Вікіпедія ruewiki https://rue.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%96%D0%BD%D0%BA%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.16 first-letter Медіа Шпеціална Діскузія Хоснователь Діскузія з хоснователём Вікіпедія Діскузія ку Вікіпедії Файл Діскузія ку файлу MediaWiki Діскузія ку MediaWiki Шаблона Діскузія ку шаблонї Поміч Діскузія ку помочі Катеґорія Діскузія ку катеґорії TimedText TimedText talk Модуль Обговорення модуля Подія Обговорення події Адолф Гітлер 0 413 168463 168384 2026-08-20T13:25:23Z Igor Kercsa 5504 Зрушена верзія [[Special:Diff/168384|168384]] од хоснователя [[Special:Contributions/Gazdadev|Gazdadev]] Википедия не площадка на гумор. 168463 wikitext text/x-wiki {{особа проста |Имя=Адолф Гітлер |Чинность=фюрер |Образчик=[[File:Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg|230px]] |Уроджѣня= {{Birth date|1889|04|20}} |Мѣсто_роджѣня=[[Браунау-ам-Инн]] |Упокоеня={{Death date and age|1945|04|30|1889|04|20}} |Мѣсто_смерти=[[Берлін|Берлин]] |Причина_смерти=самогубство |Мѣсто_погребу= }} '''А́до́лф Гі́тлер''' ({{lang-de|Adolf Hitler}} {{Audio-IPA|GT AH AMS.ogg|[ˈadɔlf ˈhɪtlɐ]}}; {{ДН|20.|04|1889}}, [[Браунау на Ін]],<ref>{{Cite web|title=Taufen - Duplikate 1889 - 106/1889 {{!}} Braunau am Inn {{!}} Linz, rk. Diözese (Oberösterreich) {{!}} Österreich {{!}} Matricula Online|url=http://data.matricula-online.eu/de/oesterreich/oberoesterreich/braunau-am-inn/106%252F1889/?pg=8|publisher=data.matricula-online.eu|accessdate=2019-10-20}},</ref> [[Австро-Угорьско]]&nbsp;— {{ДС|30.|04|1945}}, [[Берлін]], [[Націстічне Нїмецько]])&nbsp;— нїмецькый політік австрійського походжіня, котрый быв од року 1933 діктатором [[Націстічне Нїмецько|націстічного Нїмецька]] аж до свого суіціду в роцї&nbsp;1945. Спочатку быв членом, і потім лідером [[Націоналсоціалістічна нїмецька роботницька партія|Націоналсоціалістічной нїмецькой роботницькой партії]] (NSDAP), автор [[Націоналный соціалізм|націонал-соціалістічной]] концепції штату (в томі ''Mein Kampf'', 1925), стояв од року 1933 на чолї Нїмецька як райхсканцеларь, а од року 1934 як [[Фюрер|фюрер і райхсканцеларь]] ({{lang-de|Führer und Reichskanzler}}).<ref name="Hitler">{{Cite book|author=[[Hans Bern Gisevius]]|title=Hitler|isbn= 80-220-0294-1|location=Bratislava|publisher=Slovenský spisovateľ|date=1991|page=13}}</ref> == Референції == {{reflist}} {{Стыржень}} {{lifetime|1889|1945|Гітлер, Адолф}} [[Катеґорія:Політічны лідеры]] [[Катеґорія:Вытварници]] [[Катеґорія:Австрійскы малярї|Гітлер, Адолф]] q1uvx4vx09lh39p7khco52dofpdllmx 168465 168463 2026-08-20T13:52:22Z Igor Kercsa 5504 доповненя 168465 wikitext text/x-wiki {{особа проста |Имя=Адолф Гітлер |Чинность=фюрер |Образчик=[[File:Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg|230px]] |Уроджѣня= {{Birth date|1889|04|20}} |Мѣсто_роджѣня=[[Браунау-ам-Инн]] |Упокоеня={{Death date and age|1945|04|30|1889|04|20}} |Мѣсто_смерти=[[Берлін|Берлин]] |Причина_смерти=самогубство |Мѣсто_погребу= |Категория_склада=Adolf Hitler }} '''А́до́лф Гі́тлер''' ({{lang-de|Adolf Hitler}} {{Audio-IPA|GT AH AMS.ogg|[ˈadɔlf ˈhɪtlɐ]}}; {{ДН|20.|04|1889}}, [[Браунау на Ін]],<ref>{{Cite web|title=Taufen - Duplikate 1889 - 106/1889 {{!}} Braunau am Inn {{!}} Linz, rk. Diözese (Oberösterreich) {{!}} Österreich {{!}} Matricula Online|url=http://data.matricula-online.eu/de/oesterreich/oberoesterreich/braunau-am-inn/106%252F1889/?pg=8|publisher=data.matricula-online.eu|accessdate=2019-10-20}},</ref> [[Австро-Угорьско]]&nbsp;— {{ДС|30.|04|1945}}, [[Берлін]], [[Націстічне Нїмецько]])&nbsp;— нїмецькый політік австрійського походжіня, котрый быв од року 1933 діктатором [[Націстічне Нїмецько|націстічного Нїмецька]] аж до свого суіціду в роцї&nbsp;1945. Спочатку быв членом, і потім лідером [[Націоналсоціалістічна нїмецька роботницька партія|Націоналсоціалістічной нїмецькой роботницькой партії]] (NSDAP), автор [[Націоналный соціалізм|націонал-соціалістічной]] концепції штату (в томі ''Mein Kampf'', 1925), стояв од року 1933 на чолї Нїмецька як райхсканцеларь, а од року 1934 як [[Фюрер|фюрер і райхсканцеларь]] ({{lang-de|Führer und Reichskanzler}}).<ref name="Hitler">{{Cite book|author=[[Hans Bern Gisevius]]|title=Hitler|isbn= 80-220-0294-1|location=Bratislava|publisher=Slovenský spisovateľ|date=1991|page=13}}</ref> == Референції == {{reflist}} {{Стыржень}} {{lifetime|1889|1945|Гітлер, Адолф}} [[Катеґорія:Політічны лідеры]] [[Катеґорія:Вытварници]] [[Катеґорія:Австрійскы малярї|Гітлер, Адолф]] oft4lknf7fggs5tf9estithprbk216p Анна Сервицка 0 448 168565 162124 2026-08-20T22:01:11Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168565 wikitext text/x-wiki {{Музиканты | honorific_prefix = | name = Анна Сервицка | honorific_suffix = | image = Ana Servicka.jpg | image_upright = | image_size = 250px | landscape = <!-- yes, кедь образчик горизонталный, иншак пролишьте --> | alt = | caption = | background = solo_singer | native_name = | native_name_lang = | birth_name = | alias = | birth_date = {{birth date and age|1962|10|09}} | birth_place = [[Кружльовска Гута]], [[Окрес Бардеёв|окрес Бардѣйов]] | origin = [[Русины|Русинка]] | death_date = <!-- {{death date and age|YYYY|MM|DD|YYYY|MM|DD}} (спочатку датум смерти) --> | death_place = | genre = людовка, духовна спѣванка | occupation = | instrument = | years_active = <!-- YYYY–YYYY (або YYYY — доднесь) --> | label = | associated_acts = | website = http://www.servicka.sk/ | notable_instruments = | module = | module2 = | module3 = }} '''Анна Сервицка''', {{ref-sk}} ''Hanka Servická'', * [[9. октобер]] [[1962]], [[Кружльовска Гута]], [[Окрес Бардеёв|окрес Бардѣйов]] — спѣвачка людовых русинскых и [[Жупа Шариш|шаришскых]] спѣванок, а тыж русинскых и словацкых духовных пѣсни.<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref><ref name="Medailón">Medailón rusínskej osobnosti - Hanka Servická</ref> == Биография == Родила ся [[9. октобер|9. октобра]] [[1962]] в [[Кружльовска Гута|Кружльовской Гутѣ]], [[Окрес Бардеёв|окрес Бардѣйов]], в родинѣ Яна Шведа и Гелены Мохнацкой. Выростала в сосѣдньом селѣ [[Ґерлахів (окрес Бардеёв)|Герлахов]]. Закончила середню педагогичну школу в [[Пряшов]]ѣ, а ту заложила и родину з Яном Сервицкым, з котрым мають двое дѣти: Ивана и Наталию. Жиють в Пряшовѣ.<ref name="Medailón"/> По скончѣню педагогичной школы (1971–1981) была [[учитель]]ков в захоронцѣ и зачаточной школѣ (1981–1985, 1995–), а тыж ведучов спѣвачков професионалного [[Поддуклянскый умѣлецкый людовый сполок|Поддуклянского умѣлецкого людового сполку]], {{ref-sk}} ''Poddukelský umelecký ľudový súbor (PUĽS)'' (1985–1989).<ref name="Magocsi"/> == Сценичный живот == [[File:A čija to chyža.jpg|thumb|330px|Група русинскых спѣвакох, А.&nbsp;Сервицка друга злѣва]] Наступно выступовала з ансамблом ''Шаришан'', а мала велми успѣшны и соловы концерты в [[Словакия|Словакии]] и в заграничу, включно зоз [[США]] и [[Канада|Канадов]] (1999).<ref name="Magocsi"/> В ей репертоарѣ переважають темпераментны людовкы, а тыж лиричны, баладичны и марианскы пѣснѣ, з котрыма зыскала велику облюбу у слухачох. Активна зберателька и пропагаторка людовок, ньов объявлена спѣванка ''Крячок лялиовый'' перешла днесь до репертоару майже вшиткых людовых спѣвачок и спѣвакох. Авторка слов и мелодий многых спѣванок, котры злюдовѣли (Тече вода, тече и др.). Сполупрацуе з Оркестром словацкого радиа, концертуе з людовым ансамблом ''Шаришан'', з людовыма ансамблами Мирослава Дудика, Йозефа Саланциго, Андрѣя Кандрача, Фолклорным ансамблом ''Прешовчан'' и другыма ансамблами.<ref name="Medailón"/> == Оцѣнѣня == Умѣлецка чинность Анны Сервицкой в пропагации традичной русинской и выходнословацкой културы оцѣнена званьом Честной Варощанкы од мѣста Пряшова (1995).<ref name="Magocsi"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Servits'ka, Anna / Servická, Hanka |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= 450–451 |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 }}{{ref-en}} * {{Cite web |title= '''Medailón rusínskej osobnosti - Hanka Servická''' |url= https://www.presov.sk/oznamy/medailon-rusinskej-osobnosti-hanka-servicka.html |publisher= Mesto Prešov |date= 2019-10-01 |accessdate= 20210-11}}{{ref-sk}} * [http://www.servicka.sk/ '''Oficiálna stránka speváčky''' - www.servicka.sk] == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1962||Сервицка, Анна}} [[Катеґорія:Русиньскы співаци]] [[Катеґорія:Русиньскы умелцї]] [[Катеґорія:Співаци]] awuxij3mfdnkump8jq4lb3ghlkqv9vj Гомер 0 575 168580 166036 2026-08-20T22:24:24Z InternetArchiveBot 22034 Add 3 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168580 wikitext text/x-wiki {{Писатель проста |name=Гомер |birthname=Ὅμηρος |birthdate=прибл.&nbsp;VIII.&nbsp;стороча до н.&nbsp;е. |birthplace=гадано Іонія<ref>{{Cite web |last=Kirk |first=Geoffrey S |title=Homer |at=Encyclopædia Britannica. |url=https://www.britannica.com/biography/Homer-Greek-poet |language=анґліцькы }}</ref> |deathplace=Іос<ref>{{Cite book|last=Lefkowitz|first=Mary R|url=https://books.google.com/books?id=W1H9xrMAkrcC&pg=PA14|title=The Lives of the Greek Poets|year=2013|pages=14–30|publisher=A&C Black|isbn=978-1472503077|language=анґліцькы}}</ref> |genre=епос |subject=Епічный Цикел |notableworks={{Bulleted list|„Іліада“|„Одісея“}} |language=гомерувськый грецькый (літературный), іонічный грецькый |caption=Буст Гомера, Фарнеська колекція (Неаполь)}} '''Гоме́р''' ({{Lang-grc|Ὃμηρος|''Hómēros''}} {{IPA2|hómɛːros}}; гадано рожд.&nbsp;прибл.&nbsp;VIII.&nbsp;стороча до н.&nbsp;е.) быв [[Старовіке Ґрецько|давньогрецькый]] [[поет]], котрому ся приписувут [[Илиада|„Іліада“]] тай „Одісея“, дві [[Епос|епічні]] [[Поема|поемы]], фундаменталні про давньогрецьку літературу. Попри сомніваня у його авторстві, Гомер ся держит ги єден из майзнамых и майвплывовых авторув у історії.<ref>{{Cite web |title=Learn about Homer's The Iliad and The Odyssey |at=Encyclopædia Britannica |url=https://www.britannica.com/summary/Homer-Greek-poet |language=анґліцькы }}</ref> „Іліада“ ся фокусує на конфліктови межи царьом Аґамемноном тай вояком Ахілесом бігом посліднього рока Троянської войны. „Одісея“ описує десятьручноє вандрованя Одісея, царя Ітакы, назад домув по падіню Трої. Поемы указувут борьбу челядника, а май&nbsp;— „Одісея“, у котруй Одісей проходит через кары богув.<ref>{{Cite web |date=16 April 2021 |title=Odysseus: the First Western Man |url=https://merionwest.com/2021/04/16/odysseus-the-first-western-man/ |access-date=13 October 2024 |language=en-US }}</ref> Поемы написані гомерувськым грецькым языком, знамым ищи як епічный грецькый&nbsp;— літературнов бесідов, котра колотит на вороха рисы іонічного тай еолічного діалектув разных сторуч; спомежи того основным вливом є восточноіонічный.<ref>{{cite book|last1=Hose|first1=Martin|url=https://books.google.com/books?id=DgBSCgAAQBAJ&pg=PA445|title=A Companion to Greek Literature|last2=Schenker|first2=David|publisher=John Wiley & Sons|year=2015|isbn=978-1118885956|page=445}}</ref><ref>{{cite book|last1=Miller|first1=D. Gary|url=https://books.google.com/books?id=5vPnBQAAQBAJ&pg=PA351|title=Ancient Greek Dialects and Early Authors: Introduction to the Dialect Mixture in Homer, with Notes on Lyric and Herodotus|publisher=Walter de Gruyter|year=2013|isbn=978-1614512950|page=351|access-date=23 November 2016}}</ref> Булшина зглядователюв ся держит думкы, ож поемы ся зачатково передавали усно.<ref>{{cite book|last1=Ahl|first1=Frederick|url=https://books.google.com/books?id=dB27oJJb_NYC&pg=PA7|title=The Odyssey Re-formed|last2=Roisman|first2=Hanna|publisher=Cornell University Press|year=1996|isbn=978-0801483356|access-date=23 November 2016}}</ref> Попри головно траґічні тай серйозні темы, Гомерові поемы щи обсягувут [[Гомеричный сміх|епізодичну комедію тай сміхы]].<ref name="Bell">Bell, Robert H. "Homer’s humor: laughter in the Iliad." hand 1 (2007): 596.</ref> == Роботы, приписовані Гомерови == Из имньом Гомера майчасто ся асоціювут „Іліада“ тай „Одісея“, айбо у античности йому ся приписовало авторство щий такых робут як: „Гомерувські гімны“, „Соперництво Гомера и Гесіода“, дакулко „Епіґрам“, „Мала Іліада“, „Вертаня“, „Тебаїда“, „Кіпрія“, „Епіґоны“, „Батрахоміомахія“ („Война жабув и мышакув“), „Марґітес“, „Взятя Ехалії“ тай „Фокеїда“. Верзії за ипен Гомеровоє авторство сих творув ся пуддавали сомніваню у античнум світі тай не тримлют ся за правдиві на днешньый день. Як и у трафункови многых леґенд за жывот Гомера, они указувут лиш на читавый влив Гомера на културу Давньої Греції.<ref>{{cite book|last1=Graziosi|first1=Barbara|url=https://books.google.com/books?id=LiDUAwAAQBAJ&pg=PA24|title=Homer: The Resonance of Epic|last2=Haubold|first2=Johannes|date=2005|publisher=A&C Black|isbn=978-0715632826|pages=24–26}}</ref><ref>{{Cite book|last1=Graziosi|year=2005|title=Homer: The Resonance of Epic|publisher=A&C Black|pages=24–26|isbn=978-0715632826|first1=Barbara|first2=Johannes|last2=Haubold}}</ref><ref>Graziosi 2002, pp.&nbsp;165–168.</ref> == Жывотопис == [[Файл:Homer British Museum.jpg|thumb|Мармуровый буст Гомера, римська копія страченого геленістичного ориґінала, II.&nbsp;стороча до н.&nbsp;е.]] Подакотрі давні описы походжіня Гомера ся рано заклали тай часто повторьовали: наприклад, ож Гомер быв [[Сліпота|сліпый]] (тай ож епізод из сліпым бардом Демодокусом у „Одісеї“ тото Гомерова самовставка),<ref name=":0">Graziosi 2002, p.&nbsp;138</ref><ref>''Одісея'', 8:64ff</ref> ож ун жыв на Хіосі, ож быв сыном рікы Мелес тай німфы Крітеїс, ож быв вандрувучым бардом, ож написав шор другых робут („Гомерику“), ож умер авадь на Іосі, авадь по тум, як не побировав рішити загадку, котру му задали галасы,<ref>Загадка была: „Маєме тото, што сьме не найшли, а што сьме найшли&nbsp;— уверли“. (Розгадка: воші.) {{Cite web |date=11.&nbsp;фебруара 2017 |title=A Riddle, and How Homer Went Blind |at=Sententiae Antiquae |url=https://sententiaeantiquae.com/2017/02/11/a-riddle-and-how-homer-went-blind/ |language=анґліцькы }}</ref> а щи многі провбы обяснити имня „Гомер“.<ref name=":0" /> Щи єдна біоґрафічна традиція з часув римського імператора Гадріана каже, ож родаками Гомера были Епікаста, донька Нестора, тай Телемах, сын Одісея.<ref>{{Cite web |title=OMACL: Hesiod, the Homeric Hymns and Homerica: The Contest of Homer and Hesiod |url=http://mcllibrary.org/Hesiod/homrhes.html |website=mcllibrary.org |access-date=2025-04-15 }}</ref><ref>{{cite book|title=Greek Oracles|url=https://archive.org/details/greekoracles0000hwpa|last=Parke|first=Herbert William|year=1967|pages=[https://archive.org/details/greekoracles0000hwpa/page/n139 136]–137 citing the ''Contest of Homer and Hesiod'', 12}}</ref> Дві майзнамі античні біоґрафії Гомера тото „Жывут Гомера“ Псевдо-Геродота тай „Соперництво Гомера и Гесіода“.<ref name="Lefkowitz2013">{{cite book|last1=Lefkowitz|first1=Mary R.|title=The Lives of the Greek Poets|date=2013|publisher=A&C Black|isbn=978-1472503077|pages=14–30|url=https://books.google.com/books?id=W1H9xrMAkrcC&pg=PA14|language=анґліцькы}}</ref><ref>{{Cite book|last1=Kelly|first1=Adrian D.|doi=10.1002/9781444350302.wbhe0243|at=In Finkelberg|title=Biographies of Homer|year=2012}}</ref> == Стиль и язык == Гомерові епічні поемы написані штучным літературным языком, котрый ся хосновав сугубо у епічнуй гекзаметровуй поезії. Гомеровый грецькый проявлят рисы дакулкох реґіоналных варіацій тай періодув грецького, айбо є головно закладеный на іонічному грецькому языкови, што ся збігат из біоґрафічнов традиційов за походжіня Гомера из Іонії. Лінґвістичный аналіз указує, ож „Іліада“ была написана мало май скорі ги „Одісея“.<ref>{{Cite book|last1=Willi|first1=Andreas|doi=10.1002/9781444350302.wbhe0792|at=In Finkelberg|title=Language, Homeric|year=2012}}</ref><ref>{{cite book|last1=Bakker|first1=Egbert J.|title=A Companion to the Ancient Greek Language|date=2010|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1444317404|page=401|url=https://books.google.com/books?id=oa42E3DP3icC&pg=PA401|language=en}}</ref> Поемы написані неримованым дактилічным гекзаметром; давньогрецькый метер характеризовав ся числом, а не надголосами.<ref>{{Cite book|last1=Edwards|first1=Mark W.|doi=10.1002/9781444350302.wbhe0913|at=In Finkelberg|title=Meter|year=2012}}</ref><ref>{{cite book|last1=Nussbaum|first1=Gerry B.|title=Homer's Metre: A Practical Guide for Reading Greek Hexameter Poetry|date=1986|publisher=Bristol Classical Press|isbn=978-0862921729|url=https://books.google.com/books?id=aUMlAAAAMAAJ|language=анґліцькы}}</ref> Гомер часто хоснує сталі фразы, як наприклад епітеты („хытрый Одісей“, „ружовоперста Еос“, „совиноока Атена“ и так дале), гомеричні формулы, порувнаня, типові сцены, повтореня. Такі речі помагавут бардови при переказі епоса тай сут характерныма про усну поезію. Головні слова у гомеричному речіню обычайно ся кладут на зачаток, хоснувут ся прості, май курті речіня (у тот час, як такі поеты як [[Верґіліус|Верґілій]] и Джон Мілтон хоснувут сложні синтаксичні структуры). Гомер пак доповнює условленоє у далшых речіньох; така техніка ся кличе паратаксіс.<ref>{{Cite book|last1=Edwards|first1=Mark W.|doi=10.1002/9781444350302.wbhe1377|at=In Finkelberg|title=Style|year=2012}}</ref> У Гомеровуй поезії ся просліжує хоснованя „карікової композиції“ вадь хіастичної структуры&nbsp;— коли фраза ци ідея ся повторює як на зачаткови, так и у кунци історії, вадь послідовность такых ідей раз иде у порядку A, B, C … а пак ся розвертат на … C, B, A. Опінії ся розходят на рахунок того, ци йсе свідомый умілецькый прийом, мнемонічна техніка, котра мала помагати бардам запоминати тай удтворьовати поезію, ци просто спонтанна часть людського переказованя історій.<ref>{{cite book|last1=Stanley|first1=Keith|title=The Shield of Homer: Narrative Structure in the Illiad|date=2014|publisher=Princeton University Press|isbn=978-1400863372|url=https://books.google.com/books?id=Jz8ABAAAQBAJ|language=en}}</ref><ref>{{Cite book|last1=Minchin|first1=Elizabeth|doi=10.1002/9781444350302.wbhe1287|at=In Finkelberg|title=Ring Composition|year=2012}}</ref> Обідві Гомерові поемы ся зачинавут закликом ид Музі:<ref name="Adler2003">{{cite book|last1=Adler|first1=Eve|title=Vergil's Empire: Political Thought in the Aeneid|date=2003|publisher=Rowman & Littlefield Publishers, Inc.|location=Lanham, Maryland|isbn=978-0-7425-2167-4|page=4|url=https://books.google.com/books?id=gbUaAAAAQBAJ&q=Homer's%20Muse&pg=PA4}}</ref> у „Іліаді“ поет кличе ю піти за „гнів Ахілеса“,<ref name="Adler20032">{{cite book|last1=Adler|first1=Eve|title=Vergil's Empire: Political Thought in the Aeneid|date=2003|publisher=Rowman & Littlefield Publishers, Inc.|location=Lanham, Maryland|isbn=978-0-7425-2167-4|page=4|url=https://books.google.com/books?id=gbUaAAAAQBAJ&q=Homer's%20Muse&pg=PA4}}</ref> а в „Одісеї“ просит розказати за „чоловіка бывалого“.<ref name="Adler20033">{{cite book|last1=Adler|first1=Eve|title=Vergil's Empire: Political Thought in the Aeneid|date=2003|publisher=Rowman & Littlefield Publishers, Inc.|location=Lanham, Maryland|isbn=978-0-7425-2167-4|page=4|url=https://books.google.com/books?id=gbUaAAAAQBAJ&q=Homer's%20Muse&pg=PA4}}</ref> Похожо свою „Енеїду“ пак зачинат Верґілій.<ref name="Adler20034">{{cite book|last1=Adler|first1=Eve|title=Vergil's Empire: Political Thought in the Aeneid|date=2003|publisher=Rowman & Littlefield Publishers, Inc.|location=Lanham, Maryland|isbn=978-0-7425-2167-4|page=4|url=https://books.google.com/books?id=gbUaAAAAQBAJ&q=Homer's%20Muse&pg=PA4}}</ref> == Текстовый запис == Передавані усно поемы Гомера были записані в текст у якыйись момент межи VIII.&nbsp;тай VI.&nbsp;сторочами до нашої еры. Подакотрі учені тримлют, ож поемы были надиктовані поетом писарьови тай ож наші верзії „Іліады“ и „Одісеї“ походжіньом усно диктовані тексты.<ref>Steve Reece, "Homer's Iliad and Odyssey: From Oral Performance to Written Text", in Mark Amodio (ed.), ''New Directions in Oral Theory'' (Tempe: Center for Medieval and Renaissance Studies, 2005) 43–89.</ref> Другі рахувут, ож поемы ся дале переказовали тай ся переробльовали у процесі, докідь не были записані у VI.&nbsp;сторочу.<ref>{{cite book|last1=Nagy|first1=Gregory|title=Poetry as Performance: Homer and Beyond|date=1996|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0521558488|url=https://books.google.com/books?id=6GCHXNMeHMoC|language=en}}</ref> По записови кажджа из поем была розбита на 24 рапсоды (днесь ''книгы''), названі подля букв грецького алфавіта. Булшина ученых приписує розбитя на книгы геленістичным ученым Александрії (Єґипет);<ref>U. von Wilamowitz-Moellendorff, ''Homerische Untersuchungen'' (Berlin, 1884) 369; R. Pfeiffer, ''History of Classical Scholarship'' (Oxford, 1968) 116–117.</ref> поєдны приписувут розділеня у класичный період.<ref>{{Cite book|last1=West|first1=Martin L.|doi=10.1002/9781444350302.wbhe0253|at=In Finkelberg|title=Book Division|year=2012}}; S. West, ''The Ptolemaic Papyri of Homer'' (Cologne, 1967) 18–25.</ref> Дуже мала часть приписує тото самому Гомерови.<ref>P. Mazon, ''Introduction à l'Iliade'' (Paris, 1912) 137–140. C. H. Whitman, ''Homer and the Heroic Tradition'' (Cambridge [Massachusetts], 1958) 282–283 {{cite journal|author=G. P. Goold|title=Homer and the Alphabet|journal=Transactions and Proceedings of the American Philological Association|volume=91|date=1960|pages=272–291|jstor=283857|doi=10.2307/283857|ref=none}} {{Cite book|author=K. Stanley|title=The Shield of Homer|url=https://archive.org/details/shieldofhomernar00stan|year=1993|place=Princeton|pages=[https://archive.org/details/shieldofhomernar00stan/page/n53 37], 249ff|nopp=y}}</ref> У античности ся держало, ож Гомерові поемы были зобраті тай орґанізовані у [[Атены|Атенах]] Пісістратом (умер у 528/7.&nbsp;рокови до н.&nbsp;е.) у другуй половині VII.&nbsp;стороча до н.&nbsp;е., што ся пак назвало „Пісістратовов рецензійов“.<ref>{{cite book|last1=Jensen|first1=Minna Skafte|title=The Homeric Question and the Oral-formulaic Theory|date=1980|publisher=Museum Tusculanum Press|isbn=978-8772890968|page=128|url=https://books.google.com/books?id=xgyJoouOkyAC&pg=PA128|language=en}}</ref><ref name="Lamberton2010">{{cite book|last=Lamberton|first=Robert|date=2010|chapter=Homer|title=The Classical Tradition|editor1-last=Grafton|editor1-first=Anthony|editor2-last=Most|editor2-first=Glenn W.|editor3-last=Settis|editor3-first=Salvatore|location=Cambridge, Massachusetts and London, England|publisher=The Belknap Press of Harvard University Press|isbn=978-0-674-03572-0|pages=449–452}}</ref> Таку ідею, ож Гомерові поемы ся раз пошырьовали усно, а пак першый раз были записані у час правліня Пісістрата, споминат Ціцеро тай шор другых жерел, котрі дуйшли до нашого часу, вєдно из двома античныма „Жывотами Гомера“.<ref name="Lamberton2010" /> Зачинавучи приблизно уд 150.&nbsp;рока до н.&nbsp;е., тексты Гомеровых поем, котрі ся находили у папірусовых фраґментах, указувут многым менше варіації тай текст стає удносно стабілным. По закладеню Александрійської бібліотекы зглядователі Гомера ги Зенодот Ефеськый, Арістофан Бізантськый тай Арістарх Самотракійськый помагали сформовати канонічный текст.<ref>{{Cite book|last1=Haslam|first1=Michael|doi=10.1002/9781444350302.wbhe1413|at=In Finkelberg|title=Text and Transmission|year=2012}}</ref> [[Катеґорія:Ґрецькы поеты]] У 1488.&nbsp;рокови у [[Італія|таліянськуй]] Флоренції [[Ґреція|грецькый]] ученый Деметріос Халкоконділес учинив ''[[editio princeps]]'' Гомеровых поем.<ref name="Lamberton2010" /><ref>{{Cite web |title=Homer Editio Princeps |url=https://library.chethams.com/collections/101-treasures-of-chethams/homer-editio-princeps/ |access-date=7 January 2021 |website=Chetham's Library }}</ref> == Ник. щи == * [[Илиада|„Іліада“]] * [[Старовіке Ґрецько]] * [[Давньогрецькый язык]] == Література == * {{cite book|editor-last=Finkelberg|editor-first=Margalit|title=The Homer Encyclopedia|url=https://archive.org/details/homerencyclopedi0002unse|year=2012|publisher=Wiley|isbn=9781405177689|doi=10.1002/9781444350302}} * {{cite book|editor-last=Fowler|editor-first=Robert|title=The Cambridge Companion to Homer|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=2004|isbn=978-0-521-01246-1|url-access=registration|url=https://archive.org/details/cambridgecompani0000unse_i1h6|via=[[Internet Archive]]}} * {{cite book|last=Graziosi|first=Barbara|title=Inventing Homer: The Early Perception of Epic|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|series=Cambridge Classical Studies|year=2002|isbn=978-0521809665|url=https://books.google.com/books?id=vCHsh9QWzLYC}} == Референції == <references /> fslx5wzaw42goaqqdoul834n3uqw4ql Йоганн Волфґанґ фон Ґете 0 687 168590 168134 2026-08-20T22:44:02Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168590 wikitext text/x-wiki {{особа проста | Имя = Йоганн Волфґанґ фон Ґыте | Образчик = [[File:Goethe.png|250px]] | Категория_склада = Johann Wolfgang von Goethe | Чинность = [[поет]], [[Проза|прозаїк]], [[драматурґ]], [[правник]] и [[Политик|політик]] | Уроджѣня = {{birth date|1749|8|28}} | Мѣсто_роджѣня = [[Франкфурт над Моганом]] | Упокоеня = {{death date and age|1832|3|22|1749|8|28}} | Мѣсто_смерти = [[Ваймар]] }} '''Йо́ганн Во́лфґанґ фон Ґы́те''' вадь '''Ґете''' ({{Lang-de|2|Johann Wolfgang von Goethe}} {{Audio-IPA|De-Johann_Wolfgang_von_Goethe.ogg|[ˈjoːhan ˈvɔlfɡaŋ(k) fɔn ˈɡøːtə]}}; [[28. авґуст|28.&nbsp;авґуста]] [[1749]], [[Франкфурт над Моганом]]&nbsp;– [[22. марец|22.&nbsp;марця]] [[1832]], [[Ваймар]]) быв [[Німці|німецькый]] [[полігістор]], [[поет]], [[Проза|прозаїк]], [[драматурґ]], [[історик уміня]] тай [[умілецькый критик]], [[правник]] и [[Политик|політик]], [[біолоґ]] и ставитель.<ref name="Britannica">{{Cite book|title=Encyclopædia Britannica|author=Nicholas Boyle|chapter=Johann Wolfgang von Goethe}}</ref> Ун ся шыроко держит майвливовым [[Німецькый язык|німецькоязычным]] [[Писатель|писательом]]. Його роботы мали обсяжный влив на літературну, політичну тай філозофську думку в западнум світі уд 18.&nbsp;стороча доныні.<ref name="Britannica" /> Ґыте писав трактаты за [[Ботаніка|ботаніку]], [[Анатомія|анатомію]] тай [[фарба|цвіт]].<ref>{{cite book |last=Sepper |first=Dennis L. |title=Goethe contra Newton: Polemics and the Project for a New Science of Color |year=1988 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521342544 |page=22}}</ref> По успішному выданьови свого першого [[Роман|романа]], „Смуток молодого Вертера“ (1774), Ґыте в 1775.&nbsp;році ся перетягнув до Ваймара, де прикапчав ся ид продуктивному інтелектуалному тай културному окруженю пуд патронатом [[Анна Амалія Брунсквік-Волфенбіттелська|герцоґыні Анны Амалії Брунсквік-Волфенбіттелської]], котроє сформовало [[ваймарськый класицизм]].<ref>{{cite book |last=Boyle |first=Nicholas |title=Goethe: The Poet and the Age. Volume I: The Poetry of Desire (1749-1790) |year=1991 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0198158660 |pages=231-233}}</ref> У 1782.&nbsp;році Ґыте быв посяченый у [[Шляхта|шляхту]] герцоґом Саксен-Ваймара, [[Карл Авґуст Саксен-Ваймарськый|Карлом Авґустом]]. Ґыте участвовав у літературному кываньови [[Sturm und Drang]] („Буря тай натиск“).<ref>{{cite book |last=Sharpe |first=Lesley |title=The Cambridge Companion to Goethe |year=2002 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521665600 |pages=15-18}}</ref> Бігом свойих першых десяти рокув у Ваймарі Ґыте став членом герцоґової секретної рады (1776–1785), быв у воєнных комісіях, назирав на удкрытя сріберных шахт у [[Ілменау]] тай реалізовав шор адміністративных реформ в [[Єнськый університет|Єнському університеті]].<ref>{{cite book |last=Friedenthal |first=Richard |title=Goethe: His Life and Times |url=https://archive.org/details/goethehislifetim0000frie_w7o3 |year=2010 |publisher=Transaction Publishers |isbn=978-1412813477 |pages=[https://archive.org/details/goethehislifetim0000frie_w7o3/page/210 210]-215}}</ref> Ун ся дуклав и до планованя [[Ваймарськый ботанічный парк|ваймарського ботанічного парка]] тай удбудовы [[Ваймарськый замок|ваймарського замка]].<ref>{{cite web |title=Park an der Ilm |url=https://www.klassik-stiftung.de/en/park-an-der-ilm/ |publisher=Klassik Stiftung Weimar |access-date=2026-08-01}}</ref> Першов вызначнов научнов роботов Ґыте была „Метаморфоза ростиня“, удана по тум, як ун ся вернув из свого вандрованя Італійов у&nbsp;1788.&nbsp;році. У&nbsp;1791 го вчинили директором театра у Ваймарови, и у 1794 ун ся поцімборовав из драматурґом, істориком и філозофом [[Фрідріх Шіллер|Фрідріхом Шіллером]]. У тот період Ґыте удав: свуй другый роман, „Рокы штудій Вілгелма Майстра“; епічну поему „Германн и Доротея“; а в 1808.&nbsp;році першу часть свої майпопуларної драмы „Фауст“. Його здобыткы 1790.&nbsp;рокув, у тум числі ворошні з Шіллером, [[Йоганн Ґоттліб Фіхте|Йоганном Ґоттлібом Фіхте]], [[Йоганн Ґоттфрід Гердер|Йоганном Ґоттфрідом Гердером]], [[Александер фон Гумболдт|Александром фон Гумболдтом]],<ref name="Daum">{{Cite journal|last=Daum|first=Andreas W.|date=March 2019|title=Social Relations, Shared Practices, and Emotions: Alexander von Humboldt's Excursion into Literary Classicism and the Challenges to Science around 1800|url=https://www.journals.uchicago.edu/doi/10.1086/701757|journal=The Journal of Modern History|publisher=University of Chicago|volume=91|issue=1|pages=1–37|doi=10.1086/701757|s2cid=151051482|access-date=19 February 2021|archive-date=17 April 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210417173811/https://www.journals.uchicago.edu/doi/10.1086/701757|url-status=live|url-access=subscription}}</ref> [[Вілгелм фон Гумболдт|Вілгелмом фон Гумболдтом]], [[Авґуст Шлеґель|Авґустом]] и [[Фрідріх Шлеґель|Фрідріхом Шлеґелями]], стали ся колективно кликати [[Ваймарськый класицизм|ваймарськым класицизмом]]. == Жывут == === Ранні рокы === [[Файл:Goethehaus-ffm011.jpg|альт=Екстерєр Хыжі-музея Ґыте на Großer Hirschgraben у Франкфурті из многоетажным жовтым фасадом.|міні|Місто рожденя Ґыте у Франкфуртови на Großer Hirschgraben]] Дідик Ґыте, Фрідріх Ґеорґ Ґыте, перетягнув ся из [[Турінґія|Турінґії]] у [[Франкфурт]] у 1687.&nbsp;році тай поміняв запис свої фамілії з Göthe на Goethe. У Франкфуртови вун раз робив шевцьом, а пак удкрыв корчму. Його сын и внукы пак жыли на заробленый ним маєток. Фрідріх Ґеорґ Ґыте быв жонатый двычі: раз из Аннов Елізабетов Луц, доньков міщанина Себастіана Луца, из котров мав пять дітий (у тум числі Германа Якоба Ґыте); по єї смерти у 1705 вун ся поженив из Корнелійов Шеллгорн ({{Рожд|Валтер}}), удовицьов корчмаря Йоганнеса Шеллгорна (умер у 1704), из котров мали щи чотырьох дітий, у тум числі Йоганна Каспара Ґыте, отця Йоганна Волфґанґа фон Ґыте. Отець Ґыте, Йоганн Каспар, жыв из свойов файтов у великуй хыжи (теперь Хыжа-музей Ґыте) у Франкфурті, товды [[Слобудный імперськый варош|слобудным імперськым варошом]] [[Сящена римська імперія|Сященної римської імперії]]. Хоть ун и штудовав право у [[Лайпціґ|Лайпціґу]] и быв покладеный імперськым радником, Йоганн Каспар Ґыте не быв закапчаный у вароські діла.<ref name="Grimm36">Herman Grimm: ''Goethe. Vorlesungen gehalten an der Königlichen Universität zu Berlin.'' Vol. 1. J.G. Cotta'sche Buchhandlung Nachfolger, Stuttgart / Berlin 1923, p. 36</ref> Вун ся вженив из матерьов Ґыте, Катарінов Елізабет Текстор 20.&nbsp;авґуста 1748.&nbsp;року у Франкфурті; вун мав 38&nbsp;рокув, а она&nbsp;— 17.<ref>Катаріна была доньков [[Шолтис|шолтиса]] Франкфурта Йоганна Волфґанґа Текстора (1693–1771) тай Анны Марґареты Ліндгаймер (1711–1783).</ref> Ушыткі їхні діти кромі Йоганна Волфґанґа и його сестры Корнелії Фредерікы Крістіаны умерли у раннюм віці. Молодый Ґыте дуставав ошколованя уд отця и приватных учителюв, штудувучи типові про тот час предметы, а май&nbsp;— языкы (латинськый, грецькый, французькый, таліянськый, анґліцькый, куртый час ай біблійный іврит<ref>{{Cite book|last=Kruse|first=Joseph A.|chapter=Poetisch-religiöse Vorratskammer – Die Hebräische Bibel bei Goethe und Heine|page=71|title=Goethe und die Juden – die Juden und Goethe|language=de|editor1=Anna-Dorothea Ludewig|editor2=Steffen Höhne|publisher=Walter de Gruyter|year=2018|isbn=9783110530421}}</ref>). Вун ся учив [[Танець|играти]], возити ся на коньох и [[Фехтованя|фехтовати]]. Хоть Ґыте читаво любив мальовати, вун скоро проявив інтерес у літературі; межи його ранньых фаворитув были [[Фрідріх Ґоттліб Клопшток]] и [[Гомер]].<ref>Oehler, R 1932, "Buch und Bibliotheken unter der Perspektive Goethe – Goethe's attitude toward books and libraries", ''The Library Quarterly'', 2, pp. 232–249</ref> Любив му ся и театер&nbsp;— Ґыте дуже ся захопльовав бабковыми выставами, котрі кажджый рук чинили французькі катуны, и котрі стали повторявучов ся темов у „Роках штудованя Вілгелма Майстра“. Ґыте дуже ся любило читати роботы за історію и реліґію. Вун писав за тот період: {{Blockquote|Из дітинства м мав єдну привычку фурт заучовати на памнять зачаткы книг и діленя праць, раз пяти книг Мойсея, пак [[Енеїда|Енеїды]] и [[Овідій]]овых [[Метаморфозы|Метаморфоз]] […] Кедь фурт активна уява […] заводила ня то туды, то сюды, кедь суміш казкы тай історії, мітолоґії тай реліґії, грозила ся ня запутати, я радо тікав у тоты восточні реґіоны и нуряв у перші книгы Мойсея&nbsp;— и там, межи розсіяных пастырьськых племен, нараз указовав єм ся у майчитавуй самоті и майчитавуй компанії.<ref>Goethe, Johann Wolfgang von. ''The Autobiography of Goethe: Truth and Poetry, From My Own Life'', Volume 1 (1897), translated by John Oxenford, pp. 114, 129</ref>}} == Бібліоґрафія == === Научні роботы === * 1784: ''Über den Granit'' (За ґраніт; удана посмертно у 1878) * 1786: ''Über den Zwischenkiefer der Menschen und der Tiere'' (За передвиличну кость людий и звірькы) * 1790: ''Versuch die Metamorphose der Pflanzen zu erklären'' (Метаморфоза ростиня) * 1791-92: ''Beiträge zur Optik'' (Приспівкы до оптикы; 2 томы) * 1810: ''Zur Farbenlehre'' (Теорія цвітув) === Автобіоґрафічні === * 1811–1830: ''Aus meinem Leben: Dichtung und Wahrheit'' (Из мого жывота: поезія тай истина), автобіоґрафічна робота у 4 томах * 1817: ''Italienische Reise'' (Таліянськоє вандрованя), журналы * 1836 and 1848: ''Gespräche mit Goethe'' (Бесіды з Ґыте; посмертноє уданя) === Нонфікшын === * 1793: ''Die Belagerung von Mainz'' (Облога Майнца), нонфікшын * July 1798–1801: ''Propyläen'', часопис * 1805: ''Winckelmann und sein Jahrhundert'' (Вінкелманн и його стороча) === Проза === ==== Романы ==== * 1774: ''Die Leiden des jungen Werthers'' (Смуток молодого Вертера) * 1809: ''Die Wahlverwandtschaften'' ===== Трилоґія за Вілгелма Майстра ===== # 1776: ''Wilhelm Meisters theatralische Sendung'' (Театрална місія Вілгелма Майстра), удана в 1911 # 1796: ''Wilhelm Meisters Lehrjahre'' (Рокы штудій Вілгелма Майстра) # 1821, expanded in 1829: ''Wilhelm Meisters Wanderjahre, oder Die Entsagenden'' (Рокы вандрованя Вілгелма Майстра, вадь Зреченикы) ==== Short Fiction ==== * 1794–95: ''Unterhaltungen deutscher Ausgewanderten'' (Бесіды німецькых еміґрантув), зберька, обсягує казку ''Das Märchen'' * 1828: ''Novella'' ==== Повідка ==== * 1795: ''Das Märchen'' (Зеленый гад и красна лілія), казка === Поезія === * 1769: ''Ohne Hast, ohne Rast'' (Без пилованя, без спочиваня) * 1771: ''Heidenröslein'' (Дика ружа) * 1773: ''Prometheus'' (Прометей) * 1774: ''Der König in Thule'' (Король у Туле) * 1782: ''Der Erlkönig'' (Вулшаный король) * 1790: ''Römische Elegien'' (Римські елеґії), зберька * 1794: ''Reineke Fuchs'', епічный [[фабльо]] * 1795 ''Ich Denke Dein'' (Думаву за тя) * 1795–96 (у спувпраци з [[Фрідріх Шіллер|Фрідріхом Шіллером]]): ''Die Xenien'', зберька епіґрам * 1797: ''Der Zauberlehrling'' (Ученик маґа; стала основов про симфонічну поему Поля Дюка, котру екранізовали Disney у кіні з назывков „Фантазія“) * 1797: ''Die Braut von Korinth''<ref>Johann Wolfgang von Goethe: [http://www.literaturwelt.com/werke/goethe/brautkorinth.html Die Braut von Korinth]. ''Literaturwelt.com'', retrieved April 13, 2011</ref> (Коринтська удданиця), * 1798: ''Hermann und Dorothea'' (Германн и Доротея), епічна поема * 1798: ''Die Weissagungen des Bakis'' (Пророцтва Бакіса) * 1799: ''Die erste Walpurgisnacht'' (Перша валпурґійова нуч) * 1813: Gefunden (Находка), * 1819: ''Westöstlicher Diwan'' (Западовосточный діван), зберька поем-імітацій суфіштської и вшылиякої сунітської мусулманської поезії, у тум числі [[Гафіз|Гафіза]]. * 1823: ''Marienbad Elegy'' (Марінбадська елеґія) === Драма === * 1773: ''Götz von Berlichingen'' * 1774: ''Clavigo'', траґедія на пять актув, написана у майови 1774, премєра котруй ся удбыла 23.&nbsp;авґуста 1774 у Гамбурґови * 1775: ''Stella'', траґедія у пяти актах, вытворена межи 1803 тай 1805 из першої верзії 1775.&nbsp;року, премєра ся удбыла 15.&nbsp;януара 1806 у Ваймарови * 1776: ''Claudine von Villa Bella'' * 1787: ''Iphigenie auf Tauris'' (Іфіґенія у Таврісі) * 1788: ''Egmont'' * 1790: ''Torquato Tasso'' * 1803: ''Die Natürliche Tochter'' (Природня донька), пєса, зачатково задумана ги перша часть трилоґії за [[Французька револуція|Французьку револуцію]] * 1808: ''Faust. Eine Tragödie'' / ''Faust. Der Tragödie erster Teil'' (Фауст. Часть перша) * 1832: ''Faust. Der Tragödie zweiter Teil in fünf Akten'' (Фауст. Часть друга) == Референції == {{референції}} {{lifetime|1749|1832|Ґыте, Йоганн Волфґанґ фон}} {{Стыржень}} [[Катеґорія:Поеты]] 4poh0bsdk9da3sd9emuj73bz7uwywe6 Йоґа 0 690 168592 163706 2026-08-20T22:48:25Z InternetArchiveBot 22034 Add 5 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168592 wikitext text/x-wiki [[Файл:Shiva_Bangalore.jpg|альт=Статуя Шівы у йоґовуй позиції лотоса (падмасані)|міні|Статуя [[Шіва|Шівы]] у йоґовуй позиції лотоса (''падмасані'')]] [[Файл:Patanjali_Statue.jpg|міні|Статуя Панатджалі, автора Йоґа-сутры Патанджалі, у процесі медитації у позиції лотоса]] {{commonscat|Yoga}} '''Йо́ґа''' ([[Санскріт|санскрит]] योग <span class="IPA">[[Меджінародный фонетічный алфавіт|[joːɡɐ]]]</span>, буквално „ярмо“ вадь „унія“) є зберька фізичных, менталных и духовных практик авадь дисциплін, котрі ся заклали у [[Старовіка Індія|Давнюй Індії]], цільов котрых є контроль (зато и зязок из „ярмом“) над тілом тай розумом на пути д спасіню<ref>Keown 2004, ''Yoga''.</ref><ref>Johnson 2009, ''Yoga''.</ref> у гіндуїстськых, [[Джайнізм|джайністськых]] тай [[Будгізм|буддистськых]] традиціях. Хоть сут верзії, ож йоґа має доведичні коріня, першый спомин за неї ся фіксує у першому тысячрочови до нашої еры. Она ся заклала на ворошных практиках народув восточного басейна [[Ґанґа (ріка)|рікы Ґанґа]], у тому числі на ведичных елементах.<ref>Crangle 1994, бб.&nbsp;1–6.</ref><ref>Crangle 1994, бб.&nbsp;103–138.</ref> Похожі на йоґові практикы ся споминавут у Ріґведі<ref>Werner 1977.</ref> тай шорі ранньых Упанішадув,<ref>Ayyangar 1938, б.&nbsp;2.</ref> айбо системачні концепції йоґы ся появили бігом пятого тай шестого сторочув до н.&nbsp;е.&nbsp;у давньоіндійськых кываньох ''санняса'' тай ''шрамана'', у тум числі джайнізмі тай буддизмі.<ref>Samuel 2008, б.&nbsp;8.</ref> Класичный текст за гіндуїстську йоґу, „Йоґа-сутра Патанджалі“, закладеный на дуалістичнуй ортодокснуй філозофії ''самкхя'' из вливом буддизма, датує ся першыма сторочами нашої еры.<ref>Bryant 2009, б.&nbsp;xxxiv.</ref><ref>Desmarais 2008, бб.&nbsp;16–17.</ref><ref>Bryant (2009, б.&nbsp;xxxiv): „Булшина ученых датувут текст зачатком нашої еры (приблизно першоє-другоє стороча)“. ''„Most scholars date the text shortly after the turn of the Common Era (circa first to second century).“''</ref> Межи 9.&nbsp;тай 11.&nbsp;сторочами ся зачали появляти тексты за гатга-йоґу, котра ся базує на традиції ''тантра''. Йоґа має світову популарность, айбо у западнум світі пуд понятьом „йоґа“ розумівут сучасну форму гатга-йоґы тай вид фізичної и релаксувучої вправы,<ref name=":0">Burley 2000, бб.&nbsp;1–2.</ref> котра ся булшинов чинит ''асанами''&nbsp;— разными поставами тіла;<ref>{{Cite paper|last=De Michelis|first=Elizabeth|url=https://wzukusers.storage.googleapis.com/user-31520575/documents/5a57bf9c24c23ZrCu301/Survey_of_Modern_Yoga_De_Michelis_2007.pdf|title=A Preliminary Survey of Modern Yoga Studies|volume=3 (1)|number=1–19|year=2007|format=PDF|language=анґліцькы|doi=10.1163/157342107X207182|series=Asian Medicine, Tradition and Modernity}}</ref> традиційна йоґа ся межи тым фокусує на медитації тай сепарації уд земного.<ref name=":0" /><ref>King 1999, б.&nbsp;67: „Челядь на западі розуміє пуд йоґов варіацію сучасных пережывань за здоровля тай фізичну форму тай спосуб бороти ся из стресом тай сучасными каждоденными проблемами. Айбо сесе всьо має дуже мало общого из традиційными практиками у гатарах усталеных традицій авадь течій (''сампрадая'') учителя (''ґуру'') тай учня (''шішя''), структурованых подля ієрархічных стадій розвоя тай переплетеных из аскетичным способом жывота тай світониканьом, котрі дуже далекі уд пережывань сучасного западного бывателя великого вароша“. ''„Many westerners see yoga as a variation on the modern concern for health and fitness and a means of overcoming the stresses and strains of modern day living. Most of what passes for yoga in this context, however, bears little relation to traditional practices, institutionalised as they were within established traditions or lineages (sampradaya) of teacher (guru) and pupil (śiṣya), structured according to hierarchical and initiatory stages of development and bound up with an ascetic lifestyle and world-view very different from the concerns of the modern western urbanite.“''</ref><ref>Jantos 2012, бб.&nbsp;362–363.</ref> Популаризовали ї індійські ґуру по успішнуй адаптації гіндуїстськым монахом и реліґійным учительом Свамі Вівеканандов йоґы без асан у другуй половині 19.&nbsp;стороча&nbsp;– на зачаткови 20.&nbsp;стороча.<ref>White 2011, б.&nbsp;xvi–xvii, 2.</ref> Вівекананда познакомив запад из Йоґа-сутров, тай они ся укріпили по популаризації гатга-йоґы у 20.&nbsp;сторочови.<ref>White 2014, бб.&nbsp;xvi–xvii.</ref> == Етимолоґія == Санскритовый [[Назывникы|назывник]] योग (йоґа) походит уд пня युज् (юдж) „припойовати, зєдновати, опанововати, брати у ярмо“.<ref>Satyananda 2008, б.&nbsp;1.</ref><ref name=":1">Jones & Ryan 2007, б.&nbsp;511.</ref> Подля верзії Констанс Джонс тай Джеймса Раяна, авторув „Енциклопедії гіндуїзма“, зязок из игом узятый из концентрації ранньых практик конкретно на контрольови над чуствами, а пак назывку виділи ги метафору на „припойованя“ вадь „заярмльованя“ до Бога ци божественного.<ref name=":1" /> У „Принстонському словникови буддизма“ Роберт Базвелл тай Доналд Лопез товмачат „yoga“ ги „зязок“, „(само)контроль“ тай за асоціаційов и „духовну дисципліну“.<ref>Buswell & Lopez 2014, ''yoga''.</ref> У „Вступови до гіндуїзма“ Ґевін Флад капчат контроль над розумом ги його „заярмльованя“.<ref>Flood 1996, б.&nbsp;95.</ref> Подля изглядователя гіндуїзма тай буддизма Майкла Бырлія, першый раз слово „йоґа“ ся споминат у гімнови 5.81.1 Ріґведы, присяченому сходячому Богови-Сонцьови, тай інтерпретує ся як „ярмо“ вадь „контроль“.<ref>Burley 2000, б.&nbsp;25.</ref><ref>{{Cite book|last=Aurobindo|first=Sri|title=The Secret of Veda|url=https://archive.org/details/secretofveda0000ghos|year=1916, reprinted 1995|page=[https://archive.org/details/secretofveda0000ghos/page/n540 529]|isbn=978-0-914955-19-1|language=анґліцькы|chapter=A Hymn to Savitri V.81}}</ref> Санскритськый ґраматішта-філолоґ Па́ніні у 4.&nbsp;сторочови до н.&nbsp;е.&nbsp;писав, ож термін „йоґа“ годен мати два походжіня: ''yujir yoga'' („давати у ярмо“) авадь ''yuj samādhau'' („концентровати ся“).<ref>{{Cite book|last=Dasgupta|first=Surendranath|year=1975|title=A History of Indian Philosophy|page=226|place=Delhi, India|publisher=Motilal Banarsidass|language=анґліцькы|isbn=81-208-0412-0|volume=Vol. 1}}</ref> У контексті Йоґа-сутры, традиційні коментаторы рахувут другый варіант правилнов етимолоґійов.<ref>Bryant 2009, б.&nbsp;5.</ref> Подля першого коментатора Йоґа-сутры Вясы,<ref>Bryant 2009, б.&nbsp;xxxix.</ref> „йоґа“ значит ''samadhi'', т.є. концентрацію.<ref>{{Cite book|last=Aranya|first=Swami Hariharananda|year=2000|title=Yoga Philosophy of Patanjali with Bhasvati|page=1|location=Calcutta, India|publisher=University of Calcutta|isbn=81-87594-00-4|language=анґліцькы}}</ref> За челядника, котрый практикує йоґу вадь ревно ся держит йоґової [[Філозофія|філозофії]], знає ся казати, ож ун ''йоґі'' (योगी, <abbr title="International Alphabet of Sanskrit Transliteration, „Межинародный алфавіт на транслітерацію санскрита“"><span style="font-variant:small-caps">IAST</span></abbr> ''yogī''); на жун ся хоснує термін ''йоґіні'' (योगिनी, <abbr title="International Alphabet of Sanskrit Transliteration, „Межинародный алфавіт на транслітерацію санскрита“"><span style="font-variant:small-caps">IAST</span></abbr> ''yoginī''). == Жерела == * {{Cite book|last=Ayyangar|first=T. R. S.|year=1938|title=The Yoga Upanishads|url=https://archive.org/stream/TheYogaUpanishads/TheYogaUpanisadsSanskritEngish1938#page/n3/mode/2up|publisher=The Adyar Library|place=Madras|language=анґліцькы}} * {{Cite book|title=The Yoga Sutras of Patañjali: A New Edition, Translation, and Commentary|first=Edwin|last=Bryant|url=https://archive.org/details/yogastrasofpataj0000brya|year=2009|place=New York|publisher=North Point Press|language=анґліцькы|isbn=978-0-86547-736-0}} * {{Cite book|last=Burley|first=Mikel|title=Hatha Yoga: Its Context, Theory and Practice.|year=2000|publisher=Motilal Banarsidass|location=Delhi|language=анґліцькы|isbn=978-8-1208-1706-7|url=https://archive.org/details/hathayogaitscont0000burl}} * {{Cite book|year=2014|title=The Princeton Dictionary of Buddhism|publisher=Princeton University Press|language=анґліцькы|last1=Buswell|first1=Robert|first2=Donald|last2=Lopez}} * {{Cite book|last=Crangle|first=Edward Fitzpatrick|year=1994|title=The Origin and Development of Early Indian Contemplative Practices|publisher=Otto Harrassowitz Verlag|language=анґліцькы}} * {{Cite book|last=Desmarais|first=Michele|year=2008|title=Changing Minds: Mind, Consciousness and Identity in Patanjali's Yoga Sutra|publisher=Motilal Banarsidass|language=анґліцькы|isbn=978-8-1208-3336-4}} * {{Cite book|last=Flood|first=Gavin D.|year=1996|title=An Introduction to Hinduism|publisher=Cambridge University Press|language=анґліцькы}} * {{Cite book|last=Jantos|first=Marek|editors=Cobb, Mark|title=Oxford Textbook of Spirituality in Healthcare|url=https://archive.org/details/isbn_9780199571390|year=2012|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-957139-0|chapter=Prayer and Meditation|language=анґліцькы}} * {{Cite book|first=W.&nbsp;J.|last=Johnson|title=A Dictionary of Hinduism|url=https://archive.org/details/dictionaryofhind00unse|year=2009|publisher=Oxford University Press|language=анґліцькы}} * {{Cite book|last1=Jones|last2=Constance A.|first1=Ryan|first2=James D.|year=2007|title=Encyclopedia of Hinduism|publisher=Facts On File, Inc|chapter=Yoga|language=анґліцькы}} * {{Cite book|first=Damien|last=Keown|title=A Dictionary of Buddhism|year=2004|publisher=Oxford University Press|language=анґліцькы}} * {{Cite book|last=King|first=Richard|title=Indian Philosophy. An Introduction to Hindu and Buddhist Thought|url=https://archive.org/details/indianphilosophy0000king|year=1999|publisher=Georgetown University Press|language=анґліцькы}} * {{Cite book|last=Samuel|first=Geoffrey|year=2008|title=The Origins of Yoga and Tantra|url=https://books.google.com/books?id=JAvrTGrbpf4C|publisher=Cambridge University Press|language=анґліцькы|isbn=978-0-521-69534-3}} * {{Cite book|last=Satyananda|first=Swami|year=1969, reprinted 2008|title=Asana Pranayama Mudra Bandha|place=Munger|publisher=Yoga Publications Trust|format=PDF|language=анґліцькы|isbn=978-81-86336-14-4}} * {{Cite book|last=Werner|first=Karel|title=Yoga and the Ṛg Veda: An Interpretation of the Keśin Hymn (RV 10, 136). Religious Studies Vol.&nbsp;13, No.&nbsp;3|year=1977|pages=289–302|language=анґліцькы|volume=13|journal=Religious Studies|issue=3}} * {{Cite book|last=White|first=David Gordon|year=2011|title=Yoga, Brief History of an Idea|series=Yoga in Practice|publisher=Princeton University Press|pages=1–23|format=PDF|language=анґліцькы|url=http://press.princeton.edu/chapters/i9565.pdf}} * {{Cite book|last=White|first=David Gordon|year=2014|title=The 'Yoga Sutra of Patanjali': A Biography|url=https://archive.org/details/yogasutraofpatan0000whit|publisher=Princeton University Press|language=анґліцькы|isbn=978-1-4008-5005-1}} == Референції == <references /> jzwwpdxyk0tmultyjdc4x5cbnrsxqol Марксізм 0 803 168568 137102 2026-08-20T22:04:36Z InternetArchiveBot 22034 Add 2 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168568 wikitext text/x-wiki [[File:Karl Marx 001.jpg|120px|right]] '''Марксізм''' є політічна пракс, філозофічна і [[Ідеолоґія|ідеолоґічна]] школа, котру основав [[Карл Маркс]] (см. фото) і розвинув [[Фрідріх Енґелс]]. Основным твором політічной економії марксізму є Капітал. На марксістічній ідеолоґії є основаный [[комунізм]]. В сучасности марксізм утратив авторіту ай у абсолутной векшины комуністічных партій світа.<ref>Римашевская Н.М., Галецкий В.Ф., Овсянников А.А. Население и глобализация. — М.: Наука, 2004. — С. 133</ref> == Жерела == * {{cite book |title=Fidel: A Biography of Fidel Castro|last=Bourne |authorformat=scap|first=Peter G.|date=1986|publisher=Dodd, Mead & Company|location=New York|ref=Bou86}} * {{cite book |title=The Revolutionary Ideas of Karl Marx|last=Callinicos |authorformat=scap|first=Alex|date=2010|origyear=1983|publisher=Bookmarks|location=Bloomsbury, London|isbn=978-1-905192-68-7|ref=Cal10}} * {{cite book |title=My Life: A Spoken Autobiography|url=https://archive.org/details/mylifespokenauto0000cast|last1=Castro |authorformat=scap|first1=Fidel|last2=Ramonet|first2=Ignacio (interviewer)|date=2009|publisher=Scribner|location=New York|isbn=978-1-4165-6233-7|ref=Cas09}} * {{cite book |title=The Real Fidel Castro|url=https://archive.org/details/realfidelcastro00colt_0|last=Coltman |authorformat=scap|first=Leycester|date=2003|publisher=Yale University Press|location=New Haven and London|isbn=978-0-300-10760-9|ref=Col03}} * {{cite book |title=Prehistorian: A Biography of V. Gordon Childe|last=Green |authorformat=scap|first=Sally|date=1981|publisher=Moonraker Press|location=Bradford-on-Avon, Wiltshire|isbn=0-239-00206-7|ref=Gre81}} * {{cite book |title=Karl Marx: A Brief Biographical Sketch with an Exposition of Marxism|last=Lenin |authorformat=scap|first=Vladimir|authorlink=Володимир Ленін|date=1967|origyear=1913|publisher=Foreign Languages Press|location=Peking|isbn=|url=http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1914/granat/index.htm|accessdate=2014-06-17|nopp=|ref=Len67}} * {{cite book |title=Wage Labour and Capital|last=Marx |authorformat=scap|first=Karl|authorlink=Карл Маркс|date=1849|publisher=Neue Rheinische Zeitung|location=Germany|isbn=|url=http://www.marxists.org/archive/marx/works/1847/wage-labour/index.htm|accessdate=2014-06-17|nopp=|ref=Mar49}} * {{cite book |title=A History of Archaeological Thought|edition=2nd|last=Trigger |authorformat=scap|first=Bruce G.|date=2007|publisher=Cambridge University Press|location=New York|isbn=978-0-521-60049-1|nopp=|ref=Tri07}} * {{cite book |author=Avineri, Shlomo|date=1968|title=The Social and Political Thought of Karl Marx|publisher=Cambridge University Press}} * {{cite book |author=Dahrendorf, Ralf|title=Class and Class Conflict in Industrial Society|date=1959|location=Stanford, CA|publisher=Stanford University Press}} * Jon Elster, ''An Introduction to Karl Marx''. Cambridge, England, 1986. * Michael Evans, ''Karl Marx''. London, 1975. * Stefan Gandler, [http://www.brill.com/products/book/critical-marxism-mexico ''Critical Marxism in Mexico: Adolfo Sánchez Vázquez and Bolívar Echeverría''], Leiden/Boston, Brill Academic Press, 2015. 467 pages. {{ISBN| 978-90-04-22428-5}}. * {{cite book |author=Kołakowski, Leszek|title=Main Currents of Marxism|date=1976|publisher=Oxford University Press}} * {{cite book |author=Parkes, Henry Bamford|title=Marxism: An Autopsy|date=1939|location=Boston|publisher=Houghton Mifflin}} * {{cite encyclopedia |last1=Prychitko |first1=David L. |last2= |first2= |editor= David R. Henderson (.) |encyclopedia=Concise Encyclopedia of Economics |title=Marxism |url=http://www.econlib.org/library/Enc/Marxism.html |date=2008 |edition= 2nd |publisher=Library of Economics and Liberty}} * Robinson, Cedric J.: ''Black Marxism: The Making of the Black Radical Tradition'', 1983, Reissue: Univ North Carolina Press, 2000 * Rummel, R.J. (1977) ''[http://www.hawaii.edu/powerkills/NOTE12.HTM Conflict In Perspective]'' Chap. 5 ''[http://www.hawaii.edu/powerkills/CIP.CHAP5.HTM Marxism, Class Conflict, and the Conflict Helix]'' * {{cite book |last=Screpanti|first=E|author2=S. Zamagna|date=1993|title=An Outline of the History of Economic Thought}} * Shenfield, S.D. ''[[Владислав Бугера|Vladislav Bugera]]'': [https://web.archive.org/web/20081112101246/http://www.cdi.org/russia/johnson/2008-204.cfm ''Portrait of a Post-Marxist Thinker''] * {{cite book |author=McLellan, David|title=Marxism After Marx|date=2007|location=Basingstoke|publisher=Palgrave Macmillan}} == Референції == {{reflist}} [[Катеґорія:Філозофічны напрямы]] cu5v555gswvuuixqxnggmq2d327t048 Україна 0 1137 168530 165260 2026-08-20T21:22:29Z InternetArchiveBot 22034 Add 2 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168530 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс країна | native_name = {{lang|uk|Україна}} | conventional_long_name = | common_name = Ukraine | image_flag = Flag of Ukraine.svg | image_coat = Lesser Coat of Arms of Ukraine.svg | image_map = Europe-Ukraine (with Crimea).svg | national_anthem = Ще не вмерла Україны<ref name=anthem>{{cite web|url=http://zakon.rada.gov.ua/cgi-bin/laws/main.cgi?nreg=602-15 |title=Law of Ukraine. State Anthem of Ukraine|publisher=[[Verkhovna Rada of Ukraine]]|date=2003-03-06|lang-uk}}</ref><br /><small>{{lang-uk|[[Гімна Україны|Ще не вмерла України]]}}</small><br /><center>[[Файл:National anthem of Ukraine, instrumental.oga]]</center> | official_languages = [[Україньскый язык|україньскый]] | regional_languages = [[Російскый язык|російскый]]<br />[[крымскотатарьскый язык|крымскотатарьскый]]<br /> і іншы языкы | ethnic_groups = '''77.8% [[Українцї]]''',<br />17.3% [[Русы]],<br /> 4.9% іншы етнічны ґрупы<ref name="Ethnic composition of the population of Ukraine, 2001 Census">{{cite web|url=http://www.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/|archiveurl=http://web.archive.org/web/20080323110131/http://www.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/|archivedate=March 23, 2008 |title=Population by ethnic nationality, 1 January, year|work=ukrcensus.gov.ua|publisher=Ukrainian Office of Statistics|accessdate=April 17, 2010}}</ref> | ethnic_groups_year = 2001 | demonym = [[Українцї|Українець, Українка, Українцї]] | capital = [[Кієв]] | latd=50 |latm=27 |latNS=N |longd=30 |longm=30 |longEW=E | largest_city = capital | government_type = [[Унітарный штат|Унітарна]] [[напівпрезідентьска републіка]] | leader_title1 = [[Презідент Україны|Презідент]] | leader_name1 = [[Володимир Зеленьскый]] | leader_title2 = [[Міністер Україны|Міністер]] | leader_name2 = Юлія Свириденко | legislature = [[Верьховна Рада Україны|Верьховна Рада]] | sovereignty_type = [[Історія Україны|Взник]] | sovereignty_note = | established_event1 = [[Кієвска Русь]] | established_date1 = [[882]] | established_event2 = [[Руське князївство]] | established_date2 = [[1199]] | established_event3 = [[Козацькый гетманат]] | established_date3 = [[1649]] | established_event4 = [[Україньска народна републіка]] | established_date4 = [[OldWikisource:Третій Універсал Української Центральної Ради|7. новембра 1917]] | established_event5 = [[Западноукраинска людова република|Западоукраїньска народна републіка]] | established_date5 = [[1. новембра]] [[1918]] | established_event6 = [[УССР|Україньска ССР]] | established_date6 = [[30. децембра]] [[1922]] | established_event7 = [[:en:Declaration of Ukrainian Independence, 1941|Друга декларація незалежности]] | established_date7 = [[30. юна]] [[1941]] | established_event8 = [[Декларація штатной суверенности Україны|Незалежность од Совєтьского союзу]] | established_date8 = [[24. авґуста]] [[1991]] | area_rank = 46. у світї | area_magnitude = 1 E11 | area_km2 = 603,628 | area_sq_mi = 233,090 <!--Do not remove per [[WP:MOSNUM]]--> | percent_water = 7% | population_estimate = 43,745,640<ref name=pop>Country comparison: population.</ref> | population_estimate_year = 2021 | population_estimate_rank = 34. у світї | population_census = 48,457,102<ref name="Ethnic composition of the population of Ukraine, 2001 Census"/> | population_census_year = 2001 | population_density_km2 = 77 | population_density_sq_mi = 199 <!--Do not remove per [[WP:MOSNUM]]--> | population_density_rank = 115-е | GDP_PPP_year = 2010 | GDP_PPP = $302.679 billion<ref name=imf1>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2010/02/weodata/weorept.aspx?sy=2007&ey=2010&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=85&pr1.y=19&c=926&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=|title=Ukraine|publisher=International Monetary Fund|year=2010}}</ref> <!--Do not use CIA factbook as source!--> | GDP_PPP_rank = | GDP_PPP_per_capita = $6,656<ref name=imf1/> <!--Do not use CIA factbook as source!--> | GDP_PPP_per_capita_rank = | GDP_nominal = $136.561 billion<ref name=imf1/> <!--Do not use CIA factbook as source!--> | GDP_nominal_rank = | GDP_nominal_year = 2010 | GDP_nominal_per_capita = $3,003<ref name=imf1/> <!--Do not use CIA factbook as source!--> | GDP_nominal_per_capita_rank = | HDI_year = 2011 | HDI = {{increase}} 0.710<ref name="HDI">{{cite web|url=http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2011_EN_Tables.pdf|title=HDRO (Human Development Report Office United Nations Development Programme|year=2011|publisher=United Nations|accessdate=2 November 2011}}</ref> | HDI_rank = 76. у світї | HDI_category = <span style="color:#090;">высокый</span> | Gini = 31<ref name=cia>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/up.html|title=Ukraine|accessdate=December 24, 2007|date=December 13, 2007|work=[[CIA World Factbook]]}}</ref> | Gini_year = 2006 | Gini_category = <span style="color:#fc0;">середня</span> | currency = [[Гривня|Гривна]] | currency_code = UAH | country_code = UKR | time_zone = [[Выходоевропскый час]] | utc_offset = [[UTC+2:00|+2]]<ref name=timechange>{{cite web|author= |url=http://ua.korrespondent.net/ukraine/events/1273613-rishennya-radi-ukrayina-30-zhovtnya-perejde-na-zimovij-chas |title=Рішення Ради: Україна 30 жовтня перейде на зимовий час » Події » Україна » Кореспондент |publisher=Ua.korrespondent.net |date= |accessdate=2011-10-31}}</ref> | time_zone_DST = [[Выходоевропскый лїтнїй час]] | utc_offset_DST = [[UTC+3:00|+3]] | drives_on = right | cctld = [[.ua]], [[.укр]] | calling_code = [[Telephone numbers in Ukraine|+380]] | footnotes = {{smallsup|1}} An [[Ukrainian independence referendum, 1991|independence referendum]] was held on December 1, after which Ukrainian independence was finalized on December 26. The [[Constitution of Ukraine|current constitution]] was adopted on June 28, 1996. }} '''Украї́на''' ([[Русиньскый язык|підкарп.&nbsp;русин.]] {{Lang|rue|Укра́йи́на}}, {{lang-lem|Украíна}},<ref>{{cite book |url=https://lemko.org/pdf/Duda2011.pdf |title=Лемківський словник |author=Ігор Дуда |date=2011 |language=uk |page=338}}</ref> {{lang-uk|Україна}} {{audio-IPA|LL-Q8798 (ukr)-Vshmorgun-Україна.wav|[ʊkrɐˈjinɐ]}}) є суверенный [[штат]], котрый ся находить во [[Выходна Европа|выходній]] і [[Середня Европа|середнїй Европі]]. Є найрозсяглїшов країнов з розлогов 603 628 км<sup>2</sup>, теріторія котрой лежыть цалком у рамках европского контіненту, і другов найрозсяглїшов країнов в Европі цїлково (по европскій части [[Росія|Росії]]). Україна гранічіть з [[Білорусь|Білорусіёв]] на [[север]]ї, з [[Польско]]м, [[Словеньско]]м і [[Мадярьско]]м на [[запад]]ї, з [[Румуньско]]м і [[Молдавия|Молдавіёв]] на [[югозапад]]ї, як ай з Росіёв на [[выход]]ї і [[северовыход]]ї. На [[юг]]у має приступ к [[Чорне море|Чорному]] і Азовскому морю, што з нёй робить стратеґічный важный наморный вузел в чорноморьскім реґіонї.<ref>Національний атлас України. Географічне положення та адміністративний устрій. Київ: ДНВП „Картографія“.</ref> Україна є [[унітарный штат]] і парламентно-презідентьска републіка. Сучасна штатность Україны выходить з довгой історічной традіції, котра має своє походжіня од середнёвікой [[Кієвска Русь|Кієвской Руси]] ([[9. стороча|9.]]–[[13. стороча]]), продовжує через Руське кралёвство, Литовске великокнязївство, [[Запорожске войско|козацькый штат]] [[17. стороча|17.]]–[[18. стороча]] і [[Україньска народна републіка|народноослободителны бої]] зачатку [[20. стороча]]. Україна офіціално обновила свою незалежность [[24. авґуста]] [[1991]] по розпадї [[Совєтьскый союз|Совєтьского союзу]], што было леґітімізовано цїлонародным референдумом [[1. децембра]] 1991.<ref>Plokhy, S. (2015). The Gates of Europe: A History of Ukraine. New York: Basic Books.</ref> Тота країна зограла ключову задачу в ґлобалній потравиновій безпечности, кедьже належить меджі найвекшых світовых вывозцїв [[Збіжа|збіжы]], сонячніцёвого олїя і кендеріцї, вдяка чому сі в перебігу історії выслужыла прозывку „жытніця Европы“.<ref>The World Bank. Ukraine: Country Context and Economic Overview. Washington, D.C.</ref> Окрем польногосподарьского сектора діспонує Україна значным промыселным потенціалом в бранджах металурґії, енерґетікы (в тім чіслї ядровой), строярства і авіачных і козмічных технолоґій. В послїднїх десятьрочах ся країна стала єдным з вызначных европскых центрів інформачных технолоґій і діґіталной трансформації публічных служеб. Україна є закладаючім членом [[Орґанізація споєных народів|Орґанізації споєных народів]], членом Рады Европы і Світовой торговой орґанізації і має штатут кандідатьской країны на вступ до [[Европска унія|Европской унії]]. Непозераючі на проблемы споєны з охранов теріторіалной інтеґріты і суверенности зіставать Україна ключовым субєктом европской безпечности і меджінародного права.<ref>United Nations. Charter of the United Nations and Statute of the International Court of Justice. San Francisco, 1945.</ref> [[Головне місто|Головным містом]] і найвекшов метрополов країны є [[Кієв]] – історічный центр выходославяньской цівілізації і [[Хрістіанство|хрістіанства]]. == Етімолоґія і назва == Топонім „Україна“ ся першыраз споминать в Кієвскім лїтописї (подля Іпатієвского кодексу) в роцї 1187.<ref>{{cite book | title = Літопис руський / Пер. з давньорус. Л. Є. Махновця | publisher = Дніпро | location = Київ | year = 1989 | pages = 347 | isbn = 5-308-00052-2 | url = http://litopys.org.ua/litop/lit11.htm}}</ref> В розповіди о смерти переяславского князя Владіміра Ґлебовіча лїтописець позначовать, же за ним „оукраина много постона“ (Україна много нарїкала). Пізнїше ся тот термін повторно стрїчать в лїтописах (головно в роках 1189, 1213 і 1282) в звязаности з розлічныма теріторіями Руси.<ref>{{cite book | last = Magocsi | first = P. R. | year = 2010 | title = A History of Ukraine: The Land and Its Peoples | edition = 2nd | publisher = University of Toronto Press | location = Toronto | page = 171}}</ref><ref>{{cite book | last = Kappeler | first = A. | year = 1994 | title = Kleine Geschichte der Ukraine | publisher = C.H. Beck | location = München | page = 22 | isbn = 3-406-37449-2}}</ref> В сучасній історіоґрафії і языкознавстві екзістують дві главны теорії o оріґіналнім вызнамі того слова. Перша з них – „пограніча“ або „окраїна“ – Тота теорія традічно доміновала в російскій і польскій передреволучній науцї і підпорує ю ай ряд западных і дакотры сучасны україньскы науковцїв. Подля нёй топонім походить з праславяньского слова „оукраина“<ref>В староруськім писомництві ся на означіня звука [у] традічно хосновав діґраф „оу“ (ліґатура ѹ), прото ся візуалный запис „оукраина“ фонетічно чітать як „україна“. Веце о правописї лїтопису позерай: {{cite book | author = Григорій Півторак | title = Походження українців, росіян, білорусів та їхніх мов | publisher = Академія | location = Київ | year = 2001 | isbn = 966-580-082-5 | url = http://litopys.org.ua/pivtorak/pivt12.htm}}.{{cite book | last = Subtelny | first = O. | year = 2009 | title = Ukraine: A History | url = https://archive.org/details/ukrainehistory0004subt | edition = 4th | publisher = University of Toronto Press | location = Toronto | page = [https://archive.org/details/ukrainehistory0004subt/page/n100 73] | isbn = 978-1442609914}}</ref> і cпочатку ся хосновало як обща назва про погранічны теріторії. Подля того выкладу лїтопис з року 1187 говорив о Переяславскім князївстві як о теріторіях гранічачіх з половецькым степом, і в 16.–17. сторочу ся тот термін одношовав на погранічі Републікы обох народів і Російской імперії.<ref>{{cite book | last = Subtelny | first = O. | year = 2009 | title = Ukraine: A History | edition = 4th | publisher = University of Toronto Press | location = Toronto | page = 73 | isbn = 978-1442609914}}</ref><ref>{{cite book | last = Magocsi | first = P. R. | year = 2010 | title = A History of Ukraine: The Land and Its Peoples | edition = 2nd | publisher = University of Toronto Press | location = Toronto | page = 171}}</ref> Наопак, в сучасній україньскій академічній науцї домінує друга теорія – верзія „краю“, „країны“ або „властной земли“. Єй поклонници твердять, же термін „оукраина“ є одводженый од слова „край“ (во вызнамі „родна земля“, „теріторія“, „самостатне князївство“) з помочі префікса „у-“ (значіть „внутрїшня земля“, вычленена з цїлку). Подля той верзії лїтописець з року 1187 не называть термін „оукраина“ погранічём, але праві Переяславску землю як самостатне князївство.<ref>{{cite book | author = Григорій Півторак | title = Походження українців, росіян, білорусів та їхніх мов | publisher = Академія | location = Київ | year = 2001 | isbn = 966-580-082-5 | url = http://litopys.org.ua/pivtorak/pivt12.htm}}</ref><ref>{{cite book | last = Plokhy | first = S. | year = 2015 | title = The Gates of Europe: A History of Ukraine | publisher = Basic Books | location = New York | page = 75}}</ref> Без огляду на оріґіналный етімолоґічный вызнам ся історіци сугласили, же в протягу 16.–17. сторочу, головно в періоды козацькых воєн і екзістенції Козацького гетманату, термін „Україна“ поступно стратив чісто ґеоґрафічный (реґіоналный) характер. Трансформовав ся на властне мено, чім ся став політічным і етнічным ідентіфікатором теріторії обываной Українцями.<ref>{{cite book | last = Kappeler | first = A. | year = 1994 | title = Kleine Geschichte der Ukraine | publisher = C.H. Beck | location = München | page = 22 | isbn = 3-406-37449-2}}</ref><ref>{{cite book | last = Serczyk | first = W. A. | year = 2001 | title = Historia Ukrainy | url = https://archive.org/details/historiaukrainy0000serc_u8s1 | publisher = Ossolineum | location = Wrocław | page = [https://archive.org/details/historiaukrainy0000serc_u8s1/page/n12 9] | isbn = 83-04-04530-3}}</ref> == Адміністратівне дїлїня == {{ГоловнаСтатя|Адміністративноє діленя Украйины}} Україна є дїлена на 24 области і [[Автономна Републіка Крым|Автономну Републіку Крым]], мимо того 2 міста мають шпеціалный статус — [[Київ]] і [[Севастополь]]. Адміністратівны части Україны: * [[Вінницька область]] * [[Волыньска область]] * [[Днїпропетровска область]] * [[Житомирьска область]] * [[Донецька область]] * [[Закарпатьска область]] * [[Запорізька область]] * [[Івано-Франківска область]] * [[Кієвска область]] * [[Кіровоградьска область]] * [[Луганьска область]] * [[Львівска область]] * [[Миколаївска область]] * [[Одеска область]] * [[Полтавска область]] * [[Рівненьска область]] * [[Сумска область]] * [[Тернопільска область]] * [[Харківска область]] * [[Херсоньска область]] * [[Хмельницька область]] * [[Черкаска область]] * [[Чернівецька область]] * [[Чернїгівска область]] * [[Автономна Републіка Крым]] * місто [[Київ]] * місто [[Севастополь]] {{Oblasts of Ukraine}} ::::::::::::'''2013''' == Одказы == * {{cite web |author= |editor= |date=2021 |url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/ukraine/ |title='''Country comparison: population''' |publisher=The World Factbook |format= |quote= |language=[[Англицкый язык|англицкы]] |accessdate=2021-04-10 |archiveurl= |archivedate= }} == Референції == <references/> {{Штаты Европы}} [[Катеґорія:Україна]] [[Катеґорія:Країны]] [[Катеґорія:Штаты і теріторії, котры основаны 1991]] 59m929hxx8xqtfxmcm16ekgxko4mtq0 Рокытів коло Гуменного 0 2609 168479 168336 2026-08-20T17:58:43Z Halajkovič 33393 Halajkovič переменовав сторінку [[Гуменьскый Рокытів]] на [[Рокытів коло Гуменного]] з вычерянём напрямлїнь: +хыба 160728 wikitext text/x-wiki '''Рокытів''' (по {{язык+sk|Rokytov pri Humennom}}) є [[село]] на [[Словеньско|Словеньску]] в [[окрес Гуменне|окресї Гуменне]]. {{НП}} == Історія == Про [[село]] перша змінка є у [[1379]] році. == Ґеоґрафія == == Обывательство == {{SK|pop}} == Вызначны родаци і жытелї == * [[Юрий Панько]] — кодіфікатор [[Русиньскый язык на Словеньску|пряшівской нормы]] [[Русиньскый язык|русиньского языка]]. == Жрідла == == Референції == <references/> {{Commonscat|Rokytov pri Humennom}} {{Окрес Гуменне}} {{Русиньскы села на Словеньску}} {{Стыржень}} dydefts3umgvhdqbbg7wuaxwufwgw3o 168481 168479 2026-08-20T18:06:24Z Halajkovič 33393 168481 wikitext text/x-wiki {{ІСОА |тіп = село }} '''Рокы́тів коло Гумéнного'''<ref>{{Русиньскый правопис|Рокы́тів коло Гумéнного|537}}</ref> ({{язык+sk|Rokytov pri Humennom}}) є [[село]] на [[Словеньско|Словеньску]] в [[окрес Гуменне|окресї Гуменне]]. Село взникло в роцї 1970 злучінём Гуменьского Рокытова<ref>{{Русиньскый правопис|Гумéньскый Рокы́тів|526}}</ref> і Збудьского Рокытова.<ref>{{Русиньскый правопис|Збýдьскый Рокы́тів|528}}</ref> == Історія == Про [[село]] перша змінка є у [[1379]] році. == Ґеоґрафія == == Обывательство == {{SK|pop}} == Вызначны родаци == * [[Юрій Панько]], кодіфікатор [[Русиньскый язык на Словеньску|пряшівского штандарту]] [[Русиньскый язык|русиньского языка]] на Словеньску. == Референції == {{референції}} {{Commonscat|Rokytov pri Humennom}} {{Окрес Гуменне}} {{Русиньскы села на Словеньску}} {{Стыржень}} 0dscir1c1gksayj1efoceart0ekkmiq Дуброва (окрес Снина) 0 2679 168484 160451 2026-08-20T18:38:55Z Halajkovič 33393 Halajkovič переменовав сторінку [[Дубрава]] на [[Дуброва (окрес Снина)]]: Назва з помилкою 160451 wikitext text/x-wiki '''Дубрава''' , або тыж '''Дуброва ''' (по {{язык+sk|Dúbrava}}) є [[село]] на [[Словеньско|Словеньску]] в [[окрес Снина|окресї Снина]]. == Обывательство == {{SK|pop}} == Референції == <references/> {{Окрес Снина}} {{Русиньскы села на Словеньску}} {{Стыржень}} d5plhu4uc9twv8lap2hwnkji94kt217 Дніпро (варош) 0 2783 168602 158028 2026-08-21T10:08:51Z Dƶoxar 246 168602 wikitext text/x-wiki {{Місто |місцёва назва = {{lang-uk|Дніпро}} |образок = Dnipropetrowsk.jpg |образок_розмір = |прапор = Dnipro prapor.png |ерб = Coat of arms of Dnipro.svg |образок_підпис = Центр міста |країна = {{UKR}} |реґіон = [[Днїпропетровска область]] |заложене = 1526<ref name=y1526>[https://dniprorada.gov.ua/uk/articles/item/84723/rujnuvannya-imperskih-ta-radyanskih-mifologem-dovedenu-istorikami-spravzhnyu-datu-zasnuvannya-dnipra-oficijno-vnesli-do-statutu-mista-ce-1526-rik Руйнування імперських та радянських міфологем. Доведену істориками справжню дату заснування Дніпра офіційно внесли до Статуту міста — це 1526 рік]</ref> |перша змінка = |аґломерація = Днїпровска |статус = 1778 |густота = 2 480 |станція = Днїпро |день міста = друга недїля септембра |адреса = 49070, м. Дніпро, пр. Д. Яворницкого, 75, 45-54-66 |веб-сторінка = http://dniprorada.gov.ua/ |позначкы = }} '''Дніпро́''' ''(до [[2016]] Дніпропетровськ, {{lang-uk|Дніпро}}, [[Російскый язык|рус]]. Днепр, Днепропетровск)'' — [[Місто|варош]] у [[Днїпропетровска область|Дніпропетровськӯв области]], [[Україна|Украйины]]. [[Місто|Варош]] є Адміністративный центр [[Днїпропетровска область|Дніпропетровськой области]]. [[Місто|Варош]] є на [[Ріка|ріці]] [[Днїпр|Дніпро]] и [[Самара (ріка)|Самара]]. == Історія == Є [[леґенда]] што близко [[870]] року [[Візантьска ріша|візантійські]] [[Монах|монахы]] постройили туй [[монастырь]]. Иппен тото є правдоподобно бо у [[IX. стороча|IX]]-[[XIV. стороча|XIV]] сторочах туй было [[Славяне|словяньскоє]] поселеня. Офіциялнов датом основаня міста є рік 1526, кедь на териториї днешнього міста Дніпро існувало осадження Стара Самарь. Катеринослав основаный у [[1776]] році, на території ліквідованой [[Запорозька Січ|Запорозькой Січі,]] уж у [[1787]] році [[Місто|варош]] перенесеный на новоє місто коло [[Слобода Половиця|слободы Половиця]]. До того часу на [[Днїпр|Дніпрови]] быв уж шор [[Козакы|Козацькых]] [[Село|сел]] ([[Нові Кодакы]] и другі.).<ref>https://dniprorada.gov.ua/uk/page/dnipro-history</ref> == Обывательство == У [[Місто|варошови]] на [[2025]] рӯк живе 920 000 людий, из них на [[2001]] рӯк:<ref>{{БД Держстату Украйины|тип=2001_язык|реґіон=Закарпатська область}}</ref> [[Українцї|Украйинці]] — 72,6% [[Русы]] — 23,5% [[Евреи|Жиды]] — 1% [[Білорусины|Білорусы]] — 1% [[Армяне]] — 0,02% == Адміністрація == У Дніпрови главным управным органом є [[Дніпровська вароська рада]]. Она дійствує по 5 рокӯв, мать 64 депутаты, из них: [[Пропозиція (партія)|Пропозиція]] — 22 депутаты. [[ОПЗЖ]] — 13 депутатӯв. [[Слуга народа]] — 9 [[Громадьска сила]] — 8 [[Европска солідарность]] — 7 [[Украйиньска перспектива]] — 5 Уд [[2020]] року мером [[Місто|вароша]] Дніпро є [[Борис Філатов]] уд партії [[Пропозиція (партія)|Пропозиція]].<ref>https://suspilne.media/amp/dnipro/74623-do-miskoi-radi-dnipra-prohodat-6-partij-so-vidomo-pro-lideriv/</ref> == Референції == <references/> {{50 найвекшых міст Україны}} {{Областны центры Україны}} [[Катеґорія:Днїпро (місто)| ]] [[Катеґорія:Міста Україны]] [[Катеґорія:Днїпропетровска область]] <references group="[1]" /> 11w54dngvwx8x3bg6a81pxorbagk25f Йосиф Змій-Миклошик 0 4650 168510 167640 2026-08-20T20:53:51Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168510 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Йосиф Змій-Миклошик |Имя_оригиналне={{ref-hu}} Miklóssy József<br>{{ref-de}} Miklossy Josef |Категория_склада= |Образчик=<!--[[File:BLANK.jpg|30px]]--> |Образчика_подпис=<!--[портрет хыбить]--> |Чинность= [[малярь]] |Уроджѣня= {{Birth date|1792|03|20}} |Мѣсто_роджѣня= [[Словінкы]], {{nowrap|[[Австрийска империя]]}} |Упокоеня= {{Death date and age|1841|12|01|1792|03|20}} |Мѣсто_смерти= [[Пряшов]], {{nowrap|[[Австрийска империя]]}} |Причина_смерти= [[тифус]] |Мѣсто_погребу=[[Пряшов]] }} '''Йосиф Змій-Миклошик''' ([[20. марца]] [[1792]] [[Словінкы]] - [[1. децембра]] [[1841]] [[Пряшів]]) - [[Русины|русиньскый]] [[іконописець]], малярь портретів, жанровых сценок зо жывота Русинів.<ref name=Beskid>Dr. Beszkid Miklós</ref><ref name=Chalupecky>I. Chalupecký</ref><ref name=Pop>Ivan Pop</ref> Єден з основателїв русиньского світьского [[уменя]]. == Біоґрафія == Народив ся 20. марца 1792 в бідній селяньскій родинї. В школї при монастырю в Краснім Бродї штудовав за дяка і там ся зознамив з малярьством у [[монах]]а-іконописця. В року 1814 му дала ґрекокатолицька церьков во Віднї місце співака і тото му забезпечіло матеріалну незалежность і так в роках 1814-1823 штудовав на Академії образотворчого уменя у [[Відень|Віднї]]. Року 1823 го єпископ [[Ґріґорій Тарковіч]] выменовав за єпархіалного умелця. На осїнь року 1841 захворив на тіф і в децембрї вмер.Ёго гроб є на [[Пряшів]]скім цінтерї.<ref name=Beskid/> == Творы == [[Файл:Змий-Микловшик.jpg|thumb|{{center|Муж з книгов — єден з першых портретів од Йосифа Змій-Миклошика}}]] Малёвав іконостасы в селах [[Пітрова]], [[Руська Нова Вес]], [[Ряшів]], [[Собош]], [[Здоба]] і далшых. Ілустровав і працу [[Ян Чапловіч|Яна Чапловіча]] ''Etnographia Ruthenorum'' а портреты єпіскопа [[Ґріґорій Тарковіч|Тарковіча]] і Яна Ковача. Заховали ся ёго ілустрації весїля і погробу.<ref>Федір Ковач</ref> == Література == * {{Cite book |author= '''Dr. Beszkid Miklós''' |chapter= Egy elfeledett képírónk |editor= Lyka Károly |title= Művészet |at= Tizenharmadik évfolyam, 1914. Első szám, pp. 47–63 |url= https://epa.oszk.hu/00000/00009/00089/047-063-miklossy.htm http://www.mke.hu/lyka/13/047-063-miklossy.htm }}{{ref-hu}} * {{Cite book |author= '''I. Chalupecký''' |chapter= Miklossy, Josef; früher Zmij (1792-1841), Maler |title=Österreichisches Biographisches Lexikon und biographische Dokumentation |publisher= Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften |isbn= 978-3-7001-3213-4 |at= ÖBL 1815-1950, Bd. 6 (Lfg. 28, 1974), S. 282 |url= https://www.biographien.ac.at/oebl/oebl_M/Miklossy_Josef_1792_1841.xml }} {{ref-de}} * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Ivan Pop''' |chapter= Zmii-Myklovchii, Iosyf |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |isbn= 0-8020-3566-3 |doi= 10.3138/9781442674431 |page= 553 }}{{ref-en}} * '''Федір Ковач''': Миклошик-Змій Йосиф //{{КСРУ}} с.&nbsp;217 <!-- false source * {{книга|автор =[[Михал Шмайда]]|тітул =А іщі вам вінчую|одказ =http://lemko.org/pdf/Szmajda_s.pdf|місто =[[Пряшів]]|выдавательство =Slovenské pedagogické vydavateľstvo|рік =1992 |том = |сторінкы =33 |сторінок =502 |выданя = |isbn = |тіраж =700}} {{ISBN|80-08-01151-3}} --> * [https://zakarpattya.net.ua/News/7612-Iosyp-Zmii-Myklovshyk-—-zachynatel-svitskoho-zhyvopysu-na-Zakarpatti Йосип Змій-Микловшик — зачинатель світського живопису на Закарпатті]{{ref-uk}} == Референції == {{reflist}} {{Lifetime|1792|1841|Змій-Миклошик, Йосиф}} [[Катеґорія:Русиньскы малярї]] 943mjq8214qtu8afmb4pb5jj7yy4c0i Федор Лабош 0 4996 168543 139301 2026-08-20T21:40:20Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168543 wikitext text/x-wiki {{Ученый |имя = Федор Лабош |имя оригиналне = |образчик = <!-- [[Файл:example.jpg|300px]] --> |образчика подпис = |познатый як = |позната як = |имя при уроджѣню = |уроджѣня = {{Birth date|1902|01|24}} |мѣсто роджѣня = [[Дюрдьов]], [[Австро-Мадярщина]] |упокоеня = {{Death date and age|1977|11|05|1902|01|24}} |мѣсто смерти = [[Загреб]], [[СФРЮ]] |причина смерти = |сферы наук = [[економия]], [[история]] |ученый ступень = доктор економии, 1928 |alma mater = Економо-комерчна высока школа в [[Загреб]]у |главны роботы = История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї 1745–1918<ref name=Krasovski>Іван Красовський</ref> |честны титулы = |членство в = |одзнакы = |категория склада = <!-- лем сама назва --> }} '''Федор Лабош''', {{ref-sr}} ''Fedor Laboš'', *[[24. януар]] [[1902]], [[Дюрдьов]], [[Австро-Мадярщина]] – †[[5. новембер]] [[1977]], [[Загреб]], [[СФРЮ]] — [[економ]], [[историк]], [[Публицистика|публициста]] серед [[Руснаци у Войводини|Руснакох Войводины]], автор многых статей и трьох монографий о войводинскых Руснакох.<ref name=Magocsi>Paul Robert Magocsi</ref><ref name=Papuga>Ирина Папуґа</ref><ref name=Stacenko>Стаценко Н. С., Цап М. М.</ref> == Биография == ;Штудии:Походив з познатой священицкой фамилии. Основну школу закончив в [[Коцур]]ѣ, де його отець служив яко [[священик]]. До гимназии ходив в [[Риека|Риецѣ]] и Вельком Бечкереку, а матуровав в Панчевѣ. Штудии продовжив на Економо-комерчной высшой школѣ в [[Загреб]]у, де достав и докторат з [[Економия|економии]] в року 1928. В школском року 1926/27 перебывав в [[Париж]]у, де слухав выкладаня на познатой ''École pratique des hautes études'' (Практична школа высшых изгледовань) и писав докторску роботу. В Парижу на окремом семинарѣ зыскав тыж квалификацию професора французского языка.<ref name=Papuga/><ref name=Magocsi/> ;Робота:По закончѣню штудий працовав як [[економ]] в Здружѣню млинской индустрии в Београдѣ (1928–40); в департаментѣ цѣн горватской влады (1940–45) и Центрѣ економичного розвою [[Загреб]]а (1945–68).<ref name=Papuga/><ref name=Stacenko/> == Публикации == Др Федор Лабош ся уже як гимназиста заинтересовав историографиов и научныма выгледованями. Знав мадярскый, нѣмецкый, латинскый и французскый языкы, и то му помогало зберати информацию в архивах и библиотеках. Уже по одходѣ до пензии (1968) на основѣ позбераных материалох приготовив до печати свое животне дѣло. ''История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї 1745–1918'' (Вуковар, 1979) достала позитивну оцѣнку и была выдана два рокы по смерти автора. Окрем той книжкы выдав ещи двѣ: ''Naš sustav cijena'' {{ref-hr}} (Наша система цѣнотворѣня, 1943) и ''Руснаци, доселєнє зоз Горнїци до наших крайох''. В роках 1921–1941 выступовав в рочнику ''Руски календар'' ([[Руски Керестур]]), а в далшых роках в часописѣ ''Нова думка'' ([[Вуковар]]) зоз статьями на темы истории, културы и газдовства Руснакох на южных землях.<ref name=Papuga/><ref name=Stacenko/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Labosh/Laboš Fedor |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 265 }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Іван Красовський''' |title= Діячі наукі і культури Лемківщини |location= Торонто–Львів |publisher= Думка світу, 2000 |isbn= 966-95740-0-5 |at= Сс.&nbsp;9–10}}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''Ирина Папуґа''' |chapter= Др Федор Лабош – 110 роки од народзеня и 35 роки од шмерци (1902–1977) |at= Сс.&nbsp;205–207 |title= //Studia Ruthenica 17 (30) 2012 |location= Нови Сад |publisher= Дружтво за руски язик, литературу и културу, 2012 |url= http://www.druztvo.org/ruski/vidania/4a%20Studia%20rutheniva%2017%20Pdf.%202012.pdf}} * {{Cite book |author= '''Стаценко Н. С., Цап М. М.''' |chapter= Лабош Федор |title= // Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [онлайн] / гол. редкол.: І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк та ін.; НАН України, НТШ |publisher= Київ: Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2016 |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=52685 }}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1902|1977|Лабош, Федор}} [[Катеґорія:Русиньскы історіци]] [[Катеґорія:Економы]] s87yrsodnta2ajj56hsoz8rl1jq5x7o Австралія 0 5023 168489 155833 2026-08-20T20:36:36Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168489 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс країна |native_name = [[Анґліцькый язык|анґл]]. Commonwealth of Australia |conventional_long_name = Сполоченство Австралії |common_name = Australia |image_flag = Flag of Australia.svg |image_coat = Coat of arms of the Commonwealth of Australia.svg |image_map = Australia with AAT (orthographic projection).svg |map_width = 220px |national_anthem = ''Розвивайся, прекрасна Австралія''<br/>{{lang-en|[[Гимна Австралии|Advance Australia Fair]]}}<br/>[[Файл:U.S. Navy Band, Advance Australia Fair (instrumental).ogg|center]] |official_languages = None{{ref|official languages|N2}} |languages_type = [[National language]] |languages = [[Анґліцькый язык|анґліцькый]]<br />([[de facto]]){{ref|official languages|N2}} |capital = [[Канберра]] |largest_city = [[Сідні]] |government_type = [[Federalism|Federal]] [[parliamentary system|parliamentary democracy]] and [[constitutional monarchy]] |leader_title1 = [[Монарх Австралії|Монарх]] |leader_title2 = [[Governor-General of Australia|Governor-General]] |leader_title3 = [[Prime Minister of Australia|Prime Minister]] |leader_name1 = [[Чарлз III]] |leader_name2 = [[Quentin Bryce]] |leader_name3 = [[Julia Gillard]] |area_rank = 6th |area_magnitude = 1 E12 |area_km2 = 7617930 |percent_water = |population_estimate = {{formatnum:{{#expr: 22387094 + (86400 / 73) * {{age in days|2010|7|15}} round 0}}}}<!--AUTOUPDATES DAILY at 00:00 UTC, Australia pop clock adds 1 person every 73 seconds --><ref>{{cite web|url=http://www.abs.gov.au/ausstats/abs@.nsf/94713ad445ff1425ca25682000192af2/1647509ef7e25faaca2568a900154b63?OpenDocument|title=Population clock|work=[[Australian Bureau of Statistics]] website|publisher=Commonwealth of Australia|accessdate=15 July 2010}} The population estimate shown is automatically calculated daily at 00:00 UTC and is based on data obtained from the population clock on the date shown in the citation.</ref> |population_estimate_year = {{CURRENTYEAR}} |population_estimate_rank = 53rd |population_census = 25 890 773<ref>{{cite web|url= https://www.abs.gov.au/statistics/people/population/national-state-and-territory-population/mar-2022 |title= National, state and territory population|publisher=Australian Bureau of Statistics|date=26 September 2022|access-date=26 September 2022}}</ref> |population_census_year = 2021 |population_density_km2 = 3.4 |population_density_rank = 192-е |sovereignty_type = Independence |sovereignty_note = from the [[United Kingdom]] |established_event1 = [[Конштитуция Австралии|Конштітуція]] |established_event2 = [[Statute of Westminster 1931|Statute of Westminster]] |established_event3 = [[Statute of Westminster Adoption Act 1942|Statute of Westminster Adoption Act]] |established_event4 = [[Australia Act 1986|Австралійскый акт]] |established_date1 = 1 January 1901 |established_date2 = 11 December 1931 |established_date3 = 9 October 1942 (with effect from 3 September 1939) |established_date4 = 3 March 1986 |currency = [[Австралійскый долар]] |currency_code = AUD |time_zone = [[Time in Australia|various]]{{ref|time|N3}} |utc_offset = +8 to +10.5 |time_zone_DST = [[Time in Australia|various]]{{ref|time|N3}} |utc_offset_DST = +8 to +11.5 |demonym = [[Australian people|Australian]], [[Aussie]]<ref>The [[Macquarie Dictionary]]</ref><ref>{{cite book|title=[[Collins English Dictionary]]|year=2009|publisher=[[HarperCollins]]|location=Bishopbriggs, Glasgow|isbn=9780007861712|page=[https://archive.org/details/collinsenglishdi0000unkn/page/n27 18]|accessdate=19 April 2010}}</ref> |drives_on = left |cctld = [[.au]] |calling_code = [[+61]] |ISO_3166-1_alpha2 = AU |ISO_3166-1_alpha3 = AUS |ISO_3166-1_numeric = 036 |sport_code = AUS |vehicle_code = AUS |GDP_PPP_year = 2022 |GDP_PPP = {{increase}} $1.615 трлн<ref name=IMF>{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2022/October|title=Report for Selected Countries and Subjects: October 2022|publisher=International Monetary Fund |date=October 2022}}</ref> |GDP_PPP_rank = 20-е |GDP_PPP_per_capita = {{increase}} $62 192<ref name=IMF /> |GDP_PPP_per_capita_rank = |GDP_nominal = {{increase}} $1 615 трлн<ref name=IMF>{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2022/October|title=Report for Selected Countries and Subjects: October 2022|publisher=International Monetary Fund |date=October 2022}}</ref> |GDP_nominal_rank = 14-е |GDP_nominal_year = 2022 |GDP_nominal_per_capita = {{increase}} $66 408<ref name="imf2"/> |GDP_nominal_per_capita_rank = |HDI_year = 2021 |HDI = {{increase}} 0,951<ref name="UNHDR">{{cite web|url=https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf|title=Human Development Report 2021/2022|language=en|publisher=[[United Nations Development Programme]]|date=8 September 2022|access-date=8 September 2022}}</ref> |HDI_rank = 5nd |HDI_category = <span style="color:#090;">дужый&nbsp;высокый</span> }} '''Австралія''' ({{lang-en|Australia}}, <small>МФА:</small> {{IPA|[əˈstreɪljə]}}, од {{lang-la|austrālis}} — «южный»), офіціално '''Сполоченство Австралії''' ({{lang-en|Commonwealth of Australia}}<ref>{{cite web|url=http://www.comlaw.gov.au/Details/C2005Q00193/0332ed71-e2d9-4451-b6d1-33ec4b570e9f|title=Constitution of Australia|publisher=[[ComLaw]]|date=1 June 2003|accessdate=5 August 2011|quote=3. It shall be lawful for the Queen, with the advice of the Privy Council, to declare by proclamation that, on and after a day therein appointed, not being later than one year after the passing of this Act, the people of New South Wales, Victoria, South Australia, Queensland, and Tasmania, and also, if Her Majesty is satisfied that the people of Western Australia have agreed thereto, of Western Australia, shall be united in a Federal Commonwealth under the name of the Commonwealth of Australia.|archiveurl=http://www.webcitation.org/659dPxnhp|archivedate=2012-02-02}}</ref>, <small>МФА:</small> {{IPA|[ˈkɒm.ənˌwɛlθ əv əˈstreɪljə]}})&nbsp;— [[штат]] на [[Южный пол|южній півкулї]], твореный рівноменным [[Контінент|контінентом]], дале пак великым островом [[Тасманіа]] і множством меншых островів в [[Южный океан|Южнім]], [[Індійскый океан|Індійскім]] і [[Тихый океан|Тихім океанї]]{{#tag:ref|Australia describes the body of water south of its mainland as the [[Southern Ocean]], rather than the Indian Ocean as defined by the [[International Hydrographic Organization]] (IHO). In 2000, a vote of IHO member nations defined the term "Southern Ocean" as applying only to the waters between [[Antarctica]] and [[60th parallel south|60 degrees south]] latitude.<ref>{{cite web|url=http://geography.about.com/od/learnabouttheearth/a/fifthocean.htm|last=Rosenberg|first=Matt|title=The New Fifth Ocean–The World's Newest Ocean&nbsp;– The Southern Ocean|publisher=About.com: Geography|date=20 August 2009|accessdate=5 April 2010|archiveurl=http://www.webcitation.org/659dQd7Mc|archivedate=2012-02-02}}</ref>|name="Southern Ocean"}};. На севері сусїдить (по морю) з [[Індонезія|Індонезіёв]], [[Выходный Тімор|Выходным Тімором]] і [[Папуа Нова Ґвінея|Папуов Новов Ґуінеов]], на северовыходї із Шаламуновыма островами, [[Вануату]] і Новов Каледоніёв і на юговыходї з [[Новый Зеланд|Новым Зеландом]]. == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Австралия]] [[Катеґорія:Державы Австралии и Океании]] 8zmb700i4xyje3qz41a1loz36rk3lj3 Полёвый жайворонок 0 5745 168464 83232 2026-08-20T13:34:39Z Rue323 31002 168464 wikitext text/x-wiki [[Файл:Alauda arvensis 2.jpg|thumb|right|Полёвый жайворонок]] '''Полёвый жайворонок''' (''Alauda arvensis'') є малый [[співакы|співавый]] [[птах]] з [[родина (біолоґія)|родины]] [[жайворонковы]]й. Росте до векшой великости як [[воробель]] (18 - 19 цм). Є невыразно зафарбленый в різных надыхах бурой з поздовжным смужкованём на груди, світлишый мать лем спід тїла, краї хвоста і заднї краї крыл, як летить так годен відїти тыж ёго куртый хвіст і курты жырокы крыла. Ёго выразным ознаком є і курта стопорительна хохолка, довгы силны і ружово зафарблены ножкы з выразно довгым заднїм пазуром. [[Файл:Alauda arvensis nest.jpg|left|thumb|Гнїздо жайворонка полёвого з яйцями]] Полёвый жайворонок гнїздить на векшынї теріторії [[Европа|Европы]], в [[Азія|Азії]] і в северній [[Африка|Африцї]]. На западї свого ареалу росшырїня є переважно сталый, выходны популації суть зясь наспак, веце стяговавы. Чоловіком быв тыж приволоченый на [[Гавай]] і запад [[Северна Америка|Северной Америкы]]. Жыє на господарьскім ґрунтї, в зимі залїтавать і на угоры. Ёго чісло было в послїднїх роках ослаблене наслїдком новых господарьскых технік, як є наприклад силне гноїня або хоснованя [[гербіцід]]ів, але і резултатом ничіня ремізків і лову в южній Европі і в Африцї. Силны ножкы жайворонка полёвого наповідають, же ся часто стримує на земли, де глядать страву. Тоту творять найрізнїшы насїня а в часї розмножованя і хробакы. На ярь суть самцї розознательны дякуючі трепавому слизкаючому лїтаню у вышцї 50 - 100 м, при котрім ся выразно озывають. Спів при тых маневрах тырвать звычайно 2-4 минуты, даколи і довше. Гнїздить в меджах од апріля до авґуста, часто мать і 3 зношкы. Гнїздо будує добрї скрыте на земли і кладе до нёго 3-6 жовтастых яєць з дуже густыма бурыма фляками. == Інтересны факты == Полёвый жайворонок є птах сімбол [[Ібаракі-кен|кена Ібаракі]] у [[Японія|Японьску]].{{слуханя|назва_файлу=XN Alauda arvensis.ogg|тітулок=Полёвый жайворонок|попис=Награвка із співом}} == Референції == {{Переклад|cs|Skřivan polní|7619993}} * Dungel J., Hudec, K. (2001): ''Atlas ptáků České a Slovenské republiky''; str. 160. Academia, Praha. ISBN 978-80-200-0927-2 * Dierschke, V. (do češtiny přeložil Jan Robovský, 2009): ''Ptáci''; str. 23. Euromedia Group, Praha. ISBN 978-80-242-2193-9 {{sisterlinks | commons = Alauda arvensis | species = Alauda arvensis}} [[Катеґорія:Жайворонковы]] [[Катеґорія:Птаство Підкарпатьской Руси]] gblfpz29xac1ezx12iet55eq17c6bxd Апартеїд 0 6119 168596 163989 2026-08-20T23:24:31Z InternetArchiveBot 22034 Add 4 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168596 wikitext text/x-wiki [[Файл:DurbanSign1989.jpg|thumb|Знак у [[Дурбан|Дурбанови]], на котрому пише: „Подля секції&nbsp;37 пудзаконных актув за плажі Дурбана, сесе купалноє місто є заброньованоє про ексклузивноє хоснованя членув білої расової ґрупы“. Текст продуфлованый [[Анґліцькый язык|анґліцькым языком]], [[Афріканс|афрікансом]] и [[зулу]], 1989.&nbsp;рук]] [[Файл:Apartheid-signs-trainstation.jpg|thumb|Сеґреґована желізнична штація у апартеїднуй Южнуй Африці, из написами „Лиш небілі/неевропейці“ тай „Лиш білі/европейці“]] {{Не поплетьте|Апатрид}} '''Апа́ртеї́д''' (уд {{Lang-af|apartheid}} {{Audio-IPA|LL-Q14196 (afr)-Oesjaar-apartheid.wav|[aˈpart(ɦ)əit]}} „розділеня“) была система інституціоналізованої [[Расова сеґреґація|расової сеґреґації]] в [[Южноафрицька републіка|Южнуй Африці]] тай [[Югозападна Африка|Югозападнуй Африці]]{{refn|Югозападна Африка екзістовала як колоніална територія пуд контрольом южноафриканської адміністрації|name=SouthwestAfrica|group=зазначка}} (теперь [[Намібія|Намібії]]) уд 1948.&nbsp;року до зачатку 1990.&nbsp;рокув.{{refn|Акт реєстрації населеня 1950.&nbsp;року, основа бульшины апартеїдного законодавства, быв формално скасованый у 1991.&nbsp;році,<ref>{{cite web |url=https://www.c-span.org/video/?19041-1/repeal-population-registration-act |title=Repeal of Population Registration Act |date=17 June 1991 |publisher=C-Span |access-date=7 June 2018 |archive-date=12 June 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180612140800/https://www.c-span.org/video/?19041-1%2Frepeal-population-registration-act |url-status=live }}</ref><ref name="Abolished">{{cite news|title=South Africa ends racial classifications|last=Myre |first=Greg |url=https://news.google.com/newspapers?nid=1893&dat=19910618&id=3sQfAAAAIBAJ&pg=5582,6356040 |agency=Associated Press|publisher=Southeast Missourian |location=Cape Girardeau |date=18 June 1991|access-date=1 March 2018 |archive-date=8 June 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200608230005/https://news.google.com/newspapers?nid=1893&dat=19910618&id=3sQfAAAAIBAJ&pg=5582,6356040 |url-status=live}}</ref> хоть першый нерасовый уряд быв установленый онь у 1994.<ref name=Jeffrey>{{cite book|last=Bartusis|first=Mark|editor1-last=Gomez|editor1-first=Edmund|editor2-last=Premdas|editor2-first=Ralph|title=Affirmative Action, Ethnicity and Conflict|date=2012|pages=126–132|publisher=Routledge Books|location=New York|isbn=978-0415627689}}</ref>|name=1990s|group=зазначка}} Апартеїд ся характеризовав [[Авторитаризм|авторитарнов]] політичнов културов, закладенов на [[Бааскап|бааскапі]] ({{Lang-af|baasskap}}, букв.&nbsp;„шефованя“)&nbsp;— ідеї політичної, соціалної тай економічної домінації у Южнуй Африці єї білої меншины в общому<ref name="Mayne">{{cite book|last=Mayne|first=Alan|title=From Politics Past to Politics Future: An Integrated Analysis of Current and Emergent Paradigms|url=https://archive.org/details/frompoliticspast0000mayn|date=1999|page=[https://archive.org/details/frompoliticspast0000mayn/page/52 52]|publisher=Praeger|location=Westport, Connecticut|isbn=978-0-275-96151-0}}</ref> и конкретно [[Афріканеры|афріканерув]]. У гатарах сиї системы майвысокый статус мали [[Білі люде|білі громадяне]], а за нима [[індійці]], [[Цвітні (Южна Африка)|цвітні]] ({{Lang-af|Kleurlinge}}; мултирасова етнічна ґрупа у Южнуй Африці) тай [[Чорні люде|чорні африканці]]&nbsp;— ипен у такому порядку.<ref name="Mayne" /> Апартеїд лишив по собі економічні тай соціалні наслідкы, замітні у вшылякых проявах до днесь.<ref>{{cite news|url=http://www.sahistory.org.za/article/despite-1994-political-victory-against-apartheid-its-economic-legacy-persists-haydn-cornish-|title=Despite the 1994 political victory against apartheid, its economic legacy persists by Haydn Cornish-Jenkins|last=Leander|date=15 June 2015|work=South African History Online|access-date=2 May 2018|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20180502210959/http://www.sahistory.org.za/article/despite-1994-political-victory-against-apartheid-its-economic-legacy-persists-haydn-cornish-|archive-date=2 May 2018|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.sabcnews.com/sabcnews/apartheid-legacy-haunts-sa-economy/|title=Apartheid legacy haunts SA economy|publisher=SABC News|last=Moeti|first=Thato|website=www.sabcnews.com|date=27 April 2018|language=en|access-date=2 May 2018|archive-date=19 November 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181119000230/http://www.sabcnews.com/sabcnews/apartheid-legacy-haunts-sa-economy/|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |url=http://allafrica.com/stories/201804060509.html|title=Ramaphosa's tough job on fixing Apartheid legacy|date=6 April 2018|newspaper=The Conversation Africa|agency=AllAfrica|last=Hirsch|first=Alan}}</ref><ref>{{cite news |last=Msimang|first=Sisonke|date=12 December 2017|title=All Is Not Forgiven: South Africa and the Scars of Apartheid|language=en-US|work=Foreign Affairs|issue=January/February 2018|url=https://www.foreignaffairs.com/articles/south-africa/2017-12-12/all-not-forgiven|access-date=20 November 2023|issn=0015-7120}}</ref> Нашыроко апартеїд ся ділив на ''малый апартеїд'', котрый обсяговав сеґреґацію громадськых міст и соціалных подій, тай ''великый апартеїд'', котрый строго сеґреґовав бываня и професійні можності подля расы.<ref name="Crompton">{{cite book|title=Desmond Tutu: Fighting Apartheid|last=Crompton|first=Samuel Willard|year=2007|location=New York|publisher=Chelsea House, Publishers|isbn=978-0791092217|pages=34–35|url=https://archive.org/details/desmondtutufight0000crom/page/34}}</ref> Першым апартеїдным законом став Акт заказа мішаної жонитьбы у 1949.&nbsp;році, пак за ним была прията Поправка акта за аморалность у 1950.&nbsp;році, котра вчинила нелеґалными жонитьбу тай сексуалні удношіня межи расами.<ref name="Routledge">{{cite book|last1=Walton|first1=F. Carl|last2=Udayakumar|first2=S.P.|last3=Muck|first3=William|last4=McIlwain|first4=Charlton|last5=Kramer|first5=Eric|last6=Jensen|first6=Robert|last7=Ibrahim|first7=Vivian|last8=Caliendo|first8=Stephen Maynard|last9=Asher|first9=Nhia|title=The Routledge Companion to Race and Ethnicity|url=https://archive.org/details/routledgecompani0000unse_o0z9|date=2011|pages=[https://archive.org/details/routledgecompani0000unse_o0z9/page/103 103]–105|publisher=Routledge Books|location=New York|isbn=978-0415777070}}</ref> Акт за реґістрацію населеня 1950.&nbsp;року класифіковав ушыткых южноафриканцюв єднов из чотырьох расовых ґруп подля вонкашнього виду, знаного походжіня, соціоекономічного статуса тай културного образа жывота: „чорный“, „білый“, „цвітный“ тай „індієць“, послідні два з котрых мали дакулько пудкласифікацій.<ref>{{cite book|last1=Baldwin-Ragaven|first1=Laurel|last2=London|first2=Lesley|last3=du Gruchy|first3=Jeanelle|year=1999|title=An ambulance of the wrong colour: health professionals, human rights and ethics in South Africa|publisher=Juta and Company Limited|page=18}}</ref> Місто на бываня ся узначало расовов катеґорійов.<ref name="Routledge" /> Межи 1960. и 1983.&nbsp;роками 3.5&nbsp;міліона чорных африканцюв были выселені из хыжув и насилно переміщені у сеґреґовані районы позад апартеїдных законув, што стало єдным из майбульшых масовых выселень у сучаснуй історії.<ref name="Forced Removals">{{cite web |title=South Africa – Overcoming Apartheid|access-date=26 December 2013|url=http://www.overcomingapartheid.msu.edu/multimedia.php?id=65-259-6|publisher=African Studies Center of Michigan State University|archive-date=14 December 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131214133901/http://overcomingapartheid.msu.edu/multimedia.php?id=65-259-6|url-status=dead}}</ref> Многі из них мали подля плана быти локалізовані у десять вызначеных „племінных отцюзнин“, знамых ищи як ''[[Бантустан|бантустаны]]'' ({{Lang-af|Bantoestan}}), чотыри з котрых стали номінално независимыми штатами.<ref name="Routledge" /> Уряд уголосив, ож релоковані мали быти позбавлені южноафриканського громадянства позад свого переміщеня у бантустаны.<ref name="Crompton" /> Апартеїд узвав читавый межинародный и домашньый опур и дав поєдным из майвливовых ґлобалных соціалных кывань 20.&nbsp;стороча.<ref name="Lodge">{{cite book |last=Lodge|first=Tim|title=Sharpeville: An Apartheid Massacre and Its Consequences|date=2011|pages=234–235|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0192801852|url=https://archive.org/details/sharpevilleapart0000lodg/page/234}}</ref> Ун став обєктом частого осуду [[Орґанізація споєных націй|Орґанізації споєных націй]], причинов межинародных санкцій, у тум числі [[Ембарґо на зброю|ембарґув на зброю]] тай [[Економічні санкції|економічных санкцій]], накладеных на Южну Африку.<ref name="Lodge 1983">{{cite book|first=Tom|last=Lodge|year=1983|title=Black Politics in South Africa Since 1945|url=https://archive.org/details/blackpoliticsins0000lodg|location=New York|publisher=Longman}}</ref> Пуд конець 1970–1980.&nbsp;рокув уднушньый опур апартеїдови ставав чим май дале, тым май радикалный, што ся перечинило у бруталні придусіня з боку уряду, домінованого [[Націонална партія ЮАР|Націоналнов партійов ЮАР]] тай насилство, котроє лишило по собі тысячкы жертв: умершых и арештованых.<ref name="Pandey">{{cite book|last=Pandey|first=Satish Chandra|title=International Terrorism and the Contemporary World|date=2006|pages=197–199|publisher=Sarup & Sons, Publishers|location=New Delhi|isbn=978-8176256384}}</ref> [[Комісія правды тай примиреня]] установила, ож уд політичного насилства умерли 21,000&nbsp;чоловік: 7,000&nbsp;смертий у період 1948–1989 тай 14,000&nbsp;смертий и 22,000&nbsp;травмованых у переходный період межи 1990. тай 1994.&nbsp;роками.<ref>{{cite book|last=Ugorji|first=Basil|title=From Cultural Justice to Inter-Ethnic Mediation: A Reflection on the Possibility of Ethno-Religious Mediation in Africa|date=2012|pages=65–66|publisher=Outskirts Press|location=Denver|isbn=978-1432788353}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.justice.gov.za/trc/media/1997/9705/s970527b.htm|title=SAPA – 27 May 97 – HRC SUBMITS APARTHEID REPRESSION BOOK TO TRUTH BODY}}</ref> Были провбы реформовати апартеїдну систему, наприклад позволити індійцям и цвітным мати політичну репрезентацію у парламентови, айбо тоты міры не дустали пуддержку бульшины активіштськых ґруп.<ref name="Diplomacy">{{cite book|last=Thomas|first=Scott|title=The Diplomacy of Liberation: The Foreign Relations of the ANC Since 1960|url=https://archive.org/details/diplomacyofliber0000thom|date=1995|pages=[https://archive.org/details/diplomacyofliber0000thom/page/n219 202]–210|publisher=Tauris Academic Studies|location=London|isbn=978-1850439936}}</ref> Межи 1987. и 1993.&nbsp;роками Націонална партія зачала двасторонні переговоры з [[Африканськый націоналный конґрес|Африканськым націоналным конґресом]]&nbsp;— ведучым противапартеїдным кываньом&nbsp;— про конець сеґреґації тай імплементацію правліня бульшости.<ref name="Diplomacy" /><ref>{{cite news |url=https://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/february/2/newsid_2524000/2524997.stm|title=De Klerk dismantles apartheid in South Africa|work=BBC News|access-date=21 February 2009|date=2 February 1990|archive-url=https://web.archive.org/web/20090215004142/http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/february/2/newsid_2524000/2524997.stm|archive-date=15 February 2009|url-status=live}}</ref> У 1990 видні особы Африканського націоналного конґреса, такі ги [[Нелсон Мандела]], были выпущені з тюрьмы.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2010/jan/31/nelson-mandela-de-klerk-apartheid|title=Why FW de Klerk let Nelson Mandela out of prison|author=Alex Duval Smith|date=31 January 2010|newspaper=The Guardian|access-date=25 March 2016|archive-date=17 March 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160317145809/http://www.theguardian.com/world/2010/jan/31/nelson-mandela-de-klerk-apartheid|url-status=live}}</ref> Апартеїдноє законодавство было удкликаноє 17.&nbsp;юнія 1991, тай у апрільови 1994.&nbsp;року пруйшли нерасові убиранкы.<ref name="Mitchell">{{cite book|last1=Mitchell|first1=Thomas|title=Native vs Settler: Ethnic Conflict in Israel/Palestine, Northern Ireland and South Africa|date=2008|page=8|publisher=Greenwood Publishing Group|location=Westport|isbn=978-0313313578}}</ref><ref name=":02">{{Cite book |last=Lieberman|first=Evan|url=https://www.jstor.org/stable/j.ctv244ssrw|title=Until We Have Won Our Liberty: South Africa after Apartheid|date=2022|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-20300-3|doi=10.2307/j.ctv244ssrw|jstor=j.ctv244ssrw}}</ref> == Назывка == Термін ''апартеїд'' походит из [[Афріканс|афріканса]], де {{Lang|af|''apartheid''}} (~апа́ртейт) значит „розділеня“, „стан розділености“. Першоє його зафіксованоє хоснованя ся датує 1929.&nbsp;роком. == Система бантустанув == {{Main|Бантустан}} У гатарах системы „отцюзнин“, уряд пробовав ділити Южну Африку тай Югозападну Африку на окремі штаты, кажджый из котрых мав бы ся пак розвити у окремі нації и державы про разні етнічні ґрупы. Територіалноє розділеня не было новов концепційов&nbsp;— наприклад пуд британськым правліньом у 19.&nbsp;сторочови позад похожого принципа ся творили „резервації“. Бігом апартеїда 13% землі ся уділяла чорному населеню&nbsp;— друбіцька часть пропорційно до його числа&nbsp;— и часто тото была економічно непродуктивна територія. Комісія Фредеріка Томлінсона, професора аґрокултурної економікы з [[Університет Преторії|Університета Преторії]], у 1954.&nbsp;році управдововала апартеїд тай систему „отцюзнин“, айбо заявляла, ож на отцюзнины треба уділити бульше землі&nbsp;— тота рекомендація не была реалізована.<ref>Evans, Ivan. Bureaucracy and Race: Native Administration in South Africa. Berkeley: U of California, 1997. N. pag. Print.</ref> Кой Гендрік Фервурд став премєрміністром у 1958.&nbsp;році, зачала ся політика „окремого розвою“, и єдным из єї стовпув была структура „отцюзнин“. Фервурд повірив у датя независимости сим „отцюзнинам“, и власть прияла такый план демонстративно ги знак „політикы уряду, котра не є дискримінаційов на основі расы ци цвіта, айбо диференціаційов на основі нації, котра дає кажджому самовызначіня у гатарах свої отцюзнины&nbsp;— удсідь такый план окремого розвою“.<ref>Amisi, Baruti, and Simphiwe Nojiyeza. Access to Decent Sanitation in South Africa: The Challenges of Eradicating the Bucket System Baruti Amisi n. pag. Feb. 2008. Web.</ref> У рамках такої системы чорні люде бы бульше не были громадянами Южної Африкы, а ставали бы громадянами окремых независлых отцюзнин, и робили бы у ЮАР як міґранты з дочасными дозволами. У 1958.&nbsp;році быв приятый Акт за пуддержку чорного самосправованя; были закладені індустрії на границях тай Корпорації інвестицій банту, обы пудпоровати економічный розвуй и творити робочі міста удну вадь коло отцюзнин. Многі чорні южноафриканці, котрі ниґда не бывали у призначеных їм „отцюзнинах“, были насилу переміщені из варошув у тоты краї. Візія Южної Африкы, поділеної на дакулько етнодержав, любила ся налаженуй на реформы афріканерськуй інтеліґенції, и давала май цільну філозофську и моралну основу про політику Націоналної партії, а межи тым чинила кустяк інтелектуалного честованя контроверзної політикы, котров быв так званый [[бааскап]].<ref name="sparksNews24Appalled">{{cite news|url=https://www.news24.com/Columnists/AllisterSparks/Verwoerd-and-his-policies-appalled-me-20150512|title=Verwoerd and his policies appalled me|work=News24|access-date=4 June 2018|language=en|archive-date=16 November 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181116072439/https://www.news24.com/Columnists/AllisterSparks/Verwoerd-and-his-policies-appalled-me-20150512|url-status=dead}}</ref><ref name="politicsWebRememberingVerwoerd">{{cite web|url=http://www.politicsweb.co.za/opinion/remembering-verwoerd|title=Remembering Verwoerd – OPINION {{!}} Politicsweb|website=www.politicsweb.co.za|language=en|access-date=4 June 2018|archive-date=19 June 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180619140047/http://www.politicsweb.co.za/opinion/remembering-verwoerd|url-status=live}}</ref><ref name="afrikanerDominationNews24">{{cite news|url=https://www.news24.com/Columnists/GuestColumn/afrikaner-domination-died-with-verwoerd-50-years-ago-20160906|archive-url=https://web.archive.org/web/20160906170422/http://www.news24.com/Columnists/GuestColumn/afrikaner-domination-died-with-verwoerd-50-years-ago-20160906|url-status=dead|archive-date=6 September 2016|title=Afrikaner domination died with Verwoerd 50 years ago|work=News24|access-date=4 June 2018|language=en}}</ref> == Наслідкы == [[Файл:Mandela_Bust_at_Southbank.jpg|міні|Bust of [[:en:Nelson_Mandela|Nelson Mandela]] erected on London's [[:en:South_Bank|South Bank]]. Mandela is widely considered a global [[:en:Hero|hero]] for his role in opposing the apartheid system and [[:en:Negotiations_to_end_apartheid_in_South_Africa|inaugurating]] a [[:en:Multiracial_democracy|multiracial democracy]].<ref>Evans, Ivan. Bureaucracy and Race: Native Administration in South Africa. Berkeley: U of California, 1997. N. pag. Print.</ref><ref>{{cite book |last1=Allison|first1=Scott T|title=Encyclopedia of Heroism Studies|date=1 October 2024|publisher=Springer Nature|isbn=978-3-031-48129-1|page=2068|url=https://books.google.com/books?id=ALklEQAAQBAJ&dq=nelson+mandela+widely+considered+a+hero&pg=PA2068|language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1=Allison|first1=Scott T.|last2=Goethals|first2=George R.|title=Heroic Leadership: An Influence Taxonomy of 100 Exceptional Individuals|date=4 July 2013|publisher=Routledge|isbn=978-1-136-23273-2|page=25|url=https://books.google.com/books?id=uWnRs5wCpJsC&dq=nelson+mandela+global+hero&pg=PA25|language=en}}</ref>]] === Нерувность === Поапартеїдна Южна Африка и дале страдає уд соціалної нерувности, вытвореної десятьрочами апартеїда. Білоє кумувство ся лишат читавов перепонов про економічні выгоды тай політичный влив чорных южноафриканцюв.<ref name=":2">{{Cite journal |last=Joseph|first=Juliet Eileen|date=2021-11-30|title=Post-apartheid South Africa's exacerbated inequality and the Covid-19 pandemic: intersectionality and the politics of power: The Politics of Power|url=http://journal.eu-jr.eu/social/article/view/2099|journal=EUREKA: Social and Humanities|issue=6|pages=68–78|doi=10.21303/2504-5571.2021.002099|issn=2504-5571}}</ref><ref name=":6">{{Cite journal |last=McKeever|first=Matthew|date=2024-12-04|title=Social stratification and inequality in South Africa|url=|journal=Sociology Compass|language=en|volume=18|issue=2|article-number=e13173|doi=10.1111/soc4.13173|issn=1751-9020|doi-access=free}}</ref> Попри ростучый ГДП, індексы худобы, безробутности, нерувности у доходах, просікової довготы жывота тай володіня земльов падут.<ref name=":5">{{Cite book |title=The Oxford handbook of the South African economy|date=2021|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-289419-9|editor-last=Oqubay|editor-first=Arkebe|edition=1st|location=Oxford, United Kingdom|editor-last2=Tregenna|editor-first2=Fiona|editor-last3=Valodia|editor-first3=Imraan|editor3-link=Imraan Valodia}}</ref><ref name=":7">{{Cite web |title=Statistics South Africa {{!}} Census Dissemination|url=https://census.statssa.gov.za/#/|access-date=2024-03-07|website=census.statssa.gov.za}}</ref> У державі не є індустрії, котра бы была на бульш ги 50% у володіньови чорным населеньом, хоть 81.4% южноафриканського населеня чорноє.<ref name=":2" /><ref name=":7" /> Конець апартеїдної системы бульшинов не поміняв соціоекономічну стратифікацію подля расы.<ref name=":6" /> Хоть малый дараб чорного населеня побировав учинити чорный середньый клас, котрого не было бігом апартеїда, про бульшину чорных людий у Южнуй Африці ситуація з економічным класом ся не поміняла уд падіня апартеїдної системы.<ref name=":5" /><ref name=":2" /> Подля Світового банка Южна Африка тото держава з майвысоков економічнов нерувностьов у світі.<ref>{{Cite web |title=New World Bank Report Assesses Sources of Inequality in Five Countries in Southern Africa|url=https://www.worldbank.org/en/news/press-release/2022/03/09/new-world-bank-report-assesses-sources-of-inequality-in-five-countries-in-southern-africa|access-date=2025-02-26|website=World Bank|language=en}}</ref> === Осуд === Уд 2019.&nbsp;року публічна демонстрація флаґа 1928–1994.&nbsp;рокув у Южнуй Африці заказана тай класифікує ся як [[бесіда ненависти]].<ref>{{cite web |date=21 August 2019|title=Breaking: It's now 'illegal' to display the apartheid flag in South Africa|url=https://www.thesouthafrican.com/news/why-apartheid-flag-banned-south-africa-hate-speech/}}</ref> Подакотрі особы, котрі переже пудпоровали апартеїд, публічно попросили перебачіня, наприклад: * [[Фредерік Віллем де Клерк]] у 1997.&nbsp;році заявив: „Я прошу перебаченя, накулько можу, як лідер Націоналної партії, уд міліонув людий, котрі пострадали уд болячых насилных переміщень; котрі пострадали уд ганебных арештув за нарушеня законув за уднушні расові паспорты; котрі за десяткы рокув пострадали уд безчесної тай унижавучої расової дискримінації.“<ref>[https://web.archive.org/web/20050119042614/http://www.doj.gov.za/trc/media/1997/9705/s970514a.htm De Klerk apologises again for apartheid]. [[South_African_Press_Association]]. 14 May 1997.</ref> У відеови, опублікованому по його смерти у 2021.&nbsp;році, ун послідньый раз попросив го перебачити за апартеїд, як на личному уровни, так и на політичному&nbsp;— ги експрезидент.<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=HlW0UQFW0Gg|title=FW de Klerk's final message|date=12 November 2021|work=FW de Klerk Foundation|via=[[YouTube]]|access-date=13 November 2021|archive-date=13 November 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211113045945/https://www.youtube.com/watch?v=HlW0UQFW0Gg|url-status=live}}</ref> * Мартінус фан Шалквік: „Націонална партія принесла розвуй у єден дараб Южної Африкы, айбо у другу вна принесла страданя через систему, закладену на несправедливости“&nbsp;— у заяві незадовго по голосованю Націоналної партії у 2005.&nbsp;році, бігом котрого вна рішила ся розпустити.<ref>Meldrum, Andrew (11 April 2005). [https://www.theguardian.com/southafrica/story/0,13262,1456562,00.html Apartheid party bows out with apology] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220206070302/https://www.theguardian.com/world/2005/apr/11/southafrica.andrewmeldrum|date=6 February 2022}}. ''[[The_Guardian]]''.</ref><ref>Macharia, James (11 April 2005). [https://www.boston.com/news/world/africa/articles/2005/04/11/south_africa_apartheid_party_votes_to_dissolve/ South Africa apartheid party votes to dissolve] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160305042058/http://www.boston.com/news/world/africa/articles/2005/04/11/south_africa_apartheid_party_votes_to_dissolve/|date=5 March 2016}}. ''[[The_Boston_Globe]]''.</ref> * У 2006.&nbsp;році Адріаан Флок [[Мытя нуг|помыв ногы]] жертві апартеїда Франку Чікану, обы попросити перебачіня за утискы апартеїдного режима.<ref>{{cite web |url=http://www.info.gov.za/speeches/2006/06082811151003.htm|title=Mr Adrian Vlok extends gesture of penance to Rev Frank Chikane, Director-General in the Presidency|date=28 August 2006|publisher=South African Government Information|access-date=22 February 2009|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20090828002841/http://www.info.gov.za/speeches/2006/06082811151003.htm|archive-date=28 August 2009}}</ref> * Леон Весселс: „Теперь єм пересвідченый як ниґда, ож апартеїд быв страшнов хыбов у нашому краю. Южноафриканці не прислуховали ся до сміху и реваня єден другого. Перебачте, ож я так довго быв глухый.“<ref>[https://web.archive.org/web/20130314012223/http://www.stanford.edu/class/history48q/Documents/EMBARGO/5chap6.htm Volume Five Chapter Six – Findings and Conclusions] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130314012223/http://www.stanford.edu/class/history48q/Documents/EMBARGO/5chap6.htm|date=14 March 2013}}. Report of the Truth and Reconciliation Commission.</ref> === Хоснованя терміна у другых контекстах === Історична ситуація у Южнуй Африці популаризовала термін „апартеїд“ и його далшоє хоснованя поза контекстом конкретно южноафриканської системы расової сеґреґації. Наприклад „злочин апартеїда“ є дефінованый у [[Межинародноє право|межинародному праві]], у тому числі у Римському статуті 2007.&nbsp;року, котрый вытворив [[Межинародный криміналный суд]], у котрому понятя занесеноє межи [[злочины против людства]]. Перед створіньом Межинародного криміналного суда такоє понятя увела у правовоє поле Межинародна конвенція за ліквідацію тай наказаня злочина апартеїда, уплатнена у 1976.&nbsp;році.<ref>{{cite web|date=14 July 2021|title=International Convention on the Suppression and Punishment of the Crime of ''Apartheid''|url=https://www.un.org/en/genocideprevention/documents/atrocity-crimes/Doc.10_International%20Convention%20on%20the%20Suppression%20and%20Punishment%20of%20the%20Crime%20of%20Apartheid.pdf|website=[[un.org]]|access-date=14 July 2021|archive-date=5 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211205130743/https://www.un.org/en/genocideprevention/documents/atrocity-crimes/Doc.10_International%20Convention%20on%20the%20Suppression%20and%20Punishment%20of%20the%20Crime%20of%20Apartheid.pdf|url-status=live|id=[[United Nations General Assembly|G.A.]] res. 3068 (XXVIII)}}</ref> Термін „апартеїд“ быв узятый у хоснованя палестинськыми борцями за права тай ізраїльськыми и другыми орґанізаціями за людські права, обы означовати ізраїльську окупацію западного берега рікы Йордан тай тамтешньый барєр.<ref>Amisi, Baruti, and Simphiwe Nojiyeza. Access to Decent Sanitation in South Africa: The Challenges of Eradicating the Bucket System Baruti Amisi n. pag. Feb. 2008. Web.</ref><ref>{{cite web|work=NBC News|author=Smith, Saphora|date=12 January 2021|url=https://www.nbcnews.com/news/world/b-tselem-labels-israel-apartheid-regime-first-time-n1253863|title=B'Tselem labels Israel an 'apartheid regime' for first time|archive-url=https://web.archive.org/web/20210508133850/https://www.nbcnews.com/news/world/b-tselem-labels-israel-apartheid-regime-first-time-n1253863|archive-date=8 May 2021|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|work=[[Human Rights Watch]]|date=27 April 2021|url=https://www.hrw.org/report/2021/04/27/threshold-crossed/israeli-authorities-and-crimes-apartheid-and-persecution|title=A Threshold Crossed – Israeli Authorities and the Crimes of Apartheid and Persecution|archive-url=https://web.archive.org/web/20210428073809/https://www.hrw.org/report/2021/04/27/threshold-crossed/israeli-authorities-and-crimes-apartheid-and-persecution|archive-date=28 April 2021|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-middle-east-56898864|title=Israel committing crimes of apartheid and persecution – HRW|archive-url=https://web.archive.org/web/20210508002602/https://www.bbc.com/news/world-middle-east-56898864|archive-date=8 May 2021|url-status=live|date=27 April 2021}}</ref> Палестинські борці за права пуднимали вопрос планованя хыж у гатарах Ізраїля до 1967.&nbsp;року, котроє дискриміновало против палестинськых громадян, и рувняли го з расовов сеґреґаційов.<ref>{{cite web|work=[[Human Rights Watch]]|date=12 May 2020|url=https://www.hrw.org/news/2020/05/12/israel-discriminatory-land-policies-hem-palestinians|title=Israel: Discriminatory Land Policies Hem in Palestinians|archive-url=https://web.archive.org/web/20210618190304/https://www.hrw.org/news/2020/05/12/israel-discriminatory-land-policies-hem-palestinians|archive-date=18 June 2021|url-status=live}}</ref> Другі протиставлявут такому назорови гадку, ож удношіня Ізраїля ид палестинцям не пудпадат пуд дефініцію апартеїда, бо є мотивованоє пережыванями за безпеку и не є скапчаноє из расов.<ref>{{cite journal|journal=Social Science Research Network|title=Why Allegations that Israel Is An 'Apartheid' State Are False under International Law|author1=Sekulow, Jay A.|author2=Ash, Robert W.|date=January 2023|ssrn=4343950|doi=10.2139/ssrn.4343950}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://ir.lawnet.fordham.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=2883&context=ilj&utm|access-date=2026-01-25|website=ir.lawnet.fordham.edu|title=Apartheid, International Law, and the Occupied PalestinianTerritory: A Reply to John Dugard and John Reynolds|date=2013|last=Zilbershats|first=Yaffa}}</ref><ref>{{Cite journal |last=Zilbershats|first=Y|date=2013|title=Errors in Comparing Israel to Apartheid|url=https://www.ejil.org/pdfs/24/3/2426.pdf?|journal=European Journal of International Law}}</ref><ref>{{Cite web |date=2011-04-13|title=Alan M. Dershowitz: South African Charge of Israeli Apartheid Rings Hollow - Analysis - SPME Scholars for Peace in the Middle East|url=https://spme.org/spme-research/analysis/alan-m-dershowitz-south-african-charge-of-israeli-apartheid-rings-hollow/9697/|access-date=2026-01-25|website=SPME|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite web |date=2022-04-04|title=Amnesty joins with Iran to single out Israel for "apartheid"|url=https://unwatch.org/amnesty-joins-with-iran-to-single-out-israel-for-apartheid/|access-date=2026-01-25|website=UN Watch|language=en-US}}</ref><ref>{{Cite web |title=Douglas Murray Defends Israel and Admonishes the West {{!}} RealClearPolitics|url=https://www.realclearpolitics.com/articles/2025/05/11/douglas_murray_defends_israel_and_admonishes_the_west_152774.html|access-date=2026-01-25|website=www.realclearpolitics.com}}</ref><ref>{{Cite web |title=The Easy Politics of Criticizing Israel {{!}} SAPIR Journal|url=https://sapirjournal.org/war-in-israel/2023/israel-can-look-after-itself/|access-date=2026-01-25|language=en-US}}</ref> Соціалный апартеїд тото сеґреґація на основі класа вадь економічного статуса. Наприклад, соціалный апартеїд у Бразілії значит ушылиякі аспекты економічної нерувности у Бразілії. Економічну и соціалну дискримінацію позад ґендера пораз называвут ґендерным апартеїдом. Розділеня людий подля їх реліґійных віровань, позад законодавства вадь соціалных чекань, пораз называвут реліґійным апартеїдом. Общины у сівернуй Ірландії, наприклад часто ся розселявут подля реліґії&nbsp;— тот феномен описувут як „самоапартеїд“.<ref>{{cite web|title=Self-imposed apartheid|url=https://www.theguardian.com/society/2004/apr/14/northernireland.societyhousing|author=O'Hara, Mary|date=14 April 2004|access-date=14 July 2021|website=The Guardian|language=en|archive-date=11 February 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210211223645/https://www.theguardian.com/society/2004/apr/14/northernireland.societyhousing|url-status=live}}</ref> У містах позбавліня слободы є понятя карцералного апартеїда&nbsp;— стратеґічного хоснованя расового поділеня, обмана тай позаправовых стратеґій контроля, особено про придусеня політичного протеста чорнокожых.<ref>{{Cite web |last=Friedman|first=Brittany|date=2025|title=Carceral Apartheid: How Lies and White Supremacists Run Our Prisons|url=https://uncpress.org/9781469683409/carceral-apartheid/|access-date=2025-11-20|website=The University of North Carolina Press|language=en-US}}</ref> Диспропорційні управліня тай контроль світової економікы и ресурсув державами тай компаніями „<nowiki/>[[Ґлобалный сівер|ґлобалного сівера]]<nowiki/>“ знавут называти ґлобалным апартеїдом. Из ним скапчаноє щи понятя технолоґічного апартеїда&nbsp;— недоступности сучасных технолоґій державам „<nowiki/>[[Державы третього світу|третього світу]]<nowiki/>“ вадь „<nowiki/>[[Розвивавучі ся державы|розвивавучым ся державам]]<nowiki/>“. Сі два приклады хоснувут термін „апартеїд“ май волно, бо фокусувут ся на удношінях межи державами, а не дискримінації соціалных ґруп удну державы вадь політичної юрісдикції. == Ник. ищи == * [[Расизм]] * [[Расова сеґреґація]] == Зазначкы == <references group="зазначка" /> == Референції == {{Commonscat|Apartheid}} <references/> [[Катеґорія:Історія Югоафрицькой републікы]] [[Катеґорія:Діскрімінація]] [[Катеґорія:Расизм]] [[Катеґорія:Злочіны проти людскости]] l0ed12id23clpk72tc2bpko7pa1hxf1 Ґеноцід 0 6308 168505 166268 2026-08-20T20:49:56Z InternetArchiveBot 22034 Add 3 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168505 wikitext text/x-wiki [[Файл:Genocide Victims Rwanda Photo by Sascha Grabow.jpg|thumb|Жертвы ґеноціду в [[Рванда|Рвандї]]]]'''Ґеноці́д''' (од {{lang-el|γένος ''génos''}} „род, племя“ і {{lang-la|caedo}} „убиваю“) є [[злочін проти людьскости]] дефінованый [[міджінародне кріміналне право|міджінародным кріміналным правом]] як „нароком сістематічне нічіня, цїлой або части, [[етнос|етнічной]], [[людьска раса|расовой]], [[реліґія|реліґійной]] або [[нація|народностной]] ґрупы“<ref> {{cite book |author=Funk, T. Marcus |title=Victims' Rights and Advocacy at the International Criminal Court |publisher=Oxford University Press |location=Oxford, England |year=2010 |isbn=0199737479 |page=[http://www.oup.com/us/catalog/general/subject/Law/PublicInternationalLaw/InternationalCriminalandHumanita/?view=usa&ci=9780199737475]}}</ref> хоць што значіть „часть“ є субєктом дебаты правників.<ref name="What is Genocide">[https://web.archive.org/web/20070505161753/http://efchr.mcgill.ca/WhatIsGenocide_en.php?menu=2 What is Genocide?] McGill Faculty of Law ([[McGill University]])</ref> == Етімолоґія == Термін „ґеноцід“ выдумав [[Рафаел Лемкін]], правник польско-жыдівского походжіня в роцї 1944, з ґрецького корїня слова ''ґенос'' (γένος ''génos'' „народжіня, раса, род“) і латиньского суфіксу ''-cidium'' „загубити“ кріз французьке ''-cide''.<ref>Oxford English Dictionary, second edition draft entry 2004. "genocide".</ref><ref name="Axis Rule">[[#Lemkin|Lemkin (1944)]], [http://www.preventgenocide.org/lemkin/AxisRule1944-1.htm pages 79 – 95]</ref> В роцї 1933 Лемкін запропоновав „злочін варварства“ правній радї [[Сполоченство націй|Сполоченству націй]] в [[Мадрід]]ї. То была перша проба о створїня закона проти тому што буде пізнїше называне ґеноцідом. Концепт пропозіції походив з ёго молодости, коли першыраз чув о [[Османьска ріша|Османьскім]] громаднїм забиваню ([[арменьскый ґеноцід]]) хрістіаньского жытельства бігом [[Перша світова война|першой світовой войны]]<ref>Massacres, Resistance, Protectors: Muslim-christian Relations in Eastern Anatolia During World War I By David Gaunt</ref><ref>Schaller, Dominik J. and Zimmerer, Jürgen (2008) "Late Ottoman genocides: the dissolution of the Ottoman Empire and Young Turkish population and extermination policies – introduction." Journal of Genocide Research, 10(1): 7–14</ref> і анті-Ассірьскій перзекуції в [[Ірак]]у.<ref>{{cite book|last=Jones|first=Adam|title=Genocide: A Comprehensive Introduction|year=2010|publisher=Taylor & Francis|isbn= 9780415486187|pages=150|url=http://books.google.com/books?id=BqdVudSuTRIC&pg=PA150}}</ref> Ёго пропозіція была одвергнута і ёго праца навела незгоду польской влады, котра выконовала політіку змірїня з [[Націстічне Нїмецько|націстічным Нїмецьком]]. В роцї 1944 [[Carnegie Endowment for International Peace]] опубліковав Лемкінову найвызначнїшу працу під назвов ''Axis Rule in Occupied Europe'' в [[США]]. Тота книжка загорнёвала шыроку правну аналізу Нїмецького панованя в землях окупованых [[Націстічне Нїмецько|націстічным Нїмецьком]] в часї [[друга світова война|другой світовой войны]], в тім чіслї дефініції понятя ґеноціду („знічіня нації або етнічной ґрупы“).<ref>''Axis Rule in Occupied Europe'', ix. 79. As quoted in the 3rd ''[[Oxford English Dictionary]]''.</ref> Лемкінова ідея ґеноціду як злочіну проти міджінародному праву была прията міджінароднов комунітов і была схоснована як єден з правных підкладів [[Норімберьскый процес|норімберьского процесу]] (обвинїня шпеціфікованы 3.&nbsp;пунктом скаргы, же обвинены „нароком учінили сістематічный ґеноцід&nbsp;– передовшыткым вымазаня расовых і народностных ґруп“<ref>''[[Oxford English Dictionary]]'' "Genocide" citing ''Sunday Times'' 21 October 1945.</ref>) Лемкін презентовав пропозіцію договору о ґеноціду в шорї країн, намагав ся їх пересвідчіти к підпорї резолуції. З підпоров США, пропозіція была предложена к зважіню. == Література == * ''Б.&nbsp;М.&nbsp;Гончар, М.&nbsp;М.&nbsp;Гнатовський''. Геноцид // {{не перекладено|Україньска діпломатічна енціклопедія||uk|Українська дипломатична енциклопедія}}: У 2-х т./Редкол.:Л.&nbsp;В.&nbsp;Губерський (голова) та ін.&nbsp;— К: Знання України, 2004&nbsp;— Т.1&nbsp;— 760с. ISBN 966-316-039-X * ''О. Майборода''. Геноцид // Політична енциклопедія. Редкол.: Ю. Левенець (голова), Ю. Шаповал (заст. голови) та ін.&nbsp;— К.: Парламентське видавництво, 2011.&nbsp;— с.136 ISBN 978-966-611-818-2 * Russell Thornton. American Indian Holocaust and Survival: A Population History Since 1492. (Civilization of the American Indian, Vol 186). University of Oklahoma, 1990. * David Stannard. American Holocaust: The Conquest of the New World. Oxford University Press, 1993. * Hans Koning . The Conquest of America: How The Indian Nations Lost Their Continent. Monthly Review Press, New York, 1993. * Jan R. Carew. Rape of Paradise: Columbus and the Birth of Racism in the Americas. Brooklyn, N.Y. : A&B Books, 1994. * Ward Churchill. A Little Matter of Genocide. Holocaust and the Denial in the Americas 1492 to the Present. San Francisco: City Lights, 1997. ISBN 0-87286-323-9. ISBN 978-0-87286-323-1. * Ward Churchill. Struggle for the Land: Native North American Resistance to Genocide, Ecocide and Colonization. Publisher: City Lights Books; 2nd Revised edition (5 Nov 2002). ISBN 0-87286-414-6. ISBN 978-0-87286-414-6. * Mike Davis. Late Victorian Holocausts: El Nino Famines and the Making of the Third World. London: Verso, 2001. * Heizer, Robert F., The Destruction of California Indians, University of Nebraska Press, Lincoln and London, 1993. ISBN 0-8032-7262-6. * «Red Gold: The Conquest of the Brazilian Indians» (1978), «Amazon Frontier», John Hemming, the director of the Royal Geographical Society in London. * [https://web.archive.org/web/20060929173143/http://www.ohchr.org/english/law/genocide.htm Конвенція про запобігання та покарання злочину геноциду]. Прийнята та запропонована до ратифікації та підписання Генеральною Асамблеєю ООН, резолюція 260 A (III) від 9 грудня 1948&nbsp;р., набрала чинності 12 січня 1951. * Генеральний секретар ООН Кофі Аннан [https://web.archive.org/web/20070619133901/http://www.un.org/Pubs/chronicle/2004/issue1/0104p4.asp «Вимагаючи спільної сильної дії»] (виступ у Стокгольмі 26 січня 2004). * ''Чирков О.'' [https://web.archive.org/web/20150408230656/http://www.ualogos.kiev.ua/fulltext.html?id=2296 Історія України та етнічна будова її людності: взаємна зумовленість розвитку в XX&nbsp;ст. (національний та загальносвітовий виміри)] // Українознавство.&nbsp;— 2011.&nbsp;— №. 1 (38).&nbsp;— С.: 202—208. * Козицький Андрій. Геноцид та політика масового винищення цивільного населення у XX столітті (причини, особливості, наслідки). Посібник для студентів вишів рекомендований МОН, молоді та спорту України.&nbsp;— Львів, «Літопис».&nbsp;— 2012. * Архівні документи про «чорні дошки» як знаряддя радянського геноциду в Україні в 1932—1933 роках / Георгій. Папакін // Архіви України.&nbsp;— 2008.&nbsp;— №&nbsp;3-4(261).&nbsp;— С. 14-28 * Протистояння особистості політиці нацистського геноциду в Україні: документальні свідчення, інтерпретації, роздуми / Ф.&nbsp;А.&nbsp;Винокурова // Архіви України.&nbsp;— 2001.&nbsp;— №&nbsp;4-5(247).&nbsp;— С. 118—131. * Протистояння особистості політиці нацистського геноциду в Україні: документальні свідчення, інтерпретації, роздуми. Закінчення / Ф.&nbsp;А.&nbsp;Винокурова // Архіви України.&nbsp;— 2001.&nbsp;— №&nbsp;6(248).&nbsp;— С. 54-65. * Пам'ять народу: геноцид в Україні голодом 1932—1933 років: Свідчення: У 2 кн. / М.&nbsp;Ф.&nbsp;Дмитрієнко // Український історичний журнал.&nbsp;— 2011.&nbsp;— №&nbsp;6.&nbsp;— С. 220—222. * До питання про витоки геноциду українства в 1932—1933 роках / В. Сергійчук // Народна творчість та етнологія.&nbsp;— 2016.&nbsp;— №&nbsp;1.&nbsp;— С. 11-18. * Організатори геноциду українців у 1918—1936&nbsp;рр. / А.&nbsp;М.&nbsp;Кіндратенко // Вісник Харківського національного університету імені В.&nbsp;Н.&nbsp;Каразіна. Серія: Історія України. Українознавство: історичні та філософські науки.&nbsp;— 2008.&nbsp;— №&nbsp;822, вип. 10.&nbsp;— С. 15-22. * Помилка влади чи геноцид: визначення характеру голоду 1932—1933&nbsp;рр. в УРСР у сучасній історіографії / В. Гудзь, В. Гудзь // Українознавчий альманах.&nbsp;— 2010.&nbsp;— Вип. 2.&nbsp;— С. 301—303. * Голод-геноцид 1932—1933 років в Україні як чинник трансформації культурно-історичного феномена українства/ Т. Євсєєва // Українознавчий альманах.&nbsp;— 2010.&nbsp;— Вип. 2.&nbsp;— С. 304—310. * Джеймс Мейс про український геноцид 1933 року і його наслідки для сучасного суспільства / В. Ґудзь // Українознавчий альманах.&nbsp;— 2013.&nbsp;— Вип. 11.&nbsp;— С. 24-27. === Правны баданя === * Проблеми кваліфікації геноциду, вчиненого у співучасті, за Кримінальним кодексом України / І.&nbsp;І.&nbsp;Строкова // Боротьба з організованою злочинністю і корупцією (теорія і практика).&nbsp;— 2009.&nbsp;— Вип. 20.&nbsp;— С. 337—345. * Міжнародно-правові погляди Р. Лемкіна щодо кваліфікації окремих прикладів масових порушень прав людини як злочину «геноциду» / М.&nbsp;В.&nbsp;Бем // Науковий вісник Міжнародного гуманітарного університету. Юриспруденція.&nbsp;— 2013.&nbsp;— Вип. 6-1(2).&nbsp;— С. 208—211. * Міжнародна кримінальна відповідальність індивідів за злочини геноциду / Л.&nbsp;А.&nbsp;Філяніна, Ю.&nbsp;Р.&nbsp;Тарантюк // Науковий вісник Дніпропетровського державного університету внутрішніх справ.&nbsp;— 2012.&nbsp;— №&nbsp;1.&nbsp;— С. 11-20. * Злочин геноциду: історичне визначення та конвенціональне закріплення у міжнародному кримінальному праві / С.&nbsp;М.&nbsp;Мохончук // Університетські наукові записки.&nbsp;— 2011.&nbsp;— №&nbsp;3.&nbsp;— С. 356—361. * Голокост та голодомор у контексті міжнародно-правових поглядів Р. Лемкіна щодо концепції злочину геноциду / М.&nbsp;В.&nbsp;Бем // Європейські перспективи.&nbsp;— 2013.&nbsp;— №&nbsp;4.&nbsp;— С. 175—180. * Питання відповідальності держави за злочин геноциду у практиці Міжнародного суду справедливості / А.&nbsp;В.&nbsp;Горбатюк // Наукові записки НаУКМА. Юридичні науки.&nbsp;— 2012.&nbsp;— Т. 129.&nbsp;— С. 137—141. * Обов'язок покарання за злочин геноциду: судова практика держав / М.&nbsp;М.&nbsp;Антонович // Наукові записки НаУКМА. Юридичні науки.&nbsp;— 2013.&nbsp;— Т. 144—145.&nbsp;— С. 133—137. * Кваліфікація Голодомору 1932—1933&nbsp;рр. в Україні як злочину геноциду і постанова Апеляційного суду м. Київ від 13 січня 2013&nbsp;р. / В. Василенко // Мандрівець.&nbsp;— 2013.&nbsp;— №&nbsp;6.&nbsp;— С. 7-9. * Голодомор 1932—1933 років в Україні як геноцид української нації: суб'єктивна сторона злочину / М. Антонович // Мандрівець.&nbsp;— 2013.&nbsp;— №&nbsp;6.&nbsp;— С. 4-8. * Чи можна кваліфікувати Голодомор 1932—1933 років в Україні та на Кубані як геноцид?/ Є. Захаров/ Видання друге, виправлене та доповнене / ГО «Харківська правозахисна група».&nbsp;— Харків: ТОВ «Видавництво рава людини», 2015.&nbsp;— 52 с. * Об'єктивні ознаки геноциду в кримінальному законодавстві України та інших держав романо-германської правової сім'ї / І. Строкова // Вісник Національної академії прокуратури України.&nbsp;— 2015.&nbsp;— №&nbsp;3.&nbsp;— С. 69-75. == Одказы == === Референції === *{{Переклад|cs|Genocida|8216300}} <references /> === Література === *{{cite book|last=Lemkin|first=Raphael|title=Axis Rule in Occupied Europe: Laws of Occupation – Analysis of Government – Proposals for Redress|year=1944|publisher=[[Carnegie Endowment for International Peace]]|location=Washington, D.C}} *{{cite book |last=Andreopoulos |first=George J., ed. |title=Genocide: Conceptual and Historical Dimensions |url=https://archive.org/details/genocideconceptu0000unse |authorlink= |coauthors= |year=1994 |publisher=University of Pennsylvania Press |location= |isbn=0812232496 |pages= }} *{{cite book |last=Chalk |first=Frank |title=The History and Sociology of Genocide: Analyses and Case Studies |url=https://archive.org/details/historysociology00chal |authorlink= |coauthors=Kurt Jonassohn |year=1990 |publisher=Yale University Press |location= |isbn=0300044461 |pages= }} *{{cite book |last=Kelly |first=Michael J. |title=Nowhere to Hide: Defeat of the Sovereign Immunity Defense for Crimes of Genocide & the Trials of Slobodan Milosevic and Saddam Hussein |url=https://archive.org/details/nowheretohidedef0000kell |authorlink= |coauthors= |year=2005 |publisher=Peter Lang |location= |isbn=0820478350 |pages= }} == Повязаны статї == *[[Ґеноціды в історії]] *[[Дефініції ґеноціду]] *[[Културный ґеноцід]] *[[Автоґеноцід]] {{Стыржень}} [[Катеґорія:Ґеноціды]] [[Катеґорія:Расізм]] [[Катеґорія:Смерть]] [[Катеґорія:Злочінность]] [[Катеґорія:Злочіны проти людьскости]] cxyvc8f65emxv9qiiidoopb74mfb46d Біблія 0 6317 168594 165282 2026-08-20T23:20:54Z InternetArchiveBot 22034 Add 34 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168594 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс |image=[[Файл:Gutenberg Bible, Lenox Copy, New York Public Library, 2009. Pic 01.jpg|300px]] |caption=[[Ґутенберґова Біблія]], удана Йоганном Ґутенберґом у середині 15.&nbsp;стороча, перша печатна Біблія. |above=Біблія |header1=Відомості |data2=[[Хрістіанство|Християнство]]<br>[[Юдаїзм]] |label2=Реліґія |label3=Язык ориґінала |data3=[[Гебрейскый язык|Іврит]], [[Арамайскый язык|арамайськый язык]] и [[Грецькоє койне|грецькоє койне]]|data4=Ник. [[Датованя Біблії]] |label4=Період |data5=[[Юдаїзм|Юдаїштськый]] канон: 24&nbsp;книгы<ref>Се число враховує Книгу Самуеля, Книгу Царюв, Дванадцять малых пророкув, Книгу хронік тай Книгы Езры тай Неемії як єдну книгу, бо так они ся рахувут у юдаїзмови. Кідьбы ся тоты раховали поокреме ги у християнстві, та число бы было 39&nbsp;книг. Обадва йсі числа не враховувут [[второканонічні книгы]].</ref><br>[[Протестантство|Протестантськый]] канон ([[Лутеранство|лутеранськый]]): 66&nbsp;книг<br>[[Римокатолицька церьков|Римокатолицькый]] канон: 73&nbsp;книгы<br>[[Ґрекокатолицька церьков|Грекокатолицькый]] тай [[Православна церьков|православный]] канон: 76&nbsp;книг<br>Ник. [[Біблійні каноны]] |label5=Книгы }} '''Бі́блія''' ([[Грецькоє койне|гр. койне]] {{Lang|grc|τὰ βιβλία ''tà biblía''}} „книгы“), '''Сято́є Писа́ня''', пораз '''Кни́га книг''' є комплет реліґійных текстув, на котрых ся базує [[Хрістіанство|християнство]] тай [[юдаїзм]], тай котрі ся честувут у другых реліґіях, наприклад у [[Іслам|ісламі]]. Біблія тото [[антолоґія]] (зберька текстув ушылиякых форм), ориґінално написана [[Іврит|івритом]], [[Арамайськый язык|арамайськым]] языком тай [[Грецькоє койне|грецькым койне]]. Она обсягує настановы, оповіді, [[Поезія|поезію]], [[Пророцтво|пророцтва]] тай другі жанры. Комплет текстув, узнаваных ги часть Біблії у окреме взятуй реліґійнуй традиції вадь комуніті ся кличе біблійным каноном. Прибучникы реліґії типово держат Біблію за продукт божественої іншпірації, айбо сут разні верзії за інтерпретацію єї текста тай його значіня. Разні общины збирали реліґійні тексты у вшылиякі офіційні зберькы. Майрання зберька обсяговала перші пять книг Біблії и называла ся по гебрейськы ''Тора'' („Учіня“, {{Lang-he|תּוֹרָה ''Tōrā''}}), а по старогрецькы ''Пятикнижа'', ''Пентатевхос'' ({{Lang-grc|πεντάτευχος ''pentáteuchos''}}, букв.&nbsp;„пять книг“). Друга за старостьов секція была колекційов оповідий тай пророцтв и называла ся ''Неві’ім'' („Пророкы“; {{Lang-he|נְבִיאִים ''Nəvīʾīm''}}); третя секція, ''Кетувім'' („Писаня“; {{Lang-he|כְּתוּבִים‎ ''Kǝṯuḇim''}}), обсягує псалмы, пословиці тай оповіді. ''Танах'' ({{Lang-he|תָּנָ״ךְ‎ ''Tanaḵ''}}) тото алтернативна назывка юдаїштської Біблії, котра ся чинит из першых букв трьох єї компонентув: ''Тора'', ''Неві’ім'' тай ''Кетувім''. [[Масоретськый текст]] тото середньовічна верзія Танаха&nbsp;— написана по гебрейськы тай арамайськы&nbsp;— котра ся рахує авторитативным текстом юдаїштської Біблії у сучаснум рабіністичнум юдаїзмі. [[Септуаґінта]] тото товмачіня Танаха на грецькоє койне, вчиненоє у третюм и другум сторочу до&nbsp;н.&nbsp;е.; она ся читаво пересікає из юдаїштськов Біблійов. Християнство ся зачало ги удросток юдаїзма Другого храма и мало Септуаґінту за основу [[Старый Завіт|Старого Завіта]]. Рання християнська церьков продовжила жыдувську традицію записованя того, што ся виділо божествено іншпірованым, тай інкорпорації такых текстув у авторитативні реліґійні книгы. [[Єванґеліє|Єванґелія]], т.&nbsp;є.&nbsp;оповіді за жывут и учіня [[Исус Христос|Христа]], уєдно из посланями Павла и другыма текстами скоро стали основов [[Новый Завіт|Нового Завіта]]. Майстарі часті Біблії, віроятно, датувут ся дас 1200.&nbsp;роками до&nbsp;н.&nbsp;е., а Новый Завіт головно ся сформовав до настаня 4.&nbsp;стороча н.&nbsp;е. Приблизноє число проданых копій Біблії досігат пяти міліардув, што чинит ї майпродаванов публікаційов за вшыток час. Біблія мала читавый влив як на западні културу тай історію, так и на другі културы по світови. Єї штудованя через біблійный крітіцізм тоже непрямо повливало на културу и історію. Біблія є щий майтовмаченов книгов у світі. Штудованьом біблійної літературы ся занимат конар наукы пуд назвов [[біблеїстика]]. == Етимолоґія == Слово „Біблія“ походит из грецького койне, де {{Lang|grc|τὰ βιβλία ''tà biblía''}} (у єдн.&nbsp;числі {{Lang|grc|βιβλίον ''biblion''}}) значит „книжкы“.<ref>Bandstra (2009), pp.&nbsp;7; Gravett et al. (2008), p.&nbsp;xv.</ref> Само слово {{Lang|grc|βιβλίον}} зачатково мало буквалноє значіня „звиток“<ref>Beekes (2009), pp.&nbsp;246–247.</ref> и є димінутивом уд {{Lang|grc|βύβλος ''byblos''}} „еґіпетськый папірус“, котроє возможно пушло уд назвы [[Фінікія|фінікійського]] порта [[Біблос]] (знамого ай ги Ґебал), удкідь еґіпетськый [[папірус]] ся експортовав у Грецію.<ref>Brake (2008), [https://archive.org/details/visualhistoryofe00brak/page/29 p.&nbsp;29].</ref><ref name=":0">{{Cite book|last1=Болдирєв|first1=Р. В.|url=https://irbis-nbuv.gov.ua/ulib/item/UKR0001331|chapter=біблія|publisher=Наукова думка|place=[[Кієв|Київ]]|editor1-last=Мельничук|editor1-first=О. С.|at=АН Української РСР, Ін-т мовознав. ім. О. О. Потебні|nopp=yes|ref=ESUM1|volume=Т. 1 : А-Г|title=Етимологічний словник української мови у 7 томах|year=1982|page=с. 190}}</ref> Грецькоє {{Lang|grc|τὰ βιβλία}} было „выразом, котрый хосновали геленістичні жыдове на означіня свойих сакралных книг“.<ref>{{cite web |first=Mark |last=Hamilton |title=From Hebrew Bible To Christian Bible {{!}} From Jesus To Christ – The First Christians {{!}} Frontline {{!}} PBS |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/religion/first/scriptures.html |website=www.pbs.org |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20180614021417/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/religion/first/scriptures.html |archive-date=14 June 2018 }}</ref> Штудувучый Біблію ученый Фредерік Файві Брус удзначовав, ож Иван Златоустый первый ухосновав фразу {{Lang|grc|τὰ βιβλία}}, описувучи Старый и Новый Завіт уєдно у свойих „Бесідах на Єванґеліє уд Матея“.<ref>Bruce (1988), p.&nbsp;214.</ref> Уд {{Lang-el|τὰ βιβλία τὰ ἅγια ''tà biblía tà hágia''}} „сяті книгы“ ся появила [[Латиньскый язык|латинська]] [[Калька|калка]] {{Lang|la|''biblia sacra''}}.<ref>{{cite web |last1=Liddell |first1=Henry George |last2=Scott |first2=Robert |title=A Greek-English Lexicon, βιβλίον |url=http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dbibli%2Fon |website=www.perseus.tufts.edu |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20191118102635/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dbibli%2Fon |archive-date=18 November 2019 }}</ref> У середньовічнуй латині тото ся покуртало до {{Lang|la|''biblia''}} тай поступово перечинило ся у назывник єдн.&nbsp;числа, жунського рода ({{Lang|la|''biblia''}}, [[Ґенітив|ґен.]]&nbsp;{{Lang|la|''bibliae''}}); так тото слово ся позычало у языкы европськых народув.<ref name=":0" /><ref>{{cite web |url=http://www.newadvent.org/cathen/02543a.htm |title=The Catholic Encyclopedia |publisher=Newadvent.org |year=1907 |access-date=23 April 2010 |archive-date=13 June 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100613102636/http://newadvent.org/cathen/02543a.htm |url-status=live }}</ref> == Розвуй тай історія == Біблія не є єднов книжков; тото зберька книг, сложный розвуй котрых не є до кунця порозумілый. Знає ся, ож Біблія ся писала тай складовала многыма людьми&nbsp;— подля многых ученых авторы булшинов незнамі и сут представителями разных култур и походжінь.<ref>Swenson (2021), p.&nbsp;12; Rogerson (2005), p.&nbsp;21; Riches (2000), ch.&nbsp;2.</ref> Майстарі єї книгы ся зачинали ги пісні, котрі ся передавали усно з поколіня у поколіня. Британськый изглядовач Біблії Джон К.&nbsp;Річез писав:<ref>Riches (2000), p.&nbsp;9.</ref> {{Цитат 2 |Біблійні тексты ся продуковали за період, бігом котрого условія жывота писателюв&nbsp;— політичні, културні, економічні тай еколоґічні&nbsp;— читаво ся удличали. Сут тексты, котрі указувут кочовый стиль жывота, тексты уд людий из устоянов монархійов и култом Храма, тексты из екзиля, тексты, рождені з силного опору чужым правителям, придворні тексты, тексты уд вандрувучых харизматичных проповідникув, тексты уд іншпірованых писателями геленістичного періода. Тото часовый удрізок, котрый обсігат творы [[Гомер]]а, [[Платон]]а, [[Арістотель|Арістотля]], [[Тукідід]]а, [[Софокл]]а, [[Цезарь|Цезаря]], [[Ціцерон]]а тай [[Катулл]]а. Ото період, котрый видів и пуднятя, и падіня Ассірійської імперії (уд 12.&nbsp;по 7.&nbsp;стороча) тай Перської імперії (уд 6.&nbsp;по 4.&nbsp;стороча), [[Александер Великый|Александрові]] кампанії (336–326), розвуй [[Старовікый Рим|Рима]] тай його домінацію у Середньоземноморьови (уд 4.&nbsp;стороча по закладеня [[Принципат]]а), 27&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е., згубленя [[Другый храм|Єрусалимського храма]] (70&nbsp;н.&nbsp;е.) тай пошыреня правліня Рима на часті [[Шкоція|Шкоції]] (84&nbsp;н.&nbsp;е.) |''Джон К. Річез'' }} [[Файл:Bible_from_1300_(20).jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Bible_from_1300_(20).jpg|альт=Hebrew Bible from 1300. Genesis.|міні|Книга Бытя у гебрейськуй Біблії, дас&nbsp;1300]] [[Файл:Great_Isaiah_Scroll.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Great_Isaiah_Scroll.jpg|міні|Звиток Ісаї (1QIsa<sup>a</sup>), єден из Извиткув Мертвого моря&nbsp;— майстара копія Книгы Ісаї]] Книгы Біблії ориґінално ся писали тай переписовали вручну на папірусові звиткы.<ref>Lim (2017) pp.&nbsp;7, 47.</ref> Ориґіналы не дожыли до нашых днув&nbsp;— зато датованя ориґіналного складаня текстув ото тяжкоє діло и предмет горячых дебатув. Хоснувучи комбінованый лінґвістичный тай історіоґрафічный пудход, Роналд Гендел и Ян Йоостен датовали майстарі юдаїштської біблії (пісню Деборы у Судьох&nbsp;5 тай історію Самсона у Судьох&nbsp;16 и 1&nbsp;Самуелови) передмонаршым ранньым желізным віком (дас 1200&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.).<ref>Hendel, Joosten (2018), pp.&nbsp;ix, 98–99, 101, 104, 106.</ref> [[Звиткы Мертвого моря]], найдені у пещерах Кумрана у 1947.&nbsp;році тото майстарі екзистувучі копії книг юдаїштської Біблії хотьякої довготы, котрі при тум не сут фраґментами, они ся датувут межи 250&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.&nbsp;и 100&nbsp;н.&nbsp;е.<ref name=":13">Lim (2017), pp.&nbsp;38, 47; Ulrich (2013), pp.&nbsp;103–104; Brown (2010) VanderKam, Flint (2013), ch.&nbsp;5, ch.&nbsp;3(A); Harris, Platzner (2008), p.&nbsp;22.</ref> Припущат ся, ож майдавні рукописы ся писали палеогебрейськым письмом, фильом клинописа, похожым на другі піктоґрамы того періода.<ref>Wegner (2006), p.&nbsp;59.</ref> Угнатя у Бабілон майскорі спричинило переход на квадратноє арамайськоє письмо межи 5. тай 3.&nbsp;сторочами&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.<ref>Wegner (2006), p.&nbsp;60.</ref> Уд часу Звиткув Мертвого моря юдаїштська Біблія ся писала из пропусками межи словами про май легкоє читаня.<ref>Wegner (2006), p.&nbsp;61.</ref> До 8.&nbsp;стороча&nbsp;н.&nbsp;е., [[масореты]] додали значкы гласных звукув у текст.<ref>VanderKam, Flint (2013), pp.&nbsp;88–90.</ref> Левіты вадь писарі сокотили тексты, а поєдны тексты ся все держали ги май авторитативні уд другых.<ref>Wegner (2006), pp.&nbsp;62–63.</ref> Писарі сокотили тай міняли тексты, мінявучи письмо, обновлювучи архаїчні формы, вносячи поправкы. Тоты гебрейські тексты ся копіровали дуже акуратно.<ref>Wegner (2006), pp.&nbsp;64–65.</ref> Сакралні, авторитативні реліґійні тексты ся складовали ушылиякыма реліґійныма комунітами у разні біблійні каноны (офіційні зберькы книг).<ref>Hayes (2012), p.&nbsp;9.</ref> Майстаров таков зберьков, котра обсягує перві пять книг Біблії, є ''Тора'' („Учіня“, {{Lang-he|תּוֹרָה ''Tōrā''}})&nbsp;— знама ай ги ''Пятикнижа'', ''Пентатевхос'' ({{Lang-grc|πεντάτευχος ''pentáteuchos''}}, букв.&nbsp;„пять книг“)&nbsp;— котра была прията ги юдаїштськый канон до 5.&nbsp;стороча&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. Друга зберька оповідий и пророцтв пуд назвов ''Неві’ім'' („Пророкы“; {{Lang-he|נְבִיאִים ''Nəvīʾīm''}}) была канонізована у третюм сторочу&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. Третя зберька тото ''Кетувім'' („Писаня“; {{Lang-he|כְּתוּבִים‎ ''Kǝṯuḇim''}}), обсягувуча псалмы, пословиці тай оповіді, была канонізована межи 2.&nbsp;сторочом&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. тай&nbsp;2.&nbsp;сторочом&nbsp;н.&nbsp;е.<ref>Hayes (2012), pp.&nbsp;9–10.</ref> Тоты три комплеты книг были написані головно біблійськым івритом, из частями, написаными у арамайськум языкови, котрі вєдно формувут юдаїштську Біблію&nbsp;— ''Танах'' ({{Lang-he|תָּנָ״ךְ‎ ''Tanaḵ''}}; абревіатура из першых букв „Тора“, „Неві’ім“, „Кетувім“).<ref>Lim (2017), p.&nbsp;40.</ref> === Юдаїштська Біблія === Сут три важні історичні верзії юдаїштської Біблії: Септуаґінта, Масоретськый текст тай Самаритянськоє Пятикнижа (котроє обсягує лиш перві пять книг). Они взайимноскапчані, айбо мавут неєднаку історію розвою. Септуаґінта (LXX) тото товмаченя гебрейськых писань и поєдных дотычных текстув на грецькоє койне, котроє подля оцінок ся чинило дас 70–72 писарями тай старшинами спомежи геленістичных жыдув;<ref>[https://web.archive.org/web/20230520031054/https://www.bl.uk/greek-manuscripts/articles/manuscripts-of-the-greek-old-testament%20Greek%20manuscripts The Old Testament in Greek] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230520031054/https://www.bl.uk/greek-manuscripts/articles/manuscripts-of-the-greek-old-testament%20Greek%20manuscripts|date=20 May 2023}} – Greek manuscripts. British Library. Retrieved 20 May 2023.</ref> робота над нив ся зачала у Александрії у кунци 3.&nbsp;ст.&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. тай завершила ся у 132.&nbsp;рокови&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.<ref name=":4">Segal (2010), [https://books.google.com/books?id=owd9zig7i1oC&pg=PA363 p.&nbsp;363.]</ref><ref>Dorival, Harl, Munnich (1988), p.&nbsp;111.</ref><ref>''„[…] die griechische Bibelübersetzung, die einem innerjüdischen Bedürfnis entsprang [...] [von den] Rabbinen zuerst gerühmt (.) Später jedoch, als manche ungenaue Übertragung des hebräischen Textes in der Septuaginta und Übersetzungsfehler die Grundlage für hellenistische Irrlehren abgaben, lehte man die Septuaginta ab.“'' Homolka, Jacob, Chorin (1999), pp. 43ff, Bd.3</ref> Припущат ся, ож Септуаґінту забештеловав быв Птолемей&nbsp;II.&nbsp;Філаделфус, царь Еґіпта, обы задоволнити потребу головно грецькоязычных жыдовув греко-римської діаспоры.<ref name=":4" /><ref>Lavidas (2021), p.&nbsp;30.</ref> Екзістувучі повні копії Септуаґінты ся датувут уд 3.&nbsp;по&nbsp;5.&nbsp;ст.&nbsp;н.&nbsp;е., а фраґменты&nbsp;— 2.&nbsp;ст.&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.<ref>Lim (2017), pp.&nbsp;45–46, 58; Hayes (2012), ch.&nbsp;1; Brown (2010), ''Intro.''; Carr (2010), p.&nbsp;250; Bandstra (2009), pp.&nbsp;8, 480; Gravett et al. (2008), p.&nbsp;47; Harris, Platzner (2008), p.&nbsp;27; Riches (2000), ch.&nbsp;3.</ref> Майстарі правкы єї текста ся датувут 1.&nbsp;ст.&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.<ref name="Dines 2004">{{cite book|last1=Dines|first1=Jennifer|title=The Septuagint|date=2004|publisher=Bloomsbury Publishing|isbn=978-0-567-60152-0|page=4}}</ref> Фраґменты Септуаґінты ся найшли межи Звитками Мертвого моря; удрізкы єї текста ся найшли ай на папірусі из Еґіпта, датованому 2. тай&nbsp;1.&nbsp;сторочами&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. и&nbsp;1.&nbsp;сторочом нашої еры.<ref name="Dines 2004" />{{Rp-primitive|бук=5}} Масореты зачали розробляти тото, што пак стало авторитативным гебрейськым и арамайськым текстом 24&nbsp;книг юдаїштської Біблії у рабіністичнум юдаїзмі пуд конець талмудського періода (дас 300&nbsp;– дас 500 н.&nbsp;е.), айбо точный датум удефіновати тяжко.<ref name=":5">Hauser, Watson, Kaufman (2003), pp.&nbsp;30–31.</ref><ref>Wegner (1999), [https://books.google.com/books?id=kkVFOTsBOAEC&q=%22Masoretes+inherited%22&pg=PA172 p.&nbsp;172].</ref><ref>Swenson (2021), [https://books.google.com/books?id=5xQOEAAAQBAJ&pg=PA29 p.&nbsp;29].</ref> У 6. и&nbsp;7.&nbsp;сторочу, три жыдувські комуніты розробили системы про точный запис текста вєдно з вокалізаційов ([[Нікуд (іврит)|нікуд]]) и акцентуаційов ([[Гебрейська кантилація|кантилаційов]]), котрі дустали назывку Масора ({{Lang-he|מָסוֹרָה ''masorá''}}).<ref name=":5" /> Тоты ранні масоретські учені бывали головно у ґалілейськых варошах [[Тіберіада|Тіберіаді]] тай [[Єрусалим|Єрусалимі]], тай у Бабілонії (на території сучасного [[Ірак|Ірака]]). Бывателі жыдувської комуніты Тіберіады у давнюй Ґалілеї (дас 750–950) учинили переписы юдаїштськых біблійных текстув без стандартизованого текста, на удлику уд бабілонської традиції. Канонічный уговор юдаїштської Біблії (пуд назывков тіберськый іврит), котрый они розробили, тай многі зазначкы, котрі вни написали, зато ся удличали уд бабілонськых.<ref>Phillips (2016), pp.&nbsp;288–291.</ref> Тота розлука ся рішила стандартизованым Масоретськым текстом у 9.&nbsp;ст.<ref>Lavidas (2021), p.&nbsp;75.</ref> Майстара повна його копія, котра дожыла доднесь тото [[Лєнінґрадськый кодекс]], датованый дас 1000.&nbsp;роком&nbsp;н.&nbsp;е.<ref>VanderKam, Flint (2013), p.&nbsp;87.</ref> Самаритянськоє Пятикнижа тото верзія Торы, котру самаритянська община сокотила уд античности, и котру европські учені найшли у 17.&nbsp;сторочу; майстара єї ужывша копія датує ся дас роком 1100&nbsp;н.&nbsp;е.<ref>Lim (2017), pp.&nbsp;46–49; Ulrich (2013), pp.&nbsp;95–104; VanderKam, Flint (2013), ch.&nbsp;5; Carr (2010), p.&nbsp;8; Bandstra (2009), p.&nbsp;482; Gravett et al. (2008), pp.&nbsp;47–49; Harris, Platzner (2008), pp.&nbsp;23–28.</ref> Самаритяне включили у тот свуй канон лиш Пятикнижа, т.&nbsp;є.&nbsp;Тору.<ref>VanderKam, Flint (2013), [https://books.google.com/books?id=SBMXnB4CRpUC&pg=PA91 p.&nbsp;91].</ref> Они не признавали божественоє авторство вадь іншпірацію у другых книгах юдаїштського Танаха.<ref>Хоть позад мізерного числа дожывшых до нашого часу жерел не мож уповісти набізувно, ож ранні самаритяне удмітовали ай другі книгы Танаха, отець церькви 3.&nbsp;столітя Оріґен пудтвержує, ож самаритяне його часу „принима[ли] лиш Мойсейові книгы.“ {{harvnb|Schaff|1885|loc=[https://www.ccel.org/ccel/schaff/anf04.vi.ix.i.l.html Chapter XLIX]|ps=&#32;(Commentary on John 13:26)}}</ref> Самаритянська Книга Єгошуа Нуна (Исуса Навина), почасти закладена на Танаховуй Книзі Єгошуа Нуна екзістує, айбо Самаритянами ся держит ги неканонічна світська історична кроніка.<ref>Gaster (1908), [https://books.google.com/books?id=eUCRAfZvwRgC&pg=PA166 p.&nbsp;166].</ref> Перва кодексова форма юдаїштської Біблії была уроблена у 7.&nbsp;ст. Кодекс тото предок сучасної книгы. Кодексы ся чинили зогнутьом єдного листа папіруса навпул, што формовало „бокы“; дакулко такых зогнутых листув ся скапчовали у єдну „книгу“, котра была май доступнов и переноснов ги звиткы. Такый формат популаризовали ранні християне. У 1488.&nbsp;рокови была вчинена перва повна печатна верзія юдаїштської Біблії.<ref>Hauser, Watson, Kaufman (2003), pp.&nbsp;31–32.</ref> === Новый Завіт === [[Файл:PaulT.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:PaulT.jpg|міні|[[Павло (апостол)|Апостол Павло]] на образі „Сятый Павло пише свої посланя“ (дас 1619) Валентіна де Булоня]] [[Файл:P52_verso.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:P52_verso.jpg|альт=photo of a fragment of papyrus with writing on it|міні|Папірус&nbsp;52 (щи знамый ги папірус Райландса), 125–175&nbsp;н.&nbsp;е., майстарый екзистувучый фраґмент папіруса Нового Завіта, на котрому написані фразы из 18.&nbsp;главы Єванґелія уд Йоана<ref>Orsini, Clarysse (2012), p.&nbsp;470.</ref>]] Из ростом популарности християнства у 1.&nbsp;сторочу нашої еры ся появили нові писаня грецькым койне. Християне пак зачали тоты нові писаня кликати ''Новым Завітом'', а Септуаґінту&nbsp;— ''Старым Завітом''. Новый Завіт ся усокотив у май великум числі рукописув ги хотьякый другый стародавньый вытвор. Майранні християнські переписовачі не были вышколеныма писарями. Многі переписы Єванґеліюв и Павловых послань ся чинили простыма християнами за удносно куртый період часу, дуже скоро по написаню ориґіналув. У синоптичных Єванґеліях, у писаньох ранньых Отцюв церькви, уд [[Маркіон Сінопськый|Маркіона]] и у [[Дідахе|Дідасі]] сут доказы, ож християнські документы были у циркулації перед зачатком першого стороча. Павлові посланя были в колобігови щи при його жывоті, а його смерть ся, припущат, настала до 68.&nbsp;року при царьованю Нерона. Ранні християне носили йсі писаня по Римськуй імперії тай товмачили їх на старосірійськый, [[коптськый]], [[етіопськый]], [[Латиньскый язык|латинськый]] и другі языкы. Изглядовач Нового Завіта Барт Ерман обяснят, як тоты тексты пак были поґруповані у катеґорії: {{Цитат 2|Бігом ранньых сторочув [екзістованя] церькви, християнські тексты ся копіровали у тых містах, де ся писали вадь де їх переміщовали. Позад того, ож тексты ся переписовали локално, не чудно, ож разні міста выводили разні филі текстуалної традиції. Другыма словами, рукописы у Римі мали много ворошных хыб [помежи собов], бо булшинов были „штатныма“ документами, котрі ся копіровали єден из другого; они не мали читавого влива з бока рукописув, копірованых у Палестині; а написані у Палестині набрали ся свойих рис, котрі были не такі ги у рукописах, найденых у Александрії, у Еґіптови. Ба булше, у ранні стороча церькви подакотрі міста мали ліпшых писарюв ги другі. Сучасні научникы порозуміли, ож писарі у Александрії&nbsp;— котра у античности была читавым інтелектуалным центром&nbsp;— были особено скрупулозні, даже у тот давньый час, тай ож там у Александрії ся десятьруча за десятьрочом сокотила дуже чиста форма текста ранньохристиянськых писань, котру держали уддані тай удносно майстерні християнські переписовачі.|Барт Ерман<ref>{{Cite book|last=Ehrman|first=Bart D.|title=Misquoting Jesus: The Story Behind Who Changed the Bible and Why|place=New York|publisher=HarperCollins|year=2005|page=p. 72|nopp=yes}}</ref>}}Резултатом сього стали текстуалні варіації, котрі сучасні научникы кличут „текстотипами“. Чотыри майшыроко признавані текстотипы тото александрійськый, западный, цезарьськый тай бізантськый.<ref>Parker (2013), pp.&nbsp;412–420, 430–432; Brown (2010) ch.&nbsp;3(A).</ref> Католицькый біблійный канон книг быв закладеный на Римському синоді у&nbsp;році&nbsp;382, пак Гіппонійському у 393 тай Картаґенському у&nbsp;397. Межи 385.&nbsp;тай&nbsp;405.&nbsp;роками н.&nbsp;е.&nbsp;рання християнська церьков потовмачила свуй канон на вулґарну латину (народный латинськый язык)&nbsp;— тото товмачіня дустало назву ''Вулґата'' (уд {{Lang-la|Biblia Vulgata}}, {{IPA2|ˈbɪbli.a wʊlˈɡaːta}} „Біблія у народнум языку“).<ref name=":6">Lim (2017), pp.&nbsp;40, 46, 49, 58–59; Hayes (2012), ch.&nbsp;1; Brown (2010), ''Intro.''; Carr (2010), pp.&nbsp;3–5; Bandstra (2009), pp.&nbsp;7–8, 480–481; Gravett et al. (2008), pp.&nbsp;xv, 49; Harris, Platzner (2008), pp.&nbsp;3–4, 28, 31–32, 371; Riches (2000), ch.&nbsp;3.</ref> Уд того часу католицькі християне правили вселенські соборы про стандартизацію свого біблійного канона. Тридентськый собор (1545–1563), котрый католицька церьков справила в удповідь протестантськуй Реформації, затвердив Вулґату офіційным латинськым товмачіньом Біблії.<ref name=":6" /> Удтовды ся розвили дакулко біблійных канонув. Тото у тому числі: 73-книжный католицькый канон, 66-книжный канон, котрый признає булшина протестантськых деномінацій, 81-книжный етіопськый православный тевагедськый канон и другі.<ref>Riches (2000), pp.&nbsp;7–8.</ref> Юдаїзм давно затвердив єдиный авторитативный текст, а християнство ниґда не мало єдину верзію; умісто того у християн были многі разні рукописні традиції.<ref>Barton (2019), p.&nbsp;15.</ref> === Варіанты === Попри читавоє честованя тай акуратность, из котрыма ся переписовали біблійні тексты, в ушыткых біблійных рукописах сут хыбы переноса, котрі ся называвут варіантами.<ref>Wegner (2006), p.&nbsp;41.</ref><ref>Black (1994) p.&nbsp;24.</ref> Варіантом ся кличе хотьяка девіація межи двома текстами. Текстуалный критик Деніел&nbsp;Б.&nbsp;Воллес обяснює: „Кажджа девіація ся рахує ги єден варіант, не никавучи на вто, кулко рукописув єї фіксує“.<ref>Wallace (2009), p.&nbsp;98.</ref> Научник Емануел Тов каже, ож тот термін не є оціночным; тото узнаня, ож путі розвоя разных текстув ся розыйшли.<ref>Tov (2001), p.&nbsp;18.</ref> Середньовічні рукописы юдаїштської Біблії ся держали ги дуже точні: майавторитативні документы, з котрых ся копіровало у другі тексты.<ref>{{Cite web |title=The Damascus Keters |url=https://web.nli.org.il/sites/nli/english/collections/jewish-collection/pages/damascus.aspx |website=National Library of Israel |access-date=1 July 2020 |archive-date=28 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200728235241/https://web.nli.org.il/sites/NLI/English/collections/jewish-collection/Pages/damascus.aspx |url-status=live }}</ref> Айбо при тому, изглядователь юдаїштської Біблії Девід Карр каже, ож и юдаїштські тексты мавут даякі варіанты.<ref>Carr (2011), pp.&nbsp;5–7.</ref> Булшина вшыткых варіантув трафункові, наприклад ортоґрафічні хыбы, айбо поєдны зміны были нарочні.<ref>Black (1994), p.&nbsp;60.</ref> У юдаїштському текстови „варіанты з памняти“ тото типово случайні розлукы, такі ги шор слув у 1 Кроніках 17:24 тай 2 Самуелови 10:9 тай 13. Варіанты щи обсягувут заміну лексичныма еквівалентами, семантичні тай ґраматичні удликы; май читаві правкы Масоретськых текстув мали бы быти нарочныма.<ref>Carr (2011), pp.&nbsp;5–7, 18, 24, 29, 42, 55, 61, 145, 167</ref> Нарочні зміны у тексті Нового Завіта ся чинили про уліпшеня ґраматикы, ліквідацію неточностий и розбіжностий, гармонізацію паралелных фраґментув, комбінацію тай упрощеня дакулкох варіантных прочитань у єдно, тай позад теолоґічных причин.<ref>Black (1994), p.&nbsp;60.</ref><ref>Royce (2013), pp.&nbsp;461–464, 468, 470–473.</ref> Изглядовач Старого Завіта Брус&nbsp;К.&nbsp;Волткі замічат, ож про кажджі десять слув зафіксованый єден варіант у недавнюм критичнум уданю юдаїштської Біблії, ''Biblia Hebraica Stuttgartensia,'' т.&nbsp;є.&nbsp;осталні 90% юдаїштського текста сут без варіацій. Четвертоє уданя Грецького Нового Завіта Споєного біблійного общества фіксує варіанты, котрі ся кывавут дас 500 из 6900 слув, вадь 7%&nbsp;текста. == Тематика тай обсяг == === Темы === [[Файл:Creation_of_Light.png|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Creation_of_Light.png|міні|''Сотвореня світла'', [[Ґустав Доре]]]] Оповіді, законы, мудрості, пришты тай унікалні жанры Біблії давут можность діскусії на булшину тем людського єствованя, межи нима: звірі, дерева тай природа,<ref name="Northcott96">{{cite book|last1=Northcott|first1=Michael S.|editor1-last=Clark|editor1-first=Stephen R. L.|title=The Environment and Christian Ethics|url=https://archive.org/details/environmentchris0000nort|date=1996|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-57631-4}}</ref>{{rp-primitive|xi}} сосіды,<ref name="Wayne Grudem">{{cite book|last1=Grudem|first1=Wayne|title=Christian Ethics: An Introduction to Biblical Moral Reasoning|url=https://archive.org/details/christianethicsi0000unse_r6w7|date=2018|publisher=Crossway|isbn=978-1-4335-4965-6}}</ref>{{rp-primitive|24}} цімборы, роль жун,<ref name="Barbara J. MacHaffie">{{cite book|last1=MacHaffie|first1=Barbara J.|title=Her Story Women in Christian Tradition|date=1992|publisher=Fortress Press|isbn=978-1-4514-0402-9}}</ref>{{rp-primitive|203}} секс,<ref>Harper (2013), pp.&nbsp;1–14, 84–86, 88.</ref> діти, побратя,<ref name="Chadwick">Henry Chadwick, The Early Church, {{ISBN|978-0-14-023199-1}}</ref> природа тай діленя власти,<ref>Praet, Danny (1992–1993). "Explaining the Christianization of the Roman Empire. Older theories and recent developments". Sacris Erudiri. Jaarboek voor Godsdienstgeschiedenis. A Journal on the Inheritance of Early and Medieval Christianity. 23: 5–119.</ref>{{rp-primitive|45–48}} гроші тай економіка,<ref name="Hargaden">{{cite book|last1=Hargaden|first1=Kevin|title=Theological Ethics in a Neoliberal Age: Confronting the Christian Problem with Wealth|date=2018|publisher=Wipf and Stock|isbn=978-1-5326-5500-5}}</ref>{{rp-primitive|77}} робота, удношіня,<ref name="Kieran Cronin">{{cite book|last1=Cronin|first1=Kieran|title=Rights and Christian ethics|url=https://archive.org/details/rightschristiane0000cron|date=1992|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-41889-8|page=[https://archive.org/details/rightschristiane0000cron/page/n248 223]}}</ref> смуток, природа радости тай другі.<ref>Gericke (2012), p.&nbsp;207.</ref> [[Филозоф|Філозоф]] тай етик Жако Ґеріке додає: „Значіня добра и зла, природа правилного и неправилного, крітерії морали, добрі жерела морали, походжіня тай приятя моралных віровань, онтолоґічный статус моралных норм, моралный авторитет, културный плуралізм, аксіолоґічні тай естетичні гадкы за природу цінности тай красы. Сесе всьо закладено у тексты.“<ref name=":9">Gericke (2012), p.&nbsp;210.</ref> Айбо уокремленя тем подакотрых біблійных текстув годно быти проблематичным.<ref>Mittleman (2012), pp.&nbsp;1, 2.</ref> Булшина Біблії подає ся у оповіднуй формі тай вцілови біблійна нарація не дає прямі настановы, а у поєдных текстах наміреня автора тяжко розшифровати.<ref>Barton (2007) pp.&nbsp;1–3.</ref> Дефінованя добра тай зла, правилного и неправилного, путь ид розуміню и практиці рідко прямі тай лігавут на читача.<ref name="Barton19">Barton (2019).</ref>{{rp-primitive|14}} [[Бог|Буг]] пораз указаный важным елементом [[Сюжет|сужета]], айбо часто за реакцію Бога на події тай його одобреня вадь неодобреня дій персонажув авадь їх провалув дашто вчинити мало вповіджено.<ref name="Barton19" />{{rp-primitive|40}} Автор не коментує, а читачови ся лишат самому думати над написаным.<ref name="Barton19" />{{rp-primitive|40}} Жыдувські філозофы Шалом Кармі тай Давід Шац обяснявут, ож Біблія „часто сопоставлят противорічиві ідеї, без обясненя вадь аполоґетізма.“<ref name=":10">Carmy, Shatz (2003), pp.&nbsp;13–14.</ref> Юдаїштська Біблія має гадкы за природу знаня, віровань, истины, інтерпретації, розуміня тай коґнітивных процесув.<ref>Gericke (2012), p.&nbsp;209.</ref> Етик Майкел&nbsp;В.&nbsp;Фокс пише, ож головна аксіома Книгы Пословиць ото ож „тренованя людського розума вто мусайноє условія правилного и успішного справованя в ушыткых сферах жывота.“<ref>Fox (2007), p.&nbsp;78.</ref> Біблія учит природі платных арґументув, природі тай моци языка тай його удношіня ид реалности.<ref name=":9" /> Подля Алана Міттелмана, професора жыдувської філозофії, Біблія дає мінты моралного думаня, котрі ся фокусувут на справованьови тай характері.<ref name="Barton19" />{{rp-primitive|3}}<ref>Mittleman (2012), p.&nbsp;17.</ref> У біблійнуй метафізиці челядник має слобудну волю, айбо вто удносна тай ограничена слобода.<ref>Brunner (2002), p.&nbsp;494.</ref> Біч каже, ож християнськый ''волунтарізм'' указує на ''волю'' ги на ядро себе тай ож у людськуй природі „ядро того, кым мы сьме, опреділят ся тым, што мы любиме“.<ref>Beach (1988), pp.&nbsp;25–26.</ref> Природного закона Біблія ся докывує у Пророках, Римлянах&nbsp;1, Діяньох&nbsp;17 тай книзі Амоса (Амос 1:3–2:5), де другі державы кроме Ізраїля ся держат зодповідныма за свої етичні рішеня даже попри вто, ож не знавут юдаїштського Бога.<ref>Barton (2003), pp.&nbsp;48–50.</ref> Політичный теоретик Майкел Лабан Волзер находит політику у юдаїштськуй Біблії у завітах, законах и пророцтвах, котрі чинят ранню форму ''почти'' демократичної політичної етикы.<ref>Walzer (2012), p.&nbsp;200.</ref> Ключові елементы у біблійнуй криміналнуй юстіції ся зачинавут из віры у Бога ги жерело справедливости тай судю над усьыма, у тому числі тыма, ко вызначає справедливость на земли.<ref>Souryal (2015), p.&nbsp;xx.</ref> Кармі тай Шац кажут, ож Біблія „указує характер Бога, розказує за сотвореня, закладат метафізику божественого провидіня тай божественого вмішаня, предлагат основу про мораль, обговорює многі рисы людської натуры тай часто подає файно знаму загадку, ож як Буг годен позволяти зло.“<ref name=":10" /> === Юдаїштська Біблія === {{ГоловнаСтатя|Юдаїштська Біблія}} Авторитативный текст юдаїштської Біблії ся бере из Масоретського текста Лєнінґрадського кодекса, датованого 1008.&nbsp;роком. Зато юдаїштську Біблію пораз кличут Масоретськым текстом.<ref>{{cite web |last1=Tov |first1=Professor Emmanuel |title=The Bible and the Masoretic Text |url=https://www.thetorah.com/article/the-bible-and-the-masoretic-text |website=The Torah.com |access-date=3 July 2022 |archive-date=25 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220525004814/https://www.thetorah.com/article/the-bible-and-the-masoretic-text |url-status=live }}</ref> Юдаїштська Біблія щи ся знає за назывков Танах ({{Lang-he|תנ"ך}}). Тото удбиват розділеня гебрейськых писань на три часті: Тора („Учіня“), Неві’ім („Пророкы“) тай Кетувім („Писаня“) через хоснованя першых букв кажджого из сих трьох слув.<ref>Metzger & Katz (2010), p.&nbsp;651, footnote&nbsp;1</ref> Испис обсягу сих трьох частий быв першый раз найденый у бабілонськум Талмуді (дас 550&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.).<ref>Pace (2016), p.&nbsp;354</ref> Танах быв головно написаный біблійным івритом, айбо поєдны малі часті (Ездраш 4:8–6:18 тай 7:12–26, Єреміяш 10:11, Даніел 2:4–7:28)<ref>Ездраш&nbsp;4:8–6:18 тай Ездраш&nbsp;7:12–26, Єреміяш&nbsp;10:11, Даніел&nbsp;2:4–7:28</ref> написані были біблійнов арамайськов бесідов&nbsp;— языком, котрый на тот момент быв ''[[лінґва франка]]'' булшины семітського світу.<ref name="Driver">{{cite web |last1=Driver |first1=Godfrey |author1-link=Sir Godfrey Driver |title=Introduction to the Old Testament |url=http://www.bible-researcher.com/driver1.html |website=www.bible-researcher.com |access-date=30 November 2009 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20091109185323/http://www.bible-researcher.com/driver1.html |archive-date=9 November 2009 }}</ref> ==== Тора ==== {{ГоловнаСтатя|Тора}} Тора ({{Lang-he|תּוֹרָה}}) щи ся знає ги „Пять книг [[Моісей|Мойсея]]<nowiki/>“ вадь Пятикнижа.<ref>Barnstone (2009), [[iarchive:isbn 9780393064933/page/647|p.&nbsp;647]]</ref> Традиційно ся держало, ож тоты книгы надиктовав Мойсейови сам [[Бог|Буг]].<ref>Robinson (2006), p.&nbsp;97</ref><ref>Cross, Livingstone (2005), p.&nbsp;1072</ref> Зачинавучи 17.&nbsp;сторочом научникы никали на ориґіналні жерела ги на продукт дакулкох анонімных авторув, припущавучи, ож Мойсей годен быв изкомбіновати окремі жерела у єден текст.<ref>Nahkola (2007), pp.&nbsp;vii, xvi, 197, 204, 216–217</ref><ref>Baden (2012) p.&nbsp;13.</ref> Сут разні гіпотезы за вто, коли тай як Тора была скомпонована,<ref>Greifenhagen (2003), p.&nbsp;206</ref> айбо общый консенсус є такый, ож Тора дустала свою фіналну форму бігом правліня Перської ахеменідської імперії (віроятно 450–350&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.),<ref>Greifenhagen (2003), pp.&nbsp;206–207.</ref><ref>Newsom (2004), p.&nbsp;26.</ref> вадь у раннюм гелленістичнум періоді (333–164&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.).<ref>Greifenhagen (2003), p.&nbsp;224 n.&nbsp;49.</ref> Назывкы книг у івриті дуфлувут перві слова удповідных текстув. Тора ся чинит такыма пятьма книгами: * Бытя, ''Берешіт'' (בראשית) * Выход, ''Шемот'' (שמות) * Левіт, ''Ваїкра'' (ויקרא) * Числа, ''Бамідбар'' (במדבר) * Второзаконя, ''Деварім'' (דברים) Перві 11&nbsp;глав книгы Бытя розказувут за [[Наратив сотвореня світа|сотвореня світа]] тай історію ранньых удношінь людства з Богом. Осталні 39&nbsp;глав розказувут за союз Бога из біблійныма патріархами: [[Абрагам|Абрагамом]], [[Ісаак|Ісааком]], [[Яков|Яковом]] (вадь Ізраїльом) тай дітьми Якова, „<nowiki/>[[Діти Ізраїля|Дітьми Ізраїля]]<nowiki/>“, а май из [[Йосиф (юдаїштська Біблія)|Йосифом]]; як Буг уповів Абрагамови лишити свою файту тай дум в [[Ур Халдейськый|Урі Халдейському]], поселити ся у [[Канаан|Канаані]] тай як Діти Ізраїля перейшли у [[Еґіпет]]. Далші чотыри книгы Торы оповідавут історію Мойсея, котрый жыв через стувкы рокув по патріархах. Ун веде Дітий Ізраїля из еґіпетського рабства ид поновліню завіта з Богом на горі Сінай тай по пустыни, докідь уростає новоє поколіня, готовоє зайти до Канаанської земли. Тора ся кунчат смертьов Мойсея.<ref>Rossel (2007), [https://books.google.com/books?id=AzZlANCOIRgC&pg=PA355 p.&nbsp;355].</ref> Заповіді у Торі давут основу юдаїштського реліґійного закона. Подля традиції є 613&nbsp;заповідий (''taryag mitzvot''). ==== Неві’ім ==== Неві’ім ({{Lang-he|נְבִיאִים ''Nəḇī'īm''}}, „Пророкы“) тото другый головный розділ Танаха межи Торов тай Кетувімом. Она поділена на дві часті, Ранньых Пророкув ({{lang|he|נביאים ראשונים|rtl=yes}} {{lang|he-Latn|''Неві’ім Рішонім''}}, книгы Єгошуа Нуна, Судюв, Самуела тай Царюв) тай Пузньых Пророкув ({{lang|he|נביאים אחרונים|rtl=yes}} {{lang|he-Latn|''Неві’ім Агаронім''}}, книгы Ісаї, Єремії, Езекієля тай Дванадцятьох Малых Пророкув). Неві’ім розказує за зачаток жыдувської монархії тай єї розділеня на два царьства, Ізраїль тай Юдею, фокусувучи ся на конфлікті межи ізраїльтянами тай другыма народами, конфліктах межи ізраїльтянами, а май на борьбі межи вірячыма у „Господа Бога“ тай чужых богув<ref>„Кажджый царь ся держит авадь добрым, авадь пудлым у чорно-білуй перспективі, подля того, ци ун „чинив добрі“, ци „чинив пудло“ у очах Господа. Така оцінка не удбиват добробыта державы, царьовых успіхув авадь провалув у войнах, моралный клімат тых часув, ай скорше указує статус култового почитаня бігом його правліня. Царі, котрі діяли против ідолопоклонства тай чинили реліґійні реформы ся хвалят, а тоты, котрі одобряли поганські практикы&nbsp;— презиравут ся.“ —&nbsp;Savran (1987), [https://books.google.com/books?id=O4hYlvzWui8C&pg=PA146 p.&nbsp;146]. ''“Each king is judged either good or bad in black-and-white terms, according to whether or not he "did right" or "did evil" in the sight of the Lord. This evaluation is not reflective of the well-being of the nation, of the king's success or failure in war, or of the moral climate of the times, but rather the state of cultic worship during his reign. Those kings who shun idolatry and enact religious reforms are singled out for praise, and those who encourage pagan practices are denounced.”'' —&nbsp;Savran (1987), [https://books.google.com/books?id=O4hYlvzWui8C&pg=PA146 p.&nbsp;146].</ref><ref>“The fight against Baal was initiated by the prophets” —&nbsp;Kaufmann (1956a) p.&nbsp;54.</ref> тай критиці неетичного тай несправедливого справованя ізраїльтянськых еліт и правителюв;<ref>“The immediate occasion of the rise of the new prophecy was the political and social ruin caused by the wars with Israel's northerly neighbour, Aram, which continued for more than a century. They raged intensely during the reign of Ahab, and did not end until the time of Jeroboam II (784–744). While the nation as a whole was impoverished, a few&nbsp;– apparently of the royal officialdom&nbsp;– grew wealthy as a result of the national calamity. Many of the people were compelled to sell their houses and lands, with the result that a sharp social cleavage arose: on the one hand a mass of propertyless indigents, on the other a small circle of the rich. A series of disasters struck the nation&amp;nbsp;– drought, famine, plagues, death and captivity (Amos 4: 6–11), but the greatest disaster of all was the social disintegration due to the cleavage between the poor masses and the wealthy, dissolute upper class. The decay affected both Judah and Israel … High minded men were appalled at this development. Was this the people whom YHWH had brought out of Egypt, to whom He had given the land and a law of justice and right? it seemed as if the land was about to be inherited by the rich, who would squander its substance in drunken revelry. it was this dissolution that brought the prophetic denunciations to white heat.” —&nbsp;Kaufmann (1956b), pp.&nbsp;57–58.</ref><ref>“What manner of man is the prophet? A student of philosophy who runs from the discourses of the great metaphysicians to the orations of the prophets may feel as if he were going from the realm of the sublime to an area of trivialities. Instead of dealing with the timeless issues of being and becoming, of matter and form, of definitions and demonstrations, he is thrown into orations about widows and orphans, about the corruption of judges and affairs of the market place. Instead of showing us a way through the elegant mansions of the mind, the prophets take us to the slums. The world is a proud place, full of beauty, but the prophets are scandalized, and rave as if the whole world were a slum. They make much ado about paltry things, lavishing excessive language upon trifling subjects. What if somewhere in ancient Palestine poor people have not been treated properly by the rich? … Indeed, the sorts of crimes and even the amount of delinquency that fill the prophets of Israel with dismay do not go beyond that which we regard as normal, as typical ingredients of social dynamics. To us a single act of injustice&nbsp;– cheating in business, exploitation of the poor&nbsp;– is slight; to the prophets, a disaster. To us an injustice is injurious to the welfare of the people; to the prophets it is a deathblow to existence; to us an episode; to them, a catastrophe, a threat to the world.” —&nbsp;Heschel (2001), pp.&nbsp;3–4.</ref><ref>“Samuel is thus a work of national self-criticism. It recognizes that Israel would not have survived, either politically or culturally, without the steadying presence of a dynastic royal house. But it makes both that house and its subjects answerable to firm standards of prophetic justice&nbsp;– not those of cult prophets or professional ecstatics, but of morally upright prophetic leaders in the tradition of Moses, Joshua, Deborah, Gideon, and others …” —&nbsp;Rosenberg (1987), [https://books.google.com/books?id=O4hYlvzWui8C&pg=PA141 p.&nbsp;141].</ref> у котрых пророкы мали важну тай провудну роль. Неві’ім ся кунчат узятьом Ізраїля Новоасірійськов імперійов; Юдеї Новобабілонськов імперійов; изниченьом [[Соломонув храм|Храма в Єрусалимі]]. ===== Ранні Пророкы ===== Ранні Пророкы вто книгы [[Книга Єгошуа Нуна|Єгошуа Нуна]] (Йозуе, Исуса Навина), [[Книга Судюв|Судюв]], [[Книга Самуела|Самуела]] (Самуїла) тай [[Книга Царюв|Царюв]]. Они обсягувут оповіді, котрі ся зачинавут такой по смерти Мойсея из божым затверджіньом Єгошуа Нуна його наслідником, котрый пак веде народ Ізраїля у Землю Обітовану, тай кунчавут ся увязненьом посліднього царя Юдеї. Держачи Самуела тай Царюв ги окремі книгы, они розказувут за: * узятя Канаана Єгошуа Нуном ([[Книга Єгошуа Нуна]]), * борьбу народа за землю ([[Книга Судюв]]), * просьбу народа ид Богови дасти їм царя, обы вни могли заяти землю у лиці свойих урагув ([[Книгы Самуела]]) * володіня земльов пуд правліньом божествено покладеных царюв из Дома Давыда, котроє ся кунчат угнатьом чужинцями ([[Книгы Царюв]]) ===== Пузні Пророкы ===== Пузні Пророкы вто [[Книга Ізаяша|Ізаяш]] (Ісая), [[Книга Єремії|Єреміяш]] (Єремія), [[Книга Езекієля|Езекієль]] тай [[Дванадцять Малых Пророкув]], котрі ся рахувут ги єдна книга: * [[Озеаш]] (Осія), ''Гошеа'' (הושע) презират поклоніня богам окрем Господа, рувнявучи Ізраїль ид жоні, котра зражує свому чоловікови. * [[Йоел]] (Йоіл), ''Йо’ел'' (יואל) обсягує смуток и обіцяня уд Бога. * [[Амос]], ''Амос'' (עמוס) говорит за соціалну справедливость, давучи основу про природноє право через хоснованя го як на вірувучых, так и на невірувучых. * [[Абдіаш]] (Авдій), ''Овадя'' (עבדיה) розказує за засуженя Едома тай удновленя Ізраїля. * [[Йонаш]] (Йона), ''Йона'' (יונה) оповідат покаяня Ніневії. * [[Міхеаш]] (Міхей), ''Міха'' (מיכה) поносит ся на несправедливых правителюв, защищат права бідных тай тягне ся ид миру в світі. * [[Нагум]] (Наум), ''Нагум'' (נחום) говорит за зниченя Ніневії. * [[Габакук]] (Авакум), ''Гавакук'' (חבקוק) обертат ся ид Богови лично. * [[Софоніаш]] (Софонія), ''Цефаня'' (צפניה) голосит за суд, ужываня тай тріумф тых, ко ся лишит. * [[Аґґей]], ''Гаґай'' (חגי) удбудовує Другый храм. * [[Захаріаш]] (Захарія), ''Зехаря'' (זכריה) Буг благословлят тых, ко ся кає тай є чистый. * [[Малахіаш]] (Малахія), ''Малахі'' (מלאכי) управлят кылавоє реліґійноє тай соціалноє справованя. ==== Кетувім ==== [[Файл:Bhs_psalm1.png|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Bhs_psalm1.png|міні|[[Гебрейскый язык|Гебрейськый]] текст [[Книга Псалмув|Псалмув]] 1:1–2]] Кетувім ({{Lang-he|כְּתוּבִים ''Kəṯūḇīm''}} „Писаня“) ото третя тай послідня секція Танаха. Подля юдаїштської традиції ся вірит, ож книгы Кетувім ся писали пуд іншпіраційов Сятого Духа ({{Lang-he|רוח הקודש ''руах га-кодеш''}}) тай сут на уровень ниже за авторитетом ги пророцтва.<ref>Henshaw (1963), p.&nbsp;20.</ref> У Масоретськых рукописах (и поєдных печатных уданях) книгы [[Псалтырь|Псалмув]], [[Книга Пословиць|Пословиць]] тай [[Книга Йоба|Йоба]] (Йова) подані у шпеціалному двастовпцьовому виді, што пудчеркує їхньый уднушньый паралелізм. Колективно йсі три книгы ся сохтувут кликати ''Сіфрей Емет'' (акронім назывок у івриті: איוב, משלי, תהלים дає אמ"ת ''Емет'', што по гебрейськы щи значит „истина“). Гебрейська кантилація тото манера уговора ритуалных читань, як они ся писали тай анотововали у Масоретському текстови. Псалмы, Пословиці тай Йоб формувут ґрупу из шпеціалнов системов акцентуації, котра ся хоснує лиш у сих трьох книгах.<ref>Kraus (1993), p.&nbsp;33.</ref><ref>Kraus (1993), p.&nbsp;12.</ref> ===== Пять извиткув ===== [[Файл:Egon_Tschirch-_Hohelied_Nr._11_(high_resolution).jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Egon_Tschirch-_Hohelied_Nr._11_(high_resolution).jpg|міні|''Пісня Пісень (Das Hohelied Salomos), No.''&nbsp;''11'' Еґона Чірша, 1923]] Пять удносно куртых книг [[Пісня Пісень]], [[Книга Рут]] (Книга Руфи), [[Книга Нарікув]] (Плач, Плач Єремії), [[Еклезіаст]] (Книга Казатель) тай Книга Естер колективно ся кличут ''Гамеш Меґіллот''. Тото послідні книгы, зобраті тай затверджені авторитативныма у юдаїштськум каноні, хоть они и не были довершені до 2.&nbsp;стороча&nbsp;н.&nbsp;е.<ref>Coogan (2009), p.&nbsp;5.</ref> ===== Другі книгы ===== [[Файл:Great_Isaiah_Scroll.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Great_Isaiah_Scroll.jpg|міні|Извиток Ізаяша (Ісаї), часть Звиткув Мертвого моря, обсягує практично вшытку Книгу Ізаяша. Датованый 2.&nbsp;столітьом&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.]] Книгы [[Книга Естер|Естер]], [[Книга Даніела|Даніела]] (Даниїла), [[Ездраш-Нееміяш]]<ref>Ориґінално Ездраш тай Нееміяш были єднов книгов, котрі пак поділили у пузнішых традиціях.</ref> тай [[Книгы Кронік|Кронікы]] мавут особый стиль, котрый ся не находит ни у якум другум гебрейськум тексті, ни біблійнум, ни позабіблійнум.<ref>Young (2013), p.&nbsp;23.</ref> Они не написані у нормалному стильови іврита поугнатьового періода. Авторы сих книг мали намірено убрати свуй особый стиль позад незнамых причин.<ref>Young (2013), p.&nbsp;24.</ref> * Їхні наративы вшыткі удкрыто описувут удносно пузні події (напр. бабілонську неволю тай далшоє удновліня Сіона). * Талмудична традиція ушыткым їм приписує пузньоє авторство. * Дві из них&nbsp;— Даніел тай Ездраш&nbsp;— тото єдині книгы Танаха из читавов частьов, написанов по арамайськы. ===== Шор книг ===== Испис книг Кетувім у тум шорі, як они ся появлявут у майактуалных печатных уданях. * ''Тегіллім'' ([[Книга Псалмув]]) תְהִלִּים тото антолоґія окремых гебрейськых реліґійных гімнув. * ''Мішлей'' ([[Книга Пословиць]]) מִשְלֵי ото „зберька зберькув“ за цінності, моралноє справованя, смысел жывота и доброго справованя, тай їх основу у вірі. * ''Ійов'' ([[Книга Йоба]], Книга Йова) אִיּוֹב розказує за віру, без розуміня вадь управданя страданя. * ''Шір га-Шірім'' ([[Пісня Пісень]] вадь Пісня Соломона) שִׁיר הַשִׁירִים ([[Песах]]) ото поезія за любов и секс. * ''Рут'' ([[Книга Рут]]) רוּת ([[Шавуот]]) оповідат історію моабітської жоны Рут, котра рішат ити за Богом Ізраїля тай лишат ся вірнов своюй свекрі, тай як она є за вто обдарована. * ''Ейха'' ([[Книга Нарікув]]) איכה ([[Тіш’а бе-ав]]) [вадь ''Кіннот'' у івриті] тото зберька поетичных нарікув на згубу Єрусалима у&nbsp;586.&nbsp;році до&nbsp;н.&nbsp;е. * ''Когелет'' ([[Еклезіаст]]) קהלת ([[Суккот]]) обсягує мудрості, наструй котрых є предметом диспутув межи научниками: ци они позитивні тай жывоторадосні, ци глубоко песимістичні? * ''Естер'' ([[Книга Естер]]) אֶסְתֵר ([[Пурім]]) розказує історію жыдувської жоны у Персії, котра стає правительков и спират ґеноцід свого народа. * ''Дані’ел'' ([[Книга Даніела]]) דָּנִיֵּאל скапчує пророкованя тай есхатолоґію у історії спасіня Богом Даніела так, як Ун спасе Ізраїль. * ''‘Езра'' ([[Книга Ездраша]]–[[Книга Нееміяша]]) עזרא оповідат за удбудову стін Єрусалима по Бабілонському угнатьови. * ''Діврей га-Ямім'' ([[Книгы Кронік]]) דברי הימים обсягує ґенеалоґію. Жыдувська текстуална традиція не фіналізовала шор книг у Кетувімі. [[Талмуд|Бабілонськый Талмуд]] ([[Бава Батра]] 14b–15a) дає їх порядок ги: Рут, Псалмы, Йоб, Пословиці, Еклезіаст, Пісня Соломона, Нарікы Єреміяша, Даніел, Звиток Естер, Ездраш, Кронікы.<ref>Rodkinson (2008), p.&nbsp;53.</ref> Єдна из май великых розлук помежи бабілонськов и тіберськов біблійныма традиціями вто шор книг. Ізаяш ся кладе по Езекієльови у бабілонськуй; Кетувім ся зачинат Кроніками у тіберськуй, айбо кунчат ся нима у бабілонськуй традиції.<ref>Phillips (2016), p.&nbsp;300–301.</ref> Кетувім послідньов из трьох секцій Танаха дустала канонічный статус. Тора годна была быти канонізована Ізраїльом ищи у 5.&nbsp;сторочови&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е., а Ранні тай Пузні Пророкы были канонізовані до 2.&nbsp;стороча&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.; Кетувім межи тым не быв зафіксованый у каноні до 2.&nbsp;стороча&nbsp;н.&nbsp;е.<ref>Coogan (2009), p.&nbsp;5.</ref> Айбо жерела указувут на вто, ож народ Ізраїля додавав тото, што пак стало Кетувімом, у свою сакралну літературу недовго по канонізації пророкув. Щи у 132.&nbsp;рокови&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.&nbsp;Кетувім зачинав ся формовати, айбо на тот момент не мав формалного наголовка. У році 95&nbsp;н.&nbsp;е., у своюй роботі „Против Апіона“ Флавій Йозеф ся удносит ид юдаїштськуй Біблії ги д закрытому канонму, у котрум „… нико ся не взяв ани додасти, ани забрати, ани поміняти даже склад…“<ref>Lightfoot (2003), [https://books.google.com/books?id=89oz-U-JJ0sC&pg=PA154 pp.&nbsp;154–155].</ref> Довгый період по 95&nbsp;н.&nbsp;е. божествена іншпірація книг Естер, Пісни Пісень тай Еклезіаста ся пуддавали сомніву.<ref>Henshaw (1963), p.&nbsp;17.</ref> === Септуаґінта === {{ГоловнаСтатя|Септуаґінта}} [[Файл:Codex_Vaticanus_(1_Esdras_1-55_to_2-5)_(The_S.S._Teacher's_Edition-The_Holy_Bible).jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Codex_Vaticanus_(1_Esdras_1-55_to_2-5)_(The_S.S._Teacher's_Edition-The_Holy_Bible).jpg|міні|Фраґмент [[Септуаґінта|Септуаґінты]]: стовпець унціалної книгы з 1 Ездраша у ''Codex Vaticanus'', дас 325–350&nbsp;н.&nbsp;е., основа грецькоязычного уданя тай анґліцькоязычного товмачіня сера Ланцелота Чарлза Лі Брентона]] [[Файл:KJV_1769_Oxford_Edition,_vol._1.djvu|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:KJV_1769_Oxford_Edition,_vol._1.djvu%3Fpage=21|сторінка=21|міні|Обсяговый бук повної 80-книжної Біблії Короля Якова (King James Bible), котрый переличує „Книгы Старого Завіта“, „Книгы, названі Апокріфами“ тай „Книгы Нового Завіта“]] Септуаґінта („Товмачіня Сімдесяти“ вадь „LXX“) вто товмачіня юдаїштської Біблії на грецькоє койне, котроє ся зачало у кунци 3.&nbsp;стороча до&nbsp;н.&nbsp;е. Бігом того, як ишла робота над товмаченьом, Септуаґінта ся розростала: до зберькы пророцькых писань ся додали вшылиякі [[Гаґіоґраф|гаґіоґрафічні]] роботы. Были придаті д нюй ай поєдны май нові книгы, такі ги Книгы Макабеюв тай Мудрость Сіраха. Сі книгы сут апокріфами, т.&nbsp;є.&nbsp;книгами, чія автентичность ся пуддає сомніваню. Включеня такых текстув тай обвиненя у подакотрых товмацькых хыбах призвели д тому, ож Септуаґінта ся стала держати тай удмітовати юдаїштами ги „неакуратноє“ товмачіня.<ref>Fitzmeyer (1992), p.&nbsp;41.</ref><ref>Marcos (2000), p.&nbsp;21.</ref><ref>Подля ''Jewish Encyclopedia'': „The translation, which shows at times a peculiar ignorance of Hebrew usage, was evidently made from a codex which differed widely in places from the text crystallized by the Masorah.“ —&nbsp;{{cite web |title=Bible Translations – The Septuagint |url=http://jewishencyclopedia.com/articles/3269-bible-translations |publisher=JewishEncyclopedia.com |access-date=10 February 2012 |archive-date=15 March 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315222428/http://jewishencyclopedia.com/articles/3269-bible-translations |url-status=live }}</ref> Апокріфы належат ид реліґійнуй жыдувськуй літературі, головно періода Другого храма (дас 550 до&nbsp;н.&nbsp;е.&nbsp;– 70 н.&nbsp;е.); они были зачатково написані в Ізраїльови, Сірії, Еґіптови вадь Персії у гебрейськум, арамайськум, грецькум языках и пробовали розказовати за біблійні темы и персонажув.<ref>Pace (2016), pp.&nbsp;349–350.</ref> Їхньоє походжіня булшинов покрыто тайнов. Єдна май стара теорія їхнього похоженя правила, ож межи грецькоязычныма жыдами Александрії быв приятый „александрійськый“ канон, айбо пак еся теорія была пролишена.<ref>Blocher (2004), p.&nbsp;2.</ref> Сут указаня на вто, ож они не были прияті, кой быв затвердженый осталный юдаїштськый канон.<ref>Blocher (2004), p.&nbsp;82.</ref> Бізувно ся знає, ож апокріфы ся хосновали у новозавітні часы, айбо „ниґда ся не цитовали ги Писаня.“<ref>Blocher (2004), p.&nbsp;86.</ref> У сучасному юдаїзмови апокріфічні книгы ся не принимавут ги автентичні тай не включавут ся у канон. Айбо „етіопські жыдове, пораз названі ''фалашами'', мавут розшыреный канон, у котрый входят поєдны апокріфалні книгы.“<ref>Gerber (1994), pp.&nbsp;[https://books.google.com/books?id=DygOmktEvFMC&pg=PA43 43–46].</ref> Щи єднов причинов неприятя Септуаґінты юдаїштськыма рабинами стало желаня удграничити свою традицію уд набиравучого обороты християнства.<ref>„[…] die griechische Bibelübersetzung, die einem innerjüdischen Bedürfnis entsprang […] [von den] Rabbinen zuerst gerühmt (.) Später jedoch, als manche ungenaue Übertragung des hebräischen Textes in der Septuaginta und Übersetzungsfehler die Grundlage für hellenistische Irrlehren abgaben, lehte man die Septuaginta ab.“ —&nbsp;{{harvnb|Homolka|Jacob|Chorin|1999|loc=Bd.3|pp=43ff}}</ref><ref>„Two things, however, rendered the Septuagint unwelcome in the long run to the Jews. Its divergence from the accepted text (afterward called the Masoretic) was too evident; and it therefore could not serve as a basis for theological discussion or for homiletic interpretation. This distrust was accentuated by the fact that it had been adopted as Sacred Scripture by the new faith [Christianity] […] In course of time it came to be the canonical Greek Bible […] It became part of the Bible of the Christian Church.“ —&nbsp;{{cite web |title=Bible Translations – The Septuagint |url=http://jewishencyclopedia.com/articles/3269-bible-translations |publisher=JewishEncyclopedia.com |access-date=10 February 2012 |archive-date=15 March 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315222428/http://jewishencyclopedia.com/articles/3269-bible-translations |url-status=live }}</ref> Наконець, рабины заявляли, ож іврит має божественый авторитет на удлику уд арамайського тай грецького языка&nbsp;— хоть тоты бесіды были ''[[Лінґва франка|лінґвами франками]]'' жыдув того періода (а арамайськый язык пак дустав статус сакралного, подобно д івритови).<ref>''Мішна Сота'' (7:2–4 тай 8:1), межи другыма, дискутує на тему сакралности іврита на удлику арамайського вадь грецького языка. Тото подабат на авторитет, котрый ся затвержує за ориґіналным арабськоязычным Кораном подля ісламськых учінь. Зато товмачіня Торы на грецькоє койне ранньыма жыдувськыма рабінами дожыли до сучасности лиш у рідкых фраґментах.</ref> ==== Правкы из Теодотіона ==== Книга Даніела є всокочена у 12&nbsp;главах Масоретського текста тай у двох май довгых грецькых верзіях: ориґіналнуй Септуаґінті, дас 100&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е., тай май пузнюй верзії пуд назвов [[Теодотіон]] дас 2.&nbsp;стороча&nbsp;н.&nbsp;е. Обадва грецькі тексты обсягувут три додаткы ид Даніелови: молитву Азаріаша тай Пісню Трьох Сятых Дітий; історію за Сусанну тай стареґув; історію за Бела тай шарканя. Товмачіня Теодотіона натулко шыроко ся копіровало у раннюй християнськуй церькви, ож його верзія [[Книга Даніела|Книгы Даніела]] почти перегнала Септуаґінтову. Єронім Стрідонськый у свому передслові до Даніела (407&nbsp;н.&nbsp;е.) указує удвергнутя Септуаґінтової верзії тої книгы у християнськум хоснованю: „Я … хочу надголосити читачови, ож не подля верзії Септуаґінты, айбо подля верзії самого Теодотіона церьквы публічно читавут Даніела.“<ref>{{cite web |title=St. Jerome, Commentary on Daniel (1958) pp. 15–157 |url=http://www.tertullian.org/fathers/jerome_daniel_02_text.htm |website=www.tertullian.org |access-date=2 February 2022 |archive-date=26 May 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100526033151/http://www.tertullian.org/fathers/jerome_daniel_02_text.htm |url-status=live }}</ref> Єронімово передслово щи споминат, ож [[Гекзапла]] обсяговала зазначкы, котрі указовали на пару читавых удлик у обсягови межи Теодотіоновым Даніелом тай май ранньыма верзіями у грецькум и гебрейськум языках. Даніел Теодотіона май близкый ид ужывшуй у Масоретському текстови верзії, котрый є основов про булшину сучасных товмачень. Теодотіонув Даніел ся подає у авторизованум уданю Септуаґінты, опублікованум Сікстом&nbsp;V.&nbsp;у&nbsp;році&nbsp;1587.<ref>[[wikisource:Catholic Encyclopedia (1913)/Book of Daniel|Catholic Encyclopedia (1913)]]</ref> ==== Кунцьова форма ==== : '''''Ник. щи:''''' ''[[Второканонічні книгы]]'', ''[[Біблійні апокріфы]]'' Текстуалні критикы у сучасности дебатувут на тему того, як мож спойити вєдно май ранньый назур на Септуаґінту ги на „неакуратный“ переклад тай обсяг Звиткув Мертвого моря у Кумрані, звиткув, найденых у Ваді Мурабба’ат, Нагал Гевер тай Масаді. Тоты звиткы на 1000–1300&nbsp;рокув май старі ги Лєнінґрадськый текст, датованый 1008&nbsp;н.&nbsp;е., котрый є основов про Масоретськый текст.<ref>Fitzmeyer (1992), p.&nbsp;40.</ref> Звиткы пудтвердили булшину Масоретського текста, айбо при тум ся удличавут уд нього, и многі з тых розбіжностий ся вмісто того соглашувут из Септуаґінтов, Самаритянськым Пятикнижам тай грецькым Старым Завітом.<ref name=":7">Fitzmeyer (1992), p.&nbsp;41.</ref> Копії подакотрых текстув, котрі ся проголошовали апокріфами, тоже сут межи Кумранськыма текстами.<ref>Blocher (2004), p.&nbsp;82.</ref> Давні рукописы Книгы Сіраха, „Псалмы Єгошуа Нуна“, Тобіт тай Посланя Єреміяша, як теперь ся знає, екзистовали у гебрейськуй верзії.<ref>Fitzmeyer (1992), pp.&nbsp;14, 52.</ref> Септуаґінтові варіації поєдных біблійных книг, наприклад Даніела тай Естер, май довгі ги тоты, што сут у юдаїштському канонови. У Септуаґінті Єреміяш май куртый ги у Масоретськум тексті, айбо покуртаный Єреміяш у івриті быв найденый у Кумрані у пещері&nbsp;№4.<ref name=":7" /> Извиткы Ізаяша, Выхода, Єреміяша, Даніела, Самуела указувут важні текстуалні варіанты, удличні уд Масоретського текста.<ref name=":7" /> У сучасности Септуаґінта ся розникує ги акуратноє товмачіня иншакої гебрейськоязычної формы вадь ревізії поєдных книг, айбо дале йде діскусія за вто, як майліпше охарактеризовати йсі удличавучі ся тексты.<ref name=":7" /> === Псевдепіґрафічні книгы === Псевдепіґрафы вто писемні праці из недобрі приписаным авторством. Робота годна быти псевдепіґрафом, айбо при тум не фалсіфікатом (бо фалсіфікат ото нарочный обман); причины про псевдепіґрафічну природу книг годні быти разні.<ref name=":8">Metzger (1972), p.&nbsp;4.</ref> Наприклад, Єванґеліє Барнабы (Варнавы) ся держит псевдепіґрафічным, бо авторство ся приписує Барнабі, компаніону Апостола Павла, айбо обадва рукописы ся датувут Середньовічам. Апокріфы тай псевдепіґрафы тото не єдно. Термін „апокріф“ ся тыче писань, котрі себе позиціонувут ги сакралні, айбо не принимавут ся канонами, а псевдепіґрафы тото літературна катеґорія про всі писемні роботы, и канонічні, и апокріфалні. Они годні быти автентичныма вадь неавтентичныма в ушыткых смыслах кромі недобрі присуженого авторства.<ref name=":8" /> Термін „псевдепіґраф“ часто ся хоснує про попис многых творув жыдувської реліґійної літературы, написаных межи дас 300&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. тай&nbsp;300&nbsp;н.&nbsp;е.; не вшыткі з них сут псевдепіґрафічными. Термін ищи ся хоснує на книгы Нового Завіта из сомнівным авторством. Межи старозавітными псевдепіґрафами сут:<ref>Harris (1985), pp.&nbsp;vii, 197–221, 223–243.</ref> * 3 Макабеї (Макавеї) * 4 Макабеї * Вознесіня Мойсея * Етіопська Книга Еноха (1 Енох) * Старословянська Книга Еноха (2 Енох) * Гебрейська Книга Еноха (3 Енох; щи знама ги „Удкровеня Метатрона“ вадь „Книга Ребе Ішмаела, выщого жерця“) * Книга Юбілеюв * Сірійськый Апокаліпс Баруха (2 Барух) * Письмо Арістея (Письмо ид Філократови за товмачіня юдаїштськых писань на грецькый язык) * Жывот Адама и Євы * Мучеництво тай Вознесіня Ізаяша * Псалмы Соломона * Сібілінські Оракулы * Грецькый Апокаліпс Баруха (3 Барух) * Заповіді Дванадцятьох Патріархув ==== Книга Еноха ==== {{ГоловнаСтатя|Книга Еноха}} Вызначныма псевдепіґрафічныма роботами сут Книгы Еноха: 1&nbsp;Енох (котра ся всокотила лиш у языкови [[ґеез]]), 2&nbsp;Енох (всокотила ся лиш у старославянськум языку), 3&nbsp;Енох (всокотила ся у гебрейськум языку; дас 5–6.&nbsp;ст.). Тото давні жыдувські реліґійні праці, традиційно приписовані пророку [[Енох|Еноху]], прадідови патріарха [[Ной|Ноя]]. Фраґмент Книгы Еноха быв найденый межи кумранськыма звитками, што указує на єї давность.<ref name=":11">Stuckenbruck, Erho (2011), pp.&nbsp;259, 267.</ref> Май старі часті (головно у Книзі Позирачув) датувут ся дас уд 300&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е., а майсвіжо написана часть (Книга Пришт) віроятно была складена у кунци 1.&nbsp;ст.&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.<ref>Fahlbusch, Bromiley (2004), p.&nbsp;411.</ref> Книга Еноха не є частьов біблійного канона про булшину жыдув, кромі етіопськых жыдув ([[Бета Ізраїль]]). Булшина християнськых деномінацій и традіцій годні принимати Книгы Еноха ги такі, што мавут якыйись історичный вадь теолоґічный інтерес ци важность. Часть Книгы Еноха ся цитує у Посланьови Юды тай Книзі Жыдув (частьох Нового Завіта), айбо християне обычно держат Книгы Еноха неканонічными.<ref>{{cite web |title=The Book of Enoch and The Secrets of Enoch |url=http://reluctant-messenger.com/enoch.htm |website=reluctant-messenger.com |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20140608170257/http://reluctant-messenger.com/enoch.htm |archive-date=8 June 2014 }}</ref> Уйимкы чинят Етіопська тай Ерітрейська православні тевагедські церьквы.<ref name=":11" /> Етіопська Біблія закладена не на грецькуй, и Етіопська церьков має мало иншакоє розуміня канона ги другі християнські традиції.<ref name=":12">Stuckenbruck, Erho (2011), pp.&nbsp;261.</ref> У Етіопії канон не має такої стабілности, айбо и не є домак удкрытый.<ref name=":12" /> Книга Еноха давно ся тамкы держит божествено іншпірованым писаньом, айбо „писаня“ тай „канон“ про них ото не фурт єдно. Офіційный етіопськый канон має 81&nbsp;книг, айбо тото число ся досігат по разному через разні списы книг, и Книга Еноха пораз ся включат у них, а пораз ніт.<ref name=":12" /> Днешні доказы закріплювут Книгу Еноха ги канонічну и у Етіопії, и у Ерітреї.<ref name=":11" /> === Християнська Біблія === [[File:Gutenberg_Bible_scan.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Gutenberg_Bible_scan.jpg|міні|Бук из [[Йоганн Ґутенберґ|Ґутенберґової]] Біблії]] Християнська Біблія тото комплет книг, розділеный на Старый и Новый Завіты, котрі християнська деномінація у пруйшлому вадь дотеперь рахує божествено іншпірованым текстом.<ref>Johnson (2012), p.&nbsp;374.</ref> Рання християнська церьков головно хосновала Септуаґінту, бо тота была написана по грецькы, ворошным языком тої епохы, а носителі арамайського хосновали [[Тарґум|Тарґумы]], товмачіня по арамайськы. Пак были додані посланя апостолув тай єванґелія вєдно з другыма текстами, котрі сформовали Новый Завіт.<ref>Kelly (2000), [https://books.google.com/books?id=UivDgM0WywoC&pg=PA31 pp.&nbsp;31–32].</ref> ==== Старый Завіт ==== {{ГоловнаСтатя|Старый Завіт}} Старый Завіт мав важну роль про християнську церьков уд майпервых єї днув. Изглядатель Біблії Ніколас Томас Райт каже, ож „Исус сам быв глубоко сформованый писанями“.<ref>Wright (2005), p.&nbsp;3.</ref> Райт додає, ож ранні християне ся вбертали ид тым такой гебрейськым писаньом у свойих провбах порозуміти земный жывут Христа. Они держали „сяті писаня“ ізраїльтян мусайныма настановами про християнув, як тото ілуструвут слова Павла ид Тімотею (Тімофію) (2&nbsp;Тімотей 3:15), указувучи на Месію тай на кулмінацію у Исусі як „новому завіті“, пророкованому Єреміяшом.<ref name="Wright">{{harvnb|Wright|2005|p=}}</ref> [[Протестантство|Протестантськый]] Старый Завіт 21.&nbsp;стороча тото 39-книжный канон, котрый ся удличат числом книг уд юдаїштського Танаха лиш позад иншакого метода розділеня. [[Римокатолицька церьков]] признає 46&nbsp;книг свойим Старым Завітом (45 кідь раховати Єреміяша тай його Нарікы єднов книгов),<ref>{{Cite book|title=Catechism of the Catholic Church|chapter-url=https://www.vatican.va/archive/ENG0015/__PR.HTM#:~:text=120%20|chapter=Paragraph 120|year=2019|publisher=Libreria Editrice Vaticana|edition=2nd}}</ref> а [[Православна церьков|восточноправославна церьков]] признає щи шість книг зверьх того. Тото ся кыват и сірійської верзії Біблії, ''Пешітты'', и біблійного канона Етіопської православної тевагедської церькви.<ref name="FUP1970">„Even though they were not placed on the same level as the canonical books, still they were useful for instruction. … These&nbsp;– and others that total fourteen or fifteen altogether&nbsp;– are the books known as the Apocrypha.“ —&nbsp;Williams (1970), p.&nbsp;141.</ref><ref name="Ewert">„English Bibles were patterned after those of the Continental Reformers by having the Apocrypha set off from the rest of the OT. Coverdale (1535) called them ,Apocrypha‘. All English Bibles prior to 1629 contained the Apocrypha. Matthew's Bible (1537), the Great Bible (1539), the Geneva Bible (1560), the Bishop's Bible (1568), and the King James Bible (1611) contained the Apocrypha. Soon after the publication of the KJV, however, the English Bibles began to drop the Apocrypha and eventually they disappeared entirely. The first English Bible to be printed in America (1782–83) lacked the Apocrypha. In 1826 the British and Foreign Bible Society decided to no longer print them. Today the trend is in the opposite direction, and English Bibles with the Apocrypha are becoming more popular again.“ —&nbsp;Ewert (2010), p.&nbsp;104.</ref><ref name="Wells1911">„Fourteen books and parts of books are considered ''Apocryphal'' by Protestants. Three of these are recognized by Roman Catholics also as ''Apocryphal''.“ —&nbsp;Wells (1911), p.&nbsp;41.</ref> Позад того, ож каноны писань ся розличавут межи юдаїштами, православными, римокатолицькыми тай протестантськыми християнами, обсяг апокріфікы кажджої комуніты иншакый, як и хоснованя терміна „апокріф“. Про юдаїштув ниєден из апокріфув не є канонічным. Християне называвут есю зберьку „второканонічныма книгами“; грецькі православні мавут про неї термін „Анаґіґноскомена“ ({{Lang-el|Ἀναγιγνωσκόμενα ''Anagignoskómena''}}, букв. „што ся читат, што варта читати“).<ref>Pace (2016), p.&nbsp;349.</ref><ref>Тридентськый канон:{{Цитат 2|Айбо кідь кось не принимат ги сакралні тай канонічні названі книгы, цілком из ушыткыма їх частями, як они были хосновані на читаня у Католицькуй церькви, тай як они сут укладені у старуй латинськуй Вулґаті; тай свідомо и нарочно не честує спомнені горі традиції; най му буде [[анатема]].|''Decretum de Canonicis Scripturis'', Тридентськый собор, 8.&nbsp;апріля 1546}}</ref> Книгы, включені у католицьку, православну, грецьку и старословянську Біблії тото: Тобіт (Тобіаш, Товіт), Юдіт, Мудрость Соломона, Сірах, Барух (Варух), Письмо Єреміяша (щи названоє 6.&nbsp;главов Баруха), 1&nbsp;Макабеї, 2&nbsp;Макабеї, грецькі додаткы до Естер тай Даніела.<ref>Reinhartz (2021), p.&nbsp;19.</ref> Грецька православна церьков тай словянські церьквы (у Білоруси, Болгарії, Босні тай Герцеґовині, Горватії, Польщи, Росії, Сівернуй Македонії, Сербії, Словакії, Словенії, Украйині, Чорнуй Горі) щи додавут:<ref>Pace (2016), p.&nbsp;350.</ref> * 3 Макабеї * 1 Ездраш * Молитва Манассеса (Манассії) * Псалом 151 2&nbsp;Ездраш (4&nbsp;Ездраш), не записаный у Септуаґінті, не екзистує у грецькому, айбо є у латині. 4&nbsp;Макабеї ся принимавут за канон лиш у Грузинськуй церькви. Тото додаток ид грецькуй православнуй Біблії, и зато пораз ун ся заносит межи апокріфы.<ref>Reinhartz (2021), p.&nbsp;20.</ref> Сірійськый православный канон обсягує ай: * Псалмы 151–155 * Апокаліпс Баруха * Письмо Баруха<ref>McDonald (2021), p.&nbsp;43.</ref> Етіопськый старозавітный канон хоснує книгы: Енох тай Юбілеї (котрі ся всокотили лиш на языкови [[ґеез]]), 1–3&nbsp;Етіопські Макабеї, Грецькый Ездраш, 2&nbsp;Ездраш тай Псалом 151.<ref name="FUP1970" /><ref name="Wells1911" /> Управленый ворошный лекціонарій [[Лутеранство|лутеранської]], моравської, реформатської, анґліканської тай методіштської церьквув хоснує апокріфы у літурґіях, подавучи при тум алтернативні читаня из канонічных книг Старого Завіта.<ref>„In all places where a reading from the deuterocanonical books (The Apocrypha) is listed, an alternate reading from the canonical Scriptures has also been provided.“ —&nbsp;{{cite web |url=http://www.commontexts.org/rcl/rcl_introduction_web.pdf |title=The Revised Common Lectionary |year=1992 |publisher=Consultation on Common Texts |access-date=19 August 2015 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150701230910/http://www.commontexts.org/rcl/RCL_Introduction_Web.pdf |archive-date=1 July 2015 }}</ref> Того уданя Біблії, націлені на хоснованя у лутеранськуй и анґліканськуй церьквах обсягувут чотырнадцять книг Апокріфы, многі з котрых сут приятыма католицьков церьковльов второканонічныма книгами, а кромі того 1&nbsp;Ездраш, 2&nbsp;Ездраш тай Молитва Манассеса, котрі были у додатку ид Вулґаті.<ref>Campbell (2000), pp.&nbsp;336–337.</ref> Римокатолицька тай восточноправославна церьквы хоснувут булшину книг Септуаґінты, на удлику уд протестантськых церьквув. По [[Реформация|Реформації]] многі протестантські Біблії яли ся держати юдаїштського канона тай выключати додаточні, апокріфічні з юдаїштської перспективы тексты. {| class="toccolours" cellspacing="0" style="width:75%; margin:auto; clear:center; text-align:left; font-size:85%;" |- style="vertical-align:bottom; font-weight:bold;" | style="border-bottom:2px groove #aaa; " |Православный Старый Завіт<ref>McLay (2003), pp.&nbsp;3–4.</ref><ref>Канон ориґіналної старогрецькоязычної Септуаґінты є предметом спорув. Табла указує канон Старого Завіта як ун ся хоснує у сучасности у грецькому православії.</ref> | style="border-bottom:2px groove #aaa; " |Латинізована грецька назывка | style="border-bottom:2px groove #aaa; " |Назывкы по русинськы |- ! colspan="3" |Закон |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Γένεσις}} |Génesis |Бытя |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἔξοδος}} |Éxodos |Выход |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Λευϊτικόν}} |Leuitikón |Левіт |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἀριθμοί}} |Arithmoí |Числа |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Δευτερονόμιον}} |Deuteronómion |Deuteronomy |- ! colspan="3" |Історія |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἰησοῦς Nαυῆ}} |Iêsous Nauê |Йозуе (Исус Навин, Єгошуа Нун) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Κριταί}} |Kritaí |Суді |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ῥούθ}} |Roúth |Рут |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Βασιλειῶν Αʹ}}<ref>{{lang|grc|Βασιλειῶν}} (''Basileiōn'') тото ґенетив множного числа уд {{lang|grc|Βασιλεῖα}} (''Basileia'').</ref> |I Basileiōn |1 Самуел (Самуїл) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Βασιλειῶν Βʹ}} |II Basileiōn |2 Самуел |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Βασιλειῶν Γʹ}} |III Basileiōn |1 Царі |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Βασιλειῶν Δʹ}} |IV Basileiōn |2 Царі |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Παραλειπομένων Αʹ}} |I Paraleipomenon<ref>Т.&nbsp;є. „''Удкладені річи''“ уд {{lang|grc|Ἔσδρας Αʹ}}.</ref> |1 Кронікы |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Παραλειπομένων Βʹ}} |II Paraleipomenon |2 Кронікы |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἔσδρας Αʹ}} |I Esdras |1 Ездраш (Ездра) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἔσδρας Βʹ}} |II Esdras |Ездраш–Нееміяш (Ездра–Неемія) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Τωβίτ}}<ref>Ищи Τωβείτ вадь Τωβίθ у поєдных жерелах.</ref> |Tōbit |Тобіт (Тобіаш, Товіт) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἰουδίθ}} |Ioudith |Юдіт |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἐσθήρ}} |Esther |Естер из додатками |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Μακκαβαίων Αʹ}} |I Makkabaion |1 Макабеї (Макавеї) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Μακκαβαίων Βʹ}} |II Makkabaion |2 Макабеї |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Μακκαβαίων Γʹ}} |III Makkabaion |3 Макабеї |- ! colspan="3" |Мудрость |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ψαλμοί}} |Psalmoi |[[Книга Псалмув|Псалмы]] |- | style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Ψαλμός ΡΝΑʹ}} |Psalmos 151 |Псалом 151 |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Προσευχὴ Μανάσση}} |Proseuchē Manassē |Молитва Манассеcа (Манассії) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἰώβ}} |Iōb |Йоб (Йов) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Παροιμίαι}} |Paroimiai |Пословиці |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἐκκλησιαστής}} |Ekklēsiastēs |[[Еклезіаст]] |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἆσμα Ἀσμάτων}} |Asma Asmatōn |Пісня Пісень (Пісня Соломона) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Σοφία Σαλoμῶντος}} |Sophia Salomōntos |Мудрость (Мудрость Соломона) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Σοφία Ἰησοῦ Σειράχ}} |Sophia Iēsou Seirach |Сірах (Мудрость Сіраха) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ψαλμοί Σαλoμῶντος}} |Psalmoi Salomōntos |Псалмы Соломона<ref>Не сут у православнум каноні, айбо были записані у Септуаґінті. —&nbsp;{{cite web |title=NETS: Electronic Edition |url=http://ccat.sas.upenn.edu/nets/edition/ |website=ccat.sas.upenn.edu |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20110729150550/http://ccat.sas.upenn.edu/nets/edition/ |archive-date=29 July 2011 }}</ref> |- ! colspan="3" |Пророкы |- ! style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Δώδεκα}} !Dōdeka (букв. Дванадцять) !Малі Пророкы |- style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Ὡσηέ Αʹ}} |I Osëe |Озеаш (Осія) |- style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Ἀμώς Βʹ}} |II Amōs |Амос |- style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Μιχαίας Γʹ}} |III Michaias |Міхеаш (Міхей) |- style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Ἰωήλ Δʹ}} |IV Ioël |Йоел (Йоіл) |- style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Ὀβδίου Εʹ}}<ref>Ґенетив уд „Візія ''Абдіаша''“, первых слув книгы.</ref> |V Obdiou |Абдіаш (Авдій) |- style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Ἰωνᾶς Ϛ'}} |VI Ionas |Йонаш (Йона) |- style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Ναούμ Ζʹ}} |VII Naoum |Нагум (Наум) |- style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Ἀμβακούμ Ηʹ}} |VIII Ambakoum |Габакук (Авакум) |- style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Σοφονίας Θʹ}} |IX Sophonias |Софоніаш (Софонія) |- style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Ἀγγαῖος Ιʹ}} |X Angaios |Аґґей |- style="text-indent:2em" |{{lang|grc|Ζαχαρίας ΙΑʹ}} |XI Zacharias |Захаріаш (Захарія) |- style="text-indent:2em" |Μαλαχίας ΙΒʹ |XII Malachias |Малахіаш (Малахія) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἠσαΐας}} |Ēsaias |Ізаяш (Ісая) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἱερεμίας}} |Hieremias |Єреміяш (Єремія) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Βαρούχ}} |Barouch |Барух (Варух) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Θρῆνοι}} |Thrēnoi |Нарікы (Плач, Плач Єреміяша) |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἐπιστολή Ιερεμίου}} |Epistolē Ieremiou |Письмо Єреміяша |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Ἰεζεκιήλ}} |Iezekiêl |Езекієль |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Δανιήλ}} |Daniêl |Даніел (Даніїл) из додатками |- ! colspan="3" |Додаток |- | style="text-indent:1em" |{{lang|grc|Μακκαβαίων Δ' Παράρτημα}} |IV Makkabaiōn Parartēma |4 Макабеї<ref>Зачатково ся клали по 3&nbsp;Макабейох тай перед Псалмами, айбо у православному каноні покладені у додаткови.</ref> |} ==== Новый Завіт ==== {{ГоловнаСтатя|Новый Завіт}} Новый Завіт ото назывка другої части християнської Біблії. Хоть подакотрі научникы кажут, ож арамайськый быв ориґіналным языком Нового Завіта,<ref name="Erbes">{{cite web |last1=Erbes |first1=Johann E. |title=The Aramaic New Testament: Estrangelo Script: Based on the Peshitta and Harklean Versions |url=https://digitalcommons.andrews.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1646&context=auss |website=digitalcommons.andrews.edu |publisher=American Christian Press |access-date=10 April 2022 |pages=259–260 |date=1984 |archive-date=12 June 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220612205218/https://digitalcommons.andrews.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1646&context=auss |url-status=live }}</ref> булшина ученых має назор, ож Новый Завіт ся писав говоренов формов грецького койне. Правит ся, ож ото быв при тому читаво семітизованый грецькый язык: сінтакс подабат на говореный грецькый, айбо за стильом бесіда є булшинов похожа на семітські.<ref>Wallace (1996), pp.&nbsp;25–29.</ref><ref>„The New Testament was written in Koine Greek, the Greek of daily conversation. The fact that from the first all the New Testament writings were written in Greek is conclusively demonstrated by their citations from the Old Testament …“ —&nbsp;Aland & Aland (1995), p.&nbsp;52.</ref><ref>„How came the twenty-seven books of the New Testament to be gathered together and made authoritative Christian scripture? 1.&nbsp;All the New Testament books were originally written in Greek. On the face of it this may surprise us.“ —&nbsp;Hunter (1972), p.&nbsp;9.</ref> Грецькоє койне было ворошным языком, т.&nbsp;є.&nbsp;лінґвов франков Западної римської імперії уд завойовань Александра Великого (335–323&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.) до розвою бізантського грецького (дас 600&nbsp;н.&nbsp;е.), а арамайськый быв бесідов Исуса, Апостолув и давнього Близкого Востока.<ref name="Erbes" /><ref>„This is the language of the New Testament. By the time of Jesus the Romans had become the dominant military and political force, but the Greek language remained the ,common language‘ of the eastern Mediterranean and beyond, and Greek …“ —&nbsp;{{harvnb|Duff|Wenham|2005|p=xxv}}</ref><ref>„By far the most predominant element in the language of the New Testament is the Greek of common speech which was disseminated in the East by the Macedonian conquest, in the form which it had gradually assumed under the wider development …“ —&nbsp;{{harvnb|Blass|Thackeray|2008|p=[https://books.google.com/books?id=akD7DwAAQBAJ&pg=PA2 2]}}</ref><ref>„In this short overview of the Greek language of the New Testament we will focus on those topics that are of greatest importance for the average reader, that is, those with important …“ —&nbsp;{{harvnb|Aune|2010|p=61}}</ref> Термін „Новый Завіт“ ся увюг у хоснованя у 2.&nbsp;сторочу бігом діспута за вто, ци юдаїштська Біблія має ся включовати вєдно из християнськыма писаня ги сакралный текст.<ref>Barton (1998), pp.&nbsp;3, 4, 7.</ref> Общоприято, ож написаный Новый Завіт жыдами. Выведені сут три общі ідеї за вто, як и зашто давні юдаїшто-християне вчинили тай прияли нові тексты за рувноцнні устояным гебрейськым. Сященик и біблеїшта Джон Бартон пише, ож давні християне навірно просто продовжовали жыдувські традиції записованя тай інкорпорованя свойої віры у авторитативні реліґійні книгы.<ref>Barton (1998), p.&nbsp;2.</ref> Другый пудход удграничує тоты божествено іншпіровані писаня на основі концепції „канона“, котрый ся розвив у 2.&nbsp;ст.<ref>Barton (1998), pp.&nbsp;3–8.</ref> Третьый обсягує формалізацію канона.<ref>Barton (1998), pp.&nbsp;8–11.</ref> Подля Бартона, розлука лиш у термінолоґії; йсі ідеї ся скапчувут уєдно, кідь розникувут ся ги три етапы формованя Нового Завіта.<ref>Barton (1998), pp.&nbsp;11, 14–19.</ref> При приятьови назора {{Iw|Алберт Карл Зундберґ|Алберта Карла Зундберґа-молодшого|de|Albert C. Sundberg}}, ож „канон“ и „писаня“ тото не єдно, и удповідно „писаня“ давні християне прияли задовго до приятя „канона“, первый из сих етапув быв завершеный удносно рано.<ref>Barton (1998), pp.&nbsp;9–11, 17–18.</ref> Бартон каже: Теодор Цан дуйшов ид услідкови, ож „до кунця першого стороча уже быв християнськый канон“, айбо тото быв не тот самый канон, котрый ся поклав у далші столітя.<ref>Barton (1998), p.&nbsp;3.</ref> Зундберґ каже, ож у перші стороча не было крітеріюв про включеня текстув у „сакралні писаня“ кроме іншпірації, тай ож нико у 1.&nbsp;сторочу не мав ідеї закрытого канона.<ref>Barton (1998), pp.&nbsp;9–11.</ref> Єванґелія ся принимали ранньыма вірувучыма ги розказы, передані уд тых Апостолув, котрі лично знали Исуса тай были навчені ним.<ref>Kelly (2000), p.&nbsp;[https://books.google.com/books?id=UivDgM0WywoC&pg=PA4 4].</ref> Далшый біблійный крітіцізм пуддав сомніву авторство и датованя єванґелій. Шыроко признано, ож християнськый канон, котрый подабав на сучасный, быв приятый отцями церькви в удповідь на многі писаня, котрі тоже заявляли за свою божествену природу, айбо протирічили ортодоксії и были названі [[Єресь|єресьов]].<ref>Barton (1998), p.&nbsp;7.</ref> Третьый етап розвоя, фіналный канон, появив ся у 4.&nbsp;сторочови из серійов синодув, котрі як резултат дали канон Старого тай Нового Завіта, хоснованый доныні. Наслідком Гіппонійського синода 393.&nbsp;року&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. тай роботы Єроніма Стрідонського появила ся ''Вулґата'' ({{Lang-la|Biblia Vulgata}}), латинськоє товмачіня Біблії народнов бесідов, и стала каноном Нового Завіта позад настояня товдышнього Папы, котрый правив, ож канон Вулґаты удповідав рішеням пережых синодув. Новозавітні книгы уже мали читавый авторитет у кунци 1.&nbsp;– на зачатку 2.&nbsp;стороча.<ref>Barton (1998), p.&nbsp;14.</ref> Даже у період свого формованя булшина книг Нового Завіта, котрі ся раховали ''писаньом'', были согласовані. Лінґвішта Стенлі&nbsp;Е.&nbsp;Портер каже, ож „доказы з апокріфічної неєванґелської літературы такі рувно ги з апокріфічных єванґелій&nbsp;— другыми словами, текст грецького Нового Завіта быв удносно твердо зафіксованый тай стабілный на другоє и третьоє стороча“.<ref>Porter (2011), p.&nbsp;198.</ref> Кой у 4.&nbsp;ст.&nbsp;отці церькви затвержовали „канон“, они уже фактично лиш кодифіковали тото, што уже было універзално приятоє.<ref>Barton (1998), p.&nbsp;15.</ref> Новый Завіт ото зберька из 27&nbsp;книг<ref>Mears (2007), [https://books.google.com/books?id=m2Lz7iwklhAC&pg=PA439 pp.&nbsp;438–439].</ref> 4&nbsp;разных жанрув християнської літературы (Єванґелія, Діяня Апостолув, Посланя тай Апокаліпс). Тоты книгы мож поґруповати: [[Єванґеліє|Єванґелія]]&nbsp;— оповіді за послідні три рокы Исусового жывота, його смерть и воскресіня. * [[Синоптичні єванґелія]] ** [[Єванґеліє уд Матія]] ** [[Єванґеліє уд Марка]] ** [[Єванґеліє уд Лукы]] * [[Єванґеліє уд Йоана]] Наративна література, котра розказує історію дуже раннього апостолського періода. * [[Діяня Апостолув]] Павлові посланя, адресовані окремым церьковным ґрупам про рішеня проблем, пудпору тай даваня настановув. {{Div col|colwidth=18em}} * [[Посланя ид римлянам]] * [[Первоє посланя ид коринтянам]] * [[Другоє посланя ид коринтянам]] * [[Посланя ид ґалатянам]] * [[Посланя ид ефесянам]] * [[Посланя ид філіплянам]] * [[Посланя ид колосянам]] * [[Первоє посланя тесалонянам]] * [[Другоє посланя ид тесалонянам]] {{Div col end}} Пастырські посланя за церьков, християнські жывут, доктрину и керовництво. {{Div col|colwidth=18em}} * [[Первоє посланя ид Тімотейови|Первоє посланя ид Тімотейови (Тімофійови)]] * [[Другоє посланя ид Тімотейови]] * [[Посланя ид Тітови]] * [[Посланя ид Філемонови]] * [[Посланя ид жыдам]] {{Div col end}} Католицькі посланя, щи названі общыма вадь малыма посланями. {{Div col|colwidth=18em}} * [[Посланя Якова]] пудпорує реліґійный спосуб жывота. * [[Первоє посланя Петра]] розказує узвы тай страданя. * [[Другоє посланя Петра]] оповідат булше за цілі страданя, христолоґію, етику тай есхатолоґію. * [[Первоє посланя Йоана]] указує, як спознати истинных християн: за їх етиков, прокламаційов Христа у плоти тай по їхнюй любови. * [[Другоє посланя Йоана]] варує против [[докетізма]]. * [[Третьоє посланя Йоана]] дає хоробрость, силу тай варує. * [[Посланя Юды]] засужує опонентув. {{Div col end}} Апокаліптична література (пророча). * [[Книга Удкровеня]] (Апокаліпс) пророкує конець світа. Католицізм, протестантізм и восточноє православіє мавут єднакый 27-книжный новозавітный канон; шор ся удличат межи словянськов, сірійськов и етіопськов традиціями. ==== Канонічні варіації ==== ===== Пешітта ===== {{ГоловнаСтатя|Пешітта}} Пешітта ([[Класичный сірійськый язык|кл.&nbsp;сір.]] {{Lang|syc|ܦܫܺܝܛܬܳܐ}} ''or'' {{lang|syc|ܦܫܝܼܛܬܵܐ}} ''pšīṭtā'') тото стандартна верзія Біблії про церьквы сірійської традиції. Удну біблеїстичных кругув є неуніверзалный консенсус, ож Старый Завіт Пешітты быв потовмаченый на [[сірійськый язык]] из [[Біблійный іврит|біблійного іврита]], навірно у 2.&nbsp;сторочу&nbsp;н.&nbsp;е., тай ож Новый Завіт Пешітты быв потовмаченый из грецького языка.<ref>„The Peshitta Old Testament was translated directly from the original Hebrew text, and the Peshitta New Testament directly from the original Greek“ —&nbsp;{{harvnb|Brock|1988|p=[https://archive.org/stream/TheBibleInTheSyriacTradition/BrockTheBibleInTheSyriacTradition#page/n7/mode/2up 13]}}</ref> Сесь Новый Завіт, на зачаткови не обсягувучый [[Антілеґомен|спорні книгы]] (2.&nbsp;посланя Петра, 2.&nbsp;посланя Йоана, 3.&nbsp;посланя Йоана, посланя Юды, Удкровеня), став стандартом перед зачатком 5.&nbsp;ст. Пять спорных книг были додаті у Гаркеловуй верзії (616&nbsp;н.&nbsp;е.) Томы Гаркелського.<ref name="Bromiley1995">„Printed editions of the Peshitta frequently contain these books in order to fill the gaps. D. Harklean Version. The Harklean version is connected with the labours of Thomas of Harqel. When thousands were fleeing Khosrou's invading armies, …“ —&nbsp;{{harvnb|Bromiley|1995|p=976}}</ref><ref name="Erbes2">{{cite web |last1=Erbes |first1=Johann E. |title=The Aramaic New Testament: Estrangelo Script: Based on the Peshitta and Harklean Versions |url=https://digitalcommons.andrews.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1646&context=auss |website=digitalcommons.andrews.edu |publisher=American Christian Press |access-date=10 April 2022 |pages=259–260 |date=1984 |archive-date=12 June 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220612205218/https://digitalcommons.andrews.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1646&context=auss |url-status=live }}</ref> ===== Канон католицької церькви ===== Канон католицької церькви ся затвержовав Римськым синодом (382), синодом у Гіппонії (393), Картаґенськыма соборами (397 тай 419), Флоренційськым собором (1431–1449) тай Тридентськым собором (1545–1563), што дало в резултаті 46&nbsp;книг Старого Завіта тай 27&nbsp;книг Нового Завіта&nbsp;— в рокаши 73&nbsp;книгы католицької Біблії.<ref>Rüger (1989), p.&nbsp;302.</ref><ref>{{cite web |title=Canons and Decrees of the Council of Trent |url=http://www.bible-researcher.com/trent1.html |website=www.bible-researcher.com |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20110805122857/http://www.bible-researcher.com/trent1.html |archive-date=5 August 2011 }}</ref><ref>Тридентськый собор пудтвердив тот самый испис/канон сакралных писань, котрый уже быв затверженый Гіппонійськым синодом 393.&nbsp;рока, Картаґенськым собором 28.&nbsp;авґуста 397.&nbsp;року, Флоренційськым собором 4.&nbsp;фебруара 1442.&nbsp;року; —&nbsp;{{cite web |title=Council of Basel 1431–45 A.D. Council Fathers |url=http://www.papalencyclicals.net/Councils/ecum17.htm |website=Papal Encyclicals |language=en |date=14 December 1431 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20130424112748/http://www.papalencyclicals.net/Councils/ecum17.htm |archive-date=24 April 2013 }} – ''[[Папська була|Була]] союза из коптами,'' ''семый параґраф''.</ref> ===== Етіопськый православный канон ===== Канон Етіопської православної тевагедської церькви май шырокый ги каноны, хосновані булшинов другых християнськых церьквув. У етіопськуй православнуй Біблії є 81&nbsp;книг.<ref name="Ethiopian">{{cite web |url=http://www.ethiopianorthodox.org/english/canonical/books.html |title=The Ethiopian Orthodox Tewahedo Church |publisher=Ethiopianorthodox.org |access-date=19 November 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101105112040/http://ethiopianorthodox.org/english/canonical/books.html |archive-date=5 November 2010 |url-status=live }}</ref> Окрем книг Септуаґінты, приятых другыма православныма християнами, етіопськый Старый Завіт хоснує Книгу Еноха тай Книгу Юбілеюв (давні жыдувські книгы, котрі ся всокотили лиш у языку [[ґеез]], айбо на них ся реферувут поєдны канонічні книгы Старого Завіта),<ref>Reinhartz (2021), p.&nbsp;19.</ref> грецьку Книгу Ездраша тай Апокаліпс Ездраша, 3&nbsp;книгы етіопськых Макабеюв тай псалом&nbsp;151 у кунци [[Псалтырь|Псалтыря]].<ref name="Wells1911" /><ref name="FUP1970" /> Шор книг Старого Завіта ся мало удличат так, ож етіопськый Старый Завіт хоснує Септуаґінтув шор Малых Пророкув, а не юдаїштськый.<ref name="Ethiopian" /> === Апокріфічні книгы Нового Завіта === : '''''Ник. щи:''''' ''[[Апокріфон]]'' Новозавітні апокріфы вто шор писань ранньых християн, котрі розказувут за Исуса и його ученя, природу Бога, ученя Апостолув и їх дії. Подакотрі из сих робут ся держали частьов Писаня подакотрыма ранньыма християнами, айбо зачинавучи з 5.&nbsp;столітя&nbsp;н.&nbsp;е. ся появив шырокый консенсус, котрый ограничив Новый Завіт до 27&nbsp;книг сучасного канона.<ref>{{cite book|last=Van Liere|first=Frans|date=2014|title=An Introduction to the Medieval Bible|pages=68–69|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=Dwd-AgAAQBAJ&pg=PA68|isbn=9780521865784}}</ref><ref name="Ehrman2003">{{cite book|last=Ehrman|first=Bart D.|date=2003|title=Lost Christianities: Battles for Scripture and the Faiths We Never Knew|pages=230–231|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=HHDNe8KmMAIC&pg=PA230|isbn=9780199756681|access-date=20 May 2023|archive-date=19 January 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230119174747/https://books.google.com/books?id=HHDNe8KmMAIC&pg=PA230|url-status=live}}</ref> Римокатолицька, православна тай протестантська церьквы не держат новозавітні апокріфы частьов божествено іншпірованої Біблії,<ref name="Ehrman2003" /> айбо поєдны орієнталні православні каноны їх такыма признавут. Арменська апостолська церьков у єден час включала у канон Третьоє посланя ид коринтянам, айбо не все го дає в испис до 27&nbsp;канонічных новозавітных книг. Новый Завіт коптської Біблії, приятый Еґіпетськов церьковльов, обсягує два Посланя Клемента. == Текстуална історія == Ориґіналні [[Автоґраф|автоґрафы]], т.&nbsp;є.&nbsp;ориґіналні грецькі писаня тай рукописы, написані ориґіналныма авторами Нового Завіта, не дожыли до нашых днув.<ref>[https://books.google.com/books?id=Ze16lRIzIzcC&dq=The+autographs%2C+the+Greek+manuscripts+written+by+the+original+authors%2C+have+not+survived&pg=PA9] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200727111232/https://books.google.com/books?id=Ze16lRIzIzcC&pg=PA9&dq=The+autographs,+the+Greek+manuscripts+written+by+the+original+authors,+have+not+survived#v=onepage&q=The%20autographs%2C%20the%20Greek%20manuscripts%20written%20by%20the%20original%20authors%2C%20have%20not%20survived|date=27 July 2020}} Manuscripts and the Text of the New Testament: An Introduction for English Readers by Keith Elliott, Ian Moir – Continuum International Publishing Group, 2000, p. 9</ref> Айбо історично копії тых ориґіналув екзістувут и передавали ся, всокочовали ся у шорови рукописных традицій. Три головні текстуалні традиції грецького Нового Завіта ся пораз кличут: александрійськым текстотіпом (вцілови ун доста біблійно мінімалістичный), бізантськым текстотіпом (максималістичный) тай западным текстотіпом (пораз чудный). Уєдно вни чинят булшину давньых рукописув. На дуже раннюм етапі розвоя християнство замінило звиткы на [[Кодекс|кодексы]] (предкы зшитых книг) и до 3.&nbsp;ст.&nbsp;зберькы біблійных книг уже ся копіровали цілыма комплетами.<ref name=":13" /> Позад того, ож ушыткі давні тексты ся писали уд рукы, часто через копірованя из другого рукописного текста, они не сут домак межи собов похожі, ги тото є з печатныма уданями. Розлука межи нима ся держит вцілови незначнов; удликы ся кличут текстуалныма варіантами.<ref>Soulen, Soulen (2001), p.&nbsp;204.</ref> Варіант ото просто хотьяка варіація помежи двома текстами. Булшина варіантув ся появила трафунково, айбо подакотрі из варіантув нарочні. Нарочні зміны ся чинили, обы уліпшити ґраматику, ліквідовати розбіжності, внести літурґічні правкы, ги наприклад [[Доксолоґія|доксолоґію]] [[Господня молитва|Господньої молитвы]], гармонізовати паралелні стихы вадь изкапчати тай упросити дакулко варіантных прочитань у єдно.<ref>Black (1994), p.&nbsp;60.</ref> == Влив == {{ГоловнаСтатя|Роль християнства у цивілізації}} Мавучи літературну традицію, котра ся розсігат на два тысячроча, Біблія є єднов из майвливовых писаных робут. Уд практикованя персоналної гіґієны тай до філозофії з етиков, Біблія прямо и непрямо повливала на політику тай закон, войну и мир, сексуалну мораль, побратя тай фамілный жывут, буквы и школованя, [[Уменя|уміня]], [[Економіка|економіку]], соціалну справедливость, [[Медицина|медицину]] и другі сферы діялности челядника.<ref>Riches (2000), ch.&nbsp;1.</ref> Християнська Біблія&nbsp;— майвыдавана книга у світі из оцінков у булш ги 5&nbsp;міліардув проданых копій.<ref>{{cite web |title=Best-selling book |url=https://www.guinnessworldrecords.com/world-records/best-selling-book-of-non-fiction |publisher=Guinness World Records |access-date=10 May 2025 |date=2021 }}</ref> Зато Біблія мала читавый влив, особено на западный світ,<ref>{{cite book|title=God, Justice, and Society: Aspects of Law and Legality in the Bible|url=https://archive.org/details/godjusticesociet0000burn|first=Jonathan|last=Burnside|year=2011|isbn=978-0-19-975921-7|page=XXVI|publisher=Oxford University Press|quote=}}</ref><ref>{{cite book|title=Readings in Western Religious Thought: The ancient world|url=https://archive.org/details/readingsinwester0000reid|first=Patrick|last=V. Reid|year=1987|isbn=978-0-8091-2850-1|page=[https://archive.org/details/readingsinwester0000reid/page/43 43]|publisher=Paulist Press|quote=}}</ref> де [[Ґутенберґова Біблія]] была первов книгов, напечатанов у Европі на печатнум станку.<ref>Riches (2000), chs.&nbsp;1, 4.</ref> Она вчинила внесок у формованя на западі закона, уміня, літературы тай ошколованя.<ref>{{cite book|title=Religion and Spirituality in Psychiatry|url=https://archive.org/details/religionspiritua0000unse_c1o2|first=Harold|last=G. Koenig|year=2009|isbn=978-0-521-88952-0|page=[https://archive.org/details/religionspiritua0000unse_c1o2/page/31 31]|publisher=Cambridge University Press|quote=The Bible is the most globally influential and widely read book ever written. ... it has been a major influence on the behavior, laws, customs, education, art, literature, and morality of Western civilization.}}</ref> === Політика тай право === Біблія ся хосновала як на пудпору, так и на опур політичнуй власти. Она была вдухновеньом про револуції и зміны власти, бо в нюй ся часто демонструє, ож Буг убират „слабых и скромных… (Мойсей из бесідным дефектом, дітвак Самуель, Саул из скромної файты, Давыд протув Ґоліята и т.&nbsp;д.)… обы вни противостояли моцным“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=20xMAwAAQBAJ&dq=weak+and+humble+%28the+stammering+Moses%2C+the+infant+Samuel%2C+Saul+from+an+insignificant+family%2C+David+confronting+Goliath%2C+etc.%29+to+confound+the+mighty+-wikipedia&pg=PA123|title=The Subversion of Christianity|first=Jacques|last=Ellul|date=2 June 2011|publisher=Wipf and Stock Publishers|isbn=978-1-60608-974-3 |via=Google Books}}</ref><ref>Ellul, Jacques, The Subversion of Christianity, Eerdman's Publishing Co., 1984, pp. 116, 123</ref> Біблійні тексты были каталізатором такых політичных концепцій, ги [[демократія]], [[реліґійна терпимость]] и [[Слобода реліґії|реліґійна слобода]];<ref name="Scribner">{{cite book|editor1-last=Scribner|editor1-first=Robert W.|editor2-last=Grell|editor2-first=Ole Peter|editor3-last=Scribner|editor3-first=Bob |title=Tolerance and Intolerance in the European Reformation|publisher=Cambridge University Press|location=United Kingdom|year=2002|isbn=978-0-521-89412-8}}</ref>{{rp-primitive|3}} а они у свою очерідь вдухновили вшылиякі кываня: уд [[аболіціонізм]]а у 18. и&nbsp;19.&nbsp;сторочах до [[кываня за громадянські права афроамеричанув]], [[Антіапартеїдноє кываня|антіапартеїдного кываня]] и теолоґії вызволеня у [[Латинска Америка|Латинськуй Америці]]. Біблія была ай жерелом про многі мирні кываня тай провбы скапчати вєдно світ.<ref>Powery, Emerson B. "The Bible and Social Reform: Musings of a Biblical Scholar." ''The Bible in the American Experience'' 2 (2020): 255.</ref> Коріня многых сучасных законув ся просліжувут у Біблії: юридичні ґарантії, справедливость у криміналных процесах, рувность перед законом.<ref>Unterman, Jeremiah. ''Justice for All: How the Jewish Bible Revolutionized Ethics. U of Nebraska Press'', 2017. pp. 23–25</ref> Судям ся каже не брати взяткы (Второзаконя 16:19), быти неупережеными як ид місным, так ид чужакам (Левіт 24:22; Второзаконя 27:19), як ид безвласным, так ид тым, ко має власть (Левіт 19:15), як ид богатым, так ид убогым (Второзаконя 1:16, 17; Выход 23:2–6); описує ся право на справедливый суд и справедливу кару (Второзаконя 19:15; Выход 21:23–25). Про спеціалну защиту ся уокремлювут майуразливі верствы населеня у патріархалному обществі: діти, жоны, чужакы. (Псалмы 72:2, 4).<ref name="Christopher Marshall">{{cite book |last1=Marshall |first1=Christopher |editor1-last=Atkin |editor1-first=Bill |editor2-last=Evans |editor2-first=Katrine |title=Human Rights and the Common Good: Christian Perspectives |date=1999 |publisher=Victoria University Press |location=Wellington, New Zealand |isbn=978-0-86473-362-7 |chapter="A Little lower than the Angels" Human rights in the biblical tradition}}</ref>{{rp-primitive|47–48}} Біблія ся держит учеными ги жерело читавого влива на розвуй [[Нація|націй]] и [[націоналізм]]а, раз межи давньыми жыдами, а пак у християнськых обществах. Про давньых жыдув, она была „и націоналнов історійов, и жерелом законув“,<ref name=":0">{{Cite journal |last=Millar |first=Fergus |date=1987 |title=Empire, Community and Culture in the Roman near East: Greeks, Syrians, Jews and Arabs |url=https://doi.org/10.18647/1337/JJS-1987 |journal=Journal of Jewish Studies |volume=38 |issue=2 |pages=147–148|doi=10.18647/1337/JJS-1987 |url-access=subscription }}</ref> и давала основу про закладеня ворошного походжіня, історії, леґіслативных кодексув и културных маркерув, котрі дефіновали жыдувську колективну ідентичность.<ref name=":0" /><ref name=":1">{{Citation |title=Constructing Jewish Nationalism: The Role of Scripture |date=2006 |work=Elements of Ancient Jewish Nationalism |pages=29–30, 48 |editor-last=Goodblatt |editor-first=David |url=https://www.cambridge.org/core/books/abs/elements-of-ancient-jewish-nationalism/constructing-jewish-nationalism-the-role-of-scripture/9D600C19BF6BA343287CE63CDF2A5C8E |access-date=2024-10-08 |place=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |doi=10.1017/cbo9780511499067.003 |isbn=978-0-521-86202-8 |archive-date=8 October 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20241008102119/https://www.cambridge.org/core/books/abs/elements-of-ancient-jewish-nationalism/constructing-jewish-nationalism-the-role-of-scripture/9D600C19BF6BA343287CE63CDF2A5C8E |url-status=live |url-access=subscription }}</ref> Предлагало ся, ож практика реґуларных публічных читань біблійных текстув бігом періода Другого храма помогла передати такі наративы, формувучі ідентичность, май шырокуй жыдувськуй публіці.<ref name=":1" /> Дакулько ученых пишут, ож великі дарабы юдаїстської Біблії&nbsp;— а май Девтерономістська історія и Чотырикнижа&nbsp;— были написані нарочно про закладеня тай укріпленя окремої ізраельської [[Етнічность|етнічности]] тай [[Націонална ідентичность|націоналної ідентичности]].<ref name=":1" /> Подакотрі изглядователі націоналізма ги Едріен Гестінґс пишут, ож модель давнього Ізраїля, указана у юдаїстськуй Біблії, породила ориґіналну концепцію нації тай спричинила розвуй націоналізма тай европськых націоналных держав.<ref name=":2">{{Cite book |last=Hastings |first=Adrian |title=The Construction of Nationhood: Ethnicity, Religion and Nationalism |url=https://archive.org/details/constructionofna0000hast |publisher=Cambridge University Press |year=1997 |isbn=0-521-59391-3 |location=Cambridge |pages=[https://archive.org/details/constructionofna0000hast/page/186 186]–187}}</ref> === Соціална удповідалность === === Література, уміня тай култура === [[Файл:Regnault,_Henri,_Salomé.jpg|міні|„Саломе“, Анрі Реньо (1870)]] Біблія прямо и непрямо вливала на літературу: „Сповідь“ [[Сятый Авґустин|сятого Авґустина]] ся шыроко признає за перву автобіоґрафію у западнуй літературі.<ref name="Wilken 2003 291">{{cite book|last=Wilken|first=Robert L.|title=The Spirit of Early Christian Thought|url=https://archive.org/details/spiritofearlychr0000wilk_i4u6|publisher=Yale University Press|location=New Haven|year=2003|isbn=978-0-300-10598-8|page=[https://archive.org/details/spiritofearlychr0000wilk_i4u6/page/291 291]}}</ref> Summa Theologica, написана у 1265–1274, тото „єден из класичных творув історії філозофії тай єдна из майвливовых робут западної літературы“.<ref>Ross, James F., "Thomas Aquinas, ''Summa theologiae'' (c. 1273), Christian Wisdom Explained Philosophically", in ''The Classics of Western Philosophy: A Reader's Guide'', (eds.) Jorge J. E. Gracia, Gregory M. Reichberg, Bernard N. Schumacher (Oxford: Blackwell Publishing, 2003), p. 165. [https://books.google.com/books?id=6jAcwGItzssC&pg=PA165]</ref> Обідві йсі роботы іншпіровали епічну поезію [[Данте Аліґєрі]] тай його [[Божествена комедія|„Божествену комедію“]], а теолоґія Данте у свою очерідь повливала на такых писателюв, ги [[Вільям Шекспір]]<ref>{{cite web |title=Assurances of faith: How Catholic Was Shakespeare? How Catholic Are His Plays? |url=http://www.crisismagazine.com/julaug2002/feature4.htm |last=Voss |first=Paul J. |date=July 2002 |work=Crisis Magazine |publisher=Morley Publishing Group |access-date=19 May 2022 |archive-date=22 February 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110222065053/http://www.crisismagazine.com/julaug2002/feature4. |url-status=dead }}</ref> и [[Джон Роналд Руєл Толкин|Джон Роналд Руел Толкін]].<ref>{{cite web |title=Tolkien's Catholic Imagination |url=http://www.crisismagazine.com/november2001/feature7.htm |last=Boffetti |first=Jason |date=November 2001 |work=Crisis Magazine |publisher=Morley Publishing Group |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20060821111145/http://www.crisismagazine.com/november2001/feature7.htm |archive-date=21 August 2006 }}</ref> Многі из шедеврув западного уміня брали іншпірацію из біблійных тем: уд [[Мікеланджело|Мікеланджеловых]] статуй „Давыд“ и „Пєта“, до „Тайної вечері“ [[Леонардо да Вінчі|Леонарда да Вінчія]] тай дакулкох [[Рафаел|Рафаеловых]] образув Мадонны. Єва, котра ся не слухат Божої заповіди, є єднов из майзображованых в умілстві перзон.<ref name="Mati Meyer">{{cite web |last1=Meyer |first1=Mati |title=Art: Representation of Biblical Women |url=https://jwa.org/encyclopedia/article/art-representation-of-biblical-women |website=Jewish Women's Archive |access-date=19 May 2022 |archive-date=16 October 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201016195318/https://jwa.org/encyclopedia/article/art-representation-of-biblical-women |url-status=live }}</ref> Ренесанчні образы часто указовали голу жунську фіґуру, а уд 19.&nbsp;стороча особа Далілы ги „<nowiki/>[[фем фатал]]<nowiki/>“ ({{Lang-fr|femme fatale}}) демонструє участь Біблії тай уміня у формованьови тай репрезентації никань жун.<ref>{{Cite web |url=https://jwa.org/encyclopedia/article/art-representation-of-biblical-women |title=Art: Representation of Biblical Women &#124; Jewish Women's Archive |access-date=19 May 2022 |archive-date=16 October 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201016195318/https://jwa.org/encyclopedia/article/art-representation-of-biblical-women |url-status=live }}</ref><ref name="Diane Apostolos-Cappadona">{{Cite journal|last1=Apostolos-Cappadona|first1=Diane|title=Women in Religious Art|volume=1|journal=Oxford Research Encyclopedia of Religion|publisher=Oxford Research Encyclopedias|doi=10.1093/acrefore/9780199340378.013.208|date=Jul 2016|isbn=978-0-19-934037-8}}</ref> Біблія споминат за многі ритуалы очищеня, котрі говорят за чистоту и буквалну, и метафоричну.<ref name="Warsh">{{cite book|last=Warsh|first=Cheryl Krasnick|others=Veronica Strong-Boag|title=Children's Health Issues in Historical Perspective|year=2006|publisher=Wilfrid Laurier Univ. Press|quote=... From Fleming's perspective, the transition to Christianity required a good dose of personal and public hygiene ...|isbn=978-0-88920-912-1|page=315}}</ref> Туалетный етікет у Біблії пудпорує мытя по вшыткых трафунках дефекації, што стало стімулом про вынайденя біде.<ref>{{cite book|title=Contemporary Biology: Concepts and Implications|first=Mary|last=E. Clark|year=2006|isbn=978-0-7216-2597-3|publisher=University of Michigan Press}}</ref><ref>{{cite web |title=A hose: the strange device next to every Finnish toilet |url=https://en.biginfinland.com/hose-always-next-every-finnish-toilet/ |website=Big in Finland |date=8 July 2014 |publisher=Curiosities |access-date=21 May 2022 |archive-date=10 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220510130712/https://en.biginfinland.com/hose-always-next-every-finnish-toilet/ |url-status=live }}</ref> === Критика === == Інтерпретації тай іншпірації == === Реліґійна важность === == Верзії тай товмачіня == {| class="wikitable" |+Товмачіня Біблії по світу (на септембер 2024)<ref>{{cite web |title=2024 Global Scripture Access |url=https://www.wycliffe.net/resources/statistics/ |access-date=14 October 2020 |archive-date=13 October 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201013191504/https://www.wycliffe.net/resources/statistics/ |url-status=live }}</ref> !Число !Статистика |- | style="text-align: right;" |7,396 |приблизно языкув, котрыма говорят у світі на днешньый день |- | style="text-align: right;" |3,526 |ищи розробльованых товмачінь на нові языкы |- | style="text-align: right;" |1,274 |языкув из потовмаченыма фраґментами Біблії |- | style="text-align: right;" |1,726 |языкув из товмаченьом Нового Завіта |- | style="text-align: right;" |756 |языкув из повным товмачіньом Біблії (протестантського канона) |- | style="text-align: right;" |3,756 |языкув из якымись товмачінями Біблії |} {| class="wikitable" |+Товмачіня Біблії по русинськы<ref>{{Cite web |last=Ґамбаль |first=Богдан |date=3. 2. 2020 |title=«Най ся друкує!». Святе Писмо в русиньскым языку |url=https://www.lem.fm/naj-sya-drukuye-svyate-pismo-v-rusinskym-yazyku/ |publisher=lem.fm |ref=Gambal20 }}</ref><ref>{{Cite web |title=Новый Завіт по-русинськы |date=27. мая 2025 |url=https://otcuznyna.com/novyj-zavit-po-rusynsky/ |publisher=[[Отцюзнина (журнал)|Журнал „Отцюзнина“]] |ref=Otcuznyna25 }}</ref> !Рук !Товмачіня !Авторы !Варіант русинського языка !Коментарі |- |1989 |''Илустрована библия младих'' |Михал Холошняй |[[Паноньско-русиньскый язык|паннонськый]] | |- |2006 |''Святе Писмо. Нови Завит'' |о. Тадей Войнович, Янко Рамач, Михал Рамач |[[Паноньско-русиньскый язык|паннонськый]] | |- |2019 |''Святе Писмо'' |Янко Рамач, Михал Рамач |[[Паноньско-русиньскый язык|паннонськый]] |Повноє товмачіня християнської Біблії |- | |''Євангеліє од Іоанна на русинському языкови'' |о. Франтішек Крайняк, Йосиф Кудзей |пряшувськый |Товмачіня из церьковнословянського языка |- |2024 |''Тетраєвангеліє'' | |пряшувськый | |- |2025 |''Новый Завіт'' | |пряшувськый | |- |2025 |Новый Завіт | |пудкарпатськый | |} == Археолоґічноє тай історичноє зглядованя == : '''''Головні статі:''''' ''[[Біблійна археолоґічна школа]], [[Історичность Біблії]], [[Реліґійно мотивована псевдоархеолоґія]]'' : '''''Ник. щи:''''' ''[[Датованя Біблії]]'' [[Файл:JRSLM_300116_Tel_Dan_Stele_01.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:JRSLM_300116_Tel_Dan_Stele_01.jpg|міні|Стела из Тел Дана у Ізраїльськум музеї. Уділена білым послідовность букв: ביתדוד]] [[Біблійна археолоґія]] тото пуддисципліна [[Археолоґія|археолоґії]], котра ся занимат и проливат світло на гебрейські писаня тай Новый Завіт.<ref>Caraher, Pettegrew (2019), p.&nbsp;19.</ref> Она ся хоснує про вызначіня способу жывота тай практик людий, котрі жыли у біблійські часы.<ref>Caraher, Pettegrew (2019), p.&nbsp;11.</ref> Є шырокый шпектрум інтерпретацій у сфері біблійної археолоґії.<ref>Mazar (2003), pp.&nbsp;85–87.</ref> Єдна из течій тото біблійный максималізм, котрый головно держит ся назора, ож булшина Старого Завіта закладена на історії, хоть и представлена через реліґійну призму свого часу. Подля історика Лестера Л.&nbsp;Ґрабба, є „мало, кідь обще є“ максималіштув у мейнстрімнуй науці.<ref name=":1">Grabbe (2017), p.&nbsp;36.</ref> Біблійный максималізм ся держит крайньов протилежностьов біблійного мінімалізма, котрый рахує Біблію твором чисто повыгнатьовым (5.&nbsp;сторуча&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. и дале).<ref>Davies (2000), p.&nbsp;27.</ref> Подля Мері-Джоан Лейт, професоркы реліґійных штудій, многі мінімалішты іґноровали доказы давности гебрейського языка у Біблії тай мало ко из них бере до увагы археолоґічні доказы.<ref>Leith (2022), p.&nbsp;5.</ref> Булшина штудовачув Біблії тай археолоґув ся розміщувут даґде на шпектрови помежи сима двома крайностями.<ref name=":1" /><ref>Leith (2022), p.&nbsp;4.</ref> Юдаїштська Біблія/Старый Завіт, давні небіблійні тексты тай археолоґія пудпорувут датованя Бабілонської неволи 586.&nbsp;роком&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.<ref>Leith (2022), p.&nbsp;1.</ref> Розкопкы у южнуй Юдеї указувут закономірность нищеня, котрый парує пуд неоассірійськоє спустошеня Юдеї пуд конець 8.&nbsp;стороча&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е тай 2&nbsp;Царі&nbsp;18:13.<ref>Leith (2022), p.&nbsp;6.</ref> У 1993.&nbsp;рокови у Тел Дані, археолоґ Аврагам Біран найшов фраґмент арамайського написа, стелу из Тел Дана, котра ся датує кунцьом 9.&nbsp;– зачатком 8.&nbsp;ст. и споминат „царя Ізраїля“ тай „дум Давыда“ („бет Давід“). Тото указує на вто, ож Давыд не годен быв быти угаданый у кунци 6.&nbsp;ст., тай на вто, ож царі Юдеї выводили свуй родовод уд когось, ко ся писав Давыд.<ref>Leith (2022), p.&nbsp;2.</ref> Айбо не є актуалного археолоґічного доказа екзістованя Царя Давыда, Соломона вадь Первого Храма у 10.&nbsp;ст.&nbsp;до.&nbsp;н.&nbsp;е., як тото описує Біблія.<ref>Leith (2022), pp.&nbsp;2–3.</ref> == Біблійный крітіцізм == [[Файл:Faculté_de_Médecine_Purpan_01.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Facult%C3%A9_de_M%C3%A9decine_Purpan_01.jpg|міні|Жан Аструк, котрого часто кличут „отцьом біблійного крітіцізма“, рельєф на Централнуй болници Тулузького універзитета]] : '''''Головні статі:''''' ''[[Біблійні штудії]], [[Біблійный крітіцізм]], [[Історичный крітіцізм]], [[Текстуалный крітіцізм]]'' Біблійный крітіцізм тото аналітичноє зглядованя Біблії ги текста, котроє нараблят из вопросами єї історії, авторства, датованя тай авторськых намірув. Ото не то самоє, што критика Біблії, котра є заявов против Біблії як жерела інформації вадь етичных приписув, тай не то самоє, што критика возможных товмацькых хыб.<ref>{{cite web |url=http://www.baptistlink.com/creationists/expondoerrossbinvi.htm |archive-url=https://web.archive.org/web/20021029221934/http://www.baptistlink.com/creationists/expondoerrossbinvi.htm |url-status=dead |archive-date=29 October 2002 |title=Expondo Os Erros Da Sociedade Bíblica Internacional |publisher=Baptistlink.com |year=2000 |access-date=13 January 2012 }}</ref> Біблійный крітіцізм учинив штудованя Біблії світськым, научным и май демократичным, што навхтема поміняло як челядь розуміє Біблію.<ref>Soulen, Soulen (2001), p.&nbsp;22.</ref> Біблія перестала ся держати сугубо реліґійным артефактом, а єї інтерпретація перестала быти ограниченов комунітов вірянув.<ref name=":2">Fishbane (1992), p.&nbsp;129.</ref> Майкел Фішбейн пише: „Сут тоты, ко видит десакралізацію Біблії серенчливым обстояньом про“ розвуй сучасного світа.<ref>Fishbane (1992), p.&nbsp;121.</ref> Про многых біблійный крітіцізм „упустив вонка жменю угроз“ християнськуй вірі; про другых ун „указав ся провалом, головно позад гани, ож діахронічноє, линійноє зглядованя годно пудкорити хотьякі звіданя тай проблемы, скапчані з інтерпретаційов“.<ref name=":3">Harrisville (2014), p.&nbsp;vii.</ref> Другі вірили, ож біблійный крітіцізм, кідь го брати „без його необґрунтованого высокомірства“, годен быти бізувным жерелом інтерпретації.<ref name=":3" /> Фішбейн рувнят біблійный крітіцізм из [[Йов (біблійный персонаж)|Йобом]] (Йовом), пророком, котрый розбив „корысливі візії ради май чесного перехода уд божественого ''текстуса'' ид людському“.<ref name=":2" /> Роджерсон каже: біблійный крітіцізм є услобожавучый про тых, ко хоче, обы віра їм была „розумно заоснована тай інтелектуално чесна“.<ref>Rogerson (2000), [[iarchive:oxfordcompaniont00hast/page/298|p.&nbsp;298]].</ref> == Ілустрації == Майґрандіозні середньовічні Біблії были [[Ілумінованый рукопис|ілуміноваными рукописами]], у котрых текст ся декоровав буквицями, краями (марґіналіями), мініатурныма ілустраціями. До 12.&nbsp;стороча булшина рукописув ся продуковала у монастырях про розміщеня у бібліотеці вадь на бештелунок богатого клієнта. Май великі манастырі часто мали скрипторії&nbsp;— окремі міста про монахув, котрі ся спеціалізовали у выробленьови рукописув, де „окремі малі комнаткы ся вділяли на переписованя книг; они ся розміщовали так, обы кажджый писарь мав си оболок, уходячый на монастырськый пішак.“<ref>Diringer (2013), [https://books.google.com/books?id=BOjCAgAAQBAJ&pg=PA208 p.&nbsp;208].</ref> На 14.&nbsp;стороча монахы у скрипторіях зачали брати д собі братув из варошськых скрипторіюв, а май у Парижі, Римі тай Нідерландах.<ref>De Hamel (1992), p.&nbsp;45.</ref> Жаданя на рукописы уросло было натулко, ож монашеські бібліотекы уже не могли го задоволнити, и зачали залучати у роботу світськых писарюв и ілумінаторув.<ref>De Hamel (1992), p.&nbsp;57.</ref> Тоты люде часто жыли близко коло монастыря и у подакотрых трафунках убирали ся ги монахы, кой заходили до монастыря, айбо могли йти собі гет у кунци дне.<ref>De Hamel (1992), p.&nbsp;65.</ref> Вызначный приклад ілумінованого рукописа тото Келлська книга, уроблена дас у 800.&nbsp;рокови, котра обсягує чотыри Єванґелія Нового Завіту вєдно из ушылиякыма вводныма текстами тай таблами. Рукопис „ся заганяв рубрикаторови, котрый додав цвітні наголовкы, буквиці, зазначкы и так дале; а товды&nbsp;— кідь книга ся мала ілустровати&nbsp;— она йшла ілумінаторови“.<ref>Diringer (2013), [https://books.google.com/books?id=BOjCAgAAQBAJ&pg=PA213 p.&nbsp;213].</ref> У трафунках рукописув, котрі йшли на комерцію, писаня „безсомнівно ся обговорьовало на зачаткови роботы межи клієнтом и писарьом (авадь писарьовым аґентом), айбо на тот момент, кой ся писаня заганяло ілумінаторови, уже ся не лишало міста про іновацію.“<ref>De Hamel (1992), p.&nbsp;60.</ref><gallery widths="200" heights="200"> Файл:Bible_chartraine_-_BNF_Lat116_f193.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Bible_chartraine_-_BNF_Lat116_f193.jpg|Біблія 1150.&nbsp;рока, из Скрипторія де Шартре, Христос из анґелами Файл:Blanche_of_Castile_and_King_Louis_IX_of_France.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Blanche_of_Castile_and_King_Louis_IX_of_France.jpg|Біблія Бланкы Кастильської тай Лудовіка&nbsp;IX., 13.&nbsp;сторуча Файл:Maciejowski_Bible_Leaf_37_3.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Maciejowski_Bible_Leaf_37_3.jpg|[[Біблія Мацєйовського]], лист&nbsp;37, 3.&nbsp;образчик, Абнер (у центрі у зеленому цурьови) заганят Мікола назад до Давыда. Файл:Jephthah's_daughter_laments_-_Maciejowski_Bible.JPG|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Jephthah's_daughter_laments_-_Maciejowski_Bible.JPG|Євтахова донька реве&nbsp;— [[Біблія Мацєйовського]] (Франція, дас&nbsp;1250) Файл:Whore-babylon-luther-bible-1534.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Whore-babylon-luther-bible-1534.jpg|Розфарблена верзія ілустрації Бабілонської блудниці из товмачіня Біблія Мартіна Лутера 1534.&nbsp;року Файл:Malnazar_-_Bible_-_Google_Art_Project.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Malnazar_-_Bible_-_Google_Art_Project.jpg|Арменська Біблія, 17.&nbsp;стороча, [[Ілумінованый рукопис|ілумінована]] Малназаром Файл:Foster_Bible_Pictures_0031-1.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Foster_Bible_Pictures_0031-1.jpg|Утіканя из Содома и Гоморры, Біблія Фостера, 19.&nbsp;сторуча Файл:Kennicott_Bible_305r.l.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Kennicott_Bible_305r.l.jpg|Йону промыкат рыба, Перва Кеннікотська Біблія, 1476 </gallery> == Ґалерія == <gallery widths="200" heights="200" caption="Біблії"> Файл:Bibel_Kloster_Paleokastritsa.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Bibel_Kloster_Paleokastritsa.jpg|Стара Біблія из [[Ґреція|грецького]] монастыря Файл:Imperial_Bible.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Imperial_Bible.jpg|''Імперська Біблія'' вадь ''Віденські коронаційні Єванґелія'' из Відня, Австрія, дас&nbsp;1500 Файл:Kennicott_Bible.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Kennicott_Bible.jpg|Перва Кеннікотська Біблія, 1476 Файл:A_religious_Baroque_Bible_-_7558.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:A_religious_Baroque_Bible_-_7558.jpg|[[Бароко|Барокова]] Біблія Файл:Lincoln_inaugural_bible.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Lincoln_inaugural_bible.jpg|Біблія, на котруй присягав на своюй первуй інавґурації 16.&nbsp;президент [[Споєны Штаты Америцькы|США]] [[Абрагам Лінколн]] у&nbsp;році&nbsp;1861 Файл:Holy_Bible_The_Improved_Domestic_Bible_London_Schuyler_Smith_&_Co_1880_Maps.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Holy_Bible_The_Improved_Domestic_Bible_London_Schuyler_Smith_&_Co_1880_Maps.jpg|Ілустрована Біблія епохы [[Домова война в США|Громадянської войны]] в Америці Файл:Bible_and_Key_Divination.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Bible_and_Key_Divination.jpg|Мініатурна Біблія Файл:Bibel-1.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Bibel-1.jpg|Вікторіанська Біблія 1866.&nbsp;року Файл:Bizzell_Bible_Collection.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Bizzell_Bible_Collection.jpg|Реґалы Біззеллської колекції Біблій у Біззеллськуй меморіалнуй бібліотеці, США Файл:Leonardo_da_Vinci_-_Annunciazione_(dettaglio).jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Leonardo_da_Vinci_-_Annunciazione_(dettaglio).jpg|„Благовіщеня“ [[Леонардо да Вінчі|Леонарда да Вінчія]] (дас 1472–1475), на котрому [[Дїва Марія|Діва Марія]] читат Біблію </gallery> == Жерела == {{Refbegin|30em}} * {{cite book|last1=Aland|first1=Kurt|last2=Aland|first2=Barbara|title=The text of the New Testament : an introduction to the critical editions and to the theory and practice of modern textual criticism|url=https://archive.org/details/textofnewtestame0000alan_v4p7|date=1995|publisher=W.B. Eerdmans|location=Grand Rapids|isbn=978-0-8028-4098-1}} * {{cite book|editor-last1=Alter|editor-first1=Robert|editor-last2=Kermode|editor-first2=Frank|title=The Literary Guide to the Bible|year=1987|publisher=Harvard University Press|url=https://books.google.com/books?id=O4hYlvzWui8C|isbn=978-0-674-87531-9}} ** {{harvc|last=Savran|first=George|c=I and II Kings|year=1987|in1=Alter|in2=Kermode|ignore-err=no}} ** {{harvc|last=Rosenberg|first=Joel|c=I and II Samuel|year=1987|in1=Alter|in2=Kermode|ignore-err=no}} * {{cite book|last1=Aune|first1=David E.|title=The Blackwell Companion to The New Testament|date=22 January 2010|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-4443-1894-4|url=https://books.google.com/books?id=ygcgn8h-jo4C|language=en}} * {{Cite book|last=Baden|first=Joel S.|title=The Composition of the Pentateuch: Renewing the Documentary Hypothesis|publisher=Yale University Press|year=2012|url=https://books.google.com/books?id=CYW7z9tFHisC&q=The+Composition+of+the+Pentateuch%3A+Renewing+the+Documentary+Hypothesis|series=Anchor Yale Reference Library|isbn=978-0-300-15264-7}} * {{Cite book|last=Bandstra|first=Barry L.|date=2009|orig-date=2004|title=Reading the Old Testament: an introduction to the Hebrew Bible|edition=4th|publisher=[[Wadsworth Cengage Learning]]|isbn=978-0-495-39105-0|oclc=244017850}} * {{cite book|last1=Barnstone|first1=Willis|title=The Restored New Testament: A New Translation with Commentary, Including the Gnostic Gospels Thomas, Mary, and Judas|date=12 October 2009|publisher=W. W. Norton & Company|isbn=978-0-393-06493-3|url=https://books.google.com/books?id=CakJchHfN1QC|language=en}} * {{cite journal|last1=Bartkowski|first1=John|title=Beyond Biblical Literalism and Inerrancy: Conservative Protestants and the Hermeneutic Interpretation of Scripture|journal=Sociology of Religion|date=1996|volume=57|issue=3|pages=259–272|doi=10.2307/3712156|jstor=3712156}} * {{cite book|last1=Barton|first1=John|title=Understanding Old Testament Ethics: Approaches and Expectations|url=https://archive.org/details/understandingold0000bart|date=2003|publisher=Westminster John Knox Press|location=Louisville, Kentucky|isbn=978-0-664-22596-4}} * {{cite book|last1=Barton|first1=John|title=The Nature of Biblical Criticism|date=2007|publisher=Westminster John Knox Press|location=Louisville, Kentucky|isbn=978-0-664-22587-2|url=https://books.google.com/books?id=Vocz7rnZ0IwC}} * {{cite book|last1=Barton|first1=John|title=Holy Writings, Sacred Text: The Canon in Early Christianity|url=https://archive.org/details/holywritingssacr0000bart_f3t2|date=1998|publisher=Westminster John Knox Press|isbn=978-0-664-25778-1|edition=reprint}} * {{cite book|last=Barton|first=John|title=A History of the Bible: The Story of the World's Most Influential Book|url=https://archive.org/details/historyofbiblest0000bart|edition=illustrated|year=2019|publisher=Penguin|isbn=978-0-525-42877-0}} * {{cite book|last1=Beach|first1=Waldo|title=Christian Ethics in the Protestant Tradition|url=https://archive.org/details/christianethicsi0000beac|date=1988|publisher=John Knox Press|isbn=978-0-8042-0793-5}} * {{cite book|last=Beekes|first=R. S. P.|title=Etymological Dictionary of Greek|year=2009|publisher=Brill|location=Leiden and Boston}} * {{cite book|last1=Black|first1=David Alan|title=New Testament Textual Criticism: A Concise Guide|url=https://archive.org/details/newtestamenttext00blac|date=1994|publisher=Baker Academic|isbn=978-0-8010-1074-3|edition=illustrated}} * {{cite book|last1=Blass|first1=Friedrich W.|last2=Thackeray|first2=Henry St. John|author-link2=Henry St. John Thackeray|title=Grammar of New Testament Greek|date=29 August 2008|publisher=Wipf and Stock Publishers|isbn=978-1-7252-2324-0|url=https://books.google.com/books?id=akD7DwAAQBAJ|language=en}} * {{cite journal|last=Blocher|first=Henri|title=Helpful or Harmful? The "Apocrypha" and Evangelical Theology|journal=European Journal of Theology|volume=13|issue=2|year=2004|pages=81–90}} * {{cite book|last=Brake|first=Donald L.|title=A visual history of the English Bible: the tumultuous tale of the world's bestselling book|year=2008|publisher=Baker Books|location=Grand Rapids, MI|isbn=978-0-8010-1316-4|url=https://archive.org/details/visualhistoryofe00brak/page/29}} * {{cite book|last1=Brock|first1=Sebastian|title=The Bible in the Syriac Tradition|date=1988|publisher=St. Ephrem Ecumenical Research Institute}} * {{cite encyclopedia|last=Bromiley|first=Geoffrey W.|title=The International Standard Bible Encyclopedia: Q–Z|year=1995|publisher=Wm. B. Eerdmans|isbn=978-0-8028-3784-4}} * {{cite journal|last=Brown|year=1997|first=Peter|title=''SO Debate'': The World of Late Antiquity Revisited|journal=Symbolae Osloenses|volume=72|issue=1|pages=5–30|issn=1502-7805|doi=10.1080/00397679708590917|url=https://www.academia.edu/37604019|access-date=25 April 2022|archive-date=25 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220425223626/https://www.academia.edu/37604019|url-status=live}} * {{cite book|last=Brown|first=Raymond E.|date=2010|orig-date=1997|title=An Introduction to the New Testament|url=https://archive.org/details/introductiontone0000brow_o1d8|series=[[Anchor Bible Series|The Anchor Yale Bible Reference Library]]|publisher=[[Yale University Press]]|isbn=978-0-300-14016-3|oclc=762279536}} * {{cite book|last=Bruce|first=Frederick|title=The Canon of Scripture|url=https://archive.org/details/canonofscripture0000bruc|publisher=IVP Academic|location=Downers Grove, Illinois|year=1988|isbn=978-0-8308-1258-5}} * {{cite book|last=Brunner|first=Emil|title=The Divine Imperative: A Study in Christian Ethics|url=https://books.google.com/books?id=cmitRbD4V_MC&pg=PA494|year=2002|publisher=James Clarke & Co.|isbn=978-0-7188-9045-2}} * {{cite journal|last=Campbell|first=AF|title=Book Review: The Old Testament in Aotearoa New Zealand|journal=Pacifica|year=2000|volume=13|issue=3|pages=336–338|doi=10.1177/1030570X0001300307|s2cid=149090942}} * {{cite book|author1-last=Caraher|author1-first=William R.|author2-last=Pettegrew|author2-first=David K.|title=The Oxford Handbook of Early Christian Archaeology|year=2019|publisher=Oxford University Press|edition=illustrated|editor1-last=Pettegrew|editor1-first=David K.|editor2-last=Caraher|editor2-first=William R.|editor3-last=Davis|editor3-first=Thomas W.|chapter=Introduction|isbn=978-0-19-936904-1}} * {{cite book|last1=Carmy|first1=Shalom|last2=Shatz|first2=David|editor1-last=Frank|editor1-first=Daniel H.|editor2-last=Learnman|editor2-first=Oliver|title=History of Jewish Philosophy|date=2003|publisher=Routledge|location=London|chapter=The Bible as a Source for Philosophical Reflection}} * {{Cite book|last=Carr|first=David McLain|title=An introduction to the Old Testament: sacred texts and imperial contexts of the Hebrew Bible|url=https://archive.org/details/introductiontool0000carr|date=2010|publisher=[[Wiley-Blackwell]]|isbn=978-1-4443-1995-8}} * {{cite book|title=The Formation of the Hebrew Bible: A New Reconstruction|url=https://archive.org/details/formationofhebre0000carr|last=Carr|first=David M.|year=2011|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-990820-2}} * {{cite book|last1=Coogan|first1=Michael David|title=A Brief Introduction to the Old Testament: The Hebrew Bible in Its Context|date=2009|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-533272-8|url=https://books.google.com/books?id=2rxBAQAAIAAJ|language=en}} * {{cite book|last=Crislip|year=2005|first=Andrew T.|title=From Monastery to Hospital: Christian Monasticism & the Transformation of Health Care in Late Antiquity|publisher=University of Michigan Press|place=Ann Arbor|isbn=978-0-472-11474-0|url={{googlebooks|r90OUzO9AP8C|plainurl=y}}}} * {{cite book|title=The Oxford dictionary of the Christian Church|url=https://archive.org/details/oxforddictionary0000unse_f0e0|editor-last1=Cross|editor-first1=F. L.|editor-last2=Livingstone|editor-first2=E. A.|date=2005|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-280290-3|edition=3rd rev.|doi=10.1093/acref/9780192802903.001.0001}} * {{cite journal|last=Davies|first=Philip|title=What separates a minimalist from a maximalist? Not much|journal=Biblical Archaeology Review|volume=26|issue=2|year=2000}} * {{cite book|last=De Hamel|first=Christopher|title=Medieval Craftsmen: Scribes and Illuminations|url=https://archive.org/details/scribesilluminat0000deha|location=Buffalo|publisher=University of Toronto|date=1992|isbn=978-0-8020-7707-3}} * {{cite book|last=Dever|first=William|title=Who Were the Early Israelites and Where Did They Come from?|location=Grand Rapids, Michigan|publisher=William B. Eerdmans Publishing Company|date=2003|isbn=978-0-8028-0975-9|title-link=Who Were the Early Israelites and Where Did They Come from?}} * {{cite book|last1=Diringer|first1=David|title=The Book Before Printing: Ancient, Medieval and Oriental|date=17 January 2013|publisher=Courier Corporation|isbn=978-0-486-14249-4|url=https://books.google.com/books?id=BOjCAgAAQBAJ|language=en}} * {{cite book|last1=Dorival|first1=Gilles|last2=Harl|first2=Marguerite|last3=Munnich|first3=Olivier|title=La Bible grecque des Septante : du judaïsme hellénistique au christianisme ancien|url=https://archive.org/details/labiblegrecquede0000dori|date=1988|publisher=Editions du Cerf|location=Paris|isbn=978-2-204-02821-9}} * {{cite book|last1=Duff|first1=Jeremy|last2=Wenham|first2=John William|title=The Elements of New Testament Greek|date=14 April 2005|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-75551-1|url=https://books.google.com/books?id=-YT1IjEjmDkC|language=en}} * {{cite book|last=Ewert|first=David|title=A General Introduction to the Bible: From Ancient Tablets to Modern Translations|date=11 May 2010|publisher=Zondervan|isbn=978-0-310-87243-6}} * {{cite book|editor-last1=Fahlbusch|editor-first1=E.|editor-last2=Bromiley|editor-first2=G. W.|title=The encyclopedia of Christianity|volume=4(P–Sh)|date=2004|publisher=Wm. B. Eerdmans|isbn=978-0-8028-2416-5}} * {{cite book|last1=Fishbane|first1=Michael|title=The Garments of Torah, Essays in Biblical Hermeneutics|year=1992|publisher=Indiana University Press|isbn=978-0-253-11408-2}} * {{cite book|last=Fitzmeyer|first=Joseph A.|title=Responses to 101 questions on the Dead Sea scrolls|url=https://archive.org/details/responsesto101qu0000fitz|year=1992|publisher=Paulist Press|isbn=978-0-8091-3348-2}} * {{cite book|last1=Flinn|first1=Frank K.|title=Encyclopedia of Catholicism|date=2007|publisher=Infobase Publishing|isbn=978-0-8160-7565-2|url=https://books.google.com/books?id=gxEONS0FFlsC|language=en}} * {{cite book|first1=Mary|last1=Fonseca|title=Weekend Getaways in Louisiana|publisher=Pelican Publishing|year=1996|isbn=978-1-4556-1398-4|url=https://books.google.com/books?id=DGfg8QoWY_EC|access-date=11 February 2020|archive-date=11 December 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201211135118/https://books.google.com/books?id=DGfg8QoWY_EC&q=%22Bible+Museum%22+Biedenharn&pg=PA249|url-status=live}} * {{cite journal|last1=Fox|first1=Michael V.|title=Ethics and Wisdom in the Book of Proverbs|journal=Hebrew Studies|date=2007|volume=48|pages=75–88|jstor=27913833|doi=10.1353/hbr.2007.0028|s2cid=201749265}} * {{cite journal|last=Gaster|first=M.|title=A Samaritan Book of Joshua|journal=The Living Age|volume=258|year=1908|url=https://books.google.com/books?id=HbYxAQAAMAAJ|access-date=5 January 2019}} * {{cite book|last=Geisler|first=Norman L.|title=Inerrancy|url=https://archive.org/details/inerrancy0000unse|date=1980|publisher=Zondervan Pub. House|location=Grand Rapids, Mich.|isbn=978-0-310-39281-1}} * {{cite book|last1=Geisler|first1=Norman L.|title=A general introduction to the Bible|date=1986|publisher=Moody Press|location=Chicago|isbn=978-0-8024-2916-2|edition=Rev. and expanded}} * {{cite book|last1=Gerber|first1=William|title=Nuggets of Wisdom from Great Jewish Thinkers: From Biblical Times to the Present|date=1994|publisher=Rodopi|isbn=978-90-5183-727-8|url=https://books.google.com/books?id=DygOmktEvFMC|language=en}} * {{cite book|last1=Gericke|first1=Jaco|title=The Hebrew Bible and Philosophy of Religion|url=https://archive.org/details/hebrewbiblephilo0000geri_r0k3|date=2012|publisher=Society of Biblical Literature|location=Atlanta, Georgia|isbn=978-1-58983-707-2}} * {{cite book|last1=Gomes|first1=Alan W.|title=Unitarian Universalism|date=15 December 2009|publisher=Zondervan Academic|isbn=978-0-310-86454-7|url=https://books.google.com/books?id=NhI2o_3hfwAC|language=en}} * {{cite journal|last=Goshen-Gottstein|first=M. H.|title=The Aleppo Codex and the Rise of the Massoretic Bible Text|journal=The Biblical Archaeologist|volume=42|issue=3|year=1979|pages=145–163|publisher=University of Chicago Press|doi=10.2307/3209386|jstor=3209386|s2cid=188037600}} * {{cite book|first=Lester L.|last=Grabbe|title=Ancient Israel: What Do We Know and How Do We Know It?: Revised Edition|url=https://books.google.com/books?id=4lzyDQAAQBAJ&pg=PA36|date=23 February 2017|publisher=Bloomsbury Publishing|isbn=978-0-567-67044-1}} * {{Cite book|last1=Gravett|first1=Sandra L.|last2=Bohmbach|first2=Karla G.|last3=Greifenhagen|first3=F. V.|last4=Polaski|first4=Donald C.|title=An introduction to the Hebrew Bible: a thematic approach|url=https://archive.org/details/introductiontohe0000unse_t6r6|date=2008|publisher=[[Westminster John Knox Press]]|isbn=978-0-664-23030-2|oclc=196303211|ref={{harvid|Gravett et al.|2008}}}} * {{Cite book|last=Greifenhagen|first=Franz V.|title=Egypt on the Pentateuch's Ideological Map|publisher=Bloomsbury|year=2003|url=https://books.google.com/books?id=r1evAwAAQBAJ&pg=PA207|isbn=978-0-567-39136-0}} * {{Cite book|last=Grudem|first=Wayne|url=https://books.google.com/books?id=moZrzQEACAAJ|title=Systematic Theology: An Introduction to Biblical Doctrine|publisher=[[Zondervan]]|year=2020|isbn=978-0-310-51797-9|edition=Second|location=Grand Rapids, MI|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20230719025547/https://books.google.com/books?id=moZrzQEACAAJ|archive-date=19 July 2023|url-status=live}} * {{cite journal|last1=Gurry|first1=Peter J.|title=The Number of Variants in the Greek New Testament: A Proposed Estimate|journal=New Testament Studies|date=January 2016|volume=62|issue=1|pages=97–121|doi=10.1017/S0028688515000314|s2cid=170822522|url=https://www.repository.cam.ac.uk/handle/1810/250445}} * {{cite book|last=Harper|year=2013|first=Kyle|title=From Shame to Sin: The Christian Transformation of Sexual Morality in Late Antiquity|publisher=Harvard University Press|place=Cambridge, MA|isbn=978-0-674-07277-0|url={{googlebooks|oBipdkvxpGwC|plainurl=y}}}} * {{cite book|last1=Harris|first1=Stephen L.|title=Understanding the Bible : a reader's introduction|url=https://archive.org/details/understandingbib0000harr_w2l8|date=1985|publisher=Mayfield Pub. Co|location=Palo Alto, Calif.|isbn=978-0-87484-696-6}} * {{Cite book|last1=Harris|first1=Stephen L.|first2=Robert Leonard|last2=Platzner|title=The Old Testament: an introduction to the Hebrew Bible|date=2008|orig-date=2003|publisher=[[McGraw-Hill Higher Education]]|isbn=978-0-07-299051-5|edition=2nd|oclc=166317501}} * {{cite book|last1=Harrisville|first1=Roy A.|title=Pandora's Box Opened: An Examination and Defense of Historical-Critical Method and Its Master Practitioners|year=2014|publisher=Eerdmans|isbn=978-0-8028-6980-7}} * {{cite book|title=A History of Biblical Interpretation, Vol. 2: The Medieval Though the Reformation Periods|editor1-last=Hauser|editor1-first=Alan J.|editor2-last=Watson|editor2-first=Duane F.|editor3-last=Kaufman|editor3-first=Schuyler|year=2003|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-4274-9}} * {{Cite book|first=Christine Elizabeth|last=Hayes|title=Introduction to the Bible|date=2012|series=Open Yale Courses|publisher=[[Yale University Press]]|isbn=978-1-283-65655-9|oclc=817828470}} * {{cite book|author1-last=Hendel|author1-first=Ronald|author2-last=Joosten|author2-first=Jan|title=How Old Is the Hebrew Bible?: A Linguistic, Textual, and Historical Study|year=2018|publisher=Yale University Press|edition=unabridged|isbn=978-0-300-23488-6}} * {{cite book|last=Henshaw|first=T.|title=The Writings: The Third Division of the Old Testament Canon|publisher=George Allen & Unwin Ltd.|date=1963|url=https://archive.org/details/writingsthirddiv0000hens/mode/2up}} * {{cite book|last1=Heschel|first1=Abraham Joshua|title=The Prophets|url=https://archive.org/details/prophets0000hesc_y4z7|date=2001|publisher=Perennial|location=New York|isbn=978-0-06-093699-0|edition=1st Perennial classics}} * {{cite book|last=Hoffmeier|first=James K.|title=Israel in Egypt: The Evidence for the Authenticity of the Exodus Tradition|url=https://archive.org/details/israelinegyptevi0000jame_d2j0|publisher=Oxford University Press|year=1999|edition=illustrated, revised|isbn=978-0-19-513088-1}} * {{cite book|editor1-last=Homolka|editor1-first=Walter|editor2-last=Jacob|editor2-first=Walter|editor3-last=Chorin|editor3-first=Tovia Ben|title=Die Lehren des Judentums nach den Quellen / 1.|date=1999|publisher=Knesebeck|location=München|isbn=978-3-89660-058-5|edition=Verband der Deutschen Juden}} * {{cite book|last=Humphrey|first=Edith M.|title=Scripture and Tradition|date=15 April 2013|publisher=Baker Books|isbn=978-1-4412-4048-4}} * {{cite book|last1=Hunter|first1=Archibald Macbride|title=Introducing the New Testament|date=1972|publisher=SCM Press|isbn=978-0-334-00696-1|url=https://books.google.com/books?id=y7qKHAAACAAJ|language=en}} * {{cite book|last1=Johnson|first1=Paul|title=History of Christianity|date=2012|publisher=Simon and Schuster|isbn=978-1-4516-8851-1}} * {{cite book|last1=Kelly|first1=J. N. D.|title=Early Christian Doctrines|date=20 November 2000|publisher=A&C Black|isbn=978-0-8264-5252-8|url=https://books.google.com/books?id=UivDgM0WywoC|language=en}} * {{cite book|last=Kraus|first=Hans-Joachim|title=Psalms 1–59: A continental commentary|volume=1|publisher=Fortress Press|year=1993|isbn=978-1-4514-0936-9}} * {{cite book|last=Kraus|first=Matthew A|title=Jewish, Christian, and Classical Exegetical Traditions in Jerome's Translation of the Book of Exodus: Translation Technique and the Vulgate|year=2017|publisher=Brill|chapter=The Critical Use of the Septuagint and Versions|isbn=978-90-04-34300-9|ref={{sfnref|Krauss|2017}}}} * {{cite book|last=Lavidas|first=Nikolaos|title=The Diachrony of Written Language Contact: A Contrastive Approach|publisher=Brill|year=2021|isbn=978-90-04-50356-4}} * {{Cite book|last=Lim|first=Timothy H.|title=The Dead Sea Scrolls: a very short introduction|date=2017|orig-date=2005|edition=2nd|publisher=[[Oxford University Press]]|isbn=978-0-19-877952-0|oclc=978451657|lccn=2016953719}} * {{cite journal|last1=Leith|first1=Mary Joan Winn|title=Biblical Israel: History and Historiography to 586 BCE|url=https://www.academia.edu/45001883|journal=The State of Jewish Studies in the Twenty-First Century, Carl Ehrlich, ed. (Berlin/New York: De Gruyter) in Press|access-date=23 February 2022|format=PDF|ref={{sfnref|Leith|2022}}}} * {{cite book|last1=Lightfoot|first1=Neil R.|title=How We Got the Bible|date=July 2003|publisher=Baker Books|isbn=978-0-8010-1252-5|url=https://books.google.com/books?id=89oz-U-JJ0sC|language=en}} * {{cite book|last=Marcos|first=Natalio Fernández|title=The Septuagint in context : introduction to the Greek version of the Bible|year=2000|publisher=Brill|isbn=978-90-04-11574-3}} * {{cite book|last=Mazar|first=Amihai|chapter=Remarks on Biblical Traditions and Archaeological Evidence Concerning Early Israel|title=Symbiosis, Symbolism, and the Power of the Past. Canaan, Ancient Israel, and Their Neighbors from the Late Bronze Age Through Roman Palestina|year=2003|pages=85–98|publisher=Pennsylvania State University Press|isbn=978-1-57506-081-1|url=https://books.google.com/books?id=yJVpAAAAMAAJ}} * {{cite book|last=McDonald|first=Lee Martin|title=The Oxford Handbook of the Apocrypha|year=2021|publisher=Oxford University Press|editor-last=Oegema|editor-first=Gerbern S.|chapter=A Canonical History of the Old Testament Apocrypha|isbn=978-0-19-068964-3}} * {{cite book|last1=McLay|first1=Tim|title=The use of the Septuagint in New Testament research|date=2003|publisher=W.B. Eerdmans Pub. Co|location=Grand Rapids, Mich.|isbn=978-0-8028-6091-0}} * {{cite book|last1=Mears|first1=Henrietta C.|title=What the Bible is All About Visual Edition|date=5 February 2007|publisher=Gospel Light Publications|isbn=978-0-8307-4329-2|url=https://books.google.com/books?id=m2Lz7iwklhAC|language=en}} * {{cite journal|last1=Metzger|first1=Bruce M.|title=Literary Forgeries and Canonical Pseudepigrapha|journal=Journal of Biblical Literature|date=1972|volume=91|issue=1|pages=3–24|doi=10.2307/3262916|jstor=3262916}} * {{cite journal|author1-last=Metzger|author1-first=David|author2-last=Katz|author2-first=Steven B.|title=The 'Place' of Rhetoric in Aggadic Midrash|journal=College English|volume=72|issue=6|publisher=National Council of Teachers of English|year=2010|pages=638–653|doi=10.58680/ce201011553|jstor=20749307|url=https://digitalcommons.odu.edu/english_fac_pubs/18|ref={{sfnref|Metzger & Katz|2010}}|archive-date=8 July 2024|access-date=17 April 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240708085814/https://digitalcommons.odu.edu/english_fac_pubs/18/|url-status=live}} * {{cite book|last1=Mittleman|first1=Alan L.|title=A Short History of Jewish Ethics: Conduct and Character in the Context of Covenant|date=2012|publisher=Wiley-Blackwell|location=Chichester, West Suffix|isbn=978-1-4051-8942-2}} * {{cite journal|last=Mowry|first=Lucetta|title=The Early Circulation of Paul's Letters|journal=Journal of Biblical Literature|volume=63|issue=2|year=1944|pages=73–86|doi=10.2307/3262644|jstor=3262644|url=https://www.jstor.org/stable/3262644}} * {{cite book|last=Nahkola|first=Aulikki|editor1-last=Jarick|editor1-first=John|chapter=The ''Memoires'' of Moses and the Genesis of Method in Biblical Criticism: Astruc's Contribution|title=Sacred Conjectures: The Context and Legacy of Robert Lowth and Jean Astruc|url=https://archive.org/details/sacredconjecture0000unse|year=2007|publisher=T&T Clark|isbn=978-0-567-02932-4}} * {{Cite book|last=Newsom|first=Carol Ann|title=The Self as Symbolic Space: Constructing Identity and Community at Qumran|publisher=Brill|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=j3g7dwFK81IC|isbn=978-90-04-13803-2}} * {{cite journal|last1=Orsini|first1=Pasquale|last2=Clarysse|first2=Willy|title=Early New Testament Manuscripts and Their Dates|journal=Ephemerides Theologicae Lovanienses|date=2012|volume=88|issue=4|pages=443–474|doi=10.2143/ETL.88.4.2957937}} * {{cite book|author-last=Pace|author-first=Sharon|editor1-last=Chapman|editor1-first=Stephen B.|editor2-last=Sweeney|editor2-first=Marvin A.|title=The Cambridge Companion to the Hebrew Bible/Old Testament|date=2016|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-88320-7|edition=illustrated|chapter=17 Deuterocanonical/Apocryphal books}} * {{Cite book|author1-first=David C.|author1-last=Parker|date=2013|chapter=The New Testament text and versions|pages=412–454|editor-first1=James Carleton|editor1-last=Paget|editor2-first=Joachim|editor2-last=Schaper|title=Volume 1: From the Beginnings to 600|series=The New Cambridge History of the Bible|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-85938-7|oclc=774213683}} * {{cite journal|last=Phillips|first=Kim|title=The Masora Magna of two biblical fragments from the Cairo Genizah, and the unusual practice of the scribe behind the Leningrad Codex|year=2016|journal=The Tyndale Bulletin|volume=67|issue=2|doi=10.17863/CAM.11381|s2cid=165565008}} * {{cite journal|last=Phillips|first=Thomas E.|title=The Genre of Acts: moving toward a consensus?|journal=Currents in Biblical Research|volume=4|issue=3|year=2006|pages=365–396|doi=10.1177/1476993X06064629|s2cid=145271094}} * {{cite journal|last=Porter|first=Stanley E.|title=Early Apocryphal Non-Gospel Literature and the New Testament Text|journal=Journal of Greco-Roman Christianity and Judaism|volume=8|issue=12|year=2011|pages=192–98|url=http://www.jgrchj.net/volume8/JGRChJ8-9_Porter.pdf|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221009/http://www.jgrchj.net/volume8/JGRChJ8-9_Porter.pdf|archive-date=9 October 2022|url-status=live}} * {{cite book|last1=Price|first1=Charles|title=Becoming Rasta: Origins of Rastafari Identity in Jamaica|date=2009|publisher=NYU Press|isbn=978-0-8147-6768-9|url=https://books.google.com/books?id=OC399TZD2BwC|language=en}} * {{cite book|last1=Reinhartz|first1=Adele|editor1-last=Dell|editor1-first=Katharine J.|title=The Biblical World|date=2021|publisher=Routledge|isbn=978-1-317-39255-2|edition=2, illustrated|chapter=2, The Apocrypha and Pseudepigrapha}} * {{cite book|last1=Rezetko|first1=Robert|last2=Young|first2=Ian|title=Historical Linguistics and Biblical Hebrew Steps Toward an Integrated Approach|year=2014|publisher=SBL Press|isbn=978-1-62837-046-1}} * {{cite book|last1=Rice|first1=John R.|title=Our God-breathed Book: The Bible|date=1969|publisher=Sword of the Lord Publishers|isbn=978-0-87398-628-1|url=https://books.google.com/books?id=4Z_h1Q-iBvwC|language=en}} * {{cite book|title=The Bible: A Very Short Introduction|last=Riches|first=John|year=2000|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-285343-1}} * {{cite book|last1=Robinson|first1=George|title=Essential Torah : a complete guide to the five books of Moses|url=https://archive.org/details/essentialtorahco00robi|date=2006|publisher=Schocken Books|location=New York|isbn=978-0-307-48437-6|edition=1st}} * {{cite book|translator-last=Rodkinson|translator-first=Michael L.|title=The Babylonian Talmud, Vol. 7 of 9: Tract Baba Bathra (Last Gate)|publisher=Forgotten Books|year=2008|orig-date=1918|isbn=978-1-60506-736-0|url=https://books.google.com/books?id=9NUejG2IGPMC|language=en|ref={{sfnref|Rodkinson|2008}}}} * {{Cite book|last=Rogerson|first=J. W.|author-link=John W. Rogerson|date=2005|orig-date=1999|url=http://archive.org/details/J.w.Rogerson-AnIntroductionToTheBibleRevisedEdition|title=An Introduction to the Bible: Revised Edition|publisher=[[Equinox Publishing (Sheffield)|Equinox Publishing]]|language=English}} * {{cite book|last1=Rogerson|first1=J. W.|editor1-last=Mason|editor1-first=Alistair|editor2-last=Hastings|editor2-first=Adrian|editor3-last=Hastings|editor3-first=Ed|editor4-last=Pyper|editor4-first=Hugh|title=The Oxford Companion to Christian Thought|year=2000|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-860024-4|chapter=Higher criticism|url=https://archive.org/details/oxfordcompaniont00hast}} * {{cite book|last1=Rossel|first1=Seymour|title=The Torah: Portion by Portion|date=2007|publisher=Torah Aura Productions|isbn=978-1-891662-94-2|url=https://books.google.com/books?id=AzZlANCOIRgC|language=en}} * {{cite book|last1=Royce|first1=James R.|editor-last1=Ehrman|editor-first1=Bart|editor-last2=Holmes|editor-first2=Michael W.|title=The Text of the New Testament in Contemporary Research: Essays on the Status Quaestionis|date=2013|publisher=Brill|isbn=978-90-04-23604-2|edition=Revised second|chapter=Scribal tendencies in the transmission of the text of the new testament}} * {{cite journal|last1=Rüger|first1=Hans Peter|title=The Extent of the Old Testament Canon1|journal=The Bible Translator|date=July 1989|volume=40|issue=3|pages=301–308|doi=10.1177/026009358904000301|s2cid=164995721}} * {{cite book|title=The Wiley Blackwell Companion to World Christianity|editor-last1=Sanneh|editor-first1=Lamin|editor-last2=McClymond|editor-first2=Michael|year=2016|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-118-55604-7}} * {{cite book|last1=Schaff|first1=Philip|title=Ante-Nicene Fathers|date=1885|url=https://ccel.org/ccel/schaff/anf04/anf04.|volume=IV|archive-date=16 March 2022|access-date=16 March 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220316200134/https://ccel.org/ccel/schaff/anf04/anf04.|url-status=live}} * {{cite book|last1=Schwarz|first1=Leo Walder|last2=Baron|first2=Salo Wittmayer|title=Great Ages and Ideas of the Jewish People|date=1956|publisher=Random House|isbn=978-0-394-60413-8|url=https://books.google.com/books?id=rXUGAQAAIAAJ|language=en}} ** {{harvc|first=Yehezkel|last=Kaufmann|c=Israel In Canaan|in1=Schwarz|in2=Baron|year=1956|anchor-year=1956a}} ** {{harvc|first=Yehezkel|last=Kaufmann|c=The Age of Prophecy|in1=Schwarz|in2=Baron|year=1956|anchor-year=1956b}} * {{cite book|last1=Segal|first1=Alan|title=Life After Death: A History of the Afterlife in Western Religion|date=23 June 2010|publisher=Crown Publishing Group|isbn=978-0-307-87473-3|url=https://books.google.com/books?id=owd9zig7i1oC|language=en}} * {{cite book|last1=Soulen|first1=Richard N.|last2=Soulen|first2=R. Kendall|title=Handbook of Biblical Criticism|year=2001|edition=Third|publisher=Westminster John Knox Press|url=https://archive.org/details/handbookofbiblic0000soul_z2x8|isbn=978-0-664-22314-4}} * {{cite book|last1=Souryal|first1=Sam S.|title=Ethics in Criminal Justice: In Search of the Truth|date=2015|publisher=Routledge|location=New York|isbn=978-0-323-28091-4|edition=6th}} * {{cite book|last=Steinsaltz|first=Adin|title=The Essential Talmud|publisher=Basic Books|year=2009|isbn=978-0-7867-3541-9}} * {{cite book|author1-last=Stuckenbruck|author1-first=Loren T.|author2-last=Erho|author2-first=Ted M.|editor1-last=Maeir|editor1-first=Aren M.|editor2-last=Magness|editor2-first=Jodi|editor3-last=Schiffman|editor3-first=Lawrence|title='Go Out and Study the Land' (Judges 18:2): Archaeological, Historical and Textual Studies in Honor of Hanan Eshel|date=2011|publisher=Brill|isbn=978-90-04-20268-9|edition=illustrated|chapter=Book of Enoch and the Ethiopian manuscript tradition: New Data|ref={{sfnref|Stuckenbruck & Erho|2011}}}} * {{cite book|last1=Swenson|first1=Kristin|title=A Most Peculiar Book: The Inherent Strangeness of the Bible|date=2021|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-065173-2|url=https://books.google.com/books?id=5xQOEAAAQBAJ}} * {{cite book|last1=Tov|first1=Emanuel|title=Textual Criticism of the Hebrew Bible|url=https://archive.org/details/textualcriticism0000tove_g3e6|date=2001|publisher=Uitgeverij Van Gorcum|isbn=978-90-232-3715-0|edition=illustrated}} * {{cite book|last1=Ulrich|first1=Eugene|date=2013|chapter=The Old Testament text and its transmission|pages=83–104|editor1-first=James Carleton|editor1-last=Paget|editor1-link=James Carleton Paget|editor2-first=Joachim|editor2-last=Schaper|title=Volume 1: From the Beginnings to 600|series=The New Cambridge History of the Bible|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-85938-7|oclc=774213683}} * {{Cite book|first1=James C.|last1=VanderKam|first2=Peter W.|last2=Flint|title=The meaning of the Dead Sea scrolls: their significance for understanding the Bible, Judaism, Jesus, and Christianity|date=2013|orig-date=2002|publisher=[[HarperCollins]]|url=https://books.google.com/books?id=SBMXnB4CRpUC|isbn=978-0-06-224330-0|edition=E-book|oclc=856526599}} * {{cite book|last1=Wallace|first1=Daniel B.|title=Greek Grammar Beyond the Basics: An Exegetical Syntax of the New Testament|date=1996|publisher=Zondervan|url=https://books.google.com/books?id=SfglAQAAIAAJ|isbn=978-0-310-37340-7}} * {{cite journal|last=Wallace|first=Daniel B.|title=Challenges in New Testament textual criticism for the twenty-first century|journal=Journal of the Evangelical Theological Society|volume=52|issue=1|year=2009|pages=79–100}} * {{cite book|last1=Walzer|first1=Michael|title=In God's Shadow: Politics in the Hebrew Bible|url=https://archive.org/details/ingodsshadowpoli0000walz|date=2012|publisher=Yale University Press|location=New Haven, Connecticut|isbn=978-0-300-18044-2}} * {{cite book|last=Wegner|first=Paul|title=The Journey From Texts to Translations|year=1999|url=https://books.google.com/books?id=kkVFOTsBOAEC&q=%22Masoretes+inherited%22|publisher=Baker Academic|isbn=978-0-8010-2799-4}} * {{cite book|last1=Wegner|first1=Paul D.|title=A Student's Guide to Textual Criticism of the Bible: Its History, Methods and Results|date=2006|publisher=InterVarsityPress|isbn=978-0-8308-2731-2|edition=illustrated}} * {{cite book|last1=Wells|first1=Preston B.|title=The Story of the English Bible|date=1911|publisher=Pentecostal Publishing Company}} * {{cite book|magazine=Quaker Life|title=Apocrypha : What's that?|volume=11|date=1970|publisher=Friends United Press|last=Williams|first=Melvin G.|url=https://books.google.com/books?id=CA3nAAAAMAAJ}} * {{cite book|last=Wright|first=Kevin J.|title=The Christian travel planner|year=2008|publisher=Thomas Nelson|isbn=978-1-4016-0374-8|url=https://books.google.com/books?id=onBZhX0H9YkC|access-date=11 February 2020|archive-date=11 December 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201211134937/https://books.google.com/books?id=onBZhX0H9YkC&q=the+great+passion+play+arkansas+eureka+springs&pg=PA327|url-status=live}} * {{cite book|last=Wright|first=N. T.|title=The Last Word: Scripture and the Authority of God – Getting Beyond the Bible Wars|url=https://archive.org/details/lastwordscriptur0000wrig|publisher=HarperCollins|date=2005|isbn=978-0-06-087261-8}} * {{cite journal|last=Young|first=Ian|title=What do we actually know about ancient Hebrew|journal=Australian Journal of Jewish Studies|volume=27|year=2013|pages=11–31}} * {{cite book|last1=Zuck|first1=Roy B.|title=Basic Bible interpretation|url=https://archive.org/details/basicbibleinterp0000zuck_j3p1|date=1991|publisher=Victor Books|location=Wheaton, Ill.|isbn=978-0-89693-819-9}} {{Refend}} ==Референції== {{Reflist|30em}} [[Катеґорія:Христианска литература]] 6y406qh9w21nmfgjywysebvrjebagd3 Таліянськый язык 0 9544 168504 155366 2026-08-20T20:48:36Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168504 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс язык | ruev = pod | name = Таліянськый язык | nativename = italiano, lingua italiana | region = [[Італія|Італії]], [[Швейцарія|Швейцарії]], [[Сан Маріно|Сан Маріні]], [[Ватікан]]і, [[Словенія|Словенії]] (в [[Словенська Істрія|Словенськуй Істрії]]), [[Хорватія|Хорватії]] (в [[Істрійська жупа|Істрійськуй жупі]]) ай инш. | speakers = 80-125 міліонув | familycolor = Indo-European | fam1=[[Індоевропскы языкы|Індоевропейська]] | fam2=[[Романьскы языкы|Романська]] | fam3=[[Італо-романьскы языкы|Італо-романська]] | nation = {{Flag icon|Італія}} [[Італія|Італії]]<br />{{Flag icon|Швейцарія}} [[Швейцарія|Швейцарії]]<br />{{Flag icon|Сан Маріно}} [[Сан Маріно|Сан Маріні]]<br />{{Flag icon|Ватікан}} [[Ватікан]]і<br />{{Flag icon|Словенія}} [[Словенія|Словенії]] (в [[Словенська Істрія|Словенськуй Істрії]])<br />{{Flag icon|Хорватія}} [[Хорватія|Хорватії]] (в [[Істрійська жупа|Істрійськуй жупі]])<br />{{Flag icon|ЕУ}} [[ЕУ]]<br />{{Flag icon|Малтійськый орден}} [[Малтійськый орден|Малтійськум ордені]] | script = [[Латиніка]] ([[Таліянськый алфавіт]]) | agency = Академія дела Круска | iso1 = it | iso2 = ita | iso3 = ita | map = [[Файл:Linguistic map of the Italian language.svg|frameless|center|upright=1.5]] }} '''Таліянськый язык''' ({{Авдіо|It-italiano.ogg|''italiano''}} ци ''lingua italiana'') є єден из [[Романьскы языкы|романськых языкув]], котрый має [[Офіціалный язык|урядный статус]] у [[Італія|Італії]], [[Швейцарія|Швейцарії]], [[Сан Маріно|Сан Маріні]], [[Ватікан]]і и на [[Істрія|Істрії]] (у [[Словенія|Словенії]] и [[Хорватія|Хорватії]]). Мож ся ним порозуміти ай у бывшых [[Таліянські колонії|таліянськых колоніях]] (в [[Албанія|Албанії]], [[Ерітрея|Ерітреї]], [[Етіопія|Ефіопії]], [[Лібія|Лівії]] и [[Сомалія|Сомалії]]), у таліянськых еміґрантськых общинах в [[Арґентина|Арґентині]], [[Австралія|Австралії]], [[США]], [[Туніс]]ови и многых другых державах.<ref>[[#simone2010|Simone 2010]]</ref><ref>[[#berloco2018|Berloco 2018]]</ref> Таліянськый язык ся веде уд [[Латиньскый язык|латины]] и змежи романськых языкув майближый д нюй [[Лексіка|лексічно]], напротив другым романськым языкам утримлює латинськый контраст межи куртыми и [[Довгота согласных|довгыми согласными]]. Сучасный таліянськый язык ся сперат на [[Тоскана|тосканськый]] діалект, убробленый таліянськыми класиками [[Данте Аліґєрі|Аліґєріём]], [[Франческо Петрарка|Петрарком]] и [[Джованні Бокаччо|Бокаччом]] на переломі [[XIII. стороча|XIII.]] и [[XIV. стороча|XIV. сторуч]]. Вєдно з ним на теріторії Італії є много вшилиякых діалектув, дакулько реґіоналных файт таліянського языка и дакулько ідіомув, котрі ся держат окремішными языками, а не діалектами таліянського (майнаперед [[Сардінськый язык|сардінськый]] и [[Фріулськый язык|фріулськый]]). Таліянськый язык є знамый ги язык класичної музикы — булша часть музикалної термінолоґії ся веде з нёго. З таліянського происходит ай ряд кулінарных, архітектурных ай инш. термінув. <gallery mode="packed" heights=230 caption=""> Corsivo- come scriverlo a mano in italiano, schede didattiche con alcuni esempi di Paolo Villa (prima edizione commons wikimedia org)-Letters-characters in italics-cursive- how to write it by hand in Italian.pdf|Італійський курсив викладають у початковій школі Idioma%20italiano.png </gallery> == Далше чітаня == * {{cite book|last=Berloco |first=Fabrizio |year=2018 |title=The Big Book of Italian Verbs: 900 Fully Conjugated Verbs in All Tenses. With IPA Transcription, 2nd Edition |publisher=Lengu |ISBN=9788894034813 |url=https://books.google.ru/books?id=DYynDwAAQBAJ&pg=PA3#v=onepage&q&f=false |ref=berloco2018}} * {{cite book|last=Palermo |first=Massimo |year=2015 |title=Linguistica italiana |url=https://archive.org/details/linguisticaitali0000pale |publisher=Il Mulino |ISBN=9788815258847 |ref=palermo2015}} * {{cite book|last=Simone |first=Raffaele |year=2010 |title=Enciclopedia dell'italiano |publisher=Treccani |ISBN= |ref=simone2010}} == Референції == {{reflist}} {{Стыржень}} [[Катеґорія: Языкы]][[Катеґорія: Романьскы языкы]] 1tegvdmiqnimebb56kr51lulhprjmxa Сербохорватьскый язык 0 10119 168545 165089 2026-08-20T21:43:00Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168545 wikitext text/x-wiki [[File:Serbo croatian languages2006.png|thumb|Розшырїня сербохорватьского языка]] '''Сербохорва́тьскый язык''' ({{lang-sh|srpskohrvatski / српскохрватски}}), знамый ай як '''хорватосербскый язык''', '''босняцько-хорватьско-чорногорьско-сербскый язык''' є южнославяньскый язык індоевропской языковой родины, котрый фунґує як плуріцентрічный макроязык. Є материньскым языком [[Сербы|Сербів]], [[Хорваты|Хорватів]], [[Босняци|Босняків]] і [[Чорногорцѣ|Чорногорцїв]] і хоснують ю ай меншыны в сусїдных країнах. З чісто лінґвістічного погляду іде о єдиній комунікачній сістемі, котра мать штири взаємны зрозумітелны і рівноцїнны літературны штандарты: [[Сербскый язык|сербскый]], [[Хорватьскый язык|хорватьскый]], [[Босняцькый язык|босняцькый]] і [[Чорногорьскый язык|чорногорьскый]].<ref>{{cite book |last=Šipka |first=Danko |author-link=Danko Sipka |year=2019 |title=Lexical layers of identity: words, meaning, and culture in the Slavic languages |location=New York, NY |publisher=Cambridge University Press |pages=206, 166 |doi=10.1017/9781108685795|isbn=978-953-313-086-6 |s2cid=150383965 |lccn=2018048005 |oclc=1061308790 |quote = Serbo-Croatian, which features four ethnic variants: Serbian, Croatian, Bosnian, and Montenegrin}}</ref><ref name="Econ">{{cite news |url = https://www.economist.com/the-economist-explains/2017/04/10/is-serbo-croatian-a-language |title = Is Serbo-Croatian a language? |date = 10 April 2017 |newspaper = The Economist |archive-date = 18 October 2018 |access-date = 27 April 2019 |archive-url = https://web.archive.org/web/20181018093530/https://www.economist.com/the-economist-explains/2017/04/10/is-serbo-croatian-a-language |url-status = live }}</ref> == Класіфікація і діалектолоґія == Сербохорватьскый язык належить до западной галузкы южнославяньскых языків. Ёго діалектална штруктура є міморядно розмаїта. Традічны роздїлїня на наріча выходять з того, як ся в розлічных реґіонах высловлює вопросный містоназывник „што“ (što, kaj, ča). === Штокавске наріча (штокавіця) === Є то найрозшыренїша ґрупа наріч, котров говорять абсолутна векшына носителїв в [[Сербія|Сербії]], [[Босна і Герцеґовина|Боснї і Герцеґовинї]], [[Чорна Гора|Чорній Горї]] і во великій части [[Хорватія|Хорватії]]. Праві штокавіця (конкретно єй выходогерцеґовиньскый субдіалект) ся стала основов вшыткых штирёх сучасных літературных штандартів. В залежности од історічного вывоя праславяньского звуку „ять“ ся штокавіця дїлить на екавску (розшырену в Сербії), єкавску (Босна і Герцеґовина, Чорна Гора, часть Хорватії і Сербії) і ікавску (Далмація, западна Босна і Герцеґовина) высловность.<ref>{{cite book | last = Browne | first = Wayles | title = The Slavonic Languages | chapter = Serbo-Croat | editor = Bernard Comrie, Greville G. Corbett | publisher = Routledge | location = London | year = 1993 | language = en }}</ref> === Кайкавске наріча (кайковіця) === Розшыреный переважно в северній і северозападній Хорватії, в тім чіслї реґіону головного міста Заґребу. Своёв штруктуров, лексіков і акцентолоґіёв є кайкавіця барз близка сусїднёму [[словіньскый язык|словіньскому языку]], з котрым творить діалектный контінуум. === Чакавске наріча (чакавіця) === Найархаічнїше наріча, розшырене вздовж хорватьского побережя Ядраньского моря (в Далмації, Істрії) і на ядраньскых островах. Чакавіця сі заховала много старых славяньскых фонетічных черт і єдинечну сістему музичного призвуку. === Торлацьке наріча === Шпеціфічна ґрупа говорів на югу і юговыходї Сербії. Представлює переходну зону меджі сербохорватьскым языком і выходныма южнославяньскыма ([[Булгарьскый язык|булгарьскым]] і [[Македоньскый язык|македоньскым]]). Про торлацьке наріча є характерістічна страта падів і хоснованя постпозітівного члену, што є чертов балканьского языкового союзу. == Історічный вывой і штандартізація == До 19. стороча не екзістовала єднотна літературна норма: католицькы Хорваты писали латиніков (переважно в чакавскім і кайкавскім нарічі, як ай в штокавскім в Дубровнику), православны Сербы хосновали церьковнославяньску або славяньско-сербскый язык в кіріліцї, а босняцькы мусулмане хосновали арабске писмо. === Ілірьскый рух і Віденьскый договор === В 30. роках 19. стороча взник в Хорватії Ілірьскый рух під веджінём Людевіта Гая, котрого цїлём было вытворїня є єднотного літературного языка про вшыткых южных Славян на основі найрозшыренїшого штокавского діалекту. Сучасно в Сербії лінґвіста Вук Караджіч выпровадив радікалну реформу языка і кірілічного писма, чім їх приближив к народному штокавскому нарічу подля прінціпу „пиш, як говориш“. В роцї 1850 підписали во Віднї сербскы і хорватьскы інтелектуалы (меджі котрыма были Вук Караджіч і Іван Мажураніч) Віденьскый літературный договор, котрый офіціално выголосив вытворїня єднотного літературного языка на основі штокавского наріча.<ref>{{cite book | last = Greenberg | first = Robert D. | title = Language and Identity in the Balkans: Serbo-Croatian and its Disintegration | url = https://archive.org/details/languageidentity0000gree | publisher = Oxford University Press | location = Oxford | year = 2004 | language = en }}</ref> === Ера Югославії === По взнику Югославії в роцї 1918 здобыв тот язык штатут штатного языка. В роцї 1954 быв в соціалістічній Югославії заключеный Новосадьскый договор. Тот договор потвердив назву „сербохорватьскый / хорватосербскый язык“, узнав абсолутна рівноцїнность кіріліцї і латинікы і леґалізовав екзістенцію двох варіантів літературной нормы: выходной (із центром в [[Белеград]]ї) і западной (із центром в [[Заґреб]]і). === Розпад языкового простору === З наступом розпаду Югославії в 90. роках ся языковый вопрос став інштрументом політічного боя. Каждый з новых незалежных штатів зачав процес кодіфікації властного народного языка, причім ся снажив підкреслити свої одлишности од сусїдів. Хорватьскы лінґвісты зачали актівно очіщовати язык од сербізмів і заваджати неолоґізмы, в Боснї і Герцеґовинї штандартізовали хоснованя турцізмів (слов выходного походжіня) а Чорна Гора в 21. сторочу завела до свого алфавіту дві новы літеры.<ref>{{cite book | last = Alexander | first = Ronelle | title = Bosnian, Croatian, Serbian, a Grammar: With Sociolinguistic Commentary | publisher = University of Wisconsin Press | location = Madison | year = 2006 | language = en }}</ref> == Соціолінґвістічный статус == В сучасности ся понятя „сербохорватьскый язык“ в офіціалных документах країн колишнёй Югославії поужывать лем зрїдка через ёго політізацію; намісто того кажда країна поужывать властну етнічну назву языка. Меджінародна лінґвістічна комуніта лемже сербскый, хорватьскый, босняцькый і чорногорьскый язык не поважує за самостатны языкы, але за народны варіанты єдного поліцентрічного языка (подобно як америцькый, брітаньскый і австральскый варіант анґліцького языка). Взаємна зрозумітельность меджі носителями тых варіантів є майже 100%, кедьже выходжають з того істого выходогерцеґовиньского діалекту штокавского наріча. В роцї 2017 ґрупа промінентных інтелектуалів і лінґвістів зо вшыткых штирёх країн підписала „Декларацію о сполочнім языку“, котра науково здоводнює сполочный характер того комунікачного простору.<ref>{{cite book | last = Kordić | first = Snježana | title = Jezik i nacionalizam | publisher = Durieux | location = Zagreb | year = 2010 | language = sh }}</ref> == Писмо == Єдинечнов чертов сербохорватьского языкового простору є актівне хоснованя двох алфавітів, котры ся збігають літера в літерї (діґрафія): * Ґаїця (латиніка) – вытворена Людевітом Ґаём на основі чеського алфавіта. Є то єдиный офіціалный алфавіт в Хорватії і шыроко ся поужывать ай в Боснї і Герцеґовинї, Сербії і Чорній Горї. * Вуковіця (кіріліця) — адаптована Вуком Караджічом, де каждому звуку одповідать єдна літера. Є урядна в Сербії (де мать конштітучну пріоріту) і в [[Републіка сербска|Републіцї сербскій]] (у рамках Босны і Герцеґовины), і єднако є узнавана в Чорній Горї. == Референції == {{референції}} {{Славяньскы языкы}} [[Катеґорія:Сербохорватьскый язык]] [[Катеґорія:Южнославяньскы языкы]] 67y2auwb8273zi20a4v1tcyznv2l4b2 Будова 0 10232 168495 158185 2026-08-20T20:43:39Z InternetArchiveBot 22034 Add 3 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168495 wikitext text/x-wiki {{multiple image|perrow = 3|total_width=400 | image1 = Ishtar gate in Pergamon museum in Berlin..jpg|width1=300|height1= | image2 = Philae temple at night.jpg | image3 = France-002364 - Square House (15867600545).jpg|width3=300|height3= | image4 = Beauty of khajuraho temple.jpg | image5 = Temple of Heaven 20160323 01.jpg | image6 = 2017 0423 Ravenna (132).jpg|width5=300|height5= | image7 = Badshahi Mosque front picture.jpg | image8 = Durham Cathedral Nave.jpg | image9 = Sainte Chapelle Interior Stained Glass.jpg | image13 = Tempietto di San Pietro in Montorio.jpg | image14 = Château de Maisons-Laffitte 001.jpg | image15 = Boiserie from the Hôtel de Varengeville MET DP159273.jpg | image16 = West facade of Petit Trianon 002.JPG | image18 = Image-Grand central Station Outside Night 2.jpg | image19 = Castel Béranger, February 16, 2013.jpg | image20 = Théâtre des Champs-Élysées, 21 April 2013.jpg | image21 = Alfeld Fagus 08JUL15.JPG | image22 = Stuttgart - Neue Staatsgalerie (35736927202).jpg | footer = Курта візуална історія архітектонічных штілів (злїва доправа): Іштарана брана (мезопотамскый); храм Ізіды з [[Філе|Філы]] (староеґіптьскый); Мезон Карре (ґрекокатолицькый); храм Кандарія Магадева (індіцькый); сала молитев за добрый уроджай в [[Храм небес|Храмі небес]] (чіньскый); Базіліка Сан Вітале (візантьскый); мешіта Бадшагі (ісламскый); Даремска катедрала ([[Романска архитектура|романьскый]]); Сен-Шапел (ґотічный); Темпєтто (ренесанція); Шато де Мезон (бароковый); буазері з готелу Варенжвіл (рококовый); Малый Тріанон (новокласіцістічный); Ґранд Сентрал Термінал, середнїй Мангеттен, [[Ню Йорк (місто)|Ню Йорк]] (боз-ар); Кастел Беранже (сецесія); театер на Елізейскых полях (ар деко); Фабрика Фаґус (модерна); і нова штатна ґалерія в Штутґартї (постмодерна) }} '''Будóва''' — [[Ставба (будова)|ставба]], што ся складать з вонковых стїн і стрїшной конштрукції з єдным або дакількома запертыма просторами, котры забезпечують приступ.<ref>{{cite web |title=Building construction |website=Encyclopædia Britannica |url=https://www.britannica.com/technology/building-construction |access-date=2025-06-03}}</ref><ref>{{cite web |title=ISO 6707-1:2017 – Buildings and civil engineering works – Vocabulary |website=ISO |url=https://www.iso.org/standard/34266.html |access-date=2025-06-03}}</ref> Може служыти як охрана [[Чоловік розумный|людей]], [[Быдла|звірят]] або маєтку.<ref>{{cite book |last=Ching |first=Francis D. K. |title=Building Construction Illustrated |url=https://archive.org/details/buildingconstruc0000chin_n3e6 |publisher=Wiley |year=2020 |isbn=9781119583080}}</ref><ref>{{cite web |title=Disaster risk reduction and building safety |website=UNDRR |url=https://www.undrr.org |access-date=2025-06-03}}</ref> Будовы можуть быти розлічного тіпу а заміну — од комплексів, котры суть шпыталї, галы, [[Хыжа|домы]] або обыдны будовы.<ref>{{cite web |title=International Building Code (IBC) |website=International Code Council |url=https://codes.iccsafe.org |access-date=2025-06-03}}</ref><ref>{{cite web |title=Types of buildings and their uses |website=UN-Habitat |url=https://unhabitat.org |access-date=2025-06-03}}</ref> Будова може реґуловати теплоту, [[світло]], потокы воздуху або трасы руху людей.<ref>{{cite book |last=Lechner |first=Norbert |title=Heating, Cooling, Lighting: Sustainable Design Methods for Architects |url=https://archive.org/details/heatingcoolingli0004lech |publisher=Wiley |year=2014 |isbn=9781118582428}}</ref><ref>{{cite book |title=ASHRAE Handbook – Fundamentals |publisher=ASHRAE |year=2021}}</ref> Дізайн будов є старе як людство само.<ref>{{cite book |last=Fletcher |first=Banister |title=A History of Architecture |edition=20th |year=2020}}</ref><ref>{{cite book |last=Vitruvius |title=De Architectura |url=https://archive.org/details/bim_eighteenth-century_de-architectura-englis_vitruvius_1791_2 |year=1st century BCE}}</ref> == Референції == {{reflist}} {{stub}} [[Катеґорія:Ставбы]] 8svdac7icgvx8uqa1h71b86yrb4cju5 Донецька народна републіка 0 10657 168598 160814 2026-08-20T23:25:09Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168598 wikitext text/x-wiki {{Адміністратівна єдиніця |назва = Донецька народна републіка |місцёва назва = {{lang-ru|Донецкая Народная Республика}} |полога = Map of Russia - Donetsk.svg |образок = Donetsk montage (2015).png |прапор = Flag of Donetsk People's Republic.svg |ерб = Coat of Arms of the Donetsk People's Republic.svg |країна = {{RUS}} |адміністратівный центер = [[Донецьк]] |найвекшы міста = на 23. фебруара 2022: Донецьк, [[Макіївка]], [[Горлівка]], [[Єнакієве]], [[Харцизьк]], [[Чистякове|Чістякове]] |входить = на 23. фебруара 2022: 5 раёнів, 13 містьскых |хоснованя = [[7. апріля]] [[2014]] |урядный язык = [[Російскый язык|російскый]] (урядный), [[Україньскый язык|україньскый]] (до 2020)<ref name="РС" >{{Cite news|title=Отмена языка. В Донецке поменяли "конституцию"|url=https://www.svoboda.org/a/30479661.html|website=Радио Свобода|date=2020-03-11|access-date=2020-03-11|archive-date=2020-03-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20200312172435/https://www.svoboda.org/a/30479661.html}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://dnr-news.com/konstituciya-doneckoy-narodnoy-respubliki.html# |title=Конституция Донецкой Народной Республики, ст. 10 |access-date=2014-11-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140722124049/http://dnr-news.com/konstituciya-doneckoy-narodnoy-respubliki.html# |archive-date=2014-07-22 |url-status=dead }}</ref> |розлога = 26 517 |обывательство = 2 244 547 (2020)<ref>[http://glavstat.govdnr.ru/pdf/naselenie/chisl_naselenie_0920.pdf Численность населения Донецкой Народной Республики на 1 сентября 2020 года] {{Wayback|url=http://glavstat.govdnr.ru/pdf/naselenie/chisl_naselenie_0920.pdf |date=20201017032219 }} // ГлавСтат ДНР]</ref> |густота обывательства = 84,63 |етнічны ґрупы = [[Росіяне]], [[Українцї]] |вебова сторінка = {{URL|https://днронлайн.рф}} }} '''Донецька народна републіка''' (скорочено '''ДНР''', {{lang-ru|Донецкая Народная Республика, ДНР}}) — сепаратістічне штатне утворїня на выходї [[Україна|Україны]], котре підпоровала і контролёвала [[Росія]].<ref>{{cite book|last=MATSUZATO|first=KIMITAKA|chapter=The First Four Years of the Donetsk People’s Republic|title=The War in Ukraine's Donbas|publisher=Central European University Press|year=2022|pages=43–66|quote=This state was born as a result of the extreme polarization of Ukrainian society, has survived the military conflict with its former suzerain (Ukraine), and, at a certain stage of state building, began to enjoy Russia’s support.|isbn=9789633864203|doi=10.7829/j.ctv26jp68t.7|s2cid=245630627}}</ref><ref>{{cite book|last=Toal|first=Gerard|title=Near Abroad : Putin, the West, and the contest over Ukraine and the Caucasus|url=https://archive.org/details/nearabroadputinw0000toal|date=2017|page=[https://archive.org/details/nearabroadputinw0000toal/page/239 239]|quote=this does not mean that the Kremlin was behind all forms of protest against Euromaidan— this is clearly not the case— or that the Kremlin controlled the actions of all secessionist leaders, also clearly not so. Secessionist leaders and later rebel fighters had their own motivations. Having said that, there is considerable evidence to indicate that Russian state security structures worked in partnership with ostensibly private but functionally extended state networks of influence—oligarchic groups, veteran organizations, nationalist movements, biker gangs, and organized criminal networks— to encourage, support, and sustain separatist rebellion in eastern Ukraine from the very outset.|isbn=978-0-19-025331-8|publication-place=New York, NY|oclc=965543300}}</ref> В роках 2014–2022 екзістовала як самозваный штат, потім была Росіёв анектована як субєкт федерації. ДНР сі претендує теріторії [[Донецька область|Донецькой области]] Україны.<ref>{{Cite web|lang=en|url=https://www.theguardian.com/world/2022/apr/11/new-phase-of-ukraine-war-brings-no-obvious-route-to-end-fighting|title=New phase of Ukraine war brings no obvious route to end fighting|website=the Guardian|date=2022-04-11|access-date=2022-07-05|quote=Russia’s current military activity appears to back up what are in effect reduced war aims: targeting the entire Donetsk and Luhansk oblasts claimed by the so-called separatist republics, both recognised by Vladimir Putin just before the war broke out.|archive-date=2022-06-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20220607222659/https://www.theguardian.com/world/2022/apr/11/new-phase-of-ukraine-war-brings-no-obvious-route-to-end-fighting|url-status=live}}</ref> Головным містом є [[Донецьк]]. Україна означує Донецьку народну републіку за «терорістічну орґанізацію на окупованій теріторії Донецькой области» и зачала проти ней «антітерорістічну операцію (АТО)» ({{lang-uk|Антитерористична операція}});<ref>{{Cite web | title = Ukraine’s prosecutor general classifies self-declared Donetsk and Luhansk republics as terrorist organizations | url = http://www.kyivpost.com/content/ukraine/ukraines-prosecutor-general-classifies-self-declared-donetsk-and-luhansk-republics-as-terrorist-organizations-348212.html | date = May 16, 2014 | accessdate = 2021-11-11 | publisher = Kyiv Post }}{{ref-en}}</ref> подля україньской леґіслатівы, на означіня понятя «Донецька народна републіка» треба хосновати термін «окупаційна адміністрація Російської Федерації в окупованій Донецькій області».<ref>{{Cite web |url=https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/2268-19 |title=Про особливості державної політики із забезпечення державного суверенітету України на тимчасово окупованих територіях у Донецькій та Луганській областях |publisher= zakon.rada.gov.ua |accessdate=2021-11-11}}{{ref-uk}}</ref> == Історія == Процес ся зачав [[7. апріля]] [[2014]], коли сепаратісты, як їх называть Україна, заяли будинок Донецькой облдержадміністрації,<ref>{{cite web |author= |editor= |date=7 April 2014 |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-26910210 |title=Ukraine: Pro-Russians storm offices in Donetsk, Luhansk, Kharkiv |publisher=BBC News |format= |quote= |language= |accessdate=2021-11-11 |archiveurl= |archivedate= }}{{ref-en}}</ref> а наступно выголосили на 11. мая референдум о независлости своёй псевдреспубликы, котру назвали Донецка Людова Република.<ref>{{cite web |author= |editor= |date=8 КВІТНЯ 2014 |url=https://www.pravda.com.ua/news/2014/04/8/7021775/ |title="Донецька республіка" поки ще є і хоче в Митний союз |publisher=Українська правда |format= |quote= |language= |accessdate=2021-11-11 |archiveurl= |archivedate= }}{{ref-uk}}</ref> 13. апріля 2014 «дочасный презідент» Україны, Олександер Турчинов, выголосив зачаток антітерорістічной операції против незаконных збройных формацій із насаджінём збройных сил Україны.<ref>{{cite web |author= |editor= |date=16 April 2014 |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-27035196 |title=Ukraine says Donetsk 'anti-terror operation' under way |publisher=BBC News |format= |quote= |language= |accessdate=2021-11-11 |archiveurl= |archivedate= }}{{ref-en}}</ref> 11 мая на части теріторії Донбаса одбыв ся анонсованый референдум о независлости ДНР, на котрому, подля сепаратістів, около 90&nbsp;% населїня, што пришло на референдум, проголосовали за независлость. На основі того проводця [[Донецьк|донецкых сепаратістів]] Денис Пушилин выголосив независлость «людовой републикы».<ref>{{cite web |author= |editor= |date=12. мая 2014 |url=https://www.idnes.cz/zpravy/zahranicni/ukrajina-rusko-luhansk-doneck-referendum.A140512_132651_zahranicni_aha |title=Východ Ukrajiny vyhlásil nezávislost. Chceme do Ruska, žádají separatisté |publisher=iDNES |format= |quote= |language= |accessdate=2021-11-11 |archiveurl= |archivedate=}}{{ref-cs}}</ref> [[Російська Федерація]] удїлює сепаратістам ДНР всяку воєньску, економічну, торговну тай дипломатичну поміч, але самы російскы водці денонсують тот факт і выголошують, ож жителї Донбасу ведуть войну против «злочинного режиму» в Українї. Подля шацованя ''Crisis Group Europe and Central Asia Briefing N°79'' (5 February 2016) тото обтяжує російскый буджет о {{nowrap|$1 млрд}} рочно.<ref>{{cite web |author= |editor= |date= 5 February 2016 |url=http://www.crisisgroup.org/~/media/Files/europe/ukraine/b079-russia-and-the-separatists-in-eastern-ukraine.pdf |title= Russia and the Separatists in Eastern Ukraine |publisher=Crisis Group Europe and Central Asia |format=pdf, page 1 |quote= |language= |accessdate= |archiveurl= https://web.archive.org/web/20160221172014/http://www.crisisgroup.org/~/media/Files/europe/ukraine/b079-russia-and-the-separatists-in-eastern-ukraine.pdf |archivedate=21 Feb 2016 }}</ref> Донецька народна републіка з 2022 дістала узнаня од 3 членів штатів [[ОСН]]: [[Росія]]<ref name="указ признание">{{cite web |author= |url=http://publication.pravo.gov.ru/Document/View/0001202202220002 |title=Указ Президента Российской Федерации от 21.02.2022 № 71 "О признании Донецкой Народной Республики" |lang= |website=publication.pravo.gov.ru |publisher=Официальный интернет-портал правовой информации |date=2022-02-22 |access-date=2022-02-21 |archive-date=2022-02-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220222232303/http://publication.pravo.gov.ru/Document/View/0001202202220002 |deadlink=no }}</ref>, [[Сірія]]<ref name="автоссылка3">{{Cite web|lang=|url=https://sana.sy/ru/?p=321639|title=Сирия объявила о признании независимости и суверенитета ЛНР и ДНР|author=|website=|date=2022-06-29|publisher=[[Сирийское арабское информационное агентство]]|access-date=2022-06-29}}</ref>, [[Северна Корея]]<ref name="North_Korea_DNR_LNR">{{Cite web|lang=ru|url=https://meduza.io/news/2022/07/13/kndr-priznala-dnr|title=КНДР признала ДНР и ЛНР. В ответ Украина разорвала дипломатические отношения с Северной Кореей|website=|date=2022-07-14|publisher=[[Meduza]]|access-date=2022-07-16}}</ref>. == Референції == {{reflist}} [[Катеґорія:Субєкты Росії]] db746pplx5jkqdjabw2nh2ejjw5eb52 Александр Лукашенко 0 11729 168554 165279 2026-08-20T21:50:34Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168554 wikitext text/x-wiki {{Везирь | имя = Александр Григорович Лукашенко | образок = Alexander Lukashenko crop.jpeg | величина_образка = 250px | подпис_под_образком = Лукашенко в юлу 2015 | пост = 1-й Президент Бѣлоруси | монарх = | президент = | вице-президент = | премьер = Андрей Владим. Кобяков | предходник = ''пост новоствореный'' | наступник = | меживлада = <!-- хотьяке значѣня, кедь еще не зайняв пост --> | зачаток_термина = [[20. юл]] [[1994]]{{efn|Дакотры краины, якмай западны штаты, не узнавають Лукашенка за легитимного президента Бѣлоруси од президентскых волеб в Бѣлоруси в року 2020. Он тымчасом надале ''[[де факто]]'' овладать Бѣлорусь, при чом ся операть о подпору [[Росія|России]] и [[Китайска людова република|Китаю]] и притискать внуторну опозицию.<ref>{{cite web|url=https://www.france24.com/en/20200923-belarus-leader-lukashenko-holds-secret-inauguration-amid-continuing-protests|title=Belarus leader Lukashenko holds secret inauguration amid continuing protests|website=france24.com|date=23 September 2020}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-54262953|title=Belarus: Mass protests after Lukashenko secretly sworn in|work=BBC News|date=23 September 2020|quote=Several EU countries and the US say they do not recognise Mr. Lukashenko as the legitimate president of Belarus.}}</ref>}} | конець_термина = | пост2 = Предсѣдник Найвысшой Рады<br/> Союза России и Бѣлоруси | монарх2 = | президент2 = | премьер2 = | зачаток_термина2 = [[26. януар]] [[2013]] | конець_термина2 = | предходник2 = ''пост новоствореный'' | наступник2 = <!-- Дале так само з номерами 3-9 --> | датум_уроджѣня = {{Birth date and age|1954|08|30}} | мѣсто_уроджѣня = [[Копысь]], [[БССР]], [[СССР]] | датум_смерти = <!-- дд.мм.рррр --> | мѣсто_смерти = | назывка = Бацька | alma_mater = | едукация = | горожанство = | народность = [[Білорусы|Бѣлорус]] | партия = [[КПСС]] (1979—1991), Комунисты за демократию (1991—1992) | род = <!-- алтернатива параметру «династия» --> | мати = | отець = | супруга = Галина Родионовна<br/><small>(родж. Жавнярович,*1955)</small> | супруг = | дѣти = Виктор (*1975),<br/> Дмитрий (*1980),<br/> Николай (*2004)<ref>[http://argumenti.ru/politics/online/2012/06/186592 Александр Лукашенко назвал имя своего преемника ''русс.'']</ref> | своина = | профессия = | шаржа = подполковник в резервѣ | вѣра = [[Атеізм|атеиста]] | награды = | премии = | честна титула = | сайт = http://www.president.gov.by/ | категория в Commons = Alexander Lukashenko }} '''Александр Григорович Лукашенко''', ({{lang-be|2|Алякса́ндр Рыго́равіч Лукашэ́нка}}; [[30. авґуст|30. август]] [[1954]], [[Копысь]], [[БССР]], [[СССР]]) — дѣючый президент [[Білорусь|Бѣлоруси]], главный велитель Збройных сил Бѣлоруси, рядитель Рады Безпекы, Предсѣдник Найвысшой Рады [[Союз России и Бѣлоруси|Союза России и Бѣлоруси]] (1997). Президент Олимпийского комитета [[Білорусь|Бѣлоруси]] (1997). В резултатѣ того референдума зыскав Лукашенко векшу моц, включно правомоци роспустити Найвысшу Раду. Далшый референдум в року 1996 му додав еще веце моци. Лукашенко одтогды стоить на челѣ авторитарской влады и е часто означованый за „послѣдного диктатора в Европѣ“.<ref> *{{cite web |last=Balmforth |first=Richard |date=27 November 2012 |title=Interview with Belarus President Lukashenko |url=https://www.reuters.com/article/us-belarus-lukashenko-extracts-idUSBRE8AQ0V520121127 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211108230535/https://www.reuters.com/article/us-belarus-lukashenko-extracts-idUSBRE8AQ0V520121127 |archive-date=8 November 2021 |access-date=9 November 2021 |publisher=[[Reuters]] |quote="I am the last dictator in Europe," {{as written|Belarus|sian}} President Alexander Lukashenko has told Reuters in a rare interview.}} *{{Cite news |last=Tharoor |first=Ishaan |title=Analysis: Can people power topple Europe's 'last dictator'? |language=en |newspaper=The Washington Post |url=https://www.washingtonpost.com/world/2020/08/24/belarus-protests-lukashenko/ |url-status=live |access-date=24 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200824133119/https://www.washingtonpost.com/world/2020/08/24/belarus-protests-lukashenko/ |archive-date=24 August 2020}} *{{Cite news |date=9 January 2007 |title=Profile: Alexander Lukashenko |work=BBC News |publisher=BBC |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/3882843.stm |url-status=live |access-date=7 August 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071023013357/http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/3882843.stm |archive-date=23 October 2007 |quote='..an authoritarian ruling style is characteristic of me [Lukashenko]'}} *{{Cite book |last1=Levitsky |first1=Steven |url=https://books.google.com/books?id=NZDI05p1PDgC |title=Competitive Authoritarianism: Hybrid Regimes after the Cold War |last2=Way |first2=Lucan A. |date=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9781139491488 |series=Problems of International Politics |location=Cambridge |page=203 |chapter=The Evolution of Post-Soviet Competitive Authoritarianism |quote=Unlike his predecessor, Lukashenka consolidated authoritarian rule. He censored state media, closed Belarus's only independent radio station [...]. |author-link=Steven Levitsky |access-date=12 June 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200612042246/https://books.google.com/books?id=NZDI05p1PDgC |archive-date=12 June 2020 |url-status=live}} *{{Cite news |last1=Treisman |first1=Rachel |date=16 August 2020 |title=One Week After Election, Belarus Sees Giant Protests Against 'Europe's Last Dictator' |language=en |website=NPR.org |url=https://www.npr.org/2020/08/16/903036245/one-week-after-election-belarus-sees-giant-protests-against-europe-s-last-dictat |url-status=live |access-date=24 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211206063006/https://www.washingtonpost.com/world/2020/08/24/belarus-protests-lukashenko/ |archive-date=6 December 2021}}</ref> Меджинародны позорователѣ не поважовали бѣлорускы вольбы за слободны и справедливы, из вынятком його першого витязства. Окрем того влада твердо притискать опонентох и ограничуе слободу медий.<ref> *{{Cite web |date=17 November 2019 |title=Belarus leader dismisses democracy even as vote takes place |url=https://apnews.com/50a5cd10537541a8933c65465f3fc113 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20191117132427/https://apnews.com/50a5cd10537541a8933c65465f3fc113 |archive-date=17 November 2019 |access-date=21 May 2020 |website=AP NEWS}} *{{Cite news |last=Rausing |first=Sigrid |date=7 October 2012 |title=Belarus: inside Europe's last dictatorship |work=The Guardian |location=London |url=https://www.theguardian.com/world/2012/oct/07/belarus-inside-europes-last-dictatorship |url-status=live |access-date=7 August 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140726110421/http://www.theguardian.com/world/2012/oct/07/belarus-inside-europes-last-dictatorship |archive-date=26 July 2014}} *{{Cite web |url=https://www.hrw.org/world-report/2020/country-chapters/belarus |title=World Report 2020: Rights Trends in Belarus |date=10 December 2019 |website=Human Rights Watch |language=en |access-date=21 May 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200115180942/https://www.hrw.org/world-report/2020/country-chapters/belarus |archive-date=15 January 2020 |url-status=live}} *{{Cite web |year=2007 |title=Human rights by country&nbsp;– Belarus |url=https://www.amnesty.org/en/region/europe-and-central-asia/eurasia/belarus |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20071212011715/http://www.amnesty.org/en/region/europe-and-central-asia/eurasia/belarus |archive-date=12 December 2007 |access-date=22 December 2007 |website=Amnesty International Report 2007 |publisher=[[Amnesty International]]}} *{{Cite web |last=Jones |first=Mark P. |date=2018 |editor1-last=Herron |editor1-first=Erik S |editor2-last=Pekkanen |editor2-first=Robert J |editor3-last=Shugart |editor3-first=Matthew S |title=Presidential and Legislative Elections |url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190258658.001.0001/oxfordhb-9780190258658-e-23 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20180122054620/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190258658.001.0001/oxfordhb-9780190258658-e-23 |archive-date=22 January 2018 |access-date=21 May 2020 |website=The Oxford Handbook of Electoral Systems |language=en |doi=10.1093/oxfordhb/9780190258658.001.0001 |isbn=9780190258658 |quote="unanimous agreement among serious scholars that... Lukashenko's 2015 election occurred within an authoritarian context."}} *{{Cite book |last=Levitsky |first=Steven |title=Competitive authoritarianism: hybrid regimes after the Cold War |url=https://archive.org/details/competitiveautho0000levi |date=2013 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-88252-1 |pages=[https://archive.org/details/competitiveautho0000levi/page/4 4], 9–10, 21, 70 |oclc=968631692}}{{Cite journal |last1=Crabtree |first1=Charles |last2=Fariss |first2=Christopher J. |last3=Schuler |first3=Paul |date=2016 |title=The presidential election in Belarus, October 2015 |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0261379415300925 |url-status=live |journal=Electoral Studies |language=en |volume=42 |pages=304–307 |doi=10.1016/j.electstud.2016.02.006 |issn=0261-3794 |s2cid=155377250 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200622151722/https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0261379415300925 |archive-date=22 June 2020 |access-date=21 May 2020|url-access=subscription }} *{{Cite web |title=Belarus strongman Lukashenko marks 25 years in power |url=https://www.dw.com/en/belarus-strongman-lukashenko-marks-25-years-in-power/a-49530563 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190710070927/https://www.dw.com/en/belarus-strongman-lukashenko-marks-25-years-in-power/a-49530563 |archive-date=10 July 2019 |access-date=21 May 2020 |website=Deutsche Welle |language=en-GB}}</ref> То наконець вело даколько западных влад к увалѣню санкций на Лукашенка и далшых бѣлорускых урядникох.<ref>{{Cite web |date=15 October 2012 |title=COUNCIL DECISION 2012/642/CFSP concerning restrictive measures against Belarus |url=http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2012:285:0001:0052:EN:PDF |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20130407202033/http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2012:285:0001:0052:EN:PDF |archive-date=7 April 2013 |access-date=7 January 2013 |website=Official Journal of the European Union |publisher=Council of the European Union}}{{Cite web |work=Department of the Treasury |date=5 December 2012 |title=Belarus Sanctions |url=http://www.treasury.gov/resource-center/sanctions/Programs/pages/belarus.aspx |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20101216164837/http://www.treasury.gov/resource-center/sanctions/Programs/pages/belarus.aspx |archive-date=16 December 2010 |access-date=7 January 2013 |publisher=Government of the United States}}{{cite web |date=6 November 2020 |title=EU slaps sanctions on Belarus leader Lukashenko for crackdown |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-54846049 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210517202021/https://www.bbc.com/news/world-europe-54846049 |archive-date=17 May 2021 |access-date=8 November 2020 |website=BBC}}{{Cite news |last1=Ljunggren |first1=Josh Smith |date=29 September 2020 |title=Britain and Canada impose sanctions on Belarus leader Lukashenko |newspaper=Reuters |url=https://www.reuters.com/article/uk-belarus-election-sanctions/britain-and-canada-impose-sanctions-on-belarus-leader-lukashenko-idUKKBN26K2QV |url-status=live |access-date=13 December 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210411164455/https://www.reuters.com/article/uk-belarus-election-sanctions/britain-and-canada-impose-sanctions-on-belarus-leader-lukashenko-idUKKBN26K2QV |archive-date=11 April 2021}}[https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32020R1648&from=EN COUNCIL IMPLEMENTING REGULATION (EU) 2020/1648 of 6 November 2020 implementing Article 8a(1) of Regulation (EC) No 765/2006 concerning restrictive measures in respect of Belarus] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220223093926/https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32020R1648&from=EN|date=23 February 2022}}<br />{{Cite news |date=12 December 2020 |title=Swiss freeze assets of Belarus leader Lukashenko |newspaper=[[Reuters]] |url=https://www.reuters.com/article/uk-swiss-belarus-sanctions-idUKKBN28M09I |url-status=live |access-date=15 March 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211211063954/https://www.reuters.com/article/uk-swiss-belarus-sanctions-idUKKBN28M09I |archive-date=11 December 2021}}</ref> Лукашенковому спорному витязству в президентскых вольбах в року 2020 передходили обвинѣня з манипулации волеб, што зосилнило противладны протесты, найвекшы за його влады.<ref name="BBC News-2020" /> В резултатѣ того [[Европска уния]], [[Споене Кральовство]] и [[Споены Штаты Америцкы]] перестали по спорных вольбах узнавати Лукашенка за легитимного президента Бѣлоруси.<ref>{{Cite web |date=24 August 2020 |title=El Pais interview with HR/VP Borrell: "Lukashenko is like Maduro. We do not recognise him but we must deal with him" |url=https://eeas.europa.eu/headquarters/headquarters-homepage/84346/el-pais-interview-hrvp-borrell-%E2%80%9Clukashenko-maduro-we-do-not-recognize-him-he-must-deal-him%E2%80%9D_en |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20201008100014/https://eeas.europa.eu/headquarters/headquarters-homepage/84346/el-pais-interview-hrvp-borrell-%E2%80%9Clukashenko-maduro-we-do-not-recognize-him-he-must-deal-him%E2%80%9D_en |archive-date=8 October 2020 |access-date=25 August 2020 |publisher=eeas.europa.eu}}</ref><ref name="Axios">Dave Lawler, [https://www.axios.com/us-lukashenko-president-belarus-353ed235-98f7-446f-919a-6a6cdab81975.html U.S. no longer recognises Lukashenko as legitimate president of Belarus] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211221151140/https://www.axios.com/us-lukashenko-president-belarus-353ed235-98f7-446f-919a-6a6cdab81975.html|date=21 December 2021}}, ''Axios'' (24 September 2020).</ref> Лукашенко зостав при моци, што наконець вело к обновѣню часточных дипломатичных одношѣнь.<ref>{{Cite web |date=19 July 2024 |title=Leader of Belarus marks 30 years in power after crushing dissent |url=https://www.voanews.com/a/leader-of-belarus-marks-30-years-in-power-after-crushing-dissent/7704796.html |access-date=8 May 2025 |website=Voice of America |language=en}}</ref><ref>{{Cite news |last1=Higgins |first1=Andrew |last2=Dapkus |first2=Tomas |date=15 February 2025 |title=A Quick, Quiet Trip to Belarus Signals a Turn in U.S. Policy |url=https://www.nytimes.com/2025/02/15/world/europe/belarus-us-prisoners-diplomacy.html |access-date=8 May 2025 |work=The New York Times |language=en-US |issn=0362-4331}}</ref> Його поновне зволѣня в президентскых вольбах в року 2025 опозиция и Европскый парламент означили за фикцию.<ref>{{Cite web |date=25 January 2025 |title=Belarus election: 'There is no alternative to Alexander Lukashenko' |url=https://www.bbc.com/news/articles/cp9x0mjzl4mo |access-date=8 May 2025 |website=www.bbc.com |language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web |last=Edwards |first=Christian |date=26 January 2025 |title=Belarus president set to extend 30-year rule as critics slam 'sham' election |url=https://edition.cnn.com/2025/01/26/europe/belarus-lukashenko-presidential-election-intl |access-date=8 May 2025 |website=CNN |language=en}}</ref> Така изолация од части Западу, особенно в Путиновой ерѣ, звышила його зависимость од России, из котров Лукашенко удержовав близкы одношѣня уж ай наперек минулым напятьом, як была наприклад тзв. „молочна война“ в року 2009, або одмѣтнутя Бѣлорусьов вызнаня независимости републик Абхазия и Южна Осетия в резултатѣ российско-грузинской войны. Лукашенко одограв ключову роль при вытворѣню Унии, котра уможнила Бѣлорусам и Русам вольно путовати, працовати и учити ся меджи обома краинами.<ref>{{Cite web |date=24 June 2009 |title=The milk split by the milk war |url=https://www.politico.eu/article/the-milk-split-by-the-milk-war/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20191022044035/https://www.politico.eu/article/the-milk-split-by-the-milk-war/ |archive-date=22 October 2019 |access-date=8 November 2020 |website=POLITICO |language=en-US}}</ref> == Молоды рокы == Александер выростав без отця, мати му была доичка на фармѣ. В школѣ быв тяжкый ученик, а мала го в евиденции милиция.<ref>[https://web.archive.org/web/20170824175303/https://news.tut.by/society/557319.html Лукашенко признался, что в школьные годы стоял на учете в комнате милиции ''русс.'']</ref> Року 1975 абсолвовав Могильовскый пединштитут, фах история и сполоченскы наукы. Року 1977 оженив ся з Галинов Жавнярович, з котров ся спознав в старшых класах школы. Року 1985 абсолвовав Бѣлорусску земледѣлску академию, фах [[економия]] и организация земледѣлской выробы. В роках 1975-1977 и 1980-1982 служив во войску. Од року 1979 став ся членом [[Комунистична партия|комунистичной партии]] и служив на партийных и ведучых постах во войску, ставебництвѣ и [[земледілство|земледѣлствѣ]]. == Политична карьера == [[File:RIAN archive 141088 Signing Treaty on Establishing Russian-Belarusian Union.jpg|thumb|265px|left|Подписаня Договора о Союзѣ России и Бѣлоруси в Москвѣ (Президент РФ [[Борис Николаевич Ельцин|Борис Ельцин]] и Александр Лукашенко, [[2. апріль|2. апрѣль]] [[1997]]]] Року 1990 быв выбраный за посланця Найвысшой Рады Бѣлоруси. В року 1991 поставив ся против политикы [[Михаил Сергеевич Горбачов|Горбачова]] и против роспаду [[СССР]]. Од року 1994 — [[Білорусь|Президент Бѣлоруси]]. Зыскав собѣ воличох обѣцяньом покласти конець злодѣйской приватизации, економичным аферам, и утримовати политичну и економичну кооперацию з [[Росія|Россиев]]. Одтогды быв выбераный на тот пост еще четыри раз (2001, 2006, 2010, 2015), понеже року 2004 одбыв ся [[референдум]], котрым была з [[Конштитуция|Конштитуции]] одстранена клаузула о найвецей двох президентскых каденциях. Законность того референдума не вызнали [[США]] и [[Европска Унія|Европска Уния]]. На послѣдных вольбах достав 83,4% голосох воличох, што стало ся найлѣпшым резултатом за вшыткы пять волебных кампаний. == Критика Лукашенка == Политика Лукашенка была остро критикована на Западѣ за то, же не слѣдуе западным штандартам в организации економикы и додержаню сполоченскых и приватных слобод. Од року 2006 [[Запад]] даколько разы увальовав на Бѣлорусию и персонално Лукашенка санкции. Але року 2016 санкции были з части зрушены.<ref>[http://www.interfax.ru/world/494766 ЕС частично снял санкции с Белоруссии и Лукашенко ''русс.'']</ref> == Познамкы == <references group="lower-alpha"/> == Референции == {{reflist}} {{DEFAULTSORT:Лукашенко, Александр}} [[Катеґорія:Державны урядници]] [[Катеґорія:Презіденты]] [[Катеґорія:Білорусія]] [[Катеґорія:Політічны лідеры]] [[Катеґорія:Посланцьове парламента]] lbm7qmv4fzhhpt4kzbazczdjsxsnztp Тайван 0 12425 168538 162186 2026-08-20T21:37:33Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168538 wikitext text/x-wiki {{не змыльте|[[Кітайска Народна Републіка|Китайсков людовов републиков]]}} {{Otheruses|Тайван (чеперушка)}} {{Держава |Держава=Тайван |Самоназва= {{ref-zh}} 中華民國 |Образчик={{Кратное изображение |зона=center |зона_подписи=center |подпись = Застава и герб |ширина1 = 160 |ширина2 = 107 |изобр1 = Flag of the Republic of China.svg |изобр2 = National Emblem of the Republic of China.svg }} |Подпис= |Розлога=36197 км² <ref name="taiwansnapshot">{{cite web|url=https://www.taiwan.gov.tw/images/content/ts.JPG|title=TAIWAN SNAPSHOT|access-date=15 March 2020|archive-date=15 March 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200315131914/https://www.taiwan.gov.tw/images/content/ts.JPG|url-status=live}}</ref> |Обывательство=23 396 049<ref>https://www.ris.gov.tw/app/en/2121?sn=25041864 Household registration statistics data analysis in Jan 2025</ref> (2025) |Столиця= [[Тайбей]]<ref>Тайбей фактично официална резиденция влады Китайской Републикы, хоть Конституция Китайской Републикы не вызначать [[де-юре]] столицю.</ref> |ГДП на особу=$84,082<ref>https://www.imf.org/en/publications/weo/weo-database/2025/april/weo-report?c=528%2C&s=NGDP_RPCH%2CNGDPD%2CPPPGDP%2CNGDPDPC%2CPPPPC%2C&sy=2024&ey=2026&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 World Economic Outlook database: April 2025</ref> |Интернет-домен=.tw |Часовый пояс=UTC+8 |Телефонный код=+886 |Категория склада= Taiwan }} [[File:Taiwan-CIA WFB Map.png|thumb|292px]] '''Тайвáн''' ({{Кітайскый|臺灣 або 台灣|台湾|Táiwān}}), официалнов назвов '''Китáйска република''' або '''Чинска република''' ({{Кітайскый|中華民國||Zhōnghuá Mínguó|Чунг-хуа мин-го}}) — часточно признаный [[островный штат]], во [[Юговосточна Азия|выходной Азии]]. Поуживать ся про тот штат ещи назва: '''''националистичный Китай''''' (на розлику од комунистичного Китая, циже [[Китайска людова република|Китайской людовой републикы]]).<ref>{{Cite book|last=Garver|first=John W. |title=The Sino-American Alliance: Nationalist China and American Cold War Strategy in Asia|url=https://archive.org/details/sinoamericanalli0000garv|publisher=M.E. Sharpe|date=April 1997|isbn=978-0-7656-0025-7}}</ref> Тайван быв едным зо закладательох [[ОЗН| Организации Зъединеных Народох]] и постоянным членом ей [[Рада безпечности ОЗН|Рады безпечности]] до року 1971, коли його мѣсто было передано [[Китайска людова република|Китайской людовой републицѣ]]. Одтогды постепенно стратив меджинародне вызнаня и днесь мать вызнаня и официалны дипломатичны односины лем з 11 [[штат]]ами — членами [[ОЗН]] и Ватиканом, (што мать там статус позорователя).<ref>{{cite web |author= |editor= |date=15 January 2024 |url=https://web.archive.org/web/20240115110223/https://abcnews.go.com/International/wireStory/nauru-switches-diplomatic-recognition-taiwan-china-106372382 |title= Nauru switches diplomatic recognition from Taiwan to China|publisher=ABC News. Associated Press |format= |quote=Taiwan now has official ties with 11 countries and the Vatican. Seven of the nations are in Latin America and the Caribbean, three are in the Pacific Islands and one is in Africa. |language={{ref-en}} |accessdate= Dec. 4, 2025|archiveurl= |archivedate= }}</ref> == Полога == Китайска република лежить векшинов на [[Тайван (остров)|островѣ Тайван]], при [[юговосток|юго-восточном]] березѣ континенталного [[Китайска людова република|Китая]], а в ей юрисдикции окрем того великого [[остров]]а суть меншы [[остров]]ы групы Тайван — 22, [[архипелаг]]а Пенху (Пескадоры) — 64, групы Мацзу — 19, групы Кемой — 12.<ref name="Copper">John C. Copper</ref> == История == В доколониалной добѣ Тайван не мав централну владу, жителѣ ся занимали земледѣлством, рыбарством и ловами. Став ся колониев [[Нидерланды|Нидерландох]] од зачатку [[XVII. стороча]] примѣрно на 40 рокы, пак зась достав независимость примѣрно на два десятьроча. Династии континенталного Китая установили контролу над островом в конци [[XVII. стороча]] и держали го до року 1895, коли остров добыла [[Японьска ріша|Япония]]. Тайван вернув ся под контролу тогды уже националистичного Китая в року 1945 по поражцѣ [[Японьска ріша|Японии]] в [[Друга світова война|Другой свѣтовой войнѣ]]. Але в року 1949 китайскы комунисты розбили националистичны силы на материку и основали там [[Китайска людова република|Китайску людову републику]]. Националистична влада и войско утѣкли на Тайван, што зась одокремило остров.<ref name="Copper"/> В року 1950 [[США]], обы предбѣгнути добытя Тайвана комунистами по домовой войнѣ, ввели флот в пролив и подписали з Китайсков Републиков договор о взаимной оборонѣ. == Економика == [[File:Taipei Skyline 2015.jpg|thumb|292px|{{center|Тайбей — финансовый центер державы<br/>Taipei 101 – символ економичного роста}}]] Концьом 1940-х и зачатком 1950-х многы економисты песимистично позирали на економику Тайвана: высока густота обывательства, невыстача природных ресурсох и капитала, дискредитирована влада. Але тот песимизм указав ся погрѣшным. Економичный рост Тайвана од середины 1960-х, быв такый пересвѣдчивый, же достав назву «економичного чуда». Економичному буму Тайвана в 1960-х и током далшых десятьроч помогла земелна реформа, котра привела ку значному росту аграрного сектора. Процвѣтаня села стимуловало промысловый розвой, а ефективнѣйше сельске газдовство выслободило робочу силу про индустриализацию. В 1980-х Тайван перейшов ку конарям промыслу, потребуючым высокы капиталы и науку. Высока продуктивность роботы, приватизация, далековидне штатне планованя, значны заграничны инвестиции и торговля спомогли быстрый економичный рост Тайвана. В зачатку индустриализация Тайвана была звязана з ростом текстилных фабрик и компаний, на выробу дробной бытовой техникы, обуви и шпортовых потреб. По часѣ компании перейшли на выробу полупроводникох и електронного обладунку, як радия, телевизоры и компютеры. Ку серединѣ 1980-х Тайван ся став едным з найвекшых во свѣтѣ выробникох компютерох и компютерной периферии. Важным елементом стало ся створеня експортно-выробных зон, в котрых заграничны компании могли будовати фабрикы, доставали значны даньовы одпущеня и другы перевагы, але и выучовали тутешню робочу силу.<ref name="Copper"/> == Жерела == * {{cite web |author='''John C. Copper''' |editor= |date= |url=https://www.britannica.com/place/Taiwan |title=Taiwan, self-governing island, Asia |publisher=Encyclopedia Britannica (online) |format= |quote= |language={{ref-en}} |accessdate= Dec. 4, 2025|archiveurl= |archivedate= }} == Референции == {{reflist}} {{Стыржень}} [[Катеґорія:Країны|Тайван]] [[Катеґорія:Державы Азии|Тайван]] [[Катеґорія:Островны штаты]] ihda2xwdm8q102tub04rc56iir8qr5t Білорусы 0 12625 168542 158698 2026-08-20T21:39:44Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168542 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс Етнічна ґрупа | group = Білорусы | image = {{center|[[Файл:Беларусы. Biełarusy. Belarusians.png|200px]]}} | poptime = {{center|~ 10 млн}} | region1 = {{flag|Білорусь}} | pop1 = 7.99 млн<ref name="2019census">{{cite web|url=http://www.belstat.gov.by/en/perepis-naseleniya/perepis-naseleniya-2009-goda/main-demographic-and-social-characteristics-of-population-of-the-republic-of-belarus/changes-in-the-populations-of-the-majority-ethnic-groups/|archive-url=https://web.archive.org/web/20160728160107/http://www.belstat.gov.by/en/perepis-naseleniya/perepis-naseleniya-2009-goda/main-demographic-and-social-characteristics-of-population-of-the-republic-of-belarus/changes-in-the-populations-of-the-majority-ethnic-groups/|archive-date=28 July 2016 |title=Changes in the populations of the majority ethnic groups |website=belstat.gov.by|access-date=2016-07-28}}</ref><ref name="auto4">{{cite web|title=Demographic situation in 2015|url=http://belstat.gov.by/en/ofitsialnaya-statistika/otrasli-statistiki/naselenie/demografiya_2/current-data/demographic-situation/demographic-situation-in-2015/|publisher=Belarus Statistical Office|date=27 January 2016|access-date=27 January 2016|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20160203093043/http://belstat.gov.by/en/ofitsialnaya-statistika/otrasli-statistiki/naselenie/demografiya_2/current-data/demographic-situation/demographic-situation-in-2015/|archive-date=3 February 2016}}</ref> | region2 = {{flag|США}}<br>{{small|(Belarusian ancestry)}} | pop2 = 600,000<ref name="auto2">{{cite book |title=Belarus at the Crossroads |url=https://archive.org/details/belarusatcrossro0000unse |isbn=978-0-87-003172-4|location=Washington, D.C.|publisher=[[Carnegie Endowment for International Peace]] |year=1999|author=Garnett, Sherman W.}}</ref><ref name="auto1">{{cite encyclopedia|url=http://www.everyculture.com/multi/A-Br/Belarusan|encyclopedia=World Culture Encyclopedia|title=Belarusan americans|first=Vituat|last=Kipel|access-date=July 28, 2016}}{{dead link|date=December 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>–768,000<ref name="auto3">{{cite web|url=https://joshuaproject.net/countries/US|title=Country: United States: Belarusians|work=Joshua Project|date=2016|access-date=23 May 2016}}</ref> | region3 = {{flag|Росія}} | pop3 = 521,443<ref name="auto">{{cite web |url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_etn_10.php|title=All-Russian population census 2010 population by nationality, sex and subjects of the Russian Federation|access-date=July 28, 2016|work=Demoscope Weekly|language=ru}}</ref> | region4 = {{flag|Україна}} | pop4 = 275,763<ref name="Національний склад населення">{{cite web|url=http://2001.ukrcensus.gov.ua/results/general/nationality/|title=Всеукраїнський перепис населення 2001 - Результати - Основні підсумки - Національний склад населення|website=2001.ukrcensus.gov.ua|access-date=2 August 2017}}</ref> | region5 = {{flag|Польско}} | pop5 = 105,404<ref>{{Cite web|url=https://stat.gov.pl/statystyki-eksperymentalne/kapital-ludzki/populacja-cudzoziemcow-w-polsce-w-czasie-covid-19,12,1.html|title = Populacja cudzoziemców w Polsce w czasie COVID-19}}</ref> | region6 = {{flag|Латвія}} | pop6 = 68,174<ref>{{cite web|url=http://www.csb.gov.lv/en/notikumi/key-provisional-results-population-and-housing-census-2011-33306.html|title=On key provisional results of Population and Housing Census 2011|website=Csb.gov.lv|access-date=18 March 2015|archive-date=6 July 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180706185754/http://www.csb.gov.lv/en/notikumi/key-provisional-results-population-and-housing-census-2011-33306.html|url-status=dead}}</ref> | region7 = {{flag|Казахстан}} | pop7 = 66,476<ref name="KazakhstanCensus2009">{{cite web |title=Перепись населения Республики Казахстан 2009 года. Краткие итоги. (Census for the Republic of Kazakhstan 2009. Short Summary) |url=http://www.stat.kz/p_perepis/Documents/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%8C%20%D1%80%D1%83%D1%81.pdf |archive-url=https://www.webcitation.org/5uvOtyVTC?url=http://www.stat.kz/p_perepis/Documents/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%8C%20%D1%80%D1%83%D1%81.pdf |archive-date=12 December 2010 |publisher=Republic of Kazakhstan Statistical Agency |access-date=10 December 2010 |language=ru |url-status=dead }}</ref> | region8 = {{flag|Нїмецько}} | pop8 = 61,000<ref>{{Cite web|url=https://www.destatis.de/DE/Themen/Gesellschaft-Umwelt/Bevoelkerung/Migration-Integration/Tabellen/migrationshintergrund-staatsangehoerigkeit-staaten.html|title=Bevölkerung in Privathaushalten nach Migrationshintergrund im weiteren Sinn nach ausgewählten Geburtsstaaten|website=Statistisches Bundesamt}}</ref> | region9 = {{flag|Літва}} | pop9 = 41,100<ref>{{cite web |url=http://db1.stat.gov.lt/statbank/selectvarval/saveselections.asp?MainTable=M3010215&PLanguage=0&TableStyle=&Buttons=&PXSId=3236&IQY=&TC=&ST=ST&rvar0=&rvar1=&rvar2=&rvar3=&rvar4=&rvar5=&rvar6=&rvar7=&rvar8=&rvar9=&rvar10=&rvar11=&rvar12=&rvar13=&rvar14= |title=Gyventojų skaičius metų pradžioje. Požymiai: Tautybė - Rodiklių duomenų bazėje |access-date=2011-12-03 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120906042802/http://db1.stat.gov.lt/statbank/selectvarval/saveselections.asp?MainTable=M3010215&PLanguage=0&TableStyle=&Buttons=&PXSId=3236&IQY=&TC=&ST=ST&rvar0=&rvar1=&rvar2=&rvar3=&rvar4=&rvar5=&rvar6=&rvar7=&rvar8=&rvar9=&rvar10=&rvar11=&rvar12=&rvar13=&rvar14= |archive-date=2012-09-06 }}</ref> | region10 = {{flag|Чесько}} | pop10 = 31,000<ref name="belarustime">{{cite web|work=Belarus Time|language=be|title=Как живешь, белорусская диаспора?|url=http://www.belarustime.ru/belarus/culture/diaspore/c6420f28d9870602.html|date=March 13, 2012|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120313031154/http://www.belarustime.ru/belarus/culture/diaspore/c6420f28d9870602.html|archive-date=March 13, 2012}}</ref> | rels = | langs = {{center|[[білоруськый язык]], [[російскый язык]]}} | related = {{center|[[Українцї]], [[Поляци]] та іншы}} }} '''Білорусы''' ({{lang-be|беларусы}})&nbsp;— выходославяньскый [[народ]] котрый жыве у білшій своїй части на теперїшнїй теріторії [[Білорусь|Білоруси]]. У теперїшнїй час около 10 міліонїв люди на світї відносят себе до Білорусів. == Етнонім == Термін «білорусы» походит від теріторіалної назвы «Біла [[Білорусь|Русь]]», появив ся у XVII ст. Історичні етнонімы — «литвины», «руські». == Референції == <references/> [[Катеґорія:Народы і етніка]] [[Катеґорія:Білорусія]] i686rn1969jf3fvndxykhtk70oxwhoh Аерофон 0 14390 168496 140421 2026-08-20T20:43:52Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168496 wikitext text/x-wiki {{unibox}} [[File:Fluiers.jpg|thumb|120px|Флавты суть аерофоны]] '''Аерофон''', од {{Реф-инфо|[[Грецкый язык|гр.]]}} ''αήρ воздух'' + ''φωνή звук'' — такый [[музичны инштрументы|музичный инштрумент]], котрый выдавать [[звук]] в резултатѣ хвѣяня стовпця [[воздух]]у в тѣлѣ инштрумента. Екзистуе велике множество шпециализованых типох [[музичны инштрументы|музичных инштрументох]], основаных на том принципѣ.<ref>aerofony. In: ''Malá encyklopedie hudby''. V Supraphonu 1. vyd. Praha: Supraphon, 1983. s. 16-17.</ref><ref>Aerofóny. //Encyclopaedia Beliana. Zväzok 1. (A – Belk), s. 62.</ref><ref>Келдыш Г.В. (ред.), с. 47.</ref> ==Жерела и одказы== * {{Cite book |title= Malá encyklopedie hudby |edition=1. |location=Praha |publisher=Supraphon |date=1983 }} * {{Cite book |title= //Encyclopaedia Beliana. Encyklopedický ústav SAV|chapter=Aerofóny |volume=Zväzok 1. (A – Belk) |date=1999 |publisher=Veda |location=Bratislava |edition=1. |isbn=80-224-0554-X |pages=696}} * {{Cite book |editor=Келдыш Г.В. |chapter=Аэрофоны |title=Музыкальный энциклопедический словарь |url=https://archive.org/details/muzykalnyientsik0000unse |location=Москва |publisher=Советская Энциклопедия |date=1990 |isbn=5-85270-033-9}} {{Commonscat|Aerophones}} == Референции == {{reflist}} {{Переклад|sk|Aerofón|0}} [[Катеґорія:Аерофоны]] 0k6468yxras97h1lctb3oyn49vv6q33 Поток (педагогика) 0 14399 168533 168200 2026-08-20T21:26:43Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168533 wikitext text/x-wiki {{Вецезначность|Поток}} [[File:Парное-взаимное обучение-в.Германии-080423-08.jpg|thumb|400px|<center>Взаимна наука в групѣ</center>]] '''Поток''' в школованю — роздѣлѣня ученикох подля их наданя ку [[Наука|науцѣ]] на групы во вшиткых предметах, або лем в окремых предметах и учебных програмах в школѣ.<ref name="Gamoran">Gamoran, Adam (1992). Is Ability Grouping Equitable? //Educational Leadership, vol. 50(2)</ref><ref name=Teachers,Schools,andSociety>{{cite book |author1=Karen Zittleman |author2=Sadker, David Miller |title=Teachers, Schools and Society: A Brief Introduction to Education with Bind-in Online Learning Center Card with free Student Reader CD-ROM |url=https://archive.org/details/teachersschoolss0000davi |publisher=McGraw-Hill Humanities/Social Sciences/Languages |location= |year=2006 |pages=[https://archive.org/details/teachersschoolss0000davi/page/n127 104], 107, 108, G–12 |isbn=978-0-07-323007-8 }}</ref> Система родила ся и переважно фунгуе в [[США]]. ==Опис== В потоковой системѣ школованя вшиткы ученикы ся роздѣляють на класы зависимо од их успѣшности, напримѣр на три: нормална успѣшность, успѣшность высше або ниже нормалной. Каждый предмет в таком припадѣ ся одповѣдно преподавать в трьох вариантах: спрощеный, нормалный и авансованый. Авшак главный змысел потокового школованя не е лем в роздѣлѣню подля наданости, але в непрерывной контроли и динамичности.<ref>Slavin, R. E. (1987). Ability grouping: A best-evidence synthesis. Review of Educational Research, 57, 293–336.</ref> Ученик може быти во высшой групѣ з [[Математика|математикы]], а едночасно в низшой групѣ з англицкого [[язык]]а. Належность ку групѣ динамично вызначать [[учитель]]. Кедь видить, же ученик потребуе обновити свои знаня перед тым, як поступовати дале, може го послати в низшу групу, про дакотры лекции може злучити въедно вшиткы [[поток (педагогика)|потокы]], циже роздѣлѣня е динамичне. Роздѣлѣня подля наданости не фиксуе ся в индексѣ штудента. ==История== Потокове школованя и его розличны варианты в [[США]] суть практикованы уже майже [[стороча]].<ref name="Rubin">Rubin, B. (2008). Detracking in Context: How Local Constructions of Ability Complicate Equity-Geared Reform. Teachers College Record. Retrieved from: [https://www.tcrecord.org/printcontent.asp?contentID14603]</ref> Оно зачало ся, коли ростуче число дѣтей емигрантох зачало ся записовати до школ в резултатѣ законох о повинном школованю, а были они неспособны учити ся так, як роджены [[Америчане]]. Нажаль, потокове школованя скоро набрало форму, подобну [[сегрегация|сегрегации]].<ref name="Wheelock">Wheelock, A. (1992). Crossing the tracks: How "untracking" can save America's schools. New York: New Press.</ref> ==Перевагы и дефекты системы== Потокова система школованя давать можность каждому штудентови якостно учити ся одповѣдно своим способностям и мотивации. Наданы штуденты можуть досягнути значно высшы резултаты опротив системы сполочного школованя. Система была оскаржована з того, же понижуе и дискриминуе менше наданых штудентох: же штудент придѣленый до низшых груп лем тяжко може ся достати ку лѣпшой позиции. Понеже меджи нима были значнов мѣров представителе социалных, расовых и народностных меншин, приписовали системѣ за дефект и серйознѣншы формы [[дискриминация|дискриминации]]: [[расизм]], социалну [[дискриминация|дискриминацию]], [[сексизм]].<ref name=Teachers,Schools,andSociety/> ==Сучасность== В резултатѣ критикы в сучасности система потокового школованя ся отворено не пропагуе. В державных бесплатных школах школованя е сполочне, без жадной [[сегрегация|сегрегации]]. Але окрем державных школ суть в великом числѣ приватны, меджи нима и престижны школы, котры фунгують на правах автономии и самы вызначають свою систему школованя. {{Цитат 2|...днесь в державных школах Хюстонского школного округа Латиноамеричане чинять уже над 50%, Афроамеричане около 30%, а бѣлы лем 9%! .. в приватных школах ся учать переважно бѣлы, частка бѣлых дѣти в мегаполису не перевысшать 30%. Тота ситуация несе доста проблем.|{{Цитат 3|Оригиналный текст|...сегодня в государственных школах Хьюстонского образовательного округа латиноамериканцы составляют уже более 50%, афроамериканцы около 30%, а белые менее 9%! ... в частных школах учатся в основном белые ученики, доля белых детей в мегаполисе не более 30%. Эта ситуация создает американцам достаточно много проблем.| Димиев, Айрат. Классная Америка, глава 2.}}}} ==Жерела и одказы== * Димиев, Айрат. Классная Америка. Казань: Парадигма, 2008. — 208 с. — {{ISBN| 978-5-85247-202-1}} [https://www.twirpx.com/file/474864/ <small>''Доступно онлайн''</small>] == Референции == {{reflist}} {{Переклад|en|Tracking (education)|0}} [[Катеґорія:Педагогика]] 9edtcd73sx1r8493v4jyanu3zzw1hdo Теночтитлан 0 14914 168541 118683 2026-08-20T21:39:17Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168541 wikitext text/x-wiki {{Локалита исторична |статус = Азтецкый главный город |руська назва = Теночтитлан |оригинална назва = |застава = |опис заставы = |ширина заставы = |герб = Tenochtitlan Glyph ZP.svg |опис герба = Tenochtitlan (1325–1521) |ширина герба = |вид крайны = Тип локалиты |крайна = город-держава |lat_dir = N |lat_deg =19 |lat_min =20 |lat_sec =06 |lon_dir = W |lon_deg =99 |lon_min =07 |lon_sec =53 |CoordAddon = |CoordScale = 300000 <!-- мапы укажуть ся в масштабѣ 3 км/цм --> |размер карты страны = 0 <!-- тот параметер затлумить выдачу мапы под рамов --> |давны назвы = |часть = Азтецкой империи |вид региона = <!--2. гарадича администрации --> |регион = |вид района = <!--3.гарадича администрации, пусто назначить: Район --> |район = |вид общины = Обывательство |община = 200&nbsp;000&nbsp;—&nbsp;1&nbsp;млн |площа = <!-- в квадр. км --> |вид высоты = <!--(Найвысша точка/Высота центра…--> |высота = <!-- в метрах --> |категория в Commons = Tenochtitlan }} [[File:Tenochtitlan-Mexico City (2566159177).jpg|thumb|290px|<small>Туристичный макет Теночтитлана в Мексико Сити</small>]] '''Теночтитла́н''' — город-держава [[Азтецка империя|Азтецкой империи]], котрый быв на мѣстѣ теперѣшного [[город]]а [[Мексико Сити]], основаный около року [[1325]], збуряный [[Испания|испанскыма]] [[конкистадор]]ами, веденыма [[Ернан Кортес|Кортесом]] в року [[1521]].<ref>Прохоров А. М., с. 1321.</ref><ref name="БСЭ">Большая Советская Энциклопедия.</ref><ref name=Academ>[http://dic.academic.ru/dic.nsf/hist_dic/13742 Теночтитлан //Словари и энциклопедии на Академике.]</ref> По збуряню Теночтитлана на его руинах вырос город ''Мексико'' (днесь [[Мексико Сити]]), центер вице-кральовства Нова Испания.<ref name=Academ/> ==Полога== [[Город]] лежав на [[остров]]ѣ в соленом озерѣ Тескоко, з берегом споеный быв трьома гатями. ==Найвекшый город свѣта== Город в часѣ его одкрытя [[конкистадор]]ами розрос ся до 13,5&nbsp;км<sup>2</sup>, в нем было понад 200&nbsp;000 обыватели (по дакотрых даных, до 350&nbsp;000 або аж до 500&nbsp;000). Испанскый губернатор, поставленый [[Ернан Кортес|Кортесом]], говорив о милионѣ обывательох. Коли ся зачало повстаня, обывателѣ города зобрали войско числом 200&nbsp;000 людей, а то лем доростлых мужчин. То свѣдчить, в первой четвертинѣ [[XVI. стороча]] быв то найвекшый город на [[Земля (планета)|Земли]].<ref>{{cite book |title=Conquistador: Hernán Cortés, King Montezuma, and the Last Stand of the Aztecs |last=Levy |first=Buddy |year=2008 |publisher=Bantam Books |location= |isbn=978-0553384710 |page=[https://archive.org/details/conquistadorhern0000levy/page/106 106] |url=https://archive.org/details/conquistadorhern0000levy}}</ref> ==Жерела и одказы== * Прохоров А. М. (гл. ред.). Большой энциклопедический словарь. Москва: Советская энциклопедия, 1993. 1630 с. {{ISBN| 5-85270-015-0}} * [http://bse.sci-lib.com/article109810.html Теночтитлан //Большая Советская Энциклопедия] == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Середновік]] mxre52f9gce2x1o2cdk85xhpbn57d1y Виолончело 0 15150 168576 113651 2026-08-20T22:18:33Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168576 wikitext text/x-wiki [[File:Cello front side.png|right|250px]] '''Виолончело''', бесѣдно тыж '''чело''' — басовый [[Музичны инштрументы|инштрумент]] [[Гуслѣ|гусльовой]] родины, наладженый о едну октаву ниже [[виола|виолы]]. [[Виолончелиста]] кладе виолончело на подлогу и грае на ньом сидячи. ==История== Первотно, в [[XVI. стороча|XVI. сторочу]], быв тото чисто ансамбловый [[Музичны инштрументы|инштрумент]], дакус векшый и незграбнѣйшый од теперѣшного виолончела. Практика хоснованя виолончела яко солового [[Музичны инштрументы|инштрумента]] зачала ся около конця [[XVII. стороча]], коли появили ся [[соната|сонаты]] [[Доменико Габриелли|Доменика Габриелли]] (1659–1690), а за тым продовжила ся вдяка творбѣ [[Йоганн Себастьян Бах|Й.&nbsp;С..&nbsp;Баха]] и далшых [[композитор]]ох. В [[XVIII. стороча|XVIII. сторочу]] вывинуло ся меншого розмѣра сучасне виолончело, а тыж еще меншы виды, котры нынѣ вышли з хоснованя. В оркестровой и коморной [[Музика|музицѣ]] виолончело, выконуючи соловы, а тыж теноровы и басовы партии, в добѣ двох [[Стороча|сторочи]] зоставать другым подля важности смыковым [[Музичны инштрументы|инштрументом]], заоставаючи лем за [[гуслѣ|гуслями]].<ref name="МЭС">Музыкальный энциклопедический словарь.</ref><ref>Энциклопедия «Кругосвет».</ref> ==Етимология== Назва походить од {{Реф-инфо|[[Италиянскый язык|ит.]]}} ''violoncello''. Первый раз назва зафиксована в зберцѣ [[соната|сонат]] од Дж.&nbsp;Ч.&nbsp;Аррести (Giulio Cesare Arresti), Венеция, 1665.<ref name="МЭС"/> ==См. тыж== * [[Гуслѣ]] ==Жерела и одказы== * {{Cite book | editor=Келдыш Г.В. |title=//'''Музыкальный энциклопедический словарь''' | url=https://archive.org/details/muzykalnyientsik0000unse |location=Москва |publisher=Советская энциклопедия |edition= |date=1990 |chapter=Виолончель |page=[https://archive.org/details/muzykalnyientsik0000unse/page/n112 109] |language=[[Русскый язык|русскы]] |isbn=5-85270-033-9 }} * {{Cite web |title=ВИОЛОНЧЕЛЬ |url=https://www.krugosvet.ru/enc/kultura_i_obrazovanie/muzyka/VIOLONCHEL.html |publisher='''Энциклопедия «Кругосвет»''' |language=русскы |accessdate=2019-06-19}} {{Commonscat|Cellos}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Музичны інштрументы]] t8i5tz24vkb7qf25yjpv06m0149tjd9 Нѣмецке цѣсарство 0 15181 168549 164280 2026-08-20T21:46:17Z InternetArchiveBot 22034 Add 2 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168549 wikitext text/x-wiki {{Заникла держава | názov = Нѣмецке цѣсарство | originálny názov = Deutsches Reich | rok vzniku = 1871 | rok zániku = 1918 | viac pred = áno | pred 1 = Сѣверонѣмецка конфедерация | pred 1 vlajka = Flag of Germany (1867–1919).svg | pred 2 = Кральовство Бавария | pred 2 vlajka = Flag of Bavaria (striped).svg | pred 3 =Кральовство Вюрттемберг | pred 3 vlajka =Flagge Königreich Württemberg.svg | pred 4 = Надвойводство Баден | pred 4 vlajka =Flagge Großherzogtum Baden (1871-1891).svg | pred 5 = Надвойводство Гессен | pred 5 vlajka =Flagge Großherzogtum Hessen ohne Wappen.svg | pred info = | viac po = áno | po 1 = Ваймарска република | po 1 vlajka = Flag of Germany (3-2 aspect ratio).svg | po 2 = | po 2 vlajka = | šírka 1. sloupce = | vlajka = Flag of Germany (1867–1919).svg | článok o vlajke = | vlajka veľkosť = | znak = Wappen Deutsches Reich - Reichswappen (Grosses).svg | článok o znaku = | znak veľkosť = 130px | rámček znak = áno | hymna = Heil dir im Siegerkranz <br />[[File:Oben am jungen Rhein, by the U.S. Navy Band.ogg|center]] | článok o hymne = | motto = Gott mit uns | článok o motte = | mapa = German Empire 1914.svg | mapa veľkosť = 292px | mapa poznámka = Нѣмецке цѣсарство 1871–1918 | hlavné mesto = [[Берлин]] | rozloha = 540&nbsp;858 | rozloha poznámka = (1910) | najvyšší bod = | najvyšší bod poznámka = | najdlhšia rieka = | najdlhšia rieka poznámka= | počet obyvateľov = [[1871]]: 41 058 792 <br /> [[1890]]: 49 428 470 <br /> [[1910]]: 64 925 993 | počet obyvateľov poznámka = | jazyky = [[Нѣмецкый язык|нѣмецкый]] | národnostné zloženie = | náboženstvo = | štátne zriadenie = [[федерация|федеративна]] [[конштитучна монархия]] | materský štát = | mena = золота марка (1873–1914)<br>папѣрьова марка (1914–1918) | vznik = [[18. януар]] [[1871]] | zánik = [[9. новембер]] [[1918]] }} '''Нѣмецке цѣсарство''' або '''Нѣмецкый райх''' ({{lang-de|3|Deutsches Reich}}), тыж означована як '''Империалне Нѣмецко''',<ref>{{cite book |last=Chickering |first=Roger |year=2004 |title=Imperial Germany and the Great War, 1914-1918 |url=https://archive.org/details/imperialgermanyg0000chic |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521545063 |page=[https://archive.org/details/imperialgermanyg0000chic/page/1 1]}}</ref><ref>{{cite book |editor-last=Müller |editor-first=Sven Oliver |editor2-last=Torp |editor2-first=Cornelius |year=2011 |title=Imperial Germany Revisited: Continuing Debates and New Perspectives |publisher=Berghahn Books |isbn=9780857453634 |page=1}}</ref><ref>{{cite book |editor-last=Retallack |editor-first=James |year=2008 |title=Imperial Germany 1871–1918 |publisher=Oxford University Press |isbn=9780199204875 |page=1}}</ref><ref>{{cite book |last=Hull |first=Isabel V. |year=2005 |title=Absolute Destruction: Military Culture and the Practices of War in Imperial Germany |url=https://archive.org/details/absolutedestruct00hull |publisher=Cornell University Press |isbn=9780801472930 |page=[https://archive.org/details/absolutedestruct00hull/page/1 1]}}</ref> '''Другый райх''' ({{lang-de|3|Zweites Reich}}), або '''Кайзеровске Нѣмецко''' — держава, котра екзистовала в [[Середня Европа|середньой Европѣ]] в конци [[19. стороча|19.]] и зачатку [[20. стороча]]. Тоты назвы ся обычайно поужывають на означѣня Нѣмецка в роках [[1871]] аж [[1918]], коли было конштитучнов монархиов: од споѣня Нѣмецка и выголошѣня прусского краля Вилгелма I. за нѣмецкого цѣсаря [[18. януара]] 1871 аж по фактичне выголошѣня Ваймарской републикы Филиппом Шайдеманном [[9. новембра]] 1918 и формалне зречѣня ся трону Вилгелма II. [[28. новембра]] 1918. Найважнѣйшы державы, котры сусѣдили з Нѣмецкым цѣсарством: [[Российска империя]] на [[выход]]ѣ, [[Франция]] на [[запад]]ѣ и [[Австро-Мадярщина]] на [[юг]]у. В року 1871 мало Нѣмецко 41 милионох обывательох, до року [[1913]] тото число выросло на 68 милионох. Споене Нѣмецко, котре было в року [[1815]] переважно сельске, ся стало переважно мѣстскым.<ref>J. H. Clapham, ''The Economic Development of France and Germany 1815–1914'' (1936)</ref> Успѣх индустриализации Нѣмецка на зачатку 20. стороча ся выказовав двоито; нѣмецкы товарнѣ были часто векшы и модернѣйшы од многых их бритскых и французскых аналогох, але ремеселный сектор быв веце заосталый.<ref name="Germany article of Encyclopedia Britannia">{{Cite web |url=https://www.britannica.com/place/Germany/The-economy-1890-1914 |title=Germany article of Encyclopedia Britannia, Link |access-date=12 січня 2022 |archive-date=24 січня 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220124145906/https://www.britannica.com/place/Germany/The-economy-1890-1914 |url-status=live }}</ref> Успѣхы Нѣмецкого цѣсарства в природных науках, особенно в физицѣ и хемии, были такы, же една третина вшиткых [[Нобелівска премія|Нобеловых наград]] припадала нѣмецкым [[вынаходник]]ам и студовательом. За 47 рокы свойой екзистенции ся Нѣмецке цѣсарство стало промыселнов, технологичнов и научнов державов в Европѣ а ку року 1913 Нѣмецко ся стало найвекшов економиков в континенталной Европѣ и третьов найвекшов на свѣтѣ (по [[США]] и [[Китай|Китаю]]).<ref name="Gat2008">{{cite book |author=Azar Gat |title=War in Human Civilization |url=https://books.google.com/books?id=S6gSDAAAQBAJ&pg=PA517 |year=2008 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-923663-3 |page=517}}</ref> [[File:GermanColonialEmpire(UPT3).jpg|300px|thumb|Мапа Нѣмецкого цѣсарства з колониями]] == Выголошѣня цѣсарства == [[Файл:Wernerprokla.jpg|thumb|left|Выголошѣня Нѣмецкого цѣсарства в Зеркаловой салѣ Версайского замка, 18. януар 1871]] В року 1866 в резултатѣ побѣды над [[Австрийска империя|Австриев]] прусскый канцлер [[Отто фон Бисмарк]] успѣшно реализовав свой план споѣня 17 нѣмецкых земель в [[Сѣверонѣмецка конфедерация|конфедерацию]]. Далша надзвычайно выгодна ситуация подобного характера склала ся в року 1870, коли, выхосновавши честолюбивость [[Наполеон III.|Наполеона III.]], выпровоковав го на войну, котру [[Сѣверонѣмецка конфедерация]] легко могла выиграти, чим бы ся еще веце розмогла нѣмецка народна пыха и дяка на споѣня. И на тот раз план ся удав. Еще в ходѣ витязной войны, [[18. януара]] [[1871]] в Зеркаловой салѣ Версайского замка под [[Париж]]ом было славностно выголошено створѣня Нѣмецкого цѣсарства (райха). Цѣсарство было федерациев 25 самостатных политичных единиць (четыре кральовства, шѣсть надвойводств, четыри войводства, восѣм княжеств и три вольны городы: Гамбург, Бремен, Любек). Колективным носительом суверениты поважовали ся 22 нѣмецкы пановникы и сенаты трьох городох. ''Райхсканцлером'' зостав на цѣлы 20 рокы [[Отто фон Бисмарк]]. Цѣсарь мав право скликати и роспустити ''райхстаг'' (парламент), схвалити або ветовати приняты ним законы. [[Кральовство Пруссия]] мало в цѣсарствѣ ключову позицию и хоть в райхстагу мало лем 17 мѣст зоз 58, але на реализацию ключовой позиции мало право вета.<ref>Патрушев А., сс. 288, 293.</ref> == Нѣмецкы цѣсарѣ == Ключова роль [[Кральовство Пруссия|Пруссии]] была и в том, же цѣсарьом (Deutscher Kaiser) подля конштитуции быв все лем краль [[Кральовство Пруссия|Пруссии]]. {| class="wikitable" |- style="text-align:center;" ! colspan=3 | Династия Гогенцоллерн (Hohenzollern) |- ! Цѣсарь !! зачаток панованя !! конець панованя |- | [[Вилгелм I. Гогенцоллерн|Вилгелм I.]] || 18. януар 1871 || 9. марец 1888 (смерть) |- | [[Фридрих III. Гогенцоллерн|Фридрих III.]] || 9. марец 1888 || 15. юн 1888 (смерть) |- | [[Вилгелм II. Гогенцоллерн|Вилгелм II.]] || 15. юн 1888 || 9. новембер 1918 (абдикация) |} == Доба Бисмарка == [[Отто фон Бисмарк|Бисмарк]] быв канцлером безмала 20 рокы (1871–1890). В заграничной политицѣ успѣшно провадив мирну политику, што вело до змоцнѣня меджинародных позиций цѣсарства. В домашной политицѣ быв конзерватор, не розумѣв демократичны тенденции епохы, кажду политичну опозицию поважовав за «антидержавну». Бойовав против католикох (Пруссия была переважно протестантска), против социалистох, против либералох. Была доба техничной револуции, индустриализации, вывинула ся [[буржоазия]], але в сполоченствѣ тон подавала все ще шляхта. Наконець, по рядѣ неуспѣхох, молодый цѣсарь [[Вилгелм II. Гогенцоллерн|Вилгелм II.]] одволав го з поста канцлера.<ref>Патрушев А., с. 293.</ref> === Приорита едности цѣсарства === Найвекшов идеев и заслугов [[Отто фон Бисмарк|Бисмарка]] было створѣня еднотного нѣмецкого цѣсарства: быв он мудрым и осторожным политиком, знав, кедь требало, выволати конфликт меджи неприятелями [[Нѣмцѣ|Нѣмцьох]] и зыскати хосен з того, але знав и пересвѣдчити на компромис конфликтуючы нѣмецкы партии, указуючи им на их сполочный высшый интерес. Таков великов его заслугов было замирѣня конфликта з року 1862, коли прусскы либералы в бою против краля [[Вилгелм I. Гогенцоллерн|Вилгелма I.]] домогали ся повной влады про парламент. [[Отто фон Бисмарк|Бисмарк]] подав проект змирюючого акта, котрым мав быти [[либерализм]] подрядженый [[национализм]]ови. В день выберанок нового парламента, [[3. юла]] [[1866]] [[Кральовство Пруссия|Пруссия]] выграла битку под Кениггретцом (Градец Кралове) над [[Австрийска империя|Австриев]], а [[3. септембра]] [[1866]] парламент переважнов векшинов прияв змирюючый акт. За то [[Вилгелм I. Гогенцоллерн|Вилгелм I.]] до конця живота поважовав [[Отто фон Бисмарк|Бисмарка]] за незамѣнимого [[политика]], а [[Либерализм|либералы]] го таксамо честовали.<ref name=EB>German Empire.</ref> === Економична криза === Едным з найвекшых неуспѣхох [[Отто фон Бисмарк|Бисмарка]] была економична политика. В року 1871 цѣсарство зыскало 5 милиарды золотых франкох контрибуции и анектовану промыслову базу Елзас-Лотрингии, што могло служити добров основов про могутный рост економикы. Намѣсто довгодобых инвестиций тот «золотый дождь» быв пущеный на финанчны шпекулации. Уже ку концю року 1873 зачала ся страшна криза надвыробы, масовы банкротства банкох, промысловой выробы, а о два рокы и аграрного сектора.<ref>Патрушев А., сс. 296–297, 299–300.</ref> В маю 1875 [[Отто фон Бисмарк|Бисмарк]] подав резигнацию, але [[Вилгелм I. Гогенцоллерн|Вилгелм I.]] ю одхылив.<ref>Патрушев А., с. 305.</ref> [[Отто фон Бисмарк|Бисмарк]] од рокох 1878–1879 перешов ку новой економичной политицѣ, ориентованой на [[протекционизм]], ограничѣня против [[Социализм|социалистох]], [[либерализм|либералох]], [[Церковь (организация)|Церкви]] и [[Жиды|Жидох]]. Велика депресия тягла ся аж до рока 1896, а едным з ей наслѣдкох став ся закорѣненый в нѣмецком сполоченствѣ [[антисемитизм]].<ref>Патрушев А., с. 301.</ref> === Колониална политика === [[Отто фон Бисмарк|Бисмарк]] особнѣ быв против того, жебы Нѣмецке цѣсарство приростало колониями, предвидячи там веце проблем як хосну. Але в року 1884, коли нѣмецкый [[подузятник]] Алфред Людериц купив територии в [[Африка|Африцѣ]] и просив нѣмецку владу санкционовати тоту транзакцию, [[Отто фон Бисмарк|Бисмарк]] выголосив протекторат цѣсарства над тыма териториями, в [[Берлин]]ѣ была скликана [[Берліньска конференція (1884)|конференция]] о роздѣлѣ [[Африка|Африкы]]. Далша колонизация вела ся на приватной основѣ ''Сполком нѣмецкой колонизации'' тай иншыма подобныма компаниями, а в року 1914 нѣмецка колониална империя мала плоху 2,9&nbsp;млн.&nbsp;км<sup>2</sup> з обывательством 12&nbsp;млн. особ.<ref>Патрушев А., с. 315.</ref> Колониална империя не была нигда сериозным фактором в економицѣ Нѣмецкого цѣсарства, але задоволяла ростуче чутя народной гордости.<ref name=EB/> === Конець канцлерства === По смерти [[Вилгелм I. Гогенцоллерн|Вилгелма I.]] на трон наступив его сын [[Фридрих III. Гогенцоллерн|Фридрих III.]], котрый мав жену [[Англичане|Англичанку]] и быв [[Либерализм|либералом]], але национал-либералом, готовым на компромис зоз [[Отто фон Бисмарк|Бисмарком]]. Авшак другый цѣсарь быв тяжко хворый и пановав лем 99 днѣ. Третий цѣсарь, молодый и амбитный [[Вилгелм II. Гогенцоллерн|Вилгелм II.]] не чув ся нияк завязаный перед [[Отто фон Бисмарк|Бисмарком]]. В року 1889 и на зачатку 1890 стали ся понад 1000 штрайкох, што указало повне фиаско ограничуючых законох. [[Отто фон Бисмарк|Бисмарк]] подав законопроект на еще векшы ограничѣня, але парламент го одхылив. Наконець, на выберанках 1890 его парламентска коалиция зоз 220 упала до 135 мѣст. [[18. марца]] [[1890]] на жаданя цѣсаря 75-рочный [[Отто фон Бисмарк|Бисмарк]] резигновав.<ref name=EB/><ref>Патрушев А., сс. 318–319.</ref> == Доба Вилгелма II. == Другу половку [[История|истории]] Нѣмецкого цѣсарства называють добов [[Вилгелм II. Гогенцоллерн|Вилгелма II.]] з даколькых доводох. За тот час перемѣнили ся восьмеро канцлеры. Нелем в политицѣ, в газдовствѣ, але и в цѣлом духу цѣсарства настали великы перемѣны. В школствѣ и в науцѣ намѣсто гуманитарных наук наперед вышли практичны наукы, котры могли ся уплатнити в газдовствѣ, войску и политицѣ. Нѣмецкый промысел зачав добывати свѣтовы торгы, а нѣмецкый флот — моря.<ref name=Révai>II. Vilmos uralkodása.</ref> Подля промысловой выробы цѣсарство стало на друге мѣсто по [[США]]. Але [[Вилгелм II. Гогенцоллерн|Вилгелм II.]] не мав ни скушености, ни знаня, ни осторожности, такых як [[Отто фон Бисмарк|Бисмарк]]. Дух милитаризма чимдале веце отравльовав сполоченство, статочным чоловѣком быв поважованый лем тот, што одслужив во войску и вернув ся до цивилу вояком або офицером резервы. Нова загранична политика приводила цѣсарство до все векшой изолации. Во внуторной политицѣ были пороблены значны перемѣны во створѣню «социалного штату», од котрых цѣсарь чекав достати роботный люд на свою сторону, але коли видѣв, же ся так не стало, вернув ся ку реакчному курзу. При вонкашной могутности Нѣмецке цѣсарство зоставало в собѣ слабым и нестабилным.<ref>Патрушев А., с. 320.</ref> [[Вилгелм II. Гогенцоллерн|Вилгелм II.]] хотѣв пановати самовладно, быти сам собѣ канцлер, персонално завдавати и вонкашну и внуторну политику. Его справованя ся даколи было нечекане и неадекватне. [[Болгария|Болгарского]] царя публично копнув в гузицю, а [[Российска империя|российского]] великого князя ударив маршалскым жезлом по хребтови.<ref>Патрушев А., с. 322.</ref> В року 1913 Нѣмецке цѣсарство стало ся другов наймогутнѣйшов морсков державов по [[Споене кральовство Великой Британии и Ирландии|Споеном кральовствѣ]].<ref>Патрушев А., с. 335.</ref> Нѣмецкы генералы рвали ся в бой и были пересвѣдчены, же добудуть скору и легку побѣду, и в лѣтѣ 1914 цѣсарь одважив ся на ризико великой войны.<ref>Патрушев А., сс. 343–344.</ref> ==Конець цѣсарства== [[Перва свѣтова война|Война]] од зачатку пошла не подля плана нѣмецкого генералного штабу, але подля властной логикы. Блискавична война не подарила ся, а перешла в позичне протистояня з величезныма материалныма и людскыма утратами. Роль цѣсаря, а тым веце его канцлерох, одсунула ся в тѣнь, в августѣ 1916 в цѣсарствѣ установила ся военна диктатура найвысшого велителя [[Паул фон Гинденбург|Паула фон Гинденбурга]] и велителя генералного штабу [[Ерих Лудендорф|Ериха Лудендорфа]]. Ресурсы Нѣмецкого цѣсарства были близкы до вычерпаня, а шансы на побѣду близкы до нулы. Коли в року 1917 во [[Перва свѣтова война|войну]] на сторонѣ [[Троита Антанта|Антанты]] вступили [[США]] з их великыма ресурсами, резултат войны быв рѣшеный.<ref name=Patr347>Патрушев А., с. 347.</ref> Тым часом револуция в [[Российска империя|России]] и ей [[Брест-Литовскый мир (3. марец 1918)|выход з войны в марцу 1918]] дав шанс Нѣмецкому цѣсарству отворити офензиву на западном фронтѣ, але переломити ход войны ани тото уже не могло. Зачала ся револуция, и [[9. новембер]] [[1918]] став ся послѣдным дньом Нѣмецкого цѣсарства. Цѣсарь и монархы всѣх держав цѣсарства зрекли ся своих тронох.<ref name=Patr347/> Статья 227 [[Версайскый договор|Версайского договора]] поклала персоналну вину за [[Перва свѣтова война|Перву свѣтову войну]] на [[Вилгелм II. Гогенцоллерн|Вилгелма II.]] и мав быти судженый шпециалным судом пятьох главных витязных держав ([[США]], [[Споене кральовство Великой Британии и Ирландии|Споене кральовство]], [[Франция]], [[Италия]], [[Япония]]). == Жерела и одказы == * {{Cite book |title=//Révai nagy lexikona |chapter='''II. Vilmos uralkodása''' |pages=357–359 |location= |publisher=Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság |date=1916 |volume=14. köt |language=[[Мадярскый язык|мадярскы]] }} * {{Cite book |author='''Патрушев А.И.''' |title=Германская история: через тернии двух тысячелетий |chapter= |pages= |location=М. |publisher=Издательский дом Международного университета в Москве |date=2007 |isbn=5-9248-0130-6 |language=[[Русскый язык|русскы]] }} * {{Cite web |title='''German Empire''' |url=https://www.britannica.com/place/German-Empire |publisher=//Encyclopaedia Britannica |language=[[Англицкый язык|англицкы]] |accessdate=2019-06-29 }} {{Commonscat|German Empire}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:История Германии]] [[Катеґорія:Заниклы штаты Германии]] oiba8lc357tp7mo5s1wpqbdkxkme2yt Павел Роберт Маґочій 0 15816 168556 156588 2026-08-20T21:53:23Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168556 wikitext text/x-wiki {{Ученый |имя = Павел Роберт Маґочій |имя оригиналне = {{lang-en|Paul Robert Magocsi}} |образчик = [[File:Magocsi NTSh Toronto.JPG|200px]] |образчика подпис = Торонто, 2013 |познатый як = фахман в истории народностных меншин |позната як = |имя при уроджѣню = |уроджѣня = {{Birth date and age|1945|01|26}}<ref name=Horbal>Bogdan Horbal.</ref> |мѣсто роджѣня = [[Енглвуд, Ню Джерзи| Енглвуд]], [[Ню Джерзи]], [[США]] |упокоеня = <!-- {{Death date and age|YYYY|MM|DD|1945|01|26}} --> |мѣсто смерти = |причина смерти = |сферы наук = история Выходной Европы<br>и народностных меншин |ученый ступень = Ph.D., 1972<ref name=Horbal/> |alma mater = [[Принстонска универзита]] |главны роботы = |честны титулы = Доктор [[honoris causa]], 2013<ref>Prof. Dr. Paul Robert Magocsi – Doctor honoris causa Prešovskej univerzity v Prešove.</ref> [[Пряшовска универзита]] |членство в = Кральовске общество Канады<ref name=Horbal/> |одзнакы = |категория склада = Paul Robert Magocsi }} {{Вонкове медиум | title = Видеоматериалы | topic = | align = | width = | image1 = | image2 = | image3 = | audio1 = | audio2 = | audio3 = | video1 = [https://www.youtube.com/watch?v=eqol7oFSwU8 В. Кобулей: Колесо життя Павла Роберта Магочія, 2018 (30 мин.)] | video2 = [https://www.youtube.com/watch?v=w8RnvlXGaAc Презентация книгы, Ужгород, 2021 (2 год.) ] | video3 = | model1 = | model2 = | model3 = }} '''Па́вел Ро́берт Ма́ґочій''' ({{Lang-en|Paul Robert Magocsi}}; *[[26. януар|26.]]&nbsp;[[26. януар|януар]] [[1945]], [[Енглвуд|Енґлвуд]], [[Ню Джерзи|Ню Джерзі]], [[Споєны Штаты Америцькы|Споєны Штаты Америкы]])&nbsp;— [[историк|історик]], карпаторусиніста [[Русины|русиньско]]-[[Мадяре|мадярьского]] походжіня. Його родічі были еміґранты з Підкарпатя і він є третє поколіня америцькых Русинів, котры ся актівно інтересують історійов і културов своїх предків в Карпатах. Закінчів [[Ратґерсова універзіта|Ратґерсову універзіту]], штудовав далше на [[Прінстоньска універзіта|Прінстоньскій універзіті]] і на Гарвардовій. Писати свої роботы о Русинах і орґанізовати науковы конференції зачав іщі як дослідник [[Гарвардова універзіта|Гарвардовой універзіты]] в 70-тых роках 20-го столітя. В 1980.&nbsp;році став ся ведучім катедры українознательскых штудій [[Торонтьска універзіта|Торонтьской універзіты]] в Канаді. В 1996.&nbsp;році быв выбраный до Академії наук Кральовского общества Канады. Маґочій є таксамо засновательом Карпаторусиньского дослідного центру, котрый выникнув у 1978.&nbsp;році. Быв і співосновательом [[Світовый конґрес Русинів|Світового конґресу Русинів]], єден час і председом выконного орґану СКР&nbsp;— [[Світова рада Русинів|Світовой рады Русинів]]. Много раз быв ініціатором скликаня науковых конференцій о Русинах в Европі і Споєных штатах Америкы.<ref name="Medvid">Медвідь (2015).</ref> Маґочій публіковав стовкы статей з різных науковых дісціплін: з історії, бібліоґрафії, языкознательства, картоґрафії, політолоґії, котры дотуляють ся Русинів, Централной Европы і Україны.<ref name=Medvid/> == Ранньый жывут == Павел Роберт Маґочій ся родив 26.&nbsp;януара 1945.&nbsp;року у варощику Енґлвуд, [[Ню Джерзи|штат Ню Джырзі]], [[Споєны Штаты Америцькы|США]], у родині Шандора Б.&nbsp;Маґочія (1910–1990), американця мадярського походжіня из села Даровц (Darócz), котроє до 1918.&nbsp;рока было частьов Косонського округа корольського комітата Береґ (теперь у [[Мадярьско|Мадярщині]]) тай русинкы Анны Лендєл (1913–1998) из села Волоськоє Верьховинського округа корольського комітата Береґ (теперь с.&nbsp;Підгірне, Иршавська громада, [[Хустськый район]], [[Закарпатска область|Закарпатська область]], [[Україна|Украйина]]). Уд старшины взяв двойноє имня Павел Роберт. Дітинство и юность Маґочія пройшли у варощику Фейрвю, у родительськум домі з видом на Мангеттен (центер [[Ню Йорк (місто)|Ню-Йорка]]) через ріку Гудзон. Середньоє ошколованя Павел Роберт добыв у школі Кліфсайд Парк. У 1962.&nbsp;році 17-ручный Маґочій вступив до Ратґерського універзитета (Ню Брансвік, шт.&nbsp;Ню Джырзі). Дипломы бакалавра и маґістра з історії США тай из історії модерної Европы Маґочій дустав у 1966.&nbsp;и удповідно в 1967.&nbsp;роках. У Прінстонському універзитеті дорадив ся стати украйиністом: пуд научным керовництвом проф. Джеймса Білінґтона (котрый пак 30&nbsp;рокув быв директором Бібліотекы Конґреса США у [[Вашінґтон (місто)|Вашинґтоні]]) Павел Роберт зачав писати дисертацію за запоро­зькых козакув.<ref name=":0">Фенич (2025).</ref> В авґусті 1968.&nbsp;рока передумав тай зачав писати роботу за Пудкарпатську Русь&nbsp;— у час, кой тота тема была домак незнана про америцькых професорув. У літі 1968.&nbsp;року, роблячи над проєктом за европську еміґрацію в США в Міннесотському універзитеті, Маґочій як член ґрупы из шістьох аспірантув трафив до [[Пряшів|Пряшова]]. [[Инвазия Варшавского пакта до Чехословакии|Совітськоє вторгненя]] в комуністичну [[Чеськословеньско|Чехословакію]] стимуловало го до роботы над темов русинського націоналного звіданя и Карпатського реґіона.<ref name=":0" /> У майови 1969.&nbsp;рока Маґочій, будучи молодым аспірантом Прінстонського універзитета, выголосив реферат в Украйинськуй волнуй академії наук (УВАН) у Ню Йорку на тему „Теза Оскара Гендліна за удчуженя на примірі украйинського іміґрантського опыта у Зєдиненых Штатах“. Як пак споминав сам Маґочій, бесіда из другым учасником семінара, америцькым тюрколоґом украйинського роду Омеляном Пріцаком, професором Гарвардського універзитета, „кардинално змінила зачатковый худ мої професійної карьєры“. У тому такой 1969.&nbsp;році Маґочій дустав диплом маґістра з історії Росії тай Централно-Восточної Европы в Прінстонському універзитеті и кунчив Школу славянськых студій в [[Карлова универзита|Карловому універзитеті]] в комуністичнуй Празі. У 1971.&nbsp;році проф. Пріцак закликав Маґочія на роботу до Центра близьковосточных студій Гарвардського універзитета. Там Пріцак зобрав довороха шістьох молодых аспірантув: О.&nbsp;Субтельного, Л.&nbsp;Гайду, Г.&nbsp;Грабовича, З.&nbsp;Когута, Ф.&nbsp;Сисина и П.&nbsp;Р.&nbsp;Маґочія&nbsp;— в Украйинськый изглядательськый центер. На рекомендацію Павла Роберта до них ся прикапчав ищи Едвард Касинець. У Гарвардському украйинському зглядательському центрі Маґочій робив до 1980.&nbsp;року.<ref name=":0" /> У майови 1972.&nbsp;року П.&nbsp;Р.&nbsp;Маґочій оборонив дисертаційну роботу з історії розвою націоналної самосвідомости на Пудкарпатськуй Руси у 1918–1938.&nbsp;роках и дустав диплом доктора філозофії (PhD) в Прінстонському універзитеті. У 1973–1974.&nbsp;роках ун закунчив Ошколу мадярського языка тай културы в Універзитеті Лайоша Кошута в [[Дебрецен|Дебрецені]] (из 2000&nbsp;— часть [[Дебреценска универзита|Дебреценського універзитета]]). Уд 1975.&nbsp;до 1982.&nbsp;року Маґочій быв першым удповідалным редактором серії книг из украйинознавства „Harvard Series of Ukrainian Studies“. У 1973–1976.&nbsp;роках быв рядным членом Академічного научного общества (Society of Fellows) Гарвардського універзитета.<ref name=":0" /> ==Убрана бібліоґрафія== === Роботы за русинську історію === * Carpatho-Rusyn Settlement at the Outset of the 20th Century with additional data from 1881 and 1806 / Росселеня карпатьскых русинів на зачатку ХХ столітя з далшыма данныма з 1881-го і 1806-го року, Map and placename index by Paul Robert MAGOCSI; Produced by the Cartography Office, University of Toronto, Toronto; Carpatho-Rusyn Research Center, 1996, 1998, 2011. * MÁGÓCSI Pál Róbert. A nép, amelyik sehonnan sem jött: A kárpáti ruszinok képes illusztrált története, Az illusztrációkat kommentálta Valerij Pagyak; magyarra fordította Varga Béla. Ungvár: V. Pagyak Kiadója, 2014, 120 old., ill. + térképek. * MAGOCSI Paul Robert. Carpathian Rus’. A Historical Atlas, Distributed by the University of Toronto Press for the Chair of Ukrainian Studies University of Toronto, 2017, 80 p. * MAGOCSI Paul Robert. From Nowhere to Somewhere: The Carpatho-Rusyn Movement - A Personal History. Hannover and Stuttgart: Ibidem Verlag, 2024, xliv and 531 p., 321 illustrations. * MAGOCSI Paul Robert. Chrbtom k horám. Dejiny Karpatskej Rusi a karpatských Rusínov. Prešov: Vydavateľstvo UNIVERSUM-EU, 2016, 596 s., 34 maps, 6 tables, 144 illustrations. * MAGOCSI Paul Robert. Karpatská Rus. Historický atlas, Preklad textov: Helena Čuriková, Lenka Gogová, Jana Mačaková, Barbora Olejárová, Klaudia Valdmanová. Prešov: Výdavateľstvo Prešovskej univerzity v Prešove, 2022, 94 s. * MAGOCSI Paul Robert. Mapping Stateless Peoples: The East Slavs of the Carpathians // Canadian Slavonic Papers, Vol. XXXIX, № 3-4. Edmonton, 1997, p. 301–331, 7 maps. * MAGOCSI Paul Robert. Naród znikąd: ilustrowana historia Rusinów Karpackich, Podpisy pod ilustracjami Walerij Padiak; z angielskiego przełożyla Edyta Tkacz. Użhorod: Wydawnictwo W. Padiaka, 2014, 120 s., il. + mapy. * MAGOCSI Paul Robert. Of the Making of Nationalities There Is No End, 2 vols. New York: Columbia University Press/East European Monographs, 1999, xxxvii + 482 p., xxiii + 536 p. * MAGOCSI Paul Robert. Národ znikadiaľ: ilustrovaná história karpatských Rusínov, Komentáre k ilustráciám Valerij Pad’ák, preklad z ukrajinského jazyka Anna Plišková, preklad textov na mapách a ich úprava Alexander Zozuľák. Prešov: Rusín a Ľudové noviny, 2007, 120 s., 6 map, 183 ilustrácie. * MAGOCSI Paul Robert. Our People. Carpatho-Rusyns and Their Descendants in North America, 5th revised edition. New York: Carpatho-Rusyn Research Centre, 2023, 247 p. * MAGOCSI Paul Robert. Our People. Carpatho-Rusyns and Their Descendants in North America. Preface by Oscar Handlin. Toronto: Multicultural History Society of Ontario, 1984. xii, 160 p., 4 maps, 86 illustrations. * MAGOCSI Paul Robert. Our People: Carpatho-Rusyns and Their Descendants in North America, 3rd revised edition. Toronto, Ontario: Multicultural History Society of Ontario, 1994, xii and 220 p., 4 maps, 101 illustrations. * MAGOCSI Paul Robert. Our Рeople. Carpatho-Rusyns and their Descendants in North America, 4th revised edition. Wauconda, Illinois USA, Bolchazy-Carducci Publishers, Inc., 2005, xvi, 232 p., 4 maps, 102 illustrations. * MAGOCSI Paul Robert. Pod osłoną gór: Dzieje Rusi Karpackiej i Karpatorusinów, Prekl. z angl. Marek Król. Rzeszów: Libra, 2022, 540 p. and 48 plates with 130 illustrations, 34 maps, 6 tables, bibliography, 2 indexes. * MAGOCSI Paul Robert. Poporul de niciunde: Istorie în imagini a rutenilor carpatici, Traducere in limba română de Elvira Chilaru, Comentari de subiect la imagini Valerii Padeac. Ujgorod: Editură lui V. Padeac, 2007, 120 p., 6 hârţi, 183 foto. * MAGOCSI Paul Robert. The Carpatho-Rusyn Americans, Tne Immіgrant Experience Series, Introduction by Daniel Patrik Moynihan, 2nd revised edition. Philadelphia: Chelsea House Publishers, 2001, 112 p., 2 maps, 60 illustrations. * MAGOCSI Paul Robert. The Carpatho-Rusyn Americans. The Peoples of North America Series. Introduction by Daniel Patrick Moynihan. New York – Philadelphia: Chelsea House Publishers, 1989, 112 p., 2 maps, 60 illustrations. * MAGOCSI Paul Robert. The People from Nowhere: An Illustrated History of Carpatho-Rusyns, Commentary to illustrations by Valerii Padiak. Uzhhorod: V. Padiak Publishers, 2006, 120 p., 6 maps, 183 illustrations. 2nd revised edition, 2018. * MAGOCSI Paul Robert. The Rusyns of Slovakia: An Historical Survey, Classics of Carpatho-Rusyn Scholarship, Vol. VI. New York: Columbia University Press – East European Monographs, 1993. xii, 185 p., 6 maps, 38 illustrations. * MAGOCSI Paul Robert. The Rusyn-Ukrainians of Czechoslovakia: An Historical Survey, Bausteine zur ethnopolitischen Forschung, Vol. VII. Vienna: Wilhelm Braumüller Universitäts-Verlagsbuchhandlung, 1983. 93 s., 2 maps. * MAGOCSI Paul Robert. The Shaping of National Identity: Subcarpathian Rus’, 1848–1948. Cambridge, Mass. and London, England: Harvard University Press, 1978. xvi, 640 p., 6 maps, 6 tables. * MAGOCSI Paul Robert. With Their Backs to the Mountains. A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest – New York: Central European University Press, 2015, xx, 544 p., 34 maps, 6 tables, 102 illustrations. * MAGOCSI Pavel Robert. Narod niotkuda: Іlustrirana povijest Karpatorusina, komentari i ilustracije Valerij Padak; prijevod na hrvatski jezik Eugenija Vrabec. Užhorod: Naklada V. Padaka, 2009, 120 s., 6 maps, 183 illustrations. * MAGOCSI Pavel Robert. Národ odnikud: ilustrované dĕjiny karpatských Rusínů, Texty k ilustracím Valerij Pad’ak; česky přeložil Miroslav Kopecký. Užhorod: Vydavatelství V. Pad’aka, 2014, 120 s., il. + mapy. * МАГОЧИ Павло Роберт. Народ нїодкадз: илустрована история Карпатских Русинох, Коментари ґу илустрацийом Валерий Падяк; Преклад по руски Анита Ґовля, Любомир Медєши, Михайло Фейса; Наук. ред. Любомир Медєши. Ужгород – Нови Сад: Видавательство В. Падяка – НВУ «Руске слово», 2009, 120 с., 183 илустрації, 6 мап. * МАҐОЧІЙ Павло Роберт. Народ нивыдкы: Ілустрована історія карпаторусинôв, Потовмачив по русинськы Валерій Падяк; Сюжетні коментарі ид ілустраціям Валерія Падяка. Ужгород: Выдавателство В. Падяка, 2007, 120 с. + 6 мап, 183 іллюстрації. * МАҐОЧІЙ Павло Роберт. Підкарпатська Русь: формування національної самосвідомості (1848–1948), Друге видання, доповнене та перероблене; передм. В. Фенича; вип. ред. та покажчики Л. Ільченко; ред. В. Падяк. Ужгород: Видавництво Валерія Падяка, 2021, XLVIII, 768 с., 6 мап, 6 таблиць. * МАҐОЧІЙ Павло Роберт. Русины на Словеньску. Історичный перегляд. Пряшов: Русинська оброда, 1994, 214 с., 6 мап, 38 ілустрацій. * МАҐОЧІЙ Павло Роберт. Формування національної самосвідомості: Підкарпатська Русь (1848–1948), Aвторизов. пер. з англ. Ужгород: Поличка «Карпатського краю», 1994. 296 с. * МАҐОЧІЙ Павло-Роберт. Народ нізвідки: Ілюстрована історія карпаторусинів, Пер. з англ. С. Біленького, Н. Кушко; Сюжетні комент. до іл. В. Падяка. Ужгород: Вид-во В. Падяка, 2006, 120 с.: іл.+карти. * МАҐОЧІЙ Павло-Роберт. Народ нізвідки: ілюстрована історія карпаторусинів, пер. з англ. С. Біленького, Н. Кушко; сюжетні комент. до іл. В. Падяка, Видання друге, доповнене. Ужгород: Видавництво Валерія Падяка, 2023, 120 с.: іл. + карти. * МАҐОЧІЙ Павло-Роберт. Кожен карпаторусин є русином… але не кожен русин є карпаторусином, пер. з англ. Н. Кушко, С. Біленького, з нім. Ю. Дуркота. Ужгород: Видавництво Валерія Падяка, 2015, 132 с., 2 карти. === Роботы за украйинську історію === * MAGOCSI Paul Robert. A History of Ukraine. Toronto: University of Toronto Press – Seattle: University of Washington Press, 1996. xxvi, 784 p., 42 maps, 19 tables. * MAGOCSI Paul Robert. A History of Ukraine: The Land and Its Peoples, Second, revised and expanded edition. Toronto&nbsp;– Buffalo&nbsp;– London: University of Toronto Press, 2010. xxviii, 894 p., 46 maps, 23 tables. * MAGOCSI Paul Robert. Historia Ukrainy: ziemia i ludzie, Preface by Adam Świątek, Afterword by Andrzej Zięba, Polish translation by Marek Król and Alicja Waligóra-Zblewska. Cracow: Księgarnia Akademicka, 2017. 1062 and 32 p., 46 maps, 23 tables, 81 illustrations. * MAGOCSI Paul Robert. Ukraine: An Illustrated History. Toronto – London: University of Toronto Press; Seattle: University of Washіngton Press, 2007. x, 336 p., 46 maps, 16 tables, 310 illustrations. * MAGOCSI Paul Robert. Ukrainе: A Historical Atlas, With cartography by Geoffrey J. Matthews. Toronto – London – Buffalo: University of Toronto Press, 1985. 62 p., 24 map plates. * MAGOCSI Paul Robert. Ukrayna: Bir Tarisel Atlas, Translation to Turkish by Maryna Kravets, Victor Ostapchuk and Murat Yaşar. Istanbul: Kültür Yayınları, 2023, 371 p., 46 maps, 1 tables, 310 illustration, bibliography, index. * МАҐОЧІЙ Павло Роберт. Ілюстрована історія України, Пер. з англ. Сергій Біленький. Київ: Критика, 2012. 447 с.: іл. * МАҐОЧІЙ Павло Роберт. Історія України, Авторизований пер. з англ. Ернеста Гийдела, Софії Грачової; наук. ред. Ернест Гийдел, Андрій Порицький та Богдан Янишин. Київ: Критика, 2007. 640 с., 46 карт, 10 таблиць. * МАҐОЧІЙ Павло Роберт. Україна: історія її земель та народів, Авторизов. пер. з англ. Ернест Гийдел, Софія Грачова, Надія Кушко, Олексій Сидорчук. Ужгород: Видавництво В. Падяка, 2012. ХХІІ + 794 с. + карти + таблиці. Видання друге, доповнене, 2017. XXII + 814 с. * МАҐОЧІЙ Павло-Роберт. Ucraina Redux: державність та національна ідентичність, Пер. з англ. Владислав Гриневич молодший / Magocsi Paul Robert. Ucraina Redux: On Statehood and National Identity, Transl. Vladyslav Hrynevych Jr. Київ, 2022. 98 с., мапи [Текст укр. та англ. мовами]. * МАҐОЧІЙ Павло-Роберт. Конструювання чи деконструкція: як повинна виглядати «майбутня історія України»? // Український історичний журнал, Vol. LVII, No. 4. Київ, 2013, сс. 4-7. == Жерела и одказы == * {{Cite book|isbn=0-8020-3566-3|last=Horbal|first=Bogdan|author-link=Богдан Горбаль|title=Encyclopedia of Rusyn history and culture|url=https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago|year=2005|chapter=Magocsi, Paul Robert (pseudonyms: Pavel Maču, Philip Michaels, Julian Galloway)|publisher=University of Toronto Press|location=Toronto–Buffalo–London|edition=Revised and expanded|ref=Horbal2005|page=313–314}} * {{Cite web |last=Медвідь |first=Петро |authorlink=Петро Медвідь |date=2015-01-26 |url=https://www.lem.fm/yubiley-pavla-roberta-magochiya/ |language=русиньскы |access-date=2025-04-24 |ref=Медвідь2015 |publisher=Лем.fm |title=Юбілей Павла Роберта Маґочія }} * {{Cite book |last=Фенич |first=Володимир |year=2025 |title=[[Отцюзнина (журнал)|Отцюзнина]] |publisher=РІК-У |language=русиньскы |access-date=2025-04-24 |ref=Фенич2025 |url=https://otcuznyna.com/do-80-rocha-pavla-roberta-magochija/ |authorlink=Володимир Фенич |chapter=«Кедь ушыткі 878 позицій бібліоґрафії розділити на 57 рокув научної карьєры, та проф. Маґочій каждый рук печатав по 15,4 робут»}} * {{cite web |url=http://www.unipo.sk/pracoviska/urjk/aktuality/Magocsi |title=Prof. Dr. Paul Robert Magocsi – Doctor honoris causa Prešovskej univerzity v Prešove |publisher=Prešovská univerzita v Prešove |accessdate=2020-01-27 |archiveurl=https://archive.is/20130713222619/http://www.unipo.sk/pracoviska/urjk/aktuality/Magocsi |archivedate=13 July 2013}} ==Референции== {{reflist}} ==Галерия== * [http://www.carpatho-rusyn.org/magocsi.gif Портрет в молодых роках] * {{cite web |url=http://www.rusynacademy.sk/image/rusyn_1-2015.pdf |format=pdf |title=Портрет од Василя Скакандия, нар. умѣлця Украины |publisher=Rusyn 2015/1 |accessdate=2021-04-07}} * {{cite web |url=http://www.rusynacademy.sk/image/rusyn_3-2013.pdf |format=pdf |title=Доктор гонорис кауза, Пряшов, 2013, (злѣва направо) тогдышный ректор проф. РНДр. Рене Матлович, ПгД., Доктор гоноріс кауза Пряшовской универзиты Пол Роберт Магочи, тогдышный проректор, теперѣшный ректор Др. г. к., ПгДр. Петер Кони, ПгД. (Фото В. Падяк) |publisher=Rusyn 2013/3 |accessdate=2021-04-07}} {{Lifetime|1945||Маґочій, Павел Роберт}} [[Катеґорія:Русиньскы історіци]] [[Катеґорія:Русиньскы лінґвісты]] [[Катеґорія:Русиньскы педаґоґы]] [[Катеґорія:Русиньскы новинаре]] [[Катеґорія:Енциклопедисты]] lq93aiz4vd3rog0o9e4amb8sl2kopv3 Вікіпедія:Образчік тыждня/2019/52 4 15841 168603 116771 2026-08-21T10:10:58Z CommonsDelinker 9283 Replacing Johansen_Viggo_-_Radosne_Boże_Narodzenie.jpg with [[File:Viggo_Johansen_-_Glade_jul_-_1891.jpg]] (by [[:c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] because: [[:c:COM:FR|File renamed]]: [[:c:COM:FR#FR4|Criterion 4]] (harmonizing names of file set)). 168603 wikitext text/x-wiki [[File: Viggo Johansen - Glade jul - 1891.jpg|310px|center]] <center> <small> Johansen Viggo (1851–1935): Рождество </small> </center> 51zraqmil41sgpw91oqf476g9v6ibxg Йоанн Кизак 0 15923 168512 167337 2026-08-20T20:55:42Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168512 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Йоанн Кизак |Имя_оригиналне={{ref-sk}} Joann Kizák |Категория_склада= |Образчик=[[File:Іван Кізак.jpg|250px]] |Образчика_подпис= |Чинность=[[священик]],[[педагог]], [[писатель]], русинскый културный активиста |Уроджѣня={{Birth date|1856|12|14}} |Мѣсто_роджѣня=[[Пакостов]], <br>[[Мадярске кральовство]] |Упокоеня={{Death date and age|1929|10|19|1856|12|14}} |Мѣсто_смерти=[[Пряшов]], [[Чехословакия]] |Мѣсто_погребу= |Причина_смерти= }} '''Йоанн Кизак''', {{ref-sk}} ''Joann Kizák'' (Иван Кизак, Іван Кизак, Ивaн Кізак, Іван Кізак, Іоанн Кизак) *[[14. децембер]] [[1856]], [[Пакостов]], [[Мадярске кральовство]] (днесь [[Словакия]], [[окрес Гуменне]] [[Пряшовскый край|Пряшовского края]]) – †[[19. октобер]] [[1929]], [[Пряшов]], [[Чехословакия]], (днесь Словакия) — [[священик]],[[педагог]], [[писатель]], русинскый културный активиста.<ref name=Musinka>Мушинка М. І.</ref><ref name=Magocsi>Magocsi, Paul Robert</ref><ref name=Kovac>Ковач, Федір</ref><ref>https://esu.com.ua/article-11902</ref> == Биография == Походив з родины [[пакостов]]ского [[Учитель|учителя]] Теодора Кизака.<ref name=Pliskova>[https://www.academia.edu/3701329/Jazyk_u%C4%8Debn%C3%ADc_Dr_Ioanna_Kizaka_pre_cirkevn%C3%A9_%C4%BEudov%C3%A9_%C5%A1koly_Rus%C3%ADnov_a_s%C3%BA%C4%8Dasn%C3%BD_rus%C3%ADnsky_jazyk_%D0%AF%D0%B7%D1%8B%D0%BA_%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%96%D0%B2_%D0%94%D1%80_%D0%86%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D1%96%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE_%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%8C%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D1%8B_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8B_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%8B_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%96%D0%B2_%D1%96_%D1%81%D1%83%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%8C%D1%81%D0%BA%D1%8B%D0%B9_%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA '''Анна Плїшкова''': Язык учебників Др. Іоанна Кізака про церьковны народны школы Русинів і сучасный русиньскый язык]</ref> Гимназиалны штудии скончив в [[Пряшов]]ѣ (1877), пак абсолвовав богословску семинарию в Унгварѣ (1877–1880) и богословску академию в Пряшовѣ (1880–1884).<ref name=Magocsi/> По закончѣню богословскых штудий ся оженив з Иринов Ханатовов, з котров, выховали четверо дѣти. [[Священик]]ом ся став [[15. фебруар|15. фебруара]] [[1885]], а [[17. апріль|17. апрѣля]] [[1886]] достав [[Парохия|парохию]] села [[Буковець (окрес Стропков)|Буковець]], де за шѣсть рокы быв пастырьом грекокатолицкой громады, а ещи и диригентом доброго сельского хору. То послужило причинов рѣшѣня, же в року 1892 епископ Ян Валий (1882–1911) установив го на функцию диригента и кантора пряшовского катедралного храму (1892–1920), а тот катедралный хор ся по часѣ став едным з найлѣпшых хорох в краю.<ref name=Padak>В. Падяк</ref> Йоанн Кизак быв активнов културнов и сполоченсков особностьов, закладательом и первым предсѣдательом ''Русского клубу'' (1923–1929), котрого главна задача была забеспечити будинок ''Русского дома'' в Пряшовѣ (1925) як народностный центер Русинох. В церковном животѣ епархии достав вельо важных функций: тайный радця [[Свята Столиця|Святого престолу]] (1912), титуларный каноник епархиалной [[Капитула|капитулы]] (1917), [[каноник]] Пряшовской епархии (1926), професор учительской семинарии (1895–1929), иншпектор зачаточных школ епархии и др.<ref name=Pliskova/><ref name=Magocsi/> == Литературна и педагогична творба == Спочатку быв прихылником мадярской ориентации; редиговав промадярску новинку ''Nase otecsesztvo'' (Пряшов, {{nowrap|1916–1918}}), склав книгы ''Biblija sviascsenaja... dlja narodnoch skol'', ''Szbornik cerkovnoch pisznopenij vo cerkvach parochialnoch szoversajemoch'' (обѣ 1916). Пак ся став прихылником русинской (автохтонной) ориентации, независлой од русской ци украинской култур. Склав около 20 календарѣ, писаных т. зв. [[язычие]]м и даколько популарных молитовникох: ''Букварь для народных школ епархіи Пряшевской'' (1919; 1921), ''Руководство к фономимическому букварю'' (1920; вшиткы – Пряшов). Автор патриотичных верши про молодежь. Редиговав пряшовскы [[часопис]]ы ''Церковь и школа'' (1919–1924) ай ''Русская молодежь'' (1920–1921), якы заграли важну роль в обродѣ Русинох.<ref name=Musinka/><ref name=Kovac/> Языкову и педагогичну стороны творбы Йоанна Кизака проанализовала [[Анна Плїшкова|А.&nbsp;Плѣшкова]], з основным заключѣньом, же и его писаны «[[язычие]]м» учебникы «представляють едну з вызначных етап в истории розвоя русиньского языка, етапу „карпаторуску“» и мають «веце карпаторуского языка, а то посередництвом литературных творох Духновича, Павловича, пословиць и вгоднѣйшого выберу текстох, якы правдоподобно Кизак выберав до приправльованых ним календари, адресованых широкому кругу Русинох».<ref name=Pliskova/> Высоко оцѣнив литературну творбу Кизака Др.&nbsp;Штефан&nbsp;Гойдич, котрый подкреслив, же як у [[Проза|прозѣ]], так у [[Поезия|поезии]] ся литератор проявив як народный [[писатель]], «як достойный наслѣдник Павловича и Духновича», же проза Кизака выходить наисто з «руской добросердечности и гумору», же он указав нам вшиткым, «як мож писати по народному, народу зрозумѣло, без того, жебы став ся грубым...».<ref name=Padak/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |author= '''Magocsi, Paul Robert''' |chapter= Kyzak, Ioann, Ivan |editor= еditors: P. R. Magocsi and I. Pop |location= Toronto ; Buffalo ; London |title= Encyclopedia of Rusyn History and Culture |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |publisher= University of Toronto Press |date= 2005 |at= Pp.&nbsp;263–264 |isbn= 0-8020-3566-3 |edition= Revised and expanded }}{{ref-en}} * '''Ковач, Федір''': Кизак Іван //{{КСРУ}} С.&nbsp;168. * {{Cite book |author= '''Маґочій, Павло Роберт''' |chapter= Кизак Іван |editor= уклад.: П.&nbsp;Роберт Маґочій, І.&nbsp;Поп; заг. ред. П.&nbsp;Р.&nbsp;Маґочія; пер. з англ. видання 2005 Н.&nbsp;Кушко ; ред. укр. видання В.&nbsp;Падяк ; вип. ред. Л.&nbsp;Ільченко |title= Енциклопедія історії та культури карпатських русинів |location= Ужгород |publisher= Вид-во В.&nbsp;Падяка |date= 2010 |at= С.&nbsp;332 |isbn= 978-966-387-044-1 }}{{ref-uk}} * {{Cite web |author= '''Мушинка М. І.''' |title= Кизак Іван Федорович |date= 2012 |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=11902 |publisher= // Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [онлайн] / гол. редкол.: {{nobr|І. М. Дзюба}}, {{nobr|А. І. Жуковський}}, {{nobr|М. Г. Железняк та ін.}}; НАН України, НТШ. Київ: Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2012 |accessdate= 2021-12-15}}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''В. Падяк''' |url= http://www.cms3.rusynacademy.sk/files/rusyn_6_2019.pdf |chapter= 90 років од смерти автора цїнных учебників про Русинів |title= Русин,&nbsp;2019&nbsp;№&nbsp;6 |at= Cc.&nbsp;9–12 }} * {{Cite web |title= '''Укажкы з творбы''' |url= https://rusin8.webnode.ru/tags/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%20%D0%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BA/ |publisher= Русинська Веб-книга |accessdate= 2021-12-15}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1856|1929|Кизак, Иоанн}} [[Катеґорія:Русиньскы писателї]] [[Катеґорія:Русиньскы педаґоґы]] [[Катеґорія:Русиньскы церьковны дїятелї]] jq0bgiddl9xf1i7x2f3tlv03q7u8zll Александер Зозуляк 0 15927 168561 167339 2026-08-20T21:57:25Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168561 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Александер Зозуляк |Имя_оригиналне= Alexander Zozuľák {{ref-sk}} |Образчик= {{Фоторамка|Увидьте фото|ширина=100|полога=center|pos=top|капча=http://www.rusynacademy.sk/image/zozulak.gif}} |Чинность= [[новинарь]], выдаватель, русинскый културный працовник, [[малярь]] |Уроджѣня= {{Birth date and age|1953|04|06}} |Мѣсто_роджѣня= [[Пряшов]], [[Чехословакия]] |Упокоеня= <!-- {{Death date and age|20ХХ|ММ|ДД|1963|04|06}} --> |Мѣсто_смерти= |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу= }} '''Александер Зозуляк''', {{ref-sk}} ''Alexander Zozuľák'', *[[6. апріль|6. апрѣль]] [[1953]], [[Пряшов]] — [[новинарь]], выдаватель, русинскый културный працовник, [[малярь]]. З його йменом звязане выданя понад 100 титулох в русинском языку (учебникы, красна литература, фаховы книгы).<ref>{{Cite web |author= Táňa Rundesová |title= Rusínske kalendárium |url= https://www.rusyn.sk/11192-sk/rusinske-kalendarium/ |accessdate= 2023-04-06}}{{ref-sk}}</ref> Сын [[Василь Зозуляк|Василя Зозуляка]], украинского [[Писатель|писателя]] выходной [[Словакия|Словакии]], выштудовав украинску середню школу (1971) ай [[ Универзита Павла Йозефа Шафарика|Шафарикову Универзиту]] в [[Пряшов]]ѣ (1976). Працовав яко редактор, од року 1989 шефредактор украинскоязычного тыжденника ''Нове життя'', де ся поступно родив русинскоязычный додаток ''Голос Русинів'' (регуларно зачав выходити на двох сторонах в рамках ''Нового життя'' од януара 1990). По падѣ комунистичного режима, в новембрѣ 1989 А.&nbsp;Зозуляк заложив новы периодикы — ''Русин'' (1990) и ''[[Народны новинкы]]'' (1991) и зачав формовати нову редакцию з тимом бывшых редакторок украинскых выдань: [[Анна Кузмякова|Аннов Кузмяковов]], [[Марія Мальцовска|Маріёв Мальцовсков]], [[Анна Плїшкова|Аннов Плїшковов]] и [[Кветослава Копорова|Кветославов Копоровов]].<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref> В року 2005 зоз канадскым [[меценаш]]ом [[Стивен Чепа|Стивеном Чепом]] заложив интернетовый сайт ''Академія русиньской културы'' (www.rusynacademy.sk).<ref name="Koporova">Кветослава Копорова</ref> Одтогды вельо русинскых медий заникли, але тоты жиють доднесь. В сполупраци з [[Василь Турок-Гетеш|Васильом Турком]] и Русинами споза границь А.&nbsp;Зозуляк быв инициатором, сполузакладательом и активным членом [[Русиньска оброда|Русиньской оброды]], Свѣтового конгресу Русинох, инициатором Першого [[Конгрес русинского языка|конгресу русинского языка]], быв и активным участником и организатором процесу кодификации [[Русиньскый язык|русинского языка]]. В области вытварного уменя ся записав до истории, окрем иншого, як организатор Першого меджинародного биенале русинскых малярьох, на котром выставльовав ай свои образы. Фактично одограв вызначну роль як во вшиткых аспектах роботы Русинох Словакии в 90-ых роках минулого стороча, так и в популаризации руху в иншых краинах, кедь быв на функциях предсѣдника и выконного секретаря Свѣтового конгресу Русинох.<ref name="Magocsi2023">Павел Роберт МАҐОЧІЙ</ref> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Zozuliak, Aleksander / Zozuľák, Alexander |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 554 }}{{ref-en}} * '''Зозуляк А.''': [http://www.rusynacademy.sk/rusynski/zozulak.htm Акцептація норматівности в русиньскій публіцістіцї в Словакії]. Ін: Русиньскый язык меджі двома конґресами. Зборник рефератів з ІІІ. Меджінародного конґресу русиньского языка, Краків, 13. – 16. 9. 2007. Aнна Плїшкова, едіторка. Пряшів: Світовый конґрес Русинів, Інштітут русиньского языка і културы ПУ, 2008, с. 103-112, {{ISBN| 978-80-8068-896-7}} * {{Cite web |author= '''Кветослава Копорова''' |url= http://rusynlit.sk/index.php/2019/04/15/935/#_ftn7 |title= Народный будитель Русинів – Александер Зозуляк (Ід 65-ым народенинам єдной з найвыразнїшых особностей русиньского руху на переломі 20. і 21. стороча) |accessdate= 2023-04-06}} * {{Cite web |author= '''Павел Роберт МАҐОЧІЙ''' |url= http://www.cms3.rusynacademy.sk/?4-4-2023-Жыва-леґенда&fbclid=IwAR0FKK2RSp-rnuoJfmkHdDxlMtepC9ZZu4LFqC0BbB5luYEOnIJBbZ1jJMw |title= Жыва леґенда |accessdate= 2023-04-06}} == Референції == {{reflist}} {{Lifetime|1953||Зозуляк, Александер}} [[Катеґорія:Русиньскы новинаре]] ihrjd8tuvdjcsz3eou88040flsdt1fb Середня Азія 0 17545 168526 151846 2026-08-20T21:14:03Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168526 wikitext text/x-wiki [[File:Central Asia - political map 2008.svg|thumb|250px|{{center|Середня Азия, политична мапа, 2008}}]] [[File:Central Asia borders.png|thumb|250px|{{center|Границѣ Середней Азии:}} {{legend|#b08127|дефиниция [[СССР]], без [[Казахстан]]а}} {{legend|#dba63f|днешня дефиниция додала [[Казахстан]]}} {{legend|#f8c768|дефиниция [[UNESCO]], найширша}}]] [[File:Great Game cartoon from 1878.jpg|thumb|250px|{{center|«ЗАХРАНЬТЕ НЯ ОД ПРИЯТЕЛЬОХ!»}}Политична карикатура з року 1878 указуе афганского емира Шер Али меджи двома его приятелями: [[Российска империя|Россиев]] и [[Британска империя|Британиев]]]] '''Середня Азия''', {{ref-en}} ''Central Asia'' — централный регион [[Азия|Азии]], простертый от [[Каспийске море|Каспийского моря]] на [[запад]]ѣ до границѣ зоз западным [[Китайска людова република|Китаем]] на [[восток]]у. Тот регион межуе на [[сѣвер]]ѣ з [[Российска Федерация|Россиев]], а на [[юг]]у з [[Иран]]ом, [[Афганистан]]ом и [[Китайска людова република|Китаем]].<ref>Encyclopaedia Britannica</ref> == Зложѣня == Регион загорнюе пять бывшых совѣтскых републик: {| class="wikitable" !<small>[[Штат]]</small> !<small>[[Главный город]]</small> !<small>Розлога (km²)</small> !<small>Обывательство</small> |- |{{flagicon|Казахстан}} [[Казахстан]] |[[Астана]] |align=right|2&nbsp;717 300 |align=right|18 754 000 |- |{{flagicon|Кірґістан}} [[Кыргызстан]] |[[Бішкек|Бишкек]] |align=right|198&nbsp;500 |align=right|6 520 000 |- |{{flagicon|Таджікістан}} [[Таджикистан]] |[[Душанбе]] |align=right|143&nbsp;100 |align=right|6 880 000 |- |{{flagicon|Туркменістан}} [[Туркменистан]] |[[Ашхабад]] |align=right|488&nbsp;100 |align=right|5 040 000 |- |{{flagicon|Узбекістан}} [[Узбекистан]] |[[Ташкент]] |align=right|447&nbsp;400 |align=right|27 440 000 |} == Спор о дефиниции и вплыв == В процесѣ формованя, од року 1925 по 1936, в [[СССР]] были створены четыре союзны републикы (Кыргызска ССР, Узбекска ССР, Таджикска ССР, Туркменска ССР), котры довъедна творили Середнеазийскый економичный район (называный тыж «републикы Середней Азии»). О [[Казахстан]] там не ишло, але кедь думали о вшиткых пятьох републиках, тогды означовали: «Казахстан и Середня Азия». Од року 1990 заведено нове понятя — ''Централна Азия'', котре все вецей хосноване в научной литературѣ и в каждоденном ужитю. В року 1992 президент [[Казахстан]]а [[Нурсултан Назарбаев]] на самитѣ [[штат]]ох Середней Азии понукнув намѣсто означѣня «Середня Азия и Казахстан» хосновати «Централна Азия». Того ся держить и ''Encyclopædia Britannica'', котра не одличуе понятя «Середня Азия» и «Централна Азия», а оба понятя трактуе як «Central Asia». Выданя [[UNESCO]] ''History of the Civilizations of Central Asia'', опубликоване в року 1992, означать регион ''Central Asia'' як "Афганистан, сѣверовосточный Иран, сѣверный и середний Пакистан, сѣверну Индию, западный Китай, Монголию и бывшы совѣтскы середнеазийскы републикы".<ref>Unesco</ref> Исторично о вплыв в регионѣ усиловали ся [[Британска империя|Британия]], [[Российска империя|Россия]], а тыж [[Перьска ріша|Персия]] и [[Китай]]. == Жерела и одказы == * {{Cite book|title=History of civilizations of Central Asia.|url=https://archive.org/details/dli.pahar.3672|date=1992–2005|publisher='''Unesco'''|last1=Dani|first1=A. H.|last2=Masson|first2=V. M.|last3=Harmatta|first3=J.|last4=Puri|first4=B. N.|last5=Etemadi|first5=G. F.|last6=Litvinskiĭ|first6=B. A.|isbn=9789231027192|location=Paris|page=[https://archive.org/details/dli.pahar.3672/page/8 8]|oclc=28186754}} * {{Cite web |title= Central Asia |url= https://www.britannica.com/place/Central-Asia |date= 28 Dec. 2018 |publisher= '''Encyclopaedia Britannica''' |accessedate= 2021-02-07}}{{ref-en}} {{Commonscat|Central Asia}} == Референции == {{reflist}} {{Переклад|ru|Средняя Азия|112226164|en|Central Asia|1005293729}} [[Категория: Азія]] 83dfj8e8uxbzfpyj65z2veysqlr5ikc Гиндустан 0 18166 168553 128790 2026-08-20T21:49:53Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168553 wikitext text/x-wiki [[File:India 78.40398E 20.74980N.jpg|thumb|300px|{{center|Полуостров зоз сателита}}]] '''Гиндустан''' — [[полуостров]] на [[юг]]у [[Азия|Азии]], переважну часть котрого занимать [[Индия]]. Плоха около {{nobr|2 млн км²}}, од [[сѣвер]]а на [[юг]] простертый на {{nobr|3200 [[км]]}}. Сѣверна границя условно лежить од делты [[Инд]]а ку делтѣ [[Ганг]]а.<ref name=Tresnikov>Трёшников А.Ф., с. 189.</ref> == География == Од [[запад]]а ся омывать водами [[Арабске море|Арабского моря]], од [[выход]]а — [[Бенгалскый залив|Бенгалского залива]] [[Индийскый океан|Индийского океана]]. Близ юговыходного конця [[полуостров]]а лежить великый [[остров]] [[Шри-Ланка (остров)|Шри-Ланка]] (стара официална назва котрого до року 1972 была ''Цейлон''). Морскый берег Гиндустана переважно низкый, слабо члененый, вздовж него лежать узкы алувиалны ровнины. Внуторны районы занимать ''Деканска плоскоровня'', западный поднятый край котрой обрамляють горы ''Западны Гаты'', што ся остро обрывають ку Арабскому морю, а выходный — окремы пасма ланца ''Выходных Гатох''. Найвысша гора: ''Анаймуди'' {{nowrap|(2698 [[Метры над морьом|м н. м.]])}} {{coord|10|10|09|N|77|03|40|E}} в пасмѣ Анаймалай на югу полуострова.<ref name=Tresnikov/> == Иншы вызнамы == [[File:Indo-Gangetic Plain.hu.png|thumb|300px|{{center|Гиндустан в иншом вызнамѣ}}]] [[Персия|Персийскы]] авторы так называли цѣлу [[Индия|Индию]], а европскы даколи тыж, але звекша лем територии на [[сѣвер]] од ''Виндийскых гор'', циже материкову часть.<ref>Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона</ref> В англоязычной литературѣ Гиндустан даколи означать цѣлый индийскый субконтинент, але частѣйше землѣ на [[сѣвер]] од ''Виндийскых гор'', а найчастѣйше — историчный регион сѣверного индийского субконтинента — на роздѣл од ''Деканской плоскоровни'', южной части индийского субконтинента. Тота область може быти означена конкретнѣйше яко базен пятьох рѣк Пенджаба и ''Индо-Гангской низины'' . Ся, переважно плодна и густонаселена, низина, положена меджи стѣнами гор, пустыни и моря, была познатым главным центром влады в Южной Азии, де скупена основна часть богатства и физичной енергии.<ref>Encyclopedia Britannica</ref> == Жерела и одказы == * {{Cite web |title=Hindustan |date=26 Aug. 2020 |publisher='''Encyclopedia Britannica''' |url=https://www.britannica.com/place/Hindustan-historical-area-Asia |accessdate=2021-11-26}}{{ref-en}} * {{Cite book |author= |editor='''Трёшников А.Ф.''' |title=Географический энциклопедический словарь: Географические названия |language= |edition=2-е изд., доп |volume= |chapter= |quote= |location=Москва |publisher=Сов. энциклопедия |date=1989 |series= |page=[https://archive.org/details/geograficheskiie0000unse_g1k4/page/189 189] |isbn=5-85270-057-6 |doi= |url=https://archive.org/details/geograficheskiie0000unse_g1k4}}{{ref-ru}} * {{Cite book |author= |editor= |title='''Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона''' |language= |edition= |volume= Том XIII |chapter= Индостан (Hindostan) |quote= |location= Санкт-Петербург |publisher=Брокгауз и Ефрон |date=1894 |series= |page=168 |isbn= |doi= |url=https://ru.wikisource.org/wiki/ЭСБЕ/Индостан }}{{ref-ru}} {{Commonscat|Peninsulas}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Полуостровы]] lp1a2jsrptggpft485xefbf8supiage Владимир Маяковскый 0 18234 168564 168184 2026-08-20T22:00:24Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168564 wikitext text/x-wiki {{ Писатель | name = Владимир Маяковскый | image = Mayakovsky Vladimir.jpg | imagesize = 250px | alt = | caption = | pseudonym = | birthname = | birthdate = {{Birth date|1893|07|19}} | birthplace = [[Багдати]], [[Российска империя]] | deathdate = {{Death date and age|1930|04|14|1893|07|19}} | deathplace = [[Москва]], [[СССР]] | resting_place = | occupation = | language = | nationality = | ethnicity = | citizenship = | education = | alma_mater = | period = | genre = | subject = | movement = | notableworks = | spouse = | partner = | children = | relatives = | awards = | signature = Vladimir Mayakovsky signature.svg | signature_alt = | website = | Commons = Vladimir Mayakovsky }} '''Владимир Маяковскый''', {{ref-ru}} ''Влади́мир Влади́мирович Маяко́вский'', *[[19. юл]] [[1893]], [[Багдати]], [[Российска империя]] — †[[14. апріль|14. апрѣль]] [[1930]], [[Москва]], [[СССР]] — ведучый русскый [[поет]] [[Октоброва револуция|револуции 1917]] и первого пореволучного периода, [[Футуризм|футуриста]].<ref name=EB>Encyclopedia Britannica</ref> == Биография == === Походжѣня === Отець — Владимир Константинович Маяковскый (1857—1906), фоштер, [[немеш]]ского рода, из запорожского козацтва.<ref>{{Cite web |url= http://mayakovsky.velchel.ru/?cnt=4&port=1 |title= Владимир Владимирович Маяковский. Семья |accessdate= 2021-12-20}}{{ref-ru}}</ref> Мати — Александра Алексеевна Павленко (1867—1954), родом из [[Кубань|кубанского]] козацтва, подля слов поета, [[Украинцѣ|Украинка]].<ref>{{Cite web |url= http://feb-web.ru/feb/mayakovsky/texts/ms0/msd/msd-232-.htm?cmd=p |title= Маяковскый. интервю про «Прагер пресс» — 1927 |publisher= ФЭБ: feb-web.ru |accessdate=2021-12-20}}{{ref-ru}}</ref> {{Цитат 2| <pre>Три разных истока во мне речевых: Я – не из кацапов-разинь. Я – дедом казак, другим – сечевик, а по рожденью грузин</pre> |В. Маяковскый, ''Нашему юношеству'', 1927}} === Хроника живота === Основны даты:<ref>{{Cite web |title= Краткая хроника жизни |url= http://hrono.info/biograf/bio_m/majakovski_hrono.php |publisher= ХРОНОС |accessdate= 2021-12-20}}{{ref-ru}}</ref><ref name=Lesnevski>Лесневский С. С.</ref> * 7 (19) июля 1893 — родив ся в [[Село|селѣ]] [[Багдати]] близ Кутаиси, [[Грузия]], в родинѣ фоштера. * 1902–1906 — штудии в Кутаисской [[Гимназия|гимназии]], участь в револучных подѣях року 1905. * 1906 — смерть отця, родина ся перенесла до [[Москва|Москвы]], вступив до 4. класы [[Гимназия|гимназии]]. * 1908–1910 — выказаный з гимназии за неплачѣня школного, вступив до [[РСДРП]], сповняв партийны улогы, быв арештованый и три раз сидѣв, наконец выпущеный як малолѣтный. * 1911 — зачав ся учити в московском Училищу [[Малярство|малярства]], [[Скулптура|рѣзбарства]] и [[архитектура|архитектуры]]. * 1912 — выступив в алманаху литературной групы [[Футуризм|футуристох]] ''Фацка сполоченскому вкусу'' ("Пощечина общественному вкусу"). * 1914 — выказаный з училища за политичну активность. * 1915 — ''Хмарка в ногавицях'' ("Облако в штанах"). * 1915–1916 — [[поема]] ''Война и мир''. * 1916–1917 — поема ''Чоловѣк'' ("Человек"). * 1918–1919 — прославлѣня револуции: ''Ода револуции''; ''Лѣвый марш''. * 1919–1922 — активна робота в Российской телеграфной агенции (РОСТА), выпуск агитплакатох (над 3000); поема "150.000.000", котру негативно оцѣнив [[Ленин]]. * 1922 — ''Фурт засѣдаючы'' ("Прозаседавшиеся") и добродячне оцѣнѣня од [[Ленин]]а; побыт в Америцѣ, цикл верши о Америцѣ. * 1924 — поема "Владимир Ильич Ленин"; каждоденна робота в новинках "Известия", "Комсомольская правда". * 1927 — поема ''Файно!'' ("Хорошо!"). * 1929—1930 — сатиричны гры ''Блощиця'' (" Клоп "), ''Парня'' ("Баня"). * 14 апрѣля 1930 — самогубство в Москвѣ. == Творба == Вершы зачав писати в арештантской самотцѣ в року 1909. Тото сам поважовав зачатком своей творбы, хоть были они слабы и конфишкованы при выслободжѣню. Перва публикация была в року 1912 в манифестѣ групы футуристох, де неодовго став ся ей ведучым представительом. Одтогды поезия Маяковского ставать ся спозначно самоувѣрена и дерзка. Его поетична монодрама ''Владимир Маяковский'' достала сцену в [[Санкт-Петербург]]у уже в року 1913.<ref name=EB/><ref name=Lesnevski/> Маяковскый реформовав поезию, придавши там язык улиць и всякы смѣлы техничны новоты. Его вершы, передо вшыткым, были написаны про декламацию, про сцену и масового позирача. Коли ся стала [[Октоброва револуция| российска револуции (1917)]], активно подтримовав [[болшевик]]ох пропагандныма вершами, дидактичныма брожурами, выступами на сценах и рисованыма плакатами и карикатурами, удачно комбинованыма зоз стишками. На смерть Ленина (1924) одозвав ся поемов. Зачинать активно путовати по [[Европа|Европѣ]] и [[Сѣверна Америка|Америцѣ]] и свои доймы выливати в поезии и подорожных начерках (1924–1928).<ref name=EB/> В послѣдны два рокы живота в творбѣ Маяковского найвекшой силы достають критика негативных сторон совѣтского каждоденного живота и урядникох, котры «збуржоазнѣли». Вершинов такой «револучной» [[сатира|сатиры]] были гры ''Блощиця'' (" Клоп "), ''Парня'' ("Баня"), але тоты были официалныма органами окреслены як «идеологично хыбны», а в них нашли, же «не мають партийности, а заблудили з револучной дорогы». В року 1928 в Парижу ся спознав з емигрантков Татянов Яковлевов, котру нагваряв, жебы ся побрали, але неуспѣв. Хотѣв за нев прийти ещи раз в року 1929, але уже не дали му заграничну визу. Наросли тыж роздѣлы в поглядах з колегами в творчых групах. Цѣлый фебруар 1930 держала выставка ''20 рокы роботы {{nowrap|В. Маяковского}}'', але тоту проигноровали и высокы партийны урядникы и вплывовы литераторы.<ref name=Nazarec>В. Назарець</ref> Сума тых обстоянь в даякой мѣрѣ объяснять самогубство поета 14 апрѣля 1930. В [[:ru:s:Предсмертная записка Владимира Маяковского|предсмертной записцѣ (12 апрѣля)]] Маяковскый написав, же не мать иншого выйтя, и объяснив свой одход з живота приватными мотивами.<ref name=Lesnevski/> По смерти Маяковского ширили ся сомнѣвы, же то было самогубство, але найновшы розслѣдованя потвердили автентичность предсмертной запискы и факт самогубства.<ref>{{cite web |author= А. В. Кулінич, Г. П. Герасимова |title= Маяковський Володимир Володимирович |publisher= Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [онлайн] |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=67311 |date= 2018 |accessdate= 2021-12-22}}</ref> == Наслѣдство и вызнам == Вшиток архив Маяковского по его смерти — рукописы, концепты, нотесы — зостали у Лилы Брик,<ref>Лила Брик (Каган) (1891-1978) — литераторка, перекладателька, артистка, сценаристка, выдавателька, скулпторка. Близка приятелька Маяковского. Родна сестра французской писателькы Елзы Триоле. Жона Осипа Брика (1888–1945, писатель и критик) а пак велителя украинского Червеного козацтва Виталия Примакова (1897–1937, розстрѣляный). Въедно з первым мужом Осипом жили на квартелю Маяковского и были агентами [[ОГПУ]].</ref> на што юридично была оправнена [[:ru:s:Предсмертная записка Владимира Маяковского|предсмертнов записков]]. Она ладила до выданя и редаговала его книгы. В новембрѣ 1935 Лила Брик написала писмо [[Сталин]]у, в котром ся поскаржила на черезмѣрны загамованя и перепоны при выданю книг Маяковского и увѣчнѣню его памяти. Сталин на ей писмѣ поклав резолуцию: «...Маяковскый быв и зоставать найлѣшым и найталантованшым поетом нашой совѣтской епохы. Неинтерес ку его памяти и его творбѣ — злочин. Лила Брик, подля мене, мать правду...»<ref>{{Cite web |author= Торчинов В.А., Леонтюк А.М |url= http://hrono.info/biograf/bio_m/majakovski_rev.php |title= Владимир Владимирович Маяковский |publisher= ХРОНОС |date= 2000 |accessdate= 2021-12-22}}{{ref-ru}}</ref> Наклад книг Маяковского в [[СССР]] ку року 1966 перевысив {{nobr|52 млн. екз.}}, а были перекладены на 58 языкы народох СССР и на 39 чужоземны.<ref name=Lesnevski/> Творчость Маяковского и донынѣ зоставать великым умѣлецкым успѣхом русской поезии [[XX. стороча|XX. ст]]. Идеологична кривость и пропагандна [[Реторика|реторики]] не можуть перекреслити объективный вызнам и мѣру таланта поета, реформаторство якого означало поетичну револуцию. Не лем в русской, но ай во свѣтовой поезии тяжко найти ещи едного поета, чие новаторство мож бы было поровнати з тым, што зробив Маяковскый. Про его штил призначны выразна експресивность, звышена [[Метафора|метафоричность]]. Вершы Маяковского часто суть як една велика росширена метафора. В такой функции хоснуе ай [[гипербола (реторика)|гиперболы]], якы фантастично звекшують властности зображованого и так звышують емотивный доим од него. Маяковскый приносить «зламаный» синтакс намѣсто логично привычного порядка слов у речѣню. Его найлюбшый способ порвати традичный синтакс — се вшелиякы, даколи барз компликованы, формы инверзии, нарушѣня форм граматичной подрядности слов, тзв. «телеграфный» синтакс, што наподобнять штил телеграфных фраз. Маяковскый принес до русской поезии безпрецедентно велике множество [[неологизм]]ох, демократизовав поетичный язык як в лексичном аспектѣ ([[прозаизм]]ы, [[вулгаризм]]ы, [[професионализм]]ы итд.), але и в интонацийном, придавши поетичному слову выразны интонации прозаичной бесѣды.<ref name=Nazarec/> == Интересны факты == * На честь поета названа [[(2931) Маяковскый|планетка (2931) Mayakovsky (1969 UC)]].<ref>Schmadel, Lutz D.</ref> * Мати поета Александра Алексеевна (1867–1954) и старша сестра Людмила (1884–1972) пережили го вецей як на пов-стороча и написали мемоары — {{nowrap|А. А. Маяковская}}: ''Детство и юность Маяковского: Из воспоминаний матери'' (1957); {{nowrap|Л. Маяковская}}: ''Пережитое. Из воспоминаний о Владимире Маяковском'' (Тбилиси, Заря Востока, 1957); {{nowrap|Л. Маяковская}}: ''О Владимире Маяковском: из воспоминаний сестры'' (Москва, Детская литература, 1965). == Жерела и одказы == * {{Cite web |title= Vladimir Mayakovsky |url= https://www.britannica.com/biography/Vladimir-Vladimirovich-Mayakovsky |publisher= <big>Encyclopedia Britannica</big> |date= 20 Dec. 2021 |accessdate= 2021-12-20}}{{ref-en}} * {{Cite book |author= <big>Schmadel, Lutz D.</big> |chapter= (2931) Mayakovsky |edition= Fifth Revised and Enlarged Edition |title= Dictionary of Minor Planet Names |url= https://archive.org/details/dictionaryofmino0000schm_k0v7 |location= Berlin Heidelberg New York |publisher= Springer |date= 2003 |volume= |isbn= 3-540-00238-3 |page= [https://archive.org/details/dictionaryofmino0000schm_k0v7/page/n260 241]}}{{ref-en}} * {{Cite book |author= <big>Лесневский С. С.</big> |chapter= Маяковский |editor= {{nowrap|Гл. ред. А. А. Сурков}} |title= Краткая литературная энциклопедия |location= Москва |publisher= Сов. энцикл. |date= 1967 |volume= 4 |at= Сс. 710–721 |url= http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke4/ke4-7102.htm}}{{ref-ru}} * {{Cite book |author= <big>В. Назарець</big> |chapter= Маяковський Володимир Володимирович |editor= Редакція {{nowrap|Н. Михальської}} та {{nowrap|Б. Шавурського}} |title= Зарубіжні письменники. Енциклопедичний довідник в двох томах |location= Тернопіль |publisher= Навчальна книга – Богдан |date= 2006 |volume= 2 |isbn= 966-692-744-6 |at= Сс. 143–146}}{{ref-uk}} {{Sister|project=s|text=[[:ru:s:Владимир Владимирович Маяковский|Викитека: В. Маяковскый]]}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1893|1930|Маяковскый, Владимир}} [[Катеґорія:Русскоязычны писателе]] [[Катеґорія:Русскоязычны поеты]] oa0n6o5zeegq5cbp6ii78y9sxzar07o Василь Латта 0 18261 168523 157336 2026-08-20T21:11:31Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168523 wikitext text/x-wiki {{Ученый |имя = Василь Латта |имя оригиналне = {{ref-uk}} Василь Петрович Латта |образчик = {{Фоторамка|Увидьте фото |align=center |width=90 |pos=top |link=http://www.cms3.rusynacademy.sk/files/latta-vasyl2.jpg}} |познатый як = |позната як = |имя при уроджѣню = |уроджѣня = {{Birth date|1921|12|29}} |мѣсто роджѣня = [[Пчолине]], [[Пряшовскый край]] |упокоеня = {{Death date and age|1965|06|27|1921|12|29}} |мѣсто смерти = [[Братислава]], [[Чехословакия]] |причина смерти = |сферы наук = [[филология]] |ученый ступень = кандидат филологии, 1957 |alma mater = [[Универзита Коменского в Братиславѣ]] |главны роботы = Атлас українських говорів Східної Словаччини |честны титулы = |членство в = |одзнакы = |категория склада = <!-- лем сама назва, напр.: Marie Curie --> }} '''Василь Латта''', {{ref-uk}} Василь Петрович Латта, *[[29. децембер]] [[1921]], [[Пчолине]] [[Пряшовскый край]]&nbsp;– {{nowrap|†[[27. юн]] [[1965]]}}, [[Братислава]], [[Чехословакия]]&nbsp;— [[педагог]], [[Лингвистика|лингвиста]]. == Живот == Василь Латта походив з родины незаможного селянина.<ref name=Hanudel>Зузана Ганудель</ref> Учив ся в гимназии в [[Мукачово|Мукачовѣ]] (до 1938), продовжовав в Русской гимназии в [[Прага|Празѣ]] (1939 – 1942), Политехничном инштитутѣ во [[Вѣдень|Вѣдню]] (1942 – 1944, хемия). В року 1944 быв участником Словацкого народного повстаня. В року 1945 — еден зо закладательох ''Русской гимназии'' в [[Меджилаборцѣ|Меджилаборцях]], што в року 1946 перенесла ся до [[Гуменне|Гуменного]], ту ай выучовав, покы го Министерство школства не послало на далшы штудии на [[Санкт-Петербургска универзита|Ленинградской державной универзитѣ]] (1948 – 1950, русска филология), котры не закончив через [[Хворота|хвороту]]. В року 1950 была му звѣрена организация ''Педагогичной интернатной гимназии'' в [[Меджилаборцѣ|Меджилаборцях]], котрой быв ай директором (1952–1954), наступно — организация катедер русского ай украинского языка на Пряшовском педагогичном инштитутѣ. Высше образованя закончив аж в року 1954 в Братиславѣ, екстерно, и наступив до ашпирантуры при [[Универзита Коменского в Братиславѣ|Универзитѣ Коменского]] ([[кандидат наук]], 1957, дизертация ''Українські говори Східної Словаччини'' обгаена в Празѣ на [[Карлова универзита|Карловой универзитѣ]]). В Братиславѣ наступно преподавав [[Русскый язык|русскый]] и [[украинскый язык]] (1954 – 1965; доцент од року 1963).<ref name=Hanudel/> В. Латта быв шпециалиста з фонологии русинскых диалектох выходной [[Словакия|Словакии]]. Найвекшу славу му принес диалектный атлас, котрый выкликав великый интерес меджи словацкыма и украинскыма [[Языкознательство|языкознателями]] ещи перед тым, як робота была опубликована о много рокы по смерти ученого под назвов «Атлас українських говорів Східної Словаччини» (1991, тогды русинскы диалекты мож было назвати лем украинскыма).<ref>Magocsi, Paul Robert</ref><ref>А. З.</ref> Выступав з научныма рефератами на меджинародных конгресах в [[Москва|Москвѣ]] (1958), [[София|Софии]] (1963) и [[Киев]]ѣ (1963).<ref name=Musinka>М. І. Мушинка</ref> Умер цѣлком нечекано. Погребеный в [[Пчолине|Пчолиному]]. Величезный атлас (399 основны карты и 4 помочны, 195 карты фонетичных явох, 123 карты морфологичны, 39 лексичны и 38 зведены) пролежав во фондох Словацкой академии наук в Братиславѣ 26 рокы. Быв выданый аж при нагодѣ недожитого 70-роча ученого. Заслугу на том мали [[професор]] словацкой диалектологии {{nowrap|Др. Ивор Рѣпка}}, директор Музею украинской културы во Свиднику {{nowrap|Др. Мирослав Сополига}} и {{nowrap|Др. Зузана Ганудель}}.<ref name=Hanudel/> В [[Пчолине|Пчолиному]] отворена му памятна табла, в року 2011 на [[Универзита Павла Йозефа Шафарика|Пряшовской универзитѣ]] одбыла ся научна конференция ку 90-рочу его уродин.<ref name=Musinka/> == Научны роботы == В. Латта опубликовав понад 20 научных робот.<ref name=Hanudel/> Основны публикации:<ref>Федір Ковач</ref> * 1958 — Полногласие в украинских говорах Восточной Словакии * 1959 — Українські говори у Східній Словаччині * 1961 — Отношение восточнославянских рефлексов некоторых общеславянских фонетических групп в украинских говорах Восточной Словакии * 1961 — Фонетические системы украинских говоров Восточной Словакии * 1962 — Словацько-українська мовна межа * 1963 — К вопросу икавизма в украинских говорах Восточной Словакии * 1964 — О древнейшей украинской диспалатизации * 1991 — Атлас українських говорів Східної Словаччини == Жерела и одказы == * {{Cite book |author= '''Magocsi, Paul Robert''' |chapter= Latta Vasil |editor= еditors: P. R. Magocsi and I. Pop |location= Toronto ; Buffalo ; London |title= Encyclopedia of Rusyn History and Culture |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |publisher= University of Toronto Press |date= 2005 |at= Pp.&nbsp;281–282 |isbn= 0-8020-3566-3 |edition= Revised and expanded }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Зузана Ганудель''' |chapter= Особистість Василя Латти і його наукові досягнення |editor= |location= Київ |title=//часопис «Українська мова» |publisher= 2011 №4 ISSN1682-3540 |date= |volume= |at= Ст.&nbsp;137–147 |edition= |url= http://dspace.nbuv.gov.ua/bitstream/handle/123456789/42909/17-Ganudel.pdf?sequence=1 }}{{ref-uk}} * {{Cite web |author= '''А. З.''' |title= 29. 12. 2021: Oд народжіня науковця-лінґвісты ВАСИЛЯ ЛАТТЫ прошло 100 років |publisher= rusynacademy.sk |url= http://www.cms3.rusynacademy.sk/?29-12-2021-o%D0%B4-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B6%D1%96%D0%BD%D1%8F-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%86%D1%8F-%D0%BB%D1%96%D0%BD%D2%91%D0%B2%D1%96%D1%81%D1%82%D1%8B-%D0%92%D0%90%D0%A1%D0%98%D0%9B%D0%AF-%D0%9B%D0%90%D0%A2%D0%A2%D0%AB-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%BE-100-%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%96%D0%B2 |date=29-12-2021 |accessdate= 29-12-2021}} * '''Федір Ковач''': Латта Василь //{{КСРУ}} {{nobr|С. 196}} * {{Cite web |author= '''М. І. Мушинка''' |date= 2016 |title= Латта Василь Петрович |publisher= // ''Енциклопедія Сучасної України'': електронна версія [онлайн] / гол. редкол.: І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк та ін.; НАН України, НТШ. Київ: Інститут енциклопедичних досліджень НАН України |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=53427 |accessdate= 2021-12-30}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1921|1965|Латта, Василь}} [[Катеґорія:Лингвисты]] [[Катеґорія:Педаґоґы]] iaj8qx9wq3fly07gfxfa9qhi2ob1m2h Йоаким Холошняй 0 18337 168522 167468 2026-08-20T21:10:56Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168522 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Йоаким Холошняй |Имя_оригиналне= |Категория_склада= |Образчик=[[File:Joakim Hološnjaj.jpg|230px]] |Чинность= [[священик]], [[писатель]], [[музикант]], културный активиста |Уроджѣня={{Birth date|1932|01|25}} |Мѣсто_роджѣня= [[Руски Керестур]], [[Кральовство Югославия]] |Упокоеня={{Death date and age|2017|03|19|1932|01|25}} |Мѣсто_смерти= [[Дюрдьов]], [[Република Сербия]] |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу=там же }} '''Йоаким Холошняй''', *[[25. януар]] [[1932]], [[Руски Керестур]], [[Кральовство Югославия]] – †[[19. марец]] [[2017]], [[Дюрдьов]], [[Република Сербия]] — [[священик]], [[писатель]], [[музикант]], многорочный [[дюрдьов]]скый [[Парохия|парох]], котрый на том мѣстѣ служив такой 46 рокы, протоерей ставрофор, [[Бачка|бачскый]] декан, русинскый културный дѣятель.<ref name=Miz>О. Миз</ref><ref name=Sas>Сас</ref> == Школованя и родина == О. Йоаким Холошняй уродив ся 25. януара 1932. року у [[Руски Керестур|Рускым Керестурѣ]], ту закончив основну школу, пак [[Гимназия|гимназию]] у [[Вербас (город)|Вербас]]ѣ, а богословие выштудовав на Римокатолицком богословском факултетѣ у [[Загреб]]ѣ. За [[священик]]а го высвятив владыка Гавриил Букатко 9. мая 1958. року у [[Руски Керестур|Рускым Керестурѣ]].<ref name=Magocsi>Paul Robert Magocsi</ref><ref name=Miz/> Быв женатый з Амалиёв, родж. Микловш, з котров мали семеро дѣти, а з котрых двое стали ся [[священик]]ами.<ref name=Miz/> == Животна дорога и чины == ;Душпастырска робота<ref name=Miz/>: [[Файл:Joakim Hološnjaj 2.jpg|thumb|235px|{{center|Отець Йоаким Холошняй, протоерей ставрофор, бачскый декан, писатель, музикант, вельорочный дюрдьовскый парох}}]] Перве мѣсто його священицкого служеня была управа парохий Печно, Грабар и Прибич у Жумберку од року 1958 по 1962, а од року 1962. по 1971 служив у [[Миклошевци|Миклошевцях]]. За управителя парохии у [[Дюрдьов]]ѣ быв менованый 1. октобра 1971. року, а од 1979. року быв и [[Бачка|бачскый]] декан. Од 12. октобра 1983. року о.&nbsp;Холошняй быв членом Литургийной и Будователной рады [[Крижевска грекокатолицка епархия|Крижевского владычества]], за протоерея ставрофора Святый Римскый Престол меновав го 1985. року, а 1986. року став ся конзултором, пак 1988. року членом Священицкой рады. До Литургийной и Будователной рады щи раз быв менованый 1989. року, а як 1999. року быв основаный Владыческый викариат про [[Сербія|Сербию]] и [[Чорна Гора|Чорну Гору]] (тота державна общность ся называла и [[Югославія|Югославия]]), о.&nbsp;Йоаким Холошняй быв менованый за викаря того викариату, котрый екзистовав по основаня теперѣшного Апостолского екзархату 28. августа 2003. року. Панотець Йоаким Холошняй вельо будовав – у церковной портѣ у Дюрдьовѣ збудовав пасторалный центер з краснов залов и другима помѣщенями. Оправляв и адаптовав парохийный дом и церкву, на котрой справили новый верх на турни, обновив интерьер церкви. На [[теметов]]ѣ у [[Дюрдьов]]ѣ збудовав и стилову каплицю з криптами на похованя, участвовав у выбудовѣ парохийного дому нашой церкви у Господинцьох. ;Културна дѣялность<ref name=Miz/><ref name=Magocsi/><ref>Завод за културу войводянских Руснацох</ref> О. Йоаким Холошняй и писав — повѣданя, але и популарно-научны творы, а еден з них — „Порозумѣй свой обряд” — роками ся на продовженя публиковав у християнском часописѣ „Звоны”. Попри тому, о.&nbsp;Йоаким Холошняй зоставать запамятаный и по высокых умѣлецкых досягненях и красѣ пестованя церковной музичной творчости и своим позарядовым спѣваньом з прекрасным тенором, а позната и цѣла його родина як барз музикална. Його соло-партия в „Отче наш” композитора Дубенского, а в проведеню ''Хору „Розанов”'' добыла антологийне значеня. Участвовав у выдаваню трьох аудио-казет з русинсков церковнов музиков, Зборника выбраных пѣсньох зоз Всеночного, Службы Божой и Парастасу [[Карпатске простопѣние|карпаторуского богослужебного розспѣву]]. Попри тому зоз своев родинов спѣвав и у спомянутом Церковном хорѣ „Розанов”, а окрем священицкой роботы, быв активный и в иншых сферах, напримѣр, мав значну участь и в основаню „Русинской складовнѣ” (музейной зберькы) у [[Дюрдьов]]ѣ. Зоз сыном Михалом позберав исторично-етнографичну зберьку „Русинска складовня” („Руска одлога”), докупы 1229 артефактох з материалной културы Руснакох. Тот културный скарб з их газдовского, културно-просвѣтного и сполоченского живота у сьому селѣ теперь ся хранить под опѣков грекокатолицкой парохии у [[Дюрдьов]]ѣ. == Розлучка == О. Йоаким Холошняй ся упокоив в недѣлю, 19. марца 2017. Похованый на [[дюрдьов]]ском [[теметов]]е у первом шорѣ около капличкы. Честованого [[дюрдьов]]ского пароха на його остатню дорогу выпровадив апостолскый [[екзарх]] владыка Георгий Джуджар и численны вѣрникы и обывателе, не лєм з [[Дюрдьов]]а, але и з другых мѣст.<ref name=Sas/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Kholoshniai Ioakim |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/n251 234] }}{{ref-en}} * {{Cite web |author= |date= |title= РУСКА ОДЛОГА |url= https://zavod.rs/ruska-odloga/ |publisher= '''Завод за културу войводянских Руснацох''' |accessdate= 2022-01-27 }} * {{Cite web |author= '''О. Миз''' |date= 20. марец 2017 |title= Умар дюрдьовски парох и бачки декан о. Йоаким Холошняй |url= https://www.ruskeslovo.com/Умар-дюрдьовски-парох-и-бачки-декан-о-Й/ |publisher= Руске слово Рутенпрес |accessdate= 2022-01-26 }} * {{Cite web |author= '''Сас''' |date= 22. марец 2017 |title= Поховани дюрдьовски парох о. Йоаким Холошняй |url= https://www.ruskeslovo.com/Поховани-дюрдьовски-парох-о-Йоаким-Хо/ |publisher= Руске слово Рутенпрес |accessdate= 2022-01-26 }} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1932|2017|Холошняй, Йоаким}} [[Category:Русиньскы церьковны дїятелї]] [[Category:Русиньскы писателї]] [[Category:Музиканты]] rhadig96xwhr6szrh1mfdv3q24welan Андрѣй Гай 0 18339 168494 167469 2026-08-20T20:41:26Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168494 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Андрѣй Гай |Имя_оригиналне={{ref-sk}} Andrej Gaj |Категория_склада= |Образчик={{Фоторамка|Увидьте фото|width=90|align=center|pos=top |link=https://esu.com.ua/images/article_images/G/tom7-0018.jpg}} |Образчика_подпис= |Чинность=[[малярь]], [[педагог]] |Уроджѣня={{Birth date|1932|01|29}} |Мѣсто_роджѣня= [[Суків|Суков]], [[Словакия]] |Упокоеня={{Death date and age|2016|02|15|1932|01|29}} |Мѣсто_смерти= [[Пряшов]], [[Словакия]] |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу= }} '''Андрѣй Гай''', {{ref-sk}} ''Andrej Gaj'', *&nbsp;[[29. януар]] [[1932]], [[Суків|Суков]], [[Словакия]] – †&nbsp;[[15. фебруар]] [[2016]], [[Пряшов]], [[Словакия]] — русинскый [[малярь]] и [[педагог]].<ref name=Medvid>Петро Медвідь</ref> == Биография == Походив зоз селянской фамелии.<ref name=GrešlikSRU>Владислав Грешлик</ref> Уродив ся в [[Суків|Суковѣ]], в [[Окрес Гуменне|окресѣ Гуменне]]. Закончив русску гимназию в [[Гуменне|Гуменном]] (1952), Высоку школу вытварных умѣнь в Братиславѣ (1952–1958).<ref name=Zozuľák>Alexander Zozuľák</ref> По штудиях працовав як умѣлецкый редактор [[часопис]]а ''Дружно вперед'' (1958–1960); пак выучовав вытварне умѣня на Пряшовской [[Универзита Павла Йозефа Шафарика|универзитѣ Павла Йозефа Шафарика]] (1960–1973). В далшых роках – вытварный умѣлець на вольной нозѣ.<ref name=GrešlikESU>Ґрешлик В.</ref> Умер [[15. фебруар|15. фебруара]] [[2016]] в [[Пряшов]]ѣ во вѣку 84 рокы.<ref name=Medvid/> == Творба == Мальовав головно пейзажы, портреты, фигуралны композиции, закутя. В роках 1960–1990 вытворив векше число монументално-декоративных архитектурных композиций, настѣнных мальб, сграфито, мозаик.<ref name=Zozuľák/><ref name=GrešlikSRU/> Мав веце як 50 индивидуалных выставок и быв участником понад 150 колективных. В року 1987 достав медайлу ''За розвиток окресу Пряшов'' и награду крайского народного выбору в Кошицях за камяну мозаику. При нагодѣ 80-роча умѣлця (2012) приматор [[Пряшов]]а го одзначив ''Цѣнов приматора'' за довгорочный и выимочный вклад до вытварного умѣня и репрезентации мѣста Пряшова дома и за границями.<ref name=Medvid/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Alexander Zozuľák''' |chapter= Gai, Andrii/Gaj, Andrej |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/128 128] }}{{ref-en}} * '''Владислав Грешлик''': Ґай Андрій {{КСРУ}} С.&nbsp;101 * {{Cite book |author= '''Ґрешлик В.''' |chapter= Ґай Андрій |title= // Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [онлайн] / гол. редкол.: І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк та ін.; НАН України, НТШ |publisher= Київ: Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2007 |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=25470 }}{{ref-uk}} * {{Cite web |author= '''Петро Медвідь''' |title= Андрій Ґай бы мав 85 років |date= 31.01.2017 |url= https://www.lem.fm/andriy-gay-byi-mav-85-rokiv/ |publisher= LEM.FM |accessdate= 2022-01-28}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1932|2016|Гай, Андрѣй}} [[Катеґорія:Русиньскы малярї]] 788uj109v3vwv9ccvd47ny1q0gydbtb Генрик Фонтаньски 0 18348 168532 144245 2026-08-20T21:25:24Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168532 wikitext text/x-wiki {{Ученый |имя = Генрик Фонтаньски |имя оригиналне = Henryk Fontański {{ref-pl}} |образчик = {{Фоторамка|Увидьте фото |align=center |width=90 |pos=top |link= http://www.cms3.rusynacademy.sk/files/fontanski-h.jpg}} |познатый як = [[Славистика|слависта]] |позната як = |имя при уроджѣню = |уроджѣня = {{Birth date and age|1947|01|30}} |мѣсто роджѣня = [[Ченстохова]] |упокоеня = <!-- {{Death date and age|2034|07|04|1947|01|30}} --> |мѣсто смерти = |причина смерти = |сферы наук = [[лингвистика]] |ученый ступень = |alma mater = Опольска универзита |главны роботы = |честны титулы = |членство в = |одзнакы = |категория склада = <!-- лем сама назва, напр.: Marie Curie --> }} '''Генрик Фонтаньски''', {{ref-pl}} ''Henryk Fontański'', *[[30. януар]] [[1947]], [[Ченстохова]]&nbsp;— польскый [[Филология|филолог]], [[Лингвистика|лингвист]], универзитный [[професор]].<ref name=Magocsi>Paul Robert Magocsi</ref> Фонтаньски выштудовав русистику на Высшой педагогичной школѣ в Ополю (1971). По закончѣню штудий асистент професора Станислава Кохмана, в року 1976 зыскав докторат. Од року 1978 перешов до Шлезской универзиты (1978 — доктор габилитованый гуманитарных наук; 2000 — [[професор]]). Организовав Оддѣл русско-польской компаративной лингвистикы. В роках 2000–2005 быв продеканом филологичной факулты, а в роках 2008–2016 – директором Инштитуту выходнославянской филологии Шлезской универзиты. Преподавав тыж на Педагогичной академии в [[Краков]]ѣ (2003–2007).<ref name=Revitalizing>Revitalizing Endangered Languages</ref><ref>{{Cite web |url= https://docplayer.pl/5744510-Prof-dr-hab-henryk-fontanski.html |title= Prof. dr. hab. Henryk Fontański - PDF |publisher= docplayer.pl |accessdate= 2022-02-01}}</ref> Шпециализовав ся з карпаторусинскых диалектох.<ref name=Magocsi/> Од зачатку {{nobr|1990-х}} активно сполупрацуе з лемковскыма шпециалистами в сферѣ кодификации лемковского языка, зокрема зоз [[Стоваришѣня Лемкох|Стоваришѣньом Лемкох]], стоваришѣньом ''[[Руска Бурса]]'' и Стоваришѣньом лемковской молодежи ''Чуга''.<ref name=Revitalizing/> Опубликовав даколько робот на тоту тему. В сполуавторствѣ з [[Мирослава Хомяк|Мирославов Хомяк]] выпрацовав штандарт лемковского языка „Ґраматыка лемківского языка‟ (2000).<ref name=Magocsi/> В року 2003 на Педагогичной академии в [[Краков]]ѣ организовав научно-дидактичну конференцию про учительох лемковского языка, в року 2006 — конференцию ''Дилемы лемковской самоидентификации — аспект историчный, языковый, културовый, сполоченскый'', в року 2007 — III. Меджинародный конгрес русинского языка в [[Краков]]ѣ.<ref name=Revitalizing/> В року 2015 выступовав на IV. Меджинародном конгресѣ русинского языка в [[Пряшов]]ѣ.<ref>{{Cite web |title= 30. 1. 2022: Юбілей професора ГEНРИКА ФОНТАНЬСКОГО |author= -аз- |publisher= rusynacademy.sk |accessdate= 2022-02-02}}</ref> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Fontański, Henryk |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 125 }}{{ref-en}} * {{Cite web |url= http://www.revitalization.al.uw.edu.pl/eng/Page/Partners_-_UP |title= '''Revitalizing Endangered Languages''' - Partners |publisher= Uniwersytet Warszawski |accessdate= 2022-02-01}}{{ref-pl}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1947||Фонтаньски, Генрик}} [[Category:Лингвисты]] 55ez71uroex3btm9p6wwskq6f8q5nvp Петер Шворц 0 18349 168571 144437 2026-08-20T22:12:54Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168571 wikitext text/x-wiki {{Ученый |имя = Петер Шворц |имя оригиналне = Prof. PhDr. Peter Švorc, CSc{{ref-sk}} |образчик = {{Фоторамка|Увидьте фото|align=center|width=90|pos=top |link= http://www.cms3.rusynacademy.sk/files/svorc1.jpg}} |познатый як = [[историк]] выходной [[Словакия|Словакии]] и [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] |позната як = |имя при уроджѣню = |уроджѣня = {{Birth date and age|1957|01|31}} |мѣсто роджѣня = [[Липтовскый Микулаш]] |упокоеня = <!-- {{Death date and age|2034|07|04|1957|01|31}} --> |мѣсто смерти = |причина смерти = |сферы наук = [[история]] |ученый ступень = |alma mater = |главны роботы = |честны титулы = |членство в = |одзнакы = |категория склада = <!-- лем сама назва, напр.: Marie Curie --> }} '''Петер Шворц''', {{ref-sk}} ''Peter Švorc'', *[[31. януар]] [[1957]], [[Липтовскый Микулаш]]&nbsp;— словацкый [[историк]], универзитный [[професор]].<ref name=Hajduk>Martin Hajduk</ref><ref name=Magocsi>Paul Robert Magocsi</ref> == Штудии == Абсолвовав основну девятьрочну школу в [[Штрба|Штрбѣ]] (1963–1972), [[Гимназия|гимназию]] гуманитарного профила в [[Попрад]]ѣ (1972–1976) и высокошколскы штудии на Филозофичной факултѣ [[Универзита Павла Йозефа Шафарика|Универзиты Павла Йозефа Шафарика]] (FF UPJŠ, 1976–1981). В року 1981 там зыскав академичну титулу ''PhDr.'', а в року 1990 на Филозофичной факултѣ [[Универзита Коменского в Братиславѣ|Универзиты Коменского в Братиславѣ]] научный ступень кандидата историчных наук. == Педагогична и научна чинность == В року 1998 ся габилитовав на доцента Филозофичной факулты в Пряшовѣ, а в року 2004 достав диплому професора истории. Од року 1981 працовав во Выходнословацком Музею в [[Кошицѣ|Кошицях]] яко фахман на найновшу историю ай историю земледѣлства. Од року 1983 працуе на катедрѣ истории FF UPJŠ яко асистент, ведучый семинарох, а пак и преподаватель.<ref name=Hajduk/> Петер Шворц шпециализовав ся на [[История|истории]] первой половкы [[XX. стороча]] з найвекшов позорностьов на выходну [[Словакия|Словакию]] и [[Подкарпатска Русь|Подкарпатску Русь]] и преподавать курз истории тых регионох на [[Универзита Павла Йозефа Шафарика|Пряшовской универзитѣ Павла Йозефа Шафарика]]. Автор векшого числа робот, дотычных Подкарпатской Руси и Выходной Словакии, зокрема глубоко перештудовав проблем дефиниции етнолингвистичной и политичной границѣ меджи [[Словаци|Словаками]] и [[Русины|Русинами]]. Его роботы суть основаны на широком хоснованю архивных материалох и характерны незавзятым поглядом на русинску народность, а в значной мѣрѣ приспѣли ку информованю словацкой сполочности о историчном краю на выходѣ од ей границь.<ref name=Magocsi/> == Монографии, дотычны Русинох == * ŠVORC, Peter, 1996. Stručné dejiny Podkarpatskej Rusi. II. 1918–1946. Metodické centrum: Prešov. 72&nbsp;strán.{{ref-sk}} * ŠVORC, Peter, 1996. Zakliata krajina. Podkarpatská Rus 1918–1946. Prešov: Universum. 127&nbsp;strán.{{ref-sk}} * ŠVORC, Peter, 2003. Krajinská hranica medzi Slovenskom a Podkarpatskou Rusou v medzivojnovom období (1919–1939). Prešov: Universum. 424&nbsp;strán.{{ref-sk}} * ŠVORC, Peter, 2007. Zakletá zem. Podkarpatská Rus 1918–1946. Praha: Nakladatelství Lidové noviny. 318&nbsp;strán.{{ref-cs}} * ŠVORC, Peter, 2018. Od pluhu do senátorského kresla. Jurko Lažo a jeho doba (1867–1929). Prešov: Universum-EU, s.r.o. 271&nbsp;strán.{{ref-sk}} == Жерела и одказы == * {{Cite book |author= '''Martin Hajduk''' |chapter= Rozhovor s historikom profesorom Petrom Švorcom |title= Mladá veda / Young Science |at=2017 Vol. 5 (2), pp. 134–145 {{nowrap|ISSN 1339-3189}} |publisher= |url= https://www.academia.edu/34708518/ROZHOVOR_S_HISTORIKOM_PROFESOROM_PETROM_ŠVORCOM }}{{ref-sk}} * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Švorc, Peter |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 486 }}{{ref-en}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1957||Шворц, Петер}} [[Category:Історіци]] [[Катеґорія:Русиньскы історіци]] 8ik8phb1x4lduwfhph2udpmy5bvu80e Лудвік Лазарь Заменгоф 0 18381 168546 168268 2026-08-20T21:43:16Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168546 wikitext text/x-wiki {{особа проста | Образчик = [[Файл:Zamenhof portreto.jpg|230px]] |Имя=Лудвік Лазарь Заменгоф |Чинность=творець есперанта |Уроджѣня={{Birth date|1859|12|15}} |Мѣсто_роджѣня=Білосток |Упокоеня={{Death date and age|1917|04|14|1859|12|15}} |Мѣсто_смерти=[[Варшава]] |Мѣсто_погребу= |Категория_склада=Ludwik Zamenhof }} '''Лу́двік Ла́зарь За́менгоф'''{{Refn|Про деталну інформацію за Заменгофовоє имня, ник.&nbsp;[[Лудвік Лазарь Заменгоф#Имня|Имня]].|group=зазначка}} (15.&nbsp;децембра 1859&nbsp;– 14.&nbsp;апріль 1917){{Refn|У [[Юліанськый календарь|юліанському календарьови]] Заменгофові даты рожденя и смерти сут удповідно 3.&nbsp;децембра 1859 тай 1.&nbsp;апріля 1917.|group=зазначка}} быв творець [[Есперанто|есперанта]], майпошыреного [[Межинародный штучный язык|межинародного штучного языка]]. Заменгоф офіційно представив есперанто у 1887.&nbsp;році, хоть зачаткові його ідеї ся датувут 1873.&nbsp;роком. Ун быв зачудованый ідейов світа без войны тай вірив, ож тото возможно из помочов нового межинародного штучного языка (МШЯ),<ref name="YIVO">{{cite encyclopedia|url=http://www.yivoencyclopedia.org/article.aspx/Zamenhof_Ludwik|title=Zamenhof, Ludwik (1859–1917)|publisher=YIVO Institute for Jewish Research|encyclopedia=The YIVO Encyclopedia of Jews in Eastern Europe|year=2010|access-date=19 December 2013|author=Gabriela Zalewska|others=Trans. by Anna Grojec|archive-date=20 February 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190220183749/http://yivoencyclopedia.org/article.aspx/Zamenhof_Ludwik|url-status=live}}</ref> котрый бы быв серсамов про невтралну, справедливу тай рувноправну комунікацію.<ref>Guilherme Moreira Fians, [https://web.archive.org/web/20191214214113/https://aihr.uva.nl/content/events/lectures/2018/03/2-aclc-seminar-moreira-fians.html Hoping for the language of Hope] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20191214214113/https://aihr.uva.nl/content/events/lectures/2018/03/2-aclc-seminar-moreira-fians.html|date=14 December 2019}}, University of Amsterdam, ACLC Seminar, Amsterdam Institute for Humanities Research (AIHR),</ref> Заменгоф успішно сформовав комуніту, котра пережыла [[Світові войны|світові войны 20.&nbsp;стороча]]<ref>{{cite web |first=Federico |last=Gobbo |url=http://www.spui25.nl/spui25-en/events/events/2015/10/special-lecture-by-federico-gobbo.html |title=An alternative globalisation: why learn Esperanto today? |publisher=University of Amsterdam |date=8 October 2015 |access-date=17 January 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190119121235/http://www.spui25.nl/spui25-en/events/events/2015/10/special-lecture-by-federico-gobbo.html |archive-date=19 January 2019 |url-status=dead }}</ref> тай дакулько провб реформовати есперанто вадь вытворити май сучасні МШЯ (есперанто само замістило ищи єден язык из подобнов мотиваційов, [[волапӱк]]). Окрем того есперанто ся розвив як и другі языкы: через взайимодію тай креативность його хосновачув.<ref>Humphrey Tonkin, Fourth Interlinguistic Symposium, p. 213, JKI-12-2017[1] ([https://web.archive.org/web/20210109232438/http://jki.amu.edu.pl/files/JKI-12-2017%5B1%5D.pdf pdf]).</ref> Позад його досягнень тай пудпоры межикултурного діалоґа [[ЮНЕСКО]] убрало Заменгофа ги єдну из свойих вызначных особ 2017.&nbsp;року, на 100-роча його смерти.<ref>Fourth Interlinguistic Symposium, p. 209, [http://jki.amu.edu.pl/files/JKI-12-2017%5B1&{{Dead link|date=February 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}#x5D;.pdf<nowiki> JKI-12-2017[1]].</nowiki></ref><ref>{{Cite web |title=Anniversaries 2017 |url=https://en.unesco.org/celebrations/anniversaries/2017/all |access-date=17 March 2021 |website=UNESCO |language=en |archive-date=25 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210225201811/https://en.unesco.org/celebrations/anniversaries/2017/all |url-status=live }}</ref> Подля комуніт хосновачув есперанта, на 2019.&nbsp;рук было дас 2&nbsp;міліоны людий, говорячых на языкови, у тум числі дас 1,000&nbsp;носителюв,<ref name=":0">{{Cite web |title=Esperanto |url=https://www.ethnologue.com/language/epo |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230419230447/https://www.ethnologue.com/language/epo/ |archive-date=19 April 2023 |access-date=20 May 2022 |website=Ethnologue |language=en}}</ref><ref>{{Cite web |last1=Babbel.com |last2=GmbH |first2=Lesson Nine |title=What Is Esperanto, And Who Speaks It? |url=https://www.babbel.com/en/magazine/how-many-people-speak-esperanto-and-where-is-it-spoken |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20220509050240/https://www.babbel.com/en/magazine/how-many-people-speak-esperanto-and-where-is-it-spoken |archive-date=9 May 2022 |access-date=20 May 2022 |website=Babbel Magazine |language=en}}</ref> айбо доказы того ся пуддавали читавому сомніву,<ref>{{Cite web |last=Folio |first=Libera |date=2017-02-13 |title=Nova takso: 60.000 parolas Esperanton |url=https://www.liberafolio.org/2017/02/13/nova-takso-60-000-parolas-esperanton/ |access-date=2025-02-16 |website=Libera Folio |language=eo}}</ref> а послідня масштабна провба уточнити статистику ся стала у 2004.&nbsp;році.<ref name=":0" /> == Имня == Заменгоф походив из многоязыкового реґіона; його имня ся сохтує транслітеровати так: * {{Lang-en|Louis Lazarus Zamenhof}} * {{Lang-eo|Ludoviko Lazaro Zamenhof}} * {{Lang-fr|Louis Lazare Zamenhof}} * {{Lang-de|Ludwig (Levi) Lazarus Zamenhof}} * {{Lang-he|אליעזר (לודוויג) זמנהוף}} ''Eli’ezer Ludvig Zamenhof'' * {{Lang-yi|לײזער לוי זאַמענהאָף}} ''Leyzer Leyvi Zamenhof'' * {{Lang-lt|Liudvikas Lazaris (Leizeris) Zamenhofas}} * {{Lang-pl|Ludwik Łazarz Zamenhof}} * {{Lang-ru|Людвик Лазарь (Лейзер) Маркович Заменгоф}} * {{Lang-be|Людвіг Лазар Маркавіч Заменгоф (Заменгоў)}} Заменгоф ся родив у файні ашкеназькых жыдув, и родакы го назвали гебрейськым имньом Еліезер, што ся часто адаптує ги Лазарь, айбо позад того, ож у тот час тот реґіон быв частьов Російської імперії, його записали у свідоцтві за рожденя ги {{Lang-ru|Лейзеръ Заменговъ}}, хоснувучи їдіську форму имени тай русіфіковану верзію фамілії;<ref name="bialystok">[https://web.archive.org/web/20110722014023/http://www.bialystok.ap.gov.pl/bit/50lat/boznicze_zamenhof1.jpg Birth Certificate N 47: "Leyzer Zamengov, son of Mordkha Fayvelovich Zamengov and Liba Sholemovna Sofer"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722014023/http://www.bialystok.ap.gov.pl/bit/50lat/boznicze_zamenhof1.jpg|date=22 July 2011}}</ref> многі далші російськоязычні документы хосновали и його патронім, {{Lang-ru|Марковичъ}}. Його фамілія має німецькі коріня тай ориґінално ся записовала ''Samenhof'' (у німецькому языкови S на зачаткови ся читат ги /z/), айбо позад транскрипції у їдіш ({{Lang|yi|זאַמענהאָף}}) и назад она стала ся писати ги ''Zamenhof''. У дорослум віці Заменгоф писав си имня и як Лейзер, и як Лазарь, а в університеті яв хосновати имня Лудовік ({{Lang-ru|Людовикъ}}), годно быти, ож на честь Френсіса Лодвіка, котрый у 1652.&nbsp;році опубліковав понуку за штучні языкы.<ref>{{cite book|last=Umberto Eco & James Fentress|title=The Search for the Perfect Language|publisher=Blackwell Publishing|page=[https://archive.org/details/searchforperfect00ecou/page/324 324]|date=9 September 1995|isbn=978-0-631-17465-3|url-access=registration|url=https://archive.org/details/searchforperfect00ecou/page/324}}</ref> Кой брат Леон став доктором и зачав ся писати „Др.&nbsp;Л.&nbsp;Заменгоф“,<ref>{{cite journal|last1=Wincewicz|first1=Andrzej|last2=Sulkowska|first2=Mariola|last3=Musiatowicz|first3=Marcin|last4=Sulkowski|first4=Stanislaw|date=June 2009|title=Laryngologist Leon Zamenhof—brother of Dr. Esperanto|journal=American Journal of Audiology|volume=18|issue=1|pages=3–6|issn=1059-0889|pmid=18978199|doi=10.1044/1059-0889(2008/08-0002)}}</ref> Заменгоф зачав изась хосновати своє имня Лазарь тай уд 1901.&nbsp;року ся пудписовав „Др.&nbsp;Л.&nbsp;Л.&nbsp;Заменгоф“, обы го не путали з братом. Не знати, котра з тых букв&nbsp;Л означовала котроє з його имен; порядок „Лудовік Лазарь“ тото сучасна конвенція. == Жывотопис == [[Файл:Zamenhof-1879.jpg|thumb|left|upright|Заменгоф дас у 1879]] Лудвік Лазарь Заменгоф ся родив 15.&nbsp;децембра 1859 у файті Марка Заменгофа тай Розалії Заменгоф ({{Рожд|Софер}}), у многоетнічнум вароши Бялысток, ныні [[Польща]] (на тот час {{Lang-ru|Бѣлостокъ}}, [[Російська імперія]]).<ref>{{cite web |first=James R. |last=Russell |author-link=James R. Russell |date=8 February 2022 |title=Did Esperanto answer the 'Jewish Question'? |url=https://www.jpost.com/j-spot/article-695810 |website=[[The Jerusalem Post]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20220209080042/https://www.jpost.com/j-spot/article-695810 |archive-date=9 February 2022 |url-status=live |quote=Leyzer (Eliezer) Levi Zamenhof was born in 1859 into a Jewish family in Belostok, a provincial city in the Russian Empire, now Bialystok, Poland. }}</ref><ref>{{Cite web |title=100th anniversary of the death of L. ZAMENHOF, the creator of the Esperanto |url=http://www.culturepolonaise.eu/3,2,765,en,100th_anniversary_of_the_death_of_L_ZAMENHOF_the_creator_of_the_Esperanto |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20191010160515/http://www.culturepolonaise.eu/3,2,765,en,100th_anniversary_of_the_death_of_L_ZAMENHOF_the_creator_of_the_Esperanto |archive-date=10 October 2019 |access-date=10 October 2019 }}</ref><ref>{{Cite book |last=Korzhenkov |first=Aleksander |url=https://books.google.com/books?id=C2WMcIE1svMC&q=L.L.+Zamenhof+Bio |title=Zamenhof: The Life, Works and Ideas of the Author of Esperanto |date=2010 |publisher=Mondial |isbn=978-1-59569-167-5 |pages=3 |language=en |quote=..born on December 15, 1859, into a Jewish family in what was then the Russian city of Bialystock... |access-date=6 November 2022 |archive-date=3 October 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231003053229/https://books.google.com/books?id=C2WMcIE1svMC&q=L.L.+Zamenhof+Bio |url-status=live }}</ref><ref name="Kiselman" /> Заменгоф ходив у [[хедер]] до 13&nbsp;рокув, а пак у старшу ошколу в [[Варшава|Варшаві]]. Інтересовав ся [[Поезія|поезійов]] и [[Драма|драмов]], написав дакулько робут, у тум числі пятьактову [[Пєса|пєсу]] за [[Бабілонська турня|Бабілонську турню]].<ref name="yivo">{{Cite web |last=Zalewska |first=Gabriela |title=Zamenhof, Ludwik |url=https://encyclopedia.yivo.org/article/620 |access-date=2026-01-16 |website=The YIVO Encyclopedia of Jews in Eastern Europe}}</ref> Держит ся, ож Заменгоф быв [[Білінґвізм|білінґвом]] и володів [[їдіш]]ом и [[Російськый язык|російськым]], айбо подля слув його самого ун головно приказовав по [[Польськый язык|польськы]].<ref name="Kiselman">{{cite book|last=Kiselman|first=Christer|url=http://www2.math.uu.se/~kiselman/pau2008.pdf|title=Esperanto: Its Origins and Early History|location=Prace Komisji Spraw Europejskich PAU|chapter=Tom II|pages=39–56|publisher=Polish Academy of Learning|year=2008|quote=What was his first language? He wrote in a letter in 1901 that his "parental language" (mother tongue) was Russian, but that at the time he was speaking more in Polish (Zamenhof 1929:523). However, all other evidence points to Yiddish as his mother tongue and first language. He was born in Białystok on December 3, 1859|access-date=15 December 2014|archive-date=4 March 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304222655/http://www2.math.uu.se/~kiselman/pau2008.pdf|url-status=dead}}</ref> Отець му быв учительом [[Французькый язык|французького]] и [[Німецькый язык|німецького]], и уд нього Лазарь ся научив бесідовати на обох, а кроме того и на [[Іврит|івриті]]. Лазарь ищи знав [[Білоруськый язык|білоруськый]], котрый товды быв популарный у Бялыстоці. У Варшаві польськый став рудным про його дітий. У ошколі, ун учив класичні языкы: [[Латинськый язык|латинськый]], [[Грецькый язык|грецькый]], [[Арамайськый язык|арамайськый]]. Пак научив ся мало по [[Анґліцькый язык|анґліцькы]], айбо сам казав, ож не дуже добрі го знав. Інтересовав ся [[Таліянськый язык|таліянськым]], [[Литовськый язык|литовськым]] и выучив [[волапӱк]] кой тот ся появив у 1880.&nbsp;році. До того часу його проєкт межинародного языка уже быв добрі проробленый.<ref>Christer Kiselman, [http://www2.math.uu.se/~kiselman/pau2008.pdf "Esperanto: Its origins and early history"] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20160304222655/http://www2.math.uu.se/~kiselman/pau2008.pdf |date=4 March 2016 }}, in Andrzej Pelczar, ed., 2008, ''Prace Komisji Spraw Europejskich PAU'', vol. II, pp. 39–56, Krakaw.</ref><ref>{{Cite journal |author=Claude Piron |title=Kontribuaĵo al la studo pri la influoj de la jida sur Esperanton |journal=Jewish Language Review |volume=4 |year=1984 |url=http://user.in-berlin.de/~maxnet/esperanto/piron/jida.htm |access-date=28 December 2008 |archive-date=11 November 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171111024539/http://user.in-berlin.de/~maxnet/esperanto/piron/jida.htm |url-status=live }}</ref> === Провбы вытворити межинародный язык === Населеня Бялыстока было дуже разноє: там были и [[Католицизм у Польщи|полякы-католикы]], и сповідувучі [[Російська православна церьков|російськоє православіє]] (головно державні чиновникы), и [[Жыды|жыдувська]] їдішоязычна меншина, и малі ґрупы [[Білорусы|білорусув]], [[Німці|німцюв]], и другі етнічності. Заменгоф быв смутный и фрустрованый позад многых спорув, котрі ся ставали помежи сими ґрупами&nbsp;— ун думав, ож головнов причинов ненависти тай передсудув было взайимноє непорозуміня позад удсутности ворошного языка. Заменгоф писав, ож кідьбы такый язык екзістовав, ун бы муг стати серсамов на невтралноє комунікованя межи челядьов разных етнічных и языковых походжінь.<ref>{{Cite web |url=http://www.historytoday.com/richard-cavendish/birth-ludwig-zamenhof-creator-esperanto |title=Birth of Ludwig Zamenhof, creator of Esperanto {{!}} History Today |website=www.historytoday.com |access-date=9 August 2017 |archive-date=10 February 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180210041530/http://www.historytoday.com/richard-cavendish/birth-ludwig-zamenhof-creator-esperanto |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |first=Steven G. |last=Kellman |author-link=Steven G. Kellman |date=30 August 2016 |title=The Secret Jewish History of Esperanto |url=https://forward.com/culture/348344/the-secret-jewish-history-of-esperanto/ |website=[[The Forward]] |access-date=9 February 2022 |archive-date=9 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220209203844/https://forward.com/culture/348344/the-secret-jewish-history-of-esperanto/ |url-status=live }}</ref> Штудувучи у варшавськуй старшуй ошколі Заменгоф пробовав учинити межинародный язык из богатов и сложнов ґраматиков. Кой ун пак учив анґліцькый, та рішив, ож межинародный язык має мати май легку ґраматику. У провбах вытворьовати межинародні языкы му помагало знаня многых языкув: рудных їдіша тай російського, польського, німецького, файноє пасивноє розуміня латины, іврита, французького, базові знаня грецького, анґліцького и таліянського.<ref>Holzhaus, Adolf: ''Doktoro kaj lingvo Esperanto''. Helsinki: Fondumo Esperanto. 1969</ref> У 1878 ун завершив свуй проєкт „Lingwe uniwersala“.<ref>{{Cite book |title=Exploring the Possibilities for the Emergence of a Single and Global Native Language |last=Dufour |first=Fritz |publisher=Fritz Dufour |year=2017 |pages=93 }}</ref> На слідувучый рук Заменгоф пушов у Москву штудовати медицину и там почуствовав на собі проявы [[Антисемітизм у Російськуй імперії|антисемітськых настроюв у Російськуй імперії]] того часу, позад чого став ся інтересовати [[Сіонізм|сіонізмом]]. Ун вернув у Варшаву докунчити свої штудії тай зачав офталмолоґічну [[Резиденція (медицина)|резиденцію]] (ординатуру) у 1885.&nbsp;році.<ref name="yivo" /> Ун зачав свою дохторську практику у [[Вейсєєй|Вейсєєї]]. По 1886.&nbsp;році робив [[Офталмолоґ|офталмолоґом]] у Плоцьку тай Відню и паралелно робив над свойим проєктом межинародного языка.<ref>{{cite web |url=https://www.historytoday.com/archive/birth-ludwig-zamenhof-creator-esperanto |title=Birth of Ludwig Zamenhof, creator of Esperanto |website=History Today |access-date=15 July 2019 |archive-date=26 February 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190226172957/https://www.historytoday.com/archive/birth-ludwig-zamenhof-creator-esperanto |url-status=live }}</ref> [[File:Unua Libro ru 1st ed.pdf|thumb|left|upright|„Международный языкъ“ (1887)&nbsp;— єдна з закладных книг есперанта, котра пак стала знама ги „Unua libro“ („Перша книга“)]] Ун ся перетягнув у [[Ґродно]] и зачав наново быти задіяный у сіонізмі, а пак розробляв свою реліґію, гілелізм, пак названый [[Гомаранізм|гомаранізмом]].<ref name="yivo" /> Два рокы Заменгоф пробовав зобрати гроші на уданя буклета, описувучого його язык, докідь не дустав фінанчну помуч уд отця його будучної жоны. У 1887.&nbsp;році світ увиділа книга у російському языкови з назывков „Международный языкъ. Предисловіе и полный учебникъ“, удана пуд псевдонімом „''Д<sup>ръ</sup> Эсперанто''“ ({{Lang-eo|Esperanto}}&nbsp;— {{букв|„надівучый ся“}}). Заменгоф зачатково назвав свою бесіду „lingvo internacia“, ''межинародным языком'', айбо тоты, ко його учили, яли го называти ''есперантом'' позад псевдоніма автора, и тото скоро стало офіційнов назывков языка. Про Заменгофа есперанто быв не просто комунікаційным інструментом, а способом продвигати мирноє спувєствованя челяди разных култур.<ref name="Jason Zasky">{{citation |title=Discouraging Words |magazine=Failure Magazine |date=20 July 2009 |first=Jason |last=Zasky |quote=But in terms of invented languages, it's the most outlandishly successful invented language ever. It has thousands of speakers—even native speakers—and that's a major accomplishment as compared to the 900 or so other languages that have no speakers. – Arika Okrent |url=http://failuremag.com/feature/article/discouraging_words/ |access-date=31 December 2013 |archive-date=23 January 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170123202016/http://failuremag.com/feature/article/discouraging_words |url-status=dead }}</ref>[[File:1910-Universo-p322-llzdet.jpg|thumb|left|190px|Заменгоф за свойим робочым столом у [[Варшава|варшавському]] квартільови, 1910]] === Гомаранізм === [[Файл:Grób Ludwika Zamenhofa na cmentarzu żydowskim w Warszawie 2017.jpg|thumb|right|Груб Лудвіка Заменгофа из [[Абердінськый ґраніт|абердінського ґраніта]], оформленый Мєчыславом Любелскім, жыдувськый теметув, [[Варшава]], 2017]] Кроме свойих лінґвістичных робут Заменгоф удав реліґійну філозофію, котру называв гомаранізмом ({{Lang-eo|homaranismo}}, пораз ся слобудно товмачит ги „гуманітаризм“ авадь „гуманізм“).<ref>[http://ses.library.usyd.edu.au/bitstream/2123/9810/1/J-McElvenny2013.pdf Meaning in the Age of Modernism: C. K. Ogden and his contemporaries] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20170202120052/https://ses.library.usyd.edu.au/bitstream/2123/9810/1/J-McElvenny2013.pdf |date=2 February 2017 }}, Thesis of James McElvenny, 2013</ref> Гомаранізм быв закладеный на принципах и ученях Гілела Старшого. Заменгоф казав за гомаранізм: „Тото направду обєкт ушыткого мого жывота. За нього бым уддав усьо.“<ref>Edmond Privat, ''The Life of Zamenhof'', p.&nbsp;117.</ref> === Їдіш и никаня на сіонізм === [[Файл:Lingva Komitato 1907.jpg|thumb|„Lingva Komitato“ (Языковый комітет) есперанта в 1907. Заменгоф сидит у центрі]] У 1879.&nbsp;році Заменгоф написав першу ґраматику [[Їдіш|їдіша]], часточно пак опубліковану в їдішоязычному журналі „Lebn un visnshaft“.<ref>[[Вілнюс]], 1909; ник. есперантовоє товмачіня ''{{lang|eo|Pri jida gramatiko kaj reformo en la jida}}'' (За ґраматику їдіша тай реформу в їдіші) у ''{{lang|eo|Hebreo el la geto: De cionismo al hilelismo}}'' (Жыд из ґета: уд сіонізма до гілелізма), {{lang|eo|Eldonejo Ludovikito}}, том&nbsp;5, 1976.</ref> Повный ориґіналный російськый текст сього рукописа быв опублікованый онь у 1982 из паралелным есперантовым товмаченьом Адолфа Голцгавса, у „{{lang|eo|L. Zamenhof, provo de gramatiko de novjuda lingvo}}“ (Провба ґраматикы новожыдувського языка), [[Гелсінкы]], бб.&nbsp;9–36. У туй роботі ун не лиш дає обзор їдішової ґраматикы, айбо и предлагат переход на латинськоє письмо тай другі правописні іновації. У тот такой період Заменгоф написав дакотрі другі роботы у їдішови. У 1882.&nbsp;році Російську імперію, у тому числі [[Конґресова Польща|Конґресову Польщу]] накрыла габа поґромув, што тручнуло Заменгофа поучаствовати у Ховевей Ціон и закласти сіоніштськоє штудентськоє общество у Варшаві.<ref name="maimon">{{cite journal |author=N. Z. Maimon |journal=Nica Literatura Revuo |issue=3/5 |date=May–June 1958 |title=La cionista periodo en la vivo de Zamenhof |pages=165–177 |url=http://donh.best.vwh.net/Esperanto/Literaturo/Revuoj/nlr/nlr35/cionistau.html |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20080719082100/http://donh.best.vwh.net/Esperanto/Literaturo/Revuoj/nlr/nlr35/cionistau.html |archive-date=19 July 2008 }}</ref> Ун лишив тото кываня по уданьови „Unua Libro“ у 1887, а в 1901.&nbsp;році удав заяву „Гілелізм“ по російськы, у котруй написав, ож сіоніштськый проєкт ся провалит, бо жыдове не мавут ворошный язык.<ref name="maimon"/> [[Файл:Ludwik Zamenhof speaking.ogg|thumb|right|Заменгоф выступає на Світовому есперантовому конґресі у [[Барселона|Барселоні]], [[Іспанія]], 1909]] У 1914.&nbsp;році ун ся удказав уд понукы прикапчати ся ид новуй орґанізації жыдув-есперантіштув „TEHA“. У свому письмі ид орґанізаторам ун уповів: „Глубоко м пересвідченый, ож хотьякый націоналізм дає людству лиш майчитавый смуток&nbsp;[…] Правда, ож націоналізм утисканых народув&nbsp;— ги природна самозащитна реакція&nbsp;— є многым май простимый ги націоналізм народув утискавучых; айбо кідь націоналізм силных є неблагородный, та націоналізм слабых є немудрый; и єден, и другый порождавут и пудпорувут єден другого“.<ref name="maimon"/> [[Юдаїштська Біблія]] тото єдна из многых робут, котрі Заменгоф потовмачив есперантом. == Смерть == Заменгоф умер 14.&nbsp;апріля 1917.&nbsp;року у Варшаві, годнобыти [[Серцьовый напад|на серце]],<ref>[https://web.archive.org/web/20150924060531/http://www.onb.ac.at/ev/collections/esperanto/Planned_languages_Ludwig_Lazar_Zamenhof.htm "Ludwig Lazar Zamenhof – Founder of Esperanto"] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150924060531/http://www.onb.ac.at/ev/collections/esperanto/Planned_languages_Ludwig_Lazar_Zamenhof.htm |date=24 September 2015 }}, Department of Planned Languages.</ref> и быв захованый на варшавському жыдувському теметові на ул.&nbsp;Окоповуй. Бесіду на опроводі справив головный рабін Великої сінаґоґы у Варшаві, Самуел Абрагам Познаньськый, котрый уповів: „Буде час, кой польська земля и нація порозумівут, яку славу дав сесь великый сын Божый своюй отцюзнині.“<ref>{{cite web |url=http://www.szukamypolski.pl/rzeznia.php?id=22 |title=Mapa Polski, mapa Wrocławia, turystyka, wypoczynek - SzukamyPolski.pl |website=www.szukamypolski.pl |access-date=11 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070630123854/http://www.szukamypolski.pl/rzeznia.php?id=22 |archive-date=30 June 2007 |url-status=dead }}</ref> == Файта == Заменгоф и його жона [[Клара Зілбернік]] уростили трьох дітий: сына Адама тай доньок Зофію и Лідію. Лідія дуже ся заінтересовала есперантом и в дорослі рокы стала учительков языка, вандровала Европов и в Америку, обы выкладати есперанто. Через цімборство из Мартов Рут Лідія стала [[Багаїзм|багаїштков]]. Ушыткі троє Заменгофовых дітий были убиті [[Націстічне Нїмецько|націштами]] бігом [[Голокост|Голокоста]].<ref>{{cite book |title=Mind & Society Fads |url=https://archive.org/details/mindsocietyfads0000hoff |first1=Frank W. |last1=Hoffmann |first2=William G. |last2=Bailey |year=1992 |publisher=Haworth Press |isbn=1-56024-178-0}}, [https://books.google.com/books?id=AzFuFjFwVSYC&pg=PA116 p. 116] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20230717041621/https://books.google.com/books?id=AzFuFjFwVSYC&pg=PA116 |date=17 July 2023 }}: "Between world wars, Esperanto fared worse and, sadly, became embroiled in political power moves. Adolf Hitler wrote in ''Mein Kampf'' that the spread of Esperanto throughout Europe was a Jewish plot to break down national differences so that Jews could assume positions of authority.... After the Nazis' successful Blitzkrieg of Poland, the Warsaw Gestapo received orders to 'take care' of the Zamenhof family.... Zamenhof's son was shot... his two daughters were put in Treblinka death camp."</ref> Заменгофув онук, сын Адама, Луї-Крістоф Залєскі-Заменгоф, жыв у Франції уд 1960.&nbsp;рокув до свойої смерти у 2019, а його донька, Марґарет Залєскі-Заменгоф, дотеперь активна у есперантовому кываньови. == Почесті == У 1905.&nbsp;році Заменгоф дустав [[орден почесного леґіона]] за вытвореня есперанта.<ref>{{cite web |title=3 россиянина, награждённые орденом Почётного легиона за необычные заслуги (3 Russians Awarded Légion d'honneur for Unusual Merits) |url=http://sobesednik.ru/incident/20130816-3-samykh-neobychnykh-nagrazhdeniya-rossiyan-ordenom-pochetnogo-legiona |publisher=Russian Daily "Sobesednik" |date=16 August 2013 |access-date=9 September 2014 |archive-date=18 July 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210718102659/https://sobesednik.ru/obshchestvo/20130816-3-samykh-neobychnykh-nagrazhdeniya-rossiyan-ordenom-pochetnogo-legiona |url-status=live }}</ref> У 1910 Заменгоф быв першый раз номінованый на [[Нобелова премія мира|Нобелову премію мира]] чотырьма членами британського парламента (у т.&nbsp;ч.&nbsp;Джеймсом О’Ґрейдійом и Філіпом Сновденом) тай професором Стенлійом Лейном Пулом.<ref>{{Cite web |date=1 April 2020 |title=Nomination archive |url=https://www.nobelprize.org/nomination/archive/show.php?id=7918 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20141008101241/https://www.nobelprize.org/nomination/archive/show.php?id=7918 |archive-date=8 October 2014 |access-date=9 October 2022 |website=NobelPrize.org |language=en-US }}</ref> Премія товды пушла [[Межинародноє біро мира|Межинародному біру мира]]. Заменгоф быв номінованый на тоту премію 12&nbsp;раз.<ref>{{Cite web |url=https://www.franceinter.fr/societe/esperanto-cent-ans-mort-createur-zamenhof |title=Espéranto, la langue qui se voulait "universala" |date=14 April 2017 |website=France Inter |access-date=14 April 2017 |archive-date=17 May 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170517002331/https://www.franceinter.fr/societe/esperanto-cent-ans-mort-createur-zamenhof |url-status=live }}</ref> На честь пятого універзалного есперантового конґреса у Барселоні король Іспанії Алфонсо&nbsp;XIII.&nbsp;вчинив Заменгофа командором ({{Lang-es|encomiendo}}) [[Орден Ізабелы Католицької|ордена Ізабелы Католицької]].<ref>{{Cite web |url=http://www.webislam.com/?idt=19050 |title=Olaizola, Borja. "Chatear en Esperanto, vigésimo idioma del mundo más usado en la red." ''El Correo''. 30/03/2011. |access-date=7 April 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110927020832/http://www.webislam.com/?idt=19050 |archive-date=27 September 2011 |url-status=dead }}</ref> [[Файл:Plaque in Geneva where L.L. Zamenhof lived in 1905.jpg|thumb|Табла на улици Вйо-Колеж у [[Женева|Женеві]], [[Швайц]], на резіденції Заменгофа, де ун бывав у 1905]] Мала планета 1462&nbsp;Заменгоф є названа на честь Л.&nbsp;Л.&nbsp;Заменгофа. Она была удкрыта 6.&nbsp;фебруара 1938.&nbsp;року фінськым астрономом Ӱрйом Вейселе. На честь есперанта названа мала планета 1421&nbsp;Есперанто. По вшыткому світі сут стувкы улиць, паркув и мостув, названых на честь Заменгофа. У [[Литва|Литві]] майзнама улиця Заменгофа є у [[Каунас|Каунасі]], де ун даякый час бывав и мав хыжу. Улиці Заменгофа сут у [[Польща|Польщи]], [[Споєноє корольство|Споєному корольстві]], [[Франція|Франції]], [[Мадярщина|Мадярщині]], [[Горватія|Горватії]], [[Чеська республіка|Чеськуй республіці]], [[Іспанія|Іспанії]] (головно в [[Каталонія|Каталонії]]), [[Італія|Італії]], [[Ізраїль|Ізраїльови]], [[Белґія|Белґії]], [[Нідерланды|Нідерландах]] и [[Бразілія|Бразілії]]. На Мадярах и у Бразілії сут [[Берег (мала гора)|берегы]] Заменгофа, а на [[Дунай|Дунайови]] є острув Заменгофа.<ref>[https://web.archive.org/web/20061209130727/http://www.esperanto-sat.info/article187.html Hommages au Dr Zamenhof, à l'espéranto et à ses pionniers].</ref> [[Файл:Zamenhof st.jpg|thumb| Улиця Заменгофа, [[Тел Авів]]]] У подакотрых ізраїльськых варошах уличні знакы указувут Заменгофові рокы жывота, айбо пишут го Еліезером. Заменгоф ся держит божеством у японськуй реліґії [[оомото]], котра пудпорує хоснованя есперанта вірниками. На честь Заменгофа названі руд лишайникув ''Zamenhofia''<ref>{{Cite web |url=http://www.arkive.org/species/ARK/fungi/Zamenhofia_rosei/more_info.html |title=''Zamenhofia rosei'': Francis' lichen. Range, habitat, biology |access-date=28 January 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060506231625/http://www.arkive.org/species/ARK/fungi/Zamenhofia_rosei/more_info.html |archive-date=6 May 2006 |url-status=dead }}</ref> тай вид ''Heteroplacidium zamenhofianum''.<ref name="Clauzade & Roux 1985">{{cite book |last1=Clauzade |first1=G. |last2=Roux |first2=C. |last3=Houmeau |first3=J.-M. |year=1985 |title=Likenoj de Okcidenta Europa. Ilustrita determinlibro |series=Bulletin de la Société Botanique du Centre-Ouest |publisher=Saint-Sulpice-de-Royan |volume=7 |page=823 |language=eo }}</ref> Російськый писатель Ніколай Боровко уєдно из Владіміром Ґернетом заклали были в [[Одеса|Одесі]] першоє офіційноє есперантовоє общество в Росії „Esrero“, в котрому у 1896–1897.&nbsp;роках Боровко быв передсідов. У загороді хыжі скулптора-есперантішты Ніколая Блажкова в Одесі быв установленый памнятник, скулптурный портрет Л.&nbsp;Л.&nbsp;Заменгофу. У 1960.&nbsp;роках ун го там поклав позад того, ож на мытници не позволили загнати скулптуру у [[Відень]] на есперантовый конґрес.<ref>{{Cite web |url=https://www.odessitclub.org/index.php/novosti-i-publikatsii/2983-lyudvik-zamengof-oni-ostavili-sled-v-istorii-odessy |title=Ludwik Zamenhof. They left a mark in the history of Odessa |date=15 December 2019 |access-date=16 December 2019 |archive-date=1 December 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201201141703/https://www.odessitclub.org/index.php/novosti-i-publikatsii/2983-lyudvik-zamengof-oni-ostavili-sled-v-istorii-odessy |url-status=live }}</ref> У [[Ґотенбурґ|Ґотенбурґови]], [[Швеція]], є Есперантова площа ({{Lang-sv|Esperantoplatsen}}), де у 2018.&nbsp;році ся удкрыло кафе „Zamenhof“.<ref>{{cite news|url=https://www.gp.se/kultur/nytt-restaurangkomplex-pa-esperantoplatsen.3b1a4ba5-799e-44ef-b73c-00398541d25d|title=Nytt restaurangkomplex på Esperantoplatsen|work=Göteborgs-Posten|first=Francisco|last=Ramirez Franzén|date=1 April 2018|access-date=16 December 2024}}</ref> [[Файл:Esperantoplatsen-Göteborg1.JPG|thumb|Есперантова площа, [[Ґотенбурґ]]]] У Італії є дакулько улиць, названых на честь есперанта, у т.&nbsp;ч.&nbsp;''Largo Esperanto'' у [[Піза|Пізі]].<ref>{{Cite web |url=http://www.arkive.org/species/ARK/fungi/Zamenhofia_rosei/more_info.html |title=Francis' lichen - Zamenhofia rosei: More Information - ARKive |access-date=28 January 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060506231625/http://www.arkive.org/species/ARK/fungi/Zamenhofia_rosei/more_info.html |archive-date=6 May 2006 |url-status=dead}}.</ref> У 1959.&nbsp;році на 100-роча рожденя Заменгофа почестовало го [[ЮНЕСКО]];<ref>Jewish Telegraphic Agency: [https://www.jta.org/1959/12/16/archive/unesco-to-honor-memory-of-zamenhof-jewish-creator-of-esperanto UNESCO to Honor Memory of Zamenhof, Jewish Creator of Esperanto] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20191004040335/https://www.jta.org/1959/12/16/archive/unesco-to-honor-memory-of-zamenhof-jewish-creator-of-esperanto |date=4 October 2019 }}, 16 December 1959</ref> у 2015 ЮНЕСКО пуддержало удзначіня 100-роча його смерти.<ref>[http://unesdoc.unesco.org/images/0023/002352/235205e.pdf Unesco] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20170414200421/http://unesdoc.unesco.org/images/0023/002352/235205e.pdf |date=14 April 2017 }}; [http://uea.org/aktuale/komunikoj/2015/Gxenerala-Konferenco-de-Unesko-finigxis-%E2%80%93-Zamenhof-omagxota UEA: Zamenhof omaĝota] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20210515165017/https://uea.org/aktuale/komunikoj/2015/Gxenerala-Konferenco-de-Unesko-finigxis-%E2%80%93-Zamenhof-omagxota |date=15 May 2021 }}</ref> Кажджый рук хосновачі есперанта (ги наприклад Есперантовоє общество Ню Йорка)<ref>{{Cite news |url=https://www.nytimes.com/2017/12/21/nyregion/esperanto-nyc.html |title=Feliĉa Ferioj! Toasting the Holidays in Esperanto |last=Kilgannon |first=Corey |date=21 December 2017 |work=The New York Times |access-date=24 December 2018 |language=en-US |issn=0362-4331 |archive-date=9 April 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180409133052/https://www.nytimes.com/2017/12/21/nyregion/esperanto-nyc.html |url-status=live }}</ref> празнувут день рожденя Заменгофа, 15.&nbsp;децембра, ги День Заменгофа ({{Lang-eo|Zamenhofa Tago}}). 15.&nbsp;децембра 2009.&nbsp;року домашня сторунка вебглядача Google указовала [[Есперанто#Флаґ|зеленый флаґ из звіздов]] на честь 150-роча рожденя Заменгофа.<ref>[https://doodles.google/doodle/150th-birthday-of-ll-zamenhof/ Google Doodles Archive: 150th Birthday of LL Zamenhof] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20240425205328/https://doodles.google/doodle/150th-birthday-of-ll-zamenhof/ |date=25 April 2024 }} Retrieved 1 April 2010.</ref> Хыжа Заменгофової файты тай памнятник Заменгофови сут містами [[Путь жыдувської дідузнины у Бялыстоці|пути жыдувської дідузнины у Бялыстоці]], удкрытого у юнійови 2008 волонтерами фонда Бялыстоцького університета.<ref>[https://web.archive.org/web/20191229153645/http://szlak.uwb.edu.pl/sites.html Jewish Heritage Trail in Białystok] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20191229153645/http://szlak.uwb.edu.pl/sites.html |date=29 December 2019 }} accessed 25 July 2009.</ref> У Бялыстокови є и Центер Лудвіка Заменгофа.<ref>{{cite web|url=https://www.timesofisrael.com/esperanto-alive-and-well-100-years-after-jewish-inventors-death/|title=Esperanto alive and well, 100 years after Jewish inventor's death|work=The Times of Israel|first=Bernard|last=Osser|date=13 April 2017|access-date=16 December 2024}}</ref> У 1960.&nbsp;році у [[Стовк на Тренті|Стовкови на Тренті]], Споєноє корольство, Есперантовов асоціаційов Британії были закладені есперантські літні ошколы, котрі выкладали язык тай локално го продвигали. У вароши є дорога, названа на честь Заменгофа, ''Zamenhof Grove''.<ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/science/2017/dec/06/saluton-the-surprise-return-of-esperanto |title='Saluton!': the surprise return of Esperanto |last=Salisbury |first=Josh |date=6 December 2017 |work=The Guardian |access-date=19 December 2018 |language=en-GB |issn=0261-3077 |archive-date=28 December 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171228193216/https://www.theguardian.com/science/2017/dec/06/saluton-the-surprise-return-of-esperanto |url-status=live }}</ref> == Часточна бібліоґрафія == === Ориґіналні роботы === * ''Unua Libro'', 1887 („Перша книга“) * ''Dua Libro'', 1888 („Друга книга“) * [http://www.esperanto.mv.ru/Hilelismo/index_e.html ''Hilelismo – propono pri solvo de la hebrea demando''] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20190320210954/http://www.esperanto.mv.ru/Hilelismo/index_e.html |date=20 March 2019 }}, 1901 („Гілелізм: проєкт в удповідь на жыдувськоє звіданя“) * [https://web.archive.org/web/20180413043307/http://joaojosesantos.net/html/pdf/zamenhofo_esenco_kaj_estonteco_de_la_lingvo_internacia.pdf ''Esenco kaj estonteco de la ideo de lingvo internacia''] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20180413043307/http://joaojosesantos.net/html/pdf/zamenhofo_esenco_kaj_estonteco_de_la_lingvo_internacia.pdf |date=13 April 2018 }}, 1903 („Есенція и будучность ідеї межинародного языка“) * [https://www.gutenberg.org/files/8224/8224-h/8224-h.htm ''Fundamenta Krestomatio de la Lingvo Esperanto''] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20200304131403/https://www.gutenberg.org/files/8224/8224-h/8224-h.htm |date=4 March 2020 }}, 1903 („Базова хрестоматія есперантського языка“) * ''Fundamento de Esperanto'', 1905 („Закладеня есперанта“) * Булонська декларація, 1905 * [http://homarano.narod.ru/Windows/homar_e.htm ''Homaranismo''] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20210505134847/http://homarano.narod.ru/Windows/homar_e.htm |date=5 May 2021 }}, 1913 („Гомаранізм“) ==== Періодика ==== * ''La Esperantisto'', 1889–1895 („Есперантішта“) * ''Lingvo Internacia'', 1895–1914 („Межинародный язык“) * ''La Revuo'', 1906–1914 („Обникованя“) ==== Поезія ==== * "Al la fratoj" („Братям“)<ref>{{cite book |chapter-url=https://www.gutenberg.org/files/26359/26359-h/26359-h.htm |title=Vivo de Zamenhof |first=Edmond |last=Privat |year=1920 |language=eo |chapter=Idealista profeto |access-date=12 April 2018 |archive-date=19 October 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201019122424/http://www.gutenberg.org/files/26359/26359-h/26359-h.htm |url-status=live }}</ref> * "Ho, mia kor'" („О серце моє“) * "La Espero" („Надія“) * "La vojo" („Путь“)<ref>{{cite book |chapter-url=https://www.gutenberg.org/files/26359/26359-h/26359-h.htm |title=Vivo de Zamenhof |first=Edmond |last=Privat |year=1920 |language=eo |chapter=Verkisto |access-date=12 April 2018 |archive-date=19 October 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201019122424/http://www.gutenberg.org/files/26359/26359-h/26359-h.htm |url-status=live }}</ref> * "Mia penso" („Моя думка“)<ref>{{cite book |chapter-url=https://www.gutenberg.org/files/26359/26359-h/26359-h.htm |title=Vivo de Zamenhof |first=Edmond |last=Privat |year=1920 |language=eo |chapter=Studentaj jaroj |access-date=12 April 2018 |archive-date=19 October 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201019122424/http://www.gutenberg.org/files/26359/26359-h/26359-h.htm |url-status=live }}</ref> === Товмачіня === * [http://www.gutenberg.org/ebooks/37279 ''Hamleto, Reĝido de Danujo''] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20210429231725/http://www.gutenberg.org/ebooks/37279 |date=29 April 2021 }}, 1894 („<nowiki/>[[Гамлет|Гамлет, принц Данії]]<nowiki/>“ [[Вільям Шекспір|Вільяма Шекспіра]]) * [http://esperanto.davidgsimpson.com/inko/100-3.pdf ''La batalo de l' vivo''] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20200925003458/http://esperanto.davidgsimpson.com/inko/100-3.pdf |date=25 September 2020 }} („Битка жывота“ [[Чарлз Діккенс|Чарлза Діккенса]]) * ''[[s:eo:La revizoro|La revizoro]]'', 1907 („Ревізор“ [[Микола Гоголь|Миколы Гоголя]]) * ''La Predikanto'', 1907 (товмачіня [[Еклезіаст|Еклезіаста]]) * ''La Psalmaro'', 1908 (товмачіня книгы [[Книга Псалмув|Псалмув]]) * [http://steloj.de/esperanto/rabistoj/index.html ''La rabistoj''] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20200222070911/http://www.steloj.de/esperanto/rabistoj/index.html |date=22 February 2020 }}, 1908 („Рабловы“ [[Фрідріх Шіллер|Фрідріха Шіллера]]) * [http://www.gutenberg.org/ebooks/22592 ''Ifigenio en Taŭrido''] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20210429192820/https://www.gutenberg.org/ebooks/22592 |date=29 April 2021 }}, 1908 („Іфіґенія на Тавріді“ [[Йоганн Волфґанґ фон Ґёте|Йоганна Волфґанґа фон Ґёте]]) * ''La Rabeno de Baĥaraĥ'', 1909 („Бахарахськый рабін“ [[Гайнріх Гайне|Гайнріха Гайне]]) * ''La Gimnazio'', 1909 („Ґімназія“ [[Шолем Алейхем|Шолема Алейхема]]) * [http://www.ipernity.com/doc/esperanto-muzeo-svitavy/40592976 ''Marta''] {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20191214213855/http://www.ipernity.com/doc/esperanto-muzeo-svitavy/40592976 |date=14 December 2019 }}, 1910 („Марта“ Елізы Оржешкової) * ''Genezo'', 1911 (товмачіня книгы [[Книга Бытя|Бытя]]) * ''Eliro'', 1912 (товмачіня книгы [[Книга Выход|Выход]]) * ''Levidoj'', 1912 (товмачіня книгы [[Книга Левіт|Левіт]]) * ''Nombroj'', 1914 (товмачіня книгы [[Книга Чисел|Чисел]]) * ''Readmono'', 1914 (товмачіня книгы [[Книга Второзаконя|Второзаконя]]) * [[s:eo:Malnova Testamento (Zamenhof)|''Malnova Testamento'']] (товмачіня [[Старый Завіт|Старого Завіта]]) == Зазначкы == <references group="зазначка" /> == Література == {{Refbegin}} * {{Cite book |last=Boulton |first=Marjorie |title=Zamenhof: Creator of Esperanto |year=1960 |publisher=Routledge and Paul |ref=none}} * {{Cite book |last=Forster |first=Peter G. |url=https://books.google.com/books?id=tbgfAAAAQBAJ&pg=PA95 |title=The Esperanto Movement |year=2013 |publisher=De Gruyter |isbn=978-3-11-082456-8 |ref=none}} * {{Cite book |last=Privat |first=Edmond |url=http://archive.org/details/lifeofzamenhof0000priv |title=The life of Zamenhof |year=1920 |edition=1980 |publisher=Esperanto Press |via=Internet Archive |isbn=978-0-919186-08-8 |translator-first=Ralph |translator-last=Eliott |ref=none}} * {{Cite book |last1=Korĵenkov |first1=Aleksander |title=Zamenhof: the life, works and ideas of the author of Esperanto |last2=Tonkin |first2=Humphrey |author-link2=Humphrey Tonkin |date=2010 |publisher=Mondial |isbn=978-1-59569-167-5 |translator-last=Richmond |translator-first=Ian M. |url=http://www.esperantic.org/wp-content/uploads/2016/06/LLZ-Bio-En.pdf |ref=none |access-date=19 February 2021 |archive-date=11 April 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210411003347/http://www.esperantic.org/wp-content/uploads/2016/06/LLZ-Bio-En.pdf |url-status=live}} * {{Cite book |last=Schor |first=Esther |title=Bridge of Words |year=2016 |isbn=978-0-8050-9079-6 |title-link=Bridge of Words |publisher=Metropolitan |ref=none}} {{refend}} == Референції == <references /> == Вонкашні удкликованя == * [https://www.gutenberg.org/ebooks/author/3934 Роботы Л. Л. Заменгофа] на Project Gutenberg * [https://librivox.org/author/976 Роботы Л. Л. Заменгофа] на LibriVox (public domain авдіокнигы) * [https://archive.org/search.php?query=%28%28subject%3A%22Zamenhof%2C%20Ludwik%20Lazarus%22%20OR%20subject%3A%22Zamenhof%2C%20Ludwik%20L%2E%22%20OR%20subject%3A%22Zamenhof%2C%20L%2E%20L%2E%22%20OR%20subject%3A%22Ludwik%20Lazarus%20Zamenhof%22%20OR%20subject%3A%22Ludwik%20L%2E%20Zamenhof%22%20OR%20subject%3A%22L%2E%20L%2E%20Zamenhof%22%20OR%20subject%3A%22Zamenhof%2C%20Ludwik%22%20OR%20subject%3A%22Ludwik%20Zamenhof%22%20OR%20creator%3A%22Ludwik%20Lazarus%20Zamenhof%22%20OR%20creator%3A%22Ludwik%20L%2E%20Zamenhof%22%20OR%20creator%3A%22L%2E%20L%2E%20Zamenhof%22%20OR%20creator%3A%22L%2E%20Lazarus%20Zamenhof%22%20OR%20creator%3A%22Zamenhof%2C%20Ludwik%20Lazarus%22%20OR%20creator%3A%22Zamenhof%2C%20Ludwik%20L%2E%22%20OR%20creator%3A%22Zamenhof%2C%20L%2E%20L%2E%22%20OR%20creator%3A%22Zamenhof%2C%20L%2E%20Lazarus%22%20OR%20creator%3A%22Ludwik%20Zamenhof%22%20OR%20creator%3A%22Zamenhof%2C%20Ludwik%22%20OR%20title%3A%22Ludwik%20Lazarus%20Zamenhof%22%20OR%20title%3A%22Ludwik%20L%2E%20Zamenhof%22%20OR%20title%3A%22L%2E%20L%2E%20Zamenhof%22%20OR%20title%3A%22Ludwik%20Zamenhof%22%20OR%20description%3A%22Ludwik%20Lazarus%20Zamenhof%22%20OR%20description%3A%22Ludwik%20L%2E%20Zamenhof%22%20OR%20description%3A%22L%2E%20L%2E%20Zamenhof%22%20OR%20description%3A%22Zamenhof%2C%20Ludwik%20Lazarus%22%20OR%20description%3A%22Zamenhof%2C%20Ludwik%20L%2E%22%20OR%20description%3A%22Ludwik%20Zamenhof%22%20OR%20description%3A%22Zamenhof%2C%20Ludwik%22%29%20OR%20%28%221859-1917%22%20AND%20Zamenhof%29%29%20AND%20%28-mediatype:software%29 Роботы Л. Л. Заменгофа] на Internet Archive {{Lifetime|1859|1917}} {{СТАНДАРТНЕ_СОРТУВАННЯ:Заменгоф, Лудвік Лазарь}} [[Катеґорія:Есперанто]] 8umgove1c1ytgtbvf3aoy5gu81821pp Микола Каменицкый 0 18383 168566 166207 2026-08-20T22:02:08Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168566 wikitext text/x-wiki {{ Писатель проста | name = Микола Каменицки | image = | imagesize = | alt = | caption = | pseudonym = | birthname = | birthdate = {{Birth date and age|1947|02|11}} | birthplace = [[Коцур]], [[Войводина]], [[Сербия]] | deathdate = <!-- {{Death date and age|2047|05|07|1947|02|11}} --> | deathplace = | resting_place = | occupation = [[историк]], [[Фолклористика|фолклориста]], [[поет]] | language = [[Русинскый язык|русинскый]] | nationality = | ethnicity = | citizenship = [[Сербия]] | education = | alma_mater = | period = | genre = | subject = | movement = | notableworks = | spouse = | partner = | children = | relatives = | awards = | signature = | signature_alt = | website = | Commons = }} '''Микола Каменицки''' (Микола Каменїцки), *[[11. фебруар]] [[1947]], [[Коцур]], [[Войводина]], [[Сербия]] — [[Руснаци у Сербиї|руснацкый]] [[историк]], [[Фолклористика|фолклориста]], [[поет]].<ref name=Dulichenko2005>Aleksandr D. Dulichenko</ref><ref name=Dulichenko1997>А. Д. Дуличенко</ref> == Биография == Закончив основну школу в [[Коцур]]ѣ, а пак фахову школу во [[Вербас (город)|Вербасѣ]], де працовав на цукровой фабрицѣ. Жие в Коцурѣ. Фолклорны тексты и властны поезии публикуе в [[Новый Сад|новосадскых]] периодичных выданях ''Пионирска заградка'', ''Мак'', ''Шветлосц'', о народной творчости югославскых Руснакох писав в розличных зберьках, в том числѣ и в материалах Союза обществ фолклористох Югославии.<ref name=Dulichenko2005/> == Творба == Микола Каменицкый быв еден зоз первых поетох, якы писали в жанрѣ ''поезия в прозѣ'', в котром написана векша часть его первой властной зберькы, што вышла в едиции «Библиотека младих руско-українских писательох ’Жридла’» (№&nbsp;9, 1971). Поет ся замыслять над околичным свѣтом, ситуациов своей отчизнины, судьбов сонародникох.<ref name=Dulichenko1997/><ref name=Dulichenko2005/> Написав тыж даскельо штудий о руснацком фолклорѣ на материалах з [[Коцур]]а, и хроник з живота родного валала (шпорт, театер, газдовскый живот). Окреме треба спомянути его принос ку зберьцѣ ''Erotica ruthenica'' (1995).<ref name=Dulichenko1997/><ref name=Dulichenko2005/> == Публикации == * Каменїцки Микола: Конци у безкраю. — Нови Сад: Руске слово, 1971. — 48 с.<ref name=Dulichenko1997/> * Камењицки Микола: Спортски живот Куцуре, Савез организација за физичку културу Врбас, 1977, стр. 353.<ref name=Eunet>[https://web.archive.org/web/20220212193626/http://solair.eunet.rs/~MEDJESIA/Literatura.htm ЛИТЕРАТУРА - Eunet]</ref> * Дуга над валалом. Зборнїк писньох коцурских поетох. — Коцур: Подружнїца Дружтва за руски язик и литературу Коцур, 1995, ({{nobr|сс. 72–75}} належать М.&nbsp;К.)<ref name=Dulichenko1997/> * Каменїцки Микола, ред.: Одняте од забуца, Руске слово - Дружтво за руски язик и литературу, Подружнїца у Коцуре, 1995, Нови Сад, б. 32.<ref name=Eunet/> * Erotica ruthenica — Еротика рутеника. Зборнїк еротских приповедкох, писньох, анеґдотох, вереньох и загадкох югославянских Руснацох. — Нови Сад: Секция за скарб Дружтва за руски язик и литературу, 1995. — 130 с. (векша часть зберькы належить М.&nbsp;К.)<ref name=Dulichenko1997/> * Каменїцки Микола: “Перши крочаї драмскей дїялносци”, Драмски живот Коцура, Руске слово - Дружтво за руски язик и литературу, Подружнїца у Коцуре - КУД Жатва, 1998, Нови Сад, 3-6.<ref name=Eunet/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Aleksandr D. Dulichenko''' |chapter= Kamenitski, Mikola |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 226 }}{{ref-en}} * {{Cite web |author= Проф. др. хаб. '''А. Д. Дуличенко''' (Тарту) |date= 1997 |url= https://rdsa.tripod.com/pisatrusij.htm |title= Каменїцки, Микола // Русины. Малая энциклопедия |publisher= Rusyns in Pannonia |accessdate= 2022-02-12}}{{ref-ru}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1947||Каменицки, Микола}} [[Катеґорія:Русиньскы поеты]] [[Катеґорія:Русиньскы фолклорісты]] 4xy8iat4b3xrjibd1ncxijrpam154hp Семан Мадзелян 0 18397 168507 167476 2026-08-20T20:51:48Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168507 wikitext text/x-wiki {{Писатель проста | name = Семан Мадзелян | image = Seman Madzelan.jpg | imagesize = 230px | pseudonym = | birthname = | birthdate = {{Birth date|1922|02|18}} | birthplace = [[Білцарева|Билцарьова]], [[Польща]] | deathdate = {{Death date and age|2014|06|15|1922|02|18}}<ref name="ЕСУ">Заброварний С.</ref> | deathplace = [[Чмельов]], [[Долна Шлезия (воеводство)|Долна Шлезия]], [[Польща]] | resting_place = там же | occupation = [[проза]]ик, [[Публицистика|публициста]], [[поет]] | language = | nationality = | ethnicity = | citizenship = | education = | alma_mater = | period = | genre = | subject = | movement = | notableworks = «Смак долі», 2000<ref name=Horbal/> | spouse = Евгения Галабурда | partner = | children = пятеро | relatives = | awards = | signature = | signature_alt = | website = | Commons = }} '''Семан Мадзелян''', {{ref-pl}} ''Szymon Madzelan'', *[[18. фебруар]] [[1922]], [[Білцарева|Билцарьова]], [[Польща]] – †[[17. юл]] [[2014]], [[Чмельов]], [[Долна Шлезия (воеводство)|Долна Шлезия]], [[Польща]] — русинскый [[проза]]ик и [[Публицистика|публициста]] меджи [[Лемкы|Лемками]] в [[Польща|Польщи]] и [[США]].<ref name=Horbal>Bogdan Horbal</ref><ref name=Kosovski>Севериян Косовскiй</ref> == Биография == Быв наймолодшым сыном Василя Мадзеляна и Александры Щамбур. Старшых братох родиче послали до школ, а Семана задумали лишити на газдовствѣ. А газдовство мало {{nobr |17 [[гектар]]ы}} ораницѣ и {{nobr |7 [[гектар]]ы}} [[лѣс]]а бо отець на то робив в Америцѣ 20 рокы. Коли пришли [[Нѣмцѣ]], Семана забрали на примушены роботы до [[Третий райх|райху]] (1940). По девятьох мѣсяцях утѣк, прятав ся дома, за што му грозив [[Концентрачный лагер|концлагер]]. Наконець го влапила полиция, але родичам ся удало го выслободити за цѣну трьох коров. Але и так мусѣв робити на нѣмецкых ставбах в [[Криниця|Криници]] и [[Новый Санч|Новом Санчу]] (1942–1944). 12. апрѣля 1945 забрали го «добровольцом» до Червеной армады, при штурмѣ [[Прага|Прагы]] быв тяжко раненый и девять мѣсяци лежав по шпиталях<ref name=Hraban>Володислав Грабан</ref> Коли вернув ся дому (1946), родичох уже не застав — тым часом их переселили на [[УССР|Украину]].<ref name=Horbal/><ref name=Kosovski/> Семан створив родину з Евгениов Галабурдов, а неодовго, 30. юна 1947, были они выселены на понѣмецкы землѣ и осѣли в Чмельовѣ коло Хоцянова в [[Долна Шлезия (воеводство)|Долной Шлезии]]. Там ся им родили пятеро дѣти.<ref name=Hraban/> В року 1984 цѣла родина выемигровала до [[США]].<ref name=Horbal/> В року 2005 вернув ся до Польщи.<ref name="ЕСУ"/> == Творба == Творы Мадзеляна были публикованы в украинском тыжденнику ''Наше Слово'', в его выдѣленой про [[Лемкы|Лемкох]] части «Лемківска Сторінка». А найперше зыскав популарность вдякы Ансамблю пѣснѣ и танця ''Лемковина'' з [[Білянка|Бѣлянкы]], якый за свою найпопуларнѣйшу мав пѣсню ''«Під Облачком»'' (слова Мадзеляна, музика на народных мотивах Ярослава Трохановского).<ref name=Kosovski/> Найповнѣйше автор представленый в зберцѣ ''«Смак долі»'', 2000.<ref name=Hraban/> Окрему увагу заслужують его критичны публикации о повойновой депопулации [[Лемковина|Лемковины]] (Smak doli, 1986; "Spowiedż z niepopelnionych grzechów," 1996).<ref name=Horbal/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= <big>Bogdan Horbal</big> |chapter= Madzelian, Seman / Madzelan Szymon |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |pages= 312–313 }}{{ref-en}} * {{Cite book |editor= Семан Мадзелян |author= <big>Володислав Грабан</big> |chapter= Під вічно зеленом гором (про автора) |title= //Смак долі |location= Криниця |publisher= «Наша Загорода», 2000 |edition= |doi= |isbn= 89-910742-1-8 |pages= 7–9 |url= https://chtyvo.org.ua/authors/Madzelian_Seman/Smak_doli_zbirka/}} * {{Cite book |author=<big>С. Заброварний</big> |editor= І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк [та ін.] |title=Енциклопедія Сучасної України |language= |edition= |volume= |chapter=Мадзелян Семен |quote= |location= Київ|publisher=Інститут енциклопедичних досліджень НАН України |date=2017 |series= |pages= |isbn= |doi= |url=https://esu.com.ua/article-60286 }} * {{Cite web |author= <big>Севериян Косовскiй</big> |title= «Під облачком явір похылений…» – 95 років Мадзеляна |date= 18. 2. 2017 |url= https://www.lem.fm/pid-oblachkom-yavir-pohyileniy-95-rokiv-madzelyana/ |publisher= lem.fm |accessdate= 2022-02-18}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1922|2014|Мадзелян, Семан}} [[Катеґорія:Русиньскы писателї]] 7mrg2xhtzh9z66cr6wszmtr8zy987t2 Владимир Бильня 0 18427 168551 166209 2026-08-20T21:47:47Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168551 wikitext text/x-wiki {{Писатель проста | name = Владимир Бильня | image = Vladimir Biljnja.png | pseudonym = | birthname = | birthdate = {{Birth date|1927|02|25}} | birthplace = [[Вербас (город)|Вербас]] | deathdate = {{Death date and age|2006|06|05|1927|02|25}} | deathplace = [[Новый Сад]] | resting_place = | occupation = [[писатель]], [[историк]] | language = [[русинскый язык|руськый]] | nationality = | ethnicity = | citizenship = [[Сербия]] | education = | alma_mater = | period = 1968 – 1990 | genre = [[повѣданя]], [[роман]] | subject = | movement = | notableworks = | spouse = | partner = | children = | relatives = | awards = | signature = | signature_alt = | website = | Commons = }} '''Владимир Бильня''', *[[25. фебруар]] [[1927]], [[Вербас (город)|Вербас]], [[Мадярске кральовство]] (теперь [[Сербия]]) – †[[5. юн]] [[2006]], [[Новый Сад]], [[Сербия]] — [[писатель]], [[историк]] меджи [[Руснаци у Сербиї|войводинскыма Руснаками]].<ref name="AZ">А. З.</ref> == Биография == Походив з худобной родины ремеселника. В рокы [[Друга світова война|Другой свѣтовой войны]] быв участником народно-ослободителного боя против [[Нацистична Германия|нацистичной Германии]].<ref name="Dul1997">Дуличенко А. Д.</ref><ref name="Dul2005">Aleksandr D. Dulichenko</ref><ref name="AZ"/> Быв офицером Югославского Народного Войска, закончив Высшу интендантску академию в [[Ленинград]]ѣ (1948). В роках 1950 – 1955 быв репресованый.<ref name="Misanic">Мишанич О. В.</ref> В роках 1967 – 1988 працовав яко складатель и график в печатни выдавательства «Дневник» в [[Новый Сад|Новом Садѣ]].<ref name="AZ"/> == Литературна творба == До литературы вступив в року 1968, коли в додатку ''Литературне слово'' новинка ''Руске слово'' напечатала его перве [[повѣданя]] ''Бачи Михал з брега''. Далшы его [[повѣданя]], переважно на военны темы, появляли ся в часописѣ ''Шветлосц'', в рочнику ''Народни календар'' ай иншых периодиках.<ref name="Dul1997"/> Перва зберька его повѣдань ''Днї и ноци'' (1972) достала награду в конкурзѣ ку 30-рочу повстаня народох [[Социалистична Федеративна Република Югославия|Югославии]]. [[Повѣданя]] зберькы споены еднов сюжетнов линиов о войновой дорозѣ военской единкы, што бойовала против [[Нѣмцѣ|Нѣмцьох]]. Многое в Бильньовой [[Проза|прозѣ]] звязано з недавньов историов его отчины, котру зажив; ту-там росповѣдь переходить до мемоарной публицистикы. В таком духу написаный и его первый [[роман]] ''Аз єсм'' (1990). Бильня тыж автор историко-публицистичной книгы о Руснаках Войводины, написаной по сербско-хорватскы ''Rusini u Vojvodini: prilog izučavanju istorije Rusina Vojvodine (1918 – 1945)'' (1987). Его русинскы книгы выданы тыж в сербско-хорватском, украинском, словацком ай иншых языках.<ref name="Dul1997"/> == Библиография == * Днї и ноци. Циклус приповедкох. — Нови Сад: Руске слово, 1972. — 163 с.; * V. Biljnja. Rusini u Vojvodini. Prilog izučavanju istorije Rusina Vojvodine (1918–1945). — Novi Sad: Dnevnik, 1987. — 191 s. * Аз єсм. Роман. — Нови Сад: Руске слово, 1990. — 207 с.; * Крижни драги. Антолоґия прози Руснацох и Українцох Югославиї. — Нови Сад: Руске слово, 1990, с. 279–306; == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Aleksandr D. Dulichenko''' |chapter= Bil'nia, Vladimir |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |isbn= 0-8020-3566-3 |doi= 10.3138/9781442674431 |page= 40 |date=2005 }}{{ref-en}} * {{Cite web |author= '''А. З.''' |title= 25. 2. 2022: Недожытых 95 років белетрісты і публіцісты – ВЛАДИМІРА БІЛЬНЇ |url= http://www.cms3.rusynacademy.sk/?25-2-2022-Недожытых-95-років-белетрісты-і-публіцісты-–-ВЛАДИМІРА-БІЛЬНЇ |accessdate= 2022-03-11}} * {{Cite book |author= '''Дуличенко А. Д.''' |chapter= Бильня, Владимир |title= // Русины. Малая энциклопедия |url= https://rdsa.tripod.com/pisatrusij.htm#bilna |date= 1997 |accessdate= 2022-03-11}}{{ref-ru}} * {{Cite book |author= '''Мишанич О. В.''' |chapter= Бильня Володимир |title= // Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [онлайн] / гол. редкол.: І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк та ін.; НАН України, НТШ |location= Київ |publisher= Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2003 |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=41815 |accessdate= 11.03.2022}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1927|2006|Бильня, Владимир}} [[Катеґорія:Русиньскы писателї]] [[Катеґорія:Русиньскы історіци]] re1d0iberlbzemxssfxfdfkb64l3tpo Андрѣй Патрус-Карпатскый 0 18457 168570 168235 2026-08-20T22:11:46Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168570 wikitext text/x-wiki {{ Писатель | name = Андрѣй Патрус | portrait = {{Фоторамка|Увидьте фото|width=90|align=center|pos=top|link=https://ukrlit.net/biography/patrus.jpg}} | pseudonym = Сѣрый, Гранчак, Карпатскый, Петро&nbsp;Карпатскый<ref name="Pop2005">Ivan Pop</ref> | birthname = | birthdate = {{Birth date|1917|03|29}} | birthplace = [[Теребля (Тячовскый район)|Теребля]], [[Мадярске кральовство]] | deathdate = {{Death date and age|1980|04|19|1917|03|29}} | deathplace = [[Киев]], [[УССР]] | resting_place = [[Киев]] | occupation = [[поет]], [[проза]]ик, [[новинарь]], [[перекладатель]] | language = | nationality = | ethnicity = | citizenship = | education = | alma_mater = | period = 1934–1980 | genre = | subject = | movement = | notableworks = | spouse = | partner = | children = | relatives = | awards = | signature = | signature_alt = | website = | Commons = }} {{Фоторамка|Увидьте фото|width=260|align=right|pos=top|link=https://ukrlit.net/biography/patrus.jpg}} '''Андрѣй Патрус''', ({{ref-uk}} ''Андрі́й Миха́йлович Па́трус-Карпа́тський'', {{nowrap|*[[29. марец]] [[1917]]}}, [[Теребля (Тячовскый район)|Теребля]], [[Мадярске кральовство]]&nbsp;– {{nowrap|†[[19. апріль|19. апрѣль]] [[1980]]}}, [[Киев]], [[УССР]])&nbsp;— [[Подкарпатя|подкарпатскый]] [[поет]], [[проза]]ик, [[новинарь]], [[перекладатель]].<ref name="Dovhanic1994">Омелян Довганич</ref><ref name="Dovhanic2007">Довганич О. Д.</ref><ref name="Pavlenko">Павленко Г. В.</ref><ref name="Ferenc">Ференц, Надія</ref> Его живот и творчость перешли зложенов и противоречивов дорогов через часто змѣнюючы ся политичны условия, в котрых жив и творив.<ref name="Dovhanic1994"/> == Биография == === Походжѣня и штудии === Андрѣй Патрус походив з худобной родины дровосѣка, што дефинитивно вызначило его лѣвицьову ориентацию. [[Верш|Стихы]] и [[повѣданя]] зачав печатати од року 1934 в [[русофил]]скых выданях „''Нашъ Путь''“, „''Наши стремленія''“, „''Русскій Народный Голосъ''“, „''Карпаторусское Слово''“, а в перекладѣ и в чешскых выданях.<ref>Андрей Патрус (фото, биография, творба)</ref> Первов его публикациов быв верш „''Мой кличъ''“ (газета „''Нашъ Путь''“, 1934).<ref name="Ferenc"/> Быв тогды гимназистом Хустской русской гимназии, до котрой наступив в року 1928 по закончѣню [[Народна школа (Мадярске кралевство)|народной школы]] в родиску.<ref name="Dovhanic1994"/><ref name="Dovhanic2007"/> А уже в року 1935 Андрѣй Патрус быв выказаный зоз Хустской гимназии за членство в тайной [[комсомол]]ской групѣ. Гимназиалны штудии докончив екстерно на Мукачовской русской гимназии (1935–1937). На двадцятом року живота поет выдав свою перву, [[Русскый язык|русскоязычну]] зберьку „''Плетью по совѣсти''“ (Ужгород, „''Школьная помощь''“, 1937), в котрой переважали социално-политичны мотивы.<ref name="Ferenc"/> === Перед свѣтовов войнов === В [[Мукачово|Мукачовѣ]] аматерскый театер инсценовав его гру „''Сватання''“. На додаток, того ж року 1937 став ся членом [[Комунистична партия Чехословакии|КПЧ]] и заступив на пост литературного редактора партийного журнала „''Голос молоді''“, выдаваного в [[Ужгород]]ѣ.<ref name="Dovhanic1994"/><ref name="Pop2005"/><ref name="Pop2001">Иван Поп</ref> В новембрѣ 1938, коли подля [[Перва вѣденьска арбитража|Вѣденьской арбитражи]] Ужгород быв одданый [[Мадярске кральовство|Мадярам]], Андрѣй Патрус зачатком року 1939 прияв роботу в редакции хустской новинкы „''Русскій народный голосъ''“, што была органом русофилской [[Централна Руська Народна Рада|Централной Русской Народной Рады]]. Але уже в фебруарѣ 1939 перейшов на пост литературного редактора украинской националистичной новинкы „''Нова Свобода''“ в [[Хуст]]ѣ, де працовав до 16.&nbsp;марца 1939. Его поезии и статьи того периода цѣлком одповѣдали характеру новинкы.<ref name="Dovhanic1994"/> Украинскы националисты таку остру перемѣну поглядох коментовали як свою побѣду над русофилсков групов, але сам поет по часѣ твердив, же служив там як информатор про [[Комунистична партия Чехословакии|комунистичну партию]],<ref name="Pop2001"/> а тото потверджують ай архивны документы, опубликованы в сучасности.<ref name="Dovhanic1994"/> === До СССР === По падѣ [[Карпатска Украина|Карпатской Украины]] вернув ся до [[Теребля (Тячовскый район)|Тереблѣ]] и до мая 1939 быв под домашным арештом и выслухами в мадярской жандармерии. 29.&nbsp;септембра 1939, скоро по установлѣню в Карпатах совѣтско-мадярской границѣ нелегално з двома товаришами утѣк до [[СССР]], де были арештованы и умѣщены в тюрмѣ [[Камянець-Подольскый|Камянця Подольского]]. За Патруса але поручили ся авторитетны в СССР дѣятелѣ [[Комунистична партия Чехословакии|КПЧ]], и быв пущеный на слободу зо статусом политичного емигранта.<ref name="Dovhanic1994"/><ref name="Pop2001"/> Достав роботу [[Новинарь|новинаря]] в мѣстной новинцѣ. По зачатку нѣмецко-совѣтской войны перебывав в Червеной армадѣ до новембра 1941, а пак быв посланый до [[Бузулук]]а, де ся формовав Первый чехословацкый окремый баталион. Ту зостав придѣленый за товмача чехословацкой военской мисии, котра квартельовала в недалеком Куйбышевѣ (Самарѣ), де окрем иншого брав участь в радиовысыланях, утримовав контакты з чехословацков екзиловов владов в [[Лондон]]ѣ, писав статьи про карпаторуску пресу в [[Сѣверна Америка|Америцѣ]], в року 1943 выдав зберьку поезий „''Батьківщина кличе до бою''“.<ref name="Dovhanic2007"/> Прислужив ся ку тому, же тысячи [[Русины|Русинох]] были выслободжены з [[ГУЛАГ]]у и поповнили чехословацкый корпус. При миссии быв до октобра 1943, пак быв посланый назад до [[Бузулук]]а и яко заступник велителя Другой парашутно-десантной бригады Чехословацкого армадного корпуса перейшов бойову дорогу до конця войны.<ref name="Pop2001"/> === По войнѣ === По войнѣ вернув ся дому и тогды ся дознав, же быв ещи в року 1943 выказаный зоз [[Комунистична партия Чехословакии|КПЧ]] за „контакты з [[Павел Цибере|Цибере]], емиграчны тенденции, одход од линии партии и аморалне справованя“.<ref name="Dovhanic1994"/> Быв приятый за члена [[ВКП(б)]], [[Народный сполок писательох Украины|сполку писательох Украины]], членом редакции ведучой областной новинкы „''Закарпатська Правда''“, став на челѣ областной писательской организации. Выграв конкурз на найлѣпше поетичне писмо-оду [[Йосиф Сталин|Сталин]]у и достав солидну грошову награду. Але нечекано в октобрѣ 1947 быв арештованый [[НКВД]], котре выявило, же быв он „приживник фашистох и англицкый шпион“. В основѣ, кавза Патруса была лем одголоском первого великого политичного процеса в [[Чехословакия|Чехословакии]] по комунистичном переворотѣ, в котром главный обвиненый быв генерал Гелиодор Пика, началник Патруса по военской мисии в [[СССР]]. Пика быв завѣшеный, а Патрус достав 25&nbsp;рокы [[ГУЛАГ]]а.<ref name="Pop2001"/> Лем в року 1956 поет и писатель быв регабилитованый и годен быв ся вернути дому. Жив в селѣ [[Минай]] коло [[Ужгород]]а, сполупрацовав в мѣстных [[Новины (папірёвы)|новинках]] и вельох украинскых периодиках. Активно выдавав новы книгы. Послѣдны рокы бывав в [[Киев]]ѣ, там и умер и покоить ся.<ref name="Pavlenko"/> == Дѣдузнина == На днешный день в Минаѣ майдовга улиця села е названа на честь Патруса-Карпатского.<ref>https://maps.visicom.ua/i/STR3JVL2ZJW8?lang=uk</ref> Так само улиця Патруса-Карпатского е в селѣ Теребля. == З ранней творбы == * {{Cite web |url= http://carpatho-russian-almanacs.org/LEMKO/LEMKO1938/Patrus.php |title= Андрей Патрус |format= фото, биография, творба |publisher= Карпаторусский Календарь Лемко-Союза На Год 1938}} * {{Cite web |url= http://carpatho-russian-almanacs.org/LEMKO/LEMKO1938/KarpatLit.php |author= Андрей Патрус |title= О Карпаторусской Литературі |format= проба литературной критикы |publisher= Карпаторусский Календарь Лемко-Союза На Год 1938 }} * {{Cite web |url= http://carpatho-russian-almanacs.org/LEMKO/LEMKO1938/Springtime38.php |author= Андрей Патрус |title= Навстречу весні |format= проба прозы |publisher= Карпаторусский Календарь Лемко-Союза На Год 1938}} * {{Cite web |url= http://carpatho-russian-almanacs.org/LEMKO/LEMKO1939/MishkoHulyak.php |author= Андрей Патрус |title= Мишко Гуляк |format= повѣсть з Марамороша 1918–1920 |publisher= Карпаторусский Календарь Лемко-Союза На Год 1939 }} == Выбор з выдань зрѣлой добы == * ''Що в серці найсвятіше: лірика, легенди, поема'' / А.&nbsp;Патрус-Карпатський. – К.: Рад. письм., 1958. – 240&nbsp;с. * ''Іду життям!: лірика'' / А.&nbsp;М.&nbsp;Патрус-Карпатський; ред. В.&nbsp;Панченко ; худ. О.&nbsp;П.&nbsp;Терновська. – Ужгород: Закарпат. обл. вид-во, 1960. – 112&nbsp;с. * ''Бескиде, відрадо моя: поезії'' / А.&nbsp;М.&nbsp;Патрус-Карпатський; ред. Ю.&nbsp;П.&nbsp;Петренко. – К.: Рад. письм., 1961. – 128&nbsp;с. * ''Колиска орлина: вірші та поеми'' / А.&nbsp;М.&nbsp;Патрус-Карпатський; ред. Л.&nbsp;С.&nbsp;Малахова; худ. Г.&nbsp;Р.&nbsp;Кохан. – К.: Держ. вид-во худож. л-ри, 1963. – 158&nbsp;с. * ''Малиново квітнуть малини: поезії'' / А.&nbsp;М.&nbsp;Патрус-Карпатський; ред. Г.&nbsp;П.&nbsp;Коваль. – К.: Рад. письм., 1966. – 88&nbsp;с. * ''Терези часу: поезії'' / А.&nbsp;М.&nbsp;Патрус-Карпатський. – Ужгород: Карпати, 1967. – 88&nbsp;с. * ''Співучі смереки: поезії'' / А.&nbsp;М.&nbsp;Патрус-Карпатський; упоряд. та передм. М.&nbsp;І.&nbsp;Дубина; ред. Т.&nbsp;В.&nbsp;Карбовнича; худ. А.&nbsp;М.&nbsp;Пугачевський. – К.: Дніпро, 1987. – 198&nbsp;с.: портр. * ''Голуба далечінь: поезії'' / А.&nbsp;М.&nbsp;Патрус-Карпатський; упоряд., передм. О.&nbsp;Д.&nbsp;Довганич. – Ужгород: ВАТ "Видавництво "Закарпаття", 2008. – 440&nbsp;с. : портр. – (Письменство Закарпаття). == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= <big>Ivan Pop</big> |chapter= Patrus-Karpats'kyi, Andrii |title= Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 377–378 }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= <big>Омелян Довганич</big> |chapter= «Мої жалі і світлі мрії...» (Нове про {{nowrap|А. М. Патруса-Карпатського}}) |title= Карпатський край. Травень – червень 1994. {{nowrap|№ 5–6 (105)}} |location= Ужгород |publisher= |at= {{nowrap|Сс. 52–55}} }}{{ref-uk}} * <big>Довганич О. Д.</big>: Патрус-Карпатський Андрій Михайлович // {{ЕЗВО20}} {{nowrap|Сс. 242–243}} * {{Cite book |author= <big>Павленко Г. В.</big> |chapter= Патрус-Карпатський |title= Діячі історії, науки і культури Закарпаття. Малий енциклопедичний словник |location= Ужгород |publisher= Патент, 1999 |at= {{nowrap|Сс. 137–138 |isbn= 966-7242-10-2 }} }}{{ref-uk}} * {{Поп2001|позиция=Сс. 295–296|статья=Патрус-Карпатский Андрей}} * {{Cite book |author= <big>Ференц, Надія</big> |chapter= Андрій Михайлович Патрус-Карпатський : 90-річчя від дня народж. поета, прозаїка (1917-1980) |title= // Календар краєзнавчих пам’ятних дат на 2007 рік : рек. бібліогр. посіб. / Закарпат. обл. універс. наук. б-ка |location= Ужгород |publisher= Вид-во В. Падяка, 2006 |at= {{nowrap|Сс. 156–160}} |url= https://www.biblioteka.uz.ua/vistavka/?presentation=95 |accessdate= 2022-03-31}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1917|1980|Патрус-Карпатскый}} [[Катеґорія:Украинскы поеты]] [[Катеґорія:Русскоязычны поеты]] t7pxs3qyymwn4w9c9xdiz7t4lbx9c1l Иван Мацинскый 0 18465 168499 166210 2026-08-20T20:45:45Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168499 wikitext text/x-wiki {{ Писатель проста | name = Иван Мацинскый<br>{{nowrap|{{ref-uk}} <small>''Іван Миколайович Мацинський''</small>}} |portrait={{Фоторамка|Увидьте фото|width=90|align=center|pos=top |link=https://esu.com.ua/images/article_images/M/tom19_1164.jpg}} | pseudonym = Иван&nbsp;Малый, Николай&nbsp;Торский, Иван&nbsp;Цынский, Иван&nbsp;Царевич, Ігор&nbsp;Сурмач, Тарас&nbsp;Остапчук<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref><ref name="Kovac">Федір Ковач</ref><ref name="Musinka">М. І. Мушинка</ref> | birthname = {{ref-sk}} ''Ivan Macinský'' | birthdate = {{Birth date|1922|04|09}} | birthplace = [[Меджилаборцѣ]] | deathdate = {{Death date and age|1987|03|14|1922|04|09}} | deathplace = [[Пряшов]] | resting_place = | occupation = [[поет]], [[литературознатель]], [[перекладатель]] | language = | nationality = [[Русины|Русин]] | ethnicity = | citizenship = [[Чехословакия]] | education = | alma_mater = [[Универзита Павла Йозефа Шафарика|Универзита П. Й. Шафарика]] | period = 1938–1986<ref name="Kovac"/> | genre = | subject = | movement = | notableworks = | spouse = | partner = | children = | relatives = | awards = | signature = | signature_alt = | website = | Commons = }} '''Иван Мацинскый''', {{ref-uk}} ''Іван Миколайович Мацинський'', {{ref-sk}} ''Ivan Macinský''; *[[9. апріль|9. апрѣль]] [[1922]], [[Меджилаборцѣ]] – †[[14. марец]] [[1987]], [[Пряшов]] — [[поет]], [[литературознатель]], [[перекладатель]], [[Публицистика|публициста]], [[педагог]] и сполоченско-културный активиста [[Пряшовскый край|Пряшовского региона]] [[Словакия|Словакии]].<ref name="Magocsi"/><ref name="Kovac"/><ref name="Musinka"/> == Биография == === Походжѣня, штудии, карьера === Походив з родины желѣзничаря.<ref name="Kovac"/> Закончив Пряшовску руську грекокатолицку учительску [[Семинария|семинарию]] (1934–1942), учительовав в селѣ ''Вилаг'' (нынѣ [[Светліцї|Светлице]], 1942–45). Быв активным участником Словацкого народного повстаня (1944–1945) ай членом [[Украинска народна рада Пряшовщины|Украинской народной рады Пряшовщины]] (1945–1950).<ref name="Musinka"/> В року 1945 вступив до [[Комунистична партия Чехословакии|Комунистичной партии Чехословакии]], жебы брати активну участь в социалных и културных перемѣнах в животѣ [[Русины|Русинох]] Словакии по [[Друга світова война|Другой свѣтовой войнѣ]], ай закончив Высшу школу сполоченскых и политичных наук в Празѣ (1945–1949).<ref name="Magocsi"/><ref name="Prosalova">Просалова В. А.</ref> Быв закладательом и головным редактором русскоязычного литературно-сполоченского мѣсячника «Костёр» (1946–1947).<ref name="Musinka"/><ref name="Prosalova"/> Литературны публикации зачав по русскы (журнал ''Рассвет'', 1938),<ref name="Kovac"/> так написав и свою дебютову поетичну зберьку (''Белые облака'', 1949),<ref name="Magocsi"/> и драму (''Старый Зелезняк и его дети'', 1950),<ref name="Musinka"/> але в {{nowrap|1950-х}} роках дисциплиновано ся запоив до процесу [[Украинизация#На Пряшовщинѣ|украинизации]]. Од року 1949 в [[Пряшов]]ѣ. Быв [[драматург]]ом (1950–1956), пак директором (1956–1959) [[Театер Александра Духновича|Украинского народного театру]], при тому основав [[ПУЛС|Поддуклянскый украинскый народный ансамбель (ПУЛС)]]. Инициовав створѣня украинской филии Сполку чехословацкых писательох (1952; в роках 1963–1970 став на ей челѣ) з ей печатным органом журналом ''Дукля'' (1953). В роках 1959–1970 — ведучый оддѣлу украинской литературы ''Словацкого педагогичного выдавательства''. В роках 1969–1970 — Первый секретарь [[КСУТ]]. Екстерно преподавав на православной богословской факултѣ [[Универзита Павла Йозефа Шафарика|Универзиты Павла Йозефа Шафарика]] в Пряшовѣ (1951–1956). Под его веджѣньом украинскы организации краю досягли найвекшого розвою.<ref name="Musinka"/> === Робота про русинску културу === Наперек тому, же прияв украинизацию, Мацинскый остро критиковав административны способы ей имплементации, а в року 1968 предложив, жебы «русинскый диалект» быв хоснованый про публикации. Нигда ся не вагав повѣсти о политичных и културовых проблемах, а наслѣдком в року 1970 быв выказаный з [[Комунистична партия Чехословакии|комунистичной партии]] и одсунутый зоз вшиткых официалных урядох, коли публично пожадав, жебы совѣтске войско опустило [[Чехословакия|Чехословакию]]. Майже до конця живота не была му дозволена публикация властных творох, хоть при том зостав дале редактором украинской редакции ''Словацкого педагогичного выдавательства'' (1970–1985), де его заслугов став на высокый научный уровень ''«Науковий збірник Музею української культури в Свиднику»'' (1972–1988). Меджи его научныма роботами была история пряшовского Украинского Народного Театра (''«Десять років УНТ»'',1958), литературна критика и портреты даколькых русинскых авторох, з них найважнѣйшы робота о [[Василь Довгович|Василю Довговичови]] (1982) и прототип енциклопедии русинской културы ''«Словник історичного життя закарпатських українців»'', печатаный на продовжѣня в журналѣ ''Дукля'' (1967–1971 и 1984, 1986).<ref name="Magocsi"/> === Упамятнѣня === В [[Меджилаборцѣ|Меджилаборцях]] на честь Ивана Мацинского в року 1992 отворена памятна табла.<ref name="Kovac"/><ref name="Musinka"/> == Властна литературна творба == * Поетичны зберькы:<ref name="Kovac"/> ** Белые облака (1949) ** Наша мова (1956) ** Іванко та Оленка (1958) ** Карпатські акорди (1962) ** Пристрітники (1968) ** Вінки сонетів (1985) ** Меридіани і паралелі (1989) ** Ангел (1997)<ref name="Musinka"/> * Инше: ** Старый Зелезняк и его дети» (драма, 1950)<ref name="Musinka"/> ** Зимова ніч (повѣсть, 1961)<ref name="Kovac"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Matsyns'kyi, Ivan |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/327 327] }}{{ref-en}} * [[Федор Ковач|'''Федір Ковач''']]: Мацинський Іван //{{КСРУ}}, с.&nbsp;214. * {{Cite book |author= '''М. І. Мушинка''' |chapter= Мацинський Іван Максимович |title= //Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [онлайн] / гол. редкол.: І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк та ін.; НАН України, НТШ |location= Київ |publisher= Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2018 |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=67178 |accessdate= 10.04.2022}}{{ref-uk}} * {{Cite book |chapter= Мацинський Іван |editor= '''Просалова В. А.''' |title= //Українська діаспора: літературні постаті, твори, бібліографічні відомості |location= Донецьк |publisher= «Східний видавничий дім»}, 2012 |isbn= 978-966-317-145-6 |at= Сс.&nbsp;317–318}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1922|1987|Мацинскый, Иван}} [[Катеґорія:Русскоязычны писателе]] [[Катеґорія:Украинскы писателе]] [[Катеґорія:Русскоязычны поеты]] [[Катеґорія:Украинскы поеты]] [[Катеґорія:Перекладателе]] [[Катеґорія:Педаґоґы]] 7a0z00opjnux8pxwr9qtroo4s20tzun Тамара Байцура 0 18469 168552 144446 2026-08-20T21:48:39Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168552 wikitext text/x-wiki {{Ученый |имя = Тамара Байцура |имя оригиналне = |образчик ={{Фоторамка|Увидьте фото|align=center|pos=top|width=90 |link=https://esu.com.ua/images/article_images/B/Baycura%20Tamara%201.jpg}} |познатый як = |позната як = |имя при уроджѣню = {{ref-ru}} Тамара Горшкова |уроджѣня = {{Birth date and age|1932|04|07}} |мѣсто роджѣня = [[Ленинград]], [[СССР]] |упокоеня = <!-- {{Death date and age|2034|07|04|1932|04|07}}--> |мѣсто смерти = |причина смерти = |сферы наук = [[история]] |ученый ступень = [[Доктор наук|докторка наук]], 1989 |alma mater = [[Санкт-Петербургска универзита |Ленинградска универзита]] |главны роботы = |честны титулы = |членство в = |одзнакы = |категория склада = }} '''Тамара Байцура''', родж. {{ref-ru}} ''Тамара Горшкова'', *[[7. апріль|7. апрѣль]] [[1932]], [[Ленинград]], [[СССР]] — [[историк|историчка]] и [[професор]]ка на [[Универзита Павла Йозефа Шафарика|Универзитѣ {{nowrap|П. Й. Шафарика}}]] в [[Пряшов]]ѣ.<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref><ref name="Kovac">Федір Ковач</ref><ref name="Musinka">М. І. Мушинка</ref> == Штудии и научна робота == По закончѣню середньой школы в [[Ленинград]]ѣ<ref name="Kovac"/> абсолвовала [[Санкт-Петербургска универзита |Ленинградску универзиту]] (1955), де ся спознала зоз своим будучым мужом, Иваном Байцуром, колегом на штудиях. По штудиях майже четыри децении преподавала в Пряшовѣ [[история|историю]] на филозофичной факултѣ [[Универзита Павла Йозефа Шафарика|Универзиты {{nowrap|П. Й. Шафарика}}]] (1955–1991).<ref name="Magocsi"/><ref name="Musinka"/> В роках 1981–1987 была ведучов катедры истории. Научны ступенѣ и званя: кандидатка наук (1966), доцентка (1973), [[професор]]ка (1983), [[доктор наук|докторка наук]] (1989).<ref name="Kovac"/> Др. Байцура — авторка найобсяжнѣйшых монографий о представителях русинской интелигенции, што зробили успѣшны карьеры в [[Российска империя|Российской империи]] в зачатку [[XIX. стороча]], в котрых монографиях подавать цѣлковый перегляд той темы и подробны биографии [[Иван Орлай|Ивана Орлая]] и [[Юрий Венелин|Юрия Венелина]].<ref name="Kovac"/><ref name="Magocsi"/><ref name="Musinka"/> == Основны публикации == * Юрій Іванович Венелін. (1968). * Закарпатоукраинская интеллигенция в России в первой половине XIX века. (1971). * Иван Семенович Орлай: Жизнь и деятельность. (1977). * Velká októbrová socialistická revolúcia a zápas o jej odkaz v Československu. (1987). == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Baitsura / Bajcurová, Tamara |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |pages= 26–27 }}{{ref-en}} * [[Федор Ковач|'''Федір Ковач''']]: Байцура Тамара //{{КСРУ}}, с.&nbsp;35. * {{Cite book |author= '''М. І. Мушинка''' |chapter= Байцура Тамара |title= //Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [онлайн] / гол. редкол.: І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк та ін.; НАН України, НТШ |location= Київ |publisher= Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2018 |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=41023 |accessdate= 11.04.2022}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1932||Байцура, Тамара}} [[Катеґорія:Історіци]] [[Катеґорія:Педаґоґы]] 4dgap9nzu0rig671z443oogzvd0pbwq Михаил Кеминь 0 18470 168492 166211 2026-08-20T20:39:27Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168492 wikitext text/x-wiki {{Писатель проста | name = Михаил Кеминь |portrait={{Фоторамка|Увидьте фото|width=90|align=center|pos=top |link=http://www.cms3.rusynacademy.sk/files/kemin_mychajlo.jpg}} | birthdate = {{Birth date|1922|04|12}} | birthplace = [[Иза]], [[Подкарпатска Русь]], [[Чехословакия]] | deathdate = {{Death date and age|2020|10|21|1922|04|12}} | deathplace = [[Ужгород]], [[Украина]] | occupation = [[педагог]], [[ поет]],<br>пропагатор [[фолклор]]а | nationality = [[Русины|Русин]] | ethnicity = з [[Мараморош (Реґіон)|Марамороша]] | language = [[русинскый язык|русинскый]] | genre = [[верш]], [[поема]] | citizenship = чехословацке, украинске | period = 1942 – 2015 | spouse = | children = | awards = }} '''Михаил Кеминь''' (* [[12. апріль|12. апрѣль]] [[1922]], [[Иза]], [[Подкарпатска Русь]], [[Чехословакия]] (днесь Украина) — †[[21. октобер]] [[2020]], [[Ужгород]], [[Украина]]) —[[педагог]], русинскый [[поет]], [[фолклористика|фолклориста]], cполоченскый активиста.<ref>[http://www.cms3.rusynacademy.sk/?12-4-2022-%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B6%D1%8B%D1%82%D0%B0-100-%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%BD%D1%96%D1%86%D1%8F-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D2%91%D0%BE%D2%91%D0%B0-%D1%96-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE-%D0%B4%D1%97%D1%8F%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8F-%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%B0-%D0%9A%D0%95%D0%9C%D0%86%D0%9D%D0%AF А.З.: Недожыта 100-рочніця поета, педаґоґа і културного дїятеля Михайла КЕМІНЯ]</ref><ref>[https://www.youtube.com/watch?v=nhTzz1iOkaU Доц. Валерій Падяк: Русинські літераторы. Михайло Кемінь]</ref> == Живот и културно-сполоченска чинность == По закончѣню русской гимназии в [[Хуст]]ѣ (1934–1942), учив ся на [[Будапештска универзита|Будапештской универзитѣ]] (1942–1944), закончив [[Филология|филологичну]] факулту [[Ужгородска народна универзита|Ужгородской универзиты]] (1951) в шпециалности [[Русскый язык|русского]] филолога.<ref name=Magocsi> Paul Robert Magocsi </ref> Працуючи учительом в [[Иза|Изѣ]], екстерно закончив Педагогичный инштитут чужоземных языкох в [[Киев]]ѣ (1965). Перейшов до [[Ужгород]]у, де выучовав [[англицкый язык]] в Ужгородской интернатной школѣ и вечерной школѣ молодых роботникох. <ref name=Almasi2005>Михайло Алмашій</ref> По падѣ комунистичного режима Кеминь ся активизовав в русинском културном возроджѣню и став ся едным зоз основательох «Общества Подкарпатскых Русинох» (1990).<ref name=Almasi2001>М. Алмаший</ref><ref name=Almasi2005/><ref name=Magocsi/> З обновлѣньом русинскых выдань публиковав позии по русинскы. Вершину его поетичной русинской творбы представлять поема ''Изянска русалка''.<ref name=Almasi2001/> <ref name=Almasi2005/>.<ref name=Magocsi/> Михаил Кеминь активно пропаговав русинскый фолклор, зокрема людову поезию, котра служила основов и взором про его властну поетичну творчость. Быв тыж автором интересных етнографичных публикаций, напримѣр, в есею ''Изяне и лозоплетеніе'' подробно описуе село, его обывательох и их славне ремесло лозоплетѣня.<ref>{{Cite book |author= М.&nbsp;Кеминь |chapter= Изяне и лозоплетеніе |title= Календарь Культурно-просвітительного Общества им.&nbsp;А.&nbsp;Духновича (на год 1995) |editors= С.&nbsp;Броди, В. &nbsp;Сочка-Боржавин |location=Ужгород |publisher= Общество им.&nbsp;А.&nbsp;Духновича, 1995 |at= Сс.&nbsp;134–143}}</ref> == Книжны публикации == * Михаил Кеминь: Изянська русалка. Роман в стихах. Том І. — Ужгород: ІВА, 2006. — 192&nbsp;с. {{ISBN|966-7231-74-7}} * Русинськѣ коломыйкы Мараморощины. Том І. / Упорядник М.&nbsp;Кеминь. — Ужгород: ІВА, 2007. — 316&nbsp;с. {{ISBN|978-966-7231-87-3}} * Фолклор подкарпатськых русинов Мараморощины. Пословицѣ, загадкы, шарады, спѣванкы-коломыйкы, баллады / М.&nbsp;Ф.&nbsp;Кемѣнь, М.&nbsp;И.&nbsp;Завадяк. — Ужгород: ІВА, 2015. — 192&nbsp;с. {{ISBN|978-617-501-095-2}} == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Kemyn’, Mykhailo |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/233 233] }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Михайло Алмашій''' |title= Русинська педагогічна енциклопедія |location= Ужгород |publisher= Карпатська Вежа, 2005 — 304&nbsp;с |isbn= 966-2674-43-X |at= C.&nbsp;114}}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''М. Алмаший''' |chapter= Кеминь Михаил |editor= Иван Поп |title= Энциклопедия Подкарпатской Руси |location= Ужгород |publisher= Изд-во В.&nbsp;Падяка, 2001 — 431&nbsp;с |isbn= 966-7838-23-4 |at= C.&nbsp;204}}{{ref-ru}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1922|2020|Кеминь, Михаил}} [[Катеґорія:Русиньскы фолклорісты]] [[Катеґорія:Русиньскы педаґоґы]] [[Катеґорія:Русиньскы поеты]] 5mkuv1kr4ox5yx8azhuypeu6nd1pupz Юрий Кресила 0 18472 168508 167473 2026-08-20T20:52:28Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168508 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Юрий Кресила |Имя_оригиналне= {{ref-sk}} Juraj Kresila |Категория_склада= |Образчик={{Фоторамка|Автопортрет|align=center|pos=top|width=90 |link=https://esu.com.ua/images/galleries-images/K/KresilaYuriy/Avtoportret.%201970-i%20rr.%20Papir,%20olivecy,%20vugillya.jpg}} |Чинность=[[малярь]], [[педагог]] |Уроджѣня={{Birth date|1932|04|13}} |Мѣсто_роджѣня= [[Михайлів|Михайлов]], [[Словакия]] |Упокоеня={{Death date and age|2007|03|22|1932|04|13}} |Мѣсто_смерти= [[Пряшов]], [[Словакия]] |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу=<!-- не знати --> }} '''Юрий Кресила''', {{ref-sk}} ''Juraj Kresila'', *&nbsp;[[13. апріль|13. апрѣль]] [[1932]], [[Михайлів|Михайлов]], [[Словакия]] – †&nbsp;[[22. марец]] [[2007]], [[Пряшов]], [[Словакия]] — русинскый [[малярь]] и [[педагог]].<ref>Юрко Кресила – малярь русинськой душы одышов до вічности.</ref> == Биография == === Штудии === Выштудовав умѣлецко-промыслове училище в [[Угерске Градище|Угерском Градищу]], [[Чехия]] (1951–1955) и Высшу школу вытварного умѣня в [[Братислава|Братиславѣ]] (1955–1961).<ref name="Zozulak">Alexander Zozulak</ref><ref name="Greslik">Владислав Грешлик</ref> В Братиславѣ го учили вызнамны особности той добы: [[Дезидерий Миллый|Д.&nbsp;Миллый]] ай иншы професоры.<ref name="Greslik"/><ref name="Zozulak"/><ref name="Musinka">Мушинка М. І.</ref> === Фаховы замѣстнаня === По закончѣню штудий пра­цовав яко [[малярь]] и [[педагог]]. Преподавав на катедрѣ вытварного умѣня педагогичной факулты [[Универзита Павла Йозефа Шафарика|Универзиты Павла Йозефа Ша­фарика]] в Пряшовѣ (1961–1963, 1967–1978); малярьом редакции [[часопис]]а ''Друж­но вперед'' (1963–1967); доцентом Высшой школы вытварного умѣня в [[Братислава|Братиславѣ]] (1978–1990), пак ся вернув до Пряшова на вольну ногу.<ref name="Greslik"/><ref name="Zozulak"/><ref name="Musinka"/> За довгы рокы быв означованый дома и в заграничу як украинскый або словацкый малярь; од року 1989 быв участником колективных выстав русинского умѣня, организованых [[Русиньска оброда|Русинсков Обродов]].<ref name="Zozulak"/> == Творба =={{Цитат 2|Образы Юрка Кресилы. котры дотеперь представив громадї, суть нам духовно близкы. Через них спознаєме лїпше духовну сферу русиньской културы... Юрко Кресила має вызначне місто міджі русиньскыма малярями. Пробоёвав ся як обычайный хлопець з Михайлова аж на пост высокошкольского учітеля, а з ёго лекцій о проблематіцї малярьского майстровства могли черьпати многы молоды умелцї. Ай Русины. |Михал Поповіч: Здалека видно лїпше}} В первых роках у Кресилы переважали фигуралны композиции на мотивы улицѣ, материнства, оголеной натуры, портреты, а од {{nowrap|1970-х}} рокох — пейзажы русинского краю. Про него суть характерны контрастны колоры и акцентованы контуры. Створив тыж форматны мозаикы на фасадах сполоченскых будов. Мав персоналны выставы: [[Гуменне]] (1962, 2007), [[Тренчин]] (1963), [[Свидник]] (1966), [[Снина]] (1976), [[Пряшов]] (1978, 1983), [[Братислава]] (1984), Баутцен (1979), [[Вѣдень]] (1981).<ref name="Greslik"/><ref name="Musinka"/><ref>[https://www.webumenia.sk/katalog?author=Kresila%2C%20Juraj&page=3 Укажкы з творбы]</ref> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Alexander Zozuľák''' |chapter= Kresyla Iurii / Kresila, Juraj |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |isbn= 0-8020-3566-3 |pages= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/n273 256]–257 }}{{ref-en}} * '''Владислав Грешлик''': Кресила Юрій //{{КСРУ}} Сс.&nbsp;186–187 * {{Cite book |title= '''Юрко Кресила – малярь русинськой душы одышов до вічности''' |publisher= // InfoРУСИН. 2007. Č.&nbsp;4, s.&nbsp;5 |location= Пряшів}} * {{Cite book |author= '''Мушинка М. І.''' |chapter= Кресила Юрій |title= // Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [онлайн] / гол. редкол.: І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк та ін.; НАН України, НТШ |publisher= Київ: Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2007 |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=1911 }}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''ПгДр. Михал Поповіч''' |chapter= Здалека видно лїпше |title= // Русин 2008/2 |location= Пряшів |publisher= Русин і Народны новинкы, 2008 |url= http://www.rusynacademy.sk/image/2-2008.pdf |at= Cc.&nbsp;6–7}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1932|2007|Кресила, Юрий}} [[Катеґорія:Русиньскы малярї]] qssnzv40q2xd65361xh0czbdy1crypl Юрко Лажо 0 18490 168557 167474 2026-08-20T21:54:22Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168557 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Юрко (Георгий) Лажо |Имя_оригиналне= {{ref-sk}} Juraj Lažo |Категория_склада= Juraj Lažo |Образчик=[[File:Juraj Lažo.jpg|200px]] |Образчика_подпис= |Чинность= [[политик]], сполоченскый и културный дѣятель |Уроджѣня= {{Birth date|1867|05|02}} |Мѣсто_роджѣня= [[Свидник|Вышный Свидник]] |Упокоеня= {{Death date and age|1929|05|28|1867|05|02}} |Мѣсто_смерти= [[Свидник|Вышный Свидник]] |Причина_смерти= застуда |Мѣсто_погребу=там же }} [[File:Svidnik tabula Juraj LAZO.jpg|thumb|260px|{{center|Памятна табла во [[Свидник]]у,<br>отворена [[22. май|22. мая]] [[2014]]}}]] '''Юрко (Георгий) Лажо''', {{ref-sk}} ''Juraj Lažo'', {{ref-uk}} ''Юрій Петрович Лажо'', *[[2. май]]<ref>В монографии ''ŠVORC, Peter, 2018. Od pluhu do senátorského kresla. Jurko Lažo a jeho doba (1867–1929). Prešov: Universum-EU, s.r.o. {{nowrap|271 strán}}. {{nowrap|{{ISBN| 978-80-89946-02-0}}}}'', в первой капитолѣ ({{nowrap|сс. 13–74}}), автор подавать уточненый датум уроджѣня {{nowrap|Ю. Лажа}}: 2., а не {{nowrap|3. май}}, як подавали скоршы жерела.</ref> [[1867]], [[Свидник|Вышный Свидник]] – †[[28. май]] [[1929]], [[Свидник|Вышный Свидник]] — [[политик]] и културный працовник [[Русины|Русинох]] в [[Чехословакия#1918-1939|Чехословакии]]. == Живот и чинность == Походив зоз селянской родины.<ref name="Ковач">Андрій Ковач</ref><ref name="Svidník">Mesto Svidník / Čestní občania mesta / Juraj Lažo</ref> На зачатку [[XX. стороча]] одышов за роботов до [[США]], де працовав на ставбах. Перед [[Перва свѣтова война|Первов свѣтовов войнов]] вернув ся домов и став ся активным бойовником за економичны, социалны, политичны и религийны права [[Русины|Русинох]]. Критизовав австро-мадярску владу, за што быв преслѣдованый и засудженый на парумѣсячный арешт в [[Пряшов]]ѣ. Выхосновавши свои скушености зо [[США]], заложив во [[Свидник]]у ставебну фирму, де давав роботу людям з околици.<ref name="Táňa">Táňa Rundesová</ref><ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref> Активно вступив до сполоченского живота и став ся найвеце популарным политиком Чехословацкой социално-демократичной роботницкой партии во выходном регионѣ, а на выберанках 18. апрѣля 1920 быв выбраный од [[Жупа Шариш|Шаришской жупы]] и [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] за сенатора до Первого Народного згромаджѣня новоствореной Чехословацкой републикы на каденцию 1920–1924.<ref name="Svidník"/><ref name="Ковач"/><ref name="Táňa"/><ref name="Magocsi"/><ref name="Musinka">М. І. Мушинка</ref> Заложив конзумне дружство ''Свята тройця'' (1920–1935), котре помогало худобным людьом региона злѣпшити свою економичну ситуацию, окрем иншого, ай придѣльованьом выгодных позычок. Окрем политичной и економичной чинности, быв активный и в иншых сферах. Въедно з ладомировскым монастырьом заложив кириличну печатню (1926–1944), а там выдавав ай свои брожуры, една з котрых была ''Русскому народу на Словенску'', де описав свою чинность яко сенатора (1925).<ref name="Ковач"/><ref name="Táňa"/> Про Свидник в року 1925 заслужив ся на заложѣню свидницького [[фотбал]]у, спѣвачского и театралного сполку, а в року 1928 — на памятнику 10-рочу Чехословакии, котрый быв отвореный при великой участи люду 28. октобра 1928 а мав кириличный напис „Были сьме и будеме“. В року 2014 во Свиднику {{nowrap|Ю. Лажови}} отворена памятна табла.<ref name="Svidník"/><ref name="Táňa"/><ref name="Musinka"/> == Интересны факты == * Коли бывшый премьер Чехословакии, Бенеш, допытывав ся в сенатѣ о народности сенаторох и, дойшовши до сенатора Лажа, звѣдовав го, малорос он ци великорос, намѣряючи выкликати у него прихылность до украинства, сенатор Лажо по хлопскы, просто и порозумѣло одповѣв: «Коли я быв малый, я быв МАЛОРОС, а теперь я уже великый, та я ВЕЛИКОРОС».<ref>{{cite web |url=http://carpatho-russian-almanacs.org/ROCMAS/ROCMAS1923/JurkoLazo.php |title=Малоросс или Великоросс? |website=carpatho-russian-almanacs.org }}</ref> * Пропаговав [[Православна Церковь|православие]], але сам быв [[Грекокатолицка Церковь|грекокатолик]]; крестив го [[Александер Павлович]], одпроводжав го тыж грекокатолицкый священик; его родина доднесь суть грекокатолици.<ref>Дронов Михаил Юрьевич: [https://cyberleninka.ru/article/n/vorc-p-od-pluhu-do-sen-torsk-ho-kresla-jurko-la-o-a-jeho-doba-1867-1929-pre-ov-universum-2018-271-s-shvorts-p-ot-sohi-do ŠVORC P. OD PLUHU DO SENÁTORSKÉHO KRESLA.JURKO LAŽO A JEHO DOBA (1867-1929)]. PREŠOV: UNIVERSUM, 2018. 271 S.</ref> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Lazho, Iurii / Lažo, Juraj |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 282 }}{{ref-en}} * {{Cite web |author= '''Táňa Rundesová''' |url= https://www.rusyn.sk/juraj-lazo-rusinsky-politik/ |title= Juraj Lažo, rusínsky politik |date= |accessdate= 29.04.2022}}{{ref-sk}} * '''Андрій Ковач''': Лажо Юрко, ще Георгій //{{КСРУ}} С.&nbsp;195 * {{Cite book |author= '''М. І. Мушинка''' |chapter= Лажо Юрій Петрович |title= // Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [онлайн] / гол. редкол.: {{nowrap|І. М. Дзюба}}, {{nowrap|А. І. Жуковський}}, {{nowrap|М. Г. Железняк}} та ін.; НАН України, НТШ |location= Київ |publisher= Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2016 |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=52931 |accessdate= 29.04.2022}}{{ref-uk}} * {{Cite web |url= https://www.svidnik.sk/cestni-obcania-mesta.html#m_362459 |title= '''Mesto Svidník / Čestní občania mesta / Juraj Lažo''' |date= 11.04.2018 |publisher= Oficiálne webové sídlo |accessdate= 29.04.2022}}{{ref-sk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1867|1929|Лажо, Юрко}} [[Катеґорія:Русиньскы політіци]] <!-- ŠVORC P. OD PLUHU DO SENÁTORSKÉHO KRESLA. JURKO LAŽO A JEHO DOBA (1867-1929). PREŠOV: UNIVERSUM, 2018. 271 S. --> ou2vuwfhmscrmjpokpozgz8pmdc7oqr Юрий Бача 0 18510 168581 167475 2026-08-20T22:24:57Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168581 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Юрий Бача |Имя_оригиналне={{ref-sk}} Juraj Bača |Категория_склада= |Образчик={{Фоторамка|Увидьте фото|align=center|pos=top|width=90 |link=https://esu.com.ua/images/article_images/B/Bacha%20Yuriy.jpg}} |Чинность=[[педагог]], [[литературознатель]], сполоченскый активиста |Уроджѣня={{Birth date|1932|05|13}} |Мѣсто_роджѣня=[[Кечківцї|Кечковцѣ]], [[Чехословакия]] |Упокоеня={{Death date and age|2021|01|25|1932|05|13}} |Мѣсто_смерти=[[Пряшів|Пряшово]], [[Словакия]] |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу=там же }} '''Юрий Бача''', {{ref-sk}} ''Juraj Bača'', *[[13. май]] [[1932]], [[Кечківцї|Кечковцѣ]], [[Чехословакия]] – †[[25. януар]] [[2021]], [[Пряшів|Пряшово]], [[Словакия]] — познатый в украинском свѣтѣ [[педагог]], [[Публицистика|публициста]], [[писатель]], [[литературознатель]], сполоченско-културный дѣятель, еден зоз найактивнѣйшых меджи украинской ориентации обывательох [[Чехословакия|Чехословакии]] по року 1945.<ref name=Magocsi>Paul Robert Magocsi</ref><ref name=Misanic>Мишанич О. В.</ref><ref name=Chlanta>Іван Хланта</ref> == Биография == ;Походжѣня и штудии:Походив з селянской родины яко третий дѣтвак меджи десятьома.<ref name=Ivanisin>Петро Іванишин</ref><ref name=Chlanta/> По зачаточной школѣ в родиску (1937–1943), горожанской школѣ в [[Свидник]]у (1943–1947) закончив з одзнаков Торговелну академию в [[Пряшов]]ѣ (1947–1951). Од 1. септембра 1951 до конця августа 1952 преподавав на русской гимназии Геройох Дуклѣ во Свиднику, быв секретарь окружного комитета учительского профсоюза, а ку тому учив ся екстерно и закончив первый курз педагогичной факулты Словацкой универзиты в Пряшовѣ (1951–1952), третий семестер — в [[Братислава|Братиславѣ]], {{nowrap|од 4-го по 6-й}} в Пряшовѣ, де в року 1954 дипломовав з одзнаков.<ref name=Ivanisin/><ref name=Chlanta/> ;Социална активность:При тому од року 1945 быв активистом молодежных комунистичных организаций и акций, в року 1951 став ся первым редактором крайовой компартийной новинкы ''Нове життя'', а од року 1953 — членом комитета партии на педагогичной факултѣ. Хоть его фахова шпециализация ограничовала ся литературнов творчостьов и [[Литературознаня|литературознательством]], {{nowrap|Ю. Бача}} и дале аж до конця живота зоставать социално активным, переважно в украинскых народностных организациях, а себе самого означать передо вшиткым як публицисту и новинаря.<ref name=Listy>{{Cite web |url= https://chtyvo.org.ua/authors/Bacha_Yurii/Lysty_samomu_sobi/ |title= Листи самому собі |author= Юрій Бача |date= 1973–1997 |accessdate= 2022-05-16}}{{ref-uk}}</ref> ;Од русисты до украинисты:В роках 1954–1956 — асистент катедры русского языка педагогичной факулты в [[Пряшов]]ѣ.<ref name=Magocsi/><ref name=Kovač>Федір Ковач</ref> До року 1952 {{nowrap|Ю. Бача}} писав лем [[Русскый язык|по русскы]],<ref name=Chlanta/> аж и написав свой первый [[роман]] ''Шаг за шагом'' тыж по русскы.<ref name=Ivanisin/> Але в далшых рокох генералнов линиов партии ся ставать [[украинизация]]. В року 1956 закончуе екстерны штудии на филозофичной факултѣ [[Универзита Коменского в Братиславѣ|Универзиты Коменского в Братиславѣ]] и одходить до [[Киев]]а до аспирантуры на катедрѣ украинской литературы Киевской универзиты (1956–1960), де [[13. май|13. мая]] [[1960]] (в день свого 28-роча) обгаив кандидатску дизертацию зоз темов “Літературний рух на Закарпатті середини ХІХ століття”. {{nowrap|Ю. Бача}} вертать ся до Словакии уже яко кандидат наук и преподавать украинскый язык и литературу на [[Универзита Павла Йозефа Шафарика|универзитѣ Павла Йозефа Шафарика]] в [[Пряшов]]ѣ (1960–1971), габилитованый на доцента (1963) и професора (2000).<ref name=Magocsi/><ref name=Kovač/><ref name=Misanic/> ;Дисидентство и репресии:Публицистика, але и литературна творба {{nowrap|Ю. Бачѣ}}, котрый мав смѣлость формуловати непопуларны погляды, часто доставала типично [[Дисидент (политика)|дисидентскый]] характер, была непрестанно критикована партийныма органами. В {{nowrap|1960-х}} став ся едным з найактивнѣйшых украинскых публицистох Словакии, доставав позваня на заграничны навщѣвы од украинской диаспоры. В року 1966 передав за границю рукопис роботы украинского [[Дисидент (политика)|дисидента]] Ивана Дзюбы ''Інтернаціоналізм ци русифікація?'', котрый по пару роках быв там опубликованый в даколькых перекладах. За тото вшитко {{nowrap|Ю. Бача}} од року 1971 быв выказаный з партии и з роботы на универзитѣ. Наступны 20 рокы были му заказаны всякы публикации, а мусѣв ся живити розличныма, переважно мануалныма роботами. В року 1974 засудженый на 4 рокы (по едном року амнестованый).<ref name=Magocsi/><ref name=Kovač>Федір Ковач</ref> ;Посткомунистична доба:По падѣ комунистичной влады в року 1989 вернув ся до академичного и публичного живота, в року 1990 обновленый на педагогичной роботѣ в [[Пряшовска универзита|Пряшовѣ]].<ref name=Magocsi/><ref name=Kovač/><ref name=Misanic/> В той добѣ але в украинском животѣ Пряшовского края доминують новы люде, о роботѣ котрых {{nowrap|Ю. Бача}} барз критично пише во своих публикациях (''З історії української літератури Закарпаття та Чехословакії'' (1998) тай инш.) Свои публикации мусить выдавати переважно на властны грошѣ.<ref name=Ivanisin/> Не барз вѣтаный ани на универзитѣ, як сам пише во своей автобиографичной хронологии,<ref>Юрій Бача — коли, й де був, і що там робив.</ref> жебы достав званя [[професор]]а, мусѣв два раз перейти процедуров инавгурации (1995, 2000), а по року професорства уж быв пензионованый. З остров критиков выступать против Русинох и их усилованя вывинути властный язык, литературу и школство, понеже их поважуе за Украинцьох.<ref name=Magocsi/> Найвеце вѣтаный и активный в меджинародных украинскых организациях и акциях.<ref name=Ivanisin/> == Творба == Повнѣйшу библиографию подав И. Хланта (доступна online).<ref name=Chlanta/> * З истории литературы: ** Літературний рух на Закарпатті середини 19 ст. (Пряшів, 1961){{ref-uk}} ** З історії української літератури Закарпаття та Чехословаччини (Пряшів, 1998){{ref-uk}} * [https://chtyvo.org.ua/authors/Bacha_Yurii/ Юрий Бача в библиотецѣ ''Чтиво''] == Интересны факты == В року 1961 Юрий Бача опубликовав есей ''Притча про гілку'', де [[Русины]] алегорично были представлены як голуза украинской липы, што по одломлѣню «впала і зовсім замовкла», а тота притча была остро скритикована крайкомом партии, котрый зажадав покарати молодого автора; на то Бача здурив своих критикох, же журнал забыв написати о далшом продовжѣню есея, а такой нараз написав го за едну ночь, а там додав, подля [[Социалистичный реализм|соцреалистичного]] канона приход вояка-выслободителя, якый одломленой голузѣ помог прирости и «зацвісти небувалим розкішним цвітом».<ref name=Ivanisin/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Bacha, Iurii / Bača, Juraj |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/n41 24] }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Юрій Бача''' |chapter= Юрій Бача — коли, й де був, і що там робив |title= // Юрій Бача: Вибрані твори |location= Ужгород |publisher= Мистецька Лінія, 2010 |isbn= 978-966-8764-86-5 |at= {{nowrap|Cc. 496–502}} }}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''Петро Іванишин''' |chapter= Творчій неспокій Юрія Бачі: у пастках і на межі |title= // Юрій Бача: Вибрані твори |location= Ужгород |publisher= Мистецька Лінія, 2010 |isbn= 978-966-8764-86-5 |at= {{nowrap|Cc. 504–525}} }}{{ref-uk}} * '''Федір Ковач''': Бача Юрій //{{КСРУ}} С.&nbsp;38 * {{Cite book |author= '''Мишанич О. В.''' |chapter= Бача Юрій |title= //Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [онлайн] / гол. редкол.: І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк та ін. НАН України, НТШ |location= Київ |publisher= Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2003 |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=41333 |accessdate= 14.05.2022}}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''Іван Хланта''' |title= Юрій Бача: Біобібліографічний покажчик |location= Ужгород |publisher= Патент, 2012 — 89&nbsp;с |url= http://biography.nbuv.gov.ua/data/data/bibliogr/3194.pdf |accessdate= 2022-05-14}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1932|2021|Бача, Юрий}} [[Катеґорія:Украинскы писателе]] [[Катеґорія:Педаґоґы]] [[Катеґорія:Литературознателе]] og2z9u4vi77wk8pzfj8g023yxqfgxqp Гаврило Глюк 0 18519 168524 167477 2026-08-20T21:12:26Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168524 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Гаврило Глюк |Имя_оригиналне= Glück Gábor {{ref-hu}} |Категория_склада= |Образчик= {{Фоторамка|Увидьте фото |align=center |width=90 |pos=top |link=https://esu.com.ua/images/article_images/G/g-1794746666-02.jpg}} |Чинность=Малярь и график |Уроджѣня={{Birth date|1912|05|19}} |Мѣсто_роджѣня= [[Сигет]], [[Мадярске кральовство]] |Упокоеня={{Death date and age|1983|11|2|1912|05|19}} |Мѣсто_смерти= [[Ужгород]], [[Закарпатска область]], [[Украина]] |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу=[[теметов Калвария]], [[Ужгород]] }} {{Вонкове медиум | title = видео | topic = {{nowrap|'''110-роча уродин Г.&nbsp;Глюка'''}}<br>Канал 21TV Унгвар: Гаврило Глюк: спогади про життя і творчість художника / Європейське перепуття (30 мин.) | align = right | width = 270px | image1 = | image2 = | image3 = | audio1 = | audio2 = | audio3 = | video1 = https://www.youtube.com/watch?v=MuyI8CGlPD8 | video2 = | video3 = | model1 = | model2 = | model3 = }} {{Цитат збоку | Заглавье = | Заглавье долов = | Содержанье = Амплитуда его творчости была надзвычайно широка... Доминантна у него тема — жанровый образ... Быв и прекрасным портретистом. Его слово в розвою нашого локалного портретного жанру надзвычайно ваговите... З великым успѣхом творив и в жанрѣ пейзажу... Видить ся, же его пейзажы зотканы зо самого сонця, з воздуха, они надзвычайно ясны, чисты. Што до портретох, у него не увидиме акцентованой етнографичности, зрѣлищности, фарбистости, намѣсто того заводить детайлы окружѣня, обы схарактеризовати зображованого. Поетика живота, щастя бытя чоловѣка на родной земли — се лейтмотив его творчости. | Подпис = Олена Приходько, 110-роча уродин Г. Глюка | Полога = right | Ширина = 246px | Высота = | Розмѣр букв = 80% | Тло = | Без розрывов = }} '''Гаврило Глюк''', *[[19. май]] [[1912]], [[Сигет]], [[Мадярске кральовство]] (од [[Трианонскый мирный договор|Трианона]] — [[Румыния]]) – †[[2. новембер]] [[1983]], [[Ужгород]], [[Украина]] — подкарпатскый [[малярь]], Заслуженый умѣлець УССР (1963).<ref name="Pop2005">Ivan Pop</ref><ref name="Blumina">Блюміна І. М.</ref><ref name="Nebesnik">Небесник І. І.</ref> == Биография == ;Походжѣня и штудии:Походив з [[Евреи|еврейской]] родины.<ref name=Pop2005>Ivan Pop</ref> Закончив [[гимназия|гимназию]] в [[Сигет]]ѣ и штудовав на Высшой школѣ вытварного умѣня в [[Будапешт]]ѣ (1931–1933).<ref name="Nebesnik"/> В атмосферѣ наростаючого нацизма и ксенофобии мусѣв лишити [[Мадярске кральовство|Мадярщину]] и продовжовати штудии в [[Румыния|Румынии]], але там быв нараз поволаный на шорову военчину, котра тырвала до яри 1936. Тым часом его родина перенесла ся до [[Ужгород]]а, што быв натогды в демократичнѣйшой Чехословакии. Не доставши дозвол одыйти там, гледать можность закончити малярске образованя в Румынии, де ся намѣрять доучити в [[Кишиньов]]ѣ на умѣлецком училищу. Але ани ту не стиг зыскати диплому: по совѣтской анексии Басарабии (1940) быв мобилизованый до ставебной единкы Червеной армады и служив там до конця [[Друга світова война|войны]].<ref name="VirtualMuseum">Известные закарпатцы: Гавриил Глюк</ref> ;Дому, до Ужгороду:В часѣ войны его отець, мати и старша сестра пропали в нацистичных [[Концентрачный лагер|концентраках]].<ref name="110roca">110-роча уродин Г.&nbsp;Глюка</ref> По войнѣ малярь ся вернув до [[Кишиньов]]а (1946). Ту ся прилучив ку малярьской комунитѣ, став ся членом Сполку малярьох [[Молдова|Молдовы]].<ref name="VirtualMuseum"/> В року 1947, коли ся дознав, же в [[Ужгород]]ѣ ся найшов его брат, вернув ся там, по часѣ нашла ся в заграничу и середня сестра. Ту жив и творив до конця живота. Покоить ся на [[Теметов Калвария|ужгородском теметовѣ ''Калвария'']]. Зоставать неоддѣлнов частьов подкарпатской културы.<ref name="110roca"/> == Творба == Участнив ся на малярскых выставках од року 1946. Персоналны мав в [[Ужгород]]ѣ (1963), [[Киев]]ѣ (1982, 1983). Быв зрѣлым автором жанровых образох, портретох, пейзажи. Основна тематика – карпатска. Полотна Гаврила Глюка позначены радостным свѣтоприймованьом, достовѣрностьов зображеного, суть колоритнов гимнов животу и труду. Роботы автора суть в колекциях Националного умѣлецкого музея в Киевѣ, Закарпатского, Сумского, Полтавского, Одесского умѣлецкых музейох.<ref name="Blumina"/><ref name="Nebesnik"/> == Интересны факты == * Найславнѣйшым образом Г. Глюка став ся монументалный образ ''Лѣсорубы'' (1954), котрый мальовав три рокы. В року 1958 за образ ''Лѣсорубы'' достав велику стрѣберну медалию на Всесвѣтной выставцѣ в [[Брусел]]у. Тот образ пак путовав не лем по [[Главный город|главных городах]] [[Европа|Европы]] але и по свѣтѣ од [[Мексико Сити|Мексика]] до [[Токио|Токиа]].<ref name="110roca"/> * Образ ''Лѣсорубы'' (1954) закупила Державна Третьяковска галерия, а з часом го передала до Националной галерии в Киевѣ.<ref name="110roca"/> * В Ужгородском умѣлецком музею суть понад 120 образох Г.&nbsp;Глюка, меджи нима ''Лѣсорубы на стражи миру'' (1950), тематично и якостно барз близкый до свѣтославных ''Лѣсорубох'' (1954).<ref name="110roca"/> Тот образ тыж достав свѣтову одзнаку на венецианском биенале в року 1951.<ref>[https://web.archive.org/web/20220522203643/https://zakarpat.brovdi.art/publication/yak-gavrilo-glyuk-malyuvav-lisorubiv ЯК ГАВРИЛО ГЛЮК МАЛЮВАВ «ЛІСОРУБІВ»?]</ref> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Ivan Pop''' |chapter= Gliuk, Havrylo |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 139}}{{ref-en}} * {{Cite web |author= '''Блюміна І. М.''' |title= Глюк Гаврило Мартинович |publisher= // Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [онлайн] / гол. редкол.: {{nowrap|І. М. Дзюба}}, {{nowrap|А. І. Жуковський}}, {{nowrap|М. Г. Железняк}} та&nbsp;ін.; НАН України, НТШ. Київ: Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2006 |url= https://esu.com.ua/search_articles.php?id=30574 |accessdate= 21.05.2022}}{{ref-uk}} * '''Небесник І. І.''': Глюк Гаврило Мартинович //{{ЕЗВО20}} С.&nbsp;94. * {{Cite web |title= '''Глюк Гаврило (1912-1983), укажка з творбы''' |publisher= Brovdi Art |url= https://zakarpat.brovdi.art/khudozhnyky/klasyky-zakarpatskoi-shkoly/glyuk-gavrilo-martinovich#parentHorizontalTab2 |date= |accessdate= 2022-05-21}}{{ref-uk}} * {{Cite web |url=http://jewish.uz.ua/index.php/famous-jewish-people/25-gluk |title='''Известные закарпатцы: Гавриил Глюк''' |accessdate=2022-05-21 |archivedate=2017-07-29 |publisher= Virtual museum jewish.uz.ua |archiveurl= https://web.archive.org/web/20170729232703/http://jewish.uz.ua/index.php/famous-jewish-people/25-gluk |deadlink=no }}{{ref-ru}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Маляре]] hnda470m9zmapiybajev92sklq637zy (5269) Паустовскый 0 18546 168583 130985 2026-08-20T22:26:41Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168583 wikitext text/x-wiki {{Планетка |назва оригинална=5269 Paustovskij {{ref-en}} |датум= [[28. септембер|28. септ.]] [[1978]] |обсерватория= [[Крымска астрофизична обсерватория|Крымска астрофизична]] |объявитель=[[Николай Черных]] |велика полуось=2,2245 au |ексцентрицита=0,1555 |период обѣгу=3,318 рокы |денный рух=0.297°/day |склон орбиты=0,796° |магнитуда=14,58 |розмѣр=3,7 км |албедо= |период ротации= }} '''(5269) Паустовскый''' (дочасна назва 1978 SL<sub>6</sub>) — [[планетка]] [[Главный пас астероидох|главного паса астероидох]], объявлена [[28. септембра]] [[1978]] в Крымской астрофизичной обсерватории (академичне мѣстечко Научный, Бахчисарай) астрономом Николайом Степановичом Черных.<ref name=NASA>NASA</ref> Названа на честь [[Константин Паустовскый|Константина Паустовского]] (1892–1968), [[Русскый язык|русского]] [[СССР|совѣтского]] [[писатель|писателя]], майстра [[романтизм|романтичной]] [[Проза|прозы]].<ref>Schmadel, Lutz D.</ref> Планетка ''(5269) Паустовскый'' ся обертать довкола [[Сонце|Сонця]] з периодом {{nowrap|3,318 рокы}} на середньом одстояню {{nowrap|3,319 [[Астрономична единка|AU]]}}.<ref>[https://ssd.jpl.nasa.gov/tools/sbdb_lookup.html#/?sstr=5269&view=VOP Анимация орбиты]</ref><ref name=NASA/> ==Жерела и одказы== * {{cite web |title=JPL Small-Body Database Browser |url=http://ssd.jpl.nasa.gov/sbdb.cgi?sstr=5269 |publisher='''NASA''' |accessdate=2022-06-06}} {{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Schmadel, Lutz D.''' |title= Dictionary of Minor Planet Names. — Fifth Revised and Enlarged Edition |year= 2003 |url= https://archive.org/details/dictionaryofmino0000schm_k0v7 |publisher= B., Heidelberg, N. Y.: Springer, 2003 |at= P.&nbsp;452 |isbn= 3-540-00238-3}}{{ref-en}} * {{cite web |title=(5269) Paustovskij |url=https://minorplanetcenter.net/db_search/show_object?object_id=5269 |publisher='''The International Astronomical Union''' Minor Planet Center |accessdate=2022-06-06}} {{ref-en}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Астрономія]] [[Катеґорія:Планеткы|Паустовскый]] 8zxiqwtbh5yshsy96nwteute7af1hq8 Микола Скубан 0 18615 168591 168170 2026-08-20T22:44:33Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168591 wikitext text/x-wiki {{Писатель |name = Микола Скубан |image=Mikola Skuban 44.jpg |imagesize = 250 |pseudonym = Соцки |birthname = |birthdate = {{Birth date|1932|07|02}} |birthplace = [[Коцур]], [[Кральовство Югославия]] |deathdate = {{Death date and age|1993|09|03|1932|07|02}} |deathplace = [[Руски Керестур]], [[Союзна Република Югославия]] |resting_place = [[Руски Керестур]] |occupation = [[новинарь]], [[писатель]] |language = |nationality = |ethnicity = |citizenship = |education = |alma_mater = |period = 1950–1993 |genre = поезия, проза, драма |subject = |movement = |notableworks = Стари ствари, 1976 |spouse = |partner = |children = |relatives = |awards = |website = }} {{Вонкове медиум |title = Микола Скубан - Соцки |topic = Животна драга и творчосц |video1 = https://www.youtube.com/watch?v=bENHS5g4DIM&t=25s (видео, 25 мин.) }} '''Микола Скубан'''<ref>Познатый тыж на прозывку Соцки.</ref> ([[2. юл]] [[1932]], [[Коцур]], [[Кральовство Югославия]] – †[[3. септембер]] [[1993]], [[Руски Керестур]], [[Союзна Република Югославия]]) — [[Войводина|войводинскый]] [[Русины|русинскый]] дѣточый [[поет]], [[писатель]], [[новинарь]], аматерскый [[актер]] [[Театер|театра]], член Дружства писательох Войводины.<ref name="Dulichenko2005">Aleksandr D. Dulichenko</ref> == Живот и творчость == Микола Скубан закончив основну школу. в [[Коцур]]ѣ, пак четыри класы гимназии Петро Кузмяк в [[Руски Керестур|Руском Керестурѣ]], де склав малу матуру. В року 1950 зачав роботу професийного новинаря в русинской редакции Радия Нови Сад. Од року 1955 — новинарь и техничный редактор в редакции ''Руского слова'', де остав по рок 1992, коли одышов до пензии.<ref name="НАР">НАР (Новинарска Асоцияция Руснацох)</ref> === Литература === Литературны пробы зачав ещи яко гимназиста в Руском Керестурѣ. В роках {{nowrap|1950-60}} М.&nbsp;Скубан пише традичны римованы стихы в духу [[Социалистичный реализм|социалистичного реализму]], од {{nowrap|1970-х}} выступать зоз неримованов поезиов. Во своей поетицѣ быв до значной мѣры овплывненый творчостьов сербского поета [[Йован Йованович-Змай|Йована Йовановича-Змая]]. Про повнолѣтного читателя написав [[Поема|поему]] в [[Проза|прозѣ]] ''Кади идзе чловек'' (1981). Написав тыж три томы [[Проза|прозы]], з котрых найвекшый успѣх мали повѣданя ''Стари ствари'' (1976), в якых указуе стародавну домашность ай историю хоснованых давно предметох, што знать быти не менше компликована, як история самых людей. М.&nbsp;Скубан перекладав зоз вельо языкох до языка войводинскых Русинох, а его властны творы были перекладаны до сербско-хорватского, украинского, словацкого ай иншых языкох.<ref name="AZ">А. З.</ref><ref name="Dulichenko2005"/> Быв членом ''[[Дружство писательох Войводины|Дружства писательох Войводины]]'' и появив сѣм авторскых книжок прозы и поезии. В новинцѣ ''[[Руске слово]]'' регуларно появляв гуморескы, котры подписовав зоз псевдонимом ''Соцки'' и з нима записав ся меджи найдаровитшы русинскы [[гумор|гумористы]]. Попри том, як перекладатель появив девять книжок литературного обсягу зоз сербского, [[Словацкый язык|словацкого]], [[Украинскый язык|украинского]] и [[Русскый язык|русского]] языкох на [[русинскый язык|русинскый]] ай з русинского на [[сербскый язык]].<ref name="НАР"/> === Театер === Попри [[Литература|литературѣ]], другов великов залюбов М.&nbsp;Скубана быв [[театер]]. Тоту наслѣдовав од своего отця, котрый тыж быв аматерскым актером театра. На театралной сценѣ Микола Скубан быв присутный од 1948. по 1993. рок. За тот час заграв 45 улогы на сценѣ, а тыж регуларно выступовав и в радиодрамох, котры были рихтованы в русинской редакции Радио Нови Сад. Про потребы театру переклав по русинскы 30 театралны фалаты зоз русского, украинского, словацкого, а найвецей зоз сербского языка. В Русинском народном театру «Дядя» быв скоро три децении член управы. Вецей рокы быв редактором и едным з авторох ''Билтену'', котрый выходив под час перебѣгу Театралного мемориала «Петро Ризнич – Дядя».<ref name="НАР"/> == Публикации == [[File:Kadzi idze človek.jpg|right|264px]] (Подля А. Д. Дуличенка<ref>А. Д. Дуличенко</ref>) * Дванац мешаци. Писнї за дзеци и о дзецох. — Руски Керестур: Руске слово, 1965. — 144 с.; * Колач. Колаж. — Нови Сад: Руске слово, 1974. — 126 с.; * Стари ствари. Приповедки. — Нови Сад: Руске слово, 1976. — 87 с.; * Добри тоти дзеци. Писнї. — Нови Сад: Руске слово, 1978. — 80 с.; * Кадзи идзе чловек. — Нови Сад: Руске слово, 1981. — 79 с.; * Рибна свадзба. Приповедки. — Нови Сад: Руске слово, 1982. — 94 с.; * Стих за стихом. Песме за децу. — Кула: Народна библиотека, 1979. — 67 с.; * Антолоґия поезиї бачванско-сримских руских писательох. — Руски Керестур: Руске слово, 1963, с. 271–277; * Антолоґия дзецинскей поезиї0 бачванско-сримских руских писательох. — Руски Керестур: Руске слово, 1964, с. 173–193; * Антолоґия рускей поезиї. — Нови Сад: Руске слово, 1984, с. 121–125; * Хмара на верху тополї. Антолоґия дзецинскей поезиї. — Нови Сад: Руске слово, 1990, с. 121–129; * Дуга над валалом. Зборнїк писньох коцурских поетох. — Коцур: Подружнїца Дружтва за руски язик и литературу Коцур, 1995, с.44–48. == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor=[[Павел Роберт Маґочій|Paul Robert Magocsi]], [[Иван Поп|Ivan Pop]] |author=<big>Aleksandr D. Dulichenko</big> |chapter=Skuban, Mikola |title=// Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year=2002 |url=https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location=Toronto Buffalo London |publisher={{iw|University of Toronto Press}}, 2005 |edition=Revised and expanded |pages=[https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/461 461]–462|doi=10.3138/9781442674431 |isbn=0-8020-3566-3 |page= }}{{ref-en}} * {{Cite web |author=<big>А. Д. Дуличенко</big> |title=Скубан, Микола |url=https://rdsa.tripod.com/pisatrusij.htm#socki |accessdate=2022-07-08}}{{ref-ru}} * [http://www.cms3.rusynacademy.sk/?2-7-2022-%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5-%D1%81%D1%96-%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B6%D1%8B%D1%82%D1%8B-90-%D1%8B-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%8B-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8F-%D1%96-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%8F-%D0%9C%D0%98%D0%9A%D0%9E%D0%9B%D0%AB-%D0%A1%D0%9A%D0%A3%D0%91%D0%90%D0%9D%D0%90&fbclid=IwAR1sTLl-ZWlRhSOwK6xX-79dORjY7ctdyeUVK_dd3197coiUefOkvzpovaU <big>А. З.</big>: 2. 7. 2022: Припоминаме сі недожыты 90-ы народенины писателя і новинаря МИКОЛЫ СКУБАНА] * {{Cite web |title=Микола Скубан. Новинар, хумориста, ґлумец аматер |url=https://nar.org.rs/rue/микола-скубан/ |publisher=<big>НАР</big> |accessdate=2022-07-08}} == Референции == <references /> {{Lifetime|1932|1993|Скубан, Микола}} [[Катеґорія:Русиньскы новинаре]] [[Катеґорія:Русиньскы актеры]] [[Катеґорія:Русиньскы писателї]] [[Катеґорія:Русиньскы поеты]] [[Катеґорія:Писателе 20. стороча]] 5aygiu55u8gvy8hm6fcaywzyemoqa2w Нагорный Карабах (регион) 0 18629 168584 138556 2026-08-20T22:27:57Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168584 wikitext text/x-wiki {{Вецезначность|Нагорный Карабах}} [[File:«Լևի» կիրճ02.JPG|thumb|295px|{{center|Залѣснены горы Нагорного Карабаха}}]] '''Нагорный Карабах''' — историчный и географичный регион в меджирѣчу рѣк [[Аракс]] и [[Кура]].<ref name="Pospelov">Е. М. Поспелов</ref> В сучасности тот залѣсненый гористый регион належить ку територии [[Азербайджан]]а. == Етимология назвы == Назва складена з двох елементох ''''qara"'' и ''"bağ"''. Подля знавцьох, хоть в туркицкых языках типово ''"кара" = чорный'', в том припадѣ сеся зложка означать множественость, зложка ''"бах"'' в азербайджанчинѣ означать ''загороду, сад'', циже назва в цѣлому — ''множество загород, самѣ сады''.<ref name="Pospelov"/> == Землепис == Регион положеный в горах [[Малый Кавказ|Малого Кавказа]], найвысша точка гора [[Гямыш]], 3724&nbsp;м. Клима помѣрно тепла: просѣкова теплота януара {{nowrap|2–13°C}}, юла — {{nowrap|14–26°C}}, атмосферичны выпады {{nowrap|400–900 мм}} рочно. Понад 30% територии занимають [[лѣс]]ы (дуб, бук, граб). Регион придатный про винарство, овоцинарство, зеленинарство, пестованя зерновых култур, догану, скотарство (маржина, овцѣ, свинѣ), туристику и купельництво (горскы купелѣ Шуша).<ref>Трёшников А.Ф.</ref> == История == На територии региона найдены слѣды бываня пралюдей з добы [[Палеолит|палеолит]]у. В [[I. стороча|I. ст.]] територия была частьов провинции Арцах в Албании Кавказской, де в [[III. стороча|III.]]–[[V. стороча|V. ст.]] склав ся [[феодализм]] и зачало ся ширити [[христианство]]. Зачатком [[VIII. стороча|VIII. ст.]] Арцах, як и цѣла Албания, была покорена [[Арабы|Арабами]], котры зачали насилно заводжовати [[ислам]]. В [[XI. стороча|XI.]]–[[XIII. стороча|XIII. ст.]] перетерпѣли навалы племен из восточной Азии, котры принесли и назву Карабах, а в [[XVII. стороча|XVII.]]–[[XVIII. стороча|XVIII. ст.]] Карабах став ся простором непрерывных войн [[Иран]]а и [[Турция|Турции]]. В серединѣ [[XVIII. стороча|XVIII. ст.]] было основане Карабахске ханство, на оборону котрого выставлена твердыня Панахабад (з часом названа Шуша, од назвы сосѣдной селитвы), што стала ся центром ханства. Уже одтогды Карабахске ханство мало приятельство з [[Российска империя|Россиев]]. В року 1805 быв подписаный договор о переходѣ Карабахского ханства под владу России, што дале было потверджено Гюлистанским мирным договором в року 1813. По револуции 1917 националисты, подтриманы заграничнов интервенциев, спровоковали меджиетничны конфликты. Совѣтска влада, установлена в Карабаху в маю 1920, рѣшила проблему так, же [[7. юл|7. юла]] [[1923]] створила автономну область [[Нагорный Карабах (автономна область)|Нагорный Карабах (НКАО)]] на територии [[Азербайджанска Совѣтска Социалистична Република|Азербайджанской ССР]]<ref>[http://bse.sci-lib.com/article079682.html БСЭ: Нагорно-Карабахская автономная область]</ref> Автономна область з переважным арменскым обывательством в [[Азербайджанска Совѣтска Социалистична Република|Азербайджанской ССР]], оддѣлена од [[Арменска Совѣтска Социалистична Република|Арменской ССР]] на западѣ Карабахскым гребеньом, так стала ся енклавов арменской меншины в Азербайджанѣ. Регион спокойно розвивав ся довгы десятьроча совѣтской влады, але в року 1988 году [[Армены]] Нагорного Карабаха зачали агитовати за передачу своей области под юрисдикцию Армении, против чого остро выступили як [[Азербайджанска Совѣтска Социалистична Република|Азербайджанска ССР]], так и совѣтска централна влада. Протистояня ся выострило, коли [[СССР]] в року 1991 роспав ся, и [[Армены]] в анклавѣ зачали войну з [[Азербайджанцѣ|Азербайджанцями]].<ref>Encyclopedia Britannica</ref> == Жерела и одказы == * {{Cite web |title= "Nagorno-Karabakh" |publisher= '''Encyclopedia Britannica''' |date= 12 Nov. 2020 |url= https://www.britannica.com/place/Nagorno-Karabakh |accessdate= 12 July 2022}}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Е. М. Поспелов''' |title= Географические названия мира. Топонимический словарь |location= Москва |publisher= Русские словари, Астрель, АСТ, 2002 |isbn=5-93259-014-9 |at= Cc.&nbsp;280–281}}{{ref-ru}} * {{Cite book |editor= '''Трёшников А.Ф.''' |title= Географический энциклопедический словарь: Географические названия. /Гл. ред. А. Ф. Трёшников. |year= 1989 |url= https://archive.org/details/geograficheskiie0000unse_g1k4 |edition= 2-е изд., доп. |location= Москва |publisher= Сов. энциклопедия, 1989.— 592&nbsp;с |at=C.&nbsp;328 |isbn= 5-85270-057-6}}{{ref-ru}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Кавказ]] md0sjk4y91aqx6qur11e244umfiy41c Нагорный Карабах (република) 0 18631 168586 153575 2026-08-20T22:30:05Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168586 wikitext text/x-wiki {{Вецезначность|Нагорный Карабах}} {{Держава |Держава= Република Нагорный Карабах |Самоназва= {{ref-hy}} ''Լեռնային Ղարաբաղի Հանրապետություն<br>Արցախի Հանրապետություն'' |Статус= Невызнаный штат |Образчик={{Photomontage |photo1a= Flag of Artsakh.svg |photo2a= Emblem of the Republic of Artsakh.svg |size= 90 |position = center |color = transparent |border = 0 }} |Подпис= Застава и герб |Розлога= 3170<ref name="A2020">{{Cite web | publisher = www.kavkaz-uzel.eu | title = Территориальные потери Арцаха в результате второй Карабахской войны (статистика и карты) | url = https://www.kavkaz-uzel.eu/blogs/83781/posts/45972 | accessdate = 2021-01-23 }}{{ref-ru}}</ref> |Обывательство= 150 932<ref name="перепись2015предв">[http://www.stat-nkr.am/hy/2010-11-24-10-40-02/597--2015 Предварительные результаты переписи населения НКР 2015]</ref> (2015) |Столиця=[[Степанакерт]] |ГДП на особу=$3282 (2017) |Интернет-домен= |Часовый пояс=[[UTC+4]] |Телефонный код=+37447 |Категория склада= Republic of Artsakh }} [[Файл:Republic of Artsakh (orthographic projection).svg|thumb|right|260 px|{{center|<small>Територии невызнаного Нагорного Карабаха</small>}}]] [[File:Artsakh Current en.png|right|thumb|260px|{{legend|#FFF9FF|<small>Територия Републикы Арцах по року 2020</small>}}{{legend|#F8C54E|<small>Територия Арцаху, заята Азербайджаном</small>}}]] '''Република Наго́рный Караба́х''' ({{ref-hy}} ''Լեռնային Ղարաբաղի Հանրապետություն''), инша тотожна официална назва — '''Република Арца́х''' ({{ref-hy}} ''Արցախի Հանրապետություն'') — невызнаный штат на [[Южный Кавказ|Южном Кавказѣ]].<ref name="EB">Encyclopedia Britannica</ref> [[Главный город]] — [[Степанакерт]]. Форма влады — [[президентска република]]. Екзистовав в рокох 1991—2023<ref name=":0">[https://news.am/arm/news/783778.html Հունվարի 1-ից Արցախի Հանրապետությունը դադարում է գոյություն ունենալ. Արցախի նախագահի հրամանագիրը]</ref>. == История == Од року 1805 (а дефинитивно од 1813) Карабахске ханство было под владов [[Российска империя|Российской империи]]. По [[Октоброва револуція|револуции 1917]] националисты, подтриманы заграничнов интервенциев, спровоковали меджиетничны конфликты. Совѣтска влада, установлена в Карабаху в маю 1920, рѣшила проблему так, же [[7. юл]]а [[1923]] створила Нагорнокарабашску автономну область ([[НКАО]]) на територии [[Азербайджанска Совѣтска Социалистична Република|Азербайджанской ССР]]. Отдѣлена од [[Арменска Совѣтска Социалистична Република|Арменской ССР]] на [[запад]]ѣ Карабахскым гребеньом, [[НКАО]] так ся стала меншинсков енклавов вдну Азербайджана и спокойно ся розвивала за многы десятьроча совѣтской влады. Але в року 1988 етничны [[Армены]] Нагорного Карабаха имили ся агитовати за передачу своей области под юрисдикцию Армении, против чого остро выступили як [[Азербайджанска ССР]], так и централна влада [[СССР]]. По роспадѣ [[СССР|Совѣтской Унии]] в року 1991 конфликт ся выострив на войну, и карабашскы [[Армены]], подтриманы силами [[Армения|Армении]] заяли векшу часть [[юг]]о-[[запад]]ного [[Азербайджан]]а, включно з териториов меджи енклавов и границями Армении. Наступны перегваряня — патроном котрых была [[Российска Федерация]] и мала быти так звана «Минска група», што наконець не была реализована — досягли лем догоду о перестанку стрѣляня в року 1994, котра, в основѣ, ся дотримовала. Але далшы догваряня ся компликовали тым, же самовыглашена в року 1992 независима Република Нагорный Карабах реализовала даколько независимых выберанок и референдум в року 2006, на котром была прията новая [[конштитуция]]. [[Азербайджан]] тоты поступы поважовав незаконныма подля меджинародного права, а независимость самовыглашеного енклавного штату не достала меджинародне вызнаня.<ref name="EB"/> 28. септембра 2023 президент Републикы Нагорный Карабах ​Самвел Шахраманян подписав указ о сконченю екзистенции Нагорно-Карабахской Републикы од 1. януара 2024.<ref name=":0" /> Нараз по тому практично вшиткы Армены поутѣкали гет.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/ru/erevan-cislo-bezencev-iz-nagornogo-karabaha-prevysilo-100-tysac/a-66970286|title=Ереван: Число беженцев из Карабаха превысило 100 тысяч|website=Deutsche Welle|date=2023-09-30|access-date=2023-09-30|archive-date=2023-10-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20231012194038/https://www.dw.com/ru/erevan-cislo-bezencev-iz-nagornogo-karabaha-prevysilo-100-tysac/a-66970286|url-status=live}}</ref> == Днешна ситуация == До року 2020 границѣ Арцаху прилѣгали ку [[юг]]о[[выход]]ной граници [[Армения|Армении]] и [[сѣвер]]ной граници [[Иран]]у, днесь але Арцах лем енклава вдну [[Азербайджан]]у, з [[Армения|Армениев]] споена узкым Лачинскым коридором, контролованым войсковым контингентом [[Российска Федерация|Российской Федерации]]. Зоз даколишных cca 11&nbsp;450&nbsp;km², што были под контролов Републикы Арцах, з ей територии зостали лем cca 3170&nbsp;km²<ref name="A2020"/>. Од ликвидации Нагорного Карабаха односины сторон конфликта ([[Азербайджан]]у ай [[Армения|Армении]]) зостають напяты. 16. януара 2025 на граници межи двома штатами одбыла ся еденадцята встрѣча комисии з делимитации державной границѣ и пограничной безпекы межи сторонами, де ся догварили зачати процес делимитации границь од сѣверного участка – од района точкы стыка границь с [[Грузия|Грузиов]] и дале на южный напрям до границѣ з [[Иран|Ираном]]<ref>{{Cite web|url=https://rus.azatutyun.am/a/33278153.html|title=Армения и Азербайджан договорились провести демаркацию с севера на юг.|lang=ru|website=Радио Свобода|date=2025-01-16|access-date=2025-01-17}}</ref>. == Жерела и одказы == * {{Cite web |title= "Nagorno-Karabakh" |publisher= '''Encyclopedia Britannica''' |date= 12 Nov. 2020 |url= https://www.britannica.com/place/Nagorno-Karabakh |accessdate= 12 July 2022}}{{ref-en}} * {{Cite book |editor= '''Трёшников А.Ф.''' |title= Географический энциклопедический словарь: Географические названия. /Гл. ред. А. Ф. Трёшников. |year= 1989 |url= https://archive.org/details/geograficheskiie0000unse_g1k4 |edition= 2-е изд., доп. |location= Москва |publisher= Сов. энциклопедия, 1989.— 592&nbsp;с |at=C.&nbsp;584 |isbn= 5-85270-057-6}}{{ref-ru}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Кавказ]] [[Катеґорія:Невызнаны штаты]] [[Катеґорія:Бывшы штаты]] 0d4034wo8sarr2dmc47sh4f2ujxa7q6 Юлиан Кольесар 0 18640 168575 167164 2026-08-20T22:18:07Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168575 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Юлиан Кольесар |Имя_оригиналне= {{ref-rsk}} ''Юлиян Д. М. Колєсар'' |Чинность=[[малярь]], [[поет]], [[етнограф]] |Категория_склада=Julijan Kolesar |Образчик=[[File:Julijan Koljesar 1927 1992.jpg|250px]] |Уроджѣня= {{Birth date|1927|07|15}} |Мѣсто_роджѣня= [[Дюрдьов]], [[Войводина]], [[Кральовство Сербох, Хорватох и Словенцьох]] |Упокоеня= {{Death date and age|1992|03|26|1927|07|15}} |Мѣсто_смерти= [[Монтреал]], [[Канада]] |Мѣсто_погребу= }} '''Юлиан Кольесар''', *[[15. юл]] [[1927]], [[Дюрдьов]], [[Войводина]], [[Кральовство Сербох, Хорватох и Словенцьох]] – †[[26. марец]] [[1992]], [[Монтреал]], [[Канада]] — [[малярь]], [[поет]], [[етнограф]] русинской народностной ориентации.<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref><ref name="Popovic">В. Попович</ref> == Биография == Походив з родины Драгена и Меланы Кольесаровых. Род Кольесаровых занотованый в Дюрдьовѣ од зачатку русинского заселѣня в серединѣ [[XVIII. стороча]]. Юлиан Кольесар основну школу выштудовав в Дюрдьовѣ, пак ся в [[Нови Сад|Новом Садѣ]] школовав за [[малярь|маляря]] во Школѣ ужиткового умѣня и закончив Высшу педагогичну школу (1949–1954). В року 1950 Юлианови и Верунѣ (родж. Гнип) ся уродили двойнята Ганча и Верунка, а одтогды про утриманя родины гледав заробкы в розличных мѣстах [[Социалистична Федеративна Република Югославия|Югославии]] и в [[Белгия|Белгии]].<ref name="SR2007-12">Юлиян Д. М. Колєсар (1927–1992)</ref> В року 1966 навсе охабив [[Друга Югославия|Югославию]], жив даякы рокы в [[Париж]]у и [[США]], де робив яко комерчный график (1969–1973), пак одышов до [[Монтреал]]у, де прожив звышок свого живота, присвятивши ся [[Малярство|малярству]] и научной творчости.<ref name="Magocsi"/><ref name="AZ">А. З.</ref> Юлиан Кольесар умер в року 1992. в Канадѣ, де и похованый. В [[Дюрдьов]]ѣ, в музею ''Руска одлога'',<ref>[https://zavod.rs/ruska-odloga/ Руска одлога]</ref> основана експозиция его умѣня, выгледовацкых робот и зобраных ним етнографичных материалох. Рукописы его суть в Народном архивѣ [[Канада|Канады]].<ref name="SR2007-12"/> == Творба == === Умѣня === Ю. Кольесар поуживав розличны штилы и техникы, творив иконы в духу середньовѣкой иконографии, але тыж мальовав [[Неореализм (умілство)|неорелистичны]], [[Експресионизм|експресионистичны]], [[Кубизм|кубистичны]] и [[Абстрактный експресионизм|абстрактны]] полотна. Его творы суть близкы тематицѣ живота [[Руснаци у Сербиї|войводинскых Русинох]], часто суть фаребнов реминисценциов из фоклористичного умѣня.<ref name="Magocsi"/><ref name="AZ"/> Мав персоналны вы­ставкы в [[Ню Йорк (місто)|Ню-Йорку]] (1970–71), [[Филаделфия|Филаделфии]] (1970, 1972), [[Чикаго|Чикагу]] (1972), [[Детройт]]ѣ а [[Торонто|Торонту]] (обѣ – 1973).<ref name="Popovic"/> === История, етнография === Ю. Кольесар заложив властне выдавательство и выдавав свои выгледованя з [[История|истории]], историографии, [[Етнография|етнографии]], умѣня [[Руснаци у Сербиї|войводинскых Русинох]], котры высылав розличным научным инштитуциям. Быв автором понад стовкы такых робот.<ref name="Magocsi"/><ref name="AZ">А. З.</ref> Но лем една з них нашла путь ку ширшому читательству, коли была перевыдана через 23 рокы по написаню: История руско­го народного мена, НВУ "Руске слово", Нови Сад, 1996. Причина в том, же автор в [[Друга Югославия|Югославии]], а так и в ширшом научном свѣтѣ, быв ''persona non grata'', а влада зробила вшитко, жебы го публично не споминали, а о его роботах не знали.<ref name="Megyesi">Любомир Медєши</ref> {{Цитат 2|Юлиян Колєсар у тих златних рокох рускей култури, як вибеженєц зоз жеми и процивнїк пануюцей системи, а ище баржей як критичар дзепоєдних зоз преднякох медзи Руснацами и як осамени бул онєможлївени явно дїйствовац. Престало ше друковац його литературни и подобово роботи. Престало ше го споминац як заслужного руского роботнїка. Писма, хтори вон писал поєдинцом и институцийом замикало ше або знїчтожовало (а и покрадзме чувало). З єдним словом, Юлиян Колєсар могол лєм приватно контактовац з нашима ту, Руснацами.|Любомир Медєши, Шлїди благей Колєсаровей души}} Ку тому не вызнавав правопис [[Гавриил Костельник|Гавриила Костельника]], котрый долноземскы Русины хоснують скоро 100 рокы, а писав «повным фонетичным» правописом [[Якым (Яша) Баков|Яши Бакова]], так же ку иншому ся додавало, же его писаня было тяжко читати. Так было легко створити му репутацию галабурдника, з котрым не варто мати дѣло.<ref name="Megyesi"/> == Вызнам == Творы, написаны Ю.&nbsp;Кольесаром, суть переважно полемичного характеру. Окремо критично выступать проти украиноориентованой части войводинскых русинскых писательох и лингвистох, доказуючи, же его родный народ — часть окремого карпаторусинского народу.<ref name="Magocsi"/><ref name="AZ">А. З.</ref> Кликав [[Руснаци у Сербиї|Русинох Сербии]], най ся моцнѣйше повязують з Русинами на Карпатох. Свѣдомо, ци несвѣдомо, быв меджи первыма, котры предвидѣли карпаторусинскый рух 1990-х. Зато его творба драгоцѣнна про объективнѣйше розумѣня русинского народностно-културного руху.<ref name="Megyesi"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor=Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author='''Paul Robert Magocsi''' |chapter=Koliesar, Iuliian |title=// Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year=2002 |url=https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location=Toronto; Buffalo; London |publisher=University of Toronto Press, 2005 |edition=Revised and expanded |pages= |doi=10.3138/9781442674431 |isbn=0-8020-3566-3 |page=243 }}{{ref-en}} * [http://www.cms3.rusynacademy.sk/?15-7-2022-Припоминаме-собі-95-років-од-народжіня-і-30-років-од-смерти-ЮЛІАНА-КОЛЄСАРА&fbclid=IwAR2CIi5z1e2S5DDcY3m_We9esXXv7swiX9NTNQpZk4UBKPo2qp6LsZGqppA '''А. З.''':15. 7. 2022: Припоминаме собі 95 років од народжіня і 30 років од смерти ЮЛІАНА КОЛЄСАРА] * {{Cite book |chapter='''Юлиян Д. М. Колєсар (1927–1992)''' |title=''STUDIA RUTHENICA'' {{nowrap|ч. 12 (25)}} |location=Novi Sad |publisher=Дружтво за руски язик, литературу и културу, 2007 |at=Сc.&nbsp;130–131 |url=http://www.druztvo.org/radno/Studia%20ruthenica%2012.pdf |accessdate= 2022-07-15}} * {{Cite book |author='''Любомир Медєши''' |chapter=Шлїди благей Колєсаровей души |title=''STUDIA RUTHENICA'' {{nowrap|ч. 12 (25)}} |location=Novi Sad |publisher=Дружтво за руски язик, литературу и културу, 2007 |at=Сc.&nbsp;131–134 |url=http://www.druztvo.org/radno/Studia%20ruthenica%2012.pdf |accessdate=2022-07-15}} * {{cite web |author='''В. Попович''' |title=Колєсар Юліан Драґенович |date=2014 |publisher=Енциклопедія Сучасної України: електронна версія [веб-сайт] |url=http://esu.com.ua/search_articles.php?id=5647 |accessdate=15.07.2022}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1927|1992|Кольесар, Юлиан}} [[Катеґорія:Русиньскы поеты]] [[Катеґорія:Русиньскы малярї]] [[Катеґорія:Монтреал]] [[Катеґорія:Персоналии 20. стороча]] [[Катеґорія:Персоналии:Канада]] 4mjfovr5xqi51h2yizv1g8qxjm2y5q9 Уніо 0 18672 168491 131527 2026-08-20T20:39:08Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168491 wikitext text/x-wiki {{Организация | název = Уніо | obrázek = | velikost obrázku = | popisek = | mapa = | velikost mapy = | popisek mapy = | mapa2 = | zkratka = | motto = | předchůdce = [[Общество св. Василія Великого]] | nástupce = [[Георгий Миравчик|Уніо – Г.&nbsp;Миравчик]] | zakladatel = | vznik = [[30. юн]] [[1902]]<ref name="Volosin">Августин Волошин</ref><ref name="M1903">Основаніе акціонернаго Общества "Унія"</ref> | zánik = 1938 | typ = выдавательство | forma = акцийне дружство | účel = | sídlo = [[Унгвар]] | místo = | působnost = | členové = | jazyk = [[русинскый язык|русинскый]], [[Мадярскый язык|мадярскый]] | generální tajemník = | lídr titul = голова управы | lídr jméno = Виктор Каминскый (1902–1918)<br>Августин Волошин (1919–1929)<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref> | lídr2 titul = | lídr2 jméno = | lídr3 titul = | lídr3 jméno = | lídr4 titul = | lídr4 jméno = | lídr5 titul = | lídr5 jméno = | klíčové osoby = | hlavní orgán = | předsednictví = | mateřská organizace = | přidružení = | rozpočet = | počet zaměstnanců = | počet dobrovolníků = | web = | poznámky = | dřívější název = | ičo = }} '''Уніо''', {{ref-hu}} ''Unió'' — русинске выдавательство в [[Ужгород]]ѣ. Было створене по розвязаню «[[Общество св. Василія Великого|Общества св. Василия Великого]] (1902) з цѣльов продовжѣня его выдавательской чинности.<ref name="Pop">Иван Поп</ref> Во своих споминах [[Августин Волошин]] подробно описуе закладаюче засѣданя [[30. юн|30. юна]] [[1902]] и суперѣня меджи [[будапешт]]скыма и [[унгвар]]скыма акционерами за контролу над чинностьов новозаложеного акцийного дружства. Наступна юридична регистрация общества тягла ся два рокы.<ref name="Volosin"/> На челѣ управной рады стояли грекокатолицкы священникы о.&nbsp;Виктор Каминскый (1902–1918) и о.&nbsp;Августин Волошин (1919–1929). Выдавали тыжденник ''Görög katholikus szemle'' по мадярскы и тыжденник ''Наука'' по русинскы, катехизмы ай иншы церковны книгы, школны учебникы. Меджи найцѣннѣйшыма выданями быв букварь [[Михаил Врабель|Михаила Врабеля]], вецеро выдань учебникох од [[Августин Волошин|Августина Волошина]], зберька [[Карпатске простопѣние|''Церковное простопѣніе'']] од [[Йоанн Бокшай|Йоанна Бокшая]], словарь [[Емил Кубек|Емилия Кубека]] и каждорочны алманахы ''«Мѣсяцословъ-Календарь»'' под редакторством А.&nbsp;Волошина, што выходили од року 1907 накладом 10&nbsp;тыс. екземплары. До конця [[Перва свѣтова война|Первой свѣтовой войны]] выдательство «Уніо» было единков русинсков организациов [[Мадярске кральовство|Мадярского кральовства]]. Формално ествовало до року 1938, але в чехословацкой добѣ помалы упадало. Од року 1921 перестала выходити [[Новинка Наука (1897-1914)|новинка ''Наука'']], а од року 1932 — каждорочный алманах. В року 1929 были роспроданы вшиткы акции.<ref name="Magocsi"/><ref name="Pop"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Unio Publishing Company |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/517 517]}}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Августин Волошин''' |title= Спомины |location= Ужгород |publisher= Газета «Русинъ», 1923 |at= Cc.&nbsp;3–13 |url= https://www.twirpx.com/file/1793611/}} * {{Cite book |chapter= '''Основаніе акціонернаго Общества "Унія"''' |title= Мѣсяцословъ на 1903. годъ, имѣющій дней 365 |location= Въ Унгварѣ |publisher= Книгопечатня Акційнаго Общества Уніи |at=Сс.65–68 }} * {{Поп2001|статья= «УНИО» (UNIÓ) |позиция= С.&nbsp;376}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Русиньскы орґанізації]] 5qdgdhz069901nvfb8hmfzaybv5baf0 Силвестер Саламон 0 18679 168585 167485 2026-08-20T22:29:16Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168585 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Силвестер Саламон |Имя_оригиналне= |Категория_склада= |Образчик= [[File:Silvester Salamon 1912 1988.jpg|250px]] |Образчика_подпис= |Чинность= [[священик]], [[поет]] |Уроджѣня= {{Birth date|1912|08|05}} |Мѣсто_роджѣня= [[Беркасово]], [[Войводина]], [[Мадярске кральовство]] |Упокоеня= {{Death date and age|1988|01|21|1912|08|05}} |Мѣсто_смерти= [[Бербанк, Калифорния]], [[США]] |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу=[[Лос Анджелес]] }} {{Цитат збоку |Полога=right |Без розрывов=1 |Тло=#eee9d9 |Розмѣр букв=85% |Содержанье=''Як живи предомну става воднє<br>Полни моци и задумох вельких...<br>И патриот и зраднїк в першей хвилї.<br>А кед могуче слово почнє сипац,<br>Осуд барз чежко процив нього зложиц.''|Ширина=246px |Подпис=<small>Силвестер Саламон: Гавриїлови Костельникови<ref name="Sylvester1973"/></small>}} '''Силвестер Саламон''', {{ref-en}} ''Sylvester Salamon''<ref name="Sylvester1973">Силвестер Саламон – Писнї (1973)</ref> *[[5. авґуст|5. август]] [[1912]], [[Беркасово]], [[Мадярске кральовство]] (дн. [[Сербия]]) — †[[21. януар]] [[1988]], [[Бербанк, Калифорния]], [[США]] — [[священик]] и [[поет]] з [[Руснаци у Сербиї|войводинскых Русинох]].<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref> == Биография == Абсолвовав класичну гимназию в [[Загреб]]ѣ (1925–1933) и грекокатолицку теологичну академию во [[Львов]]ѣ (1933–1936). Оженив ся з галичанков Мариов Иванчук. Быв высвяченый на священика (1937) и вернув ся до [[Кральовство Югославия|Югославии]], де служив по розличных грекокатолицкых парохиях, а наостанок во своем родном селѣ [[Беркасово|Беркасовѣ]] (1943–1953). В року 1953 з жонов и четырьома дѣтми емигровав до [[США]], раз до [[Огайо]], пак до [[Калифорния|Калифорнии]], де служив про Украинску Католицку Церкву до пензии. Его послѣдна адреса была: Rev.Sylvester Salamon, 1755 El Cerrito Place Los Angeles, California 90020.<ref name="Sylvester1973"/><ref name="Magocsi"/> == Творба == Саламон зачав писати ещи яко гимназиста (1925).<ref name="Sylvester1973"/> За 5 рокы во Львовѣ на него вплынув [[Гавриил Костельник]], котрый го пригваряв писати [[поезия|поезию]] и [[Проза|прозу]]. Ещи там выдав свою перву зберьку дѣточой поезии ''Нашим дзецом'' (1936). Вернувши ся до [[Войводина|Войводины]], публиковав розличны роботы в русинскых новинках и алманахах. Штил его писаня позначеный рафинованым поглядом на свѣт и податливостьов на вплывы сучасной ему авантгарды. Окрем поезии писав [[повѣданя]], [[Есей|есеи]], путны записы и литературну критику. Посмертно в [[Нови Сад|Новом Садѣ]] выданый его двотомник ''Вибрани твори'' (1988, 1989).<ref name="Magocsi"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Salamon, Silvester |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/n463 446] }}{{ref-en}} * {{Cite web |url= https://zavod.rs/biblioteka/elektronska-baza/druge/ |format= pdf |publisher= Завод за културу войводянских Руснацох |title= '''Силвестер Саламон – Писнї (1973)''' |accessdate= 2022-08-03}} <!--* [https://rdsa.tripod.com/portreti/salamonsilvester.JPG Фото]--> == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1912|1988|Саламон, Силвестер}} [[Категория:Русиньскы поеты]] fzuheceklze3cb9xrfuvlww2c9iezkm Бербанк, Калифорния 0 18680 168560 131558 2026-08-20T21:56:16Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168560 wikitext text/x-wiki {{Локалита |статус = |руська назва = Бербанк |оригинална назва = {{nobold|{{ref-en}} Burbank}} |застава = |опис заставы = |ширина заставы = |герб = Seal of Burbank, California.svg |опис герба = |ширина герба = 100 |вид крайны = [[Держава]]<!--2.гарадича администрации --> |крайна = США <!-- одказ показить выдачу мапы! --> |lat_dir = N |lat_deg =34 |lat_min =10 |lat_sec =49 <!-- землеписна ширка--> |lon_dir = W |lon_deg =118 |lon_min =19 |lon_sec =42 <!-- землеписна довжка--> |CoordAddon =type:city |CoordScale = 300000 <!-- мапы укажуть ся в маштабѣ (скалѣ) 3 км/цм --> |размер карты страны = 250 |давны назвы = |вид региона = Штат<!--3.гарадича администрации--> |регион = Калифорния |вид района = <!--4.гарадича администрации, предволено: Район --> |район = |вид общины = Округ<!--5.гарадича администрации ПОВИННЫЙ ПАРАМЕТЕР!--> |община = Лос Анджелес |площа = 45<!-- в квадр. км --> |вид высоты = Вышка центра<!-- або: Найвысша точка, Высота центра …--> |высота = 190<!-- в метрах --> |население = 104 834<!-- лем само число --> |год переписи = 2017 |часовый пояс = -8 |DST = перевод годинкы <!—пусто значить, же час не переводять --> |телефонный код = +1 818 |почтовый индекс = 91501–91526 |вид идентификатора = |цифровой идентификатор = |категория в Commons = Burbank, California |сайт = http://www.burbankca.gov Burbank |язык сайта = {{ref-en}} }} '''Бербанк''', {{ref-en}} ''Burbank'' — [[город]] в округу [[Лос Анджелес (округ)|Лос Анджелес]], штат [[Калифорния]], [[США]].<ref name="Tresnikov">А.&nbsp;Ф.&nbsp;Трёшников</ref> == Полога == Лежить в долинѣ Сан Фернандо ку [[сѣвер]]у од {{nowrap|[[Лос Анджелес]]а}},<ref name="EB">Encyclopedia Britannica</ref>(их центры суть оддалены о 10&nbsp;[[км]]). == История == Город названый на честь Девида Бербанка, зубаря из [[Лос Анджелес]]а, котрый ту в року 1867 заложив овчу фарму, а пак продав право на потягнѣня Южно-Тихоокеанской желѣзницѣ в року 1874, што приспѣло ку росту города. Город был заложеный в року 1887 компаниев ''Providencia Land, Water and Development Company''. Газдовство города зачало ся од выробы терьховых авт и филмох.<ref name="EB"/> == Газдовство == В сучасности промысел: авиацийный, радиоелектронный, металообробка, выроба апаратуры.<ref name="Tresnikov"/> Прудкый рост ся зачав од {{nobr|1940-х}} рокох, коли ту пришла аерокосмична компания ''Lockheed''. Велику частку мають медиалны компании ''Walt Disney Company'', ''Warner Brothers'', розличны радиовы, телевизны и филмовы компании.<ref name="EB"/> == Жерела и одказы == * {{Cite web |title= Burbank |url= https://www.britannica.com/place/Burbank-California |date= 6 Jan. 2022 |publisher= '''Encyclopedia Britannica''' |accessdate= 2022-08-03}}{{ref-en}} * {{Cite book |title = Географический энциклопедический словарь: географические названия |year = 1989 |url = https://archive.org/details/geograficheskiie0000unse_g1k4 |editor = '''А.&nbsp;Ф.&nbsp;Трёшников''' |edition = 2 |location= Москва |publisher= Советская энциклопедия, 1989 —592&nbsp;c|at= стр.&nbsp;67 |isbn= 5-85270-057-6}}{{ref-ru}} == Референции == {{reflist}} [[Категория:Населены пункты США]] t1rjo7yeakdewid3iz4j9k08z876h5m Чеченьска републіка Ічкерія 0 18700 168520 165042 2026-08-20T21:09:37Z InternetArchiveBot 22034 Add 6 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168520 wikitext text/x-wiki {{Не змыльте|[[Чечня|Чечнёв]]}} {{Заникла держава | názov = Чеченьска републіка Ічкерія | originálny názov = Nóxçiyn Paçẋalq Içkeri<br>Нохчийн Пачхьалкх Нохчийчоь | rok vzniku = 1991 | rok zániku = 2000 | viac pred = áno | pred 1 = Чеченьско-інґушска АCСР | pred 1 vlajka = Flag of the Chechen-Ingush ASSR.svg | pred 2 = | pred 2 vlajka = | pred info = | viac po = áno | po 1 = Чечня{{!}}Чеченьска републіка | po 1 vlajka = Flag of Chechnya.svg | po 2 = | po 2 vlajka = | šírka 1. sloupce = | vlajka = Flag of Chechen Republic of Ichkeria.svg | článok o vlajke = | vlajka veľkosť = 150px | znak = Coat of arms of Chechen Republic of Ichkeria.svg | článok o znaku = | znak veľkosť = 100px | rámček znak = áno | hymna = Ожала я маршо<br>(Смерть або слобода) | článok o hymne = | motto = | článok o motte = | mapa = Europe Location Chechen Republic of Ichkeria.svg | mapa veľkosť = 250px | mapa poznámka = | hlavné mesto = Ґрозный (в роках 1996–2000 Джохар-Ґалы) | rozloha = 15 300 | rozloha poznámka = | najvyšší bod = Тебулосмта (4 493 м) | najvyšší bod poznámka = | najdlhšia rieka = Терек | najdlhšia rieka poznámka= | počet obyvateľov = ~ 1 300 000 | počet obyvateľov poznámka = (одгад з року 1992 р.) | jazyky = [[Чеченьскый язык|чеченьскый,]] [[Російскый язык|російскый]] | národnostné zloženie = Чеченцї, [[Русы|Росіяне]], Інґушы | náboženstvo = [[іслам]] (суніты) | štátne zriadenie = презідентьска републіка | materský štát = | mena = чеченьскый нахар (не быв заведженый), російскый рубель | predstaviteľ = [[Джохар Дудаєв]]<br>Зелімхан Яндарбієв<br>Аслан Масхадов | titul predstavitelia = Президенты | vznik = [[1. новембра]] [[1991]] (проголошіня незалежности) | zánik = [[6. фебруар]]а [[2000]] (пад Джохар-Ґалы) }} '''Чече́ньска републі́ка Ічке́рія''' ({{lang-ce|Noxçiyn Pachhalq Noxçiyçö / Нохчийн Пачхьалкх Нохчийчоь}}, {{lang-ru|Чеченская Республика Ичкерия}}; скорочено „ЧРІ“), знама просто як '''Ічке́рія''' а в звычайній речі як '''[[Чечня|Чечня́]]''' была колишня самозвана штатна формація на [[Сѣверный Кавказ|Севернім Кавказї]], котра фактічно екзістовала в роках [[1991]] аж [[2000]]. Тот штат быв зрушеный в резултатї насаджіня войск [[Росія|Російской федерації]] і заведжіня федералной контролы над теріторіёв почас другой чеченьской войны. Чеченьска републіка Ічкерія не мала шыроке меджінародне узнаня.<ref>{{cite book | last = Hughes | first = James | title = Chechnya: From Nationalism to Jihad | publisher = University of Pennsylvania Press | location = Philadelphia | year = 2007 | pages = 22-24 | language = en }}</ref> == Ґеоґрафія і адміністратівне членїня == Чеченьска републіка Ічкерія была выголошена на части теріторії колишнёй Чеченьско-інґушской автономной совєтьской соціалістічной републікы по одорваны Інґушетії. Републіка ся находила на Севернім Кавказї і загорнула долины рїк Терек і Сунжа, як ай прилеглы горьскы масівы Великого Кавказу.<ref>{{cite book | last = Dunlop | first = John B. | title = Russia Confronts Chechnya: Roots of a Separatist Conflict | url = https://archive.org/details/russiaconfrontsc0000dunl | publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge | year = 1998 | pages = [https://archive.org/details/russiaconfrontsc0000dunl/page/112 112]-114 | language = en }}</ref> Штат гранічів із [[Ґрузія|Ґрузіёв]] на [[юг]]у, [[Дагестан|Даґестаном]] на [[выход]]ї, Ставропольскым краём на [[север]]ї і [[Інґушетія|Інґушетіёв]] і Севернов Осетіёв на [[запад]]ї. [[Головне місто|Головным містом]] было місто Ґрозный, котре было в роцї [[1996]] переменоване на Джохар-Ґала. Адміністратівно была теріторія роздїлена на раёны, котры ся тыж называли [[вілаєт]]ы.<ref>{{cite book | last = Tishkov | first = Valery | title = Chechnya: Life in a War-Torn Society | url = https://archive.org/details/chechnyalifeinwa00tish | publisher = University of California Press | location = Berkeley | year = 2004 | pages = [https://archive.org/details/chechnyalifeinwa00tish/page/42 42]-45 | language = en }}</ref> == Історія == === Предпоклады і выголошіня незалежности === На концї 80. років 20. стороча ся в Чечнї актівізовав народный рух. В [[Новембер|новембрї]] 1990 Общій народный конґрес чеченьского народа під веджінём [[Джохар Дудаєв|Джохара Дудаєва]] выголосмв курз напрямленый к суверенітї. На осїнь 1991 ся одбыли презідентьскы вольбы, в котрых переміг Джохар Дудаєв, по чім была офіціално выголошена штатна незалежность. В роцї [[1992]] парламент прияв конштітуцію а в роцї [[1994]] было офіціалну назву змінено на „Чеченьска републіка Ічкерія“.<ref>{{cite book | last = Cornell | first = Svante E. | title = Small Nations and Great Powers: A Study of Ethnopolitical Conflict in the Caucasus | publisher = Routledge | location = London | year = 2001 | pages = 205-207 | language = en }}</ref> === [[Перша російско-чеченьска война|Перша чеченьска война]] (1994–1996) === В децембрї 1994 вступили російскы войска на теріторію републікы з цїлём обновити контролю федералного центра. Воєньскы операції спроваджовали значны шкоды на інфраштруктурї Ґрозного і страты на цівілнім обывательстві. Чеченьскы озброєны єдиніцї під веджінём Аслана Масхадова перешло на тактіку партізаньской войны. По смерти Джохара Дудаєва в апрілї 1996 чеченьскы єдиніцї в авґустї обновили контролю над Ґрозным (операція „Джіхад“). Резултатом было підписаня Хасавюртовскых догод, котры предпокладали стягнутя російскых войск і одложіня вопросів о штатутї Чечнї до року 2001.<ref>{{cite book | last = Gall | first = Carlotta | last2 = de Waal | first2 = Thomas | title = Chechnya: Calamity in the Caucasus | url = https://archive.org/details/chechnyacalamity0000gall | publisher = New York University Press | location = New York | year = 1998 | language = en }}</ref> === Меджівойновый період (1996–1999) === В роцї 1997 быв во вольбах за презідента ЧРІ зволеный Аслан Масхадов. В тім істім роцї быв підписаный міровый договор меджі РФ і ЧРІ. Період меджі войнами ся вызначовав глубоков господарьсков крізов, зніченов інфраштруктуров і згіршінём внутрїшнёполітічной сітуації в резултатї ростучого впливу радікалных ісламскых ґруп.<ref>{{cite book | last = Tishkov | first = Valery | title = Chechnya: Life in a War-Torn Society | url = https://archive.org/details/chechnyalifeinwa00tish | publisher = University of California Press | location = Berkeley | year = 2004 | language = en }}</ref> === Друга чеченьска война і партізаньскый рух === В авґустї [[1999]] озброєны оддїлы під веджінём Шаміля Басаєва і Хаттаба вторгли до Даґестану. Тоты подїї вєдно зо серіёв выбухів обытных домів в Росії ся стали офіціалнов прічінов на зачатя другой чеченьской войны. По довгім облїганы на зачатку року 2000 російскы войска здобыли контролю над Ґрозным. Влада ЧРІ і озброєны формації перешли к партізаньскому бою в горах а часть політічного руху еміґровала.<ref>{{cite book | last = Russell | first = John | title = Chechnya – Russia's 'War on Terror' | url = https://archive.org/details/chechnyarussiasw0000russ | publisher = Routledge | location = London | year = 2007 | pages = [https://archive.org/details/chechnyarussiasw0000russ/page/74 74]-76 | language = en }}</ref> == Озброєны силы == Озброєны силы ЧРІ были вытворены на основі выбавы колишнёй совєтьской армады, котра зістала на теріторії републікы по року 1991. Основу армады творила Народна ґарда, добровольницькы єдиніцї і оддїлы самообороны. Боёвы операції перебігали переважно із выхоснованём тактікы містьского і горьского партізаньского боя.<ref>{{cite book | last = Lieven | first = Anatol | title = Chechnya: Tombstone of Russian Power | url = https://archive.org/details/chechnyatombston0000liev | publisher = Yale University Press | location = New Haven | year = 1998 | pages = [https://archive.org/details/chechnyatombston0000liev/page/108 108]-112 | language = en }}</ref> == Штатна сістема і сімболы == Што ся тыкать формы влады, Ічкерія была презідентьсков републіков з єднокоморовым парламентом. Конштітуція з року 1992 stanovovala світьскый характер штату, лемже в меджівойновім періодї ся до правной сістемы зачали інтеґровати нормы шаря.<ref>{{cite book | last = Cornell | first = Svante E. | title = Small Nations and Great Powers: A Study of Ethnopolitical Conflict in the Caucasus | publisher = Routledge | location = London | year = 2001 | pages = 205-207 | language = en }}</ref> Штатный прапор pozostávala зо зеленого полотна з трёми горізонталныма смугами в спіднїй части: білым, червеным і білым, котры были оддїлены зеленыма обрисами. Штатный ерб обсяговав зображіня вовка („Борз“), лежачого під народным орнаментом на позадю [[Сповня|сповны]].<ref>{{cite book | last = Akhmadov | first = Ilyas | last2 = Lanskoy | first2 = Miriam | title = The Chechen Struggle: Independence Won and Lost | publisher = Palgrave Macmillan | location = New York | year = 2010 | pages = 135-138 | language = en }}</ref> == Меджінародноправный статус == Незалежность Чеченьской републікы Ічкерія была офіціално узнана ґрузіньсков владов в екзілї (під веджінём Звіада Ґамсахурдії) і [[Афґаністан|Афґаньскым ісламcкым еміратом]]. [[18. октобра]] [[2022]] прияла [[Україна|україньска]] [[Верьховна рада Україны|Верьховна рада]] узнесїня, котрым узнала Чеченьску републіку Ічкерію за теріторію дочасно окупованов Російсков федераціёв.<ref>{{cite web | url = https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/2634-20#Text | title = Постанова Верховної Ради України про Заяву Верховної Ради України про визнання Чеченської Республіки Ічкерія тимчасово окупованою Російською Федерацією | publisher = Верховна Рада України | date = 2022-10-18 | language = uk }}</ref> == Референції == {{reflist}} kz58dqwjixgv4yvuuv9mj4b8qw4corx Брітаньска Індія 0 18766 168563 167699 2026-08-20T21:59:40Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168563 wikitext text/x-wiki {{Діалект|Пряшівскый діалект русиньского языка|пряшівскым діалектом|пряшівскый}} {{Заникла держава | názov = Індіцька імперія{{Переход|#Назва}} | originálny názov = <small>{{lang-en|Indian Empire}}</small> | rok vzniku = 1858 | rok zániku = 1949 | viac pred = áno | pred 1 = Муґальска імперія | pred 1 vlajka = Fictional flag of the Mughal Empire.svg | pred 2 = | pred 2 vlajka = | pred info = | viac po = áno | po 1 = Індіцька унія | po 1 vlajka = Flag of India.svg | po 2 = Пакістан | po 2 vlajka = Flag of Pakistan.svg | po 3 = Брітаньска Бірма | po 3 vlajka = Flag of Burma (1939–1941, 1945–1948).svg | šírka 1. sloupce = | vlajka = British Raj Red Ensign.svg | článok o vlajke = прапор | vlajka veľkosť = | znak = Star-of-India-gold-centre.svg | článok o znaku = ерб | znak veľkosť = 90px | rámček znak = | hymna = {{lang-en| God save the King/Queen}}<br>([[Гімна Великой Брітанії|Боже, хрань краля/кралёвну]])<br>[[Файл:United States Navy Band - God Save the Queen.ogg|center]] | článok o hymne = | motto = {{lang-fr|Dieu et mon droit}}<br>(Бог і моє право) | článok o motte = | mapa = British Indian Empire 1909 Imperial Gazetteer of India.jpg | mapa veľkosť = | mapa poznámka = Політічне роздїлїня Брітаньской Індії (раджу) в роцї 1909. Брітаньска Індія є зображена двома одтїнками ружовой фарбы; Сікім, Непал, [[Бгутан]] і князївскы штаты суть зображены жовтов фарбов<br>[[File:India-or-British-Raj-in-British-Empire-1909.jpg|270px|center]]Брітаньска Індія (радж) по одношіню до [[Брітаньска імперія|Брітаньской імперії]] в 1909 роцї | hlavné mesto = [[Колката]]<ref name="igi-calcutta">{{Citation |title=The Imperial Gazetteer of India |url=http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?volume=9&objectid=DS405.1.I34_V09_001.gif |volume=IX |page=260 |year=1908 |chapter=Calcutta (''Kalikata'') |chapter-url=http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?volume=9&objectid=DS405.1.I34_V09_266.gif |publisher=Published under the Authority of His Majesty's Secretary of State for India in Council, Oxford at the Clarendon Press |quote=—Capital of the Indian Empire, situated in 22° 34' N and 88° 22' E, on the east or left bank of the Hooghly river, within the Twenty-four Parganas District, Bengal |access-date=24 May 2022 |archive-date=24 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220524220705/http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?volume=9&objectid=DS405.1.I34_V09_001.gif |url-status=live }}</ref>{{efn|Шімла была лїтным головным містом влады Брітаньской Індії а не Брітаньской імперії, то значіть Брітаньской індіцькой імперії, до котрой входили князївскы штаты<ref name="simla-summer-capital">{{Citation |title=The Imperial Gazetteer of India |url=http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?volume=22&objectid=DS405.1.I34_V22_001.gif |volume=XXII |page=260 |year=1908 |chapter=Simla Town |chapter-url=http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?objectid=DS405.1.I34_V09_266.gif |publisher=Published under the Authority of His Majesty's Secretary of State for India in Council, Oxford at the Clarendon Press |quote=—Head-quarters of Simla District, Punjab, and the summer capital of the Government of India, situated on a transverse spur of the Central Himālayan system system, in 31° 6' N and 77° 10' E, at a mean elevation above sea-level of 7,084 feet. |access-date=24 May 2022 |archive-date=24 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220524213047/http://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/pager.html?volume=22&objectid=DS405.1.I34_V22_001.gif |url-status=live }}</ref>}} (1858–1911)<br>Новый Делі (1911/1931{{efn|Выголошіня Нового Делі за головне місто было выдане в роцї 1911, але місто было славностно отворене як головне місто Брітаньской Індії в фебруарї 1931}}–1947) | rozloha = 4 903 312 <small>(1937)</small><br>4 226 734 <small>(1947)</small> | rozloha poznámka = | najvyšší bod = | najvyšší bod poznámka = | najdlhšia rieka = | najdlhšia rieka poznámka = | počet obyvateľov = 388 997 955 | počet obyvateľov poznámka = (1941) | jazyky = [[Анґліцькый язык|анґліцькый]] | národnostné zloženie = | náboženstvo = гіндуізм, [[іслам]], сікгізм, будгізм і хрістіанство | štátne zriadenie = колонія | materský štát = {{flagicon|Велика Брітанія}} [[Брітаньска імперія]] | mena = індіцька рупія | predstaviteľ = [[Виктория (Споене кральовство)|Вікторія]] (1876–1901)<br>Едвард VII. (1901–1910)<br>Джордж V. (1910–1936)<br>Едвард VIII. (1936)<br>Джордж VI. (1936–1947) | titul predstavitelia = '''Імператор''' | predstaviteľ 2 = Чарлз Каннінґ (1852–1859; першый)<br>Луіс Маунтбаттен (1947; послїднїй)<br>'''Штатный секретарь''':<br>Едвард Стенлі (1858–1859; першый)<br>Вільям Гер (1947; послїднїй) | titul predstavitelia 2 = '''Ґенералный ґувернер''' | vznik = [[2. авґуст]]а [[1857]] | zánik = [[15. авґуст]]а [[1947]] }} '''Брітáньска Íндія''' ({{lang-en|British India}}), тыж '''Брітáньскый радж''' ({{lang-en|British Raj}}) быв період влады брітаньской коруны на індіцькім субконтінентї,<ref name="def-raj-stacked"> * {{Citation |last1=Hirst |first1=Jacqueline Suthren |title=Religious Traditions in Modern South Asia |url=https://books.google.com/books?id=voGoAgAAQBAJ&pg=PT27 |year=2011 |place=London and New York |publisher=Routledge |isbn=978-0-415-44787-4 |quote=As the (Mughal) empire began to decline in the mid-eighteenth century, some of these regional administrations assumed a greater degree of power. Amongst these ... was the East India Company, a British trading company established by Royal Charter of Elizabeth I of England in 1600. The Company gradually expanded its influence in South Asia, in the first instance through coastal trading posts at Surat, Madras and Calcutta. (The British) expanded their influence, winning political control of Bengal and Bihar after the Battle of Plassey in 1757. From here, the Company expanded its influence dramatically across the subcontinent. By 1857, it had direct control over much of the region. The great rebellion of that year, however, demonstrated the limitations of this commercial company's ability to administer these vast territories, and in 1858 the Company was effectively nationalized, with the British Crown assuming administrative control. Hence began the period known as the British Raj, which ended in 1947 with the partition of the subcontinent into the independent nation-states of India and Pakistan. |last2=Zavros |first2=John |access-date=24 May 2022 |archive-date=23 September 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230923145150/https://books.google.com/books?id=voGoAgAAQBAJ&pg=PT27 |url-status=live|ref=none}} * {{citation|last=Salomone|first=Rosemary|title=The Rise of English: Global Politics and the Power of Language|publisher=Oxford University Press|page=236|url=https://books.google.com/books?id=_gNREAAAQBAJ&pg=PA236|isbn=978-0-19-062561-0|year=2022|quote=Between 1858, when the British East India Company transferred power to British Crown rule (the "British Raj"), and 1947, when India gained independence, English gradually developed into the language of government and education. It allowed the Raj to maintain control by creating an elite gentry schooled in British mores, primed to participate in public life, and loyal to the Crown.|access-date=24 May 2022|archive-date=23 September 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230923145109/https://books.google.com/books?id=_gNREAAAQBAJ&pg=PA236|url-status=live|ref=none}}</ref> котрый тырвав од року 1858 до року 1947.<ref name="period-of-raj-stacked"> * {{citation |last=Vanderven |first=Elizabeth |title=The Oxford Handbook of the History of Education |pages=213–227, 222 |year=2019 |editor1-last=Rury |editor1-first=John L. |access-date=24 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230923150112/https://books.google.com/books?id=Mc-aDwAAQBAJ&pg=PA222 |archive-date=23 September 2023 |url-status=live |chapter=National Education Systems: Asia |chapter-url=https://books.google.com/books?id=Mc-aDwAAQBAJ&pg=PA222 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-934003-3 |quote=During the British East India Company's domination of the Indian subcontinent (1757–1858) and the subsequent British Raj (1858–1947), it was Western-style education that came to be promoted by many as the base upon which a national and uniform education system should be built. |editor2-last=Tamura |editor2-first=Eileen H.|ref=none}} * {{citation |last=Lapidus |first=Ira M. |title=A History of Islamic Societies |page=393 |year=2014 |url=https://books.google.com/books?id=ZkJpBAAAQBAJ&pg=PA393 |access-date=24 May 2022 |edition=3 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-51430-9 |quote=Table 14. ''Muslim India: outline chronology''<br />Mughal Empire ... 1526–1858 <br />Akbar I ... 1556–1605 <br /> Aurengzeb ... 1658–1707 <br /> British victory at Plassey ... 1757 <br /> Britain becomes paramount power ... 1818<br />British Raj ... 1858–1947 |author-link=Ira M. Lapidus|ref=none}}</ref> Реґіон під брітаньскым контролём ся в сучаснім розуміню обычайно называв '''Індія''' ({{lang-en|India}}) і обсяговав теріторії прямо справованы [[Споене кральовство Великой Британии и Ирландии|Споєным кралёвством]], котры ся вєдно называли ''Брітаньска Індія'', і теріторії справованы домородыма владцями, але під брітаньсков надвладов, называны князївскы штаты. Як Індія была закладаючім членом [[Лига Народох|Ліґы народів]] і в роцї 1945 закладаючім членом [[Орґанізація Зъєдиненых Націй|Орґанізації споєных народів]] в [[Сан Франціско|Сан Франціску]].<ref name="mansergh-UN-SanFrancisco2">{{Citation|last=Mansergh|first=Nicholas|title=Constitutional relations between Britain and India|page=xxx|year=1974|url=https://books.google.com/books?id=DJkOAQAAMAAJ|access-date=19 September 2013|place=London|publisher=His Majesty's Stationery Office|isbn=978-0-11-580016-0|author-link=Nicholas Mansergh}} Quote: "[[Viceroy's Executive Council|India Executive Council]]: Sir [[Arcot Ramasamy Mudaliar]], Sir [[Firoz Khan Noon]] and Sir [[V. T. Krishnamachari]] served as India's delegates to the London Commonwealth Meeting, April 1945, and the U.N. San Francisco Conference on International Organisation, April–June 1945."</ref> Індія была участницькым штатом лїтных олімпійскых гер в роках 1900, 1920, 1928, 1932 і 1936. Тота сістема справы была заведжена [[28. юн|28.&nbsp;юна]] [[1858]], кедь по індіцькім повстаню в роцї [[1857]] пришла влада Выходоіндіцькой сполочности на коруну в особі [[Виктория (Споене кральовство)|кралёвны Вікторії]]<ref>{{Cite web |last=Kaul |first=Chandrika |title=From Empire to Independence: The British Raj in India 1858–1947 |url=https://www.bbc.co.uk/history/british/modern/independence1947_01.shtml |access-date=3 March 2011 |archive-date=17 June 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160617125740/http://www.bbc.co.uk/history/british/modern/independence1947_01.shtml |url-status=live }}</ref> (котра была в роцї [[1876]] выголошена за імператріцю Індії). Тырвало то аж до року [[1947]], кедь была Брітаньска Індія роздїлена на два суверенны домініоновы штаты: Індіцьку унію (пізнїше [[Індія|Індіцьку републіку]]) і Домініон Пакістан (пізнїше [[Пакістан|Пакістаньску ісламску републіку]] і [[Банґладеш|Банґладешску народну републіку]] при выголошіню незалежности Банґладеша в роцї 1971). При взнику Брітаньской Індії (Брітаньского раджу) в роцї 1858 уж была Нижня Барма частёв Брітаньской Індії; Верьхня Барма была придана в роцї 1886 і взникнутый союз, Барма, была справована як автономна провінція до року 1937, кедь ся стала самостатнов брітаньсков колоніёв і в роцї 1948 здобыла незалежность. В роцї 1989 была переменована на [[Мянма|Мянму]]. Провінція головного комісаря Аден была тыж частёв Брітаньской Індії при взнику Брітаньского раджу а в роцї 1937 ся тыж стала самостатнов колоніёв знамов як колонія Аден. == Назва == Брітаньска Індія од свого періоду мала много розлічных назв: * '''коруна влада в Індії''' ({{lang-en|Crown rule in India}}).<ref name="british-raj-crown-rule-stacked"> * {{Citation |last=Steinback |first=Susie L. |title=Understanding the Victorians: Politics, Culture and Society in Nineteenth-Century Britain |url=https://books.google.com/books?id=5VdsBgAAQBAJ&pg=PA68 |page=68 |year=2012 |place=London and New York |publisher=Routledge |isbn=978-0-415-77408-6 |quote=The rebellion was put down by the end of 1858. The British government passed the Government of India Act, and began direct Crown rule. This era was referred to as the British Raj (though in practice much remained the same). |access-date=24 May 2022 |archive-date=23 September 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230923145610/https://books.google.com/books?id=5VdsBgAAQBAJ&pg=PA68 |url-status=live |ref=none}} * {{citation|last=Ahmed|first=Omar|title=Studying Indian Cinema|publisher=Auteur (now an imprint of Liverpool University Press)|year=2015|url=https://books.google.com/books?id=GHBvEAAAQBAJ&pg=PA221|page=221|isbn=978-1-80034-738-0|quote=The film opens with what is a lengthy prologue, contextualising the time and place through a detailed voice-over by Amitabh Bachchan. We are told that the year is 1893. This is significant as it was the height of the British Raj, a period of crown rule lasting from 1858 to 1947.|access-date=24 May 2022|archive-date=23 September 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230923145610/https://books.google.com/books?id=GHBvEAAAQBAJ&pg=PA221|url-status=live|ref=none}} * {{citation|last=Wright|first=Edmund|title=A Dictionary of World History|url=https://books.google.com/books?id=POAwBwAAQBAJ&pg=PA537|year=2015|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-968569-1|page=537|quote=More than 500 Indian kingdoms and principalities [...] existed during the 'British Raj' period (1858–1947) The rule is also called ''Crown rule in India''|ref=none}} * {{citation|last=Fair|first=C. Christine|title=Fighting to the End: The Pakistan Army's Way of War|url=https://books.google.com/books?id=jjaTAwAAQBAJ&pg=PA61|year=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-989270-9|page=61|quote=[...] by 1909 the Government of India, reflecting on 50 years of Crown rule after the rebellion, could boast that [...]|ref=none}}</ref> * '''пряма влада в Індії''' ({{lang-en|Direct rule in India}}).<ref name="direct-rule-stacked"> * {{Citation |last=Glanville |first=Luke |title=Sovereignty and the Responsibility to Protect: A New History |url=https://books.google.com/books?id=nX3GAQAAQBAJ |page=120 |year=2013 |publisher=University of Chicago Press |isbn=978-0-226-07708-6 |access-date=23 August 2020 |archive-date=23 September 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230923145611/https://books.google.com/books?id=nX3GAQAAQBAJ |url-status=live |ref=none}} Quote: "Mill, who was himself employed by the British East India company from the age of seventeen until the British government assumed direct rule over India in 1858." * {{citation|last=Pykett|first=Lyn|title=Wilkie Collins|series = Oxford World's Classics: Authors in Context|publisher=Oxford University Press|year=2006|isbn=978-0-19-284034-9|page=160|quote=In part, the Mutiny was a reaction against this upheaval of traditional Indian society. The suppression of the Mutiny after a year of fighting was followed by the break-up of the East India Company, the exile of the deposed emperor and the establishment of the British Raj, and direct rule of the Indian subcontinent by the British.|ref=none}} * {{citation|last=Lowe|first=Lisa|title=The Intimacies of Four Continents|url=https://books.google.com/books?id=UMMECgAAQBAJ&pg=PT71|date=2015|publisher=Duke University Press|isbn=978-0-8223-7564-7|page=71|quote=Company rule in India lasted effectively from the Battle of Plassey in 1757 until 1858, when following the 1857 Indian Rebellion, the British Crown assumed direct colonial rule of India in the new British Raj.|ref=none}}</ref> * '''Індіцька імперія''' ({{lang-en|Indian Empire}}).{{efn|Даколи той реґіон ся так называв, хоць не офіціално}}<ref>{{Citation |last1=Bowen |first1=H. V. |title=Britain's Oceanic Empire: Atlantic and Indian Ocean Worlds, C. 1550–1850 |url=https://books.google.com/books?id=Oi9neJg39wcC&pg=PA106 |page=106 |year=2012 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-1-107-02014-6 |last2=Mancke |first2=Elizabeth |last3=Reid |first3=John G.}} Quote: "British India, meanwhile, was itself the powerful 'metropolis' of its own colonial empire, 'the Indian empire'."</ref> == Ґеоґрафічна полога == [[File:British Raj and surrounding countries 1909.jpg|thumb|right|Брітаньска Індія і сусїднї країны суть зображены в роцї 1909]] Брітаньска Індія ся розпростерала майже на цїлій теріторії днешнёй Індії, Пакістану, Банґладеша і Мянмы, з вынятком малых маєтків іншых европскых країн, як наприклад Ґоа і Пудучері.<ref name="British India geography">{{Cite book |last=Smith |first=George |url=https://archive.org/details/geographybritis00smitgoog |title=The Geography of British India, Political & Physical |publisher=John Murray |year=1882 |location=London |access-date=2 August 2014}}</ref> Тота теріторія є дуже богатым, обсягує Гімалайскы горы, уроджайны заплавовы области, Індоґанґску рівнину, довге побережя, тропічны сухы лїсы, высохнути верьховины і пустыню Тгар.<ref>{{Cite book |last=Baten, Jörg |title=A History of the Global Economy. From 1500 to the Present |url=https://archive.org/details/isbn_9781107507180 |date=2016 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-1-107-50718-0 |page=[https://archive.org/details/isbn_9781107507180/page/n262 247]}}</ref> Окрем того в розлічных часовых обсяговала Аден (в роках 1858 аж 1937),<ref>Marshall (2001), p. 384</ref> Нижню Барму (в роках 1858 аж 1937), Верьхню Барму (в роках 1886 аж 1937), Британьске Сомалі (курто в роках 1884 аж 1898) і Проливову осаду (курто в роках 1858 аж 1867). Барма была од року 1937 оддїлена од Індії і прямо справована брітаньсков корунов аж до здобываня незалежности в роцї 1948. Світовы штаты [[Персийскый залив|Перзьского заливу]] і остатнї штаты належачі під Резіденціёв Перзьского заливу были теоретічно князївскыма штатами, як ай председництвыма і провінціями Брітаньской Індії до року 1947 і як менову єдиніцю хосновали рупію.<ref>{{Cite book |last=Subodh Kapoor |url=https://books.google.com/books?id=q5ZM0nZXZEkC&pg=PA1599 |title=The Indian encyclopaedia: biographical, historical, religious ..., Volume 6 |date=January 2002 |publisher=Cosmo Publications |isbn=978-81-7755-257-7 |page=1599}}</ref> Окрем іншых країн в реґіонї быв Цейлон (днесь [[Шрі Ланка|Срі Ланка]]), котрый ся в тім часї одношовав на прибережны реґіоны і северну часть острова в роцї 1802 одступеный Великій Брітанії на основі Амєньской догоды. Тыма прибережныма реґіонами были в роках 1793 аж 1798<ref name="codringtonch10">[[#Codrington|Codrington]], 1926, Chapter X:Transition to British administration</ref> дочасно під справов Мадраского председництва, але в нескоршых періодах ся брітаньскы ґувернеры одповідали Лондону і не были частёв Раджу. Кралёвства [[Непал|Непалу]] і [[Бгутан|Бгутану]], котры вели войну з Брітами, з нима потім підписали догоду і Бріты їх узнали за незалежны штаты.<ref>{{Cite encyclopedia |title=Nepal: Cultural life |encyclopedia=Encyclopædia Britannica Online |url=https://www.britannica.com/place/Nepal/Cultural-life#toc23631 |date=2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151124082743/https://www.britannica.com/place/Nepal/Cultural-life |archive-date=24 November 2015}}</ref><ref>{{Cite encyclopedia |title=Bhutan |encyclopedia=Encyclopædia Britannica Online |url=https://www.britannica.com/place/Bhutan/Government-and-society#toc25008 |date=2008 |access-date=2 June 2022 |archive-date=2 June 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220602162041/https://www.britannica.com/place/Bhutan/Government-and-society#toc25008 |url-status=live }}</ref> Сікімске кралёвство было по анґло-сікімской догоды з року 1861 утворене як князївскый штат; вопрос суверенности ведь зістав недефінованым.<ref>{{Cite web |title=Sikkim {{!}} History, Map, Capital, & Population |url=https://www.britannica.com/place/Sikkim |access-date=2 December 2022 |website=Britannica |language=en |archive-date=1 August 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170801112303/https://www.britannica.com/place/Sikkim |url-status=live }}</ref> Малдівскы островы были в роках 1887 аж 1965 брітаньскым протекторатом, але не были частёв Брітаньской Індії.<ref>{{Cite web |title=Maldives {{!}} History, Points of Interest, Location, & Tourism |url=https://www.britannica.com/place/Maldives |access-date=2 December 2022 |website=Britannica |language=en |archive-date=2 December 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221202175356/https://www.britannica.com/place/Maldives |url-status=live }}</ref> == Обывательство == [[File:Census of British India by religion, 1921.jpg|thumb|Списованя людей в Брітаньскій Індії з року 1921 уваджать 69 міліонів мусулманів і 217 міліонів гіндуістів з цїлкового чісла 316 міліонів обывателїв]] Чісло обывателїв теріторії, котра ся стала Брітаньсков Індіёв, было 100&nbsp;міліонів до року 1600 і до XIX.&nbsp;стороча ся майже не змінило. Подля першого списованю людей в Індії в 1881 роцї досягло чісло обывателїв Індії 255&nbsp;міліонів.<ref>{{cite journal | last1 = Romaniuk | first1 = Anatole | year = 2014 | title = Glimpses of Indian Historical Demography | url = https://ejournals.library.ualberta.ca/index.php/csp/article/download/21301/16105 | journal = Canadian Studies in Population | volume = 40 | issue = 3–4 | pages = 248–51 | doi = 10.25336/p6hw3r | doi-access = free | access-date = 25 January 2015 | archive-date = 2 April 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20150402141919/https://ejournals.library.ualberta.ca/index.php/csp/article/download/21301/16105 | url-status = live }}</ref><ref>Parameswara Krishnan, ''Glimpses of Indian Historical Demography'' (Delhi: B.R. Publishing Corporation 2010) {{ISBN|978-8176466387}}</ref><ref>Kingsley Davis, ''The Population of India and Pakistan'' (Princeton University Press, 1951).</ref><ref>{{cite journal |author=Kingsley Davis |author-link=Kingsley Davis |date=19 April 1943 |title=The population of India |journal=Far Eastern Survey |volume=12 |issue=8 |pages=76–79 |doi=10.2307/3022159 |jstor=3022159}}</ref> Штудії о обывательстві Індії од року 1881 ся замірёвали на такы темы, як є цїлкове чісло обывателїв, міра породности і смертности, міра росту, ґеоґрафічне розложіня, ґрамотность, роздїлїня на сільскы і містьскы обывательство, міліоновы міста і три міста з чіслом обывателїв над вісем міліонів: [[Делі]], Великый [[Мумбаі|Бомбай]] і [[Колката]].<ref>{{cite journal | last1 = Khan | first1 = J.H. | year = 2004 | title = Population growth and demographic change in India | journal = Asian Profile | volume = 32 | issue = 5| pages = 441–60 }}</ref> Уровень смертности быв зниженый в роках 1920 аж 1945 вдяка біолоґічній імунізації. Далшым фактором належали зростаючі приймы і лїпшы жывотны условії, поліпшіня выжыва, безпечнїше і чістїше жывотне околіця тыж лїпша офіціална здравотна політіка і лїкарьска старостливость.<ref>{{cite journal | last1 = Klein | first1 = Ira | year = 1990 | title = Population growth and mortality in British India: Part II: The demographic revolution | journal = Indian Economic and Social History Review | volume = 27 | issue = 1| pages = 33–63 | doi = 10.1177/001946469002700102 | s2cid = 144517813 }}</ref> == Школованя == [[File:Lucknowuniversity.jpg|thumb|left|Лакгнавска універзіта основана Брітами в роцї 1867]] [[File:Calcuttamedicalcollege1.jpg|thumb|right|upright=1.2|Колкатьска універзіта основана в роцї 1857, є єдным з трёх найстаршых днешнїх штатных універзіт в Індії]] Універзіты в Колкатї, Бомбаї і Мадрасї были основаны в роцї 1857, прямо перед повстанём. До року 1890 ся на них приближно 60&nbsp;000&nbsp;Індів, головным в области слободных умень і права. Приближно третина з них наступила до верейной справы і далша третина ся стала правниками. Выслїдком была дуже добрї школована професіонална штатна бірокрація. До року 1887 з 21&nbsp;000&nbsp;міст в штатній справі середнёй уровни 45% творили гіндуісты, 7% [[Іслам|мусулмане]], 19% Евразійцї (европскый отець і індіцька мамка) і 29% Европанів. З 1&nbsp;000&nbsp;міст в найвысшых штатных службах майже вшыткы творили Бріты, звычайно з Оксбріджскым тітулом.<ref>{{Harvnb|Moore|2001a|p=431}}</ref> Влада, часто в сполупрацї з містныма філантропами, створила до року 1911 186&nbsp;універзіт і высокых школ; штудовало на них 36&nbsp;000 штудентів (веце як 90%&nbsp;мужів). До року 1939 ся чісло інштітуцій здвоїв і чісло штудентів досягло 145&nbsp;000. Учебны основы ся слїдовали подля класічныма брітаньскыма штандартами, як завели Оксфорд і Кембрідж, і акцентовала на анґліцьку літературу і европску історію. Тым не менше ся в 20.&nbsp;роках ХХ.&nbsp;ст.&nbsp;стали штудентьскы орґанізації містами індіцького націоналізму.<ref>Zareer Masani (1988). ''Indian Tales of the Raj'' p. 89</ref> == Нотації == <references group="lower-alpha"/> == Референції == {{reflist}} == Література == {{refbegin|30em}} * {{Citation | last1=Bandyopadhyay| first1=Sekhar| year=2004| title=From Plassey to Partition: A History of Modern India| place= | publisher=Orient Longman |pages=548 | isbn=978-81-250-2596-2}}. * {{Citation| last1=Bayly| first1=C. A.| authorlink1=Christopher Alan Bayly| year=1990| title=Indian Society and the Making of the British Empire (The New Cambridge History of India) |place=Cambridge and London |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=248| isbn=978-0-521-38650-0}}. * {{Citation| last1=Brown| first1=Judith M.| authorlink=Judith M. Brown| year=1994| orig-year=First published 1984 | title=Modern India: The Origins of an Asian Democracy| place=| publisher=[[Oxford University Press]] |pages=474| isbn=978-0-19-873113-9}}. * {{Citation| last1=Bose |first1=Sugata |authorlink1=Sugata Bose |last2=Jalal |first2=Ayesha |authorlink2=Ayesha Jalal |year=2003 |title=Modern South Asia: History, Culture, Political Economy |publisher=[[Routledge]] |isbn=978-0-415-30787-1}} * {{Citation |last=Chhabra |first=G. S. |year=2005 |orig-year=First published 1971 |title=Advanced Study in the History of Modern India |url=https://books.google.com/books?id=e08-yhBFfpAC |volume=III (1920-1947) |edition=Revised |location=New Delhi |publisher=Lotus Press |page=2 |isbn=978-81-89093-08-2}} * {{Citation| last1=Copland| first1=Ian| year=2001| title=India 1885–1947: The Unmaking of an Empire (Seminar Studies in History Series)| place=Harlow and London |publisher=Pearson Longmans |pages=160 | isbn=978-0-582-38173-5}} * {{Citation| last1=Judd| first1=Denis| year=2004| title=The Lion and the Tiger: The Rise and Fall of the British Raj, 1600–1947| place=Oxford and New York |publisher=[[Oxford University Press]] |pages=280 | isbn=978-0-19-280358-0}}. * {{citation |last=Low |first=D. A. |author-link=Anthony Low |year=1993 |title=Eclipse of Empire |url=https://books.google.com/books?id=QBaYddlnKBEC |publisher=[[Cambridge University Press]] |isbn=978-0-521-45754-5}} * {{citation |last=Ludden |first=David E. |year=2002 |title=India And South Asia: A Short History |location=Oxford |publisher=Oneworld |isbn=978-1-85168-237-9}} * {{книга |автор=Majumdar, Ramesh Chandra; Raychaudhuri, Hemchandra; Datta, Kalikinkar |год=1950 |тітул=An advanced history of India |ссылка=https://books.google.ru/books/about?id=MyIWMwEACAAJ |язык=en |издательство=[[Macmillan & Company]] |страниц-1122 |издание=Second Edition}} * {{Citation| last1=Marshall| first1=P. J.| authorlink1=P. J. Marshall| year=2001| title=The Cambridge Illustrated History of the British Empire, 400 pp. | place=Cambridge and London |publisher=[[Cambridge University Press]] | isbn=978-0-521-00254-7}}. * {{citation |last=Markovits |first=Claude |year=2004 |title=A History of Modern India, 1480–1950 |url=https://books.google.com/books?id=uzOmy2y0Zh4C |publisher=Anthem Press |isbn=978-1-84331-004-4}} * {{Citation| last1=Metcalf| first1=Barbara D.| author1-link=Barbara D. Metcalf| last2=Metcalf |first2=Thomas R. | author2-link=Thomas R. Metcalf |year=2006| title=A Concise History of Modern India (Cambridge Concise Histories) | place=Cambridge and New York | publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=372 | isbn=978-0-521-68225-1}} * {{Citation| last1=Peers| first1=Douglas M.| year=2006| title=India under Colonial Rule 1700–1885| place=| publisher=Harlow and London: Pearson Longmans. Pp. xvi, 163| isbn=978-0-582-31738-3}}. * {{Citation |last=Robb |first=Peter |year=2002 |title=A History of India |url=https://books.google.com/books?id=GQ-2VH1LO_EC |publisher=Palgrave Macmillan |isbn=978-0-230-34549-2}} * {{Citation| last1=Spear| first1=Percival| authorlink = Percival Spear| year=1990| orig-year=First published 1965 | title=A History of India |volume=2 | place=New Delhi and London | publisher=[[Penguin Books]] |pages=298 | isbn=978-0-14-013836-8| url=https://books.google.com/books?id=K2H_v0t5jTkC&pg=PA147}}. * {{Citation| last1=Stein| first1=Burton| authorlink=Burton Stein| year=2001| title=A History of India| place=New Delhi and Oxford | publisher=[[Oxford University Press]] |pages=432 | isbn=978-0-19-565446-2}} * {{Citation| last1=Wolpert| first1=Stanley| authorlink=Stanley Wolpert| year=2003| title=A New History of India| place=Oxford and New York | publisher=[[Oxford University Press]] |pages=544 | isbn=978-0-19-516678-1}} * {{Citation |last=Wolpert |first=Stanley A. |year=2006 |title=Shameful Flight: The Last Years of the British Empire in India |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-539394-1}} * {{Citation |last=Baker |first=David |date=1993 |title=Colonialism in an Indian Hinterland: The Central Provinces, 1820–1920 |location=Delhi |publisher=[[Oxford University Press]] |pages=374 |isbn=978-0-19-563049-7}} * {{Citation |last1=Bayly |first1=Christopher |author-link1=Christopher Alan Bayly |year=2000 |title=Empire and Information: Intelligence Gathering and Social Communication in India, 1780–1870 |series=Cambridge Studies in Indian History and Society |place= |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=426 |isbn=978-0-521-66360-1}} * {{Citation |last1=Bayly |first1=Christopher |author-link1=Christopher Alan Bayly |last2=Harper |first2=Timothy |year=2005 |title=Forgotten Armies: The Fall of British Asia, 1941–1945 |url=https://books.google.com/books?id=qXH9xGCWjYUC |access-date=2013-09-22 |publisher=[[Harvard University Press]] |isbn=978-0-674-01748-1}} * {{Citation |last1=Bayly |first1=Christopher |author-link1=Christopher Alan Bayly |last2=Harper |first2=Timothy |title=Forgotten Wars: Freedom and Revolution in Southeast Asia |url=https://books.google.com/books?id=0M4Pl_VCExgC |access-date=2013-09-21|year=2007 |publisher=Harvard University Press |isbn=978-0-674-02153-2}} * {{Citation |last=Bose |first=Sudhindra |author-link=Sudhindra Bose |year=1916 |title=Some Aspects of British Rule in India |url=https://books.google.com/books?id=5wmGAAAAIAAJ |series=Studies in the Social Sciences |volume=V |issue=1 |location=Iowa City |publisher=The University |pages=79–81}} * {{Citation |editor1-last=Brown, Judith M. |editor2-last=Louis |editor2-first=Wm. Roger |year=2001 |title=Oxford History of the British Empire: The Twentieth Century |publisher=[[Oxford University Press]] |pages=800 |isbn=978-0-19-924679-3 }} * {{Citation |last=Carrington |first=Michael |date=May 2013 |title=Officers, Gentlemen, and Murderers: Lord Curzon's campaign against "collisions" between Indians and Europeans, 1899–1905 |journal=Modern Asian Studies |volume=47 |issue=3 |pages=780–819 |doi=10.1017/S0026749X12000686}} * {{Citation |last1=Chandavarkar |first1=Rajnarayan |author-link=Rajnarayan Chandavarkar |year=1998 |title=Imperial Power and Popular Politics: Class, Resistance and the State in India, 1850–1950 |series=Cambridge Studies in Indian History & Society |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages= 400 |isbn=978-0-521-59692-3}} * {{Citation |last1=Chatterji |first1=Joya |year=1993 |title=Bengal Divided: Hindu Communalism and Partition, 1932–1947 |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=323 |isbn=978-0-521-52328-8 |author1-link=Чаттерджи, Джойя }}. * {{Citation |last1=Copland |first1=Ian |year=2002 |title=Princes of India in the Endgame of Empire, 1917–1947 |series=Cambridge Studies in Indian History & Society |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=316 |isbn=978-0-521-89436-4}}. * {{книга |год=1964 |тітул=India under Morley and Minto: politics behind revolution, repression and reforms |ссылка=https://books.google.com/books?id=V3geAAAAMAAJ |издательство=G. Allen and Unwin |ref=Das |язык=en |автор=Das, Manmath Nath}} * {{Citation |last=Davis |first=Mike |author-link=Mike Davis (scholar) |year=2001 |title=[[Late Victorian Holocausts]] |url= |publisher=Verso Books |isbn=978-1-85984-739-8}} * {{книга |автор=Fieldhouse, David |год=1996 |часть=For Richer, for Poorer? |ответственный=Marshall, P. J. (ed.) |тітул=The Cambridge Illustrated History of the British Empire |язык=en |ссылка часть=https://books.google.com/?id=S2EXN8JTwAEC&pg=PA132&dq=famine+british+empire+india#PPA132,M1 |ссылка=https://books.google.com/?id=S2EXN8JTwAEC |место=Cambr. |издательство=[[Cambridge University Press]] |страниц=400 |страницы=108–146 |isbn=978-0-521-00254-7}} * {{Citation |last=Gopal |first=Sarvepalli |year=1976 |title=Jawaharlal Nehru: A Biography|url=https://books.google.com/books?id=Jj-4zmBLXq0C |access-date=2012-02-21 |publisher=[[Harvard University Press|Harvard U. Press]] |isbn=978-0-674-47310-2}} * {{Citation |last=Gopal |first=Sarvepalli |year=1953 |title=The Viceroyalty of Lord Ripon, 1880–1884 |url=https://books.google.com/books?id=eKE9AAAAIAAJ |access-date=2012-02-21 |publisher=[[Oxford Univ. Press|Oxford U. Press]]}} * {{Citation |last1=Gould |first1=William |year=2004 |title=Hindu Nationalism and the Language of Politics in Late Colonial India |publisher=[[Cambridge Univ. Press|Cambridge U. Press]] |page=320}}. * {{Citation |last=Grove |first=Richard H. |author-link=Richard Grove |year=2007 |title=The Great El Nino of 1789–93 and its Global Consequences: Reconstructing an Extreme Climate Even in World Environmental History |journal=The Medieval History Journal |volume=10 |issue=1&2 |pages=75–98 |doi=10.1177/097194580701000203|hdl=1885/51009 }} * {{Citation |last=Hall-Matthews |first=David |date=November 2008 |title=Inaccurate Conceptions: Disputed Measures of Nutritional Needs and Famine Deaths in Colonial India |journal=Modern Asian Studies |volume=42 |issue=6 |pages=1189–1212 |doi=10.1017/S0026749X07002892}} * {{Citation |last=Hyam |first=Ronald |year=2007 |title=Britain's Declining Empire: The Road to Decolonisation, 1918–1968 |publisher=[[Cambridge University Press]] |isbn=978-0-521-86649-1}} * {{Citation |last=Imperial Gazetteer of India vol. III |year=1907 |title=The Indian Empire, Economic |chapter=X: Famine, pp. 475–502 |publisher=Published under the authority of His Majesty's Secretary of State for India in Council, Oxford at the [[Clarendon Press]] |page=552}} * {{Citation |last=Jalal |first=Ayesha |author-link=Ayesha Jalal |year=1993 |title=The Sole Spokesman: Jinnah, the Muslim League and the Demand for Pakistan |publisher=[[Cambridge Univ. Press|Cambridge U. Press]] |pages=334 }}. * Kaminsky, Arnold P. ''The India Office, 1880—1910'' (1986) [https://www.amazon.com/1880-1910-Contributions-Comparative-Colonial-Studies/dp/0313249091/ excerpt and text search], focus on officials in London * {{Citation |last=Khan |first=Yasmin |year=2007 |title=The Great Partition: The Making of India and Pakistan |publisher=[[Yale University Press|Yale U. Press]] |pages=250 |isbn=978-0-300-12078-3}} * {{Citation |last=Klein |first=Ira |date=July 2000 |title=Materialism, Mutiny and Modernization in British India |journal=Modern Asian Studies |volume=34 |issue=3 |pages=545–80 |doi=10.1017/S0026749X00003656 |jstor=313141}} * {{Citation |last=Koomar |first=Roy Basanta |year=2009 |title=The Labor Revolt in India |publisher=BiblioBazaar, LLC |pages=13–14 |isbn=978-1-113-34966-8}} * {{Citation |last1=Low |first1=D. A. |author-link=Anthony Low |year=2002 |title=Britain and Indian Nationalism: The Imprint of Ambiguity 1929–1942 |publisher=[[Cambridge University Press]] |page=374 |isbn=978-0-521-89261-2}}. * {{Citation |last=Metcalf |first=Thomas R.|author-link=Thomas R. Metcalf |year=1991 |title=The Aftermath of Revolt: India, 1857–1870 |publisher=Riverdale Co. Pub. |pages=352 |isbn=978-81-85054-99-5}} * {{Citation |last=Metcalf |first=Thomas R. |author-link=Thomas R. Metcalf |year=1997 |title=Ideologies of the Raj |publisher=[[Cambridge University Press]] |page=256 |isbn=978-0-521-58937-6|url=https://books.google.com/books?id=TRcMoGSkRtIC&pg=PR8}} * {{Citation |last=Moore |first=Robin J. |year=2001a |chapter=Imperial India, 1858–1914 |editor-last=Porter |editor-first=Andrew N. |title=Oxford History of the British Empire |volume=III: The Nineteenth Century |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=422–46 |isbn=978-0-19-924678-6}} * Moore, Robin J. «India in the 1940s», in Robin Winks, ed. ''Oxford History of the British Empire: Historiography'', (2001b), pp. 231–42 * {{Citation |last=Nehru |first=Jawaharlal |author-link=Jawaharlal Nehru |year=1946 |title=Discovery of India |url=https://archive.org/details/DiscoveryOfIndia |location=Delhi |publisher=[[Oxford University Press]]}} * {{Citation |editor-last=Porter |editor-first=Andrew |year=2001 |title=Oxford History of the British Empire: Nineteenth Century |publisher=[[Oxford University Press]] |page=800 |isbn=978-0-19-924678-6}} * {{Citation |last=Rai |first=Lajpat |year=2008 |title=England's Debt to India: A Historical Narrative of Britain's Fiscal Policy in India |publisher=BiblioBazaar, LLC |pages=263–281 |isbn=978-0-559-80001-6}} * {{Citation |last=Raja |first=Masood Ashraf |author-link=Masood Ashraf Raja |year=2010 |title=Constructing Pakistan: Foundational Texts and the Rise of Muslim National Identity, 1857–1947 |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-547811-2}} * {{Citation |last=Ramusack |first=Barbara |year=2004 |title=The Indian Princes and their States (The New Cambridge History of India) |publisher=[[Cambridge University Press]] |page=324 |isbn=978-0-521-03989-5}} * {{Citation |last=Shaikh |first=Farzana |year=1989 |title=Community and Consensus in Islam: Muslim Representation in Colonial India, 1860—1947 |publisher=[[Cambridge University Press]] |page=272 |isbn=978-0-521-36328-0}}. * {{Citation |editor1-last=Talbot |editor1-first=Ian |editor2-last=Singh |editor2-first=Gurharpal |year=1999|title=Region and Partition: Bengal, Punjab and the Partition of the Subcontinent |publisher=[[Oxford University Press]] |page=420 |isbn=978-0-19-579051-1}}. * {{Citation |last=Tinker |first=Hugh |date=October 1968 |title=India in the First World War and after |journal=Journal of Contemporary History |volume=3 |issue=4, 1918–19: From War to Peace |pages=89–107 |doi=10.1177/002200946800300407 |jstor=259853}} * {{Citation |last=Wainwright |first=A. Martin |year=1993 |title=Inheritance of Empire: Britain, India, and the Balance of Power in Asia, 1938–55 |publisher=Praeger Publishers |page=256 |isbn=978-0-275-94733-0}} * {{Citation |last1=Wolpert |first1=Stanley A. |chapter=India: British Imperial Power 1858–1947 (Indian nationalism and the British response, 1885–1920; Prelude to Independence, 1920–1947) |chapter-url=http://www.britannica.com/eb/article-47042/India |year=2007 |title=[[Encyclopædia Britannica]] |url= |isbn= }} * {{Citation | last = Derbyshire | first = I. D. | year = 1987 | title = Economic Change and the Railways in North India, 1860–1914 | journal = Population Studies | volume = 21 | issue = 3 | pages = 521–45 | doi=10.1017/s0026749x00009197 | jstor = 312641}} * {{Citation |last1=Kumar |first1=Dharma |editor1-link=Dharma Kumar |last2=Desai |first2=Meghnad |editor2-link=Meghnad Desai, Baron Desai |year=1983 |title=The Cambridge Economic History of India |url=https://books.google.com/books?id=9ew8AAAAIAAJ |volume=2: c. 1757-c. 1970 |publisher=[[Cambridge University Press]] |isbn=978-0-521-22802-2}} * {{Citation | last = Roy | first = Tirthankar | date = Summer 2002 | title = Economic History and Modern India: Redefining the Link | journal = The Journal of Economic Perspectives | volume = 16 | issue = 3 | pages = 109–30 | doi=10.1257/089533002760278749 | jstor = 3216953}} * {{Citation | last = Simmons | first = Colin | year = 1985 | title = 'De-Industrialization', Industrialization and the Indian Economy, c. 1850–1947 | journal = Modern Asian Studies | volume = 19 | issue = 3 | pages = 593–622 | doi=10.1017/s0026749x00007745 | jstor= 312453}} * {{Citation |last=Tirthankar |first=Roy |date=2014 |title=Financing the Raj: the City of London and colonial India 1858–1940 |journal=Business History |volume=56 |issue=6 |pages=1024–1026 |doi=10.1080/00076791.2013.828424}} * {{Citation |last=Tomlinson |first=Brian Roger |year=1993 |title=The Economy of Modern India, 1860–1970 |series=New Cambridge history of India |volume=III |publisher=[[Cambridge University Press]] |page=109 |isbn=978-0-521-36230-6}} * {{citation |last=Tomlinson |first=Brian Roger |date=October 1975 |title=India and the British Empire, 1880–1935 |journal=Indian Economic and Social History Review |volume=12 |issue=4 |pages=337–380 |doi=10.1177/001946467501200401}} * {{книга |тітул=India and the Simon Report |ссылка=https://books.google.com/books?id=tMZRDQAAQBAJ&pg=PT11 |год=2017 |издательство=[[Routledge]] reprint of 1930 first edition |страницы=11 |isbn=9781315444987 |язык=en |автор=Andrews, C.F.}} * {{статья |тітул=Education for All: Reassessing the Historiography of Education in Colonial India |издание={{Нп3|History Compass}} |том=7 |номер=2 |страницы=363—375 |doi=10.1111/j.1478-0542.2008.00564.x |язык=en |тип=journal |автор=Ellis, Catriona |год=2009}} * {{статья |тітул=The Historiography of India's Partition: Between Civilization and Modernity |издание={{Нп3|The Journal of Asian Studies}} |том=74 |номер=1 |страницы=23—41 |doi=10.1017/s0021911814001685 |язык=en |тип=journal |автор=Gilmartin, David |год=2015}} * {{статья |тітул=Tall tales and true: India, historiography and British imperial imaginings |издание=Contemporary South Asia |том=19 |номер=3 |страницы=331—332 |doi=10.1080/09584935.2011.594257 |язык=en |тип=journal |автор=Major, Andrea |год=2011}} * {{статья |тітул=History and Historiography of the English East India Company: Past, Present, and Future |издание={{Нп3|History Compass}} |том=7 |номер=4 |страницы=1146—1180 |doi=10.1111/j.1478-0542.2009.00617.x |язык=en |тип=journal |автор=Stern, Philip J. |год=2009}} * {{статья |тітул=The historiography of British imperial education policy, Part I: India |издание=History of Education |том=34 |номер=3 |страницы=315—329 |doi=10.1080/00467600500065340 |язык=en |тип=journal |автор=Whitehead, Clive |год=2005}} {{refend}} == Далшы чітаня == * Judd, Denis. ''The lion and the tiger: the rise and fall of the British Raj, 1600–1947'' (Oxford University Press, 2005). [https://archive.org/details/liontigerrisefal0000judd_h7u5 online] * Malone, David M., C. Raja Mohan, and Srinath Raghavan, eds. ''The Oxford handbook of Indian foreign policy (2015)'' [https://www.amazon.com/Oxford-Handbook-Indian-Foreign-Policy/dp/0198799063/ excerpt] pp 55–79. * [https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015027588329;view=1up;seq=5 Simon Report (1930) vol 1], wide-ranging survey of conditions * Editors, Charles Rivers (2016). The British Raj: The History and Legacy of Great Britain's Imperialism in India and the Indian subcontinent. * {{cite book|author=Keith, Arthur Berriedale|title=Responsible government in the dominions|url=https://archive.org/details/responsiblegove00keitgoog|year=1912|publisher=The Clarendon press}}, major primary source === Рочникы і штатістічны справы === * ''Indian Year-book for 1862: A review of social, intellectual, and religious progress in India and Ceylon'' (1863), ed. by John Murdoch online edition [https://books.google.com/books?id=uqAEAAAAQAAJ 1861 edition] * {{cite book |title=The Year-book of the Imperial Institute of the United Kingdom, the colonies and India: a statistical record of the resources and trade of the colonial and Indian possessions of the British Empire |edition=2nd |year=1893 |pages=375–462 |url=https://books.google.com/books?id=i25MAAAAYAAJ}} * ''The Imperial Gazetteer of India'' (26 vol, 1908–31), highly detailed description of all of India in 1901. [https://dsal.uchicago.edu/reference/gazetteer/ online edition] * ''Statistical abstract relating to British India, from 1895 to 1896 to 1904–05'' (London, 1906) full text online, * [https://books.google.com/books?id=U9bkAAAAMAAJ ''The Cyclopedia of India: biographical, historical, administrative, commercial''] (1908) business history, biographies, illustrations * ''The Indian Year Book: 1914'' (1914) * ''The Indian Annual Register: A digest of public affairs of India regarding the nation's activities in the matters, political, economic, industrial, educational, etc. during the period 1919–1947'' [https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.40427 online] ** [https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.40427 1930 edition] ** [https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.110101 1921 edition] ** [https://archive.org/search.php?query=title%3A%28%22+Indian+Annual+Register%22%29&sort=-date&page=4 1919–1947 editions] [[Катеґорія:Брітаньска Індія]] [[Катеґорія:Штаты і теріторії, котры основаны 1858]] [[Катеґорія:Штаты і теріторії, котры заникли 1947]] eejjln81o55pk5xcp5qmx1nxp4cwdxg Иван Панькевич 0 18792 168537 152609 2026-08-20T21:36:01Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168537 wikitext text/x-wiki {{Ученый |noyat = <!-- непустый про опцию без ятя --> |имя = Иван Панькевич |имя оригиналне = {{lang-uk|Іван Артемович Панькевич}} |образчик = {{Фоторамка|Увидьте фото|width=90|align=center|pos=top |link=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/uk/8/8b/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%8C%D0%BA%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87_%D0%86%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87.jpg}} |познатый як = украинскый лингвиста Подкарпатской Руси |позната як = |имя при уроджѣню = |уроджѣня = {{Birth date|1887|10|06}} |мѣсто роджѣня = [[Цеперов (Львовска область)|Цеперов]], [[Галичина]], [[Австро-Мадярщина]] |упокоеня = {{Death date and age|1958|02|25|1887|10|06}} |мѣсто смерти = [[Прага]], [[Чехословакия|ЧССР]] |причина смерти = |сферы наук = [[лингвистика]], [[литературознаня]], [[фолклористика]], [[етнография]], [[умѣлствознаня]], [[история]] |ученый ступень = доктор филологии |alma mater = Львовска универзита |главны роботы = |честны титулы = |членство в = |одзнакы = |категория склада = }} '''Иван Панькевич''', ({{lang-uk|Іван Артемович Панькевич}}; *[[6. октобер]] [[1887]], [[Цеперов (Львовска область)|Цеперов]], [[Галичина]], [[Австро-Мадярщина]] – †[[25. фебруар]] [[1958]], [[Прага]], [[Чехословакия|ЧССР]] — [[Чехословакия|чехословацкый]] ([[Подкарпатска Русь|подкарпаторускый]]) [[Украинскый язык|украинскый]] [[лингвистика|лингвиста]], [[литературознатель]], [[фолклористика|фолклориста]], [[етнограф]], [[умѣлствознатель]], [[историк]], [[педагог]] и [[Сполоченство|сполоченскый]] дѣятель, организатор школной справы [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] (1919–1939).<ref name="Pop2001">Иван Поп</ref><ref name="Pop2005">Ivan Pop</ref> == Биография == В роках 1907–1909 учив ся во Львовской универзитѣ, в року 1912 скончив [[Вѣденьска универзита|Вѣденьску универзиту]]. Преподавав в роках 1912–1919 на Конзуларной академии ([[Вѣдень]]), в роках 1920–1939 — в [[гимназия]]х [[Ужгород]]а, з 1939 — [[професор]] Братиславской и [[Карлова универзита|Карловой универзиты]] ([[Прага]]). Еден зоз закладательох товаришств «Просвіта» і «Педагогічного товариства Підкарпатської Русі» в Ужгородѣ (1920), редактор «Наукового збірника товариства „Просвіта"» (1922–1928), журнала «Підкарпатська Русь» (1924–1936).<ref name="Hricenko">Гриценко П. Ю.</ref> По приходѣ «другых Мадярох» в марцу 1939 одышов раз до [[Братислава|Братиславы]], пак до [[Прага|Прагы]], де став ся доцентом «Українського Вільного Університету» (1939–1945). В роках 1945–1952 преподавав [[украинскый язык]] и [[Литература|литературу]] на [[Карлова универзита|Карловой универзитѣ]] в Празѣ, сполупрацовав в [[Украинизация|украинизации]] Пряшовского края, зокрема написав приручку про учительох украинского языка во школах края («Короткі правила українського правопису для вжитку Пряшівщини», 1952), што была выдана анонимово. Але в часѣ кампании комунистичной влады [[Чехословакия|ЧССР]] против «украинского буржуазного национализма» потерпѣв и Панькевич: быв пропущеный з роботы. Остаток живота перебыв в [[Прага|Празѣ]], продовжуючи штудии русинскых диалектох.<ref name="Pop2001"/><ref name="Pop2005"/> == Чинность в школствѣ Подкарпатской Руси == В року 1920 пражска влада поклала Панкевича референтом школной управы [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] (1920-1924). Прага му звѣрила написати учебникы про школы края «на руськом народном языку». Панькевич як участник украинского народного руху сповнѣня той улогы выхосновав, жебы завести украинскый язык до школ [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] и украинизовати школство края, але чинив тото, на роздѣл од радикалных националистох, осторожно. Складены ним учебникы («Граматика руського языка», 1922, 1927) были написаны раз не на чистом украинском литературном языкови, а на языковой мѣшанцѣ, близкой ку русинской бесѣдѣ (так звана «панькевичівка»).<ref name="Pop2005"/> Основны принципы фонетично-етимологичной «панькевичівкы» были приняты в року 1920 на учительском зъѣздѣ [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] и выкладены в граматицѣ «Граматика руського языка» ([[Мукачово]], 1922). Они брали на увагу мѣстны традиции, зокрема, зостала графема '''Ѣ''', решпектовали ся мѣстны фонологичны одликы (мы — ми, мыло — мило), а розличны рефлексы звука '''[о]''' в новозакрытом складѣ позначали ся графемов '''Ô''' (з так званым «дашком»). «Панькевичівка» проекзистовала до року 1945, а пак была вымѣнена на общеукраинскый правопис.<ref>{{Cite book |author= Півторак Г. П. |chapter= Панькевичівка |title= Українська мова: енциклопедія |location= К. |publisher= Видавництво «Українська енциклопедія» ім. М. П. Бажана, 2004 |edition= 2-е вид., випр. і доп. |at= C.&nbsp;457 |isbn=966-7492-19-2}}{{ref-uk}}</ref> Наперек тому, же Панькевич быв остро критикованый украинскыма радикалами, тот гамишный поступ му ся удав, и уже в учебниках {{nowrap|1930-х рокох}} (поз. третье выданя его «Граматики», 1936) он сам «вычистив» из них так званы «мѣстны диалектизмы» и завершив переход к украинскому литературному языку.<ref name="Pop2005"/> Уважаючи на протесты, чехословацка влада выдала росказ на [[Школный референдум 1937|школный референдум]], котрый одбыв ся в року 1937. Тот референдум указав, же за традичну етимологичну граматику были 73,3%, а за «панькевичівку» — 26,7%. == Наслѣдство про сучасну науку == Панькевич до конця живота зберав картотеку южнокарпатской лексикы, котра наконец обсягла 116 тысяч карток, але зостала невыдана. В року 2023 Чешска академия наук опубликовала Панькевичову дигиталну лексичну базу, котра теперь доступна на [[интернет]]ѣ задарь.<ref>[https://miracle.slu.cas.cz/ukrajina2/login.jsp Lexikální databáze jihokarpatských nářečí z materiálů I. Paňkevyče]</ref><ref>[https://www.avcr.cz/cs/pro-media/tiskove-zpravy/Unikatni-databaze-jihokarpatskych-nareci-je-dostupna-on-line/ Unikátní databáze jihokarpatských nářečí je dostupná on-line]</ref> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Ivan Pop''' |chapter= Pan'kevych, Ivan Artemovych |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= 370–371 |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Гриценко П. Ю.''' |chapter= Панькевич Іван Артемович; |title= Українська мова: енциклопедія |location= К. |publisher= Видавництво «Українська енциклопедія» ім. М. П. Бажана, 2004 |edition= 2-е вид., випр. і доп.|at= стр.&nbsp;456 |isbn=966-7492-19-2 |url= http://litopys.org.ua/ukrmova/um62.htm}}{{ref-uk}} * {{Поп2001 |статья= Панькевич Иван Артемович |позиция= С.&nbsp;292}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1887|1958|Панькевич Иван}} [[Катеґорія:Педаґоґы]] [[Катеґорія:Лингвисты]] 3yfekujd34dar1gas5l3lm6hchsgpbz Иван Гранчак 0 18819 168534 144400 2026-08-20T21:27:37Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168534 wikitext text/x-wiki {{Ученый |имя = Иван Гранчак |имя оригиналне = |образчик = {{Фоторамка|Увидьте фото|align=center|width=90|pos=top |link = https://esu.com.ua/images/article_images/G/Granchak%20Ivan%20Mihaylovich.jpg}} |познатый як = |позната як = |имя при уроджѣню = |уроджѣня = {{Birth date|1927|10|07}} |мѣсто роджѣня = [[Нове Давыдково]], [[Чехословакия]] |упокоеня = {{Death date and age|2000|01|13|1927|10|07}} |мѣсто смерти = [[Ужгород]], [[Украина]] |причина смерти = |сферы наук = история |ученый ступень = доктор историчных наук |alma mater = [[Ужгородска народна универзита|УжНУ]] |главны роботы = Нариси історії Закарпаття, тт. І–ІІ, 1993–1995<ref name="AlmPop">Mykhailo Almashii, Ivan Pop</ref><ref name="MandOlas">Іван МАНДРИК, Микола ОЛАШИН</ref> |честны титулы = Заслуженый освѣтянин Украины (1991) |членство в = |одзнакы = Орден За заслугы III ст. (Украина, 1997) |категория склада = <!-- лем сама назва, напр.: Marie Curie --> }} '''Иван Гранчак''', {{ref-uk}} ''Гранчак Іван Михайлович''; *[[7. октобер]] [[1927]], [[Нове Давыдково]], [[Чехословакия]] – †[[13. януар]] [[2000]], [[Ужгород]], [[Украина]] — украинскый [[историк]] и сполоченскый дѣятель, фахман з найновшой истории [[Чехословакия|Чехословакии]] ай [[Мадярщина|Мадярщины]], а тыж истории [[Закарпатска область|Закарпатской области]], [[доктор наук|доктор]] историчных наук (1967), [[професор]] (1968), [[академик]] Меджинародной славянской академии наук (од року 1998), заслуженый працовник освѣты Украины (1991).<ref name="obituary">{{Cite web |url=http://history.org.ua/JournALL/journal/2000/3/21.pdf |title=Некролог // Український історичний журнал. — 2000. № 3. |accessdate=2022-10-15 |archivedate= 26 -02-2019 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20190226184441/http://history.org.ua/JournALL/journal/2000/3/21.pdf }}</ref><ref name="ESU">С. В. Віднянський</ref> == Биография == Походив зоз селянской родины Марии ай Михайла Гранчакох. В родинѣ было 11 дѣти, з котрых доросли лем пятеро. Закончив 7 клас сельской школы, пак в [[Мукачово|Мукачовѣ]] [[Горожанска школа|горожанку]]. Дале Мукачовске педучилище, историчну факулту [[Ужгородска народна универзита|Ужгородской державной универзиты]] ай ашпирантуру Инштитуту истории АН УССР. Обгаив кандидатску (1955) и докторску (1967) дизертации.<ref name="obituary"/><ref name="MandOlas"/> Од року 1955 на педагогичной роботѣ в [[УжНУ]]: 1960–1992 — ведучый катедры общой истории, 1992–95 — професор той катедры, едночасно 1980–1981 — декан историчной факулты, 1981–1985 — проректор з учебной роботы; од 1995 — директор Закарпатского регионалного центру социално-економичных и гуманитарных выгледовань НАНУ. В роках 1969–1972 — ведучый оддѣлу истории европскых социалистичных держав Инштитуту истории АН УССР (Ужгород).<ref name="ESU"/> В зачатку русинской оброды (1990–1991) Гранчак обстойовав шпецифичность Закарпатской области и Русинох и быв на челѣ регионалного парламентского комитета, котрый рекомендовав обновити автономию Подкарпатской Руси / Закарпатской области в независимой Украинѣ. Але под натиском мѣстных украинскых националистох, видячи радикализацию русинского руху, зрезигновав од активной участи в ньом.<ref name="AlmPop"/> == Публикации == [[Автор]] понад 500 научных, научно-методичных, научно-популарных ай иншых робот.<ref name="MandOlas"/> Серед основных суть: * Олекса Борканюк&nbsp;— полум'яний борець за визволення трудящих Закарпаття.&nbsp;— Київ, 1956; * Очерки новой и новейшей истории Венгрии.&nbsp;— Москва, 1963 (сполуавторство); * Робітничий рух Угорщини. 1919–1925.&nbsp;— Львів, 1968; * Місто над Ужем: Історичний нарис.&nbsp;— Ужгород, 1973 (сполуавторство); * Шляхом до щастя: Нариси історії Закарпаття.&nbsp;— Ужгород, 1973 (сполуавторство); * Чехословакия в социалистическом содружестве.&nbsp;— Київ, 1984 (сполуавторство); * Город над Ужем: Исторический очерк.&nbsp;— Ужгород, 1984 (сполуавторство); * Закарпаття в сім'ї народів СРСР: До 40-річчя возз'єднання Закарпаття з УРСР.&nbsp;— Київ, 1985; * История Венгрии.&nbsp;— Москва, 1972.&nbsp;— Том ІІ (сполуавторство); * Нариси історії Закарпаття. Томи І-ІІ&nbsp;— Ужгород, 1993–1995 (сполуавторство); * Осередок освіти, науки, культури: Ужгородському державному університету&nbsp;— 50 років.&nbsp;— Ужгород, 1995 (сполуавторство); Книга ''Нариси історії Закарпаття'' стала ся первым посткомунистичным нецензурованым выданьом под редакциов Гранчака. Она обсягуе роздѣлы, котрых авторы мали розличны политичны и народностны ориентации (комунисты, [[украинофил]]ы, [[русофил]]ы), в чом дакотры критикы видять слабу сторону (еклектичность).<ref name="AlmPop"/> Иншы зась суть протикладного погляду: авторы третього тома, котрый вышов посмертно в року 2004, колективно рѣшили его вѣновати памяти Ивана Гранчака.<ref name="MandOlas"/> Сполуавтор учебника «Історія південних і західних слов'ян» (Київ, 1966, 1987) ай методичных приручок про штудентох высшых школ. Под его веденьом были написаны и обгаены понад 20 кандидатскых и докторскых дизертаций. == Интересны факты == * Докторска дизертация, котру писав 6 рокы, обсяговала 1300 сторон, а в новембрѣ року 1967 став ся з ньов наймолодшым доктором наук в Украинѣ.<ref name="MandOlas"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Mykhailo Almashii, Ivan Pop''' |chapter= Hranchak, Ivan |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= 203–204 |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''С. В. Віднянський''' |chapter= Гранчак Іван Михайлович |title= // Енциклопедія Сучасної України. (електронна версія) / гол. редкол.: І.&nbsp;М.&nbsp;Дзюба, А.&nbsp;І.&nbsp;Жуковський, М.&nbsp;Г.&nbsp;Железняк та ін.; НАН України, НТШ |volume= Т.&nbsp;6 |location= Київ |publisher= Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2006 |url= https://esu.com.ua/search_articles?id=26847 |accessdate= 15.10.2022 }}{{ref-uk}} * {{Cite web |author= '''Іван МАНДРИК, Микола ОЛАШИН''' |title= Патріарх закарпатської історичної науки. До 90-річчя з дня народження професора Івана Гранчака |publisher= [[Ужгородска народна универзита|УжНУ]] |url= https://www.uzhnu.edu.ua/uk/news/do-90-richchya-z-dnya-narodzhennya-profesora-Ivana-granchaka.htm |date= 09.10.2017 |accessdate= 2022-10-15}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1927|2000|Гранчак, Иван}} [[Катеґорія:Русиньскы історіци]] r3gzjzzfckv6zycjapz3s7urrn7hl6e Стефан Фенцик 0 18835 168503 161687 2026-08-20T20:48:22Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168503 wikitext text/x-wiki {{Везирь | имя = Стефан Фенцик | жена = <!-- Хотьяке значѣня, кедь жена --> | образок = BLANK.jpg<!-- Имя файла --> | величина_образка = 1px | подпис_под_образком = [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/ru/c/cc/Фенцик_с.jpg Увидьте фото] | пост = Посланець мадярского парламенту | монарх = | президент = | вице-президент = | премьер = | предходник = | наступник = | меживлада = <!-- хотьяке значѣня, кедь еще не зайняв пост --> | зачаток_термина = 1939 | конець_термина = 1944 | герб = | подпис_герба = | пост2 = Министер влады [[Підкарпатьска Русь|Подкарпатской Руси]] | монарх2 = | президент2 = | премьер2 = | зачаток_термина2 = 11. октобер 1938 | конець_термина2 = 26. октобер 1938 | предходник2 = | наступник2 = <!-- Дале так само з номерами 3-9 --> | пост3 = [[Файл:Flag of the Czech Republic.svg|22px]] Посланець чехословацкого парламенту [[Файл:Lesser coat of arms of Czechoslovakia.svg|18px]] | монарх3 = | президент3 = | премьер3 = | зачаток_термина3 = 1935 | конець_термина3 = 1939 | предходник3 = | наступник3 = | датум_уроджѣня = {{Birth date|1892|10|13}}<!-- дд.мм.рррр --> | мѣсто_уроджѣня = [[Великы Лучкы]], [[Мадярске кральовство]] | датум_смерти = {{Death date and age|1946|03|30|1892|10|13}}<!-- дд.мм.рррр --> | мѣсто_смерти = [[Ужгород]], [[УССР]] | назывка = | alma_mater = | едукация = | горожанство = | народность = | партия = | династия = | род = <!-- алтернатива параметру «династия» --> | мати = Юлиана Легеза (*1869) | отець = Андрѣй Фенцик (1866–1926) | супруга = | супруг = | дѣти = | своина = [[Евген Фенцик]], [[Стрый (родина)|стрый]]<br>[[Ириней Легеза]], уйко | профессия = | шаржа = <!-- про военных --> | вѣра = | награды = | премии = | честна титула = | сайт = | категория в Commons = <!-- Назва категории на Викискладѣ --> }} '''Стефан Фе́нцик''' ({{lang-uk|Степан Андрійович Фенцик}}; {{ДН|13.|10|1892}}, [[Великы Лучкы]], [[Мадярске кральовство]]&nbsp;– {{ДС|30.|03|1946}}, [[Ужгород]], [[УССР]])&nbsp;— [[Русины|русинскый]] културный и политичный дѣятель, [[Грекокатолицка Церковь|грекокатолицкый]] [[священик]], [[педагог]].<ref name="Pop2005">Ivan Pop</ref> == Биография == === Походжѣня === Отець му, грекокатолицкый священик Андрѣй Фенцик (1866–1926), быв братом писателя [[Евген Фенцик|Евгена Фенцика]] (1844–1903), а мати, Юлиана Легеза (*1869), была сестров писателя [[Ириней Легеза|Иринея Легезы]] (1861–1929).<ref name="Bacinski">Іван Бачинський</ref> === Штудии === Учити ся зачав (три класы) в парохиалной школѣ во [[Велька Тырня|Велькой Трнѣ]], де служив отець му, пак в штатной школѣ ([[Нове Мѣсто под Шатром]], 1.&nbsp;класа), од року 1902&nbsp;— в реформатской гимназии в [[Шарошпоток]]у, по року продовжив штудии в Ужгородской гимназии (2.–6.&nbsp;класы), а скончив гимназиалны штудии в року 1910 в [[Берегово|Береговѣ]]. Богословскы штудии мав на [[Будапештска универзита|Будапештской]] (1910–1914) и [[Вѣденьска универзита|Вѣденьской универзитѣ]] (1914–1915), пак во Вѣдню ещи филозофскы штудии (1915–1917). Меджи тым влѣтѣ 1914 в Сорбонѣ штудовав [[французскый язык|французчину]] и [[право]], а в року 1915 екстерно склав испыты за 8 клас Будапештской Музичной Академии. В фебруарѣ 1916 зыскав диплому доктора теологии во [[Вѣдень|Вѣдню]], а в апрѣлю 1918&nbsp;— доктора филозофии в [[Будапешт]]ѣ. Обѣ дипломы были потверджены на [[Карлова универзита|Карловой универзитѣ]] в року 1922.<ref name="Bacinski"/> === Духовно-педагогична служба === Быв рукоположеный в священицтво в целибатѣ 26.&nbsp;мая 1918 епископом Антониом Паппом. Служив яко богослов-педагог в ужгородском школствѣ. В року 1924 быв менованый членом Конзистории (епископской рады, уряд доживотный). === Културно-сполоченска чинность === Стефан Фенцик инициовав в Ужгородѣ аматерскый музичный сполок ''Филармония'' и быв диригентом и ведучым хору ''Гармония'' и оркестры того сполку, в музичной школѣ при сполку выучовав гру на гусльох, выступовав з концертами и в тогочасной пресѣ быв характеризованый як «виртуозный гусляш, прекрасный диригент хорох и оркестрох». Выдав зберьку ''Пѣсни Подкарпатскихъ Русиновъ'' (в двох частях), написав мелодию [[Русинска гимна|гимны ''Подкарпатские Русины'' на слова Духновича]] и хоровы обробкы вецерох народных спѣванок и текстох [[Александер Духнович|Духновича]].<ref name="Bacinski"/><br><br>Быв в числѣ организаторох и ведучых особ ''Общества им. А.&nbsp;Духновича'' (1923–1944) и ведучым скаутской секции того общества (1930–1944), а тыж коалиции русинскых културных организаций ''Подкарпаторусскій народно-просвѣтительный союзъ''. Активно репрезентовав тоты организации в заграничу на розличных форумах по цѣлой Европѣ, аж и в [[США]] (1934–1935). Публиковав репортажы о своих подорогах, а по навщивѣ США выдав книжку ''Ужгородъ– Америка'' (1936).<ref name="Pop2005"/> === Политична чинность === Стефан Фенцик дома и в заграничу активно выступовав з остров критиков [[Чеськословеньско|чехословацкой влады]], котра затяговала реализацию автономии [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]]. Жебы ся зучастнити парламентскых выберанок в року 1935 створив партию [[РНАП]] (Русская национально-автономная партия). Коли ся вернув зоз Америкы, быв чехословацков владов арештованый, але такой скоро го мусѣли выпустити, бо быв выбраный за посланця до парламенту. На противагу чехословацкой политицѣ, котра про [[Подкарпатска Русь|Подкарпатску Русь]] пропаговала [[украинскый язык]], стояв за [[русскый язык]], а тыж за то, же вшиткы русинскы землѣ «од Попрада по Тису» мають войти до Подкарпатской Руси. Подобну програму мав [[Андрей Бродий]] зоз партиов ''[[Автономный Земледѣлскый Союз]]'', з котрым были сполочниками и конкурентами. В часѣ политичной кризы 1938 створили коалицию и Фенцик войшов до автономной влады [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]], веденой Бродиом, як министер, котрый мав рѣшати едну з найтяжшы проблем: западну границю Подкарпатской Руси. Але неодовго вшиткы партии были заказаны, [[Андрей Бродий]] быв арештованый, а Фенцик встиг утѣкнути до Будапешту. Обом было покладено за вину, же суть агентами [[Мадярске кральовство|Будапешту]].<ref name="Pop2005"/><br><br> Активна противладна чинность Фенцика была оцѣнена епископом [[Александер Стойка|Александром Стойком]] в року 1934, коли Фенцик быв в [[США|Америцѣ]] як «неслушна про священика» и быв одстраненый од духовного стану и вшиткых функций в епархии. Але в маю року 1939, по закончѣню чехословацкой добы [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]], епископ тото одстранѣня скасовав и в повности обновив духовный статус Фенцика.<ref name="Bacinski"/><br><br>1. юла 1939 став ся посланцьом верхньой палаты мадярского парламента (як тыж и епископ [[Александер Стойка]]), де въедно з иншыма еднодумцями добивав ся автономии про Подкарпатя, опубликовав брожуру ''A Kárpátaljai autonómia és a kisebbségi kérdés (Автономия Подкарпатя и проблемы народностных меншин, 1941)'', але з оглядом на военный час, тоты усилованя зостали безо всякого резултата. Коли Червена армада приблизила ся ку Подкарпатю, Фенцик рѣшив не утѣкати. Быв [[31. марец|31. марца]] [[1945]] арештованый [[СМЕРШ]]ом, засудженый на смерть «людовым судом» [[Закарпатска Украина|Закарпатской Украины]] («в закрытом режимѣ») 3.–14. юна 1946,<ref>{{Cite book |editor= '''Різак І. М.''' (голова) та інші |author= |chapter= |title= // Реабілітовані історією. Закарпатська область |volume= Книга друга |location= Ужгород |publisher= ВАТ «Видавництво "Закарпаття"», 2004 |edition= |at= стор.&nbsp;83–85 |url= http://www.reabit.org.ua/files/store/Zak2-1-310.pdf |isbn= 966-7703-88-6 |page= }}</ref> а застрѣленый [[30. марец|30. марца]] [[1946]]. Регабилитованый Закарпатскым областным судом Украины [[24. фебруар|24. фебруара]] [[1992]].<ref name="Pop2005"/><br><br>Перед розстрѣлом безпекаше усиловали ся нагварити арештованого, обы подтримав их планы в «переведенню Мукачівської греко-католицької єпархії з єдності з Римом у єдність з Москвою и прияв роль православного єпископа», але Стефан Фенцик тото категорично одверг.<ref name="Bacinski"/> == Критика == Фенцик быв найамбициознѣйшый русинскый политик медживоенной добы.<ref name="Pop2005"/> Ходив по заграничу, критикуючи чехословацку владу, доставав грошѣ на свою чинность од русскых емигрантскых организаций и од польского конзулата в Ужгородѣ (польска политика была неприятельска про Чехословакию), чим наразив собѣ пражску владу. Словацка влада го тыж мала за неприятеля, бо в програмѣ [[РНАП]] мав записаны границѣ Подкарпатской Руси «од Попрада по Тису», а як министер мав то за повинность реализовати. Свою ведучу функцию (секретарь) в ''Обществѣ Духновича'' тыж выхосновав во своих политичных интересах, против чого протестовали вельоме члены организации. В едном протоколѣ словацкого полицайного велительства з року 1936 зазначено, же сесь «enfant terrible» (страшный, нестерпный дѣтвак) Подкарпатского края на сходѣ своей партии повѣв, же треба ся учити од [[Гитлер]]а и Муссолини: чехословацка полиция дозирала на каждый крок Фенцика.<ref>Маґочій П. Р., Підкарпатська Русь, с. 354</ref> В року 1935 быв подписаный совѣтско-чехословацкый договор приятельства и подкарпатскы комунисты достали росказ зоз Москвы «стати на челѣ вшиткых антифашистичных сил». Одтогды мѣстна комунистична преса непрестанно варовала карпатскый люд о фалшивой чешской автономии и домашных фашистах Фенцика и [[Андрей Бродий|Бродия]].<ref>Маґочій П. Р., Підкарпатська Русь, с. 380.</ref> В новембрѣ 1938, по [[Перва вѣденьска арбитража|первой вѣденьской арбитражи]], коли Фенцик утѣк од арешту до Будапешту, приписують му за вину, же своих скаутох з южной части [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]], котру обсадили [[Мадярске кральовство|Мадяре]], посылав, перетвореных на «чорнокошуляшох», жебы дестабилизовали позосталу часть краю, котра была под владов [[Волошин, Августин|Волошина]]. Тото тверджѣня мать быти тыж моцно выдраматизоване, кедь возьмеме на увагу, же руськы скауты нигда не досягли таку организованость, як ''Пласт'', а нигда в цѣлом краю их не было веце як 500&nbsp;особ. Мадярска же часть краю не творила ани пятину од цѣлого краю, а й тоты неорганизованы скауты мали быти вымуштрованы на «чорнокошуляшох» не веце як за 4 мѣсяцѣ, бо уже в марцу мадярска влада закрыла ''Просвѣту'', розогнала ''Пласт'', конфишковала ''Народный дом'' в Ужгородѣ, а ''Общество Духновича'' зостало дале лем на паперю.<ref>Маґочій П. Р., Підкарпатська Русь, с. 266.</ref> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Ivan Pop''' |chapter= Fentsyk, Shtefan / Fencik, Stěpan / Fenczik, István |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= 122–123 |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= }}{{ref-en}} * {{Cite web |author= '''Іван Бачинський''' |title= Стефан Фенцик —істинний патріот нашого краю |url= https://www.academia.edu/26256653/ |publisher= academia.edu |accessdate= 2022-10-21}}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''Маґочій, Павло Роберт''' |title= Підкарпатська Русь: формування національної самосвідомості (1848–1948) |edition= Друге перероб. і доповн. вид. |location= Ужгород |publisher= Вид-во Валерія Падяка, 2021 }}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1892|1946|Фенцик, Стефан}} [[Катеґорія:Духовенство]] [[Катеґорія:Чеськословеньскы політіци русиньской народности]] [[Катеґорія:Педаґоґы]] [[Катеґорія:Посланцьове парламента]] 2j7inkrzhi7crlh1ajm1geuvshdxyaj Гелена Сивч 0 18891 168488 167488 2026-08-20T20:35:39Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168488 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Гелена Сивч |Имя_оригиналне= |Категория_склада= |Образчик= {{Фоторамка|Увидьте фото |align=center |width=90 |pos=top |link= https://nar.org.rs/wp-content/uploads/2017/12/Helena-Sivc-225x300.jpg}} |Чинность= [[малярь]]ка |Уроджѣня= {{Birth date|1922|10|22}} |Мѣсто_роджѣня= [[Руски Керестур]], [[Войводина]], [[Кральовство Сербох, Хорватох и Словенцьох]] |Упокоеня= {{Death date and age|2016|11|04|1922|10|22}} |Мѣсто_смерти= [[Нови Сад]], [[Войводина]], [[Сербия]] |Мѣсто_погребу=теметов Gradsko groblje, [[Нови Сад]] }} '''Гелена Сивч''' *[[22. октобер]] [[1922]], [[Руски Керестур]], [[Войводина]], [[Кральовство Сербох, Хорватох и Словенцьох]] – †[[4. новембер]] [[2016]], [[Нови Сад]], [[Войводина]], [[Сербия]] — академична [[малярь]]ка, [[педагог]] и сполоченска активистка меджи войводянскыма Русинами.<ref name="Рутенпрес">ипа/дюл/зам</ref><ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref> Старша сестра Якима Сивча.<ref>https://www.youtube.com/watch?v=w0Xj0bQQoIU&t=627s</ref> == Биография == Гелена Сивч в [[Руски Керестур|Руском Керестур]]ѣ закончила основну школу, а [[Гимназия|гимназию]] и учительску школу в [[Зомбор]]ѣ и [[Нови Сад|Новом Садѣ]] (1933–1941). Высшу педагогичну школу закончила в Новом Садѣ (1941–1943).<ref name="Рутенпрес"/><ref name="Magocsi"/> Педагогичну роботу зачала в [[Руски Керестур|Керестурѣ]], де при концю [[Друга світова война|Другой свѣтовой войны]] робила як [[учитель]]ка, а по войнѣ як административно-политичный роботник. Куртый час, 1946/1947. року робила як учителька [[математика|математикы]] и рисованя в руськой гимназии в Руском Керестурѣ.<ref name="Рутенпрес"/> В часѣ войны была участна в илегалном руху одпору и ослободжѣня, вступила до [[Комунистична партия|комунистичной партии]]. Ещи в штудентской добѣ была на куртый час арештована окупачнов мадярсков владов за свои лѣвы пересвѣдчѣня.<ref name="Magocsi"/> По войнѣ абсолвовала Вытварну академию в [[Загреб]]ѣ, а дипломовала в [[Београд]]ѣ 1951. року, в класѣ [[професор]]а Неделька Гвозденовича, де зыскала титул академичной малярькы. По закончѣню академии ей далшыма мѣстами роботы были [[Баня Лука]] и [[Сараево]], де была прията до Здружѣня вытварных умѣлцьох [[Социалистична република Босна и Герцеговина|Босны и Герцеговины]].<ref name="NAR">НАР-админ</ref> До [[Нови Сад|Нового Саду]] ся вернула в року [[1960]], де выучовала вытварну културу на гимназиох, а найвецей в Гимназии „Моша Пияде“, одкаль пошла и до пензии. Активно ся ангажовала в Дружствѣ вытварных педагогох Войводины, была инициаторков и организаторков вельох его акций. Членка Здружѣня вытварных умѣлцьох Войводины и Новосадского салону. За свою професийну роботу вецей разы вызнаменана, а як сполоченска активистка в року 1980 достала ''Орден заслуг про народ зоз стрибернов звѣздов''.<ref name="Рутенпрес"/> == Творба == Гелена Сивч во свойом малярьском выявѣ выразна акварелистка, а свою тематику напрямила на [[пейзаж]] ровнины и темы зоз свойого родного валалу. Ей акварелы мають субтилну лиричну штруктуру.<ref name="NAR"/> Окрем акварелох робила тыж малюнкы и [[гобелен]]ы. Попри колективных выставках ([[Сараєво|Сараево]], [[Баня Лука]], [[Београд]], [[Нови Сад]], [[Зомбор]], [[Руски Керестур]], [[Коцур]], [[Дюрдьов]]), мала и вецей самостойных в Новом Садѣ и Руском Керестурѣ. Была тыж и една зоз основательох и перва предсѣдателька Клубу вытварных умѣлцьох при Дружствѣ про руськый язык, литературу и културу, котрый основали 10. апрѣля 1996 в Новом Садѣ. Представлена в монографии ''„Подобова творчосц Руснацох“'', выдаватель: Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, 2003.<ref name="Рутенпрес"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Sivch/Sivč, Helena |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/461 461] }}{{ref-en}} * {{Cite web |author= '''ипа/дюл/зам''' |title= Умарла Гелена Сивч, нєшка хованє |date= 7. новембер 2016 |publisher= РУТЕНПРЕС, НВУ РУСКЕ СЛОВО |url= https://www.ruskeslovo.com/умарла-гелена-сивч-нєшка-хованє/ |accessdate= 2022-10-28}} * {{Cite web |author= '''НАР-админ''' |title= Гелена Сивч, подобова педаґоґиня, малярка |date= 28. децембер 2017 |publisher= НАР, Новинарска Асоцияция Руснацох |url= https://nar.org.rs/rue/gelena-sivcova/ |accessdate= 2022-10-28}} == Референции == <references /> {{Lifetime|1922|2016|Сивч, Гелена}} [[Катеґорія:Русиньскы малярї]] [[Катеґорія:Руски Керестур]] di186m313vdvsfz5yo0garlnkhi5vlb Ласло Дежев 0 18898 168498 144420 2026-08-20T20:45:11Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168498 wikitext text/x-wiki {{Ученый |имя = Ласло Дежев |имя оригиналне = Dezső László{{ref-hu}} |образчик = {{Фоторамка|Фото хыбить|align=center|width=90}} |образчика подпис = <!--[http://www.nytud.hu/kepek/dezso_laszlo_1928_2016.jpg фото]--> |познатый як = [[славистика|слависта]], [[педагог]], зглядователь [[Угорска Русь|Угорской Руси]] |позната як = |имя при уроджѣню = |уроджѣня = {{Birth date|1927|10|26}} |мѣсто роджѣня = [[Будьи]], [[Мадярске кральовство]] |упокоеня = {{Death date and age|2016|08|16|1927|10|26}} |мѣсто смерти = [[Падуа]], [[Италия]] |причина смерти = |сферы наук = [[славистика]], [[лингвистика]], [[лексикография]] |ученый ступень = [[доктор наук|доктор филологичных наук]], 1972 |alma mater = [[Универзита Лоранда Етвеша|Будапештска универзита]] |главны роботы = |честны титулы = |членство в = Мадярска Академия Наук<ref name="Dezső">Dezső László (1928-2016)</ref> |одзнакы = |категория склада = }} '''Ласло Дежев''', {{ref-hu}} ''Dezső László'', *[[26. октобер]] [[1927]], [[Будьи]] Будапештска область (днесь жупа Пешт), [[Мадярске кральовство]] – †[[16. авґуст|16. август]] [[2016]] [[Падуа]], [[Италия]] — мадярскый [[языкознаня|языкознатель]], [[доктор наук|доктор филологичных наук]] з [[1972]], [[професор]] з [[1975]].<ref name="Barany">Єлизавета Барань</ref><ref name="Dezső"/> == Биография == Закончив [[Универзита Лоранда Етвеша|Будапештску универзиту]] (1952)<ref name="Isaevic">Ісаєвич Я. Д.</ref> зоз фахом преподавателя [[Русскый язык|русского]], [[Мадярскый язык|мадярского]] и [[Англицкый язык|англицкого]] языка, а в том фаху працовав пять рокы в Инштитутѣ чужоземных языкох, пак в библиотецѣ Будапештской универзиты, а од року 1964 — в Инштитутѣ языкознаня Мадярской Академии Наук.<ref name="Barany"/> В роках 1975–1985 быв [[професор]]ом [[Дебреценска универзита|Дебреценской универзиты]], а од року 1988 позваный до Падуанской универзиты.<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref> Найпродуктивнѣйшым периодом быв дебреценскый, а в Падуи по одходѣ до пензии зостав жити до конця живота.<ref name="Barany"/> == Творба == Ласло Дежев автор понад 200 научных робот, з котрых 17 монографии (3 в сполуавторствѣ).<ref name="Barany"/> Важнѣйшы роботы, дотычны Угорской Руси, суть:<ref name="Isaevic"/> # Памятники деловой письменности Закарпатья XVIII ст. Будапешт, 1965 # Очерки по истории закарпатских говоров. Будапешт, 1967 # Украинский памятник середины XVI ст. Няговские поучения. Словарь и анализ. Дебрецен, 1985 # А XVI–XVIII századok kárpatalja ukrán nyelvműemlék magyar jövevényszavai. Budapest, 1989 # Деловая письменность русинов в XVI–XVIII веках. Словарь, анализ, тексты. Ниредьгаза, 1996. Переважно занимав ся литературныма памятниками [[XVI. стороча|XVI]]–[[XVIII. стороча]] з [[Угорска Русь|Угорской Руси]] (доба, коли формовав ся русинскый язык), з котрых складовав и словникы.<ref name="Magocsi"/> == Жерела и одказы == * {{Cite web |title= '''Dezső László (1928-2016)''' |date= 2016.08.29 |url= http://www.nytud.hu/archiv/dezso_laszlo.html |publisher= MTA Nyelvtudományi Intézet |accessdate= 30.10.2022}}{{ref-hu}} * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Dezső, László |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/91 91] }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Єлизавета Барань''' |chapter= Ласло Деже — дослідник української діалектології |title= Studia Slavica Hung. 61/2 (2016) |pages= 387–396 |doi= 10.1556/060.2016.61.2.10 }}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''Ісаєвич Я. Д.''' |chapter= ДЕЖЕ Ласло |title= // Енциклопедія історії України: Т. 2: Г-Д / Редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. НАН України. Інститут історії України. |volume= {{nowrap|Т. 2: Г-Д}} |location= Київ |publisher= В-во "Наукова думка", 2004. - 688 с.: іл.. |url= http://www.history.org.ua/?termin=Dezhe_Laslo |accessdate= 29.10.2022}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1927|2016|Дежев, Ласло}} [[Катеґорія:Педаґоґы]] [[Катеґорія:Лингвисты]] [[Катеґорія:Лексикографы]] mdn9xb95ah1lt6a5g5buzlfz048o54r Емилиан Грабовскый 0 19048 168550 167490 2026-08-20T21:46:59Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168550 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Емилиан Грабовскый |Имя_оригиналне={{ref-uk}} Еміліан Романович Грабовський |Категория_склада= 31 Sobranetska Street |Образчик={{Фоторамка|Увидьте портрет|width=110|align=center|pos=top |link=https://zakarpat.brovdi.art/media/zoo/images/grabovsky_4319f45181bb581419ed804abd471e24.png}} |Чинность=[[малярь]], график |Уроджѣня={{Birth date|1892|11|20}} |Мѣсто_роджѣня= [[Ужгород]], [[Угорска Русь]], [[Мадярске кральовство]] |Упокоеня={{Death date and age|1955|10|20|1892|11|20}} |Мѣсто_смерти= [[Ужгород]], [[Закарпатска область]], [[Украина]] |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу=[[теметов Калвария]], [[Ужгород]] }} [[File:Будинок, в якому жив і працював Закарпатський художник Е.Р. Грабовський 1.JPG|thumb|260px|{{center|Ужгород, Собранецька 31}}]] '''Емилиан Грабовскый''', {{ref-uk}} ''Еміліан Романович Грабовський'', *&nbsp;[[20. новембер]] [[1892]], [[Ужгород]], [[Угорска Русь]], [[Мадярске кральовство]] – †&nbsp;[[20. октобер]] [[1955]], [[Ужгород]], [[Закарпатска область]], [[Украина]]— подкарпатскый [[малярь]] и график, польского походжѣня.<ref name="Pop2001">Иван Поп</ref><ref name="Pop2005">Ivan Pop</ref><ref name="Misanic">Володимир Мишанич</ref> == Биография == Походив зоз многодѣтной родины польского емигранта, участника повстаня 1863, и быв наймолодшым в родинѣ. Уже в зачаточной школѣ выказав наданость ку мальованю. В септембрѣ 1911, по закончѣню Ужгородской гимназии з одзначѣньом, склав вступный испыт до училища ужиткового умѣня в [[Будапешт]]ѣ (1911–1915). Продовжив штудии на Высшой школѣ вытварного умѣня в [[Будапешт]]ѣ (1915–1917), котру на третьом рочнику мусѣв лишити через финанчну тѣсню. До року 1918 жие во Великой Бани, {{ref-hu}} ''Nagybánya'', де ся прилучать ку богатой традициями великобанской малярской школѣ, але в року 1919 через смерть матери вертать ся до [[Ужгород]]у. Ту въедно з [[Адалберт Ерделий|Ерделийом]], [[Йосиф Бокшай|Бокшайом]] ай иншыми [[Малярь|малярями]] активно ся участнить творчого живота [[Подкарпатя]]. На улици Собранецькой в родичовском домѣ отварять свою майстерню. В {{nowrap|1920-х роках}} бере участь в малярскых выставках в [[Ужгород]]ѣ, [[Мукачово|Мукачовѣ]], [[Берегово|Береговѣ]]. [[Кошицѣ|Кошицях]], помалы доставать вызнаня.<ref name="Misanic"/> Несталы заробкы го примушують в року 1926 одыйти до [[Будапешт]]у, де бывали его братя, и прияти пост рештавратора образох в Мадярском кральовском земледѣлском музею. Але в {{nowrap|1930-х роках}} економична криза заберать од него ай тот заробок. До [[Ужгород]]у ся вертать ещи раз в року 1939, жие во великой худобности, заробляючи на живобытя як помочник библиотекаря мерии аж до року 1944. Аж послѣдне десятьроча свого живота, в повойновой добѣ, мав можность в повности оддати свою енергию умѣню. В року 1946 прияв го за члена Сполок совѣтскых малярьох УССР, образы Грабовского купуе Державна закупна комисия при Кабинетѣ Министрох УССР. Од року 1945 бере активну участь в областных, републичных и всесоюзных выставках. Зокрема, в року 1947 его образ ''Рѣка Латориця'' быв експонованый на Всесоюзной умѣлецкой выставцѣ в [[Москва|Москвѣ]].<ref name="Pop2005"/><ref name="Misanic"/> В децембрѣ 1953 в [[Ужгород]]ѣ ся отворила персонална выставка Грабовского, до котрой ся приготовляв довго й серйозно. Там представив 96 творы, з них — 32 мальбы, иншы — графика. В часѣ организации выставкы умѣлець быв уже тяжко хворый. 20. октобра 1955 Емилиан Грабовскый умер.<ref name="Misanic"/> == Творба == Умѣлецке наслѣдство Грабовського обсягуе понад 500 малярскы и графичны творы, переважно пейзажы. В них ся все усиловав точно, правдиво указати краину, майстерно передавав настрой, певный стан природы. Майстру ся удавало влапити и зафиксовати на полотнѣ тот момент, коли послѣдны лучи сонця падуть на землю, а пак уже настане змерьк, або ранну мряку в горах, яка туй-туй ся розыйде. Типовы назвы образох: «Лѣтный змерьк», «Зимова мряка», «Перед бурьов».<ref name="Misanic"/> Наперек тиску, котрый чинила комунистична влада на умѣлцьох, обы служили идеологичным потребам режиму, Грабовскый продовжовав творити во своем старом штилу, лем на вонок, ту-там додавав своим мальбам назвы, котры мали одбивати совѣтскы политичны реалии {{nowrap|1950-х}}: ''Колгоспны стогы'' (1950), ''Путик в колгоспных полях при Доманинцях'' (1950).<ref name="Pop2005"/> Окрем пейзажох [[Импресионизм|импресионистичного]] напряму быв автором карикатур, плакатох. Векша часть робот ся хранит в Закарпатском умѣлецком музею. На родичовской хыжи Грабовского была отворена памятна табла.<ref>К. Є. Стельмах</ref> ==Жерела и одказы== * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Ivan Pop''' |chapter= Hrabovs'kyi, Emilian |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/n220 203] }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Володимир Мишанич''' |chapter= Еміліан Грабовський |title= // Календар краєзнавчих пам’ятних дат на 2007 рік |location= Ужгород |publisher= Вид-во В. Падя­ка, 2006 |url= https://www.kolyba.org.ua/unikalne–zakarpattja/vidomi–zakarpatci/616–vidomiz3 }}{{ref-uk}} * {{Поп2001|статья= Грабовский Эмилиан |позиция=С.&nbsp;144}} * {{Cite book |author= '''К. Є. Стельмах''' |chapter= Грабовський Еміліан Романович |title= // Енциклопедія Сучасної України : енциклопедія [електронна версія] / ред.: І.&nbsp;М.&nbsp;Дзюба, А.&nbsp;І.&nbsp;Жуковський, М.&nbsp;Г.&nbsp;Железняк та ін.; НАН України, НТШ |location= Київ |publisher= Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2006 |volume= Т.&nbsp;6. |url= https://esu.com.ua/article-26775 |accessdate= 28.11.2022}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1892|1955|Грабовскый, Емилиан}} [[Катеґорія:Русиньскы малярї]] hgq1x0aejmqh7p0l2rj60kwjls7ku4y Наш родный край 0 19050 168535 133778 2026-08-20T21:28:22Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168535 wikitext text/x-wiki {{Публикация | статус = Часопис про школну молодежь | назва = Наш родный край | назва иншоязычна = | образчик = <!-- напр. [[Файл:ХХХ.jpg|250px]] --> | образчика подпис = | автор = <!-- автор/авторка/авторове --> | редактор = [[Александер Маркуш]]<!-- редактор/редакторка/редакторы --> | авдио награня = | назва оригинала = | товмач = <!-- товмач/товмачка/товмаче --> | илустратор = <!-- илустратор/илустраторка/илустраторы --> | обкладка роботы = | держава = [[Чехословакия]],<br>[[Подкарпатска Русь]] | язык = | едиция = | число выпуска = | темы = [[етнография]], [[история]], [[география]]<!-- тема/темы --> | жанры = <!-- жанер/жанры --> | выдаватель = | датум появы = новембер 1922 —<br> 1939 | тип медиа = <!-- полиграфия, дигитална книга, аудиофайл --> | число сторон = | награда = <!-- награда/награды --> | isbn = | зазначкы = | категория склада = <!-- напр. Gulliver's travels --> }} '''Наш родный край''' (1922–1939, [[Тячово]]) — мѣсячный илустрованый дѣточый краеписно-педагогичный [[часопис]], котрый выходив через цѣлый период перебываня [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] в [[Чехословакия|Чехословакии]].<ref name="Almasi">М. Алмашій</ref><ref name="Pop2005">Ivan Pop</ref> == История == Часопис в подтитулку ся называв «новинка для молодежи Подк. Руси». Перве число вышло в новембрѣ [[1922]] в [[Ужгород]]ѣ, а з другого числа и до 1939 року часопис выходив в [[Тячово|Тячовѣ]]. Выдавательом было учительство школных округох Севлюш, Хуст, Рахово и Тересва. Одповѣдалный выдаватель быв Е.&nbsp;Егрецкый, а одповѣдалный редактор — [[Александер Маркуш]]. Обсягом часопису были переважно популарны материалы, котры информовали читателя о географии, истории и културѣ Подкарпатской Руси, а тыж етнографичны материалы о традичном животѣ села, котры зберали и засылали векшинов школяре старшых рочникох. Языком быв простый мѣстный [[русинскый язык]], а найвекшу любеность часопис заслужив меджи учительством и школнов молодежов.<ref name="Almasi"/><ref name="Pop2005"/> == Днешность == В року 1998 была проба обновити выданя под назвов ''Наш рідний край'' в [[украинскый язык|украинском языку]], але вышли лем даколько чисел. В року 2002 вышла репринтна зберька текстох з оригиналного часописа, ориентована переважно на етнографию, автором котрых быв [[Александер Маркуш]]:<ref name="Almasi"/><ref name="Pop2005"/> * Олександр Маркуш. Наш рідний край. Народознавчі матеріали про Закарпаття / Упорядник, автор передмови і приміток І.&nbsp;М.&nbsp;Сенько — Ужгород, 2002. Найбогатшы колекции оригиналного часописа суть в библиотецѣ [[УжНУ]] и Закарпатском музею им. [[Тивадар Легоцкый|Т. Легоцкого]]. Новодобы згледователѣ зазначають популарный характер материалох часописа, котры з погляду днешной наукы не мають великой цѣнности.<ref>Михайло Біланич</ref> == 100-роча журнала == В новембрѣ 2022 научна библиотека УжНУ организовала выставку ку 100-рочу выхода в свѣт первого числа часописа. Одзначено, же выданя заграло важну роль в ширеню краеписа, популаризации народной културы Подкарпатской Руси, прискѣплѣню патриотизму; дотеперь не стратило свою актуалность як жерелова база про ученых, што згледують историю краю. {{Цитат 2 |Часопис ''Наш родный край'' — едно з тых выдань, што на полици не залежують ся, все мать читателя, наперек свого вѣку.|{{Цитат 3 | Оригиналный текст {{ref-uk}}| Аналізуючи запити користувачів, з упевненістю можна стверджувати, що часопис «Наш рідний край» є одним з тих видань, що на полиці не залежується він завжди в русі незважаючи на його вік |Мария Чорнѣй, ведуча сектору краеписной литературы<ref>[https://www.facebook.com/hashtag/%D0%B7_%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%96%D0%B2_%D1%96%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%96%D1%97? Научна библиотека УжНУ]</ref>}}}} == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Ivan Pop''' |chapter= Nash rodnŷi krai |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/n362 345] }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''М. Алмашій''' |chapter= Наш родный край |title= // Алмашій, Михайло: Русинська педагогічна енциклопедія |location= Ужгород |publisher= Карпатська Вежа, 2005 — 304&nbsp;с — |at=С.&nbsp;179 |isbn= 966-2674-43-X }}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''Михайло Біланич''' |chapter= Елементи екологічного виховання на сторінках журналу «Наш родный край» 1922–1938 |title= // Науковий збірник Закарпатського краєзнавчого музею |volume= Випуск XII |location= Ужгород |publisher= ІВА, 2012 |at= Стор.&nbsp;220–224 |url= https://www.researchgate.net/publication/309240015_Elementi_ekologicnogo_vihovanna_na_storinkah_zurnalu_Nas_rodnyj_kraj}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Русинскы новинкы]] {{Статя тыждня}} 1utp7il16krul2djy3r3buzwsrzicvb Степан Добош 0 19084 168525 167492 2026-08-20T21:12:59Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168525 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Степан Добош |Имя_оригиналне= {{ref-uk}} Степан Васильович Добош |Категория_склада= |Образчик= {{Фоторамка|Увидьте фото|align=center|pos=top|width=90 |link=https://esu.com.ua/images/article_images/D/tom8-0103.jpg}} |Образчика_подпис= |Чинность= [[педагог]], [[литературознатель]] |Уроджѣня= {{Birth date|1912|12|08}} |Мѣсто_роджѣня= [[Обава]], [[Угорска Русь]], [[Мадярске кральовство]] |Упокоеня= {{Death date and age|1978|02|23|1912|12|08}} |Мѣсто_смерти= [[Пряшов]], [[Чехословакия]] |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу=Олшанскый теметов, [[Пряшов]] }} '''Степан Добош''', {{ref-uk}} Степан Васильович Добош, *[[8. децембер]] [[1912]], [[Обава]], [[Угорска Русь]], [[Мадярске кральовство]], (днесь [[Украина]]) – †[[23. фебруар]] [[1978]], [[Пряшов]], [[Чехословакия]] — [[педагог]], [[литературознатель]], первый ректор [[Ужгородска народна универзита|Ужгородской универзиты]].<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref><ref name="Kucov">Костянтин Куцов</ref><ref name="Peniak">П. С. Пеняк, М. І. Зимомря</ref><ref name="Chlanta">Хланта І. В.</ref> == Биография == Скончив русску гимназию в [[Мукачово|Мукачовѣ]] (1923–1931), де под вплывом професорох, русскых емигрантох, став ся твердым [[русофил]]ом, поважуючым себе и вшиткых подкарпатскых Русинох конарьом великорусского народа. Абсолвовав филозофску факулту [[Карлова универзита|Карловой универзиты]] в [[Прага|Празѣ]] (1932–1937), де штудовав русску историю, язык и литературу. Працовав професором гимназии в [[Берегово|Береговѣ]] (1937–1938), в [[Мукачово|Мукачовѣ]] (1939–1945). В часѣ войны написав «Исторію подкарпаторуськой литературы», (Мукачово, 1942), в котрой наголошовав ей самостойность, одлику од русской и украинской литератур. При основаню Ужгородской универзиты в октобрѣ 1945 став ся ей первым ректором. Пробовав зобрати там подкарпатску интелигенцию, але то не одповѣдало планам комунистичной влады [[СССР]]: его традичне подкарпатске русофилство протиречило комунистичной [[Украинизация|украинизации]] края. Еще перед зачатком выукового рока было му предложено, жебы ся того поста лишив, на што он мудро и пристав. В року 1946 выхосновавши факт, же его супруга была гражданка [[Чехословакия|ЧСР]], емигровав до [[Чехословакия|Чехословакии]]. Быв [[професор]]ом русской гимназии в [[Пряшов]]ѣ (1946–1949), [[Липтовскый Микулаш|Липтовском Микулашу]] (1949–1951), Медицинском инштитутѣ в [[Кошицѣ|Кошицях]] (1951–1952), в пряшовской Высшой педагогичной школѣ (1954–1959), около двадцять рокы ведучым катедры русского языка и литературы [[Универзита Павла Йозефа Шафарика|Универзиты П.&nbsp;Й.&nbsp;Шафарика]] в [[Пряшов]]ѣ (1959–1977), продекан (1969–1972), доцент (19б1). В добѣ [[Украинизация|украинизации]] Добош зостав при свойой русской ориентации. По русскы написав перву академичну биографию А.&nbsp;И.&nbsp;Добрянского (Адольф Иванович Добрянский: Очерк жизни и деятельности, 1956), а тыж монографию о творчости Ю.&nbsp;Ставровского-Полрадова (Юлий Иванович Ставровский-Попрадов: Очерк жизни и творчества, 1975).<ref name="Magocsi"/> == Основны публикации == Меджи основныма публикациями Степана Добоша суть *згледованя:<ref name="Chlanta"/> ** До автобіографії О.В.Духновича (1963) ** Русские книги в городе Пряшев (1965) ** Проблематика будителів та учительства в українській літературі Східної Словаччини (1967) ** О некоторых изобразительно-выразительных средствах а поэзии Ставровского-Попрадова (1967) ** Мотивы А. С. Пушкина в творчестве Ставровского-Попрадова (1968) ** Слово про письменника-лірика (1970) * монографии:<ref name="Peniak"/> ** А. И. Добрянский: Очерк жизни и деятельности, 1956 ** Ю. И. Ставровский-Попрадов: Очерк жизни и творчества, 1975 == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Dobosh, Shtefan / Doboš, Štefan |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/n109 92]–93 |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= }}{{ref-en}} * {{Cite web |author= '''Костянтин Куцов''' |title= Степан Добош – фундатор Ужгородського університету |date= 10.12.2007 |publisher= mukachevo.net |url= http://www.mukachevo.net/ua/news/view/13180 |accessdate= 2022-12-10}}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''П. С. Пеняк, М. І. Зимомря''' |chapter= Добош Степан Васильович |title= // Енциклопедія Сучасної України / ред.: І.&nbsp;М.&nbsp;Дзюба, А.&nbsp;І.&nbsp;Жуковський, М.&nbsp;Г.&nbsp;Железняк та ін.; НАН України, НТШ |location= Київ |publisher= Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2008 |volume= Т.&nbsp;8 |url= https://esu.com.ua/article-22351 |accessdate= 10.12.2022}} * '''Хланта І. В.''' Добош Степан Васильович //{{ЕЗВО20}}, С.117 == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1912|1978|Добош, Степан}} [[Катеґорія:Педаґоґы]] 8svf00cl91v3ml0z5icf5fj4ujf641t Микола Лелекач 0 19137 168539 167493 2026-08-20T21:38:21Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168539 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Микола Лелекач |Имя_оригиналне= ''Микола Михайлович Лелекач''{{ref-uk}} |Категория_склада= Rusyn historians |Образчик= [[File:Лелекач М. М.jpg|230px]] |Образчика_подпис= |Чинность= [[историк]], [[педагог]], |Уроджѣня= {{Birth date|1907|12|19}} |Мѣсто_роджѣня= [[Корытняны]], [[жупа Унг]], [[Мадярске кральовство]] |Упокоеня= {{Death date and age|1975|09|06|1907|12|19}} |Мѣсто_смерти= [[Ужгород]], [[УССР]] |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу=<!-- не знати --> }} '''Микола Лелекач''', {{ref-uk}} ''Микола Михайлович Лелекач'' (псевдоним «Леми Мишилко», криптонимы «Н. Л-кач», «Н. Л.»; {{nowrap|*[[19. децембер]] [[1907]]}}, [[Корытняны]], [[жупа Унг]], [[Мадярске кральовство]]&nbsp;– {{nowrap|†[[6. септембер]] [[1975]]}}, [[Ужгород]])&nbsp;— [[историк]], [[педагог]], [[литературознатель]], [[Библиография|библиограф]], културно-просвѣтный дѣятель [[Подкарпатя]] украинской ориентации.<ref name="AlmasiPop">Mykhailo Almashii, Ivan Pop</ref><ref name="Zvorski">Зворський Сергій Леонідович</ref> == Биография == Походив з роботницкой фамилии. Скоро зостав без отця, котрый загынув на зароботках в Америцѣ (1917). Учив ся в [[Народна школа (Мадярске кралевство)|народной школѣ]] в [[Корытняны|Корытнянох]] (1916–1921), Ужгородской гимназии (1921–1929), на филозофской факултѣ [[Карлова универзита|Карловой универзиты]] в [[Прага|Празѣ]] (1929–1934), де быв секретарьом «Союзу подкарпатскых руськых штудентох» (1931–1932). По шоровой службѣ в чехословацком войску (1934–1936) куртый час преподавав на [[хуст]]ской гимназии (1936), пак одышов до [[Ужгород]]у, де быв архиварьом Земского архиву [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] (1936–1939), секретарьом ''[[Подкарпатское Общество Наук|Подкарпатского общества наук]]'' и редактором выдань ПОН (1941–1942), професором Ужгородской учительской семинарии (1942–1944). В юну 1944 быв мобилизованый до мадярского войска. На выходном фронтѣ трафив до заятя и добровольно перейшов на бок Червеной армады, де до септембра 1945 служив товмачом з мадярского и чешского, а з фронтом дойшов до [[Прага|Прагы]]. По демобилизации став ся первым директором Централного державного историчного архиву [[Закарпатска Украина|Закарпатской Украины]] (1945–1946, теперь Державный архив Закарпатской области). Од року 1946 — на историчной факултѣ новоствореной [[Ужгородска народна универзита|Ужгородского державной универзиты]]: старшый преподавач (1946–1947), доцент (1947–1948, 1956–1969), ведучый катедры общой истории (1948–1956).<ref name="Zvorski"/><ref name="AlmasiPop"/> == Творба == Переважна часть робот Миколы Лелекача написана в добѣ, коли працовав в архивѣ и в [[ПОН]]. В совѣтском периодѣ мусѣв дати почестунок комунистичной идеологии и догмам и написав роботы, опубликованы в ''Науковых записках'' универзиты, в котрых «обосновав» «споконвѣчны» звязи [[Угорска Русь|Угорской Руси]] з восточным славянством:<ref name="AlmasiPop"/> * Про приналежність Закарпаття до Київської Русі в Х–ХI ст. Іп НЗ УжДУ, Ужгород, 1949, Т.2; * Культурні зв'язки з Україною і Росією в XVII–XVIII ст. Іп НЗ УжДУ, 1954, Т.9. Меджи найцѣннѣйшыма роботами суть «Загальна бібліо­графія Підкарпаття» (Унгвар, 1943), «Історія міст і сіл Української РСР. Закарпатська область» (К., 1969), де выхоснованы в великой мѣрѣ его материалы.<ref>М. В. Олашин</ref> == Главнѣйшы публикации == * Зейканѣ (До исторіѣ фамиліѣ Зейкань) // Зоря-Hajnal. – 1942. – Ч. 1–2. – С.&nbsp;35–42; * Подкарпатское письменство на початку ХХ.&nbsp;вѣка / Николай Лелекачъ; Выданя Подкарпатского Общества Наукъ. – Унгваръ: 1944. – 32&nbsp;с.; * Мункачевска богословска школа (1744–1776) / Николай Лелекачъ; Выданя Подкарпатского Общества Наукъ. – Унгваръ: Друкарня Подкарпатского Общества Наукъ, 1943. – 24&nbsp;с.; * Загальна библіографія Подкарпатя / Зложили Лелекачъ&nbsp;Н., Гарайда&nbsp;И. = Kárpátalja általános bibliográfiája / Öszeállították Lelekács Miklós és Harajda János: З додатками: 1.&nbsp;Библіографія подкарпатской руськой литературы; 2.&nbsp;Библіографія подкарпатской руськой исторіѣ литературы = Загальна бібліографія Підкарпаття / Уклали Лелекач&nbsp;М., Гарайда&nbsp;І.: З додатками: 1.&nbsp;Бібліографія підкарпатської руської літератури; 2.&nbsp;Бібліографія підкарпатської руської історії літератури / Факс. вид. (на русинській та угорській мовах) ; Передмова Д.&nbsp;Данилюка; Післямова В.&nbsp;Падяка. – [Факсимільне вид. 1944]. – Ужгород : Вид-во В.&nbsp;Падяка, 2000. – 214&nbsp;с.; * Выборъ изъ старого руського письменства Подкарпатя (отъ найдавнѣйшихъ початковъ до середины ХІХ.&nbsp;в.) / сост. Н.&nbsp;Лелекач, М.&nbsp;Грига; Выданя Подкарпатского Общества Наукъ. – Унгваръ: Друкарня Подкарпатского Общества Наукъ, 1943. – 136&nbsp;c. – На обкл. рік видання 1944. == Честь памяти == * 19. децембра 2012 в школѣ села [[Корытняны]] историци [[Ужгородска народна универзита|УжНУ]] славностно припомянули живот и творчость Миколы Лелекача. Участник славности познатый скулптор [[Михайло Белень|М.&nbsp;Белень]] приобѣцяв выготовити мемориалну таблу.<ref>[https://korytnjanyskol.at.ua/news/zanovo_vidkritij_mikola_lelekach/2012-12-24-51 Заново відкритий Микола Лелекач]</ref> * 20. децембра 2013 на фасадѣ Корытнянской школы отворена памятна табла од [[Михайло Белень|М.&nbsp;Беленя]] з портретом Миколы Лелекача, де е спомянутый яко вызнамный родак села и найславнѣйшый абитуриент школы.<ref name="Zvorski"/> == Интересны факты == * Укажка з полемикы Миколы Лелекача и [[Федор Потушняк|Федора Потушняка]] з добы [[ПОН]]: [https://rusin8.webnode.ru/news/o-poetakh-i-kritikakh/ О поетах и критиках (Русинська Веб-книга)] == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Mykhailo Almashii, Ivan Pop''' |chapter= Lelekach, Mykola |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/n301 284]–285 |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= }}{{ref-en}} * {{Cite web |author= '''Зворський Сергій Леонідович''' |date= 2017 |url= https://ube.nlu.org.ua/article/Лелекач%20Микола%20Михайлович?fbclid=IwAR3FY9kfrtKbLTxO-83K8xaS8-lN_gwR9Joe5VZRZTfFXywSOb7i67OLiHE |title= Лелекач Микола Михайлович |publisher= // Українська бібліотечна енциклопедія |accessdate= 2022-12-21}}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''М. В. Олашин''' |chapter= Лелекач Микола Михайлович |title= // Енциклопедія Сучасної України / ред.: І.&nbsp;М.&nbsp;Дзюба, А.&nbsp;І.&nbsp;Жуковський, М.&nbsp;Г.&nbsp;Железняк та ін.; НАН України, НТШ |location= Київ |publisher= Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2016 |volume= Т.&nbsp;17 |url= https://esu.com.ua/article-54129 |accessdate= 22.12.2022}}{{ref-uk}} ==Референции== {{reflist}} {{Lifetime|1907|1975|Лелекач, Микола}} [[Катеґорія:Русиньскы історіци]] [[Катеґорія:Русиньскы педаґоґы]] ibj8r4cqczz0jyj2kzj5mwmausigs0b Иван Туряниця (биохемик) 0 19463 168501 167513 2026-08-20T20:47:01Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168501 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Иван Туряниця |Имя_оригиналне= Іван Михайлович Туряниця{{ref-uk}} |Категория_склада= |Образчик= {{Фоторамка|Увидьте фото|align=center|width=90|pos=top |link=https://www.uzhnu.edu.ua/uploads/news/20230410_1902_turyanitsya_Im_(foto).JPG}} |Образчика_подпис= |Чинность= професор УжНУ (биохемия), сполоченскый дѣятель |Уроджѣня= {{Birth date|1943|01|16}} |Мѣсто_роджѣня= [[Микуловцѣ]], [[Мадярске кральовство]] (дн. Украина) |Упокоеня= {{Death date and age|2023|04|09|1943|01|16}} |Мѣсто_смерти= [[Нѣтра]],<br>[[Словакия]] |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу=<!-- [[теметов Калвария]], [[Ужгород]] --> }} '''Иван Туряниця''', {{ref-uk}} ''Іван Михайлович Туряниця'', *[[16. януар]] [[1943]], [[Микуловцѣ]], [[Мадярске кральовство]] (дн. Украина) – †[[9. апріль|9. апрѣль]] [[2023]], [[Нѣтра]], [[Словакия]] — [[професор]] [[Ужгородска народна универзита|УжНУ]] ([[биохемия]]), [[Русины|русинскый]] [[Сполоченство|сполоченскый]] дѣятель.<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref><ref name="Veselov158">Веселов Всеволод Игоревич, с. 158</ref><ref name="Obituary">Пам’яті професора Івана Михайловича Туряниці</ref> == Педагогична и научна робота == ;В Украинѣ:По скончѣню середньой школы в [[Мукачово|Мукачовѣ]] (1959) абсолвовав Черкасскый педагогичный инштитут (1959–1964) и затым выучовав [[Биология|биологию]] и [[хемия|хемию]] в [[школа]]х [[Закарпатска область|Закарпатской области]]. В року 1968 наступив до ашпирантуры медицинской факулты [[Ужгородска народна универзита|Ужгородской державной универзиты]] и наступно зыскав мѣсто старшого научного сотрудника. В року 1971 оборонив кандидатску дизертацию з [[Биохемия|биохемии]], а в року 1988 дизертачну роботу доктора филозофии (Ph.D., на Универзитѣ приятельства народох в Москвѣ). Понад 30&nbsp;рокы преподавав биохемию на медицинской факултѣ [[Ужгородска народна универзита|Ужгородской универзиты]] в статусѣ старшого научного сотрудника (1968), доцента (1988) и професора (1990–2000).<ref name="Magocsi"/><ref name="Veselov158"/> Опубликовав серию робот в области [[Биохемия|биохемии]] и е автором вецерох фармацевтичных патентох.<ref name="Magocsi"/> ;В Словакии:В року 2000 быв покликаный до [[Нѣтра|Нѣтры]] професором катедры живлѣня чоловѣка на Словацкой польногосподарской универзитѣ, де працовав до року 2018. Под його веджѣньом 4 ашпиранты здобыли докторат. Опубликовав понад 40 научных робот.<ref name="Obituary"/> ;Бечельованя:Резултатами научно-зглядовательской роботы професора Туряницѣ суть понад 400 научных публикаций и 25 патентох. В року 2004 Свѣтовый научный комитет в [[Кембриджска универзита|Кембриджу]] признав його выникаючы здобытя в области биохемии ай вызнаменав го ''дипломов Славы'', а в штудийном року 2008–2009 быв названый ''Чоловѣком року''.<ref name="Obituary"/> == Сполоченска чинность == Иван Туряниця в постсовѣтской добѣ припоив ся ку русинскому руху од самого его зачатку. Отворено выступовав за [[Автономия|автономию]] [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] в [[Украина|Украинѣ]] и вызнаня [[Русины|Русинох]] за окрему народность. Пропаговав свою позицию в часѣ визитох до [[Европска унія|европскых штатох]] и [[США]], а вдну [[Украина|Украины]] як выбраный репрезентант [[Русины|Русинох]].<ref name="Magocsi"/> 15. фебруара 1992 быв выбраный за предсѣдника ''Общества Карпатскых Русинох'' намѣсто [[Василь Сочка-Боржавин|В.&nbsp;Сочкы-Боржавина]].<ref name="Veselov158" /> В роках 1993–2001 быв членом выконного заряду ''Свѣтовой Рады Русинох''.<ref name="Magocsi" /> В року 1993 створив ''Дочасну владу републикы Подкарпатска Русь'' и став на ей челѣ. В роках 1994–1998 быв посланцьом Областной рады. В року 1999 году «Дочасну владу» розвязав. В року 2000 одступив з роботы в Ужгородской универзитѣ и выемигровав до словацкой [[Нѣтра|Нѣтры]]. Од {{nowrap|2000-х рокох}} фактично одстранив ся од участи в русинскых акциях.<ref name="Veselov158"/> == Литературна чинность == Иван Туряниця выдав властну поетичну зберьку ''Рудна земле пудкарпатська'' (1999).<ref name="Magocsi"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Turianytsia, Ivan M. |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/503 503] }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Веселов Всеволод Игоревич''' |title= Русины Закарпатской области Украины: институализация и функционирование общественных организаций в&nbsp;1989–2001&nbsp;гг. |url= https://www.hist.msu.ru/Science/Disser/Veselov.pdf |publisher= Московский государственный университет имени М.&nbsp;В.&nbsp;Ломоносова, исторический факультет, 2016 |location= Москва }}{{ref-ru}} * {{Cite web |title= '''Пам’яті професора Івана Михайловича Туряниці''' |url= https://www.uzhnu.edu.ua/uk/news/pamyati-profesora-Ivana-mihajlovicha-turyanitsi.htm |publisher= УжНУ, кафедра біохімії та фармакології |accessdate= 2023-04-11}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1943|2023|Туряниця, Иван Михайлов}} [[Катеґорія:Русиньскы народны дїятелї]] 97ygj8h7tjt4qtivcz5np40h5gldi7p Иван Туряниця (комунистичный дѣяч) 0 19495 168515 158628 2026-08-20T20:57:39Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168515 wikitext text/x-wiki {{Везирь | имя = Иван Иванович Туряниця | жена = <!-- Хотьяке значѣня, кедь жена --> | образок = Blank.jpg<!-- Имя файла --> | величина_образка = 1px | подпис_под_образком = [https://upload.wikimedia.org/wikipedia/uk/4/44/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%8F%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%8F_%D0%86%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%86%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87.jpg Увидьте фото] | пост = 1. секретарь [[Комунистична партия Закарпатской Украины|Комунистичной партии Закарпатской Украины]] | монарх = | президент = | вице-президент = | премьер = | предходник = новый пост | наступник = Иван Компанець | меживлада = <!-- хотьяке значѣня, кедь еще не зайняв пост --> | зачаток_термина = 1944 | конець_термина = 1948<ref>Од року 1946 Закарпатского обкома КП(б) Украины.</ref> | герб = | подпис_герба = | пост2 = Предсѣдник Народной Рады Закарпатской Украины | монарх2 = | президент2 = | премьер2 = | зачаток_термина2 = 26. новембер 1944 | конець_термина2 = 22. новембер 1946 | предходник2 = новый уряд | наступник2 = уряд ликвидованый <!-- Дале так само з номерами 3-9 --> |пост3 = Предсѣдник выконного комитета Закарпатской областной рады | зачаток_термина3 = 1946 | конець_термина3 = 1951 | предходник3 = новый пост | наступник3 = Иван Ваш |пост4 = Предсѣдник выконного комитета Закарпатской областной рады | зачаток_термина4 = 1952 | конець_термина4 = 1955 | предходник4 = Иван Ваш | наступник4 = Иван Гарагонич | датум_уроджѣня = {{Birth date|1901|05|25}} | мѣсто_уроджѣня = [[Быстриця (Мукачовскый район)|Ряпидь]], [[Жупа Берег]], [[Мадярске кральовство]] | датум_смерти = {{Death date and age|1955|03|27|1901|05|25}} | мѣсто_смерти = [[Ужгород]], [[УССР]] | назывка = | alma_mater = | едукация = | горожанство = | народность = | партия = | династия = | род = <!-- алтернатива параметру «династия» --> | мати = | отець = | супруга = | супруг = | дѣти = | своина = | профессия = | шаржа = <!-- про военных --> | вѣра = | награды = | премии = | честна титула = | сайт = | категория в Commons = <!-- Назва категории на Викискладѣ --> }} '''Ива́н Ива́нович Туряни́ця''', {{ref-uk}} ''Іва́н Іва́нович Туряни́ця''; *[[25. май]] [[1901]], [[Быстриця (Мукачовскый район)|Ряпидь]], [[Жупа Берег]], [[Мадярске кральовство]] (днесь [[Быстриця (Мукачовскый район)|Быстриця]], [[Мукачовскый район]] [[Закарпатска область|Закарпатской области]] [[Украина|Украины]]) – †[[27. марец]] [[1955]], [[Ужгород]], [[Украинска ССР]] — совѣтскый партийный и штатный дѣятель; первый секретарь [[Комунистична партия Закарпатской Украины|Комунистичной партии Закарпатской Украины]] (днесь [[Закарпатска область]] [[Украина|Украины]]).<ref name="Spravocnik">Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898–1991</ref><ref name="Magocsi">Маґочій, Павло-Роберт</ref><ref name="Fedaka"/> == Биография == === Походжѣня === Походив з родины желѣзничаря.<ref name="Magocsi"/> Учив ся в [[Народна школа (Мадярске кралевство)|народной школѣ]], пак зачавши од 14 рокы быв майстерчуком у замочника, роботником на фиресѣ, коминарьом, ковачиком. В року 1917 мобилизованый до австро-мадярского войска, де служив вояком до конця [[Перва свѣтова война|войны]]. По войнѣ — коминарь в [[Мукачово|Мукачовѣ]].<ref name="Dovhanic">Довганич О. Д.</ref><ref name="Fedaka">Сергій Федака</ref> === В медживойню === В року 1919 ([[Мадярска Людова Република (1918-1919)]], [[Мадярска Совѣтска Република]]) — вояк Руськой дивизии Мадярской Червеной армады. За тото по поражцѣ мадярской револуции и приходѣ Чехох быв арештованый и вышорованый до [[Концентрачный лагер|концентраку]] в [[Пряшов]]. Выпущеный в децембрѣ того ж року, працовав яко роботник на ставбах и коминарь. В октобрѣ року 1924 поволаный до чешского войска, демобилизованый в року 1925 и того ж року вступив до [[Комунистична партия Чехословакии|Комунистичной партии Чехословакии]], од року 1926 — член окружного комитету КПЧ и предсѣдник роботницкого здружѣня мукачовскых ставбарьох. В роках 1928–1929 секретарь мукачовского комитету КПЧ.<ref name="Fedaka"/><ref name="Spravocnik"/><ref name="Dovhanic"/> В року 1929 ещи раз трафив до арешту. В фебруарѣ 1930 став на челѣ ужгородского окружного комитету КПЧ. Од партии быв посланый до СССР, де яко партийный функционер достав выуку в Харьковском комунистичном инштитутѣ журналистикы (1930–1933). В роках 1933–1939 быв секретарьом Подкарпатской крайовой рады Червеных професийных здружѣнь, организатором штрайкох и протестох, в року 1936 знова перебывав в арештѣ.<ref name="Pop">Ivan Pop</ref><ref name="Spravocnik"/> === На емиграции === В марцу 1939, у переддень мадярской окупации края, через [[Румыния|Румынию]] емигровав до [[СССР]], де достав статус политичного емигранта, членство в ''Меджинародной организации помочи бойовникам револуции'' ([[МОПР]]) и быв на лѣченю в санаторию ЦК МОПР в селѣ Опалиха Московской области (1939–1940).<ref name="Dovhanic"/> В роках 1940–1941 быв плановач-економиста на локомотивной фабрицѣ имени Октобровой Револуции во [[Ворошиловград]]ѣ, в роках 1941–1943 на росполаганю ''Народного комисариата обороны СССР''.<ref name="Spravocnik"/> В року 1943 представляв [[Подкарпатска Русь|Подкарпатску Русь]] во ''Всеславянском антифашистичном комитетѣ'' в [[Москва|Москвѣ]] и быв членом Рады той организации.<ref name="Magocsi"/> В роках 1943–1944 комисарь (офицер политичной едукации) Третьой окремой бригады Чехословацкого армадного корпуса, участник [[Дуклянска операция|Дуклянской операции]].<ref name="Dovhanic"/> === Закладательом Закарпатской Украины === В октобрѣ 1944, подля догварькы совѣтсых верхностей з генералом [[Лудвик Свобода|Лудвиком Свободом]], велительом Чехословацкого армадного корпуса, Иван Туряниця быв одрядженый за члена Чехословацкой администрации Подкарпатской Руси, котрой шефом быв Франтишек Ньемец.<ref name="Pop"/> [[File:Могила діяча робітничого руху на Закарпатті Туряниці І. І. зображення 1.JPG|thumb|270px|{{center|Гроб И. Туряницѣ на [[Теметов Калвария|теметовѣ Калвария]]}}]] И. Туряниця спочатку подтримовав идею належности [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] ку обновленой [[Чехословакия|Чехословакии]], але неодовго зачав пропаговати «возъединѣня» зоз [[УССР|Совѣтсков Украинов]].<ref name="Magocsi"/> 31. октобра 1944 Туряниця организовав первы легалны за вельо рокы зборы комунистох [[Мукачово|Мукачова]] и створив-обновив на них городску партийну организацию, котрой став на челѣ. За немногы дны скликав {{nowrap|І. конференцию}} [[Комунистична партия Закарпатской Украины|Комунистичной партии Закарпатской Украины]], котра ся одбыла 19. новембра, и быв выбраный за первого секретаря партии. 26. новембра 1944 выступив на {{nowrap|І. зъѣздѣ}} Народных комитетох Закарпатской Украины з головным рапортом, в котром обгрунтовав доцѣльность и необходность приеднаня ку УССР. Став на челѣ выбраной на зъѣздѣ ''Народной Рады Закарпатской Украины''. До 27. януара 1948 быв на челѣ Закарпатского обкома КП(б)У.<ref name="Fedaka"/> На том найвысшом урядѣ, подля совѣтской политикы, не мог быти незмѣнный,<ref name="Pop"/> але и надале повнив вельо важных функций в штатном и партийном апаратѣ: посланець Найвысшой Рады СССР (1946) и УССР (1947), член ЦК КПУ (1946–1954), голова Закарпатской рады людовых посланцьох (1946–1948) и др. За заслугы у приеднаню [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] ку [[СССР]] быв погребеный в Ужгородѣ на «Грунку Славы» [[Теметов Калвария|теметова Калвария]], мемориалном погребищу совѣтскых воякох, котры упали в бою за выслободжѣня краю в року 1944.<ref name="Magocsi"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Ivan Pop''' |chapter= Turianytsia, Ivan I |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= 502–503 |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= }}{{ref-en}} * '''Довганич О. Д.''': Туряниця Іван Іванович // {{ЕЗВО20}}, с.&nbsp;331 * {{Cite book |author= '''Маґочій, Павло-Роберт''' |title= Підкарпатська Русь: формування національної самосвідомості (1848–1948) — Друге перероблене і доповнене видання |location= Ужгород |publisher= Видавництво Валерія Падяка, 2021 |isbn= 978-966-387-127-1}}{{ref-uk}} * {{Cite book |author= '''Сергій Федака''' |chapter= Голови облвиконкому та обласної ради Закарпаття |title= // Закарпаття / Хто є хто |url= http://who-is-who.ua/makets/zakautent/info/zakarpattya3.pdf |format= PDF |location= Київ |publisher= УКРАЇНСЬКА АКАДЕМІЯ ГЕРАЛЬДИКИ, ТОВАРНОГО ЗНАКУ ТА ЛОГОТИПУ, 2007 |at= Стор.&nbsp;9 |accessdate= 2023-01-16}}{{ref-uk}} * [http://www.knowbysight.info/TTT/04818.asp Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898–1991]{{ref-ru}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1901|1955|Туряниця, Иван Иванов}} [[Катеґорія:УССР]] [[Катеґорія:Комунизм]] [[Катеґорія:Політічны лідеры]] srtwc3xiuh2hhwq5qfi107c866abqil Анна Галгашова 0 19526 168519 167515 2026-08-20T21:05:40Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168519 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Анна Галгашова |Имя_оригиналне= {{ref-sk}} Anna Halgašová |Категория_склада= |Образчик= {{Фоторамка|Увидьте фото|align=center|pos=top|width=90 |link=http://rusynlit.sk/wp-content/uploads/2021/04/halgasova1.jpg}} |Чинность= людова [[писатель]]ка, [[Фолклористика|фолклористка]] |Уроджѣня= {{Birth date|1923|02|20}} |Мѣсто_роджѣня= [[Острожніця|Остружниця]], [[Словакия]] |Упокоеня= {{Death date and age|1996|01|15|1923|02|20}} |Мѣсто_смерти= [[Пряшов]], [[Словакия]] |Мѣсто_погребу =<!-- не знати --> }} '''Анна Галгашова''', {{ref-sk}} ''Anna Halgašová'', *[[20. фебруар]] [[1923]], [[Острожніця|Остружниця]], [[Словакия]] – †[[15. януар]] [[1996]], [[Пряшов]], [[Словакия]] — людова [[писатель]]ка, [[Фолклористика|фолклористка]].<ref name="Plishkova">Anna Plishkova</ref><ref name="Koporova">К. Копорова</ref> == Биография == Анна Галгашова (в дѣвоцтвѣ Малиничова) ся рoдила в селѣ Остружниця, котре тогды належало [[окрес]]у [[Окрес Гуменне|Гуменне]], де люде говорили тзв. „пуйдяцкым“ диалектом. Ей отець, Иван Малинич, быв гайник панского [[лѣс]]у. Основну школу Анна Галгашова выходила в родном селѣ, де ей учитель Теодор Гренюк прискѣпив любов ку красной литературѣ, но передовшиткым ку [[фолклор]]у ай [[Етнография|етнографии]]. Тяжкый живот родины не дав Галгашовой можность ся проявльовати в тых сферах. Од дѣтинства служила в родном селѣ, в [[Старина (окрес Снина)|Старинѣ над Цирохов]], [[Стащін|Стащинѣ]], [[Гуменне|Гуменном]], аж и в [[Ужгород]]ѣ. 1. юна 1943 ся побрала з Иваном Галгашом, якый тыж немало скусив: ходив за роботов по [[Словакия|Словакии]], до [[Польща|Польщи]] аж и до [[Германия|Германии]]. Мали сына Микулу и дѣвку Марию.<ref name="Hirjak">Михайло Гиряк</ref> Як авторка ся Анна Галгашова проявила аж в зрѣлом вѣку, од {{nowrap|1980-ых}}. Ку своим творам черпала иншпирацию з властного живота ай зоз живота своих найблизшых, сосѣдох, знакомых и менше знакомых людей, котрых стрѣчала и котры повѣдали о своем животѣ.<ref name="Koporova"/> В року 1980 село [[Острожніця|Остружниця]], што мало лем 138&nbsp;обывательох, было выстяговане про выставбу водозбора [[Старина (водозбор)|Старина]]. По вымушеном одходѣ з родного села родина Галгашовых ся оселила в [[Пряшов]]ѣ, де собѣ купили хыжу з фалатком землѣ. А тото мале газдовство збавило Анну Галгашову од тяжкой роботы, и настав приязный час, коли могла зачати писати о традичном способѣ живота и звычаях свого родного села, котре вже было лем в споминах. Ей записы обсягують русинскы народны приповѣдкы, легенды, пословицѣ, спѣванкы и балады, з котрых велика часть была публикована в зберцѣ „Стружніцкыма пішниками“ (1993).<ref name="Plishkova"/><ref name="Koporova"/> == Творба == В особѣ Анны Галгашовой видиме значно талентовану носительку и зберательку народной културы [[Русины|Русинох]] выходной [[Словакия|Словакии]], котра розумѣла, же вшитко пережите, до найтоншых емоций, бы мала дати на папѣрь, жебы то зостало ай до будучности. Ещи в родном селѣ зачала записовати не лем пережите, але подля рады [[етнограф]]а {{nowrap|Др. Р. Манны}} зоз Словацкой академии наук (САН), котрый свого часу навщѣвив Стружницю, ай розличны людовы звычаи. В [[Пряшов]]ѣ, коли мала вецей часу, {{nowrap|Др. Манна}} понукнув, жебы тоты зошиты послала до Народописной сполочности САН до [[Братислава|Братиславы]], а в року 1984 ей етнографичны материалы были оцѣнены третѣм мѣстом в конкурзѣ. Далшы два зошиты были оцѣнены тыж так в року 1986 (еден з них — спомины на [[Друга світова война|Другу свѣтову войну]]). Быв то великый успѣх простой жены з маленького русинского села. Сила Анны Галгашовой — в широтѣ и систематичности поданого фолклорного и етнографичного материалу, а при том не гоносила ся своима зналостями, але охотно принимала рады фаховых експертох, што мало благодарный вплыв на уровень ей зберательской роботы. А так ся зродила книжка „Стружніцкыма пішниками“, в котрой найширше представлять людову прозу.<ref name="Hirjak"/><ref name="Koporova"/> Ей властны поетичны творы, повны реминисценций з минулого живота в селѣ и емоцийных зажиткох, котры были выкликаны мушенов адаптациов на нове варошске окружѣня, были публикованы в новинках, часописох и даскельо антологиох русинской поезии, як „Муза спід карпат“ (1996), „Русински/руски писнї“ (1997) ци „Терньова ружа“ (2002).<ref name="Plishkova"/><ref name="Koporova"/> == Интересны факты == * Зошиты Анны Галгашовой в оригиналѣ были писаны по русинскы, але латинков, а без знакох интерпункции, але чистотѣ языка, говора ей родного села, и логицѣ поданых думок годен бы позавидѣти не еден далеко школованѣйшый чоловѣк.<ref name="Hirjak"/> * Роботу своей теты, Анны Галгашовой, высоко цѣнив ай [[Юрко Харитун]], котрый сам тыж быв зберательом фолклора.<ref name="Hirjak"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Anna Plishkova''' |chapter= Halgashova/Halgašová, Anna |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 162 }}{{ref-en} * {{Cite book |author= '''Михайло Гиряк''' |chapter= Анна Галґашова і єй творча продукція |title= //Анна Галґашова: Стружніцкыма пішниками |location= Пряшов |publisher= Русиньска оброда, 1996 |at= сс.174–200}} * {{Cite web |author= '''К. Копорова''' |title= ГАЛҐАШОВА, АННА: Стружніцкыма пішниками (1993) |url= http://rusynlit.sk/index.php/2021/04/27/2451/ |accessdate= 2023-01-23}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1923|1996|Галгашова, Анна}} [[Катеґорія:Русиньскы фолклорісты]] [[Катеґорія:Русиньскы писателї]] [[Катеґорія:Русиньскы поеты]] mgarpzsx8icttj129s0mn54wtkkmyv5 Апостолска Администрация Лемковины 0 19872 168514 162753 2026-08-20T20:56:54Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168514 wikitext text/x-wiki {{Организация | název = Апостолска Администрация Лемковины | obrázek = | velikost obrázku = | popisek = | mapa = Greckokatolicka metropolia lwowska 1939.png | velikost mapy = 250 | popisek mapy = Мапа Апостолской Администрации Лемковины | mapa2 = | zkratka = ААЛ | motto = | předchůdce = | nástupce = Апостольскый Екзархат Лемковины | zakladatel = [[Свята Столиця]] | vznik = 1934 | zánik = 1947 | typ = | forma = | účel = | sídlo = | místo = | působnost = | členové = | jazyk = | generální tajemník = | lídr titul = | lídr jméno = | lídr2 titul = | lídr2 jméno = | lídr3 titul = | lídr3 jméno = | lídr4 titul = | lídr4 jméno = | lídr5 titul = | lídr5 jméno = | klíčové osoby = | hlavní orgán = | předsednictví = | mateřská organizace = | přidružení = | rozpočet = | počet zaměstnanců = | počet dobrovolníků = | web = | poznámky = | dřívější název = | ičo = }} [[File:Rymanow Opatrznosc.jpg|thumb|354px| {{center|Польска влада знароднила од грофа С.&nbsp;Потоцкого виллу ''Opatrzność'' (Провидѣня) в Римановѣ-Здрою и зрядила там сѣдлиско Апостолской Администрации Лемковины}}]] '''Апостолска Администрация Лемковины''', {{ref-la}} ''Apostolica Administratio pro Lemkis'', {{ref-pl}} ''Apostolska Administracja Łemkowszczyzny'' — юрисдикция [[Грекокатолицка Церковь|Грекокатолицкой Церкви]], створена на [[Лемковина|Лемковинѣ]] папскым декретом в року 1934.<ref name="Horbal">Bogdan Horbal</ref> == Хронология == Тота юрисдикция была выокремлена про вѣруючых [[Лемкы|Лемкох]] як автономна в рамикох Перемышлянской диецезии [[10. фебруар|10. фебруара]] [[1934]], а в року [[1941]] подвышена на ранг Апостолского Екзархату Лемковины. [[De facto|Де-факто]] ликвидована комунистичным режимом в року [[1947]] ([[Акція Вісла|Акция Висла]]), [[De jure|де-юре]] скасована польсков владов [[16. януар|16. януара]] [[1991]].<ref name="Cheney">David M. Cheney</ref> == Предистория == В медживойню Лемковина была тереном усиловной пропагандовой польской и украинской експанзии. А тутешна людность была под вплывом [[русофил]]скых партий, а так односила ся неприхылно як до украинской националистичной пропаганды, так и до проб латинизации обрядох. Антиукраинскы настрои мали подтримку ай од польской администрации. Лемковскый сепаратизм ся выказав концьом {{nowrap|1920-х}} и зачатком {{nowrap|1930-х}} масовым переходом на [[Православна Церковь|православие]] (см. [[Тылявска схизма]]). Ку тому приспѣв тыж одпор грекокатолицкого духовенства але ай вѣрных рѣшѣню церковной верхности завести целибат священикох. Ку року 1934 уже около 20% Лемкох были православны.<ref name="Hanus">Marek Hanus</ref> == Створѣня и фунгованя юрисдикции == Створѣня Апостолской Администрация Лемковины было основане на двох правных актах: * конвенции [[Свята Столиця|Святой Столицѣ]] з владов [[Рѣчь Посполита II.|Рѣчи Посполитой II.]] (1925), подля котрой створѣня новой церковной штруктуры мать быти догоджено обома сторонами (догода подписана 9.02.1934) * декретѣ Св. Конгрегации про восточны Церкви (выданый 10.02.1934) На закладѣ первого акта з Перемышлянской диецезии были выокремлены девять деканатох, котры творили Апостолску Администрацию Лемковины, прямо подряджену [[Свята Столиця|Святой Столици]]. Влада [[Рѣчь Посполита II.|Рѣчи Посполитой II.]] мала утримовати Администратора и його трьох помочникох, працуючых в Курии. Едночасно зоз створѣньом новой штруктуры быв менованый ей дочасным Администратором отець Миколай Нагорянскый, але отець прелат Нагорянскый одгварив ся од принятя поста, покликуючи ся на слабе здоровля и зостарѣлость. З той причины новостворена штруктура в року 1934 не розвинула активну чинность.<ref name="Hanus"/> 1. мая 1938 сѣдлиско Апостолской Администрации Лемковины зостало перенесене до [[Санок]]а, де было доступнѣйше про вѣрникох (Риманув-Здруй быв далеко од желѣзницѣ).<ref name="Hanus"/> ;Администраторы: * [[Василь Масцюх]], Апостолскый Администратор (17. новембер 1934 – †12. марец 1936) * [[Яков Медвецкый]], Апостолскый Администратор (13. юл 1936 – †27. януар 1941) * Александер Малиновскый, Апостолскый Екзарх (фебруар 1941 – септембер 1945) Лем первый Администратор, [[Василь Масцюх]] (1934–1936), въедно з канцлером Курии отцьом прелатом [[Йоанн Полянскый|Йоанном Полянскым]], што повнив функции Администратора по його смерти, были способны успѣшно противостояти украинизации и латинизации. При другом Администраторѣ, Якубѣ Медвецком (1936–1941), што не знав ситуацию на Лемковинѣ, юрисдикция трафила под вплыв польской, а пак нацистичной нѣмецкой влады. Третий Администратор, Александер Малиновскый (1941–1945) прияв чисто проукраинску ориентацию. По тому, як утѣк на Запад (1945), далшы два рокы Администрацию справовали генералны [[Викарь|викарѣ]] Андрей Злупко, Йоанн Подгарбий и Стефан Йодловскый. Вшиткы трьоме были обмежены во своих правах в резултатѣ систематичных депортаций Лемкох.<ref name="Horbal"/> == Жерела и одказы == * {{Cite web |title= Apostolic Exarchate of Lemkowszczyzna (Ukrainian) |url= https://www.catholic-hierarchy.org/diocese/dl502.html#details |publisher= Catholic-Hierarchy.org |author= '''David M. Cheney''' |accessdate=2023-04-07}}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Marek Hanus''' |chapter= Administracja Apostolska Łemkowszczyzny |url= http://www.rymanow-zdroj.pl/materialy/tom01_8.pdf |title= Rocznik Rymanowa-Zdroju, tom 1 |accessdate=2023-04-07}}{{ref-pl}} * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Bogdan Horbal''' |chapter= Lemko Apostolic Administration / Apostolica Administratio pro Lemkis |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 286 }}{{ref-en}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Апостолска Администрация Лемковины]] 1m3qdbyg3hiuzd9nlozez6kn51b4cz1 Свен Густавссон 0 20045 168582 167016 2026-08-20T22:25:52Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168582 wikitext text/x-wiki {{Ученый |имя = Свен Густавссон |имя оригиналне = Sven Gustavsson {{ref-sv}} |образчик =[[File:Sven Gustavsson.png|250px]] |познатый як = [[Славистика|слависта]], згледователь «малых языкох» |позната як = |имя при уроджѣню = Sven Ronald Gustavsson{{ref-sv}} |уроджѣня = {{Birth date|1938|06|01}} |мѣсто роджѣня = [[Еребру]], [[Швеция]] |упокоеня ={{Death date and age|2013|02|12|1938|06|01}} |мѣсто смерти = [[Уппсала]], [[Швеция]] |причина смерти = |сферы наук = [[славистика]] |ученый ступень = Ph. D., 1969 |alma mater = [[Штокголмска универзита]] |главны роботы = |честны титулы = |членство в = Кральовска Академия |одзнакы = |категория склада =Sven Gustavsson }} '''Свен Роналд Густавссон''', {{ref-sv}} ''Sven Ronald Gustavsson''; *[[1. юн]] [[1938]], [[Еребру]], [[Швеция]] – †[[12. фебруар]] [[2013]], [[Уппсала]], [[Швеция]] — шведскый [[Славистика|слависта]], згледователь «малых языкох».<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref><ref name="Birgegård">Ulla Birgegård</ref> == Походжѣня и штудии == Походив зоз великой фармерской родины, де были семеро дѣти, а их фарма была недалеко од [[Еребру]]. По закончѣню середньой школы и военской службѣ штудовав [[Славистика|славистику]] на Штокголмской универзитѣ (1957–1961). В [[Штокголм]]ѣ наступив до ашпирантуры и працовав над докторсков дизертациов ''Accent Paradigms of the Present Tense in South Slavonic: East and Central South Slavonic'', про котру материалы зберав в [[Хорватия|Хорватии]], а котру обгаив в року 1969.<ref name="Birgegård"/><ref name="Ristič">Данијел Ристић</ref> == Научна робота == Од року 1970 быв доцентом на оддѣлѣню славистикы [[Штокголмска универзита|Штокголмской универзиты]], од року 1977 — професор и ведучый оддѣлѣня славистикы на [[Уппсалска универзита|Уппсалской универзитѣ]]. Од року 2003 — професор емеритус в [[Уппсала|Уппсалѣ]].<ref name="Ristič"/> В року 1970 Свен Густавссон став ся едным з первых западных [[Лингвистика|лингвистох]], котры штудовали язык [[Руснаци у Сербиї|Руснакох Войводины]]. Бесѣду войводинско-сримскых Руснакох дефиновав як окрему славянску етноязыкову единицю ай симпатизовав «змаганям сего етносу заховати властну народностну самосвѣдомость».<ref name="Magocsi"/> Його принципиалный приступ ку штудиям языка выжадовав, жебы язык ся згледовав в контекстѣ културы, религии, исторично-политичных обстоянь, в котрых ся розвивав. Тото окреме важне, кедь иде о «малы», циже меншиновы языкы.<ref name="Birgegård"/><ref name="Ristič"/> За рокы 1969–2009 Свен Густавссон опубликовав понад 160 титулох (монографии, статѣ, редагованя часописох, антологий, словникох, переклады и ревии) в такых непоровнателных языкох, як суть [[Шведскый язык|шведскый]], [[Англицкый язык|англицкый]], [[Русскый язык|русскый]], [[Болгарскый язык|болгарскый]], [[сербскый язык|сербскый]], [[хорватскый язык|хорватскый]], [[русинскый язык|русинскый]], [[Нѣмецкый язык|нѣмецкый]] и [[Польскый язык|польскый]].<ref name="SvenssonKlauber">My and Olga Klauber</ref> == Жерела и одказы == * {{Cite book |author= '''Ulla Birgegård''' |chapter= Sven Gustavsson 1 June 1938 – 12 February 2013 |title= // Scando-Slavica 59:2, 2013 |pages= 264–265 |url= https://www.tandfonline.com/doi/pdf/10.1080/00806765.2013.855475 |doi= 10.1080/00806765.2013.855475 }}{{ref-en}} * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Gustavsson, Sven |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 154 }}{{ref-en}} * {{Cite web |author= '''My Svensson and Olga Klauber''' |title= Forty Years of Slavic Studies: Sven Gustavsson’s Bibliography |url= http://www.diva-portal.org/smash/get/diva2:465802/FULLTEXT01.pdf |format= PDF |publisher= Department of Modern Languages, Uppsala University |accessdate= 2023-06-05}}{{ref-en}} * {{Cite web |author= '''Данијел Ристић''' |title= СВЕН ГУСТАВСОН (1938–2013) |url= https://muzejsrpskogjezika.rs/2021/03/21/свен-густавсон-1938-2013/ |publisher= Филолошки факултет Универзитета у Београду |accessdate= 2023-06-01}}{{ref-sr}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1938|2013|Густавссон, Свен}} [[Катеґорія:Слависты]] [[Катеґорія:Русиньскы лінґвісты]] 6y3r7a5wtascm0po1iizcj8ipuvr3ra Василь Караман 0 20047 168588 168223 2026-08-20T22:41:13Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168588 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Василь Караман |Имя_оригиналне= {{ref-sk}} Vasiľ Karaman |Категория_склада= |Образчик= {{Фоторамка|Увидьте фото |align=center |width=90 |pos=top |link=https://esu.com.ua/images/article_images/K/Karaman%20Vasily.jpg}} |Чинность= русинскый политичный дѣятель |Уроджѣня= {{Birth date|1903|05|21}} |Мѣсто_роджѣня= [[Нягов]], [[жупа Земплин]], [[Мадярске кральовство]] |Упокоеня= {{Death date and age|1961|12|25|1903|05|21}} |Мѣсто_смерти= [[Пряшов]], [[Чехословакия]] |Причина_смерти= |Мѣсто_погребу=<!-- не знати --> }} '''Василь Караман''', {{ref-sk}} ''Vasiľ Karaman'', *[[21. май]] [[1903]], [[Нягов]], [[жупа Земплин]], [[Мадярске кральовство]] – †[[25. децембер]] [[1961]], [[Пряшов]], [[Чехословакия]] — [[Русины|русинскый]] [[Политик|политичный дѣятель]] в [[Пряшовскый край|Пряшовском регионѣ]] и на [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]].<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref> По закончѣню торговой академии в [[Мукачово|Мукачовѣ]] (1924–1927) вернув ся до [[Словакия|Словакии]], де працовав яко штатный урядник (1927–1933) в [[Пряшов]]ѣ, быв секретарьом провладной Аграрной републиканской партии (1933–1938).<ref name="Magocsi"/> Редиговав новинкы «Русский земледѣлець» (1928–1929), «Пряшевская Русь» (1938–1939), «Слава Руси» (1939). В кабинетѣ [[Августин Волошин|А.&nbsp;Волошина]] быв секретарьом министра [[Едмунд Бачинскый|Е.&nbsp;Бачинского]].<ref name="Musinka">М. І. Мушинка</ref> Караман быв в опозиции ку проукраинской политицѣ [[Августин Волошин|А.&nbsp;Волошина]] и в новембрѣ 1938 быв выбраный на чело новоствореной в [[Хуст]]ѣ [[Центральная Русская Народная Рада (ЦРНР, Хуст)|Централной Русской Народной Рады (ЦРНР)]], алтернативной, загорнюючой [[русофил]]ох и [[русинофил]]ох, политичной организации, котра стояла за зостаньом в [[Чехословакия|Чехословакии]] и была устарана наростаючым «украинскым терором», уваленым на мѣстне русинске обывательство парамилитарнов Карпатсков Сѣчов. ЦРНР не досягла своей цѣли и Караман ся вернув до Пряшова в януарѣ 1939.<ref name="Magocsi"/> В року 1941 за антифашистичну чинность влада [[Йозеф Тисо#Перва Словацка република|Первой Словацкой републикы]] дала го на полдруга рокы до басы. По выслободжѣню быв фурт под дозором полиции.<ref name="Musinka"/> В року 1943 быв меджи закладателями [[КРАСНО|«Карпаторусского Автономного Совета Национального Освобождения» (КРАСНО)]] — илегалной организации, створеной в [[Пряшов]]ѣ, жебы помогати [[СССР|совѣтскым]] заятцям, котры утѣкали з [[Концентрачный лагер|концентрачных лагрох]], контактовати и сполупрацовати зоз словацкыма партизанами, иншыма антифашистичныма силами.<ref name="Magocsi"/><ref name="Musinka"/> Входив до Комитету антифашистичного Руху Одпору Выходной Словакии.<ref name="Musinka"/> В марцу року 1945 быв меджи закладателями [[Украинска народна рада Пряшовщины|Украинской народной рады Пряшовщины]], быв выбраный на ей чело (1945–1949) и на пост редактора ей официалного органа, русскоязычного тыжденника ''Пряшевщина''. В року 1949 быв одстраненый од тых урядох про то, же не быв членом [[Комунистична партия Чехословакии|комунистичной партии]], формално быв обвиненый, цѣлком абсурдно, як «антисовѣтскый украинскый буржоазный националиста». В далшых роках жив в повной изолации од политичного и културного живота Пряшовского региона.<ref name="Magocsi"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= <big>Paul Robert Magocsi</big> |chapter= Karaman, Vasiľ |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 228 }}{{ref-en}} * {{Cite book |editor= {{nowrap|І. М. Дзюба}}, {{nowrap|А. І. Жуковський}}, {{nowrap|М. Г. Железняк}} та ін. |chapter= Караман Василь |author= <big>М. І. Мушинка</big> |title= //Енциклопедія Сучасної України (Електронний ресурс) |location= Київ |publisher= Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, НТШ, 2012 |url= https://esu.com.ua/article-9621 |volume= {{nowrap|ТОМ 12}} |isbn= 978-966-02-6472-4 |accessdate= 2023-06-06 }}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1903|1961|Караман, Василь}} [[Катеґорія:Русиньскы політіци]] aefsa67kj9ts96pft2il9gbonwf6rdn Русофил 0 20055 168567 137734 2026-08-20T22:02:58Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168567 wikitext text/x-wiki '''Русофил''' (од [[Русы|Рус]] и {{ref-el}} φιλέω ''люблю'') в узшом вызнамѣ — особа '''''русинского''''' етнолингвистичного окружѣня, котра поважуе, же [[Русины]] суть конарьом [[Русь|руського народа]]. Русофилскы теоретикы, як русинского походжѣня, так ай тоты, што походили з бывшой [[Российска империя|Российской империи]], часто ся одкликують на екзистенцию «общерусского» (давноруського) народа, котрый ся вывинув на три головны етнолингвистичны групы: [[Русы|Великорусы]], [[Білорусы|Бѣлорусы]] и [[Украинцѣ|Малорусы]], але вшиткы три хоснують сполочный [[Русскый язык|русскый литературный язык]] («общерусский язык»). Еднов подгрупов або конарьом Малорусох суть [[Русины]], циже, подля дакотрых авторох, вшиткы выходны [[славяне]], котры жили в бывшой [[Австро-Мадярщина|Австро-Мадярщинѣ]].<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref> [[Антоним]] — [[украинофил]]. Ту иде о етничну самоидентификацию. В ширшом вызнамѣ — то особа (переважно '''''нерусинского''''' походжѣня) котра любить вшитко [[Русы|русске]], або окремы аспекты русской културы, истории итп.<ref>{{cite web |author= Ефремова Т. Ф. |editor= |date= 2000 |url= https://efremova.slovaronline.com/95399-RUSOFIL |title= Новый толково-словообразовательный словарь русского языка |publisher= Дрофа, Русский язык, 2000 |format= |quote= русофил м. Тот, кто благосклонно, с интересом и уважением относится ко всему русскому, к самим русским (противоп.: русофоб). |accessdate= 2023-06-11 |archiveurl= |archivedate= }}{{ref-ru}}</ref> [[Антоним]] — русофоб. Ту иде о политичны ци културны симпатии. Зачаточно русинске русофилство ишло од идеи славянской взаимности и своефайтовости, ай надѣй на [[Российска империя|Россию]] як едину натогды независиму славянску державу; ку тому приспѣла ай успѣшна карьера подкарпатскых Русинох, котры там одышли, ай научны и културны контакты з российскыма [[Славистика|славистами]], што ся зачали од року 1820 и наросли в роках 1830–1850.<ref name="Sereda">Середа О. В.</ref> Русофилы ся найпервше указали в [[Угорска Русь|Угорской Руси]]. Они были захвачены высоков руссков културов, хосновали и ширили [[русскый язык]], ишли за науков и роботов до [[Российска империя|России]]: [[Михаил Балудянскый]] (1769–1847), [[Петро Лодій|Петро Лодий]] (1787–1829), [[Юрий Венелин]] (1802–1839). В далшых роках, коли политичны перемѣны в [[Австро-Мадярщина|Австро-Мадярщинѣ]] по року 1867 зменшили их можности, вельоме позирали на Россию, як на свого спасителя.<ref name="Ripetsky">Stepan Ripetsky, Ostap Sereda</ref> Русофилы не лем вѣрили, же Русины суть конарьом Малорусох вдну общоруського народа, навецей они тыж одмѣтовали, же Малорусох бы требало означовати сучасным понятьом ''Украинцѣ'', як ай вызнавати окрему русинску народность. Зато они были противниками того, жебы ся розвивав окремый [[русинскый язык]] на основѣ русинскых диалектох, поважуючи, же такый язык мать быти поуживаный лем меджи прощавов, а иншак про «высоку комуникацию» требало бы хосновати литературный [[русскый язык]]. Их аргументом было, же ''Русин'' и ''Руснак'' суть лем тутешны, локалны варианты националной назвы [[Русы|Рус]].<ref name="Magocsi"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Russophiles |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 433 }}{{ref-en}} * {{Cite web |author= '''Stepan Ripetsky, Ostap Sereda''' |editor= |date= 1993 |url= https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CR%5CU%5CRussophiles.htm |title= Russophiles // Internet Encyclopedia of Ukraine |publisher= Canadian Institute of Ukrainian Studies |format= |quote= |accessdate= 2023-06-10 |archiveurl= |archivedate= }}{{ref-en}} * {{Cite book |author= '''Середа О. В.''' |date= 2010 |chapter= Москвофільство |title= // Енциклопедія історії України |editor= Редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. |location= Київ |publisher= НАН України. Інститут історії України. В-во "Наукова думка", 2010 |volume= {{nowrap|Т. 7: Мі-О}} |at= Cc.&nbsp;83–87 |url= http://www.history.org.ua/?termin=Moskvofilstvo |accessdate= 2023-06-10 }}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Народы і етніка]] [[Катеґорія:Култура]] 56jqqwovo161crpgd03ta4ztkpkufjb Украинофил 0 20069 168578 141948 2026-08-20T22:20:31Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168578 wikitext text/x-wiki [[Файл:Корифеї_та_Київський_хору_Лисенка_1888.jpg|міні|праворуч]] '''Украинофил''' (од ''[[Украина]]'' и {{ref-el}} φιλέω ''люблю'') в узшом вызнамѣ — особа '''''русинского''''' етнолингвистичного окружѣня, котра поважуе, же [[Русины]] суть конарьом [[Украинцѣ|украинского народа]]. Украинофилы ай [[Украинцѣ]] аргументують, же етноним [[Русины|''Русин'']] — то просто старша назва днешнього термина [[Украинцѣ|''Украинець'']], а [[Русиньскый язык|русинскый язык]] — тото розличны [[диалект]]ы [[Украинскый язык|украинского языка]].<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref> [[Антоним]] — [[русофил]]. Ту иде о етничну самоидентификацию. В [[Российска империя|Российской империи]] од {{nowrap|1860-х}} до {{nowrap|1880-х}} так себе называли участникы украинского народницкого руху (иншак: народолюбцѣ).<ref name="Himka">John-Paul Himka</ref> В ширшом вызнамѣ — то особа (переважно '''''нерусинского''''' походжѣня) котра любить вшитко [[Украина|украинске]], або окремы аспекты украинской културы, истории итп.<ref>{{cite web |author= Ефремова Т. Ф. |editor= |date= 2000 |url= https://efremova.slovaronline.com/112153-UKRAINOFIL |title= Новый толково-словообразовательный словарь русского языка |publisher= Дрофа, Русский язык, 2000 |format= |quote= украинофил м. Тот, кто благосклонно, с интересом и уважением относится ко всему украинскому, к самим украинцам. |accessdate= 2023-06-16 |archiveurl= |archivedate= }}{{ref-ru}}</ref> [[Антоним]] — русофоб. Ту иде о политичны ци културны симпатии. Напримѣр, в [[XIX. стороча|XIX. сторочу]] украинофилами называли польскых и русинскых писательох, котры собѣ выберали украинску тематику.<ref name="Himka"/> Украинофилы одмѣтовали [[русофил]]скый постулат единого «общерусского народа», котрый якобы загортав [[Украинцѣ|Украинцьох]] (''Малорусох'', подля словника их опонентох). Они одмѣтовали ай [[русинофил]]скый погляд, же [[Русины]] можуть або мають творити окрему народность, а таку думку означовали як «сепаратизм». По револучных перемѣнах року 1989 украинофилы, усилуючи ся мати хосен од ростучой популарности етнонима [[Русины|''Русин'']], ци то в [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]], ци на [[Лемковина|Лемковинѣ]], ци в [[Пряшовскый край|Пряшовском краю]], зачали про «карпатскый конарь» украинского народа хосновати назву ''Русины-Украинцѣ'' и твердити, же Русины-Украинцѣ не потребують ниякый «майстровый язык», бо [[украинскый язык]] мать повнити функцию их языка културы и «высшой» комуникации.<ref name="Magocsi"/> В [[Российска империя|Российской империи]] в роках {{nowrap|1890-х}} и {{nowrap|1900-х}} термин ''украинофил'' достав негативну коннотацию од такых националистичных интелектуалох як Борис Гринченко и Микола Михновскый, котры так зачали называти тых [[Украинцѣ|Украинцьох]], чия народностна самосвѣдомость не пошла дале од етнографичного оцѣнѣня. Тото уточнѣня термина з части указовало на генерачны роздѣлы меджи некомпромиснов револучнов молодежов и их май мѣрныма старшыма колегами, котры прияли были самоназву ''украинофил''. Молода генерация себе поважовала за свѣдомых Украинцьох, а украинофилох — за такых, што мають двоиту свѣдомость, русску и украинску, бо украинофилство означать симпатию з украинскым яко з иншым, а не своим властным.<ref name="Himka"/> == Жерела и одказы == * {{Cite web |author= '''John-Paul Himka''' |date= 1993 |title= Ukrainophilism // Internet Encyclopedia of Ukraine |publisher= Canadian Institute of Ukrainian Studies |format= |quote= |accessdate= 2023-06-16 |archiveurl= |archivedate= |url= https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CU%5CK%5CUkrainophilism.htm}}{{ref-en}} * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Ukrainophiles |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/n531 514] }}{{ref-en}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Народы і етніка]] [[Катеґорія:Култура]] sokxh4dj58xqgudspwwb8s40xu2at8e Русинофил 0 20090 168573 166747 2026-08-20T22:15:50Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168573 wikitext text/x-wiki '''Русинофил''' (од ''[[Русин]]'' и {{ref-el}} φιλέω ''люблю'') — особа '''''русинского''''' ци '''''карпаторусинского''''' етнолингвистичного походжѣня, котра поважуе, же [[Русины]] суть окремым народом.<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref> Концьом {{nowrap|1890-х}} група подкарпатскых интелектуалох, видячи политичну и културну непродуктивность [[русофил]]ства, отворила народовскый напрям — русинофилство. Социална база русинофилства была барз узка. Векшина руской интелигенции была промадярска, политично ай културно лоялна мадярскому штату. Русинофилы свѣдомо ся зрекли русского литературного языка и обернули ся ку людовой бесѣдѣ, видячи в том путь оброды и злукы интелигенции и простого люду. Сполчовав их тыжденник [[Новинка Наука (1897-1914)|''Наука'']], што выходив од року 1897. Познатыма дѣятелями русинофилского напряму были [[Грекокатолицка Церковь|грекокатолицкый]] [[священик]], [[публицистика|публицист]] [[Августин Волошин]], [[историк]], [[етнограф]] [[Юрий Калман Жаткович|Юрий Жаткович]], [[литературознатель]] [[Гиадор Стрипскый]], редактор [[Михаил Врабель]] тай иншы.<ref>Галушко К. Ю.</ref> Русинофилы были звычайно описованы як «третя» ориентация попри [[русофил]]ох ай [[украинофил]]ох, котры аргументовали, же [[Русины]] суть лем конарьом [[Русы|русского]] або [[Украинцѣ|украинского народа]]. В пересвѣдчѣню своей окремѣшности векшина (но не вшиткы) русинофилох поважовала, же они повинны мати окремый властный литературный язык.<ref name="Magocsi"/> В медживойню, в чехословацкой добѣ, русинофилы зоставали найменше вывинутым прудом, авшак мали силну позицию меджи [[Грекокатолицка Церковь|грекокатолицкым]] духовенством, котрое ся помалы очищало од [[Мадярон|мадярон]]ства, глубоко закорѣненого за довгы рокы мадярской добы. В наступном куртом часѣ мадярской окупации (1939–1944) влада в [[Будапешт]]ѣ подтримовала вывой [[русинскый язык|русинского языка]] и културы, [[Подкарпатское Общество Наук]] и его русофилскы публикации, але политичны организации были заказаны. В том истом часѣ [[русофил]]ска чинность была толерована, а [[украинофил]]ска гонена.<ref name="Kubijovyč">Volodymyr Kubijovyč, Vasyl Markus, Ivan Lysiak Rudnytsky, Ihor Stebelsky</ref> == Жерела и одказы == * {{Cite web |author= Volodymyr Kubijovyč, Vasyl Markus, Ivan Lysiak Rudnytsky, Ihor Stebelsky |date= 1993 |title= Transcarpathia // Internet Encyclopedia of Ukraine |publisher= Canadian Institute of Ukrainian Studies |format= |quote= |accessdate= 2023-06-17 |archiveurl= |archivedate= |url= https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5Ct%5Cr%5Ctranscarpathia.htm}}{{ref-en}} * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= Paul Robert Magocsi |chapter= Rusynophiles |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= 440 }}{{ref-en}} * {{Cite book |author=Галушко К. Ю. (упорядник) |chapter= ПОЛІТИЗАЦІЯ УКРАЇНСЬКОГО НАЦІОНАЛЬНОГО РУХУ / Закарпаття |title= // Енциклопедія історії України: Україна–Українці. Кн. 2 / Редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. НАН України. Інститут історії України. Київ: В-во «Наукова думка», 2019 |at= С.&nbsp;212 |url= http://www.history.org.ua/?termin=2.13.15 |isbn= 978-966-00-1740-5 |accessdate= 17.06.2023}}{{ref-uk}} * [[Йоанн Дулишкович]]. — [http://rusyns-library.org/istoricheskie-cherty-ugro-russkix-t-1-ioann-dulishkovich/ Исторические черты угро-русских т. 1, Унгвар, 1874.] * [[Йоанн Дулишкович]]. — [http://rusyns-library.org/istoricheskie-cherty-ugro-russkix-t-2-ioann-dulishkovich/ Исторические черты угро-русских т. 2, Унгвар, 1875.] * [[Йоанн Дулишкович]]. — [http://rusyns-library.org/istoricheskie-cherty-ugro-russkix-t-3-ioann-dulishkovich/ Исторические черты угро-русских т. 3, Унгвар, 1877.] * [[Иван Силвай|Сильвай Иоанн (Уриил Метеор)]] — [http://rusyns-library.org/avtobiografiya-uriil-meteor-ioann-silvaj-2/ Автобиография] * [[Петров, Алексій Леонідович|Петров А.]] — [https://web.archive.org/web/20240228170657/https://rusyns-library.org/drevnejshaya-gramota-ugorsk-rusi-1404-g-a-petrov/ Древнейшая церковнославянская грамота 1404 г. о карпаторусской территории.] * [[Петров, Алексій Леонідович|Петров А.]] — [https://web.archive.org/web/20240915005536/https://rusyns-library.org/karpatorusskie-mezhevye-nazvaniya-xix-xx-a-petrov/ Карпаторусские межевые названия] * [[Петров, Алексій Леонідович|Петров А.]] — [https://web.archive.org/web/20240920012623/https://rusyns-library.org/stati-ob-ugorskoj-rusi-a-petrov/ Статьи об Угорской Руси] * [[Петров, Алексій Леонідович|Петров А.]] — [https://web.archive.org/web/20240621102631/https://rusyns-library.org/drevnejshaya-na-karpatskoj-rusi-sholtysskaya-gramota-1329-a-petrov/ Древнейшая на Карпатской Руси Шолтысская грамота 1329 г.] * Каминский И. — [https://web.archive.org/web/20240301031040/https://rusyns-library.org/nacion-samosoznanie-nashego-naroda-iosif-kaminskij/ Национальное самосознание нашего народа, Ужгород, 1925.] * [[Евгений Недзѣльскый|Недзельский Е.]] — [https://web.archive.org/web/20260114195046/https://rusyns-library.org/ocherk-karpatorusskoj-literatury-e-nedzelskij/ Очерк карпаторусской литературы, Ужгород, 1932.] * [[Евгений Недзѣльскый|Недзельский Е.]] — [https://web.archive.org/web/20240621103046/https://rusyns-library.org/ugro-russkij-teatr-e-nedzelskij/ Угро-русский театр.] * [[Евмений Сабов]]. — [https://web.archive.org/web/20240413004746/https://rusyns-library.org/ocherk-o-lit-deyat-i-obrazovanii-karpatorossov-e-sabov/ Очерк о литературной деятельности и образовании карпатороссов, Ужгород, 1925.] * [[Адолф Добрянскый]] — [https://web.archive.org/web/20240619205406/https://rusyns-library.org/o-religiozno-politicheskom-polozhenii-avstro-ugorskoj-rusi-a-dobryanskij/ О современном религиозно-политическом положении Австро-Угорской Руси, 1885.] * [[Александер Духнович]]. — [http://rusyns-library.org/pozdravlenie-rusinov-na-god-1851-a-duxnovich/ Поздравление русинов на год 1851] == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Народы і етніка]] [[Катеґорія:Култура]] 24dwe0hfjji3b2ctiinyb3cmnm0m7ax Мадярон 0 20154 168500 165878 2026-08-20T20:46:19Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168500 wikitext text/x-wiki '''Мадяро́н'''<ref>Giuseppe Motta. Less than nations: Volume 1 and 2 : Central-Eastern European minorities after WWI. Cambridge Scholars Publishing; Unabridged edition (October 1, 2013)</ref><ref>[http://www.sdr-ihpan.edu.pl/images/volume53SI/07_Wojnar.pdf Marek Wojnar. Department of Central and Eastern Europe, Institute of Political Studies, Polish Academy of Sciences A minor ally or a minor enemy? The Hungarian issue in the political thought and activity of Ukrainian integral nationalists (until 1941)]</ref><ref>[https://www.academia.edu/4887260/Martin_Pek%C3%A1r_et_al._Ethnic_minorities_in_Slovakia_in_the_years_1918-1945._A_survey Martin Pekár et al. Ethnic minorities in Slovakia in the years 1918-1945. A survey] {{ISBN|978-80-555-0442-1}}</ref> (мн. '''мадяро́ны''', {{ref-sk}} ''maďarón'', {{ref-uk}} ''мадярони'') — понижуюче означѣня особы немадярского етничного походжѣня в [[Мадярске кральовство|Мадярском кральовствѣ]], котра подлягла помадярчѣню, пейоративне означѣня '''''мадярофила, патриота мадярской державы'''''.<ref>Peciar, Š.</ref><ref name="Pop">Ivan Pop</ref> Од року 1867 по австрийско-мадярском выровнаню в Мадярском кральовствѣ народностны меншины зостали лишены на ласку пануючой мадярской националистичной олигархии, зачав ся намѣреный процес их помадярчѣня. Реакциов на тот процес од боку Русинох было мадяронство: то была адаптация ку новой реалитѣ. Мадяронство не означовало народностный напрям: мадярон разом мог мати хоть яку народностну ориентацию. Але мадяронство отворяло путь до зысканя сполоченской позиции. Напримѣр, [[Августин Волошин]], еден з найвызнамнѣйшых карпаторусинскых дѣячи быв спочатку [[русинофил]]ом, пак [[украинофил]]ом, а при том быв мадярон. Яко педагог, Волошин од року 1907 подля школскых законох Аппонѣ, мав статус державного урядника, склавши присягу державного учителя, и быв остро контролованый дозорнов радов, прото нѣт што ся чудовати, же поступовав, як яло мадярскому патриотови, и в таком духу выучовав, а свого шефа, автора мадяризачных законох, в року 1910 высоко оцѣнив: «… заслуживъ себѣ искренну благодарность цѣлого края министръ графъ Албертъ Аппонѣ, составитель сего закона, котрый своею ученостью, своимъ ораторскимъ талантомъ, своею побожностью и своимъ народолюбіемъ пріобрѣвъ себѣ уваженіе передъ цѣлымъ цивилизованнымъ свѣтомъ».<ref>Павло-Роберт Маґочій, с. 103.</ref> Што веце, Волошин написав даколькы мадярскоязычны учебникы, котры мали помочи переходу на мадярскый язык выучованя, хоть на то законы Аппонѣ не примушовали. А бизовно, же так собѣ вылѣпшив шансы на успѣшну карьеру. В року 1907 написав русинску граматику по мадярскы ''Gyakorlati kisorosz (ruszin) nyelvtan'', котра мала помочи [[Русины|Русинам]] научити ся свому литературному языкови, а едночасно ся научити мадярску граматичну терминологию. Перед [[Перва свѣтова война|Первов свѣтовов войнов]] быв ведучов поставов выдавательства ''[[Уніо|Unio]]'' и членом Централной комисии [[Мукачовска грекокатолицка епархия|грекокатолицкой епархии]], котра ся усиловала помадярчити карпаторусинскы парохии (1915), против чого протестовав. Але в року 1918 став ся главнов фигуров промадярской ''Рады угро-руского народа'' в [[Ужгород]]ѣ (котра ся усиловала о зостаня Подкарпатя в Мадярском кральовствѣ). Уже слѣдуючого року прилучив ся ку прочехословацкому напряму, став ся подпредсѣдником [[Централна Руська Народна Рада|Централной руськой народной рады]] (май 1919) и членом делегации, што ишла до Прагы просити прилучѣня.<ref>Павло-Роберт Маґочій, с. 490.</ref> Другый, [[Стефан Фенцик]], еден з найамбициознѣйшых карпаторусинскых дѣячи, автор мелодии ''[[Русинска гимна|Русинской народной гимны]]'', закладатель партии, быв цѣлый живот [[русофил]] и мадярон, писав учебникы [[язычие]]м и по мадярскы.<ref>Павло-Роберт Маґочій, сс. 539–540.</ref> Третий, [[Иван Гарайда]], фаховый [[Лингвистика|лингвиста]], автор [[Граматика Гарайды|официално кодификованой граматикы,]] директор [[Подкарпатское Общество Наук|ПОН]] быв [[русинофил]] и мадярон.<ref>Павло-Роберт Маґочій, сс. 539–540.</ref> При том во своих крайных формах мадяронство могло обсяговати нечестованя властного материнского русинского языка, даколи ай агресивну участь в процесах помадярчѣня, окреме од особ, котры мали державну службу во школах, або служили Грекокатолицкой Церкви. Про то нерѣдко означѣня ''мадярон'' было поуживане як понижуюча прозывка, такой ровнозначне понятю ''одродилець''.<ref name="Pop"/> А при том вшитком мадяронство через довгы рокы намѣреного помадярчѣня пустило глубоке корѣня ай в простом народѣ. [[Писатель]] [[Ириней Кондратович]] зобразив то в [[Повѣданя|повѣданю]] ''Козаки и мы / Правдива повѣстка из свѣтовой войны'', де в дидактичной формѣ подавать и основны постулаты мадяронох. {{Цитат|{{spaces|5}}Русин Святостефанску державу все за свою держав. Если ему зле йшло, не поносовав ся, не глядав собѣ чужих богов, чужих патронов. Задоволив ся с малым. Мачошинство природы, суровость климата зносив нѣмо, не жаловав ся. Хотяй ему достав ся найчорнѣйшый хлѣб, не нарѣкав. Знав добрѣ, что судьба мадярского народа, то судьба его. Едно терпѣня, една радость.<br/>{{spaces|5}}Дружеска сповпраця Русинов с Мадярами, то не якась неслышана новина, но от предков, от прадѣдов перебраное святое и ненарушимое наслѣдство. Сей дружеской сповпрацѣ много пошкодила фалшива и крутарска ческо-украинска т.&nbsp;зв. национална идеология, котра через 20 роков в публичном и в приватном животѣ неперестала углубляти ненависть Русинов сопротив Мадяр.|И.Кондратович<ref>Иреней Кондратович</ref>}} == Жерела и одказы == * {{Cite book |chapter= maďarón |author= '''Peciar, Š.''' |title= Slovník slovenského jazyka (Peciar) |url= http://slovnik.juls.savba.sk/?w=ma%C4%8Far%C3%B3n&s=exact&c=C1b4&d=peciar&ie=utf-8&oe=utf-8# |accessdate=2023-06-19 }}{{ref-sk}} * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''[[Иван Поп|Ivan Pop]]''' |chapter= Magyarones |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded |quote= Magyarones — persons of Rusyn and other non-Magyar ethnonational backgrounds in the Hungarian Kingdom, who during the process of magyarization in the late nineteenth and early twentieth century not only became Hungarian state patriots but also gave up their ancestral identity, identified as Magyars, and adopted the Hungarian language as their own. Magyarones were often scornful of their origins and were frequently active and aggressive participants in the state-encouraged magyarization process, especially within the schools and the Greek Catholic Church. The term magyarone, somewhat the equivalent of a traitor to one's own people, was used in a derogatory sense by individuals who refused to give up their ancestral identity and language.|pages= |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/314 314] }}{{ref-en}} * {{Cite book |chapter= Козаки и мы / Правдива повѣстка из свѣтовой войны |author= '''[[Ириней Кондратович|Иреней Кондратович]]''' |title= Миссійный календарь на рок 1941 |editor= Александер Ильницкій (составитель) |location= Ужгород |publisher= Т-во «Дѣло Ширеня Вѣры», 1940 |at= Сс.&nbsp;79–84 |url= https://rusin8.webnode.ru/news/kozaki-i-my/ |accessdate=2023-06-20 }} * {{Cite book |author= '''[[Павел Роберт Маґочій|Павло-Роберт Маґочій]]''' |title= // Підкарпатська Русь: формування національної самосвідомості (1848–1948) |edition= Друге видання, доповнене та перероблене |location= Ужгород |publisher= Видавництво Валерія Падяка, 2021 |isbn= 978-966-387-127-1}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} [[Катеґорія:Народы і етніка]] [[Катеґорія:Култура]] j3yl6ejlfxe5f6n8r4vjr95wujtcfn6 Иван Мондок 0 20168 168497 167387 2026-08-20T20:44:49Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168497 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя= Иван Мондок |Имя_оригиналне= {{ref-cs}} ''Ivan Mondok'' |Категория_склада= Ruský Hrabovec |Образчик=[[File:Mondok Ivan, Poslanecká sněmovna v II. volebním období 1926.jpg|200px]] |Чинность= посланець парламента Чехословакии; комунистичный дѣятель |Уроджѣня= {{Birth date|1893|05|21}} |Мѣсто_роджѣня= [[Руськый Грабовець]], [[Мадярске кральовство]] |Упокоеня= {{Death date and age|1937|12|08|1893|05|21}} |Мѣсто_смерти= [[ГУЛАГ|Ленинградска область, лагпункт ГУЛАГ]], [[СССР]] |Причина_смерти= розстрѣляный<br>в арештѣ |Мѣсто_погребу=не познате }} '''Иван Мондок''', {{ref-cs}} ''Ivan Mondok''; *[[25. май]] [[1893]], [[Руськый Грабовець]], [[Мадярске кральовство]] – †[[8. децембер]] [[1937]], [[ГУЛАГ|Ленинградска область, лагпункт ГУЛАГ]], [[СССР]] — [[учитель]], [[новинарь]], политичный дѣятель [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]].<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref><ref name="Dovhanic2004">О. Д. Довганич (2004)</ref><ref>{{cite web |url= https://ru.openlist.wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BA_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%98%D0%BB%D1%8C%D0%B8%D1%87_(1893) |title=Открытый список: Мондок Иван Ильич (1893) |accessdate= 29.06.2023}}{{ref-ru}}</ref> == В мадярской добѣ == Походив з родины сельского учителя. По зачаточной школѣ в родном селѣ выштудовав [[Горожанска школа|горожанку]] и [[учитель]]ску [[Семинария|семинарию]] в [[Ужгород]]ѣ. В роках 1913–1915 учительовав в [[Убля|Убли]] и служив там тыж урядником на нотарском урядѣ.<ref name="Magocsi"/><ref name="Dovhanic2004"/> В децембрѣ 1915 быв мобилизованый до мадярского войска, в року 1916 трафив до российского заятя, де як военный заятець працовав на [[астрахань]]ской лодярни. [[Октоброва револуция]] в конци року 1917 означала выслободжѣня зо заятя, и одтогды став ся револучным бойовником, вступивши до болшевицкой партии и Червеной армады. Быв посланый до [[Москва|Москвы]] учити ся на [[Комунизм|комунистичного]] [[пропаганда|пропагандисту]] (1918), пак до [[Будапешт]]у, де став ся членом комунистичной партии, котру створив [[Бейла Кун]]. Од апрѣля 1919 — политичный комисарь Русинской дивизии на [[Подкарпатя|Подкарпатю]], пак выдавав в [[Будапешт]]ѣ [[Украинскый язык|украинску]] [[Новины (папірёвы)|новинку]] «Руська Правда» — орган народного комисариату [[Руська Крайна|Руськой Крайны]]. По падѣ [[Мадярска Совѣтска Република|Мадярской Совѣтской Републикы]] скрыв ся до [[Вѣдень|Вѣдня]], де пошов и [[Бейла Кун]] въедно зоз републиковыма комисарями.<ref name="Dovhanic2019">О. Д. Довганич (2019)</ref> == В чехословацкой добѣ == Во [[Вѣдень|Вѣдню]] Иван Мондок барз бѣдовав, и начим [[Чехословакия]] выголосила амнестию пролетарскым револуционарям, в марцу 1920, вернув ся до [[Ужгород]]у.<ref name="Dovhanic2004"/> Ту став ся едным зоз лидерох новоствореной Меджинародной социалистичной партии Подкарпатской Руси, основав и редаговав ей орган, новинку ''Правда'', пак ''Календар “Карпатської Правди”''. По створѣню крайовой организации [[Комунистична партия Чехословакии|Комунистичной партии Чехословакии (КПЧ)]] быв на ей ведучых постах, а в роках 1923 – 1929 быв членом ЦК КПЧ. В роках 1924 – 1929 быв посланцьом чехословацкого парламенту од КПЧ. Быв делегатом IХ. зъѣзду КП(б)У (децембер 1925), 6. Конгресу [[Комунистична Интернационала|Коминтерны]] ай членом Меджинародной контролной комисии екзекутивы Коминтерны.<ref name="Tokar">Токар М. Ю.</ref> Часты путованя до [[СССР]] были барз немило позорованы од чехословацкой безпекы, и Мондок быв веце разы арештованый з подозрѣньом о политичну агитацию на хосен комунистичного загранича. В року 1930, як ся минула его посланецка имунита перед грозячым му довгорочным арештом, на розказ ЦК КПЧ емигровав до [[СССР]].<ref name="Magocsi"/> == На емиграции в СССР == Од року 1930 — ашпирант Инштитуту червеной професуры в [[Харьков]]ѣ. [[3. новембер|3. новембра]] [[1933]] заарештованый за вину належности ку контрареволучной организации (УВО — {{ref-uk}} ''українська військова організація'') ай шпионажи на хосен чехословацкой розвѣдкы. Засудженый на пять рокы лагрох. По четырьох роках, [[25. новембер|25. новембра]] [[1937]] «судова тройця» [[НКВД]] в Ленинградской области засудила го на смерть. И неодовго быв розстрѣляный.<ref name="Magocsi"/><ref name="Tokar"/><ref name="Dovhanic2019"/> В року 1957 регабилитованый.<ref name="Dovhanic2019"/> == Улога в украинизации Подкарпатской Руси == Мондок быв [[украинофил]] и симпатизант [[СССР]].<ref name="Tokar"/> Якраз такых людей комунистичным вожаям [[СССР]] требало найти про [[Украинизация|украинизацию]] [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]], одколи было рѣшено, же прилеглы територии [[Рѣчь Посполита II.|Польщи]], [[Чехословакия|Чехословакии]] и [[Румыния|Румынии]] суть заселены [[Украинцѣ|Украинцями]] и мають быти «возъеднаны» зоз [[УССР| совѣтсков Украинов]]. Ещи в мадярской добѣ Мондок быв выученый в [[Москва|Москвѣ]] и по вернутю дому выдавав комунистичну [[Новины (папірёвы)|новинку]] «Руська Правда» (перве число 12. апрѣля 1919, Будапешт). Але тота новинка была писана [[Русскый язык|русчинов]] зоз читавов примѣшков подкарпатской бесѣды. Уже в конци року 1920 дакотры з коминтерновскых емисарьох жадали од него, обы перейшов на чисту литературну [[Украинскый язык|украинчину]]. Мондок быв на то в принципѣ готовый, але тот язык он не знав. Такых людей, што го знали, не было вельо ани в самом [[Харьков]]ѣ, тогдышном [[Головне місто|головном мѣстѣ]] [[УССР|Украины]].<ref name="Fedaka">Сергій Федака</ref> 5. Конгрес [[Комунистична Интернационала|Интернационалы]] (17. юн.– 8. юл 1924) дав директиву [[Комунистична партия|комунистичным партиям]] [[Рѣчь Посполита II.|Польщи]], [[Чехословакия|Чехословакии]] и [[Румыния|Румынии]] голосити гасло «возъеднаня» [[Галич]]а, [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]] и [[Буковина|Буковины]] з [[УССР|Украинов]],<ref>Кульчицький С. В.</ref> а Мондок быв тогды уже член ЦК [[Комунистична партия Чехословакии|КПЧ]], циже быв то про него прямый розказ. На Украинѣ процесом [[Украинизация|украинизации]] рядив народный комисарь Микола Скрипник, котрый шефовав ай над выконавателями в спомянутых регионах.<ref name="Soldatenko">Солдатенко В. Ф.</ref> Мондок покликав на редакторску роботу галичанку Феодосию («Додю») Керечинску, котра через свою нелегалну чинность в комунистичной партии мусѣла была ся скрыти од полиции раз до [[Варшава|Варшавы]], пак до [[Прага|Прагы]], а наконець до [[Ужгород]]у. Додя знала украинчину, але неодовго ся нев, яко чужоземков, заинтересовала ай тутешна полиция. Но и тото ся вырѣшило, коли ся Мондок з нев оженив, а так зыскала легалный статус. В року 1928 ходив до [[Москва|Москвы]] на 6. Конгрес [[Комунистична Интернационала|Коминтерны]], а путьом в [[Харьков]]ѣ ся дознав неприемну новину, же [[украинизация]] на [[УССР|Украинѣ]] ся мать закончити. Далша грызота пришла в року 1929, коли зостав невыбраный не лем за секретаря, але ани за члена крайкома партии, а ку тому знятый з поста редактора ''Карпатской Правды''. Полиция го в марцу засадила на три мѣсяцѣ до арешту, а як выйшов, дознав ся, же як ся му мине посланецка имунита, грозить му арешт на {{nowrap|5–10 рокы}}. Мусѣв утѣкнути до [[Харьков]]а, куды неодовго за ним пришла и Додя. Од року 1933, коли трафив до [[ГУЛАГ]]у, до осени 1937 писав ей писма. Пак перестав, а она достала официалный ознам, же засудженый на далшы 10&nbsp;рокы без права перепискы, а наступно, же умер 8. децембра 1941. Насправдѣ ниякы новы «грѣхы» у Мондока не выявили. Напротив, агентурна записка з дня 17. марца 1936 писала, же его историчнов заслугов было пробуджѣня народностной свѣдомости обывательства Закарпатской Украины, бой за украинску културу, за перетворѣня [[Русины|Русинох]] на [[Украинцѣ|Украинцьох]].<ref name="Fedaka"/> == Жерела и одказы == * {{Cite book |editor= Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author= '''Paul Robert Magocsi''' |chapter= Mondok, Ivan |title= //Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year= 2002 |url= https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location= Toronto Buffalo London |publisher= University of Toronto Press, 2005 |edition= Revised and expanded | |doi= 10.3138/9781442674431 |isbn= 0-8020-3566-3 |page= [https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/332 332] }}{{ref-en}} * {{Cite book |chapter= Його розстріл тримали в таємниці |author= '''О. Д. Довганич''' |date= 2004 |title= Реабілітовані історією. Закарпатська область |volume= Книга друга |location= Ужгород |publisher= ВАТ «Видавництво Закарпаття», 2004 |isbn= 966-7703-88-6 |at= {{nowrap|Стор. 485–490, 590}} |url= http://www.reabit.org.ua/books/zk/ |accessdate= 2023-06-24}}{{ref-uk}} * {{Cite book |chapter= Мондок Іван Ілліч |author= '''О. Д. Довганич''' |date= 2019 |title= // Енциклопедія Сучасної України [Електронний ресурс] / Редкол.: І. М. Дзюба, А. І. Жуковський, М. Г. Железняк [та ін.] |volume= Том&nbsp;21 |location= Київ |publisher= Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2019.|url= https://esu.com.ua/article-69165 |accessdate= 2023-06-24}}{{ref-uk}} * {{Cite book |chapter= ІНТЕРНАЦІОНАЛ КОМУНІСТИЧНИЙ, Третій Інтернаціонал, Комінтерн |author= '''Кульчицький С. В.''' |title= // Енциклопедія історії України [Електронний ресурс] / Редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. НАН України. Інститут історії України |volume= {{nowrap|Т. 3 Е-Й}} |location= Київ |publisher= "Наукова думка", 2005 |url= http://www.history.org.ua/?termin=Internacional_III |accessdate= 29.06.2023}}{{ref-uk}} * {{Cite book |chapter= СКРИПНИК Микола Олексійович |author= '''Солдатенко В. Ф.''' |title= // Енциклопедія історії України [Електронний ресурс] / Редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. НАН України. Інститут історії України |volume= {{nowrap|Т. 9 Прил-С}} |location= Київ |publisher= "Наукова думка", 2012 |url= http://www.history.org.ua/?termin=Skrypnyk_M |accessdate= 29.06.2023}}{{ref-uk}} * {{Cite book |chapter= Мондок Іван |author= '''Токар М. Ю.''' |title= // Енциклопедія історії України [Електронний ресурс] / Редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. НАН України. Інститут історії України |volume= {{nowrap|Т. 7 Мі-О}} |location= Київ |publisher= "Наукова думка", 2010 |url= http://www.history.org.ua/?termin=Mondok_I |accessdate= 24.06.2023}}{{ref-uk}} * {{Cite web |author= '''Сергій Федака''' |title= Історія одного закарпатського кохання |url= https://goloskarpat.info/analytics/5aebfe186daef/ |publisher= ГОЛОС КАРПАТ |date= 04.05.2018 |accessdate= 24.06.2023}}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1893|1937|Мондок, Иван}} [[Катеґорія:УССР]] [[Катеґорія:Комунизм]] [[Катеґорія:Політічны лідеры]] [[Катеґорія:Новинаре]] [[Катеґорія:Посланцьове парламента]] [[Катеґорія:Персоналії подля алфавіту]] 72axl5k8e2qa2t449uktmgpevgskfjr Людовит Гараксим 0 20272 168528 167020 2026-08-20T21:17:00Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168528 wikitext text/x-wiki {{Ученый |имя=Людовит Гараксим |имя оригиналне = Ľudovít Haraksim {{ref-sk}} |образчик = {{Фоторамка|Увидьте фото|align=center|width=90|pos=top |link=https://esu.com.ua/images/article_images/G/g1853816244-01.jpg}} |уроджѣня = {{Birth date|1928|08|01}} |мѣсто роджѣня = [[Ужгород]], [[Чехословакия]] |упокоеня = {{Death date and age|2008|11|18|1928|08|01}} |мѣсто смерти = [[Братислава]], [[Словакия]] |причина смерти = |главны роботы = Rusíni: Otázky dejín a kultúry (1994)<ref name="Lavrincová">Magdaléna Lavrincová</ref> |членство в = Словацка исторична сполочность<br/>Словацкый Гелсинкскый Комитет |одзнакы = премия Даниела Рапанта, 2004<ref>[[:sk:Cena Daniela Rapanta]]</ref> }} '''Людовит Гараксим''', {{ref-sk}} ''Ľudovít Haraksim''; *[[1. авґуст|1. август]] [[1928]], [[Ужгород]], [[Чехословакия]] (днесь [[Украина]]) – †[[18. новембер]] [[2008]], [[Братислава]], [[Словакия]] — [[Словакия|словацкый]] [[историк]] [[Русины|русинского]] походжѣня.<ref name="Magocsi">Paul Robert Magocsi</ref><ref name="Musinka">М. І. Мушинка, М. Я. Неврлий</ref> == Походжѣня == Гараксимовы походять з [[Русины|русинского]] села [[Вышня Яблінка|Вышна Яблонка]] [[Пряшовскый край|Пряшовского краю]]. Отець Людовита по прилучѣню [[Подкарпатска Русь|Подкарпатской Руси]], працовав в [[Ужгород]]ѣ на выставбѣ [[Желѣзниця|желѣзницѣ]], а ту ся стрѣтив зоз своев будучов женов, [[Словаци|Словачков]]. Ту ся им уродив Людовит, ту в року 1946 закончив гимназию, а пак родина [[Оптация меджи Чехословакиев и СССР (1945–1947)|оптовала]] до [[Чехословакия|Чехословакии]].<ref name="Lavrincová"/> == Научны погляды == На филозофичной факултѣ [[Универзита Коменского в Братиславѣ|Универзиты Коменского в Братиславѣ]] выштудовав [[История|историю]] и [[русскый язык]] (1947–1951), пак в року 1953 склав докторат филозофии, а в року 1960 зоз дизертациев о словацко-украинскых историчных односинах XVII – XVIII. ст. зыскав ступень кандидата историчных наук. До року 1956 быв асистентом катедры истории той универзиты, пак наступно научным сполупрацовником ''Инштитуту истории Словацкой академии наук'' (САН).<ref name="Musinka"/><ref name="Magocsi"/><ref name="Lavrincová"/> Уже яко молодый 28-рочный ученый на меджинародной научной конференции в [[Пряшов]]ѣ, ку 100-рочу уродин [[Александер Духнович|Духновича]] (1956), котру организовав [[КСУТ]], выступив против тверджѣня совѣтской делегации марксистичных историкох, же [[Закарпатска область]] и [[Пряшовскый край|Выходна Словакия]] в минулости належали [[Русьска земля|«Киевской Руси»]]. Тото в добѣ твердой [[Украинизация|украинизации]] быв барз одважный чин. В року 1970 зачали ся политичны «чисткы», а му тогды припомянули ай то, же «з немарксистичных позиций писав о револучных роках 1848–1849, а не схвальовав [[Инвазия Варшавского пакта до Чехословакии|военску интервенцию 21. августа 1968]]». Быв вышмареный зоз САН, а заказали му вшиткы публикации. Ещи мав щастя, же достав роботу архиваря в Словацком народном музею, але и там на вшиткых каталогах выстав и музейных публикациях, котры приготовляв, не смѣло ся указати його имя. Аж по падѣ комунистичного режима в року 1989 годен быв ся вернути ку официалной роботѣ яко историк. В тых роках быв важеный яко найлѣпшый експерт на историю Русинох, а быв активным членом ''Матицѣ словацкой'', подпредсѣдником ''Словацкого историчного сполку'', членом ''рады влады про народности'', членом ''колегии министра културы'' и членом ''Словацкого гелсинкского комитету''.<ref name="Lavrincová"/> На своих высокых постах при владѣ выступовав за националне вызнаня Русинох.<ref name="Magocsi"/> == Основны публикации == Подано подля ЕСУ.<ref name="Musinka"/> Треба тыж мати огляд на то, же до рока 1990 в научных публикациях мусай было Русинох назвати Украинцями.<ref name="Lavrincová"/> * Z dejín Ukrajincov na východnom Slovensku. Martin, 1957; * Hnutie Ukrajincov Zakarpatska a východného Slovenska a myšlienka slovanskej vzájomnosti // Historický časopis. 1960; * K sociálnym a kultúrnym dejinám Ukrajincov na východnom Slovensku do roku 1867. Bratislava, 1961; * P. J. Šafárik a Ukrajinci, Slovanské štúdie VI. Bratislava, 1963; * K problematike obrodenia Ukrajincov východného Slovenska a Zakarpatská // Олександр Духнович. Пряшів, 1965; * Die Rusinen und der Ausgleich // Der österreichicsh-ungaricshe Ausgleich 1867. Bratislava, 1971; * «Zlatý vek» biskupa A. Bačynského a obrodenské obdobie A. Duchnovyča – dve epochy dejín Rusínov // Slovensko-rusínsko-ukrajinské vzťahy od obrodenia po súčasnosť. Bratislava, 1992; * Obrodenie Rusínov // Rusíni. Otázky dejín a kultúry. Prešov, 1994. == Жерела и одказы == * {{Cite web |author='''Magdaléna Lavrincová''' |title=Perzekvovali ho pre názory |url=https://www.rusyn.sk/perzekvovali-ho-pre-nazory/?fbclid=IwAR39pikwKKXmriuOhnGxKWF5ZUm-7_UTqiTlC-6pJsmECUFxm-bfIe0FrBY |publisher=Rusíni Slovenska |date=02.08.2018 |accessdate=2023-08-05}}{{ref-sk}} * {{Cite book |editor=Paul Robert Magocsi, Ivan Pop |author='''Paul Robert Magocsi''' |chapter=Haraksim, Ľudovít |title=//Encyclopedia of Rusyn History and Culture |year=2002 |url=https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago |location=Toronto; Buffalo; London |publisher=University of Toronto Press, 2005 |edition=Revised and expanded |page=165 |doi=10.3138/9781442674431 |isbn=0-8020-3566-3 }}{{ref-en}} * {{Cite book |author='''М. І. Мушинка, М. Я. Неврлий''' |chapter=Гараксим Людовіт |title=// Енциклопедія Сучасної України. (електронна версія) / гол. редкол.: {{s|І. М. Дзюба}}, {{s|А. І. Жуковський}}, {{s|М. Г. Железняк}} та ін.; НАН України, НТШ |volume=Т.&nbsp;5 |location=Київ |publisher=Інститут енциклопедичних досліджень НАН України, 2006 |url=https://esu.com.ua/article-28672 |accessdate=03.08.2023 }}{{ref-uk}} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1928|2008|Гараксим, Людовит}} [[Катеґорія:Русиньскы історіци]] 605gwuofhzgudm4vr796ydhij6ykbbk Сан Маріно (місто) 0 20998 168587 167839 2026-08-20T22:40:18Z InternetArchiveBot 22034 Add 8 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168587 wikitext text/x-wiki {{Діалект|Пряшівскый діалект русиньского языка|пряшівскым діалектом|пряшівскый}} {{Otheruses|Сан Маріно (чеперушка)}} {{Місто |місцёва назва = {{lang-it|Città di San Marino}} |країна = {{flag|Сан Маріно}} |братьскы міста = {{flagicon|Хорватія}} Раб, [[Хорватія]]<br>{{flagicon|Італія}} Сан Лео, [[Італія]]<br>{{flagicon|Кітай}} Нанкінґ, [[Кітай]] }} '''Сан Марíно''' ({{lang-it|Città di San Marino}}) є [[головне місто]] [[штат]]у [[Сан Маріно]] і єдно з ёго девятёх [[кастел]]ів. Має 4 118 обывателїв.<ref name=pop>{{cite web |url=https://www.statistica.sm/pub1/StatisticaSM/en/Dati-statistici/Popolazione/Struttura-Demografica.html |title=Demographic structure |access-date=20 July 2025 |website=Office of Informatics, Technology, Data and Statistics }}</ref> Находить ся на западных схылах найвысшого пункту Сан Маріна, горы [[Монте Тітано (гора)|Монте Тітано]]. Пяте найменше головне місто подля чісла обывателїв. == Ґеоґрафія == Місто Сан Маріно сусїдить з [[кастел]]ами Аквавіва, Борґо Маджоре, Фіорентіно і Кєзануова і з італьсков комунов Сан Лео. Місто Сан Маріно ся складать зо семох курацій: Ка Берлоне, Канепа, Казоле, Кастелларо, Монталбо, Мурата і Санта Мустіола.<ref name="Elezioni">{{cite web |last1=Rattini |first1=Maurizio |last2=Venturini |first2=Gian Carlo |last3=Volpinari |first3=Antonio L. |date=21 March 1997 |title=Regolamento per la disciplina della campagna elttorale |url=http://www.elezioni.sm/index.php?id=299 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090805215911/http://www.elezioni.sm/index.php?id=299 |archivedate=5 August 2009 |accessdate=14 February 2020 |website=Elezioni |language=it}}</ref><ref>{{Cite web |title=Città di San Marino |trans-title=City of San Marino |url=https://www.sanmarinoweb.it/castelli-di-san-marino/citta-di-san-marino/ |access-date=9 February 2024 |website=San Marino Web |language=it-SM}}</ref> Меджінародна академія наук Сан Маріно мала свою резіденцію в тім містї. == Історія == Предпокладать ся, же місто было заложене святым Маріном і дакількома хрістіаньскыма утеченцями, котры втїкали перед римскым пронаслїдованём в роцї 301.<ref>{{cite book |last=Duursma |first=Jorri C. |title=Fragmentation and the International Relations of Micro-states: Self-determination and Statehood |year=1996 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521563604 |pages=211–212}}</ref><ref>{{cite book |last=Kohn |first=George Childs |title=Dictionary of Wars |year=2006 |publisher=Checkmark Books |isbn=9780816065783 |page=437}}</ref> Сердце міста охраняли три вежы: перша, Ґуаіта, поставена в 11. столїтю, мала репутацію неприступной, што до великой міры стримовало од нападів.<ref>{{cite book |last=Miller |first=William |title=Essays on the Latin Orient |url=https://archive.org/details/essaysonlatinori0000mill |year=1921 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9781107455535 |page=[https://archive.org/details/essaysonlatinori0000mill/page/456 456]}}</ref><ref>{{cite book |last=Baron |first=James |title=The History of San Marino |year=2009 |publisher=CreateSpace Independent Publishing |isbn=9781449513566 |page=89}}</ref> Напятя зо сусїдныма силами выкликало потребу побудовати другу вежу, Честа (13. столїтя).<ref>{{cite book |last=Miller |first=William |title=Essays on the Latin Orient |url=https://archive.org/details/essaysonlatinori0000mill |year=1921 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9781107455535 |page=[https://archive.org/details/essaysonlatinori0000mill/page/n478 457]}}</ref><ref>{{cite book |last=Baron |first=James |title=The History of San Marino |year=2009 |publisher=CreateSpace Independent Publishing |isbn=9781449513566 |page=92}}</ref> Оборонна сістема была докончена аж по ставбі третёй вежы, Монтале (14. столїтя) – найменшой зо вшыткых, поставеной на послїднїм верьху Монте Тітано.<ref>{{cite book |last=Miller |first=William |title=Essays on the Latin Orient |url=https://archive.org/details/essaysonlatinori0000mill |year=1921 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9781107455535 |page=[https://archive.org/details/essaysonlatinori0000mill/page/458 458]}}</ref><ref>{{cite book |last=Baron |first=James |title=The History of San Marino |year=2009 |publisher=CreateSpace Independent Publishing |isbn=9781449513566 |page=94}}</ref> З ростом чісла обывателїв міста ся теріторія країны розшырила о дакілько [[квадратный кілометер|квадратных кілометрів]].<ref>{{cite book |last=Duursma |first=Jorri C. |title=Fragmentation and the International Relations of Micro-states: Self-determination and Statehood |year=1996 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521563604 |page=213}}</ref><ref>{{cite book |last=Eccardt |first=Thomas M. |title=Secrets of the Seven Smallest States of Europe |url=https://archive.org/details/secretsofsevensm0000ecca |year=2005 |publisher=Hippocrene Books |isbn=9780781810326 |page=[https://archive.org/details/secretsofsevensm0000ecca/page/45 45]}}</ref> Кедьже політіка Сан Маріна не была замірена на інвазії або войны з цїлём здобыти новы теріторії, Сан Маріно здобыло остатнїх вісем кастелів, котры творять країну, посередництвом накупів і договорів.<ref>{{cite book |last=Duursma |first=Jorri C. |title=Fragmentation and the International Relations of Micro-states: Self-determination and Statehood |year=1996 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521563604 |page=214}}</ref><ref>{{cite book |last=Eccardt |first=Thomas M. |title=Secrets of the Seven Smallest States of Europe |url=https://archive.org/details/secretsofsevensm0000ecca |year=2005 |publisher=Hippocrene Books |isbn=9780781810326 |page=[https://archive.org/details/secretsofsevensm0000ecca/page/n60 47]}}</ref> == Політіка == Місто є резіденціёв Санмаріньской хрістіаньско-демократічной партії, конзерватівной партії, котра є в сучасности єднов з головных владных партій.<ref>{{cite book |last=Duursma |first=Jorri C. |title=Fragmentation and the International Relations of Micro-states: Self-determination and Statehood |year=1996 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521563604 |page=217}}</ref><ref>{{cite web |title=Sammarinese Christian Democratic Party |url=https://www.golden.com/wiki/Sammarinese_Christian_Democratic_Party-VG39G8 |publisher=Golden |accessdate=11 August 2025}}</ref><ref>{{cite web |title=Partito Democratico Cristiano Sammarinese |url=https://www.pdcs.sm/ |publisher=Sammarinese Christian Democratic Party |accessdate=11 August 2025}}</ref> == Економіка == Економіка міста Сан Маріно была всягды узко повязана з економіков країны.<ref>{{cite book |last=Duursma |first=Jorri C. |title=Fragmentation and the International Relations of Micro-states: Self-determination and Statehood |year=1996 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521563604 |page=215}}</ref> Аж донедавна были головныма господарьскыма чінностями той локації добываня каміня і каменарьство.<ref>{{cite book |last=Eccardt |first=Thomas M. |title=Secrets of the Seven Smallest States of Europe |url=https://archive.org/details/secretsofsevensm0000ecca |year=2005 |publisher=Hippocrene Books |isbn=9780781810326 |page=[https://archive.org/details/secretsofsevensm0000ecca/page/50 50]}}</ref><ref>{{cite book |last=Baron |first=James |title=The History of San Marino |year=2009 |publisher=CreateSpace Independent Publishing |isbn=9781449513566 |page=120}}</ref> Днесь є економіка розманїтїша і обсягує путёвый рух, бізніс, продай поштовых знамок і мале польногосподарьство, хоць тото послїднє є на упадку.<ref>{{cite book |last=Eccardt |first=Thomas M. |title=Secrets of the Seven Smallest States of Europe |url=https://archive.org/details/secretsofsevensm0000ecca |year=2005 |publisher=Hippocrene Books |isbn=9780781810326 |page=[https://archive.org/details/secretsofsevensm0000ecca/page/n65 52]}}</ref><ref>{{cite book |last=Catudal |first=Honoré M. |title=The Exclave Problem of Western Europe |url=https://archive.org/details/exclaveproblemof0000catu |year=1979 |publisher=University of Alabama Press |isbn=9780817305178 |page=88}}</ref><ref>{{cite book |last=Duursma |first=Jorri C. |title=Fragmentation and the International Relations of Micro-states: Self-determination and Statehood |year=1996 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521563604 |page=216}}</ref> == Шпорт == Місто Сан Маріно має три фотбаловы команды: СС Мурата, СП Тре Пене і San Marino Academy.<ref>{{cite web |title=SP Tre Penne vs SS Murata live score, H2H and lineups |url=https://www.sofascore.com/sp-tre-penne-ss-murata/ocsVcs |publisher=Sofascore |accessdate=11 August 2025}}</ref><ref>{{cite web |title=San Marino Academy U22 vs SP Tre Penne live score, H2H and lineups |url=https://www.sofascore.com/san-marino-academy-u22-sp-tre-penne/ocsVcs |publisher=Sofascore |accessdate=11 August 2025}}</ref><ref>{{cite book |last=Eccardt |first=Thomas M. |title=Secrets of the Seven Smallest States of Europe |year=2005 |publisher=Hippocrene Books |isbn=9780781810326 |page=55}}</ref> Містом проходила штафета з олімпійскым огнём через Сан Маріно в періодї перед зимныма олімпійскыма грами в роцї 2006.<ref>{{cite web |title=Torino 2006 Olympic Torch Relay Route |url=https://www.olympic.org/torino-2006/torch-relay |publisher=International Olympic Committee |accessdate=11 August 2025}}</ref><ref>{{cite web |title=San Marino and the Olympic Flame |url=https://www.consolatosanmarino.com/en/news/2006-olympic-flame |publisher=Consulate of San Marino |accessdate=11 August 2025}}</ref> == Ґалерія == <gallery class="center" widths=150> Palazzo Pubblico - esterno.jpg|Палаццо Публіко<br />містьска радніця Fortress of Guaita - First Tower (San Marino).jpg|вежа Ґуаіта Second Tower in San Marino and Paragliding.jpg|вежа Честа Montale Tower.jpg|вежа Монтале Hastalapolastra.jpg|уліця Павла III. Statua della Libertà.jpg|Скулптура слободы на намістї перед містьсков радніцёв The Walls of the Liberty DLO.jpg|панораматічный погляд з Мураты </gallery> == Референції == {{reflist}} {{Головны міста европскых країн}} [[Катеґорія:Населены пункты подля алфавиту]] [[Катеґорія:Населены пункты Сан Маріна]] [[Катеґорія:Головны міста]] [[Катеґорія:Міста Сан Маріна]] f9q5ozt2he5ywr200nkoq4sd1pm1o6b Одоакер 0 21107 168518 164876 2026-08-20T21:04:48Z InternetArchiveBot 22034 Add 11 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168518 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс монарха |name=Одоакер |image=[[Файл:Coin_of_Odoacer_at_the_British_Museum_(obverse).png|300px]] |title=Король Італії • Rex/Dux<ref>Король и командовач</ref> • [[Патриций|Патріцій]] • Flavius<ref name="FlaviusNote1" /> |caption=Монета Одоакра, накарбована у Равенні, 477, из профільом Одоакра, зображеным из „варварськыма“ бавусами |reign=4.&nbsp;септембра 476&nbsp;– 15.&nbsp;марця 493 |successor=Теодоріх Великый|date of birth=дас 433|date of death=15.&nbsp;марця 493 (дас 60 рокув)|place of death=Равенна, Корольство Італії|spouse=Суніґілда|issue=Тела|father=Едеко|religion=[[Аріянізм]]}} '''Одоа́кер''' ({{Lang-la|Odoacer}},<ref>[http://www.uni-mannheim.de/mateo/camenaref/hofmann/hof3/s0417b.html Hofmann, Johann Jacob, ''Lexicon universale''].</ref><ref name="FlaviusNote1">На дакулкох монетах записаный {{Lang|la|''Flavius''}}. Тото имня до 5.&nbsp;сторуча стало тітулом.</ref><ref>{{Lang-grc|Ὀδόακρος ''Odóakros''}}, Martindale 1980.</ref> записаный ай як {{Lang|la|Odoacar}},<ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/L/Roman/Texts/Excerpta_Valesiana/2*.html Excerpta Valesiana]</ref> {{Lang|la|Audoachari}},<ref>[http://www.thelatinlibrary.com/origo.html Origo gentis Langobardorum 3].</ref> {{Lang|la|''Odovacer''}} вадь {{Lang|la|''Odovacar''}}, прибл.&nbsp;433&nbsp;– 15.&nbsp;марця 493&nbsp;н.&nbsp;е.) быв варварськый катуна тай державный діяч из середньої части [[Дунай|Дунайського]] базена, котрый змістив [[Западна Римська імперія|западноримського]] імператора-дітвака Ромула Авґуста тай став правительом Італії (476–493). Одоакрово зміщеня Ромула Авґуста традично означує конець Западної Римської імперії.<ref>„Odoacer was the first barbarian who reigned over Italy, over a people who had once asserted their just superiority above the rest of mankind.“ Edward Gibbon, ''The Decline and Fall of the Roman Empire'', Chapter XXXVI. —&nbsp;Gibbon 1998, p.&nbsp;716.</ref> Хоть ун держав власть над Італійов, Одоакер репрезентовав себе ги [[Патронаж (Старовікый Рим)|''клієнт'']] імператора [[Восточна Римська імперія|Восточної Римської імперії]] у Константінопольови, [[Зенон (імператор)|Зенона]]. Ид ньому ся звертали не лиш як ид королю ({{Lang-la|rex}}), айбо и як ид командовачу ({{Lang-la|dux}}), вадь через римськый тітул [[Патриций|патріція]], котрый му дав Зенон. Одоакер сам ухосновав тітул короля у єдиному дожывшому до днешнього дне офіціалному документови из його канцеларії, хосновав го ай конзул Басілій.<ref>Марцеллін, Кассіодор тай подакотрі [[Папа римскый|папські]] документы усі называвут його ''rex''. Йордан у якыйись момент назвав го {{Lang|la|''Gothorum Romanorumque regnator''}}: „правитель ґотув тай римлянув“. Прокопій у ''Bellum Gothicum'' называт го автократором ({{Lang-la|autokrator}}) и тираном ({{Lang-la|tyrannos}}). Єдиный споминок за Одоакра ги „Короля Італії“ тото Victor Vitensis: ''Odouacro Italiae regi''.</ref><ref>Martindale 1980.</ref> Ун мав пудпору римського сената тай муг роздавати землю свойим людьом практично без опора. Бунт межи його вояками перерус у насилство у 477–478, айбо у май пузньый період його правліня такых епізодув уже не было. Хоть Одоакер быв [[Аріянізм|аріянцьом]], ун рідко ся вмішовав у діла трінітарної державної церькви Римської імперії. Сперед коронаційов Одоакер быв воєводом у Італії, котрый керовав повстаньом [[Герулы|герулськых]], [[Руґії|руґійськых]] и [[Скіры|скірськых]] катун, котрі зверли Ромула Авґуста 4.&nbsp;септембра 476. Менше ги перед роком єденадцятьручный Авґуст быв уголошеный за западноримського імператора свойим отцьом Орестом, ґенералом армії у Італії, айбо не дустав прибучництва вадь признаня поза централнов Італійов. Из пуддержков римського сената Одоакер удтовды правив Італійов автономно, на словах признавучи власть Юлія Непоса, пруйшлого западного імператора, тай Зенона. По убивству Непоса у 480.&nbsp;рокови Одоакер зайшов у [[Далмация|Далмацію]], обы покарати убивцюв; ун изгубив заговорникув, захватив реґіон и прикапчав ид свойим володіньом за два рокы. Кой Ілл, командовач солдатув Восточної Римської імперії, у 484.&nbsp;році попросив уд Одоакра помуч у змітованю Зенона, Одоакер зайшов у майзападні провінції Зенона. Імператор раз удповів на тото так, ож натравив на Італію руґіюв из території днешньої [[Австрія|Австрії]]. У зимі 487–488 Одоакер перейшов Дунай и побідив руґіюв на їхнюй такой території. Зенон из часом призначив [[Остроґоты|остроґота]] Теодоріха Великого, котрый ся грозив Восточнуй імперії на [[Балканскый полуостров|Балканах]]. Теодоріх зайшов у Італію у 489.&nbsp;рокови тай до авґуста 490 узяв почти всьый пувострув, чим посиловав Одоакра удыйти у Равенну. Варош ся здав 5.&nbsp;марця рока&nbsp;493. Теодоріх закликав Одоакра на банкет про примиреня, айбо вмісто закладеня аліянса забив го тай забрав си тітул короля. == Походжіня == === Отець тай брат === У фраґменті Пріска Панійського, котрый у 7.&nbsp;сторочови репродуковав Йоан Антіохійськый, Одоакер ся описує ги скір, сын Едека (''Idiko'') тай брат Гунулфа, котрый забив Армата у Восточнуй Римськуй імперії.<ref name=":1" /><ref>Kim 2013, pp.&nbsp;98–99.</ref> Анонім Валезіанськый соглашат ся, ож отця Одоакра звали Едеко (''Aediko'') тай споминат, ож ун керовав скірами тай герулами.<ref name=":0" /> Щи єден запис за Едека є у Йордана, котрый го ідентифікує ги лідера скірув уєдно из Гунуулфом (майскорі його сыном) по падіню [[Аттіла|Аттілы]]. Они были побіждені [[Остроґоты|остроґотами]] у [[Битва на Болії|битві на Болії]] у [[Паннония|Паннонії]] дас у&nbsp;рокови&nbsp;469.<ref>Heather 2005, pp.&nbsp;314–317.</ref> Другый Едеко (''Edekon'') быв описаный Пріском ги довіреный чоловік Аттілы тай посол у [[Константинополь|Константінопольови]]. Ун провожав Пріска тай другых высокопоставленых імперськых особ назад у Аттілин лаґер. Верзія, ож Едеко отець Одоакра, не є абсолутно признанов. Пріск єден раз кличе го [[Скіты|скітом]], а пак [[Гуны|гуном]]. Поважовало ся, ож класифікація його ги „скіта“ вадь „гуна“ у сесь період годна была значити соціалный тип авадь спосуб жывота, а не точный етнічный повуд,<ref>Castritius 2005.</ref> айбо Макбейн контерарґументує, ож Пріск быв дуже осторожный из такыма термінами, тай видит у сюм доказ, ож Едеко не годен быти скірськым отцьом Одоакра.<ref>Macbain 1983, p.&nbsp;326.</ref> === Етнічна приналежность === Точноє етнічноє походжіня Одоакра не знати, кромі того, ож ун ся не держав за [[Римляне|римлянина]].<ref>Дале за йсе: Stefan Krautschick, "Zwei Aspekte des Jahres 476", ''Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte'', '''35''' (1986), pp.&nbsp;344–371.</ref> Віроятно, ож його коріня иде з многоетнічної імперії [[Аттіла|Аттілы]], котра обсяговала дакулко ґруп, у його період называні „ґотами“, як и многоетнічный комплекс, котрый доміновав у арміях, за керованя котрыма ся Одоакер прославив у пузнішый період свого жывота. На основі сиї верзії ун маймало часточно ґерманського поводу. Ранні середньовічні жерела, наприклад Теофан, называли го [[Ґоты|ґотом]].<ref name=":0">Pohl 1986.</ref><ref>MacGeorge 2002, p.&nbsp;284.</ref> Так само и літописець Марцеллін Комес у 6.&nbsp;сторочу назвав го „корольом ґотув“ ({{Lang-la|Odoacer rex Gothorum}}).<ref>Marcellinus Comes, ''Chronicon'', s.&nbsp;a.&nbsp;476.</ref> Єдным из майважных жерел на йсю тему быв історик 6.&nbsp;стороча Йордан, котрый капчав Одоакра из дакулкома ґотськыма народами, котрі прийшли у середню часть Дунайського базена у епоху Аттілиної імперії, у тому числі из [[Скіры|скірами]], [[Герулы|герулами]] тай [[Руґії|руґіями]]. Йордан ищи го капчав из ''туркілінґами''&nbsp;— незнамым народом авадь дінастійов, котрі ся булше ни у якых независимых (т.&nbsp;є.&nbsp;не деривативных уд Йордановых робут) жерелах не споминавут. Они годні были быти [[Ґоты|ґотами]], [[Гуны|гунами]] вадь предками [[Турінґы|турінґув]]. У єдному абзаці „De origine actibusque Getarum“ Йордан описує Одоакра ги короля туркілінґув ({{Lang-la|Torcilingorum rex}}),<ref>Jordanes 1915, p.&nbsp;119 [XLVI.242].</ref> у другому пише, ож Італія была „потрясена тіранійов торкілінґув тай руґув“ при Одоакровому правліню.<ref>Jordanes 1915, p.&nbsp;135 [LVII.291].</ref> У своюй „Романі“ Йордан означує Одоакра предком руґіюв авадь челядника пуд имньом Роґ ({{Lang-la|Odoacer genere Rogus}}).<ref>Jordanes, ''Romana'' 344.</ref> Скіры тай герулы у час Одоакра ся знали як „ґотські народы“, у тому числови так їх называв історик Прокопій, котрый жыв у тот період.<ref>Castritius 2005.</ref> Обадва йсі народы гадано походили з дунайського реґіона, из напряма теперішньої території [[Україна|Украйины]], як и ґоты, гуны тай [[аланы]]. Руґії, котрі пушли з южного балтського берега, знавут ся з другых жерел за своє пост-Аттіловоє корольство на Дунайови. Сі ґрупы ся били на єднум боці из скірами у битці на Болії у рокови&nbsp;468, де побідили [[Остроґоты|остроґотув]], котрі были єднов из майдомінантных пост-Аттіловых ґруп. Рейнолдс и Лопез зазначувут, ож Аттіла мав уйка Роґа тай ож Йордан годен быв говорити за походжіня Одоакра уд того Роґа.<ref name=":1">Reynolds, Lopez 1946, p.&nbsp;44.</ref> По битві на Болії скіры, руґії тай герулы чинили булшину армії, котру Одоакер контроловав у Італії, а остроґоты пушли у восточноримські землі на Балканах. „Auctorium Havniense“ называт Одоакра корольом герулув.<ref name=":0" /> Многі історикы, наприклад Майкл Фрассетто, держат, ож Одоакер быв скірського походжіня позад фамілных зязкув из Едеком тай Гунулфом.<ref>Frassetto 2003, p. 275.</ref> [[File:Petersfriedhof-Kat-Martyrer.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Petersfriedhof-Kat-Martyrer.jpg|праворуч|міні|Меморіална табла 1521.&nbsp;року по латинськы, котра называт Одоакра ''Rex Rhutenorum'' (Петерсфрідгоф, Залцбурґ)]] === Меморіална табла у Петерсфрідгофі === Меморіална табла 1521.&nbsp;рока, найдена у катакомбах капелы сятого Максімуса у Петерсфрідгофі&nbsp;— поховалному місті Абатства сятого Петра у Залцбурґови (Австрія)&nbsp;— споминат Одоакра ги „короля рутенув“ ({{Lang-la|Rex Rhvtenorvm}}), котрый зайшов у Норік у&nbsp;рокови&nbsp;477. Позад дуже пузнього датованя (1521.&nbsp;рук) тай дакулкох анахроністичных елементув, обсяг таблы ся держит сугубо леґендов.<ref>{{Cite web |url=https://www.stift-stpeter.at/de/kloster/index.asp?dat=Friedhof-Katakomben |title=Friedhof und Katakomben im Stift St. Peter |website= |at=www.stift-stpeter.at }}</ref> Попри вто, табла стала популарным „жерелом“ про разні провбы закапчати Одоакра на давньоє келтськоє племня рутенув авадь на [[Славяне|славянськых]] [[Русины (чеперушка)|русинув]].<ref>Sotiroff 1974, p.&nbsp;93.</ref> Русинішта [[Павел Роберт Маґочій]] правит, ож на такі [[Теорія|теорії]] варта никати ги на „казкы креативных“ писателюв и нич булше.<ref>Magocsi 2015, pp.&nbsp;50–51.</ref> == Ник. щи == * [[Аларик I.]] * [[Варварські інвазії]] * [[Ґерманські народы]] == Жерела == * {{Cite book |last=Amory |first=Patrick |title=People and Identity in Ostrogothic Italy, 489–554 |publisher=Cambridge University Press |year=1997 |isbn=978-0-51152-306-9 |location=Cambridge; New York |ref=Amory97}} * {{Cite book |last=Bernard |first=Jack F. |title=Up from Caesar: A Survey of the History of Italy from the Fall of the Roman Empire to the Collapse of Fascism |url=https://archive.org/details/isbn_9789997550910 |publisher=Doubleday & Co. |year=1970 |location=New York |oclc=806326076 |ref=Bernard70}} * {{Cite book |last=Bunson |first=Matthew |title=A Dictionary of the Roman Empire |url=https://archive.org/details/dictionaryofroma0000buns |publisher=Oxford University Press |year=1995 |isbn=978-0-19510-233-8 |location=Oxford and New York |ref=Bunson95}} * {{Cite book |last=Bury |first=J.B. |url=https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/secondary/BURLAT/12*.html |title=History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian |publisher=Macmillan |year=1923 |volume=I |location=New York |oclc=963903029 |ref=Bury23}} * {{Cite book |last=Bury |first=J.B. |title=History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian |publisher=Dover Publications Inc. |year=1958 |volume=II |location=New York |oclc=62206973 |ref=Bury58}} *{{Cite encyclopedia |year=2005 |title=Skiren (Histrorisch) |encyclopedia=Reallexikon der Germanischen Altertumskunde |last=Castritius |first=Helmut |editor-last=Beck |editor-first=Heinrich |edition=2 |volume=28 |isbn=978-3-11-018207-1 |editor-first2=Dieter |editor-last2=Geuenich |editor-last3=Steuer |editor-first3=Heiko |ref=RdGA}} * {{Cite journal |last=Cameron |first=Alan |date=1988 |title=Flavius: a Nicety of Protocol |url=https://www.jstor.org/stable/41540754 |journal=Latomus |volume=47 |issue=1 |pages=26–33 |jstor=41540754 |ref=Cameron88}} * {{Cite journal |last=Clover |first=Frank M. |year=1999 |title=A Game of Bluff: The Fate of Sicily after A.D. 476 |journal=Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte |volume=48 |issue=1 |pages=235–244 |jstor=4436542 |ref=Clover99}} * {{Cite book |last=Davis |first=Raymond |title=Book of the Pontiffs (Liber Pontificalis) |publisher=Liverpool University Press |year=2001 |isbn=978-0-85323-545-3 |location=Liverpool |ref=Davis01}} * {{Cite book |last=Delbrück |first=Hans |title=The Barbarian Invasions |publisher=University of Nebraska Press |year=1990 |isbn=978-0-80329-200-0 |series=History of the Art of War |volume=II |location=Lincoln and London |ref=Delbruck90}} * {{Cite book |last=Ennodius |first=Magnus Felix |title=The Life of Saint Epiphanius |publisher=Catholic University Press |others=Translated, Edited, and Commentary by Genevieve Marie Cook |year=1942 |location=Washington DC |oclc=883796942 |ref=Ennodius42}} * {{Cite book |last=Elton |first=Hugh |title=The Roman Empire in Late Antiquity: A Political and Military History |url=https://archive.org/details/romanempireinlat0000elto |publisher=Cambridge University Press |year=2018 |isbn=978-1-10845-631-9 |location=Cambridge and New York |ref=Elton18}} * {{Cite book |last=Eugippius |title=The Life of Saint Severin |publisher=Catholic University Press |others=Translated by Ludwig Bieler |year=1965 |location=Washington DC |chapter=Commemoratorium Severinus |oclc=422145289 |ref=Eugippius65}} * {{Cite book |last=Frassetto |first=Michael |title=Encyclopedia of Barbarian Europe: Society in Transformation |url=https://archive.org/details/isbn_9791576072638 |publisher=ABC-CLIO |year=2003 |isbn=978-1-57607-263-9 |location=Santa Barbara, CA}} * {{Cite book |last=Gibbon |first=Edward |url=https://books.google.com/books?id=yvlYUpqe-JMC |title=The Decline and Fall of the Roman Empire |publisher=Wordsworth Editions |year=1998 |isbn=978-1-85326-499-3 |location=London |orig-year=1789}} * {{Cite book |last=Goldsworthy |first=Adrian |url=https://archive.org/details/howromefelldeath0000gold |title=How Rome Fell: Death of a Superpower |publisher=Yale University Press |year=2009 |isbn=978-0-30013-719-4 |location=New Haven and London |url-access=registration}} * {{Cite book |last=Grant |first=Michael |title=From Rome to Byzantium: The Fifth Century AD |url=https://archive.org/details/fromrometobyzant0000gran |publisher=Routledge |year=1998 |isbn=978-1-13516-672-4 |location=London and New York}} * {{Cite book |last=Gregory of Tours |url=https://archive.org/details/historyoffranks00greg |title=The History of the Franks |publisher=Penguin Books |others=Translated by Lewis Thorpe |year=1974 |isbn=978-0-14044-295-3 |location=New York |url-access=registration}} * {{Cite book |last=Halsall |first=Guy |title=Barbarian Migrations and the Roman West, 376–568 |url=https://archive.org/details/barbarianmigrati0000hals |publisher=Cambridge University Press |year=2007 |isbn=978-0-52143-543-7 |location=Cambridge and New York}} * {{Cite book |last=Heather |first=Peter |title=The Goths |url=https://archive.org/details/goths0000heat_c0r7 |publisher=Blackwell |year=1996 |isbn=978-0-63120-932-4 |location=Oxford}} * {{Cite book |last=Heather |first=Peter |title=The Fall of the Roman Empire: A New History of Rome and the Barbarians |url=https://archive.org/details/fallofromanempir0000heat |publisher=Oxford University Press |year=2005 |isbn=978-0-19515-954-7 |location=Oxford and New York}} * {{Cite book |last=Heather |first=Peter |url=https://books.google.com/books?id=AB7qAgAAQBAJ |title=The Restoration of Rome: Barbarian Popes & Imperial Pretenders |date=2013 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-936851-8 |location=Oxford}} * {{Cite book |last=Jensen |first=Erik |title=Barbarians in the Greek and Roman World |publisher=Hackett Publishing |year=2018 |isbn=978-1-62466-712-1 |location=Cambridge; Indianapolis}} * {{Cite book |last=Jones |first=A.H.M. |url=https://archive.org/details/laterromanempire01jone |title=The Later Roman Empire, 284–602: A Social, Economic, and Administrative Survey |publisher=Johns Hopkins University Press |year=1964 |isbn=0801832845 |volume=I |location=Baltimore, MD |chapter=The Fall of the Western Empire and the Barbarian Kingdoms}} * {{Cite book |last=Jordanes |url=https://archive.org/details/gothichistoryofj00jord |title=The Gothic History of Jordanes |publisher=Oxford University Press |others=Translated by Charles C. Mierow |year=1915 |location=London |oclc=463056290}} * {{Cite book |last=Kim |first=Hyun Jin |title=The Huns, Rome and the Birth of Europe |url=https://archive.org/details/hunsromebirthofe0000kimh |publisher=Cambridge University Press |year=2013 |isbn=978-1-10700-906-6 |location=Cambridge; New York}} * {{Cite book |last=Lee |first=A.D. |title=From Rome to Byzantium AD 363 to 565: The Transformation of Ancient Rome |publisher=Edinburgh University Press |year=2013 |isbn=978-0-74862-790-5 |location=Edinburgh}} * {{Cite journal |last=Macbain |first=Bruce |year=1983 |title=Odovacer the Hun? |journal=Classical Philology |volume=78 |issue=1 |pages=323–327 |doi=10.1086/366807 |jstor=269961 |s2cid=162185151}} * {{Cite book |last=Magocsi |first=Paul R. |author-link=Павел Роберт Маґочій |url=https://books.google.com/books?id=Nzj2DAAAQBAJ |title=With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus' and Carpatho-Rusyns |publisher=Central European University Press |year=2015 |isbn=978-6155053467 |location=Budapest and New York |ref=Magocsi15}} * {{Cite book |last=Martindale |first=J.R. |title=Prosopography of the Later Roman Empire |publisher=Cambridge University Press |year=1980 |isbn=0-521-20159-4 |volume=2 (A.D. 395–527) |location=London; New York |pages=791–793 |chapter=Odoacer |chapter-url=https://archive.org/details/prosopography-later-roman-empire/PLRE-II/page/791 |ref=Martindale80}} * {{Cite book |last=MacGeorge |first=Penny |url=https://books.google.com/books?id=vw-NAsihhekC |title=Late Roman Warlords |publisher=Oxford University Press |year=2002 |isbn=978-0-19-925244-2 |location=Oxford and New York}} * {{Cite book |last=Paul the Deacon |title=History of the Lombards |publisher=University of Pennsylvania Press |others=Translated by William Dudley Foulke |year=2003 |isbn=0-8122-1079-4 |location=Philadelphia}} *{{Cite encyclopedia |year=1986 |title=Edika |encyclopedia=Reallexikon der Germanischen Altertumskunde |last=Pohl|first=Walter |editor-last=Beck |editor-first=Heinrich |edition=2 |volume=6 |isbn=978-3-11-010468-4 |editor2-first=Dieter |editor2-last=Geuenich |editor3-first=Heiko |editor3-last=Steuer}} * {{Cite book |last=Pritsak |first=Omeljan |author-link=Омелян Прицак |url=http://projects.iq.harvard.edu/files/huri/files/vvi_n4_dec1982.pdf |title=The Hunnic Language of the Attila Clan |publisher=Harvard Ukrainian Research Institute |year=1982 |volume=IV |location=Cambridge, Massachusetts |issn=0363-5570 |access-date=6 December 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161213172602/http://projects.iq.harvard.edu/files/huri/files/vvi_n4_dec1982.pdf |archive-date=13 December 2016 |url-status=dead |issue=4|archivedate=13 December 2016|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161213172602/http://projects.iq.harvard.edu/files/huri/files/vvi_n4_dec1982.pdf}} * {{Cite book |last=Prokopios |title=The Wars of Justinian |publisher=Hackett Publishing |others=Translated by H. B. Dewing |year=2014 |isbn=978-1-62466-172-3 |location=Indianapolis; Cambridge}} *{{Cite encyclopedia |year=2002 |title=Odowakar |encyclopedia=Reallexikon der Germanischen Altertumskunde |last=Reichert |first=Hermann |editor-last=Beck |editor-first=Heinrich |edition=2 |volume=28 |isbn=978-3-11-017272-0 |editor2-first=Dieter |editor2-last=Geuenich |editor3-first=Heiko |editor3-last=Steuer}} * {{Cite journal |last=Reynolds |first=Robert L. |last2=Lopez |first2=Robert S. |year=1946 |title=Odoacer: German or Hun? |journal=The American Historical Review |volume=52 |issue=1 |pages=36–53 |doi=10.1086/ahr/52.1.36 |jstor=1845067}} * {{Cite journal |last=Shiels |first=Ian |date=2022 |title='Wulf and Eadwacer' Reloaded: John of Antioch and the Starving Wife of Odoacer |url=https://eprints.whiterose.ac.uk/195321/1/10.1515_ang-2022-0056.pdf |journal=Anglia: Journal of English Philology |volume=140 |issue=3–4 |pages=373–420 |doi=10.1515/ang-2022-0056 |s2cid=254294773}} * {{Cite book |last=Sotiroff |first=G. |title=The Assassination of Justinian's Personality |publisher=Lynn Publishing |year=1974 |oclc=906162550}} * {{cite book |last=Springer |first=Matthias |title=Die Sachsen |year=2004 |publisher=Kohlhammer Verlag |isbn=978-3-17-023227-3 |language=de|url=https://books.google.com/books?id=3op4DwAAQBAJ}} * {{Cite book |last=Thompson |first=E.A. |url=https://archive.org/details/romansbarbarians00thom |title=Romans and Barbarians: The Decline of the Western Empire |publisher=University of Wisconsin Press |year=1982 |isbn=0-299-08700-X |location=Madison |url-access=registration}} * {{Cite book |last=Voyles |first=Joseph |title=Early Germanic Grammar: Pre-, Proto-, and Post-Germanic Languages |publisher=Academic Press |year=1992 |isbn=0-12-728270-X}} * {{Cite book |last=Wolfram |first=Herwig |title=History of the Goths |url=https://archive.org/details/historyofgoths0000wolf |publisher=University of California Press |year=1988 |isbn=0-520-05259-5 |location=Berkeley and Los Angeles}} * {{Cite book |last=Wolfram |first=Herwig |title=The Roman Empire and its Germanic Peoples |url=https://archive.org/details/romanempireitsge0000wolf |publisher=University of California Press |year=1997 |isbn=0-520-08511-6 |location=Berkeley and Los Angeles}} == Референції == <references /> gpby67t7ju87r6q6q8t9123btlldx8q Повість за Ґенджі 0 21224 168470 162824 2026-08-20T14:28:05Z Rue323 31002 Rue323 переменовав сторінку [[Повість за Ґендзі]] на [[Повість за Ґенджі]] 162824 wikitext text/x-wiki [[Файл:Ilustration_of_The_Tale_of_Genji.jpg|міні|<small>Єдна из сцен нарисована ид 20 томови «Повісти за Ґендзі»</small>]] '''«Повість за Ґендзі»''' ({{lang-ja|源氏物語}}, げんじものがたり, «Ґе́ндзі моноґата́рі») — памнятка класічной [[Японьска література|японьской літературы]], лірична повість [[Жанр (література)|жанра]] Моноґатарі періода Хейъян. Ділиться на 54 томы, написаны у 1001-1005 роках. Автор: [[Мурасакі Сікібу]]. == Персонажі == * Ґендзі * Леді Кіріцубо * Рішанин Кіріцубо * Судзаку * То но Тюдзё * Первый Міністр (правый) * Другый Міністр (лівый) * Омуёбу * Фудзіцуба * Аой (Яой) * Кі но Камі * Іё но суке * Уцусимі * Тюдзё * Нокіба но Оґі * Кореміцу * Князь Хёбу * Коґімі * Кітаяма но Амаґімі * Сёнаґон * Мурасакі * Юґао * Леді Рокудзё * Укон == Танка, хосноваты у повісті == У романови хосновато 514 танка разных поетӯв епохы Хайъян, миже ними танка: Оварі-но, Фудзівара но Тосіюкі, Кі но Цураюкі, Сенекіара-сю, Сестра Оно но Коматі, Оварі-но Хаманусі, Сканоуе но Коренори и другых. == Товмачіня == На [[анґліцькый язык]] товмачився 5 раз: Сумацу Кентё (1882), Артуром Вийли (1926-1933), Едвародом Сайденстікером (1976), Гелен Маккалов (1994, урывкы) и Роялом Тайлером (2001). На Чиськый товмачено Карлом Фіалов ([[Чеськый язык|чиськ]]. «Pribeh Prince Gendziho») На другы языкы ся тоже товмачило, иппен и на [[україньскый язык|украйиньскый]]. == У Массовӯм указаню == === Кіно === * Повість за Ґендзі (1951) * Нова повість за Ґендзі (1961) * Повість за Ґендзі (1966) [[Кон Ітікава]] === Опера === * Повість за Ґендзі (1999) [[Мікі Мінору]] и другі. == Удкликованя == Тоты даны суть часточно або цалком основаны на [[Переклад (языконаука)|перекладї]] статї [https://uk.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%96%D1%81%D1%82%D1%8C_%D0%BF%D1%80%D0%BE_%D2%90%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B7%D1%96 Повість про Ґендзі] на Украйинськӯв [[Вікіпедія|Вікіпедії]] (чісло ревізії не было становлене). rxmkr0g7xeqdbaydm8pk6nhptjpb7ie Тіґер (танк) 0 21252 168472 168378 2026-08-20T14:29:26Z Gazdadev 36573 /* */ Додано розділ із бронетехіков на базі Тиґра 1 тай модифікації. Дальше будуть ся робити статті такой за тото 168472 wikitext text/x-wiki {{Непотверджено}} '''Panzerkampfwagen VI Ausf.H — E, «Тіґер»''' — [[Націстічне Нїмецько|німицькый]] тяжкый [[танк]] часӱв [[Друга світова война|Другої світової войны]], прототипом якого быв VK 45.01 (H), учиненый у [[1942]] році [[Фірма|фірмов]] «Геншел». {{Універзалный інфобокс}} == У боях == Первый раз танкы «Тигр» приняли бӱй пуд [[Ленинград|Ленінґрадом]] у 1942 році, массово начав ся хосновати у фебруарови-марцёви [[1944]]. року при утраті [[Харьков|Харькова]].{{Жрідло}} Батальёны де были танкы «Тигр» мали класіфікацію «Тяжкый танковый батальйон». Пудготовков екіпажӯв «Тигрӯв» занимався 500-ый учбовый танковый батальйон.{{Жрідло}} У марцови [[1943]] рока были даны перві рекомендації по борьбі из «Тиграми» нашедші удображіня ня приказах командирӯв танковых зъеденинь.{{Жрідло}} У [[Курьска Битва|Курьскӯв битві]] было 148 танкӯв «Тигр».{{Жрідло}} [[1. децембер|1 децембра]] [[1942]] року «Тигр» пудбив из дальности 150 м 2 союзницькі танкы, на другый динь 6 канонӯв, 4 британьскых и 2 америцькі танкы.{{Жрідло}} == Операторы == Кроме [[Націстічне Нїмецько|Тритього рейха]] танкы Тиґр І хосновала і [[Мадярщина]]. У 1944 році коли [[Красна армія]] уже подступала уд [[Галичина|Галичині]], німці дали мадярам уд 13 до 15 Тиґрӱв модифікації Е, бо мадярські танкы Turán были уже устарівші. Уті танкы увойшли у состав 2-ї мадярської танкової дивізії. Уни прийняли бӱй біля [[Надвӱрна (Івано-Франкӱвська область)|Надвӱрної]] тай [[Богородичаны (Івано-Франкӱвська область)|Богородичан]] із 1448-м самоходно-артилерӱйськым полком. Там было пудбито 8 совєтськых танкӱв і САУ. До [[Битва за Будапешт|битвы за Будапешт]] ушиткі мадярські Тиґры были утрачині. == Експортный Тиґр для Японії == у 1943 році [[Японська імперія|Японія]] рішила купити у [[Націстічне Нїмецько|німцӱв]] танк Тиґр для того, убы скопірувати текнолоґії тай наладити властное выроблення. Німці ся согласили айбо поклали ціну бӱльшу ги у два раза. Зато на танкови была передова німицька електроніка, радіостанції тай група інженерӱв для роботы із ним. У Японії танк мав назву Heavy tank №6 (уд [[Анґліцькый язык|англ]]. Тяжкый танк №6). І хоть, у началови 1944 рока усьо было сплачено, танк до Японії не дойшов. Хутілося пириправляти його по морю, айбо чужа авіація бы того зробити не дала тай флот тоже. Такшто было принято рішення перевезти танк на пудводному човнови. Айбо докіть вӱн стояв у портови у [[Бордо]], німцям вӱн сам ся понадобив. Такшто вӱн быв зобратый і удправленый у 101-й тяжкый танковый батальйон [[СС]]. Дальше вӱн воював на Западному фронтови де в быв унічтожиный союзниками (Анґлія, США, Франція). == Предходникы тай наслідникы == Перед сирійным выробленньом Тиґра І были похожі проекты танкӱв для прорыва, а іменно [[DW I]], [[DW II]], [[VK 30.01 H]] і [[VK 36.01 H]]. Наслідником став [[Pz. Kpfw. VI Тиґр 2|Тиґр ІІ]] із 1944 року<ref>Німицькі воєнні документы</ref> == Модифікації тай бронетехніка зроблена на базі Тиґра 1 == [[Sturmtiger]] - САУ із 380 міліметровым реактивным каноном.<ref>Исе ми ся приснило </ref> [[Panzerbefehlswagen Tiger]] - Тиґр 1 обладнаный ліпшыми радіостанціями для командування над войсками<ref><nowiki>https://www.webcitation.org/5w9XwUhqd?url=http://armor.kiev.ua/Tanks/WWII/Shturmtiger/</nowiki></ref> [[Bergepanzer Tiger I]] - Тиґр 1 перероблиный на [[БРЕМ]] == Моделізм == У [[Моделізм|моделізмі]] танк «Тигр» робить ся у розмірох 1:35 японьскыв фірмов «Tamiya», таліяньскыв фірмов «Italeri», китайськыв «Dragon», Російскыв «Звезда» и китайськыв фірмов «Ryefield model» у их варіанті представлена модель у розмірі 1:35 из варіантом изповненя выріза борта́, и повным интеръером удну.{{Жрідло}} == Удкликованя == Тоты даны суть часточно або цалком основаны на [[Переклад (языконаука)|перекладї]] статї [https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%B3%D1%80_(%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA)#p-lang Тигр (танк)] на Російськӯв Вікіпедії (чісло ревізії не было становлене). szw47c3lmcg9r7wq95yxcorzrqxemer Націонална меншина 0 22217 168574 151348 2026-08-20T22:17:07Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168574 wikitext text/x-wiki '''Націонална меншина''' вадь '''етнічна меншина''' — [[нація|націонална]] вадь [[етнос|етнічна ґрупа]], што творить меншину в [[держава|державі]]. Сесе понятя не має єдно переважаючоє вызначеня — розличні жерела акцентують вадь обєктивні (напр. розлука в [[язык]]ови, [[реліґія|реліґії]]), вадь субєктивні (окрема самосвідомость) характеристикы меншин.<ref>{{Cite book|author=Preece, J.J.|title=National Minorities and the European Nation-States System|url=https://archive.org/details/nationalminoriti0000jack|date=1998|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|pages=[https://archive.org/details/nationalminoriti0000jack/page/14 14]–29|isbn=0-19-829437-9}}</ref> Правові ґарантії културных прав меншин служать державнуй и межинароднуй політичнуй стабілности.<ref>Preece, J.J. (1998), pp. 165–168.</ref> == Правова практика == ==== Польща ==== [[Польща|Польськый]] закон за права меншин (2005) розлучать їх на дві катеґорії. За '''націоналні меншины''' ([[польскый язык|пол.]] ''mniejszość narodowa'') признані народы, што мають [[націонална держава|свої державы]]: [[Армены]], [[Білорусы]], [[Жиды]], [[Литовці]], [[Німці]], [[Росіяне]], [[Словакы]], [[Українцї|Украйинці]] и [[Чехы]]. За '''етнічні меншины''' ([[польскый язык|пол.]] ''mniejszość etniczna'') признані [[бездержавні народы]]: [[Караїмы]], [[Лемкы]], [[Ромы]] и [[Татары]].<ref>{{Cite web|url=https://isap.sejm.gov.pl/isap.nsf/DocDetails.xsp?id=wdu20050170141|title=Dz.U. 2005 nr 17 poz. 141|publisher=Sejm Rzeczpospolitej Polskiej|accessdate=20.10.2024}}</ref> ==== Словакія ==== Конституція [[Словакія|Словакії]] (1992) предвижує окремый закон за націоналні меншины, котрый ищи дотеперь не приятый. Права націоналных меншин реґулують Конституція Словакії, межинародні законы и хартії и окремі законы (за хоснованя языкув и Фонд на пудпору културы народностных меншин).<ref>{{Cite web|author=Svetluša Surová|date=15.9.2020|url=https://www.mensinovapolitika.eu/potrebuje-slovensko-zakon-o-narodnostnych-mensinach-ak-ano-preco-a-aky|title=Potrebuje Slovensko zákon o národnostných menšinách? Ak áno, prečo a aký?|publisher=Menšinová politika na Slovensku|accessdate=20.10.2024|archiveurl=https://archive.ph/XIhmZ|archivedate=20.10.2024}}</ref> Словакія має 14 офіційно признаных націоналных меншин ([[словацькый язык|слов.]] ''národnostná menšina''): [[Болгары|болгарську]], [[Вєтнамці|вєтнамську]], [[Хорваты|горватську]], [[Жиды|жидувську]], [[Мадяре|мадярську]], [[Мораване|моравську]], [[Німці|німецьку]], [[Поляци|польську]], [[Ромы|ромську]], [[Росіяне|російську]], [[Русины|русинську]], [[Сербы|сербську]], [[Українцї|украйинську]] и [[Чехы|чеську]].<ref>{{Cite web|url=https://www.narodnostnemensiny.vlada.gov.sk/site/assets/files/3554/statut_vnmes_konsolidovane_znenie.pdf|title=Štatút Výboru pre národnostné menšiny a etnické skupiny|publisher=Úrad splnomocnenca vlády SR pre národnostné menšiny|accessdate=20.10.2024}}</ref> ==== Украйина ==== Закон [[Україна|Украйины]] за націоналні меншины (2022) вызначать їх як: «сталу ґрупу [[горожанство|державлян]] Украйины, што не суть [[Українцї|етнічными Украйинцями]], бывають на території Украйины в рамках єї межинародно признаных границь, изєдинені ворошными етнічными, културными, історичными, языковыми а(вадь) реліґійными признаками, усвідомляють свою приналежность ид [націоналнуй меншині], указують измаганя всокотити й розвивати свою языкову, културну, реліґійну самобытность».<ref>{{Cite web|date=10.12.2023|url=https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/2827-20|title=Про національні меншини (спільноти) України|publisher=Верховна Рада України|accessdate=20.10.2024}}</ref> == Референції и удказы == <references /> [[Катеґорія:Социология]] [[Катеґорія:Народы і етніка]] thpxiaq0hzere6nu3oewktbn8829ph4 Меджінародный фонетічный алфавіт 0 22702 168487 153901 2026-08-20T20:34:41Z InternetArchiveBot 22034 Add 2 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168487 wikitext text/x-wiki [[Файл:IPA_chart_2020.svg|міні|382x382пкс|Офіціална табла МФА у редакції 2020.&nbsp;рока]] '''Межинаро́дный фонети́чный алфаві́т (МФА)''' є алфавітна система фонетичної транскрипції. Ун быв розробленый Межинароднов фонетичнов асоціаційов у другуй половині 19.&nbsp;стороча як письмовый стандарт удображеня звукув бесіды.<ref name=":0">International Phonetic Association 1999.</ref> МФА хоснувут [[Лексикография|лексикоґрафы]], штуденты тай учителі чужых языкув, [[Лінґвістіка|лінґвішты]], лоґопеды, [[Співак|співакы]], [[Актер|акторы]], творці штучных языкув тай [[Перекладатель|товмачі]].<ref name=":1">{{Cite book|last=MacMahon|first=Michael K. C.|year=1996|title=The World's Writing Systems|url=https://archive.org/details/isbn_9780195079937/page/821|editors=Daniels, P. T.; Bright, W. (eds.)|chapter=Phonetic Notation|place=New York|publisher=Oxford University Press|pages=821–846|isbn=0-19-507993-0|language=анґліцькы}}</ref> МФА розробленый про передачу фонетичных, фонематичных, лексичных тай часточно прозодичных елементув: фонув, фонем, інтонації, надголоса, розділеня на склады и т.&nbsp;д.<ref name=":0" /> Розшырені комплеты символув ся пораз хоснувут на позначеня другых рис бесіды, такых як шепелявліня вадь звукы, продуковані розщепленым пуднебіньом.<ref name=":1" /> Транскрипція ся реалізовує через буквы тай діакритику. Слеші (/) ся хоснувут на фонемну, май абстрактну транскрипцію, а квадратні дужкы []&nbsp;— на май точну передачу ипен звукув. Час уд часу МФА ся модифікує: символы ся додавут, забиравут гет авадь мінявут подля рішень Межинародної фонетичної асоціації. Майактуална редакція МФА ся публікує на вебсайтови асоціації.<ref>{{Cite web |at=International Phonetic Association |url=https://www.internationalphoneticassociation.org/content/full-ipa-chart |title=Full IPA Chart |language=анґліцькы }}</ref> == Історія == У 1886.&nbsp;рокови ґрупа французькых тай британськых учителюв языка пуд лідерством Поля Едуарда Пассі, сформовала будучну Межинародну фонетичну асоціацію ({{Lang-fr|l’Association phonétique internationale}}, сесю назывку она дустала у 1897).<ref name=":2">International Phonetic Association 1999, бб.&nbsp;194–196</ref> Ідею алфавіта Пассі подав данськый лінґвішта Отто Єсперсен. Пассі вєдно из другыма членами, головно Деніелом Джонсом, реалізовали тоту ідею. Зачатковый Межинародный фонетичный алфавіт быв закладеный на ромічному алфавітови, фонетичнуй ортоґрафії Генрія Світа. Прототип ромічного алфавіта, Палеотиповый алфавіт Александра Джона Еліса, хосновав разні знакы залежно на транскрибованый язык&nbsp;— сесе ся указало непрактично; у 1888.&nbsp;рокови быв уведеный єден комплет символув, універзалный про всі языкы. Так ся заклала база на будучні ревізії МФА.<ref name=":2" /><ref>{{Cite book|last=Passy|first=Paul|year=1888|title=The Phonetic Teacher.|url=https://www.jstor.org/stable/44701189|volume=3 (7/8)|pages=57–60|chapter=Our revised alphabet|language=анґліцькы}}</ref> По доста частых ревізійох тай розшыреньох межи 1890.&nbsp;тай 1940.&nbsp;роками, МФА быв удносно незмінный онь до Кільської конвенції у 1989, бігом котрої читаво ся перечинив. Май мала ревізія ся стала у 1993.&nbsp;році из вернутьом символув про гласні середнього шора середнього пуднятя<ref name=":1" /> тай забратьом букв на означіня глухых імплозивных согласных.<ref>{{Cite book|last2=Ladusaw|last1=Pullum|first2=William A.|first1=Geoffrey K.|year=1986|title=Phonetic Symbol Guide|url=https://archive.org/details/phoneticsymbolgu0000pull|pages=[https://archive.org/details/phoneticsymbolgu0000pull/page/152 152], 209|place=Chicago|publisher=University of Chicago Press|isbn=0-226-68532-2|language=анґліцькы}}</ref> Розшыреня МФА про патолоґії бесіды ({{Lang-en|extIPA, Extensions to the International Phonetic Alphabet}}) были вытворені у 1990.&nbsp;році тай офіціално взяті на хоснованя Межинароднов асоціаційов клінічної фонетикы тай лінґвістикы у 1994.<ref>International Phonetic Association 1999, б.&nbsp;186.</ref> У 2015.&nbsp;рокови йсі розшыреня были читаво перероблені. == Принцип == Общый принцип МФА такый, ож єдна буква удповідат єдному розличному звуку (сеґменту бесіды). Ото значит, ож: *МФА не сохтує хосновати комбінації букв про передачу єдного звука; вадь передавати єднов буквов нараз дакулко звукув, як у русинськуй ортоґрафії буква ⟨щ⟩ передає комбінацію звукув /шч/. *У МФА не є букв, котрі ся читавут залежно на контекст ци позицію, наприклад ги у ортоґрафії [[Анґліцькый язык|анґліцького языка]] ⟨c⟩ годен передавати звукы /k/, /s/, /t͡ʃ/. *МФА не сохтує мати разні буквы на два разні звукы, кідь ниєден знаный язык не чинит розлукы межи нима&nbsp;— сесе ся знає ги „селективность“.<ref name=":1" /><ref>Наприклад, єдноударні согласні ({{Lang-en|taps and flaps}}) тото два разні виды артикулації, айбо позад того, ож (раз) ся не знає ни за єден язык, котрый розличат, повічме, алвеоларный „тап“ тай алвеоларный „флеп“, МФА не має на них дві разні буквы, а хоснує на обадва звукы єден символ&nbsp;— [ɾ]. Зато у строгому смыслови МФА посправді фонемный алфавіт, а не сугубо фонетичный.</ref> Алфавіт учиненый про транскрипцію звукув (фонув), а не фонем, айбо хоснує ся ай на фонемну транскрипцію. == Жерела == * {{Cite book|author=International Phonetic Association|year=1999|title=Handbook of the International Phonetic Association: A guide to the use of the International Phonetic Alphabet|url=https://archive.org/details/handbookofintern0000inte|place=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|isbn=0-521-65236-7|language=анґліцькы}} == Референції == <references /> g9coh8abn3g54az4zc8lt8avqiy22ok Муцность алкоголя 0 23043 168547 162350 2026-08-20T21:43:51Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168547 wikitext text/x-wiki [[File:Absinthe_ABV.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Absinthe_ABV.jpg|міні|325x325пкс|Вміст алкоголя на обсяг на фляшці абсінта|альт=Попис на фляшці абсінта: „Sixty percent alcohol by volume.“]] '''Му́цность а́лкоголя''' (колоквіално '''„ґра́дус“''') є вымір процента спирта у даякум обсязі [[Алкогол|алкоголного напоя]], котрый ся майчасто означує у проценті обсягу.<ref>{{cite web |url=https://www.lafayettebrewingco.com/beer101.html |title=Beer 101 |work=Lafayette Brewing Co. |access-date=2012-02-04 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120219040545/https://www.lafayettebrewingco.com/beer101.html |archive-date=2012-02-19 }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.celtic-whisky.com/glossary.htm |title=Glossary of whisky and distillation |work=celtic-whisky.com |access-date=2012-02-04 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120212122146/https://www.celtic-whisky.com/glossary.htm |archive-date=2012-02-12 }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.englishalesbrewery.com/british-brewing-glossary.htm |work=English Ales Brewery Monterey |title=British Brewing Glossary |access-date=2012-02-04 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120219040552/https://www.englishalesbrewery.com/british-brewing-glossary.htm |archive-date=2012-02-19 }}</ref> Пошыреным межинародно стандартом дефінованя муцности алкоголя є число мілілітрув чистого етанола у 100&nbsp;мл напоя при 20&nbsp;°C. Обы добыти обсяг чистого етанола, мілілітраж етанола ся ділит на його густину при 20&nbsp;°C&nbsp;— 0.78945&nbsp;ґ/мл.<ref>{{cite book|editor-last=Haynes|editor-first=William M.|year=2011|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics|url=https://archive.org/details/crchandbookofche0000unse_e9l0|edition=92nd|location=Boca Raton, FL|publisher=CRC Press|page=3.246|isbn=978-1-4398-5511-9}}</ref> Муцность алкоголя, умірьована процентом спирта ся означує як alc/vol, ABV ({{Lang-en|alcohol by volume}}), %, % об. (обсяговый процент), °. У поєдных крайинах, наприклад [[Франція|Франції]], муцность ся знає вымірьовати у ґрадусах Ґей-Луссака (на честь французького хеміка Жозефа Луї Ґей-Луссака),<ref>{{Cite web |title=Review Gay-Lussac's Gas Law |url=https://www.thoughtco.com/guy-lussacs-gas-law-example-607555 |website=ThoughtCo |access-date=2025-04-17 |language=en }}</ref> айбо є мала розлука межи другыма конвенціями тай Ґей-Луссаковов, бо послідня хоснує температуру 15&nbsp;°C. == Юридичні дефініції == Поєдны алкоголні напої мусят мати специфічну муцность, обы ся леґално называти даякым брендом авадь фильом алкоголя. Наприклад, подля законув [[Велика Брітанія|Споєного Корольства]], [[Споєны Штаты Америцькы|Споєных Штатув Америкы]], [[Канада|Канады]] тай [[Европска унія|Европської унії]] віскій має мати маймало 40%&nbsp;ABV.<ref>{{Cite web |title=Whisky Rules & Regulations by Country |url=https://www.thewhiskyardvark.com/post/whisky-rules-regulations-by-country |website=The Whisky Ardvark |date=2022-06-22 |access-date=2025-04-17 |language=en |first=Miona |last=Madsen }}</ref> У поєдных крайинах, наприклад [[Іран|Ірані]], де діє общый заказ на алкоголь, позволяє ся продаж слабоалкоголного пива (<0.5%&nbsp;ABV).<ref>{{Cite journal|last=Hajebi|first=Amirali|last2=Nasserinejad|first2=Maryam|last3=Rezaei|first3=Negar|last4=Azadnajafabad|first4=Sina|last5=Rashidi|first5=Mohammad-Mahdi|last6=Ahmadi|first6=Naser|last7=Ghasemi|first7=Erfan|last8=Farzi|first8=Yosef|last9=Yoosefi|first9=Moein|last10=Djalalinia|first10=Shirin|last11=Fattahi|first11=Nima|last12=Rezaei|first12=Shahabeddin|last13=Foroutan Mehr|first13=Elmira|last14=Kazemi|first14=Ameneh|last15=Haghshenas|first15=Rosa|date=2024-07-22|title=Alcohol consumption among Iranian population based on the findings of STEPS survey 2021|url=https://www.nature.com/articles/s41598-024-66257-w|journal=Scientific Reports|language=en|volume=14|issue=1|pages=16819|doi=10.1038/s41598-024-66257-w|issn=2045-2322|pmc=11263364}}</ref> == Типова муцность == {| class="wikitable sortable" !Напуй ! data-sort-type="number" |Типова муцность !Мін. !Макс. |- |Овочні сокы (природна муцность) |0–0.11%<ref name="pmid27405361">{{cite journal|last1=Gorgus|first1=Eva|last2=Hittinger|first2=Maike|last3=Schrenk|first3=Dieter|year=2016|title=Estimates of Ethanol Exposure in Children from Food not Labeled as Alcohol-Containing.|journal=J Anal Toxicol|volume=40|issue=7|pages=537–42|doi=10.1093/jat/bkw046|pmc=5421578|pmid=27405361|publisher=Oxford Academic}}</ref> У булшині крайин ся рахувут безалкоголныма напоями. (Булшина сокув не обсягує алкоголь, айбо наранчовый авадь грезновый&nbsp;— туй ипен указані ги макс.&nbsp;значіня&nbsp;— годні мати мало алкоголя уд ранньої ферментації) |0.00 |0.11 |- |Слабоалкоголноє [[пиво]] |0.05–1.2% (обычно у законодавствах ся не держит алкоголным) Менше 2.5% у [[Фіньско|Фінландії]] и менше 2.25% у [[Швеція|Швеції]]. |0.05 |1.02 |- |[[Квас]] |0.05–1.5% |0.05 |1.50 |- |[[Кефір]] |0.2–2.0% |0.20 |2.00 |- |Собія |0.2–6.8% |0.20 |6.80 |- |[[Комбуча]] |0.5–1.5% |0.50 |1.50 |- |[[Кумыс]] |0.7–4.5% (обычно 0.7–2.5%) |0.70 |4.50 |- |Боза |1.0% |1.00 |1.00 |- |Чіча |1.0–11% (обычно 1–6%) |1.00 |11.00 |- |Туба |2.0–4.0% |2.00 |4.00 |- |Чухай |3.0–12.0% (обычно 3–8%) |3.00 |12.00 |- |Пулке (аґавовоє вино) |2.0–7.0% (обычно 4–6%) |2.00 |12.00 |- |[[Пиво]] |(обычно 4–6%) |2.00 |10.00 |- |Цідер |(обычно 4–8%) |4.00 |8.00 |- |Палмовоє вино |4.0–6.0% |4.00 |6.00 |- |Алкопоп |4.0–17.5% |4.00 |17.50 |- |Солодовый лікыр |5.0-9.0% |5.00 |9.00 |- |Гард зелцер |5.0% |5.00 |5.00 |- |„Four Loko“ |6–14% |6.00 |14.00 |- |Макколі |6.5–7% |6.50 |7.00 |- |Кучікамізаке (филь саке) |7%<ref>{{Cite web |url=https://bostonsake.com/2012/04/02/brewing-and-chewing-the-origins-of-sake/ |website=Boston Sake |title=Brewing (and Chewing) the Origins of Sake |date=April 2, 2012 }}</ref> |7.00 |7.00 |- |Барлі вайн (муцный ель) |8–15% |8.00 |15.00 |- |Медовина |8–16% |8.00 |16.00 |- |[[Вино]] |5.5–16% (майчасто 12.5–14.5%)<ref>Robinson 2006, p.&nbsp;10.</ref><ref>{{Cite web |url=https://winefolly.com/tutorial/the-lightest-to-the-strongest-wine/ |title=Wine: From the Lightest to the Strongest |date=2015-11-23 |website=Wine Folly |language=en-US |access-date=2019-06-20 }}</ref> |5.50 |16.00 |- |Багаліна |10–13% |10.50 |13.00 |- |Басі |10–16% |10.00 |16.00 |- |Бігнейовоє вино |12–13% |12.00 |13.00 |- |Дугатовоє вино |12–13% |12.00 |13.00 |- |Тапей |14–19% |14.00 |19.00 |- |Кілю |15–17% |15.00 |17.00 |- |Десертноє вино |14–25% |14.00 |25.00 |- |Саке |15% (авадь 18–20% кідь не розбавленоє перед розлитьом у фляшкы) |15.00 |20.00 |- |Лікыр |15–55% |15.50 |55.00 |- |Спірітовоє (кріпленоє) вино |15.5–20%<ref>Robinson 2006, p.&nbsp;279.</ref> (у [[Европска унія|ЕУ]] 15–22%<ref>{{Cite book|title=Council Regulation (EC) No 479/2008; Annex IV, §3 (European Union document)|url=https://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2008:148:0001:0061:EN:PDF|page=46|chapter=Liqueur wine}}</ref>) |15.50 |22.00 |- |Соджу |14–45% (обычно 17%) |14.00 |45.00 |- |Рісовоє вино |18–25% |18.00 |25.00 |- |Шочу |25–45% (обычно 25%) |25.00 |45.00 |- |Аваморі |25–60% (обычно 30%) |25.00 |60.00 |- |Rượu đế |27–45% (обычно 35%, кромі Ruou tam – 40–45%) |27.00 |45.00 |- |Бітеры |28–45% |28.00 |45.00 |- |Еплджек |30–40% |30.00 |40.00 |- |Піско |30–48% |30.00 |48.00 |- |Цуйка (ţuică) |30–65% (обычно 35–55%) |30.00 |65.00 |- |Мескаль, текіла |32–60% (обычно 40%) |32.00 |60.00 |- |Водка |35–95% (обычно 40%, мінімум 37.5% у [[Европска унія|ЕУ]]) |35.00 |95.00 |- |[[Ром]] |37.5–80% (обычно 40%) |37.50 |80.00 |- |Бренді |35–60% (обычно 40%) |35.00 |60.00 |- |Ґрапа |37.5–60% |37.50 |60.00 |- |Узо |37.5% |37.50 |37.50 |- |Джин |37.5–50% |37.50 |50.00 |- |[[Паленка]] |37.5–86% (обычно 52%) |37.50 |86.00 |- |Кашаса |38–48% |38.00 |48.00 |- |Сотол |38–60% |38.00 |60.00 |- |„Stroh“ |38–80% |38.00 |80.00 |- |Фернет |39–45% |39.00 |45.00 |- |Ламбаноґ |40–45% |40.00 |45.00 |- |Налевка |40–45% |40.00 |45.00 |- |Ціпуро |40–45% |40.00 |45.00 |- |Турецькоє ракі |40–50% |40.00 |50.00 |- |Скоч віскій |40–70+% |40.00 |70.00+ |- |[[Віскій]] |40–70+% (обычно 40%, 43% вадь 46%) |40.00 |70.00+ |- |Байджу |40–65% |40.00 |65.00 |- |[[Чача]] |40–70% |40.00 |70.00 |- |Бурбон віскій |маймало 40% |40.00 |80.00 |- |[[Ракія]] |40–86% |42.00 |86.00 |- |Маоцай |43–53% |43.00 |53.00 |- |Абсінт |45–89.9% |45.00 |89.90 |- |Арак |60–65% |60.00 |65.00 |- |Огі |60–75% |60.00 |75.00 |- |Потін |60–95% |60.00 |95.00 |- |Чентербе |70% |70.00 |70.00 |- |Кокороко |93–96%<ref>{{Cite web |date=2015-01-10 |title=Caimán Alcohol Drink - Alcoholic Beverages |url=https://packageinspiration.com/caiman-alcohol-drink/ |access-date=2024-10-15 |website=Package Inspiration }}</ref> |93.00 |96.00 |- |Ректифікованый етиловый спирт |95% до практичної границі 97.2% |95.00 |97.20 |} == Другі єдиниці выміра == === Пруф === У [[США]] ся хоснувут пруфы ({{Lang-en|alcohol proof}}), котрі ся рахувут як двараз процент спирта на обсяг, т.&nbsp;є.&nbsp;наприклад 80%&nbsp;ABV тото 160&nbsp;пруфув. У [[Споєноє корольство|Споєному Корольстві]] до 1980.&nbsp;рока тоже ся хосновали пруфы, котрі раховали як процент спират на обсяг, помноженый на 1.75:<ref>Regan 2003.</ref><ref>Berry 1998.</ref> наприклад, 40%&nbsp;ABV тото 80&nbsp;америцькых, айбо 70&nbsp;британськых пруфув. Уд 1980 Велика Британія перейшла на ABV. Пруфы ся знавут означовати значков ґрадусув (°). Шкала америцькых пруфув иде уд 0° до 200°, а британськых&nbsp;— уд 0° до 175°. === Алкоголь на масу === У америцькых штатах [[Арканзас]], [[Канзас]], [[Міссіссіпі (штат)|Міссіссіпі]], [[Южна Кароліна]] тай [[Теннессі]]<ref>{{Cite web |last=Alexander |first=Amie |date=27 April 2024 |title=Definition of "Beer" in terms of ABV or ABW, by State |url=https://nationalaglawcenter.org/wp-content/uploads/assets/articles/alexanderpittman_beer.pdf |url-status=live |archive-url=https://archive.today/20240427200146/https://nationalaglawcenter.org/wp-content/uploads/assets/articles/alexanderpittman_beer.pdf |archive-date=27 April 2024 |access-date=27 April 2024 |website=Agricultural & Food Law Consortium }}</ref> реґулація тай накладеня даний на алкоголні напої ся чинит удповідно до процента алкоголя на масу (ABW, {{Lang-en|alcohol by weight}}), прорахованому як процент уд общої масы. Процент спирта на обсяг фурт май высокый ги ABW. Конвертацію межи ABV тай ABW мож раховати за таков формулов: <math display="block">\text{ABV} = \text{ABW} \times \frac{\text{density of beverage}}{\text{density of alcohol}}</math> == Ник. щи == * [[Алкогол|Алкоголь]] * [[:Катеґорія:Алкоголічны напої|Алкоголічны напої]] == Жерела == {{refbegin}} * {{cite book|author=Hehner, Otto|title=Alcohol Tables: giving for all specific gravities, from 1.0000 to 0.7938, the percentages of absolute alcohol, by weight and volume|url=https://archive.org/details/alcoholtablesgi00hehngoog|location=London|publisher=J & A Churchill|asin=B0008B5HOU|year=1880}} * {{cite book|last=Berry|first=C. J. J.|title=First Steps in Winemaking|url=https://books.google.com/books?id=wz0CAQAACAAJ|year=1998|publisher=Nexus Special Interests|isbn=978-1-85486-139-9}} * {{cite book|last=Regan|first=Gary|title=The Joy of Mixology|url=https://books.google.com/books?id=7TlhtrpXa-MC|year=2003|publisher=Clarkson Potter|isbn=978-0-609-60884-5}} * {{cite book|last=Robinson|first=Jancis|title=The Oxford Companion to Wine|url=https://books.google.com/books?id=T8gAyQB22sIC|edition=3rd|year=2006|publisher=OUP|location=Oxford|isbn=978-0-19-860990-2}} {{refend}} == Референції == <references /> [[Катеґорія:Алкоголічны напої]] ffbukxhs3mlozz26kr4e9mp0j702z5y Опровуд 0 23079 168544 156381 2026-08-20T21:41:41Z InternetArchiveBot 22034 Add 3 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168544 wikitext text/x-wiki '''{{multiple image|perrow=2|total_width=400|header=Проводы у разных реліґіях|image1=Opening of the mouth ceremony (cropped).jpg|width1=1600|height1=1116|caption1=Церемонія отвореня уст ([[Старовікый Еґіпет|Стародавньый Еґипет]])|image4=Manikarnika Ghat, Varanasi, Uttar Pradesh, India (2011).jpg|width4=720|height4=482|caption4=Кремації на єднуй из сятых земель Манікарніка Ґат ([[Індуїзм|гіндуїзм]])|image3=JohnPaulII-funeral.jpg|width3=508|height3=320|caption3=Опровуд Папы Яна Павла II ([[Католицька церьков|католицизм]])|image2=Kotsuage.JPG|width2=1600|height2=1200|caption2=Церемонія ''коцуаґе'', убираня костий из попела по кремації ([[Будгізм|японськый будгізм]])|image6=Bodies wrapped in tallit at funeral in Givat Shaul (Fogel family).jpg|width6=300|height6=224|caption6=Покрыті в ''таліт'' тіла ([[юдаїзм]])|image5=Muslim Funeral1.jpg|width5=400|height5=190|caption5=Опровуд у Індії ([[іслам]])}}Опрову́д''', '''(о)проводы́''' ци '''похорон'''<ref name=":0">{{Cite book|last=Дзендзелівський|first=Й. О.|year=1958 - 1960|author-link=Йосип Дзендзелѣвскый|title=Лінгвістичний атлас українських народних говорів Закарпатської області УРСР (Лексика) : [у 2 ч.]|chapter=Карта №&nbsp;143: Назви для похорону (для обряду в цілому)|ref=ЛАЗО, том II|volume=Том II|editor-last=Бевзенко|editor-first=С. П|place=Ужгород : [б. в.]}}</ref> є церемонія, котра ся справлят по [[Смерть|смерти]] особы як спосуб почестовати тай тямити за мерця. Конкретні традиції залежат на [[Култура|културный контекст]] и [[Реліґія|реліґійну приналежность]]. Опроводы мавут як соціалноє тай леґалноє значіня, так и реліґійноє: секуларні мотивації на опровуд тото оплакованя мертвого, празнованя його жывота тай пудпора про його родину; реліґійна мотивація годна включати помуч [[Душа|душі]] усопшого досягнути посмертного жывота, [[Воскресїня|воскресіня]] вадь [[Реінкарнація|реінкарнації]]. Опровуд обычно обсягує ай сам ритуал, через котрый ся шорит тіло. Залежно на културу и реліґію, тото годна быти вадь изгуба (наприклад, гнитя, кремація т.&nbsp;є.&nbsp;спаленя, „небесный опровуд“ через лишаня трупа на [[Гора|горі]] тай його поїданя [[Быдла|звірьков]], розкладованя тіла у воді) авадь усокоченя (наприклад, муміфікація). У [[Русины|русинув]] позад пошырености [[Хрістіанство|християнства]] майчастым способом хованя мерцюв є '''по́гріб''', '''хо́ваня''' у землю, '''інгума́ція''' (уд {{Lang-la|humō}} „ховати (у груб)“).<ref name=":0" /> == Історія == Проводові ритуалы ся держат май старыма ги гомо сапієнс датувут ся перед 300,000&nbsp;роками.<ref name="British">{{cite journal|url=http://www.archaeologyuk.org/ba/ba66/feat1.shtml|title=When Burial Begins|journal=British Archaeology|date=August 2002|author=Paul Pettitt|access-date=28 June 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160615142318/http://www.archaeologyuk.org/ba/ba66/feat1.shtml|archive-date=15 June 2016|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Наприклад, у пещерах Шанідар у Іракови, Понтневид у Велзови и другых містах у Европі тай Близкому Востокови археолоґы находили неандерталські кустякы з характерным слойом косичаного полена. Єдна верзія правит, ож неандерталці мали реліґійні вірованя,<ref name="British2">{{cite journal|url=http://www.archaeologyuk.org/ba/ba66/feat1.shtml|title=When Burial Begins|journal=British Archaeology|date=August 2002|author=Paul Pettitt|access-date=28 June 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160615142318/http://www.archaeologyuk.org/ba/ba66/feat1.shtml|archive-date=15 June 2016|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> друга&nbsp;— ож тіла ховали нароком, айбо косиці туды пак заносили грызуны.<ref>{{Cite journal|first=J. D.|last=Sommer|year=1999|title=The Shanidar&nbsp;IV 'Flower Burial': a Re-evaluation of Neanderthal Burial Ritual|journal=Cambridge Archaeological Journal|volume=9|issue=1|pages=127–129|issn=0959-7743|doi=10.1017/S0959774300015249|s2cid=162496872}}</ref> == Реліґійні традиції == === Будгізм === У [[Будгізм|будгізмі]] опровуд означує переходжіня мерця з єдного жывота у другый, напоминат жывым за їхню смертность. Преферована кремація,<ref>{{cite web |url=https://www.funeralpartners.co.uk/help-advice/arranging-a-funeral/types-of-funerals/buddhist-funerals/#:~:text=Buddhists%20and%20cremation,seen%20as%20a%20good%20deed |title=Buddhist funerals |publisher=Funeral Partners }}</ref> айбо дозволят ся ай погребіня у землю. Будгісты у Тібеті справлявут небесні проводы, бігом котрых тіло ся уддає на зїдіня стервлятникам. Перед тым, як лишити тіло на верьшині горы, оно ся розрізат. Реваня є нежеланым, а ''роґяпы'' (немонахы-труполомы) у процесі казкувут тай ся смівут тагибы чинят просту ґаздувську роботу. Тібетські будгісты вірят, ож безжурна атмосфера на проводах помагат душі дустати ліпшый жывот по смерти. Кой стервлятникы йзідавут усю плоть из тіла, роґяпы дроблят кусткы тай переколочувут из ''цампов'' (муков из пуджареного ячміня), а пак давут стервлятникам.<ref>{{Cite web |url=https://www.tibettravel.org/tibetan-local-customs/tibetan-funeral.html |title=Sky Burial in Tibet, Tibetan Funeral Customs |website=Tibet Travel and Tours - Tibet Vista }}</ref> === Християнство === Особенності залежат на деномінацію, айбо вцілови на християнськых опроводах ся сохтує погрібати тіла у землю из молитвов, читаньом Сятого Писаня, проповідями и християнськов гудьбов.<ref name=":02">{{Cite book|title=Do Funerals Matter? Purposes and Practices of Death Rituals in Global Perspective|url=https://archive.org/details/dofuneralsmatter0000hoyw|last=Hoy|first=William G.|publisher=Routledge|year=2013|isbn=978-0415662055}}</ref><ref>{{Cite book|title=Accompany Them with Singing: The Christian Funeral|url=https://archive.org/details/accompanythemwit0000long|last=Long|first=Thomas G.|publisher=Westminster John Knox Press|year=2009|isbn=978-0664233198|location=Louisville, KY}}</ref> [[Католицька церьков]] обычно заказує світську музику на проводах.<ref>{{Cite web |url=http://www.usccb.org/prayer-and-worship/bereavement-and-funerals/music-at-funerals.cfm |title=Bereavement and Funerals – Music at funerals |website=US Conference of Catholic Bishops |access-date=7 September 2015 }}</ref> Християнські хованя ся типово правлят на християнськых теметовах. Традиційно ся тіла ховали у землю, позад віры у воскресіня тіла. Пак пошыренов стала и кремація, хоть дакотрі деномінації ї заказувут. Айбо наприклад католицькі епіскопы у [[Споєны Штаты Америцькы|США]] держит таку позицію: „Церьков рекомендує держати ся традиції захороненя тіл у землю; айбо Церьков не заказує кремацію, кідь она ся убират не позад причин, протирічачых християнськуй доктрині&nbsp;— канон 1176.3.“<ref>{{Cite web |url=http://www.usccb.org/prayer-and-worship/bereavement-and-funerals/ |title=Bereavement and Funerals |website=US Conference of Catholic Bishops |access-date=7 September 2015 }}</ref><ref>{{Cite web |title=Funerals - Death and the afterlife - GCSE Religious Studies Revision - WJEC |url=https://www.bbc.co.uk/bitesize/guides/zc4cng8/revision/4 |access-date=2024-12-18 |website=BBC Bitesize |language=en-GB }}</ref> === Гіндуїзм === ''Антєсті'' (ищи ''Антіма Самскарам'', ''Антя-крія'', ''Анвароганья'' вадь ''Вагні Санскара''), дослувно „послідньый ритуал“ ци „послідньоє жертвованя“ тото проводовый обряд у [[Індуїзм|гіндуїзмі]]. Дорослых гіндуїстув обычно пуддавут кремації, а дітий ховавут у землю.<ref name="olsonant">Carl Olson (2007), The Many Colors of Hinduism: A Thematic-historical Introduction, Rutgers University Press, {{ISBN|978-0813540689}}, pp. 99–100</ref><ref name="fowler">J Fowler (1996), Hinduism: Beliefs and Practices, Sussex Academic Press, {{ISBN|978-1898723608}}, pp. 59–60</ref> Опровуд у вірі гіндуїстув ся чинит у гармонії з сакралным принципом, ож мікрокозм усього жывого є удображіньом макрокозма вселенної, тай вертат тіло назад у пять стихій (воздух, вода, огень, земля тай простур);<ref name="olsonant" /><ref name="terje">Terje Oestigaard, in The Oxford Handbook of the Archaeology of Death and Burial (Editors: [[Sarah Tarlow]], Liv Nilsson Stutz), Oxford University Press, {{ISBN|9780191650383}}, pp. 497–501</ref> коріня сього вірованя досягавут у Веды, наприклад гімны Ріґведы у секції 10.16.<ref>[[Санскріт]]: * [http://sa.wikisource.org/wiki/ऋग्वेद:_सूक्तं_१०.१६ ऋग्वेद: सूक्तं १०.१६] Wikisource; * [https://archive.org/stream/rigvedasanhitc06wils#page/38/mode/2up Sukta XVI – Rigveda], English Translation: HH Wilson (Translator), pages 39–40; * Wendy Doniger (1981), The Rig Veda, Penguin Classics, {{ISBN|978-0140449891}}, see chapter on Death</ref> Обряд хованя дітий походит уд секції 10.18 Ріґведы, де гімны оплакувут смерть дітины, вбертавут ся д божеству Мрітю, обы оно „не шкодило ни нашым дівочкам, ни леґіникам“ тай кличе д земли, обы она покрыла тай защищала мертвого дітвака як мнягка серсть.<ref>[https://archive.org/stream/rigvedasanhitc06wils#page/46/mode/2up Sukta XVIII – Rigveda], English Translation: HH Wilson (Translator), pages 46-49 with footnotes;</ref><ref>Wendy Doniger (1981), The Rig Veda, Penguin Classics, {{ISBN|978-0140449891}}, see chapter on Death</ref> Тіло мерця обычно ся палит за день по смерти. Тіло омывавут, обертавут у білу тканину, кідь умер чоловік авадь удова; у черлену, кідь умерла замужня жона.<ref name="fowler2">J Fowler (1996), Hinduism: Beliefs and Practices, Sussex Academic Press, {{ISBN|978-1898723608}}, pp. 59–60</ref> Два персты на ногах змотувут уєдно нитков, а на чоло наносят ''тілак'' (черлену значку).<ref name="olsonant" /> Товды тіло ся несе цімборами тай родинов на кремаційноє місто попри рікы ци воды тай кладе ся на ватру ногами д югови.<ref name="fowler2" /> Майстаршый сын, даякый другый чоловік авадь жрець ся омыває перед проведеньом церемонії.<ref name="olsonant" /><ref name="carrie">Carrie Mercier (1998), Hinduism for Today, Oxford University Press, {{ISBN|978-0199172542}}, p. 58</ref> Ун обходит суху ватру з тілом, уголошує слова за жывот мерця авадь переказує гімну у поєдных трафунках, кладе сезамовоє насіня у рот умершому, поливат тіло тай ватру маслом ґгі тай малює три линії, котрі символізувут Яму (божество мертвых), Калу (час, божество кремації) тай мертвого.<ref name="olsonant" /> Ватра ся пудпалює, навщивителі оплакувут мерця. Попіл ся розсыпат у майблизку ріку вадь море.<ref name="carrie" /> По кремації оплакованя иде щи 10–12&nbsp;днув, по чум близкі родичі мужського пола вадь сыны умершого брывут головы, обрізавут нухті, читавут молитвы з помочов жерця вадь Брагміна тай закликавут усю родину, цімборув и сосідув изісти врокаши простоє їдіня на знак спомина за мерця.<ref>Colin Parkes et al. (2015), Death and Bereavement Across Cultures, Routledge, {{ISBN|978-0415522366}}, pp. 66–67</ref> У булшині гіндуїстськых общин послідньый день оплакованя ся кличе Терагвін (тринадцятый день), и в тот день предметы базової необходности тай поєдны из облюбленых річий мертвого ся роздавут жерцям. На тот такой день майстаршый сын у файті ся церемоніално коронує (''Паґді Расм''), ставучи новым головом фамилії. Трапеза ся правит про Брагмінув, родину и цімборув.<ref>{{Cite web |title=The Significance of the 13-Day Mourning Period: What Friends Need to Know |url=https://www.asianindianfuneralservice.com/blog/blog/the-significance-of-the-13-day-mourning-period-what-friends-need-to-know |access-date=2024-12-18 |website=www.asianindianfuneralservice.com |language=en-US }}</ref> === Зороастріанізм === === Іслам === === Юдаїзм === === Сіхізм === === Келты === == Професійноє оплакованя == '''Плачка''' была жона, заданьом котрої было ревати тай голосити (часто деручи си лице) на опроводах, у тому числі за гроші. Формы професійного оплакованя ся фіксувут онь у [[Старовіке Ґрецько|старогрецькых]] жерелах.<ref name="Wilson2013">{{cite book|author=Nigel Wilson|title=Encyclopedia of Ancient Greece|url=https://books.google.com/books?id=8pXhAQAAQBAJ&pg=PA135|year=2013|publisher=Routledge|isbn=978-1136788000|page=135}}</ref><ref name="BlundellBlundell1995">{{cite book|author1=Sue Blundell|author2=Susan Blundell|title=Women in Ancient Greece|url=https://archive.org/details/womeninancientgr00blun|url-access=registration|year=1995|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0674954731|page=[https://archive.org/details/womeninancientgr00blun/page/85 85]}}</ref> Філіпінська комедія „Плачкы“ (Crying Ladies, 2003) указує жывот трьох жун, котрі пудраблявут професійныма плачками у китайсько-філіпінськуй общині района Бінондо у Манілі. У кінови китайці хоснувут плачок на вто, обы помочи мерцям досягнути раю, указувучи, якым усопшый быв добрым челядником у своюм земнум жывоті. Приблизно уд рока&nbsp;1600 по&nbsp;1914 у Западнуй Европі была пошырена професія '''оплаковача''', котра на днешньый день пропала. Оплаковач быв чоловіком, котрый сторожив хыжу мерця перед опроводом, будучи символічным защитником мертвого, а пак участвовав у церемонії, стоячи из смутным лицьом. У вікторіанські часы оплаковачі носили темноє цуря, чорні плащі, циліндры из пантликами тай рукавиці.<ref name="Puckle">Bertram S. Puckle, ''Funeral Customs: Their Origin and Development'' (London: T. W. Laurie, ltd., 1926) p. 66.</ref> Професія оплаковача ся споминат у „Олівері Твісті“ тай „Мартіні Чазелвіті“ Чарлза Дікінса. == Жертвованя тіл авадь орґанув == Подакотрі люде жертвувут свої тіла у медичні школы, обы їх хосновали на зглядованя вадь ошколованя. Студенты-медикы часто учат анатомію из пожертвованых трупув.<ref>{{cite web |url=http://www.hta.gov.uk/about_hta/faqs/body_donation_faqs.cfm |publisher=UK Human Tissue Authority |title=Body Donation FAQs |access-date=2016-06-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090414164827/http://www.hta.gov.uk/about_hta/faqs/body_donation_faqs.cfm |archive-date=2009-04-14 |url-status=dead }}</ref> Поєдны обстояня, наприклад ампутації вадь пережыті операції годні вчинити тіло непридатным на таку ціль; а у другых трафунках тіла людий, котрі мали конкретні хвороты, годні быти хосенныма на зглядованя тых бетегув.<ref>{{cite book|last=Roach|first=Mary|title=Stiff: The Curious Lives Of Human Cadavers|url=https://archive.org/details/stiff0000mary|publisher=Penguin|isbn=978-0141007458|id=ASIN: 0141007451 (UK)|year=2004}}</ref> Окрем того ся жертвувут орґаны тай тканины по смерти на лічіня хворых; авадь цілі тіла ся годни жертвовати на спеціалні заклады, де ся штудує гнитя трупув діля далшого хоснованя того знаня у судово-медицинськуй експертизі. == Ник. щи == * [[Комашня]] * [[Смерть]] * [[Реліґія]] == Референції == <references /> 8c6cp6pcm9ks7sv0owdobfqkdjfudsa Емпірізм 0 23120 168493 156582 2026-08-20T20:40:31Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168493 wikitext text/x-wiki {{Multiple image|caption_align=center | total_width = 375 <!--image 1--> | image1 = Somer Francis Bacon.jpg | width1 = 700 | height1 = 828 | alt1 = | link1 = | caption1 = Френсіс Бейкон <!--image 2--> | image2 = Locke-John-LOC.jpg | width2 = 700 | height2 = 828 | alt2 = | link2 = | caption2 = Джон Лок <!--image 3--> | image3 = Allan Ramsay - David Hume, 1711 - 1776. Historian and philosopher - PG 3521 - National Galleries of Scotland.jpg | width3 = 700 | height3 = 828 | alt3 = | link3 = | caption3 = Девід Юм | image4 = John Smibert - Bishop George Berkeley - Google Art Project.jpg | width4 = 700 | height4 = 828 | alt4 = | link4 = | caption4 = Джордж Берклі }} '''Емпірі́зм''' ци '''емпірі́змус''' тото [[Епістемолоґія|епістемолоґічноє никаня]], котроє правит, ож истинноє знаня вадь пудтверженя йде лиш авадь головно из сенсорных скушеностий тай [[Емпіричный доказ|емпіричных доказув]].<ref>{{cite book|last1=Psillos|first1=Stathis|last2=Curd|first2=Martin|title=The Routledge Companion to Philosophy of Science|url=https://archive.org/details/routledgecompani0000unse_e8o6|date=2010|publisher=Routledge|location=London|isbn=978-0415546133|pages=[https://archive.org/details/routledgecompani0000unse_e8o6/page/129 129]–38|edition=1. publ. in paperback}}</ref> Ото єден из дакулкох конкурувучых назорув у епістемолоґії, уєдно из раціоналізмом и скептіцізмом. Емпірішты держат, ож емпіризм тото май бізувный метод находжіня истины ги сугубо хоснованя лоґічного думаня, бо люде мавут коґнітивні изкривы тай ограниченя, котрі спричинювут хыбы у суджіньови.<ref>{{Cite web |title=Francis Bacon and the Four Idols of the Mind |date=17 May 2016 |url=https://fs.blog/francis-bacon-four-idols-mind/ }}</ref> Емпірізм акцентує централну роль емпіричных доказув у формулованю ідий против врожденых еквівалентув авадь традицій.<ref>{{Cite book|last=Baird|first=Forrest E.|author2=Walter Kaufmann|title=From Plato to Derrida|publisher=Pearson Prentice Hall|year=2008|location=Upper Saddle River, New Jersey|isbn=978-0-13-158591-1}}</ref> Емпірішты знавут выводити походжіня традицій и звыкув уд удношіня д пережым сенсорным скушеностям.<ref name="Hume1">Hume, D. "An Enquiry Concerning Human Understanding", in Enquiries Concerning the Human Understanding and Concerning the Principles of Morals, 2nd edition, L.A. Selby-Bigge (ed.), Oxford University Press, Oxford, UK, 1902 [1748].</ref> Історично емпірізм є скапчаный из концепційов „чистої таблы“ ({{Lang-la|tabula rasa}}), подля котрої людськый розум є „пустый“ при рожденьови тай розвиват думкы лиш через май пузні скушеності.<ref>{{Cite book|last=Scheibe, Erhard.|title=Between rationalism and empiricism : selected papers in the philosophy of physics|date=2001|publisher=Springer|isbn=0-387-98520-4|oclc=45888831}}</ref> Емпірізм, часто хоснованый у природных науках, твердит, ож „знаня ся закладує на скушености“ тай ож „знаня закладеноє на експерименті тай віроятности, и пуддає ся на далші ревізії тай фалсіфікації“.<ref>Shelley, M. (2006). Empiricism. In F. English (Ed.), Encyclopedia of educational leadership and administration. (pp. 338–39). Thousand Oaks, CA: Sage Publications, Inc.</ref> Емпіричноє зглядованя, у тум числі експерименты тай валідована замірьовална серсама, веде допереда научный метод. == Етимолоґія == Термін „емпіричный“ походит уд {{Lang-grc|ἐμπειρία|''empeiria''}} „скушеность“.<ref>{{Cite book|publisher=Clarendon Press|url=https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0057:entry=e)mpeiri/a|year=1940|title=A Greek–English Lexicon|last1=Liddell|last2=Scott|location=Oxford|chapter=„ἐμπειρία“}}</ref> == Референції == <references /> [[Катеґорія:Філозофія]] [[Катеґорія:Філозофічны понятя]] [[Катеґорія:Філозофічны напрямы]] kesmzbk21pmj0qop4su66sycwxilk4e Научный метод 0 23129 168558 156549 2026-08-20T21:55:04Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168558 wikitext text/x-wiki {{Стыржень}} '''Нау́чный ме́тод''' є [[Емпіричный доказ|емпіричный]] метод про дустатя [[знаня]], на котрый ся в [[Наука|науці]] реферує маймало з 17.&nbsp;стороча. Научный метод обсягує обзервацію тай скрупулозный [[скептіцізм]], бо коґнітивні передузятя годні показити інтерпретацію позираня. Научный метод передбачат вытворіня доказованої гіпотезы через індукцію тай експерименты и статистичну аналізу; модифікацію вадь удвергнутя гіпотезы на основі резултатув.<ref name="principia">{{Cite book|title=Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|last=Newton|first=Isaac|series=The Principia: Mathematical Principles of Natural Philosophy|publisher=University of California Press|others=Includes "A Guide to Newton's Principia" by I. Bernard Cohen, pp. 1–370. (The ''Principia'' itself is on pp. 371–946)|isbn=978-0-520-08817-7|location=Berkeley, CA|date=1999|at=791–796 ("Rules of Reasoning in Philosophy")|translator-last=Cohen|translator-first=I. Bernard|trans-title=Mathematical Principles of Natural Philosophy|orig-year=1726 (3rd ed.)|translator-last2=Whitman|translator-first2=Anne|translator-last3=Budenz|translator-first3=Julia|title-link=}}</ref><ref>{{Citation|title=Oxford Dictionaries: British and World English|date=2016|chapter-url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/scientific-method|chapter=scientific method|access-date=28 May 2016|archive-date=2016-06-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20160620062539/http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/scientific-method|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite book|url=http://www.oed.com/view/Entry/383323|title=Oxford English Dictionary|via=OED Online|publisher=Oxford University Press|year=2014|edition=3rd|location=Oxford|url-access=subscription|access-date=2018-05-31|archive-date=2023-11-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20231129112639/https://www.oed.com/dictionary/scientific-method_n|url-status=live}}</ref> Хоть конкретні процедуры ся рузнят уд сферы до сферы, основный процес ся лишат булше-менше єднакым. Научный метод тото формулованя припущень (гіпотетичных обсянень), проґнозованя лоґічных наслідкув гіпотезы, пак проведеня експериментув авадь емпіричных обзервацій на основі тых проґнозув.<ref name="principia" /> Гіпотеза тото припущеня, закладеноє на знаньови, дустатому бігом гляданя удповідий на звіданку. Гіпотезы годни быти як дуже конкретныма тай узьконаправленыма, так и шырокыма, айбо мусят быти опровергаємі, иншак гіпотезу не мож протестовати.<ref>Popper (1959), p.&nbsp;273.</ref> Попри частоє представленя научного метода ги фіксованої послідовности крокув, тото посправді комплет общых принципув. Не всі крокы ся держат у кажджому изглядованьови, тай они не все йдут єднакым шором.<ref name="allScience">Gauch (2003), p.&nbsp;3: "The scientific method 'is often misrepresented as a fixed sequence of steps,' rather than being seen for what it truly is, 'a highly variable and creative process' (AAAS 2000:18). The claim here is that science has general principles that must be mastered to increase productivity and enhance perspective, not that these principles provide a simple and automated sequence of steps to follow."</ref><ref name="Inductive Science 1837">[[William Whewell]], ''History of Inductive Science'' (1837), and in ''Philosophy of Inductive Science'' (1840)</ref> Многі удкрытя не держали ся еталонної модели научного метода, шанс тоже мав свою роль, наприклад.<ref>{{cite journal|last1=Krauss|first1=Alexander|title=Redefining the scientific method: as the use of sophisticated scientific methods that extend our mind|journal=PNAS Nexus|date=28 March 2024|volume=3|issue=4|pages=pgae112|doi=10.1093/pnasnexus/pgae112|pmid=38560527|pmc=10981393}}</ref><ref name="DunbarLuck">Dunbar, K., & Fugelsang, J. (2005). Causal Thinking in Science: How Scientists and Students Interpret the Unexpected. In M. E. Gorman, R.D. Tweney, D. Gooding & A. Kincannon (eds.), ''Scientific and Technical Thinking''. Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates. pp. 57–79.</ref><ref name="Serendip">{{cite book|last1=Merton|first1=Robert King|last2=Barber|first2=Elinor|last3=Barber|first3=Elinor G.|title=The Travels and Adventures of Serendipity: A Study in Sociological Semantics and the Sociology of Science|date=2006|publisher=Princeton Univ. Press|chapter=Accidental Discovery in Science|location=Princeton, NJ|isbn=0691126305}}</ref> == Жерела == * {{Cite book|last=Gauch|first=Hugh G. Jr.|year=2003|title=Scientific Method in Practice|url=https://books.google.com/books?id=iVkugqNG9dAC|access-date=2020-05-09|archiveurl=https://web.archive.org/web/20231129113236/https://books.google.com/books?id=iVkugqNG9dAC|archivedate=2023-11-29|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-01708-4}} * {{Cite book|last=Popper|first=Karl R.|year=1959|title=The Logic of Scientific Discovery|url=https://archive.org/details/logicofscientifi0000popp|origyear=1934|edition=English}} == Референції == <references /> [[Катеґорія:Наука]] c63fwubg4enrnztmubswupfn5md1foa Карл Поппер 0 23141 168516 156578 2026-08-20T20:58:14Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168516 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс філозоф|name=Карл Поппер|birth_name=Karl Raimund Popper|birth_date=28.&nbsp;юлія 1902|fullname=Сер Карл Раймунд Поппер CH FRS FBA|birth_place=[[Відень]], [[Австро-Угорьско|Австро-Мадярщина]]|death_date=17&nbsp;септембра 1994 (92&nbsp;рокы)|death_place=[[Лондон]], [[Велика Брітанія|Споєноє Корольство]]|image=Karl Popper.jpg|caption=Поппер у 1980.&nbsp;роках|region=Западна філозофія|era=Філозофія 20.&nbsp;стороча|signature=Karl Popper Signature.svg|main_interests=[[Епістемолоґія]]<br>Раціоналность<br>Філозофія наукы<br>[[Лоґіка]]<br>Соціална тай політична філозофія<br>Метафізика<br>Філозофія розума<br>Походжіня жывота<br>Інтерпретації квантовых механік|notable_ideas=Критичный раціоналізм<br>Емпіричноє опровергнутя<br>Удкрытоє общество<br>Ситуаційна лоґіка<br>тай другі}}{{Стыржень}} '''Сер Карл Ра́ймунд По́ппер''' <abbr title="Орден кавалерув чести">CH</abbr> <abbr title="Член Корольського общества">FRS</abbr> <abbr title="Член Британської академії">FBA</abbr><ref>Miller (1997).</ref> ('''Sir Karl Raimund Popper'''; 28.&nbsp;юлія 1902&nbsp;– 17.&nbsp;септембра 1994) быв австрійсько-британськый<ref>Adams, I.; Dyson, R. W. (2007). [https://books.google.com/books?id=pirwOBYt9nsC&dq=Karl+Popper+british+citizen&pg=PA196 ''Fifty Major Political Thinkers'']. Routledge. p. 196. "He became a British citizen in 1945".</ref> [[філозоф]], [[Академик|академік]] и соціалный коментатор.<ref>Watkins (1994).</ref><ref>Watkins (1997).</ref><ref>[http://www.bbc.co.uk/radio4/history/inourtime/greatest_philosopher_karl_popper.shtml "Karl Popper (1902–94) advocated by Andrew Marr"]. BBC In Our Time – Greatest Philosopher. Retrieved January 2015.</ref> Єден из майвливовых філозофув наукы 20.&nbsp;стороча.<ref>Thornton (2015).</ref><ref>Horgan (1992).</ref><ref>IEP Popper scientific.</ref> Знамый за своє неприятя класичных індуктівіштськых назорув на [[научный метод]] на хосен емпіричної опровергаємости тай за закладеня факултета філозофії при Лондонськуй школі економікы. Подля Поппера, теорія у [[Емпірізм|емпіричных]] науках не годна быти доказана, айбо годна быти опровергнута, што значит, ож єї мож (и треба) пуддавати сомніваню через експерименты. У політичному дискурсі Поппер ся знає за бороніня лібералної демократії тай принципув соціалної критикы, котра, як ун раховав, давала шанс на процвітавучоє [[удкрытоє общество]]. Його політична думка пристає на бук [[Рационализм|раціоналізма]] тай [[Гуманізм|гуманізма]] [[Просвітительство|добы Просвіты]]. Ун быв ярым противником тоталітарізма, [[Націоналізм|націоналізма]], [[Фашізм|фашізма]], романтіцізма, колектівізма тай другых подля його опіній реакційных тай іраціоналных ідей, тай раховав сучасні лібералні демократії раз майліпшов реалізаційов удкрытого общества.<ref>IEP Popper political.</ref> == Бібліоґрафія == {{Refbegin}} * ''The Two Fundamental Problems of the Theory of Knowledge'', 1930–1933 (as a typescript circulating as ''Die beiden Grundprobleme der Erkenntnistheorie''; as a German book 1979, as English translation 2008), {{ISBN|0415394317}} * ''The Logic of Scientific Discovery'', 1934 (as ''Logik der Forschung'', English translation 1959), {{ISBN|0415278449}} * ''The Poverty of Historicism'', 1936 (private reading at a meeting in Brussels, 1944–45 as a series of journal articles in ''Econometrica'', 1957 a book), {{ISBN|0415065690}} * ''The Open Society and Its Enemies'', 1945 Vol 1 {{ISBN|0415290635}}, Vol 2 {{ISBN|0415290635}} * ''Quantum Theory and the Schism in Physics'', 1956–57 (as privately circulated galley proofs; published as a book 1982), {{ISBN|0415091128}} * ''The Open Universe: An Argument for Indeterminism'', 1956–57 (as privately circulated galley proofs; published as a book 1982), {{ISBN|0415078652}} * ''Realism and the Aim of Science'', 1956–57 (as privately circulated galley proofs; published as a book 1983), {{ISBN|0091514509}} * ''Conjectures and Refutations: The Growth of Scientific Knowledge'', 1963, {{ISBN|0415043182}} * ''Of Clouds and Clocks: An Approach to the Problem of Rationality and the Freedom of Man'', 1965 * ''Objective Knowledge: An Evolutionary Approach'', 1972, Rev. ed., 1979, {{ISBN|0198750242}} * ''Unended Quest: An Intellectual Autobiography'', 2002 [1976]. {{ISBN|0415285895|0415285909}}) * ''The Self and Its Brain: An Argument for Interactionism'' (with Sir John C. Eccles), 1977, {{ISBN|0415058988}} * ''In Search of a Better World'', 1984, {{ISBN|0415135486}} * ''Die Zukunft ist offen'' (''The Future is Open'') (with [[Konrad Lorenz]]), 1985 (in German), {{ISBN|349200640X}} * ''A World of Propensities'', 1990, {{ISBN|1855060000}} * ''The Lesson of this Century'', (Interviewer: Giancarlo Bosetti, English translation: Patrick Camiller), 1992, {{ISBN|0415129583}} * ''All Life is Problem Solving'', 1994, {{ISBN|0415249929}} * ''The Myth of the Framework: In Defence of Science and Rationality'' (edited by Mark Amadeus Notturno) 1994. {{ISBN|0415135559}} * ''Knowledge and the Mind-Body Problem: In Defence of Interaction'' (edited by Mark Amadeus Notturno) 1994 {{ISBN|0415115043}} * ''The World of Parmenides'', Essays on the Presocratic Enlightenment, 1998, Edited by Arne F. Petersen with the assistance of Jørgen Mejer, {{ISBN|0415173019}} * ''After The Open Society'', 2008. (Edited by Jeremy Shearmur and Piers Norris Turner, this volume contains a large number of Popper's previously unpublished or uncollected writings on political and social themes.) {{ISBN|978-0415309080}} * ''Frühe Schriften'', 2006 (Edited by Troels Eggers Hansen, includes Popper's writings and publications from before the ''Logic'', including his previously unpublished thesis, dissertation and journal articles published that relate to the Wiener Schulreform.) {{ISBN|978-3161476327}} {{Refend}} == Філмоґрафія == * ''Interview Karl Popper'', Open Universiteit, 1988. == Жерела == {{Refbegin|30em}} * {{Cite book|last=Akrami|first=Musa|title=Rethinking Popper|url=https://archive.org/details/isbn_9781402093371_272|date=2009|publisher=Springer|isbn=978-1-4020-9337-1|editor-last=Parusnikova|editor-first=Zuzana|series=Boston Studies in the Philosophy of Science|pages=[https://archive.org/details/isbn_9781402093371_272/page/397 397]–416|chapter=Popper on Refutability: Some Philosophical and Historical Questions|doi=10.1007/978-1-4020-9338-8_11|oclc=260208425|editor-last2=Cohen|editor-first2=Robert S.}} * {{Cite book|last=Chalmers|first=Alan F.|title=What Is This Thing Called Science?|date=2013|publisher=Hackett Publishing Company|isbn=978-1-62466-038-2|edition=4th|location=Indianapolis|oclc=847985678}} * {{Cite book|last=De Bruin|first=Boudewijn|title=Karl Popper: A Centenary Assessment: Selected Papers from Karl Popper 2002|publisher=Ashgate|year=2006|editor-last=Jarvie|editor-first=Ian|volume=III: Science|pages=207–215|chapter=Popper's Conception of the Rationality Principle in the Social Sciences|access-date=26 April 2018|editor-last2=Milford|editor-first2=Karl|editor-last3=Miller|editor-first3=David|chapter-url=https://www.philos.rug.nl/~debruin/popper_rationality.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20180426213606/https://www.philos.rug.nl/~debruin/popper_rationality.html|archive-date=26 April 2018}} * {{Cite web |title=Eichstätter Karl Popper-Seite |url=http://www.helmut-zenz.de/hzpoppe6.html |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130610161840/http://www.helmut-zenz.de/hzpoppe6.html |archive-date=10 June 2013 |access-date=21 December 2012 |publisher=Helmut-zenz.de |ref={{Harvid|Eichstätter}} }} * {{cite IEP|ref={{Harvid|IEP Popper political}}|last=Gorton|first=William|url-id=popp-pol|title=Karl Popper: Political Philosophy}} * {{Cite journal|last=Horgan|first=J.|year=1992|title=Profile: Karl R. Popper – The Intellectual Warrior|journal=Scientific American|volume=267|issue=5|pages=38–44|bibcode=1992SciAm.267e..38H|doi=10.1038/scientificamerican1192-38}} * {{cite journal|last1=Kiesewetter|first1=Hubert|date=1995|title=Ethical Foundations of Popper's Philosophy|url=|journal=Royal Institute of Philosophy Supplements|volume=39|issue=September|pages=275–288|doi=10.1017/S1358246100005555}} * {{Cite journal|last=Merritt|first=David|year=2017|title=Cosmology and convention|url=https://doi.org/10.1016/j.shpsb.2016.12.002|journal=Studies in History and Philosophy of Science Part B: Studies in History and Philosophy of Modern Physics|volume=57|pages=41–52|arxiv=1703.02389|bibcode=2017SHPMP..57...41M|doi=10.1016/j.shpsb.2016.12.002|issn=1355-2198|s2cid=119401938|ref=none}} * {{Cite web |last=Miller |first=David |date=17 September 1994 |title=Sir Karl Popper: A Personal Note |url=http://fs1.law.keio.ac.jp/~popper/v6n2miller.html |access-date=21 December 2012 |publisher=Fs1.law.keio.ac.jp }} * {{Cite journal|last=Miller|first=D.|year=1997|title=Sir Karl Raimund Popper, C. H., F. B. A. 28 July 1902 – 17 September 1994.: Elected F.R.S. 1976|journal=Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society|volume=43|pages=369–409|doi=10.1098/rsbm.1997.0021|doi-access=free}} * {{Cite web |last=Niemann |first=Hans-Joachim |title=Karl Raimond Popper (1902–1994) |url=http://www.opensociety.de/Web1/Popper/popper02_e.htm |access-date=12 August 2014 |publisher=Opensociety.de |ref={{Harvid|Opensociety}} }} * {{Cite book|last=Popper|first=Karl|url=https://archive.org/details/unendedquestinte0000popp|title=Unended Quest. An Intellectual Autobiography|publisher=Fontana/Collins|year=1976|isbn=0-00-634116-0}} * {{Cite book|last=Popper|first=Karl Raimond|url=https://books.google.com/books?id=GDFpAwAAQBAJ|title=The myth of the framework: in defence of science and rationality|date=1994|publisher=Routledge|isbn=978-1-135-97480-0}} * {{Cite book|last=Popper|first=Karl|url=https://archive.org/details/conjecturesrefut0000popp|title=Conjectures and Refutations: The Growth of Scientific Knowledge|publisher=Basic Books|year=1962|location=London and New York|access-date=25 April 2019|url-access=registration|via=Internet Archive}} * {{Cite book|last=Thornton|first=Stephen|url=http://plato.stanford.edu/archives/win2015/entries/popper/|title=Karl Popper|date=1 January 2015|publisher=Metaphysics Research Lab, Stanford University|editor-last=Zalta|editor-first=Edward N.|edition=Winter 2015}} * {{Cite book|ref={{Harvid|IEP Popper scientific}}|last=Shea|first=Brendan|title=Karl Popper: Philosophy of Science|url=http://www.iep.utm.edu/pop-sci|publisher=Internet Encyclopedia of Philosophy}} * {{Cite news|date=18 September 1994|title=Sir Karl Popper Is Dead at 92. Philosopher of 'Open Society'|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/1994/09/18/obituaries/sir-karl-popper-is-dead-at-92-philosopher-of-open-society.html|access-date=15 November 2012|ref={{Harvid|New York Times Obituaries}}}} * {{Cite journal|last=Sturm|first=Thomas|year=2012|title=Bühler and Popper: Kantian therapies for the crisis in psychology|journal=Studies in History and Philosophy of Biological and Biomedical Sciences|volume=43|pages=462–472|doi=10.1016/j.shpsc.2011.11.006|pmid=22520195|number=2}} * {{Cite encyclopedia|title=Karl Popper|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy|publisher=Metaphysics Research Lab, Stanford University|url=https://plato.stanford.edu/archives/fall2018/entries/popper/|access-date=20 August 2019|last=Thornton|first=Stephen|date=2018|editor-last=Zalta|editor-first=Edward N.|edition=Fall 2018}} * {{Cite journal|last=Watkins|first=John|date=1 December 1994|title=Karl Popper (1902–1994)|url=https://academic.oup.com/bjps/article/45/4/1089/1581819|journal=The British Journal for the Philosophy of Science|language=en|volume=45|issue=4|pages=1089–1090|bibcode=1994Natur.371..478B|doi=10.1093/bjps/45.4.1089|issn=0007-0882|s2cid=124678624}} * {{Cite journal|last=Watkins|first=John W. N.|year=1997|title=Karl Raimund Popper 1902–1994|url=https://www.thebritishacademy.ac.uk/sites/default/files/94p645.pdf|journal=Proceedings of the British Academy|volume=94|pages=645–684}} * {{Cite encyclopedia|title=Cartesianism|encyclopedia=Britannica Online Encyclopedia|url=https://www.britannica.com/EBchecked/topic/97342/Cartesianism/43348/Contemporary-influences|last=Watson|first=Richard A.|ref={{Harvid|Britannica Cartesianism}}}} * {{Cite book|ref={{Harvid|IEP Critical rationalism}}|last=Wettersten|first=John R.|title=Karl Popper and Critical Rationalism|url=http://www.iep.utm.edu/cr-ratio|publisher=Internet Encyclopedia of Philosophy}} * {{Cite journal|last=Zerin|first=Edward|date=1998|title=Karl Popper On God: The Lost Interview.|url=|journal=Skeptic|volume=6|number=2|pages=46–49}} {{Refend}} == Референції == <references /> {{Lifetime|1902|1994|Поппер, Карл}} [[Катеґорія:Філозофія]] [[Катеґорія:Філозофы]] 4b7dwmzv3wt9jqbvpcigsfnbmmspycb Інтелектуална інвалідность 0 23145 168511 160974 2026-08-20T20:55:06Z InternetArchiveBot 22034 Add 3 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168511 wikitext text/x-wiki [[File:Boy_with_Down_Syndrome.JPG|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Boy_with_Down_Syndrome.JPG|альт=Вусямручный леґінь|міні|Синдром Давна тото майпошырена ґенетична причина інтелектуалної інвалідности.]] '''Інтелектуа́лна інвалі́дность''', пораз '''мента́лна інвалі́дность''' (застарілый термін '''мента́лна ретарда́ція''')<ref name="Ansberry">{{Cite web |last=Ansberry |first=Clare |date=20 November 2010 |url=https://www.wsj.com/articles/SB10001424052748704865104575588273153838564 |title=Erasing a Hurtful Label From the Books |work=[[The Wall Street Journal]] |access-date=4 December 2010 |quote=Decades-long quest by disabilities advocates finally persuades state, federal governments to end official use of 'retarded'. |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150627145120/http://www.wsj.com/articles/SB10001424052748704865104575588273153838564 |archive-date=27 June 2015 }}</ref> є общый невророзвойовый розлад, котроє ся характеризує читавым нарушеньом інтелектуалных и адаптивных функцій, котроє ся провказує з дітинськых рокув. Діти з інтелектуалныма інвалідностями типово мавут квоцієнт інтелекта (IQ) меншый уд 70 тай дефіціты у маймало двох адаптивных реакцій, котрі вливавут на кажджоденный жывут. Подля <abbr title="Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, пята ревізія (2013)">DSM-5</abbr>, інтелектуалні функції обсягувут мысленя, рішеня проблем, планованя, абстрактноє думаня, суженя, академічноє учіня тай учіня на скушеностьох.<ref>{{Cite book|title=Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders|url=https://dsm.psychiatryonline.org/doi/book/10.1176/appi.books.9780890425596|access-date=2024-04-13|date=2013|language=en|doi=10.1176/appi.books.9780890425596|last1=American Psychiatric Association|isbn=978-0-89042-555-8}}</ref> Дефіцит такых функцій має быти пудтверженый клінічнов оцінков и індивідуалным стандартным тестованьом IQ. Недостаточность адаптивных функцій часто усложнят вадь пудрыват самостуйность челядника и його можность исповняти соціалні обовязкы.<ref>{{Citation|last1=Boat|first1=Thomas F.|title=Clinical Characteristics of Intellectual Disabilities|date=2015-10-28|work=Mental Disorders and Disabilities Among Low-Income Children|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK332877/|access-date=2024-04-13|publisher=National Academies Press (US)|language=en|last2=Wu|first2=Joel T.|last3=Disorders|first3=Committee to Evaluate the Supplemental Security Income Disability Program for Children with Mental|last4=Populations|first4=Board on the Health of Select|last5=Board on Children|first5=Youth|last6=Medicine|first6=Institute of|last7=Education|first7=Division of Behavioral and Social Sciences and|last8=The National Academies of Sciences|first8=Engineering}}</ref> Інтелектуалні інвалідності ся ділят на синдромні тай несиндромні: у трафунку синдромных інтелектуалных інвалідностий, інтелектуална недостаточность ся капчат на другі медичні тай справовалні признакы и симптомы; у случайови несиндромных, другі абнормалності попри інтелектуалну недостаточность ся не просліжувут.<ref>{{cite journal|last1=Barros|first1=Isabela|last2=Leão|first2=Vito|last3=Santis|first3=Jessica O.|last4=Rosa|first4=Reginaldo|last5=Brotto|first5=Danielle B.|last6=Storti|first6=Camila|last7=Siena|first7=Ádamo|last8=Molfetta|first8=Greice|last9=Silva Jr|first9=Wilson A.|title=Non-Syndromic Intellectual Disability and Its Pathways: A Long Noncoding RNA Perspective|journal=Non-Coding RNA|year=2021|volume=7|issue=1|page=22|doi=10.3390/ncrna7010022|pmid=33799572|pmc=8005948|doi-access=free}}</ref> Синдром Давна тай синдром ламкої хромосомы X тото приклады синдромных інтелектуалных інвалідностий. == Епідеміолоґія == Приблизно 2–3% світового населеня мавут інтелектуалні інвалідності.<ref name="AFP">{{cite journal|vauthors=Daily DK, Ardinger HH, Holmes GE|title=Identification and evaluation of mental retardation|journal=American Family Physician|volume=61|issue=4|pages=1059–67, 1070|date=February 2000|pmid=10706158|url=https://www.aafp.org/afp/2000/0215/p1059.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20101204003921/https://www.aafp.org/afp/2000/0215/p1059.html|archive-date=2010-12-04}}</ref> 75–90% из них мавут легкі інтелектуалні нарушеня.<ref name="AFP" /> Несиндромні вадь ідіопатичні трафункы чинят 30–50% из них.<ref name="AFP" /> Приблизно четвертина трафункув мавут причинов ґенетичноє нарушеня, а коло 5% трафункув наслідствені.<ref name="gale">{{cite encyclopedia|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/mentally%20retarded|title=Definition of mentally retarded|encyclopedia=Gale Encyclopedia of Medicine}}</ref> Інтелектуалні інвалідності ся май часто трафлявут у чоловікув тай у крайинах из пудлов авадь просіковов фінанчнов ситуаційов.<ref name="Rey2015">{{cite book|title=IACAPAP Textbook of Child and Adolescent Mental Health|date=2015|isbn=978-0-646-57440-0|url=http://iacapap.org/iacapap-textbook-of-child-and-adolescent-mental-health|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150813132641/http://iacapap.org/iacapap-textbook-of-child-and-adolescent-mental-health|archive-date=2015-08-13}}</ref> Подля податкув 2015.&nbsp;рока, у світі є 153&nbsp;міліонув людий из інтелектуалнов інвалідностьов.<ref name="GBD2015Pre">{{cite journal|vauthors=Vos T, Allen C, Arora M, Barber RM, Bhutta ZA, Brown A, etal|collaboration=GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence Collaborators|title=Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015|journal=Lancet|volume=388|issue=10053|pages=1545–1602|date=October 2016|pmid=27733282|pmc=5055577|doi=10.1016/S0140-6736(16)31678-6|issn=0140-6736}}</ref> == Симптомы == Інтелектуална інвалідность провказує ся у дітинстві тай обсягує недостаточность у менталных можностях, соціалных навыках и основных активностях кажджоденного жывота (ADL, {{Lang-en|activities of daily living}}) у порувнаньови з ровесниками.<ref name="MedlinePlus">{{citation|title=Intellectual disability|website=MedlinePlus|first=Neil K.|last=Kaneshiro|date=April 21, 2015|publisher=U.S. National Library of Medicine|url=https://medlineplus.gov/ency/article/001523.htm|access-date=October 27, 2016|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20161028153231/https://medlineplus.gov/ency/article/001523.htm|archive-date=October 28, 2016}}</ref> Легкі інтелектуалні інвалідності часто не мавут фізичных признакув, айбо у трафункови з подакотрыма ґенетичныма нарушенями годні ся появляти характерні фізичні рисы (напр.&nbsp;синдром Давна).<ref name="DSM-5">{{Cite book|author=American Psychiatric Association|title=Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders|publisher=American Psychiatric Publishing|year=2013|isbn=978-0-89042-555-8|edition=Fifth|location=Arlington, VA|page=[https://archive.org/details/diagnosticstatis0005unse/page/809 809]|chapter=Highlights of Changes from DSM-IV to DSM-5|doi=10.1176/appi.books.9780890425596|hdl=2027.42/138395|chapter-url=https://archive.org/details/diagnosticstatis0005unse/page/809}}</ref> Уровень нарушеня можностий є індивідуалным. Межи ранньыма признаками сут:<ref name="DSM-5" /> * Задержка вадь неможность досягнути подакотрі етапы розвоя моторных навыкув (сидіня, повзаня, хожіня). * Задержка в научіньови говорити вадь далші сложності у бесідованю тай языковых навыках по зачатку говоріня. * Сложность из самопомочов и дозираньом за собов (напр.&nbsp;убираня, мытя, їдіня). * Недостаточность плановалных навычок авадь навычок у рішеньови проблем. * Проблемы зо справованьом авадь соціалного характера.<ref name="qld">{{citation|title=Intellectual disability|author=Queensland Government|date=July 30, 2015|website=qld.gov.au|url=https://www.qld.gov.au/disability/community/intellectual-disability/|access-date=October 27, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161028153057/https://www.qld.gov.au/disability/community/intellectual-disability/|archive-date=October 28, 2016}}</ref> * Неможность інтелектуалного росту вадь інфантилноє, діточоє справованя. * Проблемы из академічным ошколованьом. * Неможность адаптовати ся д новым ситуаціям. * Сложность из розуміньом авадь додержованьом соціалных правил.<ref name="MedlinePlus" /> == Класифікація == === Легка інтелектуална інвалідность === У раннюм дітинстві легка інтелектуална інвалідность ({{Lang-en|mild intellectual disability}}; IQ 50–69) годна быти неочевиднов, докідь дітвак не пуйде у ошколу.<ref name="AFP" /><ref>{{cite journal|last1=Siegel|first1=Matthew|title=Practice Parameter for the Assessment and Treatment of Psychiatric Disorders in Children and Adolescents With Intellectual Disability (Intellectual Developmental Disorder)|journal=Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry|date=1 April 2020|volume=59|issue=4|pages=468–96|doi=10.1016/j.jaac.2019.11.018|eissn=1527-5418|publisher=Elsevier on behalf of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry|pmid=33928910|s2cid=212947591|issn=0890-8567|oclc=14404226|lccn=87640752}}</ref> Айбо даже у случайови проблем из академічным ошколованьом потребна експертна оцінка, обы розличити межи легков інтелектуалнов інвалідностьов тай конкретным нарушеньом учіня вадь емоційным ци справовалным нарушеньом. Челядь из легков інтелектуалнов інвалідностьов годни научити ся читати тай мати математичні навыкы на приблизнум уровни типової 9–12-ручної дітины. Они бирувут научити ся дозирати за собов тай мати практичні навычкы, наприклад знати ріхтовати їдіня вадь хосновати громадськый транспорт. Дорослі из інтелектуалныма інвалідностями годні ся научити жыти самостуйно и мати прибыткову роботу.<ref name="AFP" /><ref>{{Cite web |last=Butrymowicz |first=Sarah |date=2017-11-04 |title=Almost all students with disabilities are capable of graduating on time. Here's why they're not. |url=http://hechingerreport.org/high-schools-fail-provide-legally-required-education-students-disabilities/ |access-date=2022-07-07 |language=en-US |archiveurl=https://web.archive.org/web/20230420153514/https://hechingerreport.org/high-schools-fail-provide-legally-required-education-students-disabilities/ |archivedate=April 20, 2023 }}</ref> === Помірна інтелектуална інвалідность === Помірна інтелектуална інвалідность ({{Lang-en|moderate ID}}; IQ 35–49) практично фурт ся провказує у перші рокы жывота. Задержка бесіды (алалія) тото особо частый признак помірної інтелектуалної інвалідности. Люде з помірными інтелектуалными інвалідностями потребувут пудпоры у ошколі, дома и у комуніті про повноцінну участь. Хоть їхньый академічный потенціал ограниченый, они годні ся научити базовым медицинськым и безпековым навыками тай участвовати у простых активностьох. Дорослі из помірнов інтелектуалновв інвалідностьов годні жыти в рокаши зо свойов старшинов, у притулках авадь „ґруповых хыжах“ ({{Lang-en|group home}}, [[Анґліцькый язык#Брітаньскый анґліцькый|брит.&nbsp;анґл.]]&nbsp;''care home'') авадь даже напувсамостуйно из читавов помочов, наприклад в управліньови фінансами. Они годні робити у шпеціалных „притулковых робутнях“ ({{Lang-en|sheltered workshop}}).<ref name="AFP2">{{cite journal|vauthors=Daily DK, Ardinger HH, Holmes GE|title=Identification and evaluation of mental retardation|journal=American Family Physician|volume=61|issue=4|pages=1059–67, 1070|date=February 2000|pmid=10706158|url=https://www.aafp.org/afp/2000/0215/p1059.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20101204003921/https://www.aafp.org/afp/2000/0215/p1059.html|archive-date=2010-12-04}}</ref> Приблизно 10% людий из інтелектуалныма інвалідностями мавут помірну варіацію. === Тяжка тай глубока інтелектуална інвалідность === Челядь из тяжкыми інтелектуалными інвалідностями ({{Lang-en|severe ID}}; IQ 20–34; 3.5% случаюв) тай из глубокыма ({{Lang-en|profound ID}}; IQ 19 авадь низше; 1.5% случаюв) потребувут ищи май інтенсивну помуч тай дозираня усьый їхньый жывут. Они годні научити ся чинити подакотрі активності кажджоденного жывота, айбо тяжка тай глубока інтелектуална інвалідность типово обсягує неможность самостуйно дозирати за собов без читавої чужої пудпоры даже у дорослых роках.<ref name="AFP" /> Люде из глубоков інтелектуалнов інвалідностьов повнустю залежат на другых про всі активності кажджоденного жывота тай про додержаня фізичної безпекы и здоровля.<ref name="DSM-53">{{Cite book|author=American Psychiatric Association|title=Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders|publisher=American Psychiatric Publishing|year=2013|isbn=978-0-89042-555-8|edition=Fifth|location=Arlington, VA|page=[https://archive.org/details/diagnosticstatis0005unse/page/809 809]|chapter=Highlights of Changes from DSM-IV to DSM-5|doi=10.1176/appi.books.9780890425596|hdl=2027.42/138395|chapter-url=https://archive.org/details/diagnosticstatis0005unse/page/809}}</ref> == Термінолоґія == Подля днешньої тенденції хоснованя політкоректної лексикы, термін „інтелектуална інвалідность“ ({{Lang-en|intellectual disability}}, курто ''ID'') став преваловати межи зглядователями тай пропонентами борьбы за права тай достойноє удношіня д людьом из інвалідностями у многых анґліцькоязычных крайинах.<ref name="Ansberry" /><ref name="DSM-53" /> У обзвідованю 2012.&nbsp;рока з выборков у 101&nbsp;канадського професіонала у медицинськуй сфері, 78% респондентув уповіли, ож хоснувут термін „розвойова задержка“ ({{Lang-en|developmental delay}}) у бесідах из родаками, вмісто „інтелектуалної інвалідности“ (8%).<ref name=":0">{{Cite journal|last1=Nash|first1=Chris|last2=Hawkins|first2=Ann|last3=Kawchuk|first3=Janet|last4=Shea|first4=Sarah E|date=February 2012|title=What's in a name? Attitudes surrounding the use of the term 'mental retardation'|journal=Paediatrics & Child Health|volume=17|issue=2|pages=71–74|doi=10.1093/pch/17.2.71|issn=1205-7088|pmc=3299349|pmid=23372396}}</ref> Выразы катеґорії „особеный“ ({{Lang-en|special}}), „особі потребы“ ({{Lang-en|special needs}}), „challenged“ ся знавут пораз хосновати, айбо пуддавут ся критиці за „пудкріпленя ідеї, ож челядь не годна ся справити из свойима інвалідностями“.<ref name="Gernsbacher 29">{{Cite journal|last1=Gernsbacher|first1=Morton Ann|last2=Raimond|first2=Adam R.|last3=Balinghasay|first3=M. Theresa|last4=Boston|first4=Jilana S.|date=2016-12-19|title="Special needs" is an ineffective euphemism|journal=Cognitive Research: Principles and Implications|volume=1|issue=1|pages=29|doi=10.1186/s41235-016-0025-4|issn=2365-7464|pmc=5256467|pmid=28133625|doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite web |date=2015 |title=Disability Style Guide |url=https://ncdj.org/wp-content/uploads/2012/08/NCDJStyleGuide2015.pdf |access-date=30 April 2022 |website=National Center on Disability and Journalism |archiveurl=https://web.archive.org/web/20230404111734/https://ncdj.org/wp-content/uploads/2012/08/NCDJStyleGuide2015.pdf |archive-date= |archivedate=April 4, 2023 }}</ref> У словянськоязычному просторі дотеперь ся активно хоснувут терміны як „ментална ретардація“ ({{Lang-en|mental retardation}}, {{Lang-cs|mentální retardace}}, {{Lang-sk|mentálna retardácia, mentálna nedostatočnosť}}, {{Lang-hu|mentális retardáció}}), „розумова удсталость“ ({{Lang-uk|розумова відсталість}}, {{Lang-ru|умственная отсталость}}, {{Lang-sk|duševná zaostalosť}}) котрі у западных крайинах уже ся держат ги неполіткоректні тай позад того неприпустимі. Термін „ментална ретардація“, котрый ся появив позад представленя, ож такі хвороты выникавут ги резултат задержок (т.&nbsp;є.&nbsp;ретардацій) природного розвоя дітины,<ref name="Wehmeyer/Smith MR definitions">{{cite book|last1=Smith|first1=J. D.|last2=Wehmeyer|first2=M. L.|title=Mental Retardation in the 21st Century|date=1999|publisher=Pro-ED|location=Austin, TX|isbn=978-0-89079-819-5|pages=380–381|url=https://mn.gov/mnddc/parallels2/pdf/90s/99/99-MRI-MLW.pdf|access-date=16 June 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20201112005230/https://mn.gov/mnddc/parallels2/pdf/90s/99/99-MRI-MLW.pdf|archive-date=12 November 2020|chapter=TWENTIETH-CENTURY DEFINITIONS OF MENTAL RETARDATION}}</ref> быв уведеный у <abbr title="Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, четверта ревізія (1994)">DSM-IV</abbr> Америцької психіатричної асоціації тай <abbr title="International Classification of Diseases Version 10">ICD-10</abbr> Всесвітньої орґанізації з охороны здоровля (коды F70–F79). У слідувучуй ревізії, ICD-11, тот термін замінили на „нарушеня інтелектуалного розвоя“ ({{Lang-en|disorders of intellectual development}}) пуд кодами 6A00–6A04 (6A00.Z про „невызначеный“ код діаґноза).<ref name=":1">{{cite web |url=https://icd.who.int/browse11/l-m/en#/http%3a%2f%2fid.who.int%2ficd%2fentity%2f605267007 |title=ICD-11 for Mortality and Morbidity Statistics (2018): 6A00 Disorders of intellectual development |author=World Health Organization |year=2018 |access-date=26 August 2018 }}</ref><ref name=":2">{{cite journal|vauthors=Salvador-Carulla L, Reed GM, Vaez-Azizi LM, Cooper SA, Martinez-Leal R, Bertelli M, Adnams C, Cooray S, Deb S, Akoury-Dirani L, Girimaji SC, Katz G, Kwok H, Luckasson R, Simeonsson R, Walsh C, Munir K, Saxena S|display-authors=6|title=Intellectual developmental disorders: towards a new name, definition and framework for "mental retardation/intellectual disability" in ICD-11|journal=World Psychiatry|volume=10|issue=3|pages=175–80|date=October 2011|pmid=21991267|pmc=3188762|doi=10.1002/j.2051-5545.2011.tb00045.x}}</ref> Термін „інтелектуална інвалідность (нарушеня інтелектуалного розвоя)“ ({{Lang-en|intellectual disability (intellectual developmental disorder)}}) хоснує ся у <abbr title="Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, пята ревізія (2013)">DSM-5</abbr>.<ref name="DSM-53" /> У анґліцькоязычных крайинах термін „ментална ретардація“ щи ся хоснує у поєдный професійных контекстах, наприклад в урядовых проґрамах помочи вадь діловодстві медицинського страхованя.<ref>{{cite news|url=http://www.slate.com/id/111355/|title=The "R" Word|first=John|last=Cook|name-list-style=vanc|date=5 July 2001|work=Slate|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20110908223756/http://www.slate.com/id/111355/|archive-date=8 September 2011}}</ref> Історична термінолоґія поступово уйшла из хоснованя позад набытя неґативної, пейоративної коннотації.<ref name=":0" /><ref name="Gernsbacher 29" /> Терміны „ментална ретардація“, „ментално ретардованый“ стали популарныма у середині 20.&nbsp;стороча як заміны пруйшлых еквівалентув, такых як '''„імбеціл“''',<ref name="fernald">Fernald, Walter E. (1912). ''The imbecile with criminal instincts.'' Fourth edition. Boston: Ellis. OCLC [[oclc:543795982|543795982]].</ref><ref name="millard1866">{{cite book|last1=Duncan|first1=P. Martin|last2=Millard|first2=William|year=1866|title=A manual for the classification, training, and education of the feeble-minded, imbecile, and idiotic|url=https://archive.org/details/b20420432|publisher=Longmans, Green, and Co.}}</ref> '''„ідіот“''', „слабоумный“, '''„дебіл“''' ({{Lang-en|moron}}),<ref name="rafter1998">{{cite book|last=Rafter|first=Nicole Hahn|title=Creating born criminals|url=https://archive.org/details/creatingborncrim0000raft|publication-place=Urbana|date=1997|isbn=0-252-02237-8|oclc=35548813|publisher=University of Illinois Press}}</ref> котрі теперь ся держат пейоративными. Пуд конець 20.&nbsp;стороча слова „ретардація“ тай „ретард“ у анґліцькоязычнум окруженю стали політично некоректныма тай потребовали заміну.<ref name="isbn0-415-95086-4">{{cite book|last1=Cummings|first1=Nicholas A.|first2=Rogers H.|last2=Wright|name-list-style=vanc|title=Destructive trends in mental health: the well-intentioned path to harm|url=https://archive.org/details/destructivetrend0000unse|publisher=Routledge|location=New York|year=2005|chapter=Chapter 1, Psychology's surrender to political correctness|isbn=978-0-415-95086-2}}</ref> == Общество и култура == До середины 20.&nbsp;стороча, челядь из інтелектуалныма інвалідностями часто ся выключала из державного школованя вадь ошколовала ся удділно уд типовых дітий. Аж порувняти їх из ровесниками, котрый сеґреґувут у шпеціалні школы, учні, котрых „мейнстрімлят“ (т.&nbsp;є.&nbsp;котрі ся учат повнустю вєдно з типовыма дітьми) вадь часточно ся учат у обычных класах мавут похожый уровень стіґмы тай соціалної самоконцепції, айбо май амбіційні планы на занятость.<ref name="pmid16672037">{{cite journal|vauthors=Cooney G, Jahoda A, Gumley A, Knott F|title=Young people with intellectual disabilities attending mainstream and segregated schooling: perceived stigma, social comparison and future aspirations|journal=Journal of Intellectual Disability Research|volume=50|issue=Pt 6|pages=432–44|date=June 2006|pmid=16672037|doi=10.1111/j.1365-2788.2006.00789.x}}</ref> У дорослому віці они годні жыти самі, з родинов авадь у разных филях закладув про помуч людьом из інвалідностями. === Пудкарпатя === В [[Ужгород|Ужгороді]] фунґувут маймало чотыри інклузивні ініціативы про людий из інвалідностями, у тум числі інтелектуалныма: тото два діточі плацикы, удкрыті у 2024.&nbsp;рокови на ул.&nbsp;Богдана Хмельницького тай у Боздошському паркови;<ref>{{Cite web |title=Дитячий інклюзивний простір відкрили в Ужгороді |url=https://suspilne.media/uzhhorod/869139-ditacij-inkluzivnij-prostir-vidkrili-v-uzgorodi/ |website= |date=2024-10-30 |access-date=2025-04-23 |language=uk |last1=Рожновська |last2=Русин |first1=Тетяна |first2=Мар'яна |publisher=Суспільне {{!}} Новини }}</ref> інклузивна [[Фотбал|фотбалова]] секція на базі Ужгородської общої спеціалізованої інтернатної школы на ул.&nbsp;Загорськуй;<ref>{{Cite web |title="Спорт — сенс життя": як проходять заняття в інклюзивній секції в Ужгороді |url=https://suspilne.media/uzhhorod/743199-sport-dae-rozuminna-sensu-zitta-ak-prohodat-zanatta-v-inkluzivnij-futbolnij-sekcii-v-uzgorodi/ |website= |date=2024-05-10 |access-date=2025-04-23 |language=uk |last1=Ушакова |last2=Пилипко |first1=Оксана |first2=Михайло |publisher=Суспільне {{!}} Новини }}</ref> інклузивноє кафе „Янгол“ при Свято-преображенському греко-католицькому храмі, у котрум по три годины роблят воспитаникы благочинного фонда „Карітас“ из інтелектуалныма інвалідностями.<ref>{{Cite web |title=В Ужгороді діє інклюзивна кав'ярня, в якій працююють люди з інвалідністю |url=https://suspilne.media/uzhhorod/767851-angol-v-uzgorodi-die-inkluzivna-kavarna-v-akij-pracue-molod-z-mentalnou-invalidnistu/ |website= |date=2024-06-13 |access-date=2025-04-23 |language=uk |first= |last1=Ушакова |last2=Русин |first1=Оксана |first2=Мар'яна |publisher=Суспільне {{!}} Новини }}</ref> == Людські права и юридичный статус == У юридичному контексті люде з інтелектуалными інвалідностями часто мавут ограничені людські права тай слободы, наприклад право голосовати, право вести бізніс, право чинити договоры, право ся побирати, право на школованя. Конвенцію [[Орґанізація Зъєдиненых Націй|Орґанізації Зєдиненых Націй]] за Права людий из інвалідностями, котра закладат мінімалный стандарт прав про людий из інвалідностями, ратифіковали булше ги 180&nbsp;держав. У подакотрых державах [[Европска унія|Европської унії]], як и в подакотрых штатах [[Споєны Штаты Америцькы|США]], люде з інтелектуалныма інвалідностями не мавут выборчого права.<ref>{{Cite web |last=Toplak |first=Jurij |date=2020-09-07 |title=Voting is every EU citizen's right, regardless of disability |url=https://www.euractiv.com/section/eu-elections-2019/opinion/voting-is-every-eu-citizens-right-regardless-of-disability/ |access-date=2020-11-29 |website=euractiv.com |language=en-GB }}</ref><ref>{{Cite web |date=2019-05-15 |title=5 reasons why people with intellectual disabilities should get the right to vote |url=http://www.inclusion-europe.eu/why-people-with-intellectual-disabilities-should-get-the-right-to-vote/ |access-date=2020-11-29 |website=Inclusion Europe |language=en-US }}</ref> Европськый суд у людськых правах у 2010.&nbsp;рокови у ділі Олойоша Кіша против Мадярщины постановив, ож Мадярщина не годна ограничовати право голосовати сугубо на основі того, ож челядник має опікуна позад психосоціалної інвалідности.<ref>{{Cite web |title=Election Access |url=http://electionaccess.org/en/resources/publications/174/ |access-date=2020-11-29 |website=electionaccess.org }}</ref> == Ник. щи == * [[Інвалідность]] == Референції == <references /> [[Катеґорія:Інвалідності]] [[Катеґорія:Социалны проблемы]] 6z4lmdpjudnz7rwj73bs8o8bjrtmmc3 14. дівізія ґранадірьска СС (1. україньска) 0 23187 168601 165120 2026-08-21T01:32:58Z CommonsDelinker 9283 Removing [[:c:File:1943sanok_kosciuszki_ukr_ss.jpg|1943sanok_kosciuszki_ukr_ss.jpg]], it has been deleted from Commons by [[:c:User:Abzeronow|Abzeronow]] because: per [[:c:Commons:Deletion requests/File:1943sanok kosciuszki ukr ss.jpg|]]. 168601 wikitext text/x-wiki {{Infobox | bodystyle = width: 23em; font-size: 89% | abovestyle = background-color: #B0C4DE | headerstyle = background-color: #B0C4DE | above = 14. дівізія ґранадірьска СС | subheaderstyle = background-color: #DCDCDC | subheader = {{lang-de|14. Waffen-Grenadier-Division der SS (galizische Nr. 1)}}<br>{{lang-uk|14-та гренадерська дивізія Ваффен-СС «Галичина»}} | image = [[Файл:Dyvizia Galychyna-rukav.svg|200x200пкс]] | caption = Дівізный знак на рукаві | header1 = Основна інформація | label2 = Екзістенція | data2 = [[28. апріля]] [[1943]] – [[8. мая]] [[1945]] | label3 = Штат | data3 = {{flag|Третїй райх}} | label4 = Приналежность | data4 = {{Flagicon image|Flag Schutzstaffel.svg}} [[Ваффен-СС]]<br/>{{Flagicon image|Flag of Ukrainian People's Republic 1917.svg}} [[Україньскый народный комітет]] | label5 = Тіп | data5 = [[піхота]] | label6 = Чісло | data6 = [[дівізія]] | label7 = Гесло | data7 = Моя честь ся кличе рівность<br>{{lang-uk|Моя Честь називається Вірність}}<br/>{{lang-de|Meine Ehre heißt Treue}} | header8 = Воєньскы операції | label9 = Войны/битвы | data9 = '''[[Друга світова война]]''': * [[Львівско-сандомирьска операція]] * [[Словеньске народне повстаня]] * [[Віденьска операція]] * [[Битва при Бродах]] | label10 = | data11 = | header12 = Велительство | label13 = Вызнамны велителї | data13 = [[Валтер Шимана]]<br>[[Фріц Фрайтаґ]]<br>[[Силвестер Штадлер]]<br>[[Волф-Дітріх Гайке]]<br>[[Ніколаус Гайлман]]<br>[[Павло Шандрук]] | header14 = Знакы розлишіня | label15 = Нашывка | data15 = [[File:Петлиця14дивізія.png|150px]] }} '''14. дівíзія ґранаді́рьска СС (1. гáлічска)''' ({{lang-de|14. Waffen-Grenadier-Division der SS (galizische Nr. 1)}}, {{lang-uk|14-та гренадерська дивізія Ваффен СС «Галичина»}}) была воєньска формація, котра была вытворена почас [[Друга світова война|другой світовой войны]] в 1943–1945 у рамках Ваффен-СС [[Націстічне Нїмецько|Третёго райху]] з україньскых добровольників, переважно з теріторії [[Ґенералноє Ґубернаторство (Німицько)|Ґенералной ґубернії]] і [[Галіч]]а.<ref name="Fischer, 2011">Fischer, 2011. Soldaten für Hitler. Die Waffen-SS – eine Truppe im Dritten Reich. Paderborn: Ferdinand Schöningh, 2011.</ref> Взникла офіціално в апрілї 1943 з ініціатівы нїмецькых урядів і за актівной участи україньскых політіків, котры ся снажили дівізію схосновати як основу про будучі україньскы воєньскы силы.<ref name="Müller, 2007">Müller, Rolf-Dieter. An der Seite der Wehrmacht: Hitlers ausländische Helfer beim “Kreuzzug gegen den Bolschewismus” 1941–1945. Berlin: Links Verlag, 2007.</ref> Головным цїлём дівізії было схосновати україньскы силы проти [[Совєтьскый союз|Совєтьского союза]]. Вербованя добровольників спроваджовала актівна пропаґандістічна кампань, котра підкреслёвала потребу охраны україньскых теріторій перед комунізмом. В куртім часї было навербованых приближно 80 000 добровольників, хоць по строгім выберї было до реалной службы приятых лем 13 000 – 14 000 добровольників.<ref name="Fischer, 2011" /> По тренованю в таборах в Нїмецьку і Ракуську была дівізії в юлї 1944 одослана на фронт. Єй боёвый дебут ся одбыв при [[Броды|Бродах]] (почас Львівско-сандомирьской операції), де дістала тяжкы страты. Часть прожывшых вояків была знову взникла і дівізія продовжыла в службі під новов назвов "1. дівізія україньска УНА" як часть україньской народной армады в послїднїй фазї Другой світовой войны.<ref name="Müller, 2007" /> По капітулації в маї 1945 ся часть персоналу здала брітаньскым і америцькым войскам в [[Австрія|Ракуську]] і [[Італія|Таліаньску]]. Значне чісло колишнїх вояків ся уникнули репатріації до СССР і усадила ся в [[Канада|Канадї]], [[Споєне кралёвство|Споєнім кралёвстві]] і [[Споєны Штаты Америцькы|Споєных штатах]].<ref>Motyka, Grzegorz. Ukraińska partyzantka 1942–1960, Warszawa: Instytut Studiów Politycznych PAN, 2006.</ref> == Назва == {{Перекласти|20250531}} [[Файл:Зміна назв Дивізії Галичина.png|607x607пкс]] [[Файл:SS-Galizien-Banner.jpg|thumbnail|250px|Фанушикы ФК Карпаты Львів сі припоминають 70. рочніцю взнику дівізії; [[Львів]], [[Україна]], 2013]] * З 30 травня до 22 жовтня 1943 року дивізія мала назву «Добровольча дивізія СС Галичина»<ref name=":2">{{cite web | url = http://www.istpravda.com.ua/research/2010/11/25/6325/ | title = Капелани та духовна опіка в Українській Дивізії військ СС «Галичина» | publisher = Історична правда | author = Ярослав Стоцький | date = | accessdate = | language = | archive-date = 12 липня 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170712131439/http://www.istpravda.com.ua/research/2010/11/25/6325/ }}</ref>, * з 22 жовтня 1943 до 27 червня 1944 року&nbsp;— «14-та Галицька добровольча дивізія СС» ({{lang-uk|14-та Галицька добровольча дивізія СС}})<ref name=":0">[https://web.archive.org/web/20190329153457/https://vim.gov.ua/pages/_journal_files/05.01.2016/pdf/full.pdf Військово-історичний меридіан. Електронний науковий фаховий журнал.&nbsp;&nbsp;— Вип. 4 (10)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190329153457/https://vim.gov.ua/pages/_journal_files/05.01.2016/pdf/full.pdf|date=29 березня 2019}} / Національний музей історії України у Другій світовій війні. Меморіальний комплекс, Ін-т історії України НАН України.&nbsp;— К., 2015.&nbsp;— 136 с</ref><ref name=":2" />, * з 27 червня до 12 листопада 1944 року&nbsp;— «14-та військова гренадерська дивізія СС (Галицька №&nbsp;1)»<ref name=":1">Гунчак Т. У мундирах ворога / Т. Гунчак.&nbsp;— К. : Час України, 1993.&nbsp;— 208 с.</ref>, * з 12 листопада 1944 до 25 квітня 1945 року&nbsp;— «14-та військова гренадерська дивізія СС (Українська №&nbsp;1)»<ref name=":1" /><ref name=":2" />, * з 25 квітня до 8 травня 1945 року&nbsp;— «1. Українська дивізія Української національної армії» ({{lang-uk|1-ша Українська дивізія Української національної армії}}<ref name=":1" />. == Референції == {{reflist}} dcrpb14jhxa1e3d9r6wyt8ahfjcujjz Мовда 0 23220 168562 157018 2026-08-20T21:58:57Z InternetArchiveBot 22034 Add 2 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168562 wikitext text/x-wiki {{multiple image|perrow=2|total_width=320|image1=Carolina Herrera AW14 12.jpg|image2=Pierre Balmain and Ruth Ford, photographed by Carl Van Vechten, November 9, 1947.jpg|image3=Siegel & Stockman. The Brandery Winter Edition 2010.jpg|image4=Victoria's Secret Store 9, 722 Lexington Ave, New York, NY 10022, USA - Dec 2012.JPG|align=right|direction=|caption1=|footer=Приклады елементув мовды: модні проникованя, манекены, бутікы, моделі тай дізайнеры}} '''Мо́вда''' ци '''мо́да''' є термін, котрый ся хоснує на вытворьованя [[цуря]], [[Обув|обувли]], аксесуарув, [[Косметика|косметикы]] тай [[Біжутерія|біжутерії]] разных [[Култура|културных]] естетик тай їх комбінації, котрі репрезентувут специфічні способы ся убирати ([[Стиль (уміня)|стилі]] тай [[Тренд|тренды]]) ги показникы [[Соціалный статус|соціалного статуса]], [[самовыражіня]], цінностий, віровань, значінь тай приналежностий ид даякым ґрупам. Як многозначный термін, мовда означує фешен-індустрію, дизайны, еститетику тай тенденції. Позад ростучого масового выробництва товарув и цуря у ґлобалных масштабах за май низкі ціны, мовда на днешньый день скапчана з проблемов устояня (sustainability) тай [[Еколоґія|еколоґічного]] влива мовды на окруженя&nbsp;— такі вопросы ся пуднимавут політиками, брендами тай спожывачами.<ref>{{Cite news|url=https://publications.parliament.uk/pa/cm201719/cmselect/cmenvaud/1952/report-summary.html|title=Fixing fashion: clothing consumption and sustainability|date=19 February 2019|author=Environmental Audit Committee|publisher=UK Parliament}}</ref><ref>{{Cite book|last=Fletcher|first=Kate|title=Fashion & sustainability: design for change|url=https://archive.org/details/fashionsustainab0000flet|date=2012|publisher=Laurence King Pub|isbn=978-1-78067-196-3|oclc=866622248}}</ref> == Етимолоґія == Термін „мовда“ позыченый через посередництво німецького языка ({{Lang-de|Móde}}) из французького ({{Lang-fr|mode}}), котроє походит уд {{Lang-la|modus}} „міра; правило; манера“, скапчаного из {{Lang-la|meditārῑ}} „роздумовати“.<ref>{{Cite book|title=Етимологічний словник української мови у 7 томах|year=1989|editor-last=Мельничук|editor-first=О.&nbsp;С.|last1=Болдирєв|first1=Ростислав Васильович|volume=Том 3: Кора–М|ref=ESUM89|language=uk|pages=548, [1]|publisher=Наукова думка|place=Київ|author2=АН Української РСР, Ін-т мовознав. ім. О. О. Потебні|url=https://irbis-nbuv.gov.ua/cgi-bin/ua/elib.exe?&I21DBN=UKRLIB&P21DBN=UKRLIB&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=fullwebr&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21P03=I=&S21STR=%D0%92332214%2F3}}</ref> == Історія == [[Файл:Clothing_history2_(Nouveaau_Larousse,c._1900)_DSCN2839.jpg|міні|Ілустрація французької мовды у ''Nouveau Larousse illustré'', 1617–1898]] [[File:MA-Lebrun.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:MA-Lebrun.jpg|ліворуч|міні|[[Марія Антуанетта]], жона Лудовіка XVI., была сімболом мовды. Єї выбор цуря, ги наприклад сесь білый мушліновый сукман пуд назывков {{Lang|fr|''chemise a la Reine''}}, быв дуже вливовый тай ся скоро пошырьовав у масы.<ref name="dam">{{cite book|last=Ribeiro|first=Aileen|title=Dress and Morality|year=2003|publisher=Berg|isbn=9781859737828|pages=116–117}}</ref>]] Зміны у цурьови часто ся ставали бігом економічных авадь соціалных перемін, наприклад у [[Старовікый Рим|стародавнюм Римі]] тай середньовічнум Халіфаті. Подобні зміны у мовді ся стали ай на Ближньому Востокови у 11.&nbsp;сторочови по приходови Тюркув, котрі принесли з собов стилі з Централної Азії тай Далекого Востока.<ref>{{cite book|author=Josef W. Meri & Jere L. Bacharach|title=Medieval Islamic Civilization: A–K|publisher=[[Taylor & Francis]]|year=2006|isbn=978-0415966917|page=162}}</ref> === Западный світ === Зачаток довгочасної тай ускорювучої ся тенденції ид зміні цурьовых стилюв у [[Европа|Европі]] ся сохтує датовати пузньым [[Середновік|Середньовічам]]. Історикы такі як Джеймс Лейвер тай Фернанд Бравдел маркувут зачаток западної мовды у цурьови серединов 14.&nbsp;сторуча,<ref name="Braudel">Braudel, Fernand [https://books.google.com/books?id=rPgVp3vMOjcC ''Civilization and Capitalism, 15th–18th Centuries, Vol 1: The Structures of Everyday Life''], William Collins & Sons, London 1981 {{ISBN|0-520-08114-5}}</ref>{{Rp-primitive|бук=317}} <ref name="Laver">Laver, James: ''The Concise History of Costume and Fashion'', Abrams, 1979.</ref>{{Rp-primitive|бук=62}} хоть часто мусят никати на ілустрації того часу,<ref>{{Cite book|title=Fashion in Medieval France|url=https://archive.org/details/fashioninmedieva0000hell|last=Heller|first=Sarah-Grace|publisher=Boydell and Brewer|year=2007|isbn=9781843841104|location=Cambridge; Rochester, NY|pages=[https://archive.org/details/fashioninmedieva0000hell/page/n62 49]–50}}</ref> бо [[Ілумінованый рукопис|ілуміновані рукописы]] не были пошырені до 14.&nbsp;стороча.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=CMvTkgVRYvMC&pg=PA28|title=English Medieval Narrative in the Thirteenth and Fourteenth Centuries|last=Boitani|first=Piero|date=1986-07-31|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521311496}}</ref> Майчитавов змінов у раннюй мовді было наглоє покуртаня тай зуженя чоловічого верьхнього цуря уд довготы по голінкы до такої, котра ледвы прикрывала сідало;<ref name="conceitom.com.br">{{cite web |url=http://www.conceitom.com.br/jeans/#more-1226 |title=Jeans Calças Modelos Ideais |date=19 November 2014 |work=Conceito M. |access-date=26 April 2015 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150419063504/http://www.conceitom.com.br/jeans/#more-1226 |archive-date=19 April 2015 }}</ref> у нього пораз ся сохтовало пхати наповненя у область грудий, обы они ся виділи май великыма. Уд того пушла западна тенденція носити індивідуално сшытый верьх поверьх [[Ґаті|ґатий]] вадь обтягувучых ногавиць. У 15.&nbsp;сторочу мовда стала щи скорше проґресовати, а мужська тай жунська мовды стали єднако сложні&nbsp;— а май у стилізації тай декорованьови волося. Зато [[Історік|історикы]], зглядавучи [[Уменя|уміня]], годні набізувно датовати образы з точностьов до пяти рокув. На зачаткови зміны у мовді привели д розділеньови удну сперед сим булше-менше єднакого стиля высшых класув европського общества тай розвойови окремых націоналных стилюв. Такі націоналні стилі ся лишали дуже разні до появліня стрічного кываня у 17–18.&nbsp;сторочах из цільов вернути в оборот похожі стилі, котроє головно походило из Франції часув {{Lang|fr|[[Ancien régime|''ancien régime'']]}} (<abbr title="дослувноє товмачіня">досл.</abbr>&nbsp;„старый порядок“).<ref name="Braudel" />{{Rp-primitive|бук=317–324}} Хоть обычайно мовду тручали допереда богаті, позад вливу ранньої сучасної Европы буржуазія тай даже селяне йшли многым май близко за елітами в плані мовды&nbsp;— Фернанд Бравдел держит сесь фактор єдным из майглавных ходувникув про мінявучу ся мовду.<ref name="Braudel" />[[File:ADurerNuremburgVenetianWomen.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:ADurerNuremburgVenetianWomen.jpg|міні|Ілустрація [[Албрехт Дюрер|Албрехта Дюрера]] противопокладат буржуа из [[Нюрнберґ|Нюрнберґа]] (зліва) тай буржуа из [[Венеція|Венеції]] (справа). Леді из Венеції ся видит май высоков, бо носит высокі [[Шопіны (обув)|шопіны]].]] У 16.&nbsp;сторочови розлука межи націоналныма стилями была майвелика. Десять портретув німецькых авадь таліянськых чоловікув у 16.&nbsp;сторочу годні обсяговати десять дуже разных калапув. [[Албрехт Дюрер]] ілустровав контраст межи нюрнберґськов тай венеційськов мовдами у кунци 15.&nbsp;стороча. „Іспанськый стиль“ 16.&nbsp;стороча помалы ся вертав у хоснованя межи высшыма класами в Европі, а по борьбі з середины 17.&nbsp;до кунця 18.&nbsp;стороча французькі стилі узяли верьх.<ref name="Braudel" /> Фарбы тай мінты ся міняли кажджый рук,<ref name="Braudel" /> айбо круй чоловічого кабата тай довгота його жілета, вадь круй жунського сукмана ся міняли май помалы. Чоловіча мовда многым залежала на воєнські уніформы, а зміны у силует европського чоловіка ся закладали у театрох европськых воєн, де офіціры могли занотовати си разні стилі ги наприклад „штайнкіркськый“ [[шийник]]. Попри дистрибуцію вдітых бабовок у Франції уд 16.&nbsp;стороча тай продукованя ґравірув из ілустраціями мовды Абрагамом Боссом у 1620.&nbsp;роках, мовда набрала темпы у 1780.&nbsp;роках, коли урусло число публікованых французькых ґравірув, котрі указовали майсвіжі паризькі стилі. До 1800.&nbsp;року всі западні европейці ся убирали похожо (вадь думали, ож так ся убиравут); локална варіація стала раз признаком провінційної културы, а пак&nbsp;— конзервативного селянина.<ref name="Braudel2">Braudel, Fernand [https://books.google.com/books?id=rPgVp3vMOjcC ''Civilization and Capitalism, 15th–18th Centuries, Vol 1: The Structures of Everyday Life''], William Collins & Sons, London 1981 {{ISBN|0-520-08114-5}}</ref>{{Rp-primitive|бук=317}}<ref name="Laver2">Laver, James: ''The Concise History of Costume and Fashion'', Abrams, 1979.</ref> У 1858.&nbsp;рокови анґлічанин Чарлз Фредерік Ворт удкрыв у Парижі першый автентичный дум [[Высока мовда|высокої мовды]] ({{Lang-fr|haute couture}}). Такый тітул дуставали домы мовды, котрі удповідали стандартам індустрії; такі домы дотеперь ся держат стандартув, наприклад мавут маймало двадцять робутникув на выробленя цуря, указувут дві колекції за рук на проникованьох мовды тай предлагавут костюмерам дакотроє число мінт.<ref>Claire B. Shaeffer (2001). [https://books.google.com/books?id=e3Sd_mikSP4C&q=charles+frederick+worth+haute+couture&pg=PA7 Couture sewing techniques] "Originating in mid- 19th-century Paris with the designs of an Englishman named Charles Frederick Worth, haute couture represents an archaic tradition of creating garments by hand with painstaking care and precision". Taunton Press, 2001</ref> Удтовды ставала чим май дале, тым май домінантнов ідея фешен-дізайнера ги знаменитости. == Никайте щи == * [[Высока мовда]] == Референції == <references /> [[Катеґорія:Мовда]] 6fnuzfat01jnrwfudjp4e1u3krtsb42 Фавн 0 23258 168597 157205 2026-08-20T23:24:43Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168597 wikitext text/x-wiki {{Не поплетьте|Фавна (божество)|Фавна|римського бога}} {{Інфобокс |title=Фавн |subheader=Божество хащи, рувнин и полюв<br>Член [[Di indigetes]] |image=[[Файл:Nordkirchen_2010-100307-10841-Burgallee-Faunus.jpg|240px]] |caption=Статуя Фавна у палацови Шлосс Нордкірхен |label1=Другі имена |data1=Інуус |label2=Центер култа |data2=сятыня на острові Тібер |label3=Пол |data3=мужськый |label4=Фестівалі |data4=Фавналії (13.&nbsp;фебруара тай 5.&nbsp;децембра) |label5=Старшина |data5=[[Пік (мітолоґія)|Пік]] и [[Каненс]] |label6=Консорта (помучникы) |data6=[[Флора (божество)|Флора]], [[Маріка (мітолоґія)|Маріка]], [[Фавна (божество|Фавна]] |label7=Потомкы |data7=Латин |header8=Еквіваленты |label9=Грецькый |data9=[[Пан (божество)|Пан]] }} У [[Реліґія|реліґії]] тай [[Міфолоґія|мітолоґії]] [[Старовікый Рим|Старовікого Рима]], '''Фавн''' ({{Lang-la|Faunus}} {{IPA2|ˈfau̯nʊs}}) быв божеством [[Хаща|хащи]], рувнин и полюв; коли ун учинив маржину фертилнов, имня му было Інуус. У [[Література|літературі]] ун став рувный из [[Старовіке Ґрецько|грецькым]] божеством [[Пан (божество)|Паном]], по чому го [[римляне]] зображовали як рогатого бога. Фавн быв єдным из майдавньых римськых божеств, знамых ги ''[[di indigetes]]''. Подля поета Верґілія, ун быв леґендарным корольом латинув и мав оракуларні способності,<ref>Про описы Фавна ги оракуларного божества, ник.: {{cite book|author=[[Верґіліус|Верґілій]]|title=[[Енеїда]]|at=vii.81}} {{cite book|author=[[Овідій]]|title=[[Fasti (поема)|Fasti]]|at=iv.649}} {{cite book|author=[[Ціцерон]]|title=[[De Natura Deorum]]|at=ii.6, iii.15}} {{cite book|author=[[Ціцерон]]|title=[[De Divinatione]]|at=i.101}} {{cite book|author=[[Діонісій Галікарнасськый]]|title=Ῥωμαϊκὴ Ἀρχαιολογία|lang=el|trans-title=Roman Antiquities|at=v.16}} {{cite book|author=[[Плутарх]]|title=Numa Pompilius|at=xv.3}} {{cite book|author=[[Лактанцій]]|title=Institutiones|at=i.22.9}} {{cite book|author=[[Мавр Сервій Гонорат|Сервій]]|title=Vergilii ''Aeneidem'' Commentarii|at=viii.314}}</ref> його просили порады у сященуй хащи у Тібурі, коло колодязя Албунеї тай на Авентинському берегови такой у старовікому [[Рим|Римови]].<ref name="Peck-1898">Peck, Harry (1897). “Faunalia Faustina.” ''Harper's Dictionary of Classical Literature and Antiquities.'' Harper & Brothers Publishers. 662-663.</ref> Марк Теренцій Варон писав, ож пророчі удповіді Фавн давав у формі [[Сатурнійськый стих|сатурнійського стиха]].<ref>{{cite book|author=[[Марк Теренцій Варон|Varro]]|title=[[De Lingua Latina]]|at=vii. 36}}</ref> Фавн указовав будучность у снах тай голосах, котрі комуніковали из тыма, ко приходив спати на його території на серсти жертовных ягнят&nbsp;— у процесі, котрый ся кличе [[Інкубація|інкубаційов]]. Вільям Ворд Фавлер предлагав, ож Фавн и Фавоній (римськый буг віхора) ото єдно божество.<ref>{{cite book|author=Fowler, W.W.|author-link=William Warde Fowler|year=1899|title=The Roman Festivals of the Period of the Republic: An introduction to the study of the religion of the Romans|publisher=Macmillan and Co.|place=London, UK|page=[https://archive.org/details/romanfestivalsof00fowluoft/page/259 259]|url=https://archive.org/details/romanfestivalsof00fowluoft|access-date=2007-06-07}}</ref> == Етимолоґія == Имня ''Фавн'' ({{Lang-la|Faunus}}), типово ся выводит уд праіталіцького {{Lang|2=''*fawe''}} вадь {{Lang|2=''*fawono''}}, што го чинит [[Коґнат|коґнатом]] [[Умбрійськый язык|умбрійського]] {{Lang|2=''fons''}}, {{Lang|2=''foner''}} „милосердный“; уд праіндоевропського {{Lang|2=''*bʰh₂u-n''}} „добродячный“, пор.&nbsp;из староірськым {{Lang|2=''búan''}} „добрый, добродячный, твердый“ тай середньовалійськым {{Lang|2=''bun''}} „дівиця, мила“.<ref>{{Cite book|last=de Vaan|first=Michiel|url=https://books.google.com/books?id=ecZ1DwAAQBAJ|title=Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages|date=2008|publisher=Brill|isbn=9789004167971|language=en|ref=deVaan08|page=205–206}}</ref><ref name="NečasHraste-Vuković-2011">{{cite journal|last1=Nečas Hraste|first1=Daniel|last2=Vuković|first2=Krešimir|year=2011|title=Rudra-Shiva and Silvanus-Faunus: Savage and propitious|journal=Journal of Indo-European Studies|volume=39|issue=1–2|pages=100–115|issn=0092-2323}}</ref>{{Rp-primitive|бук=102}} Иншака теорія держит, ож Фавн ото [[Латиньскый язык|латинськый]] дериватив праіндоевропського {{Lang|2=''*dhau-no-''}} („задушовач“, т.&nbsp;є.&nbsp;означувучый „вовка“), котра ся базує на тум, ож дває луперкув ({{Lang-la|Luperci}}, у єдн.&nbsp;ч.&nbsp;{{Lang|la|''Lupercus''}}; „вовкочоловікы“, уд {{Lang-la|lupus}} „вовк“) часто мавут роль дочасных жерцюв бога Фавна.<ref>Briquel 1974, p.&nbsp;31.</ref><ref>Sergent 1991, p.&nbsp;18: „''…&nbsp;le terme le plus proche est latin Faunus, qui, lié aux Luperci, doit être le loup''“.</ref> Товды имня Фавн тото коґнат {{Lang-el|''θαῦνον'' thaũnon}} (май рідкый сінонім {{Lang-el|''θηρίον'' thiríon}} „дикый звірь“).<ref>https://lsj.gr/wiki/θαῦνον</ref> == Походжіня == Фавн годен мати індоевропськоє походжіня тай быти скапчаным из ведичным богом [[Рудра|Рудров]].<ref name="NečasHraste-Vuković-2011" /> Держит ся, ож йому ся поклоняли традичні римські фармеры перед тым, як ун став божеством природы.<ref>{{cite encyclopedia|title=Faunus (ancient Italian god)|encyclopedia=Encyclopaedia Britannica|lang=en|url=https://www.britannica.com/topic/Faunus|access-date=2020-10-23}}</ref> == Консорты тай файта == У притчах Фавн ся споминат ги старый король історичного реґіона днешньої [[Італія|Італії]] [[Лацій|Лація]], правнук [[Сатурн (божество)|Сатурна]], сын [[Пік (мітолоґія)|Піка]], отець Латина через німфу [[Маріка (мітолоґія)|Маріку]] (котра ся пораз споминат як мати самого Фавна). По смерти ун ся пудняв ид статусови божества земли за свої заслугы перед аґрономійов и розведеньом маржины. Похожа на нього богыня, [[Фавна (божество)|Фавна]] ци Фатуа, держит ся вадь його сестров, вадь жонов му.<ref name="Peck-1898" /> == Ник. щи == * [[Фавна (божество)]] * [[Пан (божество)]] == Жерела == {{refbegin|25em|small=yes}} *{{Cite journal|last=Briquel|first=Dominique|date=1974|title=Le problème des Dauniens|journal=Mélanges de l'école française de Rome|volume=86|issue=1|pages=7–40|doi=10.3406/mefr.1974.962|url=https://www.persee.fr/doc/mefr_0223-5102_1974_num_86_1_962}} *{{Cite book|last=de Vaan|first=Michiel|author-link=Michiel de Vaan|date=2008|title=Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages|publisher=Brill|isbn=9789004167971|lang=en|url=https://books.google.com/books?id=ecZ1DwAAQBAJ}} * {{cite book|editor1=Hammond, N.G.L.|editor2=Scullard, H.H.|year=1970|title=The Oxford Classical Dictionary|url=https://archive.org/details/oxfordclassicald00hamm|place=Oxford, UK|publisher=Oxford University Press|isbn=0-19-869117-3}} * {{cite journal|last1=Nečas Hraste|first1=D.|last2=Vuković|first2=K.|year=2011|title=Rudra-Shiva and Silvanus-Faunus: Savage and Propitious|journal=The Journal of Indo-European Studies|volume=39|issue=1&2|pages=100–115|issn=0092-2323}} *{{cite journal|last=Sergent|first=Bernard|date=1991|title=Ethnozoonymes indo-européens|journal=Dialogues d'histoire ancienne|volume=17|issue=2|pages=9–55|doi=10.3406/dha.1991.1932|url=https://www.persee.fr/doc/dha_0755-7256_1991_num_17_2_1932}} {{refend}} == Референції == <references /> gbvhm014rr14nhrqijmpuerswzz273h Фавн (мітолоґія) 0 23260 168559 157207 2026-08-20T21:55:34Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168559 wikitext text/x-wiki {{Не поплетьте|Фавн||мітолоґічну створу у формі напувчелядника-напувцапура}} [[File:Faun_merse.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Faun_merse.jpg|міні|Фавн на образови [[Мадяре|мадярського]] маляря [[Пал Сінєї Мерше|Пала Сінєї Мершея]], 1867]] '''Фавн''' ({{Lang-la|Faunus}} {{IPA2|ˈfäu̯nʊs̠}}; {{Lang-grc|φαῦνος ''phaûnos''}} {{IPA2|pʰâu̯nos}}) є створа в [[Мітолоґія|мітолоґії]] Старовікых [[Старовіке Ґрецько|Греції]] тай [[Старовікый Рим|Рима]], наполовину [[чоловік]], наполовину [[цапур]]. Спершу фавны были духами ({{Lang-la|genii}}) пасторалної місности, мініатурныма верзіями свого лідера, бога [[Фавн|Фавна]]. Перед злитьом из грецькыма [[Сатір|сатірами]], фавны тай Фавн ся представляли як голі чоловікы (напр.&nbsp;ги статуя ''Барберініюв Фавн''). Пузніші фавны стали копіями сатірув из грецької мітолоґії, котрі самі ся зображовали ги напувконі, а не напувцапуры. До зачатку Ренесанса фавнув уже зображовали двоногыми створами з цапуровыма рогами, лабами тай хвостами и людськыма головов, руками тай торсами; они часто ся мальовали з острыма ухами. Такый пузньый филь фавнув походив уд сатірув, котрі у свою очерідь походили уд вонкашнього вида бога [[Пан (божество)|Пана]] з грецького пантеона. Они были сімболами мира тай плодючости, а їхньый грецькый лідер [[Сіленос]]&nbsp;— малым богом у грецькуй мітолоґії.<ref>{{cite book|title=Canadian Oxford Dictionary|url=https://archive.org/details/canadianoxforddi0000unse_f6g8|edition=2nd|publisher=Oxford University Press|year=2004|page=541}}</ref> == Никайте ай == * [[Фавн]] * [[Сатір]] * [[Пан (божество)]] * [[Кентавр]] * [[Мінотавр]] == Референції == <references /> 4uxrfez8m9yh0pdt44cffdna6ibuees Pfeilstorch 0 23276 168513 157302 2026-08-20T20:56:18Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168513 wikitext text/x-wiki [[Файл:Rostocker_Pfeilstorch.jpg|міні|''Rostocker'' ''(Ростокськый) Pfeilstorch'', найденый у 1822, указує, ож потята міґрувут, а не падут у сплячку вадь мінявут форму в зимі.]] '''Pfeilstorch''' (з {{Lang-de|Pfeil}} „стріла“ тай {{Lang-de|Storch}} „ґовляк“; {{IPA2|ˈpfaɪ̯l.ˌʃtɔɐ̯ç}} ~&nbsp;''пфайлшто'х''; мн.&nbsp;число Pfeilstörche, {{IPA2|ˈpfaɪ̯l.ˌʃtœɐ̯.çə}} ~&nbsp;''пфайлшты'хе'') є [[Бузёк|білый ґовляк]], пробитый стрілов авадь копійов бігом його зимованя у [[Африка|Африці]], котрый ся вертат у [[Европа|Европу]] из тым такой проєктілом у свойому тілі. На 2003.&nbsp;рук у [[Німещина|Німещині]] были задокументовані 25&nbsp;Pfeilstörche.<ref>{{cite web |year=2003 |title=Der Rostocker Pfeilstorch |trans-title=The Rostock Pfeilstorch |work=Der Sprössling |publisher=University of Rostock |pages=9–10 |url=http://www.biofachschaft.uni-rostock.de/fileadmin/MathNat_Bio_Fachschaft/Sproessling_Nr._3_SS03.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20150213064131/http://www.biofachschaft.uni-rostock.de/fileadmin/MathNat_Bio_Fachschaft/Sproessling_Nr._3_SS03.pdf |archive-date=2015-02-13 |quote=Mittlerweile sind etwa 25 Fälle bekannt geworden, in denen Weißstörche ganze Pfeile oder Bruchstücke aus Afrika nach Deutschland mitbrachten. |trans-quote=Since then, around 25 cases wherein white storks have brought with them either entire arrows or fragments from Africa to Germany have become known. }}</ref> Першый и майзнамый Pfeilstorch быв білым ґовляком, найденый у 1822.&nbsp;році коло німецького села Кліц у федеративному штаті [[Мекленбурьско-Передня Померанія|Мекленбурґ-Передня Померанія]]. У його шиї была 75-центімийтрова копія из централної Африкы.<ref>{{cite web |url=https://www.countrylife.co.uk/nature/curious-questions-stork-spear-neck-solve-mystery-migration-birds-210144 |first=Martin |last=Fone |date=11 January 2020 |website=countrylife.co.uk |access-date=18 December 2020 |title=Curious Questions: How did a stork with a spear through its neck solve the mystery of the migration of birds? }}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.spektrum.de/news/vogelzug-die-wahre-geschichte-vom-pfeilstorch/2019937 |title=Vogelzug: Die wahre Geschichte vom Pfeilstorch |work=spektrum.de |date=20 May 2022 |first=Hakan |last=Baykal |lang=de |trans-title=Bird Migration: The True Story of the Arrow Stork |access-date=November 15, 2022 }}</ref> Його [[Таксідермія|затаксідермовали]] тай на днешньый день ун є у зоолоґічнуй колекції Ростокської універзіты. Зато го кличут Rostocker (Ростокськый) Pfeilstorch.<ref>{{cite web |url=http://www.zoologie.uni-rostock.de/sammlung/ |title=Zoologische Sammlung der Universität Rostock |archive-url=https://web.archive.org/web/20111002041540/http://www.zoologie.uni-rostock.de/sammlung/ |archive-date=2 October 2011 |language=de }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.zoologie.uni-rostock.de/fileadmin/MathNat_Bio_Zoologie/ZSRO_Flyer_2007_Engl.pdf |title=Flyer for the Rostock University Zoological Collection |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20120322113930/http://www.zoologie.uni-rostock.de/fileadmin/MathNat_Bio_Zoologie/ZSRO_Flyer_2007_Engl.pdf |archive-date=22 March 2012 }}</ref><ref>{{cite web |title=Der Sproessling 3 |url=http://www.biofachschaft.uni-rostock.de/fileadmin/MathNat_Bio_Fachschaft/Sproessling_Nr._3_SS03.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20141125180016/http://www.biofachschaft.uni-rostock.de/fileadmin/MathNat_Bio_Fachschaft/Sproessling_Nr._3_SS03.pdf |archive-date=25 November 2014 |language=de }}</ref> Pfeilstorch быв критичным про розуміня міґрації европськых потят. Перед тым челядь не могла обяснити наглоє кажджоручноє пропаданя білых ґовлякув авадь [[Ластівка дымниця|ластівок дымниць]]. Теорії того часу держали, ож они ся перечиньовали на другі филі потят, ставали мышами вадь усю зиму спали пуд водов, и такі теорії пропаґовали даже товдышні [[Зоология|зоолоґы]].<ref>{{cite book|title=Birds Britannica|url=https://archive.org/details/birdsbritannica0000cock|publisher=Chatto & Windus|author1=Cocker, Mark|author2=Mabey, Richard|author2-link=Richard Mabey|year=2005|page=[https://archive.org/details/birdsbritannica0000cock/page/315 315]|isbn=0-7011-6907-9}}</ref><ref>{{Cite web |title=The Weirdest Ideas About Bird Migration |first=Ross |last=Pomeroy |date=February 19, 2018 |url=https://www.realclearscience.com/blog/2018/02/19/the_weirdest_ideas_about_bird_migration.html |website=www.realclearscience.com |access-date=2019-12-19 }}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2015/05/17/magazine/flight-paths.html|title=Flight Paths|newspaper=The New York Times|date=2015-05-15|last1=MacDonald|first1=Helen}}</ref> Ростокськый Pfeilstorch доказав, ож потята міґрувут на великі дистанції у теплі краї.<ref>{{cite book|first=Ragnar K.|last=Kinzelbach|title=Das Buch vom Pfeilstorch|publisher=Basilisken-Presse|year=2005|isbn=3-925347-78-X|language=de}}</ref> Ернст Шіз задокументовав шор потят, у котрых застряли стрілы: африканськый білочеревый ґовляк, найденый у [[Танґаніка|Танґаньїці]], [[крачун]] на [[Мадярьско|Мадярох]], [[осоїд]] у [[Фіньско|Фінландії]] и [[Коршун чорный|чорный коршун]]. Окрем того, ун зафіксовав лебідюв тай [[Пірясты качкы|пірястых качок]] из [[Інуіты|інуітськыма]] стрілами. У 1969 ун замітив, ож потята, пробитых стрілами, стали май рідкым феноменом позад того, ож лукы тай стрілы ся замінили огнестрілнов збройов.<ref>{{cite journal|author=Schüz, E.|year=1969|title=[Short Notes]. Storks and Other Birds Carrying Arrowheads|journal=Ostrich|volume=40|issue=1|pages=17–|doi=10.1080/00306525.1969.9634321}}</ref> == Референції == {{reflist}} == Далшоє читаня == * {{cite journal|language=de|last=Hagen|first=H.|year=1975|title=Beobachtung eines Pfeilstorches in Ost-Afrika|trans-title=White Stork (Ciconia ciconia) with arrow protruding from its body seen in East Africa|journal=Ornithologische Mitteilungen|volume=27|number=5|pages=111–112}} [[Катеґорія:Зоолоґія]] tiqsfhyq6hbpe4jpop549s1i86aazoh Годинка 0 23277 168540 157305 2026-08-20T21:38:49Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168540 wikitext text/x-wiki {{Не поплетьте|Година|Антоній Годинка}} [[Файл:Pendulum_clock_by_Jacob_Kock,_antique_furniture_photography,_IMG_0931_edit.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Pendulum_clock_by_Jacob_Kock,_antique_furniture_photography,_IMG_0931_edit.jpg|міні|Аналоґова годинка з кывалом, учинена дас у 18.&nbsp;сторочови]] '''Го́динка''', '''го́динкы́''' вадь '''часувни́к''' (про дуже точну годинку ся щи хоснує назывка '''хроно́метер''') є направа, котра мірят и указує [[час]]. Булшина аналоґовых годинок указує час через стрілкы на ціферблатови, а електронні годинкы мавут на тото цифровый дісплей. Ціферблаты сучасных аналоґовых годинок ся сохтує ділити на 12&nbsp;[[Година|годин]]; кажджа година ся ділит на 60&nbsp;[[Минута|минут]], а кажджа минута&nbsp;— на 60&nbsp;[[Секунда|секунд]]. Так за день годинка проходит ся двычі по 12 годинах. Обычно майкуртов стрілков аналоґової годинкы є годинна, а майдовгов&nbsp;— минутна, при тум на подакотрых годинках є ай секундна стрілка. Годинка тото єден из майстарых людськых вынаходув, націленый задоволнити потребу міряти часові інтервалы, май курті ги природні події, такі ги [[день]], перебіг [[Фаза місяця|місячных фаз]] тай [[Рік|рук]]. Направы, фунґувучі на дакулкох фізичных процесах ся хосновали бігом булше ги тысячруча. Поєдны предкы сучасної годинкы, котрі ся орієнтовали на кываня у природі, тоже ся называвут „годинкы“: [[сонячна годинка]] указує час, демонструвучи позицію тіни на плыскуй поверьхности. Є шор годинок-таймерув, як наприклад [[піскова годинка]], котра пропущат через узьку дірку [[Пісок|піщинкы]], удраховувучи даякый удрізок часу. Годно быти, ож вєдно з пісковыма годинками майстаров серсамов на замір часу сут [[Водяна годинка|водяні годинкы]]. Читавый проґрес ся став из унайденьом [[Спусковый механізм|спускового механізма]], позад чого у 1300.&nbsp;роках у Европі ся зачали появляти [[Механічна годинка|механічні годинкы]]. Они удрахововали час из помочов балансового механізма.<ref name="Dohrn">{{cite book|last=Dohrn-van Rossum|first=Gerhard|title=History of the Hour: Clocks and Modern Temporal Orders|year=1996|publisher=Univ. of Chicago Press|url=https://books.google.com/books?id=xYhlNoUu-toC&q=verge+escapement+technology|isbn=978-0-226-15511-1|access-date=October 30, 2020|archive-date=July 3, 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230703112705/https://books.google.com/books?id=xYhlNoUu-toC&q=verge+escapement+technology|url-status=live}}, pp. 103–104.</ref><ref name="Marrison">{{cite journal|last=Marrison|first=Warren|title=The Evolution of the Quartz Crystal Clock|journal=Bell System Technical Journal|year=1948|volume=27|issue=3|pages=510–588|url=http://timepieceperfection.com/THE-BELL-SYSTEM.pdf|access-date=10 November 2014|doi=10.1002/j.1538-7305.1948.tb01343.x|archive-url=https://web.archive.org/web/20141110143908/http://timepieceperfection.com/THE-BELL-SYSTEM.pdf|archive-date=November 10, 2014|issn=0005-8580}}</ref><ref name="Cipolla">{{cite book|last=Cipolla|first=Carlo M.|title=Clocks and Culture, 1300 to 1700|year=2004|publisher=W.W. Norton & Co.|isbn=978-0-393-32443-3|url=https://books.google.com/books?id=YSf9MVxa2JEC&q=verge+escapement+technology&pg=PA31|access-date=October 30, 2020|archive-date=July 3, 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230703112708/https://books.google.com/books?id=YSf9MVxa2JEC&q=verge+escapement+technology&pg=PA31|url-status=live}}, p. 31.</ref><ref name="White">{{cite book|last=White|first=Lynn Jr.|title=Medieval Technology and Social Change|url=https://archive.org/details/medievaltechnolo0000unse|publisher=Oxford Univ. Press|year=1962|location=UK|page=[https://archive.org/details/medievaltechnolo0000unse/page/n134 119]}}</ref> [[File:Inside_QuartzCrystal-Tuningfork.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Inside_QuartzCrystal-Tuningfork.jpg|ліворуч|міні|Резонатор из кварцового крістала, котрый ся хоснує ги компонент про замірьованя часу у кварцовых годинках. Ун є у формі камертона. Булшина такых годинковых кварцовых крісталув вібрувут на частоті 32&nbsp;768&nbsp;Гц.]] Годинкы з механізмами на основі пружин ся появили у 15.&nbsp;сторочу. У 15.&nbsp;тай 16.&nbsp;сторочах быв розквіт выробленя годинок. Слідувучым кроком у досягненьови ліпшої точности стало унайденя Крістіаном Гыґенсом годинкы з [[Кывало (годинка)|кывалом]] у 1656. [[Електрична годинка]] была запатентована у 1840.&nbsp;рокови, а у 20.&nbsp;сторочови ся зачали появляти [[Електронна годинка|електронні годинкы]], котрі ся пошырили з розвойом піціцькых [[Напувпровудник|напувпровудниковых]] направ на [[Батерка|батерках]]. На днешньый день у сучасных годинках за удмірьованя часу зудповідат гармонійный [[Осцилованя|осцилатор]], фізичный обєкт ([[резонатор]]), котрый вібрує вадь осцилує на даякуй частоті.<ref name="Marrison2">{{cite journal|last=Marrison|first=Warren|title=The Evolution of the Quartz Crystal Clock|journal=Bell System Technical Journal|year=1948|volume=27|issue=3|pages=510–588|url=http://timepieceperfection.com/THE-BELL-SYSTEM.pdf|access-date=10 November 2014|doi=10.1002/j.1538-7305.1948.tb01343.x|archive-url=https://web.archive.org/web/20141110143908/http://timepieceperfection.com/THE-BELL-SYSTEM.pdf|archive-date=November 10, 2014|issn=0005-8580}}</ref> Тот обєкт годен быти кывалом, балансовым механізмом, [[Камертон|камертоном]], кварцовым крісталом авадь вібраційов [[Електрон|електронув]] у [[Атом|атомах]] при выпроміньованьови [[Мікрогаба|мікрогабув]]&nbsp;— послідньый варіант натулко точный, ож служит формалнов дефініційов [[Секунда|секунды]]. == Етимолоґія == Слова „годинка“ и „годинкы“ походят уд прасловянського {{Lang|2=''godъ''}} „рук, гуд“;<ref>{{Cite book|authors=Болдирєв, Р. В. та ін.|ref=ESUM1|language=uk|editor1-first=О. С. та ін.|editor1-last=Мельничук|url=http://litopys.org.ua/djvu/etymolog_slovnyk.htm|title=Етимологічний словник української мови в 7 томах|year=1982|nopp=yes|pages=632 с.|volume=Т. 1: А – Г|publisher=Наукова думка|place=[[Кієв|Київ]]|at=АН УРСР. Інститут мовознавства ім. О. О. Потебні}}</ref> „часувник“ походит уд прасловянського {{Lang|2=''čаsъ'' (‹ ''*kēs-'')}}.<ref>{{Cite book|authors=Півторак, Г. П. та ін.|ref=ESUM6|language=uk|editor1-first=О. С. та ін.|editor1-last=Мельничук|url=http://litopys.org.ua/djvu/etymolog_slovnyk.htm|title=Етимологічний словник української мови в 7 томах|year=2012|nopp=yes|pages=568 с.|volume=Т. 6: У – Я|publisher=Наукова думка|place=[[Кієв|Київ]]|isbn=978-966-00-0197-8 (6)}}</ref> {{Clear}} == Референції == <references /> cqtgtcqw560ajczfol2auez5cxaa7o3 Письмова система 0 23282 168569 167826 2026-08-20T22:10:37Z InternetArchiveBot 22034 Add 13 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168569 wikitext text/x-wiki [[Файл:WritingSystemsOfTheWorld_de.svg|посилання=https://cs.wikipedia.org/wiki/Soubor:WritingSystemsOfTheWorld_de.svg|міні|300x300пкс|Письмові системы у світі]] [[Файл:Writing_directions_of_the_world.svg|посилання=https://cs.wikipedia.org/wiki/Soubor:Writing_directions_of_the_world.svg|міні|300x300пкс|Письмові системы подля напряму писаня]] '''Письмо́ва систе́ма''' є спосуб записа языка з помочов стандартизованых ґрафічных знакув. Майдавньоє письмо ся появило у другуй половині 4.&nbsp;тысячроча до&nbsp;н.&nbsp;е. Письмові системы ся типово класифікувут подля того, як їх знакы ([[Ґрафема|ґрафемы]]) удносят ся ид єдиницям языка. Фонетичні письмові системы&nbsp;— наприклад [[Алфавіт|алфавіты]] тай [[Силабарій|силабарії]]&nbsp;— хоснувут ґрафемы, котрі удповідавут звукам у респективнуй говоренуй бесіді. Алфавіты хоснувут ґрафемы, котрі ся называвут [[Буква|буквы]], и обычно удповідавут говореным [[Фонема|фонемам]]. З правила алфавіты ся ділят на три филі: чисті алфавіты хоснувут буквы и на согласні (консонанты), и на гласні звукы; абжады хоснувут лиш буквы, котрі репрезентувут согласні звукы; а абуґіды хоснувут буквы на представленя пар согласных–гласных. Силабарії хоснувут ґрафемы, котрі ся кличут силабоґрамы&nbsp;— они репрезентувут цілі [[Склад (лінґвістика)|склады]] авадь [[Мора (языкознавство)|моры]]. Лоґоґрафічні (вадь морфоґрафічні) письмові системы мавут ґрафемы на репрезентацію єдиниць значіня у языкови, наприклад [[Слово|слув]] авадь [[Морфема (языкознавство)|морфем]]. Алфавіты типово хоснувут менше ги 100&nbsp;разных знакув, а силабарії тай лоґоґрафії годні респективно хосновати стувкы тай тысячі знакув. == Історія == Письмові системы ся появляли з протописьма, айбо історично булшина протописьмовых систем не розвила ся у письмові системы. Протописьмові системы часто хосновали мнемонічні знакы вадь мали ідеоґрафічну основу, т.&nbsp;є.&nbsp;хосновали знакы, котрі прямо репрезентовали даяку ідею вадь понятя. Їм хыбіла можность повнустю передавати языкы. Наприклад: * знакы з Чаху (дас 7.&nbsp;тысячроча до&nbsp;н.&nbsp;е.&nbsp;), урізані на панцырьох корытниць, найдені у 24&nbsp;неолітичных гробах у Чаху, Сіверный Китай.<ref>Houston (2004), pp.&nbsp;245–246.</ref> * знакы з Вінчі (дас 6–5.&nbsp;тысячроча до&nbsp;н.&nbsp;е.), найдені на артефактах културы Вінча у централнуй и юговосточнуй Европі.<ref>Condorelli (2022), pp.&nbsp;20–21; Daniels (2018), p.&nbsp;148.</ref> * гарапськоє письмо (вадь письмо долины Інд; дас 2600–2000 до&nbsp;н.&nbsp;е.), найденоє на вшылиякых артефактах, выробленых індськов цивілізаційов на Індійському субконтіненті.<ref>Sproat (2010), p.&nbsp;110.</ref> * [[Кіпу]] (15.&nbsp;стороча н.&nbsp;е.), система сплетеных в узлы мотузув, котрі ся хосновали ги мнемонічна серсама у Інкськуй імперії у Южнуй Америці.<ref>Coulmas (2002), p.&nbsp;20.</ref> [[Файл:Comparative evolution of Cuneiform, Egyptian, and Chinese characters.svg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Comparative evolution of Cuneiform, Egyptian, and Chinese characters.svg|міні|Діаґрама порувняня абстракції у піктоґрафії межиріцького клинописа, еґіпетськых гієроґліфув тай китайськых знакув.&nbsp;— из публікації 1870.&nbsp;рока авторства французького еґіптолоґа Ґастона Маспера.<ref>{{Cite book|last=Maspero|first=Gaston|url=http://archive.org/details/recueildetravaux27masp/page/244/mode/2up|title=Recueil de travaux relatifs à la philologie et à l'archéologie égyptiennes et assyriennes|publisher=Librairie Honoré Champion|year=1870|page=243|language=fr}}</ref>]]Письмо ся незалежно унаходило много раз бігом людської історії, першый раз появлявучи ся межи 3400.&nbsp;тай 3200.&nbsp;роками до&nbsp;н.&nbsp;е.&nbsp;у виді [[Клинопис|клинописа]], системы, котров ся на зачаткови записовав [[шумерськый язык]] у южнуй [[Мезопотамія|Мезопотамії]] (Межирічови); пак його адаптовали пуд запис акадської бесіды, кой єї носителі ся розселили по реґіонови.<ref>Krispijn (2012), p.&nbsp;184.</ref> За унайденьом клинописа хронолоґічно йшли еґіпетські гієроґліфы; вцілови є научный консенсус, ож сі дві письмові системы ся появили незалежно єдна уд другої&nbsp;— обідві они ся розвили з протописьмовых систем, майстарі послідовні тексты котрых ся датувут дас 2600.&nbsp;роками до&nbsp;н.&nbsp;е. Китайські знакы ся появили самостуйно у долині [[Хуанхе]] (Жовтої рікы) дас у 1200.&nbsp;роках до&nbsp;н.&nbsp;е. Не є доказув контакта межи Китайом тай ґрамотныма народами Близкого Востока, а межиріцькый и китайськый пудходы д репрезентації звукув и значінь ся дуже читаво розличавут.<ref>Bagley (2004), p.&nbsp;190.</ref><ref>Boltz (1999), p.&nbsp;108.</ref><ref>Keightley (1983), pp.&nbsp;415–416.</ref> Мезоамерицькі письмові системы, у тум числі олмецькоє письмо и письмо мая тоже ся розвивали незалежно.<ref>Gnanadesikan (2023), p.&nbsp;36. </ref> Из розвойом письма май сучасні верзії письмовых систем ся удкапчовали уд того прямого зязка межи ґрафемами тай ідеями. Тото ся ставало через [[Ребус|ребусовый]] принцип: знак ся брав и на означованя даякого другого слова, котроє в уговорі звучало похожо на слово, ідею котрого знак зачатково репрезентовав. Сесе позволило словам без конкретных візуалізацій першый раз быти поданыма у виді сімболув; поступовоє удходжіня уд ідеоґрафії ид системам письма, валовшным повноцінно передавати язык, ишло цілі стороча и потребовало свідомої аналізы даякого языка тыма, ко пробовав го записовати.<ref>Robertson (2004), pp.&nbsp;21–24.</ref> Алфавітноє письмо походит уд май ранньых морфоґрафічных письмен, и першый раз ся появило до 2000.&nbsp;року до&nbsp;н.&nbsp;е.&nbsp;про писаня семітського языка, говореного на Сінайськум пувострові. Булшина світовых алфавітув авадь прямо походят уд сього протосінайського письма, вадь были ним напряму іншпіровані. Межи його потомками сут фінікійськый алфавіт (1050 до&nbsp;н.&nbsp;е.) тай його дериватив, грецькый алфавіт (800 до&nbsp;н.&nbsp;е.).<ref>Fischer (2001), p.&nbsp;84–86.</ref><ref>Millard (1986), p.&nbsp;396.</ref> [[Латиньскый алфавіт|Латинськый алфавіт]] (латиниця), котрый пушов уд грецького, є майчастым письмом, хоснованым письмовыма системами. == Русинськый язык == Днешньый [[Русиньскый язык|русинськый язык]] хоснує два письма: [[кириличный алфавіт]] (кирилицю) и [[Латиньскый алфавіт|латинськый]] (латиницю). Усі варіації русинського языка мавут кириличні варіанты запису; поєдні варіації мавут офіціалні латинські еквіваленты, як наприклад [[Пряшів|пряшовські]] русины у [[Словеньско|Словакії]]. Латиниця ся головно хоснує русинами, жыючыми у тых крайинах, де офіціалный язык пише ся латинков, т.&nbsp;є.&nbsp;на [[Словеньско|Словаках]], на [[Чеська републіка|Чехах]] и у [[Польско|Польщи]]&nbsp;— и удповідно латинськый запис язык варіює ся подля ортоґрафії офіціалного языка респективної державы; наприклад, русины у Чехії и Словакії хоснувут похожый на словацькый алфавіт на латиничный запис русинського, а [[лемкы]], жыючі у Польщи&nbsp;— полськый алфавіт. Окрем того, латиницю пораз сохтувут хосновати [[Руснаци у Сербиї|паннонські (бачванські)]] руснакы, и она є головно закладена на сербськогорватськуй латиничнуй ортоґрафії. {{Clear}} == Референції == <references /> == Жерела == {{Refbegin|30em}} * {{Cite book |last=Boltz |first=William G. |title=The Cambridge History of Ancient China: From the Origins of Civilization to 221 BC |publisher=Cambridge University Press |year=1999 |isbn=978-0-521-47030-8 |editor-last=Loewe |editor-first=Michael |editor-link=Michael Loewe |chapter=Language and writing |editor-last2=Shaughnessy |editor-first2=Edward L. |editor-link2=Edward L. Shaughnessy |chapter-url=https://books.google.com/books?id=cHA7Ey0-pbEC&q=The+Origin+and+Early+Development+of+the+Chinese+Writing+System.&pg=PA108}} * {{Cite book |last=Bußmann |first=Hadumod |title=Routledge Dictionary of Language and Linguistics |publisher=Routledge |year=1998 |isbn=978-0-203-98005-7}} * {{Cite book |title=The First Writing: Script Invention as History and Process |publisher=Cambridge University Press |year=2004 |isbn=978-0-521-83861-0 |editor-last=Houston |editor-first=Stephen }} ** Bagley, Robert. "Anyang writing and the origin of the Chinese writing system". In Houston (2004), pp. 190–249. ** Robertson, John S. "The possibility and actuality of writing". In Houston (2004), pp. 16–38. * {{Cite book |last=Condorelli |first=Marco |title=Introducing Historical Orthography |publisher=Cambridge University Press |year=2022 |isbn=978-1-00-910073-1}} * {{Cite book |title=The Cambridge Handbook of Historical Orthography |publisher=Cambridge University Press |year=2023 |isbn=978-1-108-48731-3 |editor-last=Condorelli |editor-first=Marco |editor-mask=3 |series=Cambridge Handbooks in Language and Linguistics |editor-last2=Rutkowska |editor-first2=Hanna}} ** Barbarić, Vuk-Tadija. "Grapholinguistics". In Condorelli, Rutkowska (2023), pp. 118–137. ** Gnanadesikan, Amalia E. "Classifying and comparing early writing systems". In Condorelli, Rutkowska (2023), pp. 29–49. |in1=Condorelli |in2=Rutkowska |c= |pages=29–49}} ** Hartmann, Stefan; Szczepaniak, Renata. "Elements of writing systems". In Condorelli, Rutkowska (2023), pp. 50–72. ** Joyce, Terry. "Typologies of writing systems". In Condorelli, Rutkowska (2023), pp. 138–160. ** Rutkowska, Hanna. "Theoretical approaches to understanding writing systems". In Condorelli, Rutkowska (2023), pp. 95–117. ** Tamošiūnaitė, Aurelija. "Orthographic conventionality". In Condorelli, Rutkowska (2023), pp. 74–94. * {{Cite encyclopedia |year=2002 |title=Language and Writing Systems |encyclopedia=An Encyclopedia of Language |publisher=Routledge |url=https://books.google.com/books?id=1PbO7NveuRgC&pg=RA7-PT21 |last=Collinge |first=N. E. |isbn=978-1-134-97716-1}} * {{Cite book |last=Coulmas |first=Florian |title=The Writing Systems of the World |url=https://archive.org/details/writingsystemsof0000coul |publisher=Blackwell |year=1991 |isbn=978-0-631-18028-9 |orig-date=1989}} * {{Cite book |last=Coulmas |first=Florian |title=The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems |publisher=Blackwell |year=2002 |isbn=978-0-631-19446-0 |edition=Repr. |ref={{sfnref|Coulmas|1996}} |author-mask=3 |orig-date=1996}} * {{Cite book |last=Coulmas |first=Florian |title=Writing Systems: An Introduction to Their Linguistic Analysis |url=https://archive.org/details/writingsystemsin0000coul |publisher=Cambridge University Press |year=2002 |isbn=978-0-521-78217-3 |series=Cambridge Textbooks in Linguistics |author-mask=3}} * {{Cite book |last=Crystal |first=David |title=A Dictionary of Linguistics and Phonetics |publisher=Blackwell |year=2008 |isbn=978-1-4051-5296-9 |edition=6th |series=The Language Library}} * {{Cite book |title=The World's Writing Systems |url=https://archive.org/details/isbn_9780195079937 |publisher=Oxford University Press |year=1996 |isbn=978-0-19-507993-7 |editor-last=Daniels |editor-first=Peter T. |editor-last2=Bright |editor-first2=William }} * {{Cite book |last=Daniels |first=Peter T. |title=The Oxford Handbook of the History of Linguistics |url=https://archive.org/details/oxfordhandbookof0000unse_l6r3 |publisher=Oxford University Press |year=2013 |isbn=978-0-19-958584-7 |editor-last=Allan |editor-first=Keith |pages=[https://archive.org/details/oxfordhandbookof0000unse_l6r3/page/53 53]–70 |chapter=The history of writing as a history of linguistics |author-mask=3}} * {{Cite book |last=Daniels |first=Peter T. |title=An Exploration of Writing |publisher=Equinox |year=2018 |isbn=978-1-78179-528-6 |author-mask=3}} * {{Cite journal |last=de Kovel |first=Carolien G. F. |last2=Carrión-Castillo |first2=Amaia |last3=Francks |first3=Clyde |year=2019 |title=A large-scale population study of early life factors influencing left-handedness |journal=Scientific Reports |volume=9 |issue=1 |page=584 |bibcode=2019NatSR...9..584D |doi=10.1038/s41598-018-37423-8 |issn=2045-2322 |pmc=6345846 |pmid=30679750}} * {{Cite book |last=DeFrancis |first=John |title=Visible Speech: The Diverse Oneness of Writing Systems |url=https://archive.org/details/visiblespeechdiv0000defr |publisher=University of Hawaiʻi Press |year=1989 |isbn=978-0-8248-1207-2}} * {{Cite book |last=DeFrancis |first=John |title=The Chinese Language: Fact and Fantasy |publisher=University of Hawaiʻi Press |year=1990 |isbn=978-0-8248-1068-9 |author-mask=3 |orig-year=1986}} * {{Cite book |last=Diringer |first=David |title=Writing: Ancient Peoples And Places |url=https://archive.org/details/writingancientpe0000davi_y6c7 |publisher=Frederick A. Praeger |year=1962 |oclc=2824973}} * {{Cite journal |last=Dobbs-Allsopp |first=F. W. |year=2023 |title=On Hieratic and the Direction of Alphabetic Writing |url=https://janes.scholasticahq.com/article/75247-on-hieratic-and-the-direction-of-alphabetic-writing/attachment/159076.pdf |journal=Journal of the Ancient Near Eastern Society |volume=36 |issue=1 |pages=28–47}} * {{Cite book |last=Fischer |first=Steven Roger |title=A History of Writing |url=https://archive.org/details/historyofwriting0000fisc |publisher=Reaktion |year=2001 |isbn=978-1-86189-101-3 |series=Globalities}} * {{Cite book |last=Gnanadesikan |first=Amalia E. |title=The Writing Revolution: Cuneiform to the Internet |url=https://archive.org/details/writingrevolutio0000gnan |publisher=John Wiley & Sons |year=2009 |isbn=978-1-4051-5406-2 |series=The Language Library}} * {{Cite journal |last=Gnanadesikan |first=Amalia E. |year=2017 |title=Towards a typology of phonemic scripts |journal=Writing Systems Research |volume=9 |issue=1 |pages=14–35 |doi=10.1080/17586801.2017.1308239 |issn=1758-6801 |author-mask=3}} * {{Cite book |last=Haarmann |first=Harald |title=Geschichte der Schrift |publisher=C. H. Beck |year=2004 |isbn=978-3-406-47998-4 |edition=2nd |orig-date=2002 |language=de |trans-title=History of Writing}} * {{Cite book |last=Hannas |first=William C. |title=Asia's Orthographic Dilemma |url=https://archive.org/details/asiasorthographi0000hann_o2q7 |publisher=University of Hawaiʻi Press |year=1997 |isbn=978-0-8248-1842-5}} * {{Cite book |last=Harris |first=Roy |title=Signs of Writing |url=https://archive.org/details/signsofwriting0000harr |publisher=Routledge |year=1995 |isbn=0-415-10088-7}} * {{Cite book |last=Keightley |first=David N. |title=The Origins of Chinese Civilization |publisher=University of California Press |year=1983 |isbn=978-0-520-04229-2}} * {{Cite book |title=Analyses of Script: Properties of Characters and Writing Systems |publisher=Mouton de Gruyter |year=2008 |isbn=978-3-11-019641-2 |editor-last=Köhler |editor-first=Reinhard |series=Quantitative Linguistics |volume=63 |editor-last2=Altmann |editor-first2=Gabriel |editor-last3=Fan |editor-first3=Fengxiang}} * {{Cite book |last=Meletis |first=Dimitrios |title=The Nature of Writing: A Theory of Grapholinguistics |publisher=Fluxus |year=2020 |isbn=978-2-9570549-2-3 |series=Grapholinguistics and Its Applications |volume=3 |doi=10.36824/2020-meletis |issn=2681-8566 |doi-access=free}} * {{Cite book |last=Meletis |first=Dimitrios |title=Writing Systems and Their Use: An Overview of Grapholinguistics |last2=Dürscheid |first2=Christa |publisher=De Gruyter Mouton |year=2022 |isbn=978-3-11-075777-4 |series=Trends in Linguistics |volume=369 |author-mask=3}} * {{Cite journal |last=Millard |first=A. R. |year=1986 |title=The Infancy of the Alphabet |journal=World Archaeology |volume=17 |issue=3 |pages=390–398 |doi=10.1080/00438243.1986.9979978}} * {{Cite journal |last=Morford |first=Jill P. |last2=Wilkinson |first2=Erin |last3=Villwock |first3=Agnes |last4=Piñar |first4=Pilar |last5=Kroll |first5=Judith F. |year=2011 |title=When deaf signers read English: Do written words activate their sign translations? |journal=Cognition |volume=118 |issue=2 |pages=286–292 |doi=10.1016/j.cognition.2010.11.006 |pmc=3034361 |pmid=21145047 |doi-access=free}} * {{Cite book |last=Ottenheimer |first=Harriet Joseph |title=The Anthropology of Language: An Introduction to Linguistic Anthropology |url=https://archive.org/details/anthropologyofla0000otte_j6o4 |publisher=Cengage |year=2012 |isbn=978-1-133-70909-1}} * {{Cite journal |last=Papadatou-Pastou |first=Marietta |last2=Ntolka |first2=Eleni |last3=Schmitz |first3=Judith |last4=Martin |first4=Maryanne |last5=Munafò |first5=Marcus R. |last6=Ocklenburg |first6=Sebastian |last7=Paracchini |first7=Silvia |year=2020 |title=Human handedness: A meta-analysis |journal=Psychological Bulletin |volume=146 |issue=6 |pages=481–524 |doi=10.1037/bul0000229 |issn=1939-1455 |pmid=32237881 |s2cid=214768754 |hdl-access=free |hdl=10023/19889}} * {{Cite book |last=Powell |first=Barry B. |title=Writing: Theory and History of the Technology of Civilization |url=https://archive.org/details/writingtheoryhis0000powe |publisher=Wiley-Blackwell |year=2012 |isbn=978-1-118-25532-2 |ref={{sfnref|Powell|2009}} |orig-date=2009}} * {{Cite journal |last=Primus |first=Beatrice |year=2003 |title=Zum Silbenbegriff in der Schrift-, Laut- und Gebärdensprache—Versuch einer mediumübergreifenden Fundierung |trans-title=On the concept of syllables in written, spoken and sign language—an attempt to provide a cross-medium foundation |journal=Zeitschrift für Sprachwissenschaft |language=de |volume=22 |issue=1 |pages=3–55 |doi=10.1515/zfsw.2003.22.1.3 |issn=1613-3706}} * {{Cite journal |last=Primus |first=Beatrice |author-mask=3 |year=2004 |title=A featural analysis of the Modern Roman Alphabet |url=http://idsl1.phil-fak.uni-koeln.de/fileadmin/IDSLI/dozentenseiten/artikel_primus/Primus_Featural_Analysis_2004.pdf |url-status=dead |journal=Written Language and Literacy |publisher=John Benjamins |volume=7 |issue=2 |pages=235–274 |doi=10.1075/wll.7.2.06pri |issn=1387-6732 |eissn=1570-6001 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171010183819/http://idsl1.phil-fak.uni-koeln.de/fileadmin/IDSLI/dozentenseiten/artikel_primus/Primus_Featural_Analysis_2004.pdf |archive-date=10 October 2017}} * {{Cite book |last=Rogers |first=Henry |title=Writing Systems: A Linguistic Approach |publisher=Blackwell |year=2005 |isbn=978-0-631-23463-0 |series=Blackwell Textbooks in Linguistics}} * {{Cite book |last=Sampson |first=Geoffrey |title=Writing Systems: A Linguistic Introduction |publisher=Stanford University Press |year=1985 |isbn=978-0-8047-1254-5}} * {{Cite book |last=Sampson |first=Geoffrey |title=The Routledge Handbook of Linguistics |publisher=Routledge |year=2016 |isbn=978-0-415-83257-1 |editor-last=Allan |editor-first=Keith |pages=47–61 |chapter=Writing systems: methods for recording language |author-mask=3}} * {{Cite book |last=Schmandt-Besserat |first=Denise |title=How Writing Came About |url=https://archive.org/details/howwritingcameab0000schm |publisher=University of Texas Press |year=1996 |isbn=978-0-292-77704-0 |ref={{sfnref|Schmandt-Besserat|1992}} |orig-year=1992}} * {{Cite book |last=Sproat |first=Richard |title=Language, Technology, and Society |publisher=Oxford University Press |year=2010 |isbn=978-0-19-954938-2}} * {{Cite book |editor-last=Steele |editor-first=Philippa M. |title=Understanding Relations Between Scripts: The Aegean Writing Systems |volume=I |publisher=Oxbow |year=2017 |isbn=978-1-78570-644-8}} * {{Cite book |title=Writing Around the Ancient Mediterranean: Practices and Adaptations |publisher=Oxbow |year=2022 |isbn=978-1-78925-850-9 |editor-last=Steele |editor-first=Philippa M. |editor-mask=3 |series=Contexts Of and Relations Between Early Writing Systems |volume=6 |page=232 |editor-last2=Boyes |editor-first2=Philip J.}} * {{Cite book |title=Vernacular Literacy: A Re-Evaluation |publisher=Oxford University Press |year=1997 |isbn=978-0-19-823635-1 |editor-last=Tabouret-Keller |editor-first=Andrée |series=Oxford Studies in Anthropological Linguistics |volume=13 |editor-last2=Le Page |editor-first2=Robert B. |editor-last3=Gardner-Chloros |editor-first3=Penelope |editor-last4=Varro |editor-first4=Gabrielle}} ** Baker, Philip. "Developing ways of writing vernaculars: problems and solutions in a historical perspective". In Tabouret-Keller et al. (1997), pp.&nbsp;93–141. * {{Cite book |title=Scripts and Literacy: Reading and Learning to Read Alphabets, Syllabaries and Characters |publisher=Springer |year=1995 |isbn=978-94-010-4506-3 |editor-last=Taylor |editor-first=Insup |series=Neuropsychology and Cognition |volume=7 |editor-last2=Olson |editor-first2=David R.}} ** Scholes, Robert J. "Orthography, vision, and phonemic awareness". In Taylor, Olson (1995), pp. 359–374. * {{Cite book |title=The Idea of Writing: Writing Across Borders |publisher=Brill |year=2012 |isbn=978-90-04-21545-0 |editor-last=Voogt |editor-first=Alexander J. de |editor-last2=Quack |editor-first2=Joachim Friedrich}} ** Krispijn, Theo J. H. "Writing Semitic with cuneiform script. The interaction of Sumerian and Akkadian orthography in the second half of the third millennium BC". In Voogt, Quack (2012), pp. 181–218. * {{Cite book |last=Woods |first=Christopher |title=Visible Language: Inventions of Writing in the Ancient Middle East and Beyond |last2=Emberling |first2=Geoff |last3=Teeter |first3=Emily |publisher=Oriental Institute, University of Chicago |year=2010 |isbn=978-1-885923-76-9 |series=Oriental Institute Museum Publications}} {{Refend}} kgz07b0bwa64msv59k9l6ng9p2z8zps Сята Моніка 0 23294 168517 167636 2026-08-20T20:59:58Z InternetArchiveBot 22034 Add 3 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168517 wikitext text/x-wiki {{Святый |имя = Свята Моніка |образчик = Monica_of_Hippo_by_Gozzoli.jpg |розмѣр образчика = |опис образчика = Saint Monica by Benozzo Gozzoli, 1464–65 |наставка = а <!-- а/ый --> |честован/а в = |датум роджѣня = около 332 |мѣсто роджѣня = [[Тагаст|Таґаст]], [[Нумидия|Нумідія]], Западна Римська імперія<br>(ныні [[Сук Арас]], [[Алжир]]) |датум смерти = 387 |мѣсто смерти = [[Остія]], Западна Римська імперія |титул = |датум беатификации = |мѣсто беатификации = |беатификован/а од = |датум канонизации = |мѣсто канонизации = |канонизован/а од = |главне святилище = |праздник = |атрибуты = |покровительство = |Commons = Saint Monica of Hippo }} <!--{{Особа |Имя=Сята Моніка |Образчик=[[Файл:Monica_of_Hippo_by_Gozzoli.jpg|240px]] |Образчика_подпис=„Сята Моніка“, Беноццо Ґоццолі, 1464–65 |Уроджѣня=дас 332 |Мѣсто_роджѣня=[[Тагаст|Таґаст]], [[Нумидия|Нумідія]], Западна Римська імперія<br>(ныні [[Сук Арас]], [[Алжир]]) |Упокоеня=387 |Мѣсто_смерти=[[Остія]], Западна Римська імперія |Похованя=Мощі тай костьол сятої Монікы Гіппонійської, Базиліка сятого Авґустина }}--> '''Мо́ніка''' (дас 332, [[Тагаст|Таґаст]]&nbsp;– 387, [[Остія]]) была [[Хрістіанство|християнськов]] [[Святый|сятов]], матерьов [[Святый Августин|Авґустина Блаженного]]. Єї памнять честувут у [[Католицька церьков|католицькуй]] и [[Православна церьков|православнуй]] церьквах, 27.&nbsp;авґуста тай 4.&nbsp;мая удповідно. Покровителька материй, удданых жун, тяжкых супружеств, вберненя рудных ид християнськуй вірі, жертв зрады тай домашнього насилства. == Жывотопис == Подля майпопуларної верзії, Моніка ся родила у [[Тагаст|Таґасті]] (днесь [[Сук Арас]], [[Алжір|Алжир]]);<ref>Brett, Fentress (1997), p.&nbsp;71.</ref> позад єї имени ся держит, ож мала [[Берберы|берберськоє]] походжіня.<ref>Power (1999), pp.&nbsp;353–354.</ref> Такой у Таґасті ї рано уддали за [[Язычництво|язычника]]-[[Декуріон|декуріона]] Патріція,<ref>{{Cite web |title=AUGNET : 1029 Augustine's father |url=http://www.augnet.org/en/life-of-augustine/growing-up/1029-augustines-father/ |access-date=2023-01-24 |website=www.augnet.org }}</ref> позад котрого вна пережыла многі збыткованя: тот юй зражовав и мав буйный характер. Моніка была межи тым ревнов християнков, и єї сохташ подавати милостыню нужденным, молити ся й жыти подля християнськых обычаюв миреґовали Патріція.<ref name=foley>{{Cite web|date=2016-08-27|title=Saint Monica|url=https://www.franciscanmedia.org/saint-monica/|access-date=2020-06-26|website=Franciscan Media|archive-date=2020-08-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20200819192451/https://www.franciscanmedia.org/saint-monica/|url-status=dead}}</ref> Троє дітий Монікы пережыли ранньоє дітинство: два сыны, Авґустин тай Навіґій, и донька, «Перпетуа» Гіппонійська. Моніка не была годна дати похрестити дітий, и зато ся дуже журила, кой Авґустин тяжко забетежив. Товды попросила Патріція позволити юй дати похрестити сына&nbsp;— тот дав дозвул, айбо забрав свої слова назад, кой дітвак уздоровів. [[Файл:Saint_Augustine_and_Saint_Monica.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Saint_Augustine_and_Saint_Monica.jpg|ліворуч|міні|„Сятый Авґустин и його мати, сята Моніка“ (1846), Арі Шеффер]] По выздоровліню Авґустин вюг бетярьськый и (як тото пак сам описав) лінивый жывут, докедь го не дали до школы в Мадавросі (на території нынішнього Алжира). Патріцій умер, кой 17-ручный Авґустин штудовав риторику в [[Картаґен|Картаґені]].<ref name=foley /> У Картаґені Авґустин прияв [[маніхеянство]]. Кой ся вернув домув и яв розказовати за свої маніхейські никаня, Моніка го укіряла гет изза стола. Айбо подля переказув, по сьому юй ся указало видіня, котроє ї переговорило пуйти на примиреня из сыном.<ref name=foley /> Авґустин тайно втікнув у [[Рим]]. Моніка пушла по його слідах, айбо кой прибыла до Рима, сын уже быв у [[Милано|Мілані]], и вна рушила туды. Там Авґустин стрітив [[Амброзій Міланськый|Амброзія Міланського]], вдяку котрому онь у 386. рокови прияв християнство. У своюй „Сповіди“ Авґустин описав реліґійну практику свої матери (щи з часув, кой она жыла у Таґастови) приносити д [[Ораторій|ораторіям]], покладеным у памнять сятых, кашу, хліб, воду тай вино.<ref>Авґустин Блаженый, „Сповідь“ 6.2.2.</ref> У Мілані тоты дары раз выметав на смітя пораяч, а пак єпископ Амброзій заказав Моніці носити дары&nbsp;— арґументувучи тым, ож они годні лишньый раз трутити пияка напити ся тай зато, ож тото дарованя дуже подабало на поганські обычаї&nbsp;— и вна ся послухала. {{Цитат 2 |Умісто повного кошара плодув землі вна ся навчила носити на ораторії мученикув повноє серце майгорячых молитв, и уддавати худобным ушытко, што могла&nbsp;— обы причастя ид тілу Господньому могло ся праведно празновати там, де мученикы, наслідувучи Його страсті, уддавали свої жывоты и были увінчані. |[[Святый Августин|Авґустин Блаженый]], „Сповідь“, книга шеста, часть II }} [[Файл:MonicaSAgostino.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:MonicaSAgostino.jpg|міні|Мощі сятої Монікы у Базіліці ді Сант’Аґостіно, [[Рим]]]] Моніка провела из сыном шість мирных місяцюв у Кассіціакумі (на днешньый день Кассаґо Бріанца, комуна у [[Італія|таліянськуй]] [[Ломбардія|Ломбардії]]), а пак у 387. році Амброзій похрестив Авґустина у церькви сятого Йоана Хрестителя у Мілані. Моніка з Авґустином товды рушили до Африкы, спиравучи ся у [[Чівітавеккя|Чівітавеккї]] тай [[Остія|Остії]], де Моніка умерла. Смуток позад єї смерти й потручав Авґустина написати „Сповідь“. == Ґалерія == <gallery> Файл:Antonio_vivarini,_sposalizio_di_santa_monica.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Antonio_vivarini,_sposalizio_di_santa_monica.jpg|„Побратя сятої Монікы“ (1441), Антоніо Віваріні Файл:Tabor_CZ_Nativity_of_Virgin_Mary_church_front_St_Monica.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/Файл:Tabor_CZ_Nativity_of_Virgin_Mary_church_front_St_Monica.jpg|Статуя сятої Монікы на фасаді даколишньої авґустинської церькви у [[Табор|Таборі]], [[Чеська републіка|Чеська республіка]], дас 1700 Файл:8586_Milano_-_S._Marco_-_Pietro_Maggi_-_Apparizione_angelo_a_S._Monica_-1714-_-_Foto_Giovanni_Dall'Orto_-_14-Apr-2007.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:8586_Milano_-_S._Marco_-_Pietro_Maggi_-_Apparizione_angelo_a_S._Monica_-1714-_-_Foto_Giovanni_Dall'Orto_-_14-Apr-2007.jpg|„Ангел ся указує сятуй Моніці“ (1714), Пєтро Маджі Файл:St.Ulrich_am_Pillersee_-_Deckenfresko_1b.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:St.Ulrich_am_Pillersee_-_Deckenfresko_1b.jpg|Фреска Сімона Бенедікта Файстенберґера (1749) Файл:Alexandre_cabanel,_santa_monica_in_un_paesaggio,_1845.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/Файл:Alexandre_cabanel,_santa_monica_in_un_paesaggio,_1845.jpg|Сята Моніка, Александер Кабанел Файл:Saint_Monica_of_Hippo_Reliquary_in_the_Philippines2.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/Файл:Saint_Monica_of_Hippo_Reliquary_in_the_Philippines2.jpg|Релікт у сятоавґустинськуй приходськуй церькви, Баліваґ, [[Філіпіны]] Файл:Michael_Willman_Opus_Magnum_2019_P68_Saint_Monica_(1660-1670).jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/Файл:Michael_Willman_Opus_Magnum_2019_P68_Saint_Monica_(1660-1670).jpg|„Сята Моніка“, Міхаел Віллманн, Націоналный музей у Вроцлаві </gallery> == Жерела == {{refbegin}} *{{cite web |last=Bidart |first=Frank |date=1983 |work=The Paris Review |title=Confessional |url=https://www.theparisreview.org/poetry/3046/confessional-frank-bidart }} *{{cite book|first1=Michael|last1=Brett|first2=Elizabeth|last2=Fentress|title=The Berbers|publisher=Wiley-Blackwell|date=1997}} * {{cite book|first=Peter|last=Brown|title=Augustine of Hippo: A Biography: New Edition with an Epilogue|url=https://archive.org/details/augustineofhippo00brow_0|location=Berkeley|publisher=University of California Press|date=2000}} *{{cite book|first=Patricia|last=McGerr|date=1964|title=My Brothers, Remember Monica: A Novel of the Mother of Augustine|location=New York|publisher=P. J. Kenedy}} *{{cite book|last=Power|first=Kim|date=1999|chapter=Family, Relatives|title=Augustine through the ages: an encyclopedia|url=https://archive.org/details/augustinethrough0000unse_s3u0|editor=Allan D. Fitzgerald|location=Grand Rapids|publisher=Wm. B. Eerdmans|isbn=978-0-8028-3843-8}} *{{cite book|first=Paula A.|last=Scott|title=Santa Monica: a history on the edge. Making of America series|url=https://archive.org/details/santamonicahisto0000scot|publisher=Arcadia|date=2004}} *{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=F7vpR97_&pg=PA98|title=A History of the Oratorio|last=Smither|first=Howard E.|date=1977|publisher=UNC Press|isbn=978-0-8078-1274-7}} {{refend}} == Референції == <references /> [[Катеґорія:Старовік]] [[Катеґорія:Христианскы святы]] fijuaq22f7oe61m10fs18ubnkf729g3 Самошкоджіня 0 23402 168490 163608 2026-08-20T20:38:20Z InternetArchiveBot 22034 Add 2 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168490 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс | above = Самошкоджіня, селфгарм | image = [[Файл:SelfHarm2017.jpg|270px]]<!-- Не забирайте сесь образчик — Вікіпедія не цензурує ся. --> | caption = Загоєні шрамы уд селфгарма на руці | label1 = Другі назывкы тай терміны | data1 = Нарочный селфгарм (deliberate self-harm; DSH), самораненя (self-injury; SI), несуїцідалноє самораненя (non-suicidal self-injury; NSSI), різаня (себе) }} '''Самошко́джіня''' ци '''се́лфга́рм''' (уд {{Lang-en|self-harm}}) тото термін на означіня нарочного нанесеня самому собі шкоды. Майчасто такым є прямоє раненя свойої кожі, обычайно без [[Суїцід|суїцідалного]] наміреня.<ref name="Gindhu05">{{cite journal|vauthors=Laye-Gindhu A, Schonert-Reichl KA|title=Nonsuicidal Self-Harm Among Community Adolescents: Understanding the 'Whats' and 'Whys' of Self-Harm|journal=Journal of Youth and Adolescence|volume=34|year=2005|pages=447–457|issue=5|s2cid=145689088|doi=10.1007/s10964-005-7262-z}}</ref><ref name="Klonsky07">{{cite journal|vauthors=Klonsky ED|title=The functions of deliberate self-injury: a review of the evidence|journal=Clinical Psychology Review|volume=27|issue=2|pages=226–239|date=March 2007a|s2cid=1321836|doi=10.1016/j.cpr.2006.08.002|pmid=17014942}}</ref><ref name="Muehlenkamp05">{{cite journal|vauthors=Muehlenkamp JJ|title=Self-injurious behavior as a separate clinical syndrome|journal=The American Journal of Orthopsychiatry|volume=75|issue=2|pages=324–333|date=April 2005|doi=10.1037/0002-9432.75.2.324|pmid=15839768}}</ref> Другі терміны, такі ги '''різаня себе''', '''самомутіла́ція''' (уд {{Lang-en|to mutilate}} „калічити“ уд {{Lang-la|mutilō}} „калічу“), хоснувут ся на хотьякоє самошкоджіня не никавучи на суїцідалні наміры.<ref name="Klonsky07" /><ref>{{cite journal|vauthors=Groschwitz RC, Plener P|title=The Neurobiology of Non-suicidal Self-injury (NSSI): A review|journal=Suicidology Online|volume=3|pages=24–32|url=http://www.suicidology-online.com/pdf/SOL-2012-3-24-32.pdf|access-date=2018-03-07}}</ref> Часті формы селфгарма тото пошкоджіня кожі острыма обєктами вадь нугтями, ударяня самого себе вадь обпіканя. Не є точных границь, што ся рахує селфгармом, айбо типово ним ся не сохтує держати ненарочні побучні ефекты харчовых розладув вадь залежность уд субстанцій тай май соціално прийнятні [[татуаж]], [[Пірсінґ|пірсінґы]].<ref>{{harvnb|Klonsky|2007b|p=1040}}: "[B]ehaviors associated with substance and eating disorders—such as alcohol abuse, binging, and purging—are usually not considered self-injury because the resulting tissue damage is ordinarily an unintentional side effect. In addition, body piercings and tattoos are typically not considered self-injury because they are socially sanctioned forms of cultural or artistic expression. However, the boundaries are not always clear-cut. In some cases behaviors that usually fall outside the boundaries of self-injury may indeed represent self-injury if performed with explicit intent to cause tissue damage."</ref> Хоть селфгарм подля дефініції не є суїцідалным, ун загрожує жывотови.<ref>{{cite journal|vauthors=Farber SK, Jackson CC, Tabin JK, Bachar E|title=Death and annihilation anxieties in anorexia nervosa, bulimia, and self-mutilation|journal=Psychoanalytic Psychology|volume=24|issue=2|pages=289–305|year=2007|doi=10.1037/0736-9735.24.2.289}}</ref> Люде, котрі ся занимавут самошкодов, мавут май высокі шансы умерти уд суїціда;<ref name="Muehlenkamp05" /><ref name="Skegg05">{{cite journal|vauthors=Skegg K|title=Self-harm|journal=Lancet|volume=366|issue=9495|pages=1471–1483|year=2005|s2cid=208794175|doi=10.1016/s0140-6736(05)67600-3|pmid=16243093}}</ref> сліды селфгарма находят у 40–60% трафункув суїцідованя.<ref name="Hawton_BMJ_03">{{cite journal|vauthors=Hawton K, Zahl D, Weatherall R|title=Suicide following deliberate self-harm: long-term follow-up of patients who presented to a general hospital|journal=The British Journal of Psychiatry|volume=182|issue=6|pages=537–542|date=June 2003|doi=10.1192/bjp.182.6.537|doi-access=free|pmid=12777346}}</ref> Айбо спомежи людьми, котрі чинят селфгарм, суїцідалнов є менша їх часть.<ref name="fox_hawton">{{cite book|vauthors=Fox C, Hawton K|title=Deliberate Self-Harm in Adolescence|place=London|publisher=Jessica Kingsley|isbn=978-1-84310-237-3|year=2004}}</ref><ref name="Suyemoto98">{{cite journal|vauthors=Suyemoto KL|title=The functions of self-mutilation|journal=Clinical Psychology Review|volume=18|issue=5|pages=531–554|date=August 1998|s2cid=15468889|doi=10.1016/S0272-7358(97)00105-0|pmid=9740977}}</ref> Желаня шкодити самому собі тото частый симптом поєдных розладув. Челядь из менталныма (психічныма) розладами годна тоже занимати ся селфгармом, у тум числі бетежні на [[Депресія|депресію]], [[тривожні розлады]], залежность уд субстанцій, [[харчові розлады]], [[посттравматичный стресовый розлад]] (ПТСР), [[Шізофренія|шізофренію]], діссоціативні розлады, психотичні розлады, дізфорію тай дізморфію. Селфгарм годен мати самокарну функцію, а пораз антидіссоціативну, антісуїцідалну, гляданя чуств;<ref name="Klonsky07" /> самошкоджіня ся годно трафляти у высокофункціоналных особ, котрі не мавут діаґнозув нарушінь менталного здоровля. Мотивації селфгарма годни быти разні: про когось тото копінґовый механізм про дочасноє успокоєня тривогы, депресії, стреса, притупленя [[Емоція|емоцій]] вадь чуства провала. Самошкода часто ся асоціює из історійов травмы, у тому числі емоційного вадь сексуалного насилства.<ref name="meltzer">{{cite book|vauthors=Meltzer H, Lader D, Corbin T, Singleton N, Jenkins R, Brugha T|year=2000|title=Non Fatal Suicidal Behaviour Among Adults aged 16 to 74|place=Great Britain|publisher=The Stationery office|isbn=978-0-11-621548-2|url=https://webarchive.nationalarchives.gov.uk/ukgwa/20160105160709/http://www.ons.gov.uk/ons/rel/psychiatric-morbidity/non-fatal-suicidal-behaviour-among-adults/non-fatal-suicidal-behaviour-among-adults-aged-16-74-in-great-britain/non-fatal-suicidal-behaviour---among-adults-aged-16-74-in-great-britain.pdf}}</ref><ref name="rea">{{cite journal|vauthors=Rea K, Aiken F, Borastero C|title=Building therapeutic staff: client relationships with women who self-harm|journal=Women's Health Issues|volume=7|issue=2|pages=121–125|year=1997|doi=10.1016/S1049-3867(96)00112-0|pmid=9071885}}</ref> Екзістує шор методув ліченя селфгарма, котрі ся концентрувут авадь на його причинах, авадь на самому акті самошкоджіня. Поєдны методы націлені на удволіканя особы, обы она была сфокусована на другых занятьох, вадь на заміщеньови селфгарма чимись май безпечным, што не приводит ид навхтемашнюй шкоді.<ref name="Klonsky08">{{cite journal|vauthors=Klonsky ED, Glenn CR|title=Resisting Urges to Self-Injure|journal=Behavioural and Cognitive Psychotherapy|volume=36|issue=2|pages=211–220|date=March 2008|pmc=5841247|doi=10.1017/S1352465808004128|pmid=29527120}}</ref> Селфгарм ся зачинат як правило у пудросткові рокы. Самошкоджіня у дітвацтві удносно рідкоє, айбо його частота ся пуднимат уд 1980.&nbsp;рокув.<ref name="ThomasHardy1997">{{cite book|vauthors=Thomas B, Hardy S, Cutting P|title=Stuart and Sundeen's mental health nursing: principles and practice|year=1997|publisher=Elsevier Health Sciences|isbn=978-0-7234-2590-8|page=[https://archive.org/details/stuartsundeensme0000unse/page/343 343]|url=https://archive.org/details/stuartsundeensme0000unse/page/343}}</ref> Селфгарм годен ся трафляти межи старшым населеньом.<ref name="Pierce87">{{cite journal|vauthors=Pierce D|title=Deliberate self-harm in the elderly|journal=International Journal of Geriatric Psychiatry|volume=2|pages=105–110|year=1987|issue=2|s2cid=145408278|doi=10.1002/gps.930020208}}</ref> Різік серйозных травм и суїціда май высокый межи старшов челядьов, котра чинит самошкоду.<ref name="NICE04">{{cite book|author=National Institute for Clinical Excellence|title=National Clinical Practice Guideline Number 16: Self-harm|publisher=The British Psychological Society|year=2004|url=http://www.nice.org.uk/nicemedia/pdf/CG16FullGuideline.pdf|access-date=2009-12-13}}</ref> Звірька у неволи, наприклад потята тай малфы, тоже сохтувут самі собі шкодити.<ref name="Jones07">{{cite journal|vauthors=Jones IH, Barraclough BM|title=Auto-mutilation in animals and its relevance to self-injury in man|journal=Acta Psychiatrica Scandinavica|volume=58|issue=1|pages=40–47|date=July 1978|s2cid=24737213|doi=10.1111/j.1600-0447.1978.tb06918.x|pmid=99981}}</ref> == Історія == [[Файл:A day of mourning, annual celebration of Muharram in Bahrain.jpg|thumb|Наслідкы самобичованя (самофлаґелації) як часть кажджоручного траурного ритуала шиїтськых мусулманув у Мугаррам (татбір)]] [[Файл:Maya Cave 224, mural of the Mourning of the Buddha with drawing.jpg|thumb|Настінный образ Оплакованя Будды из особами у етнічных костюмах]] [[Файл:flagellants.png|right|thumb|Єден из наслідкув Чорної смерти&nbsp;— практика самобичованя (самофлаґелації)]] [[Файл:Zanjir b&w.jpg|thumb|''Занджір''&nbsp;— ритуална серсама на бичованя, котра ся хоснує у шиїтському мугаррамі]] Хоть зачаткову клінічну характеризацію селфгарма приписувут психіатрови 20.&nbsp;стороча Карлу Меннінґеру, сама концепція самошкоды не є новым феноменом.{{sfn|Angelotta|2015}} У клінічнуй літературі тай записах інституцій про ментално хворых 19.&nbsp;стороча є ясна розлука помежи самошкоджіньом из наміром убити ся тай без.{{sfn|Chaney|2012}} Така диференціація годна была быти нараз и провбов усокотити репутацію інституцій уд обвиненя у медичнуй недобросовісности тай защитов про пацієнтув и їх файты уд леґалных авадь реліґійных наслідкув провбы вчинити суїцід.{{sfn|Chaney|2012}} У 1896.&nbsp;рокови америцькі офталмолоґы Джордж Ґулд тай Волтер Пайл розбили трафункы самомутілації на три ґрупы: наслідкы „дочасного безумства уд галуцінацій авадь меланхолії; из наміром забити ся; у реліґійнум нападку вадь емоції“.{{sfn|Gould|Pyle|1896}} Селфгарм быв и у поєдных трафунках дотеперь є ритуалнов практиков у многых културах и реліґіях. Майські жерці чинили над собов самопожертвованя, ріжучи тай пробивавучи свої тіла, обы з них текла кров.<ref>{{cite book|vauthors=Gualberto A|year=1991|title=An Overview of the Maya World|url=https://archive.org/details/overviewofmayanw0000zapa|pages=[https://archive.org/details/overviewofmayanw0000zapa/page/207 207]–208|publisher=Produccion Editorial Dante|isbn=978-968-7232-19-5}}</ref> У [[Юдаїштська Біблія|юдаїштськуй Біблії]] ся споминат практика жерцюв Баала, котрі „різали себе ножами, обы пушла кров“;<ref>[https://mechon-mamre.org/p/pt/pt09a18.htm#28 1 Царі 18:28]</ref> у самому [[Юдаїзм|юдаїзмови]] самошкоджіня заказаноє Мойсейовым законом.<ref>Maimonides, [[Mishneh Torah]], ''Hilchot Khovel u-Mazik'' ch. 5, etc. ''See also'' [[Damages (Jewish law)]].</ref> У давньых канаанськых оплаковалных ритуалах ся практиковало самопошкоджіня, як за тото ся пише у таблах Рас Шамра. У [[Індуїзм|гіндуїзмі]] самошкода ся практикує аскетиками садгу. У католицизмі ся в єден період практиковала мортифікація плоти. Поєдны конары іслама на знак мученицької смерти Імама Гуссейна удзначувут день Ашуры через ритуал самофлаґелації (самобичованя), хоснувучи на тото ланцы тай мечі.<ref>{{citation|publisher=Jafariya news|vauthors=Zabeeh I|title=Ashura observed with blood streams to mark Karbala tragedy|url=https://www.jafariyanews.com/2k5_news/feb/20ashur.htm|access-date=2011-09-04}}</ref> У поєдных традиційных німецькых універзитетах шрамы, головно дустаті бігом академічного фехтованя, держали ся за честь&nbsp;— пораз штуденты, котрі не фехтовали, у імітації наносили собі шрамы бритвами.<ref name="DeMello p 237">{{cite book|vauthors=DeMello M|year=2007|title=Encyclopedia of body adornment|url=https://archive.org/details/encyclopediaofbo0000deme|publisher=Greenwood Publishing Group|page=[https://archive.org/details/encyclopediaofbo0000deme/page/n268 237]|isbn=978-0-313-33695-9}}</ref> [[Суфражізм|Суфражіштка]] [[Констанс Літтон]], удбывавучи строк у тюрьмі Голловей у марцьови 1909 мала план урізати на своюм тілі слова „[право на] голос жонам“ ({{Lang-en|Votes for Women}}), уд грудий до щокы, обы тот напис фурт было видко. Айбо по тому, як она завершила урізаня буквы ''V'' на грудьох и ребрах, Літтон попросила стерилні бінты, обы ся всокотити уд [[Бактеріємія|бактеріємії]], и єї планови помішала варта.<ref name="BBC Schama 1">{{cite web |work=BBC |title=Victoria's Sisters by Simon Schama, Lady Lytton's self mutilation gesture for 'Votes' |url=https://www.bbc.co.uk/pressoffice/pressreleases/stories/2002/05_may/09/victoria_sisters.shtml }}</ref> Она за йсю епізоду писала у свойому мемуарови „Вязниці тай вязні“ (''Prisons and Prisoners''). Дівкы з народа [[кікую]] різали єдна другуй вулвы у 1950.&nbsp;роках на знак опору в контексті кампанії против мутілації жунськых ґеніталій у колоніалнуй Кенії. Кываня дустало назывку Нґайтана („Я сама собі вчиню обрізаня“), бо дівочкы, обы не называти свойих цімборок, казали, ож самі ся порізали. Історичка Лінн&nbsp;М.&nbsp;Томас охарактеризовала сесь момент вызначным про історію мутілації жунськых ґеніталій, бо ун трафунок, як жертвы были такой зачинщиками мутілації.<ref>{{cite book|vauthors=Thomas LM|chapter='Ngaitana (I Will Circumcise Myself)': Lessons from Colonial Campaigns to Ban Excision in Meru, Kenya.|veditors=Shell-Duncan B, Hernlund Y|title=Female "circumcision" in Africa: culture, controversy, and change|date=2000|publisher=Lynne Rienner Publishers|location=Boulder|isbn=978-1-55587-995-2|chapter-url=https://books.google.com/books?id=rhhRXiJIGEcC&pg=PA129|pages=129–131}}(131 for the girls as "central actors")</ref> == Референції == <references /> b2b35puxzjtuva84ku09y6jiumwq5t1 Септуаґінта 0 23425 168555 158216 2026-08-20T21:51:52Z InternetArchiveBot 22034 Add 2 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168555 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс |above=Септуаґінта |image=[[Файл:Codex Vaticanus (1 Esdras 1-55 to 2-5) (The S.S. Teacher's Edition-The Holy Bible).jpg|270px]] |caption=Фраґмент Септуаґінты: стовпець унціалної книгы з 1&nbsp;Ездраша у Codex Vaticanus, дас 325–350&nbsp;н.&nbsp;е., основа грецькоязычного уданя тай анґліцькоязычного товмачіня сера Ланцелота Чарлза Лі Брентона |label1=Щи ся знає як |data1=LXX • Грецькый [[Старый Завіт]] |label2=Датованя |data2=дас 3.&nbsp;стороча до&nbsp;н.&nbsp;е. |label3=Язык(ы) |data3=[[грецькоє койне]] }} '''Септуаґі́нта''', пораз '''гре́цькый Стары́й Заві́т''' вадь '''Товма́чіня Сі́мдесяти́''' ([[Грецькоє койне|гр. койне]] {{Lang|grc-x-koine|Ἡ μετάφρασις τῶν Ἑβδομήκοντα ''Hē metáphrasis tôn Hebdomḗkonta''}}), накурто '''LXX''',<ref name="goarch">{{cite web |author=Greek Orthodox Archdiocese of America |author-link=Greek Orthodox Archdiocese of America |title=About Septuagint.Bible |work=The Septuagint: LXX – The Greek Translation of the Hebrew Scriptures |publisher=Greek Orthodox Archdiocese of America |location=New York |year=2022 |url=https://www.septuagint.bible/home |access-date=25 December 2022 }}</ref> тото майранньоє екзистувучоє [[Грецкый язык|грецькоє]] товмачіня [[Юдаїштська Біблія|юдаїштської Біблії]] из ориґіналного [[Біблійный іврит|біблійного іврита]].<ref name="Stefon2011">{{cite book|last1=Stefon|first1=Matt|title=Judaism: History, Belief, and Practice|year=2011|publisher=The Rosen Publishing Group, Inc|isbn=978-1-61530-487-5|page=45|url=https://books.google.com/books?id=SMBhDVwY_HcC&pg=PA45}}</ref><ref name="Britannica">{{cite encyclopedia|title=Septuagint|encyclopedia=Encyclopædia Britannica|date=3 November 2022|last=Petruzzello|first=Melissa|location=Chicago|url=https://www.britannica.com/topic/Septuagint|access-date=25 December 2022}}</ref> Повна грецька назывка ся взяла из історії, записаної у Письмови Арістея ид Філократови, ож „жыдувські законы“ были потовмачені на грецькоє койне на бештелунок Птолемея&nbsp;II.&nbsp;Філаделфа (285–247&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.) 72&nbsp;жыдувськыма товмачами&nbsp;— по шість из кажджого из Дванадцяти колін Ізраїля.<ref name="Aristeas">{{cite book|author=Aristeas of Marmora|author-link1=Aristeas of Marmora|translator-last1=St. John Thackeray|translator-first1=Henry|translator-link1=Henry St. John Thackeray|title=The Letter Of Aristeas, translated into English|pages=7–15|publisher=Macmillan|location=London|year=1904|url=https://archive.org/details/letteraristeas00englgoog/page/n14/mode/2up}}</ref><ref name="Megillah">Трактат Меґілла 9 [https://www.sefaria.org/Megillah.9a.11 (9a)]</ref><ref name="Soferim">Трактат Соферім 1 [https://www.sefaria.org/Tractate_Soferim.1.7-8 (1:7-8)]</ref> Біблеїшты ся соглашавут, ож перві пять книг юдаїштської Біблії были потовмачені з біблійного іврита на грецькоє койне комунітов жыдув, жывучых у Гелленістичнум Еґіпті, из центром у Александрії (де было читавоє жыдувськоє населеня в тот час), віроятно на зачаткови вадь у середині 3.&nbsp;стороча&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.<ref name="Ross2021">{{cite web |last=Ross |first=William A. |title=The Most Important Bible Translation You've Never Heard Of |work=Articles |publisher=Text & Canon Institute of the Phoenix Seminary |location=Scottsdale, Arizona |date=15 November 2021 |url=https://textandcanon.org/the-most-important-bible-translation-youve-never-heard-of/ |access-date=25 December 2022 }}</ref> Другі книгы гадано были потовмачені у 2.&nbsp;ст.&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.<ref name="Britannica" /><ref name="Beckwith2008">{{cite book|last=Beckwith|first=Roger T.|title=The Old Testament Canon of the New Testament Church: and its Background in Early Judaism|pages=382, 383|publisher=Wipf and Stock|location=Eugene, Oregon|year=2008|isbn=978-1-60608-249-2}}</ref><ref name="Tov1988">{{cite book|last=Tov|first=Emanuel|editor-last1=Mulder|editor-first1=Martin Jan|editor-last2=Sysling|editor-first2=Harry|title=Mikra: text, translation, reading, and interpretation of the Hebrew Bible in ancient Judaism and early Christianity|chapter=The Septuagint|pages=161–2|publisher=Fortress|location=Philadelphia|year=1988|isbn=0-8006-0604-3|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6eZ5DwAAQBAJ&pg=PA161}}</ref> Поєдны тарґумы (зачатково усні товмачіня юд.&nbsp;Біблії), котрі товмачили вадь парафразовали Біблію на арамайськый язык, были учинені у період Другого храма.<ref name="Sulman2020">{{cite book|last1=van Staalduine-Sulman|first1=Eveline|editor-last1=Shepherd|editor-first1=David James|editor-last2=Joosten|editor-first2=Jan|editor-link2=Jan Joosten (biblical scholar)|editor-last3=van der Meer|editor-first3=Michaël|volume=193|series=Supplements to the Journal for the Study of Judaism|title=Septuagint, Targum and Beyond: Comparing Aramaic and Greek Versions from Jewish Antiquity|chapter=Simeon the Just, the Septuagint and Targum Jonathan|page=327|publisher=Brill|location=Leiden, Netherlands|year=2020|isbn=978-9004416727|url=https://books.google.com/books?id=0nu9DwAAQBAJ&q=%22the%20entire%20old%20testament%20into%20aramaic%20in%20the%20year%2042%22}}</ref> У часы Другого храма, немногі могли говорити [[Гебрейскый язык|івритом]], ищи менше челяди бировало у нюм читати; у тот час ''[[Лінґва франка|лінґвами франками]]'' у жыдувськуй комуніті были грецькоє койне<ref name="Stefon2011" /> тай арамайська бесіда.<ref name="Ross2021" /><ref name="Toy1906">{{cite encyclopedia|last1=Toy|first1=Crawford Howell|author-link1=Crawford Howell Toy|last2=Gottheil|first2=Richard|author-link2=Richard Gottheil|title=Bible Translations: The Septuagint|encyclopedia=The Jewish Encyclopedia|year=1906|publisher=Funk & Wagnalls|location=New York|url=https://www.jewishencyclopedia.com/articles/13432-septuagint#anchor3|access-date=25 December 2022}}</ref> == Етимолоґія == Назывка „Септуаґінта“ походит уд [[Латинськый язык|латинської]] фразы {{lang|la|''Vetus Testamentum ex versione Septuaginta Interpretum''}} („Старый Завіт из верзії Сімдесяти Товмачув“),<ref name="OUP1875">{{cite book|title=Vetus Testamentum ex versione Septuaginta Interpretum|publisher=Oxford University Press|year=1875|url=https://archive.org/details/vetustestamentum01oxon/page/n5/mode/2up|edition=2nd|volume=1|language=el}}</ref> уд [[Грецькоє койне|гр. койне]] {{Lang|grc-x-koine|Ἡ μετάφρασις τῶν Ἑβδομήκοντα ''Hē metáphrasis tôn Hebdomḗkonta''}} „Товмачіня Сімдесяти“.<ref name="Jobes2001">{{cite book|author=Karen Jobes and Moisés Silva|title=Invitation to the Septuagint|year=2015|publisher=Baker Academic|url=https://books.google.com/books?id=s6bmCgAAQBAJ|isbn=978-1-4934-0004-1|edition=2nd}}</ref> Грецькоє товмачіня юдаїштськых писань ся зачало называти Септуаґінтов у часы [[Авґустин Блаженый|Авґустина Блаженого]] (354–430&nbsp;н.&nbsp;е.).<ref name="Sundberg">Sundberg, in McDonald & Sanders, eds., ''The Canon Debate'', p.72.</ref> Часто ся хоснувут ги куртанка на Септуаґінту римськоє число LXX (70)<ref name="goarch2">{{cite web |author=Greek Orthodox Archdiocese of America |author-link=Greek Orthodox Archdiocese of America |title=About Septuagint.Bible |work=The Septuagint: LXX – The Greek Translation of the Hebrew Scriptures |publisher=Greek Orthodox Archdiocese of America |location=New York |year=2022 |url=https://www.septuagint.bible/home |access-date=25 December 2022 }}</ref> тай буква <math> \mathfrak{G} </math> вадь ''G''.<ref name="BHS">''Biblia Hebraica Stuttgartensia'', наприклад.</ref> == Історія == [[File:Letter_of_Aristeas_(Vat._gr._747_f._1r).jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Letter_of_Aristeas_(Vat._gr._747_f._1r).jpg|альт=Fragment of a Greek manuscript|міні|306x306пкс|Зачаток Письма Арістея ид Філократови (''Biblioteca Apostolica Vaticana'', 11.&nbsp;ст.)]] Подля традиції, Птолемей&nbsp;II.&nbsp;Філаделф (грецькый фараон Еґіпта) загнав 72&nbsp;жыдувськых товмачув&nbsp;— по шість из кажджого из Дванадцяти колін Ізраїля&nbsp;— из Єрусалима в Александрію, обы они потовмачили Танах из біблійного іврита на грецькоє койне про [[Александрійська бібліотека|його бібліотеку]].<ref name="Dines2004">{{cite book|last=Dines|first=Jennifer M.|editor-last=Knibb|editor-first=Michael A.|title=The Septuagint|url=https://archive.org/details/septuagint0000dine|series=Understanding the Bible and Its World|edition=1st|publisher=T&T Clark|location=London|year=2004|isbn=0-567-08464-7}}</ref> Сякый наратив ся находит у псевдепіґрафічнум Письмі Арістея ид його братови Філократови<ref name="Davila1999">{{cite web |last=Davila |first=J |title=Aristeas to Philocrates |website=Summary of lecture by Davila, February 11, 1999 |publisher=University of St. Andrews, School of Divinity |year=2008 |url=http://www.st-andrews.ac.uk/divinity/rt/otp/abstracts/aristeas/ |access-date=19 June 2011 |archive-date=18 June 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110618050330/http://www.st-andrews.ac.uk/divinity/rt/otp/abstracts/aristeas/ |url-status=dead }}</ref> тай повторят ся Філоном Александрійськым, Флавійом Йозефом у „Жыдувськых старожытностьох“<ref name="Whiston1998">{{cite book|author=William Whiston|title=The Complete Works of Josephus|year=1998|publisher=T. Nelson Publishers|url=https://books.google.com/books?id=_4YBAAAACAAJ|isbn=978-0-7852-1426-7}}</ref> и май пузньыма жерелами (у тому числі [[Авґустин Блаженый|Авґустином Гіппонійськым]]).<ref name="Augustine">Авґустин Гіппонійськый, ''Варош Бога'' 18.42.</ref> Ун записаный ай у трактаті Меґілла [[Талмуд|Бабілонського Талмуда]]: {{Цитат 2|Царь Птолемей раз зобрав 72&nbsp;Старшин. Ун розмістив їх по 72&nbsp;комнатах, кажджого в окрему, не кажучи їм, зашто їх узвав. Ун ид кажджому зайшов у комнату и вповів: „Напиши ми Тору [[Моісей|Моше]], твого учителя“. Буг поклав кажджому из них у серце, обы товмачив так ипенці само, ги вшыткі другі.<ref name=Megillah />}} Філон Александрійськый пише, ож число товмачув ся убирало через узываня шести представителюв кажджого из Дванадцяти колін Ізраїля, айбо точность сиї інформації пуд сомнівом, бо тото значит, ож дванадцять племен на тот час щи екзистовали у період правліня Птолемея, тай ож Десять страченых племен не были насилу переселені Ассірійов перед 500&nbsp;роками.<ref name="Shavitsky2012">{{Cite book|last=Ziva|first=Shavitsky|title=The Mystery of the Ten Lost Tribes: A Critical Survey of Historical and Archaeological Records relating to the People of Israel in Exile in Syria, Mesopotamia and Persia up to ca. 300 BCE|url=https://archive.org/details/mysteryoftenlost0000shav|publisher=Cambridge Scholars Publishing|year=2012|isbn=978-1-4438-3502-2|location=Cambridge, England}}</ref> Не вшыткоє населеня десяти племен ся розчинило, їх часті найшли притулок у Єрусалимови тай усокотили себе и свуй родовод. Подля пузнішої рабинської традиції (котра держала грецькоє товмачіня покрученов верзійов сакралного текста, неплатнов про хоснованя у [[Сінаґоґа|сінаґозі]]), Септуаґінта была вручена Птолемейови перед двома днями до говіня 10.&nbsp;тевета.<ref name="Toy1906" /><ref name="Turim">Тур Орах Хаїм 580, цитувучи Багаґа.</ref> Подля 3.&nbsp;фраґмента Арістобула Александрійського, часті Закона были потовмачені из іврита на грецькый язык задовго до верзії Септуаґінты. Ун писав, ож [[Платон]] и [[Пітаґор]] знали Жыдувськый закон тай іншпіровали ся ним.<ref name="Yarbro">A. Yarbro Collins, ''Aristobulus (Second Century B.C.). A New Translation And Introduction'', in James H. Charlesworth (1985), ''The Old Testament Pseudoepigrapha'', Garden City, NY: Doubleday & Company Inc., Volume 2, {{ISBN|0-385-09630-5}} (Vol. 1), {{ISBN|0-385-18813-7}} (Vol. 2), p. 831.</ref> У передслові свого товмачіня Септуаґінты (1844) Ланцелот Чарлз Лі Брентон соглашат ся, ож майскорі авторами Септуаґінты были александрійські жыдове, айбо удмітує письмо Арістея ги благородну брехню. Умісто того, ун каже, ож посправді ся назывка „Септуаґіанта“ появила позад того, ож майперва верзія была загната авторами на жыдувськый сінедріон (сангедрін) у Александрії про редактуру тай одобреня.<ref name="Brenton1844">{{cite book|editor-link2=|translator-last1=Brenton|translator-first1=Lancelot Charles Lee|translator-link1=Lancelot Charles Lee Brenton|edition=1st|volume=1|title=The Septuagint version of the Old Testament|chapter=Preface|pages=vii|publisher=Samuel Bagster and Sons|location=London|year=1844|url=https://archive.org/details/septuagintversio00bren/page/n13/mode/2up}}</ref> Александрійські жыды празновали товмачіня кажджоручным фестівальом на острові Фарос, де стояв Александрійськый маяк&nbsp;— місто, де, як ся держало, над товмачіньом ишла робота.<ref>{{Cite book|last=Barclay|first=John M. G.|title=Jews in the Mediterranean Diaspora: from Alexander to Trajan (323 BCE–117 CE)|date=1998|publisher=T&T Clark|isbn=978-0-567-08651-8|edition=|location=Edinburgh|pages=424}}</ref> Верзія за датованя товмачіня Танаха 3.&nbsp;сторочам&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. ся пудпорує шором факторув, у тум числі тым, ож його грецькый язык указує ранньоє грецькоє койне, а його ранні рукописы тай перві знамі референції на нього ся датувут 2.&nbsp;ст.&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.<ref name="Lee1983">J.A.L. Lee, A Lexical Study of the Septuagint Version of the Pentateuch (Septuagint and Cognate Studies, 14. Chico, CA: Scholars Press, 1983; Reprint SBL, 2006)</ref> По Торі, другі книгы ся товмачили далші два вадь три стороча. Неясно котра из них была потовмачена коли вадь де; котрісь годні были быти потовмачені двараз (у разных верзійох), а пак удредаґовані.<ref name="Kalvesmaki">Joel Kalvesmaki, [http://www.kalvesmaki.com/LXX/The Septuagint]{{Dead link|date=June 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Кваліта и стиль товмачув ся рузнили уд книгы до книгы, уд буквалного товмачіня тай парафраза до інтерпретативного стиля. Процес товмаченя Септуаґінты тай из Септуаґінты у другі верзії годен быти поділеный на дакулко крокув: грецькый текст ся писав у соціалнум окруженю гелленістичного юдаїзма тай быв завершеный до 132.&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. Из пошыріньом раннього християнства, тота Септуаґінта была у свою очерідь потовмачена на [[Латиньскый язык|латину]] у дакулкох верзіях, колективно названых Vetus Latina, на котрі ся тоже знало казати „Септуаґінта“,<ref name="Linde2015">Cornelia Linde, [https://books.google.com/books?id=RxjGBwAAQBAJ&pg=PA12 ''How to Correct the Sacra Scriptura? Textual Criticism of the Bible between the Twelfth and Fifteenth Century,''] Society for the Study of Medieval Languages and Literature 2015 {{ISBN|978-0907570448}} pp.&nbsp;9ff, 29ff.</ref><ref name="ABRL">[https://books.google.com/books?id=owd9zig7i1oC&pg=PA369 ''Life after death: a history of the afterlife in the religions of the West'' (2004)], Anchor Bible Reference Library, Alan F. Segal, p.363</ref><ref name="Dorival1988">Gilles Dorival, Marguerite Harl, and Olivier Munnich, ''La Bible grecque des Septante: Du judaïsme hellénistique au christianisme ancien'' (Paris: Cerfs, 1988), p.111</ref> раз у Александрії, пак ай поза нив.<ref name="Jobes2001" /> Септуаґінта стала основов про старословянську, сірійську, староарменську, староґрузинську тай коптську верзії християнського Старого Завіта.<ref name="Würthwein1995">Ernst Würthwein, ''The Text of the Old Testament,'' trans. Errol F. Rhodes, Grand Rapids, Mich.: Wm. Eerdmans, 1995.</ref> == Язык == Септуаґінта написана грецькым койне. Подакотрі секції обсягувут [[Гебраїзм|гебраїзмы]]: ідіомы тай фразы из гебрейського и арамайського языкув.<ref name="Swete1989">H. B. Swete, ''An Introduction to the Old Testament in Greek,'' revised by R.R. Ottley, 1914; reprint, Peabody, Mass.: Hendrickson, 1989.</ref> Другі книгы, такі ги Даніел и Пословиці, мавут май силный грецькый влив.<ref name="Dines2004" /> Товмачіня годно дасти представленя за передмасоретськый іврит; многі власні назывникы у нюм ся пишут из помочов букв на означіня грецькых голосных, кой товдышні тексты у івриті не мали ''[[нікуд]]'', т.&nbsp;є.&nbsp;означованя голосных у гебрейськум тексті. Айбо неправдоподобно, ож ушыткі звукы біблійного іврита мали еквіваленты у грецькуй бесіді. == Никайте щи == * [[Біблія]] * [[Юдаїштська Біблія]] == Референції == <references /> [[Катеґорія:Христианска литература]] 0cdxehq2avkrocl94e6ymd2f5aw1esb Вылтава 0 23429 168509 158167 2026-08-20T20:53:00Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168509 wikitext text/x-wiki '''Вы́лтава''' вадь '''Влтава''' ({{Lang-cs|Vltava}} {{Audio-IPA|Cs-Vltava.ogg|[ˈvl̩tava]}}; {{lang-de|Moldau}} {{Audio-IPA|de-Moldau.ogg|[ˈmɔldaʊ]}}) є майдовга [[ріка]] у [[Чеська републіка|Чеськуй републіці]], ліва приток [[Лаба|Лабы]] (Елбы). Она тече попри [[Шумава|Шумаву]] тай пак на сівер через [[Богемія|Богемію]], через [[Чеськый Крумлов]], [[Чеські Будейовіці]] тай [[Прага|Прагу]]. Вылтаву знавут кликати „націоналнов чеськов ріков“.<ref>{{cite book|last1=Mahoney|first1=William|title=The History of the Czech Republic and Slovakia|url=https://archive.org/details/historyofczechre0000maho|date=2001|publisher=ABC-CLIO|isbn=0313363064|page=[https://archive.org/details/historyofczechre0000maho/page/3 3]}}</ref> == Етимолоґія == И чеська назывка {{Lang|cs|''Vltava''}}, и німецька {{Lang|de|''Moldau''}}, держит ся, походят уд староґерманського словоспоєня ''{{lang|gem-x-proto|wilt ahwa}}'' „дика вода“ (пор.&nbsp;из {{Lang-la|aqua}}).<ref>{{Cite journal|last1=Šmilauer|first1=Vladimír|title=O jménech našich řek|trans-title=Names of our rivers|journal=Naše řeč|volume=30|issue=9–10|pages=161–165|publisher=Ústav pro jazyk český|year=1946|url=http://nase-rec.ujc.cas.cz/archiv.php?art=3983|issn=0027-8203|language=cs}}</ref> У Annales Fuldenses (872&nbsp;н.&nbsp;е.) ріку называвут ''{{lang|la|Fuldaha}}''; уд 1113&nbsp;н.&nbsp;е. ся фіксує форма ''{{lang|zlw|Wultha}}''. У Chronica Boemorum (1125&nbsp;н.&nbsp;е.) першый раз ся трафлят чеська форма ''{{lang|cs|Wlitaua}}''.<ref>{{cite web |title=The Vltava River – Historical Communication Link in the Český Krumlov Region |url=http://www.ckrumlov.info/docs/en/region_histor_vltava.xml |website=Český Krumlov – UNESCO World Heritage |access-date=19 June 2015 |date=2023 |quote=The length of its flow to the mouth of the river to the Labe River near Mělnik is 430.2 km. Down to Český Krumlov it has a catchment area of 1,339 km2, the whole basin of the Vltava river is 28,090 km2. }}</ref> == Тук == [[File:Vltava,_čtvrť_Sedlec_a_PR_Podhoří.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Vltava,_%C4%8Dtvr%C5%A5_Sedlec_a_PR_Podho%C5%99%C3%AD.jpg|міні|Vltava from [[:en:Bohnice|Bohnice]] viewing point]] Вылтава ся зачинат излитьом двох рік, май довгої Теплої Вылтавы ({{Lang-cs|Teplá Vltava}}) тай Студеної Вылтавы ({{Lang-cs|Studená Vltava}}), котре тече из [[Баварія|Баварії]]. Из перспективы управліня водныма ресурсами, Вылтава тай Тепла Вылтава тото єдна ріка из єдным нарахованьом річных кіломийтрув. Тепла Вылтава зачинат ся у муніціпалітеті Квілда, у Шумаві, на схылі Чорної горы 1174&nbsp;м над морьом. Уєдно из Теплов Вылтавов Вылтава ся тягне 431.3&nbsp;км; без Теплої Вылтавы&nbsp;— 377.0&nbsp;км. Ріка тече на сівер через Богемію, через [[Чеськый Крумлов]], [[Чеські Будейовіці]] тай [[Прага|Прагу]]. Она ся зливат из [[Лаба|Лабов]] (Елбов) у Мнєлнікови на высоті 156&nbsp;м. Розлука у высоті межи жерелом и устьом 1018&nbsp;м.<ref>{{cite web |title=Základní charakteristiky toku Vltava a jeho povodí |url=https://www.dibavod.cz/download.php?id_souboru=2238 |publisher=T. G. Masaryk Water Research Institute |language=cs |access-date=2024-10-22 }}</ref><ref>{{cite web |title=Základní charakteristiky toku Teplá Vltava a jeho povodí |url=https://www.dibavod.cz/download.php?id_souboru=2236 |publisher=T. G. Masaryk Water Research Institute |language=cs |access-date=2024-10-22 }}</ref> Басен Вылтавы має 28,089.9&nbsp;км², т.&nbsp;є.&nbsp;булше половины Богемії тай дас третину вшыткої території Чеської републікы.<ref>[http://www.lfu.bayern.de/wasser/gewaesserverzeichnisse/doc/tab_alle.xls Complete table of the Bavarian Waterbody Register] by the Bavarian State Office for the Environment (xls, 10.3 MB)</ref> Идучи через Прагу, Вылтава ся переходит 18&nbsp;мостами (у тому числі [[Карлув муст|Карловым мостом]]).<ref>{{cite web |url=https://www.avantgarde-prague.com/about-prague/?utm_medium=redirect&utm_source=direct&utm_campaign=direct |title=About Prague |work=Avantgarde Prague |access-date=11 April 2024 |quote=River Vltava (Moldau in German): It flows from south to north through the city for 31 kilometres, before joining the River Elbe near Prague. Nineteen bridges span the river. }}</ref> Вода из рікы ся хосновала на питя до 1912.&nbsp;рока, коли Віноградська водна турня перестала помповати воду. Айбо ріка є жерелом питьової воды, кідь жерела Желівка тай Каране переставут робити авадь идут на ремонт. Водообробна штація Подоля готова на такі трафункы; про вто ся хоснувут май строгі реґулації против засміченя довгої части рікы над штаційов. Майдовгыма притоками Вылтавы сут:<ref>{{cite web |title=Vodní toky |url=https://mapy.chmi.cz/ords/chmi_app/r/fewshlprf/stream-list? |work=Evidence hlásných profilů |publisher=Český hydrometeorologický ústav |language=cs |access-date=2024-10-22 }}</ref> {| class="wikitable" !Притока !Довгота (км) !Річні км !Бук |- |Беровнка |244.6 |63.4 |лівый |- |Сазава |225.9 |78.3 |правый |- |Лужніця |197.9 |202.2 |правый |- |Отава |134.8 |169.1 |лівый |- |Малше |96.0 |240.0 |правый |- |Мастнік |49.5 |104.6 |правый |- |Коцаба |47.7 |82.8 |лівый |- |Баковськый потук |44.6 |13.7 |лівый |- |Бездревськый потук |43.1 |231.0 |лівый |- |Рокытка |37.2 |47.4 |правый |- |Ботіч |33.8 |55.2 |правый |- |Полечніця |32.8 |281.3 |лівый |- |Кржемжськый потук |31.8 |258.5 |лівый |} Из строго гідролоґічного позора, тото Лаба над Мнєлніком є притоков Вылтавы, а не навборот&nbsp;— позад того, ож Вылтава май довга (434&nbsp;км против 294&nbsp;км Лабы), має май читавый розлив тай май великый басен; айбо позад того, ож у точці злитя Лаба тече крузі головну долину прямов линійов, удносно котрої Вылтава затікат пуд прямым кутом, тук рікы долув ся вызначат ги Лаба. == Референції == <references /> b4n25m7fgy6iea0dpd11tye1za0tc7u Лінґва франка 0 23447 168531 164055 2026-08-20T21:24:05Z InternetArchiveBot 22034 Add 4 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168531 wikitext text/x-wiki [[Файл:The_Harmsworth_atlas_and_Gazetter_1908_Trade_language_world_map.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:The_Harmsworth_atlas_and_Gazetter_1908_Trade_language_world_map.jpg|міні|Мапа діловых языкув світа у 1908.&nbsp;рокови з ''The Harmsworth Atlas and Gazetteer'']] '''Лі́нґва фра́нка''' ({{Lang-it|'''lingua franca'''}}, букв.&nbsp;„франкськый язык“) вадь '''ворошны́й язы́к''', '''помучны́й язы́к''', '''язы́к май шыро́кої комуніка́ції''' є [[язык]], котрый ся систематично хоснує, обы уможнити комунікацію межи ґрупами людий, котрі не мавут ворошного рудного языка вадь діалекта; часто тото третьый язык, далекый уд рудных язык обох бесідникув.<ref>Viacheslav A. Chirikba, "The problem of the Caucasian Sprachbund" in Pieter Muysken, ed., ''From Linguistic Areas to Areal Linguistics'', 2008, p. 31. {{ISBN|90-272-3100-1}}</ref> Лінґвы франкы ся розвивали по світу бігом історії людства, пораз позад діловых (наприклад про торгованя), културных, реліґійных, дипломатичных причин, адміністративного удобства, ги спосуб обміньовати ся інформаційов межи научниками разных націоналностий.<ref name="Nye">{{cite journal|last1=Nye|first1=Mary Jo|title=Speaking in Tongues: Science's centuries-long hunt for a common language|journal=Distillations|year=2016|volume=2|issue=1|pages=40–43|url=https://www.sciencehistory.org/distillations/magazine/speaking-in-tongues|access-date=20 March 2018|archive-date=3 August 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200803130801/https://www.sciencehistory.org/distillations/magazine/speaking-in-tongues|url-status=live}}</ref><ref name="Gordin">{{cite book|last1=Gordin|first1=Michael D.|title=Scientific Babel: How Science Was Done Before and After Global English|url=https://archive.org/details/scientificbabelh00unse|date=2015|publisher=University of Chicago Press|location=Chicago, Illinois|isbn=9780226000299}}</ref> Термін ся взяв из середньовічного [[Піджін|піджіна]] з [[Романські языкы|романськов]] основов, [[Середземноморська лінґва франка|середземноморської лінґвы франкы]] (котра ся щи знає ги ''сабір''). Она ся хосновала головно на торгованя у Середземноморськум басені уд 11. по&nbsp;19.&nbsp;стороча.<ref>{{Cite book|date=1975|title=Italian-Based Pidgins and Lingua Franca|series=Oceanic Linguistics Special Publications|volume=14|pages=70–72}}</ref> [[Світовый язык]]&nbsp;— бесіда, котров приказує межинародно повно челяди&nbsp;— тото язык, котрый годен функціонално быти світовов лінґвов франков. Прикладом сучасної лінґвы франкы тай світового языка є [[Анґліцькый язык|анґліцька бесіда]]. == Етимолоґія == Термін „лінґва франка“ походит уд [[Середземноморська лінґва франка|середземноморської лінґвы франкы]] (''сабіра''), [[Піджін]]ового языка, котрый хосновала на комерцію челядь по [[Левант]]ови тай у восточному [[Середземноморя|Середземноморьови]] уд пузнього [[середньовіча]] до 18.&nbsp;стороча, головно у період [[Ренесанція|Ренесанса]].<ref>{{Cite encyclopedia|url=https://www.britannica.com/topic/lingua-franca|title=lingua franca {{!}} linguistics|encyclopedia=Encyclopædia Britannica|access-date=8 August 2017|archive-date=31 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200731180042/https://www.britannica.com/topic/lingua-franca|url-status=live}}</ref><ref name=":0">{{Cite book|url=http://www.termcoord.eu/wp-content/uploads/2013/08/Lingua_franca.pdf|title=Lingua Franca: Chomera or Reality?|year=2010|publisher=Publ. Office of the Europ. Union|isbn=9789279189876|access-date=15 December 2018|archive-date=27 February 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200227090056/https://termcoord.eu/wp-content/uploads/2013/08/Lingua_franca.pdf|url-status=live}}</ref> У тот час, „лінґвов франков“ реґіона стала спрощена мішанка головно таліянського языка (у восточнум Середземноморьови) тай іспанського (у западнум) из ворохом позычок из [[Ґрецькый язык|грецького]], [[Славяньскы языкы|славянськых]], [[Арабскый язык|арабського]], [[Турецькый язык|турецького]] языкув, хоть поєдны научникы удстоювут думку, ож середземноморська лінґва франка была просто кылаво хоснованов таліянськов бесідов.<ref name=":4">{{Cite journal|last=Dursteler|first=Eric R.|title=Speaking in Tongues: Language and Communication in the Early Modern Mediterranean|date=2012|journal=Past & Present|issue=217|pages=47–77|doi=10.1093/pastj/gts023}}</ref> Буквално „лінґва франка“ ({{Lang-it|lingua franca}}) значит „франкськый язык“, што скапчано из {{Lang-grc|Φρᾰ́γκοι ''Phránkoi''}} тай {{Lang-ar|إِفْرَنْجِي ''ʾifranjiyy''}}. У пузнюй Бізантськуй імперії терміном „франкы“ означовали вшыткых западных европейцюв.<ref name="HEL">{{cite book|url=http://www.komvos.edu.gr/dictonlineplsql/simple_search.display_full_lemma?the_lemma_id=16800&target_dict=1|title=''Lexico Triantaphyllide'' online dictionary, Greek Language Center (''Kentro Hellenikes Glossas''), lemma Franc ( Φράγκος ''Phrankos''), ''Lexico tes Neas Hellenikes Glossas'', G.Babiniotes, Kentro Lexikologias(Legicology Center) LTD Publications|publisher=Komvos.edu.gr|year=2002|isbn=960-86190-1-7|quote=Franc and (prefix) franco- (Φράγκος ''Phrankos'' and φράγκο- ''phranko-'')|access-date=18 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20120324054919/http://www.komvos.edu.gr/dictonlineplsql/simple_search.display_full_lemma?the_lemma_id=16800&target_dict=1|archive-date=24 March 2012|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web |url=https://archive.org/details/etymologicaldict00weekuoft/ |title=An etymological dictionary of modern English : Weekley, Ernest, 1865–1954 : Free Download & Streaming : Internet Archive |access-date=18 June 2015 }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20141012185830/http://www.scribd.com/doc/14047074/Dictionary-English-Etymology-Origins-A-Short-Etymological-Dictionary-of-Modern-English-Rouledge-1958-Parridge] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141012185830/http://www.scribd.com/doc/14047074/Dictionary-English-Etymology-Origins-A-Short-Etymological-Dictionary-of-Modern-English-Rouledge-1958-Parridge|date=12 October 2014}}</ref><ref>{{Cite journal|last=House|first=Juliane|date=2003|title=English as a lingua franca: A threat to multilingualism?|journal=Journal of Sociolinguistics|language=en|volume=7|issue=4|pages=557|doi=10.1111/j.1467-9841.2003.00242.x|issn=1467-9841|doi-access=free}}</ref> Перенесеня значіня тай трансформацію „лінґвы франкы“ в общу назывку про піджіны, креолы тай другі формы помучных авадь колоченых языкув приписувут теорії, ож піджінові языкы ся зачали масово появляти уже у 16.&nbsp;столітьови позад европськых колонізацій [[Америка|Америкы]], [[Африка|Африкы]] тай [[Азія|Азії]].<ref>{{Cite journal|last=Brosch|first=C.|date=2015|title=On the Conceptual History of the Term Lingua Franca|journal=Apples: Journal of Applied Language Studies|volume=9|issue=1|pages=71–85|doi=10.17011/apples/2015090104|doi-access=free}}</ref> == Приклады == === Історичні лінґвы франкы === [[Файл:Ephesians_2,12_-_Greek_atheos.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Ephesians_2,12_-_Greek_atheos.jpg|міні|[[Грецькоє койне]]]] Лінґвы франкы ся хосновали щи у античні часы. [[Аккадськый язык]] быв ворошным языком великої части западної Азії позад дакулкох пережых імперій, докідь го не замістила [[Арамайськый язык|арамайська бесіда]].<ref>Ostler, 2005 pp. 38–40</ref><ref>Ostler, 2010 pp. 163–167</ref> [[Санскріт]] історично быв лінґвов франков у булшині южної Азії.<ref>The Last Lingua Franca: English Until the Return of Babel. Nicholas Ostler. Ch.7. {{ISBN|978-0802717719}}</ref><ref>A Dictionary of Buddhism p.350 {{ISBN|0191579173}}</ref><ref>Before the European Challenge: The Great Civilizations of Asia and the Middle East p.180 {{ISBN|0791401685}}</ref> Написы тай літературні доказы указувут, ож санскріт быв хоснованый у юговосточнуй и централнуй Азії зачинавучи 1.&nbsp;тысячрочом н.&nbsp;е., через монахув, реліґійных паломникув и торговцюв.<ref>{{cite book|author=Sheldon Pollock|editor=Jan E. M. Houben|title=Ideology and Status of Sanskrit|url=https://books.google.com/books?id=_eqr833q9qYC|year=1996|publisher=BRILL Academic|isbn=978-90-04-10613-0|pages=197–223 with footnotes|access-date=19 March 2022|archive-date=17 October 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221017152353/https://books.google.com/books?id=_eqr833q9qYC|url-status=live}}</ref><ref>{{cite book|author1=William S.-Y. Wang|author-link1=William S-Y. Wang|author2=Chaofen Sun|title=The Oxford Handbook of Chinese Linguistics|url=https://books.google.com/books?id=YqT4BQAAQBAJ|year=2015|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-985633-6|pages=6–19, 203–212, 236–245|access-date=19 March 2022|archive-date=17 October 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221017152357/https://books.google.com/books?id=YqT4BQAAQBAJ|url-status=live}}</ref><ref>{{cite book|last=Burrow|first=Thomas|title=The Sanskrit Language|year=1973|edition=3rd, revised|location=London|publisher=Faber & Faber|pages=63–66}}</ref> До зачатка 20.&nbsp;стороча [[літературный китайськый язык]] служив ги лінґва франка тай дипломатичный язык у восточнуй Азії, у тум числі у [[Китай|Китайови]], [[Корея|Кореї]], [[Японська імперія|Японії]], [[Корольство Рюкю|Рюкюйови]] тай [[Вєтнам]]ови.<ref>{{Cite web |date=2015-04-28 |title=Reclaiming a Common Language {{!}} BU Today |url=https://www.bu.edu/articles/2015/reclaiming-a-common-language/ |access-date=2023-07-23 |website=Boston University |language=en }}</ref> На зачаткови 20.&nbsp;ст.&nbsp;[[пай-хуа]] (писаный говореный китайськый язык) замінив класичный китайськый у Китаї и став як писанов, так и говоренов лінґвов франков про носителюв разных китайськых языкув; позад спадавучого влива Китая на восточну Азію, класичный китайськый у роли лінґвы франкы у тум реґіоні замінила анґліцька бесіда. [[Грецькоє койне]] было лінґвов франков гелленістичної културы. Грецькоє койне (сучасный {{Lang-el|Ελληνιστική Κοινή ''Ellinistikí Kiní''}} „ворошный грецькый“; {{IPA2|elinistiˈci ciˈni}}), щи знамоє ги александрійськый діалект, ворошный аттичный, гелленістичный вадь біблійный грецькый, быв ворошнов надреґіоналнов формов грецької бесіды, говореної бігом гелленістичного періода, періодув Римської імперії тай ранньої Бізантської імперії. Грецькоє койне ся розвило позад пошыріня грецької бесіды по завойованьох Александра Великого у 4.&nbsp;ст.&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. тай служило лінґвов франков булшої части Середземноморя тай Середнього Востока далші столітя.<ref name="Bubenik">{{cite book|last=Bubenik|first=V.|year=2007|chapter=The rise of Koiné|editor=A. F. Christidis|title=A history of Ancient Greek: from the beginnings to late antiquity|location=Cambridge|publisher=University Press|pages=342–345}}</ref> Латинськый язык позад влива [[Римська републіка|Римської републікы]] став домінантнов бесідов у [[Італія (ґеоґрафічный реґіон)|Італії]] тай пак по реґіонах [[Римська імперія|Римської імперії]]. Даже по падіню Западної римської імперії латина ся лишала ворошным языком комунікації, наукы тай академії у Европі онь до 18.&nbsp;стороча, коли другі реґіоналні языкы (у тому числі наслідникы латины, романські языкы) замінили латинськый у академічных и політичных контекстах. Из часом латина стала подля сучасної лінґвістичної дефініції [[Мертвый язык|мертвов бесідов]]. [[Старотамілськый язык]] даколи быв лінґвов франков читавої части стародавнього Тамілакама тай [[Шрі Ланка|Шрі Ланкы]]. Історик Джон Ґай каже, ож тамілськый бів ай лінґвов франков про ранньых морськых купцюв из Індії.<ref name="scroll.in">{{citation|title=Scroll.in – News. Politics. Culture.|date=6 February 2015|url=http://scroll.in/article/704603/Step-aside%2C-Gujaratis%3A-Tamilians-were-India%27s-earliest-recorded-maritime-traders|access-date=29 March 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20150208095602/http://scroll.in/article/704603/Step-aside%2C-Gujaratis%3A-Tamilians-were-India%27s-earliest-recorded-maritime-traders|archive-date=8 February 2015|url-status=live|publisher=scroll.in}}</ref> Бесіда тай єї діалекты шыроко ся хосновали у Кералі ги адміністративный, літературный тай простонародный язык до 12.&nbsp;ст.&nbsp;н.&nbsp;е.<ref>{{Citation|last1=Murthy|first1=Srinivasa|title=Essays on Indian History and culture: Felicitation volume in Honour of Professor B. Sheik Ali|pages=85–106|year=1990|place=New Delhi|publisher=Mittal|isbn=978-81-7099-211-0|last2=Rao|first2=Surendra|last3=Veluthat|first3=Kesavan|last4=Bari|first4=S.A.}}</ref> „<nowiki/>[[Класичный маорськый язык]]<nowiki/>“ ото ретроспективна назывка языка Сіверного и Южного островув, изформованого из многых взайимнорозумливых діалектув, котрым приказовало місноє обывательство 800&nbsp;рокув перед европськым заселеньом [[Нова Зеландія|Нової Зеландії]].<ref>''Ko Aotearoa Tēnei, Te Taumata Tuarua - Wai 262'' (2011), Waitangi Tribunal, pp. 41</ref><ref>Preservation of Classical Maori', from An Encyclopaedia of New Zealand, edited by A.H. McLintock. Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand URL: <nowiki>http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/maori-language/page-10</nowiki> (accessed 16 Mar 2024)</ref><ref>{{Cite book|last=Belich|first=Jamie|title=Making Peoples: A History of New Zealanders|url=https://archive.org/details/makingpeopleshis0000beli|date=1996|publisher=Penguin Books New Zealand|isbn=9781742288222|edition=1st|location=Auckland|publication-date=1996|pages=[https://archive.org/details/makingpeopleshis0000beli/page/57 57],67|language=English}}</ref><ref>{{Cite web |title=New Zealand literature - Modern Maori, Poetry, Novels {{!}} Britannica |url=https://www.britannica.com/art/New-Zealand-literature/Modern-Maori-literature |access-date=2024-03-15 |website=www.britannica.com |language=en }}</ref><ref>''High or Classical Māori:'' Salient. Victoria University Student Newspaper. Volume 36, Number 21. 5 September 1973</ref> [[Маорі]] мали ворошный язык, котрый хосновали на торгы, межиплеменноє бесідованя на ''[[марае]]'' (реліґійных містах полінезькых народув) тай ошколованя через ''вананґы''.<ref>https://teara.govt.nz/en/economic-history/page-2</ref><ref>{{Cite web |last=Brar |first=Atarjit |title=LibGuides: The Polynesian expansion across the Pacific: Maori |url=https://libguides.stalbanssc.vic.edu.au/polynesian-expansion/maori |access-date=2023-09-12 |website=libguides.stalbanssc.vic.edu.au |language=en }}</ref> По пудписаньови Договора Вайтанґі, маорськый язык быв лінґвов франков Новозеландської колонії, докідь його не змістив анґліцькый.<ref name="History of the Māori language">{{Cite web |title=History of the Māori language |url=https://nzhistory.govt.nz/culture/maori-language-week/history-of-the-maori-language |access-date=2023-09-12 |website=nzhistory.govt.nz |language=en }}</ref><ref>{{Cite web |title=The Post |url=https://www.thepost.co.nz/nz-news/350124740/ok-monolingual-boomer-you-might-be-having-your-final-moment-sun#:~:text=At%20the%20advent%20of%20colonisation,language%20of%20trade%20and%20education. |access-date=2024-03-15 |website=www.thepost.co.nz }}</ref> Шыроко приятым быв попис маорського ги лінґвы франкы Нової Зеландії 19.&nbsp;ст.<ref>Benton, Richard A. "Changes in Language Use in a Rural Maori Community 1963-1978." ''The Journal of the Polynesian Society'', vol. 89, no. 4, 1980, pp. 455–78. ''JSTOR'', <nowiki>http://www.jstor.org/stable/20705517</nowiki>. Accessed 15 Mar. 2024.</ref><ref name=":7">{{Cite web |title=The Post |url=https://www.thepost.co.nz/nz-news/350124740/ok-monolingual-boomer-you-might-be-having-your-final-moment-sun#:~:text=At%20the%20advent%20of%20colonisation,language%20of%20trade%20and%20education. |access-date=2024-03-15 |website=www.thepost.co.nz }}</ref><ref>{{Cite web |last=Coffey |first=Clare |title=Demand For Māori Language Skills at Work Rises in New Zealand |url=https://lightcast.io/resources/blog/demand-for-maori-language-skills-at-work-rises-in-new-zealand |access-date=2024-03-15 |website=Lightcast |language=en }}</ref><ref>{{Cite web |title=Revitalizing Endangered Languages |url=https://www.iar-gwu.org/blog/vsba8c5mqrhvufzl4gjfmqz39e20x0 |access-date=2024-03-15 |website=THE INTERNATIONAL AFFAIRS REVIEW |language=en-US }}</ref> На зачаткови язык мусіли учити вшыткі европські тай китайські міґранты у Новуй Зеландії,<ref name="Revitalizing Endangered Languages">{{Cite web |title=Revitalizing Endangered Languages |url=https://www.iar-gwu.org/blog/vsba8c5mqrhvufzl4gjfmqz39e20x0 |access-date=2023-09-12 |website=THE INTERNATIONAL AFFAIRS REVIEW |language=en-US }}</ref><ref>{{Cite web |last=Coffey |first=Clare |title=Demand For Māori Language Skills at Work Rises in New Zealand |url=https://lightcast.io/resources/blog/demand-for-maori-language-skills-at-work-rises-in-new-zealand |access-date=2024-03-15 |website=Lightcast |language=en }}</ref><ref>{{Cite web |title=The Post |url=https://www.thepost.co.nz/nz-news/350124740/ok-monolingual-boomer-you-might-be-having-your-final-moment-sun#:~:text=At%20the%20advent%20of%20colonisation,language%20of%20trade%20and%20education. |access-date=2024-03-15 |website=www.thepost.co.nz }}</ref> бо маорі были булшинов населеня, володіли практично вшытков земльов и керовали економіков до 1860.&nbsp;рокув.<ref name="Revitalizing Endangered Languages" /><ref>{{Cite web |last=Keane |first=Basil |date=11 March 2020 |title=Te Māori i te ohanga – Māori in the economy - Māori enterprise, 1840 to 1860 |url=https://teara.govt.nz/en/te-maori-i-te-ohanga-maori-in-the-economy/page-3 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20240315040836/https://teara.govt.nz/en/te-maori-i-te-ohanga-maori-in-the-economy/page-3 |archive-date=15 March 2024 |access-date=19 November 2024 |website=Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand }}</ref> Дискримінаційні законы ги Акт за нативні школы 1867.&nbsp;рока мали читаву роль у зміщеньови маорського языка з ролі лінґвы франкы.<ref name="History of the Māori language" /> [[Соґдськый язык]] ся хосновав на торгы межи носителями разных языкув по [[Шовковый путь|Шовковому пути]], и зато носителі соґдського ся брали на роботу товмачами у Китаї періода дінастії Танґ.<ref>{{Cite book|last=Lung|first=Rachel|title=Interpreters in Early Imperial China|publisher=John Benjamins Publishing Company|year=2011|isbn=9789027284181|pages=151–154}}</ref> Соґды так само помогли пошырити вірованя и тексты, у тум числі [[Будгізм|будгістські]] тай [[Хрістіанство|християнські]], вдяку своюй можности комуніковати з многыма народами реґіона свойов руднов бесідов.<ref>{{Cite web |title=Who Were the Sogdians, {{!}} The Sogdians |url=https://sogdians.si.edu/introduction/ |access-date=2021-05-10 |website=sogdians.si.edu |archive-date=11 September 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210911220242/https://sogdians.si.edu/introduction/ |url-status=live }}</ref> [[Старославянськый язык]] быв первым славянськым [[Літературный язык|літературным языком]]. Межи 9. тай&nbsp;11.&nbsp;ст.&nbsp;ун быв лінґвов франков читавої части головно славянськых держав тай населень у юговосточнуй и восточнуй Европі, котрый ся хосновав на [[Літурґія|літурґії]] тай церьковну орґанізацію, у културных, літературных, школовалных и дипломатичных контекстах, ги офіціный и націоналный язык у трафункови [[Болгарія|Болгарії]]. На зачаткови про запис старославянського у школах ся хосновав [[глаголичный алфавіт]] (глаголиця), айбо у 893.&nbsp;рокови у Первуй болгарськуй імперії ун быв офіційно заміненый [[Кириличный алфавіт|кириличным]] (кирилицьов). Старославянськый ся пошырив у другі юговосточно-, централно- тай восточноевропські славянські землі, головно [[Горватія|Горватію]], [[Сербія|Сербію]], [[Богемія|Богемію]], [[Мала Польща|Малу Польщу]] тай княжества [[Кийовська Русь|Кийовської Руси]], при тум усокочувучи свої характерно южнославянські языкові рисы. Ун ся пошырив ай на не домак славянські території межи Карпатськыма горами, Дунайом и Чорным морьом, у Валащину тай Молдавію. На днешньый день кириличноє письмо ся хоснує про многі языкы Евразії тай націоналну письмову систему разных славянсько-, тюрксько-, монґолсько-, уралсько-, кавказько- тай іранськоязычных крайин юговосточної, восточної Европы, Кавказа, централної, сіверної тай восточної Азії. [[Середземноморська лінґва франка]] была головно закладена на таліянськум языку и провансальськум діалекті. Язык ся хосновав уд 11. по&nbsp;19.&nbsp;стороча у басенови Середземного моря, майбулше у европськых комерційных імперіях таліянськых варошув ([[Ґенова]], [[Венеція]], [[Флоренція]], [[Милано|Мілан]], [[Піза]], [[Сієна]]) тай торговых портах у восточному Середземноморьови.<ref>Henry Romanos Kahane. ''The Lingua Franca in the Levant'' (Turkish Nautical Terms of Italian and Greek Origin)</ref> У період Ренесанса языком културы у головных корольськых дворах тай інтелектуалных кругах Европы ся держав стандартный [[таліянськый язык]]. Тото так было уд 14.&nbsp;ст.&nbsp;до кунця 16.&nbsp;ст., коли його у сівернуй Европі замінив французькый.{{citation needed|date=July 2012}} Таліянські музичні терміны, майбулш означованя динамікы тай темпа, хоснувут ся доднесь.<ref>{{cite news|url=https://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=15040264|title=Italian: The Language That Sings|website=NPR.org|access-date=21 February 2019|archive-date=17 October 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221017152355/https://www.npr.org/2007/10/08/15040264/italian-the-language-that-sings|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.ivirtuosidelloperadiroma.com/en/why-italian-is-the-language-of-music-and-opera/ |title=Why Italian is the language of music and opera |website=I Virtuosi dell'Opera Di Roma |date=4 January 2022 |access-date=10 January 2023 }}</ref> [[Класичный кечуанськый язык|Класичный кечуанськый]]&nbsp;— дві історичні формы [[Кечуанськый язык|кечуанського]], точноє взайимоудношіня тай ступінь похожости межи котрыма сут предметом спорув, и котрі пораз ся брали єдна за другу.<ref>See Itier (2000: 47) for the distinction between the first and second enumerated senses, and the quote below for their partial identification.</ref> Тото: # варіант кечуанського, котрый ся хосновав ги лінґва франка тай адміністративный язык у [[Інкська імперія|Інкськуй імперії]] (1438–1533)<ref name="snow,stark1971">Snow, Charles T., Louisa Rowell Stark. 1971. Ancash Quechua: A Pedagogical Grammar. P.V 'The Quechua language is generally associated with the "classical" Quechua of the Cuzco area, which was used as a lingua franca through Peru and Bolivia with the spread of the Inca Empire'</ref> (щи ''інкська лінґва франка''<ref name=":1">Подля термінолоґії у Durston 2007: 40.</ref>). Позад того, ож інкы не мали письмености, доказув за характеристикы сього варіанта мало и за них не є твердого согласа.<ref>Durston 2007: 40, 322</ref> # варіант кечуанського, котрый ся хосновав на письмі про реліґійні тай урядні процесы у Андськых землях Іспанської імперії, головно у кунци 16. ст. тай первуй половині 17. ст., тай на котрый ся пораз каже, як історично, так и в академії, lengua general („ворошный язык“)<ref>Beyersdorff, Margot, Sabine Dedenbach-Salazar Sáenz. 1994. Andean Oral Traditions: Discourse and Literature. P.275. 'the primarily [[Катехеза|catechetical]] domain of this lingua franca – sometimes referred to as "classical" Quechua'...</ref><ref>Bills, Garland D., Bernardo Valejo. 1969. P. XV. 'Immediately following the Spanish Conquest the Quechua language, especially the prestigious "classical" Quechua of the Cuzco area, was used as a lingua franca throughout the Andean region by both missionaries and administrators.'</ref><ref>Cf. also Durston (2007: 17): 'The 1550–1650 period can be considered both formative and classical in relation to the late colonial and republican production'.</ref><ref>Ник. напр. Taylor 1975: 7–8 про датованя тай назывку ''lengua general'' тай Adelaar 2007: 183 про датованя.</ref> (вадь стандартный колоніалный кечуанськый<ref name=":1" />). [[Аджем-тюркськый язык]] фунґовав ги лінґва франка у Кавказі тай юговосточнум Даґестані, тай шыроко ся хосновав при дворі тай у армії Сафавідського Ірана.<ref>{{cite book|pages=248–261|chapter=14|title=The Turkic Languages|author1=Lars Johanson|author2=Éva Á. Castó|year=1998|publisher=Routledge}}</ref> === Сучасні === ==== Анґліцькый ==== [[Файл:English_language_distribution.svg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:English_language_distribution.svg|міні|Пошыреня анґліцького языка {{legend|#346699|Рудный про булшину населеня}} {{legend|#99ccff|Офіційный авадь адміністративный статус, айбо не є рудным}}]] [[Анґліцькый язык]] ся пораз описує ги майголовна ґлобална лінґва франка, бо хоснувут го ги робочу бесіду люде разных языковых и културных походжінь у разных сферах діялности, а щи ун ся хоснує межинародныма орґанізаціями про комунікацію помежи собов.<ref name=":3">{{Cite web |date=2017-04-25 |title=The Linguistic Colonialism of English |url=https://brownpoliticalreview.org/2017/04/linguistic-colonialism-english/ |access-date=2021-04-24 |website=Brown Political Review |language=en-US |archive-date=24 April 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210424084057/https://brownpoliticalreview.org/2017/04/linguistic-colonialism-english/ |url-status=live }}</ref> Анґліцькый язык майговореный у світі, головно позад історичного світового влива [[Британська імперія|Британської імперії]] тай [[США|Споєных штатув Америкы]].<ref>[https://www.ethnologue.com/22/language/eng English], ''Ethnologue'' (22nd ed., 2019).</ref> Анґліцька бесіда вто єден из офіційных языкув [[Орґанізація Зъєдиненых Націй|Орґанізації Зєдиненых Націй]] тай многых другых межинародных и реґіоналных орґанізацій; она стала ''де факто'' языком [[Дипломатія|дипломатії]], [[Наука|наукы]], межинародных торгув, [[турізм]]а, [[Авіація|авіації]], розваг и [[інтернет]]а.<ref>{{cite web |url=https://www.nytimes.com/2022/01/18/books/review/the-rise-of-english-rosemary-salomone.html |title=How the English Language Conquered the World |last=Chua |first=Amy |website=[[The New York Times]] |date=18 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220301222132/https://www.nytimes.com/2022/01/18/books/review/the-rise-of-english-rosemary-salomone.html |archive-date=1 March 2022 |url-status=live }}</ref> Кой [[Споєноє корольство]] стало колоніалнов державов, анґліцька бесіда яла ся хосновати ги лінґва франка колоній Британської імперії. У поколоніалный період булшина лиш проголосившых независлость держав, котрі мали повно разных [[Автохтонный язык|автохтонных языкув]], продовжили хосновати анґліцькый ги єдну из офіційных бесід&nbsp;— як ото было наприклад у трафунках [[Ґана|Ґаны]] тай [[Южна Африка|Южної Африкы]].<ref name=":3" /> У другых бывшых колоніях из дакулкома офіційныма языками, ги наприклад у [[Сінґапур]]ови тай [[Фіджі]], анґліцькый є головным посередником у школованьови тай лінґвов франков межи громадянами.<ref>{{Cite journal|last=Tan|first=Jason|date=1997|title=Education and Colonial Transition in Singapore and Hong Kong: Comparisons and Contrasts|journal=Comparative Education|volume=33|issue=2|pages=303–312|doi=10.1080/03050069728587}}</ref><ref>{{cite book|chapter-url=https://ewave-atlas.org/languages/68|title=The Electronic World Atlas of Varieties of English|chapter=Pure Fiji English (Basilectal FijiE)|year=2020}}</ref><ref>{{cite web |url=https://fijiluxuryvacation.com/everyone-speak-english-in-fiji/ |title=Why Does Everyone Speak English in Fiji? |work=Raiwasa Private Resort |url-status=dead |access-date=5 December 2023 |date=26 February 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220827143620/https://fijiluxuryvacation.com/everyone-speak-english-in-fiji/ |archive-date=2022-08-27 }}</ref> Даже у крайинах, котрі ся не асоціювут из анґліцькоязычным світом, анґліцькый язык став лінґвов франков у поєдных ситуаційох, де його хоснованя ся держит май ефективным про комунікацію, особено межи ґрупами, котрі чинят носителі разных языкув. У [[Катар]]ови медична комуніта ся чинит головно робутниками з крайин, про котрых анґліцька бесіда не є рудна, айбо у медичных практиках тай болницях медичный персонал часто межи собов комунікує по анґліцькы.<ref name="melf">{{cite web |url=http://bild-lida.ca/journal/volume_2_1_2018/tweedie_johnson/ |title=Listening instruction and patient safety: Exploring medical English as a lingua franca (MELF) for nursing education |first1=Gregory |last1=Tweedie |first2=Robert |last2=Johnson |access-date=6 January 2018 |archive-date=3 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200803074912/http://bild-lida.ca/journal/volume_2_1_2018/tweedie_johnson/ |url-status=live }}</ref> Анґліцькый пораз ся хоснує у [[Швайц]]і у бесідованьови межи людьми, котрі не ділят єден из чотырьох офіційных языкув Швайцу, авадь про комунікацію из чужыма.<ref>{{cite web |url=https://www.swissinfo.ch/eng/english-as-a-common-language-in-switzerland--a-positive-or-a-problem-/46494332 |first=Thomas |last=Stephens |access-date=4 December 2023 |title=English as a common language in Switzerland: a positive or a problem? |date=4 April 2021 }}</ref> У [[Европська унія|Европськуй унії]] хоснованя анґліцького ги лінґвы франкы привело ид изглядованям потенційного выника евроанґліцького діалекта.<ref>{{cite book|last1=Mollin|first1=Sandra|title=Euro-English assessing variety status|date=2005|publisher=Narr|location=Tübingen|isbn=382336250X}}</ref> У технолоґії тай науці анґліцька бесіда стала лінґвов франков у 20.&nbsp;ст.<ref>{{cite journal|doi=10.1109/MC.2017.3001253|title=The Lingua Franca of Technology|year=2017|last1=Alan Grier|first1=David|journal=Computer|volume=50|issue=8|page=104}}</ref> Анґліцькый язык читаво повливав на многі другі бесіды.<ref>{{Cite news|last=Mikanowski|first=Jacob|date=2018-07-27|title=Behemoth, bully, thief: how the English language is taking over the planet|url=https://www.theguardian.com/news/2018/jul/27/english-language-global-dominance|access-date=2024-12-15|work=The Guardian|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> ==== Іспанськый ==== [[Файл:Map-Hispanophone_World.svg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Map-Hispanophone_World.svg|міні|Пошыреня іспанського языка {{legend|#045a8d|Офіційна бесіда}} {{legend|#0674b6|Спувофіційна бесіда}} {{legend|#9bbae1|Културно важна вадь друга бесіда (> 20% населеня)}}]] [[Іспаньскый язык|Іспанськый язык]] ся пошырив головно в [[Новый світ|Новум світі]], ставши лінґвов франков на територійох и в колонійох Іспанської імперії, котра обсяговала ай часті Африкы, Азії тай Океанії. По розвалі великої части імперії у Америці, статус іспанського ги лінґвы франкы закріпив ся позад рішень урядув місных держав, котрі насвіжо дустали независимость.<ref>{{cite web |last1=Stavans |first1=Ilan |title=The Spanish Language in Latin America since Independence |url=https://oxfordre.com/latinamericanhistory/view/10.1093/acrefore/9780199366439.001.0001/acrefore-9780199366439-e-371 |website=Oxford Research Encyclopedia of Latin American History |access-date=2 June 2021 |language=en |doi=10.1093/acrefore/9780199366439.013.371 |date=2017-04-26 |isbn=978-0-19-936643-9 }}</ref> Хоть його хоснованя у бывшых азійськых и тихоокеанськых колоніях булшинов зыйшло на нич, кромі [[Філіпіны|Філіпінув]], де ним дотеперь говорит мала меншина, іспанськый став лінґвов франков у нынішнюй [[Екваторіална Ґвінея|Екваторіалнуй Ґвінеї]], де ун є головным языком урядованя тай ошколованя тай хоснує ся читавов булшинов місного населеня.<ref>{{Cite book|last=Granda|first=Germán de|title=El Español en Tres Mundos: Retenciones y Contactos Lingüísticos en América y África|url=https://books.google.com/books?id=pasdAQAAIAAJ|date=1 January 1991|publisher=Universidad de Valladolid, Secretariado de Publicaciones|isbn=9788477622062|language=es}}</ref> Позад великого числа іміґрантув из [[Латинська Америка|Латинської Америкы]] у другуй половині 20.&nbsp;ст. тай їхнього влива, іспанськый став лінґвов франков у частьох югозападных штатув [[США]] тай у южнуй [[Флоріда|Флоріді]], особено у комунітах, де носителі іспанського чинят булшину населеня.<ref>{{cite journal|last=Macías|first=Reynaldo|date=2014|title=Spanish as the Second National Language of the United States: Fact, Future, Fiction, or Hope?|url=https://www.jstor.org/stable/43284061|journal=Review of Research in Education|volume=38|pages=33–57|doi=10.3102/0091732X13506544|jstor=43284061|s2cid=143648085|url-access=subscription}}</ref><ref>{{cite journal|last=Lynch|first=Andrew|date=2023|title=Heritage language socialization at work: Spanish in Miami|journal=Journal of World Languages|volume=9|issue=1|pages=111–132|doi=10.1515/jwl-2022-0048|s2cid=255570955|doi-access=free}}</ref> На днешньый день іспанськый язык&nbsp;— друга у світі майхоснована бесіда у межинародных торгах тай третя за хоснованьом у політиці, дипломатії тай културі по анґліцькому тай французькому.<ref>[https://web.archive.org/web/20221017152438/http://www.quadernsdigitals.net/index.php?accionMenu=secciones.VisualizaArticuloSeccionIU.visualiza&proyecto_id=361&articuloSeccion_id=4463 „¿Por qué los brasileños deben aprender español?“]&nbsp;– Copyright 2003 Quaderns Digitals Todos los derechos reservados ISSN 1575-9393.</ref> Ун окрем того є єдным из майученых загатарных языкув у школах по вшыткум світі<ref>[https://web.archive.org/web/20210206042553/https://www.languagemagazine.com/2019/11/18/spanish-in-the-world/ Spanish in the World] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210206042553/https://www.languagemagazine.com/2019/11/18/spanish-in-the-world/|date=6 February 2021}}, ''Language Magazine'', 18 November 2019.</ref> тай єднов из шести офіційных бесід [[ОЗН]]. ==== Французькый ==== [[Файл:Map-Francophone_World.svg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Map-Francophone_World.svg|міні|Пошыреня французького языка {{legend|#0049a2|Рудный про булшину населеня}} {{legend|#006aFF|Офіційный язык, айбо не є рудным про булшину населеня}} {{legend|#8ec3ff|Адміністративный авадь културный язык}}]] [[Французькый язык]] ся пораз рахує первов ґлобалнов лінґвов франков, котра замінила латину у роли престижного языка політикы, торгув, ошколованя, дипломатії тай воєнного діла у [[Ранньый модерн|ранньомодернуй]] Европі тай пак ся пошырила світом из установліньом [[Французька колоніална імперія|Французької колоніалної імперії]].<ref name="Wright">{{cite journal|last=Wright|first=Sue|date=2006|title=French as a lingua franca|url=https://www.cambridge.org/core/journals/annual-review-of-applied-linguistics/article/abs/french-as-a-lingua-franca/709F93AD0A5A7E7162C6E170FCA59E43|journal=Annual Review of Applied Linguistics|volume=26|pages=35–60|doi=10.1017/S0267190506000031|doi-broken-date=1 November 2024|url-access=subscription}}</ref> Из ростом лідерської позиції [[Франція|Франції]] у політичнуй, економічнуй тай културнуй сфері Европы 16.&nbsp;ст., язык яли хосновати корольські дворы по вшыткому континенті, у тум числі Споєноє корольство, Швеція тай Росія, тай европські академікы, купці, дипломаты.<ref>{{cite book|title=When The World Spoke French|author=Marc Fumaroli|translator=Richard Howard|year=2011|publisher=New York Review of Books|isbn=978-1590173756|url-access=registration|url=https://archive.org/details/whenworldspokefr00fuma}}</ref> Из розшыреньом западных колоніалных імперій французькый став головным языком дипломатії тай межинародных удношінь онь до [[Друга світова война|Другої світової войны]], кой го замінив анґліцькый позад трансформації США у лідирувучу [[Наддержава|наддержаву]]. Стенлі Мейзлер из Los Angeles Times казав, ож тот факт, ож [[Версальськый договор]] быв написаный паралелно и по анґліцькы, и по французькы, быв „первым дипломатичным ударом“ по языкови.<ref>{{cite news|last=Meisler|first=Stanley|title=Seduction Still Works : French—a Language in Decline|newspaper=The Los Angeles Times|date=1 March 1986|access-date=18 October 2021|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1986-03-01-mn-13048-story.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150702203738/http://articles.latimes.com/1986-03-01/news/mn-13048_1_french-language/2|archive-date=2 July 2015}}</ref> Айбо французькый дале ся лишат другым майхоснованым языком у межинародных удношінях тай єдным из шести офіційных языкув ОЗН.<ref name="andaman.org">[https://web.archive.org/web/20080312042140/http://www.andaman.org/BOOK/reprints/weber/rep-weber.htm The World's 10 Most Influential Languages] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080312042140/http://www.andaman.org/BOOK/reprints/weber/rep-weber.htm|date=12 March 2008}} ''Top Languages''. Retrieved 11 April 2011.</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=pya2KY8upAUC&pg=PA2|title=The French Language Today: A Linguistic Introduction|last1=Battye|first1=Adrian|last2=Hintze|first2=Marie-Anne|last3=Rowlett|first3=Paul|publisher=Taylor & Francis|year=2003|language=en|isbn=978-0-203-41796-6|access-date=19 March 2022|archive-date=17 October 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221017152354/https://books.google.com/books?id=pya2KY8upAUC&pg=PA2|url-status=live}}</ref><ref>[https://ask.un.org/faq/14463?_gl=1*17fvpf2*_ga*NjYyMTgyNjE4LjE3MTM2NDc0OTQ.*_ga_TK9BQL5X7Z*MTcxMzY0NzQ5My4xLjEuMTcxMzY0NzkxMy4wLjAuMA.. What are the official languages of the United Nations?], ''Ask UN'', 23 December 2023.</ref> Наслідком французького и [[Белґія|белґійського]] колоніалного правліня стало вто, ож булшина бывшых колоній сих крайин и дале мавут французькый офіційнов бесідов авадь лінґвов франков позад великого числа автохтонных языкув на своюй території. У многых французькоязычных западно- тай централноафричанськых крайинах язык перестав быти лиш лінґвов франков и став руднов бесідов про подакотрі комуніты, головно у варошах авадь межи елітами.<ref>{{Cite news|date=2019-04-07|title=Why the future of French is African|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-africa-47790128|access-date=2021-04-24|archive-date=11 April 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210411215818/https://www.bbc.com/news/world-africa-47790128|url-status=live}}</ref> У другых реґіонах, наприклад у французькоязычных крайинах [[Маґреб|Маґреба]] ([[Алжір]], [[Тунис|Туніс]], [[Морокко]], [[Маврітанія]]) тай частьох [[Французькі Карібы|Французькых Карібув]], французькый ся хоснує ги лінґва франка у професійных сферах тай ошколованьови, хоть и не є рудным про булшину обывательства.<ref name="Maamri1013">Maamri, Malika Rebai. "[http://openaccesslibrary.org/images/Malika_Rebai_Maamri.pdf The Syndrome of the French Language in Algeria]." ([https://web.archive.org/web/20151123121428/http://openaccesslibrary.org/images/Malika_Rebai_Maamri.pdf Archive]) ''International Journal of Arts and Sciences''. 3(3): 77 – 89 (2009) CD-ROM. {{ISSN|1944-6934}} p. 10 of 13</ref><ref>{{cite news|last=Stevens|first=Paul|title=Modernism and Authenticity as Reflected in Language Attitudes : The Case of Tunisia|publisher=Civilisations|volume=30|issue=1/2|year=1980|pages=37–59|jstor=41802986|url=http://www.jstor.org/stable/41802986}}</ref><ref>Felicien, Marie Michelle. [https://globalpressjournal.com/americas/haiti/schools-teaching-creole-instead-french-rise-haiti/ Schools Teaching in Creole Instead of French on the Rise in Haiti], ''Global Press Journal'', 13 November 2019</ref> Французькый продовжує быти лінґвов франков у подакотрых културных сферах, такых ги [[кулінарія]], [[мовда]], [[шпорт]].<ref>Notaker, Henry. [https://lithub.com/how-french-cuisine-took-over-the-world/ How French Cuisine Took Over the World], excerpt from ''A History of Cookbooks From Kitchen to Page over Seven Centuries'', University of California Press, 13 September 2017.</ref><ref name="Wright" /> Позад [[Brexit|Брекзіта]] французькый язык стає чим май дале, тым май популарным у роли лінґвы франкы удну Европської унії тай єї інституцій, як коло анґліцького, так и вмісто нього.<ref>Chazan, Guy and Jim Brunsden. [https://www.ft.com/content/e70b5042-3c65-11e6-8716-a4a71e8140b0 Push to bid adieu to English as EU's lingua franca], ''Financial Times'', 28 June 2016.</ref><ref>Rankin, Jennifer. [https://www.theguardian.com/politics/2017/may/05/brexit-english-is-losing-its-importance-in-europe-says-juncker Brexit: English is losing its importance in Europe, says Juncker], ''The Guardian'', 5 May 2017.</ref> ==== Німецькый ==== [[Файл:Legal_status_of_German_in_Europe.svg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Legal_status_of_German_in_Europe.svg|праворуч|міні|Леґалні статусы німецького у Европі: {{legend|#ffcc00|„[[Шпрахраум]] німецького языка“: Німецькый є (спув)офіційным языком тай первым языком булшины населеня.}} {{legend|#d98575|Німецькый є спувофіційным языком, айбо не первым языком булшины населеня.}} {{legend|#7373d9|Німецькый (авадь діалект німецького) є леґално признаным меншиновым языком (квадратами означені міста пошыріня помалі на точноє указаня на мапі).}} {{legend|#30efe3|Німецькым (авадь варіаційов німецького) приказує велика меншина, айбо ун не має леґалного признаня.}}]] [[Німецькый язык|Німецькый]] ся хоснує ги лінґва франка у Швайцови; айбо анґліцькому ся дає перевага, бо ун не є єдным из офіційных языкув. Німецькый дотеперь ся штудує у многых ошколах у централнуй Европі тай на Балканах, а май у бывшуй [[Югославія|Югославії]]. Ун ся узнає офіційным языком у крайинах поза Европов, наприклад у [[Намібія|Намібії]]. Німецька бесіда є єднов из робочых бесід ЕУ вєдно из анґліцьков и французьков, айбо хоснує ся у такуй роли май рідко ги другі дві. ==== Нижньонімецькый ==== [[Файл:Hansesprache_no_text.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Hansesprache_no_text.jpg|ліворуч|міні|Пошыріня нижньонімецького языка (черленым); його хоснованя літературным языком (чорні линії, нахылені вправо)]] Нижньонімецькый язык, щи знамый ги нижньосаксонськый, быв лінґвов франков у Сіверному тай Балтичному морьох бігом кунця правліня [[Дінастія Гоенштавфен|дінастії Гоенштавфен]] до середины 15.&nbsp;ст. ([[середньонижньонімецькый язык]]), кой ся [[Ганза|Ганзов]] активно правила торговля у тых реґіонах. ==== Китайськый ==== Ныні [[Стандартный китайськый язык|стандартный китайськый (мандарін)]] ото лінґва франка у [[Китай|Китайови]] тай [[Тайван|Тайваньови]]&nbsp;— реґіонах, у котрых ся бесідує многыма взайимно нерозумливыма китайськыма языками, а в трафунку Тайваня щий автохтонныма тайванськыма языками. Многі [[Китайська діаспора|китайські діаспорові]] общины хоснувут лінґвов франков [[кантонськый язык]], особено у юговосточнуй Азії, позад май довгої історії іміґрації тай торговых споєнь из южным Китайом, хоть у подакотрых кругах по 2000.&nbsp;роках ся став хосновати ай мандарін.<ref>{{cite journal|last=Li|first=David|date=2006|title=Chinese as a lingua franca in Greater China|url=https://www.researchgate.net/publication/231791003|journal=Annual Review of Applied Linguistics|volume=26|pages=149–176|doi=10.1017/S0267190506000080|doi-broken-date=1 November 2024}}</ref> ==== Арабськый ==== [[Файл:Arabic_Dispersion.svg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Arabic_Dispersion.svg|ліворуч|міні|Мапа арабського языка:<br>Темнозеленый: булшина; світлозеленый: велика меншина]] [[Арабскый язык|Арабська бесіда]] ся хосновала ги лінґва франка у [[Іслам|ісламськых]] імперіях, чії розміры потребовали ворошный язык.<ref>{{Cite web |last1=M. A. |first1=Geography |last2=B. A. |first2=English and Geography |title=How Lingua Franca Helps Different Cultures to Communicate |url=https://www.thoughtco.com/lingua-franca-overview-1434507 |access-date=2021-04-24 |website=ThoughtCo |language=en |archive-date=17 October 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221017152440/https://www.thoughtco.com/lingua-franca-overview-1434507 |url-status=live }}</ref> У [[Джібуті]] тай частьох [[Ерітрея|Ерітреї]]&nbsp;—обідві з котрых сут державами, де ся приказує на дакулкох офіційных языках&nbsp;— арабськый став лінґвов франков почасти вдяку головно мусулманському населеньови тай важнуй ролі арабського языка у ісламі. На додачу ид сьому, по втіканю из Ерітреї (позад бойовых дій у рамках Ерітрейської войны за независимость) у недалекі арабські крайины, ерітрейські еміґранты помагавут арабському языкови ставати лінґвов франков у реґіоні, бо ся вертавут на свою отцюзнину по тому, як выучувут у другых крайинах арабськый.<ref>{{Cite journal|last=Simeone-Sinelle|first=Marie-Claude|date=2005|title=Arabic Lingua Franca in the Horn of Africa|journal=Encyclopedia of Arabic Language and Linguistics|volume=2|via=Academia.edu}}</ref> ==== Російськый ==== [[Файл:Idioma_ruso.PNG|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Idioma_ruso.PNG|міні|Території, де російськый&nbsp;— булшиновый язык (май темный синьый) вадь меншиновый (світлый синьый)]] [[Російскый язык|Російськый язык]] ся хоснує тай розуміє у централнуй Азії тай на [[Кавказ|Кавказі]]&nbsp;— реґіонах, котрі были частями [[Російска імперія|Російської імперії]] тай [[Совєтьскый союз|Совєтського союза]]. Ун ся шыроко хоснує у многых [[Постсовєтські державы|постсовєтськых державах]] тай є офіційным языком [[Спувдружность независимых держав|Спувдружности независлых держав (СНД)]], єдным из шести офіційных языкув [[ОЗН]].<ref name="un.org">{{cite web |url=https://www.un.org/Depts/DGACM/faq_languages.htm |title=Department for General Assembly and Conference Management – What are the official languages of the United Nations? |access-date=25 January 2008 |publisher=United Nations |archive-url=https://web.archive.org/web/20071012035848/http://www.un.org/Depts/DGACM/faq_languages.htm |archive-date=12 October 2007 |url-status=dead }}</ref> По розпаду Совєтського союза, популарность російської бесіды зачала падати у постсовєтськых державах; часті російськоязычных меншин поза Російов авадь еміґровали до Росії, авадь асіміловали ся у державы, де жыют, переходячи у кажджоденнум бесідованьови на місні языкы. У централноевропськых крайинах, котрі по [[Друга світова война|Другуй світовуй войні]] трафили у сферу влива Совєтського союза, російськый язык ся хосновав лиш ги бесіда уднушньої політичної комунікації у [[Восточный блок|Восточному блоці]]. У тых державах не є російськых меншин, головный чужоземный язык у ошколах&nbsp;— анґліцькый, и на днешньый день хоснованя російської бесіды практично не є. ==== Портуґалськый ==== [[Файл:Detailed_SVG_map_of_the_Lusophone_world.svg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Detailed_SVG_map_of_the_Lusophone_world.svg|міні|Портуґалськоязычный світ{{legend|#002375|Рудный язык}} {{legend|#1886FE|Офіційный авадь адміністративный язык}} {{legend|#79BDFF|Културно важный авадь другый язык}}]] [[Портуґальскый язык|Портуґалськый язык]] быв лінґвов франков у Портуґалськуй імперії, Африці, Южнуй Америці тай Азії у 15–16.&nbsp;сторочах. Кой портуґалці зачали удкрывати моря Африкы, Америкы, Азії й Океанії, они пробовали комуніковати з місным обывательством колотячи верзію лінґвы франкы з портуґалськым вливом из локалныма бесідами. Кой нідерландські, британські тай французькі шіфы прийшли конкуровати з портуґалцями, екіпажі пробовали учити сесь „ламаный портуґалськый“. Из часом лінґва франка тай портуґалськый лексикон ся замінили языками контактованых людий. Портуґалськый доднесь є важнов лінґвов франков у портуґалськоязычных африканськых крайинах, [[Выходный Тімор|Восточному Тіморі]] тай часточно у [[Макау]], де ун ся признає за офіційный врокаши з китайськым, хоть на практиці ним ся не приказує натулко часто. Портуґалськый и іспанськый сут на даякум уровни взайимнопорозумілі, и у поєдных реґіонах, ги наприклад на гатарі межи Бразілійов и Уруґвайом, хоснувут ся колочені языкы ги [[портуньол]]. ==== Гіндустані ==== [[Файл:Hindi_belt.png|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Hindi_belt.png|ліворуч|міні|„Пояс гінді“ (черленым) ото лінґвістичный реґіон у Індії, де лінґвов франков выступат [[гіндустані]] (на основі деглаві, т.&nbsp;є.&nbsp;старого гінді).]] [[Гіндустані]], двома стандартами котрого сут [[гінді]] тай [[урду]], служит лінґвов франков [[Пакістан]]а тай сіверної [[Індія|Індії]].<ref name="siddiqi1994">{{Citation|title=Hindustani-English code-mixing in modern literary texts|author=Mohammad Tahsin Siddiqi|year=1994|publisher=University of Wisconsin|url=https://books.google.com/books?id=vnrTAAAAMAAJ|quote=… Hindustani is the lingua franca of both India and Pakistan …|access-date=18 August 2020|archive-date=17 October 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221017152411/https://books.google.com/books?id=vnrTAAAAMAAJ|url-status=live}}</ref><ref name="pulsipher2005">{{Citation|title=World Regional Geography: Global Patterns, Local Lives|author1=Lydia Mihelič Pulsipher|author2=Alex Pulsipher|author3=Holly M. Hapke|year=2005|isbn=0-7167-1904-5|publisher=Macmillan|url=https://books.google.com/books?id=WfNaSNNAppQC|quote=… By the time of British colonialism, Hindustani was the lingua franca of all of northern India and what is today Pakistan …|access-date=18 August 2020|archive-date=17 October 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221017152400/https://books.google.com/books?id=WfNaSNNAppQC|url-status=live}}</ref> Многі гіндіязычні сіверноіндійські штаты прияли триязычну формулу, подля котрої учні штудувут: „(а) гінді (из санскрітом ги частьов изкладеного курса); (б) хотьякый другый сучасный індійськый язык, у т.&nbsp;ч.&nbsp;урду тай (в) анґліцькый авадь хотьякый другый сучасный европськый язык.“ У негіндіязычных штатах шор иншакый: „(а) головный язык штата вадь реґіона; (б) гінді; (в) хотьякый другый сучасный індійськый язык, у т.&nbsp;ч.&nbsp;урду, айбо не (а) тай (б) горі; тай (г) анґліцькый авадь хотьякый другый сучасный европськый язык.“<ref name="nic">{{cite web |title=Three Language Formula |url=http://www.education.nic.in/cd50years/u/47/3X/473X0I01.htm |publisher=Government of India Ministry of Human Resource Development Department of Education |access-date=16 May 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120222082907/http://www.education.nic.in/cd50years/u/47/3X/473X0I01.htm |archive-date=22 February 2012 }}</ref> Язык гінді став лінґвов франков у Аруначалі-Прадеші, штатови з читавов языковов рузнотов у сіверновосточнуй Індії.<ref>Chandra, Abhimanyu (22 August 2014). [https://scroll.in/article/675419/how-hindi-became-the-language-of-choice-in-arunachal-pradesh "How Hindi Became the Language of Choice in Arunachal Pradesh."] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200821190330/https://scroll.in/article/675419/how-hindi-became-the-language-of-choice-in-arunachal-pradesh|date=21 August 2020}} ''Scroll.in''. Retrieved 12 March 2019.</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.censusindia.gov.in/2011census/C-17.html |title=Census of India Website : Office of the Registrar General & Census Commissioner, India |access-date=17 October 2022 |archive-date=13 November 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191113211224/http://www.censusindia.gov.in/2011census/C-17.html |url-status=live }}</ref> Подля оцінок дас ⁹/₁₀ населеня штата знає гінді.<ref>Roychowdhury, Adrija (27 February 2018). [https://indianexpress.com/article/research/how-hindi-language-became-arunachal-pradeshs-lingua-franca-narendra-modi-5079079/ "How Hindi Became Arunachal Pradesh's Lingua Franca."] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200821190341/https://indianexpress.com/article/research/how-hindi-language-became-arunachal-pradeshs-lingua-franca-narendra-modi-5079079/|date=21 August 2020}} ''The Indian Express''. Retrieved 12 March 2019.</ref> Урду тото лінґва франка Пакістана, котра дустала читаву популарность у його населеньови, адміністрації и ошколованьови. Хоть урду и ділит офіційный статус из анґліцькым языком, первому ся уддає перевага у комунікації межи разныма етнічныма ґрупами Пакістана.<ref>{{Cite journal|last1=Ashraf|first1=Muhammad Azeem|last2=Turner|first2=David A.|last3=Laar|first3=Rizwan Ahmed|date=January 2021|title=Multilingual Language Practices in Education in Pakistan: The Conflict Between Policy and Practice|journal=SAGE Open|language=en|volume=11|issue=1|pages=215824402110041|doi=10.1177/21582440211004140|issn=2158-2440|doi-access=free}}</ref> ==== Малайськый ==== [[Файл:Malayophone_world.svg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Malayophone_world.svg|міні|Крайины, де ся приказує плурицентричным малайськым, не никавучи на стандартный варіант]] [[Малайськый язык|Малайськый]] ся розуміє по културному реґіонови у юговосточнуй Азії, котрый ся кличе „<nowiki/>[[Малайськый світ|Малайськым світом]]<nowiki/>“ и обсягує [[Бруней]], [[Індонезія|Індонезію]], [[Малайзія|Малайзію]], [[Сінґапур]], южный [[Таїланд|Тайланд]] тай поєдні часті [[Філіпіны|Філіпінув]]. Тото плурицентричный язык, и дакулко держав кодифіковали місні варіації у дакулко націоналный літературных штандартув:<ref>{{cite book|chapter=Malay as a pluricentric language|title=Pluricentric Languages|url=https://archive.org/details/pluricentriclang0000unse|pages=[https://archive.org/details/pluricentriclang0000unse/page/402 402]–3, 413|year=1992|author=Asmah Haji Omar|isbn=3-11-012855-1|editor-first=Michael G.|editor-last=Clyne|publisher=Gruyter}}</ref> хоть яванськый язык має булше носителюв, Індонезія хоснує штандартизовану форму [[Ріяв-Лінґґськый султанат|ріявського]] за основу націоналного [[Індонезійськый язык|індонезійського языка]]. Багаса Індонезія&nbsp;— єдина офіційна бесіда, хоть она є руднов лиш діля 7% індонезійцюв.<ref>{{Cite web |title=Indonesian |website=Asian Languages & Literature |publisher=University of Washington |url=https://asian.washington.edu/fields/indonesian |access-date=2021-04-24 |archive-date=16 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210516173537/https://asian.washington.edu/fields/indonesian |url-status=live }}</ref> ==== Свагілі ==== [[Файл:Maeneo_penye_wasemaji_wa_Kiswahili.png|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Maeneo_penye_wasemaji_wa_Kiswahili.png|ліворуч|міні|Ґеоґрафічноє пошыріня свагілі:Темнозеленый: рудный язык. Середньозеленый: офіційноє хоснованя. Світлозеленый: білінґвалноє хоснованя, айбо не є офіційного статуса.]] [[Свагілі]] ся розвив ги лінґва франка межи дакулкома [[Языкы банту|бантуязычныма]] племінныма ґрупами восточного берега Африка из читавым вливом арабського.<ref name=":2">{{Cite web |url=https://www.britannica.com/topic/Swahili-language |title=Swahili language |date=27 August 2014 |website=Encyclopædia Britannica |access-date=29 April 2019 |archive-date=23 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190723004044/https://www.britannica.com/topic/Swahili-language |url-status=live }}</ref> Майранні приклады письма на свагілі ся датувут 1711.&nbsp;роком.<ref>E. A. Alpers, ''Ivory and Slaves in East Central Africa'', London, 1975.., pp. 98–99 ; T. Vernet, "Les cités-Etats swahili et la puissance omanaise (1650–1720), ''Journal des Africanistes'', 72(2), 2002, pp. 102–105.</ref> На зачаткови 19.&nbsp;ст.&nbsp;хоснованя свагілі ги лінґвы франкы пушло удну континента уєдно из арабськыма торговцями слоновов кустьов и рабами. У період колонізації реґіона його яли хосновати ай европейці. Німецькі колонізаторы прияли свагілі языком адміністрації у [[Німецька восточна Африка|Німецькуй восточнуй Африці]], котра пак стала [[Танґанїка (територія)|Танґанїков]], што повливало на выбор хосновати свагілі на націоналнум уровньови у ныні независлуй [[Танзанія|Танзанії]].<ref name=":2" /> Ныні свагілі&nbsp;— єден из націоналных языкув, котрый учат у ошколах и універзитетах дакулкох восточноафричанськых держав, позад чого многі люде у реґіонови го держат за лінґву франку. Подакотрі панафриканські писателі тай політикы неуспішно закликали д приятьови свагілі лінґвов франков Африкы про встановленя єдности на Африканськум континенті тай борьбу з дідузнинов колоніалізма.<ref>{{Cite journal|last=Dzahene-Quarshie|first=Josephine|date=December 2013|title=Ghana's Contribution to the Promotion of Kiswahili: Challenges and Prospects for African Unity|journal=Journal of Pan African Studies|volume=6|pages=69–85|via=Academic Search Complete}}</ref> {{Clear}} == Далшоє читаня == * {{cite book |last= Hall |first= R.A. Jr. |date= 1966 |title= Pidgin and Creole Languages |url= https://archive.org/details/pidgincreolelang0000hall |publisher= Cornell University Press |isbn=0-8014-0173-9 }} * {{cite book |last= Heine |first= Bernd |date= 1970 |title= Status and Use of African Lingua Francas |url= https://archive.org/details/statususeofafric0000hein |publisher= BRILL |isbn=3-8039-0033-6 }} * {{cite book |last= Kahane |first= Henry Romanos |date= 1958|title= The Lingua Franca in the Levant }} * {{cite book |last= Melatti |first= Julio Cezar |date= 1983 |title= Índios do Brasil |location= São Paulo |publisher= Hucitec Press |edition= 48 }} * {{cite book |last= Ostler |first= Nicholas |date= 2005 |title= Empires of the Word|url= https://archive.org/details/empiresofwordl00ostl|url-access= registration|location=London |publisher=Harper |isbn= 978-0-00-711871-7 }} * {{cite book |last= Ostler |first= Nicholas |date= 2010 |title= The Last Lingua Franca |url= https://archive.org/details/isbn_9780802717719 |location= New York |publisher= Walker |isbn=978-0-8027-1771-9 }} == Референції == {{Reflist}} 5bcka9fav99be1x4l4rp5o1mdcx3w3z Пешітта 0 23507 168527 158688 2026-08-20T21:15:01Z InternetArchiveBot 22034 Add 2 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168527 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс |image = [[Файл:Peshitta (1).jpg|270px]] |caption = рукопис 9.&nbsp;стороча | label1 = Повна назывка | data1 = <span dir="rtl">ܡܦܩܬܐ ܦܫܝܛܬܐ</span> ''mappaqtâ pšîṭtâ'' | label2 = Другі назывкы | data2 = Peshitta, Peshittâ, Pshitta, Pšittâ, Pshitto, Fshitto | label3 = Публікація <abbr title="Старый Завіт">СЗ</abbr> | data3 = 2.&nbsp;стороча | label4 = Публікація <abbr title="Новый Завіт">НЗ</abbr> | data4 = 3–5.&nbsp;стороча<ref>{{Cite web |title=Peshitta {{!}} Definition, History, & Facts {{!}} Britannica |url=https://www.britannica.com/topic/Peshitta |access-date=2024-02-23 |website=www.britannica.com |language=en}}</ref> | label5 = Язык | data5 = [[Сірійськый язык|сірійськый]] | label6 = Реліґійна афіліація | data6 = сірійськоє християнство | label7 = Бытя 1:1–3 | data7 = ܒܪܵܫܝܼܬܼ ܒ̣ܪܵܐ ܐܲܠܵܗܵܐ ܝܵܬ݂ ܫܡܲܝܵܐ ܘܝܵܬ݂ ܐܲܪܥܵܐ ܘܐܲܪܥܵܐ ܗ̣ܘܵܬ݂ ܬܘܿܗ ܘܒ݂ܘܿܗ ܘܚܸܫܘܿܟ݂ܵܐ ܥܲܠ ܐܲܦܲܝ̈ ܬܗܘܿܡܵܐ ܘܪܘܼܚܹܗ ܕܐܲܠܵܗܵܐ ܡܪܲܚܦܵܐ ܥܲܠ ܐܲܦܲܝ̈ ܡܲܝ̈ܵܐ ܘܐܸܡ̣ܲܪ݂ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܢܸܗ̣ܘܸܐ ܢܘܼܗܪܵܐ ܘܲܗ̣ܘܵܐ ܢܘܼܗܪܵܐ | label8 = Йоан 3:16 | data8 = ܗܵܟ݂ܲܢܵܐ ܓܹܝܪ ܐܲܚܸܒ݂ ܐܲܠܵܗܵܐ ܠܥܵܠܡܵܐ ܐܲܝܟܲܢܵܐ ܕܠܲܒ݂ܪܸܗ ܝܼܚܝܼܕ݂ܵܝܵܐ ܢܸܬܸܠ ܕܟ݂ܿܠ ܡ̇ܲܢ ܕܲܡܗܲܝܡܸܢ ܒܸܗ ܠܵܐ ܢܹܐܒ݂ܲܕ݂ ܐܸܠܵܐ ܢܸܗܘܘܼܢ ܠܸܗ ܚܲܝܹ̈ܐ ܕܲܠܥܵܠܲܡ ܗܵܟ݂ܲܢܵܐ ܓܹܝܪ ܐܲܚܸܒ݂ ܐܲܠܵܗܵܐ ܠܥܵܠܡܵܐ ܐܲܝܟܲܢܵܐ ܕܠܲܒ݂ܪܸܗ ܝܼܚܝܼܕ݂ܵܝܵܐ ܢܸܬܸܠ ܕܟ݂ܿܠ ܡ̇ܲܢ ܕܲܡܗܲܝܡܸܢ ܒܸܗ ܠܵܐ ܢܹܐܒ݂ܲܕ݂ ܐܸܠܵܐ ܢܸܗܘܘܼܢ ܠܸܗ ܚܲܝܹ̈ܐ ܕܲܠܥܵܠܲܡ }} '''Пеші́тта''' ([[Класичный сірійськый язык|класичный сірійськый]]: {{lang|syc|ܦܫܺܝܛܬܳܐ}} авадь {{lang|syc|ܦܫܝܼܛܬܵܐ ''pšīṭta''}}) тото стандартноє сірійськоє уданя [[Біблія|Біблії]] про сірійські [[Хрістіанство|християнські]] церьквы тай традиції, котрі ся держат [[Літурґія|літурґій]] сірійського обряда. Пешітта ориґінално тай традиційно написана класичным сірійськым діалектом арамайського языка, хоть уданя Пешітты годні быти потовмачені вадь написані другыма бесідами. Удну біблеїстичных кругув є неуніверзалный консенсус, ож Старый Завіт Пешітты быв потовмаченый на [[сірійськый язык]] из [[Біблійный іврит|біблійного іврита]], навірно у 2.&nbsp;сторочу&nbsp;н.&nbsp;е., тай ож Новый Завіт Пешітты быв потовмаченый из грецького языка.<ref>„The Peshitta Old Testament was translated directly from the original Hebrew text, and the Peshitta New Testament directly from the original Greek“ —&nbsp;{{harvnb|Brock|1988|p=[https://archive.org/stream/TheBibleInTheSyriacTradition/BrockTheBibleInTheSyriacTradition#page/n7/mode/2up 13]}}</ref> Сесь Новый Завіт, на зачаткови не обсягувучый [[Антілеґомен|спорні книгы]] (2.&nbsp;посланя Петра, 2.&nbsp;посланя Йоана, 3.&nbsp;посланя Йоана, посланя Юды, Удкровеня), став стандартом перед зачатком 5.&nbsp;ст. Пять спорных книг были додаті у Гаркеловуй верзії (616&nbsp;н.&nbsp;е.) Томы Гаркелського.<ref name="Bromiley19952">„Printed editions of the Peshitta frequently contain these books in order to fill the gaps. D. Harklean Version. The Harklean version is connected with the labours of Thomas of Harqel. When thousands were fleeing Khosrou's invading armies, …“ —&nbsp;{{harvnb|Bromiley|1995|p=976}}</ref><ref name="Erbes2">{{cite web |last1=Erbes |first1=Johann E. |title=The Aramaic New Testament: Estrangelo Script: Based on the Peshitta and Harklean Versions |url=https://digitalcommons.andrews.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1646&context=auss |website=digitalcommons.andrews.edu |publisher=American Christian Press |access-date=10 April 2022 |pages=259–260 |date=1984 |archive-date=12 June 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220612205218/https://digitalcommons.andrews.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1646&context=auss |url-status=live }}</ref><ref name="Bromiley1995">{{cite encyclopedia|last=Bromiley|first=Geoffrey W.|title=The International Standard Bible Encyclopedia: Q-Z|year=1995|page=976|publisher=Wm. B. Eerdmans|quote=Printed editions of the Peshitta frequently contain these books in order to fill the gaps. D. Harklean Version. The Harklean version is connected with the labors of Thomas of Harqel. When thousands were fleeing Khosrou's invading armies, ...|isbn=0-8028-3784-0}}</ref><ref name="Kiraz1996">{{cite encyclopedia|last=Kiraz|first=George Anton|orig-year=1996|title=Comparative Edition of the Syriac Gospels: Aligning the Old Syriac Sinaiticus, Curetonianus, Peshitta and Harklean Versions|location=Piscataway, New Jersey|publisher=Gorgias Press|year=2002|edition=2nd}}</ref><ref name="Kiraz2004">{{cite encyclopedia|last=Kiraz|first=George Anton|orig-year=1996|title=Comparative Edition of the Syriac Gospels: Aligning the Old Syriac Sinaiticus, Curetonianus, Peshitta and Harklean Versions|location=Piscataway, New Jersey|publisher=Gorgias Press|year=2004|edition=3rd}}</ref> Новый Завіт Пешітты часто подабат на бізантськый текстотіп, хоть и з подаякыма варіаціями.<ref name="earlyvers-nt">{{Cite book|last=Metzger|first=Bruce Manning|title=The Early Versions of the New Testament: Their Origin, Transmission and Limitations|url=https://archive.org/details/earlyversionsofn0000metz|publisher=Clarendon Press|year=1977|isbn=0-19-826170-5|location=New York; Oxford|page=[https://archive.org/details/earlyversionsofn0000metz/page/61 61]}}</ref><ref>{{Cite book|last=Pickering|first=Wilbur N.|url=https://books.google.com/books?id=hlhNAwAAQBAJ&dq=Peshitta+Byzantine+Wilbur&pg=PA14|title=Identity of the New Testament Text III|date=2012-04-16|publisher=Wipf and Stock Publishers|isbn=978-1-62032-097-6|language=en}}</ref> == Етимолоґія == ''Пешітта'' взято из сірійського ''mappaqtâ pšîṭtâ'' (ܡܦܩܬܐ ܦܫܝܛܬܐ), што буквално значит „проста верзія“ вадь „пряма верзія“. Латинков назывка ся удтворює по разному: ''Peshitta'', ''Peshittâ'', ''Pshitta'', ''Pšittâ'', ''Pshitto'', ''Fshitto''. ''Peshitta'' тото майчасто трафлявучый ся варіант. == Курта історія == Пешітта мала шырокоє пошыреня у Азії зачинавучи 5.&nbsp;столітьом, принимала ся тай честовала ся шором разных деномінацій сірійського християнства. Она мала значный місіонерськый влив: арменська, ґрузинська, арабська тай перська верзії булшинов ся появили вдяку сірійськуй. [[Несторіанська стела]] з Чан-ана указує на присутность сірійськых писань у [[Китай|Китайови]] у 8.&nbsp;сторочу. Пешітту принюс у Европу Моісей Марденськый, вызначный сірійськый духовник, котрый неуспішно глядав меценаша про єї печатаня у [[Рим|Римі]] тай [[Венеція|Венеції]]. Меценаша&nbsp;— Алберта Відманштадта&nbsp;— ун такы найшов, айбо ужек у імперськум канцлерстві [[Сящена Римська імперія|Сященої Римської імперії]], у [[Відень|Відньови]] у 1555.&nbsp;рокови. Відманштадт узяв на ся печатаня Нового Завіта, а імператор заплотив за удлитя спеціалных шрифтув сірійського алфавіта. У 1569.&nbsp;році Імануел Тремелій, навернутый [[Жыде|жыд]], удав сірійськый Новый Завіт у гебрейськум письмі. У році 1645 Ґабріел Сіоніта удав ''[[editio princeps]]'' Старого Завіта про „Паризьку [[Поліґлота|Поліґлоту]]<nowiki/>“, и в 1657.&nbsp;році вшытка Пешітта была включена у „Лондонськуй Поліґлоті“ Браяна Волтона. Тото было уданя Пешітты Джона Люсдена тай Карла Шаафа, котра ся дотеперь цитує симболами „Syrschaaf“ вадь „SyrSch“. == Новый Завіт == У деталнум изглядованьови Матея 1–14, Джордж Ґвільям найшов, ож де ся тексты розходят, Пешітта ся соглашат из Textus Receptus лиш 108&nbsp;раз, а из Codex Vaticanus 65&nbsp;раз. Межи тым у 137&nbsp;трафунках она ся удличат уд обох, часто пудпорувучи ся старосірійськым и старолатинськым, а у 31&nbsp;інстанціях удокремлює уд ушыткых другых текстув.<ref name="Metzger">{{cite book|last1=Metzger|first1=Bruce M.|title=The Early Versions of the New Testament: Their Origin, Transmission and Limitations|url=https://archive.org/details/earlyversionsofn0000metz|publisher=Oxford University Press|year=1977|page=[https://archive.org/details/earlyversionsofn0000metz/page/50 50]}}</ref> Заява [[Евсевий Кесарийскый|Евсебія (Евсевія)]], ож [[Геґесіпп]] „цитовав из Єванґелія подля жыдовув тай из сірійського Єванґелія“ значит, ож уже у 160–180&nbsp;н.&nbsp;е.&nbsp;є референція на сірійськый Новый Завіт, у час того гебрейсько-християнського писателя. Сірійські біблеїшты удзначовали товмаченя Нового Завіта, держачи го „акуратным, вірным и буквалным“; пораз го такой называли „царицьов над верзіями“.<ref name="bible-researcher1">{{Cite web |url=http://www.bible-researcher.com/syriac-isbe.html |title=Syriac Versions of the Bible |first1=Thomas |last1=Nicol |website=www.bible-researcher.com |access-date=2019-11-11 }}</ref> == Ник. ищи == * [[Тарґум]] * [[Біблія]] * [[Септуаґінта]] * [[Вулґата]] == Жерела == * {{cite book|last1=Brock|first1=Sebastian P.|year=2006|title=The Bible in the Syriac Tradition: English Version|publisher=Gorgias Press LLC|isbn=1-59333-300-5}} * {{cite book|last1=Dirksen|first1=P. B.|year=1993|title=La Peshitta dell'Antico Testamento|location=Brescia|publisher=Paideia|isbn=88-394-0494-5}} * {{cite journal|editor-last1=Flesher|editor-first1=P. V. M.|orig-year=1998|year=2000|title=Targum Studies Volume Two: Targum and Peshitta|journal=Journal of the American Oriental Society|volume=120|number=4|page=644|doi=10.2307/606632|jstor=606632}} * {{cite book|author-link1=George Lamsa|last1=Lamsa|first1=George M.|year=1985|orig-year=1933|title=The Holy Bible from Ancient Eastern Manuscripts|isbn=0-06-064923-2}} * {{cite book|last1=Pinkerton|first1=J.|last2=Kilgour|first2=R.|title=The New Testament in Syriac|publisher=British and Foreign Bible Society, Oxford University Press|location=London|year=1920}} * {{cite book|last1=Pusey|first1=Philip E.|last2=Gwilliam|first2=G. H.|title=Tetraevangelium Sanctum iuxta simplicem Syrorum versionem|publisher=Oxford University Press|year=1901}} * {{cite book|last=Weitzman|first=M. P.|title=The Syriac Version of the Old Testament: An Introduction|publisher=Cambridge University Press|year=1999|isbn=0-521-63288-9}} * {{cite web |last=Williams |first=Peter |title=Following the Footnotes: The Syriac Bible |url=https://tyndalehouse.com/explore/articles/the-syriac-bible/ |website=Tyndale House |location=Cambridge |year=2025}} == Референції == <references /> 4zcrgutjpmtsmz4d12ul9jr3s397q68 Богдан Горбаль 0 23840 168599 161623 2026-08-20T23:25:50Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168599 wikitext text/x-wiki {{Ученый |noyat = <!-- непустый про опцию без ятя --> |имя = Богдан Горбаль |имя оригиналне = Bogdan Horbal |образчик = {{Фоторамка|Увидьте фото|pos=top|align=center|width=110 |link=https://images.squarespace-cdn.com/content/v1/5b3a7c1ba2772cfaf057d3da/1545072811054-1QGO41IQBN27HNVVT45I/Bogdan+Horbal_curators_web.jpg}}<!-- [[Файл:example.jpg|300px]] --> |образчика подпис = |познатый як = |позната як = |имя при уроджѣню = |уроджѣня = {{Birth date|1965|10|27}} |мѣсто роджѣня = [[Сьцинава]], [[воеводство Долна Шлезия]], [[Польща]] |упокоеня =<!-- {{Death date and age|YYYY|MM|DD|1965|10|25}} --> |мѣсто смерти = |причина смерти = |сферы наук = [[история]], [[славистика]], [[библиография]] |ученый ступень = |alma mater = [[Вроцлавска универзита]] (1989) |главны роботы = |честны титулы = |членство в = |одзнакы = |категория склада = <!-- лем сама назва, напр.: Marie Curie --> }} '''Богдан Горбаль''', ''Bogdan Horbal'' {{ref-pl}} {{ref-en}} (*[[27. октобер]] [[1965]], [[Сьцинава]], [[воеводство Долна Шлезия]], [[Польща]]) — америцко-польскый историк, слависта, библиограф. Магистр (1996), доктор филозофии в сферѣ [[История|истории]] (2005). Автор робот о вызнамных [[Лемкы|Лемках]] и найважнѣйшых моментах лемковской [[История|истории]].<ref name="PRM">Paul Robert Magocsi</ref><ref name="СевКо">Севериян Косовскій</ref> Родичове Богдана Горбаля были в року 1947 выселены в рамках [[Акція Вісла|Акции Висла]] з [[Бортне|Бортного]] и [[Мушынка|Мушинкы]] на западны «новоодзысканы» землѣ, и уже там ся им уродив сын Богдан. Там на [[Вроцлавска универзита| Вроцлавской универзитѣ]] (1984–1989) штудовав историю ай ещи за штудентскых часох зачав публиковати свои лемкознавчѣ дописы. В новинцѣ «Голос Ватры», выдаваной з нагоды лемковскых ватр, в року 1988 опубликовав допис о [[Руська народна републіка Лемків|Руськой народной републицѣ Лемкох]] и была то една з первых, пак вельо разы споминана ученыма статя, о державотворчих стремлѣнях Русинох на сѣверном боку [[Карпаты|Карпат]], котру по часѣ розвив в магистерской роботѣ. Дѣяв в антикомунистичном «NZS»<ref>Незалежне Здружыня Студентів</ref> во [[Вроцлав]]ѣ, быв при первых лемковскых Ватрах, котры горѣли на [[Лемковина|Лемковинѣ]] в роках 1983-1989, а по политичных перемѣнах року 1989, дале активно ся усиловав обродити русинскый дух в народѣ.<ref name="ДемТрох">Демко Трохановскій</ref> В року 1990 емигровав до [[Споєны Штаты Америцькы|США]]. Выштудовав библиотекарство в Queens College в [[Ню Йорк (місто)|Новом Йорку]] (Магистер библиотекарства, M.L.S, 1998) и став ся сполупрацовником Нюйоркской публичной библиотекы.<ref>New York Public Library</ref><ref name="PRM"/><ref name="СевКо"/> По часѣ тему о державотворчих стремлѣнях Русинох на сѣверном боку [[Карпаты|Карпат]] найповнѣйше опрацовав, выдавши в року 1997 книжку ''Działalność Polityczna Łemków na Łemkowszczyznie 1918-1921''. Автор статей о [[Лемкы|Лемках]] в Енциклопедии русинской истории и културы<ref>Encyclopedia of Rusyn History and Culture</ref> Од основаня новочасных лемковскых периодичных выдань — «Бесіда», «Лемківскый Календарь», «Лемківскый Річник», «Річник Руской Бурсы» — регулярно публикуе в них историчны статѣ.<ref name="ДемТрох"/> == З творбы == Публикации Богдана Горбаля ся мѣряють на соткы.<ref name="ДемТрох"/><ref name="СевКо"/><br/> З головнѣйшых: * Horbal B. Dzialalność polityczna Lemków na lemkowszczyźnie 1918–1921 [https://diasporiana.org.ua/ukrainica/18963-horbal-b-dzialalno-polityczna-lemk-w-na-lemkowszczy-nie-1918-1921/] * Bogdán Horbal (The New York Public Library).Sprawa lemkowska na konferencji pokojowej w Paryžu w 1919 roku [http://lemko.org/scholar/horbal/Sprawa_lemkowska.pdf] * Публикации, доступны на сайтѣ Academia. edu [https://nypl.academia.edu/BogdanHorbal] == Жерела == * {{Cite book |author='''Paul Robert Magocsi''' |editor= Paul Robert Magocsi and Ivan Pop |title=Encyclopedia of Rusyn History and Culture |language={{ref-en}} |edition=Revised and expanded |volume= |chapter=Horbal, Bogdan |quote= |location=Toronto Buffalo London |publisher=UNIVERSITY OF TORONTO PRESS |date= 2005|series= |pages=197 |isbn=0-8020-3566-3 |doi= |url=https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago}} * {{cite web |author='''Севериян Косовскій''' |editor= |date= 28.10.2015 |url=https://www.lem.fm/yuvilej-lemkivskoho-istorika/ |title=Ювілей Богдана Горбаля, лемківского історика, якій тримат звязок зо Стaрым Крайом |publisher=ЛЕМ.fm |format= |quote= |language= |accessdate=30.10.2025 |archiveurl= |archivedate= }} * {{cite web |author='''Демко Трохановскій''' |editor= |date= 3. 11. 2015 |url=https://www.lem.fm/50-rokiv-skinchyil-dr-bogdan-gorbal-na-mnogyi-i-blagyi-lita/ |title=50 років скінчыл др Богдан Горбаль – на многы і благы літа! |publisher=ЛЕМ.fm |format= |quote= |language= |accessdate=27.11.2025 |archiveurl= |archivedate= }} == Референции == {{reflist}} {{Lifetime|1965||Горбаль, Богдан}} l174x1sxp8osa5pzhgexoy1uzk7yi8g Баклава 0 23894 168536 162324 2026-08-20T21:34:29Z InternetArchiveBot 22034 Add 7 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168536 wikitext text/x-wiki {{Не поплетьте|Балаклава}} {{Інфобокс|title=Баклава|image=[[Файл:Baklava(1).png|250px]]|caption=Фісташкова баклава из [[Ґазіантеп]]а, [[Турція]]|label1=Подає ся на|data1=десерт|label2=Головні інґредієнты|data2=[[Філо]], оріхы, сіруп ([[мнюд]] вадь [[цукор]])}} '''Баклава́''' ци '''пахлава́''' ({{Lang-tr|baklava}}) є [[десерт]] из кіста [[філо]], котрый ся з правила наповнят молотыми оріхами тай пудсоложує ся [[Мнюд|медом]], [[Цукор|цукром]] авадь сірупом. Баклава популарна у кухнях народув западної [[Азія|Азії]], юговосточної [[Европа|Европы]], централної Азії тай сіверної [[Африка|Африкы]]. == Етимолоґія == Майстароє хоснованя слова ''баклава'' (осм. тур.{{Lang|ota|باقلاوه}}) на письмі ся фіксує у поемі 15.&nbsp;стороча авторства турецького поета Кайґусуза Абдала.<ref>{{Cite book|last=Işın|first=Priscilla Mary|title=Sherbet and Spice: The Complete Story of Turkish Sweets and Desserts|publisher=I.B. Tauris|year=2013|isbn=978-1848858985|pages=32}}</ref> Історик Пол&nbsp;Д.&nbsp;Бюел припустив, ож ''baklava'' годно походити уд [[Монґольскый язык|монґолського]] пня ''{{lang|mn|baγla-}}'' „язати, завертати, намітовати на ворох“ тай [[Турецькый язык|турецького]] часослувного закунченя ''-v'';<ref name="Buell2">Paul D. Buell, "Mongol Empire and Turkicization: The Evidence of Food and Foodways", p.&nbsp;200''ff'', in Amitai-Preiss, 1999.</ref> при тум ''{{lang|mn|baγla-}}'' у монґолськый позыченоє из турецького.<ref>{{cite book |last=Sukhbaatar |first=O. |url=http://altaica.narod.ru/LIBRARY/e_sukheb.htm |title=A Dictionary of Foreign Words in Mongolian |publisher=Mongolian Academy of Sciences, Institute of Language and Literature |year=1997 |location=Ulaanbaatar |page=25 |language=mn |format=PDF |oclc=46685208 |access-date=2008-10-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060925074540/http://altaica.narod.ru/LIBRARY/e_sukheb.htm |archive-date=2006-09-25 |url-status=dead}}</ref> Лексикоґраф Севан Нішанян держит майстарыма зафіксованыма формами слова {{Lang|tr|''baklağı''}} тай {{Lang|tr|''baklağu''}} и дає їм прототурецькоє походжіня.<ref>Nişanyan, Sevan (2009) (in Turkish). Sözlerin Soyağacı - Çağdaş Türkçenin Etimolojik Sözlüğü [Words' Family Tree - An Etymological Dictionary of Contemporary Turkish]. İstanbul. http://nisanyansozluk.com/?k=baklava {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110714184508/http://nisanyansozluk.com/?k=baklava|date=2011-07-14}}</ref> Щи єдна форма фіксує ся у [[Перьскый язык|перському]]&nbsp;— {{lang|fa|باقلبا}} (''{{lang|fa-Latn|bāqlabā}}'').<ref>{{cite web |title=Dehkhoda Persian Dictionary, باقلبا |url=http://www.loghatnaameh.com/dehkhodaworddetail-e134b0f538ae4d14b9c367f1c7ee1ab4-fa.html |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20111003184850/http://www.loghatnaameh.com/dehkhodaworddetail-e134b0f538ae4d14b9c367f1c7ee1ab4-fa.html |archive-date=2011-10-03 |access-date=2012-04-22 |website=Loghatnaameh.com }}</ref> Хоть суфікс ''-vā'' годен указовати на перськоє походжіня слова,<ref name="Batmanglij, Najmieh 2007, page 1562">Batmanglij, Najmieh, ''A Taste of Persia: An Introduction to Persian Cooking'', I.B.Tauris, 2007, {{ISBN|1-84511-437-X}}, 9781845114374; page 156.</ref><ref>{{cite web |title=Dehkhoda Persian Dictionary, باقلبا |url=http://www.loghatnaameh.com/dehkhodaworddetail-e134b0f538ae4d14b9c367f1c7ee1ab4-fa.html |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20111003184850/http://www.loghatnaameh.com/dehkhodaworddetail-e134b0f538ae4d14b9c367f1c7ee1ab4-fa.html |archive-date=2011-10-03 |access-date=2012-04-22 |website=Loghatnaameh.com }}</ref> ''baqla-'' не з перського тай не має встановленого походжіня.<ref>"a derivation from ''balg'', a common dialect form of ''barg'' "leaf", or from Ar. ''baql'' "herb" is unlikely", W. Eilers, ''Encyclopædia Iranica'', ''s.v.'' [http://www.iranicaonline.org/articles/baqlava-or-baqlava- 'bāqlavā'] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111228150904/http://www.iranicaonline.org/articles/baqlava-or-baqlava-|date=2011-12-28}}</ref> Лінґвішта Тунчер Ґіленсой пише, ож ''baklava'' йде уд прототурецького {{lang|tr|''bakl-ı''}} „кормити“, ид котрому ся додали суфіксы {{lang|tr|''-la-ğı''}}: {{lang|tr|''bakılağı''}} → {{lang|tr|''bakılavı''}} → {{lang|tr|''baklava''}}.<ref>{{Cite book |last=Gülensoy |first=Tuncer |title=Türkiye Türkcesindeki Türkçe Sözcüklerin Köken Bilgisi Sözlüğü - I |publisher=Türk Dil Kurumu |year=2007 |isbn=978-9751619709 |location=Turkey |pages=106}}</ref> [[Арабскый язык|Арабська]] назывка {{lang|ar|بقلاوة}} (''{{lang|ar-Latn|baqlāwa}}'') походит из турецького языка.<ref name="Lambraki, p. 248-249">Akın and Lambraki, ''Turkish and Greek Cuisine / {{lang|tr|Türk ve Yunan Mutfağı}}'' p. 248-249, {{ISBN|975-458-484-2}}</ref> == Історія == Три основні теорії походжіня баклавы тото: уд грецького слоєного десерта плаценты (рецепта, вдухновленого перськым кістом);<ref name="faas">[{{Google books|plainurl=yes|id=YXGlAr17oekC}} Patrick Faas (2003). ''Around the Roman Table: Food and Feasting in Ancient Rome''. Chicago: University of Chicago Press. p.&nbsp;185f.]</ref> уд середньовічного арабського тай перського мигдальового десерта лавзінаджа;<ref name=":1">{{Cite book|last=Nasrallah|first=Nawal|title=The Oxford Companion to Sugar and Sweets|url=https://archive.org/details/oxfordcompaniont0000unse_t7v7|publisher=Oxford University Press|year=2015|isbn=978-0-19-931361-7|editor-last=Goldstein|editor-first=Darra|location=|page=[https://archive.org/details/oxfordcompaniont0000unse_t7v7/page/395 395]|language=en}}</ref><ref name="marks">{{cite book|last=Marks|first=Gil|date=2010|title=Encyclopedia of Jewish Food|url={{Google books |plainurl=yes |id=gFK_yx7Ps7cC |page=151 }}|publisher=Houghton Mifflin Harcourt|page=151|isbn=978-0470391303}}</ref> уд централноазійської тюркської традіції чинити слоєный хліб.<ref name="perry">Perry, Charles. "The Taste for Layered Bread among the Nomadic Turks and the Central Asian Origins of Baklava", in ''A Taste of Thyme: Culinary Cultures of the Middle East'' (ed. Sami Zubaida, Richard Tapper), 1994. {{ISBN|1-86064-603-4}}, page 87</ref> Сут ай пропозиції, ож баклава походит из асірійської кухні, подля котрых асірійці чинили такый десерт у 8.&nbsp;сторочови&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.<ref>{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/324107511|title=Past, present and tomorrow of baklava|first1=Ayşenur|last1=Akkaya|first2=Banu|last2=Koc|journal=International Rural Tourism and Development Journal|volume=1|issue=1|pages=47–50|year=2017|access-date=2021-05-01|archive-date=2022-04-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20220430004620/https://www.researchgate.net/publication/324107511_Past_Present_and_Tomorrow_of_Baklava|url-status=live}}</ref> Баклава мало подабат на старогрецькі десерты ''ґастріс'' ({{Lang-el|γάστρις}}),<ref>[https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dga%2Fstris γάστρις] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210225070801/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dga%2Fstris |date=2021-02-25 }}, Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek–English Lexicon'', on Perseus</ref> ''копте сесаміс'' ({{Lang-el|κοπτὴ σησαμίς}}) тай ''коптон'' ({{Lang-el|κοπτόν}}), за котрі ся споминат у 14.&nbsp;книзі „Трапезы філозофув“ ({{Lang-el|Δειπνοσοφισταί, ''Deipnosophistaí''}}).<ref>[https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dkopto%2Fs κοπτός] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210224142408/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dkopto%2Fs |date=2021-02-24 }}, Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek–English Lexicon'', on Perseus</ref><ref>{{lang|el-Latn|Deipnosophists}} '''14''':647, discussed by Charles Perry, "The Taste for Layered Bread among the Nomadic Turks and the Central Asian Origins of Baklava", in ''A Taste of Thyme: Culinary Cultures of the Middle East'' (ed. Sami Zubaida, Richard Tapper), 1994. {{ISBN|1-86064-603-4}}. p. 88.</ref> Айбо рецепт у нюй обсягує начинку из оріхув и меду из горішньым и долушньым слоями з меду тай перемолотого сезама, што є май ближе ид сучасным пастелі вадь [[Халва|халві]], и не має кіста.<ref>Charles Perry, "The Taste for Layered Bread among the Nomadic Turks and the Central Asian Origins of Baklava", in ''A Taste of Thyme: Culinary Cultures of the Middle East'' (ed. Sami Zubaida, Richard Tapper), 1994. {{ISBN|1-86064-603-4}}.</ref> Щи єден подобный рецепт ся стрічат у турецькуй кухни з назывков ґіллач ({{Lang-tr|güllaç}}), котрый дако держит родаком баклавы.<ref name=Husihui>{{cite book |title=A soup for the Qan: Chinese dietary medicine of the Mongol era as seen in Hu Szu-Hui's Yin-shan cheng-yao |year=2010 |publisher=Brill |location=Leiden |isbn=978-90-04-18020-8 |author=Husihui |edition=2nd rev. and expanded |author2=Paul D. Buell |author3=Eugene N. Anderson |author4=Charles Perry }}</ref> Ун ся чинит из слоюв філа, котрі ся по єден кладут у молоко тай цукор; подає ся из волоськым оріхом тай свіжым ґранатом и сохтує ся їсти у Рамадан. Майпершый спомин за ґіллач ся подає у настанові за їдіня тай здоровля „Важні принципы їдіня тай питя“ ({{Lang-zh|飮膳正要, ''Yinshan Zhengyao''}}), написануй у 1330.&nbsp;рокови етнічным [[Монґолы|монґолом]] и придворным дієтолоґом [[Дінастія Юан|юанської дінастії]] [[Ху Сыхвей|Ху Сыхвейом]].<ref name="Buell">Paul D. Buell, "Mongol Empire and Turkicization: The Evidence of Food and Foodways", p.&nbsp;200''ff'', in Amitai-Preiss, 1999.</ref><ref name="sticky">{{Cite web |last=Işın |first=Priscilla Mary |date=2023-09-16 |title=The Sticky History of Baklava |url=https://www.smithsonianmag.com/travel/the-sticky-history-of-baklava-180982771/ |website=Smithsonian Magazine |language=en}}</ref> Попри вто, ож історія баклавы не є дуже добрі задокументована, припущат ся, ож архаічна верзія баклавы ся чинила у [[Бізантійська імперія|Бізантійськуй імперії]],<ref name="Salaman222">{{Cite book |last=Davidson |first=Alan |url=https://books.google.com/books?id=jYa3J6xrjt4C&pg=PA184 |title=Food in Motion: The Migration of Foodstuffs and Cookery Techniques : Proceedings : Oxford Symposium 1983 |date=1983 |publisher=Oxford Symposium |isbn=978-0-907325-16-1 |language=en}}</ref><ref name="Speros Vryonis 1971, p. 48222">Speros Vryonis ''The Decline of Medieval Hellenism in Asia Minor'', 1971, p. 482</ref> а єї турецька верзія была майскорі розроблена у імперськых кухнях палаца [[Топкапы]] у [[Константинополь|Константінопольови]] (ныні [[Істанбул]]).<ref name="perry" /><ref>{{Cite journal |author1=Ayşenur Akkaya |author2=Banu Koc |year=2017 |title=Past, Present and Tomorrow of Baklava |url=https://www.researchgate.net/publication/324107511 |url-status=live |journal=IRTAD Journal |issue=August |pages=47–50 |issn=2602-4462 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220430004620/https://www.researchgate.net/publication/324107511_Past_Present_and_Tomorrow_of_Baklava |archive-date=30 April 2022 |access-date=20 November 2021}}</ref> Султан подавав яничарам тепші баклавы кажджого 15.&nbsp;числа Рамадана у церемоніалнуй процесії, котра ся кликала {{lang|ota-Latn|''Baklava Alayı''}}.<ref name="marks" /><ref>{{cite journal |last=Wasti |first=Syed Tanvir |year=2005 |title=The Ottoman Ceremony of the Royal Purse |journal=Middle Eastern Studies |volume=41 |issue=2 |pages=193–200 |doi=10.1080/00263200500035116 |s2cid=143202946}}</ref> === Плацента === Повно верзій походжіня баклавы выводят ї уд старогрецького рецепта плаценты ({{Lang-el|πλατσέντα}}).<ref name="Mayer-1989">{{cite news |last=Mayer |first=Caroline E. |url=https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/food/1989/05/03/phyllo-facts/1ca7102a-fb19-4abe-af8d-2cb17f49b98b/?noredirect=on |title=Phyllo Facts |newspaper=Washington Post |year=1989 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191229205837/https://www.washingtonpost.com/archive/lifestyle/food/1989/05/03/phyllo-facts/1ca7102a-fb19-4abe-af8d-2cb17f49b98b/?noredirect=on |archive-date=2019-12-29}}</ref> Гомерова Одіссея, написана приблизно у 800.&nbsp;роках&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е., споминат тонкі слої кіста, пудсоложені волоськым оріхом и медом. У 5.&nbsp;ст.&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е. Філоксен у своюй поемі „Вечеря“ пише, ож на послідньый етап питя бігом їдіня ґазды чинили тай подавали сырні шитимині из молоком и медом, котрі ся пекли у колач.<ref>Hoffman, Susanna. ''The Olive and the Caper''. Workman Publishing Company, Inc. {{ISBN|9781563058486}}</ref> Слово „плацента“ ({{Lang-el|πλατσέντα}}) походит уд грецького {{lang|grc|πλακοῦς ''plakous''}}, што значит дашто „плыскоє и шырокоє“.<ref name="Salaman2">[{{Google books |plainurl=yes |id=jYa3J6xrjt4C |page=184 }} Rena Salaman, "Food in Motion the Migration of Foodstuffs and Cookery Techniques" from the Oxford Symposium on Food Cookery, Vol. 2, p. 184]</ref><ref>[https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0059%3Aentry%3Dplacenta placenta] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210307120657/http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0059%3Aentry%3Dplacenta|date=2021-03-07}}, Charlton T. Lewis, Charles Short, ''A Latin Dictionary'', on Perseus</ref> Архестрат у свойих поемах споминат ''плакус'' ги десерт авадь делікатес другого стола; ун описує подачу из оріхами вадь [[Сушені овочі|сушеными овочами]] тай хвалит полляту медом [[Атены|атенську]] верзію ''плакуса''.<ref name="Goldstein">{{harvnb|Goldstein|2015|loc="ancient world": "The next cake of note, first mentioned about 350 B.C.E. by two Greek poets, is ''plakous''. [...] At last, we have recipes and a context to go with the name. ''Plakous'' is listed as a delicacy for second tables, alongside dried fruits and nuts, by the gastronomic poet Archestratos. He praises the ''plakous'' made in Athens because it was soaked in Attic honey from the thyme-covered slopes of Mount Hymettos. His contemporary, the comic poet Antiphanes, tells us the other main ingredients, goat’s cheese and wheat flour. Two centuries later, in Italy, Cato gives an elaborate recipe for placenta (the same name transcribed into Latin), redolent of honey and cheese. The modern Romanian ''plăcintă'' and the Viennese ''Palatschinke'', though now quite different from their ancient Greek and Roman ancestor, still bear the same name."}}</ref> Антіфан, сучасник Архестрата, дав такый попис ''плакуса'':<ref name="Goldstein" /><ref>{{harvnb|Dalby|1998|loc=p. 155: "Placenta is a Greek word (plakounta, accusative form of plakous 'cake').}}</ref> {{Цитат|— […] «Взбитый сгусток влаги блеющей козы [сыр],<br> Смешанный с источниками полосато-жёлтых пчел [мнюд],<br> Угнездившийся под плоской кровлей девы, дочери<br> Непорочнейшей Деметры [мука], и роскошествующий<br> Мириадами сложенных утонченно покрывал»,<br> Иль скажу «пирог-лепёшка» [πλακοῦς]? — Я лепёшку [πλακοῦς] предпочту.|[[Антіфан]], цитованый [[Атеней]]ом|„Трапеза філозофув“ (Deipnosophistae) у російському товмачіньови Н.&nbsp;Т.&nbsp;Ґолінкевіча|3.&nbsp;стороча<ref name="Dalby155">{{cite book |last= Dalby |first= Andrew |title=Cato on farming-De Agricultura-A modern translation with commentary |year=1998 | page = 155}}</ref>}} У Бізантійськуй імперії ся їла плацента (знама ги ''коптоплакус'', {{Lang|grc|κοπτοπλακοῦς}}), котра подабала на баклаву.<ref>{{Cite book |last=Ash |first=John |url=https://archive.org/details/byzantinejourney00ashj |title=A Byzantine Journey |date=1995 |publisher=Random House Incorporated |isbn=978-1-84511-307-0 |location=New York |page=223 |url-access=registration}}</ref><ref>{{Cite book |last=Faas |first=Patrick |url=https://books.google.com/books?id=YXGlAr17oekC |title=Around the Roman Table: Food and Feasting in Ancient Rome |date=2005 |publisher=University of Chicago Press |isbn=978-0-226-23347-5 |location=Chicago, IL |page=184 |access-date=14 September 2023 |orig-date=1994 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160730151401/https://books.google.com/books?id=YXGlAr17oekC |archive-date=30 July 2016 |url-status=live}}</ref><ref>Speros Vryonis, 1971, p. 482.</ref> Майстарый знамый деталный рецепт плаценты, датованый 2.&nbsp;ст.&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е., описує покрытый медом печеный слоєный десерт, котрый Патрік Фаас, ґастрономічный історик, держит родаком баклавы.<ref name="faas" /><ref>{{cite web |url=https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Cato/De_Agricultura/E*.html |title=LacusCurtius • Cato On Agriculture — Sections 74‑90 |website=Penelope.uchicago.edu |access-date=2017-01-28 |archive-date=2021-07-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210713102652/https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Cato/De_Agricultura/E%2A.html |url-status=live }}</ref> Тот рецепт записаный так: {{Цитат|Сформуйте плаценту так: покладьте єден шор [[Тракта|тракты]] по цілуй довготі основного кіста. Товды покрыйте йсе сумішов [сыра тай меду] из товчкы. Покладьте щи єден шор тракты поверьх сього тай чиніт так докідь не ухоснуйте вшыток сыр и мед. Завершіт слойом тракты. […] покладьте плаценту в шпор и накрыйте навпереда нагрітов крышков. […] Кой буде готовоє, полляйте плаценту медом.|[[Катон Старшый]]|De agri cultura|160&nbsp;до&nbsp;н.&nbsp;е.<ref name="faas"/>}} Подля подакотрых ученых, ''коптоплакус'' быв родаком баклавы;<ref name="faas" /><ref>{{harvnb|Salaman|1986|p=184}}; {{harvnb|Vryonis|1971|p=482}}.</ref><ref>{{Cite book |last=Ash |first=John |url=https://books.google.com/books?id=eQCKEk1GXlYC&pg=PA223 |title=A Byzantine Journey |date=2006 |publisher=Tauris Parke Paperbacks |isbn=978-1-84511-307-0 |language=en}}</ref> межи другыма,<ref name="Salaman2"/> Історик Сперос Вріоніс описує ''коптоплакус'' ги „облюбленый [десерт] бізантійцюв“ и „тото ипен, што и турецька баклава“.<ref name="Speros Vryonis 1971, p. 482">Speros Vryonis ''The Decline of Medieval Hellenism in Asia Minor'', 1971, p. 482</ref> Назывка плацента ({{Lang-el|πλατσέντα}}) хоснує ся ныні на острові Лесбос про печеный и покрытый сірупом тонкый слоєный шитиминь из товченыма оріхами.<ref>{{cite web |last=Τριανταφύλλη |first=Κική |date=17 October 2015 |title=Πλατσέντα, από την Αγία Παρασκευή Λέσβου |url=http://www.bostanistas.gr/?i=bostanistas.el.article&id=3528 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20161012043857/http://www.bostanistas.gr/?i=bostanistas.el.article&id=3528 |archive-date=12 October 2016 |access-date=7 February 2020 |website=bostanistas.gr}}</ref><ref>{{cite book |last=Γιαννέτσου |first=Βασιλεία Λούβαρη |url=https://books.google.com/books?id=5U0iAwAAQBAJ |title=Τα Σαρακοστιανά: 50 συνταγές για τη Σαρακοστή και τις γιορτές της από τη MAMAVASSO |publisher=Georges Yannetsos |year=2014 |page=161 |quote="Η πλατσέντα είναι σαν τον πλακούντα των αρχαίων Ελλήνων, με ξηρούς καρπούς και μέλι."}}</ref> === Лавзінадж === Баклава&nbsp;— частый десерт у сучасных арабськых крайинах, айбо арабськоязычна книга рецептув „Кітаб ал-Табіх“, зобрата Ібн Саяром ал-Вараком у 10.&nbsp;сторочу, не має ниякых рецептув баклавы.<ref>{{cite web |url=http://archive.aramcoworld.com/issue/200604/cooking.with.the.caliphs.htm |title=Saudi Aramco World : Cooking with the Caliphs |website=Archive.aramcoworld.com |access-date=2017-01-28 |archive-date=2016-02-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160218235811/http://archive.aramcoworld.com/issue/200604/cooking.with.the.caliphs.htm |url-status=live }}</ref> Рецепт лавзінаджа ({{Lang-ar|لوزينج}}) у нюй говорит за малі дарабчикы мигдальової пасты, завернуті у дуже тонкоє кісто („тонкоє ги крыло коника“) тай умачані у сірупі.<ref name="Perry2">Perry, Charles. "What to Order in Ninth Century Baghdad," in Rodinson, Maxime, and Arthur John Arberry. "Medieval Arab Cookery." (2001). p. 223</ref> Поєдны писателі заявлявут, ож сесь десерт майбульше подабат на сучасну баклаву,<ref>{{cite book |last3=Elias |first3=Leila Salloum |last2=Salloum |first2=Muna |last1=Salloum |first1=Habeeb |title=Sweet Delights from A Thousand and One Nights: the Story of Tradition Arab Sweets |date=2013 |publisher=Bloomsbury |pages=45–48}}</ref> айбо ґастрономічный історик Чарлз Перрі писав, ож „ун не быв похожый на баклаву“.<ref name="Perry">Perry, Charles. "What to Order in Ninth Century Baghdad," in Rodinson, Maxime, and Arthur John Arberry. "Medieval Arab Cookery." (2001). p. 222 "As for lauzinaj, it was not much like baklava."</ref> Подобні рецепты лавзінаджа ся споминавут и у „Кітабі ал-Табіхови“ 13.&nbsp;стороча авторства Мугамада бін Гасана ал-Багдаді, написаному на території днешьного Ірака тай закладеному на май раннюй зберьці перськых рецептув.<ref name="marks"/> Подля Ґілберта Маркса ближньовосточні повары пак розробили процес наслойованя інґредієнтув, хоснованый на ріхтованя сучасної баклавы.<ref name="marks"/> == Ріхтованя == [[Файл:Kadayıf_Taksim_(4).JPG|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Kaday%C4%B1f_Taksim_(4).JPG|міні|Великі тепші, хосновані на чиненя баклавы]] [[Файл:Baklava_-_Turkish_special,_80-ply.JPEG|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Baklava_-_Turkish_special,_80-ply.JPEG|міні|Баклава, нарізана на ромбикы]] Баклава ся часто чинит у великых [[Тепша|тепшах]]. Слої [[Філо|філа]] вєдно из маслом и рослинным [[Олуй|олойом]] ся складувут у тепшу; на них ся кладе слуй молотых [[Оріх|оріхув]]&nbsp;— майчасто [[Волоськый оріх|волоськых]], [[Фісташка|фісташок]], айбо пораз хоснувут и [[Ліска|ліску]] вадь [[мигдаль]]; пак изгорі ся давут далші слої філа. Перед печіньом кісто ся розрізає на [[Прямоуголник|прямоуголникы]], [[Ромб|ромбы]] вадь [[Триуголник|триуголникы]]. По печіню баклаву поливавут сірупом, котрый ся годен чинити з меду, цукру и другых інґредієнтув. == Реґіоналні варіації == === Алжир === Алжирська баклава ({{Lang-ar|بقلاوة ''baklawa''}}, у [[Тіфінаг|тіфінагови]] ⴱⴰⴽⵍⴰⴹⴰ) є головным десертом. Она походит из алжирського вароша Константін и єї основнов особеностьов є удсутство кіста філо&nbsp;— умісто нього ся хоснує иншакый филь кіста, малсука ({{Lang-ar|ملسوقة ''malsouka''}}) вадь варка ({{Lang-ar|ورقة ''warqa''}}), а вмісто волоського оріха вадь фісташок ся хоснує мигдаль.<ref>{{Cite journal |last=Wagda |first=Marin |date=2004 |title=Bricks en vrac à l'est d'Ithaque |url=https://www.persee.fr/doc/homig_1142-852x_2004_num_1251_1_4253 |journal=Hommes & Migrations |volume=1251 |issue=1 |pages=136–139 |doi=10.3406/homig.2004.4253}}</ref><ref>{{Cite journal |last=Bakhaï |first=Fatima |date=1996 |title=Dounia |url=https://www.torrossa.com/en/resources/an/5093106?digital=true |journal=Dounia |language=en |pages=1–302}}</ref><ref>{{Cite web|last=Bouayed|first=Fatima-Zohra|date=1970|title=La cuisine algérienne|url=https://www.abebooks.com/cuisine-alg%C3%A9rienne-Bouayed-Fatima-Zohra-Temps-Actuels/31073983930/bd|access-date=2022-01-31|website=www.abebooks.com|language=french|archive-date=2022-01-30|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130072632/https://www.abebooks.com/cuisine-alg%C3%A9rienne-Bouayed-Fatima-Zohra-Temps-Actuels/31073983930/bd|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite journal |last=Petrick |first=G. M. |date=2003 |title=Food, Drink and Identity: Cooking, Eating and Drinking in Europe Since the Middle Ages. Edited by Peter Scholliers (New York: Berg, 2001. xi plus 223pp. $65.00/cloth $19.50/paper) |url=https://www.academia.edu/224003 |journal=Journal of Social History |volume=37 |issue=2 |pages=515–517 |doi=10.1353/jsh.2003.0189 |issn=0022-4529 |s2cid=142890270}}</ref> Ги другі формы баклавы, алжирська баклава ся часто ріже на ромбы тай украшає ся мигдальом. Товды ї умочувут у сірупі из меду, цукру тай лимонного соку.<ref>{{Cite journal |last=Bertrand |first=Georges |date=2009-07-01 |title=Turquie, France : le voyage des mots |url=https://journals.openedition.org/hommesmigrations/313 |journal=Hommes & migrations. Revue française de référence sur les dynamiques migratoires |language=fr |issue=1280 |pages=100–104 |doi=10.4000/hommesmigrations.313 |issn=1142-852X|doi-access=free }}</ref><ref>{{Cite journal |last=Scholliers |first=Peter |date=2001 |title=Food, Drink and Identity. Cooking, Eating and Drinking in Europe since the Middle Ages |url=https://www.academia.edu/224003 |journal=Academia}}</ref><ref>{{Cite journal |last=Wagda |first=Marin |date=2003 |title=Bricks, boureks et briouates |url=https://www.persee.fr/doc/homig_1142-852x_2003_num_1245_1_4076 |journal=Hommes & Migrations |volume=1245 |issue=1 |pages=125–127 |doi=10.3406/homig.2003.4076}}</ref> === Сірія === У сірійськуй кухни баклава ({{Lang-ar|البقلاوة}}, [[Сірійськый язык|сір.]] {{Lang|syc|ܒܩܠܘܐ}}) вадь варбат ({{Lang-ar|وربات ''warbat''}})<ref>{{cite web |title=The Sweets Story: When Syrians Come to Cairo |url=http://www.huffingtonpost.com/sarah-dajani/the-sweets-story-when-syr_b_5624639.html |access-date=2016-03-17 |publisher=Huffingtonpost.com}}</ref><ref name="Salamandra2004">{{cite book |author=Christa Salamandra |url=https://books.google.com/books?id=l6UKhO5KJO4C&pg=PA97 |title=A New Old Damascus: Authenticity and Distinction in Urban Syria |date=10 December 2004 |publisher=Indiana University Press |isbn=0-253-11041-6 |pages=97–}}</ref> тото десерт, головно подаваный на сята ги [[Ід ал-Фітр]] вадь сірійськоє [[Руздво]].<ref>{{Cite book |last=John A. Shoup |title=Culture and Customs of Syria |url=https://archive.org/details/culturecustomsof0000shou_e5u3 |publisher= Bloomsbury Academic|year=2008 |isbn=978-0313344565}}</ref> Она ся ріхтує из 24&nbsp;слоюв намащеного маслом філа, начинкы з молотых фісташок авадь молотого волоського оріха тай сірупа з цукру, воды з цвіта норонча тай лимонного сока.<ref>{{Cite book |last=Imad Alarnab |title=Syrian Kitchen |date=6 July 2023 |publisher=HarperCollins Publishers Limited |isbn=978-0008532376}}</ref> Сірійська баклава годна ся подавати в ушылиякых формах, айбо майчасто ся трафлят ромбова.<ref>{{Cite book |last=Bodic |first=Slavka |title=The Ultimate Syrian Cookbook: A Journey Through Syrian Cuisine With 111 Traditional Recipes |date=11 September 2020 |publisher=Independently Published |isbn=9798685380357}}</ref> Сірійськый варбат ся чинит из слоюв кіста філо тай заварної начинкы з манкы,<ref>{{cite web |author=Faye, Yakir Levy \ |date=2012-07-26 |title=An 'iftar' feast - FoodIndex - Jerusalem Post |url=https://www.jpost.com/Food-Index/An-iftar-feast |access-date=2016-03-17 |publisher=Jpost.com}}</ref><ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=gqQvAQAAMAAJ |title=Madison Magazine |publisher=Consumer Publications, Limited |year=1999}}</ref> айбо знає ся давати туды и фісташкы, волоські оріхы, мигдаль<ref>{{cite web |title=The Sweets Story: When Syrians Come to Cairo |url=http://www.huffingtonpost.com/sarah-dajani/the-sweets-story-when-syr_b_5624639.html |access-date=2016-03-17 |publisher=Huffingtonpost.com}}</ref> авадь солодкый сыр.<ref>{{cite web |author=JOYCE SMITHThe Kansas City Star |date=2014-11-04 |title=Sultan's Bakery opens on 39th Street &#124; The Kansas City Star |url=http://www.kansascity.com/news/local/community/816/816-business/article3559174.html |access-date=2016-03-17 |publisher=Kansascity.com}}</ref> Десерт ся поливат сірупом из цукра, воды тай лимонного соку, котрый ся раз варит, а пак остужує ся, вбы став твердый.<ref>[https://www.hungrypaprikas.com/warbat/ Warbat]</ref> Рецепт сірійської баклавы принюс у турецькый Ґазіантеп Челебі Ґіллі у 1871.&nbsp;рокови по тому, як узнав за нього уд повара у [[Дамаск|Дамаскови]]; ун став сучаснов популарнов ґазіантепськов баклавов.<ref name="brunner2018">{{Cite web |last=Brunner |first=Esther |date=2 January 2009 |title=Sweet journey of Güllüoğlu baklava |url=http://www.hurriyet.com.tr/gundem/sweet-journey-of-gulluoglu-baklava-10682696 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20181110080253/http://www.hurriyet.com.tr/gundem/sweet-journey-of-gulluoglu-baklava-10682696 |archive-date=2018-11-10 |access-date=2018-11-09}}</ref> У сірійську баклаву ся дає пряженоє масло, похожоє на [[ґгі]], котроє ся кличе [[Самне|самне]] ({{Lang-ar|سمن}}).<ref name="opb2025">{{cite news |title=A baklava crawl in the Turkish city that’s obsessed with the pastry |url=https://www.opb.org/article/2025/06/07/how-one-city-in-turkey-made-beloved-baklava-its-own/ |access-date=27 November 2025 |work=Oregon Public Broadcasting |date=7 Jun 2025 |language=en}}</ref><ref name="raseef2024">{{cite news |title=البقلاوة... ملكة على عرش الحلويات العربية برغم النزاع حول أصولها |url=https://raseef22.net/article/1096911-%D8%A7%D9%84%D8%A8%D9%82%D9%84%D8%A7%D9%88%D8%A9-%D9%85%D9%84%D9%83%D8%A9-%D8%B9%D9%84%D9%89-%D8%B9%D8%B1%D8%B4-%D8%A7%D9%84%D8%AD%D9%84%D9%88%D9%8A%D8%A7%D8%AA-%D8%A7%D9%84%D8%B9%D8%B1%D8%A8%D9%8A%D8%A9-%D8%A8%D8%B1%D8%BA%D9%85-%D8%A7%D9%84%D9%86%D8%B2%D8%A7%D8%B9-%D8%AD%D9%88%D9%84-%D8%A3%D8%B5%D9%88%D9%84%D9%87%D8%A7 |access-date=27 November 2025 |work=Raseef22 |date=29 March 2024 |language=ar |trans-title=Baklava... the queen of Arabic sweets despite the dispute over its origins}}</ref><ref name="tna2023">{{cite news |title=الحلويات السورية... إقبال كبير في تركيا رغم كل التحديات |url=https://www.alaraby.co.uk/society/%D8%A7%D9%84%D8%AD%D9%84%D9%88%D9%8A%D8%A7%D8%AA-%D8%A7%D9%84%D8%B3%D9%88%D8%B1%D9%8A%D8%A9-%D8%A5%D9%82%D8%A8%D8%A7%D9%84-%D9%83%D8%A8%D9%8A%D8%B1-%D9%81%D9%8A-%D8%AA%D8%B1%D9%83%D9%8A%D8%A7-%D8%B1%D8%BA%D9%85-%D9%83%D9%84-%D8%A7%D9%84%D8%AA%D8%AD%D8%AF%D9%8A%D8%A7%D8%AA |access-date=27 November 2025 |work=The New Arab |date=19 Sep 2023 |language=ar-AR |trans-title=Syrian sweets... huge demand in Türkiye despite all the challenges}}</ref> === Арменія === Арменська пахлава ({{Lang-hy|Փախլավա}}) ся чинит из слоюв філа, начинкы з товченых волоськых оріхув, заправляных корицьов тай сірупа из гвоздикы, кориці, лимонного соку, цукру тай воды.<ref>{{Cite book |title=The Armenian Cookbook |url=https://archive.org/details/armeniancookbook0000rach_a7k0 |year=2014 |isbn=978-1497387065 |last1=Hogrogian |first1=Rachel |publisher=CreateSpace Independent Publishing Platform }}</ref><ref>{{Cite web |title=Armenian Pakhlava |url=https://www.floatingkitchen.net/p-is-for-paklava/ |website=Floating Kitchen|date=20 December 2019 }}</ref> Она ся ріже на ромбы тай украшат ся лісков, мигдальов авадь половинков волоського оріха. Часто ся подає на сята, наприклад арменські [[Руздво]] вадь [[Пасха|Пасху]].<ref>''The flower of paradise and other Armenian tales'' by Bonnie C. Marshall, Virginia A. Tashjian, Libraries Unlimited, 2007, p. 179, {{ISBN|1-59158-367-5}}</ref><ref>{{Cite book |title=The Language of Baklava |isbn=978-1400077762 |last1=Abu-Jaber |first1=Diana |date=14 March 2006 |publisher=Knopf Doubleday Publishing }}</ref> Арменська пахлава хоснує разні числа слоюв: єден варіант має 40&nbsp;листув філа ги 40&nbsp;днув [[говіня]] [[Исус Христос|Исуса]] у пустыни;<ref>{{Cite web |title=Recipe Corner: Chocolate Walnut-Raisin Baklava with California Raisins |url=https://mirrorspectator.com/2023/01/05/recipe-corner-chocolate-walnut-raisin-baklava-with-california-raisins/ |website=Mirror-Spectator|date=5 January 2023 }}</ref><ref>{{Cite web |title=Paklava – Traditional Style |url=https://thearmeniankitchen.com/paklava-traditional-style/ |website=The Armenian Kitchen|date=12 April 2011 }}</ref><ref>{{cite book |last1=Petrosian |first1=I. |url=https://books.google.com/books?id=0oXYX9Qzx9oC&pg=PA47 |title=Armenian Food: Fact, Fiction & Folklore |last2=Underwood |first2=D. |publisher=Yerkir Publishing |year=2006 |isbn=978-1-4116-9865-9 |series=Armenian Research Center collection |page=47 |access-date=11 December 2019}}</ref> друга варіація обсягує 33&nbsp;слої кіста, символізувучі 33&nbsp;рокы Исусового жывота.<ref name="Theodore Kyriakou and Charles Campion 2004">{{Cite book |last=Theodore Kyriakou and Charles Campion |title=The Real Greek at Home |year=2004 |publisher=Octopus Books |isbn=978-1845334512}}</ref> Варош [[Ґавар]] має свою верзію пахлавы, чиненої из 25&nbsp;слоюв кіста, начинкы из чищеных, сушеных, молотых грецкых оріхув, цукру тай медово-косичаного сірупа, котрый ся дає на готову пахлаву.<ref>{{Cite web |title=Gavar Baklava: The Queen of Local Pastries, Antidote for Holiday Drinking |date=29 December 2017 |url=https://hetq.am/en/article/84697}}</ref><ref>{{Cite web |title=Baklava Gavar |date=9 July 2023 |url=https://www.jidlonacestach.cz/en/baklava-gavar/}}</ref> Такый филь пахлавы ся чинив у товды щи арменському вароши Баязет, айбо челядь міґровала удтідь у Ґавар и сосідні реґіоны у&nbsp;1830.&nbsp;рокови.<ref name="george">{{cite book |last=Bournoutian |first=George |url=https://books.google.com/books?id=Cb9aDwAAQBAJ&pg=PT48 |title=Armenia and Imperial Decline: The Yerevan Province, 1900-1914 |publisher=Routledge |year=2018 |isbn=9781351062602 |series=Routledge Advances in Armenian Studies |location=New York |page=48 }}</ref> Традиція ладити пахлаву у Ґаварі включена у испис културної дідузнины [[Арменія|Арменії]].<ref>{{cite web|url=https://int-heritage.am/ich-list-of-ra/|title=ՀՀ ՈՆՄԺ Արժեքների Ցանկ|trans-title=List of Intangible Cultural Values of Armenia|language=hy|website=int-heritage.am|access-date=3 July 2025}}</ref> === Азербайджан === Азербайджанська пахлава ({{Lang-az|Azərbaycan paxlavası}}) ся чинит головно на сята, такі ги Норуз.<ref>{{cite news|last1=Nazarli|first1=Amina|title=Azerbaijanis welcome beloved Novruz holiday|url=https://www.azernews.az/nation/79255.html|access-date=23 April 2018|agency=AzerNews|publisher=AzerNews|date=19 April 2018|archive-date=24 April 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180424072602/https://www.azernews.az/nation/79255.html|url-status=live}}</ref><ref name="AzerNews">{{cite news|last1=Ismayilova|first1=Laman|title=Delicious sweets for Novruz holiday|url=https://www.azernews.az/nation/128011.html|access-date=23 April 2018|agency=AzerNews|publisher=AzerNews|date=20 March 2018|archive-date=22 April 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180422181105/https://www.azernews.az/nation/128011.html|url-status=live}}</ref><ref name="Caspian News">{{cite news|last1=Gadimova|first1=Nazrin|title=Celebrating Novruz? Try These 3 Pastries!|url=https://caspiannews.com/news-detail/celebrating-novruz-try-these-3-pastries-2018-2-21-40/|access-date=23 April 2018|agency=Caspian News|publisher=Caspian News|date=27 February 2018|archive-date=24 April 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180424072113/https://caspiannews.com/news-detail/celebrating-novruz-try-these-3-pastries-2018-2-21-40/|url-status=live}}</ref> Хоснувут ся у нюй кардамом, шафран, оріхы (майбульше ліска, мигдаль, волоськый оріх) тай цукор.<ref>{{Cite book|title=The World Cookbook: The Greatest Recipes from Around the Globe|last=Jeanne Jacob, Michael Ashkenazi|publisher=ABC-CLIO|year=2014|isbn=9781610694698|pages=82–83}}</ref><ref>{{Cite book|title=Azerbaijan - Culture Smart!: The Essential Guide to Customs & Culture|last=Nikki Kazimova|publisher=Kuperard|year=2011|isbn=9781857335484}}</ref><ref>{{Cite book |title=Ethnic Minorities in Azerbaijan |date= 21 April 2010|isbn=9786130609948|last1= Miller|first1= Frederic P.|last2= Vandome|first2= Agnes F.|last3= John|first3= Mcbrewster|publisher= VDM}}</ref> ''Tenbel paxlava'' ся начинює мигдалями вадь волоськыми оріхами тай має 8–10&nbsp;слоюв, а горі ся покрыват жовтком яйця<ref>{{Cite web |title=Easy Baklava |url=https://azcookbook.com/2008/03/18/easy-baklava/ |website=AZ Cookbook|date=18 March 2008 }}</ref><ref>{{Cite web |title=Tenbel Baklava |date=20 May 2016 |url=https://www.196flavors.com/azerbaijan-tenbel-pakhlava/}}</ref> тай украшат ся половинков оріха.<ref name="Ahmedov-1986">{{Cite book|title=Azərbaycan kulinariyası, Азербайджанская кулинария, Azerbaijan Cookery - cookbook, in Azeri, Russian & English|last=Ahmedov|first=Ahmed-Jabir|publisher=Ishig|year=1986|location=Baku}}</ref> ''Ganja paxlava'' має 18&nbsp;слоюв и начинку з мигдаля, цукра тай кардамома; у кісто ся давут лупенкы ружі.<ref name="Ahmedov-1986" /> [[Gulkand|Rose petals]] are added to the dough.<ref name="Azerbaijan State News Agency">{{Cite news|url=https://azertag.az/en/xeber/A_tasty_journey_through_Azerbaijan_Sheki_and_Ganja_cuisine-1198357|title=A tasty journey through Azerbaijan: Sheki and Ganja cuisine|work=Azerbaijan State News Agency|access-date=2018-11-07|language=en|archive-date=2019-10-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20191022020630/https://azertag.az/en/xeber/A_tasty_journey_through_Azerbaijan_Sheki_and_Ganja_cuisine-1198357|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.ganja.az/az/mədəniyyət/milli-mətbəx/gəncə-paxlavası|title=Gəncə paxlavası|website=Website of Ganja city of Azerbaijan|language=az|access-date=2019-02-27|archive-date=2018-09-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20180916213305/http://www.ganja.az/az/m%C9%99d%C9%99niyy%C9%99t/milli-m%C9%99tb%C9%99x/g%C9%99nc%C9%99-paxlavas%C4%B1|url-status=live}}</ref> ''Guba paxlava'' має покрытя из шафрана на горішньому слойови тай 50&nbsp;слоюв рішты (кіста из рисової мукы).<ref>{{Cite web|url=https://report.az/multimedia/quba-paxlavasi-bele-hazirlanir-fotoreportaj/|title=Preparation of Guba pakhlava|website=Report Information Agency|language=az|access-date=2019-02-27|archive-date=2019-02-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20190227182149/https://report.az/multimedia/quba-paxlavasi-bele-hazirlanir-fotoreportaj/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://azertag.az/xeber/CHay_sufrelerinin_bezeyi___Quba_paxlavasi-937350|title=Guba pakhlava|website=Azerbaijan State News Agency|language=az|access-date=2019-02-27|archive-date=2019-02-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20190227182220/https://azertag.az/xeber/CHay_sufrelerinin_bezeyi___Quba_paxlavasi-937350|url-status=live}}</ref> ''Sheki paxlava'' вадь ''Sheki halva'' ся чинит из рішты, ліскы тай кардамома тай сірупа.<ref name="Ahmedov-1986" /><ref name="Azerbaijan State News Agency" /> === Албанія === Албанці сохтувут чинити баклаву ({{Lang-al|bakllava}}) на поєдны мусулманські, католицькі вадь православні празникы тай часто на зимні сяткы вадь на Новый рук. === Боснія === У боснійськуй кухни реґіоналный варіант баклавы ся кличе ''ružice'' (ружіце).<ref>{{cite web |last=Manning |first=Anneka |url=http://www.sbs.com.au/food/article/2016/08/22/bakeproof-bosnian-baking |title=Bakeproof: Bosnian baking : SBS Food |website=Sbs.com.au |date=22 August 2016 |access-date=2017-01-28 |archive-date=2016-11-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161107234711/http://www.sbs.com.au/food/article/2016/08/22/bakeproof-bosnian-baking |url-status=live }}</ref> === Румынія === У румынськуй кухни баклава ({{Lang-ro|baclava}}) тото єден из майпопуларных десертув уєдно из катайфом ({{Lang-ro|cataif}}) и сарайльов ({{Lang-ro|sarailia}}).<ref>{{cite book|chapter-url=https://d1wqtxts1xzle7.cloudfront.net/64667189/ITEMA_2019-DRAFT-Conference-Proceedings.pdf?1602583602=&response-content-disposition=inline%3B+filename%3DFerrari_S_Iaffaldano_N_and_Santamato_V_R.pdf&Expires=1619884310&Signature=PnJylhYa07v3YzWFQ7g5IGPNDknRr9wHYR-1fMnOg7w2Ojc562uRxkjXKpYug8DJQhsA3gYGioTRxunLLmTDnahZs-yCMJu1eYz6xmmpal14VJq6VLPqoRhy6ZP6P7KKR~ai0jGW-hV74P7SUDCTuaieNAI6bjw55fQqWVCf5UjAhFVy0xBQiS2kNV1edy9Yn5jD9mmXQPiq5xqHNXaQgXClgJXgWsA79N1IuJuiqERi9CrzsXTYhnNMXGeGHBRASSbW1RvuBXb9Cud-Mt79j~gUrdYMKZX6VBR~xp5bBDDt2AVGpodYOqzzjZBfftnWDqUUlsDEu7v5Iyo4xhRSoQ__&Key-Pair-Id=APKAJLOHF5GGSLRBV4ZA#page=43|archive-url=https://web.archive.org/web/20210501150223/https://d1wqtxts1xzle7.cloudfront.net/64667189/ITEMA_2019-DRAFT-Conference-Proceedings.pdf?1602583602=&response-content-disposition=inline%3B+filename%3DFerrari_S_Iaffaldano_N_and_Santamato_V_R.pdf&Expires=1619884310&Signature=PnJylhYa07v3YzWFQ7g5IGPNDknRr9wHYR-1fMnOg7w2Ojc562uRxkjXKpYug8DJQhsA3gYGioTRxunLLmTDnahZs-yCMJu1eYz6xmmpal14VJq6VLPqoRhy6ZP6P7KKR~ai0jGW-hV74P7SUDCTuaieNAI6bjw55fQqWVCf5UjAhFVy0xBQiS2kNV1edy9Yn5jD9mmXQPiq5xqHNXaQgXClgJXgWsA79N1IuJuiqERi9CrzsXTYhnNMXGeGHBRASSbW1RvuBXb9Cud-Mt79j~gUrdYMKZX6VBR~xp5bBDDt2AVGpodYOqzzjZBfftnWDqUUlsDEu7v5Iyo4xhRSoQ__&Key-Pair-Id=APKAJLOHF5GGSLRBV4ZA#page=43|url-status=dead|archive-date=2021-05-01|first1=Adina|last1=Săcara-Onița|first2=Andra-Teodora|last2=Porumb|first3=Ciprian Beniamin|last3=Benea| title=3rd International Scientific Conference ITEMA Recent Advances in Information Technology Tourism Economics Management and Agriculture | chapter=The Evolution of the Romanian Pastry. Traditions, European Influences, New Trends |publisher=Association of Economists and Managers of the Balkans|pages=35–44 |year=2019|doi=10.31410/ITEMA.2019.35|isbn = 9788680194233|doi-access=free}}</ref> === Болґарія === У Болґарії ''баклава'' популарна ги зимовый десерт. === Греція === У грецькуй кухни волоські оріхы ся стрічавут май часто ги фісташкы, тай десерт ся приправлят корицьов. Грецька баклава ({{Lang-el|μπακλαβάς}}) має повно реґіоналных варіантув из разными назывками: {{Lang|el|σαμοσάδες}} (самусадес), {{Lang|el|ζουρναδάκια}} (зурнадакія), {{Lang|el|μασουράκια}} (масуракія). Вцілови на югови Греції баклаву майчасто чинят из мигдалю, на сівері&nbsp;— из волоського оріха. Подакотрі рецепты давут ліску, сезам авадь грозенкы.<ref>{{Cite book |title=More Than Baklava |isbn=9780960666812|last1= Semos|first1= Evelyn|date= 1982|publisher= Neiman Marcus}}</ref> сіруп ся чинит из цукра, меду, воды, кориці тай норонча вадь цедры лимона тай соку.<ref>{{Cite book |last=Alexiadou |first=Vefa |title=Greece: The Cookbook |url=https://archive.org/details/greececookbook0000vefa |date=20 March 2017 |publisher=Phaidon Press |isbn=978-0714873800}}</ref><ref>{{Cite web |title=Traditional Greek Baklava Recipe |date=15 May 2021 |url=https://thegreekdeli.com/traditional-greek-baklava-recipe/ }}</ref> Грецька баклава ся символічно чинит из 33&nbsp;слоюв філа на знак рокув, котрі прожыв [[Исус Христос|Исус]].<ref name="Theodore Kyriakou and Charles Campion 2004"/> На острові Лесбос филь баклавы усе щи ся кличе плацента ({{Lang-el|πλατσέντα}}), як и старогрецькоє кісто, котроє подако держит прототипом баклавы. Сучасна баклава-плацента ся чинит из наслоєных листув кіста філо тай оріхув, по печіньови ся умочує у цукровому сірупови тай посыпає ся корицьов.<ref>{{cite web |author=Αποστολή με |title=Πλατσέντα, από την Αγία Παρασκευή Λέσβου &#124; Άρθρα &#124; Bostanistas.gr : Ιστορίες για να τρεφόμαστε διαφορετικά |url=http://www.bostanistas.gr/?i=bostanistas.el.article&id=3528 |access-date=2017-01-28 |website=Bostanistas.gr}}</ref><ref name="cookbook">{{cite book |last=Λούβαρη-Γιαννέτσου |first=Βασιλεία |title=Τα Σαρακοστιανά 50 συνταγές για τη Σαρακοστή και τις γιορτές |year=2014 |trans-title=Lent foods: 50 recipes for Lent and the holidays |chapter=Πλατσέντα ή γλυκόπιτα |chapter-url=https://books.google.com/books?id=5U0iAwAAQBAJ&q=%CF%80%CE%BB%CE%B1%CF%84%CF%83%CE%AD%CE%BD%CF%84%CE%B1&pg=PT161}}</ref><ref>{{Cite web |title=Cuisine of Lesvos |work=VisitGreece |url=https://www.visitgreece.gr/experiences/gastronomy/traditional-cuisine/cuisine-of-lesvos/}}</ref> === Іран === Іранська баглава ([[фарсі]]: {{Lang|fa|باقلوا ''baghlava''}}) не така хрумтяча тай хоснує менше сірупа ги другі варіації баклавы.<ref>{{Cite web |title=Baghlava – Persian Baklava |url=https://thecaspianchef.com/2018/11/24/persian-baklava-baghlava/ |website=The Caspian Chef|date=24 November 2018 }}</ref> Вароші Єзд, Табріз, Казвін, Кашан тай провінція Ґілан знамі за свої филі баклавы.<ref>{{Cite web |title=Baklava in Iran |url=https://iranhikers.com/iranian-cuisine/snacks/baklava}}</ref><ref>N. Ramazani, "''Bāqlavā''", ''Encyclopaedia Iranica'', Volume 3, Issues 5–8, page 729.</ref><ref>{{Cite web |title=The Most Heavenly Baklava Kadayif |url=https://rozinaspersiankitchen.wordpress.com/2019/07/27/baklava-kadayif/ |website=Rozinas Persian Kitchen|date=27 July 2019 }}</ref><ref>{{Cite book |last=Batmanglij |first=Najmieh |title=Cooking in Iran: Regional Recipes and Kitchen Secrets |date=2020 |publisher=Mage Publishers |isbn=978-1949445077}}</ref> Іранська баклава хоснує мікс из молотої ліскы, мигдалю вадь волоського оріха тай фісташок приправленых шафраном, кардамомом авадь жасміном. У сіруп ся знавут давати ружова вода, сок лимона, цукор, мнюд и вода.<ref>Food and Booze: A Tin House Literary Feast, Michelle Wildgen, Nicole J. Georges, Tin House Books, 2007, {{ISBN|0-9773127-7-1}}, {{ISBN|978-0-9773127-7-1}}; page 200.</ref><ref>{{Cite web |title=Baklava Recipe (Persian Style) |date=30 March 2023 |url=https://www.thedeliciouscrescent.com/baklava/}}</ref> Іранська баклава ся ріже на квадратикы вадь ромбикы.<ref>{{Cite book |last=Porter |first=Jamaal |title=Persian Sweets |date=5 December 2022 |publisher=Amazon Digital Services LLC - Kdp |isbn=979-8367005806}}</ref> Кой она готова, та часто ї украшавут подроблеными фісташками, лупенками ружі, жасміном авадь кокосовым порошком, залежно на реґіон.<ref>{{Cite book |last=Rylee |first=Bryan |title=Persian Dessert Recipes |date=31 March 2020 |publisher=Draft2Digital |isbn=978-1393153382}}</ref> === Турція === У турецькуй кухни ''baklava'' ся часто чинит из начинков из фісташок, волоськых оріхув авадь, у поєдных частях Еґейського реґіона, из мигдаля. У Чорноморському реґіоні часто ся хоснує на начинку ліска.<ref>{{cite web |url=http://www.wittistanbul.com/magazine/what-is-baklava-and-where-to-find-the-best-baklava-in-istanbul |title=What is baklava—and where to find the best baklava in Istanbul? |work=Witt magazine |access-date=2013-10-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131004231854/http://www.wittistanbul.com/magazine/what-is-baklava-and-where-to-find-the-best-baklava-in-istanbul/ |archive-date=2013-10-04 |url-status=dead }}</ref> Ліска ся дає ай у турецькый десерт ''sütlü nuriye''&nbsp;— май легку верзію баклавы, у котру умісто сірупа йде молоко.<ref>{{Cite web| title = Ihtilal Tatlısı Sütlü Nuriye'nin Trajikomik Hikayesi| work = Milliyet Haber| date = 30 June 2014| access-date = 2018-11-09| url = http://www.milliyet.com.tr/ihtilal-tatlisi-sutlu-nuriye-nin-trajikomik-istanbul-yerelhaber-270887/| archive-date = 2016-11-26| archive-url = https://web.archive.org/web/20161126195306/http://www.milliyet.com.tr/ihtilal-tatlisi-sutlu-nuriye-nin-trajikomik-istanbul-yerelhaber-270887/| url-status = live}}</ref> ''Midye baklava'' тото оріхова баклава у формі мушлі.<ref>{{cite news |last1=Ajith |first1=Adithi Reena |title=Turkish delights: Kebabs, kunefe & more at Delhi’s Ophelia |url=https://www.newindianexpress.com/cities/delhi/2025/Mar/20/turkish-delights-kebabs-kunefe-more-at-delhis-ophelia |work=The New Indian Express |date=20 March 2025 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=Midye baklavayı ben buldum diyen baklavacının tescili iptal edildi |url=https://www.hurriyet.com.tr/ekonomi/midye-baklavayi-ben-buldum-diyen-baklavacinin-tescili-iptal-edildi-40962110 |access-date=9 November 2025 |work=Hurriyet |date=20 September 2018 |language=tr |trans-title=The registration of the baklava shop that claimed to have invented mussel baklava was cancelled.}}</ref> ''Sarma baklava'' тото баклава из начинков из фісташкового масла, завернута у листя.<ref>{{cite web |title=Fıstıklı sarma {{!}} Traditional Sweet Pastry From Turkiye |url=https://www.tasteatlas.com/fistikli-sarma |website=Taste Atlas |access-date=27 November 2025}}</ref><ref>{{cite news |title=Fıstıklı sarma fiyatı yeni gelen zamla birlikte bin lirayı aştı |url=https://www.halkinsesi.com.tr/fistikli-sarma-fiyati-yeni-gelen-zamla-birlikte-bin-lirayi-asti |access-date=27 November 2025 |work=HALKIN SESİ |language=tr |trans-title=The price of pistachio wraps has exceeded 1,000 lira with the new price increase.}}</ref><ref>{{cite news |last1=Merkezi |first1=Haber |title=Türk tatlıları dünya listesine damga vurdu: 2024'ün en iyi 100 tatlısı arasında Türkiye’nin başarısı! |url=https://www.politikam.com/turk-tatlilari-dunya-listesine-damga-vurdu-2024un-en-iyi-100-tatlisi-arasinda-turkiyenin-basarisi |access-date=27 November 2025 |work=Politika |date=20 November 2024 |language=tr |trans-title=Turkish desserts made their mark on the world list: Türkiye's success among the top 100 desserts of 2024!}}</ref> ''Şöbiyet'' ото варіація баклавы из начинков из [[Каймак|каймака]] (верьшкоподобного молочного їдіня)<ref>{{Cite web |title=Kaymaklı Şöbiyet Tarifi |url=https://www.kisikates.com.tr/tarif/kaymakli-sobiyet-tarifi-1743 }}</ref> и оріхув.<ref>{{Cite web| title = Şöbiyet| work = Arda'nın Mutfağı| date = 9 January 2016| access-date = 2018-11-09| url = http://www.ardaninmutfagi.com/yemek-tarifleri/tatlilar/sobiyet| archive-date = 2018-11-10| archive-url = https://web.archive.org/web/20181110040607/http://www.ardaninmutfagi.com/yemek-tarifleri/tatlilar/sobiyet| url-status = live}}</ref> Ґазіантеп у югоцентралнуй части Турції знамый за свою баклаву, ріхтовану из місных фісташок,<ref>{{cite web |title=Capital of baklava |website=Aramco world |url=https://archive.aramcoworld.com/issue/201503/capital.of.baklava.htm |access-date=2020-12-19 |archive-date=2021-02-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210202235118/https://archive.aramcoworld.com/issue/201503/capital.of.baklava.htm |url-status=live }}</ref> часто подавану из каймаком. Десерт трафив до Ґазіантепа у 1871.&nbsp;рокови позад Челебі Ґіллі, котрый узнав за рецепт уд повара у [[Дамаск|Дамаскови]].<ref name="brunner2018" /> У 2008 турецькоє патентноє міністерство зареєстровало ґеоґрафічноє указаня про антепську баклаву,<ref>{{cite web|url=http://bsanna-news.ukrinform.ua/newsitem.php?id=3731&lang=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20111004081345/http://bsanna-news.ukrinform.ua/newsitem.php?id=3731&lang=en |url-status=dead |archive-date=2011-10-04 |title=Bsanna News, February 21, 2008 |publisher=Bsanna-news.ukrinform.ua |date=2008-02-21 |access-date=2012-04-22 }}</ref> а у 2013 Европська комісія зареєстровала защищеноє ґеоґрафічноє указаня ''Antep Baklavası'' вадь ''Gaziantep Baklavası''.<ref>{{cite web |url=http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2013:229:0043:0046:EN:PDF |title=Publication of an application pursuant to Article 50(2)(a) of Regulation (EU) No 1151/2012 of the European Parliament and of the Council on quality schemes for agricultural products and foodstuffs |publisher=European Commission |date=2009-10-07 |access-date=2013-12-20 |archive-date=2013-12-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131220181920/http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2013:229:0043:0046:EN:PDF |url-status=live }}</ref> Ґазіантепська баклава стала была першым турецькым продуктом, котрый дустав таку защиту уд Европської комісії.<ref>{{cite web |title=Greek writers praise world-famous Turkish baklava |work=Daily News |date=October 2019 |url=https://www.hurriyetdailynews.com/greek-writers-praise-world-famous-turkish-baklava-147021 |access-date=2020-12-19 |archive-date=2021-01-31 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210131104435/https://www.hurriyetdailynews.com/greek-writers-praise-world-famous-turkish-baklava-147021 |url-status=live }}</ref> === Узбекы тай татары === В узбецькуй кухни є ''paxlava'', ''puskal'' и ''yupka'' (по татарськы ''yoka'')&nbsp;— солодкоє тай соленоє їдіня, чиненоє из 10–12 слоюв кіста.<ref name="Lambraki, p. 248-249" /> === Крымські татары === Крымськотатарська ''пахлава'' ({{Lang-crh|baqlava}}) ся чинит из пары скрученых, май грубых слоюв кіста.<ref>{{cite web |author=Olga Kovalenko |date=2015-11-24 |title=A taste of Crimea far from the frontline |url=http://roadsandkingdoms.com/2015/a-taste-of-crimea-far-from-the-frontline/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20151208193922/http://roadsandkingdoms.com/2015/a-taste-of-crimea-far-from-the-frontline/ |archive-date=2015-12-08 |access-date=2015-12-05 |work=Roads and Kingdoms }}</ref> == Ґалерія == <gallery> Файл:Azərbaycan_paxlavası.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Az%C9%99rbaycan_paxlavas%C4%B1.jpg|[[Азербайджан|Азербайджанська]] пахлава Файл:Gəncə_paxlavası.JPG|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:G%C9%99nc%C9%99_paxlavas%C4%B1.JPG|Пахлава з [[Ганджа|Ґанджі]], Азербайджан Файл:Quba_paxlavası.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Quba_paxlavas%C4%B1.jpg|Пахлава з Ґубы, Азербайджан Файл:Kadayıf_Taksim_(2).JPG|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Kaday%C4%B1f_Taksim_(2).JPG|Дакулько видув баклавы у Істанбулови, друга зліва туй ''sarma baklava'' Файл:Baklava_ST_06.JPG|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Baklava_ST_06.JPG|Тепша баклавы у [[Старый варош (Єрусалим)|Старому вароши]], [[Єрусалим]] Файл:PatisseriesTunisiennes2005.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:PatisseriesTunisiennes2005.jpg|Тепша туніського кіста, у тум числі баклавы Файл:Pakhlava_from_Gavar,_Armenia.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/Файл:Pakhlava_from_Gavar,_Armenia.jpg|Арменська баклава Файл:Algerian_Baklawa.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Algerian_Baklawa.jpg|Алжирська баклава, чинена на [[Ід ал-Фітр]] ([[Ораза-байрам]]) Файл:Baklava_from_Turkey.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Baklava_from_Turkey.jpg|[[Ґазіантеп|Ґазіантепська]] баклава Файл:Mussel_baklava_with_walnuts.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/Файл:Mussel_baklava_with_walnuts.jpg|Мідє-баклава у формі мушлі з начинков из грецького оріха Файл:Yazdi_Baqleva,_with_pistachio_topping_(cropped).jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/Файл:Yazdi_Baqleva,_with_pistachio_topping_(cropped).jpg|альт=Photo of baklava on wooden dish, garnished with pistachios|Баклава з [[Єзд|Єзда]], Іран Файл:Baklava_kymi_greece.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Baklava_kymi_greece.jpg|Грецька баклава з волоськым оріхом Файл:Bakllava,_ëmbëlsirë..jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/Файл:Bakllava,_%C3%ABmb%C3%ABlsir%C3%AB..jpg|Тепша албанської баклавы у [[Косово|Косові]] Файл:مدلهای_انواع_باقلوا_(_7_).jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:%D9%85%D8%AF%D9%84%D9%87%D8%A7%DB%8C_%D8%A7%D9%86%D9%88%D8%A7%D8%B9_%D8%A8%D8%A7%D9%82%D9%84%D9%88%D8%A7_(_7_).jpg|Сірійська баклава </gallery> == Література == * {{cite book |editor-last1=Amitai-Preiss |editor-first1=Reuven |editor-first2=David O. |editor-last2=Morgan |title=The Mongol Empire and Its Legacy |url=https://archive.org/details/mongolempireitsl0000unse_u4b0 |publisher=Brill |year=1999 |isbn=90-04-11946-9}} * {{cite book |last=Buell |first=Paul D. |chapter=Mongol Empire and Turkicization: The Evidence of Food and Foodways |editor-last1=Amitai-Preiss |editor-first1=Reuven |editor-first2=David O. |editor-last2=Morgan |title=The Mongol Empire and Its Legacy |publisher=Brill |year=1999 |isbn=90-04-11946-9}} * {{cite journal |last=Christian |first=David |title=Review of Amitai-Preiss, 1999 |journal=Journal of World History |volume=12 |issue=2 |page=476 |year=2001|doi=10.1353/jwh.2001.0055 |s2cid=161517912 }} *{{cite book|editor-last=Goldstein|editor-first=Darra|year=2015|title=The Oxford Companion to Sugar and Sweets|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0199313396|url=https://books.google.com/books?id=jbi6BwAAQBAJ}} * {{cite book |last=Perry |first=Charles |chapter=The Taste for Layered Bread among the Nomadic Turks and the Central Asian Origins of Baklava |title=A Taste of Thyme: Culinary Cultures of the Middle East |url=https://archive.org/details/tasteofthymeculi0000unse |editor-first1=Sami |editor-last1=Zubaida |editor-first2=Richard |editor-last2=Tapper |year=1994 |publisher=Bloomsbury USA |isbn=1-86064-603-4}} *{{cite book|last=Perry|first=Charles|chapter=Studies in Arabic Manuscripts|pages=91–163|editor-last1=Rodinson|editor-first1=Maxime|editor-last2=Arberry|editor-first2=Arthur John|year=2001|title=Medieval Arab Cookery|location=Totnes|publisher=Prospect Books|isbn=0907325912|url=https://books.google.com/books?id=EbHYAAAAMAAJ}} * {{cite book |last=Roden |first=Claudia |title=A New Book of Middle Eastern Food |url=https://archive.org/details/newbookofmiddlee0000rode |date=1986 |publisher=Penguin |isbn=0-14-046588-X}} *{{cite book|last=Salaman|first=Rena|chapter=The Case of the Missing Fish, or ''Dolmathon Prolegomena'' (1984)|pages=184–187|editor-last=Davidson|editor-first=Alan|year=1986|title=Oxford Symposium on Food & Cookery 1984 & 1985, Cookery: Science, Lore and Books Proceedings|location=London|publisher=Prospect Books Limited|isbn=9780907325161|url=https://books.google.com/books?id=jYa3J6xrjt4C}} *{{cite book|last=Vryonis|first=Speros|year=1971|title=The Decline of Medieval Hellenism in Asia Minor and the Process of Islamization from the Eleventh through the Fifteenth Century |location=Berkeley |publisher=University of California Press|isbn=978-0-52-001597-5|url=https://books.google.com/books?id=wBpIAAAAMAAJ}} Quoted in Perry (1994). * {{cite journal |last=Wasti |first=Syed Tanvir |date=March 2005 |title=The Ottoman Ceremony of the Royal Purse |journal=Middle Eastern Studies |volume=41 |issue=2 |pages=193–200|doi=10.1080/00263200500035116 |s2cid=143202946 }} == Референції == <references /> [[Катеґорія:Їдла]] [[Катеґорія:Десерты]] kg6h2uhukeo14kmb47lu49wowhc3rlf Пол (біолоґія) 0 24163 168595 163448 2026-08-20T23:22:10Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168595 wikitext text/x-wiki {{Стыржень}} {{Вецезначность|Пол (чеперушка)}} [[Файл:Drosophila_XY_sex-determination.svg|міні|[[Дрозофіла]], як и [[чоловік]], и бульшина [[Ссавці|ссавцюв]], має XY-систему вызначіня полу, што значит, ож самці мавут полові X- тай Y-хромосомы, а самиці&nbsp;— дві X-хромосомы.]] '''Пол''' авадь '''поглавя''' є біолоґічна риса [[Розмножіня|множачого ся]] половым способом орґанізма, котра вызначає выробленя [[Ґамета|ґамет]] єдного из двох розмірув авадь форм&nbsp;— чоловічых авадь жунськых ґамет.<ref name="Mills p5">{{cite book|vauthors=Mills A|chapter=Sex and Reproduction|title=Biology of Sex|url=https://archive.org/details/biologyofsex0000mill|date=2018|publisher=University of Toronto Press|location=Toronto|isbn=978-1-4875-9337-7|page=[https://archive.org/details/biologyofsex0000mill/page/n64 43]|language=en|quote=In sexually reproducing animals, there are two sexes, the male and the female. [...] We have already defined male and female based on gonads and on the type of gametes produced in those gonads, either eggs or sperm.|ref={{sfnref|Mills|2018}}}}</ref><ref name="Purves-2000">{{cite book|title=Life: The Science of Biology|vauthors=Purves WK, Sadava DE, [[Gordon Orians|Orians GH]], Heller HC|publisher=Sinauer Associates; W.H. Freeman & Co.|location=Sunderland, Mass.|year=2000|isbn=978-0-7167-3873-2|page=736|quote=A single body can function as both male and female. Sexual reproduction requires both male and female haploid gametes. In most species, these gametes are produced by individuals that are either male or female. Species that have male and female members are called dioecious (from the Greek for 'two houses'). In some species, a single individual may possess both female and male reproductive systems. Such species are called monoecious ('one house') or hermaphroditic.}}</ref><ref>{{Cite journal|last=De Loof|first=Arnold|date=2018|title=Only two sex forms but multiple gender variants: How to explain?|journal=Communicative & Integrative Biology|volume=11|issue=1|article-number=e1427399|doi=10.1080/19420889.2018.1427399|doi-access=free|issn=1942-0889|pmc=5824932|pmid=29497472}}</ref> Тіпово такі орґанізмы ся тоже класифікувут як чоловічого вадь жунського полу. Бігом полового розмножіня чоловіча и жунська ґаметы ся зливавут, обы сформовати [[Зіґота|зіґоту]], котра ся розвиват у потомка, котрый наслідує рисы уд кажджого из родакув. Орґанізмы, котрі продукувут май малі ґаметы ([[Сперматозоїд|сперматозоїды]]) сут [[Самець|самці]] тай ся удносят ид чоловічому полу, а орґанізмы, котрі продукувут май великі ґаметы ([[Яйцьоклітина|яйцьоклітины]])&nbsp;— сут [[Самиця|самиці]] тай удносят ся ид жунському.<ref name="Royle-2012">{{cite book|vauthors=Kokko H, Jennions M|author-link1=Hanna Kokko|chapter=Sex differences in parental care|veditors=Royle NJ, Smiseth PT, Kölliker M|chapter-url={{GBurl|id=K-EUDAAAQBAJ|q=Sex+differences+in+parental+care|pg=PR5}}|title=The Evolution of Parental Care|date=2012|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-969257-6|page=103|language=en|quote=The answer is that there is an agreement by convention: individuals producing the smaller of the two gamete types{{snd}}sperm or pollen{{snd}}are males, and those producing larger gametes{{snd}}eggs or ovules{{snd}}are females.}}</ref> Орґанізм, котрый выробляє обадва тіпы ґамет, кличе ся [[гермафродіт]].<ref name="Purves-2000" /><ref name="Avise-2011">{{cite book|chapter=Two sexes in one|chapter-url={{GBurl|id=jqiR8C0lEckC|q=Hermaphrodite}}|title=Hermaphroditism: A Primer on the Biology, Ecology, and Evolution of Dual Sexuality|vauthors=Avise JC|date=2011|publisher=Columbia University Press|isbn=978-0-231-52715-6|pages=1–7|language=en|author-link=John Avise|access-date=18 September 2020}}</ref> У негермафродітськых видув пол орґанізма ся вызначає єднов из дакулькох біолоґічных систем; про бульшину [[Ссавці|ссавцюв]] ся пол вызначає подля XY-системы, де самець як правило має X- тай Y-хромосому (XY), а жона&nbsp;— дві X-хромосомы (XX). Другі системы тото ZW-система у потят тай XO-система у дакотрых овадув.<ref>{{cite journal|vauthors=Blackmon H, Ross L, Bachtrog D|title=Sex Determination, Sex Chromosomes, and Karyotype Evolution in Insects|journal=The Journal of Heredity|volume=108|issue=1|pages=78–93|date=January 2017|pmid=27543823|pmc=6281344|doi=10.1093/jhered/esw047|issn=0022-1503}}</ref> Температурозалежна система ся трафлят у рептилій тай раковидных.<ref name="Hake-2008">{{cite journal|vauthors=Hake L, O'Connor C|date=2008|title=Genetic Mechanisms of Sex Determination {{!}} Learn Science at Scitable|journal=Nature Education|volume=1|issue=1|page=25|url=https://www.nature.com/scitable/topicpage/genetic-mechanisms-of-sex-determination-314/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170819121941/http://www.nature.com/scitable/topicpage/genetic-mechanisms-of-sex-determination-314|archive-date=19 August 2017|access-date=13 April 2021}}</ref> Самці тай самиці єдного вида годні быти фізично похожі (половый мономорфізм) вадь мати фізичні удликы ([[половый діморфізм]]). Полова селекція вадь выбор партнерув годні ускорити розвуй розлик межи полами. == Референції == <references /> jmxzjyz495nuymmth6j8et00vivrrla Ралф Валдо Емерсон 0 24327 168506 167160 2026-08-20T20:50:50Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168506 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Ралф Валдо Емерсон |Чинность= [[поет]], [[филозоф]] |Образчик = [[File:RWEmerson.jpg|230px]] |Образчика_подпис =Ralph Waldo Emerson |Уроджѣня={{birth date|1803|5|25|mf=y}} |Мѣсто_роджѣня=Бостон, США |Упокоеня={{death date and age|mf=yes|1882|4|27|1803|5|25}} |Мѣсто_смерти=Конкорд, США |Мѣсто_погребу= }} '''Ралф Валдо Емерсон''' ({{lang-en|Ralph Waldo Emerson}}; [[25. мая]] [[1803]], Бостон, [[США]] — [[27. апріля]] [[1882]], Конкорд, США) быв американськый автор, [[поет]], тай [[філософ]].<ref>{{cite web |title=Ralph Waldo Emerson |url=https://plato.stanford.edu/entries/emerson/ |website=Stanford Encyclopedia of Philosophy |access-date=16. 1. 2021}}{{ref-en}}</ref><ref>{{cite web |title=Ralph Waldo Emerson American author |url=https://www.britannica.com/biography/Ralph-Waldo-Emerson |website=Britannica |access-date=16. 1. 2021}}{{ref-en}}</ref> == Біоґрафія == Ралф Валдо Емерсон родив ся в Бостоні, [[Массачузетс|Масачусиці]], [[США]], в року [[1803]].<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy: "1803. Born in Boston to William and Ruth Haskins Emerson."</ref> Втиц його быв унитатськый пастор,<ref>Academy of American Poets: "...son of the Rev. William Emerson, a Unitarian pastor..."</ref> а Ралф не слїдив униатську цирькву, місто, вун творив своїх система ідея, транцендендалство.<ref>Penguin Books: "...contained the essence of his transcendental philosophy..."</ref> Вун перше написав о сьому в есею його «Природа» в року 1836.<ref>De Vere Society: "In 1836, Emerson published his first major work, 'Nature', which laid out the key tenets of transcendentalism."</ref> Отиц його умер когды вун лиш мав 8 рокув.<ref>Mental Floss: "Emerson's father died... in 1811, when Emerson was just 7 years old."</ref> Вун ся навчив в Хардфорді університиті.<ref>World History Encyclopedia: "His years at Harvard (1817-1821)..."</ref> Много чоловікы в його родині были пасторы, и втиц його ся хотїв го ставати пастором тыж.<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy: "began his career as a Unitarian minister in Boston... continuing a long line of ministers in his family."</ref> В року 1817, коли вун мав 14 року, вун зачинив його едукацію в Хардфорді.<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy: "1817. Begins study at Harvard College."</ref> Увун кунчав його едукацію в року 1821 и зачинив учити в ошколі.<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy: "1821. Graduates from Harvard and begins teaching..."</ref> В року 1825, вун ходив до Ошкола Богословю Хардфорда, обы быти пастором.<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy: "1825. Enters Harvard Divinity School."</ref> В року 1829 вун став ся головным пастором в цирькві в Бостоні.<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy: "1829. Marries Ellen Tucker and is ordained minister at Boston's Second Church."</ref> А в року 1831 жона його умерла.<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy: "1831. Ellen Tucker Emerson dies."</ref> Тай скоро потум, вун ходив до [[Европа|Європі]].<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy: "1832. Resigns position as minister and sails for Europe."</ref> Вертав ся помайже по року, пак ся оженив знов в року 1833. Емерсон не хотїв быти далше головов цирьков.<ref>Poetry Foundation: "He left the church after the death of his first wife..."</ref> Зато почав говорити по салах і школах. Почав писати свої думкы в куртых писанях і бисїдах.<ref>Penguin Books: "began a new career as a public lecturer... these lectures were the source of most of his essays."</ref> Його перше есе было "Природа". Стало ся єдным з найпопуларнїшых есеїв. Паньствує думка, же вильо ученых ся о ньом довідало по бисїдї в Хардфордый Духовный Ошколї в року 1837.<ref>Academy of American Poets: His two most famous speeches — "The American Scholar" (1837) and "The Divinity School Address", which he delivered to graduates of Harvard Divinity School in 1838.</ref> Емерсон ся став автором замест того, обы быв головов горожаньской церкви, так, же створив свій властный, а не чійсь іншый, план про свуй живот.<ref>Encyclopedia.com: "In his unorthodox ideas and actions he represented a minority of Americans, but by the end of his life he was considered a sage."</ref> == Референції == {{reflist}} == Література == {{Refbegin|30em}} * {{cite book |ref=Allen |author=Allen, Gay Wilson |title=Waldo Emerson |location=New York |publisher=Viking Press |year=1981 |isbn=0-670-74866-8 |url=https://archive.org/details/waldoemerson00gayw }} * {{cite book |ref=Baker |author=Baker, Carlos |title=Emerson Among the Eccentrics: A Group Portrait |location=New York |publisher=Viking Press |year=1996 |isbn=0-670-86675-X |url=https://archive.org/details/emersonamongecce00bake }} * {{cite book|ref=Bosco |author1=Bosco, Ronald A. |author2=Myerson, Joel |title=Emerson Bicentennial Essays |location=Boston |publisher=Massachusetts Historical Society |year=2006 |isbn=093490989X }} * {{cite book|ref=Bosco |author1=Bosco, Ronald A. |author2=Myerson, Joel |title=The Emerson Brothers: A Fraternal Biography in Letters |url=https://archive.org/details/emersonbrothersf0000bosc |location=Oxford |publisher=Oxford University Press |year=2006 |isbn=9780195140361 }} * {{cite book|ref=Bosco |author1=Bosco, Ronald A. |author2=Myerson, Joel |title=Emerson in His Own Time |location=Iowa City |publisher=University of Iowa Press |year=2003 |isbn=0-87745-842-1 }} * {{cite book|ref=Bosco |author1=Bosco, Ronald A. |author2=Myerson, Joel |title=Ralph Waldo Emerson: A Documentary Volume |url=https://archive.org/details/ralphwaldoemerso0000unse_s2n0 |location=Detroit |publisher=Cengage Learning |year=2010 |isbn=9780787681692 }} * {{cite book |ref=Buell |author=Buell, Lawrence |title=Emerson |location=Cambridge, Massachusetts |publisher=Belknap Press of Harvard University Press |year=2003 |isbn=0-674-01139-2 |url=https://archive.org/details/emerson00buel }} * {{cite book|ref=Emerson |author=Emerson, Ralph Waldo |title=Essays and Lectures |url=https://archive.org/details/essayslectures0000emer |location=New York |publisher=Library of America |year=1983 |isbn=0-940450-15-1 }} * {{cite book |ref=Emerson |author=Emerson, Ralph Waldo |title=Collected Poems and Translations |location=New York |publisher=Library of America |year=1994 |isbn=0-940450-28-3 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/collectedpoemstr0000emer }} * {{cite book|ref=Emerson |author=Emerson, Ralph Waldo |title=Selected Journals: 1820–1842 |url=https://archive.org/details/selectedjournals0000emer |location=New York |publisher=Library of America |year=2010 |isbn=978-1-59853-067-4 }} * {{cite book|ref=Emerson |author=Emerson, Ralph Waldo |title=Selected Journals: 1841–1877 |location=New York |publisher=Library of America |year=2010 |isbn=978-1-59853-068-1 }} * {{cite book|ref=Gougeon |author=Gougeon, Len |title=Virtue's Hero: Emerson, Antislavery, and Reform |url=https://archive.org/details/virtuesheroemers0000unse |location=Athens |publisher=University of Georgia Press |year=2010 |isbn=978-0-8203-3469-1 }} * {{cite book |ref=Gura |author=Gura, Philip F. |title=American Transcendentalism: A History |location=New York |publisher=Hill and Wang |year=2007 |isbn=978-0-8090-3477-2 |url=https://archive.org/details/americantranscen00gura }} * {{cite book |ref=Kaplan |author=Kaplan, Justin |title=Walt Whitman: A Life |location=New York |publisher=Simon and Schuster |year=1979 |isbn=0-671-22542-1 |url=https://archive.org/details/waltwhitmanlife00kapl }} * {{cite book|ref=Koch |author=Koch, Daniel R. |title= Ralph Waldo Emerson in Europe: Class, Race and Revolution in the Making of an American Thinker |url=https://archive.org/details/ralphwaldoemerso0000koch |location=London |publisher= I. B. Tauris |year=2012 }} * {{cite book |ref=McAleer |author=McAleer, John |title=Ralph Waldo Emerson: Days of Encounter |location=Boston |publisher=Little, Brown |year=1984 |isbn=0-316-55341-7 |url=https://archive.org/details/ralphwaldoemerso00mcal }} * Mudge, Jean McClure (ed.) {{cite book|author= |title=Mr. Emerson's Revolution. |url=https://archive.org/details/2ac39072-546d-4747-8d07-fd7a35e3f453|location=Cambridge, MA |publisher=Open Book |year=2015|isbn=}}. * {{cite book|ref=Myerson |author=Myerson, Joel |title=A Historical Guide to Ralph Waldo Emerson |url=https://archive.org/details/historicalguidet0000unse_e2w8 |location=New York |publisher=Oxford University Press |year=2000 |isbn=0-19-512094-9 }} * {{cite book|ref=Myerson |editor=Myerson, Joel |editor2=Petrolionus, Sandra Herbert |editor3=Walls, Laura Dassaw |title= The Oxford Handbook of Transcendentalism |location=New York |publisher=Oxford University Press |year=2010 |isbn= 978-0-19-533103-5 }} * {{cite book|ref=Packer |author=Packer, Barbara L. |title=The Transcendentalists |url=https://archive.org/details/transcendentalis0000pack |location=Athens |publisher=University of Georgia Press |year=2007 |isbn=978-0-8203-2958-1 }} * {{cite journal|author= |title=Emerson Writes to Clough. A Lost Letter Found in Italy |ref=Paolucci |author=Paolucci, Stefano |journal="emerson Society Papers" {{page2|date=2008|volume=19|issue=1|pages=}}: 1, 4-5 |url=https://www.academia.edu/14212652 |location=Emerson Society Papers|publisher=19.1 (2008), 1, 4–5. |year=2008 }} * {{cite book |ref=Porte & Morris |editor=Porte, Joel |editor2=Morris, Saundra |title=The Cambridge Companion to Ralph Waldo Emerson |location=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |year=1999 |isbn=0-521-49946-1 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/cambridgecompani0000unse_b7y0 }} * {{cite book |ref=Richardson |author=Richardson, Robert D. Jr. |title=Emerson: The Mind on Fire |location=Berkeley |publisher=University of California Press |year=1995 |isbn=0-520-08808-5 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/emersonmindonfir0000rich }} * {{cite book|ref=Rosenwald |author=Rosenwald, Lawrence |title=Emerson and the Art of the Diary |location=New York |publisher=Oxford University Press |year=1988 |isbn=0-19-505333-8 }} * {{cite book|ref=Rusk |author=Rusk, Ralph Leslie |title=The Life of Ralph Waldo Emerson |url=https://archive.org/details/lifeofralphwaldo0000rusk |location=New York |publisher=Columbia University Press |year=1957 }} * Slater, Joseph (ed.) {{cite book|author= |title=The Correspondence of Emerson and Carlyle |location=New York |publisher=Columbia University Press |year=1964|isbn=}}. * {{cite book|last=Stephen|first1=Leslie |authorlink1=Leslie Stephen|title=Studies of a Biographer|year=1902|publisher=Duckworth|location=London|pages=130–67|chapter=[[s:Studies of a Biographer/Emerson|Emerson]]}} * {{cite book |ref=Sullivan |author=Sullivan, Wilson |title=New England Men of Letters |location=New York |publisher=Macmillan |year=1972 |isbn=0-02-788680-8 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/newenglandmenofl0000sull }} * {{cite book|ref=von Frank |author=von Frank, Albert J. |title=An Emerson Chronology |url=https://archive.org/details/emersonchronolog0000vonf |location=New York |publisher=G. K. Hall |year=1994 |isbn=0-8161-7266-8 }} * {{cite book |ref=VonMehren |author=Von Mehren, Joan |title=Minerva and the Muse: A Life of Margaret Fuller |location=Amherst |publisher=University of Massachusetts Press |year=1994 |isbn=1-55849-015-9 |url=https://archive.org/details/minervamuse00joan }} * {{cite encyclopedia |last=Long |first=Roderick |authorlink1= Roderick Long |editor-first=Ronald |editor-last=Hamowy |editor-link=Ronald Hamowy |encyclopedia=The Encyclopedia of Libertarianism |chapter= Emerson, Ralph Waldo (1803–1882) |url= https://books.google.com/books?id=yxNgXs3TkJYC|year=2008 |publisher= [[SAGE Publications|Sage]]; [[Cato Institute]] |location= Thousand Oaks, CA |doi=10.4135/9781412965811.n89 |isbn= 978-1412965804 |oclc=750831024| lccn = 2008009151 |pages= 142–43 }} * {{cite book|author=[[Kenneth Sacks|Sacks, Kenneth S.]] |title=Understanding Emerson: "The American Scholar" and His Struggle for Self-Reliance |url=https://archive.org/details/understandingeme0000sack |location=Princeton |publisher=Princeton University Press |year=2003|isbn=978-0691099828}} * [https://findingaids.library.columbia.edu/ead/nnc-rb/ldpd_4078735 Ralph Waldo Emerson papers, 1814–1867] (25 boxes) are housed at the Rare Book and Manuscript Library at [[Универзитет Колумбија|Columbia University]] * [https://findingaids.library.columbia.edu/ead/nnc-rb/ldpd_4078734 Finding aid to Ralph Waldo Emerson letters at Columbia University. Rare Book & Manuscript Library.] * Ralph Waldo Emerson additional papers, 1852–1898 (.5 linear feet) are housed at [[Houghton Library]] at [[Универзитет Харвард|Harvard University]]. * Ralph Waldo Emerson lectures and sermons, c. 1831–1882 (10 linear feet) are housed at Houghton Library at Harvard University. * Ralph Waldo Emerson letters to Charles King Newcomb, 1842 March 18 – 1, 858 July 25 (22 items) are housed at the Concord Public Library. {{Refend}} {{Lifetime|1803|1882|Емерсон, Ралф Волдо}} [[Катеґорія:Писателе США]] [[Катеґорія:Поеты США]] [[Катеґорія:Англоязычны писателе]] 5ze1rzo45kreqkycyvv8xo71roagall Пріквел 0 24413 168521 167649 2026-08-20T21:10:28Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168521 wikitext text/x-wiki {{Діалект|Пряшівскый діалект русиньского языка|пряшівскым діалектом|пряшівскый}} '''Прі́квел''' (з {{lang-la|prae-}} – „перед“, „передтым“ і з {{lang-en|sequel}} – „продовжіня“, „наслїдок“) є умелецьке дїло ([[книга]], [[філм]], телевізный серіал, [[Компютерна бавка|відеогра]] і т. д.), якого сюжет ся одогровать перед подїями уж скоре створеного і выданого дїла. Головнов наратівнов функціёв пріквелу є розкрытя передісторії світа, высвітлїня скрытых мотівів головных героїв або демонштрація ключовых подїй, котры прямо вели к сітуацій зображенов в оріґіналнім (основнім) дїлї.<ref>{{cite book | last = Jess-Cooke | first = C. | year = 2009 | title = Film Sequels: Theory and Practice from Hollywood to Bollywood | publisher = Edinburgh University Press | location = Edinburgh | page = 5}}</ref> == Етімолоґія і історія терміну == Слово „пріквел“ є [[неолоґізм]] і [[портманто]]. Взникло семантічнов і морфолоґічнов адаптаціёв слова „sequel“<ref name=mw>{{cite book|year=1993|title=Merriam-Webster's Collegiate Dictionary|edition=10th|publisher=[[Merriam-Webster]]|pages=[https://archive.org/details/merriamwebstersc00spri/page/921 921], 915, 1068, 246|location=[[Springfield, Massachusetts]]|title-link=Merriam-Webster's Collegiate Dictionary}}</ref><ref name=oxford>{{cite book |contribution=prequel, n. |title=Oxford English Dictionary |edition=3rd |publisher=[[Oxford University Press]] |date=March 2012 |orig-year=March 2007 |contribution-url=http://www.oed.com/view/Entry/150546 |access-date=19 April 2012|title-link=Oxford English Dictionary }}</ref> (сіквел), причім корїнь быв споєным з префіксом pre-, яка означує часову предность дїї. Подля Оксфордьского словника анґліцького языка ся тот термін по першыраз обявив в пресї в роцї 1958 в статї америцького писателя і крітіка Ентоні Баучера. В своєй рецензії про часопис „The Magazine of Fantasy & Science Fiction“ вжывав тото слово на опис роману Джеймса Бліша „They Shall Have Stars“, котрый сюжетно опереджовав пізнїше выданым книгам автора.<ref>{{cite web | title = prequel, n. | website = Oxford English Dictionary (OED Online) | publisher = Oxford University Press | access-date = 2026-04-21 | url = https://www.oed.com/}}</ref> Тот термін ся до шырокого масового ай академічного вжываня дістав на концї 70. років і в протягу 80. років, паралелно зо взником еры великых голівудьскых філмовых серій. == Характерістіка і наратівна функція == На роздїл од сіквелів (продовжінь), якы посувають історію вперед до незнамой будучности, мають пріквелы барз шпеціфічну наратівну (драматічну іронію). Автор ай публіка допереду познають неминучій конець історії, кедьже тот є в фактічности зачатком оріґіналного дїла. Прото ся головна заплїтка пріквелу не ставать на вопросї „што ся стане на концї?“, але на вопросах „як саме ся то стало?“ і „яков цїнов ся герої стали такыма, якых їх знаєме?“<ref>{{cite book | last = Henderson | first = S. | year = 2014 | title = The Hollywood Sequel: History & Form, 1911-2010 | publisher = British Film Institute | location = London | page = 89}}</ref> З комерчного погляду дозволює вытворїня пріквелів штудіям і выдавательствам розшыровати прибытковы медіалны франшізы без того, жебы нарушыли завершены сюжетны лінії і лоґіку конця оріґіналного дїла. == Знамы приклады в културї == Пріквелы ся стали неоддїлнов частёв сучасного масового уменя і суть шыроко заступены в розлічных медіях: * Кінематоґрафія: Єдным з найкласічнїшых і комерчно найуспішнїшых прикладів є трілоґія пріквелів філмовой саґы „Звіздны войны“ (Епізоды I–III, выданы в роках 1999–2005). Розповідать о змінї Анакіна Скайвокера і падї Републікы перед подїями оріґіналной трілоґії з років 1970–1980.<ref>{{cite book | last = Kaminski | first = M. | year = 2008 | title = The Secret History of Star Wars | url = https://archive.org/details/secrethistoryofs0000mich | publisher = Legacy Books Press | location = Kingston | page = [https://archive.org/details/secrethistoryofs0000mich/page/295 295]}}</ref> Прикладом є ай філмова трілоґія „Гобіт“ (2012–2014), котра опереджовать подїям „Пана перстінїв“. * Література: в ціклї „Кронікы Нарнії“ од Клайва Стейплза Люіса роман „Чародїйників сыновець“ (1955) написаный і выданый як передпослїднїй, лемже з погляду внутрїшнёй хронолоґії выдуманого світа іде о пріквел, кедьже описує взник самотной Нарнії. * Телевізія: Америцькый серіал „Радше закликайте Солови“ (2015–2022) є розсяглый телевізный пріквел, якый ся замірёвать на вывой адвоката Джіммі Маꥳлла дакілько років перед подїями култового серіалу „Breaking Bad“. * Відеогры: Гра Red Dead Redemption 2 (2018) є непозераючі на чісло „2“ в назві сюжетным пріквелом, яка розкрывать події із жывота банды Ван дер Лінде перед зачатком історії оріґіналной гры Red Dead Redemption (2010). == Поз. тыж == * [[Сіквел]] * [[Спін-офф]] * [[Історія походжіня]] == Референції == {{референції}} == Література == * Henderson, S. (2014). The Hollywood Sequel: History & Form, 1911-2010. London: British Film Institute. * Jess-Cooke, C. (2009). Film Sequels: Theory and Practice from Hollywood to Bollywood. Edinburgh: Edinburgh University Press. * Kaminski, M. (2008). The Secret History of Star Wars. Kingston: Legacy Books Press. * Proctor, W., & Freeman, M. (Eds.). (2018). Global Convergence Cultures: Transmedia Earth. New York: Routledge. [[Катеґорія:Філмова і відео термінолоґія]] [[Катеґорія:Пріквелы]] [[Катеґорія:Телевізна термінолоґія]] qpn3urge4suw6t3r5g4e8q8hjniabkj Босняци 0 24479 168579 165232 2026-08-20T22:21:40Z InternetArchiveBot 22034 Add 2 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168579 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс Етнічна ґрупа | group = Босняци | native_name = ''Bošnjaci / Бошњаци'' | flag = [[Файл:Flag of Bosnia and Herzegovina (1992–1998).svg|thumb]] | flag_caption = Прапор [[Босна і Герцеґовина|Босны і Герцеґовины]], котрый ся днесь поужывать як [[етнічный прапор]] | population = {{прибл}} '''3.5 міліона''' (верьхнїй одгад)<ref group="note">Загранічны списованя народу або владны одгады часто заряджують босняньску діаспору на основі народности або штатной приналежности, а не на основі меншых етнічных ґруп, што значіть, же Босняци суть заряджены вєдно з іншыма етнічныма ґрупами з Босны і Герцеґовины, чім ся скреслює точне чісло Босняків в тых країнах. Цїлкове чісло членів босняньской діаспоры ся лемже одгадує на приближно два міліоны, з котрых ся векшына поважує за Босняків. {{citation |date= 2018 |url= https://www.undp.org/sites/g/files/zskgke326/files/migration/ba/4cfb53e535e6ab3cad66a3150ca29986e9ab2ac5cdd2e91a7edd2dfa9ff577db.pdf |title= Halilovich, Hariz & Hasic, Jasmin & Karabegovic, Dzeneta & Karamehic-Muratovic, Ajlina & Oruc, Nermin. (2018). Mapping the Bosnian-Herzegovinian Diaspora: Utilizing the Socio-Economic Potential of the Diaspora for Development of BiH. |publisher= [[International Organization for Migration]], Ministry of Human Rights and Refugees B&H |access-date= 2025-05-02 |archive-date= 2025-05-02 |archive-url= https://web.archive.org/web/20250502174205/https://www.undp.org/sites/g/files/zskgke326/files/migration/ba/4cfb53e535e6ab3cad66a3150ca29986e9ab2ac5cdd2e91a7edd2dfa9ff577db.pdf |url-status= live }}</ref> | image = [[File:A_lamb_roast_and_"kolo"_(circle)_dancing_-_Bosnia_and_Herzegovina_1895.jpg|thumb]] | image_caption = Образ з року 1895, на котрім Босняци печуть ягня і танцюють [[Коло (танець)|коло]] | popplace = {{flag|Босна і Герцеґовина}} 1,769,592<ref>{{cite web |url=http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |title=Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini, 2013. Rezultati popisa |trans-title=Cenzus of population, households and dwellings in Bosnia and Herzegovina, 2013. Final results |access-date=2017-05-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160630143615/http://www.popis2013.ba/popis2013/doc/Popis2013prvoIzdanje.pdf |archive-date=2016-06-30 }}</ref> | tablehdr = Значна босняньска діаспора | region1 = {{flag|Турція}} | pop1 = {{прибл}} 115,000, подля передків {{прибл}} 2,000,000 | ref1 = <ref name="Türkiye'deki Kürtlerin sayısı!">{{cite web|url=https://www.milliyet.com.tr/cadde/turkiyedeki-kurtlerin-sayisi-873452|access-date=2006-06-09|title=Türkiye'deki Kürtlerin sayısı! - Magazin Haberleri - Milliyet|archive-date=2021-12-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20211226173959/https://www.milliyet.com.tr/cadde/turkiyedeki-kurtlerin-sayisi-873452|url-status=live}}</ref> | region2 = {{flag|США}} | pop2 = {{прибл}} 100,000 | ref2 = <ref name="The 2000 USA census">{{cite web|url=https://www.census.gov/|title=U.S. Census website|access-date=2008-06-06|archive-date=2021-07-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20210709054630/https://www.census.gov/|url-status=live|publisher= U.S. Census Bureau}}</ref> | region3 = {{flag|Сербія}} | pop3 = 153,801 | ref3 = <ref>{{cite web|url=https://www.stat.gov.rs/vesti/20230428-konacnirezpopisa/|title=Коначни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022.|website=stat.gov.rs|access-date=2023-10-08|archive-date=2023-06-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20230608013816/https://www.stat.gov.rs/vesti/20230428-konacnirezpopisa/|url-status=live}}</ref> | region4 = {{flag|Чорна Гора}} | pop4 = 58,956 | ref4 = {{lower|<ref name="t819">{{cite web | title=Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, 2023. godine | url=https://www.monstat.org/uploads/files/popis%202021/saopstenja/SAOPSTENJE_Popis%20stanovnistva%202023%20II_cg.pdf | access-date=2024-10-15 | archive-date=2025-04-04 | archive-url=https://web.archive.org/web/20250404194901/https://www.monstat.org/uploads/files/popis%202021/saopstenja/SAOPSTENJE_Popis%20stanovnistva%202023%20II_cg.pdf | url-status=live }}</ref>}} | region5 = {{flag|Канада}} | pop5 = {{прибл}} 50,000 | ref5 = {{lower|<ref>{{cite web|url=https://bosniak.org/about-bosniaks/|title=About Bosniaks|date=December 2020 |access-date=1 January 2023|archive-date=4 December 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221204052510/https://bosniak.org/about-bosniaks/|url-status=live}}</ref>}} | region6 = {{flag|Косово}} | pop6 = 27,533 | ref6 = {{lower|<ref>{{citation|title=Kosovo Census 2011 |publisher=ask.rks-gov.net}}</ref>}} | region7 = {{flag|Хорватія}} | pop7 = 24,131 | ref7 = {{lower|<ref>[https://podaci.dzs.hr/media/3hue4q5v/popis_2021-stanovnistvo_rh.xlsx "Population by Ethnicity/Citizenship/Mother tongue/Religion"] (xlsx). Census of Population, Households and Dwellings in 2021. Zagreb: Croatian Bureau of Statistics. 2022.</ref>}} | region8 = {{flag|Слоаіньско}} | pop8 = 21,542 | ref8 = {{lower|<ref>{{cite web|url=http://www.stat.si/popis2002/en/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=15|title=Statistični urad RS - Popis 2002|access-date=1 May 2016|archive-date=30 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170530131402/http://www.stat.si/popis2002/en/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=15|url-status=live}}</ref>}} | region9 = {{flag|Даньско}} | pop9 = 21,000 | ref9 = {{lower|<ref>{{cite web |url=http://www.folkedrab.dk/sw52060.asp?usepf=true |title=Kilde: "Ældre bosniske flygtninge søger hjem" |publisher=Folkedrab.dk |access-date=2012-01-05 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20120325153158/http://www.folkedrab.dk/sw52060.asp?usepf=true |archive-date=2012-03-25 }}</ref>}} | region10 = {{flag|Северна Македонія}} | pop10 = 17,018 | ref10 = {{lower|<ref>{{cite web |url=http://www.stat.gov.mk/pdf/kniga_13.pdf |title=Macedonian Census 2002 |access-date=2012-01-05 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20070708073549/http://www.stat.gov.mk/pdf/kniga_13.pdf |archive-date=2007-07-08 }}</ref>}} | region11 = {{flag|Австралія}} | pop11 = 14,620 | ref11 = <ref>{{cite web|url= https://mojabih.oslobodjenje.ba/mb/kolumne/zasto-je-tesko-procijeniti-broj-bosanaca-i-hercegovaca-u-australiji-1321|title= Zašto je teško procijeniti broj Bosanaca i Hercegovaca u Australiji?|date= 17 September 2019|access-date= 17 September 2019|archive-date= 6 November 2023|archive-url= https://web.archive.org/web/20231106061158/https://mojabih.oslobodjenje.ba/mb/kolumne/zasto-je-tesko-procijeniti-broj-bosanaca-i-hercegovaca-u-australiji-1321|url-status= live}}</ref> | languages = [[Босняньскый язык|босняньскый]] | religions = Переважно [[суннітьскый іслам]] <ref name="Cambridge University Press">{{cite book|author1=Aziz Al-Azmeh|author2=Effie Fokas|title=Islam in Europe: Diversity, Identity and Influence|url=https://books.google.com/books?id=uoSUovCrjLwC&pg=PA97|date=15 November 2007|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-139-46782-7|page=97}}</ref> | related = Остатнї [[Южны Славяне]],<br/>головне [[Сербы в Боснї і Герцеґовинї|босаньскы Сербы]], [[Хорваты в Боснї і Герцеґовинї|босаньскы Хорваты]] }} '''Босня́ци'''<ref>{{Русиньскый правопис|Босня́к|84}}</ref> ({{lang-bs|Bošnjaci / Бошњаци}} {{IPA|[bɔ'ʃɲaːt͡si]}}) суть южнославяньскый народ, котрый ся традічно голосить к [[іслам]]у і жыє переважно на теріторії [[Босна і Герцеґовина|Босны і Герцеґовины]], як ай в історічнім реґіонї Санджак на граніцї [[Сербія|Сербії]] і [[Чорна Гора|Чорной Горы]]. == Етнонім і термінолоґія == В научній літературї, політолоґії і етноґрафії є дуже важно розлишовати меджі етноніном „Босняк“ і політоніном „Босанець“. [[Босанцї|Босанець]] ({{lang-bs|Bosanac}}) є обчаньска або реґіонална приналежность. Тот термін означує каждого обывателя Босны і Герцеґовины без огляду на ёго етнічне або реліґійне походжіня (може то быти Хорват, Серб або Босняк). Наопак, Босняк є представитель конкретной етнічной ґрупы (народа), котра мать властну културу, ідентіту і язык і є історічно повязана з ісламсков реліґійнов традіціёв.<ref>{{cite book | last = Friedman | first = Francine | title = The Bosnian Muslims: Denial of a Nation | publisher = Westview Press | location = Boulder | year = 1996 | language = en }}</ref> == Ґеоґрафія і розложіня обывательства == Абсолутна векшына Босняків жыє на теріторії сучасной Босны і Герцеґовины, де творять веце як половину обывательства країны (суть сконцентрованы переважно у рамках субєкту Федерації Босны і Герцеґовины). Значна автохтонна комуніта Босняків тыж історічно жыє в реґіонї Санджак, котрый є роздїленый штатної граніцёв меджі южнозападнов Сербіёв і севернов Чорнов Горов.<ref>{{cite book | last = Bieber | first = Florian | title = Post-War Bosnia: Ethnicity, Inequality and Public Sector Governance | publisher = Palgrave Macmillan | location = New York | year = 2006 | language = en }}</ref><ref>{{cite book | last = Morrison | first = Kenneth | last2 = Roberts | first2 = Elizabeth | title = The Sandžak: A History | publisher = Hurst & Company | location = London | year = 2013 | language = en }}</ref> В резултатї працовной міґрації в 20. сторочу і ніченых воєн на Балканї в 90. роках 20. стороча взникла обровска босняцька діаспора. Найвекшы комуніты в загранічі ся ноходять в Нїмецьку, Австрії, Турції, Швеції, як ай в Споєных штатах америцькых і Канадї.<ref>{{cite book | last = Valenta | first = Marko | last2 = Ramet | first2 = Sabrina P. | title = The Bosnian Diaspora: Integration in Transnational Communities | publisher = Ashgate | location = Farnham | year = 2011 | language = en }}</ref> == Історія == === Походжіня і ісламізація === Етноґенеза Босняків є неоддїлительно повязана із славяньскыма племенами, котры заселили западны Балкан в період раннёго середнёвіку. В період екзістенції середнёвікого Босняньского кралёвства належила значна часть містного обывательства к автокефалній Босняньской церькви, хрістіаньскому пруду, котрый як католицькый Рим, так ай православна Візантія часто поважовали за геретічный (споєный із рухом богомілів). По добыты Босны Османьсков імперіёв в роцї 1463 зачав довготырваючій процес ісламізації містного славяньского обывательства. Переход на іслам дав містній елітї (бегам) можность заховати сі своє земельне властництво і соціалный статус в новій імперії, а звычайным рольникам – выгнути ся додаточным данём, котрыма было затяжено немусулманьске обывательство. Часом ся іслам став ключовым елементом ідентіты того народа.<ref>{{cite book | last = Malcolm | first = Noel | title = Bosnia: A Short History | url = https://archive.org/details/bosniashorthisto0000malc | publisher = New York University Press | location = New York | year = 1994 | language = en }}</ref> === Австро-угорьскый договор і Югославія === В роцї 1878 перешла справа Босны на основі рїшіня Берліньского конґресу під Австро-Угорьско. В тім часї ся австрійска справа (головно Бенямін фон Каллаі) снажила штучно вытворити єднотный „босняцькый народ“, котрый бы загорнув вшыткых обывателїв реґіону, жебы так протидїяла ростучому сербскому і хорватьскому націоналізму. Тота ідея лемже зазнала неуспіху. В періодї соціалістічной Югославії по другій світовій войнї не мали Босняци статус самостатного народа. Аж в роцї 1968 їх югославска влада офіціално узнала як самостатну етнічну ґрупу під назвою „Мусулмане“ (з великой буквы, на роздїл од реліґійной прислушности „мусулмане“ з малой буквы). Тот народный статус быв дефінітівно узаконеный в югославскій конштітуції з року 1974.<ref>{{cite book | last = Donia | first = Robert J. | last2 = Fine | first2 = John V. A. | title = Bosnia and Hercegovina: A Tradition Betrayed | url = https://archive.org/details/bosniahercegovin0000doni | publisher = Columbia University Press | location = New York | year = 1994 | language = en }}</ref> === Босняньска война і сучасность === Розпад Югославії вів к кырвавій босняньскій войнї (1992–1995). Босняци зазнали найтяжшы демоґрафічны страты почас того конфлікту, котрый спроваджали масовы чісткы і акты ґеноціды (з котрых найзнамішых є масакер Сребреніцї в юлї 1995). Праві почас войны, в септембрї 1993, было на Першім босняньскім саборї в Сараєві прияти історічны рїшіня о одмітнутю навязаной югославской назвы „Мусулмане“ і навернутя к історічному етноніму „босняк“. == Реліґія і култура == Переважна векшына Босняків суть суннітьскы мусулмане, котры належать к ханафітьскій мазгабі (реліґійно-правной школї). Ханафітьска школа, котру на Балкан принесли Османы, ся традічно вызначує релатівнов поміркованостёв і приспособливостёв містным звыкам. Іслам зогравать ключову задачу в захованы народной ідентіты Босняків, лемже уровень реліґійности в сполочности є дуже розмаїтый: од строго практікуючіх мусулманів аж по цалком світьскых людей, про котрых є іслам радше културнов і історічнов дїдовизнов чім каждоденнов практіков. Култура Босняків є унікатным европскым феноменом – іде о сінтезу славяньскых, османьскых (выходных) і середнёевропскых (австро-угорьскых) традіцій.<ref>[https://www.britannica.com/place/Bosnia-and-Herzegovina/Cultural-life Bosnia and Herzegovina - Cultural life // Britannica.]</ref> Тота сінтеза ся ясно проявлює в архітектурї (стары містьскы четвертї із мешітами і [[оріент]]алныма торгами коло европской забудовы),<ref>[https://www.fomoso.org/en/mosoculture/feuilleton/architectural-historical-heritage-of-austria-hungary-and-ottoman-empire-in-sarajevo/ Hodžić N. Architectural historical heritage of Austria-Hungary and Ottoman Empire in Sarajevo // FOMOSO.]</ref> народній кухнї (чевапчічі, бурек, [[баклава]])<ref>[https://www.tasteatlas.com/bih/map#modal Traditional Food in Bosnia and Herzegovina // TasteAtlas.]</ref><ref>[https://www.tasteatlas.com/best-rated-dishes-in-bih Bosnian and Herzegovinian Food // TasteAtlas.]</ref> і традічній музицї. Візітков босняньской музичної културы є севдалінка – традічна меланхолічна містьска пісня о ласцї, тужбі і душевній боли.<ref>[https://ich.unesco.org/en/RL/sevdalinka-traditional-urban-folk-song-01872 Sevdalinka, traditional urban folk song // UNESCO Intangible Cultural Heritage.]</ref> == Язык == Босняци говорять [[Босняньскый язык|босняньскым языком]], котрый є одним із штирёх рівноцїнных літературных штандартів плуріцентрічного [[Сербохорватьскый язык|сербохорватьского языка]]. Выходить з выходогерцеґовиньского діалекту штокавского наріча (переважно із єкавсков высловностёв). Шпеціфічнов чертов босняньской лексікы, котра ю одлишує од сербского і хорватьского штандарту, є значне чісло оріенталізмів – слов турецького, арабского і перзьского походжіння, котры ся дістали до словной засобы в часї надвлады Османьской імперії. Історічно Босняци хосновали на писаня арабского писма – шпеціално управленый арабскый алфавіт про славяньску фонетіку, як ай стару босняньску кіріліцю. Сучасный босняньскый літературный язык офіціално поужывать латиніку, котра є абсолутно домінантна во вшыткых сферах жывота, хоць кіріліця мать тыж конштітучный статус.<ref>{{cite book | last = Alexander | first = Ronelle | title = Bosnian, Croatian, Serbian, a Grammar: With Sociolinguistic Commentary | publisher = University of Wisconsin Press | location = Madison | year = 2006 | language = en }}</ref> Нынї є створеный языковый роздїл [[Вікіпедія|Вікіпедії]] тым языком — [[Босняцька Вікіпедія]]. == Референції == {{референції}} [[Катеґорія:Босняци]] [[Катеґорія:Южны Славяне]] [[Катеґорія:Етнічны ґрупы в Боснї і Герцеґовинї]] [[Катеґорія:Народы Европы]] 46zbkrhqcr9s4wspkoyzzxwc45rwoll Кваґа 0 24495 168572 165281 2026-08-20T22:14:00Z InternetArchiveBot 22034 Add 2 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168572 wikitext text/x-wiki {{Таксобокс | name = Кваґа | fossil_range = [[Calabrian (stage)]] to [[Holocene]] | status = EX | extinct = 1883 | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref>{{Cite iucn |author=Hack, M.A. |author2=East, R. |author3=Rubenstein, D.I. |date=2008 |title=''Equus quagga'' ssp. ''quagga'' |volume=2008 |article-number=e.T7957A12876306 |doi=10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T7957A12876306.en |access-date=13 November 2021}}</ref> | image = Quagga_photo.jpg | image_caption = [[Самиця]] кваґы у Лондонськум зоопарку в 1870.&nbsp;році, єден из двох зафотоґрафованых жывыма екземпларув | genus = Equus | species = quagga | species_link = Plains zebra | subspecies = quagga | authority = ([[Boddaert]], 1785) | range_map= Quagga range.png | range_map_caption= Даколишньый ареал означеный черленым | synonyms = {{Collapsible list|bullets = true|title=<small>List</small> |''Hippotigris quagga'' <small>Hamilton Smith, 1841</small> |''Hippotigris isabellinus'' <small>Hamilton Smith, 1841</small> |''E. q. isabellinus'' <small>Hamilton Smith, 1841</small> |''E. q. lorenzi'' <small>Lydekker, 1902</small> |''E. q. greyi'' <small>Lydekker, 1904</small> |''E. q. danielli'' <small>Pocock, 1904</small> |''E. q. trouessarti'' <small>Camerano, 1908</small> |''E.'' (''Quagga'') ''quagga quagga'' <small>Shortridge, 1934</small> }} }} {{multiple image|align=right|perrow=2/2|total_width=350|header=|image1=Berlin Quagga.jpg|alt1=|image2=Bamberg Naturkundemuseum Quagga 17RM1912.jpg|alt2=|image3=Quagga in National Museum of Scotland.jpg|image4=Quagga Naturhistorisches Museum Basel 27102013 3.jpg|footer=[[Таксідермія|Таксідермії]] у Музейови природознательства у Бамберґови, Музейови природознательства у Берліні, Націоналнум музейови Шкоції и Музейови природознательства у Базелови. Из верьхньых двох были взяті примірникы [[ДНК]], а на нижнюм лівум образчику указана [[самиця]], котра была сфотоґрафована у Лондонському зоопаркови.}} '''Ква́ґа''' вадь '''ква́ха''' ({{Lang-nl|quagga}} {{IPA|['kwɑːxɑː]}};<ref name="Max">{{Cite news|last=Max|first=D. T.|title=Can You Revive an Extinct Animal?|url=https://www.nytimes.com/2006/01/01/magazine/01taxidermy.html?pagewanted=all&_r=0|access-date=3 March 2014|newspaper=The New York Times|date=1 January 2006}}</ref> '''''Equus quagga quagga''''') є вымершый пудвид [[Степова зебра|степової зебры]] у [[Южна Африка|Южнуй Африці]], котрый у 19.&nbsp;сторочу довели до вымираня [[Вадаска|вадасков]]. Довгый час ся брав окремым видом, айбо зглядованя [[Мітохондріалный ДНК|мітохондріалного ДНК]] указали, ож кваґа є пудвидом степової зебры; недавні зглядованя щи указувут, ож кваґа є майюжнов [[Клінална варіативность|клінов]] авадь [[Екотип|екотипом]] виду. Держит ся, ож кваґа была дас&nbsp;257&nbsp;цм довга и 125–135&nbsp;цм высока у плечох. Удличала ся уд другых зебр тым, ож мала барнасті тай білі партиці головно на переднюй части тіла, а ззаду тіло юй было барнастоє и зафарбленоє суцілно, май подабавучи на кунськоє. Розміт партичок ся читаво варійовав у особин. Мало што ся знає за справованя кваґув, айбо годно быти, ож они ся збирали у табуны по 30–50&nbsp;особин. Рахує ся, ож кваґы были дикі тай енерґічні, айбо при тум май благі як [[Бурчелова зебра|бурчелові зебры]]. Нима даколи было повно у [[Кару]] [[Капська провінція|Капської провінції]] и южнуй части [[Оранжова слобудна держава|Оранжової слобудної державы]]. По тому, як ся зачало [[європськоє заселеня Южної Африкы]], на кваґу ся правила інтенсивна вадаска; подакотрі особины ся вывозили у зоопаркы в Європі, айбо проґрамы розпложованя не были успішні. Послідні дикі кваґы жыли у Оранжовуй слобуднуй державі, и до 1878.&nbsp;року вни вымерли. Послідня жыва особина кваґы у неволи умерла в Амстердамови 12.&nbsp;авґуста 1883. Лишек дві кваґы были при жывоті зафотоґрафовані, и на днешньый день ся всокотили лиш 23&nbsp;шкуры. У 1984 кваґа стала першов вымерлов звірьков, котруй проаналізовали [[ДНК]]. Проєкт Кваґа пробує назад вывести кваґув через селекцію бурчеловых зебрув из партицьовыми мінтями, похожыми на кваґові. == Таксономія == Історично ся припущало, ож назывка ''кваґа'' вадь ''кваха'' пушла уд [[Койкої|койкойського]] (готентотського) назвы [[Зебра|зебры]] ({{Пор}} ''{{lang|hio|llkoaah}}'' „зебра“ языком [[цоа]]),<ref>{{Cite book|last=Möller|first=Lucie|title=Of the same breath: indigenous animal and place names|year=2017|url=|location=Bloemfontein|publisher=Sun Press|page=|isbn=978-1-928424-02-4}}</ref> тото [[ономатопея]] (звуконаслідованя), котра подабат на клич кваґы, котру транскрибовали ги „ква-ха-ха“,<ref name="skinner">{{Cite book|last=Skinner|first=J. D.|title=The Mammals of the Southern African Subregion|url=https://archive.org/details/mammalsofsouther0000skin|year=2005|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=978-0-521-84418-5|pages=[https://archive.org/details/mammalsofsouther0000skin/page/n614 537]–546|edition=3rd|author2=Chimimba, C. T|chapter=Equidae}}</ref> „квахаа“<ref name="Max2">{{Cite news|last=Max|first=D. T.|title=Can You Revive an Extinct Animal?|url=https://www.nytimes.com/2006/01/01/magazine/01taxidermy.html?pagewanted=all&_r=0|access-date=3 March 2014|newspaper=The New York Times|date=1 January 2006}}</ref> вадь „уґґа“.<ref name=":0">{{Cite encyclopedia|year=1911|encyclopedia=Encyclopædia Britannica|title=Quagga|url=https://en.wikisource.org/wiki/1911%20Encyclop%C3%A6dia%20Britannica/Quagga|editor-first=Hugh|editor-last=Chisholm|edition=11th|publisher=Cambridge University Press}}</ref> Назывка дотеперь ся колоквіално хоснує на степову зебру.<ref name="skinner" /> {{multiple image|align=left|direction=vertical|total_width=250|image1=Daniell Quagga.jpg|alt1=|image2=Hippotigris isabellinus.jpg|alt2=|footer=Ілустрації нетиповых кваґ: горі 1804.&nbsp;року авторства Семуела Даніелла, а долув 1841.&nbsp;року авторства Чарлза Гемілтона Сміта, котрі были базов про пропоновані пудвиды ''E.&nbsp;q. danielli'' тай вид ''Hippotigris isabellinus'' удповідно}} Подля нідерландського натуралішты Пітера Боддерта у&nbsp;1778, кваґа класифіковала як окремый вид, ''Equus quagga.''<ref>{{Cite book|author1=Groves, C.|author2=Grubb, P.|year=2011|title=Ungulate Taxonomy|publisher=Johns Hopkins University Press|page=16|isbn=978-1-4214-0093-8}}</ref> Традиційно ся кваґа, як и другі степові и горні зебры, клала у [[пудруд]] ''Hippotigris''.<ref name="Hippotigris">{{Cite journal|last1=Groves|first1=C. P.|last2=Bell|first2=C. H.|doi=10.1078/1616-5047-00133|title=New investigations on the taxonomy of the zebras genus ''Equus'', subgenus ''Hippotigris''|journal=Mammalian Biology - Zeitschrift für Säugetierkunde|volume=69|issue=3|page=182|year=2004|bibcode=2004MamBi..69..182G}}</ref> Тримле ся, ож британськый зоолоґ Реджіналд Ініс Покок у 1902.&nbsp;році першый припустив, ож кваґа&nbsp;— пудвид степової зебры. Позаяк кваґа была научно описана и названа перед степовов зебров, тріноміална назва кваґы стала ''E.&nbsp;quagga quagga'' подля тої схемы, и другі пудвиды степової зебры ся кладут так само пуд ''E.&nbsp;quagga''.<ref name="Azzaroli">{{Cite journal|last1=Azzaroli|first1=A.|last2=Stanyon|first2=R.|doi=10.1007/BF03001000|title=Specific identity and taxonomic position of the extinct Quagga|journal=Rendiconti Lincei|volume=2|issue=4|page=425|year=1991|s2cid=87344101}}</ref> == Попис == {{multiple image|align=left|perrow=2/2|total_width=350|image1=Quagga in enclosure.jpg|alt1=|image2=Live London quagga.jpg|alt2=|image3=Quagga London Zoo.jpg|alt3=|image4=Fourth known quagga photo.jpg|alt4=|footer=Чотыри из пяти знаных фотоґрафій лондонської самиці, 1863–1870 (майзнама на зачаткови сиї статі)}} Тримле ся, ож кваґа мала дас&nbsp;257&nbsp;цм у довготу и 125–135&nbsp;цм у высоту до плечий.<ref name="Walker">{{Cite book|last=Nowak|first=R. M.|year=1999|title=Walker's Mammals of the World|volume=1|publisher=Johns Hopkins University Press|pages=1024–1025|isbn=978-0-8018-5789-8}}</ref> На основі замірув шкур быв учиненый услідок, ож [[Самиця|самиці]] были многым май довгі и мало май высокі уд [[Самець|самцюв]].<ref name="Dimorphism">{{Cite journal|last1=Heywood|first1=P.|title=Sexual dimorphism of body size in taxidermy specimens of ''Equus quagga quagga'' Boddaert (Equidae)|journal=Journal of Natural History|date=2019|volume=53|issue=45–46|pages=2757–2761|doi=10.1080/00222933.2020.1736678|bibcode=2019JNatH..53.2757H|s2cid=216402084}}</ref> Кваґы мали унікалні мінті шкуры межи коньовыми: спереду подобні до зебровых, а ззаду&nbsp;— до кунськых.<ref name="smithsonian">{{Cite journal|last1=Hofreiter|first1=M.|last2=Caccone|first2=A.|last3=Fleischer|first3=R. C.|last4=Glaberman|first4=S.|last5=Rohland|first5=N.|last6=Leonard|first6=J. A.|doi=10.1098/rsbl.2005.0323|title=A rapid loss of stripes: The evolutionary history of the extinct quagga|journal=Biology Letters|volume=1|issue=3|pages=291–295|year=2005|pmid=17148190|pmc=1617154}}</ref> На голові тай шиї мали барнасті тай білі партиці, барнасті верьхні часті, білі черева, хвосты тай лабы. Партиці были майгрубі на голові тай шиї, и поступово ставали май слабо выражені долув.<ref name="Walker" /> Мали шыроку партицю темного цвіта на плечох, стоячу гриву з барнастыма и білыма партичками.<ref name=":0" /> Кваґы мали значный [[Поліморфізм (біолоґія)|поліморфізм]]: подакотрі особины почти не мали партицюв, а другі мали мінті, похожі на вымершу популацію бурчелової зебры.<ref name="Walker" /> Позад фотоґрафій и письменых пописув ся держит, ож кваґы мали світлі партиці на темнуй позадині, на удлику уд другых зебр. Німецькый натуралішта Райнголд Рау, закладатель Проєкта Кваґа, казав, ож исе оптична ілузія: ож посправді партиці грубі и темні, а позадина є кремово-біла.<ref name="Walker" /> [[File:Quagga.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Quagga.jpg|міні|Образ жеребця у менажерії [[Людвік XIV Французьскый|Лудвіка&nbsp;XVI.]]&nbsp;у [[Версай|Версайови]], авторства Ніколаса Марехала, 1793]] Кваґы бывали у майюжному крайцьови ареала пошыріня зебр и зато мали грубу зимову шкуру, котра линяла кажджый рук. Череп кваґы мав прямый профіль и западавучу удну [[Діастема|діастему]], быв шырокый из узков [[Тылна кустка|тылнов кустков]].<ref name="Hippotigris2">{{Cite journal|last1=Groves|first1=C. P.|last2=Bell|first2=C. H.|doi=10.1078/1616-5047-00133|title=New investigations on the taxonomy of the zebras genus ''Equus'', subgenus ''Hippotigris''|journal=Mammalian Biology - Zeitschrift für Säugetierkunde|volume=69|issue=3|page=182|year=2004|bibcode=2004MamBi..69..182G}}</ref><ref name="Kingdon">{{Cite book|author=Kingdon, J.|year=1988|title=East African Mammals: An Atlas of Evolution in Africa, Volume 3, Part B: Large Mammals|url=https://archive.org/details/eastafricanmamma0003jona|publisher=University of Chicago Press|page=[https://archive.org/details/eastafricanmamma0003jona/page/n148 139]|isbn=978-0-226-43722-4}}</ref> Ги другі степові зебры, кваґы не мали складкы на шиї як у горных зебр.<ref name="Azzaroli2">{{Cite journal|last1=Azzaroli|first1=A.|last2=Stanyon|first2=R.|doi=10.1007/BF03001000|title=Specific identity and taxonomic position of the extinct Quagga|journal=Rendiconti Lincei|volume=2|issue=4|page=425|year=1991|s2cid=87344101}}</ref> Справленоє у 2004.&nbsp;році морфолоґічноє зглядованя установило, ож кустякові рисы южної бурчелової зебры и кваґы ся збігали, и їх не мож было розличити. Подакотрі особины щий были в плані партиць помежи сими двома пудвидами, и жыві доныні бурчелові зебры усе щи мавут мінті партиць, котрі покрывавут лиш часть їхнього тіла. На днешньый день ся обставут подакотрі таксідермовані особины кваґ и южных бурчеловых зебр, котрі сут натулько похожі єдна на другу, ож їх не мож розличити вадь ідентифіковати як єден из пудвидув, бо не записані дані за їх ориґіналну локацію.<ref name="Hippotigris2" /> == Удношіня з людьми == {{multiple image|align=left|direction=vertical|total_width=250|image1=Gustav Fritsch quagga stereophotographs.jpg|alt1=|image2=Quagga, wildebeest and blesbok woodcut.jpg|alt2=|footer=Стереоґрафії 1864.&nbsp;року, найдені у 2022, на котрых указана кваґа и другі звірькы на фермі в [[Оранжова слобудна держава|Оранжовуй слобуднуй державі]] (горі) тай [[дереворит]] 1868.&nbsp;року, вчиненый на їх основі}} Кваґы были найдені у пещернум уміню, приписованум [[Южна Африка (реґіон)|южноафриканському]] народови [[Сан (народ)|сан]].<ref>{{Cite journal|last1=Ouzman|first1=S.|last2=Taçon|first2=P. S. C.|last3=Mulvaney|first3=K.|last4=Fullager|first4=R.|title=Extraordinary Engraved Bird Track from North Australia: Extinct Fauna, Dreaming Being and/or Aesthetic Masterpiece?|doi=10.1017/S0959774302000057|journal=Cambridge Archaeological Journal|volume=12|pages=103–112|year=2002|s2cid=162218561}}</ref> Їх было легко находити тай забивати, того на кваґу вадасили ранні нідерландські колонізаторы тай пак [[афріканеры]] зад мняса вадь шкур. Годно быти, ож кваґа была вразлива ид вымираньови позад свого ограниченого ареала пошыреня.<ref name="Weddell">{{Cite book|author=Weddell, B. J.|year=2002|title=Conserving Living Natural Resources: In the Context of a Changing World|url=https://archive.org/details/conservingliving00wedd|url-access=limited|publisher=Cambridge University Press|page=[https://archive.org/details/conservingliving00wedd/page/n63 46]|isbn=978-0-521-78812-0}}</ref> Місні фермеры хосновали їх на сокочіня свої маржины, бо кваґы сохтовали нападати на тых, ко ся пробовав вломити на ферму.<ref name="Weddell" /> Кваґы ся описовали як енерґічні тай доста нервозні створы, а май самці. Кваґ вывозили у європські зоопаркы и пробовали розводити у Лондонському зоопаркови, айбо тоты провбы ся сперли, кой єдиный жеребець розмиреґовавши ся убив ся, бючи ся об стіну.<ref name="Piper2009">{{Cite book|last=Piper|first=R.|title=Extinct animals: an encyclopedia of species that have disappeared during human history|url=https://books.google.com/books?id=k2tFAQAAIAAJ|access-date=23 June 2013|date=20 March 2009|publisher=Greenwood Press|isbn=978-0-313-34987-4|pages=33–36}}</ref> При тому кваґы в неволи у європськых зоопарках ся описовали ги май благі уд бурчеловых зебрув.<ref name="Walker2">{{Cite book|last=Nowak|first=R. M.|year=1999|title=Walker's Mammals of the World|volume=1|publisher=Johns Hopkins University Press|pages=1024–1025|isbn=978-0-8018-5789-8}}</ref> Єдна особина кваґы подля документації прожыла у неволи 21&nbsp;рук и 4&nbsp;місяці, и умерла у&nbsp;1872.<ref name="Walker2" /> Кваґа ся довгый час держала добрым кандидатом на одомашненя, бо ся раховала майблагов из пудвидув зебры. Нідерландські колонішты у Южнуй Африці розниковали таку можность, бо їхні імпортні робочі коні не дуже добрі ся адаптововали ид кліматови тай часто умирали уд [[Африканськый кунськый мор|африканського кунського мору]].<ref name="unnatural">{{Cite book|last1=van Grouw|first1=K.|title=Unnatural Selection|date=2018|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-15706-1|pages=84–85}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Ridgeway|first1=W.|title=The Origin and Influence of the Thoroughbred Horse|journal=Cambridge Biological Series|publisher=Cambridge University Press|date=1905|location=Cambridge|pages=76–78|doi=10.5962/bhl.title.24156|url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/65396#page/96/mode/1up|doi-access=free}}</ref> У 1843.&nbsp;році британськый натуралішта Чарлз Гемілтон Сміт писав, ож кваґа была „безперечно майліпшым кандидатом про одомашненя, позад як свої силы, так и послушности“. Были споминкы за прирученых вадь одомашненых кваґ у Южнуй Африці. У Європі два жеребці даколи возили [[Фаетон (екіпаж)|фаетон]] лондонського шеріфа на зачаткови 19.&nbsp;стороча.<ref name="Smith">{{Cite book|last1=Smith|first1=C. H.|title=The Natural History of Horses|publisher=W. H. Lizar|date=1841|location=Edinburgh|page=331|doi=10.5962/bhl.title.21334|url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/61546#page/387/mode/1up}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=L.|first1=R.|title=Some Animals Exterminated During the Nineteenth Century|journal=Nature|date=1901|volume=63|issue=1628|pages=252–254|doi=10.1038/063252e0|bibcode=1901Natur..63..252L|doi-access=free}}</ref> == Референції == <references /> 3llnwyasukilbldzyk46r106men6won Burning Man 0 24505 168529 165327 2026-08-20T21:17:59Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168529 wikitext text/x-wiki {{Інфобокс | above = Burning Man | image1 = [[Файл:Burning-Man.svg{{!}}class=skin-invert|60пкс]] | image2 = [[Файл:Temple du Burning Man 2016.jpg|безрамки|300пкс]] | caption2 = [[#Храм|Храм]] на Burning Man 2016 | caption1 = Лоґо Burning Man | label1 = Місто | data1 = Блек Рок Сіті | label2 = Локації | data2 = [[Пустыня Блек Рок]], [[Невада]], [[США]] | label3 = Коордінаты | data3 = {{Coord|40.7869|-119.2042}} | label4 = Першый раз проведеный | data4 = 22.&nbsp;юнія 1986 | label5 = Закладателі | data5 = Cacophony Society, [[Лері Гарві]], Джон Лов, Джері Джеймс | label6 = Орґанізаторы | data6 = Burning Man Project | label7 = Вебсайт | data7 = [https://burningman.org burningman.org] }} '''Burning Man''' („бырнінґ мен“, з [[Анґліцькый язык|анґл.]]&nbsp;„горящый чоловік“) є тыжньова читавомасштабна подія у [[Пустыня|пустыни]], сфокусована на „комуніті, [[Уменя|уміньови]], самовыражіньови тай самодостаточности“, што ся кажджоручно справляє у [[Споєны Штаты Америцькы|Споєных штатах Америкы]].<ref>{{Cite web |date=August 7, 2017 |title=These Photos Prove How Wild Burning Man Really Is |url=https://www.nationalgeographic.com/travel/destinations/north-america/united-states/nevada/burning-man-nevada-art-festival/ |access-date=February 16, 2021 |website=Travel |archive-date=January 28, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210128014707/https://www.nationalgeographic.com/travel/destinations/north-america/united-states/nevada/burning-man-nevada-art-festival/ |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite web |title=The Extraordinary History of Burning Man |url=https://www.farandwide.com/s/burning-man-history-6325fb09d8644613 |access-date=June 18, 2020 |website=farandwide.com |archive-date=June 21, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200621023142/https://www.farandwide.com/s/burning-man-history-6325fb09d8644613 |url-status=live }}</ref> Назывка події походит уд церемонії спальованя великої деревляної фіґуры, котра ся кличе Man (з [[Анґліцькый язык|анґл.]], {{Букв}}&nbsp;„чоловік“, „челядник“), у передпослідню нуч фестиваля, у суботньый вечур перед [[День роботы (США)|Дньом роботы]] в США.<ref>{{Cite web |last=Warren |first=Katie |title=Everything You've Been Wanting to Know about Burning Man, the Wild 9-Day Arts Event in the Nevada Desert Frequented by Celebs and Tech Moguls |url=https://www.businessinsider.com/what-is-burning-man-theme-tickets-dates-outfits-2018-8 |access-date=May 25, 2020 |website=Business Insider |archive-date=May 29, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200529223557/https://www.businessinsider.com/what-is-burning-man-theme-tickets-dates-outfits-2018-8 |url-status=live }}</ref> Уд 1990.&nbsp;року подія ся правит у дочасному лаґрови Блек Рок Сіті у сіверозападнуй [[Невада|Неваді]] дас за 160&nbsp;км на сівер-сіверовосток уд вароша Рено. У 2004.&nbsp;році єден из спувзакладателюв події Лері Гарві уклав десять головных принципув Burning Man: радикална інклузія, даріня, декомодизація, радикална самодостаточность, радикалноє самовыраженя, комуналні стараня, громадська удповідалность, захарьованя ({{Lang-en|Leave No Trace}} „не лишай и сліду“), участь и безпосередность.<ref>{{Cite web |title=The 10 Principles of Burning Man |url=https://burningman.org/culture/philosophical-center/10-principles/ |access-date=June 18, 2020 |website=Burning Man |archive-date=May 27, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200527111649/https://burningman.org/culture/philosophical-center/10-principles/ |url-status=live }}</ref> Burning Man не має [[Гедлайнер|гедлайнерув]] авадь запланованых исповнителюв; учасникы творят вшыткі умілецькі проєкты, активності тай події.<ref>{{Cite news|title=Art and Performance|website=Burning Man|url=https://burningman.org/event/art-performance/|access-date=May 25, 2020|archive-date=May 11, 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200511095840/https://burningman.org/event/art-performance/|url-status=live}}</ref> На Burning Man ся демонструвут експерименталні тай інтерактивні скулптуры, будовы, [[Перформанс|перформансы]], [[Арткар|арткары]] и другі медіа. На вдухновліня Burning Man Project кажджый рук давут тему.<ref>{{Cite web |title=Burning Man 2020: The Multiverse |url=https://journal.burningman.org/2019/10/news/brc-news/burning-man-2020-the-multiverse/ |access-date=May 25, 2020 |website=Burning Man Journal |date=October 15, 2019 |archive-date=April 13, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200413174047/https://journal.burningman.org/2019/10/news/brc-news/burning-man-2020-the-multiverse/ |url-status=live }}</ref> У 2019.&nbsp;році National Public Radio описали Burning Man: „Даколи держаноє за андерґравндні зборы богемы и ушылиякых дикых духув, Burning Man уже еволуціоновав у подію про [[Інфлуенсер|інфлуенсерув]], [[селебріті]] тай еліты [[Кремнійова долина|Кремнійової долины]]<nowiki/>“.<ref>Bowman, Emma (July 14, 2019) [https://www.npr.org/2019/07/14/737708644/federal-clampdown-on-burning-man-imperils-festivals-free-spirit-ethos-say-burner "Federal Clampdown on Burning Man Imperils Festival's Free Spirit Ethos, Say Burners"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190715023340/https://www.npr.org/2019/07/14/737708644/federal-clampdown-on-burning-man-imperils-festivals-free-spirit-ethos-say-burner|date=July 15, 2019}}. NPR.com. (Retrieved July 14, 2019.)</ref> Подія была закладена 22.&nbsp;юнія 1986.&nbsp;року на плажі Бейкыр Біч у [[Сан Франсіско|Сан Франсіску]] у формі малых зборув, орґанізованых Лерійом Гарвійом и Джерійом Джеймсом. Удтовды вна ся справляла кажджый рук бігом девяти днув перед и включно з америцькым Дньом роботы. За історію Burning Man число навщивителюв вцілови росло; у 2019.&nbsp;році у події участвовало 78,850&nbsp;чоловік.<ref>{{Cite web |title=Burning Man Timeline – 2019 |url=https://burningman.org/timeline/2019/ |access-date=June 18, 2020 |website=burningman.org |archive-date=June 9, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200609064829/https://burningman.org/timeline/2019/ |url-status=live }}</ref> Burning Man орґанізовує Burning Man Project, неприбыткова орґанізація, котра у 2013.&nbsp;році стала наслідницьов Black Rock City LLC, прибыткової компанії з ограниченов удповідалностьов. Black Rock City LLC была сформована у 1999, обы репрезентовати орґанізаторув події тай теперь ся держит філійов неприбыткової орґанізації. Burning Man Project пудпорувут дакулько май малых [[Burning Man#Реґіоналні події|реґіоналных подій]] у США тай за їх гатарами, котрі слідувут принципам Burning Man. Закладена у 1986.&nbsp;році у области Санфрансіскської затокы ґрупа Cacophony Society, вдухновлена кіном [[Сталкер (кіно 1979)|„Сталкер“]] [[Андрей Тарковськый|Андрея Тарковського]], орґанізововала „ходы у Зону“ ({{Lang-en|Zone Trips}});<ref name="journal.burningman.org">{{Cite web |date=September 3, 2021 |title=Into the Zone – Episode 2: A Bad Day at Black Rock |url=https://journal.burningman.org/2021/09/black-rock-city/building-brc/into-the-zone-episode-2/ |access-date=June 28, 2024 |website=Burning Man Journal |language=en-US |archive-date=June 20, 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620191816/https://journal.burningman.org/2021/09/black-rock-city/building-brc/into-the-zone-episode-2/ |url-status=live }}</ref> у 1990.&nbsp;році у гатарах 4.&nbsp;такої „ходы“ ся стало першоє спаленя символічного „Чоловіка“ у пустыни [[Пустыня Блек Рок|Блек Рок]], Невада, котроє заклало традицію сучасного Burning Man.<ref name="journal.burningman.org" /><ref>{{Cite web |date=August 23, 2021 |title=Enter the Zone – Episode 1: How a Band of Pranksters Inadvertently Created Burning Man |url=https://journal.burningman.org/2021/08/black-rock-city/building-brc/zone-episode-1-how-pranksters-created-burning-man/ |access-date=June 28, 2024 |website=Burning Man Journal |language=en-US |archive-date=June 20, 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620191816/https://journal.burningman.org/2021/08/black-rock-city/building-brc/zone-episode-1-how-pranksters-created-burning-man/ |url-status=live }}</ref> == History == === 1980. рокы === [[File:Burning_Man_1987_poster.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Burning_Man_1987_poster.jpg|міні|Постер Burning Man 1987, указувучый фіґуру з події 1986.&nbsp;року]] [[File:Two-burning-man-founders.png|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Two-burning-man-founders.png|міні|Двоє из закладателюв Burning Man: Джон Лов (зліва) тай Майкыл Мікел (справа)]] Burning Man ся зачав як ватровый ритуал на літньоє [[сонцьостояня]]. Скулпторка Мері Ґравберґер, цімборка фрайиркы Лерія Гарвія Дженет Лор, правила ватрові зборы на сонцьостояня на плажі [[Бейкыр Біч]] дакулько рокув перед 1986, на поєдні з котрых ходив и Гарві. Кой Ґравберґер перестала їх орґанізововати, Гарві из єї дозволом узяв тото на себе и продовжив діло.<ref name="Doherty 2006 28">({{cite book|last=Doherty|first=Brian|title=This Is Burning Man|url=https://archive.org/details/thisisburningman0000dohe|publisher=Benbella Books|date=July 2006|page=[https://archive.org/details/thisisburningman0000dohe/page/n43 28]|isbn=978-1-932100-86-0}})</ref> Ун и Джері Джеймс склали першу деревляну фіґуру из пролишкув дерева 21.&nbsp;юнія 1986, обы ї вечур спалити. 22.&nbsp;юнія Гарві, Джеймс и дакулько їхньых цімборув ся стрітили на Бейкыр Біч<ref>{{cite web |url=http://www.sacredtribesjournal.org/htdocs/images/Encyclopedia/Burning_Man_Festival.pdf |title=StJ's Encyclopedia of New Religious Movements |access-date=September 5, 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140222170040/http://www.sacredtribesjournal.org/htdocs/images/Encyclopedia/Burning_Man_Festival.pdf |archive-date=February 22, 2014 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite journal|url=https://www.academia.edu/366960|title=Burning Man Festival in Alternative Interpretive Analysis|last=Morehead|first=John W.|journal=Sacred Tribes Journal|volume=4|number=1|year=2009|pages=19–41|issn=1941-8167|access-date=October 25, 2018|archive-date=January 27, 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220127122356/https://www.academia.edu/366960|url-status=live}}</ref> и спалили 2.4-метрового деревляного чоловіка и май малого деревляного пса. Гарві май пак описав вдуховліня на спальованя сякых фіґур ги спонтанный акт „радикалного самовыраженя“.<ref name="Doherty 2006 28" /> У 1987.&nbsp;році Чоловік мав 5&nbsp;мийтрув у высоту, а у 1988 уже 9&nbsp;мийтрув.<ref name="burn.life">{{cite web |url=http://www.burn.life/1986--1990-the-early-days.html |title=Burning Man 1986–1990 – The Early Years |access-date=May 24, 2016 |archive-date=June 17, 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160617093926/http://www.burn.life/1986--1990-the-early-days.html |url-status=live }}</ref><ref name=":1">{{cite web |url=http://burningman.org/timeline/#!/1986 |title=Timeline – Burning Man |access-date=May 24, 2016 |archive-date=December 20, 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141220202737/http://burningman.org/timeline/#!/1986 |url-status=live }}</ref> У 1988 Гарві формално назвав ритуал літнього сонцьостояня „Burning Man“ у флаєрах про подію. Ун тото вчинив, обы не было асоціацій из „плетеным чоловіком“&nbsp;— як ся вірит, [[Келты|келтськов]] [[Язычництво|язычницьков]] практиков испальованя жывых пожертв у плетенуй клітьці в формі чоловіка. Гарві казав, ож подія не была вдухновлена кіном 1973.&nbsp;року „The Wicker Man“, бо ун го увидів через много рокув по зачаткови Burning Man.<ref name="burn.life" /><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=799JDtofMpEC&q=wicker|title=This Is Burning Man|first=Brian|last=Doherty|date=September 3, 2007|publisher=Little, Brown|via=Google Books|isbn=978-0-316-02892-9|access-date=November 9, 2020|archive-date=October 10, 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231010011753/https://books.google.com/books?id=799JDtofMpEC&q=wicker#v=snippet&q=wicker&f=false|url-status=live}}</ref> === 1990–1996 === [[File:Burning_Man_1995.webm|праворуч|початок=02:31|часміні=07:07|міні|202x202пкс|Відеозапис Burning Man 1995 авторства Емона Геґґертія, накрученый на [[8мм філм]]]] Так само у 1986.&nbsp;році Кевін Евенс и Джон Лов зачали серію подій пуд назвов „Ходы в Зону“ ({{Lang-en|Zone Trips}}), вдухновленых совєтськым кіном [[Сталкер (кіно 1979)|„Сталкер“]] [[Андрей Тарковськый|Андрея Тарковського]]. У 1990.&nbsp;році четверта „хода“ из сиї серії плановала ся быти в уддаленуй и бульшинов незнамуй [[Плая|плаї]] (безсточнуй западині), у пустыни [[Пустыня Блек Рок|Блек Рок]] дас за 180&nbsp;км уд вароша [[Рено, Невада|Рено]] в Неваді.<ref>{{cite web |url=http://laughingsquid.com/bad-day-at-black-rock-cacophony-society-zone-trip-4/ |title=Bad Day at Black Rock (Cacophony Society Zone Trip #4) |publisher=Laughingsquid.com |date=January 18, 2007 |access-date=March 31, 2012 |archive-date=September 14, 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090914103909/http://laughingsquid.com/bad-day-at-black-rock-cacophony-society-zone-trip-4/ |url-status=live }}</ref> Евенс тото задумав як [[Дадаїзм|дадаїстську]] [[Дочасна автономна зона|дочасну автономну зону]] из ситуаціоніштськым перформансовым уміньом и скулптурами, котрі бы ся пак палили гет. Ун попросив Джона Лова, котрый мав скушеность из плайов и быв спувзакладательом ґрупы Cacophony Society, узяти на ся орґанізаційні функції подій. У розсылці Cacophony Society была анонсована „Хода у Зону №4: Пудлый день у Блек Рокови“ ({{Lang-en|Zone Trip No.&nbsp;4, A Bad Day at Black Rock}}, іншпірована філмом „Пудлый день у Блек Рокови“ 1955.&nbsp;року). Паркова охорона, арґументувучи, ож орґанізаторы не мали дозволу, протестовали против спальованя на Бейкыр Біч; из нима в резултаті было договорено, ож мож буде тамкы пудняти Чоловіка, айбо не палити. Орґанізаторы розобрали статую и вернули на незаятый участок, де го постройили. Май пак ногы тай тіло Чоловіка розрізали бензопилов и забрали з участка, а пак пуд проводом Дена Міллера, товдышнього многоручного сосіды Гарвія, наново зобрали якраз вчасно, обы взяти на „Ходу в Зону №4“.<ref>{{cite web |url=http://www.burningman.com/whatisburningman/1986_1996/ |title=What is Burning Man?: Early Years |publisher=Burning Man |access-date=March 31, 2012 |archive-date=October 14, 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081014070209/http://www.burningman.com/whatisburningman/1986_1996/ |url-status=live }}</ref> Майкыл Мікел, ищи єден активный член Cacophony Society, порозумів, ож учасникам, щи не знакомым из середовищом плаї, было бы на хосен мати помуч май искушеных людий, обы вни ся не поблудили вадь умерли уд [[Дегідрація|дегідрації]]. Ун си узяв псевдонім Дейнджер Рейнджер ({{Lang-en|Danger Ranger}} „Небезпековый Рейнджер“) и вытворив ґрупу Рейнджерув Блек Рока. Так Блек Рок Сіті ся зачало из ґрупы, орґанізованої Ловом и Мікелом на основі ідей Евенса и Ґравберґер тай символічного Чоловіка Гарвія и Джеймса. Уд 1991.&nbsp;року Лов, мавучи скушеность у бізнісі знакоробліня и світлової скулптуры, зачав чинити саморобні неонові трубы про Чоловіка, обы го было видко сночи и мож было ся орієнтовати на нього, кой ищи там не было запланованых путюв. На ранньых етапах комуніта росла чисто на [[Сарафанноє радіо|„сарафанному радіови“]] и вшыткі ся держали учасниками, прикапчувучыми ся ид какофоннуй ситуаціоніштськуй атмосфері. Не было плаченых авадь запланованых исповнителюв авадь умільцюв, не было розграниченя межи уміньом и жывотом авадь умілецькым и бывалным простором, не было правил окрем „не мішати безпосереднюй скушености другых“ тай „ниякых пушок у централнум лаґрови“. 1991.&nbsp;рук став першым, кой подія дустала офіційноє позволеня через Біро управліня земльов ({{Lang-en|Bureau of Land Management}}, ''{{Lang|en|BLM}}'').<ref>{{cite web |url=http://www.nv.blm.gov/news_releases/Press_Releases/fy06_releases/nr_wfo_33.htm |date=June 8, 2006 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20060923001623/http://www.nv.blm.gov/news_releases/Press_Releases/fy06_releases/nr_wfo_33.htm |archive-date=September 23, 2006 |title=BURNING MAN RECEIVES FIVE-YEAR PERMIT |work=BLM News |publisher=United States Department of the Interior, Bureau of Land Management }}</ref> У тому такой рокови подію навщивила модель и танцошка з огньом (а пак и перша артдіректорка Burning Man) Крімзон Ровз.<ref>{{Cite news|url=https://www.everfest.com/magazine/meet-the-woman-who-brought-fire-dancing-to-burning-man|title=Meet the Woman Who Brought Fire Dancing to Burning Man|work=Everfest|access-date=March 9, 2018|archive-date=March 9, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180309182756/https://www.everfest.com/magazine/meet-the-woman-who-brought-fire-dancing-to-burning-man|url-status=live}}</ref> У 1992 ся появила май мала, інтензивна подія недалеко пуд назвов Desert Siteworks, задумана тай орґанізована Вільямом Бінзеном и спувспродюсована (у 1993 тай 1994) Джуді Вест.<ref>({{cite book|last=Doherty|first=Brian|title=This Is Burning Man|publisher=Benbella Books|date=July 2006|url=https://books.google.com/books?id=799JDtofMpEC&q=desert+siteworks+trego&pg=PT54|access-date=June 13, 2014|isbn=978-1-932100-86-0|archive-date=October 10, 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231010011754/https://books.google.com/books?id=799JDtofMpEC&q=desert+siteworks+trego&pg=PT54#v=snippet&q=desert%20siteworks%20trego&f=false|url-status=live}})</ref> Першый рук там было дас&nbsp;20&nbsp;учасникув, а на другый и третьый&nbsp;— дас&nbsp;100. Кажджоручно ся на літноє сонцьостояня при горячых жерелах по пустыни правила подія бігом дакулькох тыжнюв, на котруй учасникы стройили умілецькі проєкты тай участвовали у самозрежісованых перформансах.<ref name="Olivier">{{cite web |last=Olivier |first=Bonin |title=Dust & Illusions. Documentary on 30 Years of Burning Man history |url=http://dustandillusions.com |date=March 2009 |quote=William Binzen was extensively interviewed for the film, with cross-references from Burning Man organizations' co-founders. |access-date=July 9, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170531032449/http://dustandillusions.com/ |archive-date=May 31, 2017 |url-status=dead }}</ref> Подакотрі ключові орґанізаторы Burning Man: Лов, Мікел&nbsp;— были ай частьов Desert Siteworks, а Бінзен ся цімборовав из Гарвійом, того йсі дві події часто ся пересікали в ідеях и учасниках.<ref name="Olivier" /> Desert Siteworks ся правив три рокы (1992–1994). У 1996.&nbsp;році ся стало формалноє партнерство пуд назвов „Burning Man“. Тото быв и послідньый рук, што подія ся правила посеред пустыни Блек Рок без плота. Перед тым, як подія ся удкрыла у 1996.&nbsp;році, робутник Майкыл Фюрі ся розбив у аварії,<ref name="Doherty2006">{{cite book|last=Doherty|first=Brian|title=This Is Burning Man|publisher=Benbella Books|date=July 2006|url=https://books.google.com/books?id=799JDtofMpEC&q=Furey&pg=PT65|access-date=October 21, 2018|isbn=978-1-932100-86-0|archive-date=October 10, 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231010011755/https://books.google.com/books?id=799JDtofMpEC&q=Furey&pg=PT65#v=snippet&q=Furey&f=false|url-status=live}}</ref> кой ишов моторков из Ґерлака, Невада, у лаґер Burning Man у пустыни Блек Рок. Лері Гарві наполігав, ож смерть была не на Burning Man, бо ворота щи ся не удкрыли. Ищи єдну пару у палатці подавив арткар, котрый ишов на „<nowiki/>[[Рейв|рейвовый]] лаґер“, котрый на тот час быв далеко уд головного лаґра. По Burning Man 1996 Джон Лов розорвав зязок из подійов и публічно заявив, ож она ся не має бульше правити. === 1997–2013 === === 2013–2019 === === 2020–2021 === === 2023 === === 2024 === === 2025 === == Принципы == == Храм == [[File:Temple_Burn_-_panoramio.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Temple_Burn_-_panoramio.jpg|міні|151x151пкс|Запаленый „Храм звізд“ (Temple of Stars), 2004]] [[File:Burning_Man_Temple_2021.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Burning_Man_Temple_2021.jpg|міні|150x150пкс|„Храм ограничень“ (Temple of Constraints), 2021]] Храм тото щи єдна артінсталація по Чоловікови, котра ся держит ипен таков важнов про културу події. Подля Burning Man Project „Храм тото ворошный простур про комуніту и важна часть Блек Рок Сіті. Тото не храм на признаня даякої реліґії; тото невтралноє, позаденомінаційноє духовноє місто, де вшыткі ся годні збирати, обы ворохом споминати минувшину, честовати вадь проклинати теперішность и роздумовати над будучностьов.“<ref name="Black Rock City Temple Grant">{{Cite web |title=Black Rock City Temple Grant |url=https://burningman.org/culture/burning-man-arts/grants/black-rock-city-temple-grant/ |access-date=January 15, 2021 |website=Burning Man |archive-date=January 19, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210119072255/https://burningman.org/culture/burning-man-arts/grants/black-rock-city-temple-grant/ |url-status=live }}</ref> Головна функція Храма&nbsp;— быти полотном, на котрум челядь годна лишати слова и предметы про спаліня и быти „містом роздумув, містом спочинку, містом рефлексії, містом ритуалув, побратя, возєдиненя и так дале“.<ref>{{Cite web |title=What is The Temple? – Temple Guardians |url=https://templeguardians.burningman.org/about-the-temples/ |access-date=January 15, 2021 |website=templeguardians.burningman.org |archive-date=January 28, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210128105430/http://templeguardians.burningman.org/about-the-temples/ |url-status=live }}</ref> Бігом події, 400&nbsp;доброволных варташув Храма цілодобово за ним никавут.<ref>{{Cite web |url=https://templeguardians.burningman.org/ |title=The Temple Guardians website |access-date=December 12, 2019 |archive-date=December 12, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191212230120/https://templeguardians.burningman.org/ |url-status=live }}</ref> Храм ся палит у послідню, восьму нуч події, по спаленьови Чоловіка у нуч перед тым.<ref name="Black Rock City Temple Grant" /> == Уміня == == Моторы-мутанты == == Біціґлі == == Тематичні лаґры == == Блек Рок Сіті == == Харіня == == Критика == === Неґативный влив на окруженя === === Джентріфікація === === Критика з боку конзервативных діячув и реліґійных фундаменталіштув === === Ограниченя на фотоґрафованя === == Контроверзії == === Задержованя екстреных служб === == Реґіоналні події == == Ґалерія == <gallery> File:Temple_du_Burning_Man_2016.jpg|Храм 2016 File:Dust_storm_in_Black_Rocks_Desert_nn.jpg|Піщана буря у пустыни File:Burning-Man-2006-Temple.jpg|Храм 2006 File:MAYAN_WARRIOR_BURNING_MAN_2025_PHOTOS-277.jpg|Burning Man 2025 File:Burning_Man_2013_Rooster_from_space_(9657178597).jpg|Burning Man 2013 File:Burning_Man_Worship_the_Sun_(7909594344).jpg|Поклоніня Сонцьови File:Burning_Man_2013.jpg|Burning Man 2013 File:Burning_Man_Pirate's_Booty_(7909598180).jpg|Burning Man Pirate's Booty File:Burning_Man_-_Festival_-_Night_-_DJ_Michel_von_Tell.jpg|DJ Michel von Tell на Burning Man File:Burning_Man_2013_-_9704526934.jpg|Burning Man 2013 File:Burning_Man_Posse_Ready_to_Roll_(7909602400).jpg File:Burning_Man_2013-_Cargo_Cult_(9683141594).jpg|Burning Man 2013 File:2018_Burning_Man_(30581598678).jpg|Burning Man 2018 File:The_Man_(3908823915).jpg File:Burning_man_2012_(7924099454).jpg|Burning Man 2012 File:Burning_Man_2013_Dance_Party_at_DISTRIKT_(10226926344).jpg|Burning Man 2013 File:Burning_Man_2013_Dance_Party_in_Deep_Playa_(10226923844).jpg|Burning Man 2013 File:Burning_Man_2013_Island_on_the_move_(9657175133).jpg|Портативный острув у 2013 </gallery> == Референції == <references /> dmvp29o93pmpsaqhpr77aj8alcgoabl Баптізм 0 24518 168548 165398 2026-08-20T21:44:43Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168548 wikitext text/x-wiki [[Файл:Baptism_at_Northolt_Park_Baptist_Church_(cropped)_(cropped).jpg|міні|320x320пкс|[[Хрещеня]] у Баптіштськуй церькві у Нортголт Парку, [[Великый Лондон]], афіліовануй из Баптіштськов унійов Великої Британії, 2015]] '''Бапті́зм''' (уд [[Грецькоє койне|гр.&nbsp;койне]]&nbsp;{{Lang|grc-x-koine|βάπτισμα}} ''váptisma'', {{Букв}}&nbsp;„зануреня у воду“) є [[Протестантство|протестантська]] традиція у [[Християнство|християнстві]], котра ся удличат [[Хрещеня вірувучых|хрещеньом лиш вірувучых]] (кредобаптізмом) через [[Хрещеня зануреньом|повноє зануреня]] їх у воду. Сучасні баптіштські церьквы як правило ся держат доктрин удповідалности кажджої особы перед Богом, [[sola fide]] (управданя через саму віру), [[sola scriptura]] (Біблія ги єдиноє безхыбноє авторитетноє жерело) тай [[Конґреґаціоналізм|конґреґаціоналізма]] (незалежна самоврядность кажджої церьквы). Баптізм головно признає два тайинства: [[хрещеня]] тай [[Евхарістія|евхарістію]].<ref name="BS2025">{{cite web |title=Orthodox Creed |url=https://baptiststudiesonline.com/wp-content/uploads/2007/02/orthodox-creed.pdf |publisher=California Baptist University |access-date=2 July 2025 |at=XXVII. Article. |quote=These two Sacraments, (viz.) Baptism, and the Lord's Supper, are Ordinances of Positive, Soveraign, and holy Institution |date=1679 }}</ref><ref name="NAFWB2025">{{cite web |title=What We Believe |url=https://nafwb.org/site/about/what-we-believe/ |publisher=National Association of Free Will Baptists |access-date=2 July 2025 |quote=Gospel Ordinances – Free Will Baptists believe the Bible teaches three ordinances for the church to practice: Baptism in water by immersion, the Lord’s Supper, to be perpetuated until His return, and the Washing of the Saints’ feet, an ordinance teaching humility. }}</ref><ref name="BRBC2024">{{cite web |title=What we believe |url=https://www.berbc.org/articles-of-faith-consitution-rules |publisher=Bethel Reformed Baptist Church |access-date=2 July 2025 |language=en |date=2024 |quote=Female members should remember the teaching of 1 Cor. 14:34–35, and so must ask questions at Members’ Meetings through their own husbands or a male member of the Church. Female head covering is the teaching of Holy Scripture, as seen in 1 Cor. 11, and so is to be observed by all female Church members in all Church Services, business and prayer meetings. }}</ref> Послідовникы баптізма ся кличут '''бапті́шты'''. На днешньый день тоты, ко ся ідентифікує баптіштами, годні мати дуже разні представліня за вто, у што вірят, як практикувут віру, удношіня ид другым християнам тай розуміня того, што є важным у християнськых учінях.<ref name="Shurden turning">{{Cite web |last=Shurden |first=Walter |title=Turning Points in Baptist History |publisher=The Center for Baptist Studies, Mercer University |location=Macon, GA |year=2001 |access-date=16 January 2010 |url=http://www.centerforbaptiststudies.org/pamphlets/style/turningpoints.htm }}</ref> Баптіштські місіонеры пошырили на кажджый контінент разні баптіштські церьквы.<ref name="ODCC self">{{cite encyclopedia|title=The Oxford Dictionary of the Christian Church|edition=4th|editor=Andrew Louth|publisher=Oxford University Press|date=2022|isbn=9780191744396|entry=Baptists|last=Fiddes|first=Paul|entry-url=https://www.oxfordreference.com/display/10.1093/acref/9780199642465.001.0001/acref-9780199642465-e-688|entry-url-access=subscription}}</ref> Сут ушылиякі разні ґрупы баптіштськых церьков тай окремі приходы; майвеликов ґрупов баптіштськых церьков є [[Світовый аліанс баптіштув]]. [[Файл:John-Smyth.png|міні|Джон Сміт вюг першу баптіштську церьков у [[Амстердам|Амстердамі]] у 1609.&nbsp;році.]] Баптізм ся выводит уд [[Анґліцькі дисиденты|дисидентув]] [[Церьков Анґлії|Церьквы Анґлії]] у [[Велика Британія|Великуй Британії]]. У [[Ґейнсборо, Лінкыншыр|Ґейнсборо]], [[Лінкыншыр]], [[теолоґ]] Джон Сміт быв заклав церьков; його приход уєдно из церьковльов у Скрубі, [[Нотінґемшыр]], пушли у екзиль у [[Амстердам]] у 1608.&nbsp;році.<ref name="Gourley">Gourley, Bruce. "A Very Brief Introduction to Baptist History, Then and Now."</ref> Подля свої інтерпретації [[Новый Завіт|Нового Завіта]] они не признавали хрещеня дітий тай установили хрещеня лиш свідомых вірувучых.<ref name="ODCC self" /> Томас Гелвіс вернув приход Анґлії, сформуловавши філозофськоє прошіня, обы церьков и держава ся держали поокреме у юридичнум плані, про [[Слобода думкы|слободу думкы]]. Баптішты ся розыйшли Анґлійов, и поділили ся на прибучникув [[Вселюдськоє выкупленя|вселюдського выкупленя]] (вірячи, ож Христос выкупив ушыткых людий) тай часточного искупления (межи котрыма не є конзенса за тото, якый критерій дефінує, на кого ся пошырює Христовоє искуплениє).<ref name="Benedict1848">{{cite book|last=Benedict|first=David|title=A General History of the Baptist Denomination in America and Other Parts of the World|url=https://archive.org/details/ageneralhistory00benegoog|year=1848|publisher=Lewis Colby|language=en|page=[https://archive.org/details/ageneralhistory00benegoog/page/n222 325]|quote=It is, however, well known by the community at home and abroad, that from a very early period they have been divided into two parties, which have been denominated ''General'' and ''Particular'', which differ from each other mainly in their doctrinal sentiments; the Generals being Arminians, and the other, Calvinists.}}</ref> Другоє Лондонськоє баптіштськоє віросповіданя 1689.&nbsp;року є майобшырным документом про баптіштув-прибучникув часточного искупления, а Ортодоксноє віросповіданя 1679.&nbsp;року є шыроко приятоє баптіштами-прибучниками вселюдського выкупленя. == Походженя == Історик баптізма Брус Ґурлі уокремив чотыри головні никаня на походжіня баптізма: # сучасный научный конзенс<ref name="Gourley2">Gourley, Bruce. "A Very Brief Introduction to Baptist History, Then and Now."</ref> є такый, ож коріня деномінації ся тягнут уд анґліцькых дисидентув 17.&nbsp;стороча и влив анабаптіштув на них быв мінімалный авадь домак удсутствовав; # никаня, ож деномінація ся у 1525.&nbsp;році удокремила уд [[Анабаптізм|анабаптіштського]] кываня у континенталнуй Европі; # сукцесіоніштськоє никаня, котроє держит, ож баптіштські церьквы екзістовали у незрушенум ланці поза основнов Церьквов щи уд часув Исуса Христа;<ref name="Gourley2" /><ref>The First Church, J. T. Mann</ref> # подобный ид сукцесіоніштському назур, котрый тримле, ож баптіштська віра и практикы ся тягнут уд епохы Исуса Христа. === Теорія походженя уд анґліцькых дисидентув === === Теорія походженя уд анабаптіштув === === Теорії походженя уд епохы Христа === === Походженя баптізма у Великуй Британії === === Походженя баптізма у Сівернуй Америці === === Походженя баптізма у Німещині === === Походженя баптізма у Фінландії === === Походженя баптізма в Украйині === [[File:Ecbua_temple.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Ecbua_temple.jpg|праворуч|міні|„Дум Єванґелія“ в Кийові, централна церьков [[Всеукрайинська унія церьков єванґелськых християн-баптіштув|Всеукрайинської унії церьков єванґелськых християн-баптіштув]] (''ВСЦ ЄХБ'').]] Перед баптіштськыми церьквами в [[Украйина|Украйині]] ся появили общины німецькых анабаптіштув и менонітув, котрі бывали в южнуй Украйині уд 16.&nbsp;стороча тай практиковали хрещеня дорослых вірувучых.<ref>{{Cite web |url=http://www.risu.org.ua/eng/major.religions/baptists |title=RISU / English / Major Religions / Baptists |access-date=20 April 2005 |archive-url=http://webarchive.loc.gov/all/20050420001102/http://www.risu.org.ua/eng/major.religions/baptists/ |archive-date=20 April 2005 |url-status=dead }}</ref> Першоє баптіштськоє хрещіня (т.&nbsp;є.&nbsp;дорослого и повным зануреньом) в Украйині ся стало у 1864.&nbsp;році на ріці [[Інгул]] у Єлисаветградськум повіті (ныні [[Кропивницькый район]]) у німецькому поселеньови. У 1867 у тум реґіоні были орґанізовані перші баптіштські церьквы; удтідь баптіштська традиція ся пошырила югом Украйины тай у другі реґіоны. Єдна из першых баптіштськых общин была зареєстрована у Кийові в 1907.&nbsp;році, а у 1908 там пруйшли Перші всеросійські зборы баптіштув (на тот момент Украйина щи была пуд контрольом [[Російська імперія|Російської імперії]]). Всеросійська унія баптіштув была закладена у Єкатеринославі (теперь [[Дніпро (варош)|Дніпро]]). На конець 19.&nbsp;стороча в Украйині было уд&nbsp;100,000 до&nbsp;300,000&nbsp;баптіштув.<ref>[http://ecbua.info/index.php?option=com_content&task=view&id=44&Itemid=29 Історія ВСЦ ЄХБ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160805104147/http://ecbua.info/index.php?option=com_content&task=view&id=44&Itemid=29|date=5 August 2016}} Всеукраїнський Союз Церков Євангельських Християн-Баптистів</ref> Незалежна Всеукрайинська украйинська баптіштська унія была закладена бігом куртого періода незалежности [[Украйинська народна республіка|Украйинської народної республікы]] на зачаткови 20.&nbsp;стороча тай пак по розвалови [[Совєтськый союз|Совєтського союза]]; майвеликов ґрупов баптіштськых церьков в Украйині на днешньый день є ''Всеукраїнський союз церков євангельських християн-баптистів'' (''ВСЦ ЄХБ''). До уголошіня незалежности в 1991 Украйина мала другу майвелику баптіштську общину у світі по Споєных штатах Америкы, и єї завто кликали „<nowiki/>[[Біблійовый пояс|Біблійовым поясом]]<nowiki/>“ Совєтського союза.<ref name="NCEEER">{{cite journal|url=http://www.ucis.pitt.edu/nceeer/2006_819_19g_Wanner.pdf|title=EVANGELICALISM AND THE RESURGENCE OF RELIGION IN UKRAINE|author=Wanne, Catherine|journal=The National Council for Eurasian and East European Research|year=2006}}</ref> == Баптіштські церьквы == [[File:Hong_Kong_Baptist_Hospital_2019.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Hong_Kong_Baptist_Hospital_2019.jpg|праворуч|міні|Гонконґськый баптіштськый госпіталь, афіліованый из Баптіштськов конвенційов Гонконґа]] [[File:Regent’s_Park_College_Dining_Hall.jpg|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Regent%E2%80%99s_Park_College_Dining_Hall.jpg|міні|[[:en:Regent's_Park_College,_Oxford|Regent's Park College]] in [[:en:Oxford|Oxford]], affiliated with the [[:en:Baptist_Union_of_Great_Britain|Baptist Union of Great Britain]]]] Подакотрі баптіштські церьквы убиравут быти незалежными уд май великых церьковных орґанізацій; другі рішавут быти частьов межинародных авадь націоналных баптіштськых асоціацій, при тум ся держачи [[Конґреґаціоналізм|конґреґаціоналізма]].<ref>{{cite web |title=Family Trees |url=https://www.thearda.com/us-religion/history/family-trees?F=96 |publisher=Association of Religion Data Archives |access-date=28 November 2023 |quote=Modern Baptists are a group of Christian denominations and churches who subscribe to a theology of believer's baptism (as opposed to infant baptism), salvation through faith alone, Scripture alone as the rule of faith and practice, and the autonomy of the local church. }}</ref><ref>{{cite book|last1=Williams|first1=Michael Edward|last2=Shurden|first2=Walter B.|title=Turning Points in Baptist History|date=2008|publisher=Mercer University Press|pages=63, 72|language=en|quote=63: "Baptists' practice of congregational church government means that all authority and power in Baptist life is focused in the local congregation of believers, not in any extra-local ecclesiastical body. From their beginnings, especially in America, the Baptist people consistently and repeatedly affirmed the local church as the center of their life together. For that reason there is no "The Baptist Church" in the same sense that there is "The Methodist Church," "The Episcopal Church," or "The Presbyterian Church." There are only "Baptist churches." Baptists have formed "conventions" of churches, "unions" of churches, and "associations" of churches, but final authority in Baptist life resides in the local congregation of believers. That authority does not rest in a denomination or any extra-local church body of any kind, civil or ecclesiastical." 72: " If you examine Baptist associations among different national Baptist bodies in contemporary America or if you compare Baptist associations in various countries today, you will find a wide divergence in the nature and practice of associations. This leads to the conclusion that Baptists really have no consistent or obvious theology of church order beyond the local church. Baptists do not have an ecclesiology beyond the local church that tells them how they must organize or structure their local churches into a Baptist denomination. For the most part, each group of Baptists has been guided primarily by practical issues, though they usually conscript both the Bible and Baptist theology in making the case for church connectionalism."}}</ref><ref>{{cite book|last1=Blankman|first1=Drew|last2=Augustine|first2=Todd|title=Pocket Dictionary of North American Denominations: Over 100 Christian Groups Clearly & Concisely Defined|date=17 April 2010|publisher=InterVarsity Press|isbn=978-0-8308-6706-6|page=88|language=en}}</ref><ref>Stephen R. Holmes, ''Baptist Theology'', T&T Clark, Edinburgh, 2012, p. 104-105</ref> Такоє коопераційноє удношіня позволяє розвивати ворошні орґанізації про місіонерські вадь обществені цілі, наприклад про гуманітарну помуч, ошколованя, теолоґічні інституції вадь медичні заклады.<ref>William H. Brackney, ''Historical Dictionary of the Baptists'', Scarecrow Press, US, 2020, p. 173–174</ref> Бульшина баптіштськых церьквув ся капчавут у націоналні деномінації/асоціації/кооперативні ґрупы тай [[Світовый аліанс баптіштув]], исформованый у 1905.&nbsp;році 24&nbsp;баптіштськыми деномінаціями из разных крайин.<ref>Robert E. Johnson, ''A Global Introduction to Baptist Churches'', Cambridge University Press, UK, 2010, p. 238</ref><ref>{{cite book|last1=Brackney|first1=William H.|title=Historical Dictionary of the Baptists|date=2009|publisher=Scarecrow Press|pages=38–40|language=en|quote=ASSOCIATIONS, BAPTIST. Groups of Baptist churches formed for the purpose of mutual support, aid to destitute congregations, and advice on matters of order, discipline, expansion, and identity. Based upon a principle common to most Christian organizations, Baptists have almost from their beginnings associated in this way with other churches of like faith and order. The Baptist association is not considered a superior body to the local congregation but rather an advisory body voluntarily covenanting with local churches for specific tasks.}}</ref><ref>{{cite book|last1=Weaver|first1=C. Douglas|title=In Search of the New Testament Church: The Baptist Story|date=2008|publisher=Mercer University Press|pages=26|language=en|quote=Interdependence of Churches: Associations. Baptist life has accented the independence of the local church more than the interdependence of churches. At the same time, Baptists from their earliest decades of existence sought to practice cooperative work with other Baptist churches in associations. Churches met for fellowship and mutual encouragement and sought doctrinal unity with like-minded churches.}}</ref> Межи цілями аліанса сут: помуч нужденным, світовый єванґелізм, защита людськых прав и реліґійної слободы. == Місіонерські орґанізації == Місіонерські орґанізації ся вытворьовали про пошыріня баптіштського кываня на вшыткых контінентах. У 1792.&nbsp;році в анґліцькум Кетерінґу было закладеноє Баптіштськоє місіонерськоє общество ({{Lang-en|Baptist Missionary Society}}), знамоє ай як ''{{Lang|en|BMS World Mission}}''.<ref>Robert E. Johnson, ''A Global Introduction to Baptist Churches'', Cambridge University Press, UK, 2010, p. 99</ref><ref>J. Gordon Melton and Martin Baumann, ''Religions of the World: A Comprehensive Encyclopedia of Beliefs and Practices'', ABC-CLIO, US, 2010, p. 292</ref> У Споєных штатах Америкы были закладені орґанізації {{Lang|en|International Ministries}} (у 1814) тай International Mission Board (у 1845).<ref>George Thomas Kurian, Mark A. Lamport, ''Encyclopedia of Christianity in the United States, Volume 5'', Rowman & Littlefield, US, 2016, p. 63</ref><ref>George Thomas Kurian, Mark A. Lamport, ''Encyclopedia of Christianity in the United States, Volume 5'', Rowman & Littlefield, US, 2016, p. 1206</ref> == Членство == {{multiple image|direction=vertical|width=220|image1=Linkway Church Cape Town service.jpg|caption1=Богослужіня у Лінквейськуй церькві у Кейптавні, афіліовануй из Баптіштськов унійов Южної Африкы|image2=Crossway Church service.jpg|caption2=Богослужіня у Кросвейськуй баптіштськуй церькві у [[Мелбурн]]ови, афіліовануй из Австралійськыми баптіштськыми церьквами, 2008|image3=KABA 2.jpg|caption3=Богослужіня у Баптіштськуй церькві Когіма Ао у Когімі, афіліовануй из Наґалендськов радов баптіштськых церьквув, [[Індія]], 2019}} Політика баптіштськых церьквув за членство годна ся варійовати межи приходами позад їх автономної природы, айбо як правило особа стає членом церьквы через хрещеня вірувучого: публічної демонстрації віры в Исуса и хрещеня через повноє занурьованя у воду.<ref>{{Cite book|last=Pendleton|first=James Madison|url=http://www.reformedreader.org/rbb/pendleton/churchmanual/bcm01.htm|title=Church Manual For Baptist Churches|publisher=The Judson Press|year=1867}}</ref> Многі баптішты держат, ож хрещеня є не мусайным елементом спасіня, а публічным выраженьом уднушнього покаяня тай віры.<ref name="Brackney">{{Cite book|last=Brackney|first=William H|title=Baptists in North America: an historical perspective|url=https://archive.org/details/baptistsinnortha00brac|publisher=Blackwell Publishing|year=2006|page=[https://archive.org/details/baptistsinnortha00brac/page/22 22]|isbn=978-1-4051-1865-1}}</ref> Вцілови баптіштські церьквы не мавут конкретного ограниченя у віці, айбо про хрещеня вірувучого особа має быти годна свідомо тай исто сповідовати свою віру.<ref>{{cite web |title=Baptist Faith and Mission |url=http://www.sbc.net/bfm/ |access-date=8 November 2011 |publisher=Southern Baptist Convention }}</ref> У 2010.&nbsp;році ся шацовало, ож дас&nbsp;100&nbsp;міліонув христян ся ідентифікувут баптіштами вадь належачыма ид баптіштського филя церькві.<ref>J. Gordon Melton and Martin Baumann, ''Religions of the World: A Comprehensive Encyclopedia of Beliefs and Practices'', ABC-CLIO, USA, 2010, p.299</ref> Подля Сибастєна Фата из Французького націоналного центра научного зглядованя, у 2020.&nbsp;році баптіштськоє кываня мало по світови дас&nbsp;170&nbsp;млн вірувучых.<ref>{{Cite web |date=2020-07-28 |title=Qui sont les baptistes ? |url=https://www.reforme.net/religion/protestantisme/2020/07/28/qui-sont-les-baptistes/ |access-date=2023-05-09 |website=Réforme |first1=Louis |last1=Fraysse |language=fr-FR }}</ref> Подля списованя Світового аліанса баптіштув 2025.&nbsp;року, у нюм ся числят 283&nbsp;баптіштськых обществ у 138&nbsp;крайинах, котрі чинят 178,000&nbsp;церьквув и 53,000,000&nbsp;хрещеных вірувучых.<ref name="Member Unions">{{Cite web |date=2025 |title=Member Unions {{!}} Baptist World Alliance |url=https://baptistworld.org/member-unions/ |access-date=August 16, 2025 |website=baptistworld.org |language=English }}</ref> Тота статистика годна быти нерепрезентативна, бо подакотрі церьквы у США мавут двойну вадь тройну націоналну баптіштську афіліацію, што значит, ож тота сама церьков и єї прихожане могли быти пораховані дакулькома баптіштськыми асоціаціями-членами аліанса нараз.<ref>Robert E. Johnson, ''A Global Introduction to Baptist Churches'', Cambridge University Press, UK, 2010, p. 361</ref><ref>Paul Finkelman, Cary D. Wintz, ''Encyclopedia of African American History, 1896 to the Present: From the Age of Segregation to the Twenty-first Century Five-volume Set'', Oxford University Press, US, 2009, p. 193</ref> У списованях, справленых у 2025.&nbsp;році окремыми баптіштськыми асоціаціями, ґрупами з майбульшым числом членув были записані:<ref name="Member Unions" /> {| class="wikitable col3right" !Реґіон !Назывка !Церьквув !Членув |- | rowspan="2" |[[Сіверна Америка]] |Южна баптіштська конвенція |46,608 |12,331,954<ref>Aaron Earls, [https://research.lifeway.com/2026/05/05/southern-baptists-see-attendance-and-baptism-gains-amid-membership-declines/ Southern Baptists See Attendance and Baptism Gains Amid Membership Declines], research.lifeway.com, May 5, 2026</ref> |- |Націонална баптіштська конвенція, США |21,145 |8,415,100 |- | rowspan="2" |[[Южна Америка]] |Бразилська баптіштська конвенція |9,238 |1,814,158 |- |Єванґелська баптіштська конвенція Арґентіны |1,216 |85,000 |- | rowspan="3" |[[Африка]] |Ніґерійська баптіштська конвенція |14,678 |9,015,000 |- |Баптіштська конвенція Танзанії |1,432 |2,692,179 |- |Баптіштська община рікы Конґо |2,697 |1,769,444 |- | rowspan="3" |[[Азія]] |Мянмарська баптіштська конвенція |5,494 |1,723,500 |- |Наґалендська рада баптіштськых церьквув |1,724 |716,495 |- |Конвенція філіпінськых баптіштськых церьквув |1,400 |700,000 |- | rowspan="3" |[[Европа]] |Всеукрайинська унія церьков єванґелськых християн-баптіштув |2,154 |112,000 |- |Баптіштська унія Великої Британії |1,822 |99,121 |- |Унія християнськых баптіштськых церьквув Румынії |1,223 |87,468 |- | rowspan="2" |[[Океанія]] |Баптіштська унія Папуы Нової Ґвінеї |500 |85,100 |- |Австралійські баптіштські церьквы |1,041 |79,326 |} == Референції == <references /> [[Катеґорія:Хрістіанство]] [[Катеґорія:Христианскы конфессии]] [[Катеґорія:Протестантство]] [[Катеґорія:Баптізм]] 4y113hkfffq061b0rmesxhak48pmpm9 Суржик 0 24532 168577 165488 2026-08-20T22:19:54Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168577 wikitext text/x-wiki '''Су́ржик''' ([[суржик]], [[Украйинськый язык|укр.]], [[Російськый язык|рос.]]&nbsp;''{{lang|zle|суржик}}'', укр. уговор: {{IPA|[ˈsurʒek]|}}, рос.&nbsp;уговор: {{IPA|[ˈsurʐɨk]|}}) є бесіда на основі суміші [[Украйинськый язык|украйинського]] и [[Російськый язык|російського]] языкув, котров приказувут в [[Украйина|Украйині]], подакотрых реґіонах [[Росія|Росії]] тай [[Молдова|Молдовы]]. Статус суржика, як и критерії його дефінованя, закладні принципы до кунця не вызначені;<ref name="Hull-Koscharsky">{{Cite journal|last1=Hull|first1=Geoffrey|last2=Koscharsky|first2=Halyna|date=2006|title=Contours and Consequences of the Lexical Divide in Ukrainian|url=https://miskinhill.com.au/journals/asees/20:1-2/lexical-divide-ukrainian.pdf|journal=ASEES|volume=20|issue=1–2|pages=164-165}}</ref><ref>Bilaniuk (2005), pp.&nbsp;126, 134.</ref> термін „суржик“ ся пораз хоснує и май нашыроко, вбы означити змішованя бесід вцілови, а не лиш конкретно украйинської и російської. Хоснованя суржика и процентноє спувудношіня языкув у суміши читаво ся варіювут ґеоґрафічно, и даже межи окреме взятыми бесідниками. В основному ся просліжує тенденція ид увеличеньови процента лексикы тай фонетичного влива російського языка чим май дале на юг и восток позад історичної домінації російського языка ги [[Престиж (соціолінґвістика)|престижного]] у реґіонах ближе ид востокови тай югови Украйины. При тому влив російської бесіды ся указує и у западных украйинськых діалектах тай русинському языкови.<ref>Bilaniuk, Laada (2004-12-01). "A Typology of Surzhyk: Mixed Ukrainian-Russian Language Forms". International Journal of Bilingualism 8 (4): 409–425. doi:10.1177/13670069040080040301.</ref> == Етимолоґія и термінолоґія == Термін „суржик“ походит уд прасловянського *sǫrъžica „мішанка пшениці тай жыта“, из пнюв *sǫ- „из“, „урокаши“ тай *rъžь „жыто“.<ref>{{Cite book|title=Етимологічний словник української мови|publisher=Інститут мовознавства ім. О.О. Потебні НАН України}}</ref><ref>Мельничук, Олександр С. (2006-01-01). ''Суржик''. Етимологічний словник української мови (5): 453–454. <nowiki>ISBN 966-00-0785-X</nowiki>.</ref> Подля Лаады Біланюк: „Хотьяка мішанка разных языкув годна дустати цидолу [суржика], и сприятя ся варіює залежно уд лінґвістичного профіля челядника. Термін годен ся хосновати на означіня высокого ступіня [[міняня кодув]] у білінґвув вадь на означіня лінґвістичного кода, у котрому елементы двох бесід ся дуже силно сплавлювут уєдно. Того дефініція ‚суржика‘ вцілови ся лишат головно ідеолоґічнов, хоть мы можеме перераховати вливы тай формы, котрі пудпадавут пуд сесь общый термін“.<ref>Bilaniuk (2005), p.&nbsp;105.</ref> Она уділяє пять катеґорій суржика: # урбанізовано-селянськый суржик; # сілсько-діалектный суржик; # суржик совєтизованого украйинського языка; # суржик вароськых білінґвув; # суржик часув незалежности.<ref>Bilaniuk (2005), p.&nbsp;125.</ref> Перші три формы ся репрезентувут уводом російськых елементув в украйинську основу (перші два ориґінално ся головно дотыкали селянув 19.&nbsp;стороча у гатарах Російської імперії), а дві послідні формы&nbsp;— мішаня языкув у обадва бокы; суржик часув незалежности (вадь ищи „зворотный суржик“) головно представляє бывателюв варошув, про котрых є російська руднов и котрі пробувут уліпшити свуй украйинськый у часы незалежної Украйины.<ref>Bilaniuk (2005), pp.&nbsp;126, 134.</ref> Суржик ся признає проміжнов лінґвістичнов комбінаційов украйинськых діалектув и стандартизованої російської, т.&nbsp;є.&nbsp;стабілізованый [[мезолект]] (середню точку в [[Креолськый контінуум|креолському контінуумі]]). Суржик контрастує свойов спонтанностьов из унормованов системов літературных украйинського и російського. Многі жытелі централної тай южної Украйины уроставут, приказувучи суржиком.<ref>{{cite journal|last1=Hentschel|first1=Gerd|last2=Palinska|first2=Olesya|title=Restructuring in a Mesolect: A Case Study on the Basis of the Formal Variation of the Infinitive in Ukrainian–Russian Surzhyk|url=https://archive.org/details/cs.2770|journal=Cognitive Studies {{!}} Études cognitives|date=2022-12-28|issue=22|pages=1-21|doi=10.11649/cs.2770}}</ref> У май шырокум контексті термін „суржик“ пораз ся хоснує, обы означити иншакі межиязыкові контакты, особено у постсовєтськум просторі, наприклад суміш російського и [[Румынськый язык|румынського]], хосновану в [[Молдова|Молдові]]. В Украйині ся часто хоснує сесь термін на ґеоґрафічні варіації украйинського, наприклад діалекты [[Галичина|Галичины]] знавут колоквіално кликати „''польсько-українським суржиком''“ позад польського влива; украйинські лінґвішты ся схылявут ид розграниченьови „діалекта“ (ги вцілови ґеоґрафічної варіації языка) тай „суржика“ (ги конкретно наслідка русифікації украйинської бесіды).<ref>Del Gaudio, Salvatore (2010). "On the Nature of Suržyk: A Matter of Terminology". The Ukrainian Suržyk: An Analytical and Comparative Perspective: 13–35. <nowiki>ISBN 978-3-631-59356-1</nowiki>.</ref> Часто термін „суржик“ годен выражати май неґативноє удношіня ид языковуй варіації ги „діалект“ ци „''говір''“. == Ґеоґрафічноє пошыреня == [[File:SurzhykUse_en.png|посилання=https://en.wikipedia.org/wiki/File:SurzhykUse_en.png|міні|350x350пкс|Ґеоґрафічноє пошыріня суржика. Податкы Кийовського межинародного інститута соціолоґії за 2003.&nbsp;рук.<ref name="Kyiv institute">[http://kiis.com.ua/materials/articles_HVE/16_linguaethnical.pdf Київський міжнародний інститут соціології]</ref>]] Подля податкув Кийовського межинародного інститута соціолоґії за 2003.&nbsp;рук, 11–18% населеня Украйины были записані говорити суржиком. У западнуй Украйині тото число было 2.5%, на югови бульш&nbsp;як&nbsp;12.4%, на востокови 9.6%, а в централнуй Украйині&nbsp;— 14.6%.<ref name="Kyiv institute" /> Проблемов про выраховованя такої статистикы є тенденція населеня ідентифіковати себе російськоязычным авадь украйинськоязычным попри сохташ даяков міров мішати тоты два языкы. Не вшыткі респонденты могли усвідомити нестандартну природу свойого хоснованя языкув вадь домак присутность измішованя російського и украйинського у їхнюй бесіді.{{sfn|Podolyan|2005|pp=2–4}} == Історія == Не є конзенса за датованя появліня суржика.<ref name=":0">Maxwell, Kudriavtseva, Skubii (2024).</ref> Меншиновый назур держит, ож суржик мож уднести онь до 17.&nbsp;стороча, айбо май велика ґрупа научникув ся держит думкы, ож індустріалізація тай урбанізація Украйины в 19.&nbsp;сторочови была поворотнов точков про появленя суржика.<ref name=":0" /> Третя опінія тримле, ож суржик ся появив у 18.&nbsp;сторочови, кой украйинські селяне зачали мати май тісный контакт из російськым языком уєдно из модернізаційов украйинського общества.<ref>Moser, Michael (2014). "Language Contact: Ukrainian and Russian". Language and Society in Post-Soviet Europe: 121–134. <nowiki>ISBN 978-1137021649</nowiki>.</ref> == Політичні нюансы == [[Націоналізм|Націоналістично]] настроєні языкові активішты неґативно ся удносят ид хоснованьови суржика вмісто украйинського вадь російського. Екзістує сентимент за суржик ги за угрозу унікалности украйинської културы.<ref name="Surzhyk and National Identity">{{Cite web |url=http://www.oei.fu-berlin.de/media/publikationen/boi/boi_17/11_bernsand.pdf |title=Surzhyk and national identity in Ukrainian nationalist language ideology (Niklas Bernsand in ''Berliner Osteuropa-Info, Vol. 17'' page 41, Freie Universität, Berlin) }}</ref> Часть населеня спринимат приказованя суржиком ліпше ги російськым языком позад неґативного удношіня ид російськуй бесіді внаслідок заостреня настроюв против Росії и [[Російсько-украйинська война|Російсько-украйинської войны]]. == У літературі == [[Ніколай Ґоґоль]] хосновав суржик у своюй зберьці повідок „Вечоры на хуторі коло Диканькы“. У „Енеїді“ [[Иван Котляревськый|Ивана Котляревського]] персонаж „Філозоп“ приказує суржиком, стоячи над трупом Паланта.<ref name="Mova i yazyk">Масенко, Лариса. Суржик: між Мовою і Язиком. Києво-Могилянська Академія, 2011.</ref> == У популарнуй културі == Панкроковый рокаш Браты Гадюкіны мавут повно пісний у суржикови. Суржик ся часто хоснує в уміньови про комічный ефект. Наприклад, такоє хоснованя ся стрічат у пєсах [[Лесь Подервянськый|Леся Подервянського]], репертуарі [[Вєрка Сердючка|Вєркы Сердючкы]]. == Никайте ай == * [[Азірівка]], феномен ламаного украйинського языка, хоснованого російськоязычными украйинськыми політиками (головно [[Микола Азаров|М.&nbsp;Азаровым]], уд покаженого варіанта фамілії котрого пушла назывка) * [[Балачка]], діалекты [[Кубанські козакы|кубанськых козакув]] * [[Одеськый російськый язык]], варіація російського языка на території Украйины * [[Русифікація]], процес уведеня [[Російськый язык|російського языка]] у неросійські комуніты ** [[Русифікація Украйины]] * [[Трасянка]], проміжна бесіда межи [[Білоруськый язык|білоруськов]] и [[Російськый язык|російськов]], котров приказувут у [[Білорусь|Білоруси]] * [[Западнополіськый язык|Западнополіська бесіда]], котра є проміжнов помежи [[Украйинськый язык|украйинськым]] и [[Білоруськый язык|білоруськым]] == Референції == <references /> == Література == * {{Cite Q|Q107103120}} * {{cite book|last=Bilaniuk|first=L.|title=Contested Tongues: Language Politics and Cultural Correction in Ukraine|publisher=Cornell University Press|series=Cornell Paperbacks|year=2005|pages=230|isbn=978-0-8014-7279-4|url=https://books.google.com/books?id=gncrr5KrFvIC|access-date=4 January 2025}} * Del Gaudio S. On the Nature of Suržyk: a Double Perspective. Wiener Slawistischer Almanach, Sonderband 75. München – Berlin – Wien 2010. * {{cite web |last1=Maxwell |first1=Olga |last2=Kudriavtseva |first2=Natalia |last3=Skubii |first3=Iryna |title=Reclaiming Surzhyk: Ukraine's Linguistic Decolonisation |website=E-International Relations |date=18 March 2024 |url=https://www.e-ir.info/2024/03/18/reclaiming-surzhyk-ukraines-linguistic-decolonisation/ |access-date=4 January 2025 }} * {{cite journal|last=Podolyan|first=Ilona E.|title=How Do Ukrainians Communicate? (Observations Based upon Youth Population of Kyiv)|journal=Journal of Intercultural Communication|volume=5|issue=2|date=20 July 2005|issn=1404-1634|doi=10.36923/jicc.v5i2.410|pages=1–14|url=https://immi.se/index.php/intercultural/article/view/Podolyan-2005-2|access-date=4 April 2026|doi-access=free}} 3021apjlo07zn627schdk5jkdmg3nnx Афріканеры 0 24586 168600 166865 2026-08-20T23:27:15Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168600 wikitext text/x-wiki {{Народ | group = Афріканеры | flag = | flag_caption = | pop = дас 2.8–3.5&nbsp;млн<ref name="unpo">''"Afrikaners constitute nearly three million out of approximately 53 million inhabitants of the Republic of South Africa, plus as many as half a million in diaspora."'' [http://www.unpo.org/members/8148 Afrikaner] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20171128102230/http://unpo.org/members/8148 |date=28 November 2017 }} – Unrepresented Nations and Peoples Organization. Retrieved 24 August 2014.</ref> | region1 = {{Flag|ЮАР}} | pop1 = 2,710,461 <small>(2011)</small><ref name="Census 2011" /> | ref1 = | region2 = {{Flag|Намібія}} | pop2 = 92,400 <small>(2003)</small><ref>{{cite web|url=http://www.namibiagovernment.com/demographics.htm|title=Demographics|website=Namibiagovernment.com|access-date=18 March 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20141028054131/http://www.namibiagovernment.com/demographics.htm|archive-date=28 October 2014|url-status=dead}}</ref> | region3 = {{Flag|Замбія}} | pop3 = ≈41,000 <small>(2006)</small>{{Efn|name=ethnologue|Ethnologue нараховав 41,000&nbsp;хосновачув [[афріканса]] у [[Замбія|Замбії]] и 13,000 у [[Есватіні|Свазіленді]]. Число афріканерув у кажджуй крайині годно быти высшоє вадь низшоє.<ref>{{cite web |url=http://www.ethnologue.com/language/AFR/***EDITION*** |title=Afrikaans |work=Ethnologue |date=19 February 1999 |access-date=12 May 2014 |archive-date=24 December 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181224215223/https://www.ethnologue.com/language/AFR/***EDITION***%20 |url-status=live }}</ref>}} | ref3 = | region4 = {{Flag|Велика Брітанія}} | pop4 = ≈40,000 <small>(2006)</small>{{Efn|name=ethnologue}} | ref4 = | region5 = {{Flag|Ботсвана}} | pop5 = ≈20,000 <small>(2010)</small><ref name="Okavango">{{cite book| last = Chris McIntyre| title = Botswana: Okavango Delta - Chobe - Northern Kalahari| year = 2010| edition = 2010| page = [https://archive.org/details/isbn_9781841623085/page/37 37]| publisher = Bradt Travel Guides Ltd| isbn = 978-1-84162-308-5| url-access = registration| url = https://archive.org/details/isbn_9781841623085/page/37}}</ref> | region6 = {{Flag|Есватіні}} | pop6 = ≈13,000 <small>(2006)</small>{{Efn|name=ethnologue}} | ref6 = | region7 = {{Flag|Австралія}} | pop7 = 5,079 <small>(2011)</small>{{Efn|[[Австралія|Австралійськоє]] списованя 2011.&nbsp;року нараховало 5,079&nbsp;австралійцюв, котрі ся записали „афріканерами“ (т.&thinsp;є.&nbsp;не рахувучи тых, ко ся записав „африканцьом“ авадь „южноафриканцьом“); число нарахованых хосновачув [[афріканс]]а было 35,031&nbsp;чоловік.<ref>[https://web.archive.org/web/20140714131850/http://www.immi.gov.au/media/publications/statistics/immigration-update/people-australia-2013-statistics.pdf ''The People of Australia: Statistics from the 2011 Census''] – Department of Immigration and Border Protection. p. 29, p. 55. Retrieved 8 August 2014.</ref>}} | ref7 = | region8 = {{Flag|Новый Зеланд}} | pop8 = 1,197 <small>(2013)</small>{{Efn|[[Нова Зеландія|Новозеландськоє]] списованя 2013.&nbsp;року нараховало 1,197&nbsp;бывателюв, котрі ся записали „афріканерами“ (т.&thinsp;є.&nbsp;не рахувучи тых, ко ся записав „африканцьом“ авадь „южноафриканцьом“); число нарахованых хосновачув [[афріканс]]а было 27,387&nbsp;чоловік.<ref>[http://www.stats.govt.nz/~/media/Statistics/Census/2013%20Census/profile-and-summary-reports/quickstats-culture-identity/tables.xls 2013 Census QuickStats about culture and identity] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150115195646/http://www.stats.govt.nz/~/media/Statistics/Census/2013%20Census/profile-and-summary-reports/quickstats-culture-identity/tables.xls |date=15 January 2015}} (Excel file) – Statistics New Zealand. Retrieved 8 August 2014.</ref>}} | ref8 = | region9 = {{Flag|Арґентіна}} | pop9 = 650 <small>(2019)</small><ref>{{cite web|title=Afrikaans is making a comeback in Argentina - along with koeksisters and milktart|url=https://www.businessinsider.co.za/afrikaans-is-making-a-comeback-in-argentina-2019-1|publisher=Business Insider South Africa|access-date=11 October 2019|archive-date=16 January 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190116003955/https://www.businessinsider.co.za/afrikaans-is-making-a-comeback-in-argentina-2019-1|url-status=live}}</ref> | ref9 = | languages = '''Першый язык'''<br />[[афріканс]]<br />'''Другі ци треті языкы''' {{hlist| [[Южноафриканськый анґліцькый язык|южноафриканськый анґліцькый]] | [[языкы банту]] | [[Нідерландськый язык|нідерландськый]] |[[Німецькый язык|німецькый]]}} | religions = головно [[реформатство]]<br />(ник. [[афріканерськый калвінізм]]; <small>specifically: [[Nederduitse Gereformeerde Kerk|Dutch Reformed]]{{•}}[[Nederduitsch Hervormde Kerk van Afrika|Dutch Reformed of Africa]]{{•}}[[Gereformeerde Kerke|Reformed]]{{•}}[[Африканерська протестантська цирьков|африканерські протестанты]]</small>)<br />Minority<br />[[Нереліґійні]] ([[Атеізм]], [[Аґностицизм]]) and [[Римокатолицька церьков|Римокатолицтво]] | related = {{hlist| [[бастры]] | [[білі намібці]] | [[британська діаспора в Африці]] | [[гуґеноты]] | [[ґріка]] | [[індо]] | [[капські цвітні]] | [[нідерландці]] | [[німецькі намібці]] | [[оорламы]] | [[фламанды]] | [[фрізы]] }}<!-- includes groups with significant intermarriage, ordered alphabetically --> }} '''Афріка́неры''' ({{Lang-af|Afrikaners}} {{IPA|[afriˈkɑːnərs]}}) тото [[Южна Африка (реґіон)|южноафриканська]] [[етнічна ґрупа]], котра пушла головно уд [[Нідерландці|нідерландськых]] [[Поселенськый колоніалізм|поселенцюв]], што прибыли до [[Мыс Доброї Надії|мыса Доброї Надії]] у&nbsp;році&nbsp;1652.<ref name="Britannica1933">Entry: Cape Colony. ''Encyclopædia Britannica Volume 4 Part 2: Brain to Casting''. Encyclopædia Britannica, Inc. 1933. James Louis Garvin, editor.</ref> До 1994.&nbsp;року они доміновали в політиці, комерційнум и ґаздувськум секторах [[Южна Африка|Южної Африкы]].<ref name="zastudy">{{cite book|last=Kaplan|first=Irving|title=Area Handbook for the Republic of South Africa|pages=46–771|url=http://files.eric.ed.gov/fulltext/ED056947.pdf|access-date=7 March 2015|archive-date=28 April 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150428004403/http://files.eric.ed.gov/fulltext/ED056947.pdf|url-status=live}}</ref> Материнськым языком про афріканерув и бульшину [[Капські цвітні|капськых цвітных]] є [[афріканс]], котрый ся розвив из [[Голандськый діалект|голандського діалекта]] [[Нідерландськый язык|нідерландського языка]], котрым приказувут у [[Южна Голандія|Южнуй Голандії]].<ref name="zastudy" /> Подля южноафриканського націоналного списованя людности 2022.&nbsp;року 10.6% южноафриканцюв приказувут дома афрікансом ги першов бесідов, што ї чинит третьов майвеликов домашньов бесідов по [[Язык зулу|зулу]] и [[Язык ч’оса|ч’осі]].<ref>{{Cite web |date=10 October 2023 |title=Census 2022: Statistical Release |url=https://census.statssa.gov.za/assets/documents/2022/P03014_Census_2022_Statistical_Release.pdf |access-date=8 July 2024 |website=statssa.gov.za }}</ref> Прибытя портуґалського удкрывача Васка да Ґамы в Кожікоде, Індія, в&nbsp;1498.&nbsp;році удкрыло слобудный доступ у [[Азія|Азію]] из [[Западна Европа|западної Европы]] попри [[мыс Доброї Надії]]. Зад того ся появило жаданя на торгові пункты на африканськуй и азійськуй береговых линіях.<ref name="Britannica1933" /> Портуґалці ся усадили на [[Моселбай]] у&nbsp;1488.&nbsp;році, через два рокы розвідали [[Столова затока|Столову затоку]] и до&nbsp;року&nbsp;1510 уже зачали правити рейды удну континента.<ref name="Kaap">{{cite book|last=Alexander Wilmot & John Centlivres Chase|title=History of the Colony of the Cape of Good Hope: From Its Discovery to the Year 1819|date=February 2010|edition=2010|pages=1–548|publisher=Claremont: David Philip (Pty) Ltd|isbn=978-1144830159}}</ref> Мало май пак [[Республіка споєных Нідерландув|Споєна нідерландська республіка]] загнала купецькі шіфы до Індії и в&nbsp;1602 заклала [[Нідерландська восточноіндійська компанія|Споєну восточноіндійську компанію]] ({{Lang-nl|Vereenigde Oostindische Compagnie}}, ''VOC'').<ref name="VanGoor">{{cite book|last=Van Goor, Jurrien|title=Prelude to Colonialism: The Dutch in Asia|year=2004|edition=2005|pages=9–83|publisher=Verloren B.V., Uitgeverij|isbn=978-9065508065}}</ref> Позад збульшеня трафіка через мыс VOC у 1652 поклала у його природнуй гавани штацію про поповненя припасув у довгых вандрованьох до Восточної Азії.<ref name="Britannica1933" /> Керовництво VOC не одобрьовало [[Поселенськый колоніалізм|фурташньоє поселеня]] европейцюв на території їх торгової імперії, хоть бігом 140&nbsp;рокув нідерландського правліня многі робутникы компанії ишли в удставку вадь были удсторонені и лишали ся там ги приватні особы.<ref name="VanGoor" /> Окрем того, потреба забезпечовати місні ґарнізоны и проходячі мімо флоты силовала адміністрацію давати робутникам статус слобудных громадянув и тручати їх ставати незалежными фермерами.<ref name="Keegan">{{cite book|last=Keegan|first=Timothy|title=Colonial South Africa and the Origins of the Racial Order|year=1996|url=https://archive.org/details/colonialsouthafr0000keeg|url-access=registration|edition=1996|pages=[https://archive.org/details/colonialsouthafr0000keeg/page/15 15–37]|publisher=David Philip Publishers (Pty) Ltd|isbn=978-0813917351}}</ref> На габі успіху сього експеримента компанія розшырила слобудноє проходжіня про файты, што хотіли ся поселити коло мыса, у&nbsp;1685–1707.&nbsp;роках.<ref name="Keegan" /> У&nbsp;році&nbsp;1688 она профінанцовала поселеня 200&nbsp;[[Французы|французькых]] [[Гуґеноты|гуґенотськых]] утіканцюв, котрых укіряли были [[Едикт Фонтенбло|едиктом Фонтенбло]].<ref name="Greaves">{{cite book|last=Greaves|first=Adrian|title=The Tribe that Washed its Spears: The Zulus at War|date=2 September 2014|location=Barnsley|publisher=Pen & Sword Military|edition=2013|pages=36–55|isbn=978-1629145136}}</ref> Гуґеноты ся согласили іміґровати пуд тыми такой условіями, што ся давали и другым субєктам VOC, у тум числі слобудный проход и кредит на фермерську серсаму. Пруйшлі провбы култивовати винниці вадь брати плоды з оливковых ліскув не мали успіх, того ся надіяло, ож гуґеноты, присохтовавші ся на середземноморськоє ґаздувство, могли бы тото поміняти.<ref name="Theale">Theale, George McCall (4 May 1882). ''Chronicles of Cape Commanders, or, An abstract of original manuscripts in the Archives of the Cape Colony''. Cape Town: WA Richards & Sons 1882. pp 24—387.</ref> Їм помагали катуны VOC, котрі ся вертали з Азії, головно [[німці]], везені в Амстердам обшырнов рекрутнов сітков компанії.<ref name="Kaapstad">{{cite book|last=Nigel Worden, Elizabeth Van Heyningen & Vivian Bickford-Smith|title=Cape Town: The Making of a City|year=2004|edition=2012|pages=51–93|publisher=New Africa Books|isbn=978-0864866561}}</ref><ref name="Atlantic">{{cite book|last=Groenewald|first=Gerald|editor-last=D'Maris Coffman, Adrian Leonard & William O'Reilly|title=The Atlantic World|year=2015|edition=2015|pages=15–37|publisher=Routledge Books|isbn=978-0415467049}}</ref> Попри разні націоналності колонішты хосновали ворошный язык и зыйшли ся у похожых никаньох на політику.<ref name="Worden">{{cite book|last=Worden|first=Nigel|title=Slavery in Dutch South Africa|date=5 August 2010|edition=2010|pages=94–140|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0521152662}}</ref> Їхня ворошна атрибутика стала основов про розвуй афріканерської ідентичности и свідомости.<ref name="Tamarkin">{{cite book|last=Tamarkin|first=Mordechai|title=Cecil Rhodes and the Cape Afrikaners: The Imperial Colossus and the Colonial Parish Pump|url=https://archive.org/details/cecilrhodescapea0000tama|year=1996|edition=1996|pages=[https://archive.org/details/cecilrhodescapea0000tama/page/24 24]–92|publisher=Frank Cass & Co. Ltd|isbn=978-0714642673}}</ref> У 20.&nbsp;сторочу [[афріканерськый націоналізм]] ся проявляв у політичных партіях и закрытых обществах, такых ги „Братство афріканерув“ ({{Lang-af|Afrikaner Broederbond}}). У&nbsp;році&nbsp;1914 была закладена [[Націонална Партія (ЮАР)|Націонална Партія]], цільов котрої было тручаня афріканерськых інтересув.<ref name="Britannica1933" /> Она си добыла власть, уйгравши на южноафриканськых убиранках у парламент 1948.&nbsp;року.<ref name="NP">{{Cite web |title=National Party (NP) {{!}} South African History Online |url=https://www.sahistory.org.za/article/national-party-np |access-date=15 November 2023 |website=www.sahistory.org.za }}</ref> Партія увела жорстоку політику расової сеґреґації ([[апартеїд]]) и уголосила Южну Африку республіков у&nbsp;році&nbsp;1961.<ref name="Britannica1933" /> Далші десятьроча уднушньої напругы тай межинародных санкцій привели д два- и многосторонньым переговорам про завершеня апартеїда, а пак и першых нерасовых убиранках и общому праву голоса у&nbsp;році&nbsp;1994.<ref>{{Cite web |title=1994 Election – Apartheid Museum |url=https://www.apartheidmuseum.org/exhibitions/1994-election |access-date=18 November 2023 |website=www.apartheidmuseum.org |language=en }}</ref> Подля резултатув убиранок Націонална партія стратила власть и пак у 2005.&nbsp;році ся розпала.<ref name="NP" /> == Термінолоґія == == Обывательство == == Запяткы == <references group="lower-alpha" /> == Референції == {{Reflist|30em|refs= <ref name="Census 2011">{{cite book |title=Census 2011: Census in brief |url=http://www.statssa.gov.za/census/census_2011/census_products/Census_2011_Census_in_brief.pdf |publisher=Statistics South Africa |location=Pretoria |year=2012 |isbn=9780621413885 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150513171240/http://www.statssa.gov.za/census/census_2011/census_products/Census_2011_Census_in_brief.pdf |archive-date=13 May 2015 |url-status=live |page=26 }} The number of people who described themselves as white in terms of population group and specified their first language as Afrikaans in South Africa's 2011 Census was 2,710,461. The total white population with a first language specified was 4,461,409 and the total population was 51,770,560.</ref> }} 1yjnxb4q63vmisez1o3i8yoazatv7z5 Умелый язык 0 24798 168589 168120 2026-08-20T22:43:03Z InternetArchiveBot 22034 Add 4 books for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168589 wikitext text/x-wiki [[File:Conlangflag.svg|thumb|Прапор конланґу, сімбол створїня умелых языків, котру створили членове діскусной ґрупы CONLANG і котра ілуструє вавілоньску вежу на фонї выходячого сонця]] '''Умелый язык''' (тыж „конланґ“, з {{lang-en|constructed language, conlang}}) є шпеціално розвита знакова сістема, котрого словна засоба, фонетіка і ґраматіка были замірно створены єднов особов або ґрупов людей, на роздїл од природных языків, котры ся спонтанно вывивали в перебігу стороч.<ref>{{Cite encyclopedia |title=Штучні мови |encyclopedia=Енциклопедія сучасної України |url=https://esu.com.ua/ |publisher=Інститут енциклопедичних досліджень НАН України |accessdate=5. авґуста 2026}}</ref> Умелы языкы ся створюють з розлічных прічін: на злегшіня меджінародной комунікації, на хоснованя в умелецькых дїлах, на лінґвістічны експеріменты або на забезпечіня машынового перекладу. == Класіфікація подля походжіня == В залежности од того, як ся формує лексіка і ґраматіка, ся умелы языкы дїлять до трёх основных катеґорій:<ref>{{Cite book |last=Дуліченко |first=О. Д. |title=Міжнародні штучні мови: теорія і практика |year=1990 |publisher=Вища школа |pages=15–27 |language=uk}}</ref> * '''Апріорны языкы''' суть языкы, котрых елементы не суть перевзяты з екзістуючіх природных языків, але суть створены од нулы на основі лоґічных або філозофічных концепцій (наприклад ложбан, ро). * '''Апостеріорны языкы''' суть языкы, котры суть поставены на основі словной засобы і ґраматікы єдного або многых природных языків. Звычайно злегшують і сістематізують екзістуючі правила (наприклад [[есперанто]], [[інтерлінґва]]). * '''Змішаны языкы''' суть сістемы, котры часточно переберають корїнёвы слова з природных языків, але мають умело створену, математічно точну ґраматіку (наприклад [[волапюк]]). == Класіфікація подля цїлї створїня == Функчны встановлїня є головным крітеріём про тіполоґію умелых языків. Про простїшы порівнаня суть основны тіпы уведжены в табліцї низше. {| class="wikitable" |+ Головны тіпы умелых языків ! Тіп языка !! Анґліцькый термін !! Главна цїль !! Найзнамішы приклады |- | '''Меджінародны помічны''' || ''Auxlangs'' (Auxiliary languages) || Злегшіня ґлобалной комунікації, перемаганя языковых барьєр. || [[есперанто]], [[інтерлінґва]], ідо, [[Меджіславяньскый язык|меджіславяньскый]]. |- | '''Умелецькы (выдуманы)''' || ''Artlangs'' (Artistic languages) || Хоснованя в літературї, кінематоґрафії або відеограх на доданя реалізму выдуманым світам. || квеня („Середоземля“), клінґоньскый („Звіздне путованя“), дотрацькый („Гра о троны“). |- | '''Лоґічны і експеріменталны''' || ''Englangs'' (Engineered languages) || Овірёваня лінґвістічных гіпотез (наприклад гіпотезы Сапіра-Ворфа), створїня языка з абсолутнов лоґіков без неєднозначности. || ложбан, токі пона, іфкуіл. |} == Історія розвитку == Ідея створїня доконалого языка взникла уж в середнёвіку і в періодї ренесанції.<ref>{{Cite book |last=Eco |first=Umberto |title=The Search for the Perfect Language |url=https://archive.org/details/searchforperfect00ecou |year=1995 |publisher=Blackwell |isbn=978-0631174653 |language=en}}</ref> * '''Філозофска етапа (17.–18. стороча):''' Науковцї як Ґоттфрід Вілгелм Лайбніц і Джон Вілкінс ся снажили створити універзалны філозофскы языкы, в котрых бы кажде слово точно одражало основу речі. * '''Етапа меджінародной комунікації (конець 19. – зачаток 20. стороча):''' з розвоём ґлобалізації взникла потреба простого языка про меджінародну комунікацію. В роцї 1879 створив Йоганн Мартін Шлеєр язык „<nowiki/>[[волапюк]]<nowiki/>“, котрый сі здобыв обровску популарность, пізнїше єднак уступив „<nowiki/>[[Есперанто|есперанту]]<nowiki/>“, котрый вывинув [[Лудвік Лазарь Заменгоф|Лудвік Заменгоф]] в роцї 1887. * '''Етапа уменя і інтернету (20. – 21. стороча):''' Джон Роналд Руел Толкін повышыв створїня языків на уровень высокого уменя, кедь вывинув елфскы языкы. З розвоём інтернету ся стало створїня конланґів популарным, што споює тісячі ентузіастів до комуніт.<ref>{{Cite web |url=https://conlang.org/ |title=Language Creation Society |publisher=Товариство створення мов |language=en |accessdate=5. авґуста 2026}}</ref> == Інтересны факты == * '''[[Есперанто]]''' є єдиный умелый язык, котрый мать родженых бісїдуючіх (дїти в меджінародных родинах есперантістів, про котрых є тот язык материньскым языком).<ref>{{Cite book |last=Okrent |first=Arika |title=In the Land of Invented Languages: Esperanto Rock Stars, Klingon Poets, Loglan Lovers, and the Mad Dreamers Who Tried to Build a Perfect Language |url=https://archive.org/details/inlandofinvented00okre |year=2009 |publisher=Spiegel & Grau |isbn=978-0-385-52788-0 |language=en}}</ref> * '''[[Меджіславяньскый язык]]''' є конціпованый так, же каждый, хто овладать славяньскы языкы, розуміє 80–90% тексту без попереднёго штудованя.<ref>{{Cite web |url=https://interslavic-language.org/ |title=Interslavic Language |author=В. Мерунка, Я. ван Стенберген |accessdate=5. авґуста 2026}}</ref> Праві вдяка той універзалности ся став языком кінематоґрафії — говорять ним поставы філму „Цвітна пташка“ (2019), жебы ся подїї не звязали на жадну конкретну країну.<ref>{{Cite web |url=https://english.radio.cz/painted-bird-first-film-interslavic-8140414 |title=The Painted Bird — the first film in Interslavic |publisher=Radio Prague International |date=18 грудня 2018 |accessdate=5. авґуста 2026}}</ref> * Язык '''токі пона''' мать словну засобу, котра ся складать лем з приближно 120 слов, што з нёго робить єден з наймінімалістічнїшых языків на світї. * Екзістує '''ISO 639-3''', меджінародна норма, котра придїлює офіціално тройбуквены коды нелем природным, але ай найпопуларнїшым умелым языкам (наприклад <code>epo</code> про есперанто, <code>tlh</code> про клінґоньскый язык). == Поз. тыж == * [[Інтерлінґвістіка]] * [[Плановый язык]] * [[Умелы языкы у відеограх]] == Референції == {{референції}} == Література і жрїдла == * {{Cite book |last=Okrent |first=Arika |title=In the Land of Invented Languages: Esperanto Rock Stars, Klingon Poets, Loglan Lovers, and the Mad Dreamers Who Tried to Build a Perfect Language |url=https://archive.org/details/inlandofinvented00okre |year=2009 |publisher=Spiegel & Grau |isbn=978-0-385-52788-0 |language=en}} * {{Cite book |last=Eco |first=Umberto |title=The Search for the Perfect Language |url=https://archive.org/details/searchforperfect00ecou |year=1995 |publisher=Blackwell |isbn=978-0631174653 |language=en}} * {{Cite book |last=Дуліченко |first=О. Д. |title=Міжнародні штучні мови: теорія і практика |year=1990 |publisher=Вища школа |pages=15–27 |language=uk}} == Одказы == * [https://esperanto.net/ Многоязычный інформачный центер о есперантї.] * [https://zompist.com/kit.html The Language Construction Kit], знамый онлайн мануал о творїню умелых языків „про зачаточників“. [[Катеґорія:Умелы языкы|*]] [[Катеґорія:Інтерлінґвістіка]] 9njx6u23sq1gdki1tp34pc2i4owyon8 Павел Федор 0 24809 168476 168284 2026-08-20T15:34:08Z Igor Kercsa 5504 доповненя 168476 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Павел Федор |Уроджѣня={{birth date|1884|1|14}} |Мѣсто_роджѣня=[[Сланьске Нове Місто|Нове Место]], [[Австро-Мадярщина]] |Упокоеня={{death date and age|1952|3|2|1884|1|14}} |Мѣсто_смерти=[[Пряшов]], [[Чехословакія|Чехословакия]]<ref>Федір Ковач ай Константин Куцов указують як мѣсто смерти Ужгород.</ref> |Мѣсто_погребу=[[теметов Калвария]], [[Ужгород]], [[УССР]]<ref name="Куцов"/> }} '''Павел Федор''' (псевдоним Цирохин) (*14.1.1884, Нове Место, Абауй-Торна, [[Австро-Мадярщина]]; днесь [[Сланьске Нове Місто|Сланске Нове Место]], [[Словакия]] – †2.3.1952, [[Пряшов]] [[Чехословакія|Чехословакия]]), [[педагог]], [[Література|литератор]], културный и сполоченскый дѣятель [[русофил]]ского стрему.<ref name="Mag-Pop">Paul Robert Magocsi, Ivan Pop</ref><ref name="Алмаши">Михайло Алмашій</ref><ref name="Маг-Поп">Павло Роберт Маґочій, Іван Поп</ref><ref name="Ковач">Федір Ковач</ref><ref name="Куцов">Константин Куцов</ref><ref name="Поп">Иван Поп</ref> == Животопис == Походив з селянской родины Степана Федора и Юлианы Товт. По зачаточной выуцѣ в селѣ выходив школу в [[Гуменне|Гуменному]] (1895–1899) и Пряшовску грекокатолицку учительску руську семинарию (1899–1903). Быв учительом в [[Габура|Габурѣ]] (1903–1907) и [[Пчолине|Пчолиному]] (1907–1920). Маючи на тот час уже семеро дѣтей, попросив собѣ роботу в [[Ужгород]]ѣ, жебы годен дати им достойне школованя. Достав мѣсто учителя школы (1920–1921), пак подинспектора школ Ужгородского округа (1921–1922), а од септембра 1922 став ся референтом школ в Краевой управѣ Подкарпатской Руси. В юлу 1937 пересунутый до Хуста яко референт школ Хустского, Тячовского и Раховского округа. По обновлѣню мадярской влады на вшиткой територии края в марцу 1939 вернув ся до Ужгороду до школной администрации, але неодовго быв пензионованый. Дале продовжовав роботу в школствѣ уже лем яко сполоченскый дѣятель. == Политична чинность == Од середины 1920-х быв членом провладной Аграрной партии (Republikánská strana zemědělského a malorolníckého lidu {{ref-cs}}) и по квотѣ той партии входив до предсѣдництва [[Централна Руська Народна Рада|Централной Руськой Народной Рады]] (1927–1934).<ref name="Куцов"/> По часѣ, коли влада не сповнила гарантии про Подкарпатску Русь, котры обѣцяла в року 1919, въедно з [[Стефан Фенцик|С.&nbsp;Фенциком]] створив опозичну партию РНАП (Русская национально-автономная партия), а в року 1938 быв в числѣ организаторох [[Центральная Русская Народная Рада (ЦРНР, Хуст)|ЦРНР в Хустѣ]], котра протестовала против политикы [[Августин Волошин|А.&nbsp;Волошина]] и жадала змѣн од централной пражской влады. Коли [[Стефан Фенцик|С.&nbsp;Фенцик]] в часѣ кризы року 1938 став на промадярскы позиции, П.&nbsp;Федор розорвав з ним и зостав вѣрным [[Чехословакия|Чехословакии]].<ref name="Mag-Pop"/><ref name="Маг-Поп"/> == Културно-сполоченска активность == Од зачатку роботы Общества им.&nbsp;Александра Духновича подтримовав го, а найактивнѣйшым участником став ся од року 1925, коли быв выбраный до централного проводу общества и за секретаря организачно-просвѣтной секции. За рокы 1925–1926 выдав десять выпускох «Народной Библиотекы», де в популарной формѣ писав о аграрном газдованю, културѣ, вѣрѣ; по часѣ быв ещи и ведучым хоровой и библиотечной секции. Попри активности в «Обществѣ им.&nbsp;А.&nbsp;Духновича» в роках 1920–1930 П.&nbsp;Федор быв предсѣдником общества («Свободное сельское ученіе» (1928-1938), членом проводу «Подкарпаторусскаго народно-просвѣтительнаго союза» (1929-1934), секретарьом Ужгородского отдѣленія общества «Русскій народный университеть» (1936–1938), редактором журнала «Зоря» (1930–1934), членом редакций журнала «Карпатскій свѣгь» (1928–1933), новинок «Карпаторусскій голосъ» (1932–1934), «Нашъ карпаторусскій голосъ» (1935), «Нашъ путь» (1935–1938). Ещи од зачатку 1920-х быв членом «Учительскаго товарищества Подкарпатской Руси» (УТПР), уже в серединѣ 1930-х быв подпредсѣдником УТПР, а в року 1935 тыж главным редактором официалного органа УТПР — журнала «Народная школа».<ref name="Куцов"/> == Публикации == Зачавши од року 1925 опубликовав велике число учебникох властного авторства и в сполуавторствѣ. Тоту роботу активно продовжив ай по пензионованю.<ref name="Куцов"/> Як организатор читалень и аматерскых драматичных колективох по селах написав на их ужиток театралны гры «Несчастная судьба» (1927), «Скромность побѣждаетъ» (1929), «Верховинецъ» (1935), зборник поезий «Мысли» (1929) Написав ряд крайознавчых робот: «Краткій очеркъ дѣятельности {{nobr|А. И. Добрянскаго}}» (1926), «Очерки карпаторусской литературы со второй половины ХІХ столѣтія» (1929), «Федоръ Федоровичъ Аристовъ» (1931), историчный есей «Общество {{nobr|им. А. Духновича}}» (1941).<ref name="Маг-Поп"/> == Жерела == * {{Cite book |author=<big>Paul Robert Magocsi, Ivan Pop</big> |editor= |title=Encyclopedia of Rusyn History and Culture |language= |edition= |volume= |chapter=Fedor, Pavel |quote= |location=Toronto Buffalo London |publisher=University of Toronto Press |date=2002, 2005 |series= |pages=119 |isbn=0-8020-3566-3 |doi= |url= }} * {{Cite book |author=<big>Михайло Алмашій</big> |editor= |title=Русинська педагогічна енциклопедія |language= |edition= |volume= |chapter=Федор Павел |quote= |location=Ужгород |publisher=Видавництво «Карпатська Вежа» |date=2001 |series= |pages=271–272 |isbn=966-2674-43-Х |doi= |url= }} * {{Cite book |author=<big>Федір Ковач</big> |editor= |title=Краєзнавчий словник русинів-українців. Пряшівщина |language= |edition= |volume= |chapter=Федор Павло, псевд. Цирохін |quote= |location= |publisher=Союз русинів-українців Словацької Республіки |date=1999 |series= |pages=356–357 |isbn=80-85137-15-1 |doi= |url= }} * {{Cite book |author=<big>Павло Роберт Маґочій, Іван Поп</big> |editor= |title=Енциклопедія історії та культури карпатських русинів |language= |edition= |volume= |chapter=Федор Павло (Федоръ Павелъ) |quote= |location=Ужгород |publisher=Видавництво В.&nbsp;Падяка |date=2010 |series= |pages=776–777 |isbn=978-966-387-044-1 |doi= |url= }} * {{cite web |author=<big>Константин Куцов</big> |editor= |date= 2007 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/pavel-fedor-1884-1952-shtrihi-k-obschestvennoy-i-kulturnoprosvetitelskoy-deyatelnosti |title=Павел Федор (1884–1952: штрихи к общественной и культурно-просветительской деятельности) |publisher= Русин: Международный исторический журнал, 127-133 |format= |quote= |language= |accessdate=16-08-2026 |archiveurl= |archivedate= }} * {{Cite book |author=<big>Иван Поп</big> |editor= |title=Энциклопедия Подкарпатской Руси |language= |edition= |volume= |chapter=Федор Павел |quote= |location=Ужгород |publisher=Издательство В.&nbsp;Падяка |date=2001 |series= |pages=380–381 |isbn=966-7838-23-4 |doi= |url= }} == Референції == {{reflist}} {{Lifetime|1884|1952|Федор, Павел Степанович}} 8w7rc8csxzza654mod5xoeced6qo7bi 168502 168476 2026-08-20T20:47:29Z InternetArchiveBot 22034 Add 1 book for [[Вікіпедія:Перевірителность]] (20260820)) #IABot (v2.0.9.5) ([[User:GreenC bot|GreenC bot]] 168502 wikitext text/x-wiki {{Особа проста |Имя=Павел Федор |Уроджѣня={{birth date|1884|1|14}} |Мѣсто_роджѣня=[[Сланьске Нове Місто|Нове Место]], [[Австро-Мадярщина]] |Упокоеня={{death date and age|1952|3|2|1884|1|14}} |Мѣсто_смерти=[[Пряшов]], [[Чехословакія|Чехословакия]]<ref>Федір Ковач ай Константин Куцов указують як мѣсто смерти Ужгород.</ref> |Мѣсто_погребу=[[теметов Калвария]], [[Ужгород]], [[УССР]]<ref name="Куцов"/> }} '''Павел Федор''' (псевдоним Цирохин) (*14.1.1884, Нове Место, Абауй-Торна, [[Австро-Мадярщина]]; днесь [[Сланьске Нове Місто|Сланске Нове Место]], [[Словакия]] – †2.3.1952, [[Пряшов]] [[Чехословакія|Чехословакия]]), [[педагог]], [[Література|литератор]], културный и сполоченскый дѣятель [[русофил]]ского стрему.<ref name="Mag-Pop">Paul Robert Magocsi, Ivan Pop</ref><ref name="Алмаши">Михайло Алмашій</ref><ref name="Маг-Поп">Павло Роберт Маґочій, Іван Поп</ref><ref name="Ковач">Федір Ковач</ref><ref name="Куцов">Константин Куцов</ref><ref name="Поп">Иван Поп</ref> == Животопис == Походив з селянской родины Степана Федора и Юлианы Товт. По зачаточной выуцѣ в селѣ выходив школу в [[Гуменне|Гуменному]] (1895–1899) и Пряшовску грекокатолицку учительску руську семинарию (1899–1903). Быв учительом в [[Габура|Габурѣ]] (1903–1907) и [[Пчолине|Пчолиному]] (1907–1920). Маючи на тот час уже семеро дѣтей, попросив собѣ роботу в [[Ужгород]]ѣ, жебы годен дати им достойне школованя. Достав мѣсто учителя школы (1920–1921), пак подинспектора школ Ужгородского округа (1921–1922), а од септембра 1922 став ся референтом школ в Краевой управѣ Подкарпатской Руси. В юлу 1937 пересунутый до Хуста яко референт школ Хустского, Тячовского и Раховского округа. По обновлѣню мадярской влады на вшиткой територии края в марцу 1939 вернув ся до Ужгороду до школной администрации, але неодовго быв пензионованый. Дале продовжовав роботу в школствѣ уже лем яко сполоченскый дѣятель. == Политична чинность == Од середины 1920-х быв членом провладной Аграрной партии (Republikánská strana zemědělského a malorolníckého lidu {{ref-cs}}) и по квотѣ той партии входив до предсѣдництва [[Централна Руська Народна Рада|Централной Руськой Народной Рады]] (1927–1934).<ref name="Куцов"/> По часѣ, коли влада не сповнила гарантии про Подкарпатску Русь, котры обѣцяла в року 1919, въедно з [[Стефан Фенцик|С.&nbsp;Фенциком]] створив опозичну партию РНАП (Русская национально-автономная партия), а в року 1938 быв в числѣ организаторох [[Центральная Русская Народная Рада (ЦРНР, Хуст)|ЦРНР в Хустѣ]], котра протестовала против политикы [[Августин Волошин|А.&nbsp;Волошина]] и жадала змѣн од централной пражской влады. Коли [[Стефан Фенцик|С.&nbsp;Фенцик]] в часѣ кризы року 1938 став на промадярскы позиции, П.&nbsp;Федор розорвав з ним и зостав вѣрным [[Чехословакия|Чехословакии]].<ref name="Mag-Pop"/><ref name="Маг-Поп"/> == Културно-сполоченска активность == Од зачатку роботы Общества им.&nbsp;Александра Духновича подтримовав го, а найактивнѣйшым участником став ся од року 1925, коли быв выбраный до централного проводу общества и за секретаря организачно-просвѣтной секции. За рокы 1925–1926 выдав десять выпускох «Народной Библиотекы», де в популарной формѣ писав о аграрном газдованю, културѣ, вѣрѣ; по часѣ быв ещи и ведучым хоровой и библиотечной секции. Попри активности в «Обществѣ им.&nbsp;А.&nbsp;Духновича» в роках 1920–1930 П.&nbsp;Федор быв предсѣдником общества («Свободное сельское ученіе» (1928-1938), членом проводу «Подкарпаторусскаго народно-просвѣтительнаго союза» (1929-1934), секретарьом Ужгородского отдѣленія общества «Русскій народный университеть» (1936–1938), редактором журнала «Зоря» (1930–1934), членом редакций журнала «Карпатскій свѣгь» (1928–1933), новинок «Карпаторусскій голосъ» (1932–1934), «Нашъ карпаторусскій голосъ» (1935), «Нашъ путь» (1935–1938). Ещи од зачатку 1920-х быв членом «Учительскаго товарищества Подкарпатской Руси» (УТПР), уже в серединѣ 1930-х быв подпредсѣдником УТПР, а в року 1935 тыж главным редактором официалного органа УТПР — журнала «Народная школа».<ref name="Куцов"/> == Публикации == Зачавши од року 1925 опубликовав велике число учебникох властного авторства и в сполуавторствѣ. Тоту роботу активно продовжив ай по пензионованю.<ref name="Куцов"/> Як организатор читалень и аматерскых драматичных колективох по селах написав на их ужиток театралны гры «Несчастная судьба» (1927), «Скромность побѣждаетъ» (1929), «Верховинецъ» (1935), зборник поезий «Мысли» (1929) Написав ряд крайознавчых робот: «Краткій очеркъ дѣятельности {{nobr|А. И. Добрянскаго}}» (1926), «Очерки карпаторусской литературы со второй половины ХІХ столѣтія» (1929), «Федоръ Федоровичъ Аристовъ» (1931), историчный есей «Общество {{nobr|им. А. Духновича}}» (1941).<ref name="Маг-Поп"/> == Жерела == * {{Cite book |author=<big>Paul Robert Magocsi, Ivan Pop</big> |editor= |title=Encyclopedia of Rusyn History and Culture |language= |edition= |volume= |chapter=Fedor, Pavel |quote= |location=Toronto Buffalo London |publisher=University of Toronto Press |date=2002, 2005 |series= |pages=[https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago/page/n136 119] |isbn=0-8020-3566-3 |doi= |url=https://archive.org/details/encyclopediaofru0000mago}} * {{Cite book |author=<big>Михайло Алмашій</big> |editor= |title=Русинська педагогічна енциклопедія |language= |edition= |volume= |chapter=Федор Павел |quote= |location=Ужгород |publisher=Видавництво «Карпатська Вежа» |date=2001 |series= |pages=271–272 |isbn=966-2674-43-Х |doi= |url= }} * {{Cite book |author=<big>Федір Ковач</big> |editor= |title=Краєзнавчий словник русинів-українців. Пряшівщина |language= |edition= |volume= |chapter=Федор Павло, псевд. Цирохін |quote= |location= |publisher=Союз русинів-українців Словацької Республіки |date=1999 |series= |pages=356–357 |isbn=80-85137-15-1 |doi= |url= }} * {{Cite book |author=<big>Павло Роберт Маґочій, Іван Поп</big> |editor= |title=Енциклопедія історії та культури карпатських русинів |language= |edition= |volume= |chapter=Федор Павло (Федоръ Павелъ) |quote= |location=Ужгород |publisher=Видавництво В.&nbsp;Падяка |date=2010 |series= |pages=776–777 |isbn=978-966-387-044-1 |doi= |url= }} * {{cite web |author=<big>Константин Куцов</big> |editor= |date= 2007 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/pavel-fedor-1884-1952-shtrihi-k-obschestvennoy-i-kulturnoprosvetitelskoy-deyatelnosti |title=Павел Федор (1884–1952: штрихи к общественной и культурно-просветительской деятельности) |publisher= Русин: Международный исторический журнал, 127-133 |format= |quote= |language= |accessdate=16-08-2026 |archiveurl= |archivedate= }} * {{Cite book |author=<big>Иван Поп</big> |editor= |title=Энциклопедия Подкарпатской Руси |language= |edition= |volume= |chapter=Федор Павел |quote= |location=Ужгород |publisher=Издательство В.&nbsp;Падяка |date=2001 |series= |pages=380–381 |isbn=966-7838-23-4 |doi= |url= }} == Референції == {{reflist}} {{Lifetime|1884|1952|Федор, Павел Степанович}} b7ubggwsmjqucw9nfm10tnuz8iq91bv Список русиньскых сел на Словеньску 0 24815 168482 168459 2026-08-20T18:11:57Z Halajkovič 33393 /* Села і міста */ 168482 wikitext text/x-wiki {{Поз. тыж|Русины на Словеньску|русиньскый язык на Словеньску}} В тім списку є уведженых 341{{efn|З цїлковой кількости 341 сел было 325 сел перевзятых із словника „Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником“ (2019). Цїлково словник обсягує 335 приналежных записів, але по вылучіню 9 окресных міст і єдного технічного дуплікату (село [[Пітрова]] є там уведжена двараз) зіставать рівно 325 унікатных назв сел. Далшых 15 сел было доповненых на основі „Словацько-русиньского словника“ [[Юрій Панько|Юрія Панька]] (2015). Єдна адміністратівна часть села ([[Попроч]]) была придана на основі Наряджіня влады Словеньской републікы ч. 35/2023 Зб. з.}} сел (в тім чіслї адміністратівных частей) на [[Словеньско|Словеньску]], в котрых компактно жыють або в минулости жыли [[Русины]]. Офіціалный статус і право на хоснованя языків народностных меншын выпливать переважно з Наряджіня влады Словеньской републікы ч. 221/1999 Зб. з., котрым быв выданый список сел, в котрых жыє якнайменше 20% обывателїв приналежачіх к народностній меншынї.<ref>{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/1999/221 | title = Nariadenie vlády SR č. 221/1999 Z. z., ktorým sa vydáva zoznam obcí, v ktorých občania SR patriaci k národnostnej menšine tvoria najmenej 20 % obyvateľstva | date = 1999 | publisher = Slov-lex (Ministerstvo spravodlivosti SR) | accessdate = 2025-11-22 | language = sk | ref = {{subst:refn|name=221/1999|group=lower-alpha}}}}</ref> Тото наряджіня было доповнене наряджінём влады Словеньской републікы ч. 534/2011 Зб. з. о означіню сел в языках народностных меншын.<ref>{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/2011/534/20120101 | title = Nariadenie vlády SR č. 534/2011 Z. z., ktorým sa mení a dopĺňa nariadenie vlády SR č. 221/1999 Z. z. | date = 2011 | publisher = Slov-lex (Ministerstvo spravodlivosti SR) | accessdate = 2025-11-22 | language = sk | ref = {{subst:refn|name=534/2011|group=lower-alpha}}}}</ref> Новелізація платить од 1. януара 2012. Список сел уведженый у „Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником“ (2019) выходить таксамо з діалектолоґічных робот лінґвістів, котры в минулости записовали, штудовали і научно описовали діалекты [[Русины на Словеньску|Русинів на Словеньску]] і їх характерістічны знакы зафіксовали в атласах.{{efn|Іде о тых роботах: Ганудель, З.: ''Лінгвістичний атлас українських говорів Східної Словаччини. 3 томи''. Братислава – Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво, Відділ української літератури, 1981 – 1989; Prešov: Vydavateľstvo Exco, 2001; Латта, В.: ''Атлас українських говорів Східної Словаччини''. Братислава – Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво, Відділ української літератури, 1991.}}<ref>{{cite book | author = Fedák, M. | display-authors = etal | title = Pravidlá rusínskeho pravopisu s ortografickým a gramatickým slovníkom | year = 1995 | publisher = Prešovská univerzita v Prešove | location = Prešov | isbn = 80-86252-00-0 | language = rue | ref = {{subst:refn|name=Pravidla1995|group=lower-alpha}}}}</ref> На основі того список сел уведженых у „Правилах русиньского правопису“ є векшый у порівнаню з наряджінём влады Словеньской републікы ч. 221/1999 Зб. з., бо фіксує і села, в котрых в минулости компактно і в домінантній мірї жыли Русины. Треба зазначіти, же значна часть тых сел прошла в сучасности силнов або повнов словакізаціёв. Їх заряджіня до списку выходить з їх історічного походжіня і приналежности к автохтонному русиньскому етнокултурному ареалу, котрый зазначіли языкознателї почас експедіції в другій половинї 20. стороча. Список обсягує таксамо села з первістным русиньскым жытельством, котры в 20. сторочу з обєктівных прічін заникли{{efn|(села Стариньской долины, область Блажова, Домашы)}} або ся споїли з прилеглым селом або містом, ці мають днесь статус адміністратівной части села/міста ({{lang-sk|časť obce}}). Дакотры назвы сел были доповнены подля „Словацько-русиньского словника“ [[Юрій Панько|Юрія Панька]] (2012–2015). В списку уведжены тыж назвы 9 окресных міст [[Пряшівскый край|Пряшівского краю]] (означены товстым шріфтом), главно тых [[окрес]]ів, у котрых компактно жыють Русины а їх назвы ся часто вжывають у розлічных публікаціях выдаваных в [[Русиньскый язык|русиньскім языку]]. == Села і міста == {| class="wikitable sortable" ! Русиньска назва !! Словеньска назва !! Референції |- | [[Адідовцї|Адíдовцї]] || Adidovce || <ref name="Panko_Dodatok">Панько, Ю. Словацько-русиньскый словник. Друга часть П - Ж. – Пряшів, 2015. – С. 918–927.</ref> |- | [[Андріёва|Андріё́ва]] || Andrejová || |- | [[Баєрівцї|Баєрíвцї]] || Bajerovce || |- | [[Баньске|Бáньске]] || Banské || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | '''[[Бардеёв|Бардеё́в]]''' || '''Bardejov''' || |- | [[Башківцї (окрес Собранцї)|Башкíвцї]] || Baškovce || |- | [[Белеївцї|Белеї́вцї]] || Belejovce || |- | [[Бенядиківцї|Бенядикíвцї]] || Beňadikovce || |- | [[Бенятина|Беня́тина]] || Beňatina || |- | [[Березовець|Березóвець]] || Berezovec || |- | [[Берестів над Лабірцём|Бéрeстів над Лáбірцём]] || Brestov nad Laborcom || |- | [[Бехерів|Бехéрів]] || Becherov || |- | [[Быстре|Бы́стре]] || Bystré || <ref>стара назва Быстра</ref><ref name="NARIADENIE">{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/2023/35 | title = Nariadenie vlády SR č. 35/2023 Z. z. o zozname obcí s národnostnou menšinou (15 %) | date = 2023-01-25 | publisher = Slov-Lex | accessdate = 2025-11-24 | language = sk}}</ref> |- | [[Біловежа|Біловéжа]] || Biloveža || |- | [[Бжаны|Бжáны]] || Bžany || |- | [[Блажів|Блáжів]] || Blažov || <ref>(днесь часть села Штéльбах)</ref> |- | [[Боґлярка|Боґля́рка]] || Bogliarka || |- | [[Бодружал|Бодружáл]] || Bodružal || |- | [[Бокша|Бóкша]] || Bokša || |- | [[Борів|Бóрів]] || Borov || <ref name="Medzilaborce">(днесь часть міста [[Меджілабірцї|Меджілáбірцї]])</ref> |- | [[Брежаны|Брежáны]] || Brežany || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Брезнічка|Брезнíчка]] || Breznička || |- | [[Брезовка|Брезóвка]] || Brezovka || |- | [[Брусніця|Бруснíця]] || Brusnica || |- | [[Буківцї (окрес Стропков)|Букíвцї]] || Bukovce || |- | [[Вавринець|Ваври́нець]] || Vavrinec || |- | [[Ваґринець|Ваґри́нець]] || Vagrinec || |- | [[Валентівцї|Валентíвцї]] || Valentovce || |- | [[Валяшківцї|Валя́шківцї]] || Valáškovce || <ref>(днесь воєньскый обвод)</ref> |- | [[Вальків|Валькíв]] || Valkov || |- | [[Вальківцї|Валькíвцї]] || Valkovce || |- | [[Вапеник|Вапéник]] || Vápeník || |- | [[Варадка|Варáдка]] || Varadka || |- | [[Варїхівцї|Варїхíвцї]] || Varhaňovce || |- | [[Велика Дрїчна|Вели́ка Дрї́чна]] || Veľká Driečna || <ref name="Vladiča">(днесь часть села [[Владыча|Влады́ча]])</ref> |- | [[Велика Поляна|Вели́ка Пóляна]] || Veľká Poľana || |- | [[Великы Сташківцї|Вели́кы Сташкíвцї]] || Veľké Staškovce || <ref name="Staškovce">(днесь часть села [[Сташківцї|Сташкíвцї]])</ref> |- | [[Великый Буковець|Вели́кый Букóвець]] || Veľký Bukovec || <ref name="Bukovce">(днесь часть села [[Буківцї (окрес Стропков)|Букíвцї]])</ref> |- | [[Великый Сулин|Вели́кый Сýлин]] || Veľký Sulín || <ref name="Sulín">(днесь часть села [[Сулин|Сýлин]])</ref> |- | [[Великый Липник|Вели́кый Ли́пник]] || Veľký Lipník || |- | [[Великый Русков|Вели́кый Рýсков]] || Veľký Ruskov || <ref>(днесь часть села [[Новый Русков|Новы́й Рýсков]])</ref> |- | [[Вільшавіця|Вільшáвіця]] || Oľšavica || <ref>(стара назва Ольшáвіця)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Вільшавка|Вільшáвка]] || Oľšavka || <ref>(стара назва Ольшáвка)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Высланка|Выслáнка]] || Výslanka || |- | [[Выслава|Выслáва]] || Výslava || |- | [[Выдрань|Вы́дрань]] || Vidraň || <ref name="Medzilaborce"/> |- | [[Викроп|Ви́кроп]] || Výkrop || <ref>(стара назва Вы́кріп)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Вырава|Вырáва]] || Výrava || |- | [[Вышынків|Вышынкíв]] || Vyšný Orlík || <ref>(стара назва Ольшынкíв)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Вышківцї|Вышкíвцї]] || Vyškovce || |- | [[Вышнє Збійне|Вы́шнє Збíйне]] || Vyšné Zbojné || <ref name="Zbojné">(днесь часть села [[Збійне|Збíйне]])</ref> |- | [[Вышнї Репашы|Вы́шнї Репáшы]] || Vyšné Repaše || |- | [[Вышнї Словінкы|Вы́шнї Словíнкы]] || Vyšné Slovinky || <ref name="Slovinky">(днесь часть села [[Словінкы|Словíнкы]])</ref> |- | [[Вышнї Чабины|Вы́шнї Чаби́ны]] || Vyšné Čabiny || <ref name="Čabiny">(днесь часть села [[Чабины|Чаби́ны]])</ref> |- | [[Вышнїй Верлих|Вы́шнїй Вéрлих]] || Vyšný Orlík || <ref>(стара назва Вы́шнїй Óрлик)</ref> |- | [[Вышнїй Грабовець|Вы́шнїй Грáбовець]] || Vyšný Hrabovec || |- | [[Вышнїй Комарник|Вы́шнїй Комáрник]] || Vyšný Komárnik || |- | [[Вышнїй Мирошів|Вы́шнїй Ми́рошів]] || Vyšný Mirošov || |- | [[Вышнїй Тварожець|Вы́шнїй Тварóжець]] || Vyšný Tvarožec || |- | [[Вышня Владыча|Вы́шня Влады́ча]] || Vyšná Vladiča || <ref name="Vladiča"/> |- | [[Вышня Ольшава|Вы́шня Ольшáва]] || Vyšná Oľšava || |- | [[Вышня Писана|Вы́шня Писáна]] || Vyšná Pisaná || |- | [[Вышня Полянка|Вы́шня Пóлянка]] || Vyšná Polianka || |- | [[Вышня Радвань|Вы́шня Рáдвань]] || Vyšná Radvaň || <ref name="Radvaň">(днесь часть села [[Радвань над Лабірцём|Рáдвань над Лáбірцём]])</ref> |- | [[Вышня Яблінка|Вы́шня Я́блінка]] || Vyšná Jablonka || |- | [[Вышня Ядлова|Вы́шня Ядлóва]] || Vyšná Jedľová || |- | [[Владыча|Влады́ча]] || Vladiča || |- | [[Влыч|Влы́ч]] || Ulič || <ref>(стара назва У́ліч)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Войтівцї|Войтíвцї]] || Vojtovce || |- | [[Воліця|Волíця]] || Volica || |- | '''[[Вранов над Топлёв|Врaнóв над Тóплёв]]''' || '''Vranov nad Topľou''' || |- | [[Вубля|Вýбля]] || Ubľa || |- | [[Габура|Габýра]] || Habura || |- | [[Гавай|Гáвай]] || Havaj || |- | [[Гажлин|Гáжлин]] || Hažlín || |- | [[Гайтівка|Гайтíвка]] || Hajtovka || |- | [[Ганіґовцї|Ганіґóвцї]] || Hanigovce || |- | [[Гачава|Гачáва]] || Hačava || |- | [[Галиґівцї|Галиґíвцї]] || Haligovce || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Гелцманівцї|Гелцманíвцї]] || Helcmanovce || |- | [[Гнойне|Гнóйне]] || Hnojné || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Гінківцї|Гінкíвцї]] || Hunkovce || <ref>(стара назва Гункíвцї)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Городиско|Городи́скo]] || Hradisko || |- | [[Гостовіцї|Гостóвіцї]] || Hostovice || |- | [[Грабівчік|Грáбівчік]] || Hrabovčík || |- | [[Грабова Розтока|Грáбова Рóзтока]] || Hrabová Roztoka || |- | [[Грабске|Грáбске]] || Hrabské || |- | [[Гранічне|Гранíчне]] || Hraničné || |- | '''[[Гуменне|Гумéнне]]''' || '''Humenné''' || |- | [[Гуменьскый Рокытів|Гумéньскый Рокы́тів]] || Humenský Rokytov || <ref name="Rokytov pri Humennom">(днесь часть села [[Рокытів коло Гуменного|Рокы́тів коло Гумéнного]])</ref> |- | [[Гусак (окрес Собранцї)|Гусáк]] || Husák || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Гутка|Гýтка]] || Hutka || |- | [[Ґаболтів|Ґабóлтів]] || Gaboltov || |- | [[Ґаврянець|Ґавря́нець]] || Gavartov || |- | [[Ґералтів|Ґерáлтів]] || Geraltov || |- | [[Ґерлахів (окрес Бардеёв)|Ґерлáхів]] || Gerlachov || |- | [[Ґрибів|Ґри́бів]] || Hribov || |- | [[Давидів|Дави́дів]] || Davidov || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Дара|Дáра]] || Dara || |- | [[Детрик|Дéтрик]] || Detrík || |- | [[Дїдачів|Дїдáчів]] || Dedinka || |- | [[Доброслава|Доброслáва]] || Dobroslava || |- | [[Долгоня|Долгóня]] || Dlhoňa || |- | [[Дрєніця|Дрєнíця]] || Drienica || <ref>(стара назва Шóма)</ref> |- | [[Дрїчна|Дрї́чна]] || Driečna || <ref name="Vladiča"/> |- | [[Дубинне|Дуби́нне]] || Dubinné || |- | [[Дубова|Дубóва]] || Dubová || |- | [[Дуброва|Дубрóва]] || Dubová || |- | [[Дуплин|Дýплин]] || Duplín || |- | [[Дячів|Дя́чів]] || Ďačov || |- | [[Дюрдёш|Дю́рдёш]] || Ďurďoš || |- | [[Дюркова|Дюркóва]] || Ďurková || |- | [[Жакарівцї|Жакарíвцї]] || Jakovany || |- | [[Жатківцї|Жаткíвцї]] || Žatkovce || |- | [[Завада|Завáда]] || Závada || |- | [[Завадка|Завáдка]] || Závadka || |- | [[Заводя|Зáводя]] || Závodie || <ref name="Sulín"/> |- | [[Збійне|Збíйне]] || Zbojné || |- | [[Збой]] || Zboj || |- | [[Зборів|Збóрів]] || Zborov || |- | [[Збудьска Біла|Збýдьска Бíла]] || Zbudská Belá || |- | [[Збудьскый Рокытів|Збýдьскый Рокы́тів]] || Zbudský Rokytov || <ref name="Rokytov pri Humennom"/> |- | [[Звала|Звáла]] || Zvala || |- | [[Зубне|Зýбне]] || Zubné || |- | [[Ігляны|Ігля́ны]] || Ihľany || <ref>(стара назва Годермарк)</ref> |- | [[Іновець|Íновець]] || Inovce || |- | [[Калинів|Кали́нів]] || Kalinov || |- | [[Кална Розтока|Кáлна Рóзтока]] || Kalná Roztoka || |- | [[Калный]] || Kalný || |- | [[Камюнка|Камю́нка]] || Kamienka || |- | [[Камінна Поруб|Камíнна Пóруб]] || Kamenná Poruba || |- | [[Капішова|Капішóва]] || Kapišová || |- | [[Кечківцї|Кечкíвцї]] || Kečkovce || |- | [[Кыёв|Кы́ёв]] || Kyjov || |- | [[Кленова|Кленóва]] || Klenová || |- | [[Кобылніця|Кобы́лніця]] || Kobylnice || |- | [[Кожаны|Кожáны]] || Kožany || |- | [[Кожухівцї|Кожухíвцї]] || Kožuchovce || |- | [[Койшів|Кóйшів]] || Kojšov || |- | [[Ковбасов|Ковбасóв]] || Kolbasov || |- | [[Колбівцї|Колбíвцї]] || Kolbovce || |- | [[Колоніця|Колонíця]] || Kolonica || |- | [[Конюш|Кóнюш]] || Koňuš || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Коріївцї|Корії́вцї]] || Korejovce || <ref>(стара назва Кореї́вцї)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Коромля|Корóмля]] || Koromľa || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Корункова|Корункóва]] || Korunková || |- | [[Крайня Быстра|Крáйня Бы́стра]] || Krajná Bystrá || |- | [[Крайня Поляна|Крáйня Пóляна]] || Krajná Poľana || |- | [[Крайня Порубка|Крáйня Пóрубка]] || Krajná Porúbka || |- | [[Крайнє Чорне|Крáйнє Чóрне]] || Krajné Čierne || |- | [[Красный Брід|Крáсный Брід]] || Krásny Brod || |- | [[Кремна|Крéмна]] || Kremná || |- | [[Крива Олька|Кри́ва Óлька]] || Krivá Oľka || <ref>(днесь часть села [[Олька|Óлька]])</ref> |- | [[Криве|Кри́ве]] || Krivé || |- | [[Крижы|Кри́жы]] || Kríže || |- | [[Кришлівцї|Кришлíвцї]] || Krišlovce || {{efn|У „„Правилах русиньского правопису“ (2019) ся уваджать несправна назва „Кришківцї“. Тота форма є чісто друкованов хыбов ([[переклеп]]ом), при котрой было букву „л“ трафунком замінено буквов „к“. Реална історічна і фонетічна справна назва села походить зо словеньского оріґіналу „Krišľovce“ і має звучати як „Кришлівцї“. Вшыткы одводжены формы, створены з несправного корїня, суть зато тыж несправны і взникли механічным копірованём той друкованой хыбы.}} |- | [[Кружлїв|Крýжлїв]] || Kružlov || |- | [[Кружлёва|Кружлё́ва]] || Kružlová || |- | [[Кружлївска Гута|Кружлї́вска Гýта]] || Kružlovská Huta || <ref>(днесь містна часть села [[Кружлїв|Крýжлїв]])</ref> |- | [[Крушынець|Крушы́нець]] || Kružinec || |- | [[Куримка|Кури́мка]] || Kurimka || |- | [[Курів|Кýрів]] || Kurov || |- | [[Кусин (Словеньско)|Кýсин]]|| Kusín || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Ладомиров|Ладоми́ров]] || Ladomirov || |- | [[Ладомирова|Ладоми́рова]] || Ladomirová || |- | [[Лачнів|Лáчнів]] || Lačnov || |- | [[Леґнава|Леґнáва]] || Legnava || |- | [[Лекарівцї|Лекарíвцї]] || Lekárovce || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Ленартів|Ленáртів]] || Lenartov || |- | [[Липова (окрес Бардеёв)|Липóва]]|| Lipová || |- | [[Литманова|Литманóва]] || Litmanová || |- | [[Лївів|Лї́вів]] || Livov || |- | [[Лївівска Гута|Лї́вівска Гýта]] || Livovská Huta || |- | [[Ломне|Лóмне]] || Lomné || |- | [[Луків (окрес Бардеёв)|Лýків]]|| Lukov || |- | [[Лютина|Люти́на]] || Ľutina || |- | [[Маківцї|Макíвцї]] || Makovce || |- | [[Мала Дрїчна|Малá Дрї́чна]] || Malá Driečna || <ref name="Vladiča"/> |- | [[Мала Поляна|Малá Пóляна]] || Malá Poľana || |- | [[Мала Франкова|Малá Франкóва]] || Malá Franková || |- | [[Малый Буковець|Малы́й Бýковець]] || Malý Bukovec || <ref name="Bukovce"/> |- | [[Малый Липник|Малы́й Ли́пник]] || Malý Lipník || |- | [[Малый Сулин|Малы́й Сýлин]] || Malý Sulín || <ref name="Sulín"/> |- | [[Малы Сташківцї|Малы́ Сташкíвцї]] || Malé Staškovce || <ref name="Staškovce"/> |- | [[Мальців|Мáльців]] || Malcov || |- | [[Матівцї|Матíвцї]] || Maťovce || |- | [[Матысова|Матысóва]] || Matysová || |- | [[Матяшка|Матя́шка]] || Matiaška || |- | [[Машківцї|Машкíвцї]] || Maškovce || |- | [[Медведже|Медвéдже]] || Medvedie || |- | [[Меджібродя|Меджібрóдя]] || Medzibrodie || |- | '''[[Меджілабірцї|Меджілáбірцї]]''' || '''Medzilaborce''' || <ref>(тыж Лáборець)</ref> |- | [[Миклушівцї|Миклушíвцї]] || Miklušovce || |- | [[Микова|Микóва]] || Miková || |- | [[Микулашова|Микулашóва]] || Mikulášová || <ref>(стара назва Никлё́ва)</ref> |- | [[Минївцї|Минї́вцї]] || Miňovce || |- | [[Мироля|Мирóля]] || Miroľa || |- | [[Михайлёв|Михайлё́в]] || Michajlov || |- | [[Мільпош|Мíльпош]] || Milpoš || |- | [[Млинарівцї|Млинарíвцї]] || Mlynárovce || |- | [[Мнішок над Попрадом|Мнíшок над Пóпрадом]] || Mníšek nad Popradom || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Мразівцї|Мразíвцї]] || Mrázovce || |- | [[Нехваль Полянкы|Нехвáль Пóлянкы]] || Nechválova Polianka || |- | [[Нижнє Збійне|Ни́жнє Збíйне]] || Nižné Zbojné || <ref name="Zbojné"/> |- | [[Нижнє Нїмецьке|Ни́жнє Нї́мецьке]] || Nižné Nemecké || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Нижнї Репашы|Ни́жнї Репáшы]] || Nižné Repaše || |- | [[Нижнї Словінкы|Ни́жнї Словíнкы]] || Nižné Slovinky || <ref name="Slovinky"/> |- | [[Нижнї Чабины|Ни́жнї Чаби́ны]] || Nižné Čabiny || <ref name="Čabiny"/> |- | [[Нижнїй Верлих|Ни́жнїй Вéрлих]] || Nižný Orlík || <ref>(стара назва Ни́жнїй Óрлик)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Нижнїй Комарник|Ни́жнїй Комáрник]] || Nižný Komárnik || |- | [[Нижнїй Мирошів|Ни́жнїй Ми́рошів]] || Nižný Mirošov || |- | [[Нижнїй Тварожець|Ни́жнїй Тварóжець]] || Nižný Tvarožec || |- | [[Нижня Владыча|Ни́жня Влады́ча]] || Nižná Vladiča || <ref name="Vladiča"/><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Нижня Ольшава|Ни́жня Ольшáва]] || Nižná Oľšava || |- | [[Нижня Писана|Ни́жня Пи́сана]] || Nižná Pisaná || |- | [[Нижня Полянка|Ни́жня Пóлянка]] || Nižná Polianka || |- | [[Нижня Радвань|Ни́жня Рáдвань]] || Nižná Radvaň || <ref name="Radvaň"/> |- | [[Нижня Яблінка|Ни́жня Я́блінка]] || Nižná Jablonka || |- | [[Нижня Ядлова|Ни́жня Ядлóва]] || Nižná Jedľová || |- | [[Нова Полянка (окрес Свідник)|Новá Пóлянка]]|| Nová Polianka || |- | [[Новоселіця|Новосéліця]] || Nová Sedlica || |- | [[Няґів|Ня́ґів]] || Ňagov || |- | [[Обручне|Обрýчне]] || Obručné || |- | [[Олейників|Олéйників]] || Olejníkov || |- | [[Олька|Óлька]] || Oľka || |- | [[Ондавка (окрес Бардеёв)|Ондáвка]]|| Ondavka || |- | [[Орлів|Орлíв]] || Orlov || |- | [[Ортутова|Ортутóва]] || Ortúťová || |- | [[Орябина|Оряби́на]] || Jarabina || |- | [[Осадне|Осáдне]] || Osadné || <ref>(стара назва Телéпівцї)</ref> |- | [[Острожніця|Острóжніця]] || Ostrožnica || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Остурня|Остýрня]] || Osturňa || |- | [[Пакостів|Пáкостів]] || Pakostov || |- | [[Паризівцї|Пари́зівцї]] || Parihuzovce || |- | [[Пача|Пáча]] || Pača || |- | [[Петеївцї|Петеї́вцї]] || Petejovce || |- | [[Пыхнї|Пыхнї́]] || Pichne || |- | [[Пискурівцї|Пискурíвцї]] || Piskorovce || |- | [[Підгородь|Пíдгородь]] || Podhoroď || |- | [[Пітрова|Пітрóва]] || Petrová || |- | [[Полата|Полáта]] || Poľata || |- | [[Попроч|Пóпроч]] || Podproč || <ref>(днесь часть села [[Вільшавіця|Вільшáвіця]])</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Порач|Пóрач]] || Poráč || |- | [[Поруба під Вігорлатом|Пóруба під Вігорлáтом]] || Poruba pod Vihorlatom || |- | [[Порубка (окрес Гуменне)|Пóрубка]]|| Porúbka || |- | [[Потокы|Пóтокы]] || Potoky || |- | [[Потічкы|Пóтічкы]] || Potôčky || |- | [[Праврівцї|Праврíвцї]] || Pravrovce || <ref>(днесь часть села [[Репеїв|Репеї́в]])</ref> |- | [[Прикра|При́кра]] || Príkra || |- | [[Прислоп|При́слоп]] || Príslop || |- | [[Притуляны|Притуля́ны]] || Prituľany || |- | [[Просачів|Просáчів]] || Prosačov || |- | '''[[Пряшів|Пря́шів]]''' || '''Prešov''' || |- | [[Пстрина|Пстри́на]] || Pstriná || |- | [[Пусте Поле|Пустé Пóле]] || Pusté Pole || |- | [[Пчолине|Пчоли́не]] || Pčoliné || |- | [[Радвань над Лабірцём|Рáдвань над Лáбірцём]] || Radvaň nad Laborcom || |- | [[Раківчік|Ракíвчік]] || Rakovčík || |- | [[Рафаївцї|Рафаї́вцї]] || Rafajovce || |- | [[Реґетівка|Реґетíвка]] || Regetovka || |- | [[Ременины|Ремени́ны]] || Remeniny || |- | [[Ренчішів|Ренчíшів]] || Renčišov || |- | [[Репеїв|Репеї́в]] || Repejov || |- | [[Рівне (Словеньско)|Рíвне]] || Rovné || |- | [[Рогожник|Рогóжник]] || Rohožník || |- | [[Розтокы|Рóзтокы]] || Roztoky || |- | [[Рокытів коло Бардеёва|Рокы́тів коло Бардеё́ва]] || Rokytov || |- | [[Рокытів коло Гуменного|Рокы́тів коло Гумéнного]] || Rokytov pri Humennom || |- | [[Рокытівцї|Рокы́тівцї]] || Rokytovce || |- | [[Рошківцї|Рошкíвцї]] || Roškovce || |- | [[Рунина|Рунинá]] || Runina || |- | [[Русков|Рýсков]] || Ruskov || |- | [[Руська Быстра|Рýська Бы́стра]] || Ruská Bystrá || |- | [[Руська Волова|Рýська Волóва]] || Ruská Volová || |- | [[Руська Воля|Рýська Вóля]] || Ruská Voľa || |- | [[Руська Воля над Попрадом|Рýська Вóля над Пóпрадом]] || Ruská Voľa nad Popradom || |- | [[Руська Кайня|Рýська Кáйня]] || Ruská Kajňa || |- | [[Руська Нова Весь|Рýська Новá Весь]] || Ruská Nová Ves || |- | [[Руська Поруба|Рýська Пóруба]] || Ruská Poruba || |- | [[Руське|Рýське]] || Ruské || |- | [[Руськы Пекляны|Рýськы Пекля́ны]] || Ruské Pekľany || <ref name>(днесь часть села [[Любовець|Лю́бовець]])</ref> |- | [[Руськый Грабовець|Рýськый Грáбовець]] || Ruský Hrabovec || |- | [[Руськый Казимір|Рýськый Казимíр]] || Vyšný Kazimír || |- | [[Руськый Кручів|Рýськый Крýчів]] || Kručov || |- | [[Руськый Поток|Рýськый Пóток]] || Ruský Potok || <ref>(стара назва Рýськый Пóтік)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Ряшів|Ря́шів]] || Rešov || |- | [[Светліцї|Свéтліцї]] || Svetlice || <ref>(стара назва Вилáґы)</ref> |- | '''[[Свідник|Свíдник]]''' || '''Svidník''' || |- | [[Свидничка|Свидни́чка]] || Svidnička || <ref>(стара назва Свіднíчка)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Словінкы|Словíнкы]] || Slovinky || |- | [[Смулник|Смýлник]] || Smolník || |- | [[Снаків|Снáків]] || Snakov || |- | '''[[Снина|Сни́на]]''' || '''Snina''' || |- | [[Собранцї|Сóбранцї]] || Sobrance || |- | [[Собош|Сóбош]] || Soboš || |- | [[Солник|Сóлник]] || Solník || |- | [[Сорочін|Сорóчін]] || Stročín || |- | '''[[Стара Любовня|Стáра Любóвня]]''' || '''Stará Ľubovňa''' || |- | [[Старина|Старинá]] || Starina || |- | [[Сташківцї|Сташкíвцї]] || Staškovce || |- | [[Стащін|Стащíн]] || Stakčín || |- | [[Стащіньска Розтока|Стащíньска Рóзтока]] || Stakčínska Roztoka || |- | [[Стебник|Стéбник]]|| Stebník || |- | [[Стебницька Гута|Стéбницька Гýта]] || Stebnícka Huta || |- | [[Стерківцї|Стеркíвцї]] || Sterkovce || <ref>(днесь часть села [[Чабалівцї|Чабалíвцї]])</ref> |- | [[Страняны|Страня́ны]] || Stráňany || <ref>(стара назва Фóльварк)</ref> |- | [[Стриговець|Стри́говець]] || Strihovce || <ref>(містна назва Стри́вець)</ref> |- | '''[[Стропків|Стрóпків]]''' || '''Stropkov''' || |- | [[Стружніця|Стружнíця]] || Ostrožnica || |- | [[Суків|Сýків]] || Sukov || |- | [[Сулин|Сýлин]] || Sulín || |- | [[Суха|Сýха]] || Suchá || <ref name="Vladiča"/> |- | [[Телґарт|Тéлґарт]] || Telgárt || |- | [[Токаїк|Токáїк]] || Tokajík || |- | [[Тополя|Топóля]] || Topoľa || |- | [[Торискы|Тори́скы]] || Torysky || |- | [[Угорна|Угóрна]] || Úhorná || |- | [[Удол|У́дол]] || Údol || <ref>(стара назва У́як)</ref> |- | [[Уліч Кривый|У́ліч Кри́вый]] || Uličské Krivé || |- | [[Фалкушівцї|Фалкушíвцї]] || Falkušovce || |- | [[Фіяш|Фíяш]] || Fijaš || |- | [[Фрічка|Фрíчка]] || Frička || |- | [[Хмелёва|Хмелё́ва]] || Chmeľová || |- | [[Хоньковцї|Хóньковцї]] || Choňkovce || |- | [[Цернина|Церни́на]] || Cernina || |- | [[Циґелка|Циґéлка]] || Cigeľka || |- | [[Циґла|Ци́ґла]] || Cigeľ || |- | [[Чабалівцї|Чабалíвцї]] || Čabalovce || |- | [[Чабины|Чаби́ны]] || Čabiny || |- | [[Чертіжне|Чертíжне]] || Čertižné || |- | [[Чірч]] || Čirč || |- | [[Чукалівцї|Чукалíвцї]] || Čukalovce || |- | [[Шамброн|Шáмброн]] || Šambron || |- | [[Шандал|Шáндал]] || Šandal || |- | [[Шапінець|Шапíнець]] || Šapinec || <ref>(днесь часть села [[Округле|О́кругле]])</ref> |- | [[Шарбів|Шáрбів]] || Šarbov || |- | [[Шарішске Чорне|Шарíшске Чóрне]] || Šarišské Čierne || |- | [[Шарішскый Щавник|Шарíшскый Щáвник]] || Šarišský Štiavnik || |- | [[Шарішске Ястрабя|Шарíшске Я́страбя]] || Šarišské Jastrabie || <ref>(містна назва Я́стреб)</ref> |- | [[Шашова|Шашóва]] || Šašová || |- | [[Шеметківцї|Шеметкíвцї]] || Šemetkovce || |- | [[Шмыґовець|Шмы́ґовець]] || Šmigovec || |- | [[Штельбах|Штéльбах]] || Tichý Potok || <ref>(стара назва Ти́хый Пóтік)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Штефурів|Штефýрів]] || Štefurov || |- | [[Шунява|Шýнява]] || Šuňava || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | [[Юркова Воля|Юркóва Вóля]] || Jurkova Voľa || |- | [[Юскова Воля|Ю́скова Вóля]] || Juskova Voľa || |- | [[Якубяны|Якубя́ны]] || Jakubany || |- | [[Якушівцї|Якушíвцї]] || Jakušovce || |- | [[Ялинка|Яли́нка]] || Jedlinka || <ref>(стара назва Яли́нкы)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | [[Ялова|Ялóва]] || Jalová || |} == Позначкы == {{notelist}} == Референції == {{референції}} == Література == * [[Анна Плїшкова|Плїшкова, А.]], [[Кветослава Копорова|Копорова, К.]], [[Василь Ябур|Ябур, В.]] і кол. Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником. – [[Пряшів]]: [[Пряшівска універзіта]], 2019. – С. 521-542 – 544 с. – ISBN 978-80-555-2323-1 * [[Юрій Панько|Панько, Ю.]] Словацько-русиньскый словник. Друга часть П - Ж. – [[Пряшів]]: [[Русиньска оброда на Словеньску]], 2015. – С. 918-927 – 928 с. – ISBN 978-80-89755-05-9 tupipru9ynetbq7c7uso3caxqnkp7z9 168483 168482 2026-08-20T18:33:45Z Halajkovič 33393 168483 wikitext text/x-wiki {{Поз. тыж|Русины на Словеньску|русиньскый язык на Словеньску}} В тім списку є уведженых 340{{efn|З цїлковой кількости 340 сел было 325 сел перевзятых із словника „Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником“ (2019). Цїлково словник обсягує 335 приналежных записів, але по вылучіню 9 окресных міст і єдного технічного дуплікату (село [[Пітрова]] є там уведжена двараз) зіставать рівно 325 унікатных назв сел. Далшых 14 сел было доповненых на основі „Словацько-русиньского словника“ [[Юрій Панько|Юрія Панька]] (2015). Єдна адміністратівна часть села ([[Попроч]]) была придана на основі Наряджіня влады Словеньской републікы ч. 35/2023 Зб. з.}} сел (в тім чіслї адміністратівных частей) на [[Словеньско|Словеньску]], в котрых компактно жыють або в минулости жыли [[Русины]]. Офіціалный статус і право на хоснованя языків народностных меншын выпливать переважно з Наряджіня влады Словеньской републікы ч. 221/1999 Зб. з., котрым быв выданый список сел, в котрых жыє якнайменше 20% обывателїв приналежачіх к народностній меншынї.<ref>{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/1999/221 | title = Nariadenie vlády SR č. 221/1999 Z. z., ktorým sa vydáva zoznam obcí, v ktorých občania SR patriaci k národnostnej menšine tvoria najmenej 20 % obyvateľstva | date = 1999 | publisher = Slov-lex (Ministerstvo spravodlivosti SR) | accessdate = 2025-11-22 | language = sk | ref = {{subst:refn|name=221/1999|group=lower-alpha}}}}</ref> Тото наряджіня было доповнене наряджінём влады Словеньской републікы ч. 534/2011 Зб. з. о означіню сел в языках народностных меншын.<ref>{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/2011/534/20120101 | title = Nariadenie vlády SR č. 534/2011 Z. z., ktorým sa mení a dopĺňa nariadenie vlády SR č. 221/1999 Z. z. | date = 2011 | publisher = Slov-lex (Ministerstvo spravodlivosti SR) | accessdate = 2025-11-22 | language = sk | ref = {{subst:refn|name=534/2011|group=lower-alpha}}}}</ref> Новелізація платить од 1. януара 2012. Список сел уведженый у „Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником“ (2019) выходить таксамо з діалектолоґічных робот лінґвістів, котры в минулости записовали, штудовали і научно описовали діалекты [[Русины на Словеньску|Русинів на Словеньску]] і їх характерістічны знакы зафіксовали в атласах.{{efn|Іде о тых роботах: Ганудель, З.: ''Лінгвістичний атлас українських говорів Східної Словаччини. 3 томи''. Братислава – Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво, Відділ української літератури, 1981 – 1989; Prešov: Vydavateľstvo Exco, 2001; Латта, В.: ''Атлас українських говорів Східної Словаччини''. Братислава – Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво, Відділ української літератури, 1991.}}<ref>{{cite book | author = Fedák, M. | display-authors = etal | title = Pravidlá rusínskeho pravopisu s ortografickým a gramatickým slovníkom | year = 1995 | publisher = Prešovská univerzita v Prešove | location = Prešov | isbn = 80-86252-00-0 | language = rue | ref = {{subst:refn|name=Pravidla1995|group=lower-alpha}}}}</ref> На основі того список сел уведженых у „Правилах русиньского правопису“ є векшый у порівнаню з наряджінём влады Словеньской републікы ч. 221/1999 Зб. з., бо фіксує і села, в котрых в минулости компактно і в домінантній мірї жыли Русины. Треба зазначіти, же значна часть тых сел прошла в сучасности силнов або повнов словакізаціёв. Їх заряджіня до списку выходить з їх історічного походжіня і приналежности к автохтонному русиньскому етнокултурному ареалу, котрый зазначіли языкознателї почас експедіції в другій половинї 20. стороча. Список обсягує таксамо села з первістным русиньскым жытельством, котры в 20. сторочу з обєктівных прічін заникли{{efn|(села Стариньской долины, область Блажова, Домашы)}} або ся споїли з прилеглым селом або містом, ці мають днесь статус адміністратівной части села/міста ({{lang-sk|časť obce}}). Дакотры назвы сел были доповнены подля „Словацько-русиньского словника“ [[Юрій Панько|Юрія Панька]] (2012–2015). В списку уведжены тыж назвы 9 окресных міст [[Пряшівскый край|Пряшівского краю]] (означены товстым шріфтом), главно тых [[окрес]]ів, у котрых компактно жыють Русины а їх назвы ся часто вжывають у розлічных публікаціях выдаваных в [[Русиньскый язык|русиньскім языку]]. == Села і міста == == Села і міста == {| class="wikitable sortable" ! № !! Русиньска назва !! Словеньска назва !! Референції |- | 1 || [[Адідовцї|Адíдовцї]] || Adidovce || <ref name="Panko_Dodatok">Панько, Ю. Словацько-русиньскый словник. Друга часть П - Ж. – Пряшів, 2015. – С. 918–927.</ref> |- | 2 || [[Андріёва|Андріё́ва]] || Andrejová || |- | 3 || [[Баєрівцї|Баєрíвцї]] || Bajerovce || |- | 4 || [[Баньске|Бáньске]] || Banské || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 5 || '''[[Бардеёв|Бардеё́в]]''' || '''Bardejov''' || |- | 6 || [[Башківцї (окрес Собранцї)|Башкíвцї]] || Baškovce || |- | 7 || [[Белеївцї|Белеї́вцї]] || Belejovce || |- | 8 || [[Бенядиківцї|Бенядикíвцї]] || Beňadikovce || |- | 9 || [[Бенятина|Беня́тина]] || Beňatina || |- | 10 || [[Березовець|Березóвець]] || Berezovec || |- | 11 || [[Берестів над Лабірцём|Бéрeстів над Лáбірцём]] || Brestov nad Laborcom || |- | 12 || [[Бехерів|Бехéрів]] || Becherov || |- | 13 || [[Быстре|Бы́стре]] || Bystré || <ref>стара назва Быстра</ref><ref name="NARIADENIE">{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/2023/35 | title = Nariadenie vlády SR č. 35/2023 Z. z. o zozname obcí s národnostnou menšinou (15 %) | date = 2023-01-25 | publisher = Slov-Lex | accessdate = 2025-11-24 | language = sk}}</ref> |- | 14 || [[Біловежа|Біловéжа]] || Biloveža || |- | 15 || [[Бжаны|Бжáны]] || Bžany || |- | 16 || [[Блажів|Блáжів]] || Blažov || <ref>(днесь часть села Штéльбах)</ref> |- | 17 || [[Боґлярка|Боґля́рка]] || Bogliarka || |- | 18 || [[Бодружал|Бодружáл]] || Bodružal || |- | 19 || [[Бокша|Бóкша]] || Bokša || |- | 20 || [[Борів|Бóрів]] || Borov || <ref name="Medzilaborce">(днесь часть міста [[Меджілабірцї|Меджілáбірцї]])</ref> |- | 21 || [[Брежаны|Брежáны]] || Brežany || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 22 || [[Брезнічка|Брезнíчка]] || Breznička || |- | 23 || [[Брезовка|Брезóвка]] || Brezovka || |- | 24 || [[Брусніця|Бруснíця]] || Brusnica || |- | 25 || [[Буківцї (окрес Стропков)|Букíвцї]] || Bukovce || |- | 26 || [[Вавринець|Ваври́нець]] || Vavrinec || |- | 27 || [[Ваґринець|Ваґри́нець]] || Vagrinec || |- | 28 || [[Валентівцї|Валентíвцї]] || Valentovce || |- | 29 || [[Валяшківцї|Валя́шківцї]] || Valáškovce || <ref>(днесь воєньскый обвод)</ref> |- | 30 || [[Вальків|Валькíв]] || Valkov || |- | 31 || [[Вальківцї|Валькíвцї]] || Valkovce || |- | 32 || [[Вапеник|Вапéник]] || Vápeník || |- | 33 || [[Варадка|Варáдка]] || Varadka || |- | 34 || [[Варїхівцї|Варїхíвцї]] || Varhaňovce || |- | 35 || [[Велика Дрїчна|Вели́ка Дрї́чна]] || Veľká Driečna || <ref name="Vladiča">(днесь часть села [[Владыча|Влады́ча]])</ref> |- | 36 || [[Велика Поляна|Вели́ка Пóляна]] || Veľká Poľana || |- | 37 || [[Великы Сташківцї|Вели́кы Сташкíвцї]] || Veľké Staškovce || <ref name="Staškovce">(днесь часть села [[Сташківцї|Сташкíвцї]])</ref> |- | 38 || [[Великый Буковець|Вели́кый Букóвець]] || Veľký Bukovec || <ref name="Bukovce">(днесь часть села [[Буківцї (окрес Стропков)|Букíвцї]])</ref> |- | 39 || [[Великый Сулин|Вели́кый Сýлин]] || Veľký Sulín || <ref name="Sulín">(днесь часть села [[Сулин|Сýлин]])</ref> |- | 40 || [[Великый Липник|Вели́кый Ли́пник]] || Veľký Lipník || |- | 41 || [[Великый Русков|Вели́кый Рýсков]] || Veľký Ruskov || <ref>(днесь часть села [[Новый Русков|Новы́й Рýсков]])</ref> |- | 42 || [[Вільшавіця|Вільшáвіця]] || Oľšavica || <ref>(стара назва Ольшáвіця)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 43 || [[Вільшавка|Вільшáвка]] || Oľšavka || <ref>(стара назва Ольшáвка)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 44 || [[Высланка|Выслáнка]] || Výslanka || |- | 45 || [[Выслава|Выслáва]] || Výslava || |- | 46 || [[Выдрань|Вы́дрань]] || Vidraň || <ref name="Medzilaborce"/> |- | 47 || [[Викроп|Ви́кроп]] || Výkrop || <ref>(стара назва Вы́кріп)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 48 || [[Вырава|Вырáва]] || Výrava || |- | 49 || [[Вышынків|Вышынкíв]] || Oľšinkov || <ref>(стара назва Ольшынкíв)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 50 || [[Вышківцї|Вышкíвцї]] || Vyškovce || |- | 51 || [[Вышнє Збійне|Вы́шнє Збíйне]] || Vyšné Zbojné || <ref name="Zbojné">(днесь часть села [[Збійне|Збíйне]])</ref> |- | 52 || [[Вышнї Репашы|Вы́шнї Репáшы]] || Vyšné Repaše || |- | 53 || [[Вышнї Словінкы|Вы́шнї Словíнкы]] || Vyšné Slovinky || <ref name="Slovinky">(днесь часть села [[Словінкы|Словíнкы]])</ref> |- | 54 || [[Вышнї Чабины|Вы́шнї Чаби́ны]] || Vyšné Čabiny || <ref name="Čabiny">(днесь часть села [[Чабины|Чаби́ны]])</ref> |- | 55 || [[Вышнїй Верлих|Вы́шнїй Вéрлих]] || Vyšný Orlík || <ref>(стара назва Вы́шнїй Óрлик)</ref> |- | 56 || [[Вышнїй Грабовець|Вы́шнїй Грáбовець]] || Vyšný Hrabovec || |- | 57 || [[Вышнїй Комарник|Вы́шнїй Комáрник]] || Vyšný Komárnik || |- | 58 || [[Вышнїй Мирошів|Вы́шнїй Ми́рошів]] || Vyšný Mirošov || |- | 59 || [[Вышнїй Тварожець|Вы́шнїй Тварóжець]] || Vyšný Tvarožec || |- | 60 || [[Вышня Владыча|Вы́шня Влады́ча]] || Vyšná Vladiča || <ref name="Vladiča"/> |- | 61 || [[Вышня Ольшава|Вы́шня Ольшáва]] || Vyšná Oľšava || |- | 62 || [[Вышня Писана|Вы́шня Писáна]] || Vyšná Pisaná || |- | 63 || [[Вышня Полянка|Вы́шня Пóлянка]] || Vyšná Polianka || |- | 64 || [[Вышня Радвань|Вы́шня Рáдвань]] || Vyšná Radvaň || <ref name="Radvaň">(днесь часть села [[Радвань над Лабірцём|Рáдвань над Лáбірцём]])</ref> |- | 65 || [[Вышня Яблінка|Вы́шня Я́блінка]] || Vyšná Jablonka || |- | 66 || [[Вышня Ядлова|Вы́шня Ядлóва]] || Vyšná Jedľová || |- | 67 || [[Владыча|Влады́ча]] || Vladiča || |- | 68 || [[Влыч|Влы́ч]] || Ulič || <ref>(стара назва У́ліч)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 69 || [[Войтівцї|Войтíвцї]] || Vojtovce || |- | 70 || [[Воліця|Волíця]] || Volica || |- | 71 || '''[[Вранов над Топлёв|Врaнóв над Тóплёв]]''' || '''Vranov nad Topľou''' || |- | 72 || [[Вубля|Вýбля]] || Ubľa || |- | 73 || [[Габура|Габýра]] || Habura || |- | 74 || [[Гавай|Гáвай]] || Havaj || |- | 75 || [[Гажлин|Гáжлин]] || Hažlín || |- | 76 || [[Гайтівка|Гайтíвка]] || Hajtovka || |- | 77 || [[Ганіґовцї|Ганіґóвцї]] || Hanigovce || |- | 78 || [[Гачава|Гачáва]] || Hačava || |- | 79 || [[Галиґівцї|Галиґíвцї]] || Haligovce || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 80 || [[Гелцманівцї|Гелцманíвцї]] || Helcmanovce || |- | 81 || [[Гнойне|Гнóйне]] || Hnojné || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 82 || [[Гінківцї|Гінкíвцї]] || Hunkovce || <ref>(стара назва Гункíвцї)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 83 || [[Городиско|Городи́скo]] || Hradisko || |- | 84 || [[Гостовіцї|Гостóвіцї]] || Hostovice || |- | 85 || [[Грабівчік|Грáбівчік]] || Hrabovčík || |- | 86 || [[Грабова Розтока|Грáбова Рóзтока]] || Hrabová Roztoka || |- | 87 || [[Грабске|Грáбске]] || Hrabské || |- | 88 || [[Гранічне|Гранíчне]] || Hraničné || |- | 89 || '''[[Гуменне|Гумéнне]]''' || '''Humenné''' || |- | 90 || [[Гуменьскый Рокытів|Гумéньскый Рокы́тів]] || Humenský Rokytov || <ref name="Rokytov pri Humennom">(днесь часть села [[Рокытів коло Гуменного|Рокы́тів коло Гумéнного]])</ref> |- | 91 || [[Гусак (окрес Собранцї)|Гусáк]] || Husák || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 92 || [[Гутка|Гýтка]] || Hutka || |- | 93 || [[Ґаболтів|Ґабóлтів]] || Gaboltov || |- | 94 || [[Ґаврянець|Ґавря́нець]] || Gavartov || |- | 95 || [[Ґералтів|Ґерáлтів]] || Geraltov || |- | 96 || [[Ґерлахів (окрес Бардеёв)|Ґерлáхів]] || Gerlachov || |- | 97 || [[Ґрибів|Ґри́бів]] || Hribov || |- | 98 || [[Давидів|Дави́дів]] || Davidov || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 99 || [[Дара|Дáра]] || Dara || |- | 100 || [[Детрик|Дéтрик]] || Detrík || |- | 101 || [[Дїдачів|Дїдáчів]] || Dedinka || |- | 102 || [[Доброслава|Доброслáва]] || Dobroslava || |- | 103 || [[Долгоня|Долгóня]] || Dlhoňa || |- | 104 || [[Дрєніця|Дрєнíця]] || Drienica || <ref>(стара назва Шóма)</ref> |- | 105 || [[Дрїчна|Дрї́чна]] || Driečna || <ref name="Vladiča"/> |- | 106 || [[Дубинне|Дуби́нне]] || Dubinné || |- | 107 || [[Дубова|Дубóва]] || Dubová || |- | 108 || [[Дуброва|Дубрóва]] || Dubová || |- | 109 || [[Дуплин|Дýплин]] || Duplín || |- | 110 || [[Дячів|Дя́чів]] || Ďačov || |- | 111 || [[Дюрдёш|Дю́рдёш]] || Ďurďoš || |- | 112 || [[Дюркова|Дюркóва]] || Ďurková || |- | 113 || [[Жакарівцї|Жакарíвцї]] || Jakovany || |- | 114 || [[Жатківцї|Жаткíвцї]] || Žatkovce || |- | 115 || [[Завада|Завáда]] || Závada || |- | 116 || [[Завадка|Завáдка]] || Závadka || |- | 117 || [[Заводя|Зáводя]] || Závodie || <ref name="Sulín"/> |- | 118 || [[Збійне|Збíйне]] || Zbojné || |- | 119 || [[Збой]] || Zboj || |- | 120 || [[Зборів|Збóрів]] || Zborov || |- | 121 || [[Збудьска Біла|Збýдьска Бíла]] || Zbudská Belá || |- | 122 || [[Збудьскый Рокытів|Збýдьскый Рокы́тів]] || Zbudský Rokytov || <ref name="Rokytov pri Humennom"/> |- | 123 || [[Звала|Звáла]] || Zvala || |- | 124 || [[Зубне|Зýбне]] || Zubné || |- | 125 || [[Ігляны|Ігля́ны]] || Ihľany || <ref>(стара назва Годермарк)</ref> |- | 126 || [[Іновець|Íновець]] || Inovce || |- | 127 || [[Калинів|Кали́нів]] || Kalinov || |- | 128 || [[Кална Розтока|Кáлна Рóзтока]] || Kalná Roztoka || |- | 129 || [[Калный]] || Kalný || |- | 130 || [[Камюнка|Камю́нка]] || Kamienka || |- | 131 || [[Камінна Поруб|Камíнна Пóруб]] || Kamenná Poruba || |- | 132 || [[Капішова|Капішóва]] || Kapišová || |- | 133 || [[Кечківцї|Кечкíвцї]] || Kečkovce || |- | 134 || [[Кыёв|Кы́ёв]] || Kyjov || |- | 135 || [[Кленова|Кленóва]] || Klenová || |- | 136 || [[Кобылніця|Кобы́лніця]] || Kobylnice || |- | 137 || [[Кожаны|Кожáны]] || Kožany || |- | 138 || [[Кожухівцї|Кожухíвцї]] || Kožuchovce || |- | 139 || [[Койшів|Кóйшів]] || Kojšov || |- | 140 || [[Ковбасов|Ковбасóв]] || Kolbasov || |- | 141 || [[Колбівцї|Колбíвцї]] || Kolbovce || |- | 142 || [[Колоніця|Колонíця]] || Kolonica || |- | 143 || [[Конюш|Кóнюш]] || Koňuš || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 144 || [[Коріївцї|Корії́вцї]] || Korejovce || <ref>(стара назва Кореї́вцї)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 145 || [[Коромля|Корóмля]] || Koromľa || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 146 || [[Корункова|Корункóва]] || Korunková || |- | 147 || [[Крайня Быстра|Крáйня Бы́стра]] || Krajná Bystrá || |- | 148 || [[Крайня Поляна|Крáйня Пóляна]] || Krajná Poľana || |- | 149 || [[Крайня Порубка|Крáйня Пóрубка]] || Krajná Porúbka || |- | 150 || [[Крайнє Чорне|Крáйнє Чóрне]] || Krajné Čierne || |- | 151 || [[Красный Брід|Крáсный Брід]] || Krásny Brod || |- | 152 || [[Кремна|Крéмна]] || Kremná || |- | 153 || [[Крива Олька|Кри́ва Óлька]] || Krivá Oľka || <ref>(днесь часть села [[Олька|Óлька]])</ref> |- | 154 || [[Криве|Кри́ве]] || Krivé || |- | 155 || [[Крижы|Кри́жы]] || Kríže || |- | 156 || [[Кришлівцї|Кришлíвцї]] || Krišlovce || {{efn|У „„Правилах русиньского правопису“ (2019) ся уваджать несправна назва „Кришківцї“. Тота форма є чісто друкованов хыбов ([[переклеп]]ом), при котрой было букву „л“ трафунком замінено буквов „к“. Реална історічна і фонетічна справна назва села походить зо словеньского оріґіналу „Krišľovce“ і має звучати як „Кришлівцї“. Вшыткы одводжены формы, створены з несправного корїня, суть зато тыж несправны і взникли механічным копірованём той друкованой хыбы.}} |- | 157 || [[Кружлїв|Крýжлїв]] || Kružlov || |- | 158 || [[Кружлёва|Кружлё́ва]] || Kružlová || |- | 159 || [[Кружлївска Гута|Кружлї́вска Гýта]] || Kružlovská Huta || <ref>(днесь містна часть села [[Кружлїв|Крýжлїв]])</ref> |- | 160 || [[Крушынець|Крушы́нець]] || Kružinec || |- | 161 || [[Куримка|Кури́мка]] || Kurimka || |- | 162 || [[Курів|Кýрів]] || Kurov || |- | 163 || [[Кусин (Словеньско)|Кýсин]]|| Kusín || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 164 || [[Ладомиров|Ладоми́ров]] || Ladomirov || |- | 165 || [[Ладомирова|Ладоми́рова]] || Ladomirová || |- | 166 || [[Лачнів|Лáчнів]] || Lačnov || |- | 167 || [[Леґнава|Леґнáва]] || Legnava || |- | 168 || [[Лекарівцї|Лекарíвцї]] || Lekárovce || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 169 || [[Ленартів|Ленáртів]] || Lenartov || |- | 170 || [[Липова (окрес Бардеёв)|Липóва]]|| Lipová || |- | 171 || [[Литманова|Литманóва]] || Litmanová || |- | 172 || [[Лївів|Лї́вів]] || Livov || |- | 173 || [[Лївівска Гута|Лї́вівска Гýта]] || Livovská Huta || |- | 174 || [[Ломне|Лóмне]] || Lomné || |- | 175 || [[Луків (окрес Бардеёв)|Лýків]]|| Lukov || |- | 176 || [[Лютина|Люти́на]] || Ľutina || |- | 177 || [[Маківцї|Макíвцї]] || Makovce || |- | 178 || [[Мала Дрїчна|Малá Дрї́чна]] || Malá Driečna || <ref name="Vladiča"/> |- | 179 || [[Мала Поляна|Малá Пóляна]] || Malá Poľana || |- | 180 || [[Мала Франкова|Малá Франкóва]] || Malá Franková || |- | 181 || [[Малый Буковець|Малы́й Бýковець]] || Malý Bukovec || <ref name="Bukovce"/> |- | 182 || [[Малый Липник|Малы́й Ли́пник]] || Malý Lipník || |- | 183 || [[Малый Сулин|Малы́й Сýлин]] || Malý Sulín || <ref name="Sulín"/> |- | 184 || [[Малы Сташківцї|Малы́ Сташкíвцї]] || Malé Staškovce || <ref name="Staškovce"/> |- | 185 || [[Мальців|Мáльців]] || Malcov || |- | 186 || [[Матівцї|Матíвцї]] || Maťovce || |- | 187 || [[Матысова|Матысóва]] || Matysová || |- | 188 || [[Матяшка|Матя́шка]] || Matiaška || |- | 189 || [[Машківцї|Машкíвцї]] || Maškovce || |- | 190 || [[Медведже|Медвéдже]] || Medvedie || |- | 191 || [[Меджібродя|Меджібрóдя]] || Medzibrodie || |- | 192 || '''[[Меджілабірцї|Меджілáбірцї]]''' || '''Medzilaborce''' || <ref>(тыж Лáборець)</ref> |- | 193 || [[Миклушівцї|Миклушíвцї]] || Miklušovce || |- | 194 || [[Микова|Микóва]] || Miková || |- | 195 || [[Микулашова|Микулашóва]] || Mikulášová || <ref>(стара назва Никлё́ва)</ref> |- | 196 || [[Минївцї|Минї́вцї]] || Miňovce || |- | 197 || [[Мироля|Мирóля]] || Miroľa || |- | 198 || [[Михайлёв|Михайлё́в]] || Michajlov || |- | 199 || [[Мільпош|Мíльпош]] || Milpoš || |- | 200 || [[Млинарівцї|Млинарíвцї]] || Mlynárovce || |- | 201 || [[Мнішок над Попрадом|Мнíшок над Пóпрадом]] || Mníšek nad Popradom || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 202 || [[Мразівцї|Мразíвцї]] || Mrázovce || |- | 203 || [[Нехваль Полянкы|Нехвáль Пóлянкы]] || Nechválova Polianka || |- | 204 || [[Нижнє Збійне|Ни́жнє Збíйне]] || Nižné Zbojné || <ref name="Zbojné"/> |- | 205 || [[Нижнє Нїмецьке|Ни́жнє Нї́мецьке]] || Nižné Nemecké || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 206 || [[Нижнї Репашы|Ни́жнї Репáшы]] || Nižné Repaše || |- | 207 || [[Нижнї Словінкы|Ни́жнї Словíнкы]] || Nižné Slovinky || <ref name="Slovinky"/> |- | 208 || [[Нижнї Чабины|Ни́жнї Чаби́ны]] || Nižné Čabiny || <ref name="Čabiny"/> |- | 209 || [[Нижнїй Верлих|Ни́жнїй Вéрлих]] || Vyšný Orlík || <ref>(стара назва Ни́жнїй Óрлик)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 210 || [[Нижнїй Комарник|Ни́жнїй Комáрник]] || Nižný Komárnik || |- | 211 || [[Нижнїй Мирошів|Ни́жнїй Ми́рошів]] || Nižný Mirošov || |- | 212 || [[Нижнїй Тварожець|Ни́жнїй Тварóжець]] || Nižný Tvarožec || |- | 213 || [[Нижня Владыча|Ни́жня Влады́ча]] || Nižná Vladiča || <ref name="Vladiča"/><ref name="NARIADENIE"/> |- | 214 || [[Нижня Ольшава|Ни́жня Ольшáва]] || Nižná Oľšava || |- | 215 || [[Нижня Писана|Ни́жня Пи́сана]] || Nižná Pisaná || |- | 216 || [[Нижня Полянка|Ни́жня Пóлянка]] || Nižná Polianka || |- | 217 || [[Нижня Радвань|Ни́жня Рáдвань]] || Nižná Radvaň || <ref name="Radvaň"/> |- | 218 || [[Нижня Яблінка|Ни́жня Я́блінка]] || Nižná Jablonka || |- | 219 || [[Нижня Ядлова|Ни́жня Ядлóва]] || Nižná Jedľová || |- | 220 || [[Нова Полянка (окрес Свідник)|Новá Пóлянка]]|| Nová Polianka || |- | 221 || [[Новоселіця|Новосéліця]] || Nová Sedlica || |- | 222 || [[Няґів|Ня́ґів]] || Ňagov || |- | 223 || [[Обручне|Обрýчне]] || Obručné || |- | 224 || [[Олейників|Олéйників]] || Olejníkov || |- | 225 || [[Олька|Óлька]] || Oľka || |- | 226 || [[Ондавка (окрес Бардеёв)|Ондáвка]]|| Ondavka || |- | 227 || [[Орлів|Орлíв]] || Orlov || |- | 228 || [[Ортутова|Ортутóва]] || Ortúťová || |- | 229 || [[Орябина|Оряби́на]] || Jarabina || |- | 230 || [[Осадне|Осáдне]] || Osadné || <ref>(стара назва Телéпівцї)</ref> |- | 231 || [[Остурня|Остýрня]] || Osturňa || |- | 232 || [[Пакостів|Пáкостів]] || Pakostov || |- | 233 || [[Паризівцї|Пари́зівцї]] || Parihuzovce || |- | 234 || [[Пача|Пáча]] || Pača || |- | 235 || [[Петеївцї|Петеї́вцї]] || Petejovce || |- | 236 || [[Пыхнї|Пыхнї́]] || Pichne || |- | 237 || [[Пискурівцї|Пискурíвцї]] || Piskorovce || |- | 238 || [[Підгородь|Пíдгородь]] || Podhoroď || |- | 239 || [[Пітрова|Пітрóва]] || Petrová || |- | 240 || [[Полата|Полáта]] || Poľata || |- | 241 || [[Попроч|Пóпроч]] || Podproč || <ref>(днесь часть села [[Вільшавіця|Вільшáвіця]])</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 242 || [[Порач|Пóрач]] || Poráč || |- | 243 || [[Поруба під Вігорлатом|Пóруба під Вігорлáтом]] || Poruba pod Vihorlatom || |- | 244 || [[Порубка (окрес Гуменне)|Пóрубка]]|| Porúbka || |- | 245 || [[Потокы|Пóтокы]] || Potoky || |- | 246 || [[Потічкы|Пóтічкы]] || Potôčky || |- | 247 || [[Праврівцї|Праврíвцї]] || Pravrovce || <ref>(днесь часть села [[Репеїв|Репеї́в]])</ref> |- | 248 || [[Прикра|При́кра]] || Príkra || |- | 249 || [[Прислоп|При́слоп]] || Príslop || |- | 250 || [[Притуляны|Притуля́ны]] || Prituľany || |- | 251 || [[Просачів|Просáчів]] || Prosačov || |- | 252 || '''[[Пряшів|Пря́шів]]''' || '''Prešov''' || |- | 253 || [[Пстрина|Пстри́на]] || Pstriná || |- | 254 || [[Пусте Поле|Пустé Пóле]] || Pusté Pole || |- | 255 || [[Пчолине|Пчоли́не]] || Pčoliné || |- | 256 || [[Радвань над Лабірцём|Рáдвань над Лáбірцём]] || Radvaň nad Laborcom || |- | 257 || [[Раківчік|Ракíвчік]] || Rakovčík || |- | 258 || [[Рафаївцї|Рафаї́вцї]] || Rafajovce || |- | 259 || [[Реґетівка|Реґетíвка]] || Regetovka || |- | 260 || [[Ременины|Ремени́ны]] || Remeniny || |- | 261 || [[Ренчішів|Ренчíшів]] || Renčišov || |- | 262 || [[Репеїв|Репеї́в]] || Repejov || |- | 263 || [[Рівне (Словеньско)|Рíвне]] || Rovné || |- | 264 || [[Рогожник|Рогóжник]] || Rohožník || |- | 265 || [[Розтокы|Рóзтокы]] || Roztoky || |- | 266 || [[Рокытів коло Бардеёва|Рокы́тів коло Бардеё́ва]] || Rokytov || |- | 267 || [[Рокытів коло Гуменного|Рокы́тів коло Гумéнного]] || Rokytov pri Humennom || |- | 268 || [[Рокытівцї|Рокы́тівцї]] || Rokytovce || |- | 269 || [[Рошківцї|Рошкíвцї]] || Roškovce || |- | 270 || [[Рунина|Рунинá]] || Runina || |- | 271 || [[Русков|Рýсков]] || Ruskov || |- | 272 || [[Руська Быстра|Рýська Бы́стра]] || Ruská Bystrá || |- | 273 || [[Руська Волова|Рýська Волóва]] || Ruská Volová || |- | 274 || [[Руська Воля|Рýська Вóля]] || Ruská Voľa || |- | 275 || [[Руська Воля над Попрадом|Рýська Вóля над Пóпрадом]] || Ruská Voľa nad Popradom || |- | 276 || [[Руська Кайня|Рýська Кáйня]] || Ruská Kajňa || |- | 277 || [[Руська Нова Весь|Рýська Новá Весь]] || Ruská Nová Ves || |- | 278 || [[Руська Поруба|Рýська Пóруба]] || Ruská Poruba || |- | 279 || [[Руське|Рýське]] || Ruské || |- | 280 || [[Руськы Пекляны|Рýськы Пекля́ны]] || Ruské Pekľany || <ref name>(днесь часть села [[Любовець|Лю́бовець]])</ref> |- | 281 || [[Руськый Грабовець|Рýськый Грáбовець]] || Ruský Hrabovec || |- | 282 || [[Руськый Казимір|Рýськый Казимíр]] || Vyšný Kazimír || |- | 283 || [[Руськый Кручів|Рýськый Крýчів]] || Kručov || |- | 284 || [[Руськый Поток|Рýськый Пóток]] || Ruský Potok || <ref>(стара назва Рýськый Пóтік)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 285 || [[Ряшів|Ря́шів]] || Rešov || |- | 286 || [[Светліцї|Свéтліцї]] || Svetlice || <ref>(стара назва Вилáґы)</ref> |- | 287 || '''[[Свідник|Свíдник]]''' || '''Svidník''' || |- | 288 || [[Свидничка|Свидни́чка]] || Svidnička || <ref>(стара назва Свіднíчка)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 289 || [[Словінкы|Словíнкы]] || Slovinky || |- | 290 || [[Смулник|Смýлник]] || Smolník || |- | 291 || [[Снаків|Снáків]] || Snakov || |- | 292 || '''[[Снина|Сни́на]]''' || '''Snina''' || |- | 293 || [[Собранцї|Сóбранцї]] || Sobrance || |- | 294 || [[Собош|Сóбош]] || Soboš || |- | 295 || [[Солник|Сóлник]] || Solník || |- | 296 || [[Сорочін|Сорóчін]] || Stročín || |- | 297 || '''[[Стара Любовня|Стáра Любóвня]]''' || '''Stará Ľubovňa''' || |- | 298 || [[Старина|Старинá]] || Starina || |- | 299 || [[Сташківцї|Сташкíвцї]] || Staškovce || |- | 300 || [[Стащін|Стащíн]] || Stakčín || |- | 301 || [[Стащіньска Розтока|Стащíньска Рóзтока]] || Stakčínska Roztoka || |- | 302 || [[Стебник|Стéбник]]|| Stebník || |- | 303 || [[Стебницька Гута|Стéбницька Гýта]] || Stebnícka Huta || |- | 304 || [[Стерківцї|Стеркíвцї]] || Sterkovce || <ref>(днесь часть села [[Чабалівцї|Чабалíвцї]])</ref> |- | 305 || [[Страняны|Страня́ны]] || Stráňany || <ref>(стара назва Фóльварк)</ref> |- | 306 || [[Стриговець|Стри́говець]] || Strihovce || <ref>(містна назва Стри́вець)</ref> |- | 307 || '''[[Стропків|Стрóпків]]''' || '''Stropkov''' || |- | 308 || [[Стружніця|Стружнíця]] || Ostrožnica || |- | 309 || [[Суків|Сýків]] || Sukov || |- | 310 || [[Сулин|Сýлин]] || Sulín || |- | 311 || [[Суха|Сýха]] || Suchá || <ref name="Vladiča"/> |- | 312 || [[Телґарт|Тéлґарт]] || Telgárt || |- | 313 || [[Токаїк|Токáїк]] || Tokajík || |- | 314 || [[Тополя|Топóля]] || Topoľa || |- | 315 || [[Торискы|Тори́скы]] || Torysky || |- | 316 || [[Угорна|Угóрна]] || Úhorná || |- | 317 || [[Удол|У́дол]] || Údol || <ref>(стара назва У́як)</ref> |- | 318 || [[Уліч Кривый|У́ліч Кри́вый]] || Uličské Krivé || |- | 319 || [[Фалкушівцї|Фалкушíвцї]] || Falkušovce || |- | 320 || [[Фіяш|Фíяш]] || Fijaš || |- | 321 || [[Фрічка|Фрíчка]] || Frička || |- | 322 || [[Хмелёва|Хмелё́ва]] || Chmeľová || |- | 323 || [[Хоньковцї|Хóньковцї]] || Choňkovce || |- | 324 || [[Цернина|Церни́на]] || Cernina || |- | 325 || [[Циґелка|Циґéлка]] || Cigeľka || |- | 326 || [[Циґла|Ци́ґла]] || Cigeľ || |- | 327 || [[Чабалівцї|Чабалíвцї]] || Čabalovce || |- | 328 || [[Чабины|Чаби́ны]] || Čabiny || |- | 329 || [[Чертіжне|Чертíжне]] || Čertižné || |- | 330 || [[Чірч]] || Čirč || |- | 331 || [[Чукалівцї|Чукалíвцї]] || Čukalovce || |- | 332 || [[Шамброн|Шáмброн]] || Šambron || |- | 333 || [[Шандал|Шáндал]] || Šandal || |- | 334 || [[Шапінець|Шапíнець]] || Šapinec || <ref>(днесь часть села [[Округле|О́кругле]])</ref> |- | 335 || [[Шарбів|Шáрбів]] || Šarbov || |- | 336 || [[Шарішске Чорне|Шарíшске Чóрне]] || Šarišské Čierne || |- | 337 || [[Шарішскый Щавник|Шарíшскый Щáвник]] || Šarišský Štiavnik || |- | 338 || [[Шарішске Ястрабя|Шарíшске Я́страбя]] || Šarišské Jastrabie || <ref>(містна назва Я́стреб)</ref> |- | 339 || [[Шашова|Шашóва]] || Šašová || |- | 340 || [[Шеметківцї|Шеметкíвцї]] || Šemetkovce || |- | 341 || [[Шмыґовець|Шмы́ґовець]] || Šmigovec || |- | 342 || [[Штельбах|Штéльбах]] || Tichý Potok || <ref>(стара назва Ти́хый Пóтік)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 343 || [[Штефурів|Штефýрів]] || Štefurov || |- | 344 || [[Шунява|Шýнява]] || Šuňava || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 345 || [[Юркова Воля|Юркóва Вóля]] || Jurkova Voľa || |- | 346 || [[Юскова Воля|Ю́скова Вóля]] || Juskova Voľa || |- | 347 || [[Якубяны|Якубя́ны]] || Jakubany || |- | 348 || [[Якушівцї|Якушíвцї]] || Jakušovce || |- | 349 || [[Ялинка|Яли́нка]] || Jedlinka || <ref>(стара назва Яли́нкы)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 350 || [[Ялова|Ялóва]] || Jalová || |} == Позначкы == {{notelist}} == Референції == {{референції}} == Література == * [[Анна Плїшкова|Плїшкова, А.]], [[Кветослава Копорова|Копорова, К.]], [[Василь Ябур|Ябур, В.]] і кол. Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником. – [[Пряшів]]: [[Пряшівска універзіта]], 2019. – С. 521-542 – 544 с. – ISBN 978-80-555-2323-1 * [[Юрій Панько|Панько, Ю.]] Словацько-русиньскый словник. Друга часть П - Ж. – [[Пряшів]]: [[Русиньска оброда на Словеньску]], 2015. – С. 918-927 – 928 с. – ISBN 978-80-89755-05-9 e2agdejypp3c50u2hhk6rvgdibuuxgc 168486 168483 2026-08-20T18:40:21Z Halajkovič 33393 168486 wikitext text/x-wiki {{Поз. тыж|Русины на Словеньску|русиньскый язык на Словеньску}} В тім списку є уведженых 340{{efn|З цїлковой кількости 340 сел было 325 сел перевзятых із словника „Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником“ (2019). Цїлково словник обсягує 335 приналежных записів, але по вылучіню 9 окресных міст і єдного технічного дуплікату (село [[Пітрова]] є там уведжена двараз) зіставать рівно 325 унікатных назв сел. Далшых 14 сел было доповненых на основі „Словацько-русиньского словника“ [[Юрій Панько|Юрія Панька]] (2015). Єдна адміністратівна часть села ([[Попроч]]) была придана на основі Наряджіня влады Словеньской републікы ч. 35/2023 Зб. з.}} сел (в тім чіслї адміністратівных частей) на [[Словеньско|Словеньску]], в котрых компактно жыють або в минулости жыли [[Русины]]. Офіціалный статус і право на хоснованя языків народностных меншын выпливать переважно з Наряджіня влады Словеньской републікы ч. 221/1999 Зб. з., котрым быв выданый список сел, в котрых жыє якнайменше 20% обывателїв приналежачіх к народностній меншынї.<ref>{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/1999/221 | title = Nariadenie vlády SR č. 221/1999 Z. z., ktorým sa vydáva zoznam obcí, v ktorých občania SR patriaci k národnostnej menšine tvoria najmenej 20 % obyvateľstva | date = 1999 | publisher = Slov-lex (Ministerstvo spravodlivosti SR) | accessdate = 2025-11-22 | language = sk | ref = {{subst:refn|name=221/1999|group=lower-alpha}}}}</ref> Тото наряджіня было доповнене наряджінём влады Словеньской републікы ч. 534/2011 Зб. з. о означіню сел в языках народностных меншын.<ref>{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/2011/534/20120101 | title = Nariadenie vlády SR č. 534/2011 Z. z., ktorým sa mení a dopĺňa nariadenie vlády SR č. 221/1999 Z. z. | date = 2011 | publisher = Slov-lex (Ministerstvo spravodlivosti SR) | accessdate = 2025-11-22 | language = sk | ref = {{subst:refn|name=534/2011|group=lower-alpha}}}}</ref> Новелізація платить од 1. януара 2012. Список сел уведженый у „Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником“ (2019) выходить таксамо з діалектолоґічных робот лінґвістів, котры в минулости записовали, штудовали і научно описовали діалекты [[Русины на Словеньску|Русинів на Словеньску]] і їх характерістічны знакы зафіксовали в атласах.{{efn|Іде о тых роботах: Ганудель, З.: ''Лінгвістичний атлас українських говорів Східної Словаччини. 3 томи''. Братислава – Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво, Відділ української літератури, 1981 – 1989; Prešov: Vydavateľstvo Exco, 2001; Латта, В.: ''Атлас українських говорів Східної Словаччини''. Братислава – Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво, Відділ української літератури, 1991.}}<ref>{{cite book | author = Fedák, M. | display-authors = etal | title = Pravidlá rusínskeho pravopisu s ortografickým a gramatickým slovníkom | year = 1995 | publisher = Prešovská univerzita v Prešove | location = Prešov | isbn = 80-86252-00-0 | language = rue | ref = {{subst:refn|name=Pravidla1995|group=lower-alpha}}}}</ref> На основі того список сел уведженых у „Правилах русиньского правопису“ є векшый у порівнаню з наряджінём влады Словеньской републікы ч. 221/1999 Зб. з., бо фіксує і села, в котрых в минулости компактно і в домінантній мірї жыли Русины. Треба зазначіти, же значна часть тых сел прошла в сучасности силнов або повнов словакізаціёв. Їх заряджіня до списку выходить з їх історічного походжіня і приналежности к автохтонному русиньскому етнокултурному ареалу, котрый зазначіли языкознателї почас експедіції в другій половинї 20. стороча. Список обсягує таксамо села з первістным русиньскым жытельством, котры в 20. сторочу з обєктівных прічін заникли{{efn|(села Стариньской долины, область Блажова, Домашы)}} або ся споїли з прилеглым селом або містом, ці мають днесь статус адміністратівной части села/міста ({{lang-sk|časť obce}}). Дакотры назвы сел были доповнены подля „Словацько-русиньского словника“ [[Юрій Панько|Юрія Панька]] (2012–2015). В списку уведжены тыж назвы 9 окресных міст [[Пряшівскый край|Пряшівского краю]] (означены товстым шріфтом), главно тых [[окрес]]ів, у котрых компактно жыють Русины а їх назвы ся часто вжывають у розлічных публікаціях выдаваных в [[Русиньскый язык|русиньскім языку]]. == Села і міста == {| class="wikitable sortable" ! № !! Русиньска назва !! Словеньска назва !! Референції |- | 1 || [[Адідовцї|Адíдовцї]] || Adidovce || <ref name="Panko_Dodatok">Панько, Ю. Словацько-русиньскый словник. Друга часть П - Ж. – Пряшів, 2015. – С. 918–927.</ref> |- | 2 || [[Андріёва|Андріё́ва]] || Andrejová || |- | 3 || [[Баєрівцї|Баєрíвцї]] || Bajerovce || |- | 4 || [[Баньске|Бáньске]] || Banské || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 5 || '''[[Бардеёв|Бардеё́в]]''' || '''Bardejov''' || |- | 6 || [[Башківцї (окрес Собранцї)|Башкíвцї]] || Baškovce || |- | 7 || [[Белеївцї|Белеї́вцї]] || Belejovce || |- | 8 || [[Бенядиківцї|Бенядикíвцї]] || Beňadikovce || |- | 9 || [[Бенятина|Беня́тина]] || Beňatina || |- | 10 || [[Березовець|Березóвець]] || Berezovec || |- | 11 || [[Берестів над Лабірцём|Бéрeстів над Лáбірцём]] || Brestov nad Laborcom || |- | 12 || [[Бехерів|Бехéрів]] || Becherov || |- | 13 || [[Быстре|Бы́стре]] || Bystré || <ref>стара назва Быстра</ref><ref name="NARIADENIE">{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/2023/35 | title = Nariadenie vlády SR č. 35/2023 Z. z. o zozname obcí s národnostnou menšinou (15 %) | date = 2023-01-25 | publisher = Slov-Lex | accessdate = 2025-11-24 | language = sk}}</ref> |- | 14 || [[Біловежа|Біловéжа]] || Biloveža || |- | 15 || [[Бжаны|Бжáны]] || Bžany || |- | 16 || [[Блажів|Блáжів]] || Blažov || <ref>(днесь часть села Штéльбах)</ref> |- | 17 || [[Боґлярка|Боґля́рка]] || Bogliarka || |- | 18 || [[Бодружал|Бодружáл]] || Bodružal || |- | 19 || [[Бокша|Бóкша]] || Bokša || |- | 20 || [[Борів|Бóрів]] || Borov || <ref name="Medzilaborce">(днесь часть міста [[Меджілабірцї|Меджілáбірцї]])</ref> |- | 21 || [[Брежаны|Брежáны]] || Brežany || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 22 || [[Брезнічка|Брезнíчка]] || Breznička || |- | 23 || [[Брезовка|Брезóвка]] || Brezovka || |- | 24 || [[Брусніця|Бруснíця]] || Brusnica || |- | 25 || [[Буківцї (окрес Стропков)|Букíвцї]] || Bukovce || |- | 26 || [[Вавринець|Ваври́нець]] || Vavrinec || |- | 27 || [[Ваґринець|Ваґри́нець]] || Vagrinec || |- | 28 || [[Валентівцї|Валентíвцї]] || Valentovce || |- | 29 || [[Валяшківцї|Валя́шківцї]] || Valáškovce || <ref>(днесь воєньскый обвод)</ref> |- | 30 || [[Вальків|Валькíв]] || Valkov || |- | 31 || [[Вальківцї|Валькíвцї]] || Valkovce || |- | 32 || [[Вапеник|Вапéник]] || Vápeník || |- | 33 || [[Варадка|Варáдка]] || Varadka || |- | 34 || [[Варїхівцї|Варїхíвцї]] || Varhaňovce || |- | 35 || [[Велика Дрїчна|Вели́ка Дрї́чна]] || Veľká Driečna || <ref name="Vladiča">(днесь часть села [[Владыча|Влады́ча]])</ref> |- | 36 || [[Велика Поляна|Вели́ка Пóляна]] || Veľká Poľana || |- | 37 || [[Великы Сташківцї|Вели́кы Сташкíвцї]] || Veľké Staškovce || <ref name="Staškovce">(днесь часть села [[Сташківцї|Сташкíвцї]])</ref> |- | 38 || [[Великый Буковець|Вели́кый Букóвець]] || Veľký Bukovec || <ref name="Bukovce">(днесь часть села [[Буківцї (окрес Стропков)|Букíвцї]])</ref> |- | 39 || [[Великый Сулин|Вели́кый Сýлин]] || Veľký Sulín || <ref name="Sulín">(днесь часть села [[Сулин|Сýлин]])</ref> |- | 40 || [[Великый Липник|Вели́кый Ли́пник]] || Veľký Lipník || |- | 41 || [[Великый Русков|Вели́кый Рýсков]] || Veľký Ruskov || <ref>(днесь часть села [[Новый Русков|Новы́й Рýсков]])</ref> |- | 42 || [[Вільшавіця|Вільшáвіця]] || Oľšavica || <ref>(стара назва Ольшáвіця)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 43 || [[Вільшавка|Вільшáвка]] || Oľšavka || <ref>(стара назва Ольшáвка)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 44 || [[Высланка|Выслáнка]] || Výslanka || |- | 45 || [[Выслава|Выслáва]] || Výslava || |- | 46 || [[Выдрань|Вы́дрань]] || Vidraň || <ref name="Medzilaborce"/> |- | 47 || [[Викроп|Ви́кроп]] || Výkrop || <ref>(стара назва Вы́кріп)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 48 || [[Вырава|Вырáва]] || Výrava || |- | 49 || [[Вышынків|Вышынкíв]] || Oľšinkov || <ref>(стара назва Ольшынкíв)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 50 || [[Вышківцї|Вышкíвцї]] || Vyškovce || |- | 51 || [[Вышнє Збійне|Вы́шнє Збíйне]] || Vyšné Zbojné || <ref name="Zbojné">(днесь часть села [[Збійне|Збíйне]])</ref> |- | 52 || [[Вышнї Репашы|Вы́шнї Репáшы]] || Vyšné Repaše || |- | 53 || [[Вышнї Словінкы|Вы́шнї Словíнкы]] || Vyšné Slovinky || <ref name="Slovinky">(днесь часть села [[Словінкы|Словíнкы]])</ref> |- | 54 || [[Вышнї Чабины|Вы́шнї Чаби́ны]] || Vyšné Čabiny || <ref name="Čabiny">(днесь часть села [[Чабины|Чаби́ны]])</ref> |- | 55 || [[Вышнїй Верлих|Вы́шнїй Вéрлих]] || Vyšný Orlík || <ref>(стара назва Вы́шнїй Óрлик)</ref> |- | 56 || [[Вышнїй Грабовець|Вы́шнїй Грáбовець]] || Vyšný Hrabovec || |- | 57 || [[Вышнїй Комарник|Вы́шнїй Комáрник]] || Vyšný Komárnik || |- | 58 || [[Вышнїй Мирошів|Вы́шнїй Ми́рошів]] || Vyšný Mirošov || |- | 59 || [[Вышнїй Тварожець|Вы́шнїй Тварóжець]] || Vyšný Tvarožec || |- | 60 || [[Вышня Владыча|Вы́шня Влады́ча]] || Vyšná Vladiča || <ref name="Vladiča"/> |- | 61 || [[Вышня Ольшава|Вы́шня Ольшáва]] || Vyšná Oľšava || |- | 62 || [[Вышня Писана|Вы́шня Писáна]] || Vyšná Pisaná || |- | 63 || [[Вышня Полянка|Вы́шня Пóлянка]] || Vyšná Polianka || |- | 64 || [[Вышня Радвань|Вы́шня Рáдвань]] || Vyšná Radvaň || <ref name="Radvaň">(днесь часть села [[Радвань над Лабірцём|Рáдвань над Лáбірцём]])</ref> |- | 65 || [[Вышня Яблінка|Вы́шня Я́блінка]] || Vyšná Jablonka || |- | 66 || [[Вышня Ядлова|Вы́шня Ядлóва]] || Vyšná Jedľová || |- | 67 || [[Владыча|Влады́ча]] || Vladiča || |- | 68 || [[Влыч|Влы́ч]] || Ulič || <ref>(стара назва У́ліч)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 69 || [[Войтівцї|Войтíвцї]] || Vojtovce || |- | 70 || [[Воліця|Волíця]] || Volica || |- | 71 || '''[[Вранов над Топлёв|Врaнóв над Тóплёв]]''' || '''Vranov nad Topľou''' || |- | 72 || [[Вубля|Вýбля]] || Ubľa || |- | 73 || [[Габура|Габýра]] || Habura || |- | 74 || [[Гавай|Гáвай]] || Havaj || |- | 75 || [[Гажлин|Гáжлин]] || Hažlín || |- | 76 || [[Гайтівка|Гайтíвка]] || Hajtovka || |- | 77 || [[Ганіґовцї|Ганіґóвцї]] || Hanigovce || |- | 78 || [[Гачава|Гачáва]] || Hačava || |- | 79 || [[Галиґівцї|Галиґíвцї]] || Haligovce || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 80 || [[Гелцманівцї|Гелцманíвцї]] || Helcmanovce || |- | 81 || [[Гнойне|Гнóйне]] || Hnojné || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 82 || [[Гінківцї|Гінкíвцї]] || Hunkovce || <ref>(стара назва Гункíвцї)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 83 || [[Городиско|Городи́скo]] || Hradisko || |- | 84 || [[Гостовіцї|Гостóвіцї]] || Hostovice || |- | 85 || [[Грабівчік|Грáбівчік]] || Hrabovčík || |- | 86 || [[Грабова Розтока|Грáбова Рóзтока]] || Hrabová Roztoka || |- | 87 || [[Грабске|Грáбске]] || Hrabské || |- | 88 || [[Гранічне|Гранíчне]] || Hraničné || |- | 89 || '''[[Гуменне|Гумéнне]]''' || '''Humenné''' || |- | 90 || [[Гуменьскый Рокытів|Гумéньскый Рокы́тів]] || Humenský Rokytov || <ref name="Rokytov pri Humennom">(днесь часть села [[Рокытів коло Гуменного|Рокы́тів коло Гумéнного]])</ref> |- | 91 || [[Гусак (окрес Собранцї)|Гусáк]] || Husák || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 92 || [[Гутка|Гýтка]] || Hutka || |- | 93 || [[Ґаболтів|Ґабóлтів]] || Gaboltov || |- | 94 || [[Ґаврянець|Ґавря́нець]] || Gavartov || |- | 95 || [[Ґералтів|Ґерáлтів]] || Geraltov || |- | 96 || [[Ґерлахів (окрес Бардеёв)|Ґерлáхів]] || Gerlachov || |- | 97 || [[Ґрибів|Ґри́бів]] || Hribov || |- | 98 || [[Давидів|Дави́дів]] || Davidov || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 99 || [[Дара|Дáра]] || Dara || |- | 100 || [[Детрик|Дéтрик]] || Detrík || |- | 101 || [[Дїдачів|Дїдáчів]] || Dedinka || |- | 102 || [[Доброслава|Доброслáва]] || Dobroslava || |- | 103 || [[Долгоня|Долгóня]] || Dlhoňa || |- | 104 || [[Дрєніця|Дрєнíця]] || Drienica || <ref>(стара назва Шóма)</ref> |- | 105 || [[Дрїчна|Дрї́чна]] || Driečna || <ref name="Vladiča"/> |- | 106 || [[Дубинне|Дуби́нне]] || Dubinné || |- | 107 || [[Дубова|Дубóва]] || Dubová || |- | 108 || [[Дуброва (окрес Снина)|Дубрóва]] || Dúbrava || |- | 109 || [[Дуплин|Дýплин]] || Duplín || |- | 110 || [[Дячів|Дя́чів]] || Ďačov || |- | 111 || [[Дюрдёш|Дю́рдёш]] || Ďurďoš || |- | 112 || [[Дюркова|Дюркóва]] || Ďurková || |- | 113 || [[Жакарівцї|Жакарíвцї]] || Jakovany || |- | 114 || [[Жатківцї|Жаткíвцї]] || Žatkovce || |- | 115 || [[Завада|Завáда]] || Závada || |- | 116 || [[Завадка|Завáдка]] || Závadka || |- | 117 || [[Заводя|Зáводя]] || Závodie || <ref name="Sulín"/> |- | 118 || [[Збійне|Збíйне]] || Zbojné || |- | 119 || [[Збой]] || Zboj || |- | 120 || [[Зборів|Збóрів]] || Zborov || |- | 121 || [[Збудьска Біла|Збýдьска Бíла]] || Zbudská Belá || |- | 122 || [[Збудьскый Рокытів|Збýдьскый Рокы́тів]] || Zbudský Rokytov || <ref name="Rokytov pri Humennom"/> |- | 123 || [[Звала|Звáла]] || Zvala || |- | 124 || [[Зубне|Зýбне]] || Zubné || |- | 125 || [[Ігляны|Ігля́ны]] || Ihľany || <ref>(стара назва Годермарк)</ref> |- | 126 || [[Іновець|Íновець]] || Inovce || |- | 127 || [[Калинів|Кали́нів]] || Kalinov || |- | 128 || [[Кална Розтока|Кáлна Рóзтока]] || Kalná Roztoka || |- | 129 || [[Калный]] || Kalný || |- | 130 || [[Камюнка|Камю́нка]] || Kamienka || |- | 131 || [[Камінна Поруб|Камíнна Пóруб]] || Kamenná Poruba || |- | 132 || [[Капішова|Капішóва]] || Kapišová || |- | 133 || [[Кечківцї|Кечкíвцї]] || Kečkovce || |- | 134 || [[Кыёв|Кы́ёв]] || Kyjov || |- | 135 || [[Кленова|Кленóва]] || Klenová || |- | 136 || [[Кобылніця|Кобы́лніця]] || Kobylnice || |- | 137 || [[Кожаны|Кожáны]] || Kožany || |- | 138 || [[Кожухівцї|Кожухíвцї]] || Kožuchovce || |- | 139 || [[Койшів|Кóйшів]] || Kojšov || |- | 140 || [[Ковбасов|Ковбасóв]] || Kolbasov || |- | 141 || [[Колбівцї|Колбíвцї]] || Kolbovce || |- | 142 || [[Колоніця|Колонíця]] || Kolonica || |- | 143 || [[Конюш|Кóнюш]] || Koňuš || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 144 || [[Коріївцї|Корії́вцї]] || Korejovce || <ref>(стара назва Кореї́вцї)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 145 || [[Коромля|Корóмля]] || Koromľa || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 146 || [[Корункова|Корункóва]] || Korunková || |- | 147 || [[Крайня Быстра|Крáйня Бы́стра]] || Krajná Bystrá || |- | 148 || [[Крайня Поляна|Крáйня Пóляна]] || Krajná Poľana || |- | 149 || [[Крайня Порубка|Крáйня Пóрубка]] || Krajná Porúbka || |- | 150 || [[Крайнє Чорне|Крáйнє Чóрне]] || Krajné Čierne || |- | 151 || [[Красный Брід|Крáсный Брід]] || Krásny Brod || |- | 152 || [[Кремна|Крéмна]] || Kremná || |- | 153 || [[Крива Олька|Кри́ва Óлька]] || Krivá Oľka || <ref>(днесь часть села [[Олька|Óлька]])</ref> |- | 154 || [[Криве|Кри́ве]] || Krivé || |- | 155 || [[Крижы|Кри́жы]] || Kríže || |- | 156 || [[Кришлівцї|Кришлíвцї]] || Krišlovce || {{efn|У „„Правилах русиньского правопису“ (2019) ся уваджать несправна назва „Кришківцї“. Тота форма є чісто друкованов хыбов ([[переклеп]]ом), при котрой было букву „л“ трафунком замінено буквов „к“. Реална історічна і фонетічна справна назва села походить зо словеньского оріґіналу „Krišľovce“ і має звучати як „Кришлівцї“. Вшыткы одводжены формы, створены з несправного корїня, суть зато тыж несправны і взникли механічным копірованём той друкованой хыбы.}} |- | 157 || [[Кружлїв|Крýжлїв]] || Kružlov || |- | 158 || [[Кружлёва|Кружлё́ва]] || Kružlová || |- | 159 || [[Кружлївска Гута|Кружлї́вска Гýта]] || Kružlovská Huta || <ref>(днесь містна часть села [[Кружлїв|Крýжлїв]])</ref> |- | 160 || [[Крушынець|Крушы́нець]] || Kružinec || |- | 161 || [[Куримка|Кури́мка]] || Kurimka || |- | 162 || [[Курів|Кýрів]] || Kurov || |- | 163 || [[Кусин (Словеньско)|Кýсин]]|| Kusín || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 164 || [[Ладомиров|Ладоми́ров]] || Ladomirov || |- | 165 || [[Ладомирова|Ладоми́рова]] || Ladomirová || |- | 166 || [[Лачнів|Лáчнів]] || Lačnov || |- | 167 || [[Леґнава|Леґнáва]] || Legnava || |- | 168 || [[Лекарівцї|Лекарíвцї]] || Lekárovce || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 169 || [[Ленартів|Ленáртів]] || Lenartov || |- | 170 || [[Липова (окрес Бардеёв)|Липóва]]|| Lipová || |- | 171 || [[Литманова|Литманóва]] || Litmanová || |- | 172 || [[Лївів|Лї́вів]] || Livov || |- | 173 || [[Лївівска Гута|Лї́вівска Гýта]] || Livovská Huta || |- | 174 || [[Ломне|Лóмне]] || Lomné || |- | 175 || [[Луків (окрес Бардеёв)|Лýків]]|| Lukov || |- | 176 || [[Лютина|Люти́на]] || Ľutina || |- | 177 || [[Маківцї|Макíвцї]] || Makovce || |- | 178 || [[Мала Дрїчна|Малá Дрї́чна]] || Malá Driečna || <ref name="Vladiča"/> |- | 179 || [[Мала Поляна|Малá Пóляна]] || Malá Poľana || |- | 180 || [[Мала Франкова|Малá Франкóва]] || Malá Franková || |- | 181 || [[Малый Буковець|Малы́й Бýковець]] || Malý Bukovec || <ref name="Bukovce"/> |- | 182 || [[Малый Липник|Малы́й Ли́пник]] || Malý Lipník || |- | 183 || [[Малый Сулин|Малы́й Сýлин]] || Malý Sulín || <ref name="Sulín"/> |- | 184 || [[Малы Сташківцї|Малы́ Сташкíвцї]] || Malé Staškovce || <ref name="Staškovce"/> |- | 185 || [[Мальців|Мáльців]] || Malcov || |- | 186 || [[Матівцї|Матíвцї]] || Maťovce || |- | 187 || [[Матысова|Матысóва]] || Matysová || |- | 188 || [[Матяшка|Матя́шка]] || Matiaška || |- | 189 || [[Машківцї|Машкíвцї]] || Maškovce || |- | 190 || [[Медведже|Медвéдже]] || Medvedie || |- | 191 || [[Меджібродя|Меджібрóдя]] || Medzibrodie || |- | 192 || '''[[Меджілабірцї|Меджілáбірцї]]''' || '''Medzilaborce''' || <ref>(тыж Лáборець)</ref> |- | 193 || [[Миклушівцї|Миклушíвцї]] || Miklušovce || |- | 194 || [[Микова|Микóва]] || Miková || |- | 195 || [[Микулашова|Микулашóва]] || Mikulášová || <ref>(стара назва Никлё́ва)</ref> |- | 196 || [[Минївцї|Минї́вцї]] || Miňovce || |- | 197 || [[Мироля|Мирóля]] || Miroľa || |- | 198 || [[Михайлёв|Михайлё́в]] || Michajlov || |- | 199 || [[Мільпош|Мíльпош]] || Milpoš || |- | 200 || [[Млинарівцї|Млинарíвцї]] || Mlynárovce || |- | 201 || [[Мнішок над Попрадом|Мнíшок над Пóпрадом]] || Mníšek nad Popradom || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 202 || [[Мразівцї|Мразíвцї]] || Mrázovce || |- | 203 || [[Нехваль Полянкы|Нехвáль Пóлянкы]] || Nechválova Polianka || |- | 204 || [[Нижнє Збійне|Ни́жнє Збíйне]] || Nižné Zbojné || <ref name="Zbojné"/> |- | 205 || [[Нижнє Нїмецьке|Ни́жнє Нї́мецьке]] || Nižné Nemecké || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 206 || [[Нижнї Репашы|Ни́жнї Репáшы]] || Nižné Repaše || |- | 207 || [[Нижнї Словінкы|Ни́жнї Словíнкы]] || Nižné Slovinky || <ref name="Slovinky"/> |- | 208 || [[Нижнї Чабины|Ни́жнї Чаби́ны]] || Nižné Čabiny || <ref name="Čabiny"/> |- | 209 || [[Нижнїй Верлих|Ни́жнїй Вéрлих]] || Vyšný Orlík || <ref>(стара назва Ни́жнїй Óрлик)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 210 || [[Нижнїй Комарник|Ни́жнїй Комáрник]] || Nižný Komárnik || |- | 211 || [[Нижнїй Мирошів|Ни́жнїй Ми́рошів]] || Nižný Mirošov || |- | 212 || [[Нижнїй Тварожець|Ни́жнїй Тварóжець]] || Nižný Tvarožec || |- | 213 || [[Нижня Владыча|Ни́жня Влады́ча]] || Nižná Vladiča || <ref name="Vladiča"/><ref name="NARIADENIE"/> |- | 214 || [[Нижня Ольшава|Ни́жня Ольшáва]] || Nižná Oľšava || |- | 215 || [[Нижня Писана|Ни́жня Пи́сана]] || Nižná Pisaná || |- | 216 || [[Нижня Полянка|Ни́жня Пóлянка]] || Nižná Polianka || |- | 217 || [[Нижня Радвань|Ни́жня Рáдвань]] || Nižná Radvaň || <ref name="Radvaň"/> |- | 218 || [[Нижня Яблінка|Ни́жня Я́блінка]] || Nižná Jablonka || |- | 219 || [[Нижня Ядлова|Ни́жня Ядлóва]] || Nižná Jedľová || |- | 220 || [[Нова Полянка (окрес Свідник)|Новá Пóлянка]]|| Nová Polianka || |- | 221 || [[Новоселіця|Новосéліця]] || Nová Sedlica || |- | 222 || [[Няґів|Ня́ґів]] || Ňagov || |- | 223 || [[Обручне|Обрýчне]] || Obručné || |- | 224 || [[Олейників|Олéйників]] || Olejníkov || |- | 225 || [[Олька|Óлька]] || Oľka || |- | 226 || [[Ондавка (окрес Бардеёв)|Ондáвка]]|| Ondavka || |- | 227 || [[Орлів|Орлíв]] || Orlov || |- | 228 || [[Ортутова|Ортутóва]] || Ortúťová || |- | 229 || [[Орябина|Оряби́на]] || Jarabina || |- | 230 || [[Осадне|Осáдне]] || Osadné || <ref>(стара назва Телéпівцї)</ref> |- | 231 || [[Остурня|Остýрня]] || Osturňa || |- | 232 || [[Пакостів|Пáкостів]] || Pakostov || |- | 233 || [[Паризівцї|Пари́зівцї]] || Parihuzovce || |- | 234 || [[Пача|Пáча]] || Pača || |- | 235 || [[Петеївцї|Петеї́вцї]] || Petejovce || |- | 236 || [[Пыхнї|Пыхнї́]] || Pichne || |- | 237 || [[Пискурівцї|Пискурíвцї]] || Piskorovce || |- | 238 || [[Підгородь|Пíдгородь]] || Podhoroď || |- | 239 || [[Пітрова|Пітрóва]] || Petrová || |- | 240 || [[Полата|Полáта]] || Poľata || |- | 241 || [[Попроч|Пóпроч]] || Podproč || <ref>(днесь часть села [[Вільшавіця|Вільшáвіця]])</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 242 || [[Порач|Пóрач]] || Poráč || |- | 243 || [[Поруба під Вігорлатом|Пóруба під Вігорлáтом]] || Poruba pod Vihorlatom || |- | 244 || [[Порубка (окрес Гуменне)|Пóрубка]]|| Porúbka || |- | 245 || [[Потокы|Пóтокы]] || Potoky || |- | 246 || [[Потічкы|Пóтічкы]] || Potôčky || |- | 247 || [[Праврівцї|Праврíвцї]] || Pravrovce || <ref>(днесь часть села [[Репеїв|Репеї́в]])</ref> |- | 248 || [[Прикра|При́кра]] || Príkra || |- | 249 || [[Прислоп|При́слоп]] || Príslop || |- | 250 || [[Притуляны|Притуля́ны]] || Prituľany || |- | 251 || [[Просачів|Просáчів]] || Prosačov || |- | 252 || '''[[Пряшів|Пря́шів]]''' || '''Prešov''' || |- | 253 || [[Пстрина|Пстри́на]] || Pstriná || |- | 254 || [[Пусте Поле|Пустé Пóле]] || Pusté Pole || |- | 255 || [[Пчолине|Пчоли́не]] || Pčoliné || |- | 256 || [[Радвань над Лабірцём|Рáдвань над Лáбірцём]] || Radvaň nad Laborcom || |- | 257 || [[Раківчік|Ракíвчік]] || Rakovčík || |- | 258 || [[Рафаївцї|Рафаї́вцї]] || Rafajovce || |- | 259 || [[Реґетівка|Реґетíвка]] || Regetovka || |- | 260 || [[Ременины|Ремени́ны]] || Remeniny || |- | 261 || [[Ренчішів|Ренчíшів]] || Renčišov || |- | 262 || [[Репеїв|Репеї́в]] || Repejov || |- | 263 || [[Рівне (Словеньско)|Рíвне]] || Rovné || |- | 264 || [[Рогожник|Рогóжник]] || Rohožník || |- | 265 || [[Розтокы|Рóзтокы]] || Roztoky || |- | 266 || [[Рокытів коло Бардеёва|Рокы́тів коло Бардеё́ва]] || Rokytov || |- | 267 || [[Рокытів коло Гуменного|Рокы́тів коло Гумéнного]] || Rokytov pri Humennom || |- | 268 || [[Рокытівцї|Рокы́тівцї]] || Rokytovce || |- | 269 || [[Рошківцї|Рошкíвцї]] || Roškovce || |- | 270 || [[Рунина|Рунинá]] || Runina || |- | 271 || [[Русков|Рýсков]] || Ruskov || |- | 272 || [[Руська Быстра|Рýська Бы́стра]] || Ruská Bystrá || |- | 273 || [[Руська Волова|Рýська Волóва]] || Ruská Volová || |- | 274 || [[Руська Воля|Рýська Вóля]] || Ruská Voľa || |- | 275 || [[Руська Воля над Попрадом|Рýська Вóля над Пóпрадом]] || Ruská Voľa nad Popradom || |- | 276 || [[Руська Кайня|Рýська Кáйня]] || Ruská Kajňa || |- | 277 || [[Руська Нова Весь|Рýська Новá Весь]] || Ruská Nová Ves || |- | 278 || [[Руська Поруба|Рýська Пóруба]] || Ruská Poruba || |- | 279 || [[Руське|Рýське]] || Ruské || |- | 280 || [[Руськы Пекляны|Рýськы Пекля́ны]] || Ruské Pekľany || <ref name>(днесь часть села [[Любовець|Лю́бовець]])</ref> |- | 281 || [[Руськый Грабовець|Рýськый Грáбовець]] || Ruský Hrabovec || |- | 282 || [[Руськый Казимір|Рýськый Казимíр]] || Vyšný Kazimír || |- | 283 || [[Руськый Кручів|Рýськый Крýчів]] || Kručov || |- | 284 || [[Руськый Поток|Рýськый Пóток]] || Ruský Potok || <ref>(стара назва Рýськый Пóтік)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 285 || [[Ряшів|Ря́шів]] || Rešov || |- | 286 || [[Светліцї|Свéтліцї]] || Svetlice || <ref>(стара назва Вилáґы)</ref> |- | 287 || '''[[Свідник|Свíдник]]''' || '''Svidník''' || |- | 288 || [[Свидничка|Свидни́чка]] || Svidnička || <ref>(стара назва Свіднíчка)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 289 || [[Словінкы|Словíнкы]] || Slovinky || |- | 290 || [[Смулник|Смýлник]] || Smolník || |- | 291 || [[Снаків|Снáків]] || Snakov || |- | 292 || '''[[Снина|Сни́на]]''' || '''Snina''' || |- | 293 || [[Собранцї|Сóбранцї]] || Sobrance || |- | 294 || [[Собош|Сóбош]] || Soboš || |- | 295 || [[Солник|Сóлник]] || Solník || |- | 296 || [[Сорочін|Сорóчін]] || Stročín || |- | 297 || '''[[Стара Любовня|Стáра Любóвня]]''' || '''Stará Ľubovňa''' || |- | 298 || [[Старина|Старинá]] || Starina || |- | 299 || [[Сташківцї|Сташкíвцї]] || Staškovce || |- | 300 || [[Стащін|Стащíн]] || Stakčín || |- | 301 || [[Стащіньска Розтока|Стащíньска Рóзтока]] || Stakčínska Roztoka || |- | 302 || [[Стебник|Стéбник]]|| Stebník || |- | 303 || [[Стебницька Гута|Стéбницька Гýта]] || Stebnícka Huta || |- | 304 || [[Стерківцї|Стеркíвцї]] || Sterkovce || <ref>(днесь часть села [[Чабалівцї|Чабалíвцї]])</ref> |- | 305 || [[Страняны|Страня́ны]] || Stráňany || <ref>(стара назва Фóльварк)</ref> |- | 306 || [[Стриговець|Стри́говець]] || Strihovce || <ref>(містна назва Стри́вець)</ref> |- | 307 || '''[[Стропків|Стрóпків]]''' || '''Stropkov''' || |- | 308 || [[Стружніця|Стружнíця]] || Ostrožnica || |- | 309 || [[Суків|Сýків]] || Sukov || |- | 310 || [[Сулин|Сýлин]] || Sulín || |- | 311 || [[Суха|Сýха]] || Suchá || <ref name="Vladiča"/> |- | 312 || [[Телґарт|Тéлґарт]] || Telgárt || |- | 313 || [[Токаїк|Токáїк]] || Tokajík || |- | 314 || [[Тополя|Топóля]] || Topoľa || |- | 315 || [[Торискы|Тори́скы]] || Torysky || |- | 316 || [[Угорна|Угóрна]] || Úhorná || |- | 317 || [[Удол|У́дол]] || Údol || <ref>(стара назва У́як)</ref> |- | 318 || [[Уліч Кривый|У́ліч Кри́вый]] || Uličské Krivé || |- | 319 || [[Фалкушівцї|Фалкушíвцї]] || Falkušovce || |- | 320 || [[Фіяш|Фíяш]] || Fijaš || |- | 321 || [[Фрічка|Фрíчка]] || Frička || |- | 322 || [[Хмелёва|Хмелё́ва]] || Chmeľová || |- | 323 || [[Хоньковцї|Хóньковцї]] || Choňkovce || |- | 324 || [[Цернина|Церни́на]] || Cernina || |- | 325 || [[Циґелка|Циґéлка]] || Cigeľka || |- | 326 || [[Циґла|Ци́ґла]] || Cigeľ || |- | 327 || [[Чабалівцї|Чабалíвцї]] || Čabalovce || |- | 328 || [[Чабины|Чаби́ны]] || Čabiny || |- | 329 || [[Чертіжне|Чертíжне]] || Čertižné || |- | 330 || [[Чірч]] || Čirč || |- | 331 || [[Чукалівцї|Чукалíвцї]] || Čukalovce || |- | 332 || [[Шамброн|Шáмброн]] || Šambron || |- | 333 || [[Шандал|Шáндал]] || Šandal || |- | 334 || [[Шапінець|Шапíнець]] || Šapinec || <ref>(днесь часть села [[Округле|О́кругле]])</ref> |- | 335 || [[Шарбів|Шáрбів]] || Šarbov || |- | 336 || [[Шарішске Чорне|Шарíшске Чóрне]] || Šarišské Čierne || |- | 337 || [[Шарішскый Щавник|Шарíшскый Щáвник]] || Šarišský Štiavnik || |- | 338 || [[Шарішске Ястрабя|Шарíшске Я́страбя]] || Šarišské Jastrabie || <ref>(містна назва Я́стреб)</ref> |- | 339 || [[Шашова|Шашóва]] || Šašová || |- | 340 || [[Шеметківцї|Шеметкíвцї]] || Šemetkovce || |- | 341 || [[Шмыґовець|Шмы́ґовець]] || Šmigovec || |- | 342 || [[Штельбах|Штéльбах]] || Tichý Potok || <ref>(стара назва Ти́хый Пóтік)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 343 || [[Штефурів|Штефýрів]] || Štefurov || |- | 344 || [[Шунява|Шýнява]] || Šuňava || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 345 || [[Юркова Воля|Юркóва Вóля]] || Jurkova Voľa || |- | 346 || [[Юскова Воля|Ю́скова Вóля]] || Juskova Voľa || |- | 347 || [[Якубяны|Якубя́ны]] || Jakubany || |- | 348 || [[Якушівцї|Якушíвцї]] || Jakušovce || |- | 349 || [[Ялинка|Яли́нка]] || Jedlinka || <ref>(стара назва Яли́нкы)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 350 || [[Ялова|Ялóва]] || Jalová || |} == Позначкы == {{notelist}} == Референції == {{референції}} == Література == * [[Анна Плїшкова|Плїшкова, А.]], [[Кветослава Копорова|Копорова, К.]], [[Василь Ябур|Ябур, В.]] і кол. Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником. – [[Пряшів]]: [[Пряшівска універзіта]], 2019. – С. 521-542 – 544 с. – ISBN 978-80-555-2323-1 * [[Юрій Панько|Панько, Ю.]] Словацько-русиньскый словник. Друга часть П - Ж. – [[Пряшів]]: [[Русиньска оброда на Словеньску]], 2015. – С. 918-927 – 928 с. – ISBN 978-80-89755-05-9 0pcthlkaegivu5qmyz8zjwqatj7duyp 168593 168486 2026-08-20T23:00:11Z Halajkovič 33393 168593 wikitext text/x-wiki {{Поз. тыж|Русины на Словеньску|русиньскый язык на Словеньску}} В тім списку є уведженых 341{{efn|З цїлковой кількости 341 сел было 325 сел перевзятых із словника „Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником“ (2019). Цїлково словник обсягує 335 приналежных записів, але по вылучіню 9 окресных міст і єдного технічного дуплікату (село [[Пітрова]] є там уведжена двараз) зіставать рівно 325 унікатных назв сел. Далшых 14 сел было доповненых на основі „Словацько-русиньского словника“ [[Юрій Панько|Юрія Панька]] (2015). Дві адміністратівны части села ([[Нижня Владыча]] і [[Попроч]]) были приданы на основі Наряджіня влады Словеньской републікы ч. 35/2023 Зб. з.}} сел (в тім чіслї адміністратівных частей) на [[Словеньско|Словеньску]], в котрых компактно жыють або в минулости жыли [[Русины]]. Офіціалный статус і право на хоснованя языків народностных меншын выпливать переважно з Наряджіня влады Словеньской републікы ч. 221/1999 Зб. з., котрым быв выданый список сел, в котрых жыє якнайменше 20% обывателїв приналежачіх к народностній меншынї.<ref>{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/1999/221 | title = Nariadenie vlády SR č. 221/1999 Z. z., ktorým sa vydáva zoznam obcí, v ktorých občania SR patriaci k národnostnej menšine tvoria najmenej 20 % obyvateľstva | date = 1999 | publisher = Slov-lex (Ministerstvo spravodlivosti SR) | accessdate = 2025-11-22 | language = sk | ref = {{subst:refn|name=221/1999|group=lower-alpha}}}}</ref> Тото наряджіня было доповнене наряджінём влады Словеньской републікы ч. 534/2011 Зб. з. о означіню сел в языках народностных меншын.<ref>{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/2011/534/20120101 | title = Nariadenie vlády SR č. 534/2011 Z. z., ktorým sa mení a dopĺňa nariadenie vlády SR č. 221/1999 Z. z. | date = 2011 | publisher = Slov-lex (Ministerstvo spravodlivosti SR) | accessdate = 2025-11-22 | language = sk | ref = {{subst:refn|name=534/2011|group=lower-alpha}}}}</ref> Новелізація платить од 1. януара 2012. Список сел уведженый у „Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником“ (2019) выходить таксамо з діалектолоґічных робот лінґвістів, котры в минулости записовали, штудовали і научно описовали діалекты [[Русины на Словеньску|Русинів на Словеньску]] і їх характерістічны знакы зафіксовали в атласах.{{efn|Іде о тых роботах: Ганудель, З.: ''Лінгвістичний атлас українських говорів Східної Словаччини. 3 томи''. Братислава – Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво, Відділ української літератури, 1981 – 1989; Prešov: Vydavateľstvo Exco, 2001; Латта, В.: ''Атлас українських говорів Східної Словаччини''. Братислава – Пряшів: Словацьке педагогічне видавництво, Відділ української літератури, 1991.}}<ref>{{cite book | author = Fedák, M. | display-authors = etal | title = Pravidlá rusínskeho pravopisu s ortografickým a gramatickým slovníkom | year = 1995 | publisher = Prešovská univerzita v Prešove | location = Prešov | isbn = 80-86252-00-0 | language = rue | ref = {{subst:refn|name=Pravidla1995|group=lower-alpha}}}}</ref> На основі того список сел уведженых у „Правилах русиньского правопису“ є векшый у порівнаню з наряджінём влады Словеньской републікы ч. 221/1999 Зб. з., бо фіксує і села, в котрых в минулости компактно і в домінантній мірї жыли Русины. Треба зазначіти, же значна часть тых сел прошла в сучасности силнов або повнов словакізаціёв. Їх заряджіня до списку выходить з їх історічного походжіня і приналежности к автохтонному русиньскому етнокултурному ареалу, котрый зазначіли языкознателї почас експедіції в другій половинї 20. стороча. Список обсягує таксамо села з первістным русиньскым жытельством, котры в 20. сторочу з обєктівных прічін заникли{{efn|(села Стариньской долины, область Блажова, Домашы)}} або ся споїли з прилеглым селом або містом, ці мають днесь статус адміністратівной части села/міста ({{lang-sk|časť obce}}). Дакотры назвы сел были доповнены подля „Словацько-русиньского словника“ [[Юрій Панько|Юрія Панька]] (2012–2015). В списку уведжены тыж назвы 9 окресных міст [[Пряшівскый край|Пряшівского краю]] (означены товстым шріфтом), главно тых [[окрес]]ів, у котрых компактно жыють Русины а їх назвы ся часто вжывають у розлічных публікаціях выдаваных в [[Русиньскый язык|русиньскім языку]]. == Села і міста == {| class="wikitable sortable" ! № !! Русиньска назва !! Словеньска назва !! Референції |- | 1 || [[Адідовцї|Адíдовцї]] || Adidovce || <ref name="Panko_Dodatok">Панько, Ю. Словацько-русиньскый словник. Друга часть П - Ж. – Пряшів, 2015. – С. 918–927.</ref> |- | 2 || [[Андріёва|Андріё́ва]] || Andrejová || |- | 3 || [[Баєрівцї|Баєрíвцї]] || Bajerovce || |- | 4 || [[Баньске|Бáньске]] || Banské || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 5 || '''[[Бардеёв|Бардеё́в]]''' || '''Bardejov''' || |- | 6 || [[Башківцї (окрес Собранцї)|Башкíвцї]] || Baškovce || |- | 7 || [[Белеївцї|Белеї́вцї]] || Belejovce || |- | 8 || [[Бенядиківцї|Бенядикíвцї]] || Beňadikovce || |- | 9 || [[Бенятина|Беня́тина]] || Beňatina || |- | 10 || [[Березовець|Березóвець]] || Berezovec || |- | 11 || [[Берестів над Лабірцём|Бéрeстів над Лáбірцём]] || Brestov nad Laborcom || |- | 12 || [[Бехерів|Бехéрів]] || Becherov || |- | 13 || [[Быстре|Бы́стре]] || Bystré || <ref>стара назва Быстра</ref><ref name="NARIADENIE">{{cite web | url = https://www.slov-lex.sk/pravne-predpisy/SK/ZZ/2023/35 | title = Nariadenie vlády SR č. 35/2023 Z. z. o zozname obcí s národnostnou menšinou (15 %) | date = 2023-01-25 | publisher = Slov-Lex | accessdate = 2025-11-24 | language = sk}}</ref> |- | 14 || [[Біловежа|Біловéжа]] || Biloveža || |- | 15 || [[Бжаны|Бжáны]] || Bžany || |- | 16 || [[Блажів|Блáжів]] || Blažov || <ref>(днесь часть села Штéльбах)</ref> |- | 17 || [[Боґлярка|Боґля́рка]] || Bogliarka || |- | 18 || [[Бодружал|Бодружáл]] || Bodružal || |- | 19 || [[Бокша|Бóкша]] || Bokša || |- | 20 || [[Борів|Бóрів]] || Borov || <ref name="Medzilaborce">(днесь часть міста [[Меджілабірцї|Меджілáбірцї]])</ref> |- | 21 || [[Брежаны|Брежáны]] || Brežany || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 22 || [[Брезнічка|Брезнíчка]] || Breznička || |- | 23 || [[Брезовка|Брезóвка]] || Brezovka || |- | 24 || [[Брусніця|Бруснíця]] || Brusnica || |- | 25 || [[Буківцї (окрес Стропков)|Букíвцї]] || Bukovce || |- | 26 || [[Вавринець|Ваври́нець]] || Vavrinec || |- | 27 || [[Ваґринець|Ваґри́нець]] || Vagrinec || |- | 28 || [[Валентівцї|Валентíвцї]] || Valentovce || |- | 29 || [[Валяшківцї|Валя́шківцї]] || Valáškovce || <ref>(днесь воєньскый обвод)</ref> |- | 30 || [[Вальків|Валькíв]] || Valkov || |- | 31 || [[Вальківцї|Валькíвцї]] || Valkovce || |- | 32 || [[Вапеник|Вапéник]] || Vápeník || |- | 33 || [[Варадка|Варáдка]] || Varadka || |- | 34 || [[Варїхівцї|Варїхíвцї]] || Varhaňovce || |- | 35 || [[Велика Дрїчна|Вели́ка Дрї́чна]] || Veľká Driečna || <ref name="Vladiča">(днесь часть села [[Владыча|Влады́ча]])</ref> |- | 36 || [[Велика Поляна|Вели́ка Пóляна]] || Veľká Poľana || |- | 37 || [[Великы Сташківцї|Вели́кы Сташкíвцї]] || Veľké Staškovce || <ref name="Staškovce">(днесь часть села [[Сташківцї|Сташкíвцї]])</ref> |- | 38 || [[Великый Буковець|Вели́кый Букóвець]] || Veľký Bukovec || <ref name="Bukovce">(днесь часть села [[Буківцї (окрес Стропков)|Букíвцї]])</ref> |- | 39 || [[Великый Сулин|Вели́кый Сýлин]] || Veľký Sulín || <ref name="Sulín">(днесь часть села [[Сулин|Сýлин]])</ref> |- | 40 || [[Великый Липник|Вели́кый Ли́пник]] || Veľký Lipník || |- | 41 || [[Великый Русков|Вели́кый Рýсков]] || Veľký Ruskov || <ref>(днесь часть села [[Новый Русков|Новы́й Рýсков]])</ref> |- | 42 || [[Вільшавіця|Вільшáвіця]] || Oľšavica || <ref>(стара назва Ольшáвіця)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 43 || [[Вільшавка|Вільшáвка]] || Oľšavka || <ref>(стара назва Ольшáвка)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 44 || [[Высланка|Выслáнка]] || Výslanka || |- | 45 || [[Выслава|Выслáва]] || Výslava || |- | 46 || [[Выдрань|Вы́дрань]] || Vidraň || <ref name="Medzilaborce"/> |- | 47 || [[Викроп|Ви́кроп]] || Výkrop || <ref>(стара назва Вы́кріп)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 48 || [[Вырава|Вырáва]] || Výrava || |- | 49 || [[Вышынків|Вышынкíв]] || Oľšinkov || <ref>(стара назва Ольшынкíв)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 50 || [[Вышківцї|Вышкíвцї]] || Vyškovce || |- | 51 || [[Вышнє Збійне|Вы́шнє Збíйне]] || Vyšné Zbojné || <ref name="Zbojné">(днесь часть села [[Збійне|Збíйне]])</ref> |- | 52 || [[Вышнї Репашы|Вы́шнї Репáшы]] || Vyšné Repaše || |- | 53 || [[Вышнї Словінкы|Вы́шнї Словíнкы]] || Vyšné Slovinky || <ref name="Slovinky">(днесь часть села [[Словінкы|Словíнкы]])</ref> |- | 54 || [[Вышнї Чабины|Вы́шнї Чаби́ны]] || Vyšné Čabiny || <ref name="Čabiny">(днесь часть села [[Чабины|Чаби́ны]])</ref> |- | 55 || [[Вышнїй Верлих|Вы́шнїй Вéрлих]] || Vyšný Orlík || <ref>(стара назва Вы́шнїй Óрлик)</ref> |- | 56 || [[Вышнїй Грабовець|Вы́шнїй Грáбовець]] || Vyšný Hrabovec || |- | 57 || [[Вышнїй Комарник|Вы́шнїй Комáрник]] || Vyšný Komárnik || |- | 58 || [[Вышнїй Мирошів|Вы́шнїй Ми́рошів]] || Vyšný Mirošov || |- | 59 || [[Вышнїй Тварожець|Вы́шнїй Тварóжець]] || Vyšný Tvarožec || |- | 60 || [[Вышня Владыча|Вы́шня Влады́ча]] || Vyšná Vladiča || <ref name="Vladiča"/> |- | 61 || [[Вышня Ольшава|Вы́шня Ольшáва]] || Vyšná Oľšava || |- | 62 || [[Вышня Писана|Вы́шня Писáна]] || Vyšná Pisaná || |- | 63 || [[Вышня Полянка|Вы́шня Пóлянка]] || Vyšná Polianka || |- | 64 || [[Вышня Радвань|Вы́шня Рáдвань]] || Vyšná Radvaň || <ref name="Radvaň">(днесь часть села [[Радвань над Лабірцём|Рáдвань над Лáбірцём]])</ref> |- | 65 || [[Вышня Яблінка|Вы́шня Я́блінка]] || Vyšná Jablonka || |- | 66 || [[Вышня Ядлова|Вы́шня Ядлóва]] || Vyšná Jedľová || |- | 67 || [[Владыча|Влады́ча]] || Vladiča || |- | 68 || [[Влыч|Влы́ч]] || Ulič || <ref>(стара назва У́ліч)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 69 || [[Войтівцї|Войтíвцї]] || Vojtovce || |- | 70 || [[Воліця|Волíця]] || Volica || |- | 71 || '''[[Вранов над Топлёв|Врaнóв над Тóплёв]]''' || '''Vranov nad Topľou''' || |- | 72 || [[Вубля|Вýбля]] || Ubľa || |- | 73 || [[Габура|Габýра]] || Habura || |- | 74 || [[Гавай|Гáвай]] || Havaj || |- | 75 || [[Гажлин|Гáжлин]] || Hažlín || |- | 76 || [[Гайтівка|Гайтíвка]] || Hajtovka || |- | 77 || [[Ганіґовцї|Ганіґóвцї]] || Hanigovce || |- | 78 || [[Гачава|Гачáва]] || Hačava || |- | 79 || [[Галиґівцї|Галиґíвцї]] || Haligovce || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 80 || [[Гелцманівцї|Гелцманíвцї]] || Helcmanovce || |- | 81 || [[Гнойне|Гнóйне]] || Hnojné || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 82 || [[Гінківцї|Гінкíвцї]] || Hunkovce || <ref>(стара назва Гункíвцї)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 83 || [[Городиско|Городи́скo]] || Hradisko || |- | 84 || [[Гостовіцї|Гостóвіцї]] || Hostovice || |- | 85 || [[Грабівчік|Грáбівчік]] || Hrabovčík || |- | 86 || [[Грабова Розтока|Грáбова Рóзтока]] || Hrabová Roztoka || |- | 87 || [[Грабске|Грáбске]] || Hrabské || |- | 88 || [[Гранічне|Гранíчне]] || Hraničné || |- | 89 || '''[[Гуменне|Гумéнне]]''' || '''Humenné''' || |- | 90 || [[Гуменьскый Рокытів|Гумéньскый Рокы́тів]] || Humenský Rokytov || <ref name="Rokytov pri Humennom">(днесь часть села [[Рокытів коло Гуменного|Рокы́тів коло Гумéнного]])</ref> |- | 91 || [[Гусак (окрес Собранцї)|Гусáк]] || Husák || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 92 || [[Гутка|Гýтка]] || Hutka || |- | 93 || [[Ґаболтів|Ґабóлтів]] || Gaboltov || |- | 94 || [[Ґаврянець|Ґавря́нець]] || Gavartov || |- | 95 || [[Ґералтів|Ґерáлтів]] || Geraltov || |- | 96 || [[Ґерлахів (окрес Бардеёв)|Ґерлáхів]] || Gerlachov || |- | 97 || [[Ґрибів|Ґри́бів]] || Hribov || |- | 98 || [[Давидів|Дави́дів]] || Davidov || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 99 || [[Дара|Дáра]] || Dara || |- | 100 || [[Детрик|Дéтрик]] || Detrík || |- | 101 || [[Дїдачів|Дїдáчів]] || Dedinka || |- | 102 || [[Доброслава|Доброслáва]] || Dobroslava || |- | 103 || [[Долгоня|Долгóня]] || Dlhoňa || |- | 104 || [[Дрєніця|Дрєнíця]] || Drienica || <ref>(стара назва Шóма)</ref> |- | 105 || [[Дрїчна|Дрї́чна]] || Driečna || <ref name="Vladiča"/> |- | 106 || [[Дубинне|Дуби́нне]] || Dubinné || |- | 107 || [[Дубова|Дубóва]] || Dubová || |- | 108 || [[Дуброва (окрес Снина)|Дубрóва]] || Dúbrava || |- | 109 || [[Дуплин|Дýплин]] || Duplín || |- | 110 || [[Дячів|Дя́чів]] || Ďačov || |- | 111 || [[Дюрдёш|Дю́рдёш]] || Ďurďoš || |- | 112 || [[Дюркова|Дюркóва]] || Ďurková || |- | 113 || [[Жакарівцї|Жакарíвцї]] || Jakovany || |- | 114 || [[Жатківцї|Жаткíвцї]] || Žatkovce || |- | 115 || [[Завада|Завáда]] || Závada || |- | 116 || [[Завадка|Завáдка]] || Závadka || |- | 117 || [[Заводя|Зáводя]] || Závodie || <ref name="Sulín"/> |- | 118 || [[Збійне|Збíйне]] || Zbojné || |- | 119 || [[Збой]] || Zboj || |- | 120 || [[Зборів|Збóрів]] || Zborov || |- | 121 || [[Збудьска Біла|Збýдьска Бíла]] || Zbudská Belá || |- | 122 || [[Збудьскый Рокытів|Збýдьскый Рокы́тів]] || Zbudský Rokytov || <ref name="Rokytov pri Humennom"/> |- | 123 || [[Звала|Звáла]] || Zvala || |- | 124 || [[Зубне|Зýбне]] || Zubné || |- | 125 || [[Ігляны|Ігля́ны]] || Ihľany || <ref>(стара назва Годермарк)</ref> |- | 126 || [[Іновець|Íновець]] || Inovce || |- | 127 || [[Калинів|Кали́нів]] || Kalinov || |- | 128 || [[Кална Розтока|Кáлна Рóзтока]] || Kalná Roztoka || |- | 129 || [[Калный]] || Kalný || |- | 130 || [[Камюнка|Камю́нка]] || Kamienka || |- | 131 || [[Камінна Поруб|Камíнна Пóруб]] || Kamenná Poruba || |- | 132 || [[Капішова|Капішóва]] || Kapišová || |- | 133 || [[Кечківцї|Кечкíвцї]] || Kečkovce || |- | 134 || [[Кыёв|Кы́ёв]] || Kyjov || |- | 135 || [[Кленова|Кленóва]] || Klenová || |- | 136 || [[Кобылніця|Кобы́лніця]] || Kobylnice || |- | 137 || [[Кожаны|Кожáны]] || Kožany || |- | 138 || [[Кожухівцї|Кожухíвцї]] || Kožuchovce || |- | 139 || [[Койшів|Кóйшів]] || Kojšov || |- | 140 || [[Ковбасов|Ковбасóв]] || Kolbasov || |- | 141 || [[Колбівцї|Колбíвцї]] || Kolbovce || |- | 142 || [[Колоніця|Колонíця]] || Kolonica || |- | 143 || [[Конюш|Кóнюш]] || Koňuš || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 144 || [[Коріївцї|Корії́вцї]] || Korejovce || <ref>(стара назва Кореї́вцї)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 145 || [[Коромля|Корóмля]] || Koromľa || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 146 || [[Корункова|Корункóва]] || Korunková || |- | 147 || [[Крайня Быстра|Крáйня Бы́стра]] || Krajná Bystrá || |- | 148 || [[Крайня Поляна|Крáйня Пóляна]] || Krajná Poľana || |- | 149 || [[Крайня Порубка|Крáйня Пóрубка]] || Krajná Porúbka || |- | 150 || [[Крайнє Чорне|Крáйнє Чóрне]] || Krajné Čierne || |- | 151 || [[Красный Брід|Крáсный Брід]] || Krásny Brod || |- | 152 || [[Кремна|Крéмна]] || Kremná || |- | 153 || [[Крива Олька|Кри́ва Óлька]] || Krivá Oľka || <ref>(днесь часть села [[Олька|Óлька]])</ref> |- | 154 || [[Криве|Кри́ве]] || Krivé || |- | 155 || [[Крижы|Кри́жы]] || Kríže || |- | 156 || [[Кришлівцї|Кришлíвцї]] || Krišlovce || {{efn|У „„Правилах русиньского правопису“ (2019) ся уваджать несправна назва „Кришківцї“. Тота форма є чісто друкованов хыбов ([[переклеп]]ом), при котрой было букву „л“ трафунком замінено буквов „к“. Реална історічна і фонетічна справна назва села походить зо словеньского оріґіналу „Krišľovce“ і має звучати як „Кришлівцї“. Вшыткы одводжены формы, створены з несправного корїня, суть зато тыж несправны і взникли механічным копірованём той друкованой хыбы.}} |- | 157 || [[Кружлїв|Крýжлїв]] || Kružlov || |- | 158 || [[Кружлёва|Кружлё́ва]] || Kružlová || |- | 159 || [[Кружлївска Гута|Кружлї́вска Гýта]] || Kružlovská Huta || <ref>(днесь містна часть села [[Кружлїв|Крýжлїв]])</ref> |- | 160 || [[Крушынець|Крушы́нець]] || Kružinec || |- | 161 || [[Куримка|Кури́мка]] || Kurimka || |- | 162 || [[Курів|Кýрів]] || Kurov || |- | 163 || [[Кусин (Словеньско)|Кýсин]]|| Kusín || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 164 || [[Ладомиров|Ладоми́ров]] || Ladomirov || |- | 165 || [[Ладомирова|Ладоми́рова]] || Ladomirová || |- | 166 || [[Лачнів|Лáчнів]] || Lačnov || |- | 167 || [[Леґнава|Леґнáва]] || Legnava || |- | 168 || [[Лекарівцї|Лекарíвцї]] || Lekárovce || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 169 || [[Ленартів|Ленáртів]] || Lenartov || |- | 170 || [[Липова (окрес Бардеёв)|Липóва]]|| Lipová || |- | 171 || [[Литманова|Литманóва]] || Litmanová || |- | 172 || [[Лївів|Лї́вів]] || Livov || |- | 173 || [[Лївівска Гута|Лї́вівска Гýта]] || Livovská Huta || |- | 174 || [[Ломне|Лóмне]] || Lomné || |- | 175 || [[Луків (окрес Бардеёв)|Лýків]]|| Lukov || |- | 176 || [[Лютина|Люти́на]] || Ľutina || |- | 177 || [[Маківцї|Макíвцї]] || Makovce || |- | 178 || [[Мала Дрїчна|Малá Дрї́чна]] || Malá Driečna || <ref name="Vladiča"/> |- | 179 || [[Мала Поляна|Малá Пóляна]] || Malá Poľana || |- | 180 || [[Мала Франкова|Малá Франкóва]] || Malá Franková || |- | 181 || [[Малый Буковець|Малы́й Бýковець]] || Malý Bukovec || <ref name="Bukovce"/> |- | 182 || [[Малый Липник|Малы́й Ли́пник]] || Malý Lipník || |- | 183 || [[Малый Сулин|Малы́й Сýлин]] || Malý Sulín || <ref name="Sulín"/> |- | 184 || [[Малы Сташківцї|Малы́ Сташкíвцї]] || Malé Staškovce || <ref name="Staškovce"/> |- | 185 || [[Мальців|Мáльців]] || Malcov || |- | 186 || [[Матівцї|Матíвцї]] || Maťovce || |- | 187 || [[Матысова|Матысóва]] || Matysová || |- | 188 || [[Матяшка|Матя́шка]] || Matiaška || |- | 189 || [[Машківцї|Машкíвцї]] || Maškovce || |- | 190 || [[Медведже|Медвéдже]] || Medvedie || |- | 191 || [[Меджібродя|Меджібрóдя]] || Medzibrodie || |- | 192 || '''[[Меджілабірцї|Меджілáбірцї]]''' || '''Medzilaborce''' || <ref>(тыж Лáборець)</ref> |- | 193 || [[Миклушівцї|Миклушíвцї]] || Miklušovce || |- | 194 || [[Микова|Микóва]] || Miková || |- | 195 || [[Микулашова|Микулашóва]] || Mikulášová || <ref>(стара назва Никлё́ва)</ref> |- | 196 || [[Минївцї|Минї́вцї]] || Miňovce || |- | 197 || [[Мироля|Мирóля]] || Miroľa || |- | 198 || [[Михайлёв|Михайлё́в]] || Michajlov || |- | 199 || [[Мільпош|Мíльпош]] || Milpoš || |- | 200 || [[Млинарівцї|Млинарíвцї]] || Mlynárovce || |- | 201 || [[Мнішок над Попрадом|Мнíшок над Пóпрадом]] || Mníšek nad Popradom || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 202 || [[Мразівцї|Мразíвцї]] || Mrázovce || |- | 203 || [[Нехваль Полянкы|Нехвáль Пóлянкы]] || Nechválova Polianka || |- | 204 || [[Нижнє Збійне|Ни́жнє Збíйне]] || Nižné Zbojné || <ref name="Zbojné"/> |- | 205 || [[Нижнє Нїмецьке|Ни́жнє Нї́мецьке]] || Nižné Nemecké || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 206 || [[Нижнї Репашы|Ни́жнї Репáшы]] || Nižné Repaše || |- | 207 || [[Нижнї Словінкы|Ни́жнї Словíнкы]] || Nižné Slovinky || <ref name="Slovinky"/> |- | 208 || [[Нижнї Чабины|Ни́жнї Чаби́ны]] || Nižné Čabiny || <ref name="Čabiny"/> |- | 209 || [[Нижнїй Верлих|Ни́жнїй Вéрлих]] || Vyšný Orlík || <ref>(стара назва Ни́жнїй Óрлик)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 210 || [[Нижнїй Комарник|Ни́жнїй Комáрник]] || Nižný Komárnik || |- | 211 || [[Нижнїй Мирошів|Ни́жнїй Ми́рошів]] || Nižný Mirošov || |- | 212 || [[Нижнїй Тварожець|Ни́жнїй Тварóжець]] || Nižný Tvarožec || |- | 213 || [[Нижня Владыча|Ни́жня Влады́ча]] || Nižná Vladiča || <ref name="Vladiča"/><ref name="NARIADENIE"/> |- | 214 || [[Нижня Ольшава|Ни́жня Ольшáва]] || Nižná Oľšava || |- | 215 || [[Нижня Писана|Ни́жня Пи́сана]] || Nižná Pisaná || |- | 216 || [[Нижня Полянка|Ни́жня Пóлянка]] || Nižná Polianka || |- | 217 || [[Нижня Радвань|Ни́жня Рáдвань]] || Nižná Radvaň || <ref name="Radvaň"/> |- | 218 || [[Нижня Яблінка|Ни́жня Я́блінка]] || Nižná Jablonka || |- | 219 || [[Нижня Ядлова|Ни́жня Ядлóва]] || Nižná Jedľová || |- | 220 || [[Нова Полянка (окрес Свідник)|Новá Пóлянка]]|| Nová Polianka || |- | 221 || [[Новоселіця|Новосéліця]] || Nová Sedlica || |- | 222 || [[Няґів|Ня́ґів]] || Ňagov || |- | 223 || [[Обручне|Обрýчне]] || Obručné || |- | 224 || [[Олейників|Олéйників]] || Olejníkov || |- | 225 || [[Олька|Óлька]] || Oľka || |- | 226 || [[Ондавка (окрес Бардеёв)|Ондáвка]]|| Ondavka || |- | 227 || [[Орлів|Орлíв]] || Orlov || |- | 228 || [[Ортутова|Ортутóва]] || Ortúťová || |- | 229 || [[Орябина|Оряби́на]] || Jarabina || |- | 230 || [[Осадне|Осáдне]] || Osadné || <ref>(стара назва Телéпівцї)</ref> |- | 231 || [[Остурня|Остýрня]] || Osturňa || |- | 232 || [[Пакостів|Пáкостів]] || Pakostov || |- | 233 || [[Паризівцї|Пари́зівцї]] || Parihuzovce || |- | 234 || [[Пача|Пáча]] || Pača || |- | 235 || [[Петеївцї|Петеї́вцї]] || Petejovce || |- | 236 || [[Пыхнї|Пыхнї́]] || Pichne || |- | 237 || [[Пискурівцї|Пискурíвцї]] || Piskorovce || |- | 238 || [[Підгородь|Пíдгородь]] || Podhoroď || |- | 239 || [[Пітрова|Пітрóва]] || Petrová || |- | 240 || [[Полата|Полáта]] || Poľata || |- | 241 || [[Попроч|Пóпроч]] || Podproč || <ref>(днесь часть села [[Вільшавіця|Вільшáвіця]])</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 242 || [[Порач|Пóрач]] || Poráč || |- | 243 || [[Поруба під Вігорлатом|Пóруба під Вігорлáтом]] || Poruba pod Vihorlatom || |- | 244 || [[Порубка (окрес Гуменне)|Пóрубка]]|| Porúbka || |- | 245 || [[Потокы|Пóтокы]] || Potoky || |- | 246 || [[Потічкы|Пóтічкы]] || Potôčky || |- | 247 || [[Праврівцї|Праврíвцї]] || Pravrovce || <ref>(днесь часть села [[Репеїв|Репеї́в]])</ref> |- | 248 || [[Прикра|При́кра]] || Príkra || |- | 249 || [[Прислоп|При́слоп]] || Príslop || |- | 250 || [[Притуляны|Притуля́ны]] || Prituľany || |- | 251 || [[Просачів|Просáчів]] || Prosačov || |- | 252 || '''[[Пряшів|Пря́шів]]''' || '''Prešov''' || |- | 253 || [[Пстрина|Пстри́на]] || Pstriná || |- | 254 || [[Пусте Поле|Пустé Пóле]] || Pusté Pole || |- | 255 || [[Пчолине|Пчоли́не]] || Pčoliné || |- | 256 || [[Радвань над Лабірцём|Рáдвань над Лáбірцём]] || Radvaň nad Laborcom || |- | 257 || [[Раківчік|Ракíвчік]] || Rakovčík || |- | 258 || [[Рафаївцї|Рафаї́вцї]] || Rafajovce || |- | 259 || [[Реґетівка|Реґетíвка]] || Regetovka || |- | 260 || [[Ременины|Ремени́ны]] || Remeniny || |- | 261 || [[Ренчішів|Ренчíшів]] || Renčišov || |- | 262 || [[Репеїв|Репеї́в]] || Repejov || |- | 263 || [[Рівне (Словеньско)|Рíвне]] || Rovné || |- | 264 || [[Рогожник|Рогóжник]] || Rohožník || |- | 265 || [[Розтокы|Рóзтокы]] || Roztoky || |- | 266 || [[Рокытів коло Бардеёва|Рокы́тів коло Бардеё́ва]] || Rokytov || |- | 267 || [[Рокытів коло Гуменного|Рокы́тів коло Гумéнного]] || Rokytov pri Humennom || |- | 268 || [[Рокытівцї|Рокы́тівцї]] || Rokytovce || |- | 269 || [[Рошківцї|Рошкíвцї]] || Roškovce || |- | 270 || [[Рунина|Рунинá]] || Runina || |- | 271 || [[Русков|Рýсков]] || Ruskov || |- | 272 || [[Руська Быстра|Рýська Бы́стра]] || Ruská Bystrá || |- | 273 || [[Руська Волова|Рýська Волóва]] || Ruská Volová || |- | 274 || [[Руська Воля|Рýська Вóля]] || Ruská Voľa || |- | 275 || [[Руська Воля над Попрадом|Рýська Вóля над Пóпрадом]] || Ruská Voľa nad Popradom || |- | 276 || [[Руська Кайня|Рýська Кáйня]] || Ruská Kajňa || |- | 277 || [[Руська Нова Весь|Рýська Новá Весь]] || Ruská Nová Ves || |- | 278 || [[Руська Поруба|Рýська Пóруба]] || Ruská Poruba || |- | 279 || [[Руське|Рýське]] || Ruské || |- | 280 || [[Руськы Пекляны|Рýськы Пекля́ны]] || Ruské Pekľany || <ref name>(днесь часть села [[Любовець|Лю́бовець]])</ref> |- | 281 || [[Руськый Грабовець|Рýськый Грáбовець]] || Ruský Hrabovec || |- | 282 || [[Руськый Казимір|Рýськый Казимíр]] || Vyšný Kazimír || |- | 283 || [[Руськый Кручів|Рýськый Крýчів]] || Kručov || |- | 284 || [[Руськый Поток|Рýськый Пóток]] || Ruský Potok || <ref>(стара назва Рýськый Пóтік)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 285 || [[Ряшів|Ря́шів]] || Rešov || |- | 286 || [[Светліцї|Свéтліцї]] || Svetlice || <ref>(стара назва Вилáґы)</ref> |- | 287 || '''[[Свідник|Свíдник]]''' || '''Svidník''' || |- | 288 || [[Свидничка|Свидни́чка]] || Svidnička || <ref>(стара назва Свіднíчка)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 289 || [[Словінкы|Словíнкы]] || Slovinky || |- | 290 || [[Смулник|Смýлник]] || Smolník || |- | 291 || [[Снаків|Снáків]] || Snakov || |- | 292 || '''[[Снина|Сни́на]]''' || '''Snina''' || |- | 293 || [[Собранцї|Сóбранцї]] || Sobrance || |- | 294 || [[Собош|Сóбош]] || Soboš || |- | 295 || [[Солник|Сóлник]] || Solník || |- | 296 || [[Сорочін|Сорóчін]] || Stročín || |- | 297 || '''[[Стара Любовня|Стáра Любóвня]]''' || '''Stará Ľubovňa''' || |- | 298 || [[Старина|Старинá]] || Starina || |- | 299 || [[Сташківцї|Сташкíвцї]] || Staškovce || |- | 300 || [[Стащін|Стащíн]] || Stakčín || |- | 301 || [[Стащіньска Розтока|Стащíньска Рóзтока]] || Stakčínska Roztoka || |- | 302 || [[Стебник|Стéбник]]|| Stebník || |- | 303 || [[Стебницька Гута|Стéбницька Гýта]] || Stebnícka Huta || |- | 304 || [[Стерківцї|Стеркíвцї]] || Sterkovce || <ref>(днесь часть села [[Чабалівцї|Чабалíвцї]])</ref> |- | 305 || [[Страняны|Страня́ны]] || Stráňany || <ref>(стара назва Фóльварк)</ref> |- | 306 || [[Стриговець|Стри́говець]] || Strihovce || <ref>(містна назва Стри́вець)</ref> |- | 307 || '''[[Стропків|Стрóпків]]''' || '''Stropkov''' || |- | 308 || [[Стружніця|Стружнíця]] || Ostrožnica || |- | 309 || [[Суків|Сýків]] || Sukov || |- | 310 || [[Сулин|Сýлин]] || Sulín || |- | 311 || [[Суха|Сýха]] || Suchá || <ref name="Vladiča"/> |- | 312 || [[Телґарт|Тéлґарт]] || Telgárt || |- | 313 || [[Токаїк|Токáїк]] || Tokajík || |- | 314 || [[Тополя|Топóля]] || Topoľa || |- | 315 || [[Торискы|Тори́скы]] || Torysky || |- | 316 || [[Угорна|Угóрна]] || Úhorná || |- | 317 || [[Удол|У́дол]] || Údol || <ref>(стара назва У́як)</ref> |- | 318 || [[Уліч Кривый|У́ліч Кри́вый]] || Uličské Krivé || |- | 319 || [[Фалкушівцї|Фалкушíвцї]] || Falkušovce || |- | 320 || [[Фіяш|Фíяш]] || Fijaš || |- | 321 || [[Фрічка|Фрíчка]] || Frička || |- | 322 || [[Хмелёва|Хмелё́ва]] || Chmeľová || |- | 323 || [[Хоньковцї|Хóньковцї]] || Choňkovce || |- | 324 || [[Цернина|Церни́на]] || Cernina || |- | 325 || [[Циґелка|Циґéлка]] || Cigeľka || |- | 326 || [[Циґла|Ци́ґла]] || Cigeľ || |- | 327 || [[Чабалівцї|Чабалíвцї]] || Čabalovce || |- | 328 || [[Чабины|Чаби́ны]] || Čabiny || |- | 329 || [[Чертіжне|Чертíжне]] || Čertižné || |- | 330 || [[Чірч]] || Čirč || |- | 331 || [[Чукалівцї|Чукалíвцї]] || Čukalovce || |- | 332 || [[Шамброн|Шáмброн]] || Šambron || |- | 333 || [[Шандал|Шáндал]] || Šandal || |- | 334 || [[Шапінець|Шапíнець]] || Šapinec || <ref>(днесь часть села [[Округле|О́кругле]])</ref> |- | 335 || [[Шарбів|Шáрбів]] || Šarbov || |- | 336 || [[Шарішске Чорне|Шарíшске Чóрне]] || Šarišské Čierne || |- | 337 || [[Шарішскый Щавник|Шарíшскый Щáвник]] || Šarišský Štiavnik || |- | 338 || [[Шарішске Ястрабя|Шарíшске Я́страбя]] || Šarišské Jastrabie || <ref>(містна назва Я́стреб)</ref> |- | 339 || [[Шашова|Шашóва]] || Šašová || |- | 340 || [[Шеметківцї|Шеметкíвцї]] || Šemetkovce || |- | 341 || [[Шмыґовець|Шмы́ґовець]] || Šmigovec || |- | 342 || [[Штельбах|Штéльбах]] || Tichý Potok || <ref>(стара назва Ти́хый Пóтік)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 343 || [[Штефурів|Штефýрів]] || Štefurov || |- | 344 || [[Шунява|Шýнява]] || Šuňava || <ref name="Panko_Dodatok" /> |- | 345 || [[Юркова Воля|Юркóва Вóля]] || Jurkova Voľa || |- | 346 || [[Юскова Воля|Ю́скова Вóля]] || Juskova Voľa || |- | 347 || [[Якубяны|Якубя́ны]] || Jakubany || |- | 348 || [[Якушівцї|Якушíвцї]] || Jakušovce || |- | 349 || [[Ялинка|Яли́нка]] || Jedlinka || <ref>(стара назва Яли́нкы)</ref><ref name="NARIADENIE"/> |- | 350 || [[Ялова|Ялóва]] || Jalová || |} == Позначкы == {{notelist}} == Референції == {{референції}} == Література == * [[Анна Плїшкова|Плїшкова, А.]], [[Кветослава Копорова|Копорова, К.]], [[Василь Ябур|Ябур, В.]] і кол. Правила русиньского правопису з ортоґрафічным і ґраматічным словником. – [[Пряшів]]: [[Пряшівска універзіта]], 2019. – С. 521-542 – 544 с. – ISBN 978-80-555-2323-1 * [[Юрій Панько|Панько, Ю.]] Словацько-русиньскый словник. Друга часть П - Ж. – [[Пряшів]]: [[Русиньска оброда на Словеньску]], 2015. – С. 918-927 – 928 с. – ISBN 978-80-89755-05-9 43hmofi4h7xzpdfzd1cpn9g19pksr7p Ібаракі-кен 0 24875 168466 168447 2026-08-20T14:07:36Z Rue323 31002 168466 wikitext text/x-wiki [[Катеґорія:Реґіон Канто]] [[Катеґорія:Кены Японії]] [[Катеґорія:Ібаракі-кен]] [[Катеґорія:Ібаракі]] [[Катеґорія:Япония]] [[Катеґорія:Адміністративноє діліня Японії]] '''Ібара́кі''' ({{Lang-ja|茨城県}}; ''Ібаракі-кен; [[Діалект Ібаракі|ібар]]. いばらぎけん, Ібараґі-кен/えばらぎけん, Ебараґі-кен)''<ref>http://www1.tmtv.ne.jp/~kadoya-sogo/ibaraki-i.html</ref><ref>https://japanknowledge.com/articles/blognihongo/entry.html?entryid=387</ref> — [[кен]] у [[Канто (реґіон)|реґіонови Канто]], острӱв [[Хоншю]], [[Японія]]. Є на берегови [[Тихый океан|Тихого океана]], знама свойым розвоём, технолоґічностёв и [[Діалект Ібаракі|интересным діалектом]]. {{Універзалный інфобокс}} == Назва == Назва [[Кен|кена]] происходить уд історичного топоніма ''Ібаракі'', знамого щи у давньых японськых жерел. У тому числови споминать ся первый раз письмово у ''Хітачі-фудокі'' изкладеному у [[VIII. стороча|VIII. сторочови]].<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> Назва 茨城 складать ся из знакӱв, первый то є «тирня» а другый є «за́мок», то є — «Тернистый замок». На офіціалнӱв символіці кена нарисована ружа, што є символом края.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> == Ґеоґрафія == Ібаракі-кен положеный на северо-выхолови реґіона Канто, у 30-150 км уд центры [[Токіо|Токё]]. На выход уходить у Тихый океан, на северови граничить из Фукушіма-кен, а на западови из Тоґічі-кен, на югови границя значныв міров проходить по ріці Тоне, што удділять Ібаракі уд Чібы и Сайтамы. Адміністративный центр кена — варош [[Міто (Ібаракі)|Міто́]].<ref><nowiki>https://visit.ibarakiguide.jp/en/?utm_source=chatgpt.com</nowiki></ref><ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com</ref>. Площадь кена сягать 6.098 км². Север и северо-запад кена то суть у основі горы: туй суть южні удгоря горных систем Яміцо и Абукумы. Друга же часть кена то є почти лиш сама руня. Через ниї течуть рікы Тоне, Нака и Куджі. Єдным из майгрубых водозборӱв у Ібаракі-кен є озеро Кашуміґаура, што є на ёго югови. Тыж значну роль у ґеоґрафії мать як берег Тихого океана, так и озера, рікы, горы, рунины. Погода у Ібаракі-кен удносно мняка руняно из северными районами Хоншю. Кодо Міто серидня рӱчна температура сягала 14.1 °C у 1991-2020. А у рӱк паде около 1368 мм осадкӱв. У варошови Дайґо, што є у горнӱв северо-западнӱв части кена, клімат май прохладный, там температура серидня за рӱк 12.6 °C.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com Погода у Ібаракі-кен]</ref> == Історія == Зимлі Ібаракі мавуть давню історію, ужек у VIII. сторочови край описав ся у єдному из немногых описӱв Японії у тот час — Хітачі-фудокі. Там Ібаракі описує ся теплыв и плодородныв зимлёв, котра богата на ресурсы и удобна про живӱт. У старовік бӱлша часть кена входила у состав провінції Хітачі. Особо важну роль играв край у період Едо. У Міто были опшаря рода Токуґава. Позад близости ид Едо и выгодного положіня на морськых и сухопутных путях Міто став важным політичным и културно-економічным центром Японії. == Адміністративноє діліня == == Обывательство == == Економіка == == Наука == == Култура == == Знаменитости == == Символы кена == == Знамі родакы == == Удкликованя == oa8tgyxc38l9gag50t6kj1r0ony88c9 168467 168466 2026-08-20T14:17:24Z Rue323 31002 168467 wikitext text/x-wiki [[Катеґорія:Реґіон Канто]] [[Катеґорія:Кены Японії]] [[Катеґорія:Ібаракі-кен]] [[Катеґорія:Ібаракі]] [[Катеґорія:Япония]] [[Катеґорія:Адміністративноє діліня Японії]] '''Ібара́кі''' ({{Lang-ja|茨城県}}; ''Ібаракі-кен; [[Діалект Ібаракі|ібар]]. いばらぎけん, Ібараґі-кен/えばらぎけん, Ебараґі-кен)''<ref>http://www1.tmtv.ne.jp/~kadoya-sogo/ibaraki-i.html</ref><ref>https://japanknowledge.com/articles/blognihongo/entry.html?entryid=387</ref> — [[кен]] у [[Канто (реґіон)|реґіонови Канто]], острӱв [[Хоншю]], [[Японія]]. Є на берегови [[Тихый океан|Тихого океана]], знама свойым розвоём, технолоґічностёв и [[Діалект Ібаракі|интересным діалектом]]. {{Універзалный інфобокс}} == Назва == Назва [[Кен|кена]] происходить уд історичного топоніма ''Ібаракі'', знамого щи у давньых японськых жерел. У тому числови споминать ся первый раз письмово у ''Хітачі-фудокі'' изкладеному у [[VIII. стороча|VIII. сторочови]].<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> Назва 茨城 складать ся из знакӱв, первый то є «тирня» а другый є «за́мок», то є — «Тернистый замок». На офіціалнӱв символіці кена нарисована ружа, што є символом края.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> == Ґеоґрафія == Ібаракі-кен положеный на северо-выхолови реґіона Канто, у 30-150 км уд центры [[Токіо|Токё]]. На выход уходить у Тихый океан, на северови граничить из Фукушіма-кен, а на западови из Тоґічі-кен, на югови границя значныв міров проходить по ріці Тоне, што удділять Ібаракі уд Чібы и Сайтамы. Адміністративный центр кена — варош [[Міто (Ібаракі)|Міто́]].<ref><nowiki>https://visit.ibarakiguide.jp/en/?utm_source=chatgpt.com</nowiki></ref><ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com</ref>. Площадь кена сягать 6.098 км². Север и северо-запад кена то суть у основі горы: туй суть южні удгоря горных систем Яміцо и Абукумы. Друга же часть кена то є почти лиш сама руня. Через ниї течуть рікы Тоне, Нака и Куджі. Єдным из майгрубых водозборӱв у Ібаракі-кен є озеро Кашуміґаура, што є на ёго югови. Тыж значну роль у ґеоґрафії мать як берег Тихого океана, так и озера, рікы, горы, рунины. Погода у Ібаракі-кен удносно мняка руняно из северными районами Хоншю. Кодо Міто серидня рӱчна температура сягала 14.1 °C у 1991-2020. А у рӱк паде около 1368 мм осадкӱв. У варошови Дайґо, што є у горнӱв северо-западнӱв части кена, клімат май прохладный, там температура серидня за рӱк 12.6 °C.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com Погода у Ібаракі-кен]</ref> == Історія == Зимлі Ібаракі мавуть давню історію, ужек у VIII. сторочови край описав ся у єдному из немногых описӱв Японії у тот час — Хітачі-фудокі. Там Ібаракі описує ся теплыв и плодородныв зимлёв, котра богата на ресурсы и удобна про живӱт. У старовік бӱлша часть кена входила у состав провінції Хітачі. Особо важну роль играв край у період Едо. У Міто были опшаря рода Токуґава. Позад близости ид Едо и выгодного положіня на морськых и сухопутных путях Міто став важным політичным и културно-економічным центром Японії. == Адміністративноє діліня == == Обывательство == == Економіка == == Наука == == Култура == == Знаменитости == == Символы кена == == Знамі родакы == * [[Мамія Ріндзо]] (1780-1844) — [[Японія|японськый]] [[Путованя|вандраш]] и [[картоґраф]], знамый свойыв експедиціёв на [[Сахалін]], и уложінём карт северної [[Японія|Японії]].<ref>https://www.nippon.com/en/guide-to-japan/pref08/?utm_source=chatgpt.com</ref> == Удкликованя == jw9w1b9o6thtefl1bd6sr4fkp0dsvuq 168468 168467 2026-08-20T14:23:35Z Rue323 31002 168468 wikitext text/x-wiki [[Катеґорія:Реґіон Канто]] [[Катеґорія:Кены Японії]] [[Катеґорія:Ібаракі-кен]] [[Катеґорія:Ібаракі]] [[Катеґорія:Япония]] [[Катеґорія:Адміністративноє діліня Японії]] '''Ібара́кі''' ({{Lang-ja|茨城県}}; ''Ібаракі-кен; [[Діалект Ібаракі|ібар]]. いばらぎけん, Ібараґі-кен/えばらぎけん, Ебараґі-кен)''<ref>http://www1.tmtv.ne.jp/~kadoya-sogo/ibaraki-i.html</ref><ref>https://japanknowledge.com/articles/blognihongo/entry.html?entryid=387</ref> — [[кен]] у [[Канто (реґіон)|реґіонови Канто]], острӱв [[Хоншю]], [[Японія]]. Є на берегови [[Тихый океан|Тихого океана]], знама свойым розвоём, технолоґічностёв и [[Діалект Ібаракі|интересным діалектом]]. {{Універзалный інфобокс}} == Назва == Назва [[Кен|кена]] происходить уд історичного топоніма ''Ібаракі'', знамого щи у давньых японськых жерел. У тому числови споминать ся первый раз письмово у ''Хітачі-фудокі'' изкладеному у [[VIII. стороча|VIII. сторочови]].<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> Назва 茨城 складать ся из знакӱв, первый то є «тирня» а другый є «за́мок», то є — «Тернистый замок». На офіціалнӱв символіці кена нарисована ружа, што є символом края.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> == Ґеоґрафія == Ібаракі-кен положеный на северо-выхолови реґіона Канто, у 30-150 км уд центры [[Токіо|Токё]]. На выход уходить у Тихый океан, на северови граничить из Фукушіма-кен, а на западови из Тоґічі-кен, на югови границя значныв міров проходить по ріці Тоне, што удділять Ібаракі уд Чібы и Сайтамы. Адміністративный центр кена — варош [[Міто (Ібаракі)|Міто́]].<ref><nowiki>https://visit.ibarakiguide.jp/en/?utm_source=chatgpt.com</nowiki></ref><ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com</ref>. Площадь кена сягать 6.098 км². Север и северо-запад кена то суть у основі горы: туй суть южні удгоря горных систем Яміцо и Абукумы. Друга же часть кена то є почти лиш сама руня. Через ниї течуть рікы Тоне, Нака и Куджі. Єдным из майгрубых водозборӱв у Ібаракі-кен є озеро Кашуміґаура, што є на ёго югови. Тыж значну роль у ґеоґрафії мать як берег Тихого океана, так и озера, рікы, горы, рунины. Погода у Ібаракі-кен удносно мняка руняно из северными районами Хоншю. Кодо Міто серидня рӱчна температура сягала 14.1 °C у 1991-2020. А у рӱк паде около 1368 мм осадкӱв. У варошови Дайґо, што є у горнӱв северо-западнӱв части кена, клімат май прохладный, там температура серидня за рӱк 12.6 °C.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com Погода у Ібаракі-кен]</ref> == Історія == Зимлі Ібаракі мавуть давню історію, ужек у VIII. сторочови край описав ся у єдному из немногых описӱв Японії у тот час — Хітачі-фудокі. Там Ібаракі описує ся теплыв и плодородныв зимлёв, котра богата на ресурсы и удобна про живӱт. У старовік бӱлша часть кена входила у состав провінції Хітачі. Особо важну роль играв край у період Едо. У Міто были опшаря рода Токуґава. Позад близости ид Едо и выгодного положіня на морськых и сухопутных путях Міто став важным політичным и културно-економічным центром Японії. Дале описує ся сись край у ''Дайніппонші'' (Велика Історія Японії) котрый ся писав 249 рокӱв, товды у Ібаракі розвивала ся култура и економіка, а [[Конфуцианство|конфуціанство]] шырило ся доста скоро. По реставрації Мейджі адміністративный шор реґіона неєдноразово міняв ся. Нынішньый Ібаракі-кен учинив ся у резултатови адміністративної реформы у 1871. році, у 1875. році были утверждені и границі кена, котрі близкі ид днишньым.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref> == Адміністративноє діліня == == Обывательство == == Економіка == == Наука == == Култура == == Знаменитости == == Символы кена == == Знамі родакы == * [[Мамія Ріндзо]] (1780-1844) — [[Японія|японськый]] [[Путованя|вандраш]] и [[картоґраф]], знамый свойыв експедиціёв на [[Сахалін]], и уложінём карт северної [[Японія|Японії]].<ref>https://www.nippon.com/en/guide-to-japan/pref08/?utm_source=chatgpt.com</ref> == Удкликованя == ek8kq3xa60hnj8v024kw7kq5gk30ryg 168469 168468 2026-08-20T14:26:24Z Rue323 31002 168469 wikitext text/x-wiki [[Катеґорія:Реґіон Канто]] [[Катеґорія:Кены Японії]] [[Катеґорія:Ібаракі-кен]] [[Катеґорія:Ібаракі]] [[Катеґорія:Япония]] [[Катеґорія:Адміністративноє діліня Японії]] '''Ібара́кі''' ({{Lang-ja|茨城県}}; ''Ібаракі-кен; [[Діалект Ібаракі|ібар]]. いばらぎけん, Ібараґі-кен/えばらぎけん, Ебараґі-кен)''<ref>http://www1.tmtv.ne.jp/~kadoya-sogo/ibaraki-i.html</ref><ref>https://japanknowledge.com/articles/blognihongo/entry.html?entryid=387</ref> — [[кен]] у [[Канто (реґіон)|реґіонови Канто]], острӱв [[Хоншю]], [[Японія]]. Є на берегови [[Тихый океан|Тихого океана]], знама свойым розвоём, технолоґічностёв и [[Діалект Ібаракі|интересным діалектом]]. {{Універзалный інфобокс}} == Назва == Назва [[Кен|кена]] происходить уд історичного топоніма ''Ібаракі'', знамого щи у давньых японськых жерел. У тому числови споминать ся первый раз письмово у ''Хітачі-фудокі'' изкладеному у [[VIII. стороча|VIII. сторочови]].<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> Назва 茨城 складать ся из знакӱв, первый то є «тирня» а другый є «за́мок», то є — «Тернистый замок». На офіціалнӱв символіці кена нарисована ружа, што є символом края.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> == Ґеоґрафія == Ібаракі-кен положеный на северо-выхолови реґіона Канто, у 30-150 км уд центры [[Токіо|Токё]]. На выход уходить у Тихый океан, на северови граничить из Фукушіма-кен, а на западови из Тоґічі-кен, на югови границя значныв міров проходить по ріці Тоне, што удділять Ібаракі уд Чібы и Сайтамы. Адміністративный центр кена — варош [[Міто (Ібаракі)|Міто́]].<ref><nowiki>https://visit.ibarakiguide.jp/en/?utm_source=chatgpt.com</nowiki></ref><ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com</ref>. Площадь кена сягать 6.098 км². Север и северо-запад кена то суть у основі горы: туй суть южні удгоря горных систем Яміцо и Абукумы. Друга же часть кена то є почти лиш сама руня. Через ниї течуть рікы Тоне, Нака и Куджі. Єдным из майгрубых водозборӱв у Ібаракі-кен є озеро Кашуміґаура, што є на ёго югови. Тыж значну роль у ґеоґрафії мать як берег Тихого океана, так и озера, рікы, горы, рунины. Погода у Ібаракі-кен удносно мняка руняно из северными районами Хоншю. Кодо Міто серидня рӱчна температура сягала 14.1 °C у 1991-2020. А у рӱк паде около 1368 мм осадкӱв. У варошови Дайґо, што є у горнӱв северо-западнӱв части кена, клімат май прохладный, там температура серидня за рӱк 12.6 °C.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com Погода у Ібаракі-кен]</ref> == Історія == Зимлі Ібаракі мавуть давню історію, ужек у VIII. сторочови край описав ся у єдному из немногых описӱв Японії у тот час — Хітачі-фудокі. Там Ібаракі описує ся теплыв и плодородныв зимлёв, котра богата на ресурсы и удобна про живӱт. У старовік бӱлша часть кена входила у состав провінції Хітачі. Особо важну роль играв край у період Едо. У Міто были опшаря рода Токуґава. Позад близости ид Едо и выгодного положіня на морськых и сухопутных путях Міто став важным політичным и културно-економічным центром Японії. Дале описує ся сись край у ''Дайніппонші'' (Велика Історія Японії) котрый ся писав 249 рокӱв, товды у Ібаракі розвивала ся култура и економіка, а [[Конфуцианство|конфуціанство]] шырило ся доста скоро. По реставрації Мейджі адміністративный шор реґіона неєдноразово міняв ся. Нынішньый Ібаракі-кен учинив ся у резултатови адміністративної реформы у 1871. році, у 1875. році были утверждені и границі кена, котрі близкі ид днишньым.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref>. Бігом XX. стороча у Ібаракі-кен розвивать ся транспорт, промысел, туризм и енерґетика. Образовали ся промыслові центры Кашіма и Хітачі. У 1998. році удкрыв ся морськый порт Хітачінака.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref> == Адміністративноє діліня == == Обывательство == == Економіка == == Наука == == Култура == == Знаменитости == == Символы кена == == Знамі родакы == * [[Мамія Ріндзо]] (1780-1844) — [[Японія|японськый]] [[Путованя|вандраш]] и [[картоґраф]], знамый свойыв експедиціёв на [[Сахалін]], и уложінём карт северної [[Японія|Японії]].<ref>https://www.nippon.com/en/guide-to-japan/pref08/?utm_source=chatgpt.com</ref> == Удкликованя == ljdwjzqold5d3j188jpysh33vtu3p81 168473 168469 2026-08-20T14:38:39Z Rue323 31002 168473 wikitext text/x-wiki [[Катеґорія:Реґіон Канто]] [[Катеґорія:Кены Японії]] [[Катеґорія:Ібаракі-кен]] [[Катеґорія:Ібаракі]] [[Катеґорія:Япония]] [[Катеґорія:Адміністративноє діліня Японії]] '''Ібара́кі''' ({{Lang-ja|茨城県}}; ''Ібаракі-кен; [[Діалект Ібаракі|ібар]]. いばらぎけん, Ібараґі-кен/えばらぎけん, Ебараґі-кен)''<ref>http://www1.tmtv.ne.jp/~kadoya-sogo/ibaraki-i.html</ref><ref>https://japanknowledge.com/articles/blognihongo/entry.html?entryid=387</ref> — [[кен]] у [[Канто (реґіон)|реґіонови Канто]], острӱв [[Хоншю]], [[Японія]]. Є на берегови [[Тихый океан|Тихого океана]], знама свойым розвоём, технолоґічностёв и [[Діалект Ібаракі|интересным діалектом]]. {{Універзалный інфобокс}} == Назва == Назва [[Кен|кена]] происходить уд історичного топоніма ''Ібаракі'', знамого щи у давньых японськых жерел. У тому числови споминать ся первый раз письмово у ''Хітачі-фудокі'' изкладеному у [[VIII. стороча|VIII. сторочови]].<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> Назва 茨城 складать ся из знакӱв, первый то є «тирня» а другый є «за́мок», то є — «Тернистый замок». На офіціалнӱв символіці кена нарисована ружа, што є символом края.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> == Ґеоґрафія == Ібаракі-кен положеный на северо-выхолови реґіона Канто, у 30-150 км уд центры [[Токіо|Токё]]. На выход уходить у Тихый океан, на северови граничить из Фукушіма-кен, а на западови из Тоґічі-кен, на югови границя значныв міров проходить по ріці Тоне, што удділять Ібаракі уд Чібы и Сайтамы. Адміністративный центр кена — варош [[Міто (Ібаракі)|Міто́]].<ref><nowiki>https://visit.ibarakiguide.jp/en/?utm_source=chatgpt.com</nowiki></ref><ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com</ref>. Площадь кена сягать 6.098 км². Север и северо-запад кена то суть у основі горы: туй суть южні удгоря горных систем Яміцо и Абукумы. Друга же часть кена то є почти лиш сама руня. Через ниї течуть рікы Тоне, Нака и Куджі. Єдным из майгрубых водозборӱв у Ібаракі-кен є озеро Кашуміґаура, што є на ёго югови. Тыж значну роль у ґеоґрафії мать як берег Тихого океана, так и озера, рікы, горы, рунины. Погода у Ібаракі-кен удносно мняка руняно из северными районами Хоншю. Кодо Міто серидня рӱчна температура сягала 14.1 °C у 1991-2020. А у рӱк паде около 1368 мм осадкӱв. У варошови Дайґо, што є у горнӱв северо-западнӱв части кена, клімат май прохладный, там температура серидня за рӱк 12.6 °C.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com Погода у Ібаракі-кен]</ref> == Історія == Зимлі Ібаракі мавуть давню історію, ужек у [[VIII. стороча|VIII]]. сторочови край описав ся у єдному из немногых описӱв Японії у тот час — Хітачі-фудокі. Там Ібаракі описує ся теплыв и плодородныв зимлёв, котра богата на ресурсы и удобна про живӱт. У старовік бӱлша часть кена входила у состав провінції Хітачі. Особо важну роль играв край у період Едо. У Міто были опшаря рода Токуґава. Позад близости ид Едо и выгодного положіня на морськых и сухопутных путях Міто став важным політичным и културно-економічным центром Японії. Дале описує ся сись край у ''Дайніппонші'' (Велика Історія Японії) котрый ся писав 249 рокӱв, товды у Ібаракі розвивала ся култура и економіка, а [[Конфуцианство|конфуціанство]] шырило ся доста скоро. По [[Реставрація Мейджі|реставрації Мейджі]] адміністративный шор реґіона неєдноразово міняв ся. Нынішньый Ібаракі-кен учинив ся у резултатови адміністративної реформы у [[1871]]. році, у [[1875]]. році были утверждені и границі кена, котрі близкі ид днишньым.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref> Бігом [[XX. стороча|XX]]. стороча у Ібаракі-кен розвивать ся транспорт, промысел, туризм и енерґетика. Образовали ся промыслові центры Кашіма и Хітачі. У [[1998]]. році удкрыв ся морськый порт Хітачінака.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref>. Важным варошом став Цукуба, се є ''наукоград'' и туй є бӱлша часть изслідоватильськых офісӱв. То є ачий ци не главный научный центр [[Японія|Японії]]. Туй є знамый по цілому світови універзитет Цукуба.<ref>https://studyinjapan.krjc.kg/university/tsukuba-university</ref> == Адміністративноє діліня == == Обывательство == == Економіка == == Наука == == Култура == == Знаменитости == == Символы кена == == Знамі родакы == * [[Мамія Ріндзо]] (1780-1844) — [[Японія|японськый]] [[Путованя|вандраш]] и [[картоґраф]], знамый свойыв експедиціёв на [[Сахалін]], и уложінём карт северної [[Японія|Японії]].<ref>https://www.nippon.com/en/guide-to-japan/pref08/?utm_source=chatgpt.com</ref> == Удкликованя == me1f4u5iuqqmca2yfgrk9vb5ctjwbfq 168474 168473 2026-08-20T14:45:47Z Rue323 31002 168474 wikitext text/x-wiki [[Катеґорія:Реґіон Канто]] [[Катеґорія:Кены Японії]] [[Катеґорія:Ібаракі-кен]] [[Катеґорія:Ібаракі]] [[Катеґорія:Япония]] [[Катеґорія:Адміністративноє діліня Японії]] '''Ібара́кі''' ({{Lang-ja|茨城県}}; ''Ібаракі-кен; [[Діалект Ібаракі|ібар]]. いばらぎけん, Ібараґі-кен/えばらぎけん, Ебараґі-кен)''<ref>http://www1.tmtv.ne.jp/~kadoya-sogo/ibaraki-i.html</ref><ref>https://japanknowledge.com/articles/blognihongo/entry.html?entryid=387</ref> — [[кен]] у [[Канто (реґіон)|реґіонови Канто]], острӱв [[Хоншю]], [[Японія]]. Є на берегови [[Тихый океан|Тихого океана]], знама свойым розвоём, технолоґічностёв и [[Діалект Ібаракі|интересным діалектом]]. {{Універзалный інфобокс}} == Назва == Назва [[Кен|кена]] происходить уд історичного топоніма ''Ібаракі'', знамого щи у давньых японськых жерел. У тому числови споминать ся первый раз письмово у ''Хітачі-фудокі'' изкладеному у [[VIII. стороча|VIII. сторочови]].<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> Назва 茨城 складать ся из знакӱв, первый то є «тирня» а другый є «за́мок», то є — «Тернистый замок». На офіціалнӱв символіці кена нарисована ружа, што є символом края.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> == Ґеоґрафія == Ібаракі-кен положеный на северо-выхолови реґіона Канто, у 30-150 км уд центры [[Токіо|Токё]]. На выход уходить у Тихый океан, на северови граничить из Фукушіма-кен, а на западови из Тоґічі-кен, на югови границя значныв міров проходить по ріці Тоне, што удділять Ібаракі уд Чібы и Сайтамы. Адміністративный центр кена — варош [[Міто (Ібаракі)|Міто́]].<ref><nowiki>https://visit.ibarakiguide.jp/en/?utm_source=chatgpt.com</nowiki></ref><ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com</ref>. Площадь кена сягать 6.098 км². Север и северо-запад кена то суть у основі горы: туй суть южні удгоря горных систем Яміцо и Абукумы. Друга же часть кена то є почти лиш сама руня. Через ниї течуть рікы Тоне, Нака и Куджі. Єдным из майгрубых водозборӱв у Ібаракі-кен є озеро Кашуміґаура, што є на ёго югови. Тыж значну роль у ґеоґрафії мать як берег Тихого океана, так и озера, рікы, горы, рунины. Погода у Ібаракі-кен удносно мняка руняно из северными районами Хоншю. Кодо Міто серидня рӱчна температура сягала 14.1 °C у 1991-2020. А у рӱк паде около 1368 мм осадкӱв. У варошови Дайґо, што є у горнӱв северо-западнӱв части кена, клімат май прохладный, там температура серидня за рӱк 12.6 °C.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com Погода у Ібаракі-кен]</ref> == Історія == Зимлі Ібаракі мавуть давню історію, ужек у [[VIII. стороча|VIII]]. сторочови край описав ся у єдному из немногых описӱв Японії у тот час — Хітачі-фудокі. Там Ібаракі описує ся теплыв и плодородныв зимлёв, котра богата на ресурсы и удобна про живӱт. У старовік бӱлша часть кена входила у состав провінції Хітачі. Особо важну роль играв край у період Едо. У Міто были опшаря рода Токуґава. Позад близости ид Едо и выгодного положіня на морськых и сухопутных путях Міто став важным політичным и културно-економічным центром Японії. Дале описує ся сись край у ''Дайніппонші'' (Велика Історія Японії) котрый ся писав 249 рокӱв, товды у Ібаракі розвивала ся култура и економіка, а [[Конфуцианство|конфуціанство]] шырило ся доста скоро. По [[Реставрація Мейджі|реставрації Мейджі]] адміністративный шор реґіона неєдноразово міняв ся. Нынішньый Ібаракі-кен учинив ся у резултатови адміністративної реформы у [[1871]]. році, у [[1875]]. році были утверждені и границі кена, котрі близкі ид днишньым.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref> Бігом [[XX. стороча|XX]]. стороча у Ібаракі-кен розвивать ся транспорт, промысел, туризм и енерґетика. Образовали ся промыслові центры Кашіма и Хітачі. У [[1998]]. році удкрыв ся морськый порт Хітачінака.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref>. Важным варошом став Цукуба, се є ''наукоград'' и туй є бӱлша часть изслідоватильськых офісӱв. То є ачий ци не главный научный центр [[Японія|Японії]]. Туй є знамый по цілому світови універзитет Цукуба.<ref>https://studyinjapan.krjc.kg/university/tsukuba-university</ref> == Адміністративноє діліня == == Обывательство == == Економіка == == Наука == == Култура == == Знаменитости == == Символы кена == Ґерб Ібаракі представлять собов штилізованый розкрывавущый ся бутон ружі. Мотив ґерба изъязаный из природов края и розвоём, творьбу, кываня уперед, стремліня ид будучности. Ґерб офіціално приятый 13. новембра 1991. року. Цвіт-символ кена є '''''«Ібаракі-блю»''''' — насыченый темно-синьый цвіт. Динь Ібаракі-кен удмічать ся 13. новембра, каждый рӱк. Иппен того дня кен быв образованый императором Мейджі, у чисть того є праздник у Ібаракі-кен.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/kenminnohi/kenmin/bosyu.html</ref> == Знамі родакы == * [[Мамія Ріндзо]] (1780-1844) — [[Японія|японськый]] [[Путованя|вандраш]] и [[картоґраф]], знамый свойыв експедиціёв на [[Сахалін]], и уложінём карт северної [[Японія|Японії]].<ref>https://www.nippon.com/en/guide-to-japan/pref08/?utm_source=chatgpt.com</ref> == Удкликованя == 9iwmf09tmhuo5e5h7hqoegvgq6lvpcd 168475 168474 2026-08-20T14:46:48Z Rue323 31002 /* Ґеоґрафія */ 168475 wikitext text/x-wiki [[Катеґорія:Реґіон Канто]] [[Катеґорія:Кены Японії]] [[Катеґорія:Ібаракі-кен]] [[Катеґорія:Ібаракі]] [[Катеґорія:Япония]] [[Катеґорія:Адміністративноє діліня Японії]] '''Ібара́кі''' ({{Lang-ja|茨城県}}; ''Ібаракі-кен; [[Діалект Ібаракі|ібар]]. いばらぎけん, Ібараґі-кен/えばらぎけん, Ебараґі-кен)''<ref>http://www1.tmtv.ne.jp/~kadoya-sogo/ibaraki-i.html</ref><ref>https://japanknowledge.com/articles/blognihongo/entry.html?entryid=387</ref> — [[кен]] у [[Канто (реґіон)|реґіонови Канто]], острӱв [[Хоншю]], [[Японія]]. Є на берегови [[Тихый океан|Тихого океана]], знама свойым розвоём, технолоґічностёв и [[Діалект Ібаракі|интересным діалектом]]. {{Універзалный інфобокс}} == Назва == Назва [[Кен|кена]] происходить уд історичного топоніма ''Ібаракі'', знамого щи у давньых японськых жерел. У тому числови споминать ся первый раз письмово у ''Хітачі-фудокі'' изкладеному у [[VIII. стороча|VIII. сторочови]].<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> Назва 茨城 складать ся из знакӱв, первый то є «тирня» а другый є «за́мок», то є — «Тернистый замок». На офіціалнӱв символіці кена нарисована ружа, што є символом края.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> == Ґеоґрафія == Ібаракі-кен положеный на северо-выхолови реґіона Канто, у 30-150 км уд центры [[Токіо|Токё]]. На выход уходить у Тихый океан, на северови граничить из Фукушіма-кен, а на западови из Тоґічі-кен, на югови границя значныв міров проходить по ріці Тоне, што удділять Ібаракі уд Чібы и Сайтамы. Адміністративный центр кена — варош [[Міто (Ібаракі)|Міто́]].<ref>https://visit.ibarakiguide.jp/en/?utm_source=chatgpt.com</ref><ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com</ref>. Площадь кена сягать 6.098 км². Север и северо-запад кена то суть у основі горы: туй суть южні удгоря горных систем Яміцо и Абукумы. Друга же часть кена то є почти лиш сама руня. Через ниї течуть рікы Тоне, Нака и Куджі. Єдным из майгрубых водозборӱв у Ібаракі-кен є озеро Кашуміґаура, што є на ёго югови. Тыж значну роль у ґеоґрафії мать як берег Тихого океана, так и озера, рікы, горы, рунины. Погода у Ібаракі-кен удносно мняка руняно из северными районами Хоншю. Кодо Міто серидня рӱчна температура сягала 14.1 °C у 1991-2020. А у рӱк паде около 1368 мм осадкӱв. У варошови Дайґо, што є у горнӱв северо-западнӱв части кена, клімат май прохладный, там температура серидня за рӱк 12.6 °C.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com Погода у Ібаракі-кен]</ref> == Історія == Зимлі Ібаракі мавуть давню історію, ужек у [[VIII. стороча|VIII]]. сторочови край описав ся у єдному из немногых описӱв Японії у тот час — Хітачі-фудокі. Там Ібаракі описує ся теплыв и плодородныв зимлёв, котра богата на ресурсы и удобна про живӱт. У старовік бӱлша часть кена входила у состав провінції Хітачі. Особо важну роль играв край у період Едо. У Міто были опшаря рода Токуґава. Позад близости ид Едо и выгодного положіня на морськых и сухопутных путях Міто став важным політичным и културно-економічным центром Японії. Дале описує ся сись край у ''Дайніппонші'' (Велика Історія Японії) котрый ся писав 249 рокӱв, товды у Ібаракі розвивала ся култура и економіка, а [[Конфуцианство|конфуціанство]] шырило ся доста скоро. По [[Реставрація Мейджі|реставрації Мейджі]] адміністративный шор реґіона неєдноразово міняв ся. Нынішньый Ібаракі-кен учинив ся у резултатови адміністративної реформы у [[1871]]. році, у [[1875]]. році были утверждені и границі кена, котрі близкі ид днишньым.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref> Бігом [[XX. стороча|XX]]. стороча у Ібаракі-кен розвивать ся транспорт, промысел, туризм и енерґетика. Образовали ся промыслові центры Кашіма и Хітачі. У [[1998]]. році удкрыв ся морськый порт Хітачінака.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref>. Важным варошом став Цукуба, се є ''наукоград'' и туй є бӱлша часть изслідоватильськых офісӱв. То є ачий ци не главный научный центр [[Японія|Японії]]. Туй є знамый по цілому світови універзитет Цукуба.<ref>https://studyinjapan.krjc.kg/university/tsukuba-university</ref> == Адміністративноє діліня == == Обывательство == == Економіка == == Наука == == Култура == == Знаменитости == == Символы кена == Ґерб Ібаракі представлять собов штилізованый розкрывавущый ся бутон ружі. Мотив ґерба изъязаный из природов края и розвоём, творьбу, кываня уперед, стремліня ид будучности. Ґерб офіціално приятый 13. новембра 1991. року. Цвіт-символ кена є '''''«Ібаракі-блю»''''' — насыченый темно-синьый цвіт. Динь Ібаракі-кен удмічать ся 13. новембра, каждый рӱк. Иппен того дня кен быв образованый императором Мейджі, у чисть того є праздник у Ібаракі-кен.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/kenminnohi/kenmin/bosyu.html</ref> == Знамі родакы == * [[Мамія Ріндзо]] (1780-1844) — [[Японія|японськый]] [[Путованя|вандраш]] и [[картоґраф]], знамый свойыв експедиціёв на [[Сахалін]], и уложінём карт северної [[Японія|Японії]].<ref>https://www.nippon.com/en/guide-to-japan/pref08/?utm_source=chatgpt.com</ref> == Удкликованя == g9rxbgcn3zdw7mq9bimr52tshkf3jr2 168477 168475 2026-08-20T17:43:36Z Rue323 31002 168477 wikitext text/x-wiki [[Катеґорія:Реґіон Канто]] [[Катеґорія:Кены Японії]] [[Катеґорія:Ібаракі-кен]] [[Катеґорія:Ібаракі]] [[Катеґорія:Япония]] [[Катеґорія:Адміністративноє діліня Японії]] '''Ібара́кі''' ({{Lang-ja|茨城県}}; ''Ібаракі-кен; [[Діалект Ібаракі|ібар]]. いばらぎけん, Ібараґі-кен/えばらぎけん, Ебараґі-кен)''<ref>http://www1.tmtv.ne.jp/~kadoya-sogo/ibaraki-i.html</ref><ref>https://japanknowledge.com/articles/blognihongo/entry.html?entryid=387</ref> — [[кен]] у [[Канто (реґіон)|реґіонови Канто]], острӱв [[Хоншю]], [[Японія]]. Є на берегови [[Тихый океан|Тихого океана]], знама свойым розвоём, технолоґічностёв и [[Діалект Ібаракі|интересным діалектом]]. {{Універзалный інфобокс}} == Назва == Назва [[Кен|кена]] происходить уд історичного топоніма ''Ібаракі'', знамого щи у давньых японськых жерел. У тому числови споминать ся первый раз письмово у ''Хітачі-фудокі'' изкладеному у [[VIII. стороча|VIII. сторочови]].<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> Назва 茨城 складать ся из знакӱв, первый то є «тирня» а другый є «за́мок», то є — «Тернистый замок». На офіціалнӱв символіці кена нарисована ружа, што є символом края.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> == Ґеоґрафія == Ібаракі-кен положеный на северо-выхолови реґіона Канто, у 30-150 км уд центры [[Токіо|Токё]]. На выход уходить у Тихый океан, на северови граничить из Фукушіма-кен, а на западови из Тоґічі-кен, на югови границя значныв міров проходить по ріці Тоне, што удділять Ібаракі уд Чібы и Сайтамы. Адміністративный центр кена — варош [[Міто (Ібаракі)|Міто́]].<ref>https://visit.ibarakiguide.jp/en/?utm_source=chatgpt.com</ref><ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com</ref>. Площадь кена сягать 6.098 км². Север и северо-запад кена то суть у основі горы: туй суть южні удгоря горных систем Яміцо и Абукумы. Друга же часть кена то є почти лиш сама руня. Через ниї течуть рікы Тоне, Нака и Куджі. Єдным из майгрубых водозборӱв у Ібаракі-кен є озеро Кашуміґаура, што є на ёго югови. Тыж значну роль у ґеоґрафії мать як берег Тихого океана, так и озера, рікы, горы, рунины. Погода у Ібаракі-кен удносно мняка руняно из северными районами Хоншю. Кодо Міто серидня рӱчна температура сягала 14.1 °C у 1991-2020. А у рӱк паде около 1368 мм осадкӱв. У варошови Дайґо, што є у горнӱв северо-западнӱв части кена, клімат май прохладный, там температура серидня за рӱк 12.6 °C.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com Погода у Ібаракі-кен]</ref> == Історія == Зимлі Ібаракі мавуть давню історію, ужек у [[VIII. стороча|VIII]]. сторочови край описав ся у єдному из немногых описӱв Японії у тот час — Хітачі-фудокі. Там Ібаракі описує ся теплыв и плодородныв зимлёв, котра богата на ресурсы и удобна про живӱт. У старовік бӱлша часть кена входила у состав провінції Хітачі. Особо важну роль играв край у період Едо. У Міто были опшаря рода Токуґава. Позад близости ид Едо и выгодного положіня на морськых и сухопутных путях Міто став важным політичным и културно-економічным центром Японії. Дале описує ся сись край у ''Дайніппонші'' (Велика Історія Японії) котрый ся писав 249 рокӱв, товды у Ібаракі розвивала ся култура и економіка, а [[Конфуцианство|конфуціанство]] шырило ся доста скоро. По [[Реставрація Мейджі|реставрації Мейджі]] адміністративный шор реґіона неєдноразово міняв ся. Нынішньый Ібаракі-кен учинив ся у резултатови адміністративної реформы у [[1871]]. році, у [[1875]]. році были утверждені и границі кена, котрі близкі ид днишньым.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref> Бігом [[XX. стороча|XX]]. стороча у Ібаракі-кен розвивать ся транспорт, промысел, туризм и енерґетика. Образовали ся промыслові центры Кашіма и Хітачі. У [[1998]]. році удкрыв ся морськый порт Хітачінака.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref>. Важным варошом став Цукуба, се є ''наукоград'' и туй є бӱлша часть изслідоватильськых офісӱв. То є ачий ци не главный научный центр [[Японія|Японії]]. Туй є знамый по цілому світови універзитет Цукуба.<ref>https://studyinjapan.krjc.kg/university/tsukuba-university</ref> == Адміністративноє діліня == Станом на наш час (2026. рӱк) Ібаракі-кен ділить ся на 44 ґуны, миже них вароші, ма́чі (варощикы) и му́ры (села). Адміністративный центр — Міто. Майвеликі вароші суть Міто, Хітачі, Цукуба, Цучіура, Хітачінака и Кашіма. === Вароші === Испис варошӱв кена: * [[Бандо (варош)|Бандо]]; * [[Дзёсо]]; * [[Інашікі]]; * [[Ішіока (варош)|Ішіока]]; * [[Ітако (варош)|Ітако]]; * [[Камішу]]; * [[Касама]]; * [[Кашіма (Ібаракі)|Кашіма]]; * [[Касуміґаура (варош)|Касуміґаура]]; * [[Кітаібаракі]]; * [[Коґа (Ібаракі)|Коґа]]; * [[Міто (Ібаракі)|Міто]]; * [[Мория (город)|Морія]]; * [[Нака (город)|Нака]]; * [[Намеґата]]; * [[Омітама]]; * [[Рюґасакі]]; * [[Сакураґава]]; * [[Симоцума]]; * [[Такахаги]]; * [[Тикусей]]; * [[Ториде]]; * [[Усику]]; * [[Хитати (Ибараки)|Хитати]]; * [[Хитатинака]]; * [[Хітачіомія]]; * [[Хитатиота]]; * [[Хокота]]; * [[Цукуба]]; * [[Цукубамирай]]; * [[Цутиура]]; * [[Юки (город)|Юки]]. === Ґуны === [[Мачі Японії|Мачі]] и [[Муры Японії|муры]] по ґунам: {{колонки|3}} * [[Хіґашіібаракі]]; ** [[Ібаракі (мачі)|Ібаракі]]; ** [[Оараі]]; ** [[Шіросато]]; * [[Нака (Ібаракі)|Нака]]; ** [[Токай (мура)|Токай]]; * [[Куджі (ґун)|Куджі]]; ** [[Дайґо (мачі)|Дайґо]]; * [[Інашікі (уезд)|Інашікі]]; ** [[Амі (Японія)|Амі]]; ** [[Кавачі (Ібаракі)|Кавачі]]; ** [[Міхо (мура)|Міхо]]; * [[Юкі (ґун)|Юкі]]; ** [[Ятіё (мачі)|Ятіё]]; * [[Сашіма]]; ** [[Ґока]]; ** [[Сакаі (Ібаракі)|Сакаі]]; * [[Кітасома]]; ** [[Тоне (мачі)|Тоне]]. {{колонки/конец}} == Обывательство == == Економіка == == Наука == == Култура == == Знаменитости == == Символы кена == Ґерб Ібаракі представлять собов штилізованый розкрывавущый ся бутон ружі. Мотив ґерба изъязаный из природов края и розвоём, творьбу, кываня уперед, стремліня ид будучности. Ґерб офіціално приятый 13. новембра 1991. року. Цвіт-символ кена є '''''«Ібаракі-блю»''''' — насыченый темно-синьый цвіт. Динь Ібаракі-кен удмічать ся 13. новембра, каждый рӱк. Иппен того дня кен быв образованый императором Мейджі, у чисть того є праздник у Ібаракі-кен.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/kenminnohi/kenmin/bosyu.html</ref> == Знамі родакы == * [[Мамія Ріндзо]] (1780-1844) — [[Японія|японськый]] [[Путованя|вандраш]] и [[картоґраф]], знамый свойыв експедиціёв на [[Сахалін]], и уложінём карт северної [[Японія|Японії]].<ref>https://www.nippon.com/en/guide-to-japan/pref08/?utm_source=chatgpt.com</ref> == Удкликованя == f0s1kl4yors657aiq74mm0vj4daqarp 168478 168477 2026-08-20T17:44:11Z Rue323 31002 /* Ґуны */ 168478 wikitext text/x-wiki [[Катеґорія:Реґіон Канто]] [[Катеґорія:Кены Японії]] [[Катеґорія:Ібаракі-кен]] [[Катеґорія:Ібаракі]] [[Катеґорія:Япония]] [[Катеґорія:Адміністративноє діліня Японії]] '''Ібара́кі''' ({{Lang-ja|茨城県}}; ''Ібаракі-кен; [[Діалект Ібаракі|ібар]]. いばらぎけん, Ібараґі-кен/えばらぎけん, Ебараґі-кен)''<ref>http://www1.tmtv.ne.jp/~kadoya-sogo/ibaraki-i.html</ref><ref>https://japanknowledge.com/articles/blognihongo/entry.html?entryid=387</ref> — [[кен]] у [[Канто (реґіон)|реґіонови Канто]], острӱв [[Хоншю]], [[Японія]]. Є на берегови [[Тихый океан|Тихого океана]], знама свойым розвоём, технолоґічностёв и [[Діалект Ібаракі|интересным діалектом]]. {{Універзалный інфобокс}} == Назва == Назва [[Кен|кена]] происходить уд історичного топоніма ''Ібаракі'', знамого щи у давньых японськых жерел. У тому числови споминать ся первый раз письмово у ''Хітачі-фудокі'' изкладеному у [[VIII. стороча|VIII. сторочови]].<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> Назва 茨城 складать ся из знакӱв, первый то є «тирня» а другый є «за́мок», то є — «Тернистый замок». На офіціалнӱв символіці кена нарисована ружа, што є символом края.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com Интернет-сайт кена Ібаракі]</ref> == Ґеоґрафія == Ібаракі-кен положеный на северо-выхолови реґіона Канто, у 30-150 км уд центры [[Токіо|Токё]]. На выход уходить у Тихый океан, на северови граничить из Фукушіма-кен, а на западови из Тоґічі-кен, на югови границя значныв міров проходить по ріці Тоне, што удділять Ібаракі уд Чібы и Сайтамы. Адміністративный центр кена — варош [[Міто (Ібаракі)|Міто́]].<ref>https://visit.ibarakiguide.jp/en/?utm_source=chatgpt.com</ref><ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com</ref>. Площадь кена сягать 6.098 км². Север и северо-запад кена то суть у основі горы: туй суть южні удгоря горных систем Яміцо и Абукумы. Друга же часть кена то є почти лиш сама руня. Через ниї течуть рікы Тоне, Нака и Куджі. Єдным из майгрубых водозборӱв у Ібаракі-кен є озеро Кашуміґаура, што є на ёго югови. Тыж значну роль у ґеоґрафії мать як берег Тихого океана, так и озера, рікы, горы, рунины. Погода у Ібаракі-кен удносно мняка руняно из северными районами Хоншю. Кодо Міто серидня рӱчна температура сягала 14.1 °C у 1991-2020. А у рӱк паде около 1368 мм осадкӱв. У варошови Дайґо, што є у горнӱв северо-западнӱв части кена, клімат май прохладный, там температура серидня за рӱк 12.6 °C.<ref>[https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/?utm_source=chatgpt.com Погода у Ібаракі-кен]</ref> == Історія == Зимлі Ібаракі мавуть давню історію, ужек у [[VIII. стороча|VIII]]. сторочови край описав ся у єдному из немногых описӱв Японії у тот час — Хітачі-фудокі. Там Ібаракі описує ся теплыв и плодородныв зимлёв, котра богата на ресурсы и удобна про живӱт. У старовік бӱлша часть кена входила у состав провінції Хітачі. Особо важну роль играв край у період Едо. У Міто были опшаря рода Токуґава. Позад близости ид Едо и выгодного положіня на морськых и сухопутных путях Міто став важным політичным и културно-економічным центром Японії. Дале описує ся сись край у ''Дайніппонші'' (Велика Історія Японії) котрый ся писав 249 рокӱв, товды у Ібаракі розвивала ся култура и економіка, а [[Конфуцианство|конфуціанство]] шырило ся доста скоро. По [[Реставрація Мейджі|реставрації Мейджі]] адміністративный шор реґіона неєдноразово міняв ся. Нынішньый Ібаракі-кен учинив ся у резултатови адміністративної реформы у [[1871]]. році, у [[1875]]. році были утверждені и границі кена, котрі близкі ид днишньым.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref> Бігом [[XX. стороча|XX]]. стороча у Ібаракі-кен розвивать ся транспорт, промысел, туризм и енерґетика. Образовали ся промыслові центры Кашіма и Хітачі. У [[1998]]. році удкрыв ся морськый порт Хітачінака.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/profile/history.html?utm_source=chatgpt.com</ref>. Важным варошом став Цукуба, се є ''наукоград'' и туй є бӱлша часть изслідоватильськых офісӱв. То є ачий ци не главный научный центр [[Японія|Японії]]. Туй є знамый по цілому світови універзитет Цукуба.<ref>https://studyinjapan.krjc.kg/university/tsukuba-university</ref> == Адміністративноє діліня == Станом на наш час (2026. рӱк) Ібаракі-кен ділить ся на 44 ґуны, миже них вароші, ма́чі (варощикы) и му́ры (села). Адміністративный центр — Міто. Майвеликі вароші суть Міто, Хітачі, Цукуба, Цучіура, Хітачінака и Кашіма. === Вароші === Испис варошӱв кена: * [[Бандо (варош)|Бандо]]; * [[Дзёсо]]; * [[Інашікі]]; * [[Ішіока (варош)|Ішіока]]; * [[Ітако (варош)|Ітако]]; * [[Камішу]]; * [[Касама]]; * [[Кашіма (Ібаракі)|Кашіма]]; * [[Касуміґаура (варош)|Касуміґаура]]; * [[Кітаібаракі]]; * [[Коґа (Ібаракі)|Коґа]]; * [[Міто (Ібаракі)|Міто]]; * [[Мория (город)|Морія]]; * [[Нака (город)|Нака]]; * [[Намеґата]]; * [[Омітама]]; * [[Рюґасакі]]; * [[Сакураґава]]; * [[Симоцума]]; * [[Такахаги]]; * [[Тикусей]]; * [[Ториде]]; * [[Усику]]; * [[Хитати (Ибараки)|Хитати]]; * [[Хитатинака]]; * [[Хітачіомія]]; * [[Хитатиота]]; * [[Хокота]]; * [[Цукуба]]; * [[Цукубамирай]]; * [[Цутиура]]; * [[Юки (город)|Юки]]. === Ґуны === [[Мачі Японії|Мачі]] и [[Муры Японії|муры]] по ґунам: * [[Хіґашіібаракі]]; ** [[Ібаракі (мачі)|Ібаракі]]; ** [[Оараі]]; ** [[Шіросато]]; * [[Нака (Ібаракі)|Нака]]; ** [[Токай (мура)|Токай]]; * [[Куджі (ґун)|Куджі]]; ** [[Дайґо (мачі)|Дайґо]]; * [[Інашікі (уезд)|Інашікі]]; ** [[Амі (Японія)|Амі]]; ** [[Кавачі (Ібаракі)|Кавачі]]; ** [[Міхо (мура)|Міхо]]; * [[Юкі (ґун)|Юкі]]; ** [[Ятіё (мачі)|Ятіё]]; * [[Сашіма]]; ** [[Ґока]]; ** [[Сакаі (Ібаракі)|Сакаі]]; * [[Кітасома]]; ** [[Тоне (мачі)|Тоне]]. == Обывательство == == Економіка == == Наука == == Култура == == Знаменитости == == Символы кена == Ґерб Ібаракі представлять собов штилізованый розкрывавущый ся бутон ружі. Мотив ґерба изъязаный из природов края и розвоём, творьбу, кываня уперед, стремліня ид будучности. Ґерб офіціално приятый 13. новембра 1991. року. Цвіт-символ кена є '''''«Ібаракі-блю»''''' — насыченый темно-синьый цвіт. Динь Ібаракі-кен удмічать ся 13. новембра, каждый рӱк. Иппен того дня кен быв образованый императором Мейджі, у чисть того є праздник у Ібаракі-кен.<ref>https://www.pref.ibaraki.jp/bugai/koho/kenmin/kenminnohi/kenmin/bosyu.html</ref> == Знамі родакы == * [[Мамія Ріндзо]] (1780-1844) — [[Японія|японськый]] [[Путованя|вандраш]] и [[картоґраф]], знамый свойыв експедиціёв на [[Сахалін]], и уложінём карт северної [[Японія|Японії]].<ref>https://www.nippon.com/en/guide-to-japan/pref08/?utm_source=chatgpt.com</ref> == Удкликованя == s7z2u545rlqi0v0idsnm507ny3nud4e Повість за Ґендзі 0 24885 168471 2026-08-20T14:28:05Z Rue323 31002 Rue323 переменовав сторінку [[Повість за Ґендзі]] на [[Повість за Ґенджі]] 168471 wikitext text/x-wiki #ПЕРЕНАПРАВЛЕННЯ [[Повість за Ґенджі]] 3r5lv5j2qgfxwnofwor6jsyyb27juea Гуменьскый Рокытів 0 24886 168480 2026-08-20T17:58:43Z Halajkovič 33393 Halajkovič переменовав сторінку [[Гуменьскый Рокытів]] на [[Рокытів коло Гуменного]] з вычерянём напрямлїнь: +хыба 168480 wikitext text/x-wiki #ПЕРЕНАПРАВЛЕННЯ [[Рокытів коло Гуменного]] 4ui3z95hljj6yu88ve7li45faahx5lo Дубрава 0 24887 168485 2026-08-20T18:38:55Z Halajkovič 33393 Halajkovič переменовав сторінку [[Дубрава]] на [[Дуброва (окрес Снина)]]: Назва з помилкою 168485 wikitext text/x-wiki #ПЕРЕНАПРАВЛЕННЯ [[Дуброва (окрес Снина)]] tqsbvh5qlmepp7b7v60u0qv20sfacl4