Šablon:Aktualni događaji

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sh">
  <siteinfo>
    <sitename>Wikipedija</sitename>
    <dbname>shwiki</dbname>
    <base>https://sh.wikipedia.org/wiki/Glavna_stranica</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.17</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Mediji</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Posebno</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Razgovor</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Korisnik</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Razgovor s korisnikom</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Wikipedija</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Razgovor o Wikipediji</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Datoteka</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Razgovor o datoteci</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">MediaWiki</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Razgovor o MediaWikiju</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Šablon</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Razgovor o šablonu</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Pomoć</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Razgovor o pomoći</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Kategorija</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Razgovor o kategoriji</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Portal</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Razgovor o portalu</namespace>
      <namespace key="118" case="first-letter">Nacrt</namespace>
      <namespace key="119" case="first-letter">Razgovor o nacrtu</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Modul</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Razgovor o modulu</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Šablon:Aktualni događaji</title>
    <ns>10</ns>
    <id>1329</id>
    <revision>
      <id>42681606</id>
      <parentid>42681204</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:14:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681606</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2255" sha1="pllbq12nhrvqz4wski24ri245mx3l2c" xml:space="preserve">{{Glavna stranica/Slika
| datoteka = Spain World Cup Winners Argentina v Spain 19 July 2026-1.jpg
| opis = Španska reprezentacija s peharom svjetskih prvaka
| širina = srednja
}}&lt;!-- Prikladne opcije za širinu: mala, portret, srednja --&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam natuknica. --&gt;
* [[31. jula]]&amp;nbsp;– Oko 60.000 migranata prešlo je [[Marokansko-španska granica|marokansko-špansku granicu]] kod [[Ceuta|Ceute]], pri čemu su poginule najmanje 83 osobe.
* [[21. jula]]&amp;nbsp;– Supredsjednik [[Nikaragva|Nikaragve]] [[Daniel Ortega]] najavio je ukidanje svih budućih izbornih procesa u zemlji.
* [[19. jula]]&amp;nbsp;– Pobjedom nad [[Fudbalska reprezentacija Argentine|Argentinom]] nakon produžetaka (1:0), [[Fudbalska reprezentacija Španije|Španija]] je po drugi put u historiji postala [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|svjetski prvak]] (''na slici''). Najboljim igračem turnira proglašen je španski kapetan [[Rodri (fudbaler, rođen 1996.)|Rodri]], dok je najbolji strijelac na turniru s 10 golova bio francuski kapetan [[Kylian Mbappé]].
* [[24. juna]]&amp;nbsp;– Sjeverozapadnu i središnju [[Venezuela|Venezuelu]] pogodila su dva uzastopna [[potres|potresa]] magnitude 7,2 i 7,5 [[Magnituda potresa|Mw]]. Najmanje 188 osoba je poginulo, a preko 40.000 osoba vodi se kao nestalo.
* [[23. juna]]&amp;nbsp;– U [[Bolivija|Boliviji]] su uklonjene posljednje cestovne blokade i obustavljeni masovni antivladini protesti na temelju sporazuma administracije predsjednika [[Rodrigo Paz|Rodriga Paza]] i [[Bolivijski radnički centar|Bolivijskog radničkog centra]]. Protesti su izbili na [[Međunarodni praznik rada]], a doveli su do najmanje 17 smrtnih slučajeva.

&lt;div class=&quot;main-box__meta&quot;&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Aktualni događaji|Aktualne teme]]''': {{hlist |class=inline | [[Rusko-ukrajinski rat]] &lt;!--([[Rusko-ukrajinski rat (2022–)|2022–]])--&gt; | [[Rat u Iranu (2026)|Rat u Iranu]] }}&lt;/div&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam stavki: --&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Umrli 2026.|Nedavne smrti]]''': {{hlist |class=inline | [[Peter Cullen]] | [[Dolly Parton]] | [[Vedrana Rudan]] | [[Hayden Panettiere]] | [[Milena Zupančič]] | [[Franco Baresi]] | [[Nirmal Purja]] | [[Goce Todorovski]] | [[Damir Šaban]] | [[Kevin Keegan]]}}&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>pllbq12nhrvqz4wski24ri245mx3l2c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681667</id>
      <parentid>42681606</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:03:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>+</comment>
      <origin>42681667</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2682" sha1="458bthn2dumm22w3chlt5v8q6cottre" xml:space="preserve">{{Glavna stranica/Slika
| datoteka =Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| opis = Ratko Mladić 1993.
| širina = srednja
}}&lt;!-- Prikladne opcije za širinu: mala, portret, srednja --&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam natuknica. --&gt;
* [[27. augusta]] – Umro je [[Ratko Mladić]] (''na slici''), oficir [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavenske narodne armije]] i komandant Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] koji je osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu zbog [[Genocid u Srebrenici|genocida u Srebrenici]], [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]] i ratnih zločina počinjenih tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|rata u Bosni i Hercegovini]].
* [[31. jula]]&amp;nbsp;– Oko 60.000 migranata prešlo je [[Marokansko-španska granica|marokansko-špansku granicu]] kod [[Ceuta|Ceute]], pri čemu su poginule najmanje 83 osobe.
* [[21. jula]]&amp;nbsp;– Supredsjednik [[Nikaragva|Nikaragve]] [[Daniel Ortega]] najavio je ukidanje svih budućih izbornih procesa u zemlji.
* [[19. jula]]&amp;nbsp;– Pobjedom nad [[Fudbalska reprezentacija Argentine|Argentinom]] nakon produžetaka (1:0), [[Fudbalska reprezentacija Španije|Španija]] je po drugi put u historiji postala [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|svjetski prvak]]. Najboljim igračem turnira proglašen je španski kapetan [[Rodri (fudbaler, rođen 1996.)|Rodri]], dok je najbolji strijelac na turniru s 10 golova bio francuski kapetan [[Kylian Mbappé]].
* [[24. juna]]&amp;nbsp;– Sjeverozapadnu i središnju [[Venezuela|Venezuelu]] pogodila su dva uzastopna [[potres|potresa]] magnitude 7,2 i 7,5 [[Magnituda potresa|Mw]]. Najmanje 188 osoba je poginulo, a preko 40.000 osoba vodi se kao nestalo.
* [[23. juna]]&amp;nbsp;– U [[Bolivija|Boliviji]] su uklonjene posljednje cestovne blokade i obustavljeni masovni antivladini protesti na temelju sporazuma administracije predsjednika [[Rodrigo Paz|Rodriga Paza]] i [[Bolivijski radnički centar|Bolivijskog radničkog centra]]. Protesti su izbili na [[Međunarodni praznik rada]], a doveli su do najmanje 17 smrtnih slučajeva.

&lt;div class=&quot;main-box__meta&quot;&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Aktualni događaji|Aktualne teme]]''': {{hlist |class=inline | [[Rusko-ukrajinski rat]] &lt;!--([[Rusko-ukrajinski rat (2022–)|2022–]])--&gt; | [[Rat u Iranu (2026)|Rat u Iranu]] }}&lt;/div&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam stavki: --&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Umrli 2026.|Nedavne smrti]]''': {{hlist |class=inline |[[Ratko Mladić]] (''na slici'')| [[Peter Cullen]] | [[Dolly Parton]] | [[Vedrana Rudan]] | [[Hayden Panettiere]] | [[Milena Zupančič]] | [[Franco Baresi]] | [[Nirmal Purja]] | [[Goce Todorovski]] | [[Damir Šaban]] | [[Kevin Keegan]]}}&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>458bthn2dumm22w3chlt5v8q6cottre</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681681</id>
      <parentid>42681667</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:33:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>ovo ne trebamo reklamirati</comment>
      <origin>42681681</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2914" sha1="f60111cteu3l2ss4v6b7uxaq39xqsyh" xml:space="preserve">{{Glavna stranica/Slika
| datoteka =Young-Dolly-Parton.jpg
| opis = Dolly Parton (1977.)
| širina = srednja
}}&lt;!-- Prikladne opcije za širinu: mala, portret, srednja --&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam natuknica. --&gt;
* [[27. augusta]] – Umro je [[Ratko Mladić]], oficir [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavenske narodne armije]] i komandant Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] koji je osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu zbog [[Genocid u Srebrenici|genocida u Srebrenici]], [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]] i ratnih zločina počinjenih tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|rata u Bosni i Hercegovini]].
* [[25. augusta]] – Preminula je [[Dolly Parton]] (''na slici''), slavna američka [[country]] pjevačica i kantautorica te dobitnica niza prestižnih nagrada. Za života je bila poznata kao &quot;Kraljica country muzike&quot;, a osim glazbom, istaknula se i dobrotvornim radom.
* [[31. jula]]&amp;nbsp;– Oko 60.000 migranata prešlo je [[Marokansko-španska granica|marokansko-špansku granicu]] kod [[Ceuta|Ceute]], pri čemu su poginule najmanje 83 osobe.
* [[21. jula]]&amp;nbsp;– Supredsjednik [[Nikaragva|Nikaragve]] [[Daniel Ortega]] najavio je ukidanje svih budućih izbornih procesa u zemlji.
* [[19. jula]]&amp;nbsp;– Pobjedom nad [[Fudbalska reprezentacija Argentine|Argentinom]] nakon produžetaka (1:0), [[Fudbalska reprezentacija Španije|Španija]] je po drugi put u historiji postala [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|svjetski prvak]]. Najboljim igračem turnira proglašen je španski kapetan [[Rodri (fudbaler, rođen 1996.)|Rodri]], dok je najbolji strijelac na turniru s 10 golova bio francuski kapetan [[Kylian Mbappé]].
* [[24. juna]]&amp;nbsp;– Sjeverozapadnu i središnju [[Venezuela|Venezuelu]] pogodila su dva uzastopna [[potres|potresa]] magnitude 7,2 i 7,5 [[Magnituda potresa|Mw]]. Najmanje 188 osoba je poginulo, a preko 40.000 osoba vodi se kao nestalo.
* [[23. juna]]&amp;nbsp;– U [[Bolivija|Boliviji]] su uklonjene posljednje cestovne blokade i obustavljeni masovni antivladini protesti na temelju sporazuma administracije predsjednika [[Rodrigo Paz|Rodriga Paza]] i [[Bolivijski radnički centar|Bolivijskog radničkog centra]]. Protesti su izbili na [[Međunarodni praznik rada]], a doveli su do najmanje 17 smrtnih slučajeva.

&lt;div class=&quot;main-box__meta&quot;&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Aktualni događaji|Aktualne teme]]''': {{hlist |class=inline | [[Rusko-ukrajinski rat]] &lt;!--([[Rusko-ukrajinski rat (2022–)|2022–]])--&gt; | [[Rat u Iranu (2026)|Rat u Iranu]] }}&lt;/div&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam stavki: --&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Umrli 2026.|Nedavne smrti]]''': {{hlist |class=inline |[[Ratko Mladić]] | [[Peter Cullen]] | [[Dolly Parton]] | [[Vedrana Rudan]] | [[Hayden Panettiere]] | [[Milena Zupančič]] | [[Franco Baresi]] | [[Nirmal Purja]] | [[Goce Todorovski]] | [[Damir Šaban]] | [[Kevin Keegan]]}}&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>f60111cteu3l2ss4v6b7uxaq39xqsyh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681685</id>
      <parentid>42681681</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:49:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681685</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2912" sha1="9myl6y34kzzqi51f2ahh6cmcybx4shd" xml:space="preserve">{{Glavna stranica/Slika
| datoteka =Young-Dolly-Parton.jpg
| opis = Dolly Parton (1977.)
| širina = srednja
}}&lt;!-- Prikladne opcije za širinu: mala, portret, srednja --&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam natuknica. --&gt;
* [[27. augusta]] – Umro je [[Ratko Mladić]], oficir [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavenske narodne armije]] i komandant Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog [[Genocid u Srebrenici|genocida u Srebrenici]], [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]] i ratnih zločina počinjenih tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|rata u Bosni i Hercegovini]].
* [[25. augusta]] – Preminula je [[Dolly Parton]] (''na slici''), slavna američka [[country]] pjevačica i kantautorica te dobitnica niza prestižnih nagrada. Za života je bila poznata kao &quot;Kraljica country muzike&quot;, a osim glazbom, istaknula se i dobrotvornim radom.
* [[31. jula]]&amp;nbsp;– Oko 60.000 migranata prešlo je [[Marokansko-španska granica|marokansko-špansku granicu]] kod [[Ceuta|Ceute]], pri čemu su poginule najmanje 83 osobe.
* [[21. jula]]&amp;nbsp;– Supredsjednik [[Nikaragva|Nikaragve]] [[Daniel Ortega]] najavio je ukidanje svih budućih izbornih procesa u zemlji.
* [[19. jula]]&amp;nbsp;– Pobjedom nad [[Fudbalska reprezentacija Argentine|Argentinom]] nakon produžetaka (1:0), [[Fudbalska reprezentacija Španije|Španija]] je po drugi put u historiji postala [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|svjetski prvak]]. Najboljim igračem turnira proglašen je španski kapetan [[Rodri (fudbaler, rođen 1996.)|Rodri]], dok je najbolji strijelac na turniru s 10 golova bio francuski kapetan [[Kylian Mbappé]].
* [[24. juna]]&amp;nbsp;– Sjeverozapadnu i središnju [[Venezuela|Venezuelu]] pogodila su dva uzastopna [[potres|potresa]] magnitude 7,2 i 7,5 [[Magnituda potresa|Mw]]. Najmanje 188 osoba je poginulo, a preko 40.000 osoba vodi se kao nestalo.
* [[23. juna]]&amp;nbsp;– U [[Bolivija|Boliviji]] su uklonjene posljednje cestovne blokade i obustavljeni masovni antivladini protesti na temelju sporazuma administracije predsjednika [[Rodrigo Paz|Rodriga Paza]] i [[Bolivijski radnički centar|Bolivijskog radničkog centra]]. Protesti su izbili na [[Međunarodni praznik rada]], a doveli su do najmanje 17 smrtnih slučajeva.

&lt;div class=&quot;main-box__meta&quot;&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Aktualni događaji|Aktualne teme]]''': {{hlist |class=inline | [[Rusko-ukrajinski rat]] &lt;!--([[Rusko-ukrajinski rat (2022–)|2022–]])--&gt; | [[Rat u Iranu (2026)|Rat u Iranu]] }}&lt;/div&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam stavki: --&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Umrli 2026.|Nedavne smrti]]''': {{hlist |class=inline |[[Ratko Mladić]] | [[Peter Cullen]] | [[Dolly Parton]] | [[Vedrana Rudan]] | [[Hayden Panettiere]] | [[Milena Zupančič]] | [[Franco Baresi]] | [[Nirmal Purja]] | [[Goce Todorovski]] | [[Damir Šaban]] | [[Kevin Keegan]]}}&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>9myl6y34kzzqi51f2ahh6cmcybx4shd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681727</id>
      <parentid>42681685</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T08:00:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>uklanjanje eufeminizma i hvalospeva</comment>
      <origin>42681727</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2889" sha1="bnqpah64pj3qhlv26nwpgefa71i0ans" xml:space="preserve">{{Glavna stranica/Slika
| datoteka =Young-Dolly-Parton.jpg
| opis = Dolly Parton (1977.)
| širina = srednja
}}&lt;!-- Prikladne opcije za širinu: mala, portret, srednja --&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam natuknica. --&gt;
* [[27. augusta]] – Umro je [[Ratko Mladić]], oficir [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavenske narodne armije]] i komandant Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog [[Genocid u Srebrenici|genocida u Srebrenici]], [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]] i ratnih zločina počinjenih tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|rata u Bosni i Hercegovini]].
* [[25. augusta]] – Umrla je [[Dolly Parton]] (''na slici''), američka [[country]] pjevačica i kantautorica te dobitnica niza nagrada. Za života je bila poznata kao &quot;Kraljica country muzike&quot;, a osim glazbom, istaknula se i dobrotvornim radom.
* [[31. jula]]&amp;nbsp;– Oko 60.000 migranata prešlo je [[Marokansko-španska granica|marokansko-špansku granicu]] kod [[Ceuta|Ceute]], pri čemu su poginule najmanje 83 osobe.
* [[21. jula]]&amp;nbsp;– Supredsjednik [[Nikaragva|Nikaragve]] [[Daniel Ortega]] najavio je ukidanje svih budućih izbornih procesa u zemlji.
* [[19. jula]]&amp;nbsp;– Pobjedom nad [[Fudbalska reprezentacija Argentine|Argentinom]] nakon produžetaka (1:0), [[Fudbalska reprezentacija Španije|Španija]] je po drugi put u historiji postala [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|svjetski prvak]]. Najboljim igračem turnira proglašen je španski kapetan [[Rodri (fudbaler, rođen 1996.)|Rodri]], dok je najbolji strijelac na turniru s 10 golova bio francuski kapetan [[Kylian Mbappé]].
* [[24. juna]]&amp;nbsp;– Sjeverozapadnu i središnju [[Venezuela|Venezuelu]] pogodila su dva uzastopna [[potres|potresa]] magnitude 7,2 i 7,5 [[Magnituda potresa|Mw]]. Najmanje 188 osoba je poginulo, a preko 40.000 osoba vodi se kao nestalo.
* [[23. juna]]&amp;nbsp;– U [[Bolivija|Boliviji]] su uklonjene posljednje cestovne blokade i obustavljeni masovni antivladini protesti na temelju sporazuma administracije predsjednika [[Rodrigo Paz|Rodriga Paza]] i [[Bolivijski radnički centar|Bolivijskog radničkog centra]]. Protesti su izbili na [[Međunarodni praznik rada]], a doveli su do najmanje 17 smrtnih slučajeva.

&lt;div class=&quot;main-box__meta&quot;&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Aktualni događaji|Aktualne teme]]''': {{hlist |class=inline | [[Rusko-ukrajinski rat]] &lt;!--([[Rusko-ukrajinski rat (2022–)|2022–]])--&gt; | [[Rat u Iranu (2026)|Rat u Iranu]] }}&lt;/div&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam stavki: --&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Umrli 2026.|Nedavne smrti]]''': {{hlist |class=inline |[[Ratko Mladić]] | [[Peter Cullen]] | [[Dolly Parton]] | [[Vedrana Rudan]] | [[Hayden Panettiere]] | [[Milena Zupančič]] | [[Franco Baresi]] | [[Nirmal Purja]] | [[Goce Todorovski]] | [[Damir Šaban]] | [[Kevin Keegan]]}}&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>bnqpah64pj3qhlv26nwpgefa71i0ans</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681728</id>
      <parentid>42681727</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T08:02:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>nema smisla navoditi niz nagrada a ne specificirati</comment>
      <origin>42681728</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2862" sha1="miu9xoazz8zhwxmkt6caed5kzy8nw1j" xml:space="preserve">{{Glavna stranica/Slika
| datoteka =Young-Dolly-Parton.jpg
| opis = Dolly Parton (1977.)
| širina = srednja
}}&lt;!-- Prikladne opcije za širinu: mala, portret, srednja --&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam natuknica. --&gt;
* [[27. augusta]] – Umro je [[Ratko Mladić]], oficir [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavenske narodne armije]] i komandant Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog [[Genocid u Srebrenici|genocida u Srebrenici]], [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]] i ratnih zločina počinjenih tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|rata u Bosni i Hercegovini]].
* [[25. augusta]] – Umrla je [[Dolly Parton]] (''na slici''), američka [[country]] pjevačica i kantautorica. Za života je bila poznata kao &quot;Kraljica country muzike&quot;, a osim glazbom istaknula se i dobrotvornim radom.
* [[31. jula]]&amp;nbsp;– Oko 60.000 migranata prešlo je [[Marokansko-španska granica|marokansko-špansku granicu]] kod [[Ceuta|Ceute]], pri čemu su poginule najmanje 83 osobe.
* [[21. jula]]&amp;nbsp;– Supredsjednik [[Nikaragva|Nikaragve]] [[Daniel Ortega]] najavio je ukidanje svih budućih izbornih procesa u zemlji.
* [[19. jula]]&amp;nbsp;– Pobjedom nad [[Fudbalska reprezentacija Argentine|Argentinom]] nakon produžetaka (1:0), [[Fudbalska reprezentacija Španije|Španija]] je po drugi put u historiji postala [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|svjetski prvak]]. Najboljim igračem turnira proglašen je španski kapetan [[Rodri (fudbaler, rođen 1996.)|Rodri]], dok je najbolji strijelac na turniru s 10 golova bio francuski kapetan [[Kylian Mbappé]].
* [[24. juna]]&amp;nbsp;– Sjeverozapadnu i središnju [[Venezuela|Venezuelu]] pogodila su dva uzastopna [[potres|potresa]] magnitude 7,2 i 7,5 [[Magnituda potresa|Mw]]. Najmanje 188 osoba je poginulo, a preko 40.000 osoba vodi se kao nestalo.
* [[23. juna]]&amp;nbsp;– U [[Bolivija|Boliviji]] su uklonjene posljednje cestovne blokade i obustavljeni masovni antivladini protesti na temelju sporazuma administracije predsjednika [[Rodrigo Paz|Rodriga Paza]] i [[Bolivijski radnički centar|Bolivijskog radničkog centra]]. Protesti su izbili na [[Međunarodni praznik rada]], a doveli su do najmanje 17 smrtnih slučajeva.

&lt;div class=&quot;main-box__meta&quot;&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Aktualni događaji|Aktualne teme]]''': {{hlist |class=inline | [[Rusko-ukrajinski rat]] &lt;!--([[Rusko-ukrajinski rat (2022–)|2022–]])--&gt; | [[Rat u Iranu (2026)|Rat u Iranu]] }}&lt;/div&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam stavki: --&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Umrli 2026.|Nedavne smrti]]''': {{hlist |class=inline |[[Ratko Mladić]] | [[Peter Cullen]] | [[Dolly Parton]] | [[Vedrana Rudan]] | [[Hayden Panettiere]] | [[Milena Zupančič]] | [[Franco Baresi]] | [[Nirmal Purja]] | [[Goce Todorovski]] | [[Damir Šaban]] | [[Kevin Keegan]]}}&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>miu9xoazz8zhwxmkt6caed5kzy8nw1j</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681729</id>
      <parentid>42681728</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T08:04:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>možda i ovde istaknuti, mada nije obavezno</comment>
      <origin>42681729</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2877" sha1="6bjvp5hhvs7ppw2ym76y0gakir8dw4s" xml:space="preserve">{{Glavna stranica/Slika
| datoteka =Young-Dolly-Parton.jpg
| opis = Dolly Parton (1977.)
| širina = srednja
}}&lt;!-- Prikladne opcije za širinu: mala, portret, srednja --&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam natuknica. --&gt;
* [[27. augusta]] – Umro je [[Ratko Mladić]], oficir [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavenske narodne armije]] i komandant Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog [[Genocid u Srebrenici|genocida u Srebrenici]], [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]] i ratnih zločina počinjenih tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|rata u Bosni i Hercegovini]].
* [[25. augusta]] – Umrla je [[Dolly Parton]] (''na slici''), američka [[country]] pjevačica i kantautorica. Za života je bila poznata kao &quot;Kraljica country muzike&quot;, a osim glazbom istaknula se i dobrotvornim radom.
* [[31. jula]]&amp;nbsp;– Oko 60.000 migranata prešlo je [[Marokansko-španska granica|marokansko-špansku granicu]] kod [[Ceuta|Ceute]], pri čemu su poginule najmanje 83 osobe.
* [[21. jula]]&amp;nbsp;– Supredsjednik [[Nikaragva|Nikaragve]] [[Daniel Ortega]] najavio je ukidanje svih budućih izbornih procesa u zemlji.
* [[19. jula]]&amp;nbsp;– Pobjedom nad [[Fudbalska reprezentacija Argentine|Argentinom]] nakon produžetaka (1:0), [[Fudbalska reprezentacija Španije|Španija]] je po drugi put u historiji postala [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|svjetski prvak]]. Najboljim igračem turnira proglašen je španski kapetan [[Rodri (fudbaler, rođen 1996.)|Rodri]], dok je najbolji strijelac na turniru s 10 golova bio francuski kapetan [[Kylian Mbappé]].
* [[24. juna]]&amp;nbsp;– Sjeverozapadnu i središnju [[Venezuela|Venezuelu]] pogodila su dva uzastopna [[potres|potresa]] magnitude 7,2 i 7,5 [[Magnituda potresa|Mw]]. Najmanje 188 osoba je poginulo, a preko 40.000 osoba vodi se kao nestalo.
* [[23. juna]]&amp;nbsp;– U [[Bolivija|Boliviji]] su uklonjene posljednje cestovne blokade i obustavljeni masovni antivladini protesti na temelju sporazuma administracije predsjednika [[Rodrigo Paz|Rodriga Paza]] i [[Bolivijski radnički centar|Bolivijskog radničkog centra]]. Protesti su izbili na [[Međunarodni praznik rada]], a doveli su do najmanje 17 smrtnih slučajeva.

&lt;div class=&quot;main-box__meta&quot;&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Aktualni događaji|Aktualne teme]]''': {{hlist |class=inline | [[Rusko-ukrajinski rat]] &lt;!--([[Rusko-ukrajinski rat (2022–)|2022–]])--&gt; | [[Rat u Iranu (2026)|Rat u Iranu]] }}&lt;/div&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam stavki: --&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Umrli 2026.|Nedavne smrti]]''': {{hlist |class=inline |[[Ratko Mladić]] | [[Peter Cullen]] | [[Dolly Parton]] (''na slici'') | [[Vedrana Rudan]] | [[Hayden Panettiere]] | [[Milena Zupančič]] | [[Franco Baresi]] | [[Nirmal Purja]] | [[Goce Todorovski]] | [[Damir Šaban]] | [[Kevin Keegan]]}}&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>6bjvp5hhvs7ppw2ym76y0gakir8dw4s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681730</id>
      <parentid>42681729</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T08:05:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>skraćujem</comment>
      <origin>42681730</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2798" sha1="2mimxph1m3s3hyduwx7ikmch11u9q63" xml:space="preserve">{{Glavna stranica/Slika
| datoteka =Young-Dolly-Parton.jpg
| opis = Dolly Parton (1977.)
| širina = srednja
}}&lt;!-- Prikladne opcije za širinu: mala, portret, srednja --&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam natuknica. --&gt;
* [[27. augusta]] – Umro je [[Ratko Mladić]], oficir [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavenske narodne armije]] i komandant Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog [[Genocid u Srebrenici|genocida u Srebrenici]], [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]] i ratnih zločina počinjenih tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|rata u Bosni i Hercegovini]].
* [[25. augusta]] – Umrla je [[Dolly Parton]] (''na slici''), američka [[country]] pjevačica i kantautorica. Za života je bila poznata kao &quot;Kraljica country muzike&quot;, a osim glazbom istaknula se i dobrotvornim radom.
* [[31. jula]]&amp;nbsp;– Oko 60.000 migranata prešlo je [[Marokansko-španska granica|marokansko-špansku granicu]] kod [[Ceuta|Ceute]], pri čemu su poginule najmanje 83 osobe.
* [[21. jula]]&amp;nbsp;– Supredsjednik [[Nikaragva|Nikaragve]] [[Daniel Ortega]] najavio je ukidanje svih budućih izbornih procesa u zemlji.
* [[19. jula]]&amp;nbsp;– Pobjedom nad [[Fudbalska reprezentacija Argentine|Argentinom]] nakon produžetaka (1:0), [[Fudbalska reprezentacija Španije|Španija]] je po drugi put u historiji postala [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|svjetski prvak]]. Najboljim igračem turnira proglašen je španski kapetan [[Rodri (fudbaler, rođen 1996.)|Rodri]], dok je najbolji strijelac na turniru s 10 golova bio francuski kapetan [[Kylian Mbappé]].
* [[24. juna]]&amp;nbsp;– Sjeverozapadnu i središnju [[Venezuela|Venezuelu]] pogodila su dva uzastopna [[potres|potresa]] magnitude 7,2 i 7,5 [[Magnituda potresa|Mw]]. Najmanje 188 osoba je poginulo, a preko 40.000 osoba vodi se kao nestalo.
* [[23. juna]]&amp;nbsp;– U [[Bolivija|Boliviji]] su uklonjene posljednje cestovne blokade i obustavljeni masovni antivladini protesti na temelju sporazuma administracije predsjednika [[Rodrigo Paz|Rodriga Paza]] i [[Bolivijski radnički centar|Bolivijskog radničkog centra]]. Protesti su izbili na [[Međunarodni praznik rada]], a doveli su do najmanje 17 smrtnih slučajeva.

&lt;div class=&quot;main-box__meta&quot;&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Aktualni događaji|Aktualne teme]]''': {{hlist |class=inline | [[Rusko-ukrajinski rat]] &lt;!--([[Rusko-ukrajinski rat (2022–)|2022–]])--&gt; | [[Rat u Iranu (2026)|Rat u Iranu]] }}&lt;/div&gt;
&lt;!-- Ograničiti na pet do sedam stavki: --&gt;
&lt;div&gt;'''[[:Kategorija:Umrli 2026.|Nedavne smrti]]''': {{hlist |class=inline |[[Ratko Mladić]] | [[Peter Cullen]] | [[Dolly Parton]] (''na slici'') | [[Vedrana Rudan]] | [[Hayden Panettiere]] | [[Milena Zupančič]] | [[Franco Baresi]]}}&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;</text>
      <sha1>2mimxph1m3s3hyduwx7ikmch11u9q63</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1991.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3350</id>
    <revision>
      <id>42681747</id>
      <parentid>42644820</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:13:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <comment>/* Januar/Siječanj */</comment>
      <origin>42681747</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="132978" sha1="hwkjrfpqszrfz46nbzom9a7t2h7klmz" xml:space="preserve">{{godina nav}}
{{Godina u drugim kalendarima|1991}}
__NOTOC__
Godina '''1991''' ([[Rimski brojevi|MCMXCI]]) bila je, po [[Gregorijanski kalendar|gregorijanskom kalendaru]], redovna godina koja počinje u [[utorak]], 991. godina po redu u [[2. milenijum|2. mileniju]], 91. godina u [[20. vek]]u i 2. godina u deceniji [[1990e|1990-ih godina]]. Ova se godina obično smatra poslednjom godinom [[Hladni rat|Hladnog rata]], koji je počeo [[1940-ih]]. Te godine [[SSSR|Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika]] raspao se na petnaest nezavisnih država. Uz dozvolu [[UN|Ujedinjenih nacija]], koalicione snage sastavljene od 34 države vodile su rat protiv [[Irak]]a, koji je u Avgustu [[1990.]] napao i okupirao [[Kuvajt]]. Taj će se sukob nazvati [[Zalivski rat|Prvim zalivskim ratom]] i označiće početak dugotrajnog i snažnog vojnog prisustva [[SAD|Sjedinjenih Američkih Država]] na [[Bliski Istok|Bliskom Istoku]].

U [[Jugoistočna Evropa|jugoistočnoj Evropi]], konflikt između vlasti različitih [[Jugoslavija|jugoslovenskih]] republika prerastao je u [[Jugoslovenski ratovi|oružane sukobe]] i rezultirao [[Raspad SFRJ|raspadom]]. [[SR Hrvatska|Hrvatska]] i [[SR Slovenija|Slovenija]] proglasile su nezavisnost, a [[SR Makedonija|Makedonija]] i [[SR Bosna i Hercegovina|Bosna i Hercegovina]] objavile su da ih u tome nameravaju slediti. Krajem godine poslednji jugoslovenski premijer [[Ante Marković]] podneo je ostavku. U međuvremenu su se dogodili i prvi ratni zločini, koji su te godine kulminirali nakon [[Opsada Vukovara|pada Vukovara]].

Na polju [[1991. na filmu|filma]], 1991. godina donijela je nekoliko znakovitih ostvarenja. Film ''[[The Silence of the Lambs]]'' s [[Anthony Hopkins|Anthonyjem Hopkinsom]] i [[Jodie Foster]] pomeo je konkurenciju na dodjeli [[Oscar]]a te je postao prvi [[horor]] film u historiji nagrađen nagradom za najbolji film. Iste godine, [[Oliver Stone]] izdaje svoj kultni film ''[[JFK (film)|JFK]]'', koji analizira situaciju nakon [[Atentat na Johna F. Kennedyja|atentata na predsjednika Kennedyja]], s [[Kevin Costner|Kevinom Costnerom]], [[braća Coen]] ostvaruju svoj prvi pravi uspjeh s filmom ''[[Barton Fink]]'' dok je na polju animiranog filma nesumnjivo najznakovitije izdanje [[Disney]]jev ''[[Beauty and the Beast (1991)|Beauty and the Beast]]''. Najuspješnije muzičko ostvarenje te godine bila je [[balada]] &quot;[[(Everything I Do) I Do it For You]]&quot; [[Bryan Adams|Bryana Adamsa]], a među pet najuspješnijih pjesama te godine spadaju i &quot;[[Wind of Change (pjesma Scorpionsa)|Wind of Change]]&quot; grupe [[Scorpions]] i alternativna rock pjesma &quot;[[Losing My Religion]]&quot; benda [[R.E.M.]] Na [[Eurosong 1991|Eurosongu]] održanom u [[Rim]]u pobjedila je [[Švedska]].

&lt;center&gt;
{| style=&quot;border:1px solid silver;background-color:white;padding:5px;&quot; align=center class=radius 
| '''1991''': &lt;br /&gt; [[1991#Januar/Siječanj|1]] • [[1991#Februar/Veljača|2]] • [[1991#Mart/Ožujak|3]] • [[1991#April/Travanj|4]] • [[1991#Maj/Svibanj|5]] • [[1991#Jun/Juni/Lipanj|6]] • [[1991#Jul/Juli/Srpanj|7]] • [[1991#Avgust/August/Kolovoz|8]] • [[1991#Septembar/Rujan|9]] • [[1991#Oktobar/Listopad|10]] • [[1991#Novembar/Studeni|11]] • [[1991#Decembar/Prosinac|12]] &lt;br /&gt; [[1991#Rođenja|Rođenja]] • [[1991#Smrti|Smrti]]
|}&lt;/center&gt;

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - Devalvacija dinara sa 7 na 9 za nemačku marku.
*[[1. 1.]] - Prvog dana Nove godine u [[Jugoslavija|Jugoslaviji]] poskupeo benzin.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Radio TV Revija br.1296 str. 18. i 19. od 26.12.1991.&lt;/ref&gt;
* [[4. 1.]] - Osnovan Sekretarijat unutrašnjih poslova Krajine, na čelu sa [[Milan Martić|Milanom Martićem]].
*[[6. 1.]] - [[Sadam Husein]] pozvao sve [[Arapi|Arape]] i [[Muslimani (vjernici)|Muslimane]] u [[sveti rat]]. Badnjak na [[Crveni trg|Crvenom trgu]] u [[Moskva|Moskvi]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[8. 1.]] - Savezni zvaničnici izjavili da je srpska skupština 28. 12. odobrila upad u monetarni sistem (izdavanje novog novca u vrednosti 1,8 milijardi dolara), Svetska banka upozorava da bi zemlja mogla ostati bez kredita&lt;ref&gt;{{en}} Sudetic, Chuck (January 10, 1991). &quot;[http://www.nytimes.com/1991/01/10/world/financial-scandal-rocks-yugoslavia.html Financial Scandal Rocks Yugoslavia]. ''NY Times''&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jakobi, Tanja (04. novembar 1999). [http://www.nin.co.rs/1999-11/04/10330.html Operacija u Narodnoj banci], ''Nin''&lt;/ref&gt;.
*8. 1. - Zagrebačka [[Astra Zagreb|&quot;Astra&quot;]] uvezla 36 000 [[AK-47|kalašnjikova.]]&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[9. 1.]] - [[Predsjedništvo SFRJ]] usvojilo Naredbu kojom izričito naređuje rasformiranje svih nelegalnih oružanih sastava na teritoriji Jugoslavije (prvi rok [[19. 1.]], zatim 21, Slovenija i Hrvatska kažu da su njihovi sastavi legalni).
* 9. 1. - Rezolucija muslimanskih intelektualaca Bosne i Hercegovine - ističe se &quot;zasebnost i suverenost&quot; Muslimana i &quot;posebni značaj&quot; SDA&lt;ref&gt;Borić, Faruk (2007-05-11). [http://nwbih.com/news.cgi?ref1=1106 Etnonacionalisti: Ekskluzivni predstavnici građanske Bosne] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220121173111/http://nwbih.com/news.cgi?ref1=1106 |date=2022-01-21 }}. ''Dani'', Sarajevo (nwbih.com)&lt;/ref&gt;.
* [[10. 1.]] - Na sastanku Predsedništva, republičkih lidera i saveznog premijera, [[Slobodan Milošević]] zvanično izjavio da će zahtevati promenu granica ako Jugoslavija postane konfederacija nezavisnih republika&lt;ref&gt;{{en}} Sudetic, Chuck (January 11, 1991). &quot;[http://www.nytimes.com/1991/01/11/world/serb-chief-warns-of-land-demands.html Serb Chief Warns of Land Demands]. ''NY Times''&lt;/ref&gt;.
*[[11. 1.]] - [[Slobodan Milošević]] položio zakletvu i postao predsednik Republike. Najtopliji dan u [[Beograd]]u za poslednje 103 godine - 18&amp;nbsp;°C.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[11. 1.]] - Konstituisana višestranačka skupština u [[Srbija|Srbiji]].
* [[11. 1.|11]] - [[13. 1.]] - [[Siječanjski događaji u Litvi]] - u neuspjeloj intervenciji sovjetske vojske gine 14 civila.
* [[12. 1.]] - [[Kongres SAD|Kongres]] [[SAD]] predsjedniku [[George H.W. Bush]]u odobrio upotrebu vojne sile u svrhu istjerivanja [[Irak|iračkih]] snaga iz [[Kuvajt]]a, čime su stvoreni preduvjeti za formalni početak [[Zaljevski rat|zaljevskog rata]].
* [[13. 1.]] - [[Datoteka:Water polo pictogram.svg|28px]] Jugoslovenski [[vaterpolo|vaterpolisti]] osvojili svetsko zlato u Pertu, Australija.
* [[14. 1.]] - Savezni ustavni sud poništio ključne delove slovenačke deklaracije suvereniteta i srpski zakon kojim se uvode prepreke na trgovinu sa Slovenijom i Hrvatskom.
* [[17. 1.]] - [[Zaljevski rat]] počinje intenzivnim bombardiranjem iračkih ciljeva (&quot;Pustinjska oluja&quot;); istog dana Irak ispaljuje prve [[Scud]]ove na Izrael.
* 17. 1. - Umro je kralj [[Olaf V od Norveške]], nasleđuje ga sin [[Harald V od Norveške|Harald V]] (do 2026).
* [[19. 1.]] - Povišena gotovost slovenačke i hrvatske policije/redarstva i teritorijalne obrane, raspoređeni oko ključnih objekata.
* [[20. 1.]] - Prijedlog &quot;vojnog pakta&quot; između Slovenije i Hrvatske&lt;ref&gt;Guštin, Damijan (2008). [http://hrcak.srce.hr/file/42895 Slovenija, saveznica Hrvatske tijekom razlaza s jugoslavenskom državom (od »nenačelne koalicije« do raspada vojnog saveza 1989.-1991.)], str. 11. hrcak.srce.hr&lt;/ref&gt; - u slučaju intervencije JNA u bilo kojoj republici, obe će proglasiti nezavisnost (objavljeno 8. 2.).
*[[21. 1.]] - Film &quot;[[Dances with Wolves|Ples sa vukovma]]&quot; dobitnik &quot;[[Zlatni globus za najbolji igrani film – drama|Zlatnog globusa]]&quot;.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*[[22. 1.]] - [[Irak]] bombardovao [[Tel Aviv]]. Žestoke borbe u [[Zaljevski rat|Zalivu]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[22. 1.]] - Pošto je rok za predaju oružja prošao, Predsedništvo SFRJ kaže da su neosnovani strahovi od sukoba vojske i Slovenije i Hrvatske - ovlašćuje vojne sudove da sprovode odluku, prema pojedincima.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/01/22/Yugoslav-presidency-meets-after-arms-surrender-deadline/2750664520400/ Yugoslav presidency meets after arms surrender deadline]. upi.com&lt;/ref&gt;
* [[23. 1.]] - Savezni sekretarijat narodne odbrane upozorava Hrvatsku da će povisiti borbenu gotovost za sprovođenje naređenja vojnih sudova, ako se ne raspuste specijalne jedinice.
* [[24. 1.]] - Hrvatska odbija razoružati svoju paravojnu policiju, uprkos prijetnji JNA&lt;ref&gt;{{en}} Sudetic, Chuck (January 25, 1991). &quot;[http://www.nytimes.com/1991/01/25/world/defiant-croatian-republic-refuses-to-disarm-paramilitary-police.html Defiant Croatian Republic Refuses to Disarm Paramilitary Police]. ''NY Times''&lt;/ref&gt;, vojska je navodno već u povišenoj gotovosti, Tuđman je otkazao sastanak sa Miloševićem, zakazan za sutradan.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/01/24/New-tensions-in-army-standoff-with-Croatia-Slovenia/8287664693200/ New tensions in army standoff with Croatia, Slovenia]. upi.com&lt;/ref&gt;
* 24. 1. - &quot;Tajni&quot; sastanak [[Slobodan Milošević|Milošević]]-[[Milan Kučan|Kučan]] - Slovenija može napustiti SFRJ&lt;ref&gt;Little, Allan (2006). [http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4819388.stm Slobodan Milosevic's road to ruin]. ''BBC News''&lt;/ref&gt;, Srbi imaju pravo živjeti u jednoj državi&lt;ref name=&quot;MesicSvjedoci&quot;&gt;Karabeg, Omer (2008) [http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1045335.html Stjepan Mesić: Ja sam dogovorio sastanak u Karađorđevu]. ''Slobodna Evropa''&lt;/ref&gt;. Na javnom sastanku srpske i slovenačke delegacije na čelu sa dvojicom predsednika je rečeno da Srbija uvažava interes Slovenije na vlastito opredeljenje a Slovenija interes srpskog naroda da živi u jednoj državi.&lt;ref&gt;Borba, 25. januar 1991, str. 1 i 3&lt;/ref&gt;
[[Datoteka:Dan OSRH Martin Spegelj 28052011 2.jpg|thumb|120px|[[Martin Špegelj]] (2011)]]
* [[25. 1.]] - TV Beograd emitovala tajni film u kome se iznose tvrdnje o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku, planiranju napada na oficire JNA i vođenju nemilosrdnog rata (&quot;afera [[Martin Špegelj|Špegelj]]&quot;)&lt;ref&gt;{{en}} Sudetic, Chuck (January 26, 1991). &quot;[http://www.nytimes.com/1991/01/26/world/yugoslavia-tense-over-tv-film-on-croatian-arms.html Yugoslavia Tense Over TV Film on Croatian Arms]. ''NY Times''&lt;/ref&gt;.
* 25. 1. - [[SR Makedonija|Makedonsko]] Sobranje usvojilo deklaraciju o suverenosti.
* 25 - [[26. 1.]] - U Beogradu održan sastanak saveznog Predsedništva i hrvatskog vođstva - obostranim ustupcima izbegnut konflikt&lt;ref&gt;{{en}} Sudetic, Chuck (January 27, 1991). &quot;[http://www.nytimes.com/1991/01/27/world/confrontation-in-yugoslavia-headed-off.html Confrontation in Yugoslavia Headed Off]. ''NY Times''&lt;/ref&gt; - &quot;demobilizacija&quot; rezervne hrvatske policije i snižavanje gotovosti JNA.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/01/26/Army-Croatia-fulfill-de-escalation-accord/3854664866000/ Army, Croatia fulfill de-escalation accord]. upi.com&lt;/ref&gt; Miting podrške vladi u Zagrebu.
* [[26. 1.]] - [[Monika Seleš]] najmlađa pobednica Australian Open-a (ovo je godina njene dominacije).
*[[27. 1.]] - [[Boris Becker|Boris Beker]] pobednik &quot;[[Grand slam|gren slem]]&quot; turnira u [[Australija|Australiji.]]&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 26. 1. - U [[Somalija|Somaliji]] zbačen [[Mohamed Siad Barre]] - ovo je i pad Somalske Demokratske Republike, nacionalne vlade praktično neće biti do [[2006]].
* [[30. 1.]] - Vojni sud izdao nalog za privođenje Martina Špegelja, hrvatskog ministra obrane; Hrvatska smatra da su optužbe isfabrikovane.
*[[30. 1.]] - Puštene u opticaj novčanice od 1000 dinara. [[Zaljevski rat|Rat u Zalivu]] se nastavlja.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[31. 1.]] - Hrvatska delegacija napustila proširenu sednicu Predsedništva SFRJ jer se &quot;nastavlja pritisak JNA&quot;.

=== Februar/Veljača ===
[[Datoteka:WarGulf photobox.jpg|thumb|250px|[[Zalivski rat]]]]
* [[1. 2.]] - Iz Sabora Hrvatske se povuklo 11 zastupnika srpske nacionalnosti.
* [[2. 2.]] - JNA i Predsedništvo, odnosno predsedavajući [[Borisav Jović|Jović]], kažu da Hrvatska nije ispunila obećanje da će razoružati policijsku rezervu i uhapsiti Špegelja. Mitinzi Srba u Kninu i Belom Manastiru, zabranjen u Vukovaru. Tuđman mu odgovara 5-og, naziva ga &quot;
* 2. 2. - Kancelarija mađarskog premijera potvrdila da je jedna mađarska firma isporučila malu pošiljku mašinki u Jugoslaviju (Hrvatsku) prethodnog oktobra, prema porudžbini iz treće zemlje&lt;ref&gt;BethlehemWeller1997, p. xxv.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/02/07/Hungarian-officials-implicated-in-Croatia-arms-deal/2697665902800/ Hungarian officials implicated in Croatia arms deal]. upi.com&lt;/ref&gt;. Mađarski parlament 12-tog odbija dalje ispitivanje stvari.
* [[4. 2.]] - U Beogradu osnovana [[Delta holding]].
* [[6. 2.]] - U Japanu je izdata uticajna [[arkadna igra|arkadna]] [[borilačka igra]] ''[[Street Fighter II]]''.
*[[7. 2.]] - [[Mađarska]] priznala isporuku &quot;[[AK-47|kalašnjikova]]&quot; [[Hrvatska|Hrvatskoj]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[7. 2.]] - Na sednici proširenog Predsedništva SFRJ u Beogradu [[Janez Drnovšek]] izjavio da će Slovenija i formalno pokrenuti postupak &quot;razdruživanja&quot; od Jugoslavije. Na primedbu [[Vasil Tupurkovski|Vasila Tupurkovskog]] da &quot;u slučaju izlaska iz Jugoslavije makar jedne republike, SFRJ više ne postoji&quot;, Milošević odgovara &quot;Malo morgen!&quot;&lt;ref name=&quot;LukovicKR3&quot;&gt;Luković, Petar. [http://www.e-novine.com/feljton/27564-Konano-rat.html Konačno, rat! (3)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150119173012/http://www.e-novine.com/feljton/27564-Konano-rat.html |date=2015-01-19 }}. ''e-Novine''&lt;/ref&gt;.
* 7. 2. - Položio zakletvu [[Jean-Bertrand Aristide]], prvi demokratski izabran predsednik [[Haiti]]ja.
* 7. 2. - Privremena [[IRA]] izvela minobacački napad na 10 Downing Street, sedište britanskog premijera, tokom zasedanja vlade - niko od njih nije povređen.
* [[8. 2.]] - Treća runda međurepubličkih razgovora okončana bez rezultata, Tuđman i Mesić bojkotovali zbog mitinga žena ispred zgrade u kojem su održavani. Slovenački predsednik napustio sastanak, zahteva razgovore o razdruživanju federacije - napušta koncept konfederacije.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/02/09/Croatias-leaders-boycott-Yugoslavias-crisis-conference/1711666075600/ Croatia's leaders boycott Yugoslavia's crisis conference]. upi.com&lt;/ref&gt;
* [[9. 2.]] - U Litvaniji glasali za nezavisnost.
*[[11. 2.]] - [[Dragutin Zelenović]] postao predsednik [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*[[12. 2.]] - U bombardovanjima [[Bagdad]]a poginule hiljade ljudi.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[13. 2.]] - Na četvrtoj rundi međurepubličkih pregovora Slovenija i Hrvatska traže transformaciju u savez suverenih država u roku od četiri meseca.
* 13. 2. - Pametnim bombama uništeno sklonište sa više stotina ljudi u Bagdadu - mislilo se da je to vojni objekt.
*[[14. 2.]] - Hrvatski mupovci upali u [[Korenica|Titovu Korenicu]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[15. 2.]] - Osnovana [[Višegradska grupa]] - [[Mađarska]], [[Čehoslovačka]] i [[Poljska]].
* [[16. 2.]] - Dolazak specijalnih jedinica MUP Hrvatske na podrucje [[Plitvička jezera|Plitvičkih jezera]] izazvao brojne proteste i negodovanje lokalnog srpskog stanovništva&lt;ref name=&quot;LukovicKR3&quot;/&gt;.
* 16. 2. - Komentator Dnevnika TV Beograd, Slavko Budihna, optužio [[SPO]] da sarađuje i &quot;sa krajnjom profašističkom i proustaškom Hrvatskom&quot; (na osnovu Vukovog pisma Tuđmanu)&lt;ref name=&quot;Dedeic931&quot;&gt;Dedeić, Siniša (2011). [http://www.istinomer.rs/bonus/9-mart-dve-decenije-1-deo/ 9. mart – dve decenije (1. deo)]. ''Istinomer''&lt;/ref&gt;.
* [[20. 2.]] - Slovenački parlament usvojio amandmane koji mu omogućuju preuzimanje saveznih funkcija i Rezoluciju o disocijaciji od Jugoslavije (prvi konkretni koraci ka nezavisnosti)&lt;ref&gt;{{en}} Sudetic, Chuck (February 21, 1991). &quot;[http://www.nytimes.com/1991/02/21/world/jolting-yugoslavia-a-region-widens-its-autonomy.html Jolting Yugoslavia, a Region Widens Its Autonomy]. ''NY Times''&lt;/ref&gt;.
* 20. 2. - Pošto TV Beograd nije želela dati demanti na komentar od 16. 2., SPO poziva na okupljanje 9. marta (&quot;TV Bastilju moramo da oslobodimo&quot;); pridružiće se i druge stranke, glavni zahtevi nepristrasnost TV Beograd i smena Dušana Mitevića, Sergeja Šestakova, Predraga Vitasa, Slavka Budihne i Ivana Kriveca&lt;ref name=&quot;Dedeic931&quot;/&gt;.
* 20. 2. - Oko 100.000 ljudi u Tirani podržava studente koji štrajkuju glađu, srušena statua [[Enver Hodža|Envera Hodže]].
*[[21. 2.]] - [[Bajaga i instruktori|Bajaga,]] [[Hari Mata Hari]], [[Dragana Mirković]], [[Haris Džinović]] dobitnici &quot;[[Oskar popularnosti|Oskara popularnosti]]&quot; [[RTV revija|RTV revije]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[21. 2.]] - Hrvatski sabor jednoglasno za Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SFR Jugoslavije i prednost republičkih nad saveznim zakonima.
* [[22. 2.]] - Peta runda jugoslovenskih razgovora, u Sarajevu.
*[[23. 2.]] - [[Iran]] na kolenima. [[George H. W. Bush|Buš]] dao ultimatum [[Sadam Husein|Sadamu Huseinu]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[23. 2.]] - Osnovana [[Srpska radikalna stranka]] ([[Vojislav Šešelj|Šešeljev]] Srpski četnički pokret i [[Tomislav Nikolić|Nikolićeva]] frakcija Narodne radikalne stranke).
* [[24. 2.|24]] - [[28. 2.]] - Operacija Pustinjska sablja ili &quot;100-časovni rat&quot; - oslobođenje [[Kuvajt]]a.
* [[25. 2.]] - Od komada iračkog skada poginulo 29 američkih vojnika u kasarni u [[Dhahran]]u, Saudi Arabija.
* [[26. 2.]] - [[Irak|Irački]] predsjednik [[Saddam Hussein]] objavio povlačenje iračkih snaga iz Kuvajta - u povlačenju se pale naftne bušotine.
* 26. 2. - Hrvatski ministar obrane gen-puk. Martin Špegelj optužen pred zagrebačkim vojnim sudom za oružanu pobunu - hrvatske vlasti odbijaju saradnju&lt;ref name=&quot;BW1997xxvi&quot;&gt;BethlehemWeller1997, p. xxvi.&lt;/ref&gt;.
* [[27. 2.]] - U parlamentu BiH srpski poslanici ne dozvoljavaju donošenje &quot;Deklaracije o državnoj suverenosti i nedjeljivosti Republike Bosne i Hercegovine&quot;; Izetbegović izjavio da bi &quot;zbog suverene Bosne žrtvovao mir&quot;&lt;ref&gt;Lučić (2007) str. 10&lt;/ref&gt;.
* [[28. 2.]] - Srpsko nacionalno vijeće i Izvršno vijeće SAO Krajine usvojili Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SAO Krajine i ostanku u Jugoslaviji, &quot;odnosno u zajedničkoj državi sa republikom Srbijom i Crnom Gorom, kao i sa srpskim narodom u republici Bosni i Hercegovini&quot;&lt;ref name=&quot;LukovicKR3&quot;/&gt;.

=== Mart/Ožujak ===
[[Datoteka:Vladičanski dvor i Saborna crkva u Pakracu.JPG|thumb|220px|[[Pakrac]], mjesto [[Okršaj u Pakracu|okršaja]]]]
* [[1. 3.]] - Sastanak u Beogradu, Tuđman nije došao jer kaže da mu se preti hapšenjem (savezni tužilac je protumačio Tuđmanovo pismo Bushu od 24. 1. kao poziv stranoj sili, što bi omogućilo optužbu za veleizdaju).&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/03/01/Ethnic-leaders-remain-deadlocked-on-Yugoslavias-future/6155667803600/ Ethnic leaders remain deadlocked on Yugoslavia's future]. upi.com&lt;/ref&gt;
* [[2. 3.]] - [[Okršaj u Pakracu]]: hrvatski specijalci povratili kontrolu nad policijskom stanicom u [[Pakrac]]u, u Beogradu se izveštava o poginulima; [[JNA]] poslata da razdvaja strane.
* 2. 3. - Nakon okupljanja podjeljeno oružje iz policijske stanice u [[Bileća|Bileći]] Srbima koji su registrirani kao pripadnici pričuvnog sastava&lt;ref&gt;Lučić (2007) str. 14&lt;/ref&gt;.
* [[3. 3.]] - U [[Los Angeles]]u bijeli policajci premlaćuju [[Afroamerikanci|crnog]] prijestupnika [[Rodney King|Rodneya Kinga]], a što je zabilježeno [[video-kamera|video-kamerom]].
* 3. 3. - Hrvatske snage se povlače iz Pakraca.
* 3. 3. - [[Letonija]] i [[Estonija]] glasaju za nezavisnost od SSSR.
* [[7. 3.]] - Slovenački zakon omogućuje tamošnjim regrutima da izbegnu službu u JNA&lt;ref&gt;AP (March 8, 1991). [http://www.nytimes.com/1991/03/08/world/slovenes-vote-to-make-duty-in-yugoslav-army-voluntary.html Slovenes Vote to Make Duty In Yugoslav Army Voluntary], ''NY Times''&lt;/ref&gt;.
*[[8. 3.]] - [[Albanci]] beže brodovima za [[Italija|Italiju]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[9. 3.]] - [[Demonstracije u Beogradu 1991.|Velike demonstracije u Beogradu]], u organizaciji [[SPO]] i ostale opozicije protiv Miloševićevog režima, povodom pristrasnosti TV Beograd. SUP nije dozvoljavao okupljanje na Trgu Republike (već na Ušću). Dolazi do nereda na više mesta u gradu u kojima su dve osobe izgubile život. Uveče je uhapšen lider SPO-a [[Vuk Drašković]] (pušten 12. 3.), na gradske ulice izašli tenkovi JNA.
* 9. 3. - Izbor za predstavnika za &quot;[[Eurosong|Pesmu Evrovizije]]&quot; na poslednjoj &quot;[[Jugovizija 1991.|Jugoviziji]]&quot; održanoj u [[Sarajevo|Sarajevu]].&lt;ref&gt;[http://www.yugopapir.com/2016/03/pred-jugoviziju-1991-da-li-je-ovo.html Pred Jugoviziju 1991: Da li je ovo poslednji put da Jugoslavija bira svog predstavnika za Eurosong?]. yugopapir.com&lt;/ref&gt;
* [[10. 3.]] - Okupljanje u beogradskom Studentskom gradu, studenti uveče krenuli u stari Beograd, na Brankovom mostu bačen suzavac na njih. Demonstracije studenata kod Terazijske česme traju do 13-tog.
[[Datoteka:Demonstracije Terazijska cesma 1.jpg|thumb|230px|Terazijska česma, Beograd]]
* [[11. 3.]] - SPS organizovao miting na beogradskom Ušću. Studenti i građani i dalje na Terazijama.
[[Datoteka:Monica Seles 1991.jpg|thumb|130px|left|[[Monika Seleš]]]]
* 11. 3. - [[Monika Seleš]] prvi put na vrhu [[WTA]] liste - smenjuje se sa [[Štefi Graf]] do juna [[1993]].
* [[11. 3.|11]] - [[12. 3.]] - Vanredno zasedanje Skupštine Srbije, koje je opozicija napustila; smenjeni Mitević, Šestakov i Vitas, podneli ostavke Budihna i Krivec, anegdota o dedi i unuku...&lt;ref&gt;Dedeić, Siniša (2011). [http://www.istinomer.rs/bonus/cekajuci-skupstinske-maratonce-6-deo/ Čekajući skupštinske ‘maratonce’ (6. deo)], ''Istinomer''&lt;/ref&gt;; izabran Anketni odbor u vezi 9. marta (prihvaćena većina studentskih zahteva).
* [[13. 3.]] - Veliki miting opozicije na beogradskom Trgu Republike, koji prenosi televizija; oslobođeni Vuk Drašković prvi put pokreće skandiranje &quot;Svi! Svi! Svi!&quot; (uhapšeni da budu pušteni), zahteva se i ostavka vlade; studenti okončali proteste iza ponoći, nakon što je ministar policije [[Radmilo Bogdanović]] podneo ostavku.
* 13. 3. - Eksplozija ispod novinskog kioska u Kninu rano ujutro,&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/03/13/Explosion-in-Serbian-enclave-in-Croatia/8884668840400/ Explosion in Serbian enclave in Croatia]&lt;/ref&gt; i još nekoliko narednih dana.
* 13. 3. - Američki ambasador Warren Zimmerman izjavljuje da SAD podržavaju ujedinjenu i demokratsku Jugoslaviju, ali &quot;apsolutno ne&quot; putem vojne intervencije i sile.&lt;ref name=&quot;upi1991-03-14-Mil&quot;&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/03/14/Military-council-meets-as-new-protest-arises-in-2d-city/5184668926800/ Military council meets as new protest arises in 2d city]. upi.com&lt;/ref&gt;
* [[14. 3.]] - Okupljanje studenata i opozicije u Novom Sadu, traže ostavku pokrajinskog premijera Radomana Božovića i šefova pokrajinskih medija.&lt;ref name=&quot;upi1991-03-14-Mil&quot; /&gt;
* [[15. 3.]] - [[Sednica Predsedništva SFRJ 12. marta 1991.]]: posle trodnevne rasprave, Predsedništvo SFRJ, u funkciji Vrhovne komande oružanih snaga, sa 5:3 odbilo predlog vrha JNA o zavođenju vanrednog stanja na teritoriji SFRJ (ovlašćenje za gušenje etničkih konflikata, mobilizacija i poništavanje republičkih zakona protivnih saveznim).
* 15. 3. - Zbog odbijanja plana JNA, [[Borisav Jović]], predsednik Predsedništva SFRJ, podneo ostavku (sutradan i predstavnici Crne Gore ([[Nenad Bućin]]) i Vojvodine ([[Jugoslav Kostić]]).
* 15. 3. - Međustranačko vijeće Republike Hrvatske donijelo zaključak o osnivanju [[Narodna zaštita (RH)|Narodne zaštite]].
* 15. 3. - [[Nemačka]] i formalno nezavisna, nakon što su se četiri sile odrekle svih preostalih prava.
* [[16. 3.]] – [[Slobodan Milošević]] izjavio da Srbija neće priznavati savezno predsedništvo smatrajući da su ostale republike stvorile koaliciju protiv srpskih interesa.&lt;ref&gt;Binder, David (March 17, 1991). [http://www.nytimes.com/1991/03/17/world/leader-of-serbia-defies-yugoslavia-on-federal-rule.html Leader of Serbia Defies Yugoslavia on Federal Rule], ''NY Times''&lt;/ref&gt; Na zatvorenom sastanku sa predsednicima opština iz Srbije izjavio: &quot;Vlada je dobila zadatak da pripremi odgovarajuće formacije koje će nas učiniti... bezbednim...&quot;&lt;ref name=&quot;SvarmJed1&quot;&gt;Švarm, Filip [http://www.b92.net/specijal/jedinica/1_epizoda.php &quot;Jedinica&quot;, 1. epizoda - Dete službe], ''B92''&lt;/ref&gt; (&quot;...A, ako treba da se tučemo, bogami ćemo da se tučemo!...&quot;&lt;ref&gt;Ramač, Mihal (29/11/2011). [http://www.danas.rs/danasrs/feljton/jugoslavija_ostala_bez_svog_predsednistva.24.html?news_id=229126 Jugoslavija ostala bez svog Predsedništva], ''Danas'' (dnevnik)&lt;/ref&gt;).
* 16. 3. - U Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj mobilizacija rezervne milicije i [[Teritorijalna odbrana|TO]].
* 16. 3. - Izvršno vijeće SAO Krajine donelo formalnu odluku o odvajanju iz Republike Hrvatske i poštovanju saveznih zakona&lt;ref&gt;Binder, David (March 18, 1991) [http://www.nytimes.com/1991/03/18/world/serbian-official-declares-part-of-croatia-separate.html Serbian Official Declares Part of Croatia Separate], ''NY Times''&lt;/ref&gt;.
* 17. 3. - [[Referendum o očuvanju SSSR]]: učestvuje 9 od 15 republika, ubedljiva većina je &quot;za&quot;.
* [[18. 3.]] - Skupština Srbije, umesto raspuštene kosovske skupštine, smenila [[Riza Sapunxhiu]]-a, kosovskog predstavnika u saveznom predsedništvu (koje time ostaje sa četiri člana i gubi kvorum).
* [[19. 3.]] - Slobodan Milošević razgovara sa studentima u Rektoratu. Peticija 200 srpskih glumaca, pisaca i filmskih radnika traži Miloševićevu ostavku, jer je &quot;odabrao ratnu politiku&quot;.
* 19. 3. - Saopštenje Vrhovne komande JNA: vojska se neće mešati u političke dogovore, niti dozvoliti međuetničke konflikte i promenu granica SFRJ.
[[Datoteka:J32 895 Eisenbahnmuseum Zagreb, 51 144.jpg|mini|150px|[[Hrvatski željeznički muzej]]]]
* 19. 3. - Osnovan [[Hrvatski željeznički muzej]].
* [[20. 3.]] - Borisav Jović povukao ostavku (tj. skupština Srbije je nije prihvatila&lt;ref name=&quot;BW1997xxvi&quot; /&gt;).
* 20. 3. - Savezni parlament privremeno smanjio saveznu potrošnju sa 40 na 34% GNP, što je bio MMF-ov uslova za stendbaj kredit od 1 milijarde dolara, deo paketa od 3,4 milijarde pomoći za reforme.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/03/21/Yugoslav-leadership-meets-over-political-crisis/5649669531600/ Yugoslav leadership meets over political crisis]. upi.com&lt;/ref&gt;
* [[21. 3.]] - Proširena sednica Predsedništva SFRJ (pored Miloševića, tu su i Kučan i Tuđman koji su pristali doći u Beograd).
* 21. 3. - Za nove članove Predsedništva izabrani [[Branko Kostić]] (CG) i [[Sejdo Bajramović]] (Kosovo) umesto smenjenog [[Riza Sapundžiju|Sapundžiua]] (oni i vojvođanski predstavnik potvrđeni 16. 5.).
*[[23. 3.]] - [[Srbija]] donela Zakon o vraćanju zemlje seljacima.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*[[24. 3.]] - Koncert [[Miles Davis|Majlsa Dejvisa]] u [[Sava Centar|Centru &quot;Sava]]&quot;.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[25. 3.]] - [[Sastanak u Karađorđevu]] [[Slobodan Milošević|Miloševića]] i [[Franjo Tuđman|Tuđmana]].
* 25. 3. - [[63. dodjela Oscara]]: najbolji film je ''[[Dances with Wolves]]'', ukupno sedam nagrada od 12 nominacija.
* [[26. 3.]] - Osnovan [[Mercosur]], zajedničko tržište juga Južne Amerike.
* [[27. 3.]] - Miting SPO i Ujedinjene opozicije u Beogradu, povodom 50-godišnjice [[Vojni puč od 27. marta 1941.|puča 27. marta]] i protiv Miloševićevog režima.
* 27. 3. - Krajinska milicija stigla u Plitvice.
* [[28. 3.]] - Sastanak republičkih lidera u [[Split]]u, u vili Dalmacija. Tuđman se zalaže za labavi savez suverenih država ili razlaz, Milošević bi samo federaciju. 
* mart, krajem - Inicijativa za Srpski nacionalni savet (neki akademici, intelektualci, predstavnici stranaka iz Srbije, BiH), sastavljena Deklaracija o srpskom nacionalnom jedinstvu&lt;ref&gt;Milošević, Branislav (15. februar 1997.). [http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Feb98/1502/1502_11.HTM Hronika plemenitih zabluda]. ''Naša Borba'' (yurope.com)&lt;/ref&gt; (neuspešno, u septembru će biti osnovan Srpski sabor&lt;ref&gt;Milosavljević, Olivera (1995) [http://pescanik.net/wp-content/PDF/upotreba_autoriteta_nauke.pdf Upotreba autoriteta nauke], p. 16. ''Republika''&lt;/ref&gt;).
[[Datoteka:Plitvice Lakes incident, memorial, of the first killed croatian policemen.JPG|thumb|220px|Spomenik Josipu Joviću na [[Incident na Plitvičkim jezerima|Plitvicama]]]]
* [[31. 3.]] - [[Incident na Plitvičkim jezerima]] - oružani sukob specijalaca MUP Hrvatske i milicajaca samoproglašene SAO Krajine; prvi u kome su zabilježene ljudske žrtve. Uhapšeni krajiški policajci, kao i [[Goran Hadžić]]. Simbolični početak [[Rat u Hrvatskoj|Domovinskog rata]]. Pucnjava i kod Titove Korenice. JNA razdvaja strane.
* 31. 3. - U džamiji na Souk-bunaru osnovana [[Patriotska liga]], vojno krilo [[SDA]]&lt;ref&gt;Lučić (2007) str. 15-16&lt;/ref&gt;.
* 31. 3. - U [[Albanija|Albaniji]] održani prvi višestranački izbori, na kojima pobjeđuju [[reformirani komunisti]].
* 31. 3. - [[Gruzija]] glasa za nezavisnost od SSSR.
*[[31. 3.]] - Raspušten [[Varšavski pakt]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 31. 3. - Izdate nove novčanice od 100 dinara (djevojka sa maramom), 500 dinara (odrastao mladić) i 1000 dinara (Nikola Tesla) za vanredne potrebe zemlje.
* [[mart]] - Održan [[Popis stanovništva 1991. u SFRJ|Popis stanovništva u SFRJ]] - oko 23,5 miliona stanovnika; [[Popis stanovništva u SR Bosni i Hercegovini 1991.|u Bosni i Hercegovini]] 4.377.033 stanovnika, 43,47% [[Muslimani (narod)|Muslimana]], 31,21% [[Srbi u Bosni i Hercegovini|Srba]], 17,38% [[Hrvati u BiH|Hrvata]], 5,54% [[Jugoslaveni|Jugoslavena]] (→ popisi [[Popis stanovništva 1991. u Srbiji|u Srbiji]] i [[Popis stanovništva u SR Hrvatskoj 1991.|u Hrvatskoj]]).

=== April/Travanj ===
[[Datoteka:BiH - ES N 1991 1.gif|mini|Etnički sastav BiH]]
* [[1. 4.]] - Izvršno vijeće SAO Krajine donijelo u T. Korenici odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Srbiji i mobilizaciji (Skupština u Srbiji nije prihvatila odluku o priključenju)&lt;ref name=&quot;BW1997xxvi&quot; /&gt;.
* [[3. 4.]] - Vijeće sigurnosti [[UN]] izglasalo rezoluciju o prekidu vatre u [[Zaljevski rat|Zaljevskom ratu]] i zatražilo od [[Irak]]a da uništi oružje za masovno razaranje.
* [[5. 4.]] - Dan nakon dolaska iz Beograda sa [[Franko Simatović|Frankom Simatovićem]], [[Kapetan Dragan]] preuzima komandu nad bazom krajiške milicije u [[Golubić]]u kod Knina (nastanak &quot;Knindži&quot;, začetak [[Crvene beretke|JSO]])&lt;ref name=&quot;SvarmJed1&quot;/&gt;.
* [[8. 4.]] - U Zagrebu, usled protesta ispred vojnog suda, odloženo suđenje u Martinu Špegelju, u odsustvu, i još sedmorici (počinje 18-og, sledećeg dana se proces Špegelju odvaja od ostalih, šest presuda 20. 5.).
* [[9. 4.]] - {{flag|Gruzija|1990}} proglašava nezavisnost od SSSR-a.
*[[9. 4.]] - Na [[Borovo|Borovo Selo]] ispaljeno nekoliko raketa. Ostavka [[Radmilo Bogdanović|Radmila Bogdanovića]] ministra [[Policija Srbije|MUP-a Srbije]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[11. 4.]] - Sastanak republičkih lidera na [[Brdo kod Kranja|Brdu kod Kranja]] - dogovoreno da se do kraja maja sprovedu referendumi u republikama, osim Slovenije gde je on već sproveden (nije se došlo do datuma glasanja)&lt;ref name=&quot;BW1997xxvi&quot;/&gt;.
*[[11. 4.]] - Veliki štrajk [[Jat Airways|JAT]]-ovih radnika.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[15. 4.]] - U Londonu osnovana [[Evropska banka za obnovu i razvoj]]. Savezni premijer Marković je razgovarao sa zapadnim liderima i dobio podršku za reforme i opstanak Jugoslavije.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/04/16/Prime-minister-vows-to-pursue-stalled-reform-program/5153671774400/ &quot;Prime minister vows to pursue stalled reform program&quot;]. upi.com&lt;/ref&gt;
* [[16. 4.]] - U Srbiji zbog neisplaćenih plata štrajkuje 700.000 radnika; traže garantovani minimalac i ukidanje novih poreza - vlada odmah ispunjava zahteve&lt;ref name=&quot;BW1997xxvi&quot;/&gt;.
* [[17. 4.]] - Slobodan Milošević posetio [[Hilandar]] uz hladan doček&lt;ref&gt;[http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=321322 Vladičica u službi vlasti], vreme.rs, 5. sept. 2002.&lt;/ref&gt;.
* [[18. 4.]] - Sastanak republičkih lidera u [[Ohrid]]u: dogovoreno je referendumsko pitanje, ali sumnja se u korisnost istog.
* [[19. 4.]] - Marković pred Saveznom skupštinom: devalvacija dinara sa 9 na 13 za nemačku marku, predlaže plan reformi &quot;11+3&quot; koji podržava Zapad, ali ga odbacuju republike (Srbija, Hrvatska, Slovenija).&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/04/19/Yugoslavia-devalues-dinar-in-effort-to-jump-start-economy/2643672033600/ Yugoslavia devalues dinar in effort to jump-start economy]. upi.com&lt;/ref&gt;
[[Datoteka:Logo of Croatian National Guard.svg|thumb|80px|[[Zbor narodne garde]]]]
* [[20. 4.]] - Osnovan [[Zbor narodne garde]], prethodnik Hrvatske vojske.
* 20. 4. - Prvi Kros Radio Beograda, danas Kros RTS-a.
*[[24. 4.]] - Fudbal: U [[Beograd]]u na stadionu [[Stadion Rajko Mitić|Marakana]] [[FK Crvena zvezda|Crvena Zvezda]] pobedila [[FC Bayern München|Bajern]] 2:2(1:0)&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[25. 4.]] - Srbi osnivaju Zajednicu opština [[Bosanska krajina|Bosanske krajine]].
* 25. 4. - Predsednik Jović pred Skupštinom okrivljuje Markovićeve reforme za ekonomske probleme.
[[Datoteka:Kijevski strijeljani Isus.JPG|mini|200px|left|&quot;Kijevski strijeljani Isus&quot;]]
* [[28. 4.]] - JNA [[Opsada Kijeva 1991.|blokira Kijevo]] pošto je hrvatska policija stigla sinoć - želi sprečiti sukobe sa susednim selima.
* 29. 4. - Sastanak republičkih lidera na Cetinju, ne mogu se dogovoriti o načinu sprovođenja referenduma.
* 29. 4. - Počela s emitovanjem beogradska Radio Politika.
* 29. 4. - [[Ciklon]] pogađa [[Bangladeš]], poginulo skoro 139 hiljada ljudi.
* [[30. 4.]] - Konstitutivna sednica skupštine SAO Krajine u Kninu, izabrana vlada, zakazan referendum.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/04/30/Rebellious-Serbs-in-Croatia-form-assembly-government/3415672984000/ Rebellious Serbs in Croatia form assembly, government]. upi.com&lt;/ref&gt;

=== Maj/Svibanj ===
[[Datoteka:Memorial in Borovo Selo.JPG|thumb|250px|Spomenik žrtvama [[Sukob u Borovom Selu|Sukoba u Borovom Selu]]]]
* [[2. 5.]] - '''[[Sukob u Borovom Selu]]''' u kome je ubijeno 12 hrvatskih policajaca i trojica Srba. JNA razdvaja strane ovde i u okolnim selima. Policajac Franko Lisica ubijen u Polačama kod Benkovca.
* 2. 5. - Pucano je na helikopter potpredsednika Sabora [[Vladimir Šeks|Vladimira Šeksa]], nakon posete Kijevu. Eksplozije u Pakracu.
* 2. 5. - U [[Zadar|Zadru]] i [[Šibenik]]u vandalizovana srpska imovina.
* [[3. 5.]] - Mošti [[Nikolaj Velimirović|Nikolaja Velimirovića]] iz SAD donesene u Beograd, a u [[Lelić]] kod [[Valjevo|Valjeva]] [[12. 5.]]
* [[4. 5.]] - U [[Sotin]]u, sa barikade, ubijen jedan Srbin&lt;ref&gt;Engelberg, Stephen (May 5, 1991). [http://www.nytimes.com/1991/05/05/world/one-more-dead-as-clashes-continue-in-yugoslavia.html One More Dead as Clashes Continue in Yugoslavia], ''NY Times''&lt;/ref&gt;. Niz incidenata sa pucnjavom i eksplozijama u više gradova Hrvatske sledeće noći, postavljaju se barikade po selima; Tanjug prenosi da je 200 izbeglica prešlo Dunav u Srbiju.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/05/05/Ethnic-violence-leaves-two-more-injured/4088673416000/ Ethnic violence leaves two more injured]. upi.com&lt;/ref&gt;
* 4. 5. - Šešeljevi četnici demonstriraju ispred [[Kuća cveća|Kuće cveća]].
* 4. 5. - Zvaničan datum nastanka JSO ([[Crvene beretke]]).
* 4. 5. - [[Pesma Evrovizije 1991.|Pesma Evrovizije]] u Rimu: poslednje učešće SFR Jugoslavije, [[Bebi Dol]] sa pesmom &quot;Brazil&quot; uzima pretposlednje mesto (pobedila [[Carola Häggkvist|Carola]] iz Švedske).
* [[5. 5.]] - [[Croatia Airlines]] ima prvi putnički let, na liniji Zagreb-Split.
* [[6. 5.]] - Na velikim demonstracijama u Splitu ispred tadašnje Komande Vojnopomorske oblasti, povodom blokade [[Kijevo (Knin)|Kijeva]], ubijen vojnik JNA [[Sašo Gešovski]]. SSNO [[Veljko Kadijević]] izjavljuje da je zemlja u stanju građanskog rata i proglašava borbenu gotovost&lt;ref name=&quot;BW1997&quot;/&gt;, izjavljuje da će vojska odgovoriti na svaki napad, daje ultimatum saveznim i republičkim vlastima za očuvanje mira.
* 6. 5. - Zamrznuta američka ekonomska pomoć Jugoslaviji i podrška za kredite u međunarodnim institucijama, povodom &quot;oštre represije&quot; albanske manjine i &quot;destabilizacije Predsedništva&quot; (na osnovu zakona od prošlog novembra)&lt;ref name=&quot;BW1997&quot;&gt;BethlehemWeller1997, p. xxvii.&lt;/ref&gt;; pomoć uslovno nastavljena 24. 5. uz upozorenja Srbiji.
* [[7. 5.]] - U Beogradu pozvani rezervisti&lt;ref name=&quot;BW1997&quot;/&gt;. Demonstranti u BiH i Makedoniji traže da se vojni rok služi u sopstvenoj republici.
* [[7.5.|7]] - [[9. 5.]] - Kod [[Polog (Mostar)|Pologa]] blokirana motorizirana brigada JNA iz Mostara, propuštena nakon posredovanja predsednika Izetbegovića&lt;ref name=&quot;automatski generisano1&quot;&gt;Lučić (2007) str. 17&lt;/ref&gt;. Jedna kolona je bila blokirana i kod [[Šuica (Tomislavgrad)|Šuice]].
*[[7. 5.]] - U [[Split]]u masovne demonstracije hrvatskih nacionalista protiv [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]]. Ubijen vojnik [[Sašo Gešovski|Saša Gešovski]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[8. 5.]] - [[HNK Hajduk Split|Hajduk]] osvaja posljednji [[Kup Jugoslavije u nogometu]], pobjedom u Beogradu od 1-0 nad [[FK Crvena zvezda|Crvenom zvezdom]].
* 8. 5. - Slovenački zakon zahteva od svojih građana da služe u [[Teritorijalna odbrana|Teritorijalnoj odbrani]] umesto u JNA.
* [[9. 5.]] - Treći dan sednice Predsedništva SFRJ sa republičkim liderima - JNA ovlašćena da sprovodi odluke za uspostavljanje mira i zaustavljanje etničkog nasilja: razoružavanje paravojnih jedinica i hrvatske rezervne policije. Tuđman, koji nije bio prisutan, odbija razoružanje policije i pregovore sa &quot;teroristima&quot;. 
*[[9. 5.]] - [[Patrijarh srpski Pavle|Patrijarh Pavle]] u [[Jasenovac|Jasenovcu]]. Finale 43. YU kupa: [[HNK Hajduk Split|Hajduk]] - [[FK Crvena zvezda|Crvena Zvezda]] 1:0.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; 
* [[11. 5.]] - Osnovano Bošnjačko nacionalno vijeće [[Sandžak]]a (kasnije Dan Bošnjačke nacionalne zastave).
[[Datoteka:Rajiv Gandhi (cropped).jpg|thumb|150px|† [[Rajiv Gandhi]]]]
* [[12. 5.]] - [[Datoteka:Ballot.gif|25px]] [[Referendum o statusu SAO Krajine]], tj. o priključenju Srbiji i ostanku u Jugoslaviji. Krajiška skupština potom donosi odluku da je &quot;teritorija Krajine deo državne teritorije Srbije&quot;.
* [[14. 5.]] - [[Televizija Beograd]] počela da emituje program preko satelita, za zapadnu Evropu, ali i zapadne delove Jugoslavije.
*[[15. 5.]] - Utopio se [[Vukašin Šoškoćanin]] ratni komandant [[Srbi|Srba]] u [[Hrvatska|Hrvatsko]]&lt;nowiki/&gt;j.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[15. 5.]] - &quot;Srpski blok&quot; u Predsedništvu SFRJ glasa protiv toga da [[Stjepan Mesić]] preuzme predsedavanje, Crna Gora uzdržana, četiri za (ponovo odbijeno 17-og).
* 15. 5. - [[Édith Cresson]] prva žena premijer Francuske (do 1992).
* [[16. 5.]] - Savezna skupština odobrava nove članove Predsedništva SFRJ (Crna Gora, Vojvodina, Kosovo). Kosovsko-albanski, slovenački i hrvatski delegati napustili zasedanje zbog Sejde Bajramovića.
* [[17. 5.]] - [[Sejdo Bajramović]], predstavnik Kosova, imenovan za koordinatora Predsedništva SFRJ. Predsednik SIV Ante Marković imenovao specijalni panel (kojeg Hrvatska odbacuje)&lt;ref&gt;Sudetic, Chuck (). [http://www.nytimes.com/1991/05/19/world/croatia-rejects-a-yugoslav-panel.html Croatia Rejects a Yugoslav Panel]. ''NY Times''&lt;/ref&gt;.
*[[17. 5.]] - Skupština [[Republika Srpska Krajina|SAO Krajne]] donela odluku o prisajedinjenju [[Srbija|Srbiji]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[18. 5.]] - [[Somaliland]] se otcepio od Somalije (ostaje nepriznat).
[[Datoteka:1991 Croatian independence referenum government issued poster.jpg|mini|200px|[[Referendum o hrvatskoj samostalnosti]]]]
* [[19. 5.]] - [[Datoteka:Ballot.gif|25px]] [[Referendum o hrvatskoj samostalnosti]] - odziv 83,56%, &quot;za&quot; glasalo 94,17%.
*[[21. 5.]] - U [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]-u usvojen [[Niklsov amandman]] protiv [[Srbija|Srbije]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[21. 5.]] - Bombašica-samoubica na skupu u gradu Sriperumbudur ubija bivšeg indijskog premijera [[Rajiv Gandhi|Rajiva Gandhija]].
* 21. 5. - Bijegom [[marksizam|marksističkog]] predsjednika [[Mengistu Haile Mariam]]a iz [[Etiopija|Etiopije]] završava [[Etiopski građanski rat]]. Na vlast dolazi [[Revolucionarni demokratski front etiopskih naroda]] koji je i 2014. vladajuća koalicija.
[[Datoteka:Oklepniki JLA pred 710. učnim centrom Teritorialne obrambe v Pekrah.jpg|mini|Konfrontacija JNA i TO u Pekrama]]
* [[23. 5.]] - Incident u slovenačkom kampu za obuku u Pekrama kod Maribora - nakon što su zadržana dvojica vojnika JNA, vojska tokom pregovora upala u bazu i odvela dvojicu slovenačkih oficira (ili oficira i trojicu pripadnika TO, u Mariboru&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/05/24/Slovenia-cuts-power-to-military-bases-after-arrests-of-officers/3278675057600/ Slovenia cuts power to military bases after arrests of officers]. upi.com&lt;/ref&gt;), koji su pušteni sutradan, nakon što su kasarnama isključeni struja i telefon&lt;ref&gt;NYT (May 25, 1991). [http://www.nytimes.com/1991/05/25/world/yugoslavs-free-abducted-slovenian-officers.html Yugoslavs Free Abducted Slovenian Officers]. ''NY Times''&lt;/ref&gt;. (→ [[:sl:Pekrski dogodki|Pekrski dogodki (sl)]])
* 23. 5. - Odluka predsjednika Republike Tuđmana, na osnovu rezultata referenduma: Republika Hrvatska ne ostaje u Jugoslaviji kao jedinstvenoj saveznoj državi (objavljeno 27. 5.)&lt;ref&gt;''[http://narodne-novine.nn.hr/default.aspx Narodne novine]'' broj: 24/1991 (27.05.1991.)&lt;/ref&gt;.
* [[24. 5.]] - Državni sekretar SAD Baker objavljuje nastavak pomoći SAD Jugoslaviji, ali osuđuje Srbiju zbog &quot;gaženja prava&quot; Albanaca na Kosovu i blokade Mesićevog izbora, otkazuje se osiguranje novih investicija u Srbiji.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/05/27/US-defends-moves-on-Yugoslavia/8964675316800/ U.S. defends moves on Yugoslavia]. upi.com&lt;/ref&gt;
* 24. 5. - Počinje [[Operacija Solomon]] - 14.325 etiopskih Jevreja prevezeno u Izrael.
* 24 - 25. 5. - Tuđman u Rimu, susreti sa talijanskim liderima i kratka audijencija kod pape.
*[[25. 5.]] - Na saboru [[Srpska pravoslavna crkva|Srpske pravoslavne crkve]]: prevazilaženje raskola.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[25. 5.]] - Policija likvidirala zagorskog ubojicu i odmjetnika [[Vinko Pintarić|Vinka Pintarića]].
* [[26. 5.]] - [[Lauda Air let 004]]: u padu austrijskog aviona u [[Tajland]]u poginulo 223 putnika i članova posade, uključujući troje Jugoslovena. Lokalci opljačkali poginule.
* [[27. 5.]] - Osnovana Zajednica opština istočne i stare Hercegovine (v. [[SAO Hercegovina]]).
* [[28. 5.]] - Prva smotra Zbora narodne garde na [[Stadion Kranjčevićeva|Stadionu NK Zagreb]].
[[Datoteka:UEFA Champions League trophy, Old Trafford, 1992.jpg|thumb|150px|Pehar Kupa šampiona - [[FK Crvena Zvezda]] šampion Evrope]]
* [[29. 5.]] - [[FK Crvena Zvezda]] postala prvak Evrope u fudbalu u [[Bari]]ju pobedivši [[Olimpik]] iz [[Marsej]]a sa 5:3 posle izvođenja [[jedanaesterac]]a.
* 29. 5. - Skupština SAO Krajine izabrala prvu vladu: premijer [[Milan Babić]], ministar unutrašnjih poslova [[Milan Martić]].
* 29 - [[30. 5.]] - Predsednik Komisije EZ [[Jacques Delors]] i [[Jacques Santer]], luksemburški premijer i predsedavajući Saveta ministara EZ, u Beogradu - EZ je spremna da pomogne demokratizovanoj i reformisanoj Jugoslaviji,&lt;ref name=&quot;BW1997&quot;/&gt; pominje se program pomoći od četiri milijarde dolara, spremnost na početak razgovora o pridruživanju EZ ako se prethodno reši kriza.&lt;ref&gt;&quot;EZ nudi pomoć&quot;, Borba, 31. maj 1991, str. 1-3&lt;/ref&gt;
* [[30. 5.]] - Prva velika smjena straže na Markovu trgu - Predsjednička garda u stiliziranim povijesnim odorama. Sabor glasa za proglašenje pune nezavisnosti ako se do 30. juna ne nađe sporazum.
* 30. 5. - Milošević govori u Skupštini Srbije: za Jugoslaviju kao federaciju, u kojoj žive svi Srbi; granice republika su proizvoljne; oni koji bi konstituisali nove države &quot;ne mogu silom odvući kompaktne delove&quot; naroda koji su za opstanak Jugoslavije.&lt;ref&gt;&quot;Od Jugoslavije se ne mogu stvarati nacionalističke države&quot;, Borba, 31. maj 1991, str. 4-5&lt;/ref&gt;

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[1. 6.]] - Otvoren [[tunel Karavanke]].
*[[1. 6.]] - Poskupelo 1.500 proizvoda.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*[[2. 6.]] - [[Crna Gora]] se proglasila ekološkom državom.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*[[3. 6.]] - Četiri [[Sterijina nagrada|Sterijine nagrade]] &quot;Kneževoj večeri&quot;.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[5. 6.]] - Pobuna u zatvoru Lepoglava, traže bolji tretman i amnestije - specijalci povratili kontrolu dva dana kasnije.
*[[5. 6.]] - Ostavka predsednika [[Narodna skupština Republike Srbije|Skupštine Srbije]] [[Slobodan Unković|Slobodana Unkovića]]. Novi predsednik [[Aleksandar Bakočević]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[6. 6.]] - Samit šefova republika u [[Stojčevac|Stojčevcu]] kod Sarajeva. [[Alija Izetbegović|Izetbegović]] i [[Kiro Gligorov]] predložili asimetrični savez suverenih republika.
* [[8. 6.]] - Milicionari SAO Krajine iz Knina održavaju smotru u Drvaru i Bosanskom Grahovu&lt;ref name=&quot;automatski generisano1&quot; /&gt;.
* [[9. 6.]] - Opozicija demonstrira u Beogradu, traže Miloševićevu ostavku i nove izbore. Vuk Drašković traži srpsku nacionalnu gardu (SPO doneo odluku o osnivanju [[Srpska garda|Srpske garde]] 27. 6. - ne mešati sa Arkanovom gardom).
[[Datoteka:Pinatubo91eruption clark air base.jpg|230px|mini|[[Pinatubo]]]]
* [[10. 6.]] - U Sarajevu osnovano Vijeće nacionalne obrane muslimanskog naroda s Patriotskom ligom kao svojim vojnim krilom&lt;ref name=&quot;Lučić18&quot;&gt;Lučić (2007) str. 18&lt;/ref&gt;.
*[[10. 6.|10. 6]]. - [[Darko Pančev]] sa 32 gola prvi strelac [[Evropa|Evrope]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*[[11. 6.]] - Koncert [[Bob Dylan|Boba Dilana]] u [[Zemun]]u.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[12. 6.]] - [[Boris Jeljcin]] izabran za predsjednika [[Rusija|Rusije]] (RSFSR).
* 12. 6. - Tuđman, Izetbegović i Milošević razgovaraju u Splitu (i u Beogradu 19-og). Kadijević kaže da vojska hoće federaciju sa nepromenjenim granicama i ekonomskim reformama.
* [[13. 6.]] - [[Dobroslav Paraga]] u Ljubuškom proglasio &quot;Nezavisnu državu Hrvatsku&quot;&lt;ref name=&quot;Lučić18&quot;/&gt;.
* [[14. 6.]] - [[Željko Ražnatović]] Arkan osuđen u Hrvatskoj na pet godina zatvora i pušten da se do pravosnažnosti presude brani sa slobode - odlazi u Beograd&lt;ref name=&quot;SvarmArkOst&quot;&gt;Švarm, Filip (14. januar 2010.). [http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=906970 Arkanova ostavština] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140403040956/http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=906970 |date=2014-04-03 }}. ''Vreme''&lt;/ref&gt;.
* [[15. 6.]] - Ultra[[plinijska erupcija]] vulkana [[Pinatubo]] na Filipinima, druga najveća na kopnu u 20. veku - stradalo 800 ljudi, smatra se da je srednja temperatura na severnoj polulopti snižena za 0,5–0,6 stepeni.
*[[15. 6.]] - Nestašica nafte u svim rafinerijama.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*[[16. 6.]] - [[Italija]] silom vraća albanske izbeglice.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 16. 6. - Prikazana poslednja od 82 epizode &quot;[[Bolji život|Boljeg života]]&quot;.
* 16. 6. - Završena je poslednja sezona Prve savezne lige u fudbalu/nogometu igrana na prostoru SFRJ: C. Zvezda prvak, Dinamo i Partizan u Kupu UEFA.
*[[17. 6.]] - Najtopliji jun u ovom veku - 35&amp;nbsp;°C. Invazija komaraca u [[Beograd]]u.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 19-[[20. 6.]] - Sastanak KEBS-a u Berlinu - traži se mirno rešenje nesuglasica u Jugoslaviji, podržava se njen integritet&lt;ref name=&quot;BW1997&quot;/&gt;.
* [[21. 6.]] - Američki državni sekretar [[James Baker]] u poseti Jugoslaviji, čiji integritet podržava. Razgovara sa saveznim i republičkim liderima - obeshrabren je; SAD neće priznati Sloveniju i Hrvatsku,&lt;ref name=&quot;BW1997&quot;/&gt; čiji lideri ne odustaju od nezavisnosti.
* [[24. 6.]] - [[Evropska zajednica]] i [[KEBS]] podržavaju jedinstvo Jugoslavije.
* 24. 6. - Predsednik SIV Ante Marković pred Hrvatskim saborom poziva Sloveniju i Hrvatsku da zaustave planove za proglašenje nezavisnosti (opasnost &quot;kolapsa društva&quot;).
[[Datoteka:Slovenian war map.jpg|thumb|270px|[[Rat u Sloveniji]]]]
* [[25. 6.]] - '''[[Hrvatska]] i [[Slovenija]] proglašavaju nezavisnost od SFRJ''', ostavljena mogućnost saveza sa ostalim republikama, kao nezavisnim državama (slovenački rok za proglašenje bio 26. 6.). Najavljeno povlačenje delegata iz Saveznog veća, ne i Veća republika i pokrajina. Srbija ne priznaje otcepljenje.
* [[26. 6.]] - Slovenačka milicija zauzela granične prelaze, tenkovi JNA su na putevima, avioni preleću gradove, aerodromi su zatvoreni. Savezna vlada smatra odluke o otcepljenju ništavnim, naređuje zauzimanje graničnih prelaza.
* 26. 6. - Srpske snage napale stanicu milicije u [[Glina (grad)|Glini]], poginuo policajac i dvojica civila, sukob i u [[Dvor na Uni|Dvoru na Uni]], JNA interveniše - narednih dana napeto na Baniji i Kordunu. U [[Bršadin]]u poginuo savezni policajac.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/06/26/Troops-stifle-ethinic-violence-in-Croatia-Slovenes-gird-for-aggression/6377677908800/ Troops stifle ethinic violence in Croatia; Slovenes gird for 'aggression']. upi.com&lt;/ref&gt;
* 26. 6. - [[SPO]] odlučio da osnuje Srpsku nacionalnu gardu&lt;ref name=&quot;Dedeic20god3&quot;&gt;Dedeić, Siniša (29. 06. 2011.). [http://www.istinomer.rs/bonus/cekajuci-primirje-3-deo/ Početak rata – 20 godina kasnije - Čekajući primirje (3. deo)], ''istinomer.rs''&lt;/ref&gt;.
* [[27. 6.]] - Započinje [[Rat u Sloveniji]]. [[JNA]] krenula u oružanu akciju preuzimanja kontrole jugoslovenskih graničnih prelaza. Nad ljubljanskim naseljem Rožna dolina oboren helikopter JNA (prve žrtve - [[Toni Mrlak]] i [[Bojanče Sibinovski]]). U desetodnevnom ratovanju sa pripadnicima slovenačke teritorijalne odbrane poginule 62 osobe.
[[Datoteka:DOG9103 2 26 Vrtojba BWX.jpg|mini|[[Desetodnevni rat]]]]
* 27. 6. - Tenk gazi fiću u Osijeku (→ ''[[Fićo gazi tenka!]]'').
* 27. 6. - U [[Bosansko Grahovo|Bosanskom Grahovu]] donesena Deklaracija o ujedinjenju Zajednice opština Bosanske krajine i SAO Krajine.
* 27 - [[28. 6.]] - [[Slučaj Holmec]]: okršaj JNA i TO Slovenije kod [[Granični prijelaz Holmec|graničnog prelaza Holmec]] i mogući ratni zločin slovenačke strane.
* [[28. 6.]] - Dejstva Ratnog vazduhoplovstva u Sloveniji.
*[[28. 6.]] - Tenkovi [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] u [[Slovenija|Sloveniji]]. U borbama više mrtvih sa obe strane.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 28. 6. - Za uveče dogovoreno primirje u Sloveniji, povratak u kasarne JNA (koja objavljuje da je ispunila zadatke), ali pucnjava se nastavlja.&lt;ref name=&quot;BW1997&quot;/&gt;&lt;ref name=&quot;Dedeic20god3&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/06/28/Belgrade-Ljubljana-reach-cease-fire-after-bloody-crackdown/3669678081600/ Belgrade, Ljubljana reach cease-fire after bloody crackdown]. upi.com JUNE 28, 1991&lt;/ref&gt;. Poručnik JNA [[Dragan Bubalo]] ranjen i umro jer TO nije dozvolila prevoz helikopterom.
* 28. 6. - Trojka EZ uveče u Jugoslaviji ([[Jacques Poos|Poos]], [[Gianni de Michelis|de Michelis]], [[Hans van den Broek|Broek]]):&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/06/28/The-European-Community-called-for-an-end-to-the/8369678081600/ The European Community called for an end to the...]. upi.com JUNE 28, 1991
&lt;/ref&gt; [[Stjepan Mesić]] da bude izabran za predsednika predsedništva SFRJ, odluke o nezavisnosti će biti zamrznute&lt;ref name=&quot;Dedeic20god4&quot;&gt;Dedeić, Siniša (30. 06. 2011.). [http://www.istinomer.rs/bonus/smirivanje-u-sloveniji-napetost-u-hrvatskoj-4-deo/ Početak rata – 20 godina kasnije - Smirivanje u Sloveniji, napetost u Hrvatskoj (4. deo)], ''istinomer.rs''&lt;/ref&gt;. Petogodišnji program pomoći vredan 1,155 milijardi dolara će biti zamrznut ako ne bude sprovedeno primirje&lt;ref name=&quot;BW1997xxviii&quot;&gt;BethlehemWeller1997, p. xxviii.&lt;/ref&gt;.
* [[29. 6.]] - Papa se izjašnjava protiv kršenja legitimnih aspiracija vojnom silom.
* 29. 6. - Sukobi kod Osijeka i Mirkovaca.
* 29. 6. - Ultimatum JNA Sloveniji, plan od 12 tačaka&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/06/29/Army-proposes-12-point-withdrawal-plan/9921678168000/ Army proposes 12-point withdrawal plan]. upi.com&lt;/ref&gt; - primirje, napuštanje graničnih prelaza i deblokada kasarni.
* 29. 6. [[Datoteka:Basketball pictogram.svg|25px]] [[Europsko prvenstvo u košarci - Rim 1991.|Eurobasket 1991.]] u Rimu - Jugoslavija prvak, [[Vlade Divac]] i [[Toni Kukoč]] u timu prvenstva.
* [[30. 6.]] - [[Vojislav Šešelj]] (SRS) izabran za narodnog poslanika ([[Borislav Pekić]] iz [[DS]] ostao u prvom krugu 16. 6.)&lt;ref name=&quot;Dedeic20god4&quot;/&gt;.
* 30. 6. - JNA poziva rezerviste,&lt;ref name=&quot;Dedeic20god4&quot;/&gt; u Sloveniji i Hrvatskoj se ne odazivaju.
* 30. 6. - Premijer Marković objavljuje da je vojsci naređen povratak u kasarne.

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[1. 7.]] - [[Stjepan Mesić]], pod pritiskom Evropske zajednice, rano ujutro izabran za predsednika Predsedništva SFRJ&lt;ref&gt;Nikolić, dr Kosta (10/03/2012). [http://savremenaistorija.com/?p=117 Rat u Sloveniji 1991. (Istorija XX veka – br.2/2011)]{{Dead link|date=September 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, ''savremenaistorija.com''&lt;/ref&gt;. Branko Kostić potpredsednik.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 1. 7. - Ubijen [[Josip Reihl-Kir]], šef [[osijek|osiječke]] policije.
* 1. 7. - Formalno ukinut [[Varšavski pakt]].
* 1. 7. - Holandija predsedava Savetom Evropske zajednice (ministar ino. poslova [[Hans van den Broek]]).
* [[2. 7.]] - Nove borbe u Sloveniji, slovenačka TO napada JNA, Vazduhoplovstvo gađalo nekoliko ciljeva; načelnik generalštaba [[Blagoje Adžić|Adžić]] preti odmazdom za napade na vojsku; Mesić i Tupurkovski u Ljubljani: vojska će napasti ako trupe ne budu deblokirane; uveče primirje.
* 2. 7. - Gomila u Zagrebu pokušava da zaustavi tenkovski konvoj, najmanje troje mrtvih (jedna tenkovska kolona se sutradan vratila).
* 2. 7. - Roditelji vojnika JNA u Sloveniji upali u Narodnu skupštinu Srbije - traže da se regruti ne šalju u Sloveniju i Hrvatsku, sutradan putuju u Sloveniju&lt;ref name=&quot;Dedeic20god4&quot;/&gt;&lt;ref name=&quot;Dedeic20god5&quot;&gt;Dedeić, Siniša (01. 07. 2011.). [http://www.istinomer.rs/bonus/vratite-nam-decu-5-deo/ Početak rata – 20 godina kasnije - Vratite nam decu! (5. deo)], ''istinomer.rs''&lt;/ref&gt;. &quot;Vratite nam Decu!&quot;.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*[[2. 7.]] - Evakuacija stranaca sa [[Jadransko more|Jadrana.]]&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[3. 7.]] - Rano ujutru tenkovska kolona iz Beograda kreće auto-putem (do hrvatske granice)&lt;ref name=&quot;Dedeic20god5&quot;/&gt;, na područje Belog Manastira i mađarske granice. U Sloveniji je primirje, većina JNA se vratila u kasarne, Slovenci zauzimaju napuštene granične prelaze.
* [[3. 7.]]? - Pismo predsednika SAD Dž. Buša predsedniku predsedništva Mesiću: SAD ne podržavaju upotrebu sile za očuvanje integriteta Jugoslavije, prihvatiće nezavisnost Slovenije i Hrvatske ako budu postignute mirno&lt;ref name=&quot;BW1997xxviii&quot; /&gt;.
[[Datoteka:Croatia in SFRY-1990-1991.PNG|thumb|250px|Hrvatska 1991.]]
* [[4. 7.]] - Hrvatske snage u [[Topusko]]m. Okršaj sa mrtvima u [[Ćelije (Trpinja)|Ćelijama]] blizu Vukovara.
*[[4. 7.]] - [[Patrijarh srpski Pavle|Partrijarh Pavle]] poziv stranke na izmirenje.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[5. 7.]] - Evropska zajednica uvodi Jugoslaviji embargo na oružje, zamrzava finansijsku pomoć od 807 miliona [[eki]]ja (915 mil. dolara), za sada odbijaju priznati nezavisnost dve republike. KEBS odlučio poslati posmatračku misiju u Jugoslaviju (SAD podržavaju embargo na oružje 8. 7.)&lt;ref name=&quot;BW1997xxviii&quot;/&gt;.
* 5. 7. - Predsedništvo SFRJ predlaže da Slovenci zadrže kontrolu nad prelazima, ali da se prihodi uplaćuju u saveznu kasu. Slovenija demobilisala deo svojih snaga, oslobođeno je 2.000 zarobljenih pripadnika JNA.
* [[6. 7.]] - Milošević: ko ne želi da ostane u federaciji, može da ide; Srbija će zaštititi Srbe koji žive u drugim republikama. Borisav Jović kaže dva dana kasnije da će doći do rata ako Hrvatska bude insistirala da se otcepi sa srpskim enklavama.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/07/08/A-senior-Serbian-leader-said-Monday-that-Serbia-would/6588678945600/ A senior Serbian leader said Monday that Serbia would...]. upi.com July 8, 1991&lt;/ref&gt;
* 7. 7. - Okršaj u [[Tenja|Tenji]], kod Osijeka, prvi put upotrebljena hrvatska artiljerija, mrtvi na obe strane (najmanje osam), JNA razdvaja ([[Srpska dobrovoljačka garda]] ima prve borbe u ovom mestu&lt;ref name=&quot;SvarmArkOst&quot;/&gt;). Srbi zauzeli i spalili Ćelije.
*[[7. 7.]] - [[Steffi Graf|Štefi Graf]] - vimbldonska pobednica.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 7 - [[8. 7.]] - [[Brionska deklaracija]] na sastanku trojke EZ i predstavnika Slovenije, Hrvatske i saveznih vlasti - kraj rata u Sloveniji, objave nezavisnosti Slovenije i Hrvatske zamrznute na tri meseca, predviđen povratak JNA u kasarne u Sloveniji i Hrvatskoj.
*[[9. 7.]] - E3 šalje posmatračku misiju u [[Hrvatska|Hrvatsku]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[11. 7.]] - Oružani okršaj na periferiji Osijeka (susedi tvrdili da se u jednoj kući okupljaju četnici). Pucnjava i eksplozije i u Tenji, Mirkovcima i Borovu Selu. Kod Zadra sinoć ubijen hrvatski policajac.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/07/11/More-dead-in-ethnic-violence/6040679204800/ More dead in ethnic violence]. upi.com  July 11, 1991&lt;/ref&gt;
* 11. 7. - Nigeria Airways Flight 2120: avion [[Douglas DC-8|DC-8]] sa hadžijama se zapalio pri poletanju iz Džede, poginula je 261 osoba.
* [[12. 7.]] - Zemljotres u rumunskom delu Banata (M 5.6, I VIII).
* [[13. 7.]] - Savezno predsedništvo naređuje demobilizaciju TO i etničkih oružanih grupa, Mesić kaže da se to ne odnosi na ZNG. Potpisan memorandum o razumevanju sa EZ o slanju posmatrača.
* [[14. 7.]] - Borbe na [[Banija|Baniji]]: hrvatske snage povratile sela [[Kraljevčani]] i [[Dragotinci]] kod Petrinje, napadnuta postaja hrvatske policije u Glini (par dana kasnije i u Topuskom i Kozibrodu).
* 14. 7. - [[Franjo Tuđman]] u intervjuu Frans presu: o razgraničenju u BiH bi se moglo dogovoriti &quot;mirno za zelenim stolom&quot;&lt;ref name=&quot;Dedeic20god8&quot;&gt;Dedeić, Siniša (06. 07. 2011.). [http://www.istinomer.rs/bonus/ko-to-deli-bosnu-8-deo/ Početak rata – 20 godina kasnije - Ko to deli Bosnu? (8. deo)], ''istinomer.rs''&lt;/ref&gt;, kasnije demantovano&lt;ref name=&quot;Dedeic20god9&quot;/&gt;.
*[[14. 7.]] - U [[Beograd]]u na [[Ada Ciganlija|Adi Ciganliji]] rekordnih 350.000 kupača.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[15. 7.|15]] - [[17. 7.]] - Samit [[G7]] u Londonu na koji je pozvan i Mihail Gorbačov iz SSSR - ne uspeva dobiti ekonomsku pomoć.
* [[16. 7.]] - [[Franjo Gregurić]] je na čelu [[Treća Vlada Republike Hrvatske|treće Vlade Republike Hrvatske]] (do 1992).
* [[18. 7.]] - Predsedništvo SFRJ usvojilo odluku o povlačenju snaga JNA iz [[Slovenija|Slovenije]] u roku od tri meseca: 31. korpus u Srbiju a 14. u BiH&lt;ref name=&quot;Dedeic20god9&quot;&gt;Dedeić, Siniša (07. 07. 2011.). [http://www.istinomer.rs/bonus/jna-se-povlaci-iz-slovenije-9-deo/ Početak rata – 20 godina kasnije - JNA se povlači iz Slovenije (9. deo)], ''istinomer.rs''&lt;/ref&gt; (Mesić protiv, Bogićević uzdržan).
* [[20. 7.]] - Ubijena trojica policajaca u [[Daruvar]]u.
* [[22. 7.]] - Sastanak saveznih i republičkih čelnika u Ohridu, predlog razoružanja paravojski i demobilizacije,, poziv posmatračima EZ. Ante Marković upozorava na &quot;kataklizmu&quot;; Tuđman napustio sastanak zbog jakih borbi u [[Mirkovci]]ma (20-tak mrtvih). Hrvatske snage i avioni JNA razmenili vatru iznad Vinkovaca.
*[[22. 7.]] - [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] počela blokadu [[Vukovar]]a.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 22. 7. - [[Mike Tyson]] uhapšen pod optužbom silovanja Desiree Washington.
* [[23. 7.]] - JNA: hrvatske snage napale srpsko selo [[Palača (Šodolovci)|Palača]] kod Osijeka i vojnu jedinicu na [[most 25. maj|mostu &quot;25. maj&quot;]] između Bačke Palanke i Iloka (okršaj kod mosta i 25. i 27. 7.).
* 23. 7. - U Srbiji usvojen Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, Užice, Vrbas i (Kosovska) Mitrovica više nisu &quot;Titovi&quot;. Nema više Međuopštinskih regionalnih zajednica a [[Okruzi Srbije|okruzi]] su uvedeni sledećeg januara.
*[[24. 7.]] - Deo opozicije delimično izlazi iz [[Narodna skupština Republike Srbije|Skupštine Srbije]]. [[Dragan Stojković|Dragan Stojković Piksi]] i [[Robert Prosinečki]] u timu sveta.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Srpski zvaničnici kažu da je iz Hrvatske stiglo 26.400 izbeglica, juče 3.000. Borbe kod [[Plastovo|Plastova]], severno od Šibenika.
* [[25. 7.]] - Borbe između tenkova JNA i hrvatskih snaga u Erdutu, Dalju i Aljmašu, u Erdutu poginula šestorica hrvatskih &quot;Tigrova&quot;.
*[[25. 7.]] - Dva &quot;jastreba&quot; [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] uništila hrvatski raketni poligon.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[26. 7.]] - Akcija &quot;Žaoka&quot;&lt;ref&gt;[http://www.veritas.org.rs/www-banija-rs-27-07-2012-godisnjica-tragicne-akcije-zaoka-u-donjem-pounju-pomeni-zrtvama-napada-na-strugu/ Godišnjica tragične akcije &quot;Žaoka&quot; u donjem Pounju], veritas.org.rs&lt;/ref&gt;. Srpska paravojska u [[Struga Banska|Struzi]] kod Dvora na Uni koristila hrvatske civile kao živi štit (JNA kasnije zaštitila civile)&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1991/07/31/world/a-day-of-terror-and-death-on-a-serb-croat-divide.html A Day of Terror and Death on a Serb-Croat Divide], NY Times, July 31, 1991&lt;/ref&gt;. Tenk JNA kod Siska pregazio hrvatski policijski automobil, poginula dvojica policajaca.
*   26. 7. - 38. [[Pulski filmski festival]] otkazan na dan otvaranja&lt;ref&gt;[http://arhiv.pulafilmfestival.hr/38-pulski-filmski-festival/ 38. Pulski filmski festival] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211016120709/https://arhiv.pulafilmfestival.hr/38-pulski-filmski-festival/ |date=2021-10-16 }}. arhiv.pulafilmfestival.hr&lt;/ref&gt;.
* [[27. 7.]] - JNA i srpske snage izbacile hrvatsku policiju iz Gline (Knindže nakon ove bitke dobile poznate [[crvene beretke]]). [[Sunja]] je opkoljena nakon granatiranja.
* [[28. 7.]] - Koncert &quot;[[Yutel]] za mir&quot; u sarajevskoj [[Olimpijska dvorana Zetra|Zetri]].
*[[28. 7.]] - [[Pulski filmski festival|Pulska &quot;Zlatna arena&quot;]] [[John Malkovich|Džonu Malkoviču]], za učešće na festivalu koji se ne održava.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[29. 7.]] - Šef policije u [[Vrginmost]]u poručuje da se priključuje Krajini.
* [[31. 7.]] - Hrvatske snage i civili napuštaju [[Kostajnica (Hrvatska)|Kostajnicu]]; juče su srpske snage napadale grad, uz dejstvovanje dva aviona JNA&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/07/30/Federal-air-attack-on-Croat-town-presidency-meeting-collapses/8674680846400/ Federal air attack on Croat town; presidency meeting collapses]. upi.com July 30, 1991&lt;/ref&gt; (hrvatske snage se vraćaju dva dana kasnije). Policija u [[Vojnić]]u se izjašnjava za Krajinu.
* 31. 7. - SSSR i SAD u Moskvi potpisuju [[START I]], ugovor o redukciji strateškog naoružanja.
*[[31. 7.]] - [[Hrvatska]] istupa iz [[Fudbalski savez Jugoslavije|FSJ]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* [[1. 8.]] - Hrvatska strana gubi [[Erdut]], [[Dalj]] i [[Aljmaš]] uz nekoliko desetina ubijenih (→ [[Pokolj u Dalju]]).
* [[3. 8.]] - Hrvatski napad na [[Dalj]], borbe kod [[Tenja|Tenje]], Predsedništvo naređuje primirje.
* 3. 8. - Usled borbi, Hrvatska prekida sve odnose sa Srbijom&lt;ref name=&quot;BW1997xxviii&quot;/&gt;.
* 3. 8. - Gorbačov najavljuje da će deo republika SSSR 20. avgusta potpisati novi savezni dogovor kojim bi nastao [[Savez Suverenih Država]] (konačni tekst ugovora objavljen 15. 8.).
* [[4. 8.]] - U [[Prebilovci]]ma kod [[Čapljina|Čapljine]] sahranjeni posmrtni ostaci Srba ubijenih [[1941]].
* 4. 8. - Neuspeh mirovne misije EZ (primirje sa posmatračima), srpska delegacija nije došla na sastanak, navodno &quot;trik&quot; oko termina. [[Hans-Dietrich Genscher]] sutradan najavljuje da će EZ razmotriti sankcije protiv Srbije i priznanje Slovenije i Hrvatske.
* 4. 8. - U Beogradu ubijen Branislav Matić Beli, finansijer SPO, zapovednik Srpske garde.
* [[5. 8.]] - Srpski napad na [[Lovinac]] kod [[Gračac]]a.
* 5. 8. - U Srbiji objavljen Zakon o radio-televiziji - RTV-e Beograd, Novi Sad i Priština spojeni u državnu [[Radio-televizija Srbije|Radio-televiziju Srbije]].
* [[6. 8.]] - Dogovoreno primirje u Hrvatskoj, od sutra ujutru, sporadično se krši.
* 6. 8. - [[Tim Berners-Lee]] objavio sažetak projekta [[World Wide Web]] na njuzgrupi ''alt.hypertext'' - time WWW postaje javno dostupni servis na [[internet]]u.
* [[7. 8.]] - Makedonija odlučila da održi referendum 8. septembra.
* [[10. 8.]] - Kod Kostajnice ubijen snimatelj HTV [[Gordan Lederer]].
* [[11. 8.]] - Avioni JRV greškom ubili četvoricu srpskih pobunjenika kod Topuskog - odgovor na raniji hrvatski napad na helikopter. Srbi i Hrvati su juče i danas razmenili 25 zarobljenika.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/08/12/Yugoslav-Air-Force-jets-violate-truce-four-die/3962681969600/ Yugoslav Air Force jets violate truce, four die]. upi.com Aug. 12, 1991&lt;/ref&gt;
* [[12. 8.]] - Beogradska inicijativa na sastanku Slobodana Miloševića sa predsjednicima skupština Srbije, Crne Gore i BiH (Krajišnik) za očuvanje Jugoslavije&lt;ref&gt;Lučić (2007) str. 24, fusnota 127&lt;/ref&gt;; predloženo da se sastavi novi ustav za republike koje žele ostati u Jugoslaviji, predsednik BiH Alija Izetbegović protestuje jer sastanak nije bio reprezentativan&lt;ref name=&quot;BW1997xxix&quot;&gt;BethlehemWeller1997, p. xxix.&lt;/ref&gt;.
* [[12. 8.]] - Osnovana [[SAO Zapadna Slavonija]].
* [[13. 8.]] - U okršaju kod Belog Manastira poginula trojica hrvatskih policajaca, u Kninu razmenjeno 75 zarobljenih.
*[[14. 8.]] - U [[Hrvatska|Hrvatskoj,]] [[Bosna i Hercegovina|BiH]] i [[Severna Makedonija|Makedoniji]] odbijaju regrutaciju za [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]], a [[Slovenci]] oslobođeni vojne obaveze.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; 
* 14. 8. - [[Pokolj u Kraljevčanima 14. kolovoza 1991.|Pokolj u Kraljevčanima]] kod Petrinje, ubijeno pet starijih seljana Hrvata.
* 14. 8. - Vlada Srbije naredila bankama da daju 22 dinara za marku, umesto zvaničnih 13 (crni kurs je 50-80% viši, u Sloveniji i Hrvatskoj se od ranije daje 50% više od kursa).
* [[16. 8.]] - Dvojica hrvatskih policajaca poginula u [[Okučani]]ma, helikopter sa posmatračima EZ se spustio kod Novske nakon što je pogođen. Srpska strana kaže da se hrvatske snage gomilaju i opkoljavaju srpska sela.
* 16. 8. - Izetbegović: o sudbini BiH će se odlučiti na referendumu čiji će datum odrediti skupština, poziv Turskoj i EZ za pomoć protiv srpskih i hrvatskih planova za podelu BiH&lt;ref name=&quot;BW1997xxix&quot;/&gt;.
* 16. 8. - Automobil sa tablicama iz BiH eksplodirao u Herceg Novom, dvoje poginulih.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/08/16/Croatian-fighting/9520682315200/ Croatian fighting]. upi.com Aug. 16, 1991&lt;/ref&gt;
* 16. 8. - [[Demokratski savez Kosova]] najavljuje referendum.
* [[17. 8.]] - Papa Jovan Pavle II u Pečuju kaže da su hrvatska htenja legitimna.
* 17/18. 8. - Tenkovi JNA u Okučanima, nakon što je zauzet most na Savi; avioni gađali hrvatske položaje u [[Stara Gradiška|Staroj Gradiškoj]], nakon borbi prethodnog dana.
[[Datoteka:Boris Yeltsin 22 August 1991-1.jpg|mini|250px|[[Boris Jeljcin]] ima stvarnu vlast u Rusiji]]
* [[19. 8.]] - [[Raspad SSSR]]: [[Avgustovski puč|pokušaj državnog udara]] u [[SSSR|Sovjetskom Savezu]], tj. zbacivanja [[Mihail Gorbačov|Mihaila Gorbačova]] sa vlasti, sledi niz proglašenja nezavisnosti. 
* 19. 8. - Borbe oko [[Pakrac]]a i [[Okučani|Okučana]] - napadnute su hrvatske policijske stanice. Granatiranje Osijeka. [[Milan Martić]] u intervjuu &quot;Borbi&quot; kaže da je JNA uz Srbe i da će uskoro biti zauzeti Petrinja, Karlovac i Zadar, jer je &quot;potrebna luka&quot;.
* 19. 8. - Eksplozije ispred dva jevrejska zdanja u Zagrebu (→ [[Operacija Labrador]]).
*[[20. 8.]] - U [[Sovjetski Savez|SSSR]]-u uvedeno vanredno stanje. Smenjen [[Mihail Gorbačov]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[20. 8.]] - Protesti protiv puča u Moskvi, na čelu kojih se nalazi [[Boris Jeljcin]].
* 20. 8. - {{flag|Estonija}} proglašava nezavisnost od [[SSSR]]-a.
* 20. 8. - Vlada SAO Krajine odlučila da uspostavi jedinstvenu Teritorijalnu odbranu, u sklopu Oružanih snaga SFRJ.
* 20. 8. - Granatiranje Osijeka, pogođeni tramvaj (dvoje mrtvih) i katedrala - sutradan isključeni voda i struja kasarnama JNA na istoku Slavonije.
*[[21. 8.]] - [[Boris Jeljcin]] i građani [[Moskva|Moskve]] zaustavili tenkove poslate na ruski parlament.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[21. 8.]] - Kninski korpus [[JNA]] na domaku [[Zadar|Zadra]], Novosadski korpus ušao u [[Beli Manastir]]. MiG-21 pao kod Plitvica, pilot poginuo.
* 21. 8. - {{flag|Latvija}} proglašava nezavisnost od [[SSSR]]-a, pokušaj puča u Moskvi okončan.
* 21 - 22. 8. - Vazduhoplovstvo raketira položaje ZNG u [[Sarvaš]]u.
* [[22. 8.]] - Tuđmanov ultimatum saveznom predsedništvu: JNA će biti smatrana okupacionom vojskom i biće proglašena opšta mobilizacija, ako se do 31. 8. ne uspostavi primirje i pobunjenici ne polože oružje.
*[[22. 8.]] - [[Mihail Gorbačov]] se vratio u [[Moskva|Moskvu]]. Trijumf [[Boris Jeljcin|Borisa Jeljcina]]: vojska se skrenula protiv generala - pučista.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[24. 8.]] - {{flag|Ukrajina}} proglašava nezavisnost od [[SSSR]]-a.
*[[24. 8.]] - [[Boris Jeljcin]] zabranio rusku KP.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 24. 8. - Kod Žute Lokve blizu Brinja [[Pokolj policajaca u Žutoj Lokvi 24. kolovoza 1991.|ubijena četvorica hrvatskih policajaca]]. Oboren avion JRV iznad Borova, pilot se spasao. 
* 24. 8. - Hans Dietrich Genscher upozorava da bi Nemačka mogla priznati Sloveniju i Hrvatsku ako se borbe nastave.
* 24. 8. - U Atini završeno Evropsko prvenstvo u vaterpolu: Jugoslavija prva. 
* 24. 8. - [[UEFA]] odlučila da se mečevi evropskih kupova igraju van Jugoslavije.
[[Datoteka:Global effect of 1989-1991 Revolutions.png|mini|Promjene režima u svijetu 1989-91]]
* [[25. 8.]] - Počinje [[Opsada Vukovara]]: napadi JNA i srpskih paravojnih jedinica sa zemlje, reke i vazduha.
* 25. 8. - {{flag|Belorusija|1991}} proglasila nezavisnost.
* 25. 8. - Student [[Linus Torvalds]] piše na newsgroupi o jezgru novog [[linux|operativnog sistema]] koji razvija.
*[[26. 8.]] - Hrvatske snage napale [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] oko [[Vukovar|Vukovara.]] Grad i dalje pod blokadom. JNA zauzima [[Kijevo (Knin)|Kijevo]].
* [[27. 8.]] - {{flag|Moldavija}} proglašava nezavisnost od [[SSSR]].
* 27. 8. - Ministri inostranih poslova u Briselu smatraju da je Srbija odgovorna za konflikt (dva dana kasnije State Department misli isto)&lt;ref name=&quot;BW1997xxix&quot;/&gt;; EZ predlaže mirovni plan (primirje uz posmatrače i mirovna konferencija), Srbija okleva da prihvati.
* 27. 8. - Na Kosovu je otpušteno 6.000 srednjoškolskih nastavnika koji nisu prihvatali novi nastavni program.
* 29. 8. - Roditelji vojnika JNA iz svih republika, uglavnom majke, pokušavaju protestovati ispred Generalštaba JNA; hrvatske majke dočekane sutradan u Zagrebu (&quot;Bedem ljubavi&quot;).
* 29. 8. - [[Komunistička partija Sovjetskog Saveza]] zabranjena na sovjetskoj teritoriji, u novembru i u Rusiji.
*[[29. 8.]] - Susret [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]] i [[François Mitterrand|Fransoa Miterana]], predsednika [[Francuska|Francuske]]&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; (Mitterrand se juče sastao i sa Tuđmanom).
* [[30. 8.]] - Artiljerijski napad na [[Gospić]] (→ [[Bitka za Gospić]]), okršaj i kod Kostajnice, nastavlja se kod Vukovara.
* 30. 8. - {{flag|Azerbejdžan}} proglašava nezavisnost.
* [[31. 8.]] - {{flag|Uzbekistan}} i {{flag|Kirgistan}} proglašavaju nezavisnost od [[SSSR]]-a.
* 31. 8. - Vazduhoplovstvo JNA prisilno spustilo ugandski avion sa oružjem na zagrebački aerodrom Pleso, uhapšen [[Anton Kikaš]] (razmjenjen 25. 11.).
* 31. 8. - Srbija prihvata mirovni plan EZ, nakon pretnji ekonomske i diplomatske izolacije.
*[[31. 8.]] - Majk Pauel strušio 23 godine star rekord [[Bob Dimon|Boba Dimona]] skokom udalj 8,95 metara.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

=== Septembar/Rujan ===
[[Datoteka:Map 2 - Croatia - Battle of Vukovar, September-November 1991.jpg|mini|[[Bitka za Vukovar]], septembar - novembar]]
* [[1. 9.]] - U Panjanima kod Kostajnice ubijena su dvojica ruskih novinara.
* 1. 9. - Granatiranje Gospića i [[Daruvar]]a.
* 1. 9. - U [[Sendai]]u, Japan, završena statue boginje ''Nyoirin Kannon'' - sa 100 metara najviša statua do 1993.
* [[2. 9.]] - Uz posredstvo EZ, Predsedništvo i republički lideri dogovorili prekid vatre (ne drži se - borbe oko kasarne u [[Petrinja|Petrinji]], Pakrac, Osijek, Vukovar, [[Pokolj u Berku 2. rujna 1991.|Berak]]...) i raspoređivanje 200 posmatrača iz Evrope na liniji razdvajanja.
* 2. 9. - SAD priznale nezavisnost baltičkih republika, četiri dana kasnije to čini i SSSR.
* [[3. 9.]] - Hrvati zauzeli vojno skladište Barutana u [[Sisak|Sisku]] (prva osvojena vojarna). [[Pokolj u Četekovcu 3. rujna 1991.|Pokolj u Četekovcu]], Čojlugu i Balincima kod Podravske Slatine.
* 3. 9. - Ministri EZ zakazali za 7. 9. mirovnu konferenciju u Hagu; pojačane borbe (JNA i lokalne snage drže pod kontrolom oko jedne trećine Hrvatske, mada je JNA oslabljena dezertiranjem i neodazivanjem na mobilizaciju)&lt;ref name=&quot;BW1997xxix&quot;/&gt;.
* [[4. 9.]] - Borbe kod Okučana (prekinut autoput, a kod Novske i pruga), Petrinje, Sunje, Kostajnice, Gospića, Zadra, Vukovara, Bilja kod Osijeka. Granate na Željezaru u Sisku (dva dana ranije i na Rafineriju). [[Pokolj u Četekovcu 3. rujna 1991.|Pokolj u Četekovcu]]: ubijen 21 hrvatski civil kod Podravske Slatine.
* [[5. 9.]] - U Zagreb stigli prvi posmatrači EZ i KEBS&lt;ref name=&quot;BW1997xxix&quot;/&gt;.
* [[6. 9.]] - Lenjingrad je opet [[Sankt Peterburg]].
*[[6. 9.]] - Presečen jugoslovenski naftovod.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Pančevačka rafinerija, koja daje većinu goriva za Srbiju, Crnu Goru i JNA, prekida rad 11-og.
* [[7. 9.]] - Početak dvomesečne mirovne konferencije o Jugoslaviji u Hagu, pod vođstvom lorda [[Peter Carington|Karingtona]].
* [[8. 9.]] - [[Datoteka:Ballot.gif|25px]] Referendum o nezavisnosti Makedonije (&quot;s pravom na ulaz u savez suverenih država Jugoslavije&quot;) - 95% za, uz odziv 75% (mnogi Albanci bojkotovali; kasnije Dan nezavisnosti Makedonije).
* 8. 9. - Granatiranje [[Novska|Novske]], borbe za Kostajnicu. [[Pokolj u Kusonjama 8. rujna 1991.|Pokolj u Kusonjama]] pripadnika HV i policije u zasjedi kod Pakraca. Bombardovani [[Glina (grad)|Glina]], [[Gospić]], [[Sinj]] ,[[Osijek|Osjek]], [[Vukovar]], [[Karlovac]].
* 8. 9. - [[Milan Martić]] nakratko pritvoren u Bosanskoj Otoci, naoružani Muslimani sutradan bili opkolili policijsku stanicu u kojoj je držan, ispaljen suzavac.
* [[9. 9.]] - {{flag|Tadžikistan}} proglašava nezavisnost od [[SSSR]]-a.
* 9. 9. - Uvodi se policijski čas od 23 do 05 sati u 29 od 102 opštine u Hrvatskoj. Trojica albanskih graničara ubijena nakon ulaska na jugoslovensku teritoriju.
* [[10. 9.]] - Rasturene albanske demonstracije u Prištini.
* 10. 9. - Počinje višednevno granatiranje Osijeka. Danas su gađani centar grada, industrijsko područje, oštećen i franjevački samostan. Granatirani i Kruševo kod Zadra, Karlovac, Sunja i Otočac.
* 10. 9. - Objavljen ''[[Nirvana (bend)|Nirvana]]''-in singl ''[[Smells Like Teen Spirit]]'' koji im donosi svetsku popularnost, naročito od 29. 9. kada je video prvi put prikazan na MTV.
* [[11. 9.]] - Srbi zauzeli [[Maslenički most]] - prekinuta kopnena veza Hrvatske i Dalmacije (most razoren u novembru, → [[Bitka za Dalmaciju]]).
* 11. 9. - Pucano na helikopter JNA sa posmatračima EZ kod Okučana, prinuđen na spuštanje.
* 11. 9. - Savezni predsednik Mesić naredio SSNO Kadijeviću da se JNA povuče u kasarne u roku od 48 sati - Kadijević odbija, jer sluša naređenja samo celog predsedništva.
*[[11. 9.]] - Nema benzina. [[Džejms Bejker]] u [[Moskva|Moskvi]] napao [[Srbija|Srbiju]] i [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] zbog upotrebe sile.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[12. 9.]] - Srpske snage zauzele [[Hrvatska Kostajnica|Kostajnicu]], granatiranje Osijeka.
* 12. 9. - Konferencija u Hagu zaključena deklaracijom: unutrašnje granice se ne mogu menjati silom, prava manjina se moraju poštovati, moraju se uzeti u obzir &quot;sve legitimne brige i htenja&quot;.
[[Datoteka:Srpske autonomne oblasti u Bosni i Hercegovini.png|thumb|200px|Srpske autonomne oblasti u BiH]]
[[Datoteka:HZ Herceg-Bosna.PNG|mini|200px|Pretenzije [[Herceg-Bosna|Herceg-Bosne]] (proglašena u novembru)]]
* 12. 9. - Osnovana [[SAO Hercegovina]].
* [[13. 9.]] - Kod Karlovca zarobljen general JNA Milan Aksentijević. JNA uveče zatvorila sve civilne aerodrome u Hrvatskoj.
* [[14. 9.]] - Hrvatska vlada donela odluku '''o blokadi garnizona i objekata JNA''' u celoj republici, uz isključenje vode i struje, što dovodi do odmazde; u nekim gradovima (Varaždin, Zagreb, Split) blokada počela i pre odluke hrvatske vlade. To je početak ''[[Bitka za vojarne|Bitke za vojarne]]'' - hrvatske snage ih zauzimaju i naoružavaju se. [[Operacija Zelena tabla - Mala bara]] u Pločama i okolici.
* 14. 9. - Prva vojna oblast JNA objavila da započinje operaciju spasavanja vukovarskog garnizona, koji je već 20 dana u blokadi.
* 14. 9. - SAD i SSSR se dogovorili o okončanju pomoći [[afganistan|afganskim]] stranama u ratu od kraja godine.
* [[15. 9.]] - Početak granatiranja [[Zadar|Zadra]]; prve sirene u Zagrebu, zbog nadletanja aviona JNA, naređeno zamračivanje; Mornarica i avijacija JNA bombarduje vojno skladište u [[Ploče|Pločama]], koje su zauzele hrvatske snage. Zauzeto skladište JNA u Selskoj ulici u Zagrebu, uključujući stare haubice od 203&amp;nbsp;mm.
* 15. 9. - [[Đorđe Božović Giška]] iz Srpske garde ubijen kod [[Gospić]]a.
*[[15. 9.]] - Potpun prekid železničkog saobraćaja.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[septembar]] - U BiH osnovane Srpske autonomne oblasti - Bosanska Krajina, Hercegovina, Romanija i Severoistočna Bosna (Semberija); takođe i Sjeverna Bosna.
* septembar - Neuspela mobilizacija u Srbiji.
* septembar - Otkriven srpski [[plan RAM]] - priprema za rat u [[BiH]].
* [[16. 9.]] - Gađan [[Radiotelevizijski toranj Sljeme|toranj na Sljemenu]], Mađarska optužuje Jugoslaviju za kršenje vazdušnog prostora (protivrečne vesti o obaranju jednog aviona kod Donjeg Miholjca, zatvoren prelaz Dravasabolč).
* 16. 9. - Osnovana [[SAO Bosanska Krajina]]. JNA vrši mobilizaciju u Srbiji, Crnoj Gori i okolini Banja Luke, mobilizacija proglašena i u Kninu. Kninski korpus pokrenuo ofanzivu za deblokadu objekata u Drnišu, Sinju, Zadru, Šibeniku i Splitu.
* [[17. 9.]] - Holandska inicijativa za slanje evropske vojne misije u Jugoslaviju (V. Britanija nije spremna).
* 17. 9. - Mornarica JNA blokira hrvatske luke (do 22. 9.), granatira izgubljene objekte.
* 17. 9. - Milošević, Tuđman i Kadijević potpisuju primirje u [[Igalo|Igalu]]; pucnjava, granatiranje i udari avijacije u Zagrebu tokom noći. Hrv. snage zauzele kasarne u Osijeku.
* 17. 9. - Makedonija izjavljuje da neće slati regrute u JNA, nakon upada roditelja u Sobranje.
* [[18. 9.]] - Artiljerijske borbe oko Splita i Šibenika, kao i Vukovara i Osijeka. [[Gojko Šušak]] je novi hrvatski ministar obrane (do 1998).
* 18. 9. - Hrvati napali transport JNA u [[Vinjani]]ma kod Posušja, poginuli stariji vodnik Vojko Čeh i [[Bugojanska grupa|&quot;Bugojanac&quot;]] Ludvig Pavlović&lt;ref&gt;Lučić (2007) str. 21&lt;/ref&gt;.
* 18. 9. - Izveštava se da je savezni premijer Marković zahtevao ostavku Kadijevića i njegovog zamenika [[Stane Brovet|Broveta]].
*[[19. 9.]] - Razaranje [[Šibenik]]a. [[Vukovar]] u plamenu. Potpun prekid telefonskih veza.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[19. 9.]] - Duga kolona JNA (tenkovi, transporteri, autobusi sa vojnicima, kamioni, topovi) otišla iz Beograda u Slavoniju i Bosnu (incidenti u Bosni tokom njenog kretanja) - famozno &quot;cveće na tenkovima&quot;. Nastavlja se pozivanje rezervista, odziv je slab.
* 19. 9. - Odbijen napad JNA na Gospić, nakon što su zauzeti tamošnja kasarna i drugi vojni objekti.
[[Datoteka:Oetzidenkmal Industriegebiet Bozen Sued 2020.jpg|mini|150px|Spomenik [[Oetzi]]ju]]
* 19. 9. - Na granici [[Austrija|Austrije]] i [[Italija|Italije]] pronađena mumija kasnije nazvana [[Oetzi]].
* [[20. 9.]] - JNA kreće u '''ofanzivu za deblokadu kasarni'''. Borbe između Osijeka, Vukovara i Vinkovaca. Stjepan Mesić poziva vojnike na dezertiranje jer vojno vođstvo &quot;deluje bez civilne kontrole&quot;.
* 20. 9. - Prepreke kretanju JNA kod [[Čapljina|Čapljine]] i [[Višegrad]]a, vlasti BiH proglasile mobilizaciju rezervnog sastava, pucnjava kod Mostara (zaustavljena još jedna kolona JNA).
* 20. 9. - [[Crna Gora]] proglašena za ekološku državu na zasedanju parlamenta na [[Žabljak]]u.
* [[21. 9.]] - JNA i Srbi zauzeli [[Petrinja|Petrinju]]. Kadijević izjavio da više ne priznaje osmočlano predsedništvo.
* 21. 9. - Pokolj srpskih rezervista na Koranskom mostu. Pravaš [[Ante Paradžik]] ubijen na punktu u Sesvetama.
* 21. 9. - Oborena dva jugoslovenska MiG-a kod [[Šibenik]]a (&quot;Obadva, obadva su pala!&quot;).
* 21. 9. - Skupština Saveta Evrope izglasala da članice &quot;predvide&quot; priznanje Slovenije i Hrvatske. 
* 21. 9. - {{flag|Jermenija}} proglašava nezavisnost od [[SSSR]].
* [[22. 9.]] - Tuđman i Kadijević naredili primirje (koje u Beogradu neki kritikuju), popuštena blokada garnizona. Sporadično kršenje, bez većih borbi do 29-og.
* 22. 9. - Kako bi spasao 300 vojnika i oficira, general [[Vladimir Trifunović]] predao kasarnu u [[Varaždin]]u, sa velikom količinom naoružanja, uključujući tenkove (zbog čega će 1994-95 biti osuđen u Beogradu); Rezervisti iz Srbije masovno napuštaju front. 
* 22. 9. - [[Datoteka:Flag of Albania.svg|25px]] Vanlegalna skupština Kosova proglasila nezavisnu [[Republika Kosovo (1991 - 2000)|Republiku Kosova]] (uspostavljaće paralelne strukture vlasti u srpskoj pokrajini).
* [[23. 9.]] - Hrvatska vlada zahteva povlačenje JNA iz republike, uz ostanak opreme i oružja.
* 23. 9. - U SAD počinje prikazivanje druge sezone serije ''[[Baywatch]]'', s kojom počinje velika popularnost.
* [[25. 9.]] - [[Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 713|Rezolucija SB UN 713]]: embargo na oružje i vojnu opremu Jugoslaviji, odobreno slanje posmatrača i inicijativa za posredovanje. SAD optužuju Srbiju i JNA da snose glavnu odgovornost za nasilje, protive se teritorijalnim promenama silom.
* 25. 9. - Radio Sarajevo javlja da je u Čapljini ubijen policajac Hrvat i da je iz tog mesta i okoline pobeglo 3.000 Srba.
* [[26. 9.]] - Vojska pristala da se u BiH povuče u kasarne, u zamenu za obećanje razoružanja paravojski. JNA takođe pristala da se povuče iz kasarne u Vinkovcima, optužuje hrvatsku stranu da minira vode kod Splita.
* [[26. 9.]] ? - Iz Zbora narodne garde formirane [[Oružane snage Republike Hrvatske]].
* [[26. 9.|26]] - [[30. 9.]] - [[Datoteka:Ballot.gif|25px]] Kosovski Albanci organizovali nezvanični referendum o nezavisnosti.
*[[27. 9.]] - Izbili teški sukobi kod [[Dubrovnik]]a: 60 ranjenih vojnika.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[27. 9.]] - U Sarajevu dogovoreno slanje posmatrača EZ u BiH. JNA napušta objekte u Sinju. [[Vladimir Šeks]] kaže u &quot;Globusu&quot; da će velika većina Srba morati da ode ako Hrvatska pobedi.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/09/28/Army-abandons-more-facilities-as-truce-violations-continue/1741686030400/ Army abandons more facilities as truce violations continue]. upi.com Sept. 28, 1991&lt;/ref&gt;
* 27. 9. - Bushova inicijativa: smanjenje vojnog budžeta, broja vojnika i naoružanja - Gorbačov odgovara na isti način - &quot;najdramatičniji preokret trke u naoružanju&quot;&lt;ref&gt;[https://nsarchive.gwu.edu/briefing-book/nuclear-vault-russia-programs/2016-09-30/unilateral-us-nuclear-pullback-1991-matched Unilateral U.S. nuclear pullback in 1991 matched by rapid Soviet cuts]. nsarchive.gwu.edu&lt;/ref&gt;, ''[[Doomsday Clock]]'' je ove godine bio najdalji od ponoći.
* [[28. 9.]] - Artiljerijska razmena oko Pakraca.
* [[29. 9.]] - [[Napad na garnizon JNA u Bjelovaru]]: major [[Milan Tepić]] se digao u vazduh zajedno sa skladištem municije kod [[Bjelovar]]a (posthumno odlikovan [[orden narodnog heroja|ordenom narodnog heroja]]). Kasarna u gradu se predala nakon borbe.
* [[30. 9.]] - Granatiran [[Zadar]], pomorska blokada [[Dubrovnik]]a od strane [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]]. 50.000 ljudi bez vode, struje i hrane.

=== Oktobar/Listopad ===
[[Datoteka:Balkans War 1991, Serb rockets - Flickr - Peter Denton 丕特 . 天登.jpg|thumb|250px|[[Opsada Dubrovnika]]]]
* [[1. 10.]] - JNA objavljuje da će uništiti neki ključni objekt u svakom gradu gde bude napadnut ili zauzet vojni garnizon.
*[[1. 10.]] - Tenkovi [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] krenuli na [[Vukovar]]. Raspad jugoslovenskog elektrosistema.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 1. 10. - Počinje [[opsada Dubrovnika]]. Hercegovačko selo [[Ravno]] razoreno do 13-og.
* 1. 10. - Osnovano Javno preduzeće &quot;Srbijašume&quot;.
* [[3. 10.]] - Predsedništvo SFRJ proglasilo stanje neposredne ratne opasnosti na teritoriji Jugoslavije, i prešlo u rad u četvoročlanom sastavu - krnje predsedništvo s predstavnicima Srbije i Crne Gore, na čelu s [[Branko Kostić|Brankom Kostićem]]. I druga polovina predsedništva se smatra legitimnim. SAD odbacuju legitimnost krnjeg predsedništva.
*[[3. 10.]] - [[Veljko Kadijević|Kadijević]], [[Slobodan Milošević|Milošević]] i [[Franjo Tuđman|Tuđman]] postigli u [[Hag]]u dogovor o deblokadi kasarni [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 3. 10. - Hrvatske trupe se povlače sa Banije, JRM blokira Dubrovnik i ponovo Pulu, Rijeku, Šibenik, Zadar i Ploče.
* 3. 10. - U beogradskom kafiću trojica poginula od kašikare - ovog meseca se dogodilo pet takvih eksplozija, sa šest mrtvih i osam ranjenih.
* 3. 10. - [[Bill Clinton]] službeno objavio početak kampanje za [[Predsjednik SAD|predsjednika SAD]].
* [[4. 10.]] - Granatiranje [[Karlovac|Karlovca]]. Dovršeno opkoljavanje Dubrovnika (blokiran put kod Slanog).
*[[4. 10.]] - Vazdušne uzbune u celoj [[Hrvatska|Hrvatsko]]&lt;nowiki/&gt;j. Raketirano [[Sljeme]]. Bombardovani [[Osijek|Osjek]], [[Vukovar]], [[Vinkovci]], [[Trsteno]], [[Kupari]] i [[Cavtat]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
[[Datoteka:Iz Banskih dvora raketiranje 1991 MGZ 080209.jpg|mini|Iz Banskih dvora]]
* [[5. 10.]] - [[Linus Torvalds]] objavio prvu zvaničnu verziju [[Linux]] [[kernel]]a.
* 5. 10. - Odbijen drugi srpski [[Bitka za Nuštar|pokušaj zauzimanja]] [[Nuštar|Nuštra]].
* 5. 10. - [[Bitka za Zadar]]: grad je i pod kopnenom opsadom, u narednim danima dogovoreno primirje i povlačenje JNA iz kasarne (od 11-og).
* [[6. 10.]] - U Hrvatskoj objavljena mobilizacija. 
* 6. 10. - Premijerno emitovana prva epizoda kultne američke tinejdžerske serije &quot;[[Beverly Hills, 90210|Beverli Hils 90210]]&quot; na [[Radio-televizija Srbije|Radio Televiziji Srbije 1]], u terminu nedeljom od 13:05.&lt;ref&gt;Radio TV Revija - br.1284 str. 29 od 4.10.1991. .&lt;/ref&gt;
* 6. 10. - Krunski princ [[Aleksandar II Karađorđević|Aleksandar Karađorđević]] pred velikom masom ispred Hrama Svetog Save (juče stigao u prvu posetu zemlji).
* [[7. 10.]] - [[Raketiranje Banskih dvora]]. SAD osuđuju napad i prvi put kažu da će biti razmotrene sankcije Jugoslaviji. MUP zauzeo zgradu Vojnog suda u Zagrebu.
* 7. 10. - Preds. Tuđman naređuje da se sa blokade kasarni pređe na artiljerijske napade.
[[Datoteka:Flag of Slovenia.svg|mini|150px|left|Slovenija]]
[[Datoteka:Flag of Croatia.svg|mini|150px|left|Hrvatska]]
* [[8. 10.]] - Istekom suspenzije odluke o nezavisnosti, '''Hrvatska i Slovenija i formalno prekidaju sve državnopravne veze s ostatkom SFRJ''' ([[Dan neovisnosti (Hrvatska)|Dan neovisnosti]] u Hrvatskoj 2002-19). Uveden [[slovenski tolar]] (1:1 za dinar, zamenjen eurom početkom 2007).
* 8. 10. - Hrvatski predstavnici i general [[Andrija Rašeta]] potpisali sedmo primirje (deblokada garnizona i luka itd., borbe malo smanjene, nastavljene na istoku Slavonije).
* 8. 10. - [[Cyrus Vance]] postao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Jugoslaviju, stiže u posetu Beogradu 12-og.
* [[9. 10.]] - U mestu Gornja Mokrica na putu [[Glina]]-[[Petrinja]], poginula četvoročlana ekipa dopisništva TV Beograd iz Šapca, među kojima urednik Zoran Amidžić, otac [[Ognjen Amidžić|Ognjena Amidžića]].
* [[10. 10.]] - Milošević, Tuđman i Kadijević u Hagu - pod okriljem EZ verbalno dogovoreno povlačenje JNA iz Hrvatske u roku od mesec dana - krnje predsedništvo sutradan odbacuje povlačenje iz krajeva naseljenih Srbima.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/10/11/The-remains-of-the-Yugoslav-presidency-dominated-by-Serbia/8806687153600/ The remains of the Yugoslav presidency, dominated by Serbia,...]. upi.com OCT. 11, 1991&lt;/ref&gt;
* 10. 10. - JNA i srpske formacije zauzeli [[Lovas]], do 18. 10. traje [[Masakr u Lovasu]]. Dva jaka napada na Vukovar.
* [[10. 10.]] - Uklonjena zvezda sa [[zastava Srbije|zastave Srbije]]. [[Narodna skupština Republike Srbije|Skupština Srbije]] ne može da se odluči za grb, zastavu i himnu.
* [[12. 10.]] - Granatiranje zaustavlja humanitarni konvoj EZ za Vukovar, vraćaju se 14-og. Oko 50 vozila napustilo kasarnu u Borongaju.
* [[13. 10.]] - Na [[Kordun]] došla Zaječarska brigada JNA.
* 13. 10. - Bugarska socijalistička partija (bivši komunisti) izgubila izbore.
[[Datoteka:Map 7 - Croatia Dubrovnik - October 1991 - January 1992.jpg|mini|Dubrovnik, oktobar - januar]]
* 14/[[15. 10.]] - Skupština [[BiH]] donijela ''Akt o reafirmaciji suverenosti Republike Bosne i Hercegovine''. Tim činom odlučeno je da se povuku predstavnici BiH iz rada saveznih organa dok se ne postigne dogovor između svih republika koje sačinjavaju Jugoslaviju. Akt doneli predstavnici SDA i HDZ, nakon što su poslanici SDS napustili skupštinu.
* 15. 10. - JNA zauzela [[Cavtat]]. Jak napad na [[Sisak]], borbe i kod Nove Gradiške.
* 15. 10. - Milošević i Tuđman u Moskvi, potpisali deveto primirje, bez efekta. 
* listopad - [[Ubojstva u Pakračkoj Poljani]] (zločini nad Srbima).
* [[16. 10.]] - Hrvatska suspenduje deblokiranje baza JNA, traži da se prvo povuku trupe priodošle iz Srbije i BiH. 
* 16. 10. - [[Masakr u Gospiću]]: hrvatske snage na području [[Gospić]]a započinju trodnevni masakr nad tamošnjim žiteljima srpske nacionalnosti. U Vukovaru poginuo [[Blago Zadro]].
* [[17. 10.]] - Pojačanje borbi: jak napad na Vukovar, hrvatske izbeglice napuštaju [[Ilok]] i okolinu, dejstva kod Dubrovnika. Hrvatska vlada traži od JNA da napusti republiku do 10. novembra, bez oružja i opreme.
* [[18. 10.]] - [[Karingtonov plan]] na konferenciji u [[Hag]]u - konfederacija suverenih država, zajedničko tržište, poštovanje manjina; [[Slobodan Milošević|Milošević]] protiv, [[Momir Bulatović]] prvo pristaje, pa odustaje. Zajednička izjava [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], [[Sovjetski Savez|SSSR]], i E3: &quot;Užasnuti smo nasiljem u Jugoslaviji&quot;. Dogovoreno 10. primirje. Bombardovan [[Dubrovnik]].
* 18. 10. - Avionska paljba izazvala požar u rafineriji Sisak.
* 17 - 19. 10. - [[Bitka za Novi Farkašić 17. listopada 1991|Bitka za Novi Farkašić]] kod Petrinje hrvatski je uspjeh.
* [[19. 10.]] - Privremena vlada samoproglašene [[Republika Kosovo (1991 - 2000)|Republike Kosovo]], na čelu [[Bujar Bukoshi]] (Parlament Albanije 29. 10. priznaje &quot;Republiku Kosovo&quot;).
* [[21. 10.]] - Srpske paravojne snage u Hrvatskoj počinile [[Baćinski masakr]].
* [[22. 10.]] - Granatiranje Babinog Kuka u Dubrovniku. Napad na Vukovar. Objavljena nova mobilizacija na područjima pod srpskom kontrolom, &quot;radi sprečavanja neprihvatljivih rešenja&quot;.
*22. 10 - U [[Moskva|Moskvi]] raspušten [[KGB]]. Na [[Durmitor]]u pao prvi sneg.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; 
* [[23. 10.]] - JRM prvi put granatira istorijski deo Dubrovnika (JNA demantuje, srpski mediji kažu da se Hrvati sami granatiraju). Izbeglice napuštaju grad ovih dana brodovima.
* 23. 10. - Vlada Srbije podržava plan za novu (krnju) Jugoslaviju.
* 23. 10. - [[JNA]] menja znak, sada je bez zvezde.
[[Datoteka:Oznaka JNA (1991-1992).jpg|mini|100px|Novi znak JNA]]
* [[24. 10.]] - Osnovana Skupština srpskog naroda BiH, zakazan referendum o ostanku u Jugoslaviji.
* 24. 10. - Desant JNA na [[Kupari|Kupare]] kod [[Dubrovnik]]a. SAD osuđuju &quot;besmislene i neopravdane&quot; napade na Dubrovnik.
* [[25. 10.]] - Konferencija u [[Hag]]u, krnje Predsedništvo bojkotuje (zbog blokiranih kasarni i kršenja primirja), [[Slobodan Milošević|Milošević]] odbija predlog EZ za ograničenu autonomiju i demilitarizaciju srpskih krajeva u [[Hrvatska|Hrvatskoj,]] ali i autonomiju [[Kosovo|Kosova]] i [[Vojvodina|Vojvodine]]. Oštri protesti [[UNESCO]]-a, E3 i niza zemalja zbog bombardovanja [[Dubrovnik]]a. Više od 300.000 izbeglica.
* 25. 10. - Crnogorska skupština podržala plan EZ od 18-og i Bulatovićev predlog za referendum (održan u [[Referendum o nezavisnosti Crne Gore 1992.|martu 1992]]), takođe je pozvao crnogorske vojnike u JNA da se vrate kući.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/10/25/Montenegro-breaks-with-Serbia-over-Yugoslav-peace-plan/7706688363200/ Montenegro breaks with Serbia over Yugoslav peace plan]. upi.com Oct. 25, 1991&lt;/ref&gt;
* 25. 10. - JNA zauzela [[Tordinci|Tordince]]. [[Rudolf Perešin]] preletio s MiG-21 u Klagenfurt. JNA stiže na 2&amp;nbsp;km od Dubrovnika, dogovoreno je primirje.
* [[25. 10.|25]] - [[27. 10.]] - [[Datoteka:Ballot.gif|25px]] U [[Sandžak]]u  se [[Referendum o autonomiji Sandžaka 1991.|glasa o autonomiji]], protivno zabrani.
[[Datoteka:Umik JLA iz Slovenije (2).jpg|mini|JNA napušta Sloveniju]]
* [[26. 10.]] - Poslednji vojnici JNA napuštaju Sloveniju, preko luke [[Koper]]. 
* [[27. 10.]] - Razgovori dubrovačkih vlasti i JNA u Cavtatu: traži se povlačenje hrvatskih snaga.
* 27. 10. - {{flag|Turkmenistan}} proglašava nezavisnost od SSSR-a.
* 27. 10. - Prvi potpuno slobodni izbori u [[Poljska|Poljskoj]] - bez apsolutne većine.
* [[28. 10.]] - Ministri EZ prete sankcijama Srbiji ako ne prihvati mirovni plan do 5. 11.
* 28. 10. - 2. 11. - Peti Kongres narodnih deputata Ruske SFSR: [[Boris Jeljcin]] izlaže [[Jegor Gajdar|Gajdarov]] ekonomski program koji kreće iza Nove godine (&quot;šok terapija&quot;), postavljen je i na čelo vlade, dobija vanredna ovlašćenja sledećih 13 meseci.
* [[29. 10.]] - Počinje hrvatska [[Operacija Orkan '91.]] u zapadnoj Slavoniji (do primirja siječnja 1992)
* [[31. 10.]] - &quot;Konvoj Libertas&quot;, u kome su i jugoslovenski predsednik Stjepan Mesić i hrvatski premijer Franjo Gregurić, stiže u Dubrovnik.
* [[31. 10.]] - [[4. 11.]] - [[Operacija Otkos 10]] - hrvatske snage zauzimaju 270 kv. km u zapadnoj [[Slavonija|Slavoniji]].

=== Novembar/Studeni ===
[[Datoteka:Map 4 - Croatia - Western Slavonia - September 1991 - January 1992.jpg|mini|Zapadna Slavonija, sept-jan.]]
* [[1. 11.]] - Jugoslovenske vojne vlasti ograničile putovanje vojnih obveznike u inostranstvo (problemi sa mobilizacijom). JNA kaže da je bez otpora ušla u mesta Orašac i Zaton Mali sz. od Dubrovnika i da odustaje od plana za mirnu predaju Dubrovnika. Egzodus [[Srbi|Srba]] iz zapadne [[Slavonija|Slavonije]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Ofanziva JNA u Vukovaru.
*[[2. 11.]] - JNA zauzela zapadni deo Vukovara, vode se borbe za svaku kuću (pojačanje borbi u celoj Hrvatskoj pred konferenciju 5. 11.). Zagreb bez struje nakon dejstava JRV kod Velike Gorice.
* 2. 11. - Ustoličen [[Vaseljenski patrijarh Vartolomej I]].
* [[3. 11.]] - Zauzeta srpska sela između [[Daruvar]]a i [[Požega (Hrvatska)|Slavonske Požege]], talas izbeglica.
*[[3. 11.]] - 65 borbenih letova [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]]. Uništena rafinerija u [[Sisak|Sisku]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[4. 11.]] - [[Operacija Logorište]]: kasarna JNA u [[Karlovac|Karlovcu]] evakuisana uz mrtve i ranjene. Prva gardijska motorizovana brigada JNA saopštava da su počele završne operacije za proterivanje hrvatskih paravojnih formacija iz Vukovara.
* [[5. 11.]] - Haška konferencija: Milošević opet odbija mirovni plan, jer ne daje &quot;zaštitu elementarnih prava srpskog naroda&quot; u Hrvatskoj; objavljeno 11. primirje.
* 5. 11. - Hrvatske snage prvi put gađale teritoriju Srbije ([[Šid]], izvešteno o četiri poginula, sutradan i [[Apatin]]). Zauzeli su kasarnu u [[Delnice|Delnicama]] i okolne objekte s velikom količinom naoružanja.
* 5. 11. - U Atlantiku nađeno telo izdavačkog magnata [[Robert Maxwell|Roberta Maxwella]].
* [[6. 11.]] - JNA zahteva predaju Dubrovnika (odn. brda Srđ, Bosanka and Nuncijata). Tuđman traži intervenciju SAD. Eksplozija oštetila most na pruzi Beograd-Bar.
* 6. 11. - [[KPSS]] i KP RSFSR zabranjeni u Rusiji.
*[[7. 11.]] - Tenkovske borbe oko [[Vukovar]]a, [[Okučani|Okučana]], [[Gradiška|Gradiške]], [[Daruvar]]a, [[Pakrac]]a, [[Petrinja]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Uveče, paljba iz opkoljenih kasarni u Zagrebu.
[[Datoteka:Map 3 - Croatia - Eastern Slavonia - September 1991 - January 1992.jpg|mini|Istočna Slavonija, septembar - januar]]
* [[7. 11.]] - [[Magic Johnson]] objavio da ima virus [[HIV]].
* [[8. 11.]] - [[Paški most]] obranjen od zračnih napada JNA. Danas su se sirene za zračnu opasnost čule u 34 grada, pogođena je trafostanica u Kupinečkom Kraljevcu blizu Zagreba. Počinje višednevno granatiranje Dubrovnika.
* 8. 11. - Evropska zajednica uvela ekonomske sankcije Jugoslaviji (suspenzija sporazuma o trgovini i saradnji, ograničen uvoz nekih proizvoda u EZ, naročito tekstila, tražiće se embargo nafte od UN), sutradan ih najavljuju i SAD. JRM ponovo blokira hrvatske luke.
* [[9. 11.]] - [[Mudžahedin]]ska delegacija [[Burhanuddin Rabbani|Burhanudina Rabanija]] u poseti Moskvi, koja se slaže da je neophodno preneti vlast u [[Afganistan]]u na prelaznu islamsku vladu.
[[Datoteka:Vukovar water tank.jpg|thumb|Vukovarski vodotoranj]]
* [[9. 11.|9]] - [[10. 11.]] - [[Datoteka:Ballot.gif|25px]] [[SDS (BiH)]] organizovao plebiscit za ostanak Srba u Jugoslaviji.
* 11. 11. - Pešadija JNA napreduje severno od Dubrovnika (Tanjug).
*[[12. 11.]] - U [[Hrvatska|Hrvatskoj]] oštećeno 317 naselja i 358 kulturno-istorijiskih spomenika. Nestašica 250 najneophodnijih lekova.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[12. 11.]] - [[HDZ BiH]] proglasio Hrvatsku zajednicu [[Bosanska Posavina]].
* 12. 11. - Veliki mirovni miting u Sarajevu, u organizaciji sindikata (etničke tenzije su visoke, kao i efekti od rata u Hrvatskoj, npr. nestašica je goriva).
* 12. 11. - Jako granatiranje Dubrovnika, pogođen i hotel &quot;Argentina&quot; gde borave posmatrači EZ.
* [[14. 11.]] - Dogovor o &quot;plavim šlemovima&quot; u Hrvatskoj - JNA i Srbija prvi put pristaju na čuvare mira; pitanje je na kojoj liniji a potreban je i prestanak dejstava. Primirje u Dubrovniku radi evakuacije posmatrača EZ i preko dve hiljade izbeglica na brodu &quot;Slavija&quot;.
{{Dvostruka slika|right|Batalla del Canal de Split.jpg|150|Batalla de Korčula.jpg|150|Bitka u Splitskom kanalu|... i kod Korčule}}
* 14/[[15. 11.]] - [[Rat u Hrvatskoj]]: U napadu [[JRM]] na [[Split]], nakon potapanja patrolnog čamca, sudjeluje razarač ''Split'', što je jedini slučaj u historiji da neki [[ratni brod]] bombardira grad po kome je dobio ime; blokada hrvatske obale je do sutradan ipak okončana. Dogovoreno 13-to primirje u Hrvatskoj: podizanje hrvatske blokade kasarni u zamenu za evakuaciju svih saveznih trupa. Jedno veće savezne skupštine izglasalo nepoverenje saveznom premijeru i sekretaru inostranih poslova.
*[[14. 11.]] - Fudbal: [[Jugoslavija]] - [[Austrija]] 2:0.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[16. 11.]] - Srpske snage zauzimaju [[Slunj]], teško oštećeno [[HNK u Osijeku]]. Dogovoreno 13. primirje.
* 16. 11. - Veće Republika i pokrajina, samo 31 delegat, izglasavaju nepoverenje vladi Ante Markovića, nakon što je Branko Kostić pozvao na smenu A. M. i Budimira Lončara.
* [[17. 11.]] - [[Datoteka:Flag of North Macedonia (1946–1992).svg|30px]] [[Sobranje]] Makedonije usvojilo Ustav koji je tu bivšu jugoslovensku republiku označio kao nezavisnu državu u postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika za Ustav su glasala 92.
* 17. 11. - Srpske snage zauzele [[Borovo]] Naselje i većinu Vukovara.
* [[18. 11.]] - Posle [[opsada Vukovara|tromesečne opsade]], [[Vukovar]] pao u ruke [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] i raznim srpskim paravojnim jedinicama. 12.000 ljudi preživelo 86 dana u podrumima.
* 18. 11. - Počinjen je [[masakr u Škabrnji]], sutradan pada i [[Nadin]].
* 18. 11. - Vlada Krajine oglasila da se međunarodne snage mogu razmestiti samo na liniji razgraničenja.
* 18. 11. - Proglašena [[Datoteka:Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg|25px]] Hrvatska Zajednica [[Herceg-Bosna]] u [[BiH]] (preimenovana u Republiku [[28. 8.]] [[1993]]., ''de facto'' glavni grad: [[Grude]]).
* 18. 11. - Napadnute prostorije &quot;Jutela&quot; u Beogradu (takođe i sedišta reformista i prostorije Pokreta za mirovnu akciju).
* 18. 11. - Izaslanik Cyrus Vance i podsekretar UN Marrack Goulding stigli u sedmodnevnu posetu zaraćenim zemljama.
[[Datoteka:Balkan battlegrounds LOC 2010588135-5.jpg|mini|Banija, Kordun, Lika, okt.-jan.]]
* [[20. 11.]] - [[Rat u Hrvatskoj]]: Predajom hrvatskog garnizona prestaje oružani otpor u Vukovaru. Dio zarobljenika masakriran na [[Ovčara|Ovčari]]. Počinje višednevno granatiranje Osijeka. JNA ušla u [[Mokošica|Mokošicu]] kod Dubrovnika.
*[[20. 11.]] - [[Severna Makedonija|Makedonija]] proglasila nezavisnost.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[21. 11.]] - [[Mile Paspalj]] predsednik skupštine SAO Krajine umesto Velibora Matijaševića.
* 21. 11. - Razoren [[Maslenički most]], Zadar je granatiran. JNA javlja da je zauzela [[Laslovo]] (ili 24.) i [[Ernestinovo]] kod Osijeka.
* 21. 11. - [[Associated Press]] javlja da je u Vukovaru pronađeno 41 zaklano srpsko dete, što se ubrzo ispostavlja netačnim&lt;ref&gt;Vasić, Miloš (6. mart 2003.). [http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=334471 Revizija medijskog rata - Ko? Je l' ja?], ''Vreme''&lt;/ref&gt;.
* [[22. 11.]] - JNA počinje povlačenje iz baza u Splitu, Divuljama i Šibeniku prema jučerašnjem sporazumu. Uveče postignut sporazum o povlačenju zagrebačkog garnizona.
* 22. 11. - Lideri [[HSP]] [[Dobroslav Paraga]] i Milan Vuković pritvoreni pod optužbom da su planirali oružanu pobunu (HSP je 14. 11. proglasila &quot;mobilizaciju&quot; i pretila građanskim ratom ako bi to vlasti ometale).
*22. 11. - E3 preti naftnim embargom.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[23. 11.]] - Dogovoreno 14. primirje, prvo posredovanjem UN, na sastanku Tuđmana, Miloševića i Kadijevića sa Vensom i Karingtonom u Ženevi.
* 23. 11. - [[Freddie Mercury]], pjevač grupe ''[[Queen (grupa)|Queen]]'', objavljuje kako boluje od [[AIDS]]-a.
* [[24. 11.]] - Izdata novčanica od 5.000 dinara (Ivo Andrić).
* 24. 11. - U Cavtatu proglašena &quot;[[Dubrovačka Republika (1991.)|Dubrovačka Republika]]&quot;.
*[[24. 11.]] - Tenis: [[Monika Seleš]] pobedila [[Martina Navratilova|Martinu Navratilovu]] i time u 1991. zaradila 2.7 miliona USD.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*[[25. 11.]] - Registrovano 500.000 izbeglica.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[25. 11.]] - [[Amnesty International]] optužuje sve strane u jugoslovenskom sukobu za mučenje i ubistva civila; Savet Evrope ukida specijalni status Jugoslavije. Razmenjeni gen. Milan Aksentijević i biznismen Antun Kikaš.
* [[26. 11.]] - JNA napušta zagrebačku vojarnu “Maršal Tito” (do 30-og).
* [[27. 11.]] - [[Rezolucija 721 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija|Rezolucija 721 SB UN]] - podržavaju se napori generalnog sekretara i njegovog izaslanika za okončanje borbi, spremnost za slanje mirotvoraca ako se primirje održi.
* 27. 11. - Kancelar [[Helmut Kohl]] obećava da će Nemačka priznati Sloveniju i Hrvatsku &quot;pre Božića&quot;.
* [[28. 11.]] - Hrvatska prihvata raspoređivanje snaga UN unutar republike. Srpske snage zauzele [[Lipik]] kod Pakraca.
* 28. 11. - [[Južna Osetija]] proglasila neovisnost od Gruzije.
* [[29. 11.]] - U Baranji naređeno porodicama pripadnika hrvatskih snaga da napuste domove u roku od pet dana - u oblast je stiglo 3.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske.

=== Decembar/Prosinac ===
* [[1. 12.]] - [[Ukrajina]] na referendumu izglasala neovisnost od SSSR-a sa 92%, iz odziva od 84%.
* 1. 12. - [[Cyrus Vance]] u misiji u Jugoslaviji (do 8. 12.).
*[[1. 12.]] - Nagrada &quot;Felix Romuliana&quot; glumici [[Marta Keler|Marti Keler]] i scenografu [[Miljen Kljaković|Miljenu Kljakoviću]]. Partizan jesenji fudbalski prvak.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[2. 12.]] - Ministri EZ ukinuli sankcije jugo republikama, osim Srbije i Crne Gore. Procureli izveštaj posmatrača EZ optužuje JNA da je &quot;kukavička&quot; i odgovorna za eskalaciju rata, sugeriše se vojna intervencija.
* 2. 12. - Jak zemljotres u rumunskom Banatu, mala šteta i u Beogradu.
*[[2. 12.]] - [[Ukrajina]] se otcepila od [[Sovjetski Savez|SSSR]]-a.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
*[[3. 12.]] - [[Rusija]] priznala [[Ukrajina|Ukrajinu]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; JRM prekida blokadu hrvatskih luka, osim [[Gruž]]a (9-og). U Hrvatskoj objavljena radna obaveza za muškarce od 18 do 60.
* [[4. 12.]] - Hrvatski sabor usvojio Ustavni zakon o ljudskim pravima i slobodama i pravima etničkih ili nacionalnih zajednica ili manjina - predviđa kulturnu autonomiju, proporcionalno sudjelovanje u tijelima, autonomne kotareve Glina i Knin.
*[[4. 12.|4. 12]]. - [[Njemačka|Nemačka]] prekilula saobraćaj sa [[Srbija|Srbijom.]]&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[5. 12.]] - Hrvatski sabor i formalno povlači [[Stjepan Mesić|Stjepana Mesića]] iz saveznog predsedništva (&quot;Mislim da sam obavio zadatak, Jugoslavije više nema&quot;). Granate kod [[Ston]]a i Gospića.
[[Datoteka:Croatia-01652 - So Sad what Happened here....... (10088445286).jpg|mini|200px|Dubrovnik]]
* [[6. 12.]] - [[Rat u Hrvatskoj]]: najveći artiljerijski napad [[JNA]] za vrijeme [[opsada Dubrovnika|opsade Dubrovnika]], 24 mrtvih, oštećeno 400 zgrada. [[UNESCO]], [[UN]] i E3 oštro protestuju. Jako granatiranje Osijeka - pogođena bolnica tokom posete posmatrača EZ.
* 6. 12. - [[Operacija Orada]]: hrvatske snage povratile [[Lipik]] kod Pakraca - prvo oslobođeno mjesto u Hrvatskoj. Borbe u tom kraju se nastavljaju sledećih dana.
* 6. 12. - SAD uvele ekonomske sankcije za celu Jugoslaviju (oduzeti carinski preferencijali itd.).
* 6. 12. - [[KGB]], [[tajna policija]] [[SSSR|Sovjetskog Saveza]], službeno prestaje s radom.
* [[7. 12.]] - Ubojstvo obitelji Zec u Zagrebu, među kojima i [[Aleksandra Zec|Aleksandre]] (12).
* 7. 12. - Mišljenje br. 1 [[Badinterova komisija|Badinterove komisije]]: SFRJ je u procesu raspada (sve države naslednice imaju ista prava).
*[[7. 12.]] - Svadba najveće jugoslovenske pevačke zvezde [[Lepa Brena|Lepe Brene]] i proslavljenog tenisera [[Slobodan Živojinović|Slobodana Bobe Živojinovića]] u beogradskom hotelu &quot;[[Interkontinental hotel|Interkontinental]]&quot; na kojoj je prisustvovalo 600 zvanica. Mnogi novinari su ovaj događaj nazvali i &quot;[[Svadba decenije|Svadbom decenije]]&quot;.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;&lt;ref&gt;RTB PGP 890222 FIVET VHS PAL U ime ljubavi Brena i Boba&lt;/ref&gt;
* [[8. 12.]] - [[FK Crvena Zvezda]] u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3-0 i postala klupski prvak sveta.
* 8. 12. - Sporazum Hrvarske i JNA o dovršenju deblokiranja vojnih baza u Zagrebu i njihovom povlačenju - zapadni diplomati pripisuju napade JNA hrvatskom odugovlačenju u deblokadi. Dogovorena i razmena 1.600 zarobljenika.
* 8. 12. - U Pločama prisižu prvi ročnici Hrvatske vojske (Prva satnija mornaričko-desantnog pješaštva osnovana 5. 10.).
[[Datoteka:CIS mapwithnumbers.png|thumb|250px|[[Zajednica Nezavisnih Država]]]]
* 8. 12. - [[Bjelovješki sporazumi]]: predsjednici [[Rusija|Rusije]], [[Bjelorusija|Bjelorusije]] i Ukrajine dogovaraju formalni [[Raspad SSSR|nestanak SSSR-a]] i njegovu zamjenu [[Zajednica nezavisnih država|Zajednicom nezavisnih država]] (ZND).
*[[9. 12.]] - U [[Maastricht|Mastrihtu]] osnovana [[Evropska unija|Evropska Unija.]]&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[10. 12.]] - Sastavljen [[Mastrihtski ugovor]] kojim je iz Evropske zajednice stvorena [[Evropska unija]] i predviđena monetarna unija (potpisan u februaru, stupio na snagu 1. 11. [[1993]]).
* 10-12. 12. - Razmjene zarobljenika u Jelaši kod Karlovca, Bosanskom Šamcu i na primorju.
*[[11. 12.]] - Premijer Srbije [[Dragutin Zelenović]] dao ostavku.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[12. 12.]] - Počela [[Operacija Orkan '91]] - novi hrvatski uspesi u zapadnoj Slavoniji (protivno primirju od 23. 11.).
* 12. 12. - Generalni sekretar UN [[Javier Pérez de Cuéllar|de Kueljar]] u pismu nemačkoj vladi &quot;zabrinut&quot; zbog nemačke namere da prizna dve republike (priznanju se protive i SAD i većina evropskih zemalja, zbog straha od eskalacije).
*[[12. 12.]] - [[FK Crvena zvezda|Crvena Zvezda]] - [[R.S.C. Anderlecht|Anderleht]] 3:2. [[Ukrajina]] priznala [[Hrvatska|Hrvatsku]] i [[Slovenija|Sloveniju]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[13. 12.]] - [[Operacija Strijela]]: Beli Orlovi napustili [[Voćin]] nakon ubistva nekoliko desetina civila (Strijela završena 26. 12., uz Voćin oslobođeno još 23 naselja). Istog dana poražena hrvatska [[Operacija Vihor]], pokušaj prelaska Kupe.
*[[13. 12.]] - U [[Srbija|Srbiji]] hladnoće do minus 20&amp;nbsp;°C.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 13. 12. - JNA produžuje rok regrutima sa 11 na 14 meseci i rezervistima sa 45 dana na 4 meseca (rezervisti u Kraljevu su juče protestovali protiv novog poziva, neki su napustili položaje kod Vukovara).&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/12/13/Embattled-Yugoslav-army-beefs-up-its-forces/8356692600400/ Embattled Yugoslav army beefs up its forces]. upi.com DEC. 13, 1991&lt;/ref&gt;
*14. 12. - 550.000 izbeglica (u Srbiji 145.000, jedan broj i u BiH). U Hrvatskoj nestalo 30.000 ljudi.
* [[15. 12.]] - [[Rezolucija 724 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija|Rezolucija 724 SB UN]] - proslediće se predlozi za planiranu mirotvoračku operaciju u Jugoslaviji, misija od 18 članova će pripremiti slanje plavih šlemova.
* [[decembar]] - Osnovan Savet severnoatlantske saradnje, konsultativni forum zemalja [[NATO]] i istočne Evrope (od 1997. [[Savet evroatlantskog partnerstva]]).
* [[16. 12.]] - {{flag|Kazahstan}} proglasio nezavisnost od SSSR.
* 16. 12. - [[Masakr u Joševici]], kod Gline ubijen 21 hrvatski civil. JNA optužuje da su hrvatski poljoprivredni avioni gađali kolonu srpskih izbeglica kod Pakraca.
* [[17. 12.]] - [[Njemačka|Nemačka]] izdejstvovala da [[Evropska unija|Evropska zajednica]] prizna [[Slovenija|Sloveniju]] i [[Hrvatska|Hrvatsku]] do 15. 1., uz definisane kriterije za priznavanje novih država (poput prava manjina i nepovredivosti granica); republike da se prijave do 23. 12. U [[Srbija|Srbiji]] je odluka zajednice nazvana &quot;agresijom na [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFRJ]]&quot;. [[Radoman Božović]] je postao novi predsednik srpske vlade.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* 17. 12. - SSSR definitivno prekida slanje oružja afganistanskoj vladi Mohameda Nadžibulaha.
* [[18. 12.]] - Akcija &quot;Đavolja greda&quot; (&quot;Kopački rit&quot;), hrvatski uspjeh kod Osijeka.
*[[19. 12.]] - Rat se nastavlja. 1 [[Njemačka marka|DEM]] - 70 [[Srpski dinar|dinara]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;
* [[19. 12.]] - [[Datoteka:Flag of Serbian Krajina (1991).svg|border|25px]] Ustavotvorna skupština SAO Krajine u [[Knin]]u usvojila Ustav i proglasila [[Republika Srpska Krajina|Republiku Srpsku Krajinu]]; prvi predsednik [[Milan Babić]] (međunarodno neće biti priznata).
* 19. 12. - Jako granatiranje [[Nova Gradiška|Nove Gradiške]].
* 19. 12. - Glavni odbor [[SDS BiH]] doneo Uputstvo o organizovanju i djelovanju organa srpskog naroda u BiH u vanrednim okolnostima.
* 19. 12. - Makedonsko Sobranje ovlastilo vladu da zatraži priznanje od EZ.
* 19. 12. - [[Island]] je prva zemlja koja je priznala Hrvatsku (ranije priznale Slovenija i neke bivše republike SSSR).
* [[20. 12.]] - Predsjedništvo BiH traži priznanje od EZ, srpski članovi protiv&lt;ref&gt;Lučić (2007) str. 28&lt;/ref&gt;.
* 20. 12. - [[Ante Marković]], posljednji premijer [[SFRJ]], podneo ostavku (predloženi savezni budžet naziva ratnim; Lončar dao ostavku 11. 12.).
* [[21. 12.]] - Skupština srpskog naroda u Sarajevu odobrila predlog da pet srpskih oblasti do 13. 1. postane Republika Srpska Bosna i Hercegovina u okviru Jugoslavije.
[[Datoteka:Medalja 50 godina JNA 2.jpg|mini|120px|50 godina JNA]]
* [[22. 12.]] - Gruzijski puč, ili Rat u Tbilisiju: pobunjeni komandanti Nacionalne garde kreću u obaranje predsednika [[Zvijad Gamsahurdija|Zvijada Gamsahurdije]] - ovaj napušta grad i zemlju 6. januara, u martu dolazi [[Eduard Ševarnadze]].
* [[23. 12.]] - Nemačka priznala Sloveniju i Hrvatsku (efektivno od 15. 1.) - prva unilateralna akcija Nemačke od rata. 
* 23. 12. - Uveden [[hrvatski dinar]]: 1:1 za jugoslavenski; novčanice od 1, 5, 10, 25, 100, 500 i 1000 dinara; Ruđer Bošković i Zagrebačka katedrala (zamjenjen [[Hrvatska kuna|kunom]] 1994).
* 23. 12. - Vlada Srbije predložila skupštini da prizna Republiku Srpsku Krajinu. Savezni potpredsednik Branko Kostić kaže u &quot;Narodnoj armiji&quot; da će JNA osigurati srpske krajeve BiH za novu federaciju, ako ne bude sporazuma.
* 23. 12. - Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija i kosovski Albanci traže priznanje nezavisnosti od EZ; BiH traži i plave šlemove, &quot;naročito na granici&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/12/23/Sporadic-fighting-in-Croatia-as-Germany-announces-recognition/4803693464400/ Sporadic fighting in Croatia as Germany announces recognition]. upi.com DEC. 23, 1991&lt;/ref&gt;
* 23. 12. - [[Radoman Božović]] novi premijer Srbije (do 1993), nakon što je [[Dragutin Zelenović|Zelenović]] podneo ostavku 11-og (ekonomska situacija je loša).
* [[24. 12.]] - Obnovljeno [[Hrvatsko domobranstvo]], kao rezervni sastav [[Hrvatska vojska|vojske]].
* 24. 12. - JNA i lideri BiH u Sarajevu dogovaraju raspuštanje etničkih milicija.
* [[25. 12.]] - [[Mihail Gorbačov]] podneo ostavku na mesto predsednika SSSR. [[Boris Jeljcin]] je dobio punu predsedničku vlast u Rusiji, rezidenciju u Kremlju i nuklearni kofer. [[Zastava Sovjetskog Saveza]] na Kremlju je zamenjena [[Zastava Rusije|ruskom]].
* 25. 12. - Božić u podrumima u više gradova Hrvatske, neke zgrade u Dubrovniku ponovo imaju struju.
* [[26. 12.]] - Zvanični [[raspad SSSR]]: [[Vrhovni sovjet SSSR]] konstatovao da zemlja više ne postoji, nakon što su sve republike proglasile nezavisnost.
* 26. 12. - U [[Alžir]]u su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962 - najviše glasova za [[Front islamskog spasa]] u prvom krugu. Otkazivanje drugog kruga je uvod u [[Alžirski građanski rat]].
* [[27. 12.]] - Srpsko-makedonski razgovori u Ohridu. 
* 27. 12. - Jako granatiranje [[Karlovac|Karlovca]] sinoć, uzbuna i u Zagrebu. 
* [[28. 12.]] - Pokrenuta [[Operacija Papuk '91.]] - HV napreduje do primirja 3. siječnja.
* [[29. 12.]] - Avioni JRV gađali Daruvar i aerodrom kod Čakovca, granatiranja se nastavljaju na više mesta - Karlovac deveti dan, Sisak, Pakrac, Lipik, Nova, i Bosanska, Gradiška, Novska.
* 30. 12. - Prvi okršaj [[Adem Jašari|Adema Jašarija]] u [[Prekaz]]u na Kosovu sa srpskim snagama (izbegao hapšenje).
* 30. 12. - Do sada najjače granatiranje Karlovca, poginuo kamerman WTN [[Živko Krstičević]]; JRV gađala Otočac.
[[Datoteka:Balkan battlegrounds LOC 2010588135-6.jpg|mini|Severna Dalmacija, jan. 1992]]
* 30. 12. - &quot;Savezna&quot; skupština usvojila budžet od oko 3 milijarde dolara, od čega 75% za JNA; očekuje se da će manjak novca biti nadoknađen štampanjem. Inflacija je već preko 200%.
* [[31. 12.]] - Specijalni izaslanik UN Cyrus Vance dobio u Beogradu pristanak za povlačenje JNA i paravojnih formacija iz Hrvatske i postavljanje snaga UN.
* 31. 12. - 3. 1. - [[Operacija Udar-91]]: JNA i TO zauzimaju [[Novigrad (Zadar)|Novigrad]] i još tri sela u zadarskom zaleđu. Granatiranja od Jadrana do Drave tokom novogodišnje noći.

=== Kroz godinu ===
* [[Raspad SFRJ]]
* [[Slučaj &quot;Selotejp&quot;]] (zločini nad Srbima u Osijeku).
* [[Ubojstva Srba u Sisku 1991-1992]]

== 1991. u temama ==
* ''Televizija''. TV serije: &quot;[[Zaboravljeni (TV serija)|Zaboravljeni]]&quot; (TV Beograd, snim. 1988-90), &quot;[[Top lista nadrealista]] 3&quot;, &quot;Sarajevske priče&quot; (TV Sarajevo); &quot;U ime zakona&quot; (snim. 1990, TV Beograd).
* Neki [[Popis jugoslavenskih filmova|domaći filmovi]]: &quot;[[Virdžina]]&quot;, &quot;[[Praznik u Sarajevu]]&quot;, &quot;[[Čaruga]]&quot;, &quot;[[Đuka Begović]]&quot;, &quot;[[Mala (film)|Mala]]&quot;, &quot;[[Moj brat Aleksa]]&quot;, &quot;[[Original falsifikata]]&quot;, &quot;[[Noć u kući moje majke]]&quot;. (vidi i [[:Kategorija:Filmovi 1991.]])
* Neki domaći muzički/glazbeni albumi (Jugoslavija&lt;ref&gt;[https://www.discogs.com/search/?format_exact=LP&amp;format_exact=Album&amp;year=1991&amp;decade=1990&amp;country_exact=Yugoslavia Explore Yugoslavia LP Album from 1991 on Discogs]. discogs.com (pristup. 28. 7. 2016.)&lt;/ref&gt;, Hrvatska&lt;ref&gt;[https://www.discogs.com/search/?format_exact=LP&amp;format_exact=Album&amp;country_exact=Croatia&amp;decade=1990&amp;year=1991 Explore Croatia LP Album from 1991 on Discogs]. discogs.com (pristup. 29. 7. 2016.)&lt;/ref&gt;) (→ [[:Kategorija:Albumi 1991.]]):
** Pop/rock: &lt;small&gt;[[Ekatarina Velika]]&lt;/small&gt;: &quot;Dum dum&quot;; &lt;small&gt;[[Bajaga i instruktori]]&lt;/small&gt;: &quot;Četiri godišnja doba&quot;; &lt;small&gt;[[Galija (muzička grupa)|Galija]]&lt;/small&gt;: &quot;Istorija, ti i ja&quot; i &quot;Ni rat ni mir&quot;; &lt;small&gt;[[Crvena jabuka]]&lt;/small&gt;: &quot;Nekako s proljeća&quot;; &lt;small&gt;[[Obojeni program]]&lt;/small&gt;: &quot;Ovaj zid stoji krivo&quot;; &lt;small&gt;[[Vampiri (grupa)|Vampiri]]&lt;/small&gt;: &quot;Rama lama ding dong&quot; i &quot;Tačno u ponoć&quot;; &lt;small&gt;[[Tonny Montano]]&lt;/small&gt;: &quot;Lovac na novac&quot;; &lt;small&gt;[[Disciplina kičme]]&lt;/small&gt;: &quot;Nova iznenađenja za nova pokolenja&quot;; &lt;small&gt;[[Regina (bend)|Regina]]&lt;/small&gt;: &quot;Ljubav nije za nas!&quot;; &lt;small&gt;[[Zana (grupa)|Zana]]&lt;/small&gt;: &quot;Nisam, nisam...&quot;; &lt;small&gt;[[Van Gogh (muzički sastav)|Van Gogh]]&lt;/small&gt;: &quot;Svet je moj&quot;; &lt;small&gt;[[Vlada Divljan|Vlada]], [[Srđan Gojković|Gile]], Piko &amp; Švaba&lt;/small&gt;: &quot;Lutka koja kaže ne&quot;; &lt;small&gt;[[Rambo Amadeus]]&lt;/small&gt;: &quot;Psihološko propagandni komplet M-91&quot;; 
** Zabavni: &lt;small&gt;[[Đorđe Balašević]]&lt;/small&gt;: &quot;Marim ja...&quot;; &lt;small&gt;[[Plavi orkestar]]&lt;/small&gt;: &quot;Simpatija&quot;; &lt;small&gt;[[Đani Maršan]]&lt;/small&gt;: &quot;Bože, čuvaj Hrvatsku&quot;; 
** Folk: &lt;small&gt;[[Svetlana Ražnatović|Ceca]]&lt;/small&gt;: &quot;Babaroga&quot;; &lt;small&gt;[[Dragana Mirković]]&lt;/small&gt;: &quot;Dobra devojka&quot;; &lt;small&gt;Legende&lt;/small&gt;: &quot;Ne veruj&quot;; &lt;small&gt;[[Haris Džinović]]&lt;/small&gt;: &quot;Poznaćeš me&quot;; &lt;small&gt;[[Džej Ramadanovski|Džej]]&lt;/small&gt;: &quot;Ko se s nama druži&quot;; &lt;small&gt;[[Snežana Babić Sneki|Sneki]]&lt;/small&gt;: &quot;Hopa-cupa&quot;;
** Debitantski albumi (ne mora biti početak karijere): [[Zuzi Zu]], Vampiri, [[Gibonni]], [[Bajone]], [[Jasna Milenković Jami]], [[Dragica Radosavljević Cakana]]...
* Neka vozila uvedena 1991:
&lt;gallery&gt;
1993 Volkswagen Golf 1.8 CL Automatic (28644695763).jpg|[[VW Golf III]] (Evropski auto godine '92)
Opel Astra F front 20081229.jpg|[[Opel Astra]] F
Citroen ZX front 20081127.jpg|[[Citroën ZX]]
1995 Peugeot 106 Graduate Diesel (13451141994).jpg|[[Peugeot 106]]
&lt;/gallery&gt;

== Rođenja ==
{{glavni članak|:Kategorija:Rođeni 1991.}}
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[7. 1.]] - [[Eden Hazard]], belgijski fudbaler 
* [[9. 1.]] - [[Amel Tuka]], atletičar
* [[12. 1.]] - [[Pixie Lott]], pevačica
* 12. 1. - [[Marko Bijač]], vaterpolist 
* [[19. 1.]] - [[Petra Martić]], tenisačica
* [[17. 2.]] - [[Ed Sheeran]], kantautor, producent 
* [[14. 3.]] - [[Emir Bekrić]], atletičar
* [[21. 3.]] - [[Antoine Griezmann]], francuski fudbaler 
* [[8. 4.]] - [[Melanie Rios]], erotska glumica
* [[13. 4.]] - [[Brankica Mihajlović]], odbojkašica
* [[9. 5.]] - [[Majlinda Kelmendi]], džudoka 
* [[16. 5.]] - [[Grigor Dimitrov]], teniser
* [[23. 5.]] - [[Lena Meyer-Landrut]], njemačka pjevačica
* [[25. 5.]] - [[Claire Sinclair]], ''Playmate of the Year''
* 7. 6. - [[Emily Ratajkowski]], model, glumica
* [[19. 6.]] - [[Andrej Kramarić]], nogometaš

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* [[10. 8.]] - [[Pratyusha Banerjee]], glumica († [[2016]])
* [[11. 8.]] - [[Milica Pavlović]], pevačica 
* [[28. 8.]] - [[Andrej Pejić]], maneken
* 28. 8. - [[Marko Vešović (fudbaler)]]
* [[7. 9.]] - [[Amar Garibović]], skijaški trkač († [[2010]])
* [[9. 9.]] - [[Aleksandar Kukolj]], džudista 
* [[27. 9.]] - [[Simona Halep]], teniserka
* [[29. 9.]] - [[Adem Ljajić]], fudbaler
* [[10. 10.]] - [[Gabriella Cilmi]], australska kantautorka
* 10. 10. - [[Xherdan Shaqiri]], švajcarski fudbaler 
* [[13. 10.]] - [[Darko Lazić]], pevač, zvezda Granda
* [[16. 10.]] - [[Jedward]], irski pop duo
* [[18. 10.]] - [[Zohran Mamdani]], gradonačelnik Njujorka 
* [[4. 12.]] - [[Zoey Kush]], erotska glumica
* [[6. 12.]] - [[Milica Mandić]], tekvondašica
* [[31. 12.]] - [[Bojana Jovanovski]], teniserka

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 1991.}}
=== Januar/Siječanj ===
* [[4. 1.]] - [[Zvonko Lepetić]], hrvatski glumac (* [[1928.]])
* [[5. 1.]] - [[Vasko Popa]], srpski pesnik (*[[1922]])
* 5. 1. - [[Jug Grizelj]], beogradski novinar (* [[1926]])
* [[6. 1.]] - [[Marko Nikezić]], srpski političar (* [[1921]])
* [[8. 1.]] - [[Steve Clark]], gitarista ''Def Leppard''-a (* [[1960]])
* [[11. 1.]] - [[Ratko Sarić]], srpski glumac (* [[1916]])
* 11. 1. - [[Carl David Anderson]], pronalazač pozitrona, nobelovac (* [[1905]])
* [[14. 1.]] - [[Mihailo Stevanović]], srpski filolog, akademik (* [[1903]])
* [[17. 1.]] - [[Olav V (Norveška)|Olav V]], kralj Norveške (* [[1903]])
* [[26. 1.]] - [[Zvane Črnja]], hrvatski književnik (* [[1920]].)
* [[30. 1.]] - [[John Bardeen]], supronalazač tranzistora, dvostruki nobelovac (* [[1908]])

=== Februar/Veljača ===
* [[8. 2.]] - [[Aaron Siskind]], fotograf (* [[1903]])
* [[13. 2.]] - [[Arno Breker]], nacistički skulptor (* [[1900]])
* [[16. 2.]] - [[Enrique Bermúdez]], lider nikaragvanskih kontraša (* [[1932]])
* [[21. 2.]] - [[Margot Fonteyn]], balerina (* [[1919]])
* [[25. 2.]] - [[Stanoje Stefanović]], hematolog, srpski akademik (* [[1911]])

=== Mart/Ožujak ===
* [[1. 3.]] - [[Edwin H. Land]], pronalazač Polaroid kamere (* [[1909]])
* [[2. 3.]] - [[Serge Gainsbourg]], pevač (* [[1928]])
* [[15. 3.]] - [[Miodrag Bulatović]], srpski književnik (* [[1930]])
* 15. 3. - [[Veljko Korać]], srpski filozof (* [[1914]])
* [[17. 3.]] - [[Ana Roje]], balerina, pedagoginja i koreografkinja (* [[1909]])
* [[21. 3.]] - [[Leo Fender]], proizvođač gitara (* [[1909]])
* [[25. 3.]] - [[Mića Tatić]], glumac (* [[1923]])
* [[29. 3.]] - [[Franjo Benzinger]], hrvatski farmaceut (* [[1899]].)

=== April/Travanj ===
* [[1. 4.]] - [[Martha Graham]], koreografkinja (* [[1894]])
* [[3. 4.]] - [[Graham Greene]], engleski književnik (* [[1904]].)
* [[4. 4.]] - [[Max Frisch]], švicarski književnik i arhitekt (* [[1911]].)
* [[16. 4.]] - [[David Lean]], filmski redatelj (* [[1908]])
* [[20. 4.]] - [[Don Siegel]], filmski režiser (* [[1912]])
* 20. 4. - [[Jumdžagin Cedenbal]], bivši lider NR Mongolije (* [[1916]])
* [[30. 4.]] - Rafailo Blam, kompozitor (* [[1910]])

=== Maj/Svibanj ===
* [[4. 5.]] - [[Vlado Janić]] Capo, general-pukovnik JNA, narodni heroj (* [[1904]])
* [[6. 5.]] - [[Sašo Gešovski]], vojnik JNA (* [[1971]])
* [[7. 5.]] - [[Đuro Špoljarić]], sindikalista, učesnik NOB (* [[1906]])
* [[14. 5.]] - [[Aladar Gerevich]], mađarski mačevalac, (* [[1910]].)
* 14. 5. - [[Jiang Qing]], udovica Mao Cetunga (* [[1914]])
* [[15. 5.]] - [[Vukašin Šoškoćanin]], komandant srpskih snaga u Borovom Selu (* [[1958]])
* 15. 5. - [[Shintaro Abe]], japanski političar (* [[1924]])
* 15. 5. - [[Ronald Lacey]], glumac (* [[1935]])
* [[21. 5.]] - [[Rajiv Gandhi]], bivši premijer Indije (* [[1944]])
* [[25. 5.]] - [[Vinko Pintarić]], serijski ubojica (* [[1941]])
* [[30. 5.]] - [[Marijan Kocković]], kipar (* [[1923]])
* 30. 5. - [[Vitomir Lukić]], književnik, političar iz HDZ BiH (* [[1929]])
* [[31. 5.]] - [[Angus Wilson]], engleski pisac (* [[1913]])

=== Jun/Lipanj ===
* [[2. 6.]] - [[Anka Berus]], društveno-politička radnica SRH i SFRJ, narodni heroj (* [[1903]])
* 2. 6. - [[Ljubo Truta]], admiral JRM, narodni heroj (* [[1915]])
* [[3. 6.]] - [[Katia i Maurice Krafft]], vulkanolozi (* '42. i '46.)
* [[5. 6.]] - [[Janko Đonović]], književnik (* [[1909]])
* [[10. 6.]] - [[Milorad Dobrić]], karikaturista, crtač stripa (* [[1924]])
* [[12. 6.]] - [[Rade Uhlik]], romolog, lingvista (* [[1899]])
* [[14. 6.]] - [[Peggy Ashcroft]], glumica (* [[1907]])
* [[21. 6.]] - [[Zoran Pjanić]], srpski ekonomista (* [[1922]])
* [[24. 6.]] - [[Sumner Locke Elliott]], australijski pisac (* [[1917]])
* 24. 6. - [[Rufino Tamayo]], slikar (* [[1899]])
* [[26. 6.]] - [[Ivan Kern]], kapetan bojnog broda JKRM i kontraadmiral JRM (* [[1898]])
* [[27. 6.]] - [[Milenko Jorgić]], kapetan prve klase JRV (* [[1956]])
* 27. 6. - [[Toni Mrlak]], kapetan prve klase JRV, saradnik TO Slovenije (* [[1950]])
* [[28. 6.]] - [[Dragan Bubalo]], poručnik JNA (* [[1964]])
* 28. 6. - [[Antonijo Šimunović]], vojnik JNA (* [[1972]])
* [[29. 6.]] - [[Henri Lefebvre]], marksistički filozof i sociolog (* [[1901]])
* [[30. 6.]] - [[Hrvoje Požar]], doktor tehničkih znanosti, akademik (* [[1916]])

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[1. 7.]] - [[Josip Reihl-Kir]], načelnik osječke policije (* [[1955]])
* 1. 7. - [[Đura Jakšić (dirigent)|Đura Jakšić]], dirigent (* [[1924]])
* 1. 7. - [[Michael Landon]], glumac (* [[1936]])
* [[2. 7.]] - [[Lee Remick]], glumica (* [[1935]])
* [[6. 7.]] - [[Anton Jugov]], bivši premijer Bugarske (* [[1904]])
* [[16. 7.]] - [[Robert Motherwell]], slikar (* [[1915]])
* [[24. 7.]] - [[Isaac Bashevis Singer]], književnik, nobelovac (* [[1902]])
* [[25. 7.]] - [[Lazar Kaganovič]], sovjetski političar (* [[1893]])
* [[29. 7.]] - [[Branislav Lovrenski]], književnik i novinar (* [[1935]])
* [[30. 7.]] - [[Ivo Šeremet]], slikar (* [[1900]])
* [[31. 7.]] - [[Miro Barešić]], bivši militantni emigrant (* [[1950]])

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* [[1. 8.]] - [[Vlado Šegrt]], narodni heroj i političar (* [[1907]])
* [[4. 8.]] - [[Branislav Matić Beli]], član i finansijer [[SPO]]
* [[5. 8.]] - [[Jovan Aćin]], filmski reditelj (* [[1941]])
* 5. 8. - [[Soichiro Honda]], inženjer, osnivač firme (* [[1906]])
* [[6. 8.]] - [[Shapour Bakhtiar]], poslednji šahov premijer Irana (* [[1914]])
* [[8. 8.]] - [[Ivan Kožedub]], maršal avijacije i trostruki heroj SSSR (* [[1920]])
* [[9. 8.]] - [[Gordan Lederer]], snimatelj HTV (* [[1958]])
* [[22. 8.]] - [[Boris Pugo]], sovjetski političar (* [[1937]])
* [[24. 8.]] - [[Sergej Ahromejev]], maršal SSSR (* [[1923]])
* [[25. 8.]] - [[Niven Busch]], pisac, scenarista (* [[1903]])
* [[28. 8.]] - [[Patrijarh srpski German]] (Đorić), srpski patrijarh (*[[1899]])
* [[30. 8.]] - [[Jean Tinguely]], slikar, skulptor (* [[1925]])

=== Septembar/Rujan ===
* [[1. 9.]] - [[Otl Aicher]], grafički umetnik (* [[1922]])
* [[3. 9.]] - [[Frank Capra]], američki filmski redatelj (* [[1897]].)
* [[5. 9.]] - [[Željko Sabol]], hrvatski književnik (* [[1941]].)
* [[6. 9.]] - [[Veles Perić]], pesnik (* [[1924]])
* [[8. 9.]] - [[Alex North]], kompozitor (* [[1910]])
* [[9. 9.]] - [[Leo Mates]], bivši urednik Tanjuga i diplomata SFRJ (* [[1911]])
* [[11. 9.]] - [[Radmila Dimić]], pevačica narodne muzike (* [[1922]])
* [[15. 9.]] - [[Đorđe Božović Giška]], kriminalac, osnivač SPO-ove Srpske garde (* [[1955]])
* [[18. 9.]] - [[Mladen Karaman]], srpski zoolog (* [[1937]])
* [[21. 9.]] - [[Ante Paradžik]], hrvatski političar (* [[1943]])
* [[23. 9.]] - [[Klaus Barbie]], osuđeni ratni zločinac (* [[1913]])
* [[24. 9.]] - [[Dr. Seuss]], američki pisac i karikaturista (* [[1904]])
* [[25. 9.]] - [[Miodrag Todorović Krnjevac]], harmonikaš i kompozitor (* [[1924]])
* [[28. 9.]] - [[Miles Davis]], džez muzičar (* [[1926]])
* [[29. 9.]] - [[Milan Tepić]], major JNA (* [[1957]])
* 29. 9. - [[Vladimir Barović]], kontraadmiral JRM (* [[1939]])
* [[30. 9.]] - [[Toma Zdravković]], srpski pevač (* [[1938]])

=== Oktobar/Listopad ===
* [[2. 10.]] - [[Dimitrios I (vaseljenski patrijarh)]] (* [[1914]])
* [[5. 10.]] - [[Milan Milišić]], književnik (* [[1941]])
* [[6. 10.]] - [[Igor Talkov]], sovjetski rok kantautor (* [[1956]])
* [[11. 10.]] - [[Redd Foxx]], glumac, komičar (* [[1922]])
* [[16. 10.]] - [[Boris Papandopulo]], hrvatski skladatelj i dirigent (* [[1906]].)
* 16. 10. - [[Blago Zadro]], hrvatski vojnik (* [[1944]])
* [[24. 10.]] - [[Gene Roddenberry]], TV pisac i producent (* [[1921]])

=== Novembar/Studeni ===
* [[4. 11.]] - [[Siniša Glavašević]], hrvatski književnik i novinar († [[1960]].)
* [[5. 11.]] - [[Fred MacMurray]], glumac (* [[1908]])
* 5. 11. - [[Robert Maxwell]], medijski preduzetnik (* [[1923]])
* [[6. 11.]] - [[Gene Tierney]], glumica (* [[1920]])
* [[9. 11.]] - [[Yves Montand]], francuski šansonijer i glumac (* [[1921]].)
* [[10. 11.]] - [[Drago Mažar]], društveno-politički radnik SR BiH i SFRJ, narodni heroj (* [[1918]])
* [[14. 11.]] - [[Tony Richardson]], režiser i producent (* [[1928]])
* [[18. 11.]] - [[Gustáv Husák]], bivši predsednik Čehoslovačke SR (* [[1913]])
* [[20. 11.]] - [[Antun Stipančić]], hrvatski stolnotenisač (* [[1949]].)
* 20. 11. - [[Petar Brajović]], general-pukovnik JNA, narodni heroj (* [[1915]])
* [[21. 11.]] - [[Daniel Mann]], režiser (* [[1912]])
* [[22. 11.]] - [[Nikola Karanović]], general-pukovnik JNA, narodni heroj (* [[1914]])
* [[23. 11.]] - [[Klaus Kinski]], glumac (* [[1926]])
* [[24. 11.]] - [[Freddie Mercury]], britanski pjevač ([[Queen]]), (* [[1946]].)
* 24. 11. - [[Eric Carr]], bubnjar ''Kiss''-a (* [[1950]])
* [[29. 11.]] - [[Franjo Majetić]], glumac (* [[1923]])
* 29. 11. - [[Ralph Bellamy]], glumac (* [[1904]])

=== Decembar/Prosinac ===
* [[1. 12.]] - [[Ivo Vejvoda]], učesnik Španskog rata i NOB, diplomata, narodni heroj (* [[1911]])
* [[7. 12.]] - [[Aleksandra Zec]], žrtva ratnog zločina (* [[1979]])
* [[9. 12.]] - [[Berenice Abbott]], fotografkinja (* [[1898]])
* [[10. 12.]] - [[Karlo Metikoš]], hrvatski pjevač (* [[1940]].)
* [[13. 12.]] - [[Hrvoje Iveković]], kemičar, rektor Sveučilišta u Zagrebu, akademik (* [[1901]])
* [[15. 12.]] - [[Vasili Zajcev]], heroj SSSR (* [[1915]])
* [[27. 12.]] - [[Hervé Guibert]], pisac i fotograf (* [[1955]])

=== Kroz godinu ===
* [[Hrvoje Iveković]], bivši rektor Sveučilišta u Zagrebu (* [[1901]])
* [[Omer Mujadžić]], slikar, profesor (* [[1903]])
* [[Agata Oreški]], predratna komunistkinja (* [[1906]])
* [[Muhamed Abdagić]], književnik (* [[1916]])
* [[Mirjana Mijatović]], pevačica bivše grupe &quot;VIA Talas&quot; (* [[1961]])
* [[Kristjan Cavazza]], slovenski rok muzičar (* [[1969]])

== Dani sećanja ==
*

== Nobelove nagrade ==
* [[Nobelova nagrada za fiziku|'''Fizika''']]: [[Pierre-Gilles de Gennes]] (otkriće da metodi razvijeni za proučavanje fenomena poretka u prostim sistemima mogu biti generalizovani za složenije oblike materije, naročito tečne kristale i polimere)
* [[Nobelova nagrada za kemiju|'''Kemija''']]: [[Richard R. Ernst]] (doprinos razvoju metodologije [[NMR spektroskopija|NMR spektroskopije]] visoke rezolucije)
* [[Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu|'''Fiziologija i medicina''']]: [[Erwin Neher]] i [[Bert Sakmann]] (otkrića u vezi funkcionisanja pojedinačnih [[jonski kanal|jonskih kanala]] u ćelijama)
* [[Nobelova nagrada za književnost|'''Književnost''']]: [[Nadine Gordimer]] (koja je putem svog veličanstvenog epskog pisma - po rečima Alfreda Nobela - bila od velike koristi čovečanstvu)
* [[Nobelova nagrada za mir|'''Mir''']]: [[Aung San Suu Kyi]] (nenasilna borba za demokratiju i ljudska prava)
* [[Nobelova nagrada za ekonomiju|'''Ekonomija''']]: [[Ronald Coase]] (otkriće i razjašnjenje značaja [[trošak transakcije|troškova transakcije]] i imovinskih prava za institucionalnu strukturu i funkcionisanje ekonomije)

== Povezano ==
* [[Rat u Hrvatskoj]]
* [[Antiratni protesti u Beogradu 1991-1992]]
* [[Hronologija raspada SFRJ#1991|Hronologija raspada SFRJ]]

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura/Spoljne veze ==
* Lučić, Ivica (2007). [http://hrcak.srce.hr/file/42897 Bosna i Hercegovina od prvih izbora do međunarodnog priznanja]. ''Portal Hrčak''
* Daniel L. Bethlehem; Marc Weller. ''[http://books.google.com/books?id=7SczBzxA6-IC The 'Yugoslav' Crisis in International Law: General Issues]''. Cambridge University Press; 1997. {{ISBN|978-0-521-46304-1}}.
* [http://www.icty.org/sid/10913 Interaktivna mapa], ''[[ICTY]]''
* [http://www.uta.edu/cpsees/yec89-91.txt Yugoslavia Events Chronology 1989-1991 (University of Texas at Arlington] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120119023322/http://www.uta.edu/cpsees/yec89-91.txt |date=2012-01-19 }})
* [http://www.srpskapolitika.com/krajina/hronoligija-3.html Hronologija RSK (1991)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728075940/http://www.srpskapolitika.com/krajina/hronoligija-3.html |date=2011-07-28 }}
* Hrvatski Centar za prikupljanje dokumentacije (CPD): [http://hic.hr/ratni-zlocini/hrvatska/podunavlje/kronologija.htm#2a Podunavlje] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110718150418/http://hic.hr/ratni-zlocini/hrvatska/podunavlje/kronologija.htm#2a |date=2011-07-18 }}, [http://hic.hr/ratni-zlocini/hrvatska/dalmacija/kronologija.htm Lika i Sjeverna Dalmacija] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110524212251/http://www.hic.hr/ratni-zlocini/hrvatska/dalmacija/kronologija.htm |date=2011-05-24 }}, [http://hic.hr/ratni-zlocini/hrvatska/banovina/kronologija-ban.htm Zapadna Slavonija i Banovina] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110524212706/http://www.hic.hr/ratni-zlocini/hrvatska/banovina/kronologija-ban.htm |date=2011-05-24 }}.

----
''Vidi takođe'': [[Godišnji kalendar]] - [[Dnevni kalendar]]&lt;br /&gt;
{{Commonscat|1991}}

{{Izabran}}

[[Kategorija:1991.|91991]]</text>
      <sha1>hwkjrfpqszrfz46nbzom9a7t2h7klmz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1937.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4362</id>
    <revision>
      <id>42681748</id>
      <parentid>42632691</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:18:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <comment>/* Rođenja */</comment>
      <origin>42681748</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="62190" sha1="n6bajcwip9c2wytsvhs4kju3n2chmnq" xml:space="preserve">{{godina nav}}
{{Godina u drugim kalendarima|1937}}
Godina '''1937'' (''[[Rimski brojevi|MCMXXXVII]]''') bila je [[redovna godina koja počinje u petak]] po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).
__NOTOC__
&lt;center&gt;
{| style=&quot;border:1px solid silver;background-color:white;padding:5px;&quot; align=center class=radius 
| '''1937''': &lt;br /&gt; [[1937#Januar/Siječanj|1]] • [[1937#Februar/Veljača|2]] • [[1937#Mart/Ožujak|3]] • [[1937#April/Travanj|4]] • [[1937#Maj/Svibanj|5]] • [[1937#Jun/Juni/Lipanj|6]] • [[1937#Jul/Juli/Srpanj|7]] • [[1937#Avgust/August/Kolovoz|8]] • [[1937#Septembar/Rujan|9]] • [[1937#Oktobar/Listopad|10]] • [[1937#Novembar/Studeni|11]] • [[1937#Decembar/Prosinac|12]] &lt;br /&gt; [[1937#Rođenja|Rođenja]] • [[1937#Smrti|Smrti]]
|}&lt;/center&gt;

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj ===
* početkom godine - Inostrani dug Kraljevine Jugoslavije procenjen na 45 milijardi dinara a unutrašnji 7,9 milijardi&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/02/14?pageIndex=00008 &quot;Politika&quot;, 14. feb. 1937]&lt;/ref&gt; (kurs dinara je oko 48 za dolar&lt;ref&gt;[http://www.kunalipa.com/katalog/tecaj/tecaj-1913-1945.php Povijesne tečajne liste 1913.-1945.]. kunalipa.com&lt;/ref&gt;).
* [[1. 1.]] - [[Anastasio Somoza García]] postao predsednik [[Nikaragva|Nikaragve]] (praktično diktator od 1936. do '[[1956|56]].).
* [[2. 1.]] - Anglo-italijanski &quot;džentlmenski sporazum&quot; o interesima na Mediteranu.
* [[4. 1.]] - Patrijarh Varnava u božićnoj poslanici upozorava da se &quot;...širi komunistički otrov... naročito omladini našoj...&quot;.
* [[6. 1.]] - [[Popis stanovništva u SSSR (1937)|Popis stanovništva u SSSR]]: rezultati uništeni, organizatori poslati u gulage. 
* [[9. 1.]] - [[Lav Trocki]] stigao u Meksiko. 
* 9. 1. - Sudar talijanskih parobroda &quot;Moreja&quot; i &quot;Ubertas&quot; kod Tajerskih sestrica - &quot;Ubertas&quot; je potonuo bez žrtava.&lt;ref&gt;Vreme, 11. jan. 1937&lt;/ref&gt;
* [[15. 1.]] - [[Španski građanski rat]] &amp;mdash; Druga bitka na Korunjskom drumu: nacionalisti su ga presekli, ali Madrid nije opkoljen. 
* [[16. 1.]] - Sastanak [[Milan Stojadinović|Stojadinovića]] i [[Vladko Maček|Mačeka]] kod Brežica - bez pomaka.
* januar - Poplave u osam država SAD, 333 mrtvih, od čega 225 u Kentakiju. 
* [[19. 1.]] - [[Howard Hughes]] postavlja rekord: od Los Anđelesa do Njujorka za 7 sati, 28 minuta and 25 sekundi.
* [[20. 1.]] - Inauguracija američkog predsednika [[FDR|Ruzvelta]] za drugi mandat, prvi put na ovaj datum umesto 4. marta.
[[Datoteka:Spomenik Internacionalnim brigadama Beograd.jpg|160px|left|mini|Spomenik [[Jugosloveni u Španskom građanskom ratu|interbrigadistima]]]]
* [[23. 1.]] - Prva grupa [[Jugosloveni u Španskom građanskom ratu|jugoslovenskih dobrovoljaca]] se pridružila [[internacionalne brigade|Internacionalnim brigadama]] u [[španski građanski rat|španskom ratu]].
* 23. 1. - Odlukom Kraljevske banske uprave [[Dunavska Banovina|Dunavske Banovine]], u Novom Sadu odobren je rad i pravila Hrvatske kulturne zajednice u [[Subotica|Subotici]].
* [[24. 1.]] - Ugovor o večnom prijateljstvu [[Kraljevina Jugoslavija|Jugoslavije]] i [[Carstvo Bugarska|Bugarske]].
* [[26. 1.]] - Košava od 20–25&amp;nbsp;m/s i hladnoća od -13 stepeni u Beogradu, brodovi zarobljeni ledom na rekama.
* [[29. 1.]] - Potpredsjednik HSS [[August Košutić]] se vratio u zemlju iz emigracije.
* 23 - [[30. 1.]] - Drugo [[Moskovska suđenja|Moskovsko suđenje]], Sedamnaestorici iz &quot;Antisovjetskog trockističkog centra&quot; ([[Karl Radek]], [[Georgij Pjatakov]], [[Grigorij Sokoljnikov]]...) - 13 smrtnih kazni.
* [[30. 1.]] - Hitler otkazao i poslednje obaveze prema Versajskom ugovoru, Rajshtag produžuje Zakon o vanrednom ovlašćenju iz [[1933]]. za još četiri godine. 
* [[31. 1.]] - [[Bataljon Dimitrov]] se pridružio [[XV internacionalna brigada|XV internacionalnoj brigadi]], u njemu je i 25 Jugoslovena, npr. [[Veljko Vlahović]], [[Franc Rozman]].

=== Februar/Veljača ===
[[Datoteka:Opel Kadett 1937.jpg|mini|220px|Prvi [[Opel Kadett]]]]
* [[4. 2.]] - Prva skupština [[Srpski kulturni klub|Srpskog kulturnog kluba]] u Beogradu.
* 4. 2. - Bombarderi bezuspešno pokušali razbiti led na Velikoj Moravi kod [[Dragovac (Požarevac)|Dragovca]], u požarevačkom srezu su poplave.
* februar, početkom - Probijen put kroz Platije u Crnoj Gori, sledi proširivanje i završetak puta.&lt;ref&gt;&quot;Vreme&quot;, 10. feb. 1937, str. 7&lt;/ref&gt;
* [[5. 2.]] - Predsednik Ruzvelt predlaže da se broj sudija [[Vrhovni sud SAD|Vrhovnog suda SAD]] poveća sa 9 na 15 (reforma prozvana &quot;plan za pakovanje suda&quot;).
* [[7. 2.]] - Osnovan Savez jugoslovenske aeronautičke industrije.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/06/12?pageIndex=00019 &quot;Vreme&quot;, 12. jun 1938]&lt;/ref&gt;
* 3 - [[8. 2.]] - [[Španski građanski rat]] &amp;ndash; [[Bitka za Málagu (1937)|Bitka za Málagu]] se okončava pobedom nacionalista i Italijana i zauzećem [[Malaga|grada]]; ubijene hiljade republikanaca, otvorena paljba i na kolonu izbeglica ([[Masakr na putu Málaga–Almería]]). 
* [[6. 2.]] - U Beogradu radi Odsek dečje policije, za postupanje sa napuštenom decom i mlađim maloletnicima.&lt;ref&gt;&quot;Vreme&quot;, 8. feb. 1937, str. 7&lt;/ref&gt;
* [[6. 2.]] - [[27. 2.]] - Bitka na Harami, istočno od Madrida: nacionalisti postižu neke uspehe ali ne uspevaju postići proboj. 
* [[11. 2.]] - Završen je veliki ''sit-down'' štrajk u [[General Motors]]ovoj fabrici u [[Flint, Michigan]]: radnici su dobili povišicu, ''[[United Automobile Workers]]'' postaju važan sindikat, koji se širi auto-industrijom.
* 11. 2. - [[Joachim von Ribbentrop]] uručuje u Londonu formalni zahtev za povratak bivših [[Njemačko kolonijalno carstvo|nemačkih kolonija]]. Pre neki dan je napravio gaf kada se kralj George VI trgao od njegovog nacističkog pozdrava.
* 13. 2. - Požar u bioskopu u (Š)Antoungu u Mandžuriji, izveštava se o 685 (ili 658) žrtava.&lt;ref&gt;Vreme, 15. feb. 1937, str. 1&lt;/ref&gt;
* [[15. 2.]] - Odbor za nemešanje u Londonu odlučio da se po zemljama zabrani vrbovanje i slanje dobrovoljaca za Španiju, od 20. februara, i da španske granice budu pod međunarodnom kontrolom.
* februar - Afera Dijamantštajn - &quot;Tehnička unija&quot; - Zbor u Jugoslaviji&lt;ref&gt;npr. [http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/02/19#page/3/mode/1up Politika 19. 2. 1937, str. 4-5] i [http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/02/21?pageIndex=00007 Politika, 21.2.1937. str. 7]. i 15. 2. str. 7 digitalna.nb.rs&lt;/ref&gt;.
* februar - Opijumska krijumčarska afera u Beogradu: u kući na Karaburmi nađeno 94&amp;nbsp;kg prerađenog i 64 neprerađenog [[opijum]]a.&lt;ref&gt;&quot;Vreme&quot;, 25. feb. 1937, str. 1 i 10&lt;/ref&gt;
* februar - Objavljeni rezultati provincijskih izbora u [[Britanska Indija|Britanskoj Indiji]]: [[Indijski nacionalni kongres]] dobija vlast u osam od 11 provincija. 
* [[18. 2.]] - Umro [[Grigorij Ordžonikidze]], član Politbiroa i narodni komesar teške industrije SSSR. 
* [[19. 2.]] - [[Yekatit 12]]: pokušaj ubistva italijanskog vicekralja Etiopije [[Rodolfo Graziani|Gracijanija]] u Adis Abebi, slede krvave represalije sa hiljadama ubijenih.
* [[25. 2.]] - Zemljotres blizu Čačka, ima materijalne štete.
* 25. 2. - Objavljena [[John Steinbeck|Steinbeckova]] novela &quot;[[O miševima i ljudima]]&quot;. 
* [[27. 2.]] - Nekoliko studenata frankovaca upalo u prostorije &quot;Hrvatskog dnevnika&quot;, bliskog Vlatku Mačeku.&lt;ref&gt;&quot;Vreme&quot;, 28. feb. 1937, str. 7&lt;/ref&gt;
* [[28. 2.]] - Predat je saobraćaju podmorski telegrafski kabl između Jugoslavije i Francuske, preko [[Igalo|Igala]] i Tunisa.
* 28. 2. - Tuča u Beogradu između antifašističkih studenata i [[ZBOR]]-ovih &quot;letećih odreda&quot; ispred bioskopa Triglav u Sarajevskoj.

=== Mart/Ožujak ===
* [[4. 3.]] - U jugoslovenskim vodama zaustavljen francuski brod ''La Corse'' koji je trebao prevesti 400 dobrovoljaca u Španiju, među uhapšenima je [[Adolf Muk]], član CK [[KPJ]].
* 4. 3. - [[9. dodjela Oscara]]: najbolji film je ''[[The Great Ziegfeld]]'', ukupno tri nagrade, ''[[Anthony Adverse]]'' četiri, ''[[The Story of Louis Pasteur]]'' tri.
* [[8. 3.]] - [[Bitka kod Gvadalahare]] počinje [[Corpo Truppe Volontarie|italijanskom]] ofanzivom. 
* [[10. 3.]] - Objavljena [[enciklika]] pape [[Pio XI.|Pija XI]] ''[[Mit brennender Sorge]]'' (&quot;S gorljivom brigom&quot;), u kojoj se kritikuje nacistički režim.
* [[15. 3.]] - U Beogradu štampan prvi broj lista &quot;Student&quot;, osnivač i prvi urednik [[Ivo Lola Ribar]].
* mart - [[Ernest Hemingway]] prvi put u Španiji. 
* mart - Centralna omladinska komisija pri CK [[KPJ]] ([[Ivo Lola Ribar]], [[Leo Mates]], [[Lidija Šentjurc]]).
* [[15. 3.]] - [[31. 5.]] - Panpacifička mirovna izložba u Nagoji.
* [[16. 3.]] - Uveče dolazi do krvavih nereda između [[François de La Rocque|de La Rocqueovih]] fašista i komunista u pariskom predgrađu [[Clichy]].
* [[18. 3.]] - Eksplozija gasa u školi u mestu [[New London, Texas]] ubija najmanje 295 đaka i nastavnika (najsmrtonosnija katastrofa u američkim školama).
*   18. 3. - Mussolini dobio &quot;Mač Islama&quot; u Tripoliju. 
* [[19. 3.]] - Papina enciklika ''[[Divini Redemptoris]]'' protiv komunizma.
* 20/[[21. 3.]] - Kurdi dižu pobunu u turskoj provinciji Dersim (danas [[Tunceli (provincija)|Tunceli]]), tokom gušenja dolazi do [[Dersimski masakr|Dersimskog masakra]]. 
* [[21. 3.]] - [[Masakr u Ponceu]]: policija ubila 21 nacionalističkog demonstranta na [[Portoriko|Portoriku]].
* [[23. 3.]] - Španska vlada odnosi pobedu u [[Bitka kod Gvadalahare|Bici kod Gvadalahare]] - podignut moral republikanaca, blamaža za Musolinija.
* [[25. 3.]] - U Beogradu potpisan petogodišnji ugovor o nenapadanju i neutralnosti sa [[Fašistička Italija|Italijom]] (poštovanje granica, povlastice manjinama, likvidacija ustaškog problema, priznanje italijanske vlasti u Etiopiji...). Demonstracije protiv [[Galeaco Ćano|grofa Ćana]].
* [[28. 3.]] - Na lokalnim izborima u [[Sofija|Sofiji]] prvi put glasaju žene.
* [[29. 3.]] - ''West Coast Hotel Co. v. Parrish'': Vrhovni sud SAD sa 5:4 potvrdio ustavnost minimalne plate u državi Washington - ovo se smatra krajem [[Era Lochner|ere Lochner]] (od 1905. odn. 1897.) u kojem su obarane mere ekonomske regulacije u saveznim državama, kao i odlukom koja je odvratila Ruzveltov plan reforme suda (''The switch in time that saved nine''). 
* 29. 3. - U lavini na Storžiču kod [[Tržič]]a stradalo devet smučara.&lt;ref&gt;[http://www.grs-trzic.si/galerije.php?pid=7 Storžiški plaz, 1937]. grs-trzic.si&lt;/ref&gt;
* [[31. 3.]] - Donete uredbe o osnivanju Muzičke akademije i Umetničke akademije u Beogradu, rade od sledeće jeseni (osvećena 21. novembra, → [[Univerzitet umetnosti u Beogradu]]).
*   31. 3. - [[Španski građanski rat]]: počinje [[Rat na severu]], nacionalistička ofanziva protiv severne republikanske eksklave, prva faza je [[Biskajska kampanja]]. Bombardovanjem razoren baskijski grad [[Durango (Baskija)|Durango]], oko 250 mrtvih.

=== April/Travanj ===
* [[1. 4.]] - [[Datoteka:British Raj Red Ensign.svg|25px]] Stupa na snagu britanski Zakon o vladi Indije: 
** kvalifikovana autonomija za provincije, direktni izbori, više indijskih predstavnika.
** [[Datoteka:Flag of Aden (1937–1963).svg|25px]] [[Kolonija Aden|Aden]] i [[Datoteka:Flag of British Burma (1937).svg|25px]] [[Britanska Burma|Burma]] postaju zasebne [[krunska kolonija|kolonije]].
*   1. 4. - [[Legija Kondor]] bombardovala [[Jaén]] u Andaluziji, 159 mrtvih. 
* 1. 4. - Počelo &quot;intenzivno podizanje&quot; [[Unska pruga|Unske pruge]] - rokovi se rastežu do jeseni 1941, procenjeni troškovi nadnica 400 miliona dinar&lt;ref&gt;[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/10/26#page/7/mode/1up Vreme, 26. okt. 1938, str. 8]. digitalna.nb.rs&lt;/ref&gt; a (u prometu od 1948).
* [[4. 4.]] - [[Charles Lindbergh]] i supruga sleteli u Zagreb, na proputovanju iz Afrike.
* [[5. 4.]] - Čehoslovački predsednik [[Edvard Beneš]] u poseti Jugoslaviji, pozdravljen vojnim defileom.
* [[12. 4.]] - [[Frank Whittle]] testira [[mlazni motor]] na zemlji.
* 12. 4. - Vaseljenska patrijaršija priznala autokefalnost [[Albanska pravoslavna crkva|Albanske pravoslavne crkve]], proglašene 1922; novi episkop je [[Hristofor Kisi]].
* [[14. 4.]] - Sukob ljevičarskih i frankovačkih studenata u Zagrebu, ubijen [[Krsto Ljubičić]].
* 14. 4. - Olujna [[košava]] od 28&amp;nbsp;m/s u Beogradu, šteta pored Dunava i kod Jaćimovića ciglane na Zvezdari.
[[Datoteka:Mural del Gernika.jpg|mini|280px|&quot;[[Guernica (Picasso)|Guernica]]&quot;]]
* [[17. 4.]] - Prva pojava [[Patak Dača|Patka Dače]], u crtanom filmu ''Porky's Duck Hunt''.
*   17. 4. - Završen Staljinov kanal Moskva-Volga, od 1947. [[Moskovski kanal]]. 
* 17-[[18. 4.]] - U [[Čebine|Čebinama]] održan osnivački kongres [[SK Slovenije|KP Slovenije]], integralnog dela [[KPJ]], sekretar CK [[Franc Leskošek]].
* [[19. 4.]] - Franko ujedinio karliste i falangiste: Tradicionalistička španska falanga i Komiteti nacionalne sindikalističke ofanzive (FET y de las JONS) biće jedina partija tokom diktature u Španiji (→ ''[[Movimiento Nacional]]''). 
* [[20. 4.]] - Prikazan film ''[[A Star Is Born]]''.
* 20. 4. - Požar u štali Poljoprivrednog fakulteta na Maksimiru: stradalo je troje skitnica koji su tu spavali.
* [[23. 4.]] - Raspušten Savet odbrane Madrida (rastuće tenzije između komunista i anarhista). 
*   23. 4. - Mađarski fašista [[Ferenc Szálasi]] osuđen na tri meseca zatvora zbog huškanja protiv države i Jevreja. 
* [[25. 4.]] - U Sovjetskom Savezu objavljeno da su ispunjeni planovi druge [[Petoletka (SSSR)|Petoletke]]. 
* [[26. 4.]] - [[Španski građanski rat]] &amp;mdash; Rat na severu: [[Bombardiranje Guernice]] od strane [[Legija Kondor|Legije Kondor]], nacionalisti zauzimaju grad dva dana kasnije i tvrde da su ga razrušili komunisti.
* ca. 27. 4. - Poplave oko Save i Velike Morave.
* [[28. 4.]] - U Rimu otvoren filmski studio ''[[Cinecittà]]''.

=== Maj/Svibanj ===
[[Datoteka:Hindenburg over New York 1937.jpg|mini|180px|&quot;[[LZ 129 Hindenburg|Hindenburg]]&quot; iznad Njujorka]]
* [[1. 5.]] - Krenula informativna emisija Radio Beograda &quot;Aktuelni čas&quot;.
* [[2. 5.]] - Tajni sastanak [[Herman Gering|Hermana Geringa]] sa namesnikom [[Pavle Karađorđević|Pavlom]] i premijerom [[Milan Stojadinović|Stojadinovićem]] na [[Bled]]u - neuspeli pokušaj privlačenja Jugoslavije Nemačkoj (Tanjug).
* [[3. 5.|3]] - [[8. 5.]] - [[Majski dani (1937)|Majski dani]]: sukob među republikancima u Barseloni i Kataloniji, vlada i KP Španije protiv anarhista i [[POUM]]-a (bivši trockisti i komunistička Desna opozicija).
* [[6. 5.]] - Katastrofa &quot;[[LZ 129 Hindenburg|Hindenburga]]&quot;: nemački dirižabl izgoreo u Nju Džersiju, poginulo 36 ljudi.
* [[9. 5.]] - [[Senjske žrtve]]: žandarmi pucali na kamion sa pristalicama HSS, navodno uzvraćajući paljbu, poginulo šest gospićkih omladinaca&lt;ref&gt;Manojlović, Koraljka (1991). [http://hrcak.srce.hr/file/110324 DOGAĐAJI U SENJU 9. SVIBNJA 1937. Prilog proučavanju političkog terora u Hrvatskoj]. hrcak.srce.hr&lt;/ref&gt;. 
[[Datoteka:GoldenGateBridge-001.jpg|mini|220px|[[Most Golden Gate]]]]
* [[12. 5.]] - Krunidba britanskog kralja [[Džordž VI|Džordža VI]], prva snimljena na filmu i prenošena preko radija (prisustvuju i knez namesnik Pavle i kneginja Olga); procesiju je prenosila televizija BBC.
* [[13. 5.]] - [[Ivana Brlić-Mažuranić]] je prva žena akademik u Jugoslaviji, dopisna članica [[JAZU]].
* [[14. 5.]] - Železnička nesreća na pruzi uskog koloseka Zaječar - Paraćin kod [[Manastir Svete Petke u Izvoru|Manastira Svete Petke]] - pet mrtvih.
* [[15. 5.]] - Bivši albanski ministar unutrašnjih dela [[Et'hem Toto]] diže pobunu u Delvini na jugu Albanije - poražen je i ubijen pre kraja meseca&lt;ref name=&quot;Pearson2004&quot;&gt;{{cite book|author=Owen Pearson|title=Albania in the Twentieth Century, A History: Volume I: Albania and King Zog, 1908-39|url=https://books.google.com/books?id=3_Sh3y9IMZAC&amp;pg=PA388|year=2004|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-84511-013-0|pages=386–}}&lt;/ref&gt;.
* [[17. 5.]] - Španski republikanski premijer [[Francisco Largo Caballero]] dao ostavku, nasleđuje ga [[Juan Negrín]], takođe socijalista, u boljim odnosima sa komunistima. 
* 17. 5. - Seljanka iz Žumberka izvela nad sobom carski rez (tj. kasni abortus) - umrla 10. juna od &quot;slabosti srca&quot;&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/06/10?pageIndex=00009 &quot;Vreme&quot;, 10. jun 1937], kao i 8. i 11. jun&lt;/ref&gt;
[[Datoteka:Neville-Chamberlain (cropped).jpg|mini|150px|[[Neville Chamberlain]]]]
* [[21. 5.]] - Masakrirana cela zajednica etiopskog manastira [[Debre Libanos]] - 297 monaha i 23 mirjana (još jedna odmazda za atentat na vicekralja Gracijanija u februaru).
*   21. 5. - Sovjeti postavili istraživačku stanicu [[Severni pol-1]]. 
* [[24. 5.]] - Oluja sa gradom izazvala veliku materijalnu štetu sinoć u Beogradu.
* [[25. 5.]] - [[25. 11.]] - [[Univerzalna izložba (1937)|Univerzalna izložba]] u Parizu, tj. Međunarodna izložba umetnosti i tehnike u modernom životu. U španskom paviljonu izložena ''[[Guernica (Picasso)|Guernica]]'', Jugoslavija je imala svoj paviljon a najupadljiviji su bili nemački i sovjetski, postavljeni jedan naspram drugog.
* [[26. 5.]] - [[Kraljevina Egipat|Egipat]] je poslednja zemlja koja se priključila [[Društvo naroda|Društvu naroda]]. 
* 26. 5. - ''Battle of the Overpass'' (&quot;Bitka na pasareli&quot;): Fordovi zaštitari napali sindikalce u kompleksu River Rouge - udarac za reputaciju [[Henry Ford|Henryja Forda]] i njegove tvrtke.
* [[27. 5.]] - [[Most Golden Gate]] otvoren za pešački saobraćaj, sutradan i za kolski.
*   27. 5. - Italijansko Ministarstvo za štampu i propagandu postaje [[Ministarstvo popularne kulture]]. Između osalog, zabranjuju strane fraze pa i imena: Maksim Gorki postaje Massimo Amaro, Louis Armstrong je Luigi Fortebraccio a Benny Goodman Beniamino Buonuomo&lt;ref name=&quot;Drndic2014&quot;&gt;{{cite book|author=Dasa Drndic|title=Trieste: A Novel|url=http://books.google.com/books?id=2peHAgAAQBAJ&amp;pg=PA47|year=2014|publisher=Houghton Mifflin Harcourt|isbn=978-0-547-72514-7|pages=47–}}&lt;/ref&gt;. 
* [[28. 5.]] - Nakon povlačenja [[Stanley Baldwin|Stanleya Baldwina]], novi britanski premijer je [[Neville Chamberlain]] (do [[1940]]), takođe konzervativac.
* 28. 5. - Osnovana [[Volkswagen Group]] (''Gesellschaft zur Vorbereitung des Deutschen Volkswagens mbH'') za proizvodnju &quot;[[Volkswagen Buba|buba]]&quot;; početkom jula za smeštaj radnika osnovan [[Wolfsburg]] (''Stadt des KdF-Wagens bei Fallersleben'').
* [[29. 5.]] - Republikanski avioni sa sovjetskim pilotima greškom gađali kod Ibice nemačku krstaricu ''Deutschland'', deo patrole Komiteta neintervencije, na šta nemački ratni brodovi odgovaraju dva dana kasnije bombardovanjem Almerije. 
* [[30. 5.]] - ''Memorial Day massacre'': čikaška policija ubila desetoricu nenaoružanih demonstranata-štrajkača iz industrije čelika.
* [[31. 5.]] - [[6. 6.]] - [[Segovijska ofanziva]]: neuspešni republikanski pokušaj prema [[Segovia|Segoviji]] i diverzija za severni front.

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[3. 6.]] - [[Edward VIII od Ujedinjenog Kraljevstva|Edward]], vojvoda od Windsora, i [[Wallis Simpson]] se venčali u Francuskoj.
* 3. 6. - Španski nacionalistički general [[Emilio Mola]] poginuo u avionskom udesu.
* [[4. 6.]] - [[Sylvan Goldman]] uveo [[kolica za kupovinu]] u svoj supermarket u [[Oklahoma City, Oklahoma|Oklahoma City]]-ju. 
[[Datoteka:Tukhachevsky-mikhail-2.jpg|mini|120px|† [[Mihail Tuhačevski]]]]
* [[7.6.|8]] - [[9. 6.]] - [[Konstantin von Neurath]], nemački ministar inostranih poslova, u poseti Beogradu - demonstracije prokomunističkih radnika i studenata, sukobi sa policijom (takođe obišao Mađarsku i Bugarsku).
* [[8. 6.]] - Premijera [[Carl Orff|Orfove]] kantate &quot;[[Carmina Burana (kantata)|Carmine Burane]]&quot; u Frankfurtu.
* 8. 6. - Prikazan [[Jean Renoir|Renoirov]] film &quot;[[Velika iluzija]]&quot;. 
* 5 - 8. 6. - Poseta [[Petar Živković|Petra Živkovića]], lidera [[Jugoslovenska nacionalna stranka|JNS]], nekim gradovima Slovenije (Ljubljana, [[Maribor]], [[Celje]]) izaziva proteste. Sukob pristalica JNS i [[Jugoslovenska radikalna zajednica|JRZ]] kod Maribora, jedan poginuo.
* [[9. 6.]] - Italijanski antifašistički aktivisti, braća [[Carlo Rosselli|Carlo]] i [[Nello Rosselli]] ubijeni u Francuskoj od strane pripadnika ''[[La Cagoule]]''.
* [[11. 6.]] - &quot;Slučaj trockističke antisovjetske vojne organizacije&quot; odn. Slučaj Tuhačevskog: maršal [[Mihail Tuhačevski]] i sedmorica generala osuđeni na smrt u Moskvi i streljani iste noći.
*   11. 6. - Prikazan film ''[[A Day at the Races]]'' [[Braća Marx|braće Marx]]. 
* [[12. 6.|12]] - [[19. 6.]] - [[Bitka za Bilbao]]: nacionalisti osvajaju ovaj [[Bilbao|grad]] i ostatak Baskije; istovremeno, republikanci neuspešno pokušavaju osvojiti [[Huesca|Huescu]] u Aragonu, poginuo general [[Máté Zalka]]. 
* [[14. 6.]] - Potpaljena renovirana visoka peć u [[Vareš]]u, predviđeno 160 tona sirovog željeza dnevno.&lt;ref&gt;&quot;Vreme&quot;, 16. jun 1937&lt;/ref&gt;
* {{circa}} 14. 6. - Nemačka ekspedicija uz [[Nanga Parbat]] stradala od lavine, poginulo sedam Nemaca i devet Šerpi.
[[Datoteka:Monument to Liberators - Nish.jpg|mini|150px|[[Spomenik oslobodiocima Niša]]]]
* jun - [[Pablo Picasso]] završio &quot;[[Guernica (Picasso)|Gerniku]]&quot;.
* [[16. 6.]] - Španska republikanska vlada zabranila [[Radnička partija marksističkog ujedinjenja|POUM]], [[Andrés Nin]] i ostali lideri uhapšeni, Nin ubrzo ubijen u tajnosti. Bio je ugrožen i Eric Blair ([[George Orwell]]) ali je uspeo da pobegne u Francusku. 
* [[19. 6.]] - &quot;Masakr na ženski dan&quot;: sukob policije i štrajkača čeličane u [[Youngstown, Ohio]], 16 mrtvih. 
* 18 - [[20. 6.]] - [[Valerij Čkalov]] sa Bjeljakovom i Bajdukovom leteo 63 sata preko Arktika od Moskve do [[Vancouver, Washington]], (primljeni u Beloj kući 28. 6.).
* [[21. 6.]] - Ostavka francuske vlade [[Léon Blum|Léona Bluma]].
* [[28. 6.]] - Otkriven [[Spomenik oslobodiocima Niša]]. 
* [[30. 6.]] - U Londonu uveden prvi telefonski broj za hitne pozive: 999.

=== Jul/Juli/Srpanj ===
[[Datoteka:Column of tanks of 2nd Independent Light Armored Car Company, 1937.jpg|mini|270px|[[Drugi kinesko-japanski rat]]]]
* jun - jul - Masovno hapšenje komunista u Srbiji, počevši od Kragujevca, nakon provale. Među uhapšenima su [[Spasenija Babović]] i [[Krsto Popivoda]], &quot;Heroji ćutanja&quot; nakon izdržane torture.
* [[1. 7.]] - U Nemačkoj uhapšen luteranski pastor i antinacista [[Martin Niemöller]] (u logorima do 1945). 
* jul, početkom - Završeno snimanje filma &quot;Princeza korala&quot;, jugoslovensko-nemačke koprodukcije koja se naziva prvim jugoslovenskim ton-filmom.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/07/10?pageIndex=00007 &quot;Vreme&quot;, 10. jul 1937]&lt;/ref&gt;
* [[2. 7.]] - [[Amelia Earhart]] i njen navigator [[Fred Noonan]] nestali na Pacifiku.
* [[4. 7.]] - Pokušaj atentata na [[António de Oliveira Salazar|Salazara]] podmetnutom bombom - nije povređen.
* [[6. 7.|6]] - [[25. 7.]] - [[Bitka kod Brunete]]: republikanci napadaju zapadno od Madrida, početni uspeh se pretvara u poraz. Učestvuje i [[Bataljon Đuro Đaković]]; član Politbiroa CK KPJ [[Blagoje Parović]] poginuo prvog dana.
* [[7. 7.]] - [[Incident na mostu Marka Pola]]: sukobom japanskih i kineskih snaga na [[Most Marka Pola|Mostu Marka Pola]] otpočeo '''[[Drugi kinesko-japanski rat]]''' (1937-45), najveći rat u Aziji tokom 20. veka. Po kineskom shvaćanju ovo je početak [[drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]]. Prva je [[Bitka za Peiping-Tjencin]].
* 7. 7. - Britanska [[Peelova komisija]] preporučuje podelu [[Britanski mandat nad Palestinom|mandatne Palestine]] na arapsku i jevrejsku državu (→ [[:File:Peel map pd.png|karta]]) - odbacuju i jedni i drugi.
* 7. 7. - Probni pogon Tvornice aluminija u [[Lozovac|Lozovcu]] kraj Šibenika, a svečano otvorenje 1. kolovoza - prva tvornica aluminija u ovom dijelu Europe.
* [[8. 7.]] - [[Saadabadski pakt]]: u Teheranu potpisan pakt o nenapadanju između Turske, Iraka, Irana i Afganistana (traje do 1948). 
* 8. 7. - Oko 150 članova [[Hrvatska bratska zajednica|Hrvatske bratske zajednice]] iz Amerike stiglo u posjetu Zagrebu.
* [[9. 7.]] - Požar u Foxovom depou u [[Little Ferry, New Jersey]] usled spontanog sagorevanja [[nitratni film|nitratnog]] filma: izgubljena većina ''[[Fox Film|Fox]]''-ovih nemih filmova starijih od 1932. i mnogi materijali ''[[Educational Pictures]]''-a. 
* [[10. 7.]] - [[Nikola Tesla]] odlikovan jugoslovenskim i [[čehoslovačka|čehoslovačkim]] ordenjem, [[Orden belog orla|Belog orla]] odn. [[Orden belog lava|Belog lava]]&lt;ref&gt;[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,882764,00.html Milestones, Jul. 19, 1937] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120125031211/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,882764,00.html |date=2012-01-25 }}, ''Time'', 19. jul 1937.&lt;/ref&gt;.
* [[12. 7.]] - Otvoren španski paviljon na pariskoj izložbi i u njemu prvi put izložena Picassova ''[[Guernica (Picasso)|Guernica]]''.
* [[14. 7.]] - Sovjetski pilot [[Mihail M. Gromov]] sa još dvojicom postigao daljinski rekord avionom [[Tupoljev ANT-25]], od Moskve do [[San Jacinto, California]] preko Severnog pola, 10.148&amp;nbsp;km ([[Valerij Čkalov]] je prošlog meseca leteo do Oregona).
* [[15. 7.]] - Otvoren [[Koncentracioni logor Buchenwald]] blizu [[Weimar]]a. 
* jul - U Nemačkoj osnovan državni industrijski konglomerat ''[[Reichswerke Hermann Göring]]'' (rudarstvo, čelik, municija). 
* [[19. 7.]] - Vrhunac [[Konkordatska kriza|Konkordatske krize]]: &quot;Krvava litija&quot; - nakon molepstvija u beogradskoj Sabornoj crkvi za zdravlje patrijarha Varnave, vernici krenuli u povorku do Savinačke crkve, iako je Uprava grada zabranila povorke i skupove. Izbija sukob žandarmerije i vernika, koji se protive ratifikaciji [[Konkordat]]a.
* ca. 19. 7. - Nepogode s poplavama izazivaju veliku štetu na Kosovu, jugozapadu Srbije i Bosni.
* [[19. 7.]] - [[30. 11.]] - [[Izložba degenerisane umetnosti]] u Minhenu.
* [[20. 7.]] - Potres izaziva materijalnu štetu na [[Hvar]]u.
* [[22. 7.]] - Američki Senat odbio Ruzveltov predlog da se proširi Vrhovni sud.
[[Datoteka:Патриарх Варнава.jpg|mini|130px|† [[Patrijarh Varnava]]]]
* [[23. 7.]] - Narodna skupština (donji dom Narodnog predstavništva KJ) uveče usvojila Konkordat sa 167 prema 129 glasova, ali [[Milan Stojadinović|Stojadinović]] odlučuje da ga još ne šalje pred Senat. U ponoć umro [[patrijarh Varnava]], posle osmonedeljnog bolovanja.
* [[25. 7.]] - [[Bitka kod Brunete]] - strateška pobeda Nacionalista nad španskom vladom.
* [[26. 7.]] - [[Guanganmenski incident]]: napad na japansku vojsku u Pekingu. 
* [[29. 7.]] - Sahrana patrijarha Varnave na Vračaru - Crkva nije htela državnu sahranu (ministri i poslanici pristalice Konkordata će biti isključeni iz Crkve).
* 29. 7. - Japanci ulaze u Peiping/[[Peking]]. [[Pobuna u Tongzhou]]: pripadnici Armije Istočnog Hopeia napali japanske vojnike i civile.
* [[30. 7.]] - Japanci zauzeli [[Tianjin]], dan nakon bombardovanja u kome je uništen [[Univerzitet Nankai]]. Otvorili su put za osvajanje [[Velika kineska nizina|Velike kineske nizine]], Kinezi se povlače sve [[Bitka za Taierzhuang|do Taierzhuanga]] sledećeg marta. 
* 30. 7. - Najintenzivniji period [[Velika čistka|Velike čistke]] u SSSR: [[NKVD-ovo naređenje № 00447]], &quot;O represiranju bivših kulaka, kriminalaca i drugih antisovjetskih elemenata&quot;, za šta su stvorene [[NKVD-ove trojke]], vansudsko sredstvo za brzo pogubljenje i zatočenje  (ukinute 1938).
* krajem jula - [[Milan Gorkić]] pozvan u Moskvu, odakle se neće vratiti (→ [[KPJ tokom Velike čistke]]).

=== Avgust/August/Kolovoz ===
{{Dvostruka slika|right|Paris-expo-1937-pavillon de l'Allemagne-02.jpg|125|Paris-expo-1937-pavillon de l'URSS-13 (colorized).jpg|125|Nemački i sovjetski paviljon u Parizu}}
* 1-[[2. 8.]] - U [[Anindol]]u kod Samobora održan osnivački kongres [[SK Hrvatske|KP Hrvatske]], integralnog dela [[KPJ]]; sekretar CK [[Đuro Špoljarić]] - za sporazum naroda Jugoslavije.
* [[2. 8.]] - Pojačan [[Radio Beograd]]: osvećen predajnik u Makišu od 20 kilovata, prva emisija iz dvorane u Poenkareovoj 21 (Studio 10, Makedonska 21, do 2014). Novi predajnik omogućuje jačine polja 4-6 puta jače nego ranije.&lt;ref&gt;Vreme, 26. nov. 1937, str. 4&lt;/ref&gt;
* [[2. 8.]] - U SAD potpisan zakon o porezu na prodaju [[marihuana|marihuane]], korak prema kriminalizaciji.
* [[5. 8.]] - Proba aerodinamične lokomotive između Beograda i Zagreba - 5 sati i 37 minuta.&lt;ref&gt;&quot;Vreme&quot;, 6. avg. 1937, [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/08/06?pageIndex=00011 str. 11] i [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/08/06?pageIndex=00016 16]&lt;/ref&gt;
* [[6. 8.]] - Falangistička artiljerija bombarduje [[Madrid]].
* 6. 8. - [[Aero-put]] otvorio direktnu liniju Beograd-Dubrovnik, zvanu &quot;Jadranska strela&quot;.
* 7. 8. - U Sarajevu osnovano preduzeće ''Montania'', za podizanje &quot;fabrike&quot; [[antimon]]a u Loznici (Zajači).&lt;ref&gt;&quot;Vreme&quot;, 8. avg. 1937&lt;/ref&gt;
* [[8. 8.]] - Japanci zauzeli [[Peking]] (tada se zvao Peiping).
* [[9. 8.]] - [[Poljska operacija NKVD (1937-38)|Poljska operacija NKVD]]: sovjetski politbiro odobrio naredbu № 00485 za &quot;likvidaciju poljskih sabotera i špijuna&quot;, do novembra 1938. 111.091 ljudi osuđeno na smrt. Operacija je ubrzo proširena i na druge nepouzdane narodnosti: Fince, Estonce, Letonce, Nemce, Grke, Irance i Kineze.
* [[11. 8.]] - Ubijen moćni irački general [[Bakr Sidqi]]. 
* [[13. 8.]] - Počinje [[Bitka za Šangaj]], niz teških okršaja koji će trajati do novembra.
* [[14. 8.]] - [[17. 9.]] - [[Santanderska bitka]], odlučujuća pobeda nacionalista na severu Španije, grad [[Santander (Španjolska)|Santander]] zauzimaju 26-og. 
* [[16. 8.|16]] - [[25. 8.]] - Seljački štrajk u [[Druga poljska republika|Poljskoj]] protiv režima [[Sanacija (Poljska)|Sanacije]].  
* [[17. 8.]] - Prema zvaničnoj verziji, [[Josip Broz]] stiže u Pariz, na poziv [[Rodoljub Čolaković|Čolakovića]] i [[Sreten Žujović|Žujovića]], i preuzima dužnost sekretara KPJ (Milan Gorkić je uhapšen u Moskvi, kao i [[Ivan Gržetić]], predstavnik KPJ u Kominterni).
* [[18. 8.]] - [[Hugo Black]] postaje sudija Vrhovnog suda SAD (kontroverzan zbog ranijeg članstva u [[Ku Klux Klan]]u, ali biće liberalan). 
* [[21. 8.]] - U Nankingu potpisan [[Sovjetsko-kineski pakt o nenapadanju]] (Sovjeti šalju nešto pomoći); ironično da je SSSR umešan u [[Islamska pobuna u Xinjiangu (1937)|islamsku pobunu u Xinjiangu]] protiv kineske vlasti.
* [[24. 8.]] - [[7. 9.]] - [[Saragoska ofanziva]] je strateški republikanski neuspeh. 
* [[28. 8.]] - [[H. S. Wong]] snimio fotografiju &quot;[[Krvava subota (fotografija)|Krvava subota]]&quot; - uplakana ranjena beba u ruševinama šangajske železničke stanice. 
*   28. 8. - Vatikan priznao Frankov režim.
* [[31. 8.]] - U oružanom okršaju sa žandarmima na [[Gradačka Poljana|Gradačkoj Poljani]] kod Nikšića poginuo &quot;poslednji hajduk&quot; u Crnoj Gori, Gojko Sandić.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/09/01?pageIndex=00005 &quot;Vreme&quot;, 1. sept. 1937]&lt;/ref&gt;

=== Septembar/Rujan ===
[[Datoteka:Staro sajmište 3.jpg|mini|260px|Beogradski sajam (Staro sajmište)]]
* [[1. 9.]] - Uvodi se radničko osiguranje u bolesti, iznemoglosti i smrti, predviđeno još zakonom iz 1922.&lt;ref&gt;Vreme, 24. avg. 1937&lt;/ref&gt;
* [[1. 9.]] - [[9. 11.]] - [[Bitka za Taiyuan]], glavni grad severne kineske provincije [[Shanxi]]. 
* [[1. 9.]] - [[21. 10.]] - [[Asturijaska ofanziva]], nacionalisti zauzimaju preostalu republikansku teritoriju na severu. 
* [[2. 9.]] - Veliki hongkonški tajfun ubija 11.000 ljudi.
*   2. 9. - Prikazan film ''[[The Prisoner of Zenda (film, 1937)|The Prisoner of Zenda]]''. 
* [[9. 9.]] - Hitler položio kamen temeljac za ''[[Deutsches Stadion]]'' u [[Nirnberg]]u koji bi trebao primati 400.000 gledalaca, ali nije završen. 
* [[10. 9.|10]] - [[14. 9.]] - [[Nyonska konferencija]]: postignut načelan sporazum o suzbijanju &quot;gusarenja&quot; u Sredozemnom moru (u stvari italijanske i nemačke podmornice koje ometaju plovidbu prema Španiji).
* [[11. 9.]] - Otvoren prvi Beogradski sajam (danas Staro sajmište).
* [[13. 9.]] - [[11. 11.]] - [[Bitka za Xinkou]], japanska pobeda na severu Kine. 
* [[21. 9.]] - Prvo izdanje [[J. R. R. Tolkien|Tolkienovog]] romana ''[[The Hobbit]]''.
* [[22. 9.]] - [[NKVD]]-ovi agenti kidnapovali u Parizu gen. [[Jevgenij Miler|Jevgenija Milera]], lidera [[Ruski opšte-vojni savez|Ruskog opšte-vojnog saveza]] - pogubljen u Moskvi 1939.
* 21 - 25. 9. - Održani veliki manevri jugoslovenske vojske na Kupi.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/10/16?pageIndex=00009 Vreme, 16. okt. 1937], str. 9. digitalna.nb.rs&lt;/ref&gt;
* [[25. 9.]] - [[Bitka kod Pingxingguana]] - uspeh kineskih komunista u manjem okršaju sa Japancima, podsticaj njihovom moralu i ugledu.
* [[26. 9.]] - [[Arapska pobuna u Palestini (1936–1939)|Arapska pobuna u Palestini]]: ubijen [[Lewis Yelland Andrews]], britanski okružni komesar u Galileji.
* [[28. 9.]] - Hitler i Mussolini se obraćaju milionskoj masi u Berlinu. 
*   28. 9. - Predsednik Ruzvelt posvetio [[Bonnevilleska brana|Bonnevillesku branu]] između država Oregon i Washington.

=== Oktobar/Listopad ===
[[Datoteka:Espagne guerre octo.png|mini|180px|[[Španski građanski rat]], oktobar 1937.]]
* [[2. 10.|2]] - [[8. 10.]] - &quot;[[Peršunski masakr]]&quot; - [[Dominikanska Republika|dominikanski]] diktator [[Rafael Trujillo]] organizovao ubistvo do 20.000 [[Haićani|Haićana]] u zemlji.
* [[3. 10.]] - U [[Zenica|Zenici]] otvorena nova valjaonica, &quot;gruba pruga&quot;, za proizvodnju prvih jugoslavenskih šina normalnog kolosijeka (prva isporuka 8. februara sljedeće godine).
* 3. 10. - U [[Pokrovnik]]u kod Šibenika položen kamen temeljac za vodovod Dalmatinske Zagore.
* [[4. 10.]] - Rekonstrukcija Stojadinovićeve vlade, šest ministara koji su dali ostavke zamenjeno novim.
* [[5. 10.]] - &quot;Karantinski govor&quot; u Čikagu: američki predsjednik [[Franklin D. Roosevelt]] objavio je kako će [[SAD]] napustiti izolacionističku politiku kako bi se suprotstavile ekspanziji &quot;agresivnih&quot; država, koje treba staviti u &quot;karantin&quot;.
* [[8. 10.]] - U [[Farkašić]]u kod Zagreba, srpske i hrvatske opozicione partije (Udružena Opozicija i [[Seljačko-demokratska koalicija]]) formirale Blok narodnog sporazuma protiv vlade Milana Stojadinovića i za novi ustav.
[[Datoteka:Fallingwater miniature model at MRRV, Carnegie Science Center.JPG|mini|left|220px|Maketa kuće ''[[Fallingwater]]'']]
* [[12. 10.]] - U Parizu produžen jugoslovensko-francuski ugovor o prijateljstvu i arbitraži iz 1927.
* 12. 10. - Osoba neodređenog pola pretvorena operacijom u muškarca u Beogradu.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/10/13?pageIndex=00005 &quot;Politika&quot;, 13. okt. 1937]&lt;/ref&gt;
*   12. 10. - Japanska vlada osnovala [[Nacionalni pokret duhovne mobilizacije]]. 
* 13/[[14. 10.]] - Jerusalimski muftija [[Muhamed Amin al-Huseini|al-Huseini]] pobegao u Liban. 
* [[15. 10.]] - Prvo izdanje [[Ernest Hemingway|Hemingwayevog]] romana &quot;[[Imati i nemati]]&quot;.
* [[16. 10.]] - Udruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije uručilo Zlatni prsten bardu [[Dobrica Milutinović|Dobrici Milutinoviću]] (od [[1980]]. &quot;[[Dobričin prsten]]&quot; se dodeljuje glumcima kao najveća nagrada za životno delo).
* oktobar - U Pensilvaniji izgrađena kuća ''[[Fallingwater]]'' po projektu [[Frank Lloyd Wright]]a. 
* oktobar - Berba kukuruza u KJ rekordnih 5,33 miliona tona.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/10/13?pageIndex=00006 &quot;Politika&quot;, 13. okt. 1937]&lt;/ref&gt;
* [[18. 10.]] - Recesija 1937-38 u SAD: njujorška berza je na najnižem nivou od 1935. 
[[Datoteka:Зебрњак.jpg|mini|150px|Spomenik na [[Zebrnjak]]u]]
* [[21. 10.]] - Padom [[Gijón]]-a je okončana Asturijaska ofanziva, Frankisti su zavladali celom Asturijom i severnom obalom Španije.
* [[25. 10.]] - [[Bernd Rosemeyer]] vozio 406,32&amp;nbsp;km/h na autoputu Frankfurt–Darmstadt.
* [[26. 10.]] - [[1. 11.]] - [[Odbrana skladišta Sihang]] tokom Bitke za Šangaj: kineski branitelji se moraju povući ali ih slave kao heroje. 
* [[28. 10.]] - Pošto je robnoj kući Ta-Ta dozvoljen rad, beogradske trgovačke radnje zatvorene u znak protesta protiv Ta-te, [[Obuća Bata|Bate]] i stranog kapitala.
* [[31. 10.]] - Velika proslava 25. godišnjice oslobođenja &quot;Južne Srbije&quot; u Skoplju, otkriveni spomenici kralju Petru I i kralju Aleksandru, osvećen novi vodovod. Prethodnog dana osvećena spomen-kosturnica na [[Zebrnjak]]u kod Kumanova. 
*   31. 10. - Španska republikanska vlada odlazi iz Valensije u Barselonu.

=== Novembar/Studeni ===
[[Datoteka:Spomenik Vuku Karadžiću u Beogradu 07.jpg|mini|180px|Spomenik Vuku Karadžiću]]
* [[3. 11.]] - U [[Zavidovići]]ma opet puštena u rad pilana &quot;Krivaja&quot;, nakon sedam godina pauze.
* [[3. 11.|3]] - [[24. 11.]] - Jalova konferencija [[Ugovor devet sila|Ugovora devet sila]] u Briselu za smirivanje japansko-kineskog konflikta. 
* [[5. 11.]] - [[Hossbachov memorandum]]: na sastanku sa delom vojno-političkog vođstva Hitler izlaže svoje ekspanzionističke težnje (ostvarenje autarkije putem zauzeća u Istočnoj Evropi pre mogućeg rata sa Francuskom i Britanijom).
* [[6. 11.]] - [[Kraljevina Italija|Italija]] se pridružila [[Treći Reich|Nemačkoj]] i [[Japan]]u u [[Antikominterna pakt]]u (→ [[Sile Osovine]]).
* [[7. 11.]] - U Beogradu otkriven spomenik [[Vuk Karadžić|Vuku Karadžiću]], na uglu Grobljanske (Ruzveltove) i Kralja Aleksandra.
* [[8. 11.]] - U Minhenu otvorena izložba ''[[Der ewige Jude (izložba)|Der ewige Jude]]'', tokom 1938-39. i u Beču i Berlinu. 
* [[9. 11.]] - Japanci zauzeli [[Šangaj]].
* [[10. 11.]] - ''[[Vargasova era|Estado Novo]]'' (&quot;Nova država&quot;) u Brazilu: predsednik [[Getúlio Vargas]] objavljuje da uzima vanredna ovlašćenja i odmah donosi novi ustav (diktatura traje do [[1945]]).
* [[15. 11.]] - Francuska policija rastura tajni profašistički pokret ''[[La Cagoule]]'' koji je planirao rušenje vlade.
* novembar - [[Sandžak Aleksandreta]] izdvojen iz francuske Sirije - Turska ima pretenzije, zbog velikog broja Turaka. 
* [[16. 11.]] - [[Chiang Kai-shek]] odlučio da prestonicu premesti iz [[Nanking]]a u [[Wuhan]].
* 16. 11. - Sabenin [[Junkers Ju 52]] pao kod [[Ostend]]a u Belgiji, 12 mrtvih među kojima nasledni veliki vojvoda od Hesena sa rođacima, išao je na bratovljevo venčanje u London. 
* [[21. 11.]] - Osnovana Muzička akademija u Beogradu.
* [[25. 11.]] - Obavezno penziono osiguranje privatnih nameštenika, do tada samo u Sloveniji i Dalmaciji, prošireno na celu zemlju&lt;ref&gt;&quot;Vreme&quot;, 27. nov. 1937&lt;/ref&gt; (od 1. januara).
* [[29. 11.]] - Otkriven [[asteroid]] [[1550 Tito]] (astronom [[Milorad B. Protić]]).

=== Decembar/Prosinac ===
[[Datoteka:Stepinac.jpg|mini|150px|Msgr. [[Alojzije Stepinac]]]]
* [[1. 12.]] - Počinje [[Bitka za Nanking]]. 
* [[5. 12.]] - Predsednik vlade [[Milan Stojadinović]] stigao u posetu Rimu.
*   5. 12. - [[Datoteka:Flag of the Great Way Municipal Government of Shanghai.svg|25px]] Japanci proglasili u Šangaju marionetsku [[Vlada Velikog puta|Vladu Velikog puta]] (raspuštena već sledećeg maja). 
* [[7. 12.]] - Umro zagrebački nadbiskup [[Antun Bauer]], nasljeđuje ga nadbiskup-koadjutor [[Alojzije Stepinac]] (do 1960, kardinal od 1952). 
* [[9. 12.]] - CK KPJ zbog &quot;frakcionaštva&quot; smenio Kaznionički komitet [[Petko Miletić|Petka Miletića]] u Sremskomitrovačkom zatvoru; za poverenika postavljen [[Moša Pijade]].
* 10/11. 12. - Oluja na Jadranu, kod Palagruže potonuo grčki parobrod, nasukala se dva domaća broda.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/12/12?pageIndex=00007 &quot;Politika&quot;, 12. dec. 1937]&lt;/ref&gt;
* [[11. 12.]] - Fašistička Italija napušta [[Društvo naroda]].
* 11. 12. - Francuski ministar inostranih poslova [[Yvon Delbos]] stiže u Beograd (na turneji u Poljskoj, Rumuniji i Jugoslaviji&lt;ref&gt;[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,758736,00.html INTERNATIONAL: Delbos' Return] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120125030359/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,758736,00.html |date=2012-01-25 }}, ''Time'', 27. decembar 1937.&lt;/ref&gt;).
* 11. 12. - Streljan bivši sanktpetersburški mitropolit [[Serafim (Čičagov)|Serafim]].
* [[12. 12.]] - Japanci kod Nankinga potopili američku topovnjaču ''USS Panay''.
*   12. 12. - Jednopartijski izbori u SSSR. 
* [[13. 12.]] - Japanci zauzimaju [[Nanking]], počinje [[Nankinški masakr]] - u šest nedelja ubijeno nekoliko stotina hiljada Kineza i silovano nekoliko desetina hiljada žena.
* 13. 12. - U kolegij kardinala ušao kardinal [[Ermenegildo Pellegrinetti]], papski [[nuncio]] u Jugoslaviji [[1922]]-1937.
* [[14. 12.]] - [[Datoteka:Flag of the Republic of China (1912-1928).svg|25px]] Japanci u Pekingu osnovali [[Privremena vlada Republike Kine (1937–40)|Privremenu vladu Republike Kine]] (do 1940). 
[[Datoteka:Photo 13 (The &quot;Shame&quot; Album).jpg|mini|200px|[[Nankinški masakr]]]]
* [[15. 12.]] - Počinje duga i krvava [[Teruelska bitka]] u Aragonu (do februara), odlučujuća nacionalistička pobeda. 
* [[16. 12.]] - Dionicom Koprivnica-Varaždin, kompletirana je [[Željeznička pruga Varaždin–Dalj]].
* [[decembar]] - U &quot;Politici&quot; cenzurisani neki nastavci stripa &quot;[[Miki Maus]] i njegov dvojnik&quot; zbog percipirane sličnosti sa odnosima na vrhu Jugoslavije. Dopisnik &quot;[[Reuter]]-a&quot; proteran jer je pogrešno izvestio da je strip trajno zabranjen&lt;ref&gt;[http://www.cenzolovka.rs/dokumenti/zasto-je-politika-naljutila-dvor-karadordevica/ Zašto je „Politika” naljutila dvor Karađorđevića]. cenzolovka.rs iz Politike (pristup. 24.2.2016.)&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,758693,00.html The Press: Mouse Affair] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120125030441/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,758693,00.html |date=2012-01-25 }}, ''Time'', 20. decembar 1937.&lt;/ref&gt;.
* [[16. 12.]] - U Majdanpeku upaljena prva visoka peć u Srbiji.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/12/17#page/4/mode/1up Vreme, 16. dec. 1937, str. 5]. digitalna.nb.rs&lt;/ref&gt;
* ca. 19. 12. - Poplave oko Save.
* [[20. 12.]] - Izbori u [[Kraljevina Rumunjska|Rumunjskoj]]: liberali ostaju najveća stranka, ali su izgubili mnogo mesta; [[Željezna garda]] (partija &quot;Sve za zemlju&quot;) na trećem mestu sa 15,8% glasova.
* [[21. 12.]] - Premijera &quot;[[Snjeguljica i sedam patuljaka (1937)|Snjeguljice i sedam patuljaka]]&quot; u Los Anđelesu - prvi dugometražni zvučni animirani film.
* [[23. 12.]] - U Nantu porinut razarač &quot;Beograd&quot;, prvi iz [[Razarači klase Beograd|istoimene klase]] (završen 1939).
* [[28. 12.]] - Nakon ostavke liberala [[Gheorghe Tătărescu|Tătărescua]], za novog rumunskog premijera postavljen antisemit [[Octavian Goga]] (do februara), mada je njegova partija bila četvrta na izborima. Uvedeni su antisemitski zakoni, ovo se smatra prvim periodom fašizma u [[Kraljevina Rumunija|Rumuniji]].
* 28/29. 12. - Srđ, brod Dubrovačke parobrodske plovidbe, sudario se na Šeldi blizu Antverpena sa drugim brodom i potonuo.
* [[29. 12.]] - {{flagicon|Irska}} Stupa na snagu novi irski ustav: neformalna republika [[Irska]] (''Ireland'' ili ''Éire'') umesto [[Irska Slobodna Država|Irske Slobodne Države]]; dosadašnji predsednik izvršnog veća [[Éamon de Valera]] postaje prvi premijer (''Taoiseach'', /tiš'h/).

=== Kroz godinu ===
* U selima Savske i Dunavske banovine svako treće dete ne doživi pet godina (&quot;Svakih pet minuta u Jugoslaviji umre jedno dete&quot;&lt;ref&gt;[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/12/11#page/6/mode/1up Vreme, 11. dec. 1937, str. 7]. digitalna.nb.rs&lt;/ref&gt;); od 8.000 lekara u KJ, samo 600 leči po selima; pet odsto zemljoradnika drži 50% obradive zemlje; jedan hektar donosi 1.000&amp;nbsp;kg žita, a u inostranstvu do 2.400. S druge strane, broj zdravstvenih zadruga je usedmostručen i ostvaren je napredak.&lt;ref&gt;[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/10/16#page/7/mode/1up ''Najinteresantniju izložbu u Beogradu niko ne posećuje''. Vreme, 16. okt. 1937., str. 8], digitalna.nb.rs&lt;/ref&gt;
* Glavni uzrok mortaliteta u Beogradu je [[tuberkuloza]], 772 od 3413 umrlih (23%), najčešće u proleće i jesen, često mladići od 20 do 25 godina&lt;ref&gt;Vreme, 19. okt. 1938, str. 8&lt;/ref&gt;.
* Rudnik u Zenici izgradio elektrocentralu od 15 megavata i sa dimnjakom visokim 95 metara.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/12/29?pageIndex=00011 &quot;Politika&quot;, 29. dec. 1937]&lt;/ref&gt;
* Snimljen kratkometražni [[Oktavijan Miletić|Miletićev]] film &quot;[[Šešir (film)|Šešir]]&quot; sa snimljenom glazbom i šumovima. 
* U Jugoslaviji ima ukupno 383 kinematografa (bioskopa/kina), od čega 330 zvučnih.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/02/23?pageIndex=00012 &quot;Politika&quot;, 23. feb. 1938]&lt;/ref&gt;
* Američka firma ''Hormel'' predstavila ''spam'' ([[mesni doručak]]).
* [[Konzervativizam u SAD]]: pojavio se Konzervativni manifest, iskaz političara obe partije, protivnika [[New Deal|Nju dila]] - protiv regulacije, socijale, državnih projekata i za prava saveznih država, što je praktično protiv građanskih prava.&lt;ref&gt;[https://www.theguardian.com/books/2023/oct/07/american-democracy-heather-cox-richardson-trump-biden ‘An end of American democracy’: Heather Cox Richardson on Trump’s historic threat] theguardian.com Sat 7 Oct 2023 07.00 CEST&lt;/ref&gt;
* Nauka i tehnika:
** [[Hans Adolf Krebs]] otkrio [[Krebsov ciklus]]. 
** [[Pjotr Kapica]] otkrio [[superfluid]]nost.
** [[Hans von Halban]] i [[Otto Frisch]] otkrili u Kopenhagenu da je [[teška voda]] efikasan [[Moderator neutrona|moderator]] u nuklearnoj reakciji&lt;ref name=&quot;Meggitt2008&quot;&gt;{{cite book|author=Geoff Meggitt|title=Taming the Rays|url=http://books.google.com/books?id=IuEcAgAAQBAJ&amp;pg=PA37|year=2008|publisher=Lulu.com|isbn=978-1-4092-4667-1|pages=37–}}&lt;/ref&gt;.

=== U toku ===
* [[Velika čistka]] u Sovjetskom Savezu, &quot;Ježovščina&quot;, u kojoj su stradali i mnogi jugoslovenski komunisti.

== Rođenja ==
{{glavni članak|:Kategorija:Rođeni 1937.}}
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - [[Vlatko Marković]], hrvatski nogometaš i nogometni izbornik († [[2013]])
* [[2. 1.]] - [[Borivoje Mirković (novinar)|Borivoje Mirković]], srpski novinar († [[1980]])
* [[7. 1.]] - [[Carlos Westendorp]], španjolski političar, Visoki predstavnik u BiH († [[2026]])
* [[8. 1.]] - [[Shirley Bassey]], pevačica
* [[13. 1.]] - [[Milka Stojanović]], operska pevačica († [[2023]])
* [[21. 1.]] - [[Rade Mihaljčić]], istoričar († [[2020]])
* [[30. 1.]] - [[Vanessa Redgrave]], britanska glumica
* 30. 1. - [[Boris Spaski]], šahista († [[2025]])
* [[31. 1.]] - [[Ivan Klajn]], srpski lingvista († [[2021]])
* 31. 1. - [[Philip Glass]], kompozitor

=== Februar/Veljača ===
* [[4. 2.]] - [[Čedomil Šilić]], botaničar († [[2010]])
* [[6. 2.]] - [[Darinka Matić Marović]], dirigent, prva žena rektor BU († [[2020]])
* [[10. 2.]] - [[Roberta Flack]], pjevačica († [[2025]])
* [[13. 2.]] - [[Slobodan Stojanović (pisac)|Slobodan Stojanović]], dramaturg († [[2000]])
* [[15. 2.]] - [[Velimir Milošević]], pjesnik za djecu
* [[17. 2.]] - [[Mato Dujmov]], bunjevački književnik († [[1998]])
* [[21. 2.]] - [[Harald V od Norveške|Harald V]], kralj Norveške († [[2026]])
* [[24. 2.]] - [[Srđa M. Popović]], advokat, borac za ljudska prava († [[2013]])
* [[25. 2.]] - [[Tom Courtenay]], glumac
* [[26. 2.]] - [[Zvonko Špišić]], skladatelj, šansonjer († [[2017]])
* [[27. 2.]] - [[Ognjen Lakićević]], srpski književnik i izdavač († [[2005]])

=== Mart/Ožujak ===
* [[2. 3.]] - [[Abdelaziz Bouteflika]], predsednik Alžira († [[2021]])
* [[5. 3.]] - [[Olusegun Obasanjo]], predsednik Nigerije
* [[6. 3.]] - [[Valentina Terješkova]], prva žena u svemiru
* [[8. 3.]] - [[Juvénal Habyarimana]], predsednik Ruande († [[1994]])
* [[11. 3.]] - [[Jovan Divjak]], general ARBIH, pisac († [[2021]])
* [[12. 3.]] - [[Carlo Bonomi]], glas La Linea († [[2022]])
* [[13. 3.]] - [[Vlajko Stojiljković]], srpski političar († [[2002]])
* [[16. 3.]] - [[Vlado Kovačić]], hrvatski glumac († [[2007]].)
* [[19. 3.]] - [[Egon Krenz]], istočnonemački političar
* [[20. 3.]] - [[Krzysztof Kowalewski]], poljski glumac († [[2021]])
* [[22. 3.]] - [[Angelo Badalamenti]], kompozitor († [[2022]])
* [[23. 3.]] - [[Milo Miranović]], glumac († [[2003]])
* [[30. 3.]] - [[Warren Beatty]], američki glumac, scenarist, redatelj i producent

=== April/Travanj ===
* [[5. 4.]] - [[Colin Powell]], general, državni sekretar SAD († [[2021]])
* [[6. 4.]] - [[Billy Dee Williams]], glumac
* [[7. 4.]] - [[Branislav Petrović]], srpski pesnik i novinar († [[2002]])
* [[8. 4.]] - [[Momo Kapor]], književnik i slikar († [[2010]])
* [[14. 4.]] - [[Miroslav Bijelić]], glumac, pisac († [[2010]])
* [[17. 4.]] - [[Andrej Mitrović]], istoričar, profesor, srpski akademik († [[2013]])
* 17. 4. - [[Branka Petrić]]-Fehmiu, srpska glumica
* [[19. 4.]] - [[Joseph Estrada]], glumac, predsednik Filipina
* [[20. 4.]] - [[George Takei]], glumac
* [[22. 4.]] - [[Jack Nicholson]], američki filmski glumac i redatelj
* [[28. 4.]] - [[Sadam Husein]], predsednik Iraka († [[2006]])

=== Maj/Svibanj ===
* [[8. 5.]] - [[Thomas Pynchon]], književnik
* 8. 5. - [[Drago Čumić]], glumac († [[2013]])
* [[10. 5.]] - [[Stevan Marković]], telohranitelj Alaina Delona († [[1968]])
* [[13. 5.]] - [[Roger Zelazny]], SF pisac († [[1995]])
* [[15. 5.]] - [[Madeleine Albright]], prva žena državni sekretar SAD († [[2022]])
* [[18. 5.]] - [[Jacques Santer]], premijer Luksemburga, predsednik Evropske komisije
* [[21. 5.]] - [[Mengistu Haile Mariam]], predsednik Etiopije
* [[24. 5.]] - [[Zdravko Tomac]], hrvatski političar i pisac
* [[25. 5.]] - [[Vera Jeftimijades]], arhitekta, mačevalka
* [[31. 5.]] - [[Radoje Kontić]], premijer SRJ

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[1. 6.]] - [[Morgan Freeman]], američki glumac i redatelj
* [[16. 6.]] - [[Hamdija Jusufspahić]], beogradski muftija i prvi reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije († [[2016]])
* 16. 6. - [[Simeon Sakskoburggotski]] (Simeon II), car Bugarske, premijer
* [[19. 6.]] - [[André Glucksmann]], francuski filozof († [[2015]])
* [[20. 6.]] - [[Ljubomir Draškić Muci]], pozorišni režiser († [[2004]])
* [[23. 6.]] - [[Martti Ahtisaari]], predsednik Finske, spec. izaslanik UN za Kosovo, nobelovac za mir († [[2023]])
* [[25. 6.]] - [[Keizō Obuchi]], premijer Japana († [[2000]])

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[3. 7.]] - [[Milovan Danojlić]], srpski književnik († [[2022]])
* 3. 7. - [[Tom Stoppard]], dramski piac († [[2025]])
* [[6. 7.]] - [[Ned Beatty]], glumac († [[2021]])
* 6. 7. - [[Marin Srakić]], nadbiskup đakovačko-osječki
* [[9. 7.]] - [[David Hockney]], umetnik († [[2026]])
* [[12. 7.]] - [[Bill Cosby]], glumac, komičar
* 12. 7. - [[Lionel Jospin]], premijer Francuske († [[2026]])
* [[14. 7.]] - [[Yoshirō Mori]], premijer Japana
* [[16. 7.]] - [[Andrija Anković]], hrvatski nogometaš († [[1980]].)
* [[18. 7.]] - [[Hunter S. Thompson]], američki pisac i novinar († [[2005]])
* [[21. 7.]] - [[Božidar Stošić]] - Bole, srpski glumac († [[2018]])
* [[24. 7.]] - [[Meho Puzić]], pjevač († [[2007]])
* [[25. 7.]] - [[Colin Renfrew]], arheolog, paleolingvista († [[2024]])
* [[27. 7.]] - [[Mirko Marjanović]], privrednik, premijer Srbije († [[2006]])
* [[29. 7.]] - [[Ryutaro Hashimoto]], premijer Japana († [[2006]])

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* [[8. 8.]] - [[Dustin Hoffman]], američki glumac
* [[15. 8.]] - [[Živko Radišić]], član Predsjedništva BiH († [[2021]])
* [[17. 8.]] - [[Aleksandar Šišić]], narodni violinista († [[2007]])
* [[21. 8.]] - [[Luka Bebić]], hrvatski političar
* [[30. 8.]] - [[Bruce McLaren]], vozač, inženjer, dizajner († [[1970]])

=== Septembar/Rujan ===
* [[3. 9.]] - [[Dragan Babić]], TV novinar († [[2013]])

=== Oktobar/Listopad ===
* [[4. 10.]] - [[Franz Vranitzky]], kancelar Austrije
* [[4. 10.]]. – [[Jackie Collins]], britanska književnica († [[2015]])
* [[6. 10.]] - [[Ivo Daneu]], košarkaš, trener
* [[11. 10.]] - [[Bobby Charlton]], fudbaler († [[2023]])
* [[24. 10.]] - [[Petar Stipetić]], general HV, načelnik Glavnog stožera († [[2018]])
* [[25. 10.]] - [[Kasim Prohić]], filozof († [[1984]])
* [[29. 10.]] - [[Vid Stipetić]], admiral, zapovjednik HRM († [[2011]])

=== Novembar/Studeni ===
* [[4. 11.]] - [[Loretta Swit]], glumica († [[2025]])
* [[8. 11.]] - [[Dragoslav Šekularac]], fudbaler i trener († [[2019]])
* [[10. 11.]] - [[Dimitrije Kalezić]], teolog († [[2024]])
* 10. 11. - [[Dragan Stojnić]], srpski šansonjer († [[2003]])
* [[14. 11.]] - [[Zekerijah Đezić]], pjevač sevdalinke († [[2002]])
* [[21. 11.]] - [[Marija Čudina]], hrvatska pjesnikinja († [[1986]])
* [[29. 11.]] - [[Branislav Martinović]], rvač, olimpijac († [[2015]])
* [[30. 11.]] - [[Ridley Scott]], režiser

=== Decembar/Studeni ===
* [[4. 12.]] - [[Milan Gvero]], general VRS († [[2013]])
* 4. 12. - [[Radomir Bajo Šaranović]], reditelj, profesor († [[2001]])
* [[9. 12.]] - [[Petar Anđelović]], bosanski franjevac († [[2009]].)
* 9. 12. - [[Andrija Rašeta]], general JNA († [[2021]])
- [[12. 12.]] - [[Connie Francis]], pjevačica i glumica († [[2025]])
* [[21. 12.]] - [[Jane Fonda]], američka glumica
* [[28. 12.]] - [[Oskar Kovač]], srpski ekonomista († [[2021]])
* 28. 12. - [[Ratan Tata]], indijski industrijalac († [[2024]])
* [[30. 12.]] - [[Gordon Banks]], nogometni vratar († [[2019]])
* [[31. 12.]] - [[Anthony Hopkins]], velško-američki glumac
* 31. 12. - [[Milutin Šoškić]], golman, trener († [[2022]])

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 1937.}}
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Mart/Ožujak ===
* [[12. 1.]] - [[Đorđe Vajfert]], srpski industrijalac, guverner Narodne banke (* [[1850]])
* [[21. 1.]] - [[Marie Prevost]], glumica (* [[1896]])
* [[23. 1.]] - [[Marija Jambrišak]], prosvjetiteljica (* [[1847]])
* [[5. 2.]] - [[Lou Andreas-Salomé]], psihoanalitičarka, spisateljica (* [[1861]])
* [[15. 2.]] - [[Vincenzo Lancia]], automobilista, inženjer, osnivač firme ''Lancia'' (* [[1881]])
* [[18. 2.]] - [[Grigorij Ordžonikidze]], član Politbiroa KPSS (* [[1886]])
* [[8. 3.]] - [[Milan Pribićević]], političar (* 1877)
* [[10. 3.]] - [[Jevgenij Zamjatin]], književnik (* [[1884]])
* [[11. 3.]] - [[Joseph S. Cullinan]], osnivač ''Texaco''-a (* [[1860]])
* [[15. 3.]] - [[H. P. Lovecraft]], pisac horora (* [[1890]])
* [[22. 3.]] - [[Đuro Šurmin]], povjesničar, književnik kritičar, političar (* [[1867]])

=== April/Travanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[12. 4.]] - [[Milan Srškić]], bivši predsednik vlade KJ (* [[1880]])
* [[14. 4.]] - [[Krsto Ljubičić]], studentski aktivist (* [[1915]])
* april - [[Josip Bračun]], španski borac (* [[1914]])
* [[27. 4.]] - [[Antonio Gramsci]], politički teoretičar, suosnivač KP Italije (* [[1891]])
* [[23. 5.]] - [[John D. Rockefeller]], milijarder, filantrop (* [[1839]])
* [[28. 5.]] - [[Alfred Adler]], austrijski psiholog (* [[1870]].)
* [[1. 6.]] - [[Frano Uccellini-Tice]], kotorski biskup (* [[1847]])
* [[3. 6.]] - [[Emilio Mola]], španski nacionalistički general (* [[1887]])
* [[7. 6.]] - [[Jean Harlow]], američka filmska glumica (* [[1911]].)
* [[12. 6.]] - [[Mihail Tuhačevski]], maršal SSSR, žrtva čistke (* [[1893]])
* [[18. 6.]] - [[Gaston Doumergue]], bivši predsednik Francuske (* [[1863]])
* [[19. 6.]] - [[J. M. Barrie]], književnik (* [[1860]])
* [[20. 6.]] - [[Andrés Nin]], španski komunistički političar (* [[1892]])
* [[25. 6.]] - [[Mijat Mijatović]], pevač (* [[1887]])

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Septembar/Rujan ===
* [[2. 7.]] - [[Anton Bonaventura Jeglič]], ljubljanski nadbiskup (* [[1850]])
* [[2. 7.]]? - [[Amelia Earhart]], američka letačica (* [[1898]].)
* [[6. 7.]] - [[Blagoje Parović]] &quot;Šmit&quot;, rukovodilac KPJ, španski borac (* [[1903]])
* 6. 7. - [[Ivan Turk]], španski borac (* [[1913]])
* [[11. 7.]] - [[George Gershwin]], američki skladatelj (* [[1898]].)
* [[18. 7.]] - [[Božidar Petrović]], španski borac (* [[1911]])
* [[20. 7.]] - [[Guglielmo Marconi]], talijanski inženjer i fizičar (* [[1874]].)
* [[23. 7.]] - [[Patrijarh Varnava]], poglavar Srpske pravoslavne crkve (* [[1880]])
* [[28. 7.]] - [[Danilo Srdić]], učesnik Oktobarske revolucije, žrtva čistke (* [[1896]])
* [[30. 7.]] - [[Stanoje Stanojević]], istoričar, enciklopedista, akademik (* [[1874]])
* [[11. 8.]] - [[Edith Wharton]], književnica (* [[1862]])
* [[24. 8.]] - [[Gojko Bjedov]], španski borac (* [[1913]])
* 24. 8. - [[Mijat Mašković]], španski borac (* [[1910]])
* [[2. 9.]] - [[Pierre de Coubertin]], francuski sportski djelatnik, &quot;otac&quot; modernih Olimpijskih igara (* [[1863]].)
* [[10. 9.]] - [[Sergej Tretjakov]], književnik, žrtva čistke (* [[1892]])
* [[14. 9.]] - [[Tomáš Masaryk]], prvi predsednik Čehoslovačke, novinar, filozof (* [[1850]].)
* [[26. 9.]] - [[Bessie Smith]], američka jazz pjevačica (* [[1894]].)
* [[28. 9.]] - [[Marija Ružička Strozzi]], hrvatska glumica (* [[1850]].)

=== Oktobar/Listopad &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* [[3. 10.]] - [[Ivan Gržetić]], član KPJ, žrtva čistke (* [[1896]])
* [[7. 10.]] - [[Renate Müller]], glumica i pevačica (* [[1906]])
* [[19. 10.]] - [[Ernest Rutherford]], britanski fizičar, nobelovac (* [[1871]].)
* [[26. 10.]] - [[Nikola Ćuk]], privrednik, dobrotvor (* [[1860]])
* [[30. 10.]] - [[Vladimir Miljutin]], sovjetski političar (* [[1884]])
* [[1. 11.]] - [[Milan Gorkić]], generalni sekretar KPJ, žrtva čistke (* [[1904]])
* [[9. 11.]] - [[Ramsay MacDonald]], bivši premijer UK (* [[1866]])
* [[10. 11.]] - [[Mahmut Behmen]], muslimanski političar (* [[1895]])
* [[11. 11.]] - Vojislav Tomić, gen. JKV, komandant Beograda (* 1878)
* [[20. 11.]] - [[Ivo Badalić]], hrvatski glumac i redatelj (* [[1890]].)
* [[23. 11.]] - [[Jagadish Chandra Bose]], polihistor, pronalazač (* [[1858]])
* [[7. 12.]] - [[Antun Bauer]], teološki i filozofski pisac, zagrebački nadbiskup (* [[1856]].)
* [[9. 12.]] - [[Gustaf Dalén]], fizičar, nobelovac, pronalazač, industrijalac (* [[1869]])
* [[20. 12.]] - [[Erich Ludendorff]], nemački general (* [[1865]])
* [[21. 12.]] - [[Frank B. Kellogg]], američki ministar vanjskih poslova (* [[1856]])
* [[23. 12.]] - [[Osman Nuri Hadžić]], publicist (* [[1869]])
* [[27. 12.]] - Mihailo Laza Kurtović, šabački milionar 
* [[28. 12.]] - [[Maurice Ravel]], francuski skladatelj (* [[1875]].)

=== Kroz godinu ===
* Žrtve čistki u SSSR:
** [[Gustav Barabaš]], učesnik Oktobarske revolucije (* [[1889]])
** [[Sima Miljuš]], član KPJ (* [[1894]])
** [[Rudolf Hercigonja]], član KPJ (* [[1896]])
** [[Ivan Potocki]], član KPJ (* [[1898]])
** [[Mladen Čonić]], član KPJ (* [[1900]])
** [[Grgur Vujović]], član KPJ (* [[1901]])
** [[Mehmed Jakubović]], član KPJ (* [[1902]])
* [[Todor Mijailović]], privrednik, dobrotvor (* [[1856]])
* [[Mihailo Merćep]], pionir letenja, svetski putnik (* 1864)
* [[Zafir Premčević]], četnički vojvoda (* 1872)
* [[Franjo Puškarić]], španski borac (* [[1908]])

== Nobelova nagrada za 1937. godinu ==
* [[Nobelova nagrada za fiziku|'''Fizika''']]: [[Clinton Joseph Davisson]] i [[George Paget Thomson]] (eksperimentalno otkriće [[elektronska difrakcija|elektronske difrakcije]])
* [[Nobelova nagrada za kemiju|'''Kemija''']]: [[Walter Norman Haworth]] (istraživanje [[Ugljeni hidrati|ugljenih hidrata]] i vitamina [[vitamin C|C]]) i [[Paul Karrer]] (istraživanje na [[karotenoid]]ima, [[flavin]]ima, i vitaminima [[Vitamin A|A]] i [[Vitamin B2|B2]])
* [[Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu|'''Fiziologija i medicina''']]: [[Albert Szent-Györgyi]] (otkrića u vezi bioloških procesa sagorevanja, naročito s obzirom na vitamin C i katalizu [[Fumarna kiselina|fumarne kiseline]])
* [[Nobelova nagrada za književnost|'''Književnost''']]: [[Roger Martin du Gard]] (za umetničku moć i istinu s kojom je predstavio ljudski konflikt kao i neke fundamentalne aspekte savremenog života u ciklusu novela ''[[Les Thibault]]'')
* [[Nobelova nagrada za mir|'''Mir''']]: [[Robert Cecil, 1st Viscount Cecil of Chelwood]] (ko-arhitekta Društva naroda, u vođstvu Međunarodne mirovne kampanje)

== Reference ==
{{reference}}

== Vanjske veze ==
* [http://www.indiana.edu/~league/1937.htm Chronology 1937] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200402163031/http://www.indiana.edu/~league/1937.htm |date=2020-04-02 }}, University of Indiana
* [http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,882750,00.html Art: Millvale Murals] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120125031513/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,882750,00.html |date=2012-01-25 }}, magazin ''Time'', 19. jul 1937 (murali Maksimilijana Vanke)
* [http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,770725,00.html YUGOSLAVIA: Orthodox Ragout] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120125030232/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,770725,00.html |date=2012-01-25 }}, ''Time'', 2. avgust 1937. (&quot;Krvava litija&quot;)
* [http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,758081,00.html YUGOSLAVIA: Difficult Choice] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120125031620/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,758081,00.html |date=2012-01-25 }}, ''Time'', 9. avgust 1937. (Izopštenje premijera Stojadinovića i nekih članova vlade i poslanika iz SPC; takođe i u [http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,770797,00.html narednom broju] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120125031910/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,770797,00.html |date=2012-01-25 }}).
* [http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,758423,00.html Religion: Balaban &amp; Cash] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120125023946/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,758423,00.html |date=2012-01-25 }}, ''Time'' 22. novembar 1937. (pravoslavni sveštenik uhapšen u St. Louisu zbog falsifikovanja)
&lt;!-- internacionalni linkovi --&gt;

{{commonscat|1937}}

[[Kategorija:1930-e]]
[[Kategorija:20. vijek|37]]
[[Kategorija:Godine]]</text>
      <sha1>n6bajcwip9c2wytsvhs4kju3n2chmnq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Zadar</title>
    <ns>0</ns>
    <id>7674</id>
    <revision>
      <id>42681518</id>
      <parentid>42668881</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T12:50:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681518</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="50253" sha1="p6fdjnxsmwne4m8iezejswkzfsssp3m" xml:space="preserve">{{Naselje
| ime                  = Zadar
| ime_genitiv          = Zadra
| izvorno_ime          = 
| nadimak              = 
| geslo                =

| slika_panorama       = zadar.jpg
| veličina_slike       = 
| opis_slike           = Pogled na Zadar sa zvonika katedrale Sv. Stošije

| slika_zastava                = Vlag_zadar.gif
| slika_zastava_veličina       = 120px
| slika_pečat                  = 
| slika_pečat_veličina         = 
| slika_grb                    = Coat_of_Arms_of_Zadar.png
| slika_grb_veličina           = 
| slika_amblem_prazno          = 
| slika_amblem_prazno_veličina = 
| slika_amblem_prazno_opis     =

| slika_karta          = 
| veličina_karte       = 
| opis_karte           = 
| slika_karta1         = 
| veličina_karte1      = 
| opis_karte1          = 
| slika_lokacijska_karta_država = Hrvatska
| slika_lokacijska_karta_opis   = &lt;center&gt;Zadar na karti Hrvatske

| širina-stupnjevi = 44 | širina-minute = 6 | širina-oznaka = N
| dužina-stupnjevi = 15 | dužina-minute = 13 | dužina-oznaka = E

| lokacija_ime         = Država
| lokacija_info        = [[Hrvatska]]
| lokacija1_ime        = Županija
| lokacija1_info       = [[Zadarska županija|Zadarska]]
| lokacija2_ime        = 
| lokacija2_info       = 
| lokacija3_ime        = 
| lokacija3_info       =

| utemeljenje_ime    = Osnovan
| utemeljenje_datum  = 9. st. pr. Kr. (ilirsko naselje)&lt;br&gt;48. pr. Kr. (rimska kolonija)
| utemeljenje1_ime   = 
| utemeljenje1_datum = 
| utemeljenje2_ime   = Dan grada
| utemeljenje2_datum = 24. studenog/novembra
| utemeljenje3_ime   = Zaštitnik
| utemeljenje3_datum = [[Sveti Krševan]]
| osnivač            = 
| nazvan_po          =

| vrsta_vlasti         = 
| vlast_bilješke       = 
| titula_vođe          = Gradonačelnik
| ime_vođe             = [[Šime Erlić]]
| stranka_vođe         = [[HDZ]]
| titula_vođe1         = 
| ime_vođe1            =

| površina_bilješke    = 
| površina_ukupna      = 25 km&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;
| površina_kopna       = 
| površina_vode        = 
| postotak_vode        =

| visina               = 
| visina_izvor         = 
| visina_max           = 
| visina_min           =

| stanovništvo_godina       = 2011.
| stanovništvo_bilješke     =
| stanovništvo = 75 082
| stanovništvo_gustoća= 3003/km&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;
| stanovništvo_uže  =
| stanovništvo_uže_gustoća  =
| stanovništvo_šire         =
| stanovništvo_šire_gustoća =
| stanovništvo_prazno1_ime  = Naselje
| stanovništvo_prazno1      = 71 471
| stanovništvo_gustoća_prazno1 =
| stanovništvo_prazno2_ime     =
| stanovništvo_prazno2         =
| stanovništvo_gustoća_prazno2 =

| vremenska_zona       = [[CET]]
| utc_pomak            = +1
| vremenska_zona_DST   = [[CET]]
| utc_pomak_DST        = +2
| poštanski_broj       = 23000
| pozivni_broj         = (+385) 23
| gradovi_prijatelji   =

| web_stranica         = [http://www.grad-zadar.hr/ grad-zadar.hr]

| bilješke             = 
}}
'''Zadar''' ([[Italijanski jezik|tal.]] ''Zara'', [[Latinski jezik|lat.]] ''Jadera'', [[Grčki jezik|grč.]] ''Diadora'') je grad u [[Hrvatska|Hrvatskoj]]. Nalazi se u sjevernoj [[Dalmacija|Dalmaciji]] i administrativno pripada [[Zadarska županija|Zadarskoj županiji]]. Prema prvim rezultatima [[Popis stanovništva u Hrvatskoj 2011.|popisa iz 2011.]] godine, u gradu je živjelo 75.082 stanovnika, a u samom naselju je živio 71.471 stanovnik. Šira gradska aglomeracija broji oko 100.000 stanovnika.

== Geografija ==
Zadar se nalazi na 44:07 sjeverne geografske širine i 15:14 istočne geografske dužine. Razvio se na povoljnom položaju u središtu istočne obale [[Jadransko more|Jadranskog mora]], zaštićen arhipelagom zadarskih otoka od utjecaja otvorenog mora, što je imalo veliku važnost u razdoblju dominacije pomorskog prometa. Na kopnu mu zaleđe čini prostrana ravnica [[Ravni Kotari|Ravnih Kotara]], koja mu omogućava nesmetano prostorno širenje, po čemu se razlikuje od drugih primorskih gradova. Masivom [[Velebit]]a zadarsko je područje oštro odijeljeno od [[Lika|Like]] i kontinentalnog dijela Hrvatske, što je tek u najnovije doba izmijenjeno izgradnjom autoceste, odnosno [[Tunel Sveti Rok|tunela Sveti Rok]].

* '''Prometni položaj'''

Nakon što su u [[20. vijek]]u prevladali kopneni putevi na račun morskih, Zadar je i dalje zadržao prometnu važnost - kroz grad prolazi jadranska magistralna cesta, a u njegovoj neposrednoj blizini autocesta [[Zagreb]] - [[Split]], dovršena [[2005]]. godine. Odvojkom željezničke pruge je od [[1966]]. povezan s [[Knin]]om, gdje se spaja na glavnu prugu Zagreb - Split. Međunarodnom brodskom linijom povezan s talijanskim gradom [[Ancona]]. [[Zračna luka Zadar]] nalazi se u [[Zemunik Donji|Zemuniku]], oko 14&amp;nbsp;km istočno od grada. U planu je gradnja brze ceste od luke Gaženica u Zadru do čvora Zemunik na autocesti, a u daljnjoj budućnosti i jadranske željezničke pruge ([[Gospić]] - Zadar - [[Split]]).

== Stanovništvo ==

Prema popisu stanovništva iz [[2001]]., Zadar broji 72.717 stanovnika. Po veličini je, nakon Zagreba, Splita, Rijeke i Osijeka, peti grad u [[Hrvatska|Hrvatskoj]].

Prema etničkom sastavu, 92.8% stanovništva su [[Hrvati]], 3.3% [[Srbi]], a preostalih 3.9 % [[Albanci]], [[Bošnjaci (narod)|Bošnjaci]] i [[Talijani]].

Prije Drugog svjetskog rata, grad Zadar je imao oko 18.000 stanovnika. Nakon teških bombardiranja i iseljavanja Talijana neko je vrijeme stagnirao, ali s pojačanim gospodarskim razvojem naglo raste, i populacijski i teritorijalno. Tako [[1961]]. ima 25.000 stanovnika, [[1971]]. - 43.000, [[1981]]. - 60.000, a [[1991]]. čak 76.000. Ubrzanom izgradnjom su u njegov sastav do 1980 - ih uključena dotad zasebna naselja Bokanjac, Diklo i Dračevac.

== Uprava ==

Administrativnom području Grada Zadra osim užeg gradskog područja pripadaju i obližnja naselja Babindub, Crno, Kožino, Las Vegas i Petrčane te otoci [[Ist]], [[Iž]], [[Molat]], [[Olib]], [[Premuda]], [[Rava]] i [[Silba]]. Površina Grada, uključujući i navedene otoke, iznosi 194 km2.

Urbano područje Zadra upravno je podijeljeno na 21 mjesni odbor ([[Arbanasi]], Belafuža, Bili Brig, Bokanjac, Brodarica, Crvene Kuće, Diklo, Dračevac, Gaženica, Jazine I, Jazine II, Maslina, Novi Bokanjac, Poluotok, Ploča, Puntamika, Ričina, Smiljevac, Stanovi, Vidikovac, Višnjik i Voštarnica ).

== Historija ==

=== Od praistorije do rimskog doba ===

Šire zadarsko područje naseljeno je još od pradavnih vremena. Nalazi te ranije kulture datiraju još od starijeg [[kameno doba|kamenog doba]], dok su u vrijeme [[neolitik]]a arheološkim istraživanjima utvrđene brojne ljudske naseobine. Na periferiji današnjeg Zadra takve su se naseobine nalazile na području [[Arbanasi|Arbanasa]] i [[Puntamika|Puntamike]]. Prije naseljavanja ilirskih plemena ovaj je prostor naseljavao pradavni mediteranski narod iz čijeg predindoeuropskog jezika vrlo vjerojatno potječe i sam naziv naselja - [[Jader]], [[Jadra]] ili '''[[Jadera]]''', koji su poslije preuzele i druge civilizacije. Ime naselja vezano je uz neki pradavni hidrografski pojam.

[[Iliri|Ilirsko]] naselje potječe iz [[9. vijek pne.]], koje je već u [[7. vijek pne.|7.]] i [[6. vijek pne.]] značajno središte ilirskog plemena [[Liburni]] kojima je zadarska luka bila polazište za brojna trgovačka putovanja i sigurno sidrište. [[Jadasini]] kao stanovnici [[Idassa|Idasse]] ili [[Jadera]] prvi se put spominju [[384. pne.]] na grčkom natpisu iz [[Faros]]a (današnji [[Stari Grad]] na [[Hvar]]u) kao saveznici hvarskih starosjedilaca u borbi protiv novodoseljenih grčkih kolonista. Grčki geograf Skilaks Skarianderis spominje Zadar pod imenom '''[[Idassa]]''', [[Jadar]], a stanovnike naziva Jadasinima.

Sredinom [[2. vije pne.|2. vijeka pne.]] zadarsko područje postupno osvajaju [[Rimsko Carstvo|Rimljani]], koji se sistematski naseljavaju u Zadru. Koloniju rimskih građana - '''Colonia Julia Jader''' osnovao je [[48. pne.]] najvjerojatnije sam [[Julije Cezar]]. Zadar je postao samostalni [[municipij]] mahom isluženih rimskih vojnika, kojima je uz sam grad bila podijeljena i zemlja za obrađivanje.

[[Datoteka:Zadar PortaMarina.jpg|thumb|300px|left|''Morska vrata (Porta Marina)'']]

[[Jader]] je bio uređen po svim načelima rimskog [[urbanizam|urbanizma]]: pet uzdužnih i veći broj poprečnih ulica stvaralo je pravilnu mrežu gradskih komunikacija, koje su dijelile grad po strogom geometrijskom redu na pravokutne kvartove - ''[[insule]]''. Na zapadnom kraju grada izgrađen je glavni trg - ''[[rimski forum]]'', a do njega nešto povišeni ''[[kapitolij]]'' s hramom. Oba prostora bila su omeđena dvokatnim trijemom, a na prostoru okrenutom moru izgrađen je gospodarski trg - ''[[emporij]]''. Rimski Jader bio je zaštićen jakim zidima, na više mjesta ojačanih monumentalnim kulama, a imao je i javni vodovod s vodom iz 40&amp;nbsp;km udaljene [[Vransko jezero|Vrane]], sustav kanalizacije, terme, [[amfiteatar]] i druge značajke visoko razvijenog urbanog života.

=== Rani srednji vijek ===

U razdoblju [[seoba naroda|seobe naroda]] i prodora barbara dolazi do postupne stagnacije Zadra, a u [[5. vijek]]u, već pod vlašću [[Istočni Goti|Istočnih Gota]], grad je sasvim osiromašio, a zbog dotrajalosti brojne su javne građevine postale ruševine. Zadar je u to vrijeme ([[6. vijek]]) zasigurno pogodio i težak potres u kojem su razoreni cijeli kompleksi monumentalne rimske arhitekture, čiji će ulomci kasnije poslužiti kao građevni materijal. U razdoblju između 4. i 6. vijeka u Zadru se razvija i nova religija - [[kršćanstvo]]; grad ima svog biskupa, gradi se novo vjersko središte sjeverno od foruma s bazilikom i krstionicom, kao i drugi sakralni objekti. Nakon povlačenja Istočnih Gota s područja Dalmacije [[537]] godine te konačnog pada [[Zapadno Rimsko Carstvo|Zapadnog Rimskog Carstva]], Zadar dolazi pod vlast [[Bizant]]a. Istovremeno započinju prodori [[Avari|Avara]] i [[Slaveni|Slavena]] koji su u ranom 7. vijeku u potpunosti razorili i opustošili [[Salona|Salonu]], čime Zadar, kao jedini grad koji se othrvao napadima novih osvajača, preuzima ulogu novog upravnog središta [[Bizant]]ske provincije [[Dalmacija|Dalmacije]]. Ulogu glavnog grada Dalmacije zadržat će sve do [[1918]] godine.

Početkom [[9. vijekk]]a bilježi se u Zadru živa diplomatska aktivnost biskupa [[Donat]]a, te gradskog kneza Pavla u sporu između Franačke države [[Karlo Veliki|Karla Velikog]] i Bizantskog Carstva. [[Franci]] su, naime, nakratko osvojili Zadar, ali je mirom u [[Aachen]]u [[812]] godine grad vraćen [[Bizant]]u. Zadar se u potpunosti okrenuo k moru, pomorstvu i trgovini, a zahvaljujući novom strateškom položaju postaje gospodar prostora od kvarnerskih otoka do Kaštelanskog zaljeva. Bizantska Dalmacija nije bila teritorijalno jedinstvena cjelina, već skup gradskih općina na čelu sa Zadrom, a široka gradska autonomija doprinijela je razvitku [[Dalmacija|dalmatinskih]] gradova kao slobodnih komuna. U svemu je tome prednjačio upravo Zadar, čiji je položaj u to doba bio jednak onome koji je imala Venecija.

=== Zadar u srednjem vijeku ===

U vrijeme silnog uspona srednjovjekovnog Zadra, grad postaje sve veća smetnja ambicijama moćnije [[Mletačka Republika|Venecije]], a u zaleđu se formira i raste [[hrvatska]] država. Zadar postupno uspostavlja ponajprije trgovačke, a potom i političke veze s [[Hrvati]]ma, koji se sve više prihvaćaju i integriraju u gradskom životu. U [[10. vijek]]u, bilježe se u Zadru hrvatska imena i to priora, suca, svećenika, opatica i redovnica, što svjedoči da je hrvatski etnički element osvojio sve gradske staleže. Zadrani poduzimaju napore za vlastito osamostaljenje od Bizanta u čemu svakako prednjači najmoćnija zadarska patricijska obitelj – [[Madijevci]]. U sporazumu s Bizantom Zadar je s ostalim dalmatinskim komunama [[1069]] godine pripojio svojoj državi hrvatski kralj [[Petar Krešimir IV.]], a poslije dinastičkih borbi i smrti kralja [[Dmitar Zvonimir|Dmitra Zvonimira]] [[1089]] godine, Zadar od [[1105]] priznaje vlast prvog hrvatsko-ugarskog kralja [[Koloman]]a. Od tada Zadar počinje sve češće ratovati s Venecijom. Prvi put [[Mlečani]] su napali i zauzeli Zadar [[1000]] godine, a siloviti će nasrtaji i povremena osvajanja uz otpor i pobune Zadrana potrajati sve do [[1358]] i zaključenja [[Zadarski mir|Zadarskog mira]].
[[Datoteka:Arsenal.jpg|thumb|300px|left|Zadarski Arsenal]]
Zadar je posebno teško stradao [[1202]] godine kada je mletački dužd Enrico Dandolo za napadaj i opsadu iskoristio [[Križarski ratovi|križare]] na [[Četvrti križarski rat|4. pohodu]] u Palestinu kada je počinjen jedan od najokrutnijih zločina u povijesti Zadra. Križari su se [[Mlečani|Mlecima]] obvezali platiti prijevoz brodovima do Egipta, a kako im nisu mogli platiti, Mlečani su ih iskoristili za [[Križarska opsada Zadra|razaranje, rušenje i pljačku Zadra]]. Hrvatsko-ugarski kralj Emerik osudio je križarski napad, jer je nastao sukob oko toga je li pravovjerno da Božja vojska napadne kršćanski grad. Zadar je ipak bio razrušen i osvojen, a stanovništvo raseljeno. Papa [[Inocent III., papa|Inocent III]] ekskomunicirao je Mlečane i križare koji su sudjelovali u osvajanju. Poslije novih pobuna, grad je došao pod vlast hrvatsko-ugarskog kralja [[Ludovik I. Anžuvinski|Ludovika I.]] i to ([[Zadarski mir|mirom u Zadru]]) [[1358]] godine.

Stanovništvo Zadra u razvijenom srednjovjekovnom razdoblju bilo je pretežno hrvatsko, o čemu svjedoči zapisa kardinala Bosona koji je [[1177]] godine pratio papu [[Aleksandar III., papa|Aleksandra III.]] na putu za Veneciju. Kada su se papinske lađe zbog oluje sklonile u zadarsku luku, Zadrani su papu dočekali pjevajući na hrvatskom jeziku. Razdoblje od 11. do 14. vijeka, iako burno i puno opsada i stradanja, bilo je zlatno doba Zadra. Zadar je vještom politikom i trgovinom, te sposobnim pomorcima osigurao ključnu ulogu među gradovima na istočnoj obali [[Jadran]]a, što se odrazilo i na njegov izgled i kulturu (sagrađene su brojne crkve, bogati samostani, raskošne palače uglednih obitelji, izrađena je [[škrinja Sv. Šimuna]]). Jedan od najboljih primjera sjaja i moći tadašnjeg Zadra je i prvo [[Sveučilište]] na hrvatskom tlu kojeg su [[1396]] godine osnovali [[Dominikanci]].

=== Od 15. do 18. vijeka ===

Poslije Ludovikove smrti Zadar priznaje vlast kralja [[Žigmund]]a, a zatim [[Ladislav Napuljski|Ladislava Napuljskog]] koji je [[1409.]], vidjevši da sve više gubi utjecaj u Dalmaciji, prodao Zadar i svoja dinastička prava na Dalmaciju [[Mletačka Republika|Veneciji]] za 100.000 dukata. Tako je Venecija ponovno preuzela Zadar 31. srpnja 1409. godine, ovaj put bez borbe, ali uz napetosti i otpor zadarskog plemstva koji su ugušeni progonom i pljenidbom imovine. Zadar je i dalje administrativno središte Dalmacije, ovaj put pod mletačkom vlašću koja se proširila nad cjelokupnim dalmatinskim prostorom ([[Dubrovačka Republika|izuzevši Dubrovačku Republiku]]). [[Mletačka Republika|Mlečani]] su znatno ograničili političku i gospodarsku autonomiju Zadra, koji je unatoč svoj toj represiji, još uvijek grad izraženog prosperiteta. U tom vremenu u Zadru je rođen jedan od najslavnijih hrvatskih kipara i graditelja – [[Juraj Dalmatinac|Juraj Matejev Dalmatinac]], glasovit prvenstveno po svom radu na šibenskoj katedrali, zatim velika imena renesansne umjetnosti – braća Lucijan i Franjo Vranjanin (Laurana), koji su se svojim kiparskim i graditeljskim djelima posebno proslavili u [[Italija|Italiji]].

Razdoblje [[16. vijek|16.]] i [[17. vijek]]a obilježeno je u Zadru prodorima [[Osmansko Carstvo|turskih osvajača]] koji su već početkom 16. vijeka osvojili zadarsko zaleđe, a sam grad se gotovo neprestano nalazi na dometu turskog topništva. Stoga započinje izgradnja novog sustava utvrda i zidina koji su bitno promijenili izgled grada. Za potrebe izgradnje novih moćnih peterokutnih utvrda srušene su mnoge kuće i crkve, pa čak i čitavo zadarsko predgrađe – Varoš Sv. Martina. Po svršetku njezine 40-ogodišnje izgradnje Zadar postaje najveći grad-utvrda u Mletačkoj Republici sa sustavom utvrda, bastiona, obrambenih kanala ispunjenih morem i novih velikih javnih gradskih cisterna. Tijekom temeljite pregradnje Zadra izgrađen je i cijeli niz sasvim novih javnih zgrada (Gradska loža i Gradska straža na tadašnjem Gospodskom trgu, više novih vojarni i skladišta, ali i raskošnih novih palača).

Uz općenito nesigurno vrijeme i niz turskih opsada i razaranja, unutar gradskih utvrda razvijala se visoka kultura življenja. U 16. i 17. vijeku značajna je aktivnost hrvatskih književnika koji pišu na narodnom jeziku ([[Jerolim Vidolić]], [[Petar Zoranić]], [[Brne Karnarutić]], [[Juraj Baraković]], [[Šime Budinić]]). Valja istaknuti i znamenitog slikara [[Andrea Schiavone|Andriju Medulića - Andrea Meldolla]] (oko [[1510]]/[[1515]]-[[1563]]), koji se potpisivao kao «Andrea Schiavone» ili samo «Schiavone».

Uslijed stalne turske opasnosti stanovništvo se znatno prorijedilo te je došlo do opće stagnacije gospodarstva. Gradom je u 16. i [[17. vijek]]u haralo i više žestokih epidemija [[kuga|kuge]]. Nakon više od 150 godina turske prijetnje, Zadar je oslabljen u ljudstvu, ali i materijalno osiromašen. Venecija naseljava novo stanovništvo, a pod [[Zadarska nadbiskupija|nadbiskupom]] [[Vicko Zmajević|Vickom Zmajevićem]] u tri navrata se doseljavaju i [[Arbanasi]] koji formiraju novo naselje u predgrađu. Unatoč oskudici, u Zadru je [[1783]] godine izgrađeno «Plemićko kazalište» ([[Teatro Nobile]]) koje će biti u funkciji više od stotinu godina.

Nakon pada Venecije ([[1797]]) Zadar i Dalmacija pripojeni su Austriji, ali prva austrijska vladavina nad Zadrom trajala je samo do [[1806]] godine.

=== Zadar u 19. i 20. vijeku ===

Nakon osmogodišnje vlasti, [[Austrija]] je mirom u Požunu Napoleonu prepustila Veneciju, zapadnu Istru, Dalmaciju i mletačku Albaniju. [[Francuska]] vladavina nad Zadrom započela je u februaru [[1806]] godine i trajala je do decembra [[1813]] U to kratko vrijeme došlo je do značajnih društvenih reformi, a osnovan je i cijeli niz novih institucija, među kojima je i obnovljen zadarski univerzitet (studij medicine, niže i više kirurgije, farmacije, prava, graditeljstva i geodezije). Već u junu [[1806]] pokrenute su u Zadru i prve novine na hrvatskom jeziku «[[Kraljski Dalmatin]]», koje će izlaziti do [[1810]] godine.

U novembru [[1813]] započinje austrijska opsada Zadar, potpomognuta i britanskim trupama, a već 7. decembra austrijska vojska ponovno ulazi u Zadar. Druga austrijska vlast potrajala je sve do [[1918]], a Zadar i dalje zadržava status glavnog grada [[Dalmacija|Kraljevine Dalmacije]] i sjedište je Dalmatinskog sabora (osnovano 1861.) i crkvene metropolije za čitavu Dalmaciju. Administrativne funkcije Zadra rezultirale su većim naseljavanjem stranog činovništva ([[1910]]. godine 60% stanovništva grada čine Talijani). Također, Zadar je jedina općina u Dalmaciji u kojoj [[autonomaši]] nikad nisu izgubili vlast.
[[Datoteka:Zadar loza.jpg|thumb|right|300px|Gradska l[[Lođa|ođa]] u Zadru]]
S austrijskom vladavinom, Zadar je dobio gimnaziju ([[1816]]), otvara se [[Zadarski perivoji|prvi javni perivoj]] ([[1829]]), osniva se i Narodni muzej ([[1832]]); [[1833]] godine dovršena je cesta koja je Zadar preko Velebita povezivala sa Zagrebom i Bečom, a [[1838]] godine stavljen je u upotrebu prvi moderni gradski vodovod.

Zadar je u drugoj polovici [[19. vijek]]a i žarište pokreta za kulturni i nacionalni preporod u Dalmaciji, a ovo razdoblje od posebne je važnosti za povijest grada koji se naglo razvija kao moderan europski grad. Ukazom cara Zadar je [[1868]] godine prestao biti grad-utvrda što se brzo odrazilo na njegov urbanistički razvitak. Izgrađeni su brojni javni i privatni objekti, među njima i Novo kazalište (kasnije [[Teatro Verdi]]) [[1865]] godine. Zadar postaje grad bogato uređenih trgovina i javnih prostora, luksuznih [[Kavana Central (Zadar)|kavana]] i hotela, javnih knjižnica i čitaonica. Zadar je imao 6 tiskara i u njemu izlazi oko 40 različitih novina i časopisa, među kojima i [[Narodni list]] ([[1862]]) – danas najstarije živuće hrvatske novine. U gradu ponovno djeluju brojni važni hrvatski književnici kao što su [[Ivo Vojnović]], [[Rikard Katalinić Jeretov]], [[Milan Begović]], [[Vladimir Nazor]] i dr.

Koncem stoljeća u Zadru se počela naglo razvijati prerađivačka industrija, posebice proizvodnja 33 vrste [[liker]]a od kojih je [[Maraschino]] postao poznat širom svijeta. Na Silvestrovo [[1894]] u Zadru je zasjala električna gradska rasvjeta, prva sistematski provedena električna mreža u Hrvatskoj.

U Prvom svjetskom ratu [[Austro-Ugarska Monarhija]] doživjela je slom i raspad na više država. Zahvaljujući diplomatskim igrama saveznika prilikom pridobivanja Italije na svoju stranu, ali i nejasnom stavu pregovarača iz Kraljevine SHS, [[Rapallski ugovor|Rapallskim ugovorom]] (12. novembra [[1920]]) Zadar je pripojen [[Italija|Italiji]] kao enklava na istočnoj obali Jadrana. U njenom sastavu Zadar je ostao sve do [[1945]]. godine. [[1921]] godine proglašen je slobodnom lukom, te proživljava razdoblje talijanske uprave u čudnoj atmosferi lažnog izobilja. To je razdoblje intenzivne talijanizacije i iseljavanja Hrvata i privrednog propadanja grada uslijed neprirodne izolacije od zaleđa. Ulogu središta Dalmacije u potpunosti preuzima [[Split]].

U [[Drugi svjetski rat|Drugom svjetskom ratu]] Zadar je izložen teškim [[Savezničko bombardiranje Zadra|savezničkim bombardiranjima]] tokom [[1943]]. i [[1944]]. godine pri čemu je razoreno 80% historijske jezgre grada.

Konačno pripojen Hrvatskoj koja je tada bila jedna od konstitutivnih jugoslavenskih republika, Zadar je završetak rata dočekao gotovo potpuno razoren i napušten, s jedva 6.000 stanovnika. Nakon rata dolazi do iseljavanja talijanskog stanovništva, ali i velikog broja Hrvata, u Italiju. Na njihovo mjesto ubrzo i u velikom broju dolaze žitelji zadarskih otoka i zaleđa.

Nakon Drugog svjetskog rata grad se razvija u snažan ekonomski i kulturni centar, posebno nakon izgradnje željezničke pruge Zadar-Knin i osnivanja Filozofskog fakulteta. [[1991]]. [[Republika Srpska Krajina|Krajinski]] pobunjenici i [[Jugoslavenska narodna armija]] (JNA) [[Bitka za Zadar|napali su Zadar koji se tada našao na rubu okupiranog područja]]. Veze sa Zagrebom odvijale su se isključivo preko otoka [[Pag]]a. Zadar je opet proživio ozbiljna razaranja, uključujući neke povijesne objekte. Opsada Zadra trajala je do [[1993]]. kada je Zadarsko zaleđe oslobođeno u vojnoj akciji &quot; Maslenica&quot;. Povremeni napadi na grad su se nastavili sve do [[1995]] kada je [[Operacija Oluja|operacijom &quot;Oluja&quot;]] završen rat u Hrvatskoj.

== Privreda ==

* [http://www.maraska.hr Maraska, tvornica sokova i alkoholnih pića]
* SAS strojogradnja
* [http://www.tankerska.hr Tankerska plovidba]
* Tvornica Kruha Zadar d.d.

Zadar je do Domovinskog rata bio jedan od ekonomski najrazvijenijih gradova u [[Hrvatska|Hrvatskoj]] s raznovrsnim industrijskim granama. Upravo ta raznovrsnost omogućila mu je relativno brz oporavak nakon ratnih stradanja, pojačan izgradnjom autoceste Zagreb - Split i njezinog nastavka, nove luke u Gaženici. Ta teretno - industrijska luka će kad bude dovršena biti dio najbrže veze između Italije i Srednje Europe, te tako omogućiti daljnji razvoj Zadra.

== Poznati Zadrani ==

* [[Jelena Slavna]], hrvatska kraljica (* ? – † [[8. oktobar]] [[976]]), žena kralja [[Mihajlo Krešimir II.|Mihajla Krešimira II.]]
* [[Ante Gotovina]], general HV
* [[Spiridon Brusina]], (1845.-1908.), hrvatski zoolog
* [[Georg von Trapp]], znanstvenik i inovator
* [[Dragutin Blažeković]], austrijski namjesnik za Dalmaciju, podigao današnji perivoj Vladimira Nazora (1890.)
* Barun [[Franz Ludwig von Welden]], vojni upravitelj Zadra, 1829. podigao današnji Perivoj kraljice Jelene Madijevke
* [[Zvonimir Šuljak]], kolekcionar i autor knjige &quot;Zadar na starim razglednicama&quot;
* [[Marko Perić]], kuhar
* [[Kamilo Tončić - Sorinj]], (1878-1961.) arhitekt secesije i kulturni djelatnik u Dalmaciji
* [[Joso Špralja]], umjetnik i ugostitelj
* [[Leposava Čatipović - &quot;Lepa Smoje&quot;]], poznata balerina, voditeljka žena i muza [[Miljenko Smoje|Miljenka Smoje]]
* [[Dario Jurin]] , predsjednik uprave Tankerkomerca d.d.
* [[Ottavio Missoni|Ottavio &quot;Taj&quot; Missoni]] 
* [[Predrag Saratlija]], profesor i sportski radnik
* [[Mirko Miočić]], poznati kvizolog
* [[Tanja Torbarina]], hrvatska novinarka
=== Biskupi, teolozi, pape ===
* [[Donat]], zadarski biskup i diplomat
* [[Simeone Duca]], monsinjor i dobrotvor
* Papa [[Ivan IV., papa|Ivan IV.]], rođeni Zadranin (†12.10.642.)
* [[Šimun Kožičić Benja]] 
* [[Marijan Oblak]], zadarski nadbiskup u miru
* [[Ivan Prenđa]], 68. zadarski nadbiskup
* [[Vicko Zmajević]], (1670.-1745.), zadarski nadbiskup

=== Muzičari ===
* [[Blagoje Bersa]] (*1873.-†1934.), hrvatski skladatelj i glazbeni pedagog
* [[Vladimir Bersa]] (*1864.-†1927.), hrvatski skladatelj
* [[Riccardo Bonicioli]], operni skladatelj
* [[Maja Dešpalj-Begović]], violinistica
* [[Pavle Dešpalj]], dirigent i skladatelj
* [[Valter Dešpalj]], violončelist svjetskog glasa
* [[Natali Dizdar]], pjevačica
* [[Mladen Grdović]], pjevač
* [[Tomislav Ivčić]], pjevač
* [[Vedran Ivčić]], pjevač
* [[Zoran Jelenković]], pjevač
* [[Emilija Kokić]], pjevačica
* [[Duško Lokin]], pjevač
* [[Đani Maršan]], pjevač i diplomat
* [[Bepo Matešić]], pjevač
* [[Davor Pekota]], pjevač i frontman grupe &quot;Forum&quot;
* [[Grupa Riva]], pobjednici [[Pjesma Eurovizije|Pjesme Eurovizije]] [[1989.]]
* [[Ivan Salgetti Drioli]], skladatelj
* [[Renato Švorinić]], basist
* [[Marina Tomašević]], pjevačica
* [[Felix von Weingartner]] (1863.-1942.), dirigent i skladatelj
* [[Filip Dizdar]], pjevač

=== Glumci ===
* [[Antun Nalis]] (*1911.-†2000.), hrvatski filmski i tv-glumac
* [[Josip Genda]], (*1943.-†2006.), hrvatski glumac
* [[Mile Gatara]], (* 19o9.-+1968.), hrvatski filmski i tv glumac, osnivač i utemeljitelj Kazališta lutaka u Zadru
* [[Josefina Gatara]], (*1916.-+2005.) glumica i dobar duh Kazališta lutaka Zadar,
* [[Dubravko Dujšin]], (*1894.-+1947.), hrvatski kazališni i filmski glumac
* [[Doris Pinčić]], hrvatska glumica
* [[Barbara Vicković]], hrvatska glumica
* [[Tamara Šoletić]], hrvatska glumica
* [[Duško Modrinić]], hrvatski kazališni, televizijski i filmski glumac
* [[Linda Begonja]], hrvatska kazališna, televizijska i filmska glumica

=== Graditelji ===
* [[Juraj Dalmatinac|Juraj Matejev Dalmatinac]], (poč. 15. st. – 1473./75.), hrvatski kipar i graditelj
* braća [[Lucijan Vranjanin|Lucijan]] i [[Franjo Vranjanin]] (Laurana), hrvatski kipari i graditelji


=== Književnici ===
* [[Ivan Aralica]], (1930.-)
* [[Juraj Baraković]], (1548. - 1628.), hrvatski renesansni pjesnik
* [[Josip Bersa]] (*1862.-†1932.), hrvatski književnik i arheolog
* [[Šime Budinić]], (između 1530. i 1535. - 1600.)
* [[Vladan Desnica]], (1905.-1967.)
* [[Šime Gržan]], pjesnik
* [[Brne Karnarutić]], (1515. - 1573.) 
* [[Giuseppe Sabalich]], (1856.–1928.) 
* [[Abdulah Seferović]], kroničar grada Zadra
* [[Jeronim Vidulić]], (†1499.), pjesnik
* [[Petar Zoranić]], (1508. - između 1543. i 1569.), književnik


=== Političari ===
* [[Ingrid Antičević-Marinović]], bivša ministrica pravosuđa Hrvatske
* [[Josip Gjergja]], hrvatski političar i diplomat
* [[Božidar Kalmeta]], ministar prometa, turizma i mora RH, dugogodišnji gradonačelnik Zadra
* [[Budimir Lončar]], diplomat
* [[Ana Lovrin]], ministrica pravosuđa RH, bivša gradonačelnica
* [[Ivica Maštruko]], diplomat
* [[Joso Škara]], političar i bivši ministar rada Hrvatske
* [[Vladimir Velebit]], jugoslavenski pravnik, političar i diplomat
* [[Ava Karabatić]], kandidatkinja za predsjednicu Hrvatske

=== Slikari ===
* [[Anrea Schiavone|Anrea Schiavone (Andrija Medulić - Schiavone)]], (* Zadar, [[1510]].-[[1515]]. - † Venecija, [[1563]].), slikar
* [[Franjo Salghetti Drioli]] ([[1811]].-[[1877]].)
* [[Giovanni Smirich]] ([[1842]].-[[1929]].)

=== Sportaši ===
* [[Romano Bajlo]], olimpijac veslač
* [[Saša Bjelanović]], nogometaš Ascoli-a i povremeni reprezentativac Hrvatske
* [[Marijan Buljat]], nogometaš reprezentativac Hrvatske i NK Dinama
* [[Petar Cupać]], olimpijac jedriličar
* [[Krešimir Ćosić]], košarkaš
* [[Giuseppe Gjergja]], košarkaš i bivši izbornik košarkaške reprezentacije Hrvatske
* [[Josip Pino Grdović]], legendarni zadarski košarkaški stručnjak
* [[Arijan Komazec]], bivši košarkaš Zadra i reprezentativac Hrvatske
* [[Emilio Kovačić]], košarkaš
* [[Korana Longin]], najbolja hrvatska košarkašica
* [[Davor Marcelić]], bivši košarkaški reprezentativac Hrvatske, Zadra i Cibone
* [[Luka Modrić]], nogometaš reprezentativac Hrvatske i NK Dinama
* [[Veljko Petranović]], bivši košarkaš Zadra
* [[Josip-Joško Gatara, prof.]], jedan od legendi zadarskog sporta, nogometaš, rukometaš, plivač, vaterpolist, vaterpolo sudac, sportski novinar, utemeljitelj i osnivač ŠRK Donat
* [[Borut Gatara]],bivši igrač i kapetan Vaterpolo kluba Zadar 1952,osnivač jedinstvenog vaterpolskog natjecanja VAKANZA
* [[Marko Popović (košarkaš, rođen 1982.)|Marko Popović]], košarkaški reprezentativac Hrvatske i Žalgirisa iz Kaunasa
* [[Zoran Primorac]], najbolji hrvatski stolnotenisač
* [[Miladin Dado Pršo]], nogometaš Glasgow Rangers-a
* [[Josip Skoblar]], nogometaš, zlatna kopačka Europe 1970. godine
* [[Enzo Sovitti]], legendarni trener košarkaša Zadra
* [[Lucijan Valčić]], košarkaški trener, bivši prvak sa Zadrom
* [[Goran Radanović]], poznati hrvatski stolnoteniski trener 
* [[Stojan &quot;Stojko&quot; Vranković]], bivši košarkaš Zadra i reprezentativac Hrvatske
* [[Andrej Gaćina]], hrvatski stolnoteniser
* [[Aleksandar Čubrilo]], košarkaš
* [[Radojka Franzotti]], najbolja zadarska atletičarka
* [[Jurica Buljat]], nogometaš NK Hajduka i povremeno mlade reprezentacije
* [[Šime Fantela]], hrvatski jedriličar, olimpijski, svjetski i europski prvak
* [[Rene Sinovčić]], nogometni menadžer
* [[Marin Tomasov]], nogometaš NK Hajduka
* [[Tonči Valčić]], rukometaš hrvatski reprezentativac
* [[Josip Valčić]], rukometaš hrvatski reprezentativac
* [[Slobodan Crnokrak]], atletičar
* [[Stipe Perica]], nogometaš Chelsea iz Londona
* [[Ivan Jokić]], atletski trener
* [[Slobodan Miolović]], atletičar
* [[Leonardo Bajlo]], legendarni trener košarkaša Zadra
* [[Ivo Pulanić Učo]], poznati trener košarkaša Zadra
* [[Josip Bajlo Bumba]], poznati biciklista
* [[Danijel Jusup]], hrvatski košarkaški trener
* [[Luka Žorić]], poznati hrvatski košarkaš
* [[Tomislav &quot;Tomo&quot; Amižić]], poznati stolnoteniski trener
* [[Hrvoje Ćustić]], bivši hrvatski nogometaš
* [[Tomislav Ružić]], košarkaš
* [[Saša Bjelanović]], poznati hrvatski nogometaš
* [[Stipe Žunić]], hrvatski atletičar bacač kugle
* [[Jurica Ružić]], košarkaš
* [[Šime Vrsaljko]], nogometaš

=== Moda ===
* [[Ela Dušević]], modna dizajnerica
* [[Nevena Dujmović]], top model
* [[Ana Gojanović Bujan]], modni skaut
* [[Ana Grbić]], Miss fotogeničnosti na izboru za Miss Hrvatske, hostesa u tv-emisiji Bravo
* [[Korina Longin]], top model
* [[Ottavio Missoni]], (Zadar, 1925.), modni kreator

== Spomenici i znamenitosti ==

Mnoge su znamenitosti koje se mogu vidjeti u Zadru, zbog njegove duge povijesti koja seže do [[antika|antičkih]] vremena. Neke od znamenitosti su:

* '''[[Crkva sv. Donata (Zadar)|Crkva sv. Donata]]'''
[[Datoteka:Church of St. Donatus in Zadar (by Pudelek).JPG|thumb|300px|right|Crkva Sv. Donata iz 9. st. sagrađena na ostacima rimskog foruma]]
Najpoznatiji je spomenik i simbol grada Zadra, ujedno i najpoznatija monumentalna građevina u Hrvatskoj iz ranog srednjeg vijeka. Sagrađena je na tradicijama ranobizantske [[arhitektura|arhitekure]] u ranom [[srednji vijek|srednjem vijeku]], najvjerojatnije početkom 9. st. Kružnog je oblika i nije se sačuvala u obliku kako je prvotno sagrađena. Nedostaje joj južna prigradnja, pa joj je središnja kružna jezgra s te strane vidljiva. Do 15. stoljeća nazivala se crkva Sv. Trojstva, a od tada nosi ime Sv. Donat, po biskupu koji ju je dao sagraditi. Prvi put crkva se spominje sredinom 10. stoljeća u spisima bizantskog cara Konstatina Porfirogeneta. Danas se njezin prostor zbog izvanrednih akustičnih karakteristika koristi za glazbene programe (&quot;[[Glazbene večeri u sv. Donatu]]&quot;).

* '''Forum'''
[[Datoteka:Zadar_Forum.jpg|thumb|right|300px|Ostatci rimskog Foruma u Zadru]]
Ispod temelja crkve Sv. Donata i biskupske palače proteže se pločnik glavnog trga iz rimskih vremena - Forum. Počeci mu sežu u 1. st. prije Krista. S tri strane Forum je bio opkoljen monumentalnim trijemom kojega su krasile akantusove vitice, girlande i maskeroni.

* '''[[Kalelarga]]'''
Kalelarga ili Široka ulica je glavna i najpoznatija zadarska ulica, koja se proteže u smjeru istok-zapad od [[Narodni trg u Zadru|Narodnog trga]] do Foruma. U Drugom svjetskom ratu su uništene gotovo sve zgrade u ulici, te je ona obnovljena u modernističkom stilu zadržavajući samo osnovni smjer.

* '''[[Zadarska katedrala|Katedrala Sv. Stošije]]'''
[[Datoteka:Kathedrale St. Anastasia.jpg|thumb|left|280px|Portal Katedrale Sv. Stošije]]
[[Zadarska katedrala|Zadarsku katedralu]] posvećenu Sv. Stošiji ukrašava izvana na pročelju ruža te na zabatu glavne lađe manja [[gotika|gotička]] ruža, naknadno umetnuta. Portali imaju karakterističan romanički oblik, danas unutrašnjost katedrale doima se svojom monumentalnošću (glavna lađa je triput šira od sporednih). Zvonik katedrale koji danas dominira Zadrom, započet je još u kasnom srednjem vijeku, da bi ga tek [[1892.]] dovršio engleski arhitekt [[Thomas Graham Jackson]] po uzoru na zvonik rapske katedrale.

* '''Crkva Sv. Marije'''
[[Datoteka:Zadar_Sveta_Marija.jpg|thumb|280px|Unutrašnjost crkve Sv. Marije]]
Crkva Sv. Marije pripada ženskom [[Benediktinski samostan sv. Marije|benediktinskom samostanu sv. Marije]] koji je osnovala plemkinja [[Čika]] [[1066]]. godine. Na mjestu nekadašnje neugledne crkve podigla je trobrodnu crkvu koja je posvećena [[1091]]. godine. Njezina kći [[Vekenega]] početkom 12. st. sagradila je kapitularnu dvoranu i monumentalni zvonik. U samoj crkvi nalazi se i grobnica opatice [[Vekenega|Vekenge]] koja je umrla [[1111]]. godine. Samostanski arhiv čuva vrlo vrijednu zbirku povelja u kojima se spominju hrvatski kraljevi iz 11. st. Pročelje crkve i njezin južni bočni zid, kao i glavni portal u [[renesansa|renesansnom]] su stilu. Na zvoniku se nalazi natpis u spomen [[Koloman]]ovog ulaska u Zadar 1102. godine. Crkva je razrušena u anglo-američkom bombardiranju u Drugom svjetskom ratu, ali je uspješno rekonstruirana.

* '''Crkva Sv. Krševana'''
[[Datoteka:Zadar_Krsevan.jpg|thumb|260px|left|Crkva Sv. Krševana - apsida]]
Trobrodna bazilika s tri bogato ukrašene polukružne apside pripadala je muškom benediktinskom samostanu. Sagrađena je u [[Romanika|romaničkom]] stilu i posvećena [[1175.]], a ime je dobila po sv. Krševanu mučeniku, zaštitniku grada Zadra. Pročelje je jednostavno. U donjem dijelu nema nikakvih ukrasa osim glavnog portala. Unutrašnjost crkve krase freske romaničko-bizantinskih karakteristika. U svetištu se nalazi monumentalni glavni oltar izgrađen [[1701]]. godine na kojega su [[1717]]. postavljena četiri kvalitetna kipa od bijelog mramora koji predstavljaju zaštitnike Zadra. Rad su mletačkog kipara Alavise Tagliapiete. Zvonik se počeo graditi potkraj 15. st., ali nikada nije dovršen. Najljepši dio fasade je vanjski ukras, apsida.

* '''Crkva Sv. Šimuna / [[Škrinja Sv. Šimuna]]'''
[[Datoteka:Zadar_Sveti_Sime.jpg|thumb|300px|Crkva Sv. Šimuna u Zadru]]
Prvobitno ranokršćanska trobrodna [[bazilika]] iz 5. st., potom pregrađena crkva Sv. Stjepana s [[gotika|gotičkim]] elementima iz 14. st., dok je današnji izgled s baroknim detaljima dobila u 16. st. Poznata srebrna [[škrinja Sv. Šimuna]] iz [[1380.]] nalazi se na glavnom oltaru crkve. Škrinja je zlatarsko djelo velike vrijednosti koju je za relikviju Sv. Šime dala izraditi ugarsko-hrvatska kraljica [[Elizabeta]]. Škrinju je izradio zlatar [[Franjo iz Milana]], nastanjen u Zadru. Južno od crkve nalazi se rimski stup postavljen [[1729.]] godine, a sastavljen je od dvaju stupova rimskog hrama koji su se do tada čuvali na kapitoliju Foruma.

* '''Crkva i [[Samostan sv. Franje Asiškog (Zadar)|franjevački samostan Sv. Frane]]'''
Crkva se nalazi na zapadnom kraju grada. Crkva je najstarija dalmatinska [[gotika|gotička]] crkva. Posvećena je [[1280.]] Unutrašnjost je jednostavna. Iz kora se ulazi u sakristiju. Iza glavnog oltara crkve iz [[1672.]] godine nalazi se nekadašnje svetište i u njemu korska sjedala bogato ukrašena rezbarijama u stilu cvjetne gotike iz [[1394.]] godine, rad Gaicoma da Borga Sansepolcra.

Sakristija, koja se nastavlja na kor, vazna je za hrvatsku povijest, jer je u njoj [[1358]]. godine sklopljen [[Zadarski mir]] između mletačke Republike i ugarsko-hrvatskog kralja Ludovika Anžuvinca, kojim su se Mlečani odrekli svojih pretenzija na Dalmaciju.

* '''Crkva Gospe od Zdravlja'''
[[Datoteka:Zadar_Gospa_Zdravlja.jpg|thumb|300px|Crkva Gospe od Zdravlja u Zadru]]
Podignuta je u 18. stoljeću u baroknom stilu na mjestu starije crkve, kao mauzolej nadbiskupa [[Vicko Zmajević|Zmajevića]]. U njoj se čuvala slika Gospe od Kaštela koju je naslikao [[Blaž Jurjev Trogiranin]] u 15.st (danas je u stalnom postavu izložbe crkvene umjetnosti). Uživa veliki ugled i popularnost u brojnim generacijama Zadarskih žitelja. U drugom svjetskom ratu bila je potpuno razorena, te je preostao samo zvonik i malo svetište. Obnovljena je tek [[1990]]. godine vrijednom donacijom pokojnog Msgr. [[Simeone Duca|Simeona Duce]], koji je u njoj i pokopan.


* '''Crkva Svetog Andrije i Svetog Petra'''
Jednobrodna crkva Sv. Andrije odlikuje se jednostavnom fasadom iz 17. stoljeća, te ostatcima fresaka romano-bizantskih karakteistika sa kraja 12. stoljeća dok su južni bočni zid i apsida sagradeni u 5. stoljeću. Na njenu apsidu nadovezuje se crkvica Sv. Petra s antičkim elementima.


* '''Crkva i samostan Svetog Mihovila'''
[[Datoteka:Church of Saint Michael in Zadar, bells gable upward.jpg|thumb|260px|left|Crkva Sv. Mihovila]]
Pročeljem crkve Sv. Mihovila dominira reljefno ukrašen gotički portal iz 14. stoljeća. U njenoj jednobronoj unutrašnjosti nalazi se drevno oslikano polureljefno raspelo iz 13. stoljeća. U samostanu je smještena i manja zbirka umjetnina.

* '''Crkva Svetog Dominika'''
Gotička crkva sv. Dominika nalazi se zapadno od Kopnenih vrata. U sklopu samostana djelovalo je i prvo sveučilište koje se spominje još davne 1396. godine.

* '''Crkva Svetog Ilije Proroka'''
Pravoslavna crkva podignuta neposredno uz Forum u 16. stoljeću za potrebe grčkih pomoraca i trgovaca. U 18. stoljeću je nadograđena i predana na upotrebu srpskoj zajednici.

* '''Ostaci crkve Stomorica'''
Danas su sačuvani samo temelji nekoć šesterolisne predromaničke crkve (isprva posvećene Sv. Uršuli), koja je još imala i kupolu, a umjesto jedne apside sagrađen joj je pravokutni krak sa zvonikom. U 16. stoljeću je porušena, 1883. godine arheološki istražena, nakon toga zasuta, te napokon 1966. godine otkopana i konzervirana. Priča kaže da oblik tlocrta ove crkvice, koja podsjeća na ključ, simbolizira ključeve Sv. Petra.

* '''Gradske zidine ([[Muraj]])'''
[[Datoteka:Zadar PortaTerraferma.jpg|thumb|right|260px|Monumentalna Kopnena vrata (Porta terraferma) Michelea Sanmichelija iz 1543. godine u luci Foša]]
Sačuvani su ostaci iz rimskog doba, iz [[srednji vijek|srednjeg vijeka]] te najviše iz 16. st. Uz bedeme se nalazi srednjevjekovna &quot;Kapetanova kula&quot;, a najslikovitiji se dio nalazi na južnom dijelu kod lučice &quot;Foše&quot;, gdje se nalaze i Kopnena vrata iz [[1543]] ([[Michele Sanmicheli]]). Prema luci, blizu crkve Sv. Krševana nalaze se Morska vrata iz [[1573.]]

* '''Stalna izložba crkvene umjetnosti - [[Zlato i srebro grada Zadra]]'''
U građevnom sklopu crkve Sv. Marije odnosno njezinog samostana, čiji su objekti tijekom drugog svjetskog rata bili teško oštećeni, 1972. godine formiran je reprezentativni postav - Stalna izložba crkvene umjetnosti, i jedna od najvrijednijih izložbi u Hrvatskoj, popularno nazvana “Zlato i srebro Zadra”.

* '''[[Arheološki muzej Zadar]]'''
Osnovan [[1832.]] a izloženi su arheološki ostaci od 7. do 12. st. Izloženi su predmeti iz rimskog doba i [[prapovijest|prapovijesni]] arheološki materijal iz [[paleolitik|paleolika]], [[neolitik]]a, i metalnih doba.

* '''[[Narodni trg]]'''
Glavni zadarski trg i okupljalište. S njegove zapadne strane je crkva sv. Lovre iz 11.st; zgrada Gradske straže iz [[1562.]] i toranj sa satom iz 18. st., a nasuprot se nalazi Gradska loža iz 13. st. Na sjevernoj strani trga je Gradska vijećnica podignuta 1934. godine u doba fašističke vladavine.

* '''[[Sveučilište u Zadru|Zgrada Zadarskog sveučilišta]]'''
Dominantna točka zadarske panorame s mora, velebna zgrada na Novoj rivi izgrađena je početkom 20. stoljeća u neoklasicističkom stilu za potrebe Liceja Svetog Dimitrija. U njenom sklopu je i nedavno obnovljena kapela Sv. Dimitrija.

== Zanimljivosti ==

* '''[[Morske orgulje]]'''
[[Datoteka:Sunset in Zadar (Sea organ).jpg|thumb|left|260px|Zadarske morske orgulje na Novoj rivi]]
[[Datoteka:Zadar_0030.jpg|thumb|150px|Znak morskih orgulja]]
Morske orgulje, izvedene su po projektu [[arhitekt]]a [[Nikola Bašić|Nikole Bašića]], smještene su u blizini novog pristaništa za cruisere, u sklopu zadarske rive, te su prepoznatljive kao posebno oblikovana obala u nekoliko redova stepenica koje se spuštaju prema moru. Stepenice se protežu na sedamdesetak metara obale, ispod kojih je, na razini najniže oseke mora, okomito na obalu ugrađeno 35 cijevi različitih dužina, promjera i nagiba, koje se koso uzdižu do obalnog poločanja i završavaju u kanalu (servisnom hodniku). Tu se na cijevima nalaze LABIUMI (zviždaljke), koje sviraju 7 akorda od 5 tonova. Iznad kanala su performirane kamene stepenice kroz koje izlazi zvuk, morem potisnut zrak.

* '''[[Maraschino]]'''
Originalni zadarski liker Maraschino priznat diljem svijeta. Prepoznatljiv je po karakterističnom slatkom okusu i aromatičnom mirisu. Priprema se po tradicionalnoj recepturi koju su stvorili ljekarnici dominikanskog samostana početkom 16. stoljeća.


* '''Zadarski barkarijoli'''
Jedan od zaštitnih znakova grada Zadra. Oni već 800 godina s malim čamcima na vesla povezuju dva kraja gradske luke po svim vremenskim uvjetima, štedeći na taj način vrijeme svojim vjernim putnicima. Ova tradicija se već stoljećima prenosi s koljena na koljeno u nekoliko obitelji, a uspjela se održati unatoč svim izazovima modernog vremena.
[[Datoteka:ZadarskiBarkarijoli.jpg|thumb|280px|Barkarijol sa zgradom Maraske]]


* '''[[Zadarski perivoji]]'''
** [[Zadarski perivoji#Perivoj kraljice Jelene Madijevke|Perivoj kraljice Jelene Madijevke]]
** [[Zadarski perivoji#Perivoj Vladimira Nazora|Perivoj Vladimira Nazora]]
** [[Vrulje|Perivoj Vrulje]]
** [[Zadarska riva|Perivoj Riva]]
** [[Perivoj Gospe od zdravlja]]


* '''[[Arsenal (Zadar)|Arsenal]]'''
Arsenal je [[spomenik kulture]] nulte kategorije, izgrađen u [[18. stoljeće|18. stoljeću]] za vrijeme [[Mletačka Republika|mletačke uprave]] kao skladište za vojnu flotu. Nakon obnove funkcionira kao mediteranski gradski trg u zatvorenom prostoru i jedno je od središta javnog, kulturnog i zabavnog gradskog života bogato događanjima.

== Obrazovanje ==

=== Osnovne škole ===
* Osnovna škola Petra Preradovića
* Osnovna škola Šime Budinića
* Osnovna škola Šimuna Kozičića Benje
* Osnovna škola Bartula Kašića
* [http://www.os-smiljevac.hr/ Osnovna Škola Smiljevac]
* [https://web.archive.org/web/20021129103937/http://www.geocities.com/os_stanovi/ Osnovna škola Stanovi]
* Osnovna škola Voštarnica
* Osnovna škola Krune Krstića
* Ossnovna škola Zadarskih otoka

=== Srednje škole ===
* Medicinska škola Ante Kuzmanića Zadar
* Nadbiskupska klasična gimnazija
* Zadarska privatna gimnazija
* Pomorska škola
* Gimnazija Vladimira Nazora
* Gimnazija Franje Petrića
* Gimnazija Jurja Barakovića
* Gimnazija Vicka Zmajevića
* Prirodoslovno - grafička škola
* Privatna Gimnazija Zadar
* Obrtnička škola Gojka Matuline
* Strukovna škola Vice Vlatkovića
* Tehnička škola
* Hotelijersko-turistička i ugostiteljska škola
* Ekonomsko-birotehnička i trgovačka škola
* Poljoprivredna, prehrambena i veterinarska škola Stanko Ožanić

=== [[Sveučilište u Zadru]] ===

* [http://www.unizd.hr/ Sveučilište u Zadru] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20091028043456/http://ling.unizd.hr/ |date=2009-10-28 }}; utemeljeno 2002. godine, proisteklo iz filozofsko-teološkog sveučilišta dominikanskog reda u Zadru iz [[1396.]] i [[Filozofski fakultet u Zadru|Filozofskog fakulteta]] osnovanog [[1955.]] godine.

== Kultura ==

* '''Festivali'''
** [http://www.donat-festival.com Glazbene večeri u sv. Donatu - Donat festival]
** [[Zadar snova]] - [http://www.zadarsnova.hr Međunarodni festival novog kazališta i izvedbenih umjetnosti]
** [http://www.hkk-zadar.hr/program_zk_ljeto.html Zadarsko kazališno ljeto] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070309061629/http://www.hkk-zadar.hr/program_zk_ljeto.html |date=2007-03-09 }}
* '''Knjižnice'''
** [http://www.gkzd.hr Gradska knjižnica Zadar]
** [http://www.zkzd.hr Znanstvena knjižnica Zadar]
* '''Muzeji'''
** [[Arheološki muzej Zadar]]
** Narodni muzej
** Stalna izložba [[Zlato i srebro grada Zadra]]
** Etnografski muzej Zadar
** Pomorski muzej Zadar
* '''Kazališta'''
** [http://www.kazaliste-lutaka-zadar.hr/ Kazalište lutaka Zadar] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080518182743/http://www.kazaliste-lutaka-zadar.hr/ |date=2008-05-18 }}
** [http://www.hkk-zadar.hr/ Hrvatska kazališna kuća] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070106071342/http://www.hkk-zadar.hr/ |date=2007-01-06 }}
* '''Novine'''
** [[Zadarski list]]
** [[Narodni list]]
** [[Zadarski regional]]
** [[Hrvatski List]]
* '''Kina'''
** [http://www.zadarinfo.com/kinopobjeda/ Pobjeda] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070212055033/http://www.zadarinfo.com/kinopobjeda/ |date=2007-02-12 }}
** [http://www.gotham.hr/ Gotham] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070106181431/http://www.gotham.hr/ |date=2007-01-06 }}
** Cinestar (6 dvorana)
** Callegro (3 dvorane)
** Zadar
*'''Ostale ustanove'''
** [[Talijanska unija|Zajednica Talijana - C.I. di Zara]]
**
* '''Klubovi'''
** [http://www.gotham.hr/ Gotham] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070106181431/http://www.gotham.hr/ |date=2007-01-06 }}
** [http://www.thegardenzadar.com Garden] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070111184831/http://www.thegardenzadar.com/ |date=2007-01-11 }}
** [http://www.arsenalzadar.com Arsenal]
** Forum
** Shark
** Stress
** Malibu
** Maya pub
** Mango
** Go-Ga

== Sport ==
* Košarkaški klub [[KK Zadar]]
* Nogometni klub [[NK Zadar]]
* Kuglački klub Zadar,
* Stolnoteniski klub Donat, Zadar,
* Karate klub Zadar,
* Rukometni klub Zadar
* Jedriličarski klub USKOK
* boćarski klub &quot;[[boćarski klub Brodarica|Brodarica]]&quot;
* vaterpolski klubovi &quot;[[vaterpolski klub Veterani Zadar|Veterani Zadar]]&quot;, &quot;[[vaterpolski klub Zadar 1952|Zadar 1952]]&quot;

== Gradovi prijatelji ==
Zadar je zbratimljen sa sljedećim gradovima:

* {{ZD|ITA}} [[Reggio Emilia]] ([[Italija]]), od [[1972]].
* {{ZD|FRA}} [[Romans]] ([[Francuska]]), od [[1985]].
* {{ZD|NJE}} [[Fürstenfeldbruck]] ([[Njemačka]]), od [[1989]].
* {{ZD|MAĐ}} [[Székesfehérvár]] ([[Mađarska]]), od [[1997]].
* {{ZD|ITA}} [[Padova]] ([[Italija]]), od [[2003]].
* {{ZD|ČIL}} [[Iquique]] ([[Čile]]), od [[2003]].

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Zadar}}
* [http://www.izadar.info Turističke informacije Zadarske županije] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110427034354/http://www.izadar.info/ |date=2011-04-27 }}
* [http://www.grad-zadar.hr Grad Zadar]
* [http://www.ezadar.hr eZadar – Zadarski internet portal] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20161118222718/http://www.ezadar.hr/ |date=2016-11-18 }}
* [http://www.infozadar.net eZadar, 057 info, VOX...]
* [http://voxtv.hr Televizija VOX Zadar] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131022060504/http://voxtv.hr/ |date=2013-10-22 }}
* [http://www.voxportal.hr Voxportal.hr]
* [http://www.radio057.hr Radio 057 Zadar] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130902191948/http://www.radio057.hr/ |date=2013-09-02 }}
* [http://www.zadaronline.com Zadar Online]
* [http://www.noviradio.hr Novi radio] 
* [http://www.057info.hr 057info Zadar]
* [http://www.karteGradova.com/zadar Interaktivna karta grada Zadra] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060828195223/http://www.kartegradova.com/zadar |date=2006-08-28 }}
* [http://www.cromaps.com/vacmap/zadar_index.htm Plan grada Zadra - CroMaps navigator] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060421192032/http://www.cromaps.com/vacmap/zadar_index.htm |date=2006-04-21 }}
* [http://www.croatia.hr/about/ Croatian National Tourist Board]
* [http://www.infozadar.net/ Info Zadar]
* [http://www.antenazadar.hr/ Antena Zadar]
* [http://www.zdnews.hr/ ZD News] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140208000535/http://www.zdnews.hr/ |date=2014-02-08 }}
* [http://www.hostelforumzadar.com/ Hostel Forum Zadar]
* [http://www.tankerkomerc.hr/ Tankerkomerc d.d. Zadar]
* [http://www.marinazadar.com/ Marina Zadar - Tankerkomerc d.d. Zadar]
* [http://tkzd.hr/ Tvornica Kruha Zadar d.d.]

{{Zadarska županija}}
{{Hrvatski gradovi}}
{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Zadar| ]]
[[Kategorija:Gradovi u Zadarskoj županiji]]</text>
      <sha1>p6fdjnxsmwne4m8iezejswkzfsssp3m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ratko Mladić</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9635</id>
    <revision>
      <id>42681526</id>
      <parentid>42677028</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:48:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Denny</username>
        <id>24580</id>
      </contributor>
      <origin>42681526</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15910" sha1="13h2qj33dn95xeohjlody9yp6z308hr" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = {{Birth date and age|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|1942|3|12|2026|8|26|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizosemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]-[[Den Haag]], [[27. 8.|27. kolovoza]] [[2026.]])&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Генерал РАТКО МЛАДИЋ Биографија |url=http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |access-date=2011-05-27 |archivedate=2012-05-27 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120527212246/http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 25. maja 2011. godine.

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo ([[1909]]-[[1945]]), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana ([[1919]]-[[2003]], devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu ([[1940]], udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja ([[1944]]-[[2001]]). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] [[20. 10.]] [[1961]]. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a [[27. 9.]] [[1965]]. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od [[septembar|septembra]] [[1976]]. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava [[1978]]. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast [[27. 9.]] [[1965]]., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] [[4. 11.]] [[1965]]., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. [[April]]a [[1968]]. postaje komandir izviđačkog voda; u [[maj]]u [[1970]]. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je [[27. 11.]] [[1974]]. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija [[25. 12.]] [[1980]]. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. [[august|avgusta]] [[1986]]. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi [[septembar|septembra]] [[1986]]. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten [[31]]. [[januar]]a [[1989]]. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. [[januar]]a [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od [[11. 12.]] [[1991]]. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila [[1992]]. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna [[1994]].

Ratko Mladić je [[24. 7.]] [[1995]]. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

[[8. 11.]] [[1996]]. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom [[1997]]. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja [[7]]. [[mart]]a [[2002]]. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] [[28]]. [[februar]]a [[2001]]. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], [[7]]. [[april]]a [[2006]].

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima]] i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja [[1996]]. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor]]u, [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem [[2005]]., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je [[BIA]] otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su [[21. 2.]] [[2006]]. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom [[2006]]. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra [[2006]]. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

[[3. 5.]] [[2006]]. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]

{{Commonscat|Ratko Mladić}}

{{normativna kontrola}}

{{Lifetime|1943||Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>13h2qj33dn95xeohjlody9yp6z308hr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681529</id>
      <parentid>42681526</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:49:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Denny</username>
        <id>24580</id>
      </contributor>
      <origin>42681529</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15910" sha1="fj1hsprkqnj0to72kiax3o5n3db42pd" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = {{Birth date and age|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|1942|3|12|2026|8|26|df=n}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]-[[Den Haag]], [[27. 8.|27. kolovoza]] [[2026.]])&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Генерал РАТКО МЛАДИЋ Биографија |url=http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |access-date=2011-05-27 |archivedate=2012-05-27 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120527212246/http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 25. maja 2011. godine.

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo ([[1909]]-[[1945]]), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana ([[1919]]-[[2003]], devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu ([[1940]], udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja ([[1944]]-[[2001]]). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] [[20. 10.]] [[1961]]. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a [[27. 9.]] [[1965]]. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od [[septembar|septembra]] [[1976]]. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava [[1978]]. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast [[27. 9.]] [[1965]]., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] [[4. 11.]] [[1965]]., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. [[April]]a [[1968]]. postaje komandir izviđačkog voda; u [[maj]]u [[1970]]. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je [[27. 11.]] [[1974]]. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija [[25. 12.]] [[1980]]. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. [[august|avgusta]] [[1986]]. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi [[septembar|septembra]] [[1986]]. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten [[31]]. [[januar]]a [[1989]]. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. [[januar]]a [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od [[11. 12.]] [[1991]]. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila [[1992]]. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna [[1994]].

Ratko Mladić je [[24. 7.]] [[1995]]. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

[[8. 11.]] [[1996]]. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom [[1997]]. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja [[7]]. [[mart]]a [[2002]]. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] [[28]]. [[februar]]a [[2001]]. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], [[7]]. [[april]]a [[2006]].

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima]] i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja [[1996]]. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor]]u, [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem [[2005]]., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je [[BIA]] otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su [[21. 2.]] [[2006]]. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom [[2006]]. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra [[2006]]. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

[[3. 5.]] [[2006]]. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]

{{Commonscat|Ratko Mladić}}

{{normativna kontrola}}

{{Lifetime|1943||Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>fj1hsprkqnj0to72kiax3o5n3db42pd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681530</id>
      <parentid>42681529</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:49:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Denny</username>
        <id>24580</id>
      </contributor>
      <origin>42681530</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15910" sha1="qncxu7p69v2mgll5w3k9wq5qjkvjcj3" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = {{Birth date and age|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|8|26|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]-[[Den Haag]], [[27. 8.|27. kolovoza]] [[2026.]])&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Генерал РАТКО МЛАДИЋ Биографија |url=http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |access-date=2011-05-27 |archivedate=2012-05-27 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120527212246/http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 25. maja 2011. godine.

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo ([[1909]]-[[1945]]), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana ([[1919]]-[[2003]], devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu ([[1940]], udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja ([[1944]]-[[2001]]). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] [[20. 10.]] [[1961]]. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a [[27. 9.]] [[1965]]. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od [[septembar|septembra]] [[1976]]. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava [[1978]]. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast [[27. 9.]] [[1965]]., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] [[4. 11.]] [[1965]]., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. [[April]]a [[1968]]. postaje komandir izviđačkog voda; u [[maj]]u [[1970]]. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je [[27. 11.]] [[1974]]. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija [[25. 12.]] [[1980]]. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. [[august|avgusta]] [[1986]]. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi [[septembar|septembra]] [[1986]]. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten [[31]]. [[januar]]a [[1989]]. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. [[januar]]a [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od [[11. 12.]] [[1991]]. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila [[1992]]. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna [[1994]].

Ratko Mladić je [[24. 7.]] [[1995]]. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

[[8. 11.]] [[1996]]. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom [[1997]]. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja [[7]]. [[mart]]a [[2002]]. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] [[28]]. [[februar]]a [[2001]]. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], [[7]]. [[april]]a [[2006]].

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima]] i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja [[1996]]. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor]]u, [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem [[2005]]., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je [[BIA]] otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su [[21. 2.]] [[2006]]. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom [[2006]]. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra [[2006]]. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

[[3. 5.]] [[2006]]. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]

{{Commonscat|Ratko Mladić}}

{{normativna kontrola}}

{{Lifetime|1943||Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>qncxu7p69v2mgll5w3k9wq5qjkvjcj3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681532</id>
      <parentid>42681530</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:50:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Denny</username>
        <id>24580</id>
      </contributor>
      <origin>42681532</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15910" sha1="5qx96eqmfx3aa4pqknt7xgonp53vj0h" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = {{Birth date and age|1942|3|12|df=n}}
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|8|26|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]-[[Den Haag]], [[27. 8.|27. kolovoza]] [[2026.]])&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Генерал РАТКО МЛАДИЋ Биографија |url=http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |access-date=2011-05-27 |archivedate=2012-05-27 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120527212246/http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 25. maja 2011. godine.

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo ([[1909]]-[[1945]]), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana ([[1919]]-[[2003]], devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu ([[1940]], udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja ([[1944]]-[[2001]]). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] [[20. 10.]] [[1961]]. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a [[27. 9.]] [[1965]]. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od [[septembar|septembra]] [[1976]]. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava [[1978]]. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast [[27. 9.]] [[1965]]., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] [[4. 11.]] [[1965]]., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. [[April]]a [[1968]]. postaje komandir izviđačkog voda; u [[maj]]u [[1970]]. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je [[27. 11.]] [[1974]]. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija [[25. 12.]] [[1980]]. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. [[august|avgusta]] [[1986]]. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi [[septembar|septembra]] [[1986]]. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten [[31]]. [[januar]]a [[1989]]. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. [[januar]]a [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od [[11. 12.]] [[1991]]. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila [[1992]]. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna [[1994]].

Ratko Mladić je [[24. 7.]] [[1995]]. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

[[8. 11.]] [[1996]]. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom [[1997]]. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja [[7]]. [[mart]]a [[2002]]. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] [[28]]. [[februar]]a [[2001]]. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], [[7]]. [[april]]a [[2006]].

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima]] i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja [[1996]]. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor]]u, [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem [[2005]]., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je [[BIA]] otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su [[21. 2.]] [[2006]]. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom [[2006]]. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra [[2006]]. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

[[3. 5.]] [[2006]]. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]

{{Commonscat|Ratko Mladić}}

{{normativna kontrola}}

{{Lifetime|1943||Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>5qx96eqmfx3aa4pqknt7xgonp53vj0h</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681534</id>
      <parentid>42681532</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:50:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Denny</username>
        <id>24580</id>
      </contributor>
      <origin>42681534</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15893" sha1="f5d0sn9hoclq6qobgp2eoq0hnscvsde" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|8|26|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]-[[Den Haag]], [[27. 8.|27. kolovoza]] [[2026.]])&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Генерал РАТКО МЛАДИЋ Биографија |url=http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |access-date=2011-05-27 |archivedate=2012-05-27 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120527212246/http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 25. maja 2011. godine.

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo ([[1909]]-[[1945]]), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana ([[1919]]-[[2003]], devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu ([[1940]], udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja ([[1944]]-[[2001]]). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] [[20. 10.]] [[1961]]. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a [[27. 9.]] [[1965]]. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od [[septembar|septembra]] [[1976]]. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava [[1978]]. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast [[27. 9.]] [[1965]]., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] [[4. 11.]] [[1965]]., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. [[April]]a [[1968]]. postaje komandir izviđačkog voda; u [[maj]]u [[1970]]. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je [[27. 11.]] [[1974]]. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija [[25. 12.]] [[1980]]. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. [[august|avgusta]] [[1986]]. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi [[septembar|septembra]] [[1986]]. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten [[31]]. [[januar]]a [[1989]]. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. [[januar]]a [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od [[11. 12.]] [[1991]]. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila [[1992]]. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna [[1994]].

Ratko Mladić je [[24. 7.]] [[1995]]. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

[[8. 11.]] [[1996]]. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom [[1997]]. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja [[7]]. [[mart]]a [[2002]]. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] [[28]]. [[februar]]a [[2001]]. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], [[7]]. [[april]]a [[2006]].

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima]] i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja [[1996]]. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor]]u, [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem [[2005]]., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je [[BIA]] otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su [[21. 2.]] [[2006]]. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom [[2006]]. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra [[2006]]. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

[[3. 5.]] [[2006]]. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]

{{Commonscat|Ratko Mladić}}

{{normativna kontrola}}

{{Lifetime|1943||Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>f5d0sn9hoclq6qobgp2eoq0hnscvsde</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681535</id>
      <parentid>42681534</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:51:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Denny</username>
        <id>24580</id>
      </contributor>
      <origin>42681535</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15903" sha1="hdfn3oi6pp21kje307q3if96e4c2wrb" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|8|26|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]-[[Den Haag]], [[27. 8.|27. kolovoza]] [[2026.]])&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Генерал РАТКО МЛАДИЋ Биографија |url=http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |access-date=2011-05-27 |archivedate=2012-05-27 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120527212246/http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 25. maja 2011. godine.

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo ([[1909]]-[[1945]]), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana ([[1919]]-[[2003]], devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu ([[1940]], udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja ([[1944]]-[[2001]]). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] [[20. 10.]] [[1961]]. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a [[27. 9.]] [[1965]]. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od [[septembar|septembra]] [[1976]]. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava [[1978]]. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast [[27. 9.]] [[1965]]., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] [[4. 11.]] [[1965]]., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. [[April]]a [[1968]]. postaje komandir izviđačkog voda; u [[maj]]u [[1970]]. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je [[27. 11.]] [[1974]]. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija [[25. 12.]] [[1980]]. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. [[august|avgusta]] [[1986]]. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi [[septembar|septembra]] [[1986]]. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten [[31]]. [[januar]]a [[1989]]. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. [[januar]]a [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od [[11. 12.]] [[1991]]. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila [[1992]]. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna [[1994]].

Ratko Mladić je [[24. 7.]] [[1995]]. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

[[8. 11.]] [[1996]]. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom [[1997]]. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja [[7]]. [[mart]]a [[2002]]. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] [[28]]. [[februar]]a [[2001]]. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], [[7]]. [[april]]a [[2006]].

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima]] i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja [[1996]]. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor]]u, [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem [[2005]]., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je [[BIA]] otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su [[21. 2.]] [[2006]]. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom [[2006]]. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra [[2006]]. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

[[3. 5.]] [[2006]]. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]

{{Commonscat|Ratko Mladić}}

{{normativna kontrola}}

{{Lifetime|1943||Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>hdfn3oi6pp21kje307q3if96e4c2wrb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681544</id>
      <parentid>42681535</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:06:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681544</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15908" sha1="05fz4225mx5pne6mwe4tq8o2ll8egen" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|8|26|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. kolovoza]] [[2026.]])&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Генерал РАТКО МЛАДИЋ Биографија |url=http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |access-date=2011-05-27 |archivedate=2012-05-27 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120527212246/http://www.rtrs.tv/tv/mladic.php |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 25. maja 2011. godine.

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo ([[1909]]-[[1945]]), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana ([[1919]]-[[2003]], devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu ([[1940]], udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja ([[1944]]-[[2001]]). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] [[20. 10.]] [[1961]]. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a [[27. 9.]] [[1965]]. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od [[septembar|septembra]] [[1976]]. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava [[1978]]. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast [[27. 9.]] [[1965]]., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] [[4. 11.]] [[1965]]., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. [[April]]a [[1968]]. postaje komandir izviđačkog voda; u [[maj]]u [[1970]]. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je [[27. 11.]] [[1974]]. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija [[25. 12.]] [[1980]]. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. [[august|avgusta]] [[1986]]. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi [[septembar|septembra]] [[1986]]. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten [[31]]. [[januar]]a [[1989]]. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. [[januar]]a [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od [[11. 12.]] [[1991]]. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila [[1992]]. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna [[1994]].

Ratko Mladić je [[24. 7.]] [[1995]]. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

[[8. 11.]] [[1996]]. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom [[1997]]. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja [[7]]. [[mart]]a [[2002]]. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] [[28]]. [[februar]]a [[2001]]. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], [[7]]. [[april]]a [[2006]].

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima]] i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja [[1996]]. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor]]u, [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem [[2005]]., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je [[BIA]] otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su [[21. 2.]] [[2006]]. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom [[2006]]. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra [[2006]]. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

[[3. 5.]] [[2006]]. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1943|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>05fz4225mx5pne6mwe4tq8o2ll8egen</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681545</id>
      <parentid>42681544</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:07:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681545</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15629" sha1="b33vhzqntwoa87ppmln18kj8abso392" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|8|26|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 25. maja 2011. godine.

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo ([[1909]]-[[1945]]), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana ([[1919]]-[[2003]], devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu ([[1940]], udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja ([[1944]]-[[2001]]). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] [[20. 10.]] [[1961]]. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a [[27. 9.]] [[1965]]. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od [[septembar|septembra]] [[1976]]. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava [[1978]]. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast [[27. 9.]] [[1965]]., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] [[4. 11.]] [[1965]]., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. [[April]]a [[1968]]. postaje komandir izviđačkog voda; u [[maj]]u [[1970]]. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je [[27. 11.]] [[1974]]. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija [[25. 12.]] [[1980]]. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. [[august|avgusta]] [[1986]]. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi [[septembar|septembra]] [[1986]]. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten [[31]]. [[januar]]a [[1989]]. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. [[januar]]a [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od [[11. 12.]] [[1991]]. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila [[1992]]. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna [[1994]].

Ratko Mladić je [[24. 7.]] [[1995]]. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

[[8. 11.]] [[1996]]. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom [[1997]]. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja [[7]]. [[mart]]a [[2002]]. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] [[28]]. [[februar]]a [[2001]]. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], [[7]]. [[april]]a [[2006]].

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima]] i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja [[1996]]. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor]]u, [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem [[2005]]., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je [[BIA]] otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su [[21. 2.]] [[2006]]. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom [[2006]]. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra [[2006]]. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

[[3. 5.]] [[2006]]. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji [https://sensecentar.org/ SENSE Centra za tranzicionu pravdu]

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1943|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>b33vhzqntwoa87ppmln18kj8abso392</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681547</id>
      <parentid>42681545</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:17:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>unutarnje veze</comment>
      <origin>42681547</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15311" sha1="tjz2pysdghjip5eih0nnkv0y0imx4qk" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|8|26|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 25. maja 2011. godine.

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od 11. 12. 1991. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1943|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>tjz2pysdghjip5eih0nnkv0y0imx4qk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681548</id>
      <parentid>42681547</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:26:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681548</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15312" sha1="bzj55ipfnhp1cgj3rnals1z5ha450da" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 25. maja 2011. godine.

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od 11. 12. 1991. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1943|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>bzj55ipfnhp1cgj3rnals1z5ha450da</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681549</id>
      <parentid>42681548</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:26:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681549</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15312" sha1="gv85ggs8jat842mh2vk1rmt0qt7vl0h" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 25. maja 2011. godine.

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od 11. 12. 1991. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>gv85ggs8jat842mh2vk1rmt0qt7vl0h</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681555</id>
      <parentid>42681549</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:37:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>referenciranje</comment>
      <origin>42681555</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15691" sha1="a79z5u2x1vlud2je4piqkdx5oyvj635" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Statement of the Office of the Prosecutor on the arrest of Ratko Mladić |trans-title=Saopštenje Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/en/press/statement-office-prosecutor-arrest-ratko-mladic |access-date=2026-08-27 |website=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |language=engleski}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od 11. 12. 1991. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>a79z5u2x1vlud2je4piqkdx5oyvj635</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681558</id>
      <parentid>42681555</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:40:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>citat</comment>
      <origin>42681558</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15970" sha1="9uaw30kqm8vyb33n6xxmac28nh9u2zs" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Statement of the Office of the Prosecutor on the arrest of Ratko Mladić |trans-title=Saopštenje Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/en/press/statement-office-prosecutor-arrest-ratko-mladic |access-date=2026-08-27 |website=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |language=engleski|quote=The Prosecutor of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia welcomes the arrest today [26 May 2011] of Ratko Mladić|trans-quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maja 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je [[3]]. [[jun]]a [[1991]]. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od 11. 12. 1991. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>9uaw30kqm8vyb33n6xxmac28nh9u2zs</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681559</id>
      <parentid>42681558</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:42:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>/* Rana karijera */</comment>
      <origin>42681559</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15958" sha1="hbwebgzm8la4w3byjbbluli9h2s49sf" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Statement of the Office of the Prosecutor on the arrest of Ratko Mladić |trans-title=Saopštenje Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/en/press/statement-office-prosecutor-arrest-ratko-mladic |access-date=2026-08-27 |website=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |language=engleski|quote=The Prosecutor of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia welcomes the arrest today [26 May 2011] of Ratko Mladić|trans-quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maja 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 od 11. 12. 1991. dobio je čin general-majora.

== General Mladić ==
24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>hbwebgzm8la4w3byjbbluli9h2s49sf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681560</id>
      <parentid>42681559</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:43:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>/* Rana karijera */</comment>
      <origin>42681560</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15965" sha1="82flupznwp2c67auncb87y0hmwy8n5i" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Statement of the Office of the Prosecutor on the arrest of Ratko Mladić |trans-title=Saopštenje Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/en/press/statement-office-prosecutor-arrest-ratko-mladic |access-date=2026-08-27 |website=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |language=engleski|quote=The Prosecutor of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia welcomes the arrest today [26 May 2011] of Ratko Mladić|trans-quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maja 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== General Mladić ==
24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>82flupznwp2c67auncb87y0hmwy8n5i</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681561</id>
      <parentid>42681560</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:50:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>referenciranje</comment>
      <origin>42681561</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16456" sha1="8konzghcqszhu9hhlexrgo8ynbpnue8" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Statement of the Office of the Prosecutor on the arrest of Ratko Mladić |trans-title=Saopštenje Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/en/press/statement-office-prosecutor-arrest-ratko-mladic |access-date=2026-08-27 |language=engleski|quote=The Prosecutor of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia welcomes the arrest today [26 May 2011] of Ratko Mladić|trans-quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maja 2011.] hapšenje Ratka Mladića|publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]]}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== General Mladić ==
24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Optužnica ==
Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 16. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 8. novembra 2002. godine pod nazivom ''Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - &quot;Bosna i Hercegovina&quot; i &quot;Srebrenica&quot;''. Izmjenjena optužnica &lt;ref&gt;[http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm Izmjenjena optužnica Haškog tribunala protiv Ratka Mladića iz 2002. godine]&lt;/ref&gt; sastoji se od slijedećih tačaka:
* '''1.''' Genocid
* '''2.''' Učestvovanje u genocidu
* '''3.''' Progoni na političkoj, vjerskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovječnosti
* '''4.''' Istrebljenje kao zločin prema čovječnosti
* '''5.''' Ubistvo, kao zločin protiv čovječnosti
* '''6.''' Ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja
* '''7.''' Deportacija ljudi, kao zločin protiv čovječnosti
* '''8.''' Nehumana dijela (prisilna premještanja), kao zločin protiv čovječnosti
* '''9-14.''' Protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dijela, napadi na civile.
* '''15.''' Uzimanje talaca

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>8konzghcqszhu9hhlexrgo8ynbpnue8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681562</id>
      <parentid>42681561</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:52:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>/* Optužnica */ ovo nije mjerodavna optužnica</comment>
      <origin>42681562</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15382" sha1="shtlqjtuzwngbr2jiuvmkucumyd4t3o" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Njegovo hapšenje i izručenje predstavljali su jedan od ključnih uslova  [[Evropska unija|Evropske unije]] i [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] za saradnju sa Srbijom. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Statement of the Office of the Prosecutor on the arrest of Ratko Mladić |trans-title=Saopštenje Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/en/press/statement-office-prosecutor-arrest-ratko-mladic |access-date=2026-08-27 |language=engleski|quote=The Prosecutor of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia welcomes the arrest today [26 May 2011] of Ratko Mladić|trans-quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maja 2011.] hapšenje Ratka Mladića|publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]]}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== General Mladić ==
24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>shtlqjtuzwngbr2jiuvmkucumyd4t3o</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681563</id>
      <parentid>42681562</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:55:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>pa ne baš</comment>
      <origin>42681563</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15183" sha1="1g5blshqzt4nyil1x62rmzt1zxaq4ar" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Statement of the Office of the Prosecutor on the arrest of Ratko Mladić |trans-title=Saopštenje Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/en/press/statement-office-prosecutor-arrest-ratko-mladic |access-date=2026-08-27 |language=engleski|quote=The Prosecutor of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia welcomes the arrest today [26 May 2011] of Ratko Mladić|trans-quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maja 2011.] hapšenje Ratka Mladića|publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]]}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== General Mladić ==
24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
General Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>1g5blshqzt4nyil1x62rmzt1zxaq4ar</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681565</id>
      <parentid>42681563</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:58:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>general, doktor</comment>
      <origin>42681565</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15088" sha1="348lqcxzj8rjxeob0uoajcsjnvjdt79" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Statement of the Office of the Prosecutor on the arrest of Ratko Mladić |trans-title=Saopštenje Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/en/press/statement-office-prosecutor-arrest-ratko-mladic |access-date=2026-08-27 |language=engleski|quote=The Prosecutor of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia welcomes the arrest today [26 May 2011] of Ratko Mladić|trans-quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maja 2011.] hapšenje Ratka Mladića|publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]]}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== General ==
24. aprila 1992. potonji ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>348lqcxzj8rjxeob0uoajcsjnvjdt79</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681577</id>
      <parentid>42681565</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:14:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>ref</comment>
      <origin>42681577</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15459" sha1="nmssv144529k2kawng9qpgbr33vjusb" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]] 1995. i druge ratne zločine počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== General ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>nmssv144529k2kawng9qpgbr33vjusb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681579</id>
      <parentid>42681577</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:17:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681579</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15510" sha1="krvetqmhtdhyinffkgc045vuhjmt9ol" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== General ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', kada su pripadnici organizacije [[1389 (udruženje)|1389.]] lepili plakate sa natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>krvetqmhtdhyinffkgc045vuhjmt9ol</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681584</id>
      <parentid>42681579</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:26:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>/* General */</comment>
      <origin>42681584</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15401" sha1="rapd7aztaqmdetf7t0m8y6ulqpz17gg" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== General ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Značajan napredak u hapšenju Mladića postignut je tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu.

{{izdvojeni citat|Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti|Boris Tadić&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;}}

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>rapd7aztaqmdetf7t0m8y6ulqpz17gg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681585</id>
      <parentid>42681584</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:29:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>/* Hapšenje */</comment>
      <origin>42681585</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15370" sha1="eyueo618dz1kf3i1uj1yzy07hmq1f44" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;&lt;small&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]]&lt;/small&gt;
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== General ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Značajan napredak u hapšenju Mladića postignut je tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>eyueo618dz1kf3i1uj1yzy07hmq1f44</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681586</id>
      <parentid>42681585</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:34:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>+</comment>
      <origin>42681586</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15356" sha1="7mh0dilvtz83s6i2hiu3t0g00tsv8qy" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]) bivši je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== General ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Značajan napredak u hapšenju Mladića postignut je tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

3. 5. 2006. godine, [[Evropska komisija]] je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>7mh0dilvtz83s6i2hiu3t0g00tsv8qy</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681592</id>
      <parentid>42681586</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:50:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>/* Mladost i obrazovanje */ referenciranje</comment>
      <origin>42681592</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15363" sha1="7cbptk4xccsp1izltpno6lgrfxs3xkm" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] |language=}}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945) jest poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Za Zadar nismo imali Orkan|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/159775/Default.aspx|author=Zdravka Soldić Arar|authorlink=|first=|editor=|publisher=Slobodna Dalmacija|format=|work=|pages=|year=31. 12. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=Mladić je pričao kako se i njegov otac borio za Jugoslaviju i kako je na Neretvi poginuo. Ja sam tada kazao da su na Neretvi uglavnom stradali četnici. On je na tu moju opasku potpuno poludio, počeo je nekontrolirano vikati. Rekao je da će poubijati sve od 7 do 77 godina u Zadru, Splitu, Šibeniku.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (1919-2003, rođena Lalović) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju [[genocid]], saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritiskom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Od kraja 1996. Ratko Mladić je bio u bekstvu. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. 2. 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ.

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Hapšenju Ratka Mladića je prethodila posjeta glavnog tužioca Haškog tribunala [[Serž Bramerc|Serža Bramerca]] [[Beograd]]u sredinom maja 2011.&lt;ref name=&quot;Bramerc završava posjetu Beogradu&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3412 Radio televizija Republike Srpske: Bramerc završava posjetu Beogradu, 12.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>7cbptk4xccsp1izltpno6lgrfxs3xkm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681610</id>
      <parentid>42681592</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:22:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681610</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14902" sha1="jg4s0i6xo4e2985exvnq4sd3ni848kz" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića Neđo (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. 11. 1996. ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS, pod pritiskom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |language= |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>jg4s0i6xo4e2985exvnq4sd3ni848kz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681619</id>
      <parentid>42681610</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:39:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>dopuna</comment>
      <origin>42681619</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16831" sha1="m5m38doz5v338t89iut5a7mf823vruq" deleted="deleted" />
      <sha1 />
    </revision>
    <revision>
      <id>42681620</id>
      <parentid>42681619</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:42:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>-</comment>
      <origin>42681620</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15794" sha1="lm100sgu8786dnulfr2m8fy013xjx3c" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića Neđo (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula unapređen je za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. 11. 1996. ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS, pod pritiskom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56?utm_source=chatgpt.com |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |language= |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>lm100sgu8786dnulfr2m8fy013xjx3c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681622</id>
      <parentid>42681620</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:49:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681622</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15963" sha1="6cgh0tg02s9eopgoqtvqhtc7c02zikh" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića Neđo (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika Štaba (i zamenika Komandanta) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. 11. 1996. ukazom tadašnje predsednice [[Republika Srpska|Republike Srpske]] [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS, pod pritiskom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske &quot;prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.&quot; Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi 30. kadrovskog centra u službi [[VJ]] na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ [[Vojislav Koštunica|Vojislava Koštunice]] 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]], 7. aprila 2006.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56?utm_source=chatgpt.com |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |language= |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>6cgh0tg02s9eopgoqtvqhtc7c02zikh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681623</id>
      <parentid>42681622</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:52:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>nereferencirano</comment>
      <origin>42681623</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15380" sha1="lrd3oulrtxrplnf26zveuqgchngwvr0" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića Neđo (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika Štaba (i zamenika Komandanta) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56?utm_source=chatgpt.com |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |language= |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.

== Hapšenje ==
Ratko Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju je potvrdio predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na pres konferenciji u Beogradu: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 25.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>lrd3oulrtxrplnf26zveuqgchngwvr0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681625</id>
      <parentid>42681623</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:00:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681625</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15784" sha1="3kebmo0cnhgj5hkr7unswbr2bt301he" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića Neđo (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od [[18]]. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je [[14]]. januara [[1991]]. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika Štaba (i zamenika Komandanta) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56?utm_source=chatgpt.com |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženim najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

== Hapšenje ==
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>3kebmo0cnhgj5hkr7unswbr2bt301he</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681626</id>
      <parentid>42681625</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:11:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>/* Rana karijera */</comment>
      <origin>42681626</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15772" sha1="jwrq7qwlshujvr9i18eeln2fp4cu70q" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića Neđo (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika Štaba (i zamenika Komandanta) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56?utm_source=chatgpt.com |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženim najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

== Hapšenje ==
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>jwrq7qwlshujvr9i18eeln2fp4cu70q</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681627</id>
      <parentid>42681626</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:21:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>-</comment>
      <origin>42681627</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15748" sha1="3vt3cmrpz8that6xxbc5cc5ho2lxfsm" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Bio je jedan od glavnih vojnih komandanata tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] i [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]]. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića Neđo (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika Štaba (i zamenika Komandanta) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženim najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

== Hapšenje ==
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>3vt3cmrpz8that6xxbc5cc5ho2lxfsm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681628</id>
      <parentid>42681627</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:28:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681628</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15844" sha1="rembxt0yv16314rxtxo5py2t1zp95o3" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića Neđo (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

== Hapšenje ==
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{normativna kontrola}}
{{Lifetime|1942|2026|Mladić, Ratko}}

[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>rembxt0yv16314rxtxo5py2t1zp95o3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681646</id>
      <parentid>42681628</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:41:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>/* Vanjske veze */</comment>
      <origin>42681646</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16072" sha1="9yjszivtiir9tqx4wymzg7yc0g6lmkb" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića Neđo (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

== Hapšenje ==
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju]]
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>9yjszivtiir9tqx4wymzg7yc0g6lmkb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681648</id>
      <parentid>42681646</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:00:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681648</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16611" sha1="s7tivwn4yl8roebf6j6g2lwcttet58l" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Mladost i obrazovanje ==
Otac Ratka Mladića Neđo (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

== Hapšenje i suđenje ==
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

== Smrt ==
Umro je u bolnici pritvorske jedinice [[Ujedinjeni Narodi|Ujedinjenih naroda]] u [[Scheveningen]]u ([[Den Haag|Haag]]) [[27. augusta]] [[2026]], nakon 15 godina zatočeništva i devet godina nakon prve presude na doživotni zatvor zbog [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]].

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju]]
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>s7tivwn4yl8roebf6j6g2lwcttet58l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681649</id>
      <parentid>42681648</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:09:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>/* Mladost i obrazovanje */</comment>
      <origin>42681649</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16757" sha1="jnb6w9c0s2uzdutw1rk994yfw2mctfk" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

== Rana karijera ==
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ==
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

== Potraga za Mladićem ==

{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

== Hapšenje i suđenje ==
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

== Smrt ==
Umro je u bolnici pritvorske jedinice [[Ujedinjeni Narodi|Ujedinjenih naroda]] u [[Scheveningen]]u ([[Den Haag|Haag]]) [[27. augusta]] [[2026]], nakon 15 godina zatočeništva i devet godina nakon prve presude na doživotni zatvor zbog [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]].

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju]]
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>jnb6w9c0s2uzdutw1rk994yfw2mctfk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681650</id>
      <parentid>42681649</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:10:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681650</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16766" sha1="99g8at64aqup5prpn1hygje421zp6sk" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Umro je u bolnici pritvorske jedinice [[Ujedinjeni Narodi|Ujedinjenih naroda]] u [[Scheveningen]]u ([[Den Haag|Haag]]) [[27. augusta]] [[2026]], nakon 15 godina zatočeništva i devet godina nakon prve presude na doživotni zatvor zbog [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]].

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju]]
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>99g8at64aqup5prpn1hygje421zp6sk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681651</id>
      <parentid>42681650</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:19:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681651</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17069" sha1="mc4s6z37hml6c8ow17fb2ed6cdt19ut" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je vojno lice [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]], zatim general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Rat u Bosni i Hercegovini|rata u Bosni i Hercegovini]]. 

Nakon rata je optužen za ratne zločine, razlog zbog čega je između [[1995.]] i [[2011.]] bio je u bijegu. Dana [[26. maja]] [[2011.]] je uhapšen&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; i priveden [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnom sudu za ratne zločine]].

Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Umro je u bolnici pritvorske jedinice [[Ujedinjeni Narodi|Ujedinjenih naroda]] u [[Scheveningen]]u ([[Den Haag|Haag]]) [[27. augusta]] [[2026]], nakon 15 godina zatočeništva i devet godina nakon prve presude na doživotni zatvor zbog [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]].

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju]]
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>mc4s6z37hml6c8ow17fb2ed6cdt19ut</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681652</id>
      <parentid>42681651</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:19:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681652</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17068" sha1="fke5nilex3pdjb39ivu95mu9qta4bda" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je vojno lice [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]], zatim general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Rat u Bosni i Hercegovini|rata u Bosni i Hercegovini]]. 

Nakon rata je optužen za ratne zločine, razlog zbog čega je između [[1995.]] i [[2011.]] bio je u bijegu. Dana [[26. maja]] [[2011.]] je uhapšen&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; i priveden [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnom sudu za ratne zločine]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Umro je u bolnici pritvorske jedinice [[Ujedinjeni Narodi|Ujedinjenih naroda]] u [[Scheveningen]]u ([[Den Haag|Haag]]) [[27. augusta]] [[2026]], nakon 15 godina zatočeništva i devet godina nakon prve presude na doživotni zatvor zbog [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]].

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju]]
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>fke5nilex3pdjb39ivu95mu9qta4bda</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681653</id>
      <parentid>42681652</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:21:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681653</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17065" sha1="4sqskbm7pz70oq7ovqqoqy96zdu2zks" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je vojno lice [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]], zatim general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. 

Nakon rata je optužen za ratne zločine, razlog zbog čega je između [[1995.]] i [[2011.]] bio je u bijegu. Dana [[26. maja]] [[2011.]] je uhapšen&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; i priveden [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnom sudu za ratne zločine]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt;

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Umro je u bolnici pritvorske jedinice [[Ujedinjeni Narodi|Ujedinjenih naroda]] u [[Scheveningen]]u ([[Den Haag|Haag]]) [[27. augusta]] [[2026]], nakon 15 godina zatočeništva i devet godina nakon prve presude na doživotni zatvor zbog [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]].

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju]]
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>4sqskbm7pz70oq7ovqqoqy96zdu2zks</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681664</id>
      <parentid>42681653</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T23:42:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>dopuna</comment>
      <origin>42681664</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17223" sha1="lj14se2fvxbckh3gxgzugeku3hg11u9" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je oficir [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]], zatim general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom je svojstvu počinio niz ratnih zločina, među kojima su [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločini protiv čovječnosti]], za koje je nakon rata je optužen pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju]], a zbog čega je između [[1995.]] i [[2011.]] bio je u bijegu. Dana [[26. maja]] [[2011.]] je uhapšen&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; i priveden pred sud.  

[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Umro je u bolnici pritvorske jedinice [[Ujedinjeni Narodi|Ujedinjenih naroda]] u [[Scheveningen]]u ([[Den Haag|Haag]]) [[27. augusta]] [[2026]], nakon 15 godina zatočeništva i devet godina nakon prve presude na doživotni zatvor zbog [[Zločin protiv čovječnosti|zločina protiv čovječnosti]].

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju]]
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>lj14se2fvxbckh3gxgzugeku3hg11u9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681672</id>
      <parentid>42681664</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:11:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681672</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17076" sha1="l5iyx4qeqeq1v38npw0w6m4vdhjza5o" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je oficir [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]], zatim general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, među kojima su [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločini protiv čovječnosti]], za koje je nakon rata optužen pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju]], a zbog čega je između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Dana 26. maja 2011. je uhapšen&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; i priveden pred sud.  

[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Umro je u bolnici pritvorske jedinice [[Ujedinjeni Narodi|Ujedinjenih naroda]] u [[Scheveningen]]u ([[Den Haag|Haag]]) [[27. augusta]] [[2026]], nakon 15 godina zatvora i devet godina nakon prve presude na doživotni zatvor.

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>l5iyx4qeqeq1v38npw0w6m4vdhjza5o</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681673</id>
      <parentid>42681672</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:18:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>11942</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>bio je general JNA, a ne samo oficir iste</comment>
      <origin>42681673</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17102" sha1="59hycvy19q00yrxsuf221afbizn5y0l" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavenske narodne armije]], zatim general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, među kojima su [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločini protiv čovječnosti]], za koje je nakon rata optužen pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju]], a zbog čega je između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Dana 26. maja 2011. je uhapšen&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; i priveden pred sud.  

[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] osudio ga je 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Umro je u bolnici pritvorske jedinice [[Ujedinjeni Narodi|Ujedinjenih naroda]] u [[Scheveningen]]u ([[Den Haag|Haag]]) [[27. augusta]] [[2026]], nakon 15 godina zatvora i devet godina nakon prve presude na doživotni zatvor.

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>59hycvy19q00yrxsuf221afbizn5y0l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681674</id>
      <parentid>42681673</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:21:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681674</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17366" sha1="i848up69po9n0tbj1px4v8re05yw82x" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je oficir [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio ga je 1995. za [[genocid]], [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]] i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšten u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica?utm_source=chatgpt.com |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>i848up69po9n0tbj1px4v8re05yw82x</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681675</id>
      <parentid>42681674</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:22:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>-</comment>
      <origin>42681675</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17343" sha1="fm3g8unavblqcahgb74rg5h6nsurefk" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = 
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je oficir [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio ga je 1995. za [[genocid]], [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]] i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšten u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>fm3g8unavblqcahgb74rg5h6nsurefk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681676</id>
      <parentid>42681675</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:25:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>11942</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>sitna dopuna</comment>
      <origin>42681676</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17353" sha1="8cbm1u37gd15qrhu1puinctmbmjvs26" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je oficir [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio ga je 1995. za [[genocid]], [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]] i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšten u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>8cbm1u37gd15qrhu1puinctmbmjvs26</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681677</id>
      <parentid>42681676</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:29:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>ovo ne treba uljepšavati</comment>
      <origin>42681677</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17385" sha1="g8h6m0u0bdpyan27b60ba0oc1b3ftpv" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je oficir [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom je svojstvu počinio niz ratnih zločina, među kojima su [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločini protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) 1995. i optužio. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšten u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>g8h6m0u0bdpyan27b60ba0oc1b3ftpv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681680</id>
      <parentid>42681677</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:32:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>zgodnije sintaktički</comment>
      <origin>42681680</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17385" sha1="l312drqvbwcywlbkb7y6tbm7dga9kkt" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je oficir [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, među kojima su [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločini protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) 1995. i optužio. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšten u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>l312drqvbwcywlbkb7y6tbm7dga9kkt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681682</id>
      <parentid>42681680</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:35:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>bolje</comment>
      <origin>42681682</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17369" sha1="4snvmhomeo48n5464z13v4acfijkxns" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je oficir [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) 1995. i optužio. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšten u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po 10 od 11 točaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>4snvmhomeo48n5464z13v4acfijkxns</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681684</id>
      <parentid>42681682</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:47:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>korektura</comment>
      <origin>42681684</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17378" sha1="fz1l0c61wp5u4rik55gpa3ii126k69i" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je oficir [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) 1995. i optužio. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovečnosti]] počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>fz1l0c61wp5u4rik55gpa3ii126k69i</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681686</id>
      <parentid>42681684</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:50:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681686</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17351" sha1="sz5rlwngdjtot28ppy0she43b2odd2k" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je oficir [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>sz5rlwngdjtot28ppy0she43b2odd2k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681687</id>
      <parentid>42681686</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:00:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>11942</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>bio je general JNA, a ne samo oficir iste</comment>
      <origin>42681687</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17494" sha1="r451k37a7ttur0u0m560dm2yvekeitr" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;general-pukovnik [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;general-potpukovnik [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>r451k37a7ttur0u0m560dm2yvekeitr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681691</id>
      <parentid>42681687</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:22:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681691</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17578" sha1="sa8vbw89w2rx2zgvjmuoj8926tp9imf" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;general-pukovnik [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;general-potpukovnik [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>sa8vbw89w2rx2zgvjmuoj8926tp9imf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681692</id>
      <parentid>42681691</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:27:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>11942</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>sitna dopuna</comment>
      <origin>42681692</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17603" sha1="s4b8rnksdjt7afyxncsj0etsk1op4rh" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04|quote=I moj pokojni otac Neđo, koji je poginuo kao borac 49. hercegovačke divizije, nemi svedok kod sela Šulje, ova što je napisala knjigu... Hvala im, pročitao sam. Nisu meni oca ubili ni muslimani ni ustaše, već artiljerijska granata koja je prerezala mog pokojnog oca. Imao je 35 godina. Udarila ga u rame, pa preko vrata.}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>s4b8rnksdjt7afyxncsj0etsk1op4rh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681694</id>
      <parentid>42681692</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:40:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>Memoari Ratka Mladića... ne hvala!</comment>
      <origin>42681694</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17270" sha1="nms82h42zga1igcssx1bp1kcqq8avy9" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;[[Josip Broz Tito|Tito]]&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>nms82h42zga1igcssx1bp1kcqq8avy9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681695</id>
      <parentid>42681694</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:44:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>nebitna poveznica</comment>
      <origin>42681695</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17250" sha1="kiuxek0h2xltyy2459hzsf0k2immnfx" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
{{Quote box|width=30%|align=right|citat=&quot;Odmah i na početku i unaprijed da ti kažem ne samo da iz ličnih razloga ne bih nikada dozvolio da neko tebe izruči Tribunalu nego iz istorijsko-političkih razloga, jer bi to bila najveća nacionalna sramota za naš narod. Zato ti, jednostavno, skrećem na to pažnju, budalasto je da ti veruješ da ne smiješ da dođeš ovamo da te neko ne bi uhapsio ili izručio nekome itd.&quot;|izvor=[[Slobodan Milošević]] u presretnutom razgovoru sa Ratkom Mladićem (maja 1996.)&lt;ref&gt;[https://www.fokus.ba/vijesti/bih/transkript-razgovora-mladica-i-milosevica-karadzic-je-idiot-znate-li-ko-je-napravio-rs/933072/ Transkript razgovora Mladića i Miloševića]&lt;/ref&gt;}}

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>kiuxek0h2xltyy2459hzsf0k2immnfx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681696</id>
      <parentid>42681695</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:45:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>Citat koji ima za zanimljivo to što nam kaže da su SM i RM bili prijetelji i prvi čuvao drugog. A to već znamo...</comment>
      <origin>42681696</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16549" sha1="l89hhvy4a1wcng3iyzhaskrxids9bgd" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u [[Sarajevo]], gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupa putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. 10. 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. 9. 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. 9. 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. 11. 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978 pohađa [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. augusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>l89hhvy4a1wcng3iyzhaskrxids9bgd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681697</id>
      <parentid>42681696</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:52:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>glagoli</comment>
      <origin>42681697</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16496" sha1="q9q9cb3bqfkhkg1jg1e0splxk601ro0" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić otišao je u [[Sarajevo]], gde neko vreme radio kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo je se predomislio i konačno opredelio za kasnije životno zanimanje i krenuo za Beograd gde je završio Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupio je putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. oktobra 1961. Završio je studije sa dobrim rezultatima, a 27. septembra 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završio je [[1978.]] vrlo dobrim rezultatima.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. novembra 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađao je [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]].

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt;

Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. 7. 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], Ratko Mladić smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>q9q9cb3bqfkhkg1jg1e0splxk601ro0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681698</id>
      <parentid>42681697</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:58:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>/* Biografija */</comment>
      <origin>42681698</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16485" sha1="prx1wym0ths7w7tglesrothigvqrfbd" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić otišao je u [[Sarajevo]], gde neko vreme radio kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo je se predomislio i konačno opredelio za kasnije životno zanimanje i krenuo za Beograd gde je završio Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupio je putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. oktobra 1961. Završio je studije sa dobrim rezultatima, a 27. septembra 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završio je [[1978.]] vrlo dobrim rezultatima.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. novembra 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađao je [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]]. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u. Na školovanje od godinu dana otišao je u septembar 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV. U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde je postao pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu. Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt; Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>prx1wym0ths7w7tglesrothigvqrfbd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681699</id>
      <parentid>42681698</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:59:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681699</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16489" sha1="onewvsd4mqzt3nkl30bclat2cw3gzb9" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić otišao je u [[Sarajevo]], gde neko vreme radio kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo je se predomislio i konačno opredelio za kasnije životno zanimanje i krenuo za Beograd gde je završio Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupio je putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. oktobra 1961. Završio je studije sa dobrim rezultatima, a 27. septembra 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završio je [[1978.]] vrlo dobrim rezultatima.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. novembra 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađao je [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]]. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u. Na školovanje od godinu dana otišao je u septembar 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV. U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde je postao pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu. Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt; Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>onewvsd4mqzt3nkl30bclat2cw3gzb9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681700</id>
      <parentid>42681699</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T02:11:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>/* Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini */</comment>
      <origin>42681700</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16892" sha1="o9g1ovkcjsj88phc51ev41rs3at8m1q" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić otišao je u [[Sarajevo]], gde neko vreme radio kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo je se predomislio i konačno opredelio za kasnije životno zanimanje i krenuo za Beograd gde je završio Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupio je putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. oktobra 1961. Završio je studije sa dobrim rezultatima, a 27. septembra 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završio je [[1978.]] vrlo dobrim rezultatima.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. novembra 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađao je [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]]. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u. Na školovanje od godinu dana otišao je u septembar 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV. U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde je postao pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu. Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt; Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. Tokom rata predvodio je srpske jedinice u Hrvatskoj i Bosni, posebno u [[Kijevo (Hrvatska)|Kijevu]], [[Drniš]]u, [[Vrlika|Vrlici]], [[Šibenik]]u, [[Sinj]]u, [[Zadar|Zadru]], [[Škabrnja|Škabrnji]], [[Nadin]]u, [[Skradin]]u, [[Perućko jezero|Perući]], [[Sarajevo|Sarajevu]], [[Srebrenica|Srebrenici]], [[Donji Potočari|Potočarima]], [[Nova Kasaba|Novoj Kasabi]], [[Sandići (Brčko)|Sandićima]].

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Ratko Mladić bio je nosilac sledećih ordena: [[Orden za vojne zasluge|Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima]], [[Orden narodne armije|Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom]], Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i [[Orden bratstva i jedinstva|Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem]].

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>o9g1ovkcjsj88phc51ev41rs3at8m1q</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681701</id>
      <parentid>42681700</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T02:14:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681701</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16580" sha1="og25f5zqselubha2noxlhuo8bfr423v" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić otišao je u [[Sarajevo]], gde neko vreme radio kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo je se predomislio i konačno opredelio za kasnije životno zanimanje i krenuo za Beograd gde je završio Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupio je putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. oktobra 1961. Završio je studije sa dobrim rezultatima, a 27. septembra 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završio je [[1978.]] vrlo dobrim rezultatima.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. novembra 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađao je [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]]. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u. Na školovanje od godinu dana otišao je u septembar 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV. U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde je postao pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu. Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt; Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. Tokom rata predvodio je srpske jedinice u Hrvatskoj i Bosni, posebno u [[Kijevo (Hrvatska)|Kijevu]], [[Drniš]]u, [[Vrlika|Vrlici]], [[Šibenik]]u, [[Sinj]]u, [[Zadar|Zadru]], [[Škabrnja|Škabrnji]], [[Nadin]]u, [[Skradin]]u, [[Perućko jezero|Perući]], [[Sarajevo|Sarajevu]], [[Srebrenica|Srebrenici]], [[Donji Potočari|Potočarima]], [[Nova Kasaba|Novoj Kasabi]], [[Sandići (Brčko)|Sandićima]].

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>og25f5zqselubha2noxlhuo8bfr423v</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681717</id>
      <parentid>42681701</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T06:30:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>/* Vanjske veze */</comment>
      <origin>42681717</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16574" sha1="d9k345dkj0glfpgojun4lhpkaxxwqlg" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909-1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić otišao je u [[Sarajevo]], gde neko vreme radio kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo je se predomislio i konačno opredelio za kasnije životno zanimanje i krenuo za Beograd gde je završio Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] stupio je putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. oktobra 1961. Završio je studije sa dobrim rezultatima, a 27. septembra 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju završio je [[1978.]] vrlo dobrim rezultatima.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. novembra 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu [[1976]]-[[1978]] pohađao je [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], i po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona [[Skoplje]]. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u. Na školovanje od godinu dana otišao je u septembar 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV. U [[Skoplje]] je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde je postao pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu. Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt; Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. Tokom rata predvodio je srpske jedinice u Hrvatskoj i Bosni, posebno u [[Kijevo (Hrvatska)|Kijevu]], [[Drniš]]u, [[Vrlika|Vrlici]], [[Šibenik]]u, [[Sinj]]u, [[Zadar|Zadru]], [[Škabrnja|Škabrnji]], [[Nadin]]u, [[Skradin]]u, [[Perućko jezero|Perući]], [[Sarajevo|Sarajevu]], [[Srebrenica|Srebrenici]], [[Donji Potočari|Potočarima]], [[Nova Kasaba|Novoj Kasabi]], [[Sandići (Brčko)|Sandićima]].

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškim tribunalom]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] [[7. aprila]] [[2006.]] godine.

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. 5. 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995.) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Osobe osuđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>d9k345dkj0glfpgojun4lhpkaxxwqlg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681718</id>
      <parentid>42681717</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T06:43:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>lektura</comment>
      <origin>42681718</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16603" sha1="oq0wcj1cz4crqn0s3ymoyvhgoz9k5qp" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = 
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju, i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić je otišao u [[Sarajevo]], gde je neko vreme radio kao metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo se predomislio i opredelio za kasnije životno zanimanje. Otišao je u Beograd, gde je završio Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|Jugoslovensku narodnu armiju]] stupio je putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. oktobra 1961. godine. Završio je studije s odličnim uspehom, a 27. septembra 1965. primljen je u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju je završio 1978. s visokim prosekom.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. novembra 1965. kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. U aprilu 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978. pohađao je [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], a po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u. Na školovanje od godinu dana otišao je u septembar 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV. U Skoplje je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde je postao pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu. Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt; Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. godine. Tokom rata predvodio je srpske jedinice u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, posebno u [[Kijevo (Hrvatska)|Kijevu]], [[Drniš]]u, [[Vrlika|Vrlici]], [[Šibenik]]u, [[Sinj]]u, [[Zadar|Zadru]], [[Škabrnja|Škabrnji]], [[Nadin]]u, [[Skradin]]u, [[Perućko jezero|Perući]], [[Sarajevo|Sarajevu]], [[Srebrenica|Srebrenici]], [[Donji Potočari|Potočarima]], [[Nova Kasaba|Novoj Kasabi]] i [[Sandići (Brčko)|Sandićima]].

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. maja 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Osobe osuđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>oq0wcj1cz4crqn0s3ymoyvhgoz9k5qp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681720</id>
      <parentid>42681718</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T07:00:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>11942</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>sitna dopuna</comment>
      <origin>42681720</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16714" sha1="pmq9mgs2h2eary3t7smnmm2a6tv3t36" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = otac: Neđo Mladić &lt;small&gt;(1909–1945)&lt;/small&gt;&lt;br&gt;majka: Stana &lt;small&gt;(rođena Lalović, 1919–2003)&lt;/small&gt;
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju, i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić je otišao u [[Sarajevo]], gde je neko vreme radio kao metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo se predomislio i opredelio za kasnije životno zanimanje. Otišao je u Beograd, gde je završio Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|Jugoslovensku narodnu armiju]] stupio je putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. oktobra 1961. godine. Završio je studije s odličnim uspehom, a 27. septembra 1965. primljen je u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju je završio 1978. s visokim prosekom.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. novembra 1965. kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. U aprilu 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978. pohađao je [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], a po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u. Na školovanje od godinu dana otišao je u septembar 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV. U Skoplje je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde je postao pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu. Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt; Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. godine. Tokom rata predvodio je srpske jedinice u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, posebno u [[Kijevo (Hrvatska)|Kijevu]], [[Drniš]]u, [[Vrlika|Vrlici]], [[Šibenik]]u, [[Sinj]]u, [[Zadar|Zadru]], [[Škabrnja|Škabrnji]], [[Nadin]]u, [[Skradin]]u, [[Perućko jezero|Perući]], [[Sarajevo|Sarajevu]], [[Srebrenica|Srebrenici]], [[Donji Potočari|Potočarima]], [[Nova Kasaba|Novoj Kasabi]] i [[Sandići (Brčko)|Sandićima]].

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. maja 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Osobe osuđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>pmq9mgs2h2eary3t7smnmm2a6tv3t36</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681721</id>
      <parentid>42681720</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T07:04:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>11942</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>{{nedostaju izvori}}</comment>
      <origin>42681721</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16735" sha1="6tz3s9f7l3cdadrdaq0yusw3ycy0shr" xml:space="preserve">{{nedostaju izvori}}
{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = otac: Neđo Mladić &lt;small&gt;(1909–1945)&lt;/small&gt;&lt;br&gt;majka: Stana &lt;small&gt;(rođena Lalović, 1919–2003)&lt;/small&gt;
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]], dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju, i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić je otišao u [[Sarajevo]], gde je neko vreme radio kao metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo se predomislio i opredelio za kasnije životno zanimanje. Otišao je u Beograd, gde je završio Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslovenska narodna armija|Jugoslovensku narodnu armiju]] stupio je putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. oktobra 1961. godine. Završio je studije s odličnim uspehom, a 27. septembra 1965. primljen je u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju je završio 1978. s visokim prosekom.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. novembra 1965. kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. U aprilu 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978. pohađao je [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], a po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u. Na školovanje od godinu dana otišao je u septembar 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV. U Skoplje je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde je postao pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu. Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt; Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. godine. Tokom rata predvodio je srpske jedinice u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, posebno u [[Kijevo (Hrvatska)|Kijevu]], [[Drniš]]u, [[Vrlika|Vrlici]], [[Šibenik]]u, [[Sinj]]u, [[Zadar|Zadru]], [[Škabrnja|Škabrnji]], [[Nadin]]u, [[Skradin]]u, [[Perućko jezero|Perući]], [[Sarajevo|Sarajevu]], [[Srebrenica|Srebrenici]], [[Donji Potočari|Potočarima]], [[Nova Kasaba|Novoj Kasabi]] i [[Sandići (Brčko)|Sandićima]].

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. maja 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Osobe osuđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>6tz3s9f7l3cdadrdaq0yusw3ycy0shr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681726</id>
      <parentid>42681721</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T07:41:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>11942</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>sitno</comment>
      <origin>42681726</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16702" sha1="a7jad72riwirbie6i4p617nd6xdx0pf" xml:space="preserve">{{nedostaju izvori}}
{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = otac: Neđo Mladić &lt;small&gt;(1909–1945)&lt;/small&gt;&lt;br&gt;majka: Stana &lt;small&gt;(rođena Lalović, 1919–2003)&lt;/small&gt;
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom JNA, dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju, i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić je otišao u [[Sarajevo]], gde je neko vreme radio kao metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo se predomislio i opredelio za kasnije životno zanimanje. Otišao je u Beograd, gde je završio Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavensku narodnu armiju]] stupio je putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. oktobra 1961. godine. Završio je studije s odličnim uspehom, a 27. septembra 1965. primljen je u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju je završio 1978. s visokim prosekom.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. novembra 1965. kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. U aprilu 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978. pohađao je [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], a po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u. Na školovanje od godinu dana otišao je u septembar 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV. U Skoplje je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde je postao pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu. Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt; Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. godine. Tokom rata predvodio je srpske jedinice u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, posebno u [[Kijevo (Hrvatska)|Kijevu]], [[Drniš]]u, [[Vrlika|Vrlici]], [[Šibenik]]u, [[Sinj]]u, [[Zadar|Zadru]], [[Škabrnja|Škabrnji]], [[Nadin]]u, [[Skradin]]u, [[Perućko jezero|Perući]], [[Sarajevo|Sarajevu]], [[Srebrenica|Srebrenici]], [[Donji Potočari|Potočarima]], [[Nova Kasaba|Novoj Kasabi]] i [[Sandići (Brčko)|Sandićima]].

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. maja 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ Srebrenica: Genocide u osam činova] Interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću] Dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Osobe osuđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>a7jad72riwirbie6i4p617nd6xdx0pf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681752</id>
      <parentid>42681726</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:34:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>/* Vanjske veze */</comment>
      <origin>42681752</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16705" sha1="84mmkbbucti3kyk7wftp04haj915iyh" xml:space="preserve">{{nedostaju izvori}}
{{Infokutija biografija
| ime             = Ratko Mladić
| slika           = Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg
| širina_slike    = 250px
| opis            = Mladić 1993. godine
| ime_po_rođenju  = 
| datum_rođenja   = [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]]
| mjesto_rođenja  = [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]]&lt;br&gt;(danas [[Bosna i Hercegovina]])
| datum_smrti     = {{Death date and age|2026|08|27|1942|3|12|df=y}}
| mjesto_smrti    = [[Den Haag]], [[Nizozemska]]
| prebivalište    = 
| državljanstvo   = 
| zanimanje       = vojno lice&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-pukovnik]] [[Vojska Republike Srpske|VRS]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;&lt;small&gt;[[general-potpukovnik]] [[Jugoslavenska narodna armija|JNA]]&lt;/small&gt;&lt;br&gt;metalostrugar
| roditelji       = otac: Neđo Mladić &lt;small&gt;(1909–1945)&lt;/small&gt;&lt;br&gt;majka: Stana &lt;small&gt;(rođena Lalović, 1919–2003)&lt;/small&gt;
}}
'''Ratko Mladić''' ([[Božanovići (Kalinovik)|Božanovići]], [[12. 3.|12. marta]] [[1942.]] – [[Den Haag]], [[27. 8.|27. augusta]] [[2026.]]&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Protić |first=Marko |last2=Anđelković |first2=Nataša |date=2026-08-27 |title=Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lrp8d74wzo/lat |access-date=2026-08-27 |website=[[BBC News na srpskom]] }}&lt;/ref&gt;) bio je general [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavenske narodne armije]] i general [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] za vrijeme [[Jugoslavenski ratovi|ratova u bivšoj Jugoslaviji]]. Tokom [[Rat u Hrvatskoj|Rata u Hrvatskoj]] komandovao je 9. korpusom JNA, dok je tokom [[Rat u Bosni i Hercegovini|Rata u Bosni i Hercegovini]] bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, [[genocid]] i [[Zločin protiv čovječnosti|zločine protiv čovječnosti]], za koje ga je [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-05-26 |title=Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića |url=https://www.icty.org/bcs/press/izjava-tu%C5%BEila%C5%A1tva-povodom-hap%C5%A1enja-ratka-mladi%C4%87a |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt; a 31. maja prebačen MKSJ-u.  

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za [[genocid u Srebrenici]], ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=http://www.theguardian.com/world/2017/nov/22/ratko-mladic-convicted-of-genocide-and-war-crimes-at-un-tribunal|title=Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal|last=Bowcott|first=Owen|date=2017-11-22|work=The Guardian|access-date=2017-11-22|last2=Borger|first2=Julian|language=en-GB|issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt; Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2021-06-08 |title=Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/21-06-08-zalbeno-vijece-medunarodnog-rezidualnog-mehanizma-za-krivicne-sudove-donijelo |access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.}}&lt;/ref&gt; 

== Biografija ==
=== Mladost i obrazovanje ===
Rođen je 12. marta 1942. u [[Božanovići (Kalinovik)|Božanovićima]], selu oko 60 kilometara južno od [[Sarajevo|Sarajeva]]. Njegov otac Neđo Mladić (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOV i PO Jugoslavije]].&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Mladić: Idem u Hag da učim engleski|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=Press Online|format=|work=|pages=|year=4. 6. 2011|access-date=3. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304200140/http://www.pressonline.rs/info/politika/163704/mladic--idem-u-hag-da-ucim-engleski.html|archive-date=2016-03-04}}&lt;/ref&gt; Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju, i majka i otac su mu oboleli od [[trbušni tifus|tifusa]], a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući [[italija]]nskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić je otišao u [[Sarajevo]], gde je neko vreme radio kao metalostrugar u preduzeću &quot;Tito&quot;. Ubrzo se predomislio i opredelio za kasnije životno zanimanje. Otišao je u Beograd, gde je završio Vojnoindustrijsku školu u [[Zemun]]u. U [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavensku narodnu armiju]] stupio je putem konkursa na [[Vojna akademija|Vojnu akademiju]] 20. oktobra 1961. godine. Završio je studije s odličnim uspehom, a 27. septembra 1965. primljen je u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi [[Komandno-štabna akademije|Komandno-štabne akademije]] pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon [[Beograd]], opštevojni smer. Akademiju je završio 1978. s visokim prosekom.

=== Rana karijera ===
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u [[Skoplje|Skoplju]] 4. novembra 1965. kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. U aprilu 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978. pohađao je [[Komandno-štabna akademija|Komandno-štabnu akademiju]], a po njenom završetku odlazi na službu u [[Kumanovo]] (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u [[Štip]]u. Na školovanje od godinu dana otišao je u septembar 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV. U Skoplje je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde je postao pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u [[Priština|prištinskom]] garnizonu. Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu [[Knin]] (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2011-10-20 |title=Third Amended Indictment |trans-title=Treća izmijenjena optužnica |url=https://www.icty.org/x/cases/mladic/ind/en/111020ai.pdf |access-date=2026-08-27 |publisher=[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju]] |quote=On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander. |trans-quote=Dana 20. jula 1991. [Ratko Mladić] imenovan je za načelnika štaba (i zamjenika komandanta) 9. korpusa, a 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.}}&lt;/ref&gt; Naredbom [[Predsjedništvo SFRJ|Predsedništva SFRJ]] 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

=== Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ===
Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], postavljen za komandanta Glavnog štaba [[Vojska Republike Srpske|Vojske Republike Srpske]] i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. godine. Tokom rata predvodio je srpske jedinice u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, posebno u [[Kijevo (Hrvatska)|Kijevu]], [[Drniš]]u, [[Vrlika|Vrlici]], [[Šibenik]]u, [[Sinj]]u, [[Zadar|Zadru]], [[Škabrnja|Škabrnji]], [[Nadin]]u, [[Skradin]]u, [[Perućko jezero|Perući]], [[Sarajevo|Sarajevu]], [[Srebrenica|Srebrenici]], [[Donji Potočari|Potočarima]], [[Nova Kasaba|Novoj Kasabi]] i [[Sandići (Brčko)|Sandićima]].

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju]].

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske [[Biljana Plavšić|Biljane Plavšić]], smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu [[Srbija i Crna Gora|Srbije i Crne Gore]] 7. aprila 2006. godine.

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri [[Udruženi zločinački poduhvat|udružena zločinačka poduhvata]]: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]] za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mladić, Ratko (MICT-13-56) |url=https://www.irmct.org/bcs/cases/mict-13-56|access-date=2026-08-27 |website= |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]]}}&lt;/ref&gt;

=== Potraga za Mladićem ===
Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na [[Romanija|Romaniji]], u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], [[Beograd]]u, [[Banja Vrujci|Banji Vrujci]], u okolini [[Valjevo|Valjeva]], [[Pančevo|Pančevu]], na [[Zlatibor (planina)|Zlatiboru]], [[Cer (planina)|Ceru]], [[Povlen]]u itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u [[Ovčarsko-kablarska klisura|Ovčarsko-kablarskoj klisuri]]. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili [[BIA]] i [[MUP]] upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u [[Hag]]. Kancelarija [[Vlada Srbije|Vlade Srbije]] za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira [[Vojska Republike Srpske|VRS]] i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=D. |first=D. |date=2017-08-22 |title=Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mladicevi-jataci-pravosnazno-oslobodjeni/ |access-date=2026-08-27 |website=[[Danas (novine)|Danas]] |quote=Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića}}&lt;/ref&gt;

Dana 3. maja 2006. [[Evropska komisija]] suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa [[Srbija i Crna Gora|SCG]] zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haškom tribunalu]]. Sredinom jula [[Vlada Srbije|Vlada Republike Srbije]] usvojila je [[Akcioni plan]] za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara ''AVNOJa'' u bulevar ''Zorana Đinđića'', pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice &quot;[[1389 (udruženje)|1389]]&quot; lepili su plakate s natpisom bulevar ''Ratka Mladića''.&lt;ref&gt;{{Cite news |last= |first= |date=2010-03-12 |title=Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1981822.html |access-date=2026-08-27 |work=[[Radio Slobodna Evropa]] |quote=Prvi put, pripadnici &quot;Pokreta 1389&quot; prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.}}&lt;/ref&gt;

=== Hapšenje i suđenje ===
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u [[Lazarevo|Lazarevu]] kod [[Zrenjanin]]a.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić&quot;&gt;[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40763 Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011.] {{sr}}&lt;/ref&gt; Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije [[Boris Tadić]] na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: &quot;Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti&quot;.&lt;ref name=&quot;Uhapšen Ratko Mladić! RTS&quot;&gt;[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/898384/%D0%A3%D1%85%D0%B0%D0%BF%D1%88%D0%B5%D0%BD+%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE+%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%21.html Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.]&lt;/ref&gt;

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na [[Genocid u Srebrenici|genocid u Srebrenici]] (juli 1995) i na [[Opsada Sarajeva|opsadu Sarajeva]].

=== Smrt ===
Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2026-08-27 |title=Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića |url=https://www.irmct.org/bcs/novosti/saopstenje-povodom-smrti-ratka-mladica |access-date=2026-08-28 |publisher=[[Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove]] |quote=Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ratko Mladić}}
*[https://ucr.irmct.org/scasedocs/case/IT-09-92#trialChamberDecisions Dokumentacija o suđenju Ratku Mladiću], arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju
*[https://srebrenica.sensecentar.org/ &quot;Srebrenica: Genocid u osam činova&quot;]: interaktivni narativ SENSE Centra za tranzicionu pravdu
*[https://arhiva.sensecentar.org/slucajevi.php?aid=14 Suđenje Ratku Mladiću], dnevni izvještaji SENSE Centra za tranzicionu pravdu

{{Osobe osuđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju}}

{{Normativna kontrola}}
{{Životni vijek|1942|2026|Mladić, Ratko}}
[[Kategorija:Srpske vojskovođe]]
[[Kategorija:Rat u Bosni i Hercegovini]]
[[Kategorija:Generali JNA]]
[[Kategorija:Osobe osuđene za genocid]]
[[Kategorija:Osobe osuđene na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]</text>
      <sha1>84mmkbbucti3kyk7wftp04haj915iyh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1916.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11926</id>
    <revision>
      <id>42681765</id>
      <parentid>42680056</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T11:22:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <comment>/* Smrti */</comment>
      <origin>42681765</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40253" sha1="sre4qsxutt0t6uxs73wma2eh5ehk4z6" xml:space="preserve">{{godina nav}}
{{Godina u drugim kalendarima|1916}}
Godina '''1916''' ('''[[Rimski brojevi|MCMXVI]]''') bila je [[prijestupna godina koja počinje u subotu]] po gregorijanskom, odn. [[prijestupna godina koja počinje u petak]] po 13 dana zaostajućem [[Julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]].
__NOTOC__
&lt;center&gt;
{| style=&quot;border:1px solid silver;background-color:white;padding:5px;&quot; align=center class=radius 
| '''1916''': &lt;br /&gt; [[1916#Januar/Siječanj|1]] • [[1916#Februar/Veljača|2]] • [[1916#Mart/Ožujak|3]] • [[1916#April/Travanj|4]] • [[1916#Maj/Svibanj|5]] • [[1916#Jun/Juni/Lipanj|6]] • [[1916#Jul/Juli/Srpanj|7]] • [[1916#Avgust/August/Kolovoz|8]] • [[1916#Septembar/Rujan|9]] • [[1916#Oktobar/Listopad|10]] • [[1916#Novembar/Studeni|11]] • [[1916#Decembar/Prosinac|12]] &lt;br /&gt; [[1916#Rođenja|Rođenja]] • [[1916#Smrti|Smrti]]
|}&lt;/center&gt;

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - [[Austrougarska]] naredba o Vojnom generalnom guvernmanu u Srbiji (zapadna Srbija i Šumadija); prvi guverner od 3. 1. gen. grof [[Ivan Salis Seewis|Johann von Salis-Seewis]].
* 1. 1. - [[Kamerunska kampanja]]: britansko-francuske snage zauzimaju [[Jaunde]] u [[Nemački Kamerun|Nemačkom Kamerunu]], do februara pada čitava kolonija.
* [[3. 1.]] - [[Lazar Mijušković]] novi predsednik vlade [[Kraljevina Crna Gora|Crne Gore]] - &quot;borba po svaku cijenu&quot;.
* [[6. 1.]] - U Medovskom zalivu, Albanija, potonuo italijanski brod &quot;Brindizi&quot; sa dobrovoljcima iz Severne Amerike, od 520 vojnika preživelo 164&lt;ref&gt;Drašković, Mišo. [http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_1_svj_ratu/stradanje_crnogorskih_dobrovoljaca_na_badnji_dan1916.htm Stradanje crnogorskih dobrovoljaca na Badnji dan 1916], montenegrina.net&lt;/ref&gt;; istog dana kreću prvi transporti iz Medove i Drača u [[Bizerta|Bizertu]] u Tunisu.
* 6. 1. - &quot;Masakr kraj Derviške njive&quot; - Bugarski okupator ubio 103 najuglednija meštanina [[Poreče]]a u Manastirecu kod [[Makedonski Brod|Makedonskog Broda]]&lt;ref&gt;Stančić, Mladen (31. maj 2015.). [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:550714-Manastirec-zlocin-koji-traje-i-danas Manastirec, zločin koji traje i danas]. novosti.rs (pristup. 20.12.2015.)&lt;/ref&gt;.
* [[7. 1.]] - [[Mojkovačka bitka]] - crnogorska vojska brani odstupnicu srpske.
* [[8. 1.]] - Francuzi i Britanci odlučili da prebace Srbe na [[Krf]], francuske trupe se iskrcale tamo tri dana kasnije (ili 16.?), ne tražeći dozvolu od grčke vlade.
* 8. 1. - Brod ''SS Citta Di Palermo'' sa komonveltskim vojnicima za Solunski front naleteo na minu blizu Brindizija.
* [[9. 1.]] - [[Galipoljska operacija]] okončana evakuacijom poslednjih britanskih vojnika.
* [[13. 1.]] - Dva dana nakon [[Lovćen]]a, AU trupe ovladale i [[Cetinje]]m - kralj, vlada i Vrhovna komanda u Podgorici.
* [[14. 1.]] - Olujna poplava [[Zuiderzee]]a u Holandiji.
* [[16. 1.]] - Crnogorska vlada prihvatila kapitulaciju, mada vojska tome nije sklona; AU trupe zaustavljene u bici između Cetinja i Podgorice.
* 16. 1. - Norveški grad [[Bergen]] stradao u požaru.
* [[18. 1.]] - [[Jadransko bojište u Prvom svjetskom ratu|Jadransko bojište]]: podmornica [[SM U-11 (Austro-Ugarska)|SM U-11]] zarobila italijanski bolnički brod ''[[Ferdinando Palasciano (bolnički brod)|Ferdinando Palasciano]]'' kod [[Šenđin]]a (San Đovani di Medua).
* 18. 1. - Sastanak nemačkog i bugarskog vladara, [[Wilhelm II|Wilhelma II]] i [[Ferdinand I od Bugarske|Ferdinanda I]] u Nišu ([[:File:FerdinandOfBulgariaAndKaiserWilhelmII.jpg|vidi sliku]])
* [[19. 1.]] - Prve srpske jedinice stižu na [[Krf]] (transportovanje ide sporo).
* 19. 1. - Kralj [[Nikola I. Petrović Njegoš|Nikola]] napustio Crnu Goru, vojska raspuštena dva dana kasnije, deo se povukao u Albaniju.
* [[20. 1.]] - [[Boris Štjurmer]], blizak carici i Raspućinu, novi je predsednik ruske vlade (do novembra), kasnije uzima i resore unutrašnjih odn. spoljnih poslova.
* [[23. 1.]] - AU snage u Skadru, srpske trupe idu ka Draču i Valoni.
* 23 - [[24. 1.]] - U mestu [[Browning, Montana]] temperatura za jedan dan pala sa +7&amp;nbsp;°C na -49&amp;nbsp;°C.
* [[24. 1.]] - ''Brushaber v. Union Pacific Railroad'': Vrhovni sud SAD podržao [[porez na dohodak]].
* [[23. 1.]] - [[23. 3.]] - U &quot;[[Plava grobnica|Plavu grobnicu]]&quot; u Krfskom kanalu spušteno 4.847 srpskih vojnika i oficira.
* [[25. 1.]] - Potpisano primirje u Crnoj Gori (tj. njena kapitulacija).
* [[29. 1.]] - Cepelin LZ 79 bacio bombe na Pariz.
* 16. 1. - Francuski gen. [[Maurice Sarrail]] dobio komandu na Solunskom frontu (do decembra 1917).

&lt;gallery&gt;
Datoteka:Cekajuci ukrcavanje.jpg|Srpska vojska na albanskoj obali
Datoteka:Ukrcavanje 1916.jpg|Evakuacija iz Albanije
Datoteka:Vido fév 1916 serbes abandonnés dans les broussailles.jpg|Vido, ostrvo smrti
Datoteka:Српска војска на Крфу.JPG|Na Krfu
&lt;/gallery&gt;

=== Februar/Veljača ===
[[Datoteka:Douaumontfort.jpg|mini|[[Verdunska bitka]]: [[Fort Douaumont]]]]
* [[februar]] - Kriza između AU i Bugarske oko razgraničenja okupacionih zona u Srbiji (npr. austrougarski vojnici isterani iz [[Kačanik]]a).
* [[8. 2.]] - Nemačka podmornica potopila francuski [[oklopni krstaš]] ''Amiral Charner'' kod Bejruta.
* [[10. 2.]] - U Beogradu otvorena prva AU osnovna škola (ćirilica dozvoljena samo u verskom delu nastave).
* [[13. 2.]] - U Parizu osnovano [[Čehoslovačko narodno vijeće]], predsjednik [[Tomáš Garrigue Masaryk]].
* [[14. 2.]] - Austrougarska eskadrila [[Rudolf Szepessy-Sokoll|Rudolfa Szepessy-Sokolla]] bombardovala [[Milano]], Italijani uzvraćaju bombardovanjem Ljubljane.
* [[15. 2.]] - Rok za oduzimanje udžbenika i učila na srpskom jeziku u bugarskoj zoni (u maju i sve ostale knjige, slike i mape)&lt;ref&gt;Istorija s. n., str. 153&lt;/ref&gt;.
* [[16. 2.]] - [[Kavkaska kampanja]]: [[Bitka za Erzurum]] se okončava ruskim zauzećem [[Erzurum|grada]].
* [[21. 2.]] - [[Verdunska bitka]] započinje [[Njemačko Carstvo|njemačkim]] napadom na [[Francuska|francuske]] položaje kod [[Verdun]]a. Bitka traje do decembra, jedna je od najdužih i najkrvavijih u ljudskoj historiji. Neke nemačke jedinice su pre bitke dobile prve čelične šlemove (''[[Stahlhelm]]'').
* [[26. 2.]] - Prvi vojni generalni guverner u Crnoj Gori je gen. [[Viktor Weber von Webenau]].
* [[27. 2.]] - Austrougari zauzeli [[Drač]].
* [[28. 2.]] - Glavnina srpske vojske prebačena na [[Krf]] i u tunisku [[Bizerta|Bizertu]].
* [[29. 2.]] - Arthur Hale patentirao u SAD cestovnu petlju u obliku deteline (sa četiri lista).

=== Mart/Ožujak ===
* [[2. 3.]] - U Ujedinjenom Kraljevstvu stupio na snagu Zakon o vojnoj službi (''Military Service Act'') kojim je prvi put uvedena regrutacija, uz neka izuzeća.
* 2. 3. - Ivan Stojanović, upravnik vojne pošte u Baru, tokom povlačenja srpske vojske poneo sa sobom pakete zatečenu pošte na Krf, koja je na kraju uručena adresantima - za ovaj podvig je postavljen za upravnika Vojne pošte Timočke divizije na Solunskom frontu.
* [[5. 3.]] - Španski putnički brod ''[[Príncipe de Asturias (parobrod)|Príncipe de Asturias]]'' se nasukao kod Brazila, poginulo 445 ljudi.
* [[7. 3.]] - Zaplovio prvi srpski ratni brod &quot;Srbija&quot; (sa Krfa za Solun).
* 7. 3. - U Minhenu osnovan [[BMW]].
* [[9. 3.]] - [[Pancho Villa]] poslao vojnike na teritoriju SAD, [[Prepad na Columbus|delimično spaljen]] grad [[Columbus, New Mexico]]. Nakon ovoga dolazi do neuspešne [[Ekspedicija protiv Pancha Ville|ekspedicije protiv Pancha Ville]] na čelu sa generalom [[John J. Pershing|Pershingom]].
* 9. 3. - Nemačka objavljuje rat Portugalu nakon što je ovaj internirao 36 nemačkih i austrougarskih brodova.
* [[9. 3.|9]] - [[15. 3.]] - [[Peta bitka na Soči]] je italijanska ofanziva protiv Austrougarske, diverzija za Verden.
* [[11. 3.]] - Počelo prebacivanje srpskih vojnika sa Krfa na [[Solunski front]], uglavnom francuskim brodovima, traje do maja.
* {{circa}} [[12. 3.]] - U lavini na prevoju [[Vršič]] stradalo 110 ratnih zarobljenika i 7 čuvara, preostali ruski zarobljenici su do novembra podigli [[Ruska kapelica na Vršiču|kapelicu]]. 
* [[mart]] - U Srbiji je glad.
* mart - [[Persijska kampanja]]: ruske snage gen. [[Nikolaj Baratov|Baratova]] zauzele [[Kermanšah]] (3.) i [[Isfahan]] (19.); britanski oficir [[Percy Sykes]] je istog meseca stigao na jug Persije.
* [[18. 3.]] - april - [[Bitka na jezeru Narač]], potpuno neuspešna ruska ofanziva protiv Nemaca, diverzija za Verden.
* [[20. 3.]] - [[Albert Einstein]] objavio članak &quot;Osnovi [[Opšta teorija relativnosti|Opšte teorije relativnosti]]&quot;.
* [[22. 3.]] - Kina je opet republika jer je [[Yuan Shikai]] abdicirao nakon svega 83 dana zbog [[Rat nacionalne zaštite|građanskog rata]] (vojni lideri južnih provincija su se otcepili).
* [[24. 3.]] - Nemci teško oštetili feribot ''[[SS Sussex]]'' u La Manšu, u maju će dati &quot;''Sussex''-ovo obećanje&quot; kojim su ograničili podmorničko ratovanje (do januara 1917).

=== April/Travanj ===

[[Datoteka:Douaumont Ossuary cemetery.JPG|mini|Groblje [[Douaumontska kosturnica|Douaumontske kosturnice]]]]
* [[1. 4.]] - Austrijsko-bugarski ugovor o demarkacionoj liniji - AU pripada Elbasan i Đakovica, Bugarskoj Prizren i Priština.
* [[5. 4.]] - Cela srpska konjička divizija prebačena na Krf, čime je evakuacija iz Albanije konačno završena.
* [[11. 4.]] - Ruska brigada stigla u Marsej posle dvomesečnog putovanja iz Moskve.
* [[11. 4.|11]] - [[15. 4.]] - [[Sinajsko-palestinska kampanja]]: napad na Džifdžafu, britanske snage uništavaju izvore vode na Sinaju, još jedna takva operacija u junu.
* [[14. 4.]] - Bugarska država prešla na [[gregorijanski kalendar]] (31-om martu sledi 14. april).
* [[15. 4.]] - Rusi zauzeli [[Trabzon]] (Trapezunt).
* [[april]] - U Rusiji osnovana [[Srpski dobrovoljački korpus (Prvi svetski rat)|Prva srpska dobrovoljačka divizija]].
* april - William J. Newton i Morris Goldberg patentirali [[prekidač za svetlo]].
* [[16. 4.]] - Veleizdajnički proces u Banjaluci: 16 Srba osuđeno na smrt (pomilovani zalaganjem španskog kralja [[Alfonso XIII|Alfonsa XIII]]).
* [[22. 4.]] - Kineski parobrod [[SS Hsin-Yu]] potonuo sa preko 1.000 utopljenih.
* [[24.4.|24]] - [[30. 4.]] - [[Uskršnji ustanak]] u Dablinu, irski republikanci zauzeli zgradu glavne pošte i proglasili nezavisnost, britanska vojska ih ubrzo nadvladala ali represalije dovode do borbe za nezavisnost.
* [[24. 4.]] - [[Bombardiranje Yarmoutha i Lowestofta]]: njemačka flota bombardira engleske luke kako bi namamila brodove - bez uspjeha.
* [[24. 4.]] - [[10. 5.]] - [[Putovanje &quot;Jamesa Cairda&quot;]]: [[Ernest Shackleton]] sa drugovima prešao 1.500 kilometara čamcem po južnom Atlantiku kako bi spasao članove [[Imperijalna transantarktička ekspedicija|transantarktičke ekspedicije]].
* 27. i 29. 4. - [[Gasni napadi kod Hullucha]]: Nemci napali Britance oblakom gasa, prvi put uspešno, drugi put im se vratio u lice.
* [[29. 4.]] - [[Mesopotamska kampanja]]: [[Opsada Kuta]] u južno-centralnom Iraku okončana britanskom predajom.
* [[30. 4.]] - Njemačka i Austrougarska uvele [[ljetno računanje vremena]]: subota 23:00 postaje nedelja 00:00 (do subote 1. listopada kad 01:00 postaje 00:00). Ljetno računanje postoji i 1917. i '18.

=== Maj/Svibanj ===
[[Datoteka:HMS Queen Mary Jutland.jpg|mini|[[Jutlandska bitka]]]]
* [[1. 5.]] - [[Karl Liebknecht]] uhapšen zbog učešća na antiratnim demonstracijama, biće osuđen na robiju za veleizdaju.
* [[2. 5.]] - Vijetnamski mandarin [[Trần Cao Vân]] pokušava da digne ustanak protiv Francuza sa mladim carem [[Duy Tân]]om - Tran je pogubljen a car zbačen i izgnan.
* [[4. 5.]] - Najveća industrijska preduzeća, trgovine i banke u Srbiji stavljene pod kontrolu okupacionog Guvernmana.
* [[6. 5.]] - [[Dan mučenika (Liban i Sirija)]]: po naređenju [[Džemal-paša|Džemal-paše]] obešeni arapski nacionalisti, 7-orica u Damasku i 13-orica u Bejrutu.
* [[11. 5.|11]] - [[16. 5.]] - Neredi zbog hrane u Beču&lt;ref name=&quot;Healy2004&quot;&gt;{{citation|author=Maureen Healy|title=Vienna and the Fall of the Habsburg Empire: Total War and Everyday Life in World War I|url=http://books.google.com/books?id=r2UXfqz0mgoC&amp;pg=PA82|date=27 May 2004|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-83124-6|pages=82–}}&lt;/ref&gt;.
* [[12. 5.]] - [[Andrija Radović]] na čelu izbegličke crnogorske vlade u Francuskoj.
* [[15. 5.]] - [[10. 6.]] - [[Bitka kod Asijaga]]: iznenadna austrougarska ofanziva u Trentinu, značajan početni uspeh.
* 15. 5. - U mestu [[Waco, Texas]] linčovan crni tinejdžer [[Jesse Washington]].
* [[16. 5.]] - Zaključen tajni [[Sykes–Picotov sporazum]] o sferama uticaja Britanije i Francuske na Bliskom istoku.
* 16. 5. - Počinje [[Američka okupacija Dominikanske Republike (1916-24)]].
* [[26. 5.]] - Grčka rojalistička vlada predaje [[Fort Rupel]] nemačko-bugarskim snagama.
* [[31. 5.]] - [[Jutlandska bitka]] između [[UK|britanske]] i [[Njemačko Carstvo|njemačke]] flote je posljednji veliki pomorski okršaj u prvom svjetskom ratu. Završila je taktički neodlučno, ali su njome Britanci potvrdili nadmoć na [[Sjeverno more|Sjevernom moru]].

=== Jun/Juni/Lipanj ===
[[Datoteka:Brusilov offensive.jpg|mini|180px|[[Brusilovljeva ofanziva]]]]
* [[1. 6.]] - [[Louis Brandeis]] postaje sudija [[Vrhovni sud SAD|Vrhovnog suda SAD]].
* [[5. 6.]] - [[Oklopni krstaš]] ''[[HMS Hampshire (1903)|HMS Hampshire]]'' naleteo na minu i potonuo zajedno sa [[Horatio Herbert Kitchener|lordom Kitchenerom]].
* [[4. 6.]] - [[20. 9.]] - [[Brusilovljeva ofanziva]] nanosi razoran udarac austrougarskoj vojsci koju spašava Nemačka.
* [[6. 6.]] - Umro predsednik Kine [[Yuan Shikai]], zemlja je u anarhiji.
* [[7. 6.]] - [[Bitka na Monte Meleti]] u Trentinu, istakao se [[Drugi bosanskohercegovački pješadijski regiment]].
* [[10. 6.]] - [[Datoteka:Flag of Hejaz (1917).svg|25px|border]] Počinje [[Arapski ustanak (1916-18)|Arapski ustanak]] protiv Osmanlija. [[Husein bin Ali, šerif Meke]] se proglasio za kralja [[Kraljevina Hidžaz|Hidžaza]] i svih Arapa.
* [[15. 6.]] - Brigadir [[Radomir Vešović]] u Crnoj Gori ubio oficira straže koja ga je uhapsila i pobegao u planinu - slede okupatorske represalije.
* [[21. 6.]] - Grčki kralj zamenjuje premijera zbog savezničkog ultimatuma.
* [[jun]] - [[jul]] - Srpska vojska zaposela položaje od [[Kožuf]]a do [[Lerin]]a.

=== Jul/Juli/Srpanj ===
[[Datoteka:Going over the top 01.jpg|mini|[[Bitka na Sommi]]]]
* [[1. 7.|1]] - [[12. 7.]] - [[Napadi ajkula na Jersey Shoreu (1916)|Napadi ajkula na Jersey Shoreu]]: četvoro smrtno stradalo (inspiracija za roman &quot;Ralje&quot;).
* [[1. 7.]] - [[18. 11.]] - [[Bitka na Sommi]]. Britanci imaju 19.240 mrtvih prvog dana. Neveliko napredovanje saveznika po cenu preko 600.000 izbačenih iz stroja. Britanci prvi put koriste [[tenk]]ove.
* [[2. 7.]] - [[Bitka kod Erzindžana]]: Turci neuspešno pokušali povratiti Trabzon.
* [[4. 7.]] - U Rusiji počinje [[Srednjeazijski ustanak (1916)|Srednjeazijski ustanak]], čiji je povod ukaz o radnoj obavezi blizu fronta - gušenje traje do sledećeg januara (kirgiski deo je nazvan [[Urkun]] - &quot;egzodus&quot;).
* [[5. 7.]] - U Beogradu zabeleženo 40,2 stepena.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1923/07/19?fullscreen#page/4/mode/1up &quot;Politika&quot;, 19. jul 1923, str. 4]&lt;/ref&gt;
* [[14. 7.]] - [[3. 9.]] - [[Bitka kod šume Delville]] je britanska pobeda u Francuskoj.
* jul - Grčka kraljevska letnja palata stradala u požaru.
* [[15. 7.]] - [[William Boeing]] osnovao ''Pacific Aero Products Co.'', kasniji ''[[Boeing]]''.
* 19 - [[20. 7.]] - [[Bitka kod Fromellesa]] je debi australijskih snaga na Zapadnom frontu: napad odbijen uz velike žrtve.
* [[22. 7.]] - Bomba na Dan spremnosti u San Francisku, poginulo 10 učesnika parade.
* [[26. 7.]]? - Novi AU guverner u Srbiji je baron [[Adolf von Rhemen zu Barensfeld]] (do kraja rata).
* [[30. 7.]] - Eksplozija Black Tom: nemački agenti uništili skladište municije u [[Jersey City, New Jersey|Jersey Cityju]].

* [[leto]] - Austrougari u [[Brus]]u obesili Sibina Jeličića i još sedmoricu pod optužbom da su spremali ustanak; [[Kosta Vojinović]] (Vojnović) otišao u planinu.

=== Avgust/August/Kolovoz ===
[[Datoteka:Philips' large scale battle front map of Europe showing the allies' iron ring (5008353).jpg|mini|Situacija u Evropi, avgust 1916]]
[[Datoteka:CampañaRumanaSeptiembreNoviembre1916Enero1917.svg|mini|[[Rumunija u Prvom svetskom ratu|Rumunski front]] (novembar - decembar)]]
* 2/[[3. 8.]] - U luci Taranto eksplodirao i potonuo italijanski bojni brod ''[[Leonardo da Vinci (bojni brod)|Leonardo da Vinci]]'' - okrivljeni austrougarski saboteri, što nije sigurno.
* [[4. 8.]] - Potpisan ugovor po kome Danska prodaje svoje [[Američki Djevičanski otoci|Djevičanske otoke]] SAD za 25 milijuna dolara (izvršeno sljedećeg ožujka).
* [[5. 8.]] - [[Bitka kod Romanija]]: Centralne sile definitivno odbijene od [[Suecki kanal|Sueckog kanala]].
* [[6. 8.|6]] - [[17. 8.]] - [[Šesta bitka na Soči]]: italijanska ofanziva zauzima [[Gorica|Goricu]] 8-og.
* [[9. 8.]] - Poterni AU odred se sukobio sa jednom četom između Andrijevice i Gusinja (slede i okršaji kod Murina i u Gornjim Kučima).
* 9. 8. - Duga [[Bitliska bitka]] se okončava rusko-jermenskim zauzećem [[Bitlis]]a.
* [[9. 8.|9]] - [[18. 8.]] - [[Bitka kod Dojrana (1916)|Bitka kod Dojrana]], bugarski uspeh na solunskom frontu, prva bitka bugarske &quot;[[Dojranska epopeja|Dojranske epopeje]]&quot;.
* [[17. 8.]] - [[Strumska operacija]]: bugarski napad na [[Solunski front|Solunskom frontu]] (preduhitren napad saveznika 20-tog i ulazak Rumunije u rat). Rojalistička grčka vlada ne pruža otpor, Bugari će zauzeti [[Kavala|Kavalu]], [[Drama, Grčka|Dramu]] i [[Ser]]. Saveznici prete da će postaviti srpskog prefekta u Solunu.
* 17. 8. - Rumunija sklapa sporazum sa Antantom: za ulazak u rat dobiće Erdelj, Bukovinu i Banat.
* [[18. 8.]] - Memorandum premijera Radovića - predlaže kralju Nikoli da abdicira u korist regenta Aleksandra.
* [[27. 8.]] - [[Kraljevina Rumunija]] ulazi u rat na strani Antante [[Bitka za Transilvaniju|napadom na Austrougarsku]] u Transilvaniji - zauzimaju [[Brašov]] 30-tog.
* [[28. 8.]] - Italija objavljuje rat Nemačkoj.
* [[29. 8.]] - [[Paul von Hindenburg]] postaje načelnik nemačkog Generalštaba, zamenik je [[Erich Ludendorff]].
* 29. 8. - U SAD donesen Zakon o autonomiji [[Insularna vlada Filipina|Filipina]] koji se obavezuje na nezavisnost te zemlje.
* [[30. 8.]] - Uspešna pobuna oficira sklonih [[Elefterios Venizelos|Venizelosu]] u Solunu.
* [[avgust]] - [[oktobar]] - Novi talas internacija iz Srbije nakon ulaska Rumunije u rat.

=== Septembar/Rujan ===
[[Datoteka:Sv. Petar na Kajmakčalan.jpg|mini|Kapela na [[Kajmakčalan]]u]]
* [[1. 9.]] - Bugarska objavljuje rat Rumuniji, sledeće noći bugarsko-nemačke snage napadaju Rumuniju u [[Dobrudža|Dobrudži]] - [[Tutrakanska bitka|zauzimaju Tutrakan]] 6-og.
* 1. 9. - U okupiranoj Srbiji se zavode tri dana nedeljno bez mesa, u novembru će beogradskom građanstvu biti naređeno da gaji povrće.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/05/01?pageIndex=00021 &quot;Politika&quot;, 1-4. maj 1937]&lt;/ref&gt;
* [[2. 9.]] - [[Leefe Robinson]] oborio nemački vazdušni brod iznad Engleske.
* [[5. 9.]] - Premijera [[D. W. Griffith|Griffithovog]] filma ''[[Intolerance (film)|Intolerance]]''.
* [[septembar]] - Sukob jedne čete kod [[Kragujevac|Kragujevca]] sa austrougarskom vojskom.
* [[10. 9.]] (28. 8. po j.k.) - Na [[Krf]]u se sastala [[Narodna skupština na Krfu 1916.|srpska Narodna skupština]].
* [[11. 9.]] - Grčke snage u [[Kavala|Kavali]] se predale Bugarima bez borbe.
* 11. 9. - Na regenta [[Aleksandar I. Karađorđević|Aleksandra]] navodno pokušan atentat kod Ostrove (→ [[Solunski proces]]).
* [[12. 9.]] - Počinje [[Bitoljska ofanziva]] saveznika na Solunskom frontu.
* [[13. 9.]] - Slonica [[Mary (slon)|Mary]] obešena u [[Erwin, Tennessee]] nakon što je ubila nestručnog vodiča.
* [[14.9.|14]] - [[17. 9.]] - [[Gorničevska bitka]]: kontraofanziva saveznika (1. srpska armija) na Solunskom frontu - neprijatelj potisnut, prvi uspeh reorganizovane srpske vojske.
* [[14.9.|12]] - [[30. 9.]] - [[Bitka na Kajmakčalanu]], osvojen vrh uz velike gubitke srpske vojske.
* [[15. 9.]] - [[Bitka kod Dobrog Polja]], saveznička pobeda.
* [[20. 9.]] - Uredba o vojnom telegrafu - veza postaje samostalan rod Srpske vojske (danas Dan roda veze Vojske Srbije).
* [[27. 9.]] - Zbačen etiopski car [[Jasu V]], nasleđuje tetka [[Zaudita I]] (do [[1930]]).
* [[28. 9.]] - [[Kosta Pećanac]] se spustio avionom u kosaničkom srezu.
* [[30. 9.]] - Srpsko-francusko [[bombardovanje Sofije 30. septembra 1916|bombardovanje Sofije]] sa dva aviona - oba pilota zarobljena.

=== Oktobar/Listopad ===
[[Datoteka:Triumvirate.jpg|mini|&quot;Trijumvirat&quot;: [[Elefterios Venizelos]] na čelu solunske vlade]]
* [[4. 10.]] - Francuski brod ''[[SS Gallia|Gallia]]'' potopljen na putu za Solun, između Sardinije i Tunisa - od 2.350 ljudi na brodu, ukljućujući 350 srpskih vojnika, stradalo je oko 600.&lt;ref&gt;&quot;Desetogodišnji pomen potopljenima na Galiji&quot;, Politika 10. okt. 1926, str. 7&lt;/ref&gt;
* [[5. 10.]] - [[19. 11.]] - [[Bitka na Crnoj reci]].
* [[11. 10.]] - [[Elefterios Venizelos]] uspostavlja [[Privremena vlada nacionalne odbrane (Grčka)|Privremenu vladu nacionalne odbrane]] u Solunu, naklonjenu Saveznicima (u junu 1917. biće proširena na celu zemlju).
* [[12. 10.]] - [[Hipólito Yrigoyen]], zvani &quot;Otac sirotinje&quot;, započinje prvi mandat [[Argentina|argentinskog]] predsednika (vl. 1916-22 i 1928-30).
* [[14. 10.]] - Uspostavljeni diplomatski odnosi između [[Kraljevina Srbija|Srbije]] i [[Španija|Španije]].
* [[16. 10.]] - [[Margaret Sanger]] otvorila u Bruklinu prvu kliniku za kontrolu rađanja u SAD, ubrzo će biti uhapšena.
* [[18. 10.]] - Otvaranjem mosta preko [[Amur]]a u [[Habarovsk]]u kompletirana [[Transsibirska željeznica]].
* [[21. 10.]] - [[Cislajtanija|Austrijski]] premijer [[Karl Stürgkh]] ubijen od strane socijaliste [[Friedrich Adler (političar)|Friedricha Adlera]]; novi predsednik vlade [[Ernest von Koerber]] (do decembra).
* [[22. 10.]] - Tokom Druge bitke kod Kobadina, [[August von Mackensen]] zauzeo [[Constanţa|Constanţu]] u Dobrudži.
* [[23. 10.]] - Prvi susret [[T. E. Lawrence]]a (&quot;Lorensa od Arabije&quot;) i šerifovića [[Fejsal I (Irak)|Fejsala]].
* [[24. 10.]] - Francuska vojska povratila [[Fort Douaumont]] kod Verduna.
* [[25. 10.]] - Rumunske snage na transilvanskom frontu se usled kontraofanzive Centralnih sila vratile na početne položaje.
* [[27. 10.]] - [[Etiopsko carstvo|Etiopija]]: u [[Bitka kod Segalea|Bitci kod Segalea]] razbijene snage lojalne zbačenom caru Jasuu.

=== Novembar/Studeni ===
[[Datoteka:FranzJosephTotenbett.jpg|mini|† [[Franjo Josip I]]]]
* 1. 11. - [[Pavel Miljukov]] održao u Carskoj dumi govor &quot;Glupost ili izdaja?&quot; za koji se misli da je pokrenuo lanac događaja ka [[Februarska revolucija|Februarskoj revoluciji]].
* [[3. 11.]] - [[Katar]] postaje britanski protektorat (do [[1971]]).
* [[5. 11.]] - [[Datoteka:Flag of Poland.svg|25px|border]] [[Akt od 5. novembra|Aktom dvojice careva]] proglašena [[Kraljevina Poljska (1916–18)|Kraljevina Poljska]] kao nemačka marionetska država.
* [[6. 11.]] - U Mediteranu torpedovan putnički brod ''[[RMS Arabia]]'', 11 poginulih.
* [[7. 11.]] - [[Woodrow Wilson]] tijesno reizabran za [[Predsjednik SAD|predsjednika SAD]]. [[Jeannette Rankin]] je prva žena izabrana u Predstavnički dom SAD.
* [[18. 11.]] - Okončava se [[Bitka na Sommi]], preko milion izbačenih iz stroja.
* [[19. 11.]] - [[Bitka na Crnoj reci]]: oslobođen [[Bitolj]] - front stabilizovan severnije, sledi skoro dve godine rovovskog rata.
* 19. 11. - Osnovana filmska korporacija ''[[Goldwyn Pictures]]''.
* [[21. 11.]] - Umro austrougarski car i kralj [[Franjo Josip I]], vladar od [[1848]] - nasljeđuje [[Karlo I. Austrijski|Karlo I.]] (do 1918).
* 21. 11. - Bolnički brod ''[[HMHS Britannic]]'' potonuo u Egeju nakon nailaska na minu, velika većina putnika spasena.
* [[23. 11.]] - [[Rumunija u Prvom svetskom ratu|Rumunija]]: nemačke snage na jugu prelaze preko Dunava kod [[Svištov]]a, na severu se narednih dana probijaju i kroz Karpate.
* [[29. 11.]] - [[Vojin Popović]], Vojvoda Vuk, poginuo na Gruništu; njegov odred je rasformiran jer je pao sa 2.600 na 450 ljudi.&lt;ref&gt;Vreme, 29. nov. 1939, str. 7&lt;/ref&gt;

=== Decembar/Prosinac ===
[[Datoteka:Austro-Hungarian cavalry entering Bucharest, 6 December 1916.jpg|mini|Austrougari u Bukureštu]]
* decembar - U Nemačkoj počinje &quot;Zima [[Hibridna repa|repe]]&quot; (''Steckrübenwinter''), gladna zima bez mesa i krompira.
* decembar - [[Persijska kampanja]]: ruske snage gen. [[Nikolaj Baratov|Baratova]] zauzele [[Qom]] i [[Hamadan]].
* [[1. 12.]] (18. 11. po j.k.) - ''[[Noemvriana]]'': Saveznici iskrcali trupe u Pireju, sledi okršaj sa pristalicama kralja [[Konstantin I (Grčka)|Konstantina I]] za Atinu.
* [[2. 12.]] - Saveznici se povlače iz Atine, zvanično priznaju Venizelosovu solunsku vladu, a njegove pristalice u Atini su izložene pogromu.
* [[5. 12.]] - Britanski premijer [[H. H. Asquith]] daje ostavku, nasleđuje ga [[David Lloyd George]] (do [[1922]]), takođe liberal.
* [[6. 12.]] - Snage Centralnih sila ulaze u [[Bukurešt]].
[[Datoteka:PMLloydGeorge--nsillustratedwar03londuoft.jpg|mini|150px|[[David Lloyd George]]]]
* [[7. 12.]] - Venizelosova solunska vlada objavila rat Centralnim silama - kralj naredio njegovo hapšenje, atinski arhiepiskop ga pod pritiskom anatemisao.
* 11/[[12. 12.]] - Italijanski bojni brod ''[[Regina Margherita (bojni brod)|Regina Margherita]]'' naleteo na mine blizu Valone i potonuo, 675 poginulih, 270 preživelih.
* [[12. 12.]] - Nemačka ponuda mira, Saveznici odbijaju 30-tog.
* 12. 12. - General [[Joseph Joffre]] imenovan za &quot;vrhovnog generala&quot; francuskih armija a [[Robert Nivelle]] je vrhovni komandant armija Severa i Severoistoka - Joffre je 26-tog unapređen u maršala ali odlučuje da se povuče.
* [[13. 12.]] - Britanski general [[Frederick Stanley Maude]] započinje uspešnu ofanzivu u Mesopotamiji.
* 13. 12. - [[Italijanski front (Prvi svetski rat)|Italijanski front]]: veliki broj vojnika gine od lavina u [[Dolomiti]]ma.
* 15. 12. - Kod [[Blaževo|Blaževa]] na Kopaoniku Vojinovićeve komite napale austrougarsku patrolu od 9 ljudi, spasao se samo jedan.
* [[18. 12.]] - Okončana [[Verdunska bitka]], Francuzi sačuvali tvrđavu.
* [[20. 12.]] - [[Heinrich Clam-Martinic]] novi predsednik austrijske vlade (do sledećeg maja).
* [[21. 12.]] - Britanske imperijalne snage ušle u [[Ariš (grad)|Ariš]] na Sinaju.
* [[22. 12.]] - Prvi let britanskog lovca [[Sopwith Camel]].
* [[28. 12.]] - Uhapšeni [[Dragutin Dimitrijević Apis]] i još neki pripadnici udruženja &quot;[[Ujedinjenje ili smrt]]&quot;, optuženi za atentat na Aleksandra.
* 29. - 31. 12. - [[Lucknowski pakt]]: sporazum između [[Indijski nacionalni kongres|Indijskog nacionalnog kongresa]] i [[Sveindijska muslimanska liga|Sveindijske muslimanske lige]].
* [[30. 12.]] - Ubijen [[Grigorij Raspućin]].
* 30. 12. - 4. 1. 1917 - Austrougarsko-bugarska operacija čišćenja okoline Blaževa (paljevine, streljanja) - prva u nizu brutalnih operacija.

=== Kroz godinu ===
* Umetnički pokret [[dadaizam]].
* &quot;Kurs generalne lingvistike&quot; [[Ferdinand de Saussure|Ferdinanda de Saussura]].
* U austrougarskom gradu [[Oświęcim|Aušvicu]]/Ošvjencimu podignut logor sa barakama za poljoprivredne radnike koji će biti iskorišćen u Drugom svetskom ratu.

== Rođenja ==
{{glavni članak|:Kategorija:Rođeni 1916.}}
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Februar/Veljača ===
[[Datoteka:Stjepan Stevo Filipović.jpg|mini|100px|[[Stjepan Filipović]]]]
* [[7. 1.]] - [[Elena Ceaușescu]], rumunska &quot;prva dama&quot; i političarka († [[1989]])
* [[10. 1.]] - [[Ratomir Dugonjić|Rato Dugonjić]], narodni heroj, predsjednik Predsjedništva SR BiH († [[1987]])
* [[12. 1.]] - [[P. W. Botha]], predsednik Južne Afrike († [[2006]])
* [[14. 1.]] - [[Vaso Miskin Crni]], narodni heroj († [[1945]])
* [[16. 1.]] - [[Veljko Mićunović]], narodni heroj, diplomata († [[1982]])
* [[20. 1.]] - Miloš Macura, direktor Saveznog zavoda za statistiku, akademik († [[2005]])
* [[22. 1.]] - [[Henri Dutilleux]], kompozitor († [[2013]])
* [[27. 1.]] - [[Stjepan Filipović]], narodni heroj († [[1942]])
* [[28. 1.]] - [[Nisim Albahari]], narodni heroj, društveno-politički radnik SRBiH i SFRJ († [[1992]])

* [[7. 2.]] - [[Mladen Veža]], hrvatski slikar († [[2010]])
* [[13. 2.]] - [[Rade Hamović]], narodni heroj, general-pukovnik JNA, načelnik Generalštaba († [[2009]])
* [[15. 2.]] - [[Drago Štajnberger]], učesnik Španskog rata i NOB, narodni heroj († [[1942]])
* [[18. 2.]] - [[Zija Dizdarević]], književnik († [[1942]])
* [[20. 2.]] - [[Mia Čorak Slavenska]], primabalerina († [[2002]])
* [[26. 2.]] - [[Jackie Gleason]], glumac, komičar († [[1987]])

=== Mart/Ožujak &amp;ndash; April/Travanj ===
* [[1. 3.]] - [[Ratko Sarić]], glumac († [[1991]])
* [[3. 3.]] - [[Joža Vlahović]], narodni heroj († [[1941]])
* 3. 3. - [[Silvije Bombardelli]], dirigent, skladatelj († [[2002]])
* [[5. 3.]] - [[Josip Antolović]], narodni heroj, general-pukovnik JNA († [[1999]])
* [[9. 3.]] - [[Vjekoslav Rukljač]], kipar († [[1997]])
* [[11. 3.]] - [[Harold Wilson]], britanski premijer († [[1995]])
* [[15. 3.]] - [[Fadil Hoxha]], narodni heroj, društveno-politički radnik SAP Kosovo, SRSr i SFRJ († [[2001]])
* [[26. 3.]] - [[Sterling Hayden]], glumac, agent OSS, književnik († [[1986]])
* [[28. 3.]] - [[Janko Gredelj]], narodni heroj († [[1941]])

[[Datoteka:Gregory Peck 1948.jpg|mini|100px|[[Gregory Peck]]]]
[[Datoteka:Ivo Lola Ribar.jpg|mini|100px|[[Ivo Lola Ribar]]]]
* [[3. 4.]] - [[Sonja Marinković]], narodni heroj († [[1941]])
* [[4. 4.]] - [[Nikola Ljubičić]], narodni heroj, general armije JNA, savezni sekretar za narodnu odbranu, predsednik Predsedništva SR Srbije(† [[2005]])
* [[5. 4.]] - [[Gregory Peck]], glumac († [[2003]])
* [[15. 4.]] - [[Branibor Debeljković]], fotograf († [[2003]])
* [[17. 4.]] - [[Sirimavo Bandaranaike]], [[cejlon]]ska državnica († [[2000]])
* [[22. 4.]] - [[Jehudi Menjuhin]], violinista († [[1999]])
* [[23. 4.]] - [[Ivo Lola Ribar]], sekretar SKOJ-a, narodni heroj († [[1943]])
* [[28. 4.]] - [[Ferruccio Lamborghini]], industrijalac († [[1993]])

=== Maj/Svibanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[1. 5.]] - [[Glenn Ford]], glumac († [[2006]])
* [[6. 5.]] - [[Mirko Kovačević]], učesnik Španskog rata i NOB, narodni heroj († [[1941]])
* [[8. 5.]] - [[João Havelange]], predsednik FIFA († [[2016]])
* 21. 5. - [[Vladimir Rolović]], diplomata († [[1971]])
* [[26. 5.]] - [[Halil İnalcık]], istoričar († [[2016]])

* [[6. 6.]] - [[Hamani Diori]], prvi predsednik Nigera († [[1989]])
* [[8. 6.]] - [[Francis Crick]], molekularni biolog, nobelovac († [[2004]])
* [[9. 6.]] - [[Robert McNamara]], biznismen, sekretar odbrane SAD († [[2009]])
* [[24. 6.]] - [[Vlada Aksentijević]], narodni heroj († [[1942]])

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Avgust/Kolovoz ===
* [[1. 7.]] - [[Olivia de Havilland]], glumica († [[2020]])
* 1. 7. - [[Eugen Pusić]], pravnik, akademik († [[2010]])
* [[2. 7.]] - [[Hans-Ulrich Rudel]], nemački letački as († [[1982]])
* [[6. 7.]] - [[Zvonimir Vučković]], vojvoda JVuO, politički emigrant, pisac († [[2004]])
* [[9. 7.]] - [[Edward Heath]], britanski premijer († [[2005]])
* [[11. 7.]] - [[Aleksandar Prohorov]], sovjetski fizičar, nobelovac († [[2002]])
* [[18. 7.]] - [[Andrej Frušić]], episkop budimljanski, banjalučki, odn. sremski († [[1986]])
* [[20. 7.]] - [[Dragiša Nedović]], kompozitor, tekstopisac († [[1966]])
* [[22. 7.]] - [[Marcel Cerdan]], bokser († [[1949]])

* [[5. 8.]] - [[Momčilo Moma Stanojlović]], pilot, narodni heroj († [[1943]])
* [[6. 8.]] - [[Dom Mintof]], malteški političar († [[2012]])
* [[7. 8.]] - [[Kermit Love]], lutkar († [[2008]])
* [[21. 8.]] - [[Stefan Boca]], episkop dalmatinski, odn. žički († [[2003]])
* 21. 8. - [[Jelena Ćetković]], narodni heroj († [[1943]])
* 21. 8. - [[Đuro Kladarin]], narodni heroj, direktor &quot;Vjesnika&quot;, član Predsjedništva SFRJ († [[1987]])
* [[25. 8.]] - [[Branko Đonović]], grafički radnik, narodni heroj († [[1944]])

=== Septembar/Rujan &amp;ndash; Oktobar/Listopad ===
* [[2. 9.]] - [[Ljuban Jednak]], svedok masakra u Glini († [[1997]])
* [[13. 9.]] - [[Roald Dahl]], književnik († [[1990]])
* [[17. 9.]] - [[Jumdžagin Cedenbal]], lider NR Mongolije († [[1991]])
* [[20. 9.]] - [[Rudolf-August Oetker]], industrijalac († [[2007]])
* [[23. 9.]] - [[Aldo Moro]], italijanski premijer († [[1978]])

[[Datoteka:Reagan Mitterrand 1984 (cropped).jpg|mini|100px|[[François Mitterrand]]]]
* [[4. 10.]] - [[Vitalij Ginzburg]], fizičar, nobelovac († [[2009]])
* [[23. 10.]] - [[Stevo Rauš]], narodni heroj, general-pukovnik JNA († [[1998]])
* [[26. 10.]] - [[François Mitterrand]], francuski predsednik († [[1996]])
* [[27. 10.]] - [[Bogdan Oreščanin]], narodni heroj, general-pukovnik JNA, diplomata († [[1978]])

=== Novembar/Studeni &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* [[4. 11.]] - [[Walter Cronkite]], američki novinar i TV-voditelj († [[2009]])
* 4. 11. - [[Vitomir Voja Trifunović]], kompozitor, osnivač i direktor muzičke škole &quot;V. Vučković&quot; († [[2007]])
* [[10. 11.]] - [[Boris Hanžeković]], atletičar, žrtva Jasenovca († [[1945]])
* [[23. 11.]] - [[Michael Gough]], glumac († [[2011]])
* [[28. 11.]] - [[Mika Špiljak]], narodni heroj, predsjednik SIV, predsjednik Predsjedništva SFRJ († [[2007]])

[[Datoteka:Kirk douglas photo signed.JPG|mini|100px|[[Kirk Douglas]]]]
* [[8. 12.]] - [[Richard Fleischer]], filmski režiser († [[2006]])
* [[9. 12.]] - [[Kirk Douglas]], glumac († [[2020]])
* [[16. 12.]] - [[Ratko Vujović]], učesnik Španskog rata i NOB, narodni heroj, general-pukovnik JNA († [[1977]])
* [[17. 12.]] - [[Esad Mekuli]], književnik († [[1993]])
* [[18. 12.]] - [[Betty Grable]], glumica († [[1973]])
* [[25. 12.]] - [[Ahmed Ben Bella]], prvi predsednik Alžira († [[2012]])

=== Kroz godinu ===
* [[Hazim Šabanović]], historičar-osmanista († [[1971]])
* [[Kamil Silajdžić]], hafiz, efendija († [[1997]])
* [[Zlatko Prica]], slikar († [[2003]])

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 1916.}}
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Mart/Ožujak ===
* [[8. 1.]] - [[Rembrandt Bugatti]], skulptor (* [[1884]])
* [[13. 1.]] - [[Victoriano Huerta]], bivši predsednik Meksika (* [[1850]])
* [[17. 1.]] - [[Arthur V. Johnson]], filmski glumac i režiser (* [[1876]])
* [[20. 1.]] - [[Nedeljko Čabrinović]], sarajevski atentator (* [[1895]])
* [[23. 1.]] - [[Isa Boljetinac]], albanski lider (* [[1864]])
* [[27. 1.]] - [[Ferdo Becić]], književnik (* [[1844]])
* [[28. 1.]] - [[Pavel Rovinski]], ruski naučnik i revolucionar (* [[1831]])

* [[6. 2.]] - [[Rubén Darío]], nikaragvanski pesnik (* [[1867]])
* [[12. 2.]] - [[Richard Dedekind]], matematičar (* [[1831]])
* feb. - Nikola J. Petrović, osnivač društva za sirotu decu&lt;ref&gt;Politika, 21. okt. 1926, str. 7&lt;/ref&gt;
* [[19. 2.]] - [[Ernst Mach]], fizičar, filozof (* [[1838]])
* [[23. 2.]] - [[Hugo von Pohl]], nemački admiral (* [[1855]])
* 23. 2. - [[Ilija Plamenac]], crnogorski vojvoda (* 1821)
* [[28. 2.]] - [[Henry James]], književnik (* [[1843]])

* [[2. 3.]] - [[Elisabeth zu Wied]], rumunska kraljica (* [[1843]])
* [[4. 3.]] - [[Franz Marc]], slikar, osnivač &quot;Plavog jahača&quot; (* [[1880]])
* [[11. 3.]] - [[Florence Baker]], istraživačica Afrike (* [[1841]])
* [[25. 3.]] - [[Ishi]], poslednji pripadnik jednog kalifornijskog plemena

=== April/Travanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[11. 4.]] - [[Richard Harding Davis]], novinar, pisac (* [[1864]])
* [[19. 4.]] - [[Colmar Freiherr von der Goltz|Colmar von der Goltz]], pruski feldmaršal, turski paša (* [[1843]])

* [[3. 5.]] - [[Patrick Pearse]], irski nacionalista (* [[1879]])
* [[11. 5.]] - [[Karl Schwarzschild]], astrofizičar (* [[1873]])
* [[12. 5.]] - [[James Connolly]], irski socijalista, lider Uskršnje pobune (* [[1868]])
* [[13. 5.]] - [[Šolem Alejhem]], književnik (* [[1859]])
* [[19. 5.]] - [[Georges Boillot]], automobilista i vojni pilot (* [[1884]])
* [[21. 5.]] - [[Artúr Görgei]], general iz Mađarske revolucije (* [[1818]])
* [[27. 5.]] - [[Joseph Gallieni]], francuski general (* [[1849]])
* [[28. 5.]] - [[Ivan Franko]], ukrajinski književnik (* [[1856]])
* [[31. 5.]] - [[Horace Hood]], britanski kontraadmiral (* [[1870]])

* [[5. 6.]] - [[Horatio Herbert Kitchener]], britanski feldmaršal (* [[1850]])
* 5. 6. - [[Mehmed Šukri-paša]], osmanski vojskovođa (* 1857)
* [[6. 6.]] - [[Yuan Shikai]], kineski predsednik (* [[1859]])
* [[18. 6.]] - [[Helmuth von Moltke mlađi]], bivši načelnik nemačkog Generalštaba (* [[1848]])
* 18. 6. - [[Max Immelmann]], letački as (* [[1890]])
* [[25. 6.]] - [[Thomas Eakins]], slikar, fotograf, skulptor (* [[1844]])

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Septembar/Rujan ===
[[Datoteka:Petar Kocic.jpg|mini|100px|[[Petar Kočić]]]]
* [[6. 7.]] - [[Odilon Redon]], slikar (* [[1840]])
* [[16. 7.]] - [[Ilja Iljič Mečnikov]], nobelovac za medicinu (* [[1845]])
* [[22. 7.]] - [[James Whitcomb Riley]], pesnik (* [[1849]])
* [[23. 7.]] - [[William Ramsay]], nobelovac za hemiju (* [[1852]])
* [[27. 7.]] - [[Ljudevit Vuličević]], franjevac, pisac (* [[1839]])

* [[3. 8.]] - [[Roger Casement]], britanski diplomata, irski nacionalista (* [[1864]])
* [[4. 8.]] - [[Ditko Aleksić]], četnički vojvoda
* [[10. 8.]] - [[Henry Moseley]], fizičar (* [[1887]])
*   10. 8. - [[Nazario Sauro]], talijanski iredentista (* [[1880]])
* [[16. 8.]] - [[Franjo Gregl]], hrvatski biciklist (* [[1891]])
* [[17. 8.]] - [[Umberto Boccioni]], slikar, skulptor (* [[1882]])
* [[21. 8.]] - [[Trifko Grabež]], sarajevski atentator (* [[1895]])
* [[27. 8.]] - [[Petar Kočić]], srpski književnik (* [[1877]])

* [[14. 9.]] - [[Pierre Duhem]], fizičar (* [[1861]])

=== Oktobar/Listopad &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
[[Datoteka:JackLondon.jpg|mini|100px|[[Jack London]]]]

* [[1. 10.]] - [[Ambroz Haračić]], botaničar (* [[1855]])
* [[10. 10.]] - [[Antonio Sant'Elia]], arhitekta (* [[1888]])
* [[12. 10.]] - [[Tony Jannus]], avijatičar i projektant (* [[1889]])
* [[21. 10.]] - [[Karl Stürgkh]], premijer austrijskog dela Austrougarske (* [[1859]])
* [[28. 10.]] - [[Oswald Boelcke]], avijatičarski as (* [[1891]])
* [[29. 10.]] - [[Nikanor Ružičić]], bivši episkop žički odn. niški (* [[1843]])
* [[31. 10.]] - [[Charles Taze Russell]], sveštenik, prethodnik Jehovinih svedoka (* [[1852]])

* [[9. 11.]] - [[Ioan Dragalina]], rumunski general (* [[1860]])
* [[15. 11.]] - [[Henryk Sienkiewicz]], književnik (* [[1864]])
* 17. 11. - [[Nikola Antula]], srpski književnik i kritičar (* [[1884]])
* [[21. 11.]] - [[Franjo Josip I.]], austrougarski car i kralj (* [[1830]])
* [[22. 11.]] - [[Jack London]], književnik (* [[1876]])
* [[24. 11.]] - [[Hiram Maxim]], pronalazač mitraljeza i dr. (* [[1840]])
* [[27. 11.]] - [[Svetozar Botorić]], prvi srpski filmski producent (* [[1857]])
* 28. 11. - [[Nikola Spasić]], veletrgovac, dobrotvor, zadužbinar (* [[1838]])
* [[29. 11.]] - [[Vojin Popović]] (Vojvoda Vuk), komitski vođa, kom. Dobrovoljačkog odreda na Solunskom frontu (* [[1881]])

* {{circa}} [[10. 12.]] - [[Mališa Glišić]], slikar (* [[1886]])
* [[30. 12.]] - [[Grigorij Raspućin]], mistik (* [[1869]])
* 30. 12. - [[Ognjeslav Kostović Stepanović]], pronalazač (* 1851)

=== Kroz godinu ===
* [[Mihailo Ristić-Džervinac]], četnik (* 1854)
* [[Mija Seferović]], violinista (* ca. 1860)
* [[Stojan Titelbah]], arhitekta (* 1877)
* [[Fehim Čurčić]], bivši gradonačelnik Sarajeva (* 1886)

== Nobelove nagrade ==
Dodeljena je samo nagrada za:
* [[Nobelova nagrada za književnost|'''Književnost''']]: [[Verner von Heidenstam]]

== Reference ==
{{reference}}

== Literatura ==
* Istorija srpskog naroda, knjiga 6, tom 2, SKZ 1983.


----
''Vidi takođe'': [[Godišnji kalendar]] - [[Dnevni kalendar]]&lt;br /&gt;
{{commonscat|1916}}

[[Kategorija:1910-e]]
[[Kategorija:20. vijek|16]]

[[nv:1901 – 1950]]</text>
      <sha1>sre4qsxutt0t6uxs73wma2eh5ehk4z6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>20. maja</title>
    <ns>0</ns>
    <id>16747</id>
    <revision>
      <id>42681702</id>
      <parentid>42600494</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T02:34:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Nonamme3</username>
        <id>121794</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Događaji */ 20. 5. 1992. - Dan službenog ukidanja JNA</comment>
      <origin>42681702</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9704" sha1="pyq5mbe5aioc6y6u51xajb9n6i4avs1" xml:space="preserve">&lt;div align=center&gt;
[[Dnevni kalendar|Dani]] - [[Popis godina|Godine]]&lt;br /&gt;
[[19. 5.|prethodni dan]] - [[21. 5.|sledeći dan]]
&lt;/div&gt;
----
{| style=&quot;float:right;&quot;
|-
|{{MesecApril}}
|-
|{{MesecMaj}}
|-
|{{MesecJun}}
|}
'''20. maj/svibanj''' ('''20. 5.''') je 140. dan godine po [[gregorijanski kalendar|gregorijanskom kalendaru]] (141. u [[prijestupna godina|prijestupnoj godini]]).
Do kraja godine ima još 225 dana.

== Događaji ==
* {{0}}[[685]]. — [[Bitka kod Dun Nechtaina]]
* [[1347]]. — Rimski narodni tribun [[Kola di Rienco]] proglasio Rimsku Republiku proteravši vlastelu iz [[Rim|grada]]. Njegov lik inspirisao je [[Richard Wagner|Riharda Vagnera]] za operu „Rienco“.
* [[1349]]. — Donet [[Dušanov zakonik]], kojim su utvrđena opšta načela uređenja srpske države.
* [[1498]]. — Portugalski moreplovac [[Vasco da Gama|Vasko da Gama]] stigao u luku [[Kalikat]], na jugozapadu [[Indija|Indije]], otkrivši novi morski put oko [[Rt dobre nade|Rta dobre nade]].
* [[1631]]. — Tzv. [[Magdeburška svadba]],  odnosno masovni pokolj žitelja [[protestantizam|protestantskog]] grada [[Magdeburg]] nakon što su ga zauzele, opljačkale i spalile [[Svetsko Rimsko Carstvo|carske]] i [[Katolička liga (Njemačka)|katoličke]] trupe u [[Tridesetogodišnji rat|Tridesetogodišnjem ratu]].
* [[1867]]. — Britanska [[viktorija|kraljica Viktorija]] položila je u [[London]]u [[kamen temeljac]] za [[Rojal Albert hol]].
* [[1882]]. — U [[Beč]]u potpisan ugovor o [[Trojni savez|Trojnom savezu]] [[Nemačka|Nemačke]], [[Austro-Ugarska|Austro-Ugarske]] i [[Italija|Italije]].
* [[1902]]. — Američke trupe napustile su [[Kuba|Kubu]] nakon što je u toj zemlji uspostavljena [[republika]]nska vlast. Prvi predsednik republike bio je [[Tomas Estrada Palma]].
* [[1922]]. — Najmanje 90 ljudi je poginulo kada je britanski brod „Egipat“ potonuo nakon sudara u gustoj magli s francuskim brodom „Sena“. Brod je nosio i [[zlato]] i [[srebro]] u vrednosti od milion funti.
* [[1927]]. — Potpisivanjem mirovnog sporazuma u [[Jeddah|Džedi]] s kraljem [[Ibn Saud]]om, [[Velika Britanija]] priznala nezavisnost [[Saudijska Arabija|Saudijske Arabije]].
* [[1941]]. —.
** [[Drugi svjetski rat|Drugi svetski rat]]: [[Italija]] je [[aneksija|anektirala]] Boku Kotorsku sa delom dubrovačkog kotara i nazvala je Pokrajina [[Boka Kotorska]].
** Počela je [[Bitka za Krit]].
* [[1956]]. — Amerikanci izvršili prvu eksploziju [[hidrogenska bomba|hidrogenske bombe]] bačene iz aviona iznad pacifičkog ostrva [[Bikini]].
* [[1980]]. — U [[Quebec|Kvebeku]], na [[referendum]]u o nezavisnosti od Kanade, 60 odsto birača glasalo je protiv otcepljenja.
* [[1985]]. — Film „[[Otac na službenom putu]]“ jugoslovenskog režisera [[Emir Kusturica|Emira Kusturice]] osvojio je „[[Zlatna palma|Zlatnu palmu]]“ na 38. međunarodnom festivalu u [[Cannes|Kanu]].
* [[1989]]. — Skupština Srbije donela odluku o raspisivanju [[zajam|zajma]] za privredni preporod Srbije.
* [[1992.|1992]]. — Službeno je ukinuta [[Jugoslavenska narodna armija|Jugoslavenska Narodna Armija.]]
* [[1995]]. — [[Zair]]ska vlada je uspostavila [[karantin]] u regionu pogođenom smrtonosnim [[ebola]] virusom.
* [[1997]]. — [[Turska]] vojska saopštila da je ubila 1.300 Kurda u jednonenedeljnoj [[ofanziva|ofanzivi]] unutar severnog [[Irak]]a.
* [[1998]]. — Visoki predstavnik za [[BiH]]  [[Carlos Westendorp]], u skladu sa svojim ovlaštenjima, izabrao novi grb [[BiH]], pošto se članovi Parlamentarne skupštine [[BiH]] nisu mogli dogovoriti o tome.
* [[1999]]. — Vazdušni napadi [[NATO]]-a su u Beogradu za posledicu imali razrušenu [[bolnica|bolnicu]], poginula tri pacijenta i nekoliko oštećenih ambasadorskih rezidencija.
* [[2000]]. —.
** Na donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu održanoj u sedištu EU u [[Bruxelles|Briselu]] prikupljeno 850 miliona dolara.
** [[Tajvan]] inaugurisao predsednika Čen Shui-biana, što je prvi put u kineskoj istoriji da demokratski izabran opozicioni [[lider]] polaže zakletvu kao lider države.
* [[2001]]. — Bh. režiser [[Danis Tanović]] dobio nagradu za najbolji scenarij na [[54]]. kanskom festivalu. [[Tanović]] je režirao i napisao scenarij za film &quot;Ničija zemlja&quot;, koji je kasnije dobio Oscar za najbolji film izvan engleskog govornog područja.
* [[2002]]. — [[Istočni Timor]] zvančno proglasio nezavisnost, nakon više od četiri i po veka strane dominacije i 32 meseca vlasti administracije UN.
* [[2003]]. — Bivši [[pilot]] Jugoslovenske narodne armije [[Emir Šišić]] osuđen u Rimu na doživotnu robiju, zbog pogibije petorice diplomata u [[helikopter]]u Evropske zajednice u januaru 1992.
* [[2012]]. — U padu sportskog aviona cesna na sportskom aerodromu [[Zalužani]] kod [[Banje Luke]] poginulo je pet osoba. Stradali su pilot [[Alen Crnalić]], instruktor padobranstva [[Nemanja Goronja]], te [[Nikola Stević]], [[Stefan Karanović]] i [[Srđan Kosić]], koji su tek završili obuku i spremali se za prvi padobranski skok. Tragedija se dogodila pred očima njihovih roditelja i prijatelja, koji su došli da ih bodre pri prvom skoku.
.

== Rođenja ==

* [[1799]]. — [[Honoré de Balzac]], francuski književnik.
* [[1804]]. — [[Mihail Glinka]], ruski skladatelj.
* [[1806]]. — [[John Stuart Mill]], engleski filozof i ekonomist († [[1873]].).
* [[1811]]. — [[Alfred Domet]], engleski pesnik, novozelandski političar († [[1887]].).
* [[1817]]. — [[Šarl Dadan]], francusko-američki pčelar († [[1902]].).
* [[1822]]. — [[Frédéric Passy]], francuski humanist.
* [[1830]]. — [[Hector Malot]], francuski pjesnik.
* [[1860]]. — [[Eduard Buchner]], njemački hemičar.
* [[1881]]. — [[Vladislav Sikorski]], poljski general i političar.
* [[1882]]. — [[Sigrid Undset]], norveška književnica.
* [[1883]]. — [[Fejzal I]], irački kralj.
* [[1901]]. — [[Max Euwe|Maks Eve]], holandski šahista i svetski [[šampion]] u [[šah]]u († [[1981]].).
* [[1908]]. — [[James Stewart]], američki filmski glumac († [[1997]].).
* [[1915]]. — [[Moshe Dayan]], izraelski časnik i političar († [[1981]].).
* [[1921]]. — [[Olga Ivanović]], srpska glumica († [[2001]].).
* [[1922]]. — [[Krešimir Golik|Krešo Golik]], hrvatski filmski i TV režiser († [[1996]].).
* [[1943]]. — [[Al Bano Carrisi]], talijanski pjevač kancona.
* [[1944]]. — [[Joe Cocker]], britanski pjevač bluesa.
* [[1944]]. — [[Rudolph Giuliani]], američki političar i gradonačelnik New Yorka.
* [[1946]]. — [[Cher]], američka pjevačica i glumica. 
* [[1963]]. — [[Dejan Aćimović]], hrvatski glumac i redatelj iz Bosne i Hercegovine. 
&lt;!-- * [[1963]]. — [[Dejan Aćimović]], hrvatski glumac i redatelj iz Bosne i Hercegovine. --&gt; 
* [[1963]]. — [[Miroslav Lajčák]], slovački političar i diplomata. 
&lt;!-- * [[1963]]. — [[Miroslav Lajčák]], slovački političar i diplomata. --&gt;
* [[1964]]. — [[Miodrag Belodedici]] (Miodrag Belodedić), rumunski nogometaš, srpskog porijekla. 
* [[1968]]. — [[Milica Milša]], srpska glumica.
&lt;!-- * [[1968]]. — [[Milica Milša]], srpska glumica. --&gt;
* [[1969]]. — [[Davor Marcelić]],  hrvatski košarkaš i državni reprezentativac. 
* [[1973]]. — [[Samuele Papi]], talijanski odbojkaš.
&lt;!-- * [[1973]]. — [[Samuele Papi]], talijanski odbojkaš. --&gt;
* [[1981]]. — [[Iker Casillas]], španjolski nogometni reprezentativac.
* [[1982]]. — [[Petr Čech]], češki nogometni reprezentativac. 
* [[1983]]. — [[Óscar Cardozo]], paragvajski nogometaš. 
&lt;!-- * [[1983]]. — [[Óscar Cardozo]], paragvajski nogometaš. --&gt;
* [[1986]]. — [[Rok Stipčević]], hrvatski profesionalni košarkaš.
.

== Smrti ==

* [[1393]]. — [[Sveti Ivan Nepomuk]] - katolički svetac (* [[1340]].).
* [[1506]]. — [[Kristofor Kolumbo|Kristifor Kolumbo]], italijanski [[pomorac|moreplovac]]. 
* [[1520]]. — [[Petar Berislavić]], hrvatski ban i biskup iz roda Berislavića (Berislavići Trogirski) (* [[1475]].).
&lt;!-- * [[1520]]. — [[Petar Berislavić]], hrvatski ban i biskup iz roda Berislavića (Berislavići Trogirski) (* [[1475]].). --&gt;
* [[1622]]. — [[Osman II]], sultan Osmanlijskog carstva.
* [[1834]]. — [[markiz]] [[Lafajet]], francuski general i državnik.
* [[1851]]. — [[Stanko Vraz]], hrvatski književnik (* [[1810]].).
* [[1859]]. — [[Josip Jelačić|Josip Jelačić Bužimski]], hrvatski grof, dalmatinsko-hrvatsko-slavonski ban (* [[1801]].).
* [[1875]]. — [[Ivan Franjo Jukić]], hrvatski književnik, kulturni i politički djelatnik (* [[1818]].).
* [[1896]]. — [[Clara Schumann]], njemačka pijanistica i kompozitor.
* [[1918]]. — [[Ferdinand Hodler]], švicarski slikar (* [[1853]].).
* [[1920]]. — [[Venustijano Karansa]], meksički predsednik.
* [[1947]]. — [[Philipp Lenard]], njemački fizičar.
* [[1958]]. — [[Đuro Salaj]], osnivač [[Komunistička partija Jugoslavije|KPJ]] i prvi predsednik Jedinstvenih [[sindikat]]a Jugoslavije.
* [[2002]]. — [[Stephen Jay Gould]], američki paleontolog, evolucionarni biolog, i povjesničar znanosti (* [[1941]].)
* [[2005]]. — [[Paul Ricœur]], francuski filozof, humanista i autor oko 30 knjiga (* [[1913]].).
.

== Blagdani/Praznici ==

* [[Srpska pravoslavna crkva]] slavi:.
** [[Spomen pojave Časnog Krsta u Jerusalimu]].
** [[Sveti mučenik Akakije|Svetog mučenika Akakija]].
** [[Prepodobni oci gruzijski|Prepodobne oce gruzijske]]
** [[Pojava Časnog Krsta u Jerusalimu (Odanije Pashe)]].
.
* Međunarodni dan [[metrologija|metrologije]] (1875. osnovan Međunarodni biro za mere i tegove).
.
----
''Vidi takođe'': [[Popis godina|Godišnji kalendar]] - [[Dnevni kalendar]]&lt;br /&gt;
{{Mjeseci}}

[[Kategorija:Dani u godini]]</text>
      <sha1>pyq5mbe5aioc6y6u51xajb9n6i4avs1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1973.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>18790</id>
    <revision>
      <id>42681750</id>
      <parentid>42483418</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:22:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <comment>/* Rođenja */</comment>
      <origin>42681750</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66937" sha1="487vn63lb54688vai7c9qc0wl3s2t9z" xml:space="preserve">{{year dab|1973}}
{{godina nav}}
{{Godina u drugim kalendarima|1973}}
__NOTOC__
Godina '''1973''' ('''[[Rimski brojevi|MCMLXXIII]]''') bila je [[redovna godina koja počinje u ponedjeljak]] po gregorijanskom kalendaru.
&lt;center&gt;
{| style=&quot;border:1px solid silver;background-color:white;padding:5px;&quot; align=center class=radius 
| '''1973''': &lt;br /&gt; [[1973#Januar/Siječanj|1]] • [[1973#Februar/Veljača|2]] • [[1973#Mart/Ožujak|3]] • [[1973#April/Travanj|4]] • [[1973#Maj/Svibanj|5]] • [[1973#Jun/Juni/Lipanj|6]] • [[1973#Jul/Juli/Srpanj|7]] • [[1973#Avgust/August/Kolovoz|8]] • [[1973#Septembar/Rujan|9]] • [[1973#Oktobar/Listopad|10]] • [[1973#Novembar/Studeni|11]] • [[1973#Decembar/Prosinac|12]] &lt;br /&gt; [[1973#Rođenja|Rođenja]] • [[1973#Smrti|Smrti]]
|}&lt;/center&gt;

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj ===
[[Datoteka:EC09-1973 European Community map enlargement.svg|mini|150px|left|Uvećanje [[Evropska zajednica|Evropske zajednice]]]]
* [[1. 1.]] - [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], [[Irska]] i [[Danska]] ulaze u [[Evropska zajednica|Evropsku zajednicu]], što je njeno prvo proširenje (u Norveškoj je ulazak odbijen prošlog septembra, danski [[Grenland]] se povukao 1985).
* 1. 1. - [[Saudijska Arabija]], [[Kuvajt]], [[Katar]] i [[UAE]] dobijaju 25% učešća u naftnoj kompaniji [[Saudi Aramco|Aramco]].
* [[4. 1.]] - Pilot-epizoda britanske serije ''[[Last of the Summer Wine]]'', najdugotrajnije komedije na svetu (31 serija, 295 epizoda, poslednja 2010).
* [[5. 1.]] - [[Aerosmith]] izdaju svoj prvi, [[Aerosmith (album)|istoimeni album]].
* [[7. 1.]] - Crni rasista [[Mark Essex]] upao u hotel u [[New Orleans, Louisiana|New Orleansu]] i ubio sedam ljudi dok nije izrešetan helikopterskom i snajperskom vatrom (31. 12. je ubio dvojicu policajaca). 
* [[11. 1.]] - &quot;Krah&quot; 1973-74: počinje period opadanja vrednosti berzi, američke gube 45% do decembra 1974, a londonska 73%; recesija i povećana inflacija (→ [[stagflacija]]).
* [[14. 1.]] - [[Elvis Presley|Elvisov]] koncert ''Aloha from Hawaii'', emitovan preko satelita u preko 40 zemalja Azije i Evrope.
* 14. 1. - [[Super Bowl]] VII: [[Miami Dolphins]] završili prvu Savršenu sezonu, pobedivši [[Washington Redskins]]e u [[Los Angeles]]u sa 14-7 pred 90.182 gledatelja.
* [[15. 1.]] - Predsednik SAD [[Richard Nixon]] naređuje kraj ofanzivne akcije nad [[Severni Vijetnam|Severnim Vijetnamom]] na osnovu progresa u mirovnim pregovorima (&quot;Božićno bombardovanje&quot; izazvalo dosta kritika).
[[Datoteka:Луноход.JPG|mini|200px|Model [[Lunohod]]a]]
* 15/16. 1. - Sovjetska [[Luna 21]] sleće na Mesec sa [[Lunohod-2|Lunohodom-2]] - misija traje do maja, prelazi 39&amp;nbsp;km.
* ca. januar - Kampanja štednje u SFRJ usled nedostatka likvidnosti - u Beogradu se sakuplja stabilizacioni fond putem obustave 5-10% plate u vidu trogodišnjeg zajma&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1973/01/25/archives/yugoslavia-asks-economic-sacrificess.html Yugoslavia Asks Economic Sacrifices]. nytimes.com JAN. 25, 1973&lt;/ref&gt;.
* [[17. 1.]] - Kazna profesoru [[Mihailo Đurić|Mihailu Đuriću]] smanjena sa dve godine na devet meseci - Đurićev zatvor je izazvao kritike u zemlji i inostranstvu, trojica profesora potpisnika peticije za njegovu amnestiju će biti isključena iz SKJ (amnestija Đurića bi izazvala slične zahteve u Hrvatskoj)&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1973/04/01/archives/professors-face-belgrade-drivee-department-termed-hotbed.html PROFESSORS FACE BELGRADE DRIVE]. nytimes.com APRIL 1, 1973&lt;/ref&gt;.
* 17. 1. - Proglašeno da je stupio na snagu novi ustav [[Filipini|Filipina]]: formalno parlamentarni sistem umesto predsedničkog, ali zapravo [[Ferdinand Marcos]] zadržava vlast (do 1986).
* [[18. 1.]] - U Beogradu potpisan sporazum SAD i SFRJ o asistenciji zajedničkim preduzećima, prvi takav sporazum sa komunističkom zemljom (trenutno postoje samo četiri američka zajednička preduzeća, u poređenju sa po 18 iz Italije i Zapadne Nemačke).
* [[20. 1.]] - [[Amílcar Cabral]], lider pokreta za nezavisnost Gvineje Bisau i Zelenortskih ostrva, ubijen u unutrašnjem sukobu - nasleđuje ga brat [[Luís Cabral|Luís]] (predsednik [[Gvineja Bisau|Gvineje Bisau]] 1974-80).
* [[22. 1.]] - ''[[Roe v. Wade]]'': [[Vrhovni sud SAD]] poništio državnu zabranu [[abortus]]a (oboreno 2022.).
* 22. 1. - ''The Sunshine Showdown'' na [[Jamajka|Jamajci]]: [[George Foreman]] porazio [[Joe Frazier]]a.
* 22. 1. - Avion sa hadžijama loše sleteo u Kanou, Nigerija, 176 mrtvih, 26 preživelih.
* [[23. 1.]] - Erupcija vulkana na islandskom ostrvu [[Heimaey]] zamalo uništila luku i naselje.
* [[27. 1.]] - [[Vijetnamski rat]]: potpisan [[Pariski mirovni sporazum (1973)|Pariski mirovni sporazum]] - okončano direktno američko učešće u ratu, povlačenje svih stranih vojnika, privremeno zaustavljen rat između dva Vijetnama (Južni Vijetnam pada 1975).
* 27. 1. - Predsednik Tito se založio za zaposlenje disidenta Mihajla Mihajlova, kome je zabranjeno izdavanje (ipak, biće uhapšen 1974).
* [[30. 1.]] - Prvi koncert grupe ''[[Kiss (rock grupa)|Kiss]]''.
* [[31. 1.]] - [[Pan American]] i [[Trans World Airlines]] otkazali kupovinu 13 [[Concorde]]-a.
* 31. 1. - U Beču počeli preliminarni razgovori o [[Mutual and Balanced Force Reductions|Uzajamnim i uravnoteženim redukcijama snaga]] u centralnim evropskim zemljama (traju do 1989, naslediće ih [[Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi]])
* 31. 1. - Italijanska glumica [[Gina Lollobrigida]] je gost beogradskog [[FEST]]-a.
* januar, krajem - Tanker ''Overseas Aleutian'' dopremio u Njujork 250.000 tona lož-ulja, dobijenih za istu količinu pšenice ostavljene u sovjetskoj [[Odesa|Odesi]] (zima u SAD je hladna i vlada nestašica energenata)&lt;ref name=&quot;Cooper2011&quot;&gt;{{cite book|author=Andrew Scott Cooper|title=The Oil Kings: How the U.S., Iran, and Saudi Arabia Changed the Balance of Power in the Middle East|url=http://books.google.com/books?id=TOlynGYO3_cC&amp;pg=PA88|date=9 August 2011|publisher=Simon and Schuster|isbn=978-1-4391-5517-2|pages=88–}}&lt;/ref&gt;.

=== Februar/Veljača ===
[[Datoteka:Stambeni neboder Super Andrija.JPG|mini|200px|[[Super Andrija]] u Zagrebu]]
* [[3. 2.]] - Nakon protesta veterana, koji smatraju da ih je [[Dušan Makavejev]] uvredio u intervjuu zapadnonemačkim novinama, beogradski tužilac predložio da Dušan Makavejev bude optužen po članu 174 KZ, ismevanje države, simbola ili predstavnika; Makavejev je 22. 2. isključen iz SKJ, istog meseca napušta zemlju (→ [[W.R. - Misterije organizma]]).
* veljača, početkom - U Beogradu osnovan Jugoslovenski savet za zaštitu i unapređenje čovekove okoline&lt;ref&gt;[https://www.scribd.com/document/148869733/Ostric-Z-1992-Ekoloski-pokret-u-Jugoslaviji-1971-1991 Ostric, Z (1992): Ekoloski pokret u Jugoslaviji 1971-1991]. scribd.com&lt;/ref&gt;; smatra se da je jedan dan udisanja beogradskog vazduha isto što i pušenje 20 cigareta (sledeće zime je i nafta poskupela, pa se troše prljaviji energenti)&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1974/03/10/archives/cleanup-is-topicin-dirty-belgrade-exhaust-pollution-rises.html CLEAN‐UP IS TOPIC IN DIRTY BELGRADE]. nytimes.com MARCH 10, 1974&lt;/ref&gt;.
* [[2. 2.|2]] i [[5. 2.]] - [[Gina Lollobrigida]]&lt;ref&gt;[http://www.foto.mij.rs/site/gallery/14548/allphotos Prijem Đine Lolobriđide]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. foto.mij.rs&lt;/ref&gt;, a zatim i [[Josephine Baker]]&lt;ref&gt;[http://www.foto.mij.rs/site/advancedsearch/8?_from=01%2F01%2F1973&amp;_to=31%2F12%2F1973&amp;_people=&amp;_country=&amp;_place=&amp;_keyword=&amp;_bilateral=&amp;c_keyw=&amp;h_keyw=&amp;c_bila=&amp;h_bila=&amp;c_pers=&amp;h_pers= Fototeka 1973 8/192]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. foto.mij.rs&lt;/ref&gt; posetili Brione i Tita (Josephine opet u junu).
* [[5. 2.]] - Japan i NR Kina dogovorili uspostavljanje diplomatskih odnosa.
* [[9. 2.]] - [[Kambodžanski građanski rat]]: pošto [[Crveni Kmeri]] nisu odgovorili na mirovnu ponudu, nastavlja se američko bombardovanje (Operacija Freedom Deal).
* [[12. 2.]] - [[Operacija Homecoming]]: prvi američki zarobljenici odlaze iz Vijetnama.
* 12. 2. - Potpredsjednik SIV za ekonomska pitanja [[Jakov Sirotković]] započeo razgovore u Washingtonu (prošlogodišnja vrednost trgovine 350 miliona dolara, najviša za neku istočnu zemlju).
* [[13. 2.]] - [[Američki dolar]] devalvirao za 10% - druga devalvacija za 14 meseci, u naporu da se reši međunarodna monetarna kriza.
* [[21. 2.]] - Izrealci zabunom oborili libijski putnički avion iznad [[Sinaj]]a - gine 108 od 113 putnika i članova posade.
* 21. 2. - Krvavi neredi islamista u Hami i Homsu jer je predlog sirijskog ustava sekularnog karaktera - u [[ustav Sirije|ustavu]] usvojenom u martu ipak stoji da je predsednik musliman i da je islam izvor zakonodavstva.
* 21. 2. - Vientianski ugovor: primirje između kraljevske vlade [[Laos]]a i komunističkog pokreta [[Pathet Lao]], predviđena koaliciona vlada (komunisti preuzimaju vlast 1975).
* [[27. 2.]] - Pripadnici Američkog indijanskog pokreta okupirali [[Wounded Knee, South Dakota|Wounded Knee]], mesto masakra iz [[1890]]. (ostaju do 8. 5.).
* [[28. 2.]] - Izdat postmoderni roman ''[[Gravity's Rainbow]]'' [[Thomas Pynchon|Thomasa Pynchona]].

=== Mart/Ožujak ===
[[Datoteka:Dark side.png|mini|200px|''[[The Dark Side of the Moon]]'']]
* [[1. 3.]] - U SAD izdat album [[Pink Floyd]]a ''[[The Dark Side of the Moon]]''.
* [[4. 3.]] - Parlamentarni izbori u Čileu: opoziciona desna Konfederacija demokratije opet ima najviše mandata ali manje nego ranije - ne može opozvati predsednika Allendea.
* 4. 3. - Nakon što je kit potopio njihovu jahtu na Pacifiku, Maurice i Maralyn Bailey će provesti 117 dana na gumenom splavu.
* [[6. 3.]] - Društvo za nauku i umjetnost Crne Gore bira prve članove - od 1976. [[Crnogorska akademija znanosti i umjetnosti]].
* [[8. 3.]] - Prvi veći napad Privremene IRA-e u Britanij od početka [[Sjevernoirski sukob|Nevolja]] - detonirana auto-bomba u Londonu; istog dana se u Severnoj Irskoj održava referendum kojeg irski nacionalisti bojkotuju.
* [[10. 3.]] - Ubijen guverner [[Bermudi|Bermude]] Richard Sharples.
* [[11. 3.]] - Parlamentarni izbori u Francuskoj: Unija demokrata za republiku ([[Degolizam|degolisti]]) 272 mandata (-82), [[François Mitterrand|Mitterrandovi]] [[Socijalistička partija (Francuska)|socijalisti]] 102 (+45), [[Komunistička partija Francuske|komunisti]] 73 (+39).
* [[12. 3.]] - Šest evropskih valuta učestvuje u &quot;[[monetarna zmija|monetarnoj zmiji]]&quot;.
* [[14. 3.]] - [[Liam Cosgrave]] novi premijer Irske (do 1977).
* [[mart]] - Moratorijum na povećanje cena u Jugoslaviji.
* mart - Savez komunista na Filozofskom fakultetu BU odbio smenu osmoro profesora, koja je tražena sa univerzitetskog nivoa ([[Svetozar Stojanović]], [[Mihailo Marković]], [[Ljubomir Tadić]], [[Zagorka Golubović|Zagorka Pešić-Golubović]], [[Milorad Životić]], [[Dragoljub Mićunović]], [[Trivo Inđić]], [[Nebojša Popov]])&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1973/05/06/archives/8-dissident-professors-at-belgrade-university-fear-dismissal-as.html 8 Dissident Professors at Belgrade University Fear Dismissal as Party's Pressure Grows]. nytimes.com MAY 6, 1973&lt;/ref&gt;; profesori su pod pritiskom od prošle jeseni, za sada ih štiti autonomija univerziteta.
* mart - Predsjednik SIV [[Džemal Bijedić]] na azijskoj turneji. 
[[Datoteka:Hanoi-taxi-march1973.jpg|mini|250px|Povratak američkih zarobljenika iz Vijetnama]]
* [[19. 3.]] - Grupa Deset odlučila da pređe na plivajući kurs valuta - početak kraja [[Bretton Woods]]kog sistema.
* [[20. 3.]] - [[Iračko-kuvajtski konflikt (1973)]]: iračke snage zauzele jednu kuvajtsku karaulu, povukli se pet nedelja kasnije.
* [[23. 3.]] - Eskalacija skandala [[Watergate]]: sudija pročitao pismo Jamesa McCorda u kome stoji da su optuženi bili pod pritiskom od ljudi iz Bele kuće da počine krivokletstvo.
* [[25. 3.]] - Osnovano Udruženje TV reditelja SFRJ i ustanovljena nagrada za TV režiju - prvi dobitnik [[Branko Pleša]] za TV dramu &quot;Prokletinja&quot;.
* [[26. 3.]] - Prva epizoda američke sapunice ''[[The Young and the Restless]]'' (11.000 epizoda do 2016, traje i dalje).
* [[27. 3.]] - [[45. dodjela Oscara]]: najbolji film je &quot;[[The Godfather (film)|Kum I]]&quot;, ukupno tri nagrade od 10 nominacija; ''[[Cabaret (film)|Cabaret]]'' dobio osam oskara od 10 nominacija, najbolji strani film &quot;[[Diskretni šarm buržoazije]]&quot;.
* [[29. 3.]] - Poslednji američki vojnik napušta [[Vijetnam]].

=== April/Travanj ===
[[Datoteka:TOWERS OF THE WORLD TRADE CENTER IN LOWER MANHATTAN SEEN FROM WEST STREET - NARA - 549302.jpg|mini|150px|left|[[Svjetski Trgovački Centar]]]]
* [[1. 4.]] - Otvorena renovirana zgrada lutkarskog pozorišta &quot;Pinokio&quot; u [[Zemun]]u.
* 1. 4. - U Australiji izvršena racija na oko 80 domova Hrvata osumnjičenih za terorističku aktivnost - konzervativna većina u Senatu će kritikovati laburističku vladu zbog ovoga (u maju određena istraga).
* 1. 4. - Nakon što mu je naređeno da napusti SAD, [[John Lennon]] sa [[Yoko Ono]] proglašava &quot;Nutopiju&quot; (od sledećeg leta, John i Yoko su razdvojeni 18 meseci, Johnov &quot;izgubljeni vikend&quot;).
* [[1. 4.|1]] - [[7. 4.]] - U SAD organizovan nacionalni bojkot mesa zbog nedavnih poskupljenja. 
* [[3. 4.]] - Dr Martin Cooper iz [[Motorola|Motorole]] obavio prvi razgovor [[mobilni telefon|mobilnim telefonom]] - aparat teži oko 1&amp;nbsp;kg i košta 3.995$ (ekvivalent oko 22.400$ u 2017.).
* 3 - 4. 4. - Titova turneja u Srbiji: Kraljevo, Vrnjačka Banja, Paraćin, Ćuprija, Svetozarevo. Zalaže se za veću kontrolu partije nad društvom, uklanjanje deformacija (npr. bogaćenje pojedinaca i nestašica stanova), kritikuje uvoz sirovina koje postoje kod nas, &quot;šrafciger industriju&quot;, davanje prednosti nafti umesto uglju itd.&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1973/04/08/archives/tito-pressing-drive-to-strengthen-party-and-reform-economy-right-to.html Tito Pressing Drive to Strengthen Party and Reform Economy]. nytimes.com APRIL 8, 1973&lt;/ref&gt;. 
* [[4. 4.]] - U [[Njujork]]u otvoren [[Svjetski Trgovački Centar]].
* [[5. 4.]] - Lansiran [[Pionir 11]].
* 5 - [[15. 4.]] - U Sarajevu održano svjetsko prvenstvo u stonom tenisu, bronze za [[Antun Stipančić|Antuna Stipančića]] i [[Dragutin Šurbek|Dragutina Šurbeka]]; izraelski tim se povukao iz sigurnosnih razloga.
[[Datoteka:Bi 109.jpg|mini|250px|[[Narodna biblioteka Srbije]]]]
* [[6. 4.]] - Otvorena nova zgrada [[Narodna biblioteka Srbije|Narodne biblioteke Srbije]].
* 6. 4. - Indijska intervencija za povratak reda u Kraljevini [[Sikkim]], sledećeg meseca potpisan sporazum (zemlja se priklučuje Indiji 1975).
* [[7. 4.]] - [[Eurosong 1973|Pesma Evrovizije]]: drugu godinu zaredom pobedila numera iz Luksemburga, a [[Zdravko Čolić]] (&quot;Gori vatra&quot;) je 15.
* 7. 4. - Švedski parlament odobrio jednogodišnja izvanredna ovlašćenja u prismotri stranaca osumnjičenih za terorizam, pretpostavlja se Arapa i Jugoslavena (→ [[Otmica zrakoplova Scandinavian Airlines Systema, let br. 130|Otmica zrakoplova]] iz prošlog rujna).
* [[10. 4.]] - [[Operacija Izvor mladosti]]: izraelski komandosi ubili trojicu palestinskih lidera u [[Bejrut]]u - deo odmazde za [[Minhenski masakr]].
* 10. 4. - Orkanski južni vetar na [[Zlatibor]]u dostiže brzinu od 170&amp;nbsp;km/h (47&amp;nbsp;m/s) i čupa stoletne borove. Udari [[jugo (vjetar)|juga]] kod [[Šibenik]]a dostižu 120&amp;nbsp;km/h (33&amp;nbsp;m/s), u [[Kvarner]]skom zalivu prekinut pomorski saobraćaj.
* 10. 4. - Invicta International Airlines Flight 435: britanski avion pao u Švajcarskoj, 108 mrtvih, 37 preživelih.
* [[12. 4.]] - Na konferenciji za štampu objavljeno da su četvorica pripadnika [[Bugojanska grupa|Bugojanske grupe]] bila uhvaćena prošle godine, da su u međuvremenu osuđeni, trojica streljana (Đuro Horvat, Vejsil Keškić i Mirko Vlasnović, svi australski državljani) i jedan osuđen na 20 godina ([[Ludvig Pavlović]]); australska vlada će protestirati zbog pogubljenja svojih državljana.
* [[15. 4.]] - [[Moamer Gadafi|Gadafijev]] govor u Zuwari, objavljuje &quot;[[Kulturna revolucija (Libija)|Kulturnu revoluciju]]&quot;, osnovani &quot;narodni komiteti&quot; (→ [[Libijska Džamahirija]] 1977-2011).
* 15. 4. - Prikazan TV film &quot;[[Leptirica]]&quot;.
* april - Ofanziva Crvenih Kmera, stižu do periferije Pnom Pena, ali odbijeni pojačanim američkim bombardovanjem.
* april? - Smjenjen gen. [[Ivan Mišković (general)|Ivan Mišković]], savjetnik za sigurnost predsjednika Tita&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1973/06/24/archives/yugoslavs-seem-less-tense-now-removal-of-security-aide-is-linked.html YUGOSLAVS SEEM LESS TENSE NOW]. nytimes.com JUNE 24, 1973&lt;/ref&gt; (vraćen na scenu 1979).
* [[19. 4.]] - Tito i Brandt na Brionima: pitanje odštete za II sv. rat će biti rešeno dugoročnom ekonomskom saradnjom, Nemci nisu želeli prihvatiti plaćanje reparacija jer bi to postavilo presedan za druge zemlje&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1973/04/20/archives/tito-and-brandt-announce-warreparations-accord-leaders-talks.html Tito and Brandt Announce War‐Reparations Accord]. nytimes.com APRIL 20, 1973&lt;/ref&gt;.
* 19. 4. - Portugalska [[Socijalistička partija (Portugal)|Socijalistička partija]] osnovana u Zapadnoj Nemačkoj.
* 19. 4. - Prikazan film ''[[Soylent Green]]''.
* [[20. 4.]] - Na ulazu u [[Kanal Volga – Don]] otkriven Lenjinov spomenik, visok 27 metara, tj. 57 sa postamentom (zamena za Staljina, uklonjenog 1961/62).
* [[23. 4.]] - U Beogradu se održava prvi [[Savet federacije]], Tito najavljuje &quot;revolucionarne promene&quot; u ekonomskim i društvenim odnosima sa [[Ustav SFRJ 1974|novim ustavom]] koji se priprema.
* [[25. 4.]] - [[Liban]]ski premijer [[Saeb Salam]] daje ostavku jer predsednik [[Suleiman Frangieh|Frangieh]] ne želi smeniti komandanta vojske Iskandara Ghanema - u naredne dve godine slede četiri premijera.
* [[30. 4.]] - Skandal [[Watergate]]: predsednik Nixon objavljuje da su pomoćnici Bele kuće, H.R. Haldeman, John Ehrlichman i dr. dali ostavke.

=== Maj/Svibanj ===
[[Datoteka:WillisTower11.jpg|mini|150px|left|[[Willis Tower]]]]
* [[1. 5.]] - Oko 1,6 miliona radnika u Velikoj Britaniji obustavlja rad, protestujući protiv vladine antiinflacione politike.
* [[3. 5.]] - Završen ''Sears Tower'' (od 2009. ''[[Willis Tower]]'') u [[Čikago|Čikagu]] - 527 m, 108 spratova, najviša zgrada na svetu do 1998.
* [[5. 5.]] - [[Led Zeppelin]] svira pred 56.800 ljudi na stadionu u Tampi, Florida - oboren rekord Bitlsa iz [[1965]].
* maj, prva polovina - Četvrta konferencija SKJ na kojoj do izražaja dolazi [[Stane Dolanc]], sekretar izvršnog biroa - Tito je odsutan, prvi put se javno govori o njegovim odmaklim godinama.
* [[10. 5.]] - Osnovan Front [[Polisario]] za nezavisnost [[Zapadna Sahara|Zapadne Sahare]] (pod španskom vlašću do 1976).
* [[12. 5.]] - &quot;Mirovni projekat&quot;: splav ''Acali'' kreće na putovanje od 101 dana između Kanarskih ostrva i Jukatana - antropolog Santiago Genovés sprovodi eksperiment o nasilju na 10 dobrovoljaca, koji mediji nazivaju ''Sex Raft''.
* [[14. 5.]] - Lansiran ''[[Skylab]]'', prva američka [[svemirska stanica]], pri čemu je poslednji put upotrebljena raketa [[Saturn V]]. Do februara 1974. na stanici će se smeniti tri posade (obrušena 1979).
* maj - Predsedništvo [[SKJ]] usvojilo Plat­formu za pripremu stavova i odluka [[Deseti kongres SKJ|Desetog kongresa]]&lt;ref&gt;Bajec, Dolničar, 1981, str. 288&lt;/ref&gt; (1974).
* maj - Libijske snage ulaze u [[pojas Aouzou]] na severu [[Čad]]a (→ [[Čadsko-libijski sukob]] 1978-87, čadska prava potvrđena 1994).
* [[17. 5.]] - Skandal [[Watergate]]: počinju TV prenosi saslušanjâ u Senatu.
* 17. 5. - Melkartski sporazum okončava dvonedeljne sukobe između libanske vojske i [[PLO]].
* [[21. 5.]] - Ustavna komisija SFRJ prihvatila nacrt novog Ustava&lt;ref name=&quot;Ramet&quot;&gt;Sabrina Ramet, Tri Jugoslavije...&lt;/ref&gt;.
* [[22.5.|22.]] i [[24. 5.]] - Britanski političar Lord Lambton a zatim i Earl Jellicoe, lider Gornjeg doma britanskog parlamenta, daju ostavke zbog zasebnih seksualnih skandala sa prostitutkama.
* [[22. 5.]] - Izložba savremenog naoružanja i vojne opreme u [[Nikinci]]ma. 
[[Datoteka:Hala Pionir Beograd.jpg|mini|250px|[[Hala Pionir]]]]
* [[24. 5.]] - Otvorena [[Hala Pionir]] u Beogradu (od 2016. Hala Aleksandar Nikolić).
* [[25. 5.]] - Izborom Héctora José Cámporasa okončana vojna diktatura u [[Argentina|Argentini]] (tzv. ''Revolución Argentina'', 1966-73, vojna vlast će se [[Proces nacionalne reorganizacije|vratiti 1976-83]]).
* 25. 5. - Izdavačka kuća ''[[Virgin Records]]'' izdala prvu ploču, [[Mike Oldfield|Oldfieldov]] ''[[Tubular Bells]]''.
&lt;!-- * [[27.5.|27]] - [[30. 5.]] - Deseti kongres [[SKJ]], 21 general i oficir u najvišim telima partije&lt;ref&gt;[http://osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-3-244.shtml Yugoslav Party Congress and the Army], Slobodan Stanković, OSA - RFE&lt;/ref&gt;  1974! --&gt;
* [[29. 5.]] - [[YU grupa]] izdala [[YU grupa (album 1973)|debitantski album]], prvi LP srpskog [[rokenrol|roka]] (među pesmama: &quot;Čudna šuma&quot;, &quot;More&quot;, &quot;Crni leptir&quot;).
* [[30. 5.]] - Finale fudbalskog Kupa šampiona Evrope održano na &quot;Zvezdinom&quot; stadionu u Beogradu, pred oko 90.000 gledalaca: [[Ajaks]] - [[Juventus]] 1:0.
* [[maj]] - Uveden fluktuirajući kurs [[jugoslovenski dinar|dinara]] (od decembra [[1971]] vrednost mu je bila 17 za američki dolar).

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[1. 6.]] - [[Pukovnički režim|Grčka vojna hunta]] ukinula monarhiju nakon što je u Mornarici razotkrivena zavera.
* [[1. 6.|1]] - [[9. 6.]] - [[Datoteka:Boxing pictogram.svg|25px]] U Beogradu održano evropsko prvenstvo u boksu, zlato uzeli [[Mate Parlov]] i [[Marijan Beneš]], srebro Zoran Jovanović, bronzu Živorad Jelesijević. 
* [[2. 6.]] - U Teheranu ubijen američki vojni savetnik potpuk. Lewis Hawkins - Iran je ove godine od SAD kupio vojne opreme za dve milijarde dolara, uključujući 70 aviona&lt;ref name=&quot;Jessup1998&quot;&gt;{{cite book|author=John E. Jessup|title=An Encyclopedic Dictionary of Conflict and Conflict Resolution, 1945-1996|url=https://books.google.com/books?id=hP7jJAkTd9MC&amp;pg=PA277|year=1998|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-28112-9|pages=321–}}&lt;/ref&gt;.
* [[3. 6.]] - Sovjetski putnički nadzvučni avion [[Tupoljev Tu-144]] se srušio na pariskom avio-sajmu, 15 poginulih.
[[Datoteka:PF126p.jpg|mini|250px|Prva [[Fiat 126|&quot;peglica&quot;]] u Poljskoj]]
* [[6. 6.]] - U Poljskoj izrađen prvi [[Fiat 126]] &quot;peglica&quot;.
* [[7. 6.]] - Veće naroda savezne skupštine SFRJ prihvatilo nacrt Ustava i stavila ga u javnu raspravu&lt;ref name=&quot;Ramet&quot;/&gt;.
* 7. 6. - Jugopetrol‐Kotor potpisao ''joint venture'' sa dve američke firme za istraživanje nafte.
* 7. 6. - [[Willy Brandt]] stigao u posetu Izraelu.
* [[8. 6.]] - [[Francisco Franco]] prepušta nakon 35 godina položaj predsednika španske vlade admiralu [[Luis Carrero Blanco|Luisu Carreru Blancu]] a sam ostaje ''[[caudillo]]''.
* [[9. 6.]] - Američki konj ''[[Secretariat]]'' je prvi od 1948. koji je osvojio triplu krunu.
* [[11. 6.]] - Potres u [[Ivanec|Ivancu]], materijalna šteta i nekoliko ozlijeđenih.
* [[12. 6.]] - [[Helmut Kohl]] postaje šef [[CDU]] (kancelar 1982-98).
* [[13. 6.]] - CK Rumunske KP odobrio da se posle 20 godina nastavi gradnja [[Kanal Dunav – Crno more|kanala Dunav – Crno more]] - dva kraka završena 1984. odn. '87, po cenu dve milijarde dolara.
* [[14. 6.]] - Srušila se [[Travnička sahat-kula u Gornjoj čaršiji]].
* [[14. 6.]] - Student [[Lazar Stojanović]] osuđen na dve godine zatvora za &quot;neprijateljsku propagandu&quot; povodom filma [[Plastični Isus]]; njegovi profesori na Filmskoj akademiji, [[Živojin Pavlović]] i [[Aleksandar Petrović (režiser)|Aleksandar Petrović]] izbačeni s posla&lt;ref&gt;[http://books.google.com/books?id=z-RfBxpnUUQC&amp;printsec=frontcover&amp;dq=Saviours+of+the+nation%3F&amp;hl=en&amp;ei=ZCG2TP7ANseOjAep0OW4Aw&amp;sa=X&amp;oi=book_result&amp;ct=result&amp;resnum=1&amp;ved=0CCUQ6AEwAA#v=onepage&amp;q&amp;f=false Saviours of the nation: Serbia's intellectual opposition and the revival of ... By Jasna Dragović-Soso], str 48, Google Books&lt;/ref&gt;.
* jun - Zakonom se ograničava odlazak radnika iz SFRJ, naročito kvalifikovanih i vojničke dobi, biće stavljen pod kontrolu agencija (najava izglasavanja u NYT&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1973/06/03/archives/belgrad-to-cubb-worker-outflow-the-bad-side.html BELGRADE TO CURB WORKER OUTFLOW]. nytimes.com JUNE 3, 1973&lt;/ref&gt;).
* jun - [[Stane Dolanc]], sekretar Izvršnog biroa predsedništva [[SKJ]] u poseti [[Havana|Havani]] - otopljavanje odnosa Jugoslavije i [[Kuba|Kube]]&lt;ref&gt;[http://osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/14-2-98.shtml Castro to Visit Yugoslavia] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062823/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/14-2-98.shtml |date=2011-07-28 }}, Slobodan Stanković, OSA - RFE&lt;/ref&gt;
* jun - Zbog suspenzije [[Nikola Pilić|Nikole Pilića]], 81 igrač bojkotuje [[Wimbledonski teniski turnir]].
* [[18. 6.|18]] - [[25. 6.]] - Washingtonski samit Nixona i [[Leonid Brežnjev|Brežnjeva]], potpisan Sporazum o prevenciji nuklearnog rata, Brežnjev se 24. 6. obraća američkoj javnosti preko TV.
* [[20. 6.]] - [[Juan Perón]] se vratio u [[Argentina|Argentinu]] posle 18 godina progonstva; dočekuje ga ogromna masa na koju je pucano iz snajpera, ubijeno najmanje 13 osoba ([[Masakr na Ezeizi]]); Peron je predsednik do smrti, manje od godinu dana, sledi njegova supruga [[Isabel Peron|Isabel]] do 1974-76.
* [[21. 6.]] - Stupio na snagu Osnovni ugovor o osnovama odnosa između SR Nemačke i Nemačke DR - dve zemlje se priznaju, otvaraju stalne misije (de fakto ambasade), omogućen prijem u UN.
* [[24. 6.]] - Piromanski napad na gay bar ''UpStairs Lounge'' u [[New Orleans, Louisiana|New Orleansu]], 32 mrtvih. 
* [[27. 6.]] - Predsednik [[Urugvaj]]a [[Juan María Bordaberry]] raspustio kongres i ukinuo ustav - početak civilno-vojne diktature (do 1985, Bordabery je zbačen od vojske 1976).
* 27. 6. - Prikazan ''[[Live and Let Die (film)|Live and Let Die]]'', osmi film o Jamesu Bondu, prvi sa [[Roger Moore|Rogerom Moorom]].
* [[29. 6.]] - ''[[Tanquetazo]]'' - pokušaj vojnog udara protiv [[čile]]anskog predsednika Allendea; fotonovinar [[Leonardo Henrichsen]] snimio smrtonosne pucnje na sebe.

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[1. 7.]] - U SAD osnovana [[DEA]], agencija za borbu protiv krijumčarenje i upotrebe narkotika.
* 1. 7. - [[British Library|Britanska biblioteka]] izdvojena iz Britanskog muzeja.
* 1. 7. - Potpisom predsjednika Nixona na snagu stupa [[Case-Churchov amandman]] kojim je zabranjeno bilo kakvo djelovanje američkih oružanih snaga u [[Vijetnam]]u, [[Kambodža|Kambodži]] i [[Laos]]u bez prethodnog odobrenja [[Kongres SAD|Kongresa]] i time ''[[de facto]]'' konačno potvrđen izlazak SAD iz [[vijetnamski rat|vijetnamskog rata]]; Nixon, koji se protivio amandmanu, ga je prisiljen potpisati kada je postalo jasno da u u Kongresu ima podršku iznad dvije trećine nužne za zaobilaženje predsjedničkog veta.
* 3. 7. - [[David Bowie]] okončao na sceni lik [[Ziggy Stardust]] (ove godine je izdao dva albuma, ''Aladdin Sane'' i ''Pin Ups'', snimljen je i dokumentarac ''Ziggy Stardust and the Spiders from Mars'').
* [[4. 7.]] - Ugovor iz Chaguaramasa ustanovljava [[Karipska zajednica|Karipsku zajednicu]] (CARICOM).
* 4. 7. - Bubnjar ''[[Slade]]''-a, popularne grupe [[glam rock]]a, teško ozlijeđen u prometnoj nezgodi, ali se oporavlja.
* [[5. 7.]] - Vojni udar u [[Ruanda|Ruandi]], zbačen [[Grégoire Kayibanda]], dolazi [[Juvénal Habyarimana]], takođe Hutu (do [[Atentat u Ruandi|atentata]] 1994).
* [[10. 7.]] - {{flag|Bahami}} nezavisni od Velike Britanije.
* 10. 7. - Unuk [[J. Paul Getty]]-a otet u Rimu - oslobođen u decembru nakon što su mu odsekli uho i deda na kraju pristao da plati otkup.
* [[11. 7.]] - Varig Flight 820: brazilski avion prinudno sleteo blizu pariskog aerodroma Orly, nakon što je dosta putnika već stradalo od dima - 123 mrtvih, 11 preživelih (među kojima i kapetan, koji će nestati 1979. iznad Pacifika).
* [[12. 7.]] - Savezna skupština SFRJ donela Rezoluciju o osnovama za ostvarivanje društve­ne samozaštite u sistemu samoupravljanja, krajem godine donet je i Zakon o osnovama državne bezbeđnosti&lt;ref&gt;Bajec, Dolničar, 1981, str. 304&lt;/ref&gt;.
* jul - Osnovana [[Trilateralna komisija]], nevladina diskusiona grupa za bližu saradnju Severne Amerike, Zapadne Evrope i Japana.
* [[16. 7.]] - Senatski komitet obavešten da je predsednik Nixon tajno snimao razgovore.
* [[17. 7.]] - [[Kraljevina Afganistan|Afganistan]]: dok je kralj [[Mohammed Zahir Shah]] u inostranstvu, njegov rođak [[Mohammed Daoud Khan]] se proglasio za predsednika - [[Republika Afganistan]] traje do [[Saur revolucija|Saurske revolucije]] 1978.
* [[18. 7.]] - Ustavni akt Severne Irske: predviđena Skupština umesto ukinutog Parlamenta i devoluirana Egzekutiva (nije zaživelo).
* 18. 7. - Gadafi šalje &quot;Marš jedinstva&quot; prema Kairu, kako bi se ubrzalo ujedinjenje Libije i Egipta (→ [[Federacija Arapskih Republika]]), ali zaustavljeni su na granici - u decembru će doći i do prekida diplomatskih odnosa.
[[Datoteka:Bruce Lee Stencil.jpg|mini|250px|† [[Bruce Lee]]]]
* [[20. 7.]] - [[Bruce Lee]] umro u Hong Kongu, šest dana pre prikazivanja filma &quot;[[U zmajevom gnezdu]]&quot;.
* 20. 7. - Japan Airlines Flight 404: japanski i palestinski teroristi oteli džambo-džet iznad Holandije, tri dana kasnije u Damasku putnici pušteni, avion uništen.
* [[21. 7.]] - Lillehammerska afera: agenti Mosada greškom ubili marokanskog konobara u Norveškoj, šestorica od 15 agenata uhapšeni.
* [[22.7.|22]]/[[23. 7.]] - Nepogoda zahvata Sloveniju, okolinu [[Zagreb]]a, severnu Bosnu, rano ujutru i Vojvodinu i [[Beograd]] - orkanski vetar s udarima 90–160&amp;nbsp;km/h i [[grad (padavina)|grad]] (tuča); velika materijalna šteta u Beogradu.
* [[26. 7.]] - [[1. 8.]] - 20. [[Filmski festival u Puli]], [[Velika zlatna arena za najbolji film|Velika zlatna arena]] za film &quot;[[Sutjeska (film)|Sutjeska]]&quot;&lt;ref&gt;[http://arhiv.pulafilmfestival.hr/20-pulski-filmski-festival/index.html 20. Pulski filmski festival] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180811223127/http://arhiv.pulafilmfestival.hr/20-pulski-filmski-festival/index.html |date=2018-08-11 }}. arhiv.pulafilmfestival.hr&lt;/ref&gt;.
* [[28. 7.]] - ''[[Summer Jam at Watkins Glen]]'' - rock festival u državi New York sa 600.000 posjetitelja.
* [[29. 7.]] - Tragična pogibija vozača [[Roger Williamson|Rogera Williamsona]] na nizozemskom Grand Prixu.
* [[31. 7.]] - Francuska, Nemačka i UK dogovorili mere za zajedničko finansiranje svemirskih programa ([[Evropska svemirska agencija]] osnovana 1975).

=== Avgust/August/Kolovoz ===
[[Datoteka:Stubica.jpg|mini|250px|[[Spomenik Seljačkoj buni]] u Gornjoj Stubici]]
* [[1. 8.]] - [[Mitja Ribičič]] je potpredsednik [[Predsjedništvo SFRJ|Predsjedništva SFRJ]] nakon [[Ratomir Dugonjić|Rate Dugonjića]] (do sledećeg maja, kada je, po novom ustavu, Predsedništvo smanjeno sa 23 na osam članova).
* [[2. 8.]] - [[Summerlandska katastrofa]]: požar u rekreativnom centru na [[Otok Man|otoku Man]] odnosi 50 žrtava.
* [[5. 8.]] - Pripadnici [[Crni septembar|Crnog septembra]] pucali na atinskom aerodromu, ubijene 3 osobe, 55 ranjeno.
* [[7. 8.]] - [[Kulturna revolucija]] u NR Kini: otvorena kampanja ''[[Kritikujte Lina, kritikujte Konfučija]]'', interpretacija istorije i sredstvo napada na političke protivnike.
* [[7. 8.]] - 18. 10. - Operacija Anorí kolumbijske vojske protiv gerile Vojske nacionalnog oslobođenja (ELN).
* [[8. 8.]] - Eksplozija u garderobi beogradske železničke stanica, jedna osoba poginula.
* 8. 8. - Serijski ubica [[Dean Corll]] ubijen od svog saučesnika - za tri godine u [[Houston]]u mučeno i ubijeno 28 tinejdžera.
* [[11. 8.]] - Prikazan film ''[[American Graffiti]]''. 
* 11. 8. - Govor Ala Grassbyja, australskog ministra za imigraciju, &quot;Multikulturno društvo za budućnost&quot; - okončava se [[politika bijele Australije]].
* 11. 8. - DJ Kool Herc na jednoj žurci u New Yorku izveo tehnike budućeg [[hip-hop]]a.
* 11. 8. - Autobus sleteo u kanjon Morače, sedam mrtvih.
* [[14. 8.]] - Ratifikovan novi [[Ustav Pakistana]], raniji predsednik [[Zulfikar Ali Bhutto]] postaje premijer (do vojnog udara 1977).
* [[15. 8.]] - Okončava se američko bombardovanje Kambodže, nosač aviona ''USS Constellation'' napušta položaj Yankee Station u Tonkinskom zalivu, zauzet 1964. (rok zadat Case-Churchovim amandmanom).
* avgust - U pustinji [[Mohave]] američki marinci održavaju manevre ''Alkali Canyon '73'', vežbe za pustinjsko ratovanje (npr. na Bliskom istoku).
* [[23. 8.]] - Predsednik Allende postavio generala [[Augusto Pinochet]]a za komandanta čileanske armije, dan nakon skupštinske rezolucije da njegova vlada ne poštuje ustav.
* [[23. 8.|23]] - [[28. 8.]] - Pljačka ''Kreditbanken''-a na [[stokholm]]skom trgu Norrmalmstorg vodi talačkoj krizi iz koje se rađa pojam &quot;[[Stokholmski sindrom]]&quot;.
* 24 - [[28. 8.]] - Deseti nacionalni kongres KP Kine, izabran novi politbiro, važne pozicije zauzima &quot;[[banda četvorke]]&quot;.
* avgust-septembar - Nastanak portugalskog &quot;Kapetanskog pokreta&quot; i Pokreta oružanih snaga: mladi levičarski oficiri će dogodine izvesti [[Revolucija karanfila|Revoluciju karanfila]].

=== Septembar/Rujan ===
[[Datoteka:1973 World Aquatics Championships stamp of Yugoslavia.jpg|mini|180px|Prvi šampionat FINA održan u Beogradu]]
* [[1. 9.]] - [[Moamer Gadafi|Gadafi]] objavio eksproprijaciju 51% imovine stranih naftnih kompanija u Libiji.
* 1 - [[9. 9.]] - [[Datoteka:Swimming pictogram.svg|25px]] [[Datoteka:Water polo pictogram.svg|25px]] U Beogradu održan prvi svetski šampionat u vodenim sportovima u organizaciji FINA, jugoslovenski vaterpolisti osvojili bronzu (tokom treninga pre početka šampionata, sportistima pozelenela kosa od bakar sulfata&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1973/08/28/archives/green-hair-in-pool.html Green Hair in Pool]. nytimes.com AUG. 28, 1973&lt;/ref&gt;).
* [[5. 9.|5]] - [[9. 9.]] - Samit [[Pokret nesvrstanih|nesvrstanih]] u Alžiru. 
[[Datoteka:S.Allende_7_dias_ilustrados.JPG|mini|120px|left|† [[Salvador Allende]]]]
* [[11. 9.]] - [[Državni udar u Čileu 1973]]: nakon perioda nestabilnosti, [[Augusto Pinochet]] ruši demokratski izabranog [[socijalizam|socijalističkog]] predsjednika [[Salvador Allende|Salvadora Allendea]].
* 11. 9. - [[JAT let 769|JAT-ov let 769]]: Pred sletanje u [[Titograd]], [[JAT]]-ova [[Sud Aviation Caravelle|Karavela]] udarila u Međeđi vrh planine [[Maganik]] - 41 žrtva.
* [[12. 9.]] - Počinje Tokijska runda razgovora o [[GATT]] (Opšti sporazum o carinama i trgovini), traje do 1979, carine skresane preko 300 milijardi dolara.
* septembar - Novi talas čistki u Savezu komunista Jugoslavije, radi pročišćavanja pred 10. kongres sledeće godine iz partije su izbačene hiljade članova; na meti su &quot;anarholiberali&quot; (zagovornici demokratizacije), osuđuje se &quot;pseudohumanizam&quot; (popustljivost prema prethodnima).
* [[15. 9.]] - Umro [[švedska|švedski]] kralj [[Gustaf VI Adolf od Švedske|Gustaf VI Adolf]], nasleđuje ga unuk [[Carl XVI Gustaf od Švedske|Carl XVI Gustaf]].
* [[18. 9.]] - Obe Nemačke ([[nemačka|SRN]] i [[Nemačka Demokratska Republika|NDR]]) primljene u [[UN]].
* [[20. 9.]] - &quot;Bitka polova&quot; u [[tenis]]u - [[Billie Jean King]] pobedila, znatno starijeg, Bobbyja Riggsa.
* [[22. 9.]] - [[Henry Kissinger]], do sada savetnik za nacionalnu bezbednost, postaje [[državni sekretar Sjedinjenih Država]] (do 1977).
* [[24. 9.]] - {{flag|Gvineja Bisau}} jednostrano proglašava nezavisnost od [[Portugal]]a (priznato sledeće godine, nakon revolucije u Portugalu).
* [[24. 9.]] - [[1. 10.]] - Poseta sovjetskog premijera [[Aleksej Kosigin|Kosigina]] Jugoslaviji&lt;ref&gt;[http://osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/68-1-72.shtml Following Kosygin's Visit To Yugoslavia] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062840/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/68-1-72.shtml |date=2011-07-28 }}, Slobodan Stanković, OSA - RFE&lt;/ref&gt;; sporazum za ubrzanu primenu prošlogodišnjih kredita od 540 miliona dolara (poređenja radi, asistencija i zajmovi SAD u prošle dve decenije iznose dve milijarde)&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1973/10/09/archives/yugoslavs-manage-to-maintain-close-ties-with-east-and-west.html Yugoslays Manage to Maintain Close Ties With East and West]. nytimes.com OCT. 9, 1973&lt;/ref&gt;.
* [[27. 9.]] - Lansiran [[Sojuz]]-12, prvi sovjetski svemirski brod sa posadom od tragedije Sojuza-11 pre dve godine.

=== Oktobar/Listopad ===
[[Datoteka:Yom Kippur War map.svg|mini|200px|Stanje nakon [[Jomkipurski rat|Jomkipurskog rata]]]]
* 27. 9. - [[6. 10.]] - [[Datoteka:Basketball pictogram.svg|25px]] EuroBasket 1973 u Španiji: Jugoslavija uzima prvu evropsku titulu.
* [[5. 10.]] - Seiko 06LC je prvi zapaženiji digitalni sat sa LCD displejem (trenutno preovlađuju displeji sa LED diodama, koji su uključuju po potrebi, npr. ''Pulsar Time Computer'').
* [[6. 10.]] - [[Vojin Lukić]], bivši savezni sekretar za unutrašnje poslove, osuđen na 2 i po godine za &quot;neprijateljsku propagandu&quot;.
* 6. 10. - Vozač F1 François Cevert poginuo na treningu u Watkins Glenu, njegov timski kolega [[Jackie Stewart]] se povlači jednu trku ranije nego što je planirao.
* [[6.10.|6]] - [[25. 10.]] - [[Jomkipurski rat]] - Egipat i Sirija napali Izrael na najsvetiji jevrejski dan (četvrti i najveći arapsko-izraelski konflikt). Nakon početnog egipatskog uspeha, Izraelci prešli preko [[Suecki kanal|Sueckog kanala]], na sirijskom frontu zauzeli još [[Golanska visoravan|Golanske visoravni]].
* 6 - [[8. 10.]] - [[Operacija Badr (1973)|Operacija Badr]]: Egipćani prešli preko [[Suecki kanal|Sueckog kanala]], odbili izrelski napad i dodatno napredovali. Sirijci zauzimaju planinu Hermon, Izraelci inače odolevaju na Golanu.
* [[10. 10.]] - Potpredsednik SAD [[Spiro T. Agnew]] dao ostavku zbog izbegavanja poreza, u decembru ga zamenjuje [[Gerald Ford]] (predsednik 1974-77).
* [[14. 10.]] - Proslava 400-godišnjice [[Velika seljačka buna|Velike seljačke bune]] u [[Donja Stubica|Donjoj Stubici]], otkriven [[Antun Augustinčić|Augustinčićev]] [[Spomenik Seljačkoj buni]].
* 14. 10. - Počinje Operacija Nickel Grass, SAD dostavljaju oružje Izraelu.
* 14. 10. - Narodna pobuna u Tajlandu, predvođena studentima: na masovnim demonstracijama u Bangkoku dolazi do sukoba sa vojskom i policijom i pogibije 77 osoba, kralj objavljuje ostavku vojne vlade [[Thanom Kittikachorn|Thanoma Kittikachorna]], sledeće godine donesen novi ustav.
* [[17. 10.]] - '''[[Naftna kriza 1973.]]''': arapski proizvođači nafte dogovorili smanjenje proizvodnje i povećanje cene. Narednih dana se uvodi embargo SAD-u zbog podrške Izraelu.
* [[18. 10.]] - Britanski ITV prikazao film ''The Unknown famine'' o gladi u [[Etiopsko Carstvo|Etiopskom Carstvu]] - disidenti dogodine umeću slike raskoši [[Haile Selassie|Haile Selassija]] i prikazuju ga kao ''The Hidden Hunger'', što olakšava [[Derg]]ov puč&lt;ref&gt;[http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/feeding-on-ethiopias-famine-1189980.html Feeding on Ethiopia's famine]. independent.co.uk 8 December 1998&lt;/ref&gt;.
* 18. 10. - Scullova aukcija u Njujorku: bračni par Scull je izneo 50 dela savremene umetnosti na aukciju u Sotheby'su - visoke cene i publicitet otvaraju vrata kasnijem tržištu umetninama.
* [[20. 10.]] - Saudi Arabija prekinula isporuku nafte SAD, do sutradan embargo je potpun.
* 20. 10. - &quot;[[Masakr subotnje večeri]]&quot;: predsednik SAD Nixon naređuje generalnom tužiocu Elliotu Richardsonu da otpusti Archibalda Coxa, istražioca slučaja Watergate - ovaj to odbija, kao i njegov zamenik, nakon čega Coxa otpušta treći po rangu u Ministarstvu pravde - ovo izaziva zahteve za Nixonov opoziv.
[[Datoteka:Sydney Opera House (5449955759).jpg|mini|220px|left|[[Sydneyska opera]]]]
* 20. 10. - Kraljica Elizabeta II otvorila zgradu [[Sydneyska opera|Sidnejske opere]].
* [[25. 10.]] - Američke vojne snage povisile gotovost na [[DEFCON]] 3 zbog sovjetske pretnje da će intervenisati na Bliskom istoku.
* [[27. 10.]] - Usled situacije na Bliskom istoku, jugozapadno od Beograda se održava vojna vežba Sava-73, u gradu isprobane sirene (SFRJ je dozvolila prelet sovjetskih aviona sa vojnom opremom za Egipat i Siriju, ne i trupa)&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1973/10/28/archives/belgrade-worried-by-mideast-calls-units-holds-war-games.html Belgrade, Worried by Mideast, Calls Units, Holds War Games]. nytimes.com OCT. 28, 1973&lt;/ref&gt;.
* [[30. 10.]] - Završen [[Bosforski most]], prva veza Evrope i Azije od [[Kserks I|Kserksovog]] mosta [[480. pne.]] - viseći most ima raspon 1.074 m, trenutno najduži van SAD.
[[Datoteka:GAS SHORTAGE - NARA - 548173.jpg|mini|200px|[[Naftna kriza 1973.]] u SAD - &quot;Nema benzina&quot;]]
* [[31. 10.]] - Trojica pripadnika Privremene IRA-e beže helikopterom iz dablinskog zatvora.

=== Novembar/Studeni ===
* [[1. 11.]] - [[Leon Jaworski]] novi specijalni tužitelj u slučaju Watergate.
* [[5. 11.]] - Državni tajnik Henry Kissinger započinje &quot;[[shuttle diplomacija|shuttle diplomaciju]]&quot; za prekid neprijateljstava na Bliskom istoku.
* [[6. 11.]] - [[Brigitte Bardot]] napušta film i posvećuje se zaštiti životinja.
* [[7. 11.]] - [[Kongres SAD]] nadglasao veto predsednika Nixona na Rezoluciju o ratnim ovlastima kojom se želi ograničiti mogućnost predsednik da vodi rat bez odobrenja Kongresa.
* [[8. 11.]] - Potpisivanjem sporazuma okončan drugi &quot;[[Bakalarski ratovi|Bakalarski rat]]&quot; - ograničeno britansko ribarenje u blizini Islanda, ali spor obnovljen već 1975.
* [[11. 11.]] - Tehnički sporazum između Egipta i Izraela na 101. kilometru puta Kairo-Suec.
[[Datoteka:Брежнев и Тито в Киеве 19 ноября 1973 года.jpg|mini|220px|left|Brežnjev i Tito u Kijevu]]
* [[12. 11.]] - Tito odleteo u posetu SSSR.
* [[14. 11.]] - [[UK]]: [[Anne, Princess Royal|princeza Ana]] se venčala sa kapetanom [[Mark Phillips|Markom Phillipsom]].
* [[17. 11.]] - Afera [[Watergate]]: predsjednik [[Richard Nixon]] pred 400 upravnih urednika Associated pressa izjavio: &quot;Nisam varalica&quot; (''I am not a crook'').
* 17. 11. - [[Pobuna na atenskoj Politehnici]]: grčka vojna hunta u krvi guši pobunu studenata (po datumu će biti nazvana [[Revolucionarna organizacija 17. novembar|teroristička organizacija]]).
[[Datoteka:Kalemegdan 4.jpg|mini|220px|Pogled s Kalemegdana na &quot;25. maj&quot;]]
* [[18. 11.]] - Moamer Gadafi stigao u posetu Jugoslaviji.
* [[21. 11.]] - Prikazan film ''[[Westworld]]'', prvi sa jednostavnom digitalnom preradom slike.
* [[22. 11.]] - U Beogradu otvoren Centar za sport i rekreaciju &quot;25. maj&quot; (od [[2006]]. &quot;Milan Gale Muškatirović&quot;).
* [[23. 11.]] - Blizu Venecije se srušio italijansko-američki obaveštajni avion [[Argo 16]], koji je pratio jugoslovenski sistem radara.
* [[25. 11.]] - U Grčkoj je zbačen vojni diktator pukovnik [[Georgios Papadopoulos]], vlast je preuzela nova [[Pukovnički režim|vojna hunta]] generala [[Phaidon Gizikis|Phaidona Gizikisa]].
* [[28. 11.]] - Objavljeno da će američka firma [[Westinghouse Electric (1886)|Westinghouse]] u Krškom izgraditi prvu nuklearnu elektranu u Jugoslaviji. 
* [[29. 11.]] - Peticija poziva Tita da bude doživotni predsednik, on odgovara da to nije lako, &quot;može li iko biti jednako aktivan celog života?&quot;; takođe odbacuje spekulacije da bi se SFRJ mogla vratiti u sovjetsku sferu&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1973/11/30/archives/tito-at-81-indicates-he-may-step-down.html Tito, at 81, Indicates He May Step Down]. nytimes.com NOV. 30, 1973&lt;/ref&gt;.
* 29. 11. - Požar u robnoj kući Taiyo u [[Kumamoto|Kumamotu]], Japan - 103 žrtve.
* [[30. 11.]] - Povodom 30-godišnjice [[AVNOJ]]-a, pušten u saobraćaj put Bihać-Jajce.

=== Decembar/Prosinac ===
* [[1. 12.]] - [[Papua Nova Gvineja]] dobila samoupravu od [[Australija|Australije]] (nezavisnost 1975).
[[Datoteka:Pioneer 10 at Jupiter.jpg|mini|150px|left|[[Pioneer 10]] kod Jupitera - umetnički prikaz]]
* [[4. 12.]] - Najbliži prilaz [[Pioneer 10|Pioneera 10]] [[Jupiter (planeta)|Jupiteru]], čije snimke šalje na Zemlju.
* [[5. 12.]] - Prikazan film ''[[Serpico]]''.
* [[6. 12.]] - [[Gerald Ford]] položio zakletvu kao novi američki potpredsednik.
* 6. 12. - Dvojica mladih Britanaca osuđena u Sarajevu na četiri godine zatvora zbog posmatranja vojnog aerodroma.
* 6. 12. - Prikazan folk horor film ''[[The Wicker Man (film, 1973)|The Wicker Man]]''.
* [[9. 12.]] - Potpisan [[Sunningdaleski sporazum]], pokušaj da se uspostavi Egzekutiva Severne Irske sastavljena od unionista i nacionalista, i prekogranični Savet Irske - ubrzo propada usled unionističkog otpora.
* [[10. 12.]] - U Njujorku otvoren muzički klub ''[[CBGB]]'', koji će biti značajan za [[punk rock]] i [[new wave]] bendove (radi do 2006).
* [[11. 12.]] - ''[[Ostpolitik]]'', Praški ugovor: međusobno priznanje Zapadne Nemačke i Čehoslovačke, Minhenski sporazum (1938) proglašen ništavnim.
* [[13. 12.]] - Osnovano Društvo za nauku i umetnost Crne Gore.
* 13. 12. - Pošto su sindikati smanjili proizvodnju ugljena, britanska vlada najavljuje štednju struje od Nove godine za komercijalne potrošače (&quot;trodnevni tjedan&quot;).
* 7 - [[15. 12.]] - [[Datoteka:Handball pictogram.svg|25px]] U Jugoslaviji održano [[Svetsko prvenstvo u rukometu za žene 1973.|svetsko prvenstvo u rukometu za žene]], Jugoslavija prva. 
* [[15. 12.]] - Američko psihijatrijsko društvo uklonilo [[homoseksualnost]] sa svog spiska bolesti.
* [[16. 12.|16]] - [[17. 12.]] - Ledena oluja na jugu [[Nova Engleska|Nove Engleske]] izaziva veliku štetu na drveću i električnim vodovima (roman i film ''[[The Ice Storm]]'' se događaju tokom Dana zahvalnosti). 
* [[17. 12.|17]] - [[18. 12.]] - [[Atentat na Fiumicinu 1973.|Atentat na Fiumicinu]]: palestinski teroristi napali terminal rimskog aerodroma, bacili granate u jedan avion i kidnapovali drugi - ukupno 34 poginulih.
* [[18. 12.]] - U Italiji prikazan film ''[[Amarcord]]''.
* [[20. 12.]] - [[Francova diktatura|Španski]] premijer [[Luis Carrero Blanco]] ubijen jakom eksplozijom u miniranoj ulici od strane [[ETA (organizacija)|ETA]]-e.
* [[22. 12.]] - [[Dofarski rat]] u [[Oman]]u: iranski šah šalje brigadu u pomoć omanskom sultanu.
* [[23. 12.]] - [[Naftni šok]], sastanak OPEC u Teheranu: iranski šah objavio u ime proizvođača nafte podizanje cene sa 5,11 na 11,65 dolara za barel (ekvivalent 61 dolar iz 2017). '''Cena nafte je skoro učetvorostručena od oktobra'''.
* [[25. 12.]] - Prikazan film ''[[The Sting]]'', mnogonagrađen i najunosniji iz ove godine.
* 25. 12. - Prikazan ''[[Magnum Force]]'', drugi film sa [[Prljavi Hari|Prljavim Harijem]].
* [[26. 12.]] - Film ''[[The Exorcist (film)|The Exorcist]]'' počinje prikazivanje u samo 26 sala.
* [[28. 12.]] - [[Kometa Kohoutek]] u perihelu.
* [[31. 12.]] - [[AC/DC]] imaju prvu veću gažu u Sidneyu (osnovani prošlog novembra).

=== Tokom godine ===
[[Datoteka:Mala Rijeka Viaduct.JPG|thumb|180px|[[Most iznad Male rijeke]], [[pruga Beograd-Bar]]]]
* Gradi se [[pruga Beograd-Bar]], završen je [[Most iznad Male Rijeke]], do 2001. najviši železnički most na svetu sa 198 m.
* Prema podacima NBJ, SFRJ ima suficit platnog bilansa od 330 miliona dolara (ili &quot;preko 200 miliona&quot;, približno isto kao prošle godine; rezerve iznose 1,7 milijardi dolara&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1974/02/12/archives/yugoslavia-shows-surplus.html Yugoslavia Shows Surplus]. nytimes.com FEB. 12, 1974&lt;/ref&gt;; neka manja preduzeća su bankrotirala, druga su privoljena da isplate dugove, u zemlju je ušlo 1,1 milijardu dolara remitansi od gastarbajtera i 650 miliona od turizma (+25%)&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1974/01/27/archives/yugoslavs-attain-stability.html Yugoslays Attain Stability]. nytimes.com JAN. 27, 1974&lt;/ref&gt;.
* Izgrađena [[HE Orlovac]] kod [[Sinj]]a. [http://www.hep.hr/proizvodnja/osnovni/hidroelektrane/jug/orlovac.aspx] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111106130817/http://www.hep.hr/proizvodnja/osnovni/hidroelektrane/jug/orlovac.aspx |date=2011-11-06 }}
* prva polovina godine - Zbog proneverenih 1,8 miliona dolara osuđen Boško Tonev, generalni direktor Jugoslovenske poljoprivredne banke, ali nisu rasvetljeni svi aspekti pljačke (razotkrio ga nedeljnik &quot;92&quot;&lt;ref&gt;[http://newspapers.nl.sg/Digitised/Article/straitstimes19730623.2.78.aspx Magazine exposes shady deals of top men] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121110235642/http://newspapers.nl.sg/Digitised/Article/straitstimes19730623.2.78.aspx |date=2012-11-10 }}, The Straits Times, 23 June 1973, Page 12&lt;/ref&gt;).
* Osnovano Novosadsko pozorište – Újvidéki színház. 
* [[Albin Planinc]] podelio prvo mesto sa [[Tigran Petrosjan|Tigranom Petrosjanom]] na turniru u [[Amsterdam]]u.
* U Parizu izgrađen ''[[Tour Montparnasse]]'', sa 58 spratova i 210 m najviša zgrada u Evropi do 1990.
* ''[[Hippie trail]]'': suosnivači ''[[Lonely Planet]]a'', Tony i Maureen Wheeler su objavili prvu knjigu, ''Across Asia on the Cheap''. Na hipi stazi je sve više ograničenja narednih godina, da bi je 1979. prekinuli Iranska revolucija i rat u Afganistanu.
&lt;!-- Pokušavajući da spreči ekonomski kolaps i raspad nacije dok još ima vremena, [[SKJ]] strogo reafirmira vlast nad svim aspektima društva. Mladi, liberalniji partijski i državni zvaničnici su smenjeni ili im se preti otkazom, vodi se antizapadna kampanja -- Collier's Year Book 1973 Yugoslavia (Microsoft Encarta Encyclopedia Deluxe 2004) --&gt;

== 1973. u temama ==
* [[Televizija]]. TV serije: &quot;Kamiondžije&quot; (snim. 1972), &quot;[[Pozorište u kući]] 2&quot; (1973-74), &quot;Neven&quot;, &quot;Filip na konju&quot;, &quot;Naše priredbe&quot;, &quot;Dva kapitena&quot; (snim. 1972), &quot;Od danas do sutra&quot;, &quot;Slike bez rama - iz dečijih knjiga&quot;, &quot;Šta se može kad se dvoje slože&quot;, &quot;Veliki pronalazač&quot;, &quot;Tajne Jadrana&quot;, &quot;Glumci&quot; (TV Beograd); &quot;Ča smo na ovon svitu...&quot; (TV Zagreb); &quot;Opasni susreti&quot; (TV Sarajevo). TV film &quot;[[Leptirica]]&quot;.
* Neki [[Popis jugoslavenskih filmova|domaći filmovi]]: &quot;[[Žuta (film)|Žuta]]&quot;, &quot;[[Paja i Jare]]&quot;, &quot;[[Bombaši (film)|Bombaši]]&quot;, &quot;[[Sutjeska (film)|Sutjeska]]&quot; (→ [[:Kategorija:Filmovi 1973.]]).

== Rođenja ==
{{glavni članak|:Kategorija:Rođeni 1973.}}
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - [[Miroslav Berić]], košarkaš
* [[14. 1.]] - [[Giancarlo Fisichella]], vozač F1
* [[19. 1.]] - [[Karen Lancaume]], glumica († [[2005]])
* [[28. 1.]] - [[Katarina Kresal]], slovenska političarka
* [[31. 1.]] - [[Portia de Rossi]], australijska glumica

=== Februar/Veljača ===
* [[4. 2.]] - [[Oscar De La Hoya]], bokser
* [[8. 2.]] - [[Vlajko Senić]], srpski političar
* [[10. 2.]] - [[Asmir Kujović]], bosanskohercegovački književnik
* [[11. 2.]] - [[Mishal Husain]], TV novinarka
* [[16. 2.]] - [[Cathy Freeman]], australska atletičarka
* [[17. 2.]] - [[Goran Bunjevčević]], fudbaler († [[2018]])
* [[24. 2.]] - [[Nihad Kreševljaković]], bosanskohercegovački producent
* [[24. 2.]] - [[Sead Kreševljaković]], bosanskohercegovački producent
* [[27. 2.]] - [[Goran Vujević]], odbojkaš

=== Mart/Ožujak ===
* [[1. 3.]] - [[Chris Webber]], košarkaš
* [[2. 3.]] - [[Dejan Bodiroga]], srpski košarkaš
* 2. 3. - [[Matija Dedić]], jazz pijanist, skladatelj († [[2025]])
* [[8. 3.]] - [[Dalibor Andonov Gru]], srpski reper († [[2019]])
* [[10. 3.]] - [[Eva Herzigová]], model, glumica
* [[13. 3.]] - [[Edgar Davids]], fudbaler
* [[23. 3.]] - [[Jerzy Dudek]], poljski fudbaler
* 23. 3. - [[Milorad Mažić]], fudbalski sudija
* [[25. 3.]] - [[Admir Adžem]], bh. nogometaš
* [[26. 3.]] - [[Ivica Kralj]], crnogorski golman
* 26. 3. - [[Larry Page]], suosnivač ''Google''-a
* [[30. 3.]] - [[Jan Koller]], češki fudbaler

=== April/Travanj ===
* [[1. 4.]] - [[Rachel Maddow]], američka politička komentatorka
* [[4. 4.]] - [[Loris Capirossi]], motociklista
* 4. 4. - [[Jelena Trivan]], srpska političarka
* [[5. 4.]] - [[Pharrell Williams]], pevač, muzičar, producent
* [[7. 4.]] - [[Marco Delvecchio]], fudbaler
* [[10. 4.]] - [[Roberto Carlos da Silva]], fudbaler
* [[11. 4.]] - [[Milan Radonjić]], Milan Tarot, komičar
* [[14. 4.]] - [[Adrien Brody]], američki glumac
* [[18. 4.]] - [[Haile Gebrselassie]], atletičar
* [[20. 4.]] - [[Vanja Ilić (arhitektica)|Vanja Ilić]], hrvatska arhitektica
* [[21. 4.]] - [[Marko Bulat]], pevač
* [[25. 4.]] - [[Damir Stojić]], studentski kapelan Grada Zagreba
* [[30. 4.]] - [[Aleksandar Srećković]], glumac

=== Maj/Svibanj ===
* [[6. 5.]] - [[Dejan Tomašević]], košarkaš
* [[9. 5.]] - [[Dragan Tarlać]], košarkaš
* [[14. 5.]] - [[Giuliano]], hrvatski pjevač
* [[16. 5.]] - [[Tori Spelling]], američka glumica i spisateljica
* [[24. 5.]] - [[Ruslana]], ukrajinska pjevačica
* 24. 5. - [[Vladimír Šmicer]], češki fudbaler
* [[25. 5.]] - [[Demetri Martin]], komičar

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[1. 6.]] - [[Heidi Klum]], model
* [[5. 6.]] - [[Isidora Minić]], glumica
* [[6. 6.]] - [[Coraima Torres]], glumica, &quot;Kasandra&quot;
* [[8. 6.]] - [[Lucija Šerbedžija]], hrvatska glumica
* [[14. 6.]] - [[Svetlana Ceca Ražnatović]], srpska pjevačica
* [[16. 6.]] - [[Federica Mogherini]], italijanska i evropska političarka
* [[25. 6.]] - [[Nebojša Ilić (glumac)]]
* 25. 6. - [[Hrvoje Spajić]], povjesničar

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[3. 7.]] - [[Ivana Plechinger]], hrvatska pjevačica i voditeljica
* [[5. 7.]] - [[Róisín Murphy]], kantautorka, producent
* [[12. 7.]] - [[Christian Vieri]], fudbaler
* [[13. 7.]] - [[Jelena Đurović]], novinar, pisac, politički aktivista
* [[20. 7.]] - [[Haakon Magnus (krunski princ Norveške)|Haakon]], kralj Norveške
* [[22. 7.]] - [[Rufus Wainwright]], kanadski muzičar
* [[23. 7.]] - [[Monica Lewinsky]], stažistkinja u Beloj kući
* [[26. 7.]] - [[Kate Beckinsale]], glumica

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* [[6. 8.]] - [[Asia Carrera]], glumica
* [[9. 8.]] - [[Filippo Inzaghi]], italijanski fudbaler
* [[12. 8.]] - [[Richard Reid]], neuspeli terorista
* [[14. 8.]] - [[Vladimir Vujasinović]], vaterpolista
* 14. 8. - [[Jay-Jay Okocha]], fudbaler
* [[15. 8.]] - [[Nebojša Krupniković]], fudbaler
* [[16. 8.]] - [[Milan Rapaić]], nogometaš
* [[19. 8.]] - [[Marco Materazzi]], fudbaler
* [[21. 8.]] - [[Sergey Brin]], suosnivač ''Google''-a
* 21. 8. - [[Nikolaj Valujev]], bokser
* [[24. 8.]] - [[Inge de Bruijn]], plivačica

=== Septembar/Rujan ===
* [[1. 9.]] - [[Savo Milošević]], fudbaler
* [[3. 9.]] - [[Jennifer Paige]], pevačica
* [[6. 9.]] - [[Nikola Grbić]], odbojkaš
* 6. 9. - [[Greg Rusedski]], teniser
* [[12. 9.]] - [[Paul Walker]], glumac († [[2013]])
* [[13. 9.]] - [[Fabio Cannavaro]], fudbaler
* 13. 9. - [[Mislav Bago]], novinar († [[2022]])
* [[15. 9.]] - [[Indira Vladić]], pjevačica ''Colonia''-e
* [[16. 9.]] - [[Aleksandar Vinokurov]], biciklista
* [[18. 9.]] - [[Mark Shuttleworth]], preduzetnik, promoter Ubuntua
* [[20. 9.]] - [[Jovana Petrović]], glumica
* [[22. 9.]] - [[Ivan Zarić]], glumac

=== Oktobar/Listopad ===
* [[3. 10.]] - [[Neve Campbell]], glumica
* 3. 10. - [[Ljubomir Vranješ]], švedski rukometaš
* [[7. 10.]] - [[Luka Bojović]], kriminalac
* [[12. 10.]] - [[Ivana Stanković]], model
* [[26. 10.]] - [[Tamara Jurkić Sviben]], hrvatska pijanistica i pedagoginja
* [[29. 10.]] - [[Robert Pirès]], fudbaler

=== Novembar/Studeni ===
* [[1. 11.]] - [[Aishwarya Rai]], glumica, mis sveta
* [[2. 11.]] - [[Samir Barač]], hrvatski vaterpolist
* [[19. 11.]] - [[Darko Kovačević]], srpski fudbaler
* [[29. 11.]] - [[Ryan Giggs]], fudbaler, trener

=== Decembar/Prosinac ===
* [[2. 12.]] - [[Monika Seleš]], teniserka
* 2. 12. - [[Jan Ullrich]], biciklista
* [[4. 12.]] - [[Tyra Banks]], model
* [[16. 12.]] - [[Mariza]], fado pevačica

=== Kroz godinu ===
* [[Nikola Pešić]], vajar
* [[Srđa Popović (aktivista)]]
* [[Irfan Škiljan]], softver-inženjer
* [[Nebojša Slijepčević]], filmski redatelj

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 1973.}}
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Mart/Ožujak ===
* [[2. 1.]] - [[Ivo Žic-Klačić]], književnik (* [[1903]])
* [[20. 1.]] - [[Amílcar Cabral]], gvinejski i zelenortski antikolonijalni borac (* [[1924]])
* [[22. 1.]] - [[Lyndon B. Johnson]], bivši predsjednik SAD (* [[1908]])
* [[26. 1.]] - [[Edward G. Robinson]], glumac (* [[1893]])
* [[18. 2.]] - [[Frank Costello]], gangster (* [[1891]])
* [[3. 3.]] - [[Nikolaj Nikitin]], sovjetski arhitekta (* [[1907]])
* [[6. 3.]] - [[Pearl S. Buck]], književnica, nobelovka (* [[1892]])
* [[14. 3.]] - [[Chic Young]], crtač stripa (* [[1901]])
* 14. 3. - [[Howard H. Aiken]], pionir informatike (* [[1900]])
* [[26. 3.]] - [[Noël Coward]], dramski pisac, kompozitor, pevač, glumac (* [[1899]])

=== April/Travanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[7. 4.]] - [[Petar Tomac]], oficir, vojni historičar (* [[1899]])
* [[8. 4.]] - [[Pablo Picasso]], španjolski slikar (* [[1881]].)
* [[11. 4.]] - [[Milojko Janković]], vazduhoplovni general KJ (* [[1884]])
* [[12. 4.]] - [[Arthur Freed]], filmski producent (* [[1894]])
* [[13. 4.]] - [[Henry Darger]], autsajderski umetnik (* [[1892]])
* [[28. 4.]] - [[Jacques Maritain]], katolički filozof (* [[1882]])
* [[16. 5.]] - [[Jacques Lipchitz]], vajar (* [[1891]])
* [[21. 5.]] - [[Ivan Konjev]], maršal, heroj SSSR (* [[1897]])
* [[5. 6.]] - [[Miladin Pećinar]], građevinski inženjer, profesor, akademik (* [[1893]])
* [[6. 6.]] - [[Rajka Borojević]], književnica (* [[1913]])
* [[9. 6.]] - [[Erich von Manstein]], nemački feldmaršal (* [[1887]])
* [[16. 6.]] - [[Aleksandar Marinković - Šilja]], operski pevač (* [[1910]])
* [[25. 6.]] - [[Vilko Gecan]], slikar (* [[1894]])
* [[30. 6.]] - [[Nancy Mitford]], književnica (* [[1904]])

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Septembar/Rujan ===
* [[2. 7.]] - [[Betty Grable]], glumica, pin-up ikona (* [[1916]])
* 2. 7. - [[Ferdinand Schörner]], poslednji nemački feldmaršal (* [[1892]])
* [[3. 7.]] - [[Uroš Krunić]], general-major JNA u penz., narodni heroj (* [[1914]])
* [[7. 7.]] - [[Veronica Lake]], američka glumica (* [[1922]])
* [[12. 7.]] - [[Lon Chaney Junior]], glumac (* [[1906]])
* [[20. 7.]] - [[Bruce Lee]], kung fu borac, glumac (* [[1940]])
* [[26. 7.]] - [[Hans Albert Einstein]], inženjer, sin Alberta i Mileve (* [[1904]])
* [[29. 7.]] - [[Roger Williamson]], vozač F1 (* [[1948]])
* [[1. 8.]] - [[Walter Ulbricht]], predsednik Istočne Nemačke (* [[1893]])
* [[6. 8.]] - [[Fulgencio Batista]], bivši predsednik Kube (* [[1901]])
* [[8. 8.]] - [[Nikolaos Zahariadis]], bivši lider KP Grčke (* [[1903]])
* 8. 8. - [[Dušan Mugoša]], društveno-politički radnik, narodni heroj (* [[1914]])
* [[13. 8.]] - [[Willy Rey]], model (* [[1949]])
* [[14. 8.]] - [[Ivan Radović]], slikar (* [[1894]])
* [[17. 8.]] - [[Jean Barraqué]], francuski kompozitor
* [[23. 8.]] - [[Dominik Mandić]], franjevac, povjesničar (* [[1889]])
* [[31. 8.]] - [[John Ford]], američki filmski režiser (* [[1875]])
* [[2. 9.]] - [[J. R. R. Tolkien]], književnik, filolog (* [[1892]])
* [[11. 9.]] - [[Salvador Allende]], predsednik Čilea (* [[1908]])
* [[15. 9.]] - [[Gustaf VI Adolf]], kralj Švedske (* [[1882]])
* 15. 9. - [[Víctor Jara]], čileanski pevač (* [[1932]])
* [[17. 9.]] - [[Marijana Radev]], hrvatska operna pjevačica (* [[1913]].)
* [[19. 9.]] - [[Gram Parsons]], rok kantautor (* [[1946]])
* [[23. 9.]] - [[Pablo Neruda]], čileanski pjesnik, nobelovac (* [[1904]])
* [[26. 9.]] - [[Anna Magnani]], glumica (* [[1908]])
* [[29. 9.]] - [[W. H. Auden]], englesko-američki pesnik (* [[1907]])

=== Oktobar/Listopad &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* [[2. 10.]] - [[Paavo Nurmi]], finski atletičar (* [[1897]])
* [[5. 10.]] - [[Milunka Savić]], ratnica iz Balkanskih i Prvog svetskog rata (* [[1890]])
* [[6. 10.]] - [[François Cevert]], vozač F1 (* [[1944]])
* [[10. 10.]] - [[Ludwig von Mises]], filozof, ekonomista (* [[1881]])
* [[16. 10.]] - [[Gene Krupa]], džez-bubnjar (* [[1909]])
* [[18. 10.]] - [[Leo Strauss]], politički filozof (* [[1899]])
* [[25. 10.]] - [[Abebe Bikila]], etiopski atletičar (* [[1932]])
* [[26. 10.]] - [[Semjon Buđoni]], maršal, heroj SSSR (* [[1883]])
* [[30. 10.]] - [[Veljko Maričić]], glumac (* [[1907]])
* [[13. 11.]] - [[Elsa Schiaparelli]], modna kreatorka (* [[1890]])
* [[24. 11.]] - [[Nikolaj Kamov]], konstruktor helikoptera (* [[1902]])
* [[26. 11.]] - [[John Rostill]], član ''Shadows''-a (* [[1942]])
* [[1. 12.]] - [[David Ben Gurion]], prvi premijer Izraela (* [[1886]])
* [[5. 12.]] - [[Robert Watson-Watt]], pionir radara (* [[1892]])
* [[20. 12.]] - [[Bobby Darin]], kantautor, glumac (* [[1936]])
* 20. 12. - [[Luis Carrero Blanco]], premijer Španije (* [[1904]])
* [[23. 12.]] - [[Gerard Kuiper]], nizozemsko-američki astronom (* [[1905]])
* [[25. 12.]] - [[İsmet İnönü]], general, bivši premijer odn. predsednik Turske (* [[1884]])
* 25. 12. - [[Gabriel Voisin]], pionir avijacije (* [[1880]])
* [[30. 12.]] - [[Konstantin Veršinin]], glavni maršal avijacije SSSR (* [[1900]])

== Nobelove nagrade ==
* [[Nobelova nagrada za fiziku|'''Fizika''']]: [[Leo Esaki]], [[Ivar Giaever]] (eksperimentalna otkrića u vezi [[Tuneliranje|tunelskih fenomena]] u [[tunelska dioda|poluprovodnicima]] [Esaki] i superprovodnicima [Giaever]) i [[Brian Davon Josephson]] (teoretsko predviđanje svojstava superstruje kroz tunelsku barijeru, naročito one pojave opšte poznate kao [[Josephsonov efekt|Josephsonovi efekti]])
* [[Nobelova nagrada za kemiju|'''Kemija''']]: [[Ernst Otto Fischer]] i [[Geoffrey Wilkinson]] (pionirski, zaseban, rad na hemiji [[Organometalna hemija|organometalnih]], [[sendvičko jedinjenje|sendvičkih jedinjenja]])
* [[Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu|'''Fiziologija i medicina''']]: [[Karl von Frisch]], [[Konrad Lorenz]] i [[Nikolaas Tinbergen]] (otkrića u vezi organizacije i izazivanja individualnih i socijalnih obrazaca ponašanja, kod životinja)
* [[Nobelova nagrada za književnost|'''Književnost''']]: [[Patrick White]] (za epsku i psihološku narativnu umetnost koja je uvela novi kontinent u literaturu)
* [[Nobelova nagrada za mir|'''Mir''']]: [[Henry Kissinger]] i [[Le Duc Tho]] (mirovni napori u Vijetnamu, Tho je odbio nagradu)
* [[Nobelova nagrada za ekonomiju|'''Ekonomija''']]: [[Wassily Leontief]] (razvoj [[Model input–output|metoda input-output]] i za njegovu primenu na važne ekonomske probleme)

== Reference ==
{{reference|2}}

; Literatura
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/99-2-245.shtml Yugoslav Party Official Against Ideological Bloc Division in Europe] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062804/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/99-2-245.shtml |date=2011-07-28 }}, Slobodan Stanković, OSA - RFE
* Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

== Vanjske veze ==
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/99-4-227.shtml Yugoslav Criticism of an American Book] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062816/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/99-4-227.shtml |date=2011-07-28 }}, Slobodan Stanković, OSA-RFE (o partizanskim pregovorima sa Nemcima 1943).
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/80-4-338.shtml Thoughts Behind Purges in Vojvodina] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062907/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/80-4-338.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-250.shtml Kardelj Changes His Mind on the Role of the State] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062749/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-250.shtml |date=2011-07-28 }}, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-256.shtml Tito's Foreign Policy Interview in &quot;Vjesnak&quot;] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062742/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-256.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-310.shtml Gambling in Yugoslavia: Self-Managing Socialist Casinos] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100906183216/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-310.shtml |date=2010-09-06 }}, S.Stanković, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/80-4-207.shtml Poland and Yugoslavia: Two States with the Same Anthem] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062853/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/80-4-207.shtml |date=2011-07-28 }}, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/80-4-345.shtml On the Eve of Tito-Ceausescu Meeting] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062902/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/80-4-345.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text_da/35-4-283.shtml Hungary and Yugoslavia: A Unique Relationship?] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062828/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text_da/35-4-283.shtml |date=2011-07-28 }}, William F. Robinson, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-364.shtml American Express Branch in Yugoslavia] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062800/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-364.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/80-4-341.shtml New Yugoslav Constitution Elaborates Further Self-Management Principles] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062753/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/80-4-341.shtml |date=2011-07-28 }}, Zdenko Antić, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-79.shtml Latest Issue of &quot;Praxis&quot; Reviewed] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062735/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-79.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/80-4-218.shtml On the Eve of the Non-Aligned Conference] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062809/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/80-4-218.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-9.shtml Circulation of Most Important Yugoslav Dailies Surveyed] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062857/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/81-1-9.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/68-1-75.shtml Review Of East European, Soviet, And Chinese Foreign Broadcasting] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728062845/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/68-1-75.shtml |date=2011-07-28 }}, Martin K. Bachstein, OSA-RFE
{{commonscat|1973}}

[[Kategorija:Godine]]</text>
      <sha1>487vn63lb54688vai7c9qc0wl3s2t9z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ukrajinski jezik</title>
    <ns>0</ns>
    <id>20743</id>
    <revision>
      <id>42681668</id>
      <parentid>42448722</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:05:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681668</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18359" sha1="4dd4wq4qs0drdfqz35mmvzn4k9z8vr3" xml:space="preserve">{{Infokutija jezik
|ime=			Ukrajinski jezik
|domaćeime=		українська мова
|porodicaboja=		indo-evropski
|slika=			
|govornici=		između 41 i 46 miliona
|rang=			
|pismo=			[[Ukrajinski jezik#Ukrajinska azbuka|ukrajinska]] [[ćirilica]]
|znakovni=
|varijante=		
|dijalekti=Sjeverna narječja&lt;br /&gt;Jugoistočna narječja&lt;br /&gt;Jugozapadna narječja&lt;br /&gt;[[Balačka]]&lt;br /&gt;[[Rusinski jezik|Rusinski]]
|por1=[[indoevropski jezici|indoevropski]]
|por2=[[balto-slavenski jezici|balto-slovenski]]
|por3=[[slavenski jezici|slavenski]]
|por4=[[Istočnoslavenski jezici|istočnoslavenski]]
|por5=
|zvaničan={{plainlist|
* {{flag|Ukrajina}}
* {{flag|Pridnjestrovlje}} 
}}
|manjinski={{plainlist|
* {{flag|Rusija}}
* {{flag|Poljska}}
* {{flag|Bjelorusija}}
* {{flag|Moldavija}}
* {{flag|Rumunjska}}
* {{flag|Češka}}
* {{flag|Slovačka}}
* {{flag|Mađarska}}
* {{flag|Hrvatska}}
* {{flag|Bosna i Hercegovina}}
* {{flag|Srbija}}
}}
|reguliše= [[Ukrajinska nacionalna akademija nauka]]
|iso1=uk
|iso2=ukr
|iso3=ukr
|sil=ukr
|glotto=ukra1253
|lingua=53-AAA-ed
}}
'''Ukrajinski jezik''' (ukr. ''українська мова'') je [[slavenski jezici|slavenski jezik]] iz skupine [[Istočnoslavenski jezici|istočnoslavenskih jezika]].

== Klasifikacija, glavne osobine i periodizacija ==
[[File:WIKITONGUES- Vira speaking Ukrainian.webm|thumb|left|250px|Ukrajinski jezik]]
Ukrajinski je morfološki [[Flektivni jezici|flektivan]], dok sintaktički spada skupini [[SVO-jezici|SVO]] jezika.

[[Imenica|Imenice]], [[pridjev]]i i [[Zamjenica|zamjenice]] odbijaju se u sedam [[padež]]a, tri [[Rod (gramatika)|roda]] (muškom, ženskom i srednjem) i dva broja (jednina i množina). Ovisno o rodu i nastavku, imenice se često dijele na deklinacije. Ukrajinski poznaje tri kategorije glagolska vremena (prošlost, sadašnjost i budućnost) i kategoriju vida (nesvršeni i svršeni), kao i u drugim slavenskim jezicima.

Piše ukrajinskom [[ćirilica|ćirilicom]], koja je i službeni sustav pisma u Ukrajini, mada se koristi i latinica (Українська латинка).

Glede vremenskog razvoja, prihvaćena kronologija ukrajinskog jezika dijeli jezik na stari, srednji i moderni ukrajinski.&lt;ref&gt;{{cite journal| last1 = Terzioğlu| first1 = Daniel| last2 = | first2 = | date = 2015 | title = On the dialectal basis of the Ruthenian literary language | url = https://kups.ub.uni-koeln.de/7496/ | journal = Die Welt der Slaven | volume = 60| issue = 2 | pages = 276-289| doi = | ref = }}&lt;/ref&gt; George Shevelov objašnjava da se veći dio toga temelji na karakteru suvremenih pisanih izvora, koji u konačnici odražavaju društveno-historijske razvoje, te zatim dijeli srednjoukrajinsko razdoblje na ranu i kasnu fazu:&lt;ref&gt;{{cite encyclopedia |title=Ukrainian language |encyclopedia= Internet Encyclopedia of Ukraine|date= |year= |last= Shevelov|first=George |publisher= Canadian Institute of Ukrainian Studies|location= |id= |url= https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CU%5CK%5CUkrainianlanguage.htm|access-date= 15. 3. 2024}}&lt;/ref&gt;
* '''''Protoukrajinski''''' (протоукраїнський), jezik razdoblja koje ide od [[7. vijek|7.]] do sredine [[11. vijek|11. stoljeća]]. Nemamo postojećih pisanih izvora od govornika u Ukrajini. Odgovara aspektima [[Staroruski jezik|staroistočnoslavenskog]];
* '''''Staroukrajinski''''' (давньоукраїнський) od sredine [[11. vijek|11.]] do [[14. vijek]]a. Njegov konvencionalni krajnji datum je [[1387.]] U njemu nalazimo elemente fonologije izvedene iz pisanih tekstova uglavnom na crkvenoslavenskom. Računa se kao dio šireg staroistočnog slavenskog;
* '''''Rani srednji ukrajinski''''' (ранньосередньоукраїнський) od [[1387.]] do [[1575]]. Analiza se usredotočuje na razlikovanje ukrajinskih i bjeloruskih tekstova;
* '''''Srednjoukrajinski''''' (середньоукраїнський) se razvija na vremenskom rasponu između [[1575.]] do [[1720]]. Historijski nazvan „rusinski”;
* '''''Kasni srednji ukrajinski''''' (пізньосередньоукраїнський), ide otprilike od [[1720.]] do [[1818]]. Nalazi se u mnogim miješanim ukrajinsko-ruskim i rusko-ukrajinskim tekstovima;
* '''''Moderni ukrajinski''''' (сучасний) od kraja [[18. vijek|18. stoljeća]] do danas. Narodni jezik priznat najprije u književnosti, a potom i u svim drugim pisanim oblicima.

== Historija ==
{{V. također|Historija Ukrajine|Ukrajinska književnost}}
Ukrajinski jezik, koji, kao i [[Ruski jezik|ruski]] i [[Bjeloruski jezik|bjeloruski]], vodi poreklo od staroruskog jezika, imao je kao književni jezik dvije faze razvoja: od [[14. vijek|14.]] do sredine [[18. vijek]]a trajao je period staroukrajinskog jezika, a od [[18. vijek]]a počinje stvaranje savremenog ukrajinskog književnog jezika. Na specifičnosti uobličavanja ukrajinskog kao posebnog istočnoslovenskog književnog jezika presudno su uticale historijske okolnosti u kojima su se od [[12. vijek|12.]] do [[18. vijek]]a nalazili govorni predstavnici istočnoslovenskih dijalekata, na osnovu kojih se formirao prvo staroukrajinski, a zatim i savremeni ukrajinski jezik. U [[12. vijek|12.]] i početkom [[13. vijek]]a Kijevska Rusija kao država postaje sve slabija, a pojedine knježevine u njenom sastavu sve samostalnije. Zatim dolazi do tatarsko-mongolske najezde (od [[13. vijek|13.]] do [[15. vijek]]a), dok zapadni i jugozapadni djelovi zemlje potpadaju pod vlast [[Litvanija|Litvanije]], [[Poljska|Poljske]] i [[Mađarska|Ugarske]] (iz tog perioda su mnogi polonizmi u ukrajinskom jeziku) da bi se nekoliko vijekova razvijali odvojeno. To je vodilo postepenoj etničkoj i jezičkoj diferencijaciji Istočnih Slovena, koji su do tada bili u tom pogledu uglavnom jedinstveni, uz izvesne dijalekatske razlike. Iz tih razlika razvijaju se maloruski (danas - ukrajinski) dijalekti: jugoistočni, jugozapadni i sjeverni, čije su crte u različitom obimu prisutne u staroukrajinskom jeziku. Borba protiv poljske i litvanske vlasti završila se ratom ([[1648]] - [[1654]]), u kojem su pobedili [[Ukrajinci]] pod vođstvom Bogdana Hmeljnickog, a [[Ukrajina]] je ponovo prisajedinjena [[Rusija|Rusiji]].

Za konstituisanje staroukrajinskog kao književnog jezika pored književnih djela važni su bili filološki radovi, prije svega gramatika Lavrentija Zizanija ([[1596]]) i ruskoslovenski rječnik Pamve Berinde ([[1627]]). U [[17. vijek]]u počinje da se formira ukrajinska nacija. Poslje izvesnog perioda u kojem nije postojala čvrsta književnojezička norma, književni jezik istočne Ukrajine postepeno postaje ukrajinski književni jezik. Jedna od najkarakterističnijih osobina tog jezika jeste sinteza dijalekatskih, folklornih i kolokvijalnih elemenata sa tradicijom staroruskog književnog jezika, koja u novom ukrajinskom književnom jeziku dobija posebne stilske funkcije.

Slavenska gramatika [[Meletij Smotrickij|Meletija Smotritskog]] iz [[1619.]] bila je vrlo utjecajna na upotrebu crkvenoslavenskog i kodificirala je upotrebu slova Я, E i Ґ. Razne reforme ruskog alfabeta također su bile utjecajne, posebno građansko pismo [[Petar Veliki|Petra Velikog]] iz [[1708]], Гражданка. Tako je stvorena nova abeceda namjenjena za nereligijoznu upotrebu, a za pisanje su usvojena neka nova slova pod utjecajem latinice. Građansko pismo eliminiralo je neka arhaična slova (Ѯ, Ѱ, Ѡ, Ѧ), ali je ojačalo etimološku osnovu za abecedu, utječući na galicijsko pismo [[Mihailo Maksimovič|Mihaila Maksimoviča]] iz 19. vijeka, važno za ukrajinski, i na njegov nastavak, Панкевичивкa koja je još uvijek u upotrebi, u nešto izmijenjenom obliku, za rusinski jezik u Karpatskoj Ruteniji.

Takav ukrajinski jezik dobio je prvo izrazito [[umetnost|umjetničko]] ovaploćenje u djelu Ivana P. Kotljarevskog Enejida (Eneїda), alije osnova njegove [[gramatika|gramatičke]], leksičke i fonetske norme bila postavljena djelima Tarasa Ševčenka, a zatim i Lesje Ukrajinke, Ivana Franka i drugih pjesnika i pisaca.

Ukrajinska književnost, kao i [[Ruska književnost|ruska]] i beloruska, ima svoj neposredni početak u književnosti Kijevske Rusije. U [[16. vijek|16.]] i [[17. vijek]]u nastaju djela polemičkog sadržaja (I. Višenski), silabička poezija i drama (G. D. Smotricki, A. Rimša) pod uticajem poljske književnosti, i besednička proza (P. Berinda), Krajem [[17. vijek|17.]] i početkom [[18. vijek]]a značajni su i kozački ljetopisi. U drugoj polovini [[18. vijek]]a stvara veliki filozof, pjesnik i pedagog Grigorije Skovoroda, autor lirskih i satiričnih stihova i basni u prozi. Nova ukrajinska književnost počinje krajem [[18. vijek]]a djelima pjesnika i dramaturga Ivana P. Kotljarevskog. Umjesto dotadašnjeg crkvenoslovenskog on u književnost uvodi narodni jezik. Po ugledu na Kotljarevskog na prelasku iz [[18. vijek]] u [[19. vijek]] tako pišu i drugi pisci (npr. P. Gulak-Artemovski, J. Grebinka i J. Kvitka-Osnovjanenko, rodonačelnik nove ukrajinske proze, koja nastavlja tradiciju ukrajinske burleske i ima crte prosvetiteljskog realizma).

Od dvadesetih do četrdesetih godina [[19. vijek]]a u ukrajinskoj književnosti dominira romantizam. Proces formiranja nove ukrajinske književnosti završio je Taras G. Ševčenko (pesničkim zbornikom Kobzar poemom Gajdamaki i drugim delima). Njegovim djelima počinje tradicija koja se nastavlja u realizmu (M. Vovčok, I. Nečuj-Ljevicki, P. Mirni i dr.). Drugi pravac, usmjeren ka stvaranju književnosti koja bi negovala ukrajinski patriotizam i imala versko-didaktičku ulogu, započinje pisac i teoretičar Pantelejmon A. Kuliš. Krajem [[19. vijek|19.]] i početkom [[20. vijek]]a stvaraju i Ivan Franko, Lesja Ukrajinka, Mihail Kocjubinski, Vasilije S. Stefanik, Vladimir K. Viničenko i dr.

Početkom [[20. vijek]]a uzimaju maha nove struje: simbolizam, neoklasicizam, futurizam (O. Oles, M. Semenko). Njihov uticaj osjeća se i u djelovanju brojnih postrevolucionarnih književnih društava. Dvadesetih godina stvaraju pjesnici Maksim Rilski, Pavlo Tičina, Leonid Pervomajski i dr., ali se [[1930|tridesetih]] godina takav razvoj ukrajinske književnosti zaustavlja. Iz perioda oštre staljinističke represije ukrajinska književnost ulazi u period socijalističkog realizma. Poslje [[1954]]. godine i političkog &quot;otopljavanja&quot; ukrajinska književnost se vraća dugo marginalizovanim temama (posebno I. Drač, O. Gončar, M. Steljmah, B. Olijnik, V. Korotič i dr.), tražeći i nove izražajne mogućnosti.

[[Ukrajina]] svake godine [[9. 11.|9. novembra]] obilježava „Dan ukrajinskog pisma i jezika” na [[Pravoslavna crkva Ukrajine|pravoslavni]] blagdan [[Nestor Ljetopisac|Nestora Ljetopisca]].

== Ukrajinska azbuka ==
{| style=&quot;font-family:Microsoft Sans Serif; font-size:1.4em; border-color:#000000; border-width:1px; border-style:solid; border-collapse:collapse; background-color:#fefefd&quot;
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | А а
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Б б
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | В в
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Г г
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Ґ ґ
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Д д
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Е е
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Є є
|-
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Ж ж
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | З з
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | И и
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | І і
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Ї ї
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Й й
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | К к
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Л л
|-
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | М м
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Н н
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | О о
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | П п
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Р р
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | С с
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Т т
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | У у
|-
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Ф ф
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Х х
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Ц ц
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Ч ч
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Ш ш
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Щ щ
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Ь ь
| style=&quot;width:3em; text-align:center; padding: 3px;&quot; | Ю ю
|}

*1. '''Ve (в)''' gubi [[frikativ]]na svojstva onda kada ga ne prati [[samoglasnik]], i izgovara ga se približno kao „uv”. 
*2. '''Ge (ґ)''' nije bio u službenoj uporabi u sovjetskoj Ukrajini nakon 1933., pa se događa da ga nema u pojedinim računalnim [[font]]ovima i kôdnim tablicama.
*3. '''Meki znak (ь)''': 
** Meki znak se ne smatra slovom, nego pravopisnim znakom, koji mijenja svojstva prethodnog znaka. Pokaziva umekšanje [[suglasnik]]a, onda kada ga ne prati umekšavajući samoglasnik.
** Meki znak je stavljen na novi položaj, ispred slova ю. Djelo je to akademika L. M. Ivanenka s Gluškovljeva instituta za kibernetiku, zadnju godinu pred ukrajinsko osamostaljenje (1990/91). To je učinjeno za riješiti probleme s razvrstavanjem ruskih, ukrajinskih i bjeloruskih azbuka u [[MS-DOS]]-u. 
*4. '''Izostavnik''' (') pokaziva da suglasnik prije mekog samoglasnika nije [[palatalizacija|palataliziran]], što bi inače bio slučaj.

== Prijeslov s ukrajinske ćirilice ==
{| border=&quot;1&quot; cellpadding=&quot;4&quot; cellspacing=&quot;1&quot; style=&quot;border: 2px solid gray; border-collapse: collapse;&quot; width=&quot;30%&quot;
!bgcolor=&quot;#FFDEAD&quot; colspan=&quot;4&quot; align=&quot;center&quot;|Prijeslov s ukrajinske ćirilice                
|-
!bgcolor=&quot;#DDDDDD&quot; width=&quot;50%&quot; |Ukrajinska ćirilica
!bgcolor=&quot;#DDDDDD&quot; width=&quot;50%&quot; |Srpskohrvatska latinica
|-
|А а   
|A a  
|-
|Б б
|B b 
|-
|В в 
|V v
|-
|Г г
|H h
|-
|Ґ ґ 
|G g         
|-
|Д д 
|D d
|-
|Е е  
|E e 
|-
|Є є 
|Je je
|-
|Ж ж  
|Ž ž 
|-
|З з  
|Z z 
|-
|И и 
|Y y
|-
|I i 
|І і 
|-
|Ї ї 
|Ji ji   
|-
|Й й    
|J j 
|-
|К к   
|K k
|-
|Л л   
|L l
|-
|М м   
|M m
|-
|Н н   
|N n
|- 
|О о   
|O o
|-
|П п   
|P p
|-
|Р р   
|R r
|-
|С с   
|S s
|-
|Т т   
|T t
|-
|У у   
|U u
|-
|Ф ф   
|F f
|-
|Х х  
|H h (Kh kh)
|-
|Ц ц   
|C c
|-
|Ч ч   
|Č č
|-
|Ш ш   
|Š š
|-
|Щ щ   
|Šč šč
|-
|Ю ю 
|Ju ju
|-
|Я я 
|Ja ja
|-
|Ь ь 
|' ([[apostrof]])
|-
!bgcolor=&quot;#DDDDDD&quot; width=&quot;50%&quot; |Ukrajinska ćirilica
!bgcolor=&quot;#DDDDDD&quot; width=&quot;50%&quot; |Srpskohrvatska latinica
|}

== Razlike s drugim jezicima ==
[[Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima|Deklaracija o ljudskim pravima]] na ukrajinskom:
{{cquote|Всі люди народжуються вільними і рівними у своїй гідності та правах. Вони наділені розумом і совістю і повинні діяти у відношенні один до одного в дусі братерства.}}
Na [[Ruski jezik|ruskom]]:
{{cquote|Все люди рождаются свободными и равными в своем достоинстве и правах. Они наделены разумом и совестью и должны поступать в отношении друг друга в духе братства. }}
Na [[Bjeloruski jezik|bjeloruskom]]:
{{cquote|Усе людзi нараджаюцца свабоднымi i роўнымi ў сваёй годнасцi i правах. Яны надзелены розумам i сумленнем i павiнны ставiцца адзiн да аднаго ў духу брацтва.}}

== Povezano ==
* [[Istočnoslavenski jezici]]
* [[Rusinski jezik]]
* [[Istočnorusinski jezik]]
* [[Zapadnorusinski jezik]]

== Napomene ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
{{refbegin}}
* {{cite book |last = Korunets' |first = Ilko V. |title = Contrastive Topology of the English and Ukrainian Languages |location = Vinnytsia |publisher = Nova Knyha Publishers |year = 2003 |isbn = 966-7890-27-9 }}
* Lesyuk, Mykola [https://web.archive.org/web/20060630054103/http://www.mesogaia.il.if.ua/lesjuk.htm &quot;Різнотрактування історії української мови&quot;].
* {{cite book |last = Pivtorak |first = Hryhoriy Petrovych |title = Походження українців, росіян, білорусів та їхніх мов |trans-title = The origin of Ukrainians, Belarusians, Russians and their languages |location = Kyiv |publisher = Akademia |year = 1998 |isbn = 966-580-082-5 |language = uk }}[http://izbornyk.org.ua/pivtorak/pivt.htm Litopys.kiev.ua] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110522143121/http://izbornyk.org.ua/pivtorak/pivt.htm |date=22 May 2011 }}
* {{cite book |last = Shevelov |first = George Y. |title = A Historical Phonology of the Ukrainian Language. |location = [[Heidelberg]] |publisher = Carl Winter Verlag |year =1979 |isbn = 3-533-02787-2 }}. Ukrainian translation is partially available [http://www.litopys.org.ua/shevelov/shev.htm online] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221120105749/http://litopys.org.ua/shevelov/shev.htm |date=20 November 2022 }}
{{refend}}

{{Commonscat|Ukrainian language}}
{{interwiki|code=uk}}
== Vanjske veze ==
* [http://izbornyk.org.ua/pravopys/pravopys2012.htm Ukrajinski pravopis] (Ukrajinska nacionalna akademija nauka)
* {{cite encyclopedia |title=Ukrainian language |encyclopedia= Internet Encyclopedia of Ukraine|date= |year= |last= |first= |publisher= Canadian Institute of Ukrainian Studies|location= |id= |url= https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CU%5CK%5CUkrainianlanguage.htm|access-date= 15. 3. 2024}}

{{Slavenski jezici}}
{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Ukrajinski jezik| ]]
[[Kategorija:Istočnoslavenski jezici]]
[[Kategorija:Ukrajinci|Jezik]]
[[Kategorija:Jezici Ukrajine]]
[[Kategorija:Jezici Češke]]</text>
      <sha1>4dd4wq4qs0drdfqz35mmvzn4k9z8vr3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Aleksandrija</title>
    <ns>0</ns>
    <id>22100</id>
    <revision>
      <id>42681705</id>
      <parentid>42514949</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T03:51:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681705</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19280" sha1="l8jtvlaln1itggx8dzrnrsrqeuilyka" xml:space="preserve">:''Ovaj članak je o gradu u Egiptu. Za ostala značenja, v. članak [[Aleksandrija (razvrstavanje)]]''
{{Naselje
| ime =Aleksandrija
| ime_genitiv =Aleksandrije
| izvorno_ime =الإسكندرية‎

| slika_panorama =Suez_canalst-Alexandria,_Egypt.jpg
| opis_slike =[[Bulevar]] Sueski kanal
| slika_lokacijska_karta_država =Egipat
| slika_lokacijska_karta_opis=Pozicija Aleksandrije u Egiptu
| nadimak =

| širina-stupnjevi =31
| širina-minute =12
| širina-oznaka=N
| dužina-stupnjevi =29
| dužina-minute =55
| dužina-oznaka=E

| lokacija_ime   =[[Popis država|Država]]
| lokacija_info  ={{flag|Egipat}}
| lokacija1_ime  =[[Egipatske muhafaze|Muhafaza]]
| lokacija1_info = [[Aleksandrija (muhafaza)|Aleksandrija]]
| lokacija2_ime  =
| lokacija2_info =
| utemeljenje_ime    = 
| utemeljenje_datum  =

| dijelovi =
| vrsta_dijelova =
| d1-d50

| vrsta_vlasti   =
| vlast_bilješke =
| titula_vođe=
| ime_vođe  =

| površina_bilješke =
| površina_ukupna =1,108 [[km²]]&lt;ref name=city/&gt;
| visina =1&lt;ref name=city/&gt; 
| visina_izvor      =
| visina_max        =
| visina_min        =

| stanovništvo_godina  =[[2018]].
| stanovništvo_bilješke =
| stanovništvo =5,107,530&lt;ref name=city/&gt;
| stanovništvo_gustoća=4,612 stan. / [[km²]]&lt;ref name=city/&gt;
| stanovništvo_uže =
| stanovništvo_uže_gustoća  =
| stanovništvo_šire =
| stanovništvo_šire_gustoća =
| stanovništvo_prazno1_ime  =
| stanovništvo_prazno1      =
| stanovništvo_gustoća_prazno1 =
| stanovništvo_prazno2_ime     =
| stanovništvo_prazno2         =
| stanovništvo_gustoća_prazno2 =

| vremenska_zona  =[[UTC+2]]
| utc_pomak =
| vremenska_zona_DST =
| utc_pomak_DST =
| poštanski_broj =21500&lt;ref name=city/&gt;
| pozivni_broj =889&lt;ref name=city/&gt;
| gradovi_prijatelji =

| web_stranica = 
}}
'''Aleksandrija''' ([[Arapski jezik|arapski]]: الإسكندرية /al-ʾIskandariyya, [[koptski]]: Rakotə, [[starogrčki jezik|starogrčki]]: Αλεξάνδρεια) je [[grad]] od 5,107,530 [[Stanovništvo|stanovnika]]&lt;ref name=city&gt;{{cite web
 | url =http://www.citypopulation.de/en/egypt/cities/
 | title =''Egypt, Arab Republic of Egypt''
 | accessdate =6.7. 2020.
 | language=engleski
 | publisher=City population}}&lt;/ref&gt; na [[sjeverozapad]]u [[Egipat|Egipta]] u [[muhafaza|muhafazi]] [[Aleksandrija (muhafaza)|Aleksandrija]] u kojoj je i [[glavni grad|administrativni centar]].
 
== Geografija ==

''Aleksandrija'' je najveća egipatska luka i drugi po veličini grad u [[Egipat|Egiptu]], grad se proteže na 32 kilometra na afričkoj obali [[Sredozemno more|Sredozemnog mora]] u sjevernom Egiptu. Grad je poznat po staroj i novoj Aleksandrijskoj knjižnici, te je važno industrijsko središte zbog naftovoda i plinovoda sa [[Suez]]a.

U antičko doba, grad je bio poznat po svom [[Svjetionik u Aleksandriji|svjetioniku]] (jedno od [[sedam svjetskih čuda]]) i po knjižnici koja je bila najveća u to vrijeme. Podvodna arheološka istraživanja u aleksandrijskoj luci, otkrivaju da je prije dolaska Aleksandra ovdje postojao grad Rhakotis, za vrijeme dinastije [[Ptolemejevići|Ptolemejevića]].

== Historija ==
Ime Aleksandrija dolazi od [[Aleksandar Veliki|Aleksandra Velikog]]. Grad je kao sjedište Ptolemejevića, koji su tad vladali Egiptom, brzo postao jedan od najvećih gradova u [[helenizam|helenističkom]] svijetu, po veličini i bogatstvu odmah iza [[Rim]]a. Nakon što su islamski vladari u srednjem vijeku osnovali [[Kairo]] te ga proglasili glavnim gradom, važnost grada opada, te se do kasnog otomanskog razdoblja, grad pretvorio u malo ribarsko selo. Trenutno je grad najveća egipatska luka i važno industrijsko središte, gdje se obrađuje i proizvodi [[nafta]], [[asfalt]], [[pamuk]], [[hrana]], [[papir]] i [[plastika]].

=== Osnutak grada ===
[[Datoteka:Sphinx Alexandria.jpg|thumb|desno|260px|Sfinga napravljena od ružičastog granita za vrijeme dinastije Ptolemejevića]]
Aleksandriju je osnovao [[Aleksandar Veliki]] oko [[334. pne.]] (točan datum je predmet rasprava) kao mjesto imenom Ἀλεξάνδρεια ([[latinica|latinično]]: ''Aleksándreia''). Aleksandrov glavni arhitekt bio je Dinokrat s Rodosa. Postoje mnoge legende o osnutku grada, od crtanja plana grada do borbe s morskim čudovištima.

Aleksandrija je zamijenila [[Naukratis]] kao grčko središte u Egiptu, te je povezivala Grčku s bogatom dolinom [[Nil]]a. Grad je sagrađen iza otoka Fara na mjestu Rhakotisa, ribarskog i gusarskog naselja. Iza grada se nalazilo pet domorodačkih sela. Nekoliko mjeseci nakon osnutka grada, Aleksandar je otišao iz Egipta na istok, te se nikad nije vratio u grad. Njegov podkralj [[Kleomen iz Naukratisa|Kleomen]] nastavio je razvijati i širiti grad.

Legenda kaže da se [[Homer]] prikazao Aleksandru u snu u kojem je opisao otok u moru iza kojeg se nalazi plodna egipatska zemlja, a ime tog otoka bilo je Far.

=== Razdoblje Ptolemejevića ===
U borbi za Aleksandrovo nasljedstvo, njegov general [[Ptolemej I. Soter]] donio je njegovo tijelo u Aleksandriju, gdje je ono postalo turistička atrakcija koja je privlačila mnoge putnike (uključujući [[Gaj Julije Cezar|Julija Cezara]]).

Najveći razvitak grada zabilježen je u ovo doba, kad su izgrađeni [[Heptastadion]] i glavne gradske četvrti. Grad je od uništenog [[Tir]]a, prisvojio naslov trgovačkog središta između Europe i arapskog i indijskog istoka, te je za manje od jedne generacije postao veći od [[Kartaga|Kartage]]. Za samo jedno stoljeće, Aleksandrija je postala drugi najveći grad na svijetu (poslije Rima). Budući da je ovo bio slobodni grad, zadržao je svoj senat i za vrijeme vladavine Rimskog Carstva, čiju je pravnu funkciju vratio [[Septimije Sever]], nakon što ju je nakratko oduzeo [[August]].

Aleksandrija nije bila samo [[helenizam|helenističko]] središte, nego je bila i grad s najbrojnijom [[Židovi|židovskom]] populacijom na svijetu. Ovdje je napisana [[Septuaginta]], tekst iz [[Hebrejska Biblija|Hebrejske Biblije]]. Grad je imao vodeće grčko sveučilište u Aleksandrijskoj knjižnici. Rani [[Ptolemejevići]] vladali su gradom podijelivši ga na tri naroda: [[Grci|Grke]], [[Židovi|Židove]] i [[Egipćani|Egipćane]]. Zbog ovih podjela kasnije su izbili razni neredi, pogotovo za vrijeme [[Ptolemej IV.|Ptolemeja IV.]], koji je vladao od 221. do 204. pne. Vladavinu [[Ptolemej VIII Fiskon|Ptolemeja VIII]] (od .do 116. pne.) obilježile su čistke i ratovi, te spletke kraljevih žena i sinova.

=== Rimska vladavina od 80. do 30. godine pne. ===

Službeno je grad, po volji [[Ptolemej XI Aleksandar II|Ptolemej XI Aleksandar]] došao pod rimsku upravu [[80. pne.]], iako je bio pod rimskim utjecajem već više od sto godina. [[Julije Cezar]] napao je grad [[47. pne.]] i udvarao se [[Kleopatra|Kleopatri]]. Za njim je slijedio [[Marko Antonije]], pa [[Oktavijan]] koji je u gradu postavio prefekta. Grad je tada postao jedna od važnih rimskih luka.

=== Aleksandrija u Egiptu kao rimskoj provinciji ===
Od pripajanja pa nadalje, Aleksandrija je ponovo zadobila svoj stari sjaj, najviše zbog upravljanja jednom od najvažnjih rimskih žitnica. Ovo je vjerojatno i razlog zašto je grad, [[August]] stavio izravno pod carsku upravu. [[215]]. godine, car [[Karakala]] bio je u posjetu gradu te je zbog nekih uvredljivih [[satira]], koje je stanovništvo uputilo njemu, naredio svojim trupama pokolj sve mladeži koja može nositi oružje. Ovo je rezultiralo masovnim pokoljem stanovništva.

=== Kasniji rimski period i pad Carstva ===
U ovo vrijeme Aleksandrija postaje jedno od središta [[Kršćanstvo|kršćanske]] teologije i crkvene uprave. Usprkos jakoj [[Paganizam|poganskoj]] i [[Arijanstvo|arijanskoj]] zastupljenosti, [[Atanazije Aleksandrijski]] osniva [[Patrijarh Aleksandrije|Aleksandrijsku patrijarhiju]] koji ima veliki utjecaj u kršćanstvu kroz sljedeća dva stoljeća.

Povećavanjem domorodačkog utjecaja u dolini Nila, Aleksandrija je postupno postala otuđen grad koji je bio sve više i više odvojen od Egipta, što je rezultiralo padom trgovine, bogatstva i broja stanovništva.

U [[4. vijek]]u, kršćanska progonstva pogana postala su sve žešća, uništeni su brojni hramovi i kipovi diljem Rimskog Carstva, zatvarane su knjižnice, te su poganski obredi postali kažnjivi smrću. 391. godine, car [[Teodozije I. Veliki]] naredio je rušenje svih poganskih hramova, s čime se složio i [[patrijarh]] [[Teofil Aleksandrijski]]. Po nekim teorijama u ovo je vrijeme srušena [[Aleksandrijska knjižnica]] i [[Serapeum u Aleksandriji|Serapeum]]. Žrtva ovih progona bila je i matematičarka i filozofkinja [[Hipatija]].

Brucheum i židovske četvrti su opustošene u [[5. vijek]]u, a glavni gradski spomenici, kao Muzej i Soma postali su ruševine. Gradski se život odvijao samo oko ''Serapeum''a i ''Caesareum''a, koji su postali kršćanske crkve. Četvrti Fara i Heptastadiuma ostale su naseljene i očuvane.

[[Datoteka: Alexandria 12-9-2005 3.JPG |thumb|right|400px| Aleksandrija]]
=== Arapsko osvajanje ===
[[616]]. godine, grad je osvojio [[Perzija|perzijski]] [[kralj]] [[Hozroje II]]. Iako je [[bizant]]ski car [[Heraklije]], vratio grad nekoliko godina kasnije, [[640]]. godine, [[Arapi]] pod vodstvom generala [[Amr ibn al-As]]a, osvajaju ga nakon četrnaestomjesečne opsade. Grad za to vrijeme nije dobivao pomoć iz [[Carigrad]]a, budući da je Heraklije umro i da je novi car [[Konstantin III., bizantski car|Konstantin III.]] imao samo 12 godina. Gubitke koje je grad pretrpio, Amr je opisao u svom pismu [[kalif]]u [[Omar]]u:
* 4 000 palača,
* 4 000 kupališta,
* 12 000 trgovaca svježim uljem,
* 12 000 vrtlara,
* 40 000 Židova s otkupninama i
* 400 kazališta ili drugih mjesta za zabavu.

=== Srednjovjekovno razdoblje ===
Srednjovjekovno razdoblje grada još je uvijek predmet proučavanja. Prema srednjovjekovnim arapskim piscima, grad su napali križari u [[Peti križarski rat|Petom križarskom ratu]], [[Majmonid]] se ovdje nalazio za vrijeme svog povratka iz Kaira, a [[Saladin]] je ovdje osnovao [[vakuf]]. Dokumenti o ovom osnivanju, jedni od najstarijih tog tipa su nedavno otkriveni u gradskim arhivama Kaira. Mameluci su je osvojili 1206. da bi je držali sve do 1520. kada je osmanski sultan Selim I. osvojio mamelučku državu. Intenzivnim smnjenjem osmanske moći u 19. stoljeću Britanci od Egipta stvaraju protektorat.

=== Moderna povijest ===
U novom dobu, Aleksandrija nema značajnog proširenja, a tek je kasnije na ruševinama starog grada izgrađen novi, moderni grad. U srpnju [[1882]]. godine [[Britanska kraljevska ratna mornarica]] bombardira i zauzima grad.

== Geografija ==
[[Datoteka:alexandria_egypt.jpg|thumb|220px|Aleksandrija iz svemira, ožujak 1990.]]

=== Izgled starog grada ===
Grčka Aleksandrija bila je podijeljena u tri djela:
# '''Brucheum''', kraljevska ili grčka četvrt, koja je bila najveličanstveniji dio grada. U rimskom razdoblju Brucheum je povećan za još jednu službenu četvrt, što je sveukupno činilo četiri djela. Grad je napravljen u obliku mreže paralelnih ulica, od kojih je svaka imala podzemni kanal;
# '''Židovska četvrt''', je činila sjeveroistočni dio grada;
# '''Rhakotis''', na zapadu je bila četvrt u kojoj su živjeli većinom Egipćani (od [[Koptski jezik|koptskog]] ''Rakotə'' &quot;Aleksandrija&quot;).

Dvije glavne ulice, koje su bile svaka široka 60 [[metar]]a, križale su se u središtu grada blizu Aleksandrovog mauzoleja. Danas se još mogu naći neki popločeni dijelovi ovih ulica, ali najbolje tragove starih ulica i kanala pronašli su [[1899]]. godine njemački arheolozi izvan istočnih zidina.

Stara se Aleksandrija nalazila na samo malo širem području od otoka Fara, koji je s kopnom bio spojen molom dugačkim 1260 metara. Današnja četvrt Ras et-Tin predstavlja sve što je ostalo od starog otoka Fara na kojem se nalazio Svjetionik. Istočno od mola bila je Velika Luka, a zapadno luka Eunostos sa svojim nutarnjim bazenom Eunostos u kojem se danas nalazi moderna luka.

== Stanovništvo ==
Sa 3,87 milijuna stanovnika (procjena iz 2006.) tj. 4,32 milijuna stanovnika u gradskoj aglomeraciji, ovo je drugi po veličini grad u [[Sjeverna Afrika|sjevernoj Africi]], te deseti u cijeloj [[Afrika|Africi]].

Razvoj stanovništva:
{|
! style=&quot;background:#efefef;&quot; | Godina
! style=&quot;background:#efefef;&quot; | Stanovništvo
|-
| 1976 (popis) || align=&quot;right&quot; | 2.318.655
|-
| 1986 (popis) || align=&quot;right&quot; | 2.917.327
|-
| 1996 (popis) || align=&quot;right&quot; | 3.328.196
|-
| 2006 (procjena) || align=&quot;right&quot; | 3.865.502 
|}

== Prijevoz ==
[[Datoteka:SrassenbahnNetzplanAlexandria1996.png|thumb|Aleksandrijske tramvajske rute]]
[[Datoteka:Egypt.Alexandria.Tram.01.jpg|thumb|180px|Žuti tramvaj]]
=== Zračne luke ===
Aleksandriju opslužuje El Nhouza zračna luka, koja se nalazi 7&amp;nbsp;km jugoistočno.

Drugi aleksandrijski aerodrom je Bourg El Arab koji se nalazi 25&amp;nbsp;km od središta grada. Taj aerodrom je u civilnoj upotrebi od 2003. godine, a prije se koristio za vojne svrhe, te još i danas na njemu postoji vojni dio.

=== Autoceste ===
* Međunarodna obalna cesta.
* Pustinjska cesta.
* Poljoprivredna cesta.
* Kružna cesta.

=== Javni prijevoz ===
* Lokalni [[vlak]]:
Proteže se od stanice Misr, do [[Abukir]]a.
* [[tramvaj]]ska mreža.
* [[autobus]]i i minibusevi.
* [[taksi]].

== Značajne osobe ==
* [[Eratosten]], grčki matematičar
* [[Euklid]], grčki matematičar
* [[Heron]], grčki znanstvenik i matematičar
* [[Papos]], grčki matematičar i filozof
* [[Herofil]], grčki liječnik
* [[Origen]], kršćanski teolog
* [[Kleopatra]], egipatska kraljica
* [[Hipatija]], grčka filozofkinja i matematičarka
* [[Filon]], helenizirani židovski filozof
* [[Ptolemej]], grčki astronom, astrolog, matematičar, geograf i fizičar
* [[Dionezije Tračanin]], grčki gramatičar
* [[Elije Herodijan]], grčko-rimski gramatičar
* [[Apolonije Diskol]], grčki gramatičar
* [[Apijan]], rimski povjesničar
* [[Katarina Aleksandrijska]], mučenica
* [[Sveti Atanazije Aleksandrijski]], aleksandrijski patrijarh i crkveni naučitelj
* [[Sveti Ćiril Aleksandrijski]], aleksandrijski patrijarh i crkveni naučitelj
* [[Didim Slijepi]], crkveni pisac
* [[Abaz II. Hilmi]], zadnji [[kediv]] (turski podkralj) Egipta
* [[Fillippo Marinetti]], talijanski književnik
* [[Konstantinos Kavafis]], novogrčki pjesnik
* [[Hassan Fathy]], egipatski arhitekt
* [[Rudolf Heß]], nacistički političar
* [[Eric Hobsbawm]], britanski povjesničar
* [[Gamal Abdel Nasser]], egipatski političar
* [[Fauzija od Egipta]], perzijska princeza
* [[Georges Moustaki]], francuski pjevač i skladatelj
* [[Youssef Chahine]], egipatski filski režiser
* [[Michael Dames]], britanski geograf i arheolog
* [[Omar Sharif]], egipatski glumac
* [[Demis Roussos]], grčki pjevač
* [[Haim Saban]], televizijski i medijski mogul
* [[Grégoire Solotareff]], francuski pisac za djecu
* [[Dodi Al-Fayed]], egipatski milijarder
* [[Mustafa Amar]], egipatski pjevač

== Pobratimski gradovi ==

{| class=&quot;wikitable&quot;

|- valign=&quot;top&quot;

|
* {{flagicon|Tunis}} [[Tunis (grad)|Tunis]], [[Tunis]]
* {{flagicon|Kazahstan}} [[Almati]], [[Kazahstan]]
* {{flagicon|Slovačka}} [[Bratislava]], [[Slovačka]]
* {{flagicon|Maroko}} [[Casablanca]], [[Maroko]]
* {{flagicon|SAD}} [[Cleveland]], [[Sjedinjene Američke Države]]
||
* {{flagicon|Rumunjska}} [[Constanța]], [[Rumunjska]]
* {{flagicon|Južna Afrika}} [[Durban]], [[Južna Afrika]]
* {{flagicon|Bugarska}} [[Kazanlak]], [[Bugarska]]
* {{flagicon|Francuska}} [[Marseille]], [[Francuska]]
* {{flagicon|Indija}} [[Kanpur]], [[Indija]]
||
* {{flagicon|Azerbajdžan}} [[Jevlah]], [[Azerbajdžan]]
* {{flagicon|Cipar}} [[Limasol]], [[Cipar]]
* {{flagicon|Ukrajina}} [[Odesa]], [[Ukrajina]]
* {{flagicon|Kina}} [[Šangaj]], [[Kina]]
* {{flagicon|Rusija}} [[Sankt Peterburg]], [[Rusija]]
||
* {{flagicon|Grčka}} [[Solun]], [[Grčka]]
* {{flagicon|Cipar}} [[Pafos]], [[Cipar]]
* {{flagicon|Italija}} [[Catania]], [[Italija]]
* {{flagicon|SAD}} [[Baltimore]], [[Sjedinjene Američke Države]]
|}

== Galerija fotografija ==
&lt;gallery&gt;
Datoteka:Victoire alexandrie.JPG|Pobjeda
Datoteka:Abu al-Abbas al-Mursi Mosque Facade.jpg|Džamija Ibrahima Terbane
Datoteka:Mosquee Muhammad al-Busiri cartouche.jpg|Džamija Ibrahima Terbane
Datoteka:Mosquee Ibrahim Terbana coupole 1.JPG|Džamija Ibrahima Terbane
Datoteka:Mosquee Ibrahim Terbana coupole 3.JPG|Džamija Ibrahima Terbane
Datoteka:Mosquee Ibrahim Terbana coupoles 1.JPG|Džamija Ibrahima Terbane
Datoteka:Promene touriste alexandrie.JPG|Turistička kočija
Datoteka:Immeuble alexandrie 1.JPG|Zgrada
Datoteka:Immeuble alexandrie 2.JPG|Zgrada
Datoteka:Parc alexandrie.JPG|Park u Aleksandriji
Datoteka:Portrait election 2005 Hosny Moubarak.JPG|Slika Hosnya Moubaraka
Datoteka:Lada VAZ-2107, Taxi in Alexandria, 2006.jpg|Aleksandrijski taksi
Datoteka:Voiture voilee.JPG|Prekriveni auto
Datoteka:Cathedrale alexandrie 19.JPG|Grčka pravoslavna katedrala u Aleksandriji
Datoteka:Cathedrale alexandrie 10.JPG|Grčka pravoslavna katedrala u Aleksandriji
Datoteka:Cathedrale alexandrie 8.JPG|Grčka pravoslavna katedrala u Aleksandriji
Datoteka:Cathedrale alexandrie 3.JPG|Grčka pravoslavna katedrala u Aleksandriji
Datoteka:Cathedrale alexandrie 21.JPG|Džamija (detalj)
Datoteka:Cathedrale alexandrie 23.JPG|Džamija (fasada)
Datoteka:Musee national - alexandrie akhenaton.JPG|Akhenaton, Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie pierre tombale.JPG|Nadgrobni spomenik, Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie 1.JPG|Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie 2.JPG|Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie 3.JPG|Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie 7.JPG|Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie 8.JPG|Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie 11.JPG|Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie 12.JPG|Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie 13.JPG|Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie scribe cubique.JPG|Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie mosaique.JPG|Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Musee national - alexandrie epoque chretienne.JPG|Aleksandrijski nacionalni muzej
Datoteka:Tramway alexandrie.JPG|Aleksandrijski tramvaj
Datoteka:Statue alexandrie ange 1.JPG|Aleksandrov spomenik (trg Saada Zahgloula)
Datoteka:Plage cubique alexandrie 1.JPG|Aleksandrijska obala na dokovima
Datoteka:Alexandrie cote face 3.JPG|Gradsko gradilište
&lt;/gallery&gt;
{{Panoramica|Panorama d'Alexandrie - panoramio.jpg|1200px|Panorama grada sa mora}}
== Reference ==
{{reflist}}

{{Commonscat|Alexandria}}
== Vanjske veze==
* [http://www.alexandria.gov.eg/mainhome.aspx ''Aleksandrija'' (službene stranice)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200711090508/http://www.alexandria.gov.eg/mainhome.aspx |date=2020-07-11 }} {{ar icon}}
* [https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=1553 ''Aleksandrija''] {{hr icon}}

{{Svjetska prijestolnica knjige}}

{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Aleksandrija| ]]
[[Kategorija:Gradovi u Egiptu]]
[[Kategorija:Drevni grčki gradovi]]
[[Kategorija:Helenistička Grčka]]</text>
      <sha1>l8jtvlaln1itggx8dzrnrsrqeuilyka</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1942.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>23513</id>
    <revision>
      <id>42681580</id>
      <parentid>42597020</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:18:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <comment>/* Rođenja */</comment>
      <origin>42681580</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64683" sha1="bjadtsh278adkac9c0dpat0t8dafjq5" xml:space="preserve">{{Godina}}
{{Year dab|1942}}
{{Godina u drugim kalendarima|1942}}
Godina '''1942''' ('''[[Rimski brojevi|MCMXLII]]''') bila je [[redovna godina koja počinje u četvrtak]], po gregorijanskom kalendaru.

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj ===
[[Datoteka:Original United Nations.jpg|mini|200px|[[Ujedinjene nacije]]]]
* [[1. 1.]] - [[Konferencija Arcadia]]: potpisana [[Deklaracija Ujedinjenih nacija]] (26 vlada, među kojima i jugoslovenska izbeglička) - prvi put se pominju [[Ujedinjene nacije]].
* [[2. 1.]] - [[Drugi svjetski rat]]: [[Japan]]ci ušli u [[Manila|Manilu]], glavni grad [[Filipini|Filipina]].
* 2. 1. - Nemački zapovednik u Srbiji pod pretnjom smrtne kazne zabranio skrivanje Jevreja i čuvanje njihovih stvari.
* [[4. 1.]] - Mađarska vojska i žandarmerija razbili Prvi šajkaški NOP odred kod [[Žabalj|Žablja]], počinju represalije prema civilima u Bačkoj, čiji je vrhunac Novosadska racija.
* [[6. 1.]] - U oluji pored Baleara potonuli francuski putnički brod ''Lamoricière'' (301 žrtva), kao i teretni ''Jumièges'' (20).
* [[7. 1.]] - [[Bitka za Moskvu]] se okončava strateškom sovjetskom pobedom, Staljin naređuje preširoku kontraofanzivu. Krvava [[Rževska bitka]] traje do marta 1943, [[Ljubanska operacija]] kod Lenjingrada do ovog aprila, [[Kerčko-feodosijska operacija]] do maja. [[Toropecko-holmska operacija]] do februara.
* 7. 1. - Počinje [[Bitka za Bataan]] na Filipinima.
* [[11. 1.]] - CK KPJ i VŠ [[NOP]] odreda Jugoslavije doneli odluku o stvaranju Dobrovoljačke vojske (novi naziva štaba je VŠ NOP i DV Jugoslavije).
* 11. 1. - Okončana [[Dražgoška bitka]] kod Škofje Loke u Sloveniji - partizani se povukli nakon što su naneli gubitke Nemcima, koji zbog toga pale selo [[Dražgoše]].
* 11. 1. - Japan objavio rat Holandiji, prva meta je ostrvo [[Tarakan]] pored Bornea, bogato naftom. Japanci su takođe od Britanaca zauzeli [[Kuala Lumpur]] na Malaji (do septembra 1945).
* 11. 1. - [[Operacija Paukenschlag]] ili &quot;Drugo srećno vreme&quot; za nemačke podmorničare: britanski brod ''SS Cyclops'' potopljen blizu Nove Skotije.
* [[12. 1.]] - Prof. [[Slobodan Jovanović]] na čelu izbegličke jugoslovenske vlade, umesto generala [[Dušan Simović|Simovića]] (kome je kabinet otkazao poslušnost a kralj poverenje) - đeneral [[Draža Mihailović]] je imenovan za ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva.
* 12. 1. - Delovi Kordunaškog NOP odreda zauzeli [[Vojnić]].
* [[13. 1.]] - Deklaracija iz St. Jamesa: predstavnici devet okupiranih zemalja, uklj. Jugoslaviju, zalažu se za privođenje pravdi ratnih zločinaca.
* 13. 1. - Probni pilot nemačkog aviona [[Heinkel He 280]] prvi je koji se spasao katapultiranjem.
* [[14. 1.]] - Zajednička deklaracija Poljske, Čehoslovačke, Jugoslavije i Grčke kojim je ustanovljen Planerski odbor Centralne i Istočne Evrope. 
* 14. 1. - Prvi let helikoptera [[Sikorsky R-4]], prvog masovno proizvođenog.
[[Datoteka:AtlBalk1942.jpg|mini|220px|Balkan 1942.]]
* [[15. 1.]] - Izbegličke vlade [[Kraljevina Jugoslavija|Jugoslavije]] i [[Grčka|Grčke]] sklopile ugovor koji predviđa njihovu posleratnu konfederaciju (Balkanski Savez).
* 15. 1. - Treća bitka kod Changsha: Kinezi porazili japansku ofanzivu.
* januar - [[Kosmajski NOP odred]] se vratio na [[Kosmaj]] iz Sandžaka.
* [[16. 1.]] - Glumica [[Carole Lombard]] poginula u avionskoj nesreći u Nevadi.
* [[15.1.|15. 1.]] - [[7. 2.]] - &quot;[[Druga neprijateljska ofanziva]]&quot; u istočnoj Bosni, u dve etape: Romanijsko-birčanska i Druga ozrenska operacija; četnici propuštaju nemačke jedinice, partizani izbegli uništenje.
* [[18. 1.]] - Počinje [[Japansko osvajanje Burme]].
* [[19. 1.]] - Draža Mihailović unapređen u diviziskog đenerala.
* [[20. 1.]] - [[Wannsee konferencija]] predviđa deportaciju, prinudni rad i [[konačno rešenje|uništenje Jevreja]] iz Evrope i Francuske Severne Afrike (Magreba).
* 20. 1. - Bugarski 1. okupacioni korpus (tri divizije) završio okupaciju dela Nedićeve Srbije (približno jugoistočna četvrtina, do Kragujevca i K. Mitrovice), zamenjujući nemačke snage.
* [[21. 1.]] - Na stanici Pjenovac, između Olova i Han Pijeska, iznenađeno i poginulo 59 partizana Šumadijskog bataljona 1. proleterske i dela Romanijskog NOP odreda, među njima i N.H. [[Slaviša Vajner Čiča]].
* 21. 1. - [[Ervin Romel|Romelov]] Afrički korpus počinje kontraofanzivu u Libiji.
[[Datoteka:Spomenik Žrtvama Racije 3.JPG|mini|180px|Spomenik žrtvama [[Novosadska racija|Novosadske racije]]]]
* [[21.1.|21]] - [[23. 1.]] - [[Novosadska racija]] - mađarski fašisti ubili nekoliko hiljada Srba, Jevreja i Roma u Bačkoj.
* [[22. 1.]] - Ravnogorski pokret proglašen od izbegličke vlade za [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|Jugoslovensku vojsku u otadžbini]] (prethodna imena: Četnički odredi jugoslovenske vojske, zatim Vojno-četnički odredi).
* [[23. 1.]] - Počinje [[Bitka za Rabaul]], koja Japancima otvara Novu Gvineju.
* 23 - 24. 1. - Partizani kod Ljubova, između Gospića i Korenice, zarobili dva tenka od Italijana.
* 23. 1. - [[Holmski džep]]: Nemci opkoljeni južno od Lenjingrada izdržavaju do maja.
* [[24. 1.]] - Izbegličke vlade [[Poljska|Poljske]] i [[Čehoslovačka|Čehoslovačke]] sklopile ugovor koji predviđa njihovu posleratnu konfederaciju.
* 24. 1. - Ante Pavelić osnovao [[Hrvatski državni sabor]] - članovi imenovani, savjetodavna funkcija.
* 24. 1. - Partizani iz Graca kod [[Makarska|Makarske]] izveli prvu akciju na moru, zarobivši jedrenjak &quot;Merkur&quot; sa 90 tona hrane.
* 24. 1. - Najhladnije jutro ove zime u Beogradu: -23,8&amp;nbsp;°C. Na sarajevskim Bjelavama zabilježeno rekordnih -26,4.
* [[25. 1.]] - Tajland objavio rat Britaniji i SAD pod uticajem Japana (ambasador u Washingtonu Seni Pramoj odbio uručiti objavu, ).
* [[25. 1.]] - [[10. 5.]] - &quot;[[Fočanski period]]&quot; - CK KPJ i VŠ Narodnooslobodilačke partizanske i Dobrovoljačke vojske Jugoslavije se nalaze u [[Foča|Foči]].
* [[26. 1.]] - Prvi američki vojnici u Evropskom teatru se iskrcali u Belfastu, zbog čega će Republika Irska protestovati.
* [[27. 1.]] - [[Igmanski marš]].
* [[28. 1.]] - Sile osovine se vratile u Bengazi.
* [[29. 1.]] - Poslanik [[Endre Bajcsy-Zsilinszky]] u spoljnopolitičkom odboru mađarskog parlamenta osuđuje nasilje u Bačkoj.
* 29. 1. - Počela Druga ozrenska operacija, druga etapa Druge ofanzive,
* 29. 1. - Potpisan ugovor o savezu Velike Britanije, SSSR i Irana, kojim je regulisan boravak snaga prve dve države u Iranu.
* [[30. 1.]] - [[1. 2.]] - Razgovori [[Jezdimir Dangić|Jezdimira Dangića]] (četničkog komandanta u istočnoj Bosni), [[Milan Nedić|Nedića]] i nemačkih predstavnika u Beogradu - obećano pa opozvano priključenje 17 srezova istočne Bosne Nedićevoj Srbiji.
* [[31. 1.]] - [[Malajska kampanja]] okončana japanskim zauzećem [[Malaja|poluostrva]].

=== Februar/Veljača ===
&lt;!-- {|style=&quot;float:right; margin: 0 0 1em 1em;&quot;
|__TOC__
|} --&gt;
* [[1. 2.]] - Osnovan [[Glas Amerike]].
* 1. 2. - [[Mao Zedong]] započinje [[Yan'anski rektifikacioni pokret]] (''Zhengfeng'') kojim je konsolidovana njegova vodeća uloga u [[KP Kine]], kao i [[Mao Zedongova misao|njegove misli]].
* [[3. 2.]] - [[Fočanski propisi]] o radu [[Narodnooslobodilački odbori|Narodnooslobodilačkih odbora]] (NOO).
* [[4. 2.]] - Kod [[Petrovac na Moru|Petrovca]] se iskrcali oficiri britanske [[Misija Hidra|misije Hidra]], među kojima i major [[Terens Aterton]].
* 4. 2. - Incident u palati Abdeen: Britanci prinudili egipatskog kralja [[Faruk I|Faruka I]] da vladu poveri partiji [[Wafd]] ([[Mostafa El-Nahas]]) - događaj će imati uticaja na [[Egipatska revolucija 1952.|revolucionare 1952]].
* [[7. 2.]] - Ustaški pokolj u Banjalučkim naseljima [[Drakulić]], [[Šargovac]] i [[Motike]], u kojem je na svirep način ubijeno 2.300 stanovnika srpske nacionalnosti.
* [[8. 2.]] - U manastiru Ostrog osnovan NOO za Crnu Goru i Boku (od novembra 1943. [[Crnogorska antifašistička skupština narodnog oslobođenja|Zemaljsko antifašističko vijeće Narodnog oslobođenja za CG i Boku]]).
* 8. 2. - Poginuo [[Fritz Todt]], rajhsministar za naoružanje i municiju, nasleđuje ga [[Albert Speer]] koji će znatno uvećati proizvodnju.
* [[10. 2.]] - Luksuzni brod ''[[SS Normandie]]'' potonuo u njujorškoj luci nakon požara, dok je prepravljan u vojne svrhe.
* 11 - 13. 2. - Poduhvat Zerberus: nemačka flota uspela proći bez gubitaka kroz La Manš prema Nemačkoj.
* [[12. 2.]] - Bekstvo jedne grupe zatvorenika iz [[Logor Crveni krst|konc-logora na Crvenom krstu]] u [[Niš]]u.
* 12. 2. - Militantni cionista [[Avraham Stern]] ubijen od Britanaca u Tel Avivu.
* [[14. 2.]] - Britansko vazduhoplovno ministarstvo izdalo Direktivu o zonskom bombardovanju (''Area bombing directive''): napadati nemačku industrijsku radnu snagu i moral stanovništva putem bombardovanja gradova i civila.
* 14. 2. - Japanci započeli invaziju [[Sumatra|Sumatre]], završena 28. 3..
* [[februar]] - Prokomunistički [[EAM]] u [[Grčka|Grčkoj]] formira gerilu [[ELAS]] (Nacionalna narodna oslobodilačka armija).
* februar - Stanovnici Kosova dobili [[Kraljevina Albanija (1939—1943)|albansko]] državljanstvo.
* februar - [[Petar Leković]] je prvi dobio naziv narodnog heroja ([[Orden narodnog heroja|orden]] je uspostavljen u avgustu 1943., ali Leković je poginuo već u junu '42.).
[[Datoteka:Malayan Campaign (03 surrender of Percival 01) PDVD 003.JPG|mini|240px|Predaja Britanaca u Singapuru]]
* [[15. 2.]] - [[Japan]]ci zauzimaju [[Singapur]].
* [[16. 2.]] - Masakr na ostrvu Bangka: Japanci streljali 22 medicinske sestre, koje su preživele potapanje broda ''SS Vyner Brooke''.
* 16. 2. - [[Napad na Arubu]]: nemačke podmornice oštetile naftne instalacije i potopile šest tankera u Karibima.
* [[17. 2.]] - Bugarska vojska izvršila pokolj u [[Bojnik]]u.
* 17. 2. - Pukovnik [[Bajo Stanišić]] i komandant italijanske divizije &quot;Taro&quot; postigli prvi četničko-italijanski sporazum protiv partizana u Crnoj Gori.
* 17. 2. - [[Vječeslav Vilder]] preko Radio Londona optužuje nadbiskupa [[Alojzije Stepinac|Stepinca]] da &quot;nije dao ni glas saučešća&quot; prilikom pokolja Srba.
* 18/19. 2. - (Slobodna) Francuska podmornica ''[[Surcouf (podmornica)|Surcouf]]'', najveća na svetu, nestala u Karibima.
* [[19. 2.]] - Japanci bombardovali [[Darwin]] u severnoj Australiji.
* 19. 2. - Predsednik Roosevelt potpisao naređenje za internaciju Japanskih Amerikanaca.
* 19. 2. - U Višijevskoj Francuskoj započeo [[Riomski proces]] liderima Treće republike - ali optuženi se uspešno brane.
* [[23. 2.]] - Bombardovanje Ellwooda: japanska podmornica nanela manju štetu kod [[Santa Barbara, California|Santa Barbare]].
* [[24. 2.]] - Sovjetska podmornica na ulazu u Bosfor potopila bugarski brod ''SS Struma'' - poginulo 768 jevrejskih izbeglica iz Rumunije krenutih za britansku Palestinu.
[[Datoteka:Ante Pavelic Parlament.jpg|mini|240px|Pavelić u Saboru]]
* [[23.2.|23]] - [[28. 2.]] - Prvo zasjedanje Hrvatskog državnog sabora.
* [[25. 2.]] - &quot;[[Bitka za Los Angeles]]&quot; - ispaljeno preko 1400 PV granata na neidentifikovani objekt.
* [[26. 2.]] - [[14. dodjela Oscara]]: najbolji film je ''[[How Green Was My Valley (film)|How Green Was My Valley]]'' (bio je nominovan i ''[[Citizen Kane]]'').
* [[27. 2.]] - [[Bitka u Javanskom moru]] je katastrofalni saveznički poraz koji omogućuje japansko osvajanje [[Nizozemska Istočna Indija|Nizozemske Istočne Indije]] (Indonezija).

=== Mart/Ožujak ===
* [[mart]] - U toku su [[Borbe za Istočnu Bosnu 1942.|Borbe za Istočnu Bosnu]].
* [[3. 3.]] - U Srbiji osnovana kvislinška [[Srpska državna straža]].
* [[4.3.|4]] - [[5. 3.]] - &quot;Kairska afera&quot; - potpuk. Miodrag Lozić preuzeo komandu od penzionisanog gen. [[Borivoje Mirković|Bore Mirkovića]], ali oficiri koji su podržavali Mirkovića odbili poslušnost - Britanci za v.d. postavili svog generala Stonea.
* [[5. 3.]] - Izvršni komitet [[Kominterna|Kominterne]] kritikuje taktiku [[KPJ]] (&quot;leva skretanja&quot;), npr. osnivanje ''proleterskih'' brigada.
* 5. 3. - Japanci ušli u Bataviju ([[Džakarta|Džakartu]]).
* [[6. 3.]] - U Beogradu ubijen policajac [[Đorđe Kosmajac]].
* 6. 3. - U Nedićevoj Srbiji osnovana Srpska zajednica rada.&lt;ref&gt;[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/2017/mid/2017-0165.jpg &quot;Srpski narod&quot;, 13. mart 1943]&lt;/ref&gt;
[[Datoteka:Avro 683 Lancaster.jpg|mini|[[Avro Lancaster]]]]
* [[8. 3.]] - Japanci ušli u [[Rangun]] u Burmi. Takođe se okončava njihova kampanja u Holandskoj Ostindiji.
* [[9. 3.]] - Japanska invazija ostrva Buka i [[Bougainville]], završena 5. aprila.
* 9. 3. - Mađarski premijer [[László Bárdossy]] zamenjen umerenijim [[Miklós Kállay|Miklósem Kállayem]] (do 1944).
* [[10. 3.]] - Prva bombaška misija [[Avro Lancaster]]a.
* mart - Prva grupa zarobljenika se vratila u Srbiju.&lt;ref&gt;[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1315/mid/1315-0302.jpg &quot;Kolo&quot;, 21. mart 1942]&lt;/ref&gt;
* [[17. 3.]] - Otvoren [[logor smrti Belzec]].
[[Datoteka:Pacific War Japanese Advances.jpg|mini|250px|[[Rat na Pacifiku]]: japanski prodori i pretnje]]
* [[20. 3.]] - Nakon odlaska sa Filipina u Australiju (12. 3.), [[Douglas MacArthur]] izjavljuje &quot;...''I shall return''&quot;.
* [[22. 3.]] - [[Pokolj u Starom Brodu i Miloševićima]], ustaški zločini na Drini.
* 22. 3. - Druga bitka kod Sirta: Britanci uspeli odbiti italijanski napad na konvoj prema Malti, ali stradao od bombardera.
* [[23. 3.]] - Japanci zauzeli [[Andamanska i Nikobarska ostrva]].
* [[28. 3.]] - [[Prepad na Sen Nazer]] (''Operation Chariot'') - Britanci uništili suvi dok u [[Saint-Nazaire]]-u, u okupiranoj Francuskoj.
* 28. 3. - Bombardovanje [[Lübeck]]a je prvi značajan napad britanskog RAF na civilno stanovništvo u nemačkim gradovima. Nemci naredna dva meseca odgovaraju ''[[Baedeker Blitz]]''-om na istorijske engleske gradove.
* [[29. 3.]] - Crippsova misija: Britanci nude samoupravu i status dominiona Indiji nakon rata ako ova bude lojalna ratnim naporima, Gandi to naziva &quot;postdatiranim čekom naplativim u banci koja se ruši&quot;.
* [[31. 3.]] - Počinje &quot;[[Treća neprijateljska ofanziva]]&quot; (Operacija Trio) u istočnoj Bosni, severnoj Crnoj Gori, Sandžaku, severoistočnoj Hercegovini, traje do juna, partizani gube skoro svu oslobođenu teritoriju. U aprilu dolazi do niza pročetničkih pučeva u partizanskim jedinicama istočne Bosne.
* 31. 3. - Japanci zauzeli [[Božićni Otok]] nakon pobune indijskih vojnika u britanskoj vojsci. Japanska mornarica narednih dana vrši uspešan upad u Indijski okean.

=== April/Travanj ===
[[Datoteka:Pavelić, Artuković i Germogen 1003a.jpg|mini|250px|&quot;[[Hrvatska pravoslavna crkva|HPC]]&quot;: Pavelić, Artuković, [[Germogen Maksimov|Germogen]]]]
* [[1. 4.]] - [[Crna legija]] iz Han-pijeska zauzela [[Vlasenica|Vlasenicu]] (tokom meseca vrši zločine nad civilima i nanosi gubitke četnicima u istočnoj Bosni).
* [[3. 4.]] - Japanci bacili zapaljive bombe na [[Mandalay]] u Burmi, procenjeno 2.000 mrtvih.
* [[4. 4.]] - U NDH osnovana &quot;[[Hrvatska pravoslavna crkva]]&quot;, patrijarh [[Germogen Maksimov]] ustoličen 7. lipnja.
* [[5. 4.]] - Uskršnji napad japanske mornarice na [[Colombo]] na Cejlonu ([[Sri Lanka]]), potopljene krstrice ''HMS Cornwall'' i ''HMS Dorsetshire''.
* [[9. 4.]] - Operacija Trio: ustaška [[Crna legija]] mimo plana izbija na Drinu, vrši zločine.
* 9. 4. - Okončana [[Bitka za Bataan]], najvećom filipinskom i američkom vojnom predajom u istoriji - počinje [[Bataanski marš smrti]].
* [[13. 4.]] - Imberski incident: pilot spitfajera greškom ubio 25 posmatrača demonstracionog leta u Engleskoj.
* [[15. 4.]] - Ostrvu Malti dodeljen [[Đorđev krst]].
* april - U ovo doba otvoreni logori smrti [[Sobibor]] i [[Treblinka]].
* 15 - 18. 4. - Italijanska divizija &quot;Taurinenze&quot; i Nevesinjski četnički odred čiste gornje [[Nevesinje|Nevesinjsko]] polje.
* [[17. 4.]] - Francuski general [[Henri Giraud]] pobegao iz nemačkog zarobljeništva.
* [[18. 4.]] - [[Dulitlov napad]], Amerikanci prvi put bombardovali [[Tokio]] - veliki propagandni uspeh.
* 18. 4. - [[Pierre Laval]] je ponovo premijer Višijevske Francuske (do 1944).
* [[26. 4.]] - Poslednje zasedanje nacističkog Rajhstaga, Hitler je proglašen Vrhovnim sudijom Nemačkog naroda - nikakvi zakoni ga ne obavezuju, praktično raspolaže životom i smrti.
* 26. 4. - Eksplozija ugljene prašine u rudniku Benxihu u [[Mančukuo|Mančukuu]], smatra se da je stradalo 1.549 ljudi.
* [[27. 4.]] - [[Suradnja četnika sa NDH]]: komandant četničkog odreda [[Uroš Drenović]] sklopio sporazum u Mrkonjić Gradu.
* [[29. 4.]] - Japanci osvojili [[Lashio]], terminus [[Burmanski put|Burmanskog puta]] prema Kini.
* [[30. 4.]] - Poražena sovjetska [[Ljubanska ofanzivna operacija]] kod Lenjingrada.

=== Maj/Svibanj ===
* [[2. 5.]] - Japanci zauzeli Mandalay.
* [[5. 5.]] - [[Bitka za Madagaskar]] (''Operation Ironclad'') - saveznici do novembra uzimaju ovo [[Madagaskar|ostrvo]] od višijevske Francuske.
* 4 - [[8. 5.]] - [[Bitka na Koralnom moru]], prva pomorska bitka u kojoj flote nisu videle jedna drugu - taktična japanska ali strateška saveznička pobeda jer Japanci nisu uspeli zauzeti Port Moresby i biće slabiji kod Midwaya.
* [[5. 5.]] - Nemci deblokirali [[Holmski džep]] blizu Velikog Novgoroda - ovaj i [[Demjanski džep]] su uspešno snabdevani vazdušnim mostom.
* [[6. 5.]] - Japanci zauzeli otok Corregidor u Manilskom zaljevu - definitivni kraj Filipinske kampanje.
* 6 - 11. 5. - [[Biltmorska konferencija]] u Njujorku: radikalizacija [[Cionizam|cionističkog]] stava, traži se neograničeno useljavanje u Palestinu, koja treba biti jevrejska država.
* [[9. 5.]] - Druga talijanska armija preimenovana u Glavnu komandu Slovenije – Dalmacije (''Supersloda''), komandant [[Mario Roatta]].
* [[10. 5.]] - Okupator objavio da u Beogradu više nema Jevreja (od 2015. Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu).
* 10. 5. - [[Operacija Trio]], [[Operacija Foča]]: Italijani zauzeli [[Foča u Narodnooslobodilačkoj borbi|Foču]].
* [[12. 5.]] - [[Bitka u Saint Lawrenceu]]: nemačka podmornica potopila prvi brod na domak Kanade, pomorske akcije traju do novembra 1944.
* [[12. 5.|12]]-[[28. 5.]] - [[Druga bitka za Harkov]] - potučena sovjetska ofanziva.
[[Datoteka:Stjepan Stevo Filipović.jpg|mini|220px|[[Stjepan Filipović]]]]
* [[15. 5.]] - [[3. 6.]] - [[Operacija Forstrat]]: neuspešni nemački pokušaj hvatanja Draže Mihailovića - odlazi u Crnu Goru.
* [[16. 5.]] - Oslobođen [[Prijedor]].
* maj - Organizirana [[Slovenska zaveza]], politička organizacija antikomunističkih snaga u Sloveniji, koja formalno priznaje đen. Mihailovića.
* [[19. 5.]] - [[Kerčko-feodosijska operacija]] okončana posle skoro pet meseci, krvav sovjetski neuspeh na Krimu.
* [[22. 5.]] - U [[Valjevo|Valjevu]] obešen [[Stjepan Stevo Filipović]]
* [[23. 5.]] - Piloti NDH [[Franjo Kluz]] i [[Rudi Čajavec]] prebegli na oslobođenu teritoriju kod Prijedora.
* [[26. 5.]] - Britansko-sovjetski ugovor.
* [[26. 5.]] - [[11. 6.]] - [[Bitka za Bir Hakejm]] - Slobodni Francuzi usporili Romela kod Tobruka. Istog dana počinje [[Bitka kod Gazale]] (do 21. 6.) koja se smatra najvećim Romelovim uspehom.
* [[27. 5.]] - [[Operacija Antropoid]], atentat na [[Reinhard Heydrich|Hajdriha]] u Češkoj (umro [[4. 6.]])
* 29-[[30. 5.]] - Četnički odredi Trebavski, Ozrenski i Majevički sklopili sporazum sa NDH protiv partizana.
* 30/[[31. 5.]] - [[Operacija Millennium]]: prvi RAF-ov napad na Keln sa 1.000 bombardera.
* [[31. 5.]] i sledećih dana - Napad na Sidneysku luku - japanske mini-podmornice upale u Sidnejsku luku.

=== Jun/Juni/Lipanj ===
[[Datoteka:Grand Coulee Dam no forebay.jpg|mini|250px|left|[[Hidroelektrana Grand Coulee]]]]
* [[1. 6.]] - U Bugarskoj streljan gen. [[Vladimir Zaimov]] zbog špijuniranja za SSSR.
* 1. 6. - [[Hidroelektrana Grand Coulee]] u SAD: ispunjen je rezervoar, prvi preliv vode.
* 2. 6. - 11. 9. - Preko BBC-ija se objavljuju spiskovi nedićevaca i ljotićevaca stavljenih pod &quot;slovo Z&quot; (&quot;zastrašiti&quot;), neki od njih su ubijeni od [[Crne trojke|četničkih trojki]].
[[Datoteka:Battle of Midway.jpg|mini|220px|[[Bitka za Midvej]]: diorama]]
* [[4.6.|4]] - [[6. 6.]] - [[Bitka za Midvej]], jedna od prekretnica rata na Pacifiku - Amerikanci se odupiru japanskom napadu zahvaljujući presretnutim komunikacijama.
* [[5. 6.]] - [[Opsada Sevastopolja]]: nemačkom baražu se pridružuje i najveći top ''[[Schwerer Gustav]]''.
* 6 - 7. 6. - [[Aleutska kampanja]]: nakon uspešnog napada na [[Dutch Harbor]] 4. 6., Japanci zauzimaju ostrva [[Kiska]] i [[Attu (otok)|Attu]].
* [[7. 6.]] - Mitropolit [[Germogen]] ustoličen za patrijarha [[Hrvatska pravoslavna crkva|Hrvatske pravoslavne crkve]].
* 7. 6. - [[Aris Veluhiotis]] proglasio početak borbe [[Grčka narodnooslobodilačka armija|Grčke narodnooslobodilačke armije]] (ELAS), vojnog krila levičarskog [[Narodnooslobodilačka fronta Grčke|EAM]].
* [[10. 6.]] - Po ukazu kralja Petra II, đen. [[Draža Mihailović]] postavljen za načelnika štaba Vrhovne komande [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|Jugoslovenske vojske u otadžbini]] (štab je u [[Gornje Lipovo|Gornjem Lipovu]] kod Kolašina).
* 10. 6. - Uništeno češko selo [[Lidice]] - osveta za Hajdriha (uništeni i [[Ležáky]] 24. 6.).
* [[10. 6.]] - [[18. 7.]] - '''[[Bitka na Kozari]]''' (Operacija Zapadna Bosna): nemačke i snage NDH, kao i mađarski rečni monitori, vrše ofanzivu na [[Kozara|Kozaru]] - planina osvojena uz spaljena sela, veliki broj ubistava i oko 60.000 civila u konc-logorima (&quot;čišćenja&quot; do kraja jula).
* [[12. 6.]] - [[Anne Frank]] započinje svoj dnevnik.
* 12 - 15. 6. - Operacije Harpoon i Vigorous: Italijani potopili 4 od 6 teretnih brodova iz konvoja za Maltu, kao i dva razarača.
* [[13. 6.]] - U SAD osnovan [[Ured za strateške usluge]] (OSS).
[[Datoteka:Zločin ustaša na Kozari 1942.jpg|mini|250px|Ustaše na Kozari]]
* [[16. 6.]] - Konferencija na [[Tjentište|Tjentištu]] delegata [[Crna Gora|Crne Gore]], [[Boka Kotorska|Boke]] i [[Sandžak]]a - u donesenoj rezoluciji, koja će biti objavljena preko radio-stanice &quot;[[Slobodna Jugoslavija]]&quot; kao prva takva vest iz zemlje, govori se o &quot;izdaji Draže Mihailovića&quot;.
* [[18. 6.]] - Oružani okršaj Hajdrihovih ubica i Nemaca u pravoslavnoj katedrali u Pragu.
* [[19. 6.]] - Zagrebački sporazum između NDH i &quot;Superslode&quot; (gen. [[Mario Roatta]]) - italijanska vojska će napustiti treću zonu (sem Karlovca) i deo druge zone, gde će ih zameniti ustaško-domobranske snage; četnički dobrovoljci mogu ulaziti u novoosnovanu [[Dobrovoljačka antikomunistička milicija|Dobrovoljačku antikomunističku miliciju]].
* 19. 6. - Sednica CK KPJ: zaključeno da je u Crnoj Gori i istočnoj Hercegovini pretrpljen vojni i politički neuspeh, zbog &quot;iskrivljavanja sektaške prirode&quot; (&quot;[[Leva skretanja]]&quot;); neki smenjeni i isključeni iz partije; odlučeno da se nastavi ka zapadnoj Bosni (naređenje 22. 6.).
* [[21. 6.]] - Romel zauzima [[Tobruk]] od Britanaca, za šta dobija čin feldmaršala, zarobljeno 35.000 savezničkih trupa. Nakon ovoga je odlučeno da Osovina prodre u Egipat (Operacija Aida), umesto da se pokuša invazija Malte (Operacija Herkules).
* [[24. 6.]] - Vrhovni štab i grupa proleterskih udarnih brigada [[Pohod u Bosansku Krajinu|kreću prema zapadnoj Bosni]].
* 24. 6. - Kralj Petar II u poseti Vašingtonu, razgovara sa Rooseveltom i Churchilom&lt;ref&gt;[https://history.state.gov/historicaldocuments/frus1941-43/d283 Foreign Relations of the United States, The Conferences at Washington, 1941–1942, and Casablanca, 1943 -  Document 283]. history.state.gov&lt;/ref&gt; (u toku je Druga Washingtonska konferencija, na kojoj je doneta odluka o iskrcavanju u Severnoj Africi). 
* [[26. 6.]] - Kapetan JVuO [[Vučko Ignjatović]] ubijen u Novoj Varoši od strane ljotićevaca.
* [[28. 6.]] - Počinje [[Operacija Blau]] - nemačka letnja ofanziva u južnoj Rusiji, prema [[Staljingrad]]u i naftnim izvorima [[Baku]]a.
* [[29. 6.]] - Osovina zauzela [[Mersa Matruh]] u Egiptu.

=== Jul/Juli/Srpanj ===
[[Datoteka:Bundesarchiv N 1603 Bild-262, Sewastopol, Hafen, versenkter Zerstörer.jpg|mini|200px|Nakon [[Opsada Sevastopolja (1941–1942)|Opsade Sevastopolja]]]]
* [[1. 7.]] - Američka podmornica potopila japanski brod ''SS Montevideo Maru'' pored Filipina, stradala 1054 australska zarobljenika.
* [[1. 7.|1]] - [[27. 7.]] - [[Prva bitka kod El Alamejna]] - Romelovo napredovanje zaustavljeno 106&amp;nbsp;km od [[Aleksandrija|Aleksandrije]].
* [[4. 7.]] - Nemci dovršili [[Opsada Sevastopolja (1941–1942)|osvajanje]] [[Sevastopolj]]a, [[Erich von Manstein]] je za ovo dobio feldmaršalsku palicu.
* [[6. 7.]] - [[Voronješko-vorošilovgradska operacija]]: nakon što su prešli Don, Nemci zauzeli veći deo [[Voronjež]]a.
* [[10. 7.]] - Saveznički [[Konvoj PQ 17]] konačno stiže do Rusije, nakon što je izgubio 24 od 35 trgovačkih brodova - sledeći konvoj poslat tek u septembru.
* 10. 7. - Amerikanci pronašli netaknut [[Mitsubishi A6M Zero]] na aluetskom ostrvu Akutan, iz čega izvlače vredne podatke.
* [[12. 7.]] - Talijanski zločin u [[Podhum (Jelenje)|Podhumu]] kod Rijeke: 91 mještanin strijeljan za odmazdu.
* 12. 7. - Zarobljen [[Andrej Vlasov]], komandant uništene 2. udarne armije.
* [[12.7.|12]] - [[13. 7.]] - Partizani zauzeli [[Gornji Vakuf]] i [[Prozor]].
* [[12. 7.]] - [[4. 11.]] - [[Operacija Ljubljanska pokrajina]] nanosi velike gubitke slovenskim partizanima.
* [[15. 7.]] - Počela akcija paljenja žita u Sremu (&quot;Ni zrna žita okupatoru&quot;).
* [[jul]] - Osnovana oružana sekcija [[EDES]]-a (desničarski pokret otpora u Grčkoj).
* jul - U Bugarskoj osnovan [[Otadžbinski front (Bugarska)|Otadžbinski front]] (manjina Zemljoradnika i socijal-demokrata, [[Zveno]] i nelegalni komunisti).
* 16 - 17. 7. - Vélodrome d'Hiver: u Parizu uhapšeno 13.152 Jevreja i poslato u Auschwitz.
* [[18. 7.]] - Prvi let [[Messerschmitt Me 262]] sa mlaznim motorima (ulazi u službu 1944).
* [[21. 7.]] - Japanci započinju Kampanju Kokodanske staze na Papui, prema Port Moresbyju - bezuspešne borbe traju do novembra.
* [[22. 7.]] - [[Operacija Reinhard]]: počinje Velika akcija Varšava, transport Jevreja iz Varšavskog geta u [[Logor smrti Treblinka|Treblinku]] - do septembra prebačeno 260.000 ljudi. Prema [[Höfleov telegram|Höfleovom telegramu]] i [[Korherrov izveštaj|Korherrovom izveštaju]], do kraja godine u logorima istrebljenja Belzec, Sobibor, Treblinka i Lublin-Majdanek, završilo je 1.274.166 poljskih Jevreja.
* [[23. 7.]] - [[Datoteka:SU Medal For the Defence of the Caucasus ribbon.svg|35px|Medalja &quot;Za odbranu Kavkaza&quot;]] Nemci zauzeli Rostov, &quot;kapiju Kavkaza&quot; i naftnih izvora.
* 23. 7. - Führerova Direktiva br. 45: Armijska grupa Jug podeljena u grupe A i B, usmerene [[Bitka za Kavkaz|prema Kavkazu]], operacija Edelweis, odn. prema Volgi i [[Staljingradska bitka|Staljingradu]].
* [[25. 7.]] - Partizani zauzeli [[Duvno]].
* [[28. 7.]] - Staljinovo [[Naređenje br. 227]]: &quot;Ni koraka nazad&quot;.
* 28. 7. - [[20. 8.]] - [[Bitka za Kupres 1942.|Bitka za Kupres]]: partizani nisu uspeli zauzeti grad.
* [[30. 7.]] - Prva rževsko-sičjovska operacija: neuspešna sovjetska ofanziva protiv Rževske izbočine blizu Moskve.

=== Avgust/August/Kolovoz ===
[[Datoteka:GuadTenaruSandbar.jpg|mini|240px|[[Gvadalkanalska kampanja]], [[Bitka na Tenaruu]]: mrtvi Japanci]]
* [[1. 8.]] - Počeo [[Štrajk muzičara u SAD]] (do novembra 1944); nenamerna posledica je opadanje [[big band]]ova i dolazak vokalista u prvi plan.
* [[3. 8.]] - Nemci zauzeli Vorošilovsk/[[Stavropolj]].
* [[5. 8.]] - Britanska vlada se odrekla [[Minhenski sporazum|Minhenskog sporazuma]] iz [[1938]].
* [[7. 8.]] - [[Borbe za Livno 1942.|Borbe za Livno]]: partizani zauzimaju [[Livno|grad]] posle trodnevnih borbi.
*   7. 8. - Američkim iskrcavanjem počinje [[Gvadalkanalska kampanja]] u [[Solomonski otoci|Solomonima]] - početak ofanzive na Pacifiku.
* [[8. 8.]] - Pokret Napustite Indiju: Gandi zahteva &quot;uredno povlačenje Britanaca&quot; - čitavo rukovodstvo Indijskog nacionalnog kongresa je odmah uhapšeno. 
* [[9. 8.]] - Svetska premijera &quot;[[Bambi]]ja&quot; u Londonu.
* 9. 8. - &quot;[[Meč smrti]]&quot;: kijevski fudbalski tim Start porazio nemački Flakelf.
* 9. 8. - Lenjingradska premijera [[Šostakovič, Dmitrij Dmitrijevič|Šostakovičeve]] Simfonije br. 7.
* [[11. 8.]] - [[Bitka kod Kalača]] završena nemačkom pobedom, koji tako mogu preći Don na putu prema Staljingradu.
* [[12. 8.]] - [[Druga moskovska konferencija]]: [[Vinston Čerčil|Čerčil]] i [[Josif Staljin|Staljin]] se sastaju sa predstavnicima SAD i francuskog Pokreta otpora da bi raspravljali o Drugom frontu.
* 12. 8. - Nacistička zastava na planini [[Elbrus]] (simbolički značaj).
[[Datoteka:World War II in Europe, 1942.svg|mini|200px|Vrhunac osovinske ekspanzije u Evropi]]
* [[13. 8.]] - Gen. [[Bernard Montgomeri|Montgomeri]] preuzima komandu nad britanskim snagama u [[Egipat|Egiptu]] nakon pogibije [[William Gott|Williama Gotta]].
* 13. 8. - Na zasedanju u [[Bombaj]]u, [[Britanska Indija]], donesena rezolucija &quot;Napustite Indiju&quot;, početak pokreta građanskog neposluha.
* [[15. 8.]] - [[Operacija Pedestal]]: Konvoj svete Marije stiže na Maltu uz velike gubitke, što je strateški uspeh saveznika.
* [[avgust]] - [[Holokaust u Srbiji]]: Nemci do sada ubili skoro 90% [[jevreji|Jevreja]] u Srbiji (deo &quot;[[Konačno rešenje|Konačnog rešenja]]&quot;).
* avgust - Draža Mihailović naređuje da se izvode sabotaže na železnicama.
* [[16. 8.]] - Incident kod Bazilike od Begoñe u Španiji, sukob između karlista i falangista, zbog ćega će [[Ramón Serrano Suñer]], ministar ino. poslova i Francov zet biti smenjen 3. 9.
[[Datoteka:Color Photographed B-17E in Flight.jpg|mini|[[Boeing B-17]] Leteća tvrđava]]
* [[17. 8.]] - [[USAAF]] izvodi svoj prvi napad teškim bombarderima [[Boeing B-17]] Leteća tvrđava u Evropi, na ranžirnu stanicu Rouen-Sotteville (Britanci su koristili B-17 prošle godine ali ih nije zadovoljio).
* [[19. 8.]] - Neuspešan [[Desant na Dijep|napad saveznika na Diep]] u Francuskoj.
* 19. 8. - Sovjeti započinju Sinjavinsku operaciju kod Lenjingrada (do oktobra) - neuspeh, ali Nemci su morali odustati od svoje ofanzive ''Nordlicht''.
* 19. 8. - Četnički pokolj u Foči.
* [[22. 8.]] - Brazil objavio rat Nemačkoj nakon što je potopljen niz brazilskih brodova.
* [[23. 8.]] - [[Datoteka:SU Medal For the Defence of Stalingrad ribbon.svg|35px|Medalja &quot;Za odbranu Staljingrada&quot;]] Nemačka Šesta armija stigla na severnu periferiju Staljingrada, izložen je prvom velikom bombardovanju.
* [[24. 8.]] - [[Operacija Fruška gora]]: ofanziva Nemaca i ustaša [[Viktor Tomić|Viktora Tomića]] na [[Fruška Gora|Frušku Goru]] (sa mađarskom flotilom i nemačkim i NDH vazduhoplovstvom).
* 24. 8. - Partizani zauzeli [[Mrkonjić Grad]].
* [[25. 8.]] - [[7. 9.]] - Bitka za Milneov zaliv na istočnom kraju Papue je prvi veći japanski poraz.
* 27 - 28. 8. - Masakr u gradu Sarni blizu Rovna, ubijeno 14 - 18.000 Jevreja.
* [[31. 8.]] - Generalni štrajk u Luksemburgu protiv regrutacije u nemačku vojsku.
* 31. 8. - Uhapšen [[Harro Schulze-Boysen]], vodeći ćlan [[Crveni orkestar (špijunaža)|Crvenog orkestra]], špijunskog kruga u Nemačkoj, koji je rasturen narednog meseca.
* [[31. 8.]] - [[5. 9.]] - Kampanja u Zapadnoj pustinji: [[bitka kod Alam el Halfe]], novi Romelov neuspeh.

=== Septembar/Rujan ===
* [[2. 9.]] - U Belfastu pogubljen republikanac Tom Williams - IRA vodi Severnu kampanju od dolaska stranih trupa.
* ca. [[2. 9.]] - [[Septembarski propisi]] u [[Oštrelj]]u - narodnooslobodilački odbori dobijaju stalan karakter.
* [[3. 9.]] - Pošto Nemci žele deportovati geto Łachwa na istoku predratne Poljske, dolazi do valjda prvog ustanka u nekom getu.
* [[4. 9.]] - U Francuskoj donesen zakon o radnoj obavezi, u Nemačku će do 1944. otići preko 600.000 radnika.
* [[9. 9.]] - Nemački komandant Srbije, gen. [[Paul Bader|Bader]], izdao naredbu o izviđanjima i borbi protiv nelegalnih četnika Draže Mihailovića u Srbiji.
* 9. 9. - Japanski hidroavion bacio dve zapaljive bombe na šumu u [[Oregon]]u - mala šteta, prvi put da su iz vazduha bombardovane kontinentalne SAD.
* [[12. 9.]] - ''RMS Laconia'' potopljena blizu [[Otok Ascension|Otoka Ascension]], stradalo je 1.649 ljudi, uglavnom talijanskih zarobljenika.
* 12. 9. - Operacija Anglo: britanski komandosi uništili najmanje 33 aviona na [[Rodos]]u.
* [[13. 9.]] - Nemci u južnim predgrađima Staljingrada, počinje [[Staljingradska bitka|bitka za sam grad]].
* septembar - Poslanstvo Kraljevine Jugoslavije u Moskvi podignuto u ambasadu, Tito zbog toga šalje protest Kominterni (&lt;small&gt;proveriti&lt;/small&gt;).
* septembar - [[Pokolj u Makarskoj 1942.]]
* [[16. 9.]] - [[Incident Laconia]]: američki [[Consolidated B-24|liberator]] napao nemačku podmornicu U-156, iako su se na njoj nalazili preživeli sa potopljene Laconije - nakon ovoga, nemačkim podmornicama je zabranjeno spašavanje preživelih.
* 16. 9. - Konferencija u Pezë kod Tirane, osnovan albanski [[Nacionalni oslobodilački pokret (Albanija)|Nacionalni oslobodilački pokret]] pod dominacijom [[Komunistička partija Albanije|komunista]], pod uticajem Titovih partizana.
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-B22478, Stalingrad, Luftwaffen-Soldaten in Ruinen.jpg|mini|250px|[[Staljingradska bitka]]]]
* [[22. 9.]] - Nemci stižu do centra [[Staljingrad]]a.
* 22. 9. - Poglavnik Ante Pavelić u poseti Hitleru.
* 22. 9. - De Golovi Slobodni Francuzi se odrekli Minhenskog sporazuma.
* [[25.9.|25]] - [[27. 9.]] - U [[Bosanski Petrovac|Bosanskom Petrovcu]] održan [[Prvi kongres ljekara partizana|Prvi kongres partizanskih lekara]] i sanitetskih radnika Jugoslavije, upućen poziv lekarima i studentima medicine da se priključe borbi.
* [[28. 9.]] - [[31. 10.]] - Ciklus [[Operacija Dinara|operacija &quot;Dinara&quot;]] protiv NOP i DV u BiH - partizani gube Prozor, Livno i Jajce.
* [[29. 9.]] - Kod [[Uroševac|Uroševca]] formiran NOP odred &quot;Zejnel Ajdini&quot;, prvi od pripadnika albanske nacionalnosti.

=== Oktobar/Listopad ===
* [[1. 10.]] - Četnički [[masakr u Gatima]], u Poljici.
* 1. 10. - Američka podmornica potopila japanski transporter ''Lisbon Maru'', stradalo 800 britanskih zarobljenika.
* [[2. 10.]] - Transporter trupa ''Queen Mary'' presekao razarač ''Curacoa'' severno od Irske, stradalo 337 mornara (otkriveno nakon rata).
* [[3. 10.]] - Prvi uspešan test rakete A-4, buduće [[V-2]] - postignuta visina od 84,5&amp;nbsp;km.
* [[5.10.|5]] - [[10. 10.]] - Italijansko-četnička &quot;[[Operacija Alfa|Prozorska operacija]]&quot; (&quot;Alfa&quot;, deo operacija Dinara), čiji je cilj odbacivanje partizana od mostarskog basena [[boksit]]a i pruge Sarajevo-Mostar; četnici [[Pokolj u Prozoru 1942.|ubili nekoliko stotina]] muslimana i Hrvata u okolnim selima.
* [[9. 10.]] - [[Vestminsterski statut]] važi za [[Australija|Australiju]] - zakonodavna nezavisnost.
* [[11. 10.]] - Nemačko-bugarski zločin u selu Kriva Reka kod [[Brus]]a, svih 330 zatečenih stanovnika sela ubijeno - dignuto u vazduh sa crkvom, streljano, živo spaljeno... Zverstva fotodokumentovana radi propagandne upotrebe (objavljeni članci u nemačkoj štampi i sl.).
* 12-20. 10. - [[Operacija Kopaonik]] - nemačko-bugarska operacija protiv gerile u južno-centralnoj Srbiji, četnici i partizani izmiču iz obruča.
* [[13. 10.]] - U Ljubljani ubijen kvisling [[Marko Natlačen]].
* [[14. 10.]] - Zvanični datum nastanka nacionalističke [[Ukrajinska ustanička armija|Ukrajinske ustaničke armije]].
* oktobar - Ciklus okupatorsko-kvislinških operacija &quot;Dinara&quot;: [[Operacija Alfa|Alfa]] (&quot;Prozorska&quot;), &quot;[[Borbe za Jajce 1942.|Jajce I]]&quot;, &quot;[[Operacija Beta|Beta]]&quot; (&quot;Livanjska&quot;), &quot;Jajce II&quot;.
* [[16. 10.]] - Bengalski ciklon odnosi 40.000 žrtava, šteta će doprineti [[Bengalska glad 1943.|Bengalskoj gladi]] sledeće godine.
* [[17. 10.]] - Nemci zauzeli fabriku traktora u Staljingradu.
* [[18. 10.]] - Hitler izdao [[Komandosko naređenje]]: komandose treba streljati, makar bili u uniformi i želeli da se predaju.
* [[21. 10.]] - Nemački brod ''Palatia'' potopljen kod Norveške, stradalo 915 zarobljenika i 71 Nemac.
* 23 - [[26. 10.]] - Bitka za Henderson Field: Japanci ne uspevaju povratiti pistu na [[Guadalcanal]]u.
* [[23. 10.]] - [[11. 11.]] - Druga [[Bitka kod El Alameina]] - saveznička ofanziva i odlučujuća pobeda.
* [[30. 10.]] - Britanci zarobili vredan kriptografski materijal sa potopljene podmornice U-559.
* [[31. 10.]] - Pjesma ''[[White Christmas (pjesma)|White Christmas]]'' dolazi na prvo mjesto.

=== Novembar/Studeni ===
[[Datoteka:A mine explodes close to a British truck as it carries infantry through enemy minefields and wire to the new front lines.jpg|mini|250px|[[Bitka kod El Alameina]]]]
* [[1. 11.]] - Vrhovni štab NOV i PO Jugoslavije doneo odluku o stvaranju [[NOVJ]] kao redovne vojske. Istog dana formirane Prva i druga proleterska udarna divizija NOVJ. VŠ Narodnooslobodilačke partizanske i Dobrovoljačke vojske Jugoslavije postaje VŠ Narodnooslobodilačke vojske i Partizanskih odreda Jugoslavije.
* 1. 11. - General [[Rudolf Lüters]] imenovan za komandanta nemačkih snaga u NDH (ranije im je zapovedao komandant Srbije, [[Paul Bader]]).
* 1 - 4. 11. - Nemačke podmornice potopile 15 brodova atlantskog konvoja SC 107. Eksplozija municije na jednom od brodova se smatra jednom od najvećih prednuklearnih.
* novembar, početkom - Sastanak Hitler-[[Alexander Löhr|Ler]]-Pavelić u Vinici, Ukrajina - razmotreno stanje u NDH i odlučeno da se preduzmu operacije za uništenje partizana.
* [[2.11.|2]] - [[15. 11.]] - Partizani izvode [[Bihaćka operacija|Bihaćku operaciju]] - cilj je uništenje neprijatelja u međurečju Une i Korane i spajanje slobodne teritorije u Bosni i Hrvatskoj.
* [[3. 11.]] - Formiran Šarplaninski NOP odred.
* 3. 11. - Nemački Treći pancer korpus zaustavljen na tri kilometra od [[Vladikavkaz|Ordžonikidzea]]. 
* [[4. 11.]] - Oslobođenjem [[Bihać]]a nastaje &quot;[[Bihaćka republika]]&quot;.
* 4-[[5. 11.]] - Sremski i bosanski partizani prelaze preko Save u Bosnu.
[[Datoteka:The Royal Navy during the Second World War- Operation Torch, North Africa, November 1942 A12649.jpg|left|mini|250px|[[Operacija Baklja]]]]
* [[8.11.|8]] - [[16. 11.]] - [[Operacija Baklja]] - prva velika invazija saveznika, u [[Maroko|Maroku]] i [[Alžir]]u; francuski Pokret otpora neutralizovao višijevske snage u Alžiru.
* [[9. 11.]] - ''Wickard v. Filburn'': presuda Vrhovnog suda SAD dramatično uvećava regulatornu moć federalne vlade, konkretno proizvodnju pšenice na farmerovom imanju.
* [[10. 11.]] - 11. 11. - Višijevski admiral [[François Darlan]] prinuđen da okonča otpor u severnoj Africi, uz ostanak na čelu administracije.
* 10. 11. - Churchill objavljuje pobedu kod El Alameina: nije kraj, čak ni početak kraja, ali je možda kraj početka (crkvena zvona su 15. 11. zvonila prvi put od 1940).
* [[12. 11.]] - ''Unternehmen Anton'' - Nemci okupirali [[Višijevska Francuska|Višijevsku Francusku]].
* [[12.11.|12]] - [[15. 11.]] - Pomorska [[bitka kod Gvadalkanala]] - američka strateška pobeda nad Japancima.
* [[13. 11.]] - Britanci konačno zauzimaju [[Tobruk]].
* [[14. 11.]] - Britanska podmornica potopila italijanski brod SS Scillin sa 800 zarobljenika.
* [[15. 11.]] - Prvi broj lista &quot;Slobodna Vojvodina&quot; (od 1.1. [[1952]] &quot;[[Dnevnik (Novi Sad)|Dnevnik]]&quot;).
[[Datoteka:Battle of Stalingrad.png|mini|200px|[[Operacija Uran]]: odsečena Šesta armija]]
* novembar? - Osnovana Jugoslovenska ravnogorska omladina (JURAO).
* novembar - Antikomunistički Dobrovoljački odredi u Srbiji reorganizovani u [[Srpski dobrovoljački korpus]] (razoružavanje svih vrsta četnika do kraja godine, mnogi oficiri uhapšeni i poslati u Nemačku&lt;ref name=&quot;Jozo&quot;&gt;Jozo Tomasevich, Četnici ...&lt;/ref&gt;).
* novembar - Osnivanje antikomunističke organizacije ''[[Balli Kombëtar]]'' (&quot;Nacionalni front&quot;) u [[Albanija|Albaniji]].
* [[16. 11.]] - [[Bitka kod Buna–Gone]]: Amerikanci i Australci uspevaju do januara proterati Japance sa Papue.
* [[17. 11.]] - Počinje [[Tuniska kampanja]] (do sledećeg maja) - Nemci su prvi stigli u zemlju.
* [[19. 11.]] - Potpuni neuspeh britanske operacije Freshman, pokušaja sabotaže fabrike teške vode u Vemorku, Norveška.
* [[19. 11.|19]] - [[23. 11.]] - [[Operacija Uran]] - sovjetska kontraofanziva u Staljingradu dovodi do opkoljavanja nemačke Šeste armije. Istog dana počinje [[Bitka za Velikije Luki]] na severnom delu fronta.
* [[20. 11.]] - Britanske snage zauzele [[Bengazi]]. Okončana je Opsada Malte.
* [[23. 11.]] - Nakon što mu je brod torpedovan, [[Poon Lim]] provodi 133 dana sam na splavu.
* [[25. 11.]] - [[20. 12.]] - [[Operacija Mars]]: neuspešna sovjetska ofanziva na Rževsku izbočinu.
* [[26. 11.]] - [[Operacija Harling]] - združeni Britanci, EAM i EDES dižu u vazduh važan železnički most [[Gorgopotamos]] na pruzi [[Solun]]-[[Atina]].
[[Datoteka:Oslobođena teritorija u vreme prvog zasedanja AVNOJ-a.jpg|mini|240px|&quot;[[Bihaćka republika]]&quot;]]
* [[26.11.|26]] - [[27. 11.]] - U [[Bihać]]u osnovan [[AVNOJ]] (Prvo zasedanje) - konstatovane unutrašnje i međunarodne prilike, donesene Rezolucije o osnivanju i organizaciji AVNOJ-a i upućen Proglas narodima Jugoslavije. Na čelu izvršnog odbora dr [[Ivan Ribar]].
* [[26. 11.]] - Premijera filma ''[[Casablanca (film)|Casablanca]]'' [[Michael Curtiz]]a u [[Hollywood Theater]]u u [[New York]]u.
* [[27. 11.]] - [[Samopotapanje francuske flote u Toulonu]]: višijevska mornarica potopila svoje brodove i podmornice u Tulonu, kako ne bi pali u ruke Nemcima.
* [[28. 11.]] - Bosanski i sremski partizani uništili četnički Majevički odred i kombinovani bataljon Trebavskog korpusa u selu [[Maleševci]].
* 28. 11. - Premijera &quot;Centrale za humor&quot; u Beogradu.&lt;ref&gt;[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1315/mid/1315-1084.jpg &quot;Kolo&quot;, 28. novembar 1942, str. 12]&lt;/ref&gt;, od 1. februara nastupaju svaki dan.
* 28. 11. - U požaru koji je uništio noćni klub &quot;Cocoanut Grove&quot; u američkom gradu [[Boston]]u poginule 492 osobe.
* 28. 11. - Nemačka podmornica potopila brod ''RMS Nova Scotia'' sa italijanskim zarobljenicima pored Južne Afrike, stradalo 858 od 1.052 ljudi na brodu.

=== Decembar/Prosinac ===
[[Datoteka:KinugawaMaru1.jpg|mini|240px|[[Pomorska bitka kod Gvadalkanala]]: ostaci japanskog transportera]]
* [[2. 12.]] - [[Projekat Menhetn]]: tim na čelu sa [[Enrico Fermi|Enricom Fermijem]] ostvario u [[Čikago|Čikagu]] lančanu [[nuklearna reakcija|reakciju]] fisije. [[Chicago Pile-1]] je prvi nuklearni reaktor.
* 2. 12. - U Britaniji objavljen [[Beveridgeov izveštaj]], osnova posleratnih reformi Države socijalnog staranja.
* 6-[[8. 12.]] - U Bosanskom Petrovcu Prva zemaljska konferencija [[Antifašistički front žena|Antifašističkog fronta žena]] za Jugoslaviju.
* [[7.12.|7]] - [[12. 12.]] - Operacija Frankton - britanski komandosi oštetili šest brodova u luci [[Bordeaux]].
* [[12. 12.|12]] - [[23. 12.]] - [[Operacija Zimska oluja]]: neuspešni nemački pokušaj deblokade Staljingrada. Istovremeno Sovjeti počinju [[Operacija Mali Saturn|Operaciju Mali Saturn]].
* 16 - 28. 12. - Napad na Tacinskaju: sovjetski tenkovski korpus prodro duboko u nemačku pozadinu kod Staljingrada, do važnog aerodroma.
* [[decembar]] - Četnički [[pokolj u Brajincima]] u istočnoj Bosni.
* [[17. 12.]] - Zajednička deklaracija članica Ujedinjenih nacija osuđuje istrebljivanje Jevreja.
* [[20. 12.]] - Japanci prvi put bombardovali Kalkutu.
* 20. 12. - Zemljotres Niksar–Erbaa u severnoj Turskoj, oko 3.000 žrtava.
* [[21. 12.]] - Masakr u Cataviju: bolivijska vojska pucala na rudare-štrajkače, zvanično 19 mrtvih, nezvanično 400.
* [[22. 12.]] - Kod [[Slunj]]a oboren avion ustaškog komandanta [[Jure Francetić]]a (umro pet dana kasnije).
* [[24. 12.]] - U [[Alžir]]u ubijen admiral [[François Darlan]], Visoki komesar Francuske za Severnu i Zapadnu Afriku, bivši višijevski zapovednik - nasleđuje ga gen. [[Henri Giraud]].
* [[25. 12.]] - Britanska misija pukovnika S. W. Bailey-a se spustila u Crnu Goru, u Mihailovićev štab.
* 25. 12. - U Mladenovcu streljano 50 talaca zbog ubistva nemačkog oficira u tom mestu; streljano i 250 Mihailovićevih pristalica zbog ubistva četvorice Nemaca iz [[organizacija Todt|Organizacije Todt]] u Žagubici&lt;ref name=&quot;Jozo&quot;/&gt;.
* 27-[[29. 12.]] - Na Prvom kongresu antifašističke omladine osnovan [[Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije]] (USAOJ); takođe osnovan [[Savez pionira Jugoslavije]].
* [[28. 12.]] - Hitlerova Direktiva br. 47 o mogućem savezničkom napadu na Balkan. Vazduhoplovni general [[Alexander Löhr]] je postavljen za komandanta Jugoistoka (jan-avg. 1943) i komandanta novostvorene [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]].
* [[29. 12.]] - [[Slavko Kvaternik]] se povlači iz vlade [[NDH]].
* 29. 12. - Zemljotres kod [[Imotski|Imotskog]] ([[Magnituda zemljotresa|M]] 6.0, int. IX).
* [[30. 12.]] - [[Frank Sinatra]] održao prvi solo koncert u Njujorku, uz vrištanje tinejdžerskih obožavateljki.
* [[31. 12.]] - [[Bitka u Barencovom moru]]: konvoj JW 51B prolazi bez ijednog izgubljenog teretnog broda, Hitler naređuje davanje prednosti podmornicama nad brodovima a komandant mornarice [[Erich Raeder]] će biti zamenjen [[Karl Dönitz|Dönitzom]].

=== Kroz godinu ===
* Nacisti tokom godine razrađuju ''[[Generalplan Ost]]'', plan masovnog etničkog čišćenja i genocida u srednjoj i istočnoj Evropi, pre svega protiv Slovena, radi kolonizacije Nemaca.
* Tim na čelu s [[Harry Coover|Harryjem Cooverom]] patentirao [[cijanoakrilat]], superlepak.
* [[Joseph Schumpeter]]: &quot;Kapitalizam, socijalizam i demokratija&quot;.
* Objavljen [[Albert Camus|Camus]]-jev ''[[L’Étranger]].
* [[Isaac Asimov]] izneo [[tri zakona robotike]] u priči ''Runaround''.

== 1942. u temama ==
* Rukovodstvo zemlje:
** Šef države: Kralj [[Petar II Karađorđević]] (u izbeglištvu, međunarodno priznat).
** Predsednik Vlade: gen. [[Dušan Simović]], od [[12. 1.]] [[Slobodan Jovanović]] (u londonskom izbeglištvu); u zemlji, na oslobođenim teritorijama, organi koje je uspostavila [[KPJ]]; drugde kvislinške vlasti i okupaciona uprava.

== Rođenja ==
{{glavni članak|:Kategorija:Rođeni 1942.}}
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - [[Andrija Nikić]], hrvatski književnik
* 1. 1. - [[Kornelije Kovač]], srpski kompozitor, producent, aranžer († [[2022]])
* [[3. 1.]] - [[László Sólyom]], predsednik Mađarske († [[2023]])
* [[5. 1.]] - [[Zvonko Bogdan]], pivač vojvođanske pisme
* [[8. 1.]] - [[Stephen Hawking]], britanski teorijski fizičar († [[2018]])
* 8. 1. - [[Junichiro Koizumi]], premijer Japana
* 8. 1. - [[Yvette Mimieux]], glumica († [[2022]])
* [[17. 1.]] - [[Muhammad Ali]] (Cassius Clay), bokserski šampion († [[2016]])
* [[25. 1.]] - [[Eusébio]], portugalski nogometaš porijeklom iz Mozambika († [[2014]])

=== Februar/Veljača ===
* [[1. 2.]] - [[Terry Jones]], britanski glumac i komičar († [[2020]])
* [[4. 2.]] - [[Dragomir Milošević]], general VRS
* [[12. 2.]] - [[Ehud Barak]], premijer Izraela
* [[14. 2.]] - [[Michael Bloomberg]], milijarder, političar
* [[20. 2.]] - [[Mitch McConnell]], američki političar
* [[23. 2.]] - [[Michael Haneke]], filmski režiser
* [[24. 2.]] - [[Joe Lieberman]], američki političar († [[2024]])
* [[27. 2.]] - [[Sava Jurić]], episkop slavonski
* [[28. 2.]] - [[Brian Jones]], član ''The Rolling Stones''-a († [[1969]])
* 28. 2. - [[Dino Zoff]], italijanski golman, trener

=== Mart/Ožujak ===
* [[2. 3.]] - [[Lou Reed]], muzičar, kantautor († [[2013]])
* [[5. 3.]] - [[Felipe González]], premijer Španije
* [[6. 3.]] - [[Leo Martin]] (Miloš Jović), srpski pevač
* [[7. 3.]] - [[Michael Eisner]], direktor ''The Walt Disney Company''
* [[12. 3.]] - [[Ratko Mladić]], komandant VRS, osuđenik za ratne zločine († [[2026]])
* [[13. 3.]] - [[Scatman John]], muzičar († [[1999]])
* [[21. 3.]] - [[Ali Abdullah Saleh]], predsednik Jemena († [[2017]])
* [[23. 3.]] - [[Lado Leskovar]], pevač
* [[25. 3.]] - [[Aretha Franklin]], američka soul pjevačica († [[2018]])
* [[26. 3.]] - [[Erica Jong]], američka spisateljica
* [[27. 3.]] - [[Michael York]], glumac
* [[28. 3.]] - [[Neil Kinnock]], britanski političar
* 28. 3. - [[Mike Newell]], filmski režiser

=== April/Travanj ===
* [[5. 4.]] - [[Peter Greenaway]], filmski režiser
* [[6. 4.]] - [[Ivan Đuranec]], hrvatski rukometaš († [[2009.]])
* 6. 4. - [[Barry Levinson]], filmski režiser, producent
* [[8. 4.]] - [[Douglas Trumbull]], filmski režiser, nadzornik specijalnih efekata († [[2022]])
* [[9. 4.]] - [[Petar Nadoveza]], hrvatski nogometaš i trener († [[2023]])
* 9. 4. - [[Branko Andrić]] Andrla, književnik, slikar, muzičar, filmadžija († [[2005]])
* [[12. 4.]] - [[Jacob Zuma]], predsednik Južne Afrike
* [[16. 4.]] - [[Frank Williams]], osnivač tima F1 († [[2021]])
* [[17. 4.]] - [[Ismar Mujezinović]], bosanskohercegovački slikar
* 17. 4. - [[Holm Sundhaussen]], istoričar († [[2015]])
* [[20. 4.]] - [[Dragoslav-Pavle Aksentijević]], pojac i ikonopisac
* [[23. 4.]] - [[Sandra Dee]], glumica († [[2005]])
* [[24. 4.]] - [[Barbra Streisand]], američka pevačica
* [[28. 4.]] - [[Aleksandar Hrnjaković]], glumac († [[2014]])

=== Maj/Svibanj ===
* [[2. 5.]] - [[Jacques Rogge]], predsednik MOK († [[2021]])
* [[5. 5.]] - [[Jovan Adamov]] Joca, kompozitor i dirigent zabavne muzike
* 5. 5. - [[Tammy Wynette]], country pevačica († [[1998]])
* [[9. 5.]] - [[Mirko Sandić]], vaterpolista, preds. Vaterpolo saveza Srbije († [[2006]])
* [[22. 5.]] - [[Ted Kaczynski]], &quot;Unabomber&quot;, terorista († [[2023]])
* [[23. 5.]] - [[Milutin Mrkonjić]], srpski političar, građevinski inženjer († [[2021]])

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[5. 6.]] - [[Teodoro Obiang Nguema Mbasogo]], predsednik Ekvatorijalne Gvineje
* [[13. 6.]] - [[Jelisaveta Sablić]], srpska glumica
* [[15. 6.]] - [[Silvije Degen]], hrvatski odvjetnik
* [[17. 6.]] - [[Mohamed ElBaradei]], direktor IAEA, nobelovac za mir
* [[18. 6.]] - [[Paul McCartney]], britanski glazbenik
* 18. 6. - [[Thabo Mbeki]], predsednik Južne Afrike
* [[20. 6.]] - [[Zdenka Vučković]], hrvatska pjevačica († [[2020]])
* 20. 6. - [[Brian Wilson]], suosnivač ''The Beach Boys'' († [[2025]])
* [[21. 6.]] - [[Marina Matulović Dropulić]], hrvatska političarka
* [[25. 6.]] - [[Michel Tremblay]], kanadski pisac
* [[27. 6.]] - [[Vidosav Stevanović]], književnik

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[1. 7.]] - [[Geneviève Bujold]], glumica
* [[2. 7.]] - [[Vicente Fox]], predsednik Meksika
* [[9. 7.]] - [[Richard Roundtree]], glumac († [[2023]])
* [[10. 7.]] - [[Mirjana Marković]], političarka, supruga S. M. († [[2019]])
* [[13. 7.]] - [[Harrison Ford]], američki glumac
* 13. 7. - [[Roger McGuinn]], frontmen grupe ''The Byrds''
* [[14. 7.]] - [[Javier Solana]], španski i evropski političar, generalni sekretar NATO
* [[15. 4.]] - [[Momir Talić]], general VRS († [[2003]])
* [[25. 7.]] - [[Ruža Pospiš Baldani]], hrvatska operna pjevačica
* [[26. 7.]] - [[Vladimír Mečiar]], premijer Slovačke

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* [[1. 8.]] - [[Jerry Garcia]], član grupe ''Grateful Dead'' († [[1995]])
* [[2. 8.]] - [[Isabel Allende]], spisateljica
* [[4. 8.]] - [[Don S. Davis]], američki glumac († 2008.)
* [[7. 8.]] - [[Ljubica Kolarić-Dumić]], hrvatska književnica
* [[18. 8.]] - [[Radko Polič]], glumac († [[2022]])
* [[20. 8.]] - [[Isaac Hayes]], muzičar, kantautor, glumac († [[2008]])
* [[21. 8.]] - [[Božidar Orešković]], glumac († [[2010]])
* [[22. 8.]] - [[Mira Adanja-Polak]], srpska novinarka i producentkinja
* [[25. 8.]] - [[Đurđija Cvetić]], glumica († [[2015]])
* [[29. 8.]] - [[Gordana Kuić]], književnica († [[2023]])

=== Septembar/Rujan ===
* [[3. 9.]] - [[Al Jardine]], član ''Beach Boys''
* [[5. 9.]] - [[Werner Herzog]], filmski režiser
* [[8. 9.]] - [[Želimir Žilnik]], filmski režiser
* [[13. 9.]] - [[Béla Károlyi]], gimnastički trener († [[2024]])
* [[14. 9.]] - [[Mato Pižurica]], srpski filolog
* [[15. 9.]] - [[Bisera Veletanlić]], pevačica
* 15. 9. - [[Wen Jiabao]], premijer NR Kine
* [[18. 9.]] - [[Wolfgang Schäuble]], njemački političar († [[2023]])
* [[22. 9.]] - [[David Stern]], komesar NBA († [[2020]])
* [[25. 9.]] - [[Tanasije Uzunović]], glumac († [[2023]])
* [[29. 9.]] - [[Stojan Stiv Tešić]], srpsko-američki književnik, filmski scenarista, dobitnik Oskara († [[1996]])
* 29. 9. - [[Madeline Kahn]], glumica († [[1999]])
* 29. 9. - [[Ian McShane]], glumac

=== Oktobar/Listopad ===
* [[4. 10.]] - [[Jóhanna Sigurðardóttir]], premijerka Islanda
* [[6. 10.]] - [[Britt Ekland]], glumica
* [[15. 10.]] - [[Rajko Kasagić]], predsednik vlade RS († [[2026]])
* [[23. 10.]] - [[Michael Crichton]], pisac († [[2008]])
* [[25. 10.]] - [[Katalin Ladik]], književnica, glumica, multimedijalna umetnica
* [[26. 10.]] - [[Zdenko Runjić]], hrvatski kompozitor († [[2004]])
* 26. 10. - [[Bob Hoskins]], britanski glumac († [[2014]])

=== Novembar/Studeni ===
* [[1. 11.]] - [[Larry Flynt]], izdavač ''Hustler''-a († [[2021]])
* 1. 11. - [[Marcia Wallace]], glumica, komičarka († [[2013]])
* [[2. 11.]] - [[Shere Hite]], seksologinja, feministkinja († [[2020]])
* [[15. 11.]] - [[Daniel Barenboim]], pijanista, dirigent
* 15. 11. - [[Dragan Zarić]], glumac († [[2000]])
* [[16. 11.]] - [[Jagoš Purić]], srpski fizičar, rektor BU 1998-2000 († [[2022]])
* [[17. 11.]] - [[Martin Scorsese]], filmski režiser
* [[18. 11.]] - [[Linda Evans]], američka glumica
* [[20. 11.]] - [[Joe Biden]], predsednik SAD
* [[22. 11.]] - [[Ruslan Hasbulatov]], ruski političar († [[2023]])
* [[27. 11.]] - [[Jimi Hendrix]], američki muzičar († [[1970]])

=== Decembar/Studeni ===
* [[6. 12.]] - [[Peter Handke]], austrijski književnik, nobelovac 
* [[9. 12.]] - [[Dragan Mojović]], slikar († [[2001]])
* [[14. 12.]] - [[Drago Mlinarec]], glazbenik, skladatelj
* [[17. 12.]] - [[Muhammadu Buhari]], predsednik Nigerije († [[2025]])
* [[19. 12.]] - [[Milan Milutinović]], predsednik Srbije († [[2023]])
* [[21. 12.]] - [[Hu Jintao]], generalni sekretar CK KPK, predsednik NR Kine
* [[25. 12.]] - [[Ismet Arnautalić]], bosanskohercegovački muzičar i kompozitor
* [[30. 12.]] - [[Janko Prunk]], slovenski povjesničar i političar

=== Kroz godinu ===
* pribl. - [[Moamer Gadafi]], vođa Libije († [[2011]])

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 1942.}}
=== Januar/Siječanj ===
* [[14. 1.]] - [[Milan Rešetar]], lingvista (* [[1860]])
* [[16. 1.]] - [[Carole Lombard]], glumica (* [[1908]])
* [[17. 1.]] - [[Walther von Reichenau]], nemački feldmaršal (* [[1884]])
* [[21. 1.]] - [[Slaviša Vajner]] Čiča romanijski, narodni heroj (* [[1903]])
* 21. 1. - [[Milan Ilić Čiča]] šumadijski, narodni heroj (* [[1886]])
* 21. 1. - [[Dragan Pavlović Šilja]], narodni heroj (* [[1908]])
* 21. 1. - [[Dušan Radenković]], srpski reditelj i dramski prvak (* [[1892]])
* [[22. 1.]] - [[Anka Butorac]], narodni heroj (* [[1903]])
* [[23. 1.]] - [[Bogdan Šuput]], slikar (* [[1914]])
* [[26. 1.]] - [[Tadija Anušić]], narodni heroj Jugoslavije (* [[1896]])
* 26. 1. - [[Felix Hausdorff]], matematičar (* [[1868]])
* [[27. 1.]] - [[Petar Dobrović]], slikar (* [[1890]])

=== Februar/Veljača ===
* [[2. 2.]] - [[Danil Harms]], ruski pisac (* [[1905]])
* [[8. 2.]] - [[Fritz Todt]], inženjer, osnivač istoimene radne organizacije (* [[1891]])
* [[12. 2.]] - [[Grant Wood]], američki slikar (* [[1891]])
* [[13. 2.]] - [[Fehim Spaho]], reisu-l-ulema (* [[1877]])
* [[14. 2.]] - [[Mirosław Ferić]], poljski pilot (* [[1915]])
* februar - [[Moša Šoamović]], slikar (* 1876?)
* [[15. 2.]] - [[Stanislav Binički]], kompozitor i dirigent, autor prve srpske opere (* [[1872]])
* [[19. 2.]] - [[Đermano Senjanović]], narodni heroj (* [[1923]])
* [[20. 2.]] - [[Fadil Jahić Španac]], narodni heroj (* [[1910]])
* 20. 2. - [[Ivan Marković Irac]], narodni heroj (* [[1909]])
* 20. 2. - [[Ruža Meštrović]], slikarica i kiparica (* [[1883]])
* [[22. 2.]] - [[Stefan Zweig]], austrijski književnik, novinar (* [[1881]])
* [[23. 2.]] - [[Miloje Zakić]], narodni heroj (* [[1912]])
* [[24. 2.]] - [[Anton Drexler]], nemački političar (* [[1884]])
* [[28. 2.]] - [[Karel Doorman]], holandski admiral (* [[1889]])

=== Mart/Ožujak ===
* [[1. 3.]] - [[Cornelius Vanderbilt III]], oficir, inženjer, pronalazač (* [[1873]])
* [[6. 3.]] - [[Đorđe Kosmajac]], zamenik upravnika logora Banjica (* 1903)
* [[7. 3.]] - [[Zejnel Ajdini]], narodni heroj (* 1910)
* [[8. 3.]] - [[José Raúl Capablanca]], kubanski [[šah]]ist i svjetski prvak u šahu od 1921-1927 (* [[1888]].)
* [[12. 3.]] - [[William Henry Bragg]], fizičar, nobelovac (* [[1862]])
* [[13. 3.]] - [[Žikica Jovanović Španac]], narodni heroj (* [[1914]])
* [[15. 3.]] - [[Olga Alkalaj]], učesnica NOB (* [[1907]])
* [[17. 3.]]? - [[Nada Dimić]], narodni heroj (* [[1923]])
* [[18. 3.]] - [[Vera Blagojević]], narodni heroj (* [[1920]])
* [[20. 3.]] - [[Bajo Sekulić]], narodni heroj (* [[1913]])

=== April/Travanj ===
* [[2. 4.]] - [[Mladen Stojanović]], ljekar, učesnik NOB, narodni heroj (* [[1896]])
* april? - [[Zija Dizdarević]], bh. književnik (* [[1916]])
* [[13. 4.]] - [[Jan Vlašimsky]], hrvatski skladatelj i zborovođa češkog porijekla (* [[1861]].)
* [[15. 4.]] - [[Robert Musil]], austrijski književnik (* [[1880]].)
* [[18. 4.]] - [[Gertrude Vanderbilt Whitney]], vajarka, pokroviteljka umetnosti (* [[1875]])
* [[24. 4.]] - [[Lucy Maud Montgomery]], književnica (* [[1874]])
* [[29. 4.]] - [[Vasilj Gaćeša]], narodni heroj (* [[1906]])
* april-maj - [[Terence Atherton]], član britanske misije u Jugoslaviji (* 1903)

=== Maj/Svibanj ===
* [[3. 5.]] - [[Thorvald Stauning]], premijer Danske (* [[1873]])
* [[6. 5.]] - [[Hasan Kikić]], bosanskohercegovački književnik (* [[1905]])
* [[7. 5.]] - [[Felix Weingartner]], dirigent, skladatelj (* [[1863]])
* [[9. 5.]] - [[Čedomir Ljubo Čupić]], narodni heroj (* 1913)
* [[12. 5.]] - [[Janko Čmelik]], narodni heroj (* [[1905]])
* [[14. 5.]] - [[Frank Churchill]], filmski kompozitor (* [[1901]])
* [[15. 5.]] - [[Ivan Krkač]], narodni heroj (* [[1911]])
* [[16. 5.]] - [[Bronisław Malinowski]], antropolog (* [[1884]])
* maj - [[Slobodan Princip]], narodni heroj Jugoslavije. (* [[1914]])
* [[19. 5.]] - [[Arthur Edward Waite]], okultista (* [[1857]])
* [[21. 5.]] - [[Tone Tomšič]], narodni heroj (* [[1910]])
* [[22. 5.]] - [[Rade Končar]], sekretar CK KPH, narodni heroj (* [[1911]])
* 22. 5. - [[Stjepan Filipović]], narodni heroj (* [[1916]])
* [[27. 5.]] - [[Chen Duxiu]], bivši generalni sekretar CK KP Kine (* [[1879]])
* [[29. 5.]] - [[John Barrymore]], glumac (* [[1882]])

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[4. 6.]] - [[Rudi Čajavec]], partizanski pilot, narodni heroj (* [[1911]])
* 4. 6. - [[Tamon Yamaguchi]], japanski admiral (* [[1892]])
* 4. 6. - [[Reinhard Heydrich]], v.d. Protektora Bohemije-Moravske, direktor glavne sigurnosne službe (* [[1904]])
* [[7. 6.]] - [[Bora Baruh]], slikar, učesnik NOB (* [[1911]])
* 7. 6. - [[Alan Blumlein]], engleski inženjer elektronike (* [[1903]])
* [[10. 6.]] - [[Boško Palkovljević]] Pinki, narodni heroj (* [[1920]])
* [[11. 6.]] - [[Anđa Ranković]], narodni heroj (* [[1909]])
* [[12. 6.]] - [[Petar Leković]], prvi proglašeni narodni heroj (* [[1893]])
* jun - [[Lujo Davičo]], baletski igrač, pedagog, učesnik NOB (* [[1908]])
* [[21. 6.]] - [[Mihovil Pavlek Miškina]], hrvatski književnik (* [[1887]].)
* [[26. 6.]] - [[Vučko Ignjatović]], major JVuO (* 1909)
* [[27. 6.]] - [[Dragica Pravica]], narodni heroj (* [[1919]])

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[8. 7.]] - [[Louis Franchet d'Espèrey]], maršal Francuske, počasni srpski vojvoda (* [[1856]])
* jul - [[Zdravko Čelar]], narodni heroj (* [[1917]])
* [[17. 7.]] - [[Esad Midžić]], narodni heroj (* 1917)
* [[28. 7.]] - [[Flinders Petrie]], arheolog, egiptolog (* [[1853]])
* [[30. 7.]] - [[Leopold Mandić]], svećenik, kapucin, svetac (* [[1866]].)

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* [[3. 8.]] - [[Richard Willstätter]], hemičar, nobelovac (* [[1872]])
* [[5. 8.]] - [[Ante Jonić]], narodni heroj Jugoslavije (* [[1918]].)
* [[13. 8.]] - [[Simo Šolaja]], narodni heroj (* [[1905]])
* [[22. 8.]] - [[Michel Fokine]], plesač, koreograf (* [[1880]])
* [[25. 8.]] - [[Princ George, vojvoda od Kenta]], član britanske kraljevske porodice (* [[1902]])
* [[30. 8.]] - [[Sava Šumanović]], srpski slikar (streljan) (* [[1896]])

=== Septembar/Rujan ===
* [[4. 9.]] - [[Gorazd Praški]], episkop Moravske i Šlezije, svetac (* [[1879]])
* [[18. 9.]] - [[Ćiro Truhelka]], hrvatski arheolog i povjesničar (* [[1865]].)
* [[21. 9.]] - [[Nina Vavra]], hrvatska glumica (* [[1879]].)
* [[30. 9.]] - [[Hans-Joachim Marseille]], nemački letački as (* [[1919]])

=== Oktobar/Listopad ===
* [[3. 10.]] - [[Rifat Burdžević]], narodni heroj (* [[1913]])
* 3. 10. - [[Vladimir Knežević Volođa]], narodni heroj (* [[1915]])
* 3. 10. - [[Milan Kalabić]], oficir SDS, načelnik kragujevačkog okruga (* [[1886]])
* [[9. 10.]] - [[Franjo Ogulinac Seljo]], španski borac, narodni heroj (* [[1904]])
* [[10. 10.]] - [[Vojo Kushi]], narodni heroj Albanije i Jugoslavije (* [[1918]])
* [[13. 10.]] - [[Marko Natlačen]], bivši dravski ban, kolaborant (* [[1886]])
* [[29. 10.]] - [[Husein Hodžić]], narodni heroj (* [[1913]])

=== Novembar/Studeni ===
* [[4. 11.]] - [[Žarko Zrenjanin]] Uča, član CK KPJ, narodni heroj (* [[1902]])
* [[19. 11.]] - [[Bruno Schulz]], poljski pisac i slikar (* [[1892]].)
* [[20. 11.]] - [[Brana Cvetković]], srpski glumac, dečiji pisac, humorista (* [[1874]])
* [[21. 11.]] - [[Leopold Berchtold]], austrougarski diplomata (* [[1863]])
* [[22. 11.]] - [[Moša Albahari]], učesnik NOB (* [[1913]])

=== Decembar/Studeni ===
* nov/dec. - Bogosav Vojnović-Pelikan, slikar (* 1894)&lt;ref&gt;[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1315/mid/1315-1124.jpg &quot;Kolo&quot;, 12. dec. 1942, str. 12]&lt;/ref&gt;
* [[5. 12.]] - [[Emin Duraku]], narodni heroj Albanije i Jugoslavije (* [[1917]])
* [[7. 12.]] - [[Gavro Schwarz]], zagrebački nadrabin (* [[1872]])
* [[21. 12.]] - [[Franz Boas]], antropolog (* [[1858]])
* [[24. 12.]] - [[François Darlan]], francuski admiral (* [[1881]])
* [[25. 12.]] - [[Vojislav Vučković]], kompozitor, dirigent, revolucionar (* [[1910]])
* [[27. 12.]] - [[Jure Francetić]], ustaški pukovnik, komandant Crne legije (* [[1912.]])

=== Kroz godinu ===
* [[Nikola Zaninović]], hrvatski operni pjevač (* [[1878]].)
* [[Dragutin Inkiostri Medenjak]], srpski dekorater i slikar. (*[[1866]])
* [[Dionisije Miković]], srpski iguman, književnik i etnograf. (*[[1861]])
* [[Mavro Frankfurter]], vinkovački rabin (* [[1875]])
* [[Izidor Gross]], šahovski velemajstor, karlovački kantor (* [[1860]])
* [[Slavko Hirsch]], liječnik, epidemiolog (* [[1893]])
* [[Daniel Ozmo]], umjetnik (* 1912)
* [[Hermann Weissmann]], odvjetnik, kolekcionar umjetnina (* [[1884]])
* [[Oton Vinski]], zagrebački bankar (* [[1877]])

== Nobelova nagrada za 1942. godinu ==

* [[Nobelova nagrada za fiziku|'''Fizika''']]: nije dodijeljena
* [[Nobelova nagrada za kemiju|'''Kemija''']]: nije dodijeljena
* [[Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu|'''Fiziologija i medicina''']]: nije dodijeljena
* [[Nobelova nagrada za književnost|'''Književnost''']]: nije dodijeljena
* [[Nobelova nagrada za mir|'''Mir''']]: nije dodijeljena

== Reference ==
{{reference}}

== Povezano ==
* [[Kronologija Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji]]
* [[Spisak osovinskih operacija u Jugoslaviji]]
* [[Spisak antipartizanskih operacija u NDH]]
* [[Spisak nemačkih operacija protiv četnika u Drugom svetskom ratu]]
* [[Hronologija ustaških zločina 1942.]]
* [[Hronologija četničkih zločina 1942. godine]]

== Literatura/Spoljne veze ==
* Istorijska čitanka 4, Drugi svetski rat [http://www.pescanik.info/content/view/4618/171/]
* [https://www.znaci.org/00001/53.htm Hronologija narodnooslobodilačkog rata 1941-1945], događaji 1942, partizanska perspektiva: [https://www.znaci.org/00001/53_13.pdf januar], [https://www.znaci.org/00001/53_14.pdf februar], [https://www.znaci.org/00001/53_15.pdf mart], [https://www.znaci.org/00001/53_16.pdf april], [https://www.znaci.org/00001/53_17.pdf maj], [https://www.znaci.org/00001/53_18.pdf jun], [https://www.znaci.org/00001/53_19.pdf jul], [https://www.znaci.org/00001/53_20.pdf avgust], [https://www.znaci.org/00001/53_21.pdf septembar], [https://www.znaci.org/00001/53_22.pdf oktobar], [https://www.znaci.org/00001/53_23.pdf novembar], [https://www.znaci.org/00001/53_24.pdf decembar] (ima dosta slovnih grešaka).
{{commonscat|1942}}

[[Kategorija:1940-e]]
[[Kategorija:20. vijek|42]]
[[Kategorija:Godine]]</text>
      <sha1>bjadtsh278adkac9c0dpat0t8dafjq5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1978.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>23616</id>
    <revision>
      <id>42681655</id>
      <parentid>42645275</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:32:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681655</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="60062" sha1="owb7r25svt9zpa5rfaojho8xiryth6g" xml:space="preserve">{{Godina}}
{{year dab|1978}}
{{Godina u drugim kalendarima|1978}}
__NOTOC__
Godina '''1978''' ('''[[Rimski brojevi|MCMLXXVIII]]''') bila je [[redovna godina koja počinje u nedjelju]] po gregorijanskom kalendaru.

&lt;center&gt;
{| style=&quot;border:1px solid silver;background-color:white;padding:5px;&quot; align=center class=radius 
| '''1978''': &lt;br /&gt; [[1978#Januar/Siječanj|1]] • [[1978#Februar/Veljača|2]] • [[1978#Mart/Ožujak|3]] • [[1978#April/Travanj|4]] • [[1978#Maj/Svibanj|5]] • [[1978#Jun/Juni/Lipanj|6]] • [[1978#Jul/Juli/Srpanj|7]] • [[1978#Avgust/August/Kolovoz|8]] • [[1978#Septembar/Rujan|9]] • [[1978#Oktobar/Listopad|10]] • [[1978#Novembar/Studeni|11]] • [[1978#Decembar/Prosinac|12]] &lt;br /&gt; [[1978#Rođenja|Rođenja]] • [[1978#Smrti|Smrti]]
|}&lt;/center&gt;

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - Air India Flight 855: Džambo džet pao u more kod Bombaja ubrzo nakon poletanja, 232 mrtvih. 
* 1. 1. - Prikazana prva od 13 epizoda TV serije &quot;[[Povratak otpisanih (TV serija)|Povratak otpisanih]]&quot;.
*   1. 1. - Umeren zemljotres u Mostaru. 
* [[2. 1.]] - Na BBC-ju prikazana prva epizoda serije ''[[Blake's 7]]'' (&quot;Blejkova sedmorka&quot; na TV Beograd 14. 8. 1981).
* [[6. 1.]] - [[Kruna sv. Stjepana]] vraćena iz SAD u [[Mađarska|Mađarsku]].
* [[7. 1.]] - [[Emilio Palma]] je prva osoba rođena na [[Antarktik]]u, u argentinskoj [[Baza Esperanza|bazi Esperanza]]. 
*   7. 1. - Začeci [[Iranska revolucija|Iranske revolucije]]: nakon što su novine objavile članak uvredljiv za [[Ruholah Homeini|imama Homeinija]], bogoslovi u [[Qom]]u se sukobljavaju sa policijom, ima mrtvih - nove runde nereda zatim izbijaju na svakih 40 dana. 
* [[10. 1.]] - Ubijen [[nikaragva]]nski opozicionar [[Pedro Joaquín Chamorro Cardenal]] - dolazi do nereda u Managvi i drugim mestima.
* [[12. 1.]] - [[Viktor Korčnoj]] pobedio [[Boris Spaski|Borisa Spaskog]] u beogradskom finalu, igraće sa Karpovim za titulu svetskog šampiona.  
* januar - [[Kambodžansko-vijetnamski rat]]: Vijetnamci se zasad povlače iz [[Demokratska Kampučija|Kampučije]]. 
* [[17. 1.]] - [[Sex Pistols]]i se razišli tokom burne turneje u SAD.
* [[19. 1.]] - Završena proizvodnja [[Volkswagen Buba|Volkswagen Bube]] u Nemačkoj (nastavlja se u Brazilu i Meksiku). 
* [[24. 1.]] - Sovjetski satelit [[Kosmos 954]] izgoreo u atmosferi i rasuo se po kanadskim [[Severozapadne teritorije|Severozapadnim teritorijama]].
* 25 - [[27. 1.]] - Velika mećava iz 1978. ili Beli uragan - velika zimska oluja u dolini reke [[Ohio (rijeka)|Ohio]] i regionu [[Velika jezera|Velikih jezera]], 71 smrtni slučaj. 
* [[26. 1.]] - Crni četvrtak u Tunisu: generalni štrajk je prerastao u nerede koje guši vojska, 42 mrtvih ili 200 po mišljenju opozicije.

=== Februar/Veljača ===
* [[1. 2.]] - [[Roman Polanski]] beži iz SAD u Francusku, pred izricanje presude za seks sa 13-godišnjakinjom.
* 5 - [[7. 2.]] - Velika mećava u [[Nova Engleska|Novoj Engleskoj]] i širem Njujorku, oko 100 mrtvih. 
* [[6. 2.]] - Operacija King Dragon u [[burma]]nskoj državi [[Država Rakhine|Rakhine]], preko 200.000 [[Rohingya|Rohingyi]] beži u Bangladeš narednih meseci. 
* [[7. 2.]] - [[Libanski građanski rat]]: počinje Stodnevni rat u kome Libanski front [[Bachir Gemayel|Bachira Gemayela]] isteruje sirijsku vojsku iz istočnog Bejruta. 
* [[11. 2.]] - U [[Kina|Kini]] ukinuta zabrana na dela [[Aristotel]]a, [[William Shakespeare|Šekspira]] i [[Charles Dickens|Dikensa]].
* [[14. 2.]] - Trojica hrvatskih nacionalista osuđena za napad na jugoslovensku misiju pri UN prošlog juna. 
*   15. 2. - [[Leon Spinks]] pobedio [[Muhammad Ali|Muhammada Alija]] na poene. 
*   15. 2. - Uhvaćen serijski ubica [[Ted Bundy]]. 
* [[16. 2.]] - U Čikagu stvoren prvi kompjuterski [[BBS]] (''bulletin board system'').
* [[17. 2.]] - Predsedniku Titu prikazane nove uniforme JNA&lt;ref&gt;[http://foto.mij.rs/site/gallery/18643/allphotos Prikazivanje nove uniforme za JNA u vili u Kuparima] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210925161107/http://foto.mij.rs/site/gallery/18643/allphotos |date=2021-09-25 }}. foto.mij.rs&lt;/ref&gt;.
* [[19. 2.]] - Egipatski komandosi napali oteti avion u [[Larnaka|Larnaci]] na Kipru - došlo do pucnjave sa kiparskim snagama, poginulo 12 Egipćana, prekinuti odnosi između dve zemlje.
* [[20. 2.]] - Operacija Tacaud: Francuzi šalju trupe u [[Čad]] kako bi zaštitili vladu od pobunjeničke grupe [[FROLINAT]]. 
* [[21. 2.]] - Električari pronašli ostatke [[Velika piramida u Tenochtitlánu|Velike tenočtitlanske piramide]] u gradu Meksiku.
* [[februar]] - [[SIV]] odobrio zakon o inostranim ulaganjima u jugoslovenska preduzeća.
* februar - Deset gledatelja zapadnonjemačkog cirkusa u jednom hrvatskom selu hipnotizirano, troje izašlo iz transa tek poslije nekoliko sati&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1978/03/01/archives/germans-hypnotize-croats.html Germans Hypnotize Croats]. nytimes.com&lt;/ref&gt;.

=== Mart/Ožujak ===
* [[1. 3.]] - U Švajcarskoj ukradeni posmrtni ostaci [[Charlie Chaplin|Čarlija Čaplina]] (pronađeni [[17. 5.]]).
* [[2. 3.]] - Sovjetski program [[Interkosmos]]: Čehoslovak Vladimír Remek je prvi kosmonaut programa i prvi van SSSR ili SAD.
[[Datoteka:TitoCarter1978.jpg|mini|200px|Tito u poseti SAD]]
* [[3. 3.]] - [[Etiopija]] priznaje da se protiv [[Somalija|Somalaca]] u [[Ogaden]]u bori zajedno s [[kuba]]nskim trupama.
* 3. 3. - Vojnom ceremonijom, povodom 100-godišnjice [[Rusko-turski rat (1877–1878)|oslobođenja od Turaka]], [[Bugarska]] odaje počast poginulim Bugarima i dr. za oslobođenje. Zbog uvrštenja nekih Makedonaca među Bugare, kritike iz jugoslovenske štampe.
* [[15. 2.]] - [[Ian Smith]] i trojica crnih lidera potpisali Unutrašnji sporazum, prelaz vlasti na crnu većinu u [[Rodezija|Rodeziji]] ([[Zimbabve]]) u roku od dve godine; u međuvremenu, [[Rodezijski građanski rat]] se nastavlja.
* [[6. 3.]] - Američki pornograf [[Larry Flynt]] ustreljen i paralizovan.
* [[7.3.|7]] - [[9. 3.]] - Predsednik [[Tito]] u državnoj poseti [[SAD]] kod predsednika [[Jimmy Carter|Jimmyja Cartera]].&lt;ref&gt;[http://www.presidency.ucsb.edu/ws/index.php?pid=30471 Joint Statement] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100728040535/http://www.presidency.ucsb.edu/ws/index.php?pid=30471 |date=2010-07-28 }}, The American Presidency Project&lt;/ref&gt;
* [[8. 3.]] - Emitovana prva epizoda radio-serije ''[[The Hitchhiker's Guide to the Galaxy (radio serija)|The Hitchhiker's Guide to the Galaxy]]''.
*   8. 3. - U Beogradu završena Druga [[Organizacija za evropsku bezbjednost i saradnju|Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi]]. U usvojenom dokumentu se ne pominju ljudska prava ni druga sporna pitanja između istoka i zapada.
* [[10.3.|10]] - [[11. 3.]] - Tito u poseti Velikoj Britaniji.
* [[11. 3.]] - [[Masakr na Priobalnom putu]]: palestinski teroristi ubili 34 Izraelca kod [[Herzliya|Herclije]].
* [[13. 3.]] - [[Molučka ostrva|Molučki]] teroristi uzeli 70 talaca u holandskom gradu [[Assen]], sutradan ih oslobodila vojska.
* [[14. 3.]] - [[Operacija Litani]]: izraelski upad u [[Liban]], odgovor na masakr; Izraelci će se povući kasnije tokom godine a područjem upravlja njihov saveznik [[Saad Haddad]] i [[Južnolibanska armija|Armija Slobodnog Libana]]. 
* [[15. 3.]] - [[Ogadenski rat]] okončan povlačenjem Somalaca iz Etiopije.
* mart - Prekid diplomatskih odnosa između [[Čile]]a i [[Bolivija|Bolivije]] usled neuspeha pregovora o izlasku Bolivije na more (pitanje od vremena [[Pacifički rat|Pacifičkog rata]] 1879-83). 
* [[16. 3.]] - [[Crvene brigade]] kidnapovale bivšeg italijanskog premijera [[Aldo Moro|Alda Mora]], ubijena petorica telohranitelja.
* 16. 3. - [[Tanker]] ''[[Amoco Cadiz]]'' se nasukao uz [[Bretanja|Bretanju]] - ogromna naftna mrlja.
* 16. 3. - Beyazıtski masakr: ubijeno sedam studenata na istanbulskom univerzitetu. 
* mart - Jugoslovenski novinari su prvi iz Evrope pušteni u Kampućiju&lt;ref&gt;DAVID A. ANDELMAN MARCH 24, 1978 [http://www.nytimes.com/1978/03/24/archives/yugoslavs-after-rare-tour-tell-of-a-primitive-cambodia-all-will.html Yugoslays, After Rare Tour, Tell of a Primitive Cambodia]. nytimes.com&lt;/ref&gt;.
* [[18. 3.]] - Bivši [[pakistan]]ski premijer [[Zulfikar Ali Bhutto]] osuđen na smrt.
* [[19. 3.]] - Glasanje za mesne zajednice, društveno-politička veća skupštine opštine i Beograda&lt;ref&gt;[http://foto.mij.rs/site/gallery/18695/allphotos Glasanje za mesne zajednice, društveno-politička veća skupštine opštine i Beograda, u mesnoj zajednici &quot;4. jul&quot; u opštini Savski venac]{{Dead link|date=March 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. foto.mij.rs&lt;/ref&gt;.
* 19. 3. - Završeni parlamentarni izbori u Francuskoj: golistička desnica ([[Okupljanje za Republiku]] [[Jacques Chirac|Jacquesa Chiraca]]) ostaje najjača.
* 19. 3. - Osnovan [[UNIFIL]], Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu.
* [[26. 3.]] - Demonstranti demolirali kontrolni toranj [[Međunarodni aerodrom Narita|tokijskog aerodroma Narita]], koji je trebao biti otvoren za četiri dana.

=== April/Travanj ===
[[Datoteka:Aldo Moro br.jpg|mini|160px|[[Aldo Moro]] u rukama [[Crvene brigade|Crvenih brigadi]]]]
* [[1. 4.]] - [[Zdravko Čolić]] krenuo sa &quot;[[Lokice|Lokicama]]&quot; na jugoslovensku turneju &quot;Putujući zemljotres&quot;.
* [[2. 4.]] - Prva epizoda TV serije ''[[Dallas (TV serija)|Dallas]]'' (357 epizoda do 1991). 
* [[3. 4.]] - [[50. dodjela Oscara]]: najbolji film ''[[Annie Hall]]'', četiri nagrade od pet nominacija; ''[[Star Wars Episode IV: A New Hope|Star Wars]]'' šest nagrada od deset nominacija; ''[[The Turning Point]]'' rekordnih 11 nominacija bez uspeha.
* [[7. 4.]] - Predsednik SAD [[Jimmy Carter]] odlaže proizvodnju [[neutronska bomba|neutronske bombe]] (Reagan nakratko nastavlja 1981).
* [[13. 4.]] - [[Mileta Perović]], generalni sekretar prosovjetske &quot;Komunističke partije Jugoslavije&quot; osuđen na 20 godina (navodno prethodnog jula kidnapovan u Švajcarskoj od strane jugoslovenskih vlasti)&lt;ref&gt;[http://osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/83-2-353.shtml Belgrade Pardons Leading Pro-Soviet Emigré Who Has &quot;Repented&quot;] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160311030343/http://osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/83-2-353.shtml |date=2016-03-11 }}, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe&lt;/ref&gt;.
* [[14. 4.]] - [[Demonstracije u Gruziji (1978)|Demonstracije]] u [[Tbilisi]]ju u odbranu statusa [[Gruzijski jezik|gruzinskog jezika]] kao jedinog službenog u [[Gruzijska SSR|Gruzijskoj SSR]].
* [[april]] - [[Turska|Turski]] premijer [[Bülent Ecevit]] u poseti Jugoslaviji (razgovara se o mogućnosti izvoza struje u Tursku).
* [[17. 4.]] - Ubijen [[Mir Akbar Khyber]], vođa [[parčam]]ske frakcije [[Narodna demokratska partija Afganistana|Narodne demokratske partije Afganistana]], njegova sahrana 19. 4. se pretvara u demonstracije na koje se odgovara hapšenjima.
* [[18. 4.]] - Skupština [[SAP Kosovo]] donela odluku o osnivanju [[Akademija nauka i umetnosti Kosova|Akademije nauka i umetnosti Kosova]]. 
* [[20. 4.]] - Korean Air Lines Flight 902: sovjetski avion gađao korejski putnički avion i prinudio ga na sletanje blizu Murmanska, poginula dva putnika. 
* [[22. 4.]] - [[Bob Marley]] spaja na mirovnom koncertu dvojicu suprotstavljenih političkih lidera [[Jamajka|Jamajke]], ali nasilje se nastavlja.
* [[27. 4.]] - [[Datoteka:Flag of Afghanistan (1978-1980).svg|25px]] [[Saurska revolucija]]: [[Republika Afganistan|afganistanski]] predsednik [[Mohammed Daoud Khan]] ubijen u vojnom udaru, nasleđuje ga [[Nur Mohammed Taraki]] a premijer je [[Hafizullah Amin]], iz različitih frakcija [[Narodna demokratska partija Afganistana|Narodne demokratske partije Afganistana]]. Tri dana kasnije proglašena [[Demokratska Republika Afganistan]]. Agrarna reforma i ženska prava ubrzo okreću ulemu protiv novog režima (→ [[Građanski rat u Afganistanu]]).

=== Maj/Svibanj ===
* [[3. 5.]] - Prva poznata upotreba [[spam]]a: Gary Thuerk poslao reklamu na 393 primatelja na [[ARPANET]]-u. 
* [[4. 5.]] - [[Bitka kod Cassinge]]: južnoafrički padobranci razbili bazu [[SWAPO]]-a na jugu [[Angola|Angole]].
*   4. 5. - U Parizu ubijen [[Henri Curiel]], komunistički i antikolonijalni aktivista. 
* [[6.5.|6]] - [[20. 5.]] - [[Datoteka:Boxing pictogram.svg|25px]] U Beogradu održan Drugi Svetski šampionat u [[boks]]u; domaći bokseri uzeli 6 srebrnih i jednu bronzanu medalju, a [[kuba]]nci pet zlatnih (među kojima i teškaš [[Teófilo Stevenson]]) i tri srebrne.
* [[8. 5.]] - [[Reinhold Messner]] i Peter Habeler se popeli na [[Mont Everest]] bez boca sa kiseonikom. 
* [[9. 5.]] - Telo [[Aldo Moro|Alda Mora]] pronađeno u gepeku automobila u [[Rim]]u.
* [[11. 5.]] - U [[Zagreb]]u uhapšeno četvoro nemačkih terorista iz [[Frakcija Crvene Armije|Frakcije Crvene Armije]] - [[Brigitte Mohnhaupt]], [[Sieglinde Hofmann]], [[Rolf Clemens Wagner]] i [[Peter-Jürgen Boock]]. Jugoslavija u zamenu za njih traži osmoricu hrvatskih emigranata (uklj. [[Stjepan Bilandžić|Stjepana Bilandžića]]). Istog dana u Francuskoj uhapšen [[Stefan Wisniewski]], dok je ulazio u avion za Jugoslaviju.
*   11. 5. - [[Drugi rat za Šabu]]: [[Mobutu Sese Seko|Mobutuovi]] protivnici opet upadaju u [[zair]]sku provinciju Šaba ([[Katanga]]), ponovo su poraženi uz pomoć Zapada. 
* [[13. 5.]] - Plaćenici [[Bob Denard|Boba Denara]] zbacili levičarsku vladu [[Ali Soilih]]a na [[Komori]]ma, zatim proglašena Islamska Federalna Republika Komori (zastava: [[Datoteka:Flag of the Comoros (1978-1992).svg|25px]]); Soilih je ubijen 29. maja.
* 13. 5. - Pobunjenici zauzeli grad [[Kolwezi]] u Katangi.
* [[15. 5.]] - Konstituisanje drugog saziva Skupštine SFRJ: predsednik [[Dragoslav Marković]], predsednik Saveznog veća [[Dobroslav Ćulafić]], Veća republika i pokrajina [[Zoran Polič]].
** potpredsjednik [[Predsjedništvo SFRJ|Predsjedništva SFRJ]] je [[Fadil Hoxha]], nakon [[Stevan Doronjski|Stevana Doronjskog]].&lt;ref&gt;[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00064_19780516|page:1 &quot;Borba&quot;, 16. maj 1978]&lt;/ref&gt;
* 15. 5. - Sovjetski disident [[Jurij Orlov]] osuđen na sedam godina radnog kampa.
* [[16. 5.|16]] - [[30. 5.]] - Kanski filmski festival: nagradu [[FIPRESCI]] dobili [[Andrzej Wajda|Wajdin]] &quot;[[Čovek od mramora]]&quot; i [[Srđan Karanović|Karanovićev]] &quot;[[Miris poljskog cveća]]&quot;. 
* [[17. 5.]] - [[Josip Vrhovec]] je savezni sekretar za inozemne poslove (do 1982), nakon [[Miloš Minić|Miloša Minića]].
* [[18. 5.]] - [[Sarajevo]] izabrano u Atini za domaćina [[Zimska Olimpijada 1984|zimskih olimpijskih igara 1984]].
* 18 - [[22. 5.]] - [[Bitka za Kolwezi]]: belgijski i padobranci iz [[Legija stranaca|Legije stranaca]] spašavaju Evropljane od građanskog rata u [[Zair]]u.
* [[20. 5.]] - [[Chiang Ching-kuo]], sin [[Chiang Kai-shek]]a, novi je predsednik Republike Kine ([[Tajvan]]a) do 1988 - postepena relaksacija autoritarne vlasti.
* [[25. 5.]] - [[Dan mladosti]]: slet na Stadionu JNA, a štafeta je Titu ove godine uručena na Brijunima.
* 25. 5. - Prvi napad [[Ted Kaczynski|Teda Kaczynskog]] &quot;Unabombera&quot;.
* [[26. 5.]] - U [[Atlantic City, New Jersey|Atlantic Cityju]] otvoren prvi legalni [[kazino]] na istoku SAD.
* [[28. 5.]] - [[Dragan Džajić]] odigrao u Mostaru poslednji meč za Crvenu Zvezdu. 
* [[31. 5.]] - [[Datoteka:Football pictogram.svg|25px]] Evropski šampionat za fudbalere mlađe od 21: revanš Jugoslavija-DDR u Mostaru 4:4 (het-trik [[Vahid Halilhodžić|Vahida Halilhodžića]]), u agregatu 5:4 za Jugoslaviju, čime postaje šampion.

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[1.6.|1]] - [[25. 6.]] - Mundijal u [[Argentina|Argentini]], titula domaćinima (Jugoslavija se nije kvalifikovala).
* [[6. 6.]] - Kalifornijski glasači odobrili Predlog 13 kojim je porez na imovinu smanjen 60% - znak &quot;pobune poreskih obveznika&quot;, koji možda doprinosi [[Ronald Reagan|Reaganovoj]] pobedi 1980.
* [[9. 6.]] - Opozvano 1,5 miliona vozila [[Ford Pinto]] i Mercury Bobcat zbog potencijalno smrtonosnog udara otpozadi. 
* [[12. 6.]] - [[David Berkowitz]], &quot;Samov sin&quot;, osuđen na 150(?) godina zatvora. 
* [[13. 6.]] - Prikazan film ''[[Grease (film)|Grease]]''. 
* [[15. 6.]] - [[Husein I., kralj Jordana]] se oženio Lisom Halaby koja postaje [[Nur al-Husein|kraljica Nur]].
[[Datoteka:Space Invaders - Midway's.JPG|mini|150px|''[[Space Invaders]]'']]
* jun - U Japanu izdata igra ''[[Space Invaders]]''.
* jun - Izdat pasoš jugoslovenskom disidentu [[Mihajlo Mihajlov|Mihajlu Mihajlovu]], odlazi u [[SAD]].
* jun - [[Albanija]] obeležava stogodišnjicu [[Prizrenska liga|Prizrenske lige]], iz Turske vraćeni posmrtni ostaci [[Abdyl Frashëri|Abdyla Frashërija]].
* [[19. 6.]] - Pojavio se strip ''[[Garfield]]''.
* [[20. 6.]] - Zemljotres magnitude 6,5 pogađa [[Solun]] - 45 mrtvih, oštećeni i vizantijski spomenici. Potres se osetio i u Jugoslaviji i [[Bugarska|Bugarskoj]].
* [[20.6.|20]] - [[23. 6.]] - U beogradskom Centru Sava održan [[Jedanaesti kongres SKJ]], poslednji kojem je prisustvovao Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ i SKJ. Reafirmacija kolektivnog predsedništva SKJ, smanjeno je sa 48 na 24 člana, generalni sekretar [[Stane Dolanc]] (novostvorena funkcija, Dolanca smatraju mogućim Titovim naslednikom&lt;ref&gt;DAVID A. ANDELMAN JUNE 25, 1978 [http://www.nytimes.com/1978/06/25/archives/the-world-titos-heirs-and-legacy-are-both-uncertain.html The World; Tito's Heirs And Legacy Are Both Uncertain]. nytimes.com&lt;/ref&gt;); centralni pojam je [[Kardelj, Edvard|Kardeljev]] &quot;pluralizam samoupravnih interesa&quot;, osnova političkog sistema suprotnog i jednostranačkom i višestranačkom sistemu.
* [[21. 6.]] - Oscilacija morske razine od šest metara poplavila [[Vela Luka|Velu Luku]] na [[Korčula|Korčuli]].&lt;ref&gt;[http://www.index.hr/vijesti/clanak/otkriven-misterij-najveceg-hrvatskog-tsunamija-zasto-je-more-1978-poplavilo-velu-luku/500183.aspx &quot;...Zašto je more 1978. poplavilo Velu Luku?&quot;], Index.hr&lt;/ref&gt;
* 21. 6. - Oborena dva od četiri carska iranska helikoptera [[Boeing CH-47 Chinook|Činuk]] koji su zalutali u SSSR, osam mrtvih.
* [[22. 6.]] - Otkriven [[Pluton (planeta)|Plutonov]] satelit [[Haron (satelit)|Haron]].
* [[24. 6.]] - Ubijen [[Ahmad al-Ghashmi]], predsednik [[Sjeverni Jemen|Sjevernog Jemena]].
* [[25. 6.]] - U San Franciscu je prvi put istaknuta [[Zastava duginih boja]].
* 25/[[26. 6.]] - Bomba bretonskih nacionalista oštetila Galeriju bitaka [[Versajski dvorac|Versajskog dvorca]].
* [[29. 6.]] - [[Vijetnam]] se priključuje [[Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć|Savetu za uzajamnu ekonomsku pomoć]] (SEV), kome je na čelu SSSR. 
* [[30. 6.]] - [[Eritrejski rat za nezavisnost]]: etiopska ofanziva u [[Eritreja|Eritreji]] (osam velikih neuspešnih ofanziva 1978-86).

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[4. 7.]] - Veliki &quot;narodni zbor&quot; na Tjentištu, govori Tito.
* [[7. 7.]] - [[Datoteka:Flag of the Solomon Islands.svg|23px]] [[Solomonski otoci]] nezavisni od V. Britanije.
*   7. 7. - Kulminacija [[Kinesko-albanski raskol|kinesko-albanskog raskola]]: Kinezi obaveštavaju [[Narodna Republika Albanija|Albaniju]] da prekidaju vojne i ekonomske sporazume s njom. 
* [[9. 7.]] - Prvi izbori u [[Bolivija|Boliviji]] od 1966, zvanično pobeđuje general [[Juan Pereda]], surogat diktatora [[Hugo Banzer|Huga Banzera]]
* [[10. 7.]] - Prvi predsednik [[Mauritanija|Mauritanije]] [[Moktar Ould Daddah]] zbačen u vojnom udaru - zemlja trpi od rata sa zapadnosaharskim [[Polisario]]m i ekonomske krize. 
* [[11. 7.]] - Katastrofa u Los Alfaquesu: u eksploziji kamiona-cisterne izginulo preko 217 ljudi u kampu na [[Costa Daurada]], Španija.
* [[14. 7.]] - Sovjetski disident [[Natan Šaranski|Anatolij Šaranski]] osuđen na 13 godina zatvora i kolonije nakon optužbe za špijunažu i izdaju - suđenje je privuklo dosta pažnje i protesta na Zapadu (oslobođen 1986).
* jul - U Jugoslaviji presuđeno da su klema(?) i pauk za nepropisno parkirane automobile neustavni&lt;ref&gt;DAVID A. ANDELMAN JULY 21, 1978 [http://www.nytimes.com/1978/07/21/archives/yugoslavia-sued-bans-towaway-flatbed-truck-with-spiders-arms-a-fine.html Yugoslavia, Sued, Bans Towaway]. nytimes.com&lt;/ref&gt;. 
* [[18. 7.]] - [[Ali Abdulah Saleh]] je novi predsjednik [[Sjeverni Jemen|Sjevernog Jemena]] (do 1990, zatim ujedinjenog Jemena do [[2012]]). 
* [[20. 7.]] - Prva veća pobuna u Afganistanu izbija na plemenskoj osnovi: u [[Nuristan]]u je zauzet vladin položaj u Manugiju, vlada najesen vraća neke položaje, uz pomoć drugih plemena.&lt;ref&gt;Olivier Roy. ''Islam and Resistance in Afghanistan'', p. 99-100. Cambridge University Press. 1990&lt;/ref&gt;
* [[21. 7.]] - Generalni sekretar UN [[Kurt Waldheim]] u poseti Jugoslaviji (Split). 
*   21. 7. - Dan nakon što je bolivijski predsednik Banzer poništio falsifikovane izbore, Juan Pareda izvodi vojni udar. 
* [[23. 7.]] - Predsednik [[Gabon]]a [[Omar Bongo]] naređuje proterivanje 9.000 državljana [[Narodna Republika Benin|Benina]]&lt;ref name=&quot;Henckaerts1995&quot;&gt;{{cite book|author=Jean-Marie Henckaerts|title=Mass Expulsion in Modern International Law and Practice|url=http://books.google.com/books?id=s3kaTLyAKo0C&amp;pg=PA16|date=6 July 1995|publisher=Martinus Nijhoff Publishers|isbn=90-411-0072-5|pages=16–}}&lt;/ref&gt;. 
* [[25. 7.]] - U [[Bristol]]u, u [[Velika Britanija|Velikoj Britaniji]], rođena je [[Louise Brown]], prvo dijete u svijetu začeto umjetnim načinom (&quot;beba iz epruvete&quot;).
* [[25. 7.]] - Ministarski sastanak [[Pokret nesvrstanih|Nesvrstanih]] u Beogradu, Tito tvrdi da su sovjetski i kubanski intervencionizam najveća pretnja za pokret.
* [[26. 7.]] - [[2. 8.]] - 25. [[Pulski filmski festival]]: [[Velika zlatna arena za najbolji film|Velika zlatna arena]] za film &quot;[[Okupacija u 26 slika]]&quot;.
* [[28. 7.]] - General [[Socijalistička Republika Rumunija|rumunske]] ''[[Securitate]]'' [[Ion Mihai Pacepa]] prebačen u SAD pošto mu je odobren azil - najviše rangirani prebeg iz Istočnog bloka.

=== Avgust/August/Kolovoz ===
[[Datoteka:Paulaudenece1977.jpg|110px|mini|lijevo|† [[Pavao VI]]]]
* [[6. 8.]] - Umro papa [[Pavao VI]] (kanoniziran 2018).
* [[7. 8.]] - &quot;Kokainski puč&quot; u [[Honduras]]u: predsednik gen. [[Juan Alberto Melgar Castro]] zbačen u vojnom udaru uz pomoć narko lorda [[Juan Matta-Ballesteros]]a, sledi gen. [[Policarpo Paz García]] (do [[1982]]). 
*   7. 8. - Usled velike količine nataloženog toksičnog otpada, proglašena federalna vanredna situacija u naselju [[Love Canal]], delu [[Niagara Falls, New York]]. 
* [[11. 8.|11]] - [[13. 8.]] - [[Datoteka:Canoeing (flatwater) pictogram.svg|25px]] U Beogradu održano 14. svetsko prvenstvo u kajaku i kanuu na mirnim vodama: zlatne medalje osvojili [[Matija Ljubek]] i [[Milan Janić]]. 
* [[12. 8.]] - U Pekingu potpisan Ugovor o miru i prijateljstvu između Japana i NR Kine. 
* [[15. 8.]] - Zvanični nastanak benda [[Riblja čorba]] (prvi koncert u [[Elemir]]u [[27. 8.]]).
* [[17. 8.]] - [[Double Eagle II]] je prvi balon koji je preleteo preko Atlantika. 
*   17. 8. - Dvojica Hrvata držali taoce u zapadnonemačkom konzulatu u Čikagu, zahtevali su da se Stjepan Bilandžić ne izruči Jugoslaviji. 
* [[19. 8.]] - Podmetnut [[požar u Cinema Rex|požar u bioskopu ''Cinema Rex'']] u [[Abadan]]u, Iran - poginulo preko 400 ljudi, pojačavaju se demonstracije protiv šaha.
* [[21. 8.]] - [[Kina|Kineski]] lider [[Hua Kuo-Feng]] stigao u posetu Jugoslaviji&lt;ref&gt;[http://osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/116-4-209.shtml Hua Kuo-Feng in Yugoslavia: &quot;Distant Water visiting the Balkans] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064717/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/116-4-209.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA - RFE&lt;/ref&gt;; takođe je posetio i Rumuniju, što kvari odnose Moskve s ove dve zemlje&lt;ref&gt;SEYMOUR TOPPING DEC. 3, 1978 [http://www.nytimes.com/1978/12/03/archives/under-the-shadow-of-the-kremlin-kremlin.html UNDER THE SHADOW OF THE KREMLIN]. nytimes.com&lt;/ref&gt;.
* [[22. 8.]] - Umro prvi predsednik [[Kenija|Kenije]] [[Jomo Kenyatta]], nasleđuje [[Daniel arap Moi]] (do 2002).
* 22. 8. - [[Nikaragvanska revolucija]]: [[Sandinistički front nacionalnog oslobođenja]] uzeo veliki broj talaca u Nacionalnoj palati u [[Managua|Managui]] - pušteni su u zamenu za novac i oslobađanje nekih zatvorenika. 
[[Datoteka:Paus Johannes Paulus I (Bestanddeelnr 929-9074).jpg|180px|mini|[[Ivan Pavao I.]]]]
* [[26. 8.]] - Patrijarh Venecije kardinal Albino Luciani izabran za papu [[Ivan Pavao I.|Ivana Pavla I.]], pontifikat traje 33 dana.
* [[27. 8.]] - [[Jafar Sharif-Emami]] je novi iranski premijer (do novembra), vlada pokušava da nezadovoljnike smiri mnogim ustupcima. 
* [[28. 8.]] - Portugalski premijer [[Mário Soares]] daje ostavku - nepopularan je zbog mera štednje; slede tri kratkotrajne vlade do izbora 1979.
* [[29. 8.]] - Predsednik [[Čad]]a [[Félix Malloum]] prepušta premijerski položaj [[Hissène Habré]]u, vođi severnih pobunjenika (premijer 1978-79, predsednik 1982-90); [[Čadsko-libijski konflikt]] se pojačava. 
* [[30. 8.]] - Otmica LOT Flight 165: Dvoje istočnih Nemaca otelo poljski avion i odletelo u Zapadni Berlin.
* [[31. 8.]] - Iransko-libanski šiitski imam [[Musa al-Sadr]] nestao tokom posete Libiji.

=== Septembar/Rujan ===
[[Datoteka:Camp David, Menachem Begin, Anwar Sadat, 1978.jpg|thumb|240px|Pregovori u Camp Davidu]]
* [[5. 9.]] - [[Zdravko Čolić]] završava turneju &quot;Putujući zemljotres&quot; koncertom na punoj beogradskoj &quot;Marakani&quot;.
* [[7. 9.]] - Bugarski disident [[Georgi Markov]] uboden u Londonu &quot;bugarskim kišobranom&quot;, umire 4 dana kasnije.
*   7. 9. - Britanski laburistički premijer [[James Callaghan]] objavljuje, protivno očekivanjima, da neće biti izbora te godine, mada se ekonomija popravila i laburisti imaju prednost. Ali, sledi [[Zima nezadovoljstva]].
* [[8. 9.]] - [[Crni petak (1978)|Crni petak]] u Iranu: vojska otvara vatru na učesnike demonstracija u [[Teheran]]u, gde je upravo uvedeno ratno stanje, 89 mrtvih u gradu, Homeini tvrdi da su &quot;cionisti ubili 4.000 nevinih demonstranata&quot; - smatra se da je ovo tačka bez povratka za [[Iranska revolucija|Iransku revoluciju]]. 
* [[12. 9.]] - Deklaracija iz Alma Ate o značaju primarne zdravstvene nege. 
* [[15. 9.]] - [[Muhammad Ali]] pobedio [[Leon Spinks|Leona Spinksa]] u revanšu. 
* [[16. 9.]] - [[Tabas]]ki potres na istoku Irana, poginulo je 25.000 ljudi.
* [[17. 9.]] - Jubilejski pokret &quot;Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata&quot;, druga etapa: 40.000 vjernika u [[Biskupija (Knin)|Biskupiji]] kod Knina.
* 17. 9. - [[Sporazum iz Camp Davida]]: [[egipat]]ski predsjednik [[Anwar el-Sadat|Anwar al-Sadat]] i [[izrael]]ski premijer [[Menachem Begin]] dogovorili, uz posredovanje [[SAD]], kraj [[rat]]nog stanja između dviju država.
* [[24. 9.]] - Plebiscitom odlučeno da [[Jura (kanton)|Jura]] bude samostalan švajcarski kanton, izdvojena iz [[Bern (kanton)|Berna]]. 
* [[25. 9.]] - PSA Flight 182: putnički avion se sudario s malom letelicom iznad [[San Diego, California|San Dijega]], 144 mrtvih, uključujući 7 na zemlji.
* [[28. 9.]] - Umro papa Ivan Pavao I. (beatificiran 2022).
* [[29. 9.]] - [[Namibijski rat za nezavisnost]]: Rezolucija 435 Saveta bezbednosti UN postavlja osnove za nezavisnost [[Namibija|Namibije]].

=== Oktobar/Listopad ===
[[Datoteka:JohannesPaul2-portrait.jpg|thumb|110px|[[Ivan Pavao II.]] (papa 1978-2005)]]
* [[1. 10.]] - {{flag|Tuvalu|1978}} nezavisan od V. Britanije.
* [[2. 10.]] - Predsednik Tito posetio Zavode &quot;Crvena zastava&quot; povodom 125-godišnjice, pokazan mu je&lt;ref&gt;[http://foto.mij.rs/site/gallery/19118/photo/75 Poseta Kragujevcu povodom 125. godišnjice postojanja zavoda &quot;Crvena zastava&quot;: dolazak u &quot;Crvenu zastavu&quot;, razgovori i odlazak] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200626112550/http://foto.mij.rs/site/gallery/19118/photo/75 |date=2020-06-26 }}. foto.mij.rs&lt;/ref&gt; prvi, ručno sklopljeni, [[Jugo]] (serijska proizvodnja 1980-2008). 
* 1 - [[14. 10.]] - [[Datoteka:Basketball pictogram.svg|25px]] [[Svjetsko prvenstvo u košarci - Filipini 1978.|Svjetsko prvenstvo u košarci na Filipinima]]: Jugoslavija je prvak, u timu prvenstva su [[Dražen Dalipagić]] (MVP), [[Krešimir Ćosić]] i [[Dragan Kićanović]].
* [[6. 10.]] - [[Ruholah Homeini]] proteran iz Iraka, odlazi u francusko mesto [[Neauphle-le-Château]] - ali uticaj mu raste zahvaljujući audio-kasetama koje stižu u Iran. Sledećeg februara stiže i on.
* [[8. 10.]] - [[P. W. Botha]] je novi premijer [[Južna Afrika|Južne Afrike]] (do 1984, zatim predsednik do 1989). 
* [[9. 10.]] - [[Političko nasilje u Turskoj (1976–80)|Političko nasilje u Turskoj]] &amp;mdash; Bahçelievlerski masakr u Ankari, ultranacionalisti ubili sedam studenata. 
* [[16. 10.]] - Krakovski nadbiskup kardinal [[Karol Wojtyla]] izabran za 254. papu - prvi [[Slaveni|slavenski]] papa (ali vidi i [[Siksto V.]]) te prvi ne-Talijan nakon 456 godina.
* 16. 10. - U Parizu ubijen [[Bruno Bušić]].
* [[18. 10.]] - [[Anatolij Karpov]] odbranio titulu svetskog šahovskog šampiona na tromesečnom meču na Filipinima. 
* [[19. 10.]] - [[Branko Mikulić]] predsedavajući predsedništva CK SKJ&lt;ref name=&quot;MyUser_Gettyimages.com_September_18_2016c&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.gettyimages.com/detail/news-photo/december-1978-portrait-of-branko-mikulic-president-of-the-news-photo/105213417#december-1978-portrait-of-branko-mikulic-president-of-the-central-of-picture-id105213417 |title=Branko Mikulic, President Of The Central Committee Of The Yugoslavian Communist League 1978 Pictures |newspaper=Gettyimages.com |date= |author= |accessdate=September 18, 2016 }}{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;, funkcija je od ove godine sa jednogodišnjim mandatom&lt;ref name=&quot;MyUser_The_New_York_Times_September_18_2016c&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.nytimes.com/1979/11/11/archives/tito-at-87-still-has-firm-grip-on-the-reins-in-yugoslavia-there-is.html |title=Tito, at 87, Still Has Firm Grip on the Reins in Yugoslavia |newspaper=The New York Times |date= NOV. 11, 1979 |author= |accessdate= September 18, 2016}}&lt;/ref&gt;. 
* [[23. 10.]] - Vicepremijer NR Kine [[Deng Xiaoping]] posetio Japan, stupio na snagu ugovor o prijateljstvu. 
* [[25. 10.]] - Prikazan prvi film iz franšize ''[[Halloween (film, 1978)|Halloween]]''. 
* [[27. 10.]] - [[Anwar Sadat]] i [[Menachem Begin]] dobili [[Nobelova nagrada za mir|Nobelovu nagradu za mir]].
* 27. 10. - 30. 10.? - Međunarodni feministički skup &quot;Drug-ca Žena&quot; održan u beogradskom SKC.
* oktobar, krajem - Generalni štrajk u Iranu, najštetniji je u naftnoj industriji. 
* [[30. 10.]] - Treća premijera &quot;[[Ohridska legenda|Ohridske legende]]&quot; [[Stevan Hristić|Stevana Hristića]] u beogradskom Narodnom pozorištu, u postavci Pie i Pina Mlakara.

=== Novembar/Studeni ===
* [[2. 11.]] - Samit Arapske lige u Bagdadu, protive se Sporazumu iz Camp Davida. 
* [[3. 11.]] - {{flag|Dominika|1978}} stekla nezavisnost od [[UK|Ujedinjenog Kraljevstva]].
*   3. 11. - Pesma ''Y.M.C.A.'' grupe [[Village People]] izdata kao singl. 
*   3. 11. - Ugovor o prijateljstvu i saradnji između SSSR i Vijetnama - Sovjeti će dobiti baze u [[Da Nang]]u i [[Cam Ranh]]u. 
* [[5. 11.]] - &quot;Dan kada je goreo Teheran&quot;: nakon sukoba studenata sa vojnicima dolazi do velikih nereda u kojim je zapaljena i britanska ambasada; iranski premijer Jafar Sharif-Emami daje ostavku, sledi general [[Gholam Reza Azhari]] do kraja godine.
*   5. 11. - Austrijski referendum odbio sa 50,47% početak rada nuklearne centrale u [[Zwentendorf]]u. 
* [[10. 11.]] - ''[[Boat people]]'': brod Hai Hong sa 2.500 vijetnamskih izbeglica stiže do malezijske luke [[Port Klang]], provode nekoliko meseci u lošim uslovima. 
* [[11. 11.]] - Operacija Galaxia: španski oficiri planiraju vojni udar u madridskoj kafeteriji, ali su odati.
*   11. 11. - [[Maumoon Abdul Gayoom]] novi predsednik [[Maldivi|Maldiva]] (do [[2008]]). 
* [[12. 11.]] - Otkriven spomenik palim borcima na [[Makljen]]u, poznat kao &quot;Pesnica&quot; (uništen 2000). U Jablanici održan miting povodom proslave 35 godina [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]], Tito upalio večitu vatru na platou spomen-parka. 
* [[15. 11.]] - Icelandic Airlines Flight 001: avion pao nadomak aerodroma u [[Colombo]] na Sri Lanci, od 262 u letelici poginulo 183, uglavnom povratnika sa [[hadždž]]a. 
* [[17. 11.]] - Četvorica nemačkih RAF-ovaca pušteni iz Jugoslavije, nakon što je [[Nemačka]] odbila izručiti hrvatske emigrante.
* [[18. 11.]] - Članovi sekte ''Peoples Temple'', koju je predvodio [[Jim Jones]], izvršili masovno samoubistvo u [[Jonestown]]u u [[Gvajana|Gvajani]] - 913 mrtvih, uključujući 276 djece.
* [[20. 11.]] - U Veneciji osnovana [[Radna zajednica Alpe-Jadran]], za poticanje razvoja kulturnih, znanstvenih, prometnih i gospodarskih veza.
* [[21. 11.]] - Osmi kongres Saveza sindikata Jugoslavije: Tito je pokrenuo inicijativu za doslednije ostvarivanje načela kolektivnog rada, odlučivanja i odgo­vornosti, u svim organima i organizacijama i na svim nivoima – od ko­mune do Federacije&lt;ref&gt;Bajec, Dolničar, 1981, str. 316&lt;/ref&gt;.
* [[22. 11.]] - Petorica Srba iz Njujorka i Čikaga optužena da su htela podmetnuti bombu u čikaški jugoslovenski konzulat za Dan republike, među njima pop Kajević i [[Nikola Kavaja]]&lt;ref&gt;PETER KIHSS NOV. 23, 1978 [http://www.nytimes.com/1978/11/23/archives/5-serbs-accused-of-plot-to-bomb-chicago-offices-us-reports-tapes.html 5 Serbs Accused Of Plot to Bomb Chicago Offices]. nytimes.com&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;DOUGLAS E. KNEELAND DEC. 9, 1978 [http://www.nytimes.com/1978/12/09/archives/croats-and-serbs-in-chicago-pride-and-fear-over-growing-violence.html Croats and Serbs in Chicago: Pride and Fear Over Growing Violence]. nytimes.com&lt;/ref&gt;. Istog dana u Kaliforniji ubijen Križan Brkić, a prošlog meseca u državi Njujork Anthony Cikoja, za šta je 1981. optužena grupa hrvatskih nacionalista koja se bavila iznudom. 
* [[23. 11.]] - &quot;[[Pekinško proleće]]&quot;: hiljade ljudi postavlja &quot;postere velikih znakova&quot; (''[[dazibao]]'') na [[Zid demokratije]] (do decembra 1979). 
*   23. 11. - Stupio na snagu Ženevski plan frekvencija dugotalasnog i srednjetalasnog radija. 
* [[24. 11.]] - General [[David Padilla]] vrši vojni udar u Boliviji na čelu demokratski orijentisanih oficira. 
*   24. 11.? - Fudbalski sudija ubijen nožem tokom tuče na utakmici u [[Miloševac (Modriča)|Bosanskom Miloševcu]]&lt;ref&gt;[http://www.nytimes.com/1978/11/26/archives/soccer-referee-is-slain.html Soccer Referee Is Slain], nytimes.com&lt;/ref&gt;.
* [[25. 11.]] - U jednom selu nedaleko od [[Diyarbakır]]a osnovana [[Kurdistanska radnička partija]], na čelu je [[Abdullah Öcalan]].  
* [[27. 11.]] - Gradonačelnik [[San Francisco|San Francisca]] [[George Moscone]] i gradski supervizor [[Harvey Milk]] ubijeni od strane bivšeg supervizora [[Dan White|Dana White]]-a. Novi gradonačelnik će postati [[Dianne Feinstein]], prva žena na tom položaju (do 1988).

=== Decembar/Prosinac ===
[[Datoteka:YU-AMA DC-10-30 JAT DXB 18JUN91 (5635743251).jpg|mini|YU-AMA DC-10-30 (foto 1991)]]
* [[1. 12.]] - Šestorica Srba optužena u SAD da su pokušali ubiti Tita prošlog marta.
*   1. 12. - KUD &quot;Abrašević&quot; gostuje u [[Carnegie Hall]]u.
* [[4. 12.]] - Odlučeno o osnivanju [[Evropski monetarni sistem|Evropskog monetarnog sistema]], stupa na snagu sledećeg marta. 
* [[5. 12.]] - Ugovor o prijateljstvu između SSSR i Afganistana. 
* [[6. 12.]] - [[Španska tranzicija u demokratiju]]: novi [[Ustav Španije]] prihvaćen na referendumu.
* 6. 12. - Nestanak struje u Beogradu usled pada sistema, od sutra osmočasovna isključenja - nestašica struje zbog suše i hladnoće. 
* [[10. 12.]] - Prikazan film ''[[Superman (film)|Superman]]'', prvi od četiri sa [[Christopher Reeve|Christopherom Reevom]].  
* 10 - [[11. 12.]] - Muharemski protesti u Iranu: tokom praznika Tasu'a i Ašura milioni ljudi demonstriraju protiv [[Mohammed Reza Pahlavi|Šaha]].
* [[11. 12.]] - [[Pljačka Lufthanse]]: mafijaši ukrali pet miliona dolara u kešu i 875.000 u draguljima na aerodromu JFK u Njujorku. 
* [[13. 12.]] - [[FK Partizan]] osvojio Srednjoevropski kup.
[[Datoteka:Prijem delegacije JNA kod predsednika Tita.jpg|mini|220px|Prijem delegacije JNA kod predsednika Tita]]
* [[15. 12.]] - SAD i NR Kina objavili da uspostavljaju pune diplomatske odnose (što znači kraj američkog priznanja Republike Kine/Tajvana). 
*   15. 12. - [[Cleveland, Ohio]] je prvi grad od Velike depresije koji je bankrotirao u SAD. 
* decembar - [[Jat Airways|JAT]] je dobio prvi [[širokotrupni avion]], [[DC-10]] YU-AMA.
* decembar - [[Maraşki masakr]]: ubijeno preko stotinu levičara u [[Kahramanmaraş]]u, Turska, nakon čega je uvedeno ratno stanje u 14 od 67 provincija.
* [[19. 12.]] - Bivša indijska premijerka [[Indira Gandhi]] uhapšena zbog nepoštovanja parlamenta.
* [[21. 12.]] - Uhapšen serijski ubica [[John Wayne Gacy]]. 
[[Datoteka:DengXiaoping.jpg|mini|150px|[[Deng Xiaoping]]]]
* [[22. 12.]] - Treći plenum XI Nacionalnog kongresa KP Kine: [[Deng Xiaoping]] postaje de fakto vrhovni lider NR Kine i napušta [[Mao Tse-tung|Maovu]] politiku u korist programa [[kineska ekonomska reforma|ekonomske reforme]], u vidu [[Četiri modernizacije]]: poljoprivrede, industrije, nacionalne odbrane, nauke i tehnologije. U prvoj fazi je dekolektivizovana poljoprivreda (Sistem odgovornosti domaćinstva), dozvoljene su strane investicije i preduzetništvo. Kina će do 2013 rasti 9,5% godišnje.
* 22. 12. - [[Operacija Soberanía]] - [[Argentina]] umalo napala [[Čile]] zbog graničnog spora na jugu.
* [[23. 12.]] - Alitalia Flight 4128: avion pao u more nadomak Palerma, 108 mrtvih, 21 spasen.
* [[25. 12.]] - [[Kambodžansko-vijetnamski rat]]: odlučna [[vijetnam]]ska invazija Kampućije pod [[Crveni Kmeri|Crvenim Kmerima]].
* [[27. 12.]] - [[Španija|Španski]] ustav dobio kraljev potpis, stupa na snagu dva dana kasnije - kraj 40-godišnje vojne diktature
* 27. 12. - Umro [[alžir]]ski predsednik [[Houari Boumediene]], u februaru će ga naslediti [[Chadli Bendjedid]].

=== Kroz godinu ===
* Godišnja investicijska stopa u SFRJ se od 1974. povećala 12,7%; udio investicija u društvenom proizvodu se uvećao sa 29 na 40%. Odluke o investicijama donose politička vođstva (republika i pokrajina) pa i neefikasna poduzeća ulaze u investicije; financira se 40.000 novih projekata (TV centri, biblioteke, hoteli, putevi...).&lt;ref&gt;Jović 2003, 225&lt;/ref&gt;
* Završena [[TE Rijeka]] (320 MW). Završena poslednja etapa [[TE Tuzla]] (779 MW).
* Nakon četiri godine završeno proširivanje [[Brankov most|Brankovog mosta]] u Beogradu.
* Problem [[SR Srbija|SR Srbije]] i njenih pokrajina: na sastanku kod Tita je postignut kompromis, kojim niko nije zadovoljan - srpski poltičari će povući &quot;[[Plava knjiga|Plavu knjigu]]&quot; a kosovski optužbu da su ovi nacionalisti.&lt;ref&gt;Jović 2003, 264&lt;/ref&gt;
* Ukupne investicija na Kosovu 1952-78. povećale su se 19,1 puta (prema SFRJ 7,7 puta; uža Srbija 6,6; Vojvodina 2,6); efikasnost investicija je 33% niža od jugo. proseka, često odlaze u potrošnju ili simbole državnosti (Univerzitetska biblioteka, zgrada RTV, vladini uredi).&lt;ref&gt;Jović 2003, 270&lt;/ref&gt;
* Osnovana grupa [[Film (glazbeni sastav)|Film]].
* 1977-78 - [[Lazar Mojsov]] je predsedavajući 32. zasedanja [[Generalna skupština Ujedinjenih naroda|Generalne skupštine Ujedinjenih naroda]].
* ? Benzin poskupeo sa 7,2 na 9 dinara, drumarine na putu Beograd - Novi Sad sa 20 na 30 dinara.
* NYT: &quot;Titova Jugoslavija: potrošačko društvo zabrinuto za budućnost&quot; (ekonomski problemi, nacionalni sporovi...)&lt;ref&gt;DAVID A. ANDELMAN MARCH 7, 1978 [http://www.nytimes.com/1978/03/07/archives/titos-yugoslavia-a-consumer-society-worried-by-future-us-ties.html Tito'sYugoslavia: A Consumer Society Worried by Future]. nytimes.com&lt;/ref&gt;.
* Knjige o Jugoslaviji: ''The Yugoslavs'' Duška Dodera i ''The Yugoslav experiment 1948-1974'' Dennisona Rusinowa&lt;ref&gt;ANATOLE SHUB JULY 2, 1978 [http://www.nytimes.com/1978/07/02/archives/old-young-country-yugoslavia.html Old Young Country]. nytimes.com&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;RAYMOND H. ANDERSON AUG. 2, 1978 [http://www.nytimes.com/1978/08/02/archives/books-of-the-times-acidic-interpretations.html Books of The Times]. nytimes.com&lt;/ref&gt;.
* [[JNA]]: 66% generala odn. 68% oficirskog kora su Srbi i Crnogorci, prema 42% stanovništva&lt;ref&gt;DAVID A. ANDELMAN MARCH 5, 1978 [http://www.nytimes.com/1978/03/05/archives/yugoslavias-army-even-divided-is-the-power.html And Tito, Who Arrivesin the U.S. Tomorrow, Is. the Revered Old Leader]. nytimes.com&lt;/ref&gt;.
* [[JAT]] kupio dva aviona [[DC-10]], delimično plaćeni sa 200.000 šunki&lt;ref&gt;DAVID A. ANDELMAN FEB. 4, 1979 [http://www.nytimes.com/1979/02/04/archives/eastern-europes-dilemma-its-in-the-red.html Eastern Europe's Dilemma: It's in The Red]. nytimes.com&lt;/ref&gt;.
* U Nemačkoj objavljena knjiga ''Wir Kinder vom Bahnhof Zoo''.
* Pronađen veštački [[insulin]].
* Vrhunac popularnosti valijuma ([[diazepam]]a) u SAD, prodato je 2,3 milijarde tableta.

== 1978. u temama ==
* Vlada Jugoslavije:
** Predsednik Republike i [[SKJ]]: [[Josip Broz Tito]]
** Predsednik Savezne skupštine: [[Kiro Gligorov]], od 15. 5. [[Dragoslav Marković]]  &lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20070516093517/http://www.terra.es/personal2/monolith/yugoslav.htm Liders of SFRY], terra.es&lt;/ref&gt;
** Predsednik Saveznog izvršnog veća: [[Veselin Đuranović]]
* [[Televizija]]. TV serije: &quot;[[Mačak pod šljemom]]&quot;, &quot;Punom parom&quot;, (TV Zagreb) &quot;[[Povratak otpisanih (serija)|Povratak otpisanih]]&quot; (snimljena 1976-77), &quot;Lasno je naučiti, nego je muka odučiti&quot; (1978-81), &quot;Karavan o Beogradu&quot; (dokum.) &quot;Jedini dan&quot;, &quot;Čardak ni na nebu ni na zemlji&quot; (1978-79), &quot;Međutim&quot; (1978-86), &quot;Razmena&quot;, &quot;Sedam plus Sedam&quot; (1978-80) (TV Beograd); &quot;Razmišljanka - izmišljanka&quot; (TV Novi Sad).
* Neki [[Popis jugoslavenskih filmova|domaći filmovi]]: &quot;[[Dvoboj za južnu prugu]]&quot;, &quot;[[Nije nego (film)|Nije nego]]&quot;, &quot;[[Tigar (film)|Tigar]]&quot;, &quot;[[Boško Buha (film)|Boško Buha]]&quot;, &quot;[[Paviljon 6]]&quot;, &quot;[[Ljubav i bijes (film)|Ljubav i bijes]]&quot;, &quot;[[Tren]]&quot;, &quot;[[Okupacija u 26 slika]]&quot;, &quot;[[Posljednji podvig diverzanta Oblaka]]&quot; (→ [[:Kategorija:Filmovi 1978.]]).
* Neki domaći muzički/glazbeni albumi&lt;ref&gt;[https://www.discogs.com/search/?format_exact=LP&amp;format_exact=Album&amp;year=1978&amp;decade=1970&amp;country_exact=Yugoslavia Explore Yugoslavia LP Album from 1978 on Discogs]. discogs.com (pristup. 16. 8. 2016.)&lt;/ref&gt;: 
** Pop/rock: &lt;small&gt;[[Atomsko sklonište]]&lt;/small&gt;: &quot;Ne cvikaj generacijo&quot; i &quot;Infarkt&quot;; &lt;small&gt;[[Indexi]]&lt;/small&gt;: &quot;Modra rijeka&quot;; &lt;small&gt;[[Smak]]&lt;/small&gt;: &quot;Stranice našeg vremena&quot;; &lt;small&gt;[[Leb i sol]]&lt;/small&gt;: &quot;Leb i sol 2&quot;; &lt;small&gt;[[Divlje jagode (bend)|Divlje jagode]]&lt;/small&gt;: &quot;Divlje jagode&quot;
** Zabavni: &lt;small&gt;[[Oliver Dragojević]]&lt;/small&gt;: &quot;Poeta&quot;; &lt;small&gt;[[Arsen Dedić]]/Krešimir Oblak&lt;/small&gt;: &quot;Kuća pored mora&quot;; 
** Folk: &lt;small&gt;[[Šaban Šaulić]]&lt;/small&gt;: &quot;Dođi da ostarimo zajedno&quot;; 
** Debitantski albumi (ne mora biti početak karijere): Atomsko sklonište, Indexi, [[Zdenka Kovačiček]], [[Vatreni poljubac]], Divlje jagode, [[Milanče Radosavljević]], [[Hašim Kučuk Hoki]], [[Vera Matović]], [[Rokeri s Moravu]] (→ [[:Kategorija:Albumi 1978.]])
* Neka vozila uvedena 1978:
&lt;gallery&gt;
Simca Chrysler Horizon GLS 1979.jpg|[[Simca-Talbot Horizon]] (Evropski automobil godine '79)
Citroen visa 6.jpg|[[Citroën Visa]]
Fiat Ritmo 65 CL 1981 (5436741675).jpg|[[Fiat Ritmo]]
FSO Polonez 1500 2.JPG|[[FSO Polonez]]
Opel Senator CD.jpg|[[Opel Senator]]
Renault 18 (vert) en Espagne.jpg|[[Renault 18]]
1980 Iveco Daily front.jpg|[[Iveco Daily]]
&lt;/gallery&gt;

== Rođenja ==
{{glavni članak|:Kategorija:Rođeni 1978.}}
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Februar/Veljača ===
* [[1. 1.]] - [[Eldin Huseinbegović]], pjevač, tekstopisac
* [[2. 1.]] - [[Danilo Lompar]], pjesnik
* [[5. 1.]] - [[January Jones]], glumica
* [[14. 1.]] - [[Silvija Talaja]], hrvatska tenisačica
* [[16. 1.]] - [[Branislav Trifunović]], glumac
* [[18. 1.]] - [[Ivana Kindl]], hrvatska pjevačica
* 18. 1. - [[Goran Jevtić]], glumac
* [[19. 1.]] - [[Mihael Zmajlović]], hrvatski političar
* [[25. 1.]] - [[Andrija Zlatić]], strelac pištoljem
* [[28. 1.]] - [[Gianluigi Buffon]], talijanski nogometaš, vratar
* 28. 1. - [[Sandra Benčić]], hrvatska političarka
* [[1. 2.]] - [[K'naan]], kantautor, instrumentalist
* [[7. 2.]] - [[Ivan Leko]], hrvatski nogometaš
* 7. 2. - [[Ashton Kutcher]], glumac, TV voditelj
* [[9. 2.]] - [[Nikola Lazetić]], fudbaler
* [[18. 2.]] - [[Josip Šimunić]] Joe, nogometaš

=== Mart/Ožujak &amp;ndash; April/Travanj ===
* [[7. 3.]] - [[Azis]], bugarski pevač
* [[11. 3.]] - [[Didier Drogba]], fudbaler
* [[14. 3.]] - [[Carlo Giuliani]], aktivista, anarhista († [[2001]])
* [[21. 3.]] - [[Rani Mukerji]], glumica
* 21. 3. - [[Kevin Federline]], plesač, reper
* [[22. 3.]] - [[Ninoslav Konstantinović]], kriminalac
* [[25. 3.]] - [[Nikša Skelin]], hrvatski veslač
* [[29. 3.]] - [[Igor Rakočević]], srpski košarkaš.
* [[2. 4.]] - [[Vladislava Krstić]], umetnica
* [[3. 4.]] - [[Tommy Haas]], teniser
* [[4. 4.]] - [[Vesna Pisarović]], hrvatska pjevačica
* [[16. 4.]] - [[Igor Tudor]], nogometaš, trener
* [[19. 4.]] - [[James Franco]], glumac
* [[23. 4.]] - [[Ljubinka Klarić]], glumica
* [[26. 4.]] - [[Stana Katić]], američka glumica
* 26. 4. - [[Saša Matić]], pevač
* 26. 4. - [[Dejan Matić]], muzičar
* [[29. 4.]] - [[Braća Bryan]], teniseri

=== Maj/Svibanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[1. 5.]] - [[Sylvia Townsend Warner]], engleska spisateljica
* [[11. 5.]] - [[Laetitia Casta]], model, glumica
* [[21. 5.]] - [[Briana Banks]], erotski model, glumica
* [[29. 5.]] - [[Sébastien Grosjean]], teniser
* [[1. 6.]] - [[Aleksandar Šapić]], srpski vaterpolista
* [[9. 6.]] - [[Miroslav Klose]], njemački nogometaš
* [[18. 6.]] - [[Snežana Pantić]], srpska karatistkinja († [[2022]])
* [[19. 6.]] - [[Dirk Nowitzki]], košarkaš
* 19. 6. - [[Zoe Saldana]], glumica
* [[20. 6.]] - [[Frank Lampard]], fudbaler
* [[29. 6.]] - [[Nicole Scherzinger]], pevačica, glumica
* [[30. 6.]] - [[Jelena Stupljanin]], glumica

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Avgust/Kolovoz ===
* [[4. 7.]] - [[Tatjana Ječmenica]], teniserka († [[2026]])
* [[9. 7.]] - [[Mark Medlock]], nemački pevač
* [[12. 7.]] - [[Topher Grace]], glumac
* [[15. 7.]] - [[Predrag Azdejković]], gej aktivista, novinar
* [[16. 7.]] - [[Ana Vilenica]], glumica
* [[21. 7.]] - [[Josh Hartnett]], glumac
* [[6. 8.]] - [[Marisa Miller]], model
* 6. 8. - [[Andrija Milošević]], glumac
* [[17. 8.]] - [[Jelena Karleuša]], srpska pop pevačica
* [[21. 8.]] - [[Marinko Madžgalj]], glumac, pevač († [[2016]])
* [[23. 8.]] - [[Kobe Bryant]], košarkaš († [[2020]])
* 23. 8. - [[Julian Casablancas]], kantautor, muzičar

=== Septembar/Rujan &amp;ndash; Oktobar/Listopad ===
* [[4. 9.]] - [[Danijel Ljuboja]], fudbaler
* 4. 9. - [[Damir Imamović]], pjevač sevdalinke
* [[11. 9.]] - [[Dejan Stanković]], fudbaler
* [[15. 9.]] - [[Marko Pantelić]], fudbaler
* [[19. 9.]] - [[Ognjen Koroman]], fudbaler
* [[21. 9.]] - [[Maja Marković]] - Luna, pevačica
* [[27. 9.]] - [[Ana Nikolić]], pevačica
* [[3. 10.]] - [[Jake Shears]], američki pevač (''[[Scissor Sisters]]'')
* [[6. 10.]] - [[Ricky Hatton]], bokser, prvak u velter klasi († [[2025]])
* [[12. 10.]] - [[Marko Jarić]], srpski košarkaš
* 12. 10. - [[Konstrakta]], kantautorka
* [[14. 10.]] - [[Usher (pjevač)]], glumac
* [[15. 10.]] - [[Boško Balaban]], hrvatski nogometaš
* [[27. 10.]] - [[Vanessa-Mae]], violinistkinja

=== Novembar/Studeni &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* [[7. 11.]] - [[Rio Ferdinand]], engleski fudbaler
* [[8. 11.]] - [[Ivana Selakov]], srpska pevačica
* [[10. 11.]] - [[DJ Milinka]], indonežanska muzičarka srpskog porekla
* [[18. 11.]] - [[Milun Stijović]], srpski istoričar
* [[24. 11.]] - [[Katherine Heigl]], glumica
* [[27. 11.]] - [[Radek Štěpánek]], češki teniser
* 27. 11. - [[Jeton Kelmendi]], kosovski pjesnik
* [[1. 12.]] - [[Stefan Kapičić]], glumac
* [[2. 12.]] - [[Nelly Furtado]], kanadska kantautorka
* [[7. 12.]] - [[Barbara Prpić]], glumica
* [[17. 12.]] - [[Manny Pacquiao]], filipinski bokser
* [[18. 12.]] - [[Katie Holmes]], glumica, model
* [[22. 12.]] - [[Edo Maajka]], bosanskohercegovački reper

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 1978.}}
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Mart/Ožujak ===
* [[13. 1.]] - [[Hubert Humphrey]], bivši potpredsednik SAD (* [[1911]])
* [[14. 1.]] - [[Kurt Gödel]], logičar, matematičar (* [[1906]])
* [[19. 1.]] - [[Živko Stojsavljević]], slikar (* [[1900]])
* [[25. 1.]] - [[Skender Kulenović]], bosanski književnik (* [[1910]])
* [[27. 1.]] - [[Oskar Homolka]], glumac (* [[1898]])
* [[2. 2.]] - [[Đuro Gavela]], književnik (* [[1907]])
* [[18. 2.]] - [[Maggie McNamara]], glumica, model (* [[1929]])
* [[2. 3.]] - [[Ljubiša Jocić]], srpski književnik, režiser, glumac, slikar (* [[1910]])
* [[3. 3.]] - [[Zvonko Milković]], hrvatski pjesnik i putopisac (* [[1888]].)
* [[12. 3.]] - [[John Cazale]], glumac (* [[1935]])
* [[13. 3.]] - [[Karolj Baranji]], vajar i keramičar (* [[1894]])
* [[19. 3.]] - [[Gaston Julia]], francuski matematičar (* [[1893]])
* [[22. 3.]] - [[Karl Wallenda]], hodač po žici, porodični patrijarh (* [[1905]])
* 22. 3. - [[Makarije Đorđević]], episkop sremski (* [[1903]])
* [[23. 3.]] - [[Muhamed Mešanović - Hamić]], sazlija i pjevač (* [[1931]])

=== April/Travanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[9. 4.]] - [[Michael Wilson (autor)|Michael Wilson]], filmski scenarista (* [[1914]])
* [[16. 4.]] - [[Philibert Tsiranana]], prvi predsednik Madagaskara (* [[1912]])
* 16. 4. - [[Lucius D. Clay]], američki general (* [[1898]])
* [[21. 4.]] - [[Sandy Denny]], kantautorka (* [[1947]])
* [[23. 4.]] - [[Vasilije Kostić]], episkop žički (* [[1907]])
* [[28. 4.]] - [[Mohammed Daoud Khan]], predsednik Afganistana (* [[1909]])
* [[1. 5.]] - [[Aram Hačaturjan]], kompozitor (* [[1903]])
* [[2. 5.]] - [[Slobodan Perović]] Cica, srpski glumac (* [[1926]])
* [[9. 5.]] - [[Aldo Moro]], bivši italijanski premijer (* [[1916]])
* [[15. 5.]] - [[Robert Menzies]], bivši premijer Australije (* [[1894]])
* [[22. 5.]] - [[Joseph Colombo]], gangster (* [[1914]])
* [[25. 5.]] - [[Džafer Deva]], saradnik okupatora, kosovsko-albanski emigrant (* [[1904]])
* [[26. 5.]] - [[Tamara Karsavina]], balerina (* [[1885]])
* [[28. 5.]] - [[Arthur Brough]], britanski glumac (* [[1905]])
* [[2. 6.]] - [[Santiago Bernabéu]], fudbaler, predsednik Real Madrida (* [[1895]])
* [[24. 6.]] - [[Mstislav Keldiš]], sovjetski naučnik i inženjer (* [[1911]])
* [[29. 6.]] - [[Bob Crane]], američki glumac (* [[1928]].)

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Septembar/Rujan ===
* [[1. 7.]] - [[Kurt Student]], nemački vazduhoplovni general (* [[1890]])
* [[6. 7.]]? - [[Radoje Radojević]], istoričar književnosti (* [[1922]])
* [[30. 7.]] - [[Umberto Nobile]], istraživač Arktika (* [[1885]])
* [[31. 7.]] - [[Branimir Tori Janković]], filmski glumac, režiser, scenarista (* [[1934]])
* [[6. 8.]] - [[Pavao VI.]], papa (* [[1897]].)
* [[7. 8.]] - [[Jefto Šćepanović Čajo]], učesnik NOB, društveno-politički radnik SRCG i SFRJ, narodni heroj (* [[1916]])
* [[15. 8.]] - [[Leo Lemešić]], hrvatski nogometaš i sportski djelatnik (* [[1908.]])
* [[22. 8.]] - [[Jomo Kenyatta]], prvi premijer, predsednik Kenije (* ca. 1889)
* [[20. 8.]] - [[Miodrag Borisavljević]], književnik (* [[1893]])
* 20. 8. - [[Diana Budisavljević]], humanitarka iz Drugog svetskog rata (* [[1891]])
* [[26. 8.]] - [[Bogdan Oreščanin]], učesnik NOB, društveno-politički radnik SRH i SFRJ, narodni heroj (* [[1916]])
* [[28. 8.]] - [[Robert Shaw (glumac)]] (* [[1927]])
* [[1. 9.]] - [[Dušan Baranin]], srpski romansijer i publicista (* [[1903]])
* [[6. 9.]] - [[Adolf Dassler]], osnivač Adidasa (* [[1900]])
* [[7. 9.]] - [[Grga Novak]], hrvatski povjesničar i arheolog (* [[1888]].)
* 7. 9. - [[Keith Moon]], bubnjar ''The Who'' (* [[1946]])
* [[9. 9.]] - [[Jack Warner]], filmski mogul (* [[1892]])
* [[11. 9.]] - [[Georgi Markov]], bugarski disident (* [[1929]])
* 11. 9. - [[Ronnie Peterson]], švedski vozač F1 (* [[1944]])
* [[13. 9.]] - [[Mladen Ramljak]], nogometaš (* [[1945]])
* [[14. 9.]] - [[Zenon Kosidowski]], pisac naučno-popularnih dela (* [[1898]])
* [[15. 9.]] - [[Willy Messerschmitt]], konstruktor aviona (* [[1898]])
* [[16. 9.]] - [[Vilim Frančić]], lingvist (* [[1896]])
* [[22. 9.]] - [[Jovan Tucakov]], profesor farmakognost i akademik (* [[1905]])
* [[24. 9.]] - [[Hasso von Manteuffel]], nemački general, političar (* [[1897]])
* [[28. 9.]] - [[Ivan Pavao I.]], papa (* [[1912]].)

=== Oktobar/Listopad &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* [[6. 10.]] - [[Johnny O'Keefe]], pevač (* [[1935]])
* [[9. 10.]] - [[Jacques Brel]], šansonijer i glumac (* [[1929]])
* [[10. 10.]] - [[Ralph Metcalfe]], američki atletičar, političar (* [[1910]])
* [[12. 10.]] - [[Nancy Spungen]], devojka Sida Viciousa (* [[1958]])
* [[14. 10.]] - [[Vladimir Mjasiščev]], sovjetski konstruktor aviona (* [[1902]])
* [[16. 10.]] - [[Bruno Bušić]], hrvatski politički emigrant (* [[1939]])
* [[18. 10.]] - [[Ramón Mercader]], ubica Lava Trockog (* [[1913]])
* [[19. 10.]] - [[Gig Young]], glumac (* [[1913]])
* [[20. 10.]] - [[Svetozar Radojčić]], srpski istoričar umetnosti i akademik (* [[1909]])
* [[21. 10.]] - [[Anastas Mikojan]], sovjetski političar (* [[1895]])
* [[31. 10.]] - [[Dragutin Novak]], prvi hrvatski pilot (* [[1892]].)
* [[4. 11.]] - [[Alfred Albini]], hrvatski arhitekt (* [[1896]].)
* [[7. 11.]] - [[Gene Tunney]], bokser (* [[1897]])
* [[8. 11.]] - [[Norman Rockwell]], umetnik, ilustrator (* [[1894]])
* [[15. 11.]] - [[Margaret Mead]], antropologinja (* [[1901]])
* [[18. 11.]] - [[Jim Jones]], osnivač kulta &quot;Narodni hram&quot; (* [[1931]])
* [[20. 11.]] - [[Giorgio de Chirico]], slikar (* [[1888]])
* [[27. 11.]] - [[Harvey Milk]], američki političar, gay aktivista (* [[1930]])
* 27. 11. - [[George Moscone]], gradonačelnik San Francisca (* [[1929]])
* [[3. 12.]] - [[Ljubinka Bobić]], srpska glumica (* [[1897]])
* [[8. 12.]] - [[Golda Meir]], bivša premijerka Izraela (* [[1898]].)
* [[10. 12.]] - [[Ed Wood]], filmski radnik, pisac (* [[1924]])
* [[15. 12.]] - [[Slavoljub Slava Bogojević]], slikar (* [[1922]])
* [[27. 12.]] - [[Houari Boumediene]], predsednik Alžira (* [[1932]])

=== Kroz godinu ===
* [[Aleksandar Damjanović]], profesor elektrotehnike (* 1900)
* [[Petar Tiješić]], slikar (* 1888)

== Nobelova nagrada za 1978. godinu ==
* [[Nobelova nagrada za fiziku|'''Fizika''']]: [[Pjotr Kapica]] (osnovni izumi i otkrića na polju [[Niskotemperaturna fizika|fizike niskih temperatura]]), [[Arno Penzias]] i [[Robert Woodrow Wilson]] (otkriće [[kozmičko mikrovalno pozadinsko zračenje|kozmičkog mikrovalnog pozadinskog zračenja]])
* [[Nobelova nagrada za kemiju|'''Kemija''']]: [[Peter D. Mitchell]] (doprinos razumevanju biološkog [[Adenozin trifosfat|prenosa energije]] putem formulacije teorije [[hemiosmoza|hemiosmoze]])
* [[Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu|'''Fiziologija i medicina''']]: [[Werner Arber]], [[Daniel Nathans]] i [[Hamilton O. Smith]] (otkriće [[Restrikcioni enzim|restrikcionih enzima]] i njihova primena na probleme [[molekularna genetika|molekularne genetike]])
* [[Nobelova nagrada za književnost|'''Književnost''']]: [[Isaac Bashevis Singer]] (strastveni narativ koji, ukorenjen u poljsko-jevrejskoj kulturnoj tradiciji, oživljava univerzalno ljudsko stanje)
* [[Nobelova nagrada za mir|'''Mir''']]: [[Anwar el-Sadat]] i [[Menachem Begin]] ([[Egipatsko-izraelski mirovni sporazum]])
* [[Nobelova nagrada za ekonomiju|'''Ekonomija''']]: [[Herbert Simon]] (pionirsko istraživanje [[Administrative Behavior|procesa donošenja odluka]] unutar ekonomskih organizacija)

== Reference ==
{{reference|2}}

; Literatura
* ''Collier's Year Book'' za 1978 (Microsoft Encarta 2004).
* Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.
* Jović, Dejan. ''Jugoslavija Država koja je odumrla''. Prometej Zagreb 2003

== Vanjske veze ==
* NYT: [http://www.nytimes.com/1978/04/23/archives/whats-doing-in-belgrade.html članak o Beogradu].

Mrtvo:
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/83-2-331.shtml Republican and Provincial Party Congresses in Yugoslavia -- A Survey] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100805070037/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/83-2-331.shtml |date=2010-08-05 }}, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/83-1-15.shtml General Ljubicic to Represent Army in the Yugoslav Party Presidium] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064655/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/83-1-15.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA - RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/13-5-66.shtml Yugoslav Profile Of Chairman Hua] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064616/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/13-5-66.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA - RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/116-3-105.shtml The Chinese and Tito: from &quot;Judas&quot; to &quot;True Disciple&quot;] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064604/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/116-3-105.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA - RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/100-2-20.shtml Yugoslav Chief of Staff Visits Great Britain] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064559/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/100-2-20.shtml |date=2011-07-28 }}, Zdenko Antić, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/45-1-45.shtml Stane Dolanc in Warsaw] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064627/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/45-1-45.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA - RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/68-5-129.shtml Gypsies in Eastern Europe and the Soviet Union] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064707/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/68-5-129.shtml |date=2011-07-28 }} RFE and RL Research Staffs, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/116-4-123.shtml Dissent in Eastern Europe] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064608/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/116-4-123.shtml |date=2011-07-28 }}, J. L. Kerr, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/68-5-109.shtml Travel Regulations in Eastern Europe and the Soviet Union] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064632/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/68-5-109.shtml |date=2011-07-28 }}, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/127-3-105.shtml The 32nd Session of the Comecon Council] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064700/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/127-3-105.shtml |date=2011-07-28 }}, J. L. Kerr, OSA-RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/22-4-89.shtml Yugoslav Selective Targets: Moscow, Prague, Sofia] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064650/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/22-4-89.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA - RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/116-4-279.shtml Yugoslav Attitude Toward the Chinese-Albanian Split] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064645/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/116-4-279.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA - RFE
* [http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/83-2-279.shtml Tito Versus Moscow: 30 years after] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728064639/http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/83-2-279.shtml |date=2011-07-28 }}, S.Stanković, OSA - RFE

&lt;!-- internacionalni linkovi --&gt;
{{commonscat|1978}}

[[Kategorija:Godine]]</text>
      <sha1>owb7r25svt9zpa5rfaojho8xiryth6g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1925.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>23790</id>
    <revision>
      <id>42681767</id>
      <parentid>42656137</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T11:28:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <comment>/* Smrti */</comment>
      <origin>42681767</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="74422" sha1="gv71kzrhjrrh6mspzy7wu9ys7lkvec5" xml:space="preserve">{{Godina}}
{{godina u drugim kalendarima|1925}}
Godina '''1925''' ('''[[Rimski brojevi|MCMXXV]]''') bila je [[redovna godina koja počinje u četvrtak]].
__NOTOC__
&lt;center&gt;
{| style=&quot;border:1px solid silver;background-color:white;padding:5px;&quot; align=center class=radius 
| '''1925''': &lt;br /&gt; [[1925#Januar/Siječanj|1]] • [[1925#Februar/Veljača|2]] • [[1925#Mart/Ožujak|3]] • [[1925#April/Travanj|4]] • [[1925#Maj/Svibanj|5]] • [[1925#Jun/Juni/Lipanj|6]] • [[1925#Jul/Juli/Srpanj|7]] • [[1925#Avgust/August/Kolovoz|8]] • [[1925#Septembar/Rujan|9]] • [[1925#Oktobar/Listopad|10]] • [[1925#Novembar/Studeni|11]] • [[1925#Decembar/Prosinac|12]] &lt;br /&gt; [[1925#Rođenja|Rođenja]] • [[1925#Smrti|Smrti]]
|}&lt;/center&gt;

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - [[Edvin Habl]] predao rad Američkom astronomskom društvu u kome obrazlaže da je [[Messier 31|maglina Andromeda]] u stvari zasebna [[galaksija]] (fundamentalno otkriće).
* 1. 1. - Glavni grad [[Norveška|Norveške]] Kristijanija se ponovo zove [[Oslo]].
* 1. 1. - [[Francuski mandat za Siriju i Liban]]: Države Alep i Damask spojene u Državu Siriju; [[Alavitska država]] za sada posebna (priključuje se Sirijskoj Republici 1936).
* 1/[[2. 1.]] - Objavljena Obznana o rasturanju [[Hrvatska pučka seljačka stranka|HRSS]] i hapšenju njenog vođstva, na osnovu Zakona o zaštiti države. Uhapšeni su [[Vladko Maček]], [[Josip Predavec]], [[Juraj Krnjević]], [[August Košutić]] i [[Stjepan Košutić]]; pretresi i hapšenja i narednih dana.
* 2. 1. - Osnovana Gornjo-badahšanska autonomna oblast u okviru [[Tadžička Sovjetska Socijalistička Republika|Tadžičke ASSR]].
* 2 - 3. 1. - Dečiji luftbalon sa porukom leteo od Ženeve do [[Solin]]a.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/01/27?fullscreen#page/8/mode/1up &quot;Politika&quot;, 27. jan. 1925, str. 8]&lt;/ref&gt;
* [[3. 1.]] - Prkosan [[Benito Mussolini|Mussolinijev]] govor u Parlamentu: preuzima odgovornost za nasilje [[crnokošuljaši|crnokošuljaša]], čika protivnike da ga zbace - odbacuje demokratsku fasadu i počinje diktatorsku vladavinu.
* [[5. 1.]] - U [[Zagreb]]u uhapšen [[Stjepan Radić]], kao i još preko 2000 lica u narednih nekoliko dana.
* [[12. 1.]] - Zagrebački Sudbeni stol pustio optužene HRSS-ovce, osim Radića, procenjujući da [[seljačka internacionala|Seljačka]] i [[Komunistička internacionala]] nisu isto - ali odmah ponovo uhapšeni (novo puštanje i hapšenje 21. 1.).
* [[15. 1.]] - Pod pritiskom trojke [[Staljin]]-[[Zinovjev]]-[[Lav Kamenjev|Kamenjev]], [[Lav Trocki]] smenjen s mesta narodnog komesara za vojna i pomorska dela SSSR; zamenjuje ga [[Mihail Frunze]] (do oktobra).
** Pošto je Trocki sklonjen raste razdor Staljina sa Zinovjevim i Kamenjevim.
* 15. 1. - [[Hans Luther]] je njemački kancelar nakon [[Wilhelm Marx|Wilhelma Marxa]], na čelu partijsko-tehnokratske koalicije (do 1926).
* {{circa}} januar - U Khostu na jugoistoku Emirata Afganistan je ugušena pobuna plemena protiv vesternizatorske politike [[Amanullah Khan]]a, za oko godinu dana je stradalo 14.000 ljudi.
* [[20. 1.]] - [[Pekinški ugovor (1925)|Pekinški ugovor]] (Sovjetsko-japanska osnovna konvencija): Japan priznaje SSSR, povući će trupe sa severnog [[Sahalin]]a.
* [[22. 1.]] - Albanska konstituanta proglasila republiku.
* [[23. 1.]] - Još jedan vojni udar u [[Čile]]u, zbačena Septembarska hunta, četiri dana kasnije dolazi Januarska koja poziva bivšeg predsednika [[Arturo Alessandri|Alessandrija]] da se vrati u zemlju (stiže u martu).
[[Datoteka:Br83Br85Bergfahrt.jpg|mini|[[Šarganska osmica]] 1970.]]
* [[25. 1.]] - Prošao prvi voz prugom [[uski kolosek|uskog koloseka]] između [[Užice|Užica]] i [[Vardište|Vardišta]], preko [[Šarganska osmica|Šarganske osmice]] (veza prema [[Višegrad]]u i [[Sarajevo|Sarajevu]])&lt;ref&gt;[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1925/01/26?pageIndex=00004 &quot;Politika&quot;, 26. januar 1925, str. 4]. digitalna.nb.rs (pristup. 8.10.2015)&lt;/ref&gt;, znatno skraćena komunikacija istočnog dela zemlje sa Jadranom,&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/01/24?fullscreen#page/4/mode/1up &quot;Politika&quot;, 24. jan. 1925, str. 4]&lt;/ref&gt; Pruga  traje do [[1974]], Šarganska osmica je obnovljena 2003, u turističke svrhe, produžena do Višegrada 2011.
* 25. 1. - KSHS otvara granicu prema Albaniji, zatvorenu letos.
* 25. 1. - Lider [[Nemačka stranka (Kraljevina SHS)|Nemačke stranke]] Stefan Kraft je teže povređen u premlaćivanju u Novom [[Sivac|Sivcu]], kao i još dva funkcionera stranke. 
* [[27. 1.]] - [[1. 2.]] - [[Trka sa serumom do Noma (1925)|Trka sa serumom do Noma]]: antitoksin za [[difterija|difteriju]] prenet psećim sankama preko Aljaske.
* [[30. 1.]] - Sukob radikala i demokrata u Nevesinju, nedaleko od mesta ubijena dvojica radikala, otac i sin.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/02/01?fullscreen#page/2/mode/1up &quot;Politika&quot;, 1. feb. 1925, str. 2]&lt;/ref&gt;
* 30. 1. - Turske vlasti proterale vaseljenskog patrijarha [[Konstantin VI (vaseljenski patrijarh)|Konstantina VI]] u Grčku (daje ostavku u maju).

=== Februar/Veljača ===
[[Datoteka:King Zog.jpg|mini|160px|[[Zog I od Albanije|Ahmet Zogu]], na čelu Albanije 1925-39]]
* [[1. 2.]] - [[Datoteka:Flag of Albania (1926-1928).svg|25px]] [[Zog I od Albanije|Ahmet Zogu]] je predsednik novoproglašene [[Albanska Republika|Albanske Republike]] (do 1928, zatim kralj do 1939).
* [[2. 2.]] - Danica Androlić, prošlog oktobra oslobođena optužbe za špijunažu, sada osuđena na tri godine robije († 1935&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/02/06?pageIndex=00010 &quot;Politika&quot;, 6. feb. 1935]&lt;/ref&gt;).
* 2. 2. - U SAD je potpisan Zakon o vazdušnoj pošti ili Kellyjev zakon - ugovori za avionski prenos pošte se dodeljuju privatnicima, što podstiče komercijalnu avijaciju u SAD.
* 2. 2. - [[Sears|Sears, Roebuck, &amp; Co.]] otvara u Čikagu prvu robnu kuću, nakon što su od 1890-tih prodavali robu preko pošte.
* ca. 2. 2. - Varcar-Vakuf preimenovan u [[Mrkonjić Grad|Mrkonjićev Grad]].
* [[4. 2.]] - Mitropolit-primat [[Miron Cristea]] izabran je za prvog patrijarha [[Rumunska pravoslavna crkva|Rumunske pravoslavne crkve]] (do 1939), ustoličen je 1. novembra.
* [[6. 2.]] - Demonstracije radićevaca i komunista uveče u Zagrebu, sukobi sa policijom.
* [[7. 2.]] - Objavljeno otkriće [[Dete iz Taunga|Deteta iz Taunga]], fosila [[Australopithecus africanus]]a iz Južne Afrike.
* 7. 2. - [[Barmatov skandal]]: bivši nemački kancelar, socijaldemokrata [[Gustav Bauer]] daje ostavku na mesto u Rajhstagu (skandal je podsticaj desnici i antisemitizmu).
* [[8. 2.]] - [[Parlamentarni izbori u Kraljevini SHS 1925.|Parlamentarni izbori u KSHS]]: [[Narodna radikalna stranka]] 143 poslanika (+35), [[Hrvatska pučka seljačka stranka|HRSS]] 67 (-3), [[Demokratska stranka (Jugoslavija)|Demokratska stranka]] 37 poslanika (-14) itd.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/02/11?fullscreen#mode/1up &quot;Politika&quot;, 11. feb. 1925]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/02/12?fullscreen#page/3/mode/1up &quot;Politika&quot;, 12. feb. 1925, str. 3] (karta)&lt;/ref&gt; Izbori održani u atmosferi prinude,&lt;ref&gt;[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,927632,00.html YUGO-SLAVIA: Balkanized Election] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080612155333/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,927632,00.html |date=2008-06-12 }} ''Time'' magazin, 19. jan. 1925.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,719894,00.html Yugoslavia: Elections] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090113155405/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,719894,00.html |date=2009-01-13 }} ''Time'' magazin, 23. feb. 1925.&lt;/ref&gt; u neke delove zemlje su poslate dodatne vojne jedinice.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/02/07?fullscreen#mode/1up &quot;Politika&quot;, 7. feb. 1925]&lt;/ref&gt; Demokrati se nakon izbora žale na teror u Bregalničkoj oblasti.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/02/28?fullscreen#page/2/mode/1up &quot;Politika&quot;, 28. feb. 1925, str. 2]&lt;/ref&gt;
* 8. 2. - Prikazan film ''[[The Lost World (film, 1925)|The Lost World]]'', valjda prvi dugometražni sa [[Stop animacija|stop animacijom]] i animiranim dinosaurima.
* 8. 2. - U jugoistočnoj Turskoj izbija [[Ustanak šeika Saida]] u ime obnove kalifata - ugušen u martu.
* [[10. 2.]] - Saudijsko osvajanje [[Kraljevina Hidžaz|Hedžaza]]: [[Ibn Saud]] opseda [[Hussein bin Ali al-Hashimi|Hussein bin Alija]] u [[Džeda|Džedi]] (do decembra).
* [[11. 2.]] - Eksplozija u rudniku kod [[Dortmund]]a, 136 mrtvih.
* [[13. 2.]] - U Sofiji ubijen Nikola Milev, &quot;duhovni vođa [[Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija|makedonstvujuščih]]&quot;; počinioci su iz prokomunističke grupe oko [[Dimitar Vlahov|Dimitra Vlahova]].
* [[17. 2.]] - Na beogradskom [[Bulbulder]]u je otkrivena tajna komunistička štamparija, uhapšeno je dvadeset lica, među kojima i novinar [[Moša Pijade]].&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/02/18?fullscreen#page/3/mode/1up &quot;Politika&quot;, 18. feb. 1925, str. 3]-4&lt;/ref&gt; Otkrivena je i kancelarija odbora Crvene pomoći&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/02/19?fullscreen#page/3/mode/1up &quot;Politika&quot;, 19. feb. 1925, str. 3]&lt;/ref&gt; (petoro optuženih iz Crvene pomoći, među kojima i [[Kamilo Horvatin]], oslobođeno je na suđenju u septembru&lt;ref&gt;&quot;G-đa D. Cvetković i drugovi pušteni na slobodu&quot;, Politika, 29. sept. 1925, str. 5&lt;/ref&gt;).
* [[19. 2.]] - U Ženevi potpisana revidirana [[Međunarodna opijumska konvencija]] (KSHS prvo nije želela jer je opijum vrlo unosan&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/01/23?fullscreen#page/3/mode/1up &quot;Politika&quot;, 23. jan. 1925, str. 3]&lt;/ref&gt; ali ostavljeno je svakoj državi da pazi na proizvodnju&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/02/26?fullscreen#page/5/mode/1up &quot;Politika&quot;, 26. feb. 1925, str. 5]&lt;/ref&gt;, Jugoslavija je ratifikovala konvenciju 1929&lt;ref&gt;[https://treaties.un.org/pages/ViewDetails.aspx?src=TREATY&amp;mtdsg_no=VI-6-a&amp;chapter=6&amp;clang=_en#5 UNTC 6. a International Opium Convention]. treaties.un.org&lt;/ref&gt;).
* [[21. 2.]] - Izlazi časopis ''[[The New Yorker]]''.
* [[22. 2.]] - Opsadno stanje u 12 bugarskih okruga, prema KSHS i drugima sa aktivnim &quot;zemljodelskim i komunističkim četama&quot;.&lt;ref&gt;&quot;Politika&quot;, 24. feb. 1925, str. 3&lt;/ref&gt;
* [[25. 2.]] - Formiran opozicioni Blok narodnog sporazuma i seljačke demokratije: [[Demokratska stranka (Jugoslavija)|demokrati]], [[Slovenska ljudska stranka (1892)|klerikalci]], [[Jugoslavenska muslimanska organizacija|muslimani]] i [[Hrvatska pučka seljačka stranka|radićevci]].
* 25. 2. - Pobuna naroda [[Cuna|Kuna]] u [[Panama|Panami]], osnova autonomije provincije [[Guna Yala]] na severoistoku zemlje.
* [[27. 2.]] - U [[Osijek]]u pogubljeni odmetnici [[Jovo Stanisavljević Čaruga]] i Pavao Prpić Veliki.
* 27. 2. - Nacistička stranka je obnovljena, [[Hitler]] u prepunoj minhenskoj pivnici drži prvi govor nakon puštanja iz zatvora prošlog decembra - u martu su mu ponovo zabranjeni javni nastupi.
* 27. 2. - Thor Bjørklund patentirao slajser za sir (''Ostehøvel'', &quot;blanja za sir&quot;).
* [[28. 2.]] - Definitivno ukinuta pokrajinska uprava za Hrvatsku-Slavoniju u Zagrebu, funkcije prenete na oblasti i državna ministarstva.&lt;ref name=&quot;Pol1925030103&quot;&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/03/01?fullscreen#page/3/mode/1up &quot;Politika&quot;, 1. mart 1925, str. 3]&lt;/ref&gt;
* 28. 2. - Pristalice JMO započele bojkot Jevreja u Bosni.&lt;ref name=&quot;Pol1925030103&quot; /&gt;
* 28. 2. - Umro predsednik Nemačke [[Friedrich Ebert]].
* 28. 2. - Zemljotres Charlevoix–Kamouraska: jak potres pogodio severoistok Severne Amerike.

=== Mart/Ožujak ===
* [[1. 3.]] - Izdat [[austrijski šiling]], jedan za 10.000 austrijskih kruna.
* [[4. 3.]] - Tzv. Hrvatsko narodno zastupstvo donosi zaključak o ulasku HRSS u Blok narodnog sporazuma i seljačke demokracije.
* 4. 3. - Predsednik SAD [[Calvin Coolidge]] inauguriran u sopstveni mandat (bio je potpredsednik [[Warren G. Harding|Warrenu G. Hardingu]] koji je umro 1923); ovo je prva inauguracija prenošena preko radija. Vreme je [[Burne dvadesete|Burnih dvadesetih]], Coolidge uglavnom ne pribegava regulaciji, smanjuje federalne poreze; države se smatraju nadležnim za mnoge oblasti zakonodavstva a ne federacija. 
* [[6. 3.]] - Generalni guverner [[Solun]]a je predao Srpsku slobodnu zonu delegatu KSHS (zastava KSHS je prvi put istaknuta u maju 1926.&lt;ref&gt;&quot;Naša zastava u Solunu&quot;, Politika, 28. maj 1926, str. 2&lt;/ref&gt;).
* 6. 3. - Posle šest godina privremene belgijske administracije, bivši nemački okruzi [[Eupen-Malmedy]] potpuno integrirani u [[Belgija|Belgiju]].
* [[9. 3.]] - [[1. 5.]] - [[Pinkov rat]]: britansko vazduhoplovstvo bombarduje pleme Mahsud u [[Južni Vaziristan|Južnom Vaziristanu]] (Britanska Indija, danas Pakistan).
* [[10. 3.]] - Mladi nacista smrtno ranio austrijskog pisca [[Hugo Bettauer|Huga Bettauera]] jer je ovaj satirizovao antisemitizam u romanu &quot;Grad bez Jevreja&quot;.
* [[12. 3.]] - Umro je [[Sun Yat-sen]]; kontrolu nad [[Kuomintang]]om će dogodine, nakon unutrašnjeg sukoba, preuzeti [[Chiang Kai-shek]], koji je pri tome istisnuo [[Wang Jingwei]]ja.
* 12. 3. - Vanredni izbori u [[Kraljevina Egipat|Egiptu]]: uprkos velikih gubitaka, [[partija Wafd]] je i dalje najveća u parlamentu - nakon što je za predsednika istog izabran [[Saad Zaghloul]], kralj ga raspušta.
* [[14. 3.]] - Tzv. ''Turkish Petroleum Company'' dobila koncesiju za istraživanje i eksploataciju nafte u [[Kraljevina Irak|Iraku]] (pronalazi je 1927, menja ime u ''[[Iraq Petroleum Company]]'' '29, monopol do '61, nacionalizovana '72).
* mart - Marusijski masakr: [[čile]]anska vojska ugušila štrajk rudara šalitre na severu zemlje uz nekoliko stotina mrtvih.
* [[16. 3.]] - Verifikacioni odbor Skupštine poništio mandate HRSS, opozicija ga napustila.
* 16. 3. - Zemljotres u kineskoj provinciji Junan, 5.000 žrtava.
* [[18. 3.]] - [[Tri-State tornado]] je najsmrtonosniji koji je ikad pogodio SAD, 695 mrtvih u Ilinoju, Misuriju i Indijani.
* 18. 3. - Gen. Tang Yijao, lider Yunannske klike, izjavljuje da je on pravi naslednik Kuomintanga - drugi partijski lideri ga smatraju uzurpatorom, pokreće vojni pohod.
* [[20. 3.]] - [[Miguel Primo de Rivera|Primo da Riverina]] diktatura raspušta i zabranjuje Katalonsku zajednicu (''Mancomunitat de Catalunya'').
* [[21. 3.]] - Guverner Tenesija potpisao [[Butlerov zakon]] kojim se zabranjuje predavanje [[evolucija|evolucije]] i poricanje biblijskog opisa nastanka čoveka u državnim školama (ukinut [[1967]]).
* [[22. 3.]] - Zasedanje parlamenta: [[Ljuba Davidović]] izlaže program Bloka narodnog sporazuma i seljačke (ljudske) demokratije - monarhija engleskog tipa i samouprava na svim nivoima. Kasnije u skupštini izbija tuča između radikala i opozicije (radićevci i demokrati), počela kada je hrvatski poslanik Albert Bazala udaren tašnom po glavi, nakon što je upotrebio reč &quot;zastupnici&quot; umesto &quot;poslanici&quot; i insinuirao da su neki od kolega &quot;vladini poslanici&quot;.&lt;ref&gt;[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,720153,00.html YUGOSLAVIA: The Opposition] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080620003240/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,720153,00.html |date=2008-06-20 }} ''Time'' magazin, 6. apr. 1925.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1925/03/23#page/0/mode/1up &quot;Politika&quot;, 23. mart 1925]. digital.nb.rs, program Bloka na 2. str., tuča na 4-toj (pristup. 8.10.2015.)&lt;/ref&gt;.
* [[25. 3.]] - [[John Logie Baird]] prikazuje TV sliku sa pokretnim siluetama u londonskoj robnoj kući Selfridges.
* [[27. 3.]] - Govor [[Pavle Radić|Pavla Radića]] u skupštini: '''HRSS priznaje Ustav i monarhiju Karađorđevića'''. Zauzvrat, vlada poništila samo mandate uhapšenog vođstva HRSS (Radić, St. Košutić, A. Košutić, Krnjević, Maček, Predavec).
* [[29. 3.]] - Prvi krug predsedničkih izbora u Nemačkoj: najviše glasova za [[Karl Jarres|Karla Jarresa]] iz Narodne partije, u drugom krugu će ustupiti mesto generalu Hindenburgu.
* 29. 3. - [[Bajram Curi]] opkoljen na severu Albanije, radije se ubio nego da se preda.
* [[31. 3.]] - Nesreća prilikom prelaska reke [[Weser]] kod Veltheima u Nemačkoj, utopio se 81 vojnik.

=== April/Travanj ===
[[Datoteka:Bauhaus Dessau,Gropiusallee.jpg|mini|[[Bauhaus]] u Dessau]]
* [[1. 4.]] - Zvanično otvorenje [[Hebrejski univerzitet u Jeruzalemu|Hebrejskog univerziteta u Jeruzalemu]].
* [[4. 4.]] - U okviru ''[[Sturmabteilung]]''a osnovan ''[[Schutzstaffel]]'' (SS), jedinica za ličnu zaštitu Adolfa Hitlera i drugih partijskih lidera (zvanični datum osnivanja 9. novembar).
* ca. 6. 4. - Ukupni dugovi KSHS iznose malo više od 30,9 milijardi dinara, 2.380 dinara po glavi, što je daleko manje od većine drugih zemalja učesnica u ratu.&lt;ref&gt;Politika, 7. april 1925&lt;/ref&gt;
* [[7. 4.]] - [[Lazar Kaganovič]] postaje Prvi sekretar ukrajinske komunističke partije sa zadatkom sprovođenja [[ukrajinizacija|ukrajinizacije]], tj. izgradnje lokalnih kadrova (→ [[korenizacija]]).
* [[10. 4.]] - Objavljen [[F. Scott Fitzgerald|Fitzgeraldov]] roman ''[[The Great Gatsby]]''.
* 10. 4. - Sovjetskom gradu Caricin promenjeno ime u [[Staljingrad]].
* [[12. 4.]] - Sahrana ruskog patrijarha [[Tihon (patrijarh moskovski)|Tihona]] je valjda poslednji javni verski događaj u Rusiji za sledećih šest decenija.
* [[13. 4.]] - [[Rifski rat]] stiže i do [[Francuski protektorat u Maroku|Francuskog Maroka]]: počinje Bitka na Uargi (do jula), [[Abd el-Krim]]ove snage napale francuske položaje i nanele im velike gubitke.
* [[14. 4.]] - Anarhisti pucali na automobil bugarskog cara [[Boris III (Bugarska)|Borisa III]] u [[Botevgradski prevoj|Botevgradskom prevoju]] (Arabakonak). Uveče, u Sofiji je od strane komunista ubijen gen. Konstantin Georgiev.
* april - [[Aprilska događanja u Bugarskoj (1925)|Aprilska događanja u Bugarskoj]]: Cankovljeva vlada primenjuje silu protiv levičara i opozicije.
* april? - Umetnička škola [[Bauhaus]] prelazi iz [[Weimar]]a u [[Dessau]]
* april - Zhang Zongchang, general Fengtianske klike, zauzeo je Šangaj, zatim i Nanking.
* april-maj - Fuzijom dve kompanije nastaje ''Caterpillar Tractor Co.'', današnji ''[[Caterpillar Inc.]]''.
[[Datoteka:St Nedelya Church assault Sofia 1925 PD version2.jpg|mini|200px|[[Crkva Svete Nedelje u Sofiji]] posle [[Napad u Crkvi Svete nedelje|napada]]]]
* [[16. 4.]] - [[Napad u Crkvi Svete nedelje]]: od komunističke bombe gine 150 ljudi na službi za gen. Georgijeva, uglavnom iz vojne i političke elite Bugarske; proglašeno ratno stanje, sledi represija.
* [[17. 4.]] - U tajnosti osnovana [[Komunistička partija Koreje]] (zemlja je pod japanskom vlašću).
* [[18. 4.]] - Neuspela vojna pobuna u [[Portugal]]u - pokušaće još nekoliko puta, do uspeha u maju 1926.
* [[20. 4.]] - Persijski premijer [[Reza-šah Pahlavi|Reza Khan]] uhapsio šeika [[Khaz'al al-Ka'bi]]ja, lidera prošlogodišnje arapske pobune u [[Huzestan]]u.
* [[22. 4.]] - Konferencija ambasadora dozvoljava Bugarskoj da privremeno poveća oružane snage.&lt;ref&gt;Politika, 23. apr. 1925&lt;/ref&gt; Bugarski ministar un. poslova Rusev optužuje Moskvu i Srbiju za pripremu prevrata u zemlji (bugarska vlada se kasnije izvinjava).
* [[24. 4.]] - Poljsko-čehoslovački ugovor pomirenja i arbitraže; potvrđene granice, uzajamna pomoć u slučaju nemačke invazije.
* [[25. 4.]] - Bulom ''Supremum pastorale munus'' osnovana je [[Riječka biskupija]] - Rijeka je ranije pripadala hrvatskoj [[Senjsko-modruška biskupija|Senjsko-modruškoj biskupiji]], nova biskupija se poklapa sa talijanskom [[Kvarnerska provincija|Kvarnerskom provincijom]].&lt;ref&gt;Medved, Marko. [https://hrcak.srce.hr/file/80850 Nastanak Riječke biskupije 1925. godine]. hrcak.srce.hr&lt;/ref&gt;
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-C06886, Paul v. Hindenburg.jpg|mini|150px|[[Paul von Hindenburg]]]]
* [[26. 4.]] - Drugi krug predsedničkih izbora u [[Vajmarska Republika|Nemačkoj]]: nezavisni [[Paul von Hindenburg]] 48,3%, [[Wilhelm Marx]] iz katoličkog Centruma 45,3%, komunista [[Ernst Thälmann]] 6,4%.
* 26. 4. - [[Franz Kafka|Kafkin]] &quot;[[Der Process|Proces]]&quot; je posthumno objavljen.
* [[27. 4.|27]] - [[29. 4.]] - XIV konferencija [[SKP(b)]]: Staljinov koncept [[Socijalizam u jednoj zemlji|socijalizma u jednoj zemlji]] umesto [[Permanentna revolucija|svetske revolucije]], s čim se ne slažu [[Grigorij Zinovjev|Zinovjev]] i [[Lav Kamenjev|Kamenjev]] (&quot;Nova opozicija&quot;, kojoj se pridružuju [[Nadežda Krupskaja]] i [[Grigorij Sokoljnikov]], dok je Staljin u savezu sa [[Buharin]]om i [[Aleksej Rikov|Rikovim]]).
* [[28. 4.]] - Kancelar eksčekera [[Winston Churchill]] predstavlja vladin budžet i objavljuje povratak Velike Britanije na [[zlatni standard]] prema predratnom paritetu (kontroverzna odluka).
* [[28. 4.]] - [[28. 10.]] - ''[[Exposition internationale des Arts décoratifs et industriels modernes]]'' - međunarodna izložba u Parizu po kojoj će biti nazvan ''[[Art Deco]]''.
* [[30. 4.]] - Rekonstrukcija Pašićeve vlade, smatra se kao privremena dok se vode pregovori sa HSS - ušli su [[Nikola Uzunović|Uzunović]], [[Milan Srškić|Srškić]] i još dvojica.

* proleće - Na sajmu u Leipzigu predstavljena kamera ''[[Leica]]'', koja će popularizovati [[film 35 mm]].

=== Maj/Svibanj ===
[[Datoteka:LEI0060 186 Leica I Sn.5193 1927 Originalzustand Front top view-FS 5644-Bearbeitet.jpg|mini|[[Leica]] I]]
* [[1. 5.]] - [[Kipar]] proglašen za britansku krunsku koloniju (do [[1960]]).
* 1. 5. - U italijanskim novinama ''Il Mondo'' objavljen [[Manifest antifašističkih intelektualaca]], odgovor na [[Manifest fašističkih intelektualaca]] od 21. aprila.
* [[2. 5.]] - Kraljeviću [[Đorđe Karađorđević|Đorđu]] &quot;određeno mesto stanovanja&quot; i lekar.
* [[5. 5.]] - Nastavnik biologije u Tenesiju [[John T. Scopes]] uhapšen zbog predavanja evolucionizma.
* 5. 5. - Pravo glasa u Japanu prošireno na sve muškarce starije od 25.
* [[6. 5.]] - Pucnjava u [[Vilnius|vilnenskoj]] gimnaziji, tada u [[Druga poljska republika|Poljskoj]] - dvojica učenika pucala i bacala bombe, pet mrtvih uključujuči napadače.
* [[8. 5.]] - U [[beč]]kom Burg-teatru ubijen bugarsko-makedonski vojvoda [[Todor Panica]]. Ubica je [[Menča Krničeva]], supruga [[Vančo Mihajlov|Vanča Mihajlova]].
* [[10. 5.]] - Na [[Banjica|Banjici]] poleteo prvi avion izrađen u Beogradu, u fabrici [[Rogožarski]].
* 10. 5. - Opštinski izbori u Zagrebu: [[Hrvatski blok (1921.)|Hrvatski blok]] 15 mandata, samostalni demokrati i komunisti po 3, frankovci i Jevreji po 2.
* [[11. 5.]] - Osam smrtnih presuda za atentat u sofijskoj crkvi, tri posthumno - trojica javno obešena u Sofiji 27. 5..
* [[12. 5.]] - Jedan osumnjičeni uhapšen, jedan pobegao, koji su se nalazili u blizini stanova bugarskih emigranata u Beogradu.&lt;ref&gt;Politika, 14. maj 1925&lt;/ref&gt; Zatim je objavljeno da je granicu, u organizaciji Makedonskog komiteta, prešlo 70 atentatora s ciljem da 15. maja napadnu glavne objekte u Beogradu i izvrše atentate na najviše političare.&lt;ref&gt;Politika, 16. maj 1925.&lt;/ref&gt; Narednih dana se vrše pretresi.
* 12. 5. - [[Paul von Hindenburg]] položio zakletvu za predsednika Nemačke (ostaje do [[1934]]).
* 12. 5. - U Japanu donesen zakon o očuvanju javne sigurnosti kojim su zabranjene asocijacije za promenu sistema vlasti ili privatne imovine - usmereno protiv komunista i socijalista.
* [[13. 5.]] - Britanski Zakon o zlatnom standardu: nema više zlatnih kovanica, zlato se prodaje samo u polugama od pribl. 400 trojunci/12,4&amp;nbsp;kg; vraća se predratni kurs funte od 4,86 dolara (do krize 1931).
* [[15. 5.]] - Osmorica pobegla iz SSSR tako što su oteli parobrod &quot;Utriš&quot; i doplovili u Varnu u Bugarskoj.&lt;ref&gt;[https://versia.ru/v-1925-godu-8-chelovek-zaxvatili-i-ugnali-paroxod-s-passazhirami-v-bolgariyu В 1925 году 8 человек захватили и угнали пароход с пассажирами в Болгарию]. versia.ru &lt;/ref&gt;
* [[18. 5.]] (ili 15. 5.) - U Španiji ukinuto vanredno stanje uvedeno 1923.
* 18. 5. - Konferencija ambasadora nalaže Bugarskoj da raspusti 10.000 nedavno sazvanih vojnika.
* [[19. 5.]] - Marija Ljubičić, žena stolarskog radnika Velimira Ljubičića, osuđena na pet godina zatvora zbog prenošenja paketa sa komunističkim brošurama.
* [[20. 5.]] - [[Gerardo Machado]] postaje predsednik [[Kuba|Kube]] (do [[1934]]).
* [[22. 5.]] - Počinje snimanje &quot;[[Metropolis (film, 1927)|Metropolisa]]&quot; (prikazan 1927).
* [[23. 5.]] - Zemljotres u severnoj Tadžimi u japanskoj [[Prefektura Hyōgo|prefekturi Hyōgo]]: 428 mrtvih, 7.863 srušenih zgrada.
* [[24. 5.]] - Prvi broj &quot;[[Komsomolskaja pravda|Komsomolskaje pravde]]&quot;.
* [[26. 5.]] - Hajduk Dragoljub Bojović osuđen u Valjevu na 792 godine robije za dela izvršena u maloletstvu i na smrt za dela u punoletstvu (streljan 23. 10.).
* [[29. 5.]] - Presuda povodom ilegalne komunističke štamparije otkrivene februara u Beogradu: [[Moša Pijade]] na 20 godina zatvora, kao i još petoro na zatvorske kazne (Pijadi skraćeno na 12 krajem septembra, izlazi 1939, četvoro oslobođeno&lt;ref&gt;&quot;Komunisti pred apelacijom&quot;, Politika, 1. okt. 1925, str. 6&lt;/ref&gt;).
* 29. 5. - Poslednja komunikacija od istraživača [[Percy Fawcett|Percyja Fawcetta]], koji je tražio izgubljeni grad u Amazoniji.
* [[30. 5.]] - [[Pokret 30. maja]] u Kini počinje kada [[šangaj]]ska policija otvori vatru na demonstracije protiv imperijalizma.
* 30. 5. - 2. 6. - Drugi kongres [[ORJUNA]]-e u Beogradu (povorka i miting 31-og).
* [[31. 5.]] - SPC obeležava 1600 godina od [[Prvi nikejski sabor|Prvog nikejskog sabora]].

=== Jun/Juni/Lipanj ===
[[Datoteka:Paris-FR-75-Expo 1925 Arts décoratifs-pavillon des Galeries Lafayette.jpg|mini|Međunarodna izložba u Parizu: paviljon robne kuće ''Galeries Lafayette'']]
* [[1. 6.]] - Turska pošta više ne prima pošiljke adresirane na Konstantinopolj, već Istanbul.
* [[6. 6.]] - [[Walter Chrysler]] osnovao korporaciju [[Chrysler]].
* [[10. 6.]] - Skupština KSHS usvojila Zakon o poljoprivrednom kreditu, po kome je osnovana Direkcija za p. k., ocenjena kao &quot;čisto administrativna birokratska ustanova&quot;, mimo postojećih preko 2.400 zemljoradničkih kreditnih zadruga Rajfajzenovog tipa (Privilegovana agrarna banka će biti osnovana 1929).&lt;ref&gt;Gnjatović, prof. dr Dragana. [https://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2011/1_2/B01-02-2011-Gnjatovic.pdf Ostvarenje projekta banke za poljoprivredni kredit] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20250601104541/https://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2011/1_2/B01-02-2011-Gnjatovic.pdf |date=2025-06-01 }}. (PDF str. 5) ubs-asb.com&lt;/ref&gt;
* 10. 6. - Uveče, banda kačaka opljačkala jednu strugaru na Kopaoniku, sumnja se na Feriza Salkovića. U Kosovskoj Mitrovici izgoreli džamija i okolni dućani, pri čemu se aktivirala skrivena municija.&lt;ref&gt;Politika, 12. jun 1925, str. 4&lt;/ref&gt;
* [[13. 6.]] - [[Charles Francis Jenkins]] prikazao u SAD prvi sinhronizovani prenos slike i zvuka, što on zove radiovizija (slika se prenosi [[mehanička televizija|mehaničkim sistemom]] sa 48 linija).
* [[14. 6.]] - [[18. 9.]] - Izložba slikarstva pokreta [[Nova stvarnost]] u [[Mannheim]]u.
* jun - Vlada KSHS je uputila notu austrijskoj povodom rada &quot;komunističke centrale&quot; u Beču.&lt;ref&gt;Politika, 17. jun 1925&lt;/ref&gt;
* [[15. 6.]] - Sukobi u [[VMRO]]: komitski vojvoda i književnik [[Pančo Mihajlov]] je ubijen u Sofiji po naređenju [[Vančo Mihajlov|Vanča Mihajlova]].
* 15. 6. - Kirgiska ASSR promenila ime u Kazačka ASSR (od 1936. [[Kazaška Sovjetska Socijalistička Republika|Kazaška SSR]]; ne mešati sa [[Kirgiska Sovjetska Socijalistička Republika|Kirgiskom SSR]] koja se trenutno zove Kara-Kirgiska autonomna oblast).
* 15. 6. - Dve posade ekspedicije [[Roald Amundsen|Roalda Amundsena]] na Severni pol se zbile u jedan avion i uspele da polete s leda i vrate se u civilizaciju.
&lt;!-- * 15 - 17. 6. - Nakon zbora samostalnih demokrata u Sisku, ORJUNA pravi izgrede, napadaju Hrvatski Sokol; nakon izlaska vojske na ulice, prelaze u obližnji Caprag.&lt;ref&gt;&quot;Predigra i epilog zbora u Sisku&quot;, Politika, 19. jun 1925, str. 3&lt;/ref&gt; --&gt;
* [[17. 6.]] - Potpisan [[Ženevski protokol]] kojim su zabranjena hemijska i biološka oružja (na snazi 1928).
* 17. 6. - Na pariskoj izložbi dekorativne umetnosti je otvoren paviljon KSHS (ne privlači naročitu pažnju, u zemlji je slabo ocenjen&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/07/05?fullscreen#page/4/mode/1up &quot;Naš paviljon na pariskoj izložbi&quot;, Politika, 5. jul 1925, str. 4]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/07/12?fullscreen#page/6/mode/1up &quot;Naš paviljon na pariskoj izložbi&quot;, Politika, 12. jul 1925, str. 6] (slika portala)&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;&quot;Zagreb na pariskoj izložbi&quot;, Politika, 6. nov. 1925, str. 6 (nagrade)&lt;/ref&gt;).
* [[21. 6.]] - Nguyen Ai Quoc, tj. [[Hồ Chí Minh]], osnovao je Savez vijetnamske revolucionarne omladine u Kantonu - prva marksistička organizacija za Indokinu, početak vijetnamskog komunizma ([[Komunistička partija Vijetnama|KP Vijetnama]] osnovana 1930, fuzijom KP Indokine i KP Anama).
* [[23. 6.]] - Vlada KSHS je obustavila viziranje bugarskih pasoša zbog hapšenja njenih podanika i prebacivanja komita i atentatora preko granice.&lt;ref&gt;&quot;Represalije prema Bugarskoj&quot;, Politika, 24. jun 1925, str. 4&lt;/ref&gt;
* 23. 6. - Pod uticajem Pokreta 30. maja dolazi do nereda u [[Guangzhou|Kantonu]] i krvoprolića kad britanske trupe pucaju sa ostrva [[Shamian]] - počinje [[Kantonsko-hongkonški štrajk]] (do oktobra 1926).
* 23. 6. - U SSSR je osnovana [[Lenjinova nagrada]], dodeljuje se 1926-35. i 1957-91.
* [[25. 6.]] - [[Teodoros Pangalos]] izveo vojni udar u Grčkoj, postavljen je za premijera (zbačen u avgustu 1926).
* [[26. 6.]] - Prikazan [[Čaplin]]ov film &quot;[[The Gold Rush|Zlatna groznica]]&quot;.
* [[27. 6.]] - Verificirano je 26 mandata HSS koji su bili &quot;pod anketom&quot;, sada ih je ukupno 64.
* [[29. 6.]] - Zemljotres razara grad [[Santa Barbara, Kalifornija]].
* 29. 6. - U Beogradskom baletu prvi put izvedeno &quot;[[Labudovo jezero]]&quot;.

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[4. 7.]] - Početak proslave hiljadugodišnjice hrvatskog kraljevstva - iluminacije i ukrasi u Zagrebu; sutradan muzika, povorke i pučka veselica.
* [[5. 7.]] - Utakmica za fudbalsko prvenstvo: Građanski - Jugoslavija 2:3.
* ≤6. 7. - Ministar unutrašnjih dela odlučio da zabrani kockarnice u KSHS (bila je poznata kockarnica u Bledu, u Vojvodini je postojala u Vršcu, kao i nekoliko putujućih).&lt;ref&gt;&quot;Kockarnice su zabranjene&quot;, Politika, 7. jul 1925, str. 5&lt;/ref&gt;
* [[7. 7.]] - Ministar pravde Edo Lukinić, samostalni demokrat, podnosi ostavku pošto je optužen u skupštini za aferu Turn-Taksis (knezu je vraćena imovina, oko 30.000 ha, uglavnom pod šumom, kao austrijskom podaniku, mada je u stvari nemački;&lt;ref&gt;&quot;Referat g. dr. Ninka Perića&quot;, Politika, 7. jul 1925&lt;/ref&gt; Lukinić izdat istražnom odboru 10. 7., skupština u decembru odlučila da ne bude izdat sudu).
* [[9. 7.]] - Tuča u skupštini KSHS, na jednoj strani radićevci i zajedničari, na drugoj samostalni demokrati sa bosanskim i vojvođanskim radikalima.
* 9. 7. - Zbačen [[ekvador]]ski predsednik Gonzalo Córdova, vlast uzima Savez mladih oficira.
* [[10. 7.]] - Indijski duhovni učitelj [[Meher Baba]] zaćutao do kraja života (1969).
* [[14. 7.]] - Sporazum [[Narodna radikalna stranka|Narodne radikalne]] i Hrvatske seljačke stranke&lt;ref&gt;&quot;Akt o sporazumu&quot;, Politika, 17. feb. 1926.&lt;/ref&gt; (Pašić je trenutno bolestan, prihvatio je sporazum ali tek 18. oktobra je to izričito izjavio). Hrvatska zajednica napušta klub HSS.
* jul? - Ljudi iz [[Udruženje protiv bugarskih bandita|Udruženja protiv bugarskih bandita]] zapalili &quot;225 kuća&quot; u kočanskom srezu.&lt;ref&gt;&quot;Štipska afera&quot;, Politika, 17. avg. 1925, str. 5&lt;/ref&gt;
* [[17. 7.]] - [[Svalbardski zakon]] ustanovljuje [[norveška|norveški]] suverenitet na [[Svalbard]]u i sprovođenje norveškog krivičnog, građanskog i procesnog prava.
[[Datoteka:Pavle Radic.jpg|mini|160px|[[Pavle Radić]] (HSS), ministar u koalicionoj vladi]]
* [[18. 7.]] - Položila zakletvu koaliciona vlada radikala i [[Hrvatska seljačka stranka|Hrvatske seljačke stranke]] (raniji HRSS); [[Pavle Radić]] je ministar agrarne reforme. Kralj je istog dana abolirao [[Stjepan Radić|Stjepana Radića]], koji je odmah pušten i primljen u audijenciju dva dana kasnije na [[Bled]]u. Ovo je poslednja [[Nikola Pašić|Pašićeva]] vlada, do aprila 1926. HSS-ovaca ima u vladi do januara 1927.
* 18. 7. - Objavljen prvi deo ''[[Mein Kampf]]''-a, [[Hitler]]ove autobiografije sa političkim mišljenjima.
* [[20. 7.]] - Posle višemesečnih pregovora, potpisane [[Netunske konvencije]] KSHS i Italije (saobraćaj sa [[Rijeka|Rijekom]], [[optanti]], ribolov i dr. - u KSHS ratifikovan tek [[1928]]).
* 20. 7. - U Italiji teško pretučen protivnik fašizma [[Giovanni Amendola]].
* [[21. 7.]] - [[Scopesovo suđenje]]: nastavnik biologije John T. Scopes je osuđen u Tenesiju jer je prekršio zakon kojim se zabranjuje podučavanje evolucije (oglobljen $100, presuda kasnije poništena).
* 21. 7. - Bitkom kod al-Kafra počinje [[Sirijska revolucija (1925)|Sirijski ustanak]] (revolucija) protiv francuske vlasti u [[Francuski mandat za Siriju i Liban|Siriji i Libanu]], ugušen 1927.
* 22/23. 7. - Četvorostruko ubistvo u [[Natalinci]]ma kod Topole&lt;ref&gt;&quot;Četvorostruko ubistvo u Natalincima&quot;, Politika, 24. jul 1925, str. 7&lt;/ref&gt; (sledećeg marta, petorica osuđena na smrt, četvorica na dvadeset godina robije u teškom okovu;&lt;ref&gt;&quot;Petorica su osuđeni na smrt&quot;, Politika, 31. mart 1926, str. 6&lt;/ref&gt; jedan pomilovan, četvorica streljana u septembru 1926).
* [[25. 7.]] - Otvorena je pruga [[Gračac]]–[[Knin]], čime je završena [[Lička pruga]] ([[Knin]]-[[Ogulin]] tj. [[Oštarije]]), odn. pruga Zagreb–Split.
* 25. 7. - Osnovana Telegrafska agencija Sovjetskog Saveza ([[TASS]]).
* 25. 7. - Španija i Francuska odlučile na Madridskoj konferenciji da će zajednički ugušiti Rifsku pobunu u Maroku.
* [[26. 7.]] - U Splitu otvorena prva Jadranska izložba i otkriven spomenik [[Marko Marulić|Marku Maruliću]].
* 26. 7. - [[Antonio Ascari]] poginuo na Velikoj nagradi Francuske.
* [[28. 7.]] - Albanske ([[Zog od Albanije|Ahmed Zogu]]) i jugoslovenske vlasti se dogovorile da [[Manastir Sveti Naum]] pređe iz albanske pod vlast KSHS, u zamenu za selo Peškopi (pominje se i sporazum o [[Vrmoš]]u).
* 28. 7. - Kod Kosovske Mitrovice, između [[Košutovo (Kosovska Mitrovica)|Košutova]] i [[Gornje Žabare|Žabara]], ubijen je Selim Rušid, bivši član grupe [[Azem Bejta|Azema Bejte]], i još dvojica. Uveče, kačaci opljačkali 30-tak putnika između prištinske železničke stanice i varoši.&lt;ref&gt;Politika, 30. jul 1925, str. 5 i 6&lt;/ref&gt;
* [[31. 7.]] - &quot;Crveni petak&quot;: britanska vlada izbegla rudarski štrajk davanjem subvencije s trajanjem od devet meseci (štrajk će izbiti sledećeg maja).

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* [[1. 8.]] - Počinje štrajk pomoraca u Britaniji, Južnoj Africi i Australiji (do oktobra u Britaniji, do kraja novembra u Australiji).
* 2 - [[3. 8.]] - Bitka kod al-Mazraa: Druzi i Beduini porazili Francuze na jugu Sirije.
* 3-5. 8. - U [[Štip]]u otkrivena &quot;tajna prevratnička organizacija&quot;, povezana sa Makedonskim komitetom; kod uhapšenih pronađeno oružje i novac.&lt;ref&gt;&quot;Hapšenja u Štipu&quot;, Politika, 7. avg. 1925, str. 3&lt;/ref&gt; Demokratski poslanik Arsa Lazić, čiji je sin među uhapšenima, tvrdi da je to nastavak &quot;izbornih metoda&quot;; i radikalski poslanik Puzderlijević smatra da je afera izmišljena a priznanja dobijena batinama.&lt;ref&gt;&quot;Štipska afera&quot;, Politika, 10. avg. 1925, str. 2&lt;/ref&gt;
* [[4. 8.]] - [[Američka okupacija Nikaragve]]: marinci se povlače nakon 13 godina (ali vratiće se 1926-33).
* 4. 8. - U KSHS donesen Zakon o štampi. Novinarsko udruženje smatra da je narušena sloboda iste.&lt;ref&gt;&quot;Novinari i zakon o štampi&quot;, Politika, 9. avg. 1925, str. 3&lt;/ref&gt;
* 6. 8. - U [[Dallas, Texas|Dallasu]] otvoren prvi hotel iz lanca ''[[Hilton Hotels &amp; Resorts|Hilton]]''.
* [[8. 8.]] - Blizu 40.000 pripadnika [[Ku Klux Klan]]a paradira u Vašingtonu.
* [[9. 8.]] - Hindustanska republikanska asocijacija organizovala pljačku voza kod Kakorija, četvorica će zbog toga biti obešena 1927.
* [[11. 8.]] - Sukob orjunaša i radićevaca, sa pucnjavom, u Kaštelu kod Splita, jedna žena stradala od kamenja.&lt;ref&gt;&quot;Krvavi sukob orjunaša i radićevaca&quot;, Politika, 13. avg. 1925, str. 3&lt;/ref&gt;
* 11. 8. - Prema pismu [[Mehmed Spaho|Mehmeda Spaha]] ministru unutr. poslova, razbojnici su ubili petoricu muslimana kod Gacka, muslimani u srezu su &quot;u paničnom strahu od pokolja&quot;.&lt;ref&gt;&quot;'Istrebljenje muslimana!'&quot;, Politika, 14. avg. 1925, str. 2&lt;/ref&gt;
* [[14. 8.]] - Prema ugovoru iz 1920, arhipelag [[Svalbard]] postaje deo [[Norveška|Norveške]] (ranije poznat kao [[Špicbergen]], po najvećem ostrvu).
[[Datoteka:Sokolska mogila, Maksimir, 2025.jpg|mini|[[Sokolska mogila u Maksimiru]]]]
* 14 - 16. 8. - III. hrvatski svesokolski slet u Zagrebu, jedna od brojnih manifestacija održanih povodom obilježavanja tisućugodišnjice Hrvatskog kraljevstva, kojima prisustvuju i kralj i vlada.
** [[Sokolska mogila u Maksimiru]] formirana 15-tog. U njene temelje su postavljene i kamenice bačene na Hrvatski sokolski dom 1924, kako bi bila &quot;pokopana i nebratska mržnja&quot;.&lt;ref&gt;&quot;Mogila mržnje&quot;, Politika, 18. avg. 1925&lt;/ref&gt;
* [[17. 8.]] - U Beču otvoren Četrnaesti [[Svetski cionistički kongres]], fašisti priredili nasilne demonstracije. Velika imigracija srednje klase iz Poljske ([[Četvrta Alija]]) otvara pitanje privatnog vlasništva nasuprot preovlađujućih socijalističkih shvatanja. Revizionisti [[Ze'ev Jabotinsky|Ze'eva Jabotinskog]] zahtevaju aktivniji rad na stvaranju države.
* [[18. 8.]] - Francuski maršal [[Philippe Pétain]] u Maroku, preduzima kontraofanzivu protiv rifskih pobunjenika.
* 19 - [[30. 8.]] - Svetska konferencija crkava u Stokholmu okuplja protestantske i pravoslavne predstavnike. 
* [[20. 8.]] - Ubijen je Liao Zhongkai, jedan od lidera [[Kuomintang]]a - njegov desničarski kolega Hu Hanmin je osumnjičen za ovo i uhapšen. [[Wang Jingwei]] je na čelu kantonskog režima, dok ga sledeće godine ne istisne [[Chiang Kai-shek]].
* 22 - 31. 8. - Prvi opšti veliki vašar i izložba u Subotici.
[[Datoteka:SCG032.JPG|180px|mini|Dva dinara]]
* [[23. 8.]] - Lider Druza [[Sultan al-Atrash]] objavljuje revoluciju protiv francuske vlasti u Siriji.
* [[25. 8.]] - Završava se francuska [[Okupacija Rura]].
* 25. 8. - U Beogradu otvoren međunarodni kongres profesora (prvi međunarodni kongres u gradu).
* 25. 8. - Оluja u Bačkoj i Banatu, velika materijalna šteta, ima i mrtvih. U Subotici je srušen toranj crkve sv. Jurja.&lt;ref&gt;&quot;Tajfun u Vojvodini&quot;, Politika, 28. avg. 1925, str. 3&lt;/ref&gt; Stradala i Derventa.&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_77A524AED6CE4DEFD5566E639CCA40C7/1925/b037?fullscreen#page/32/mode/1up Ilustrovani list, br. 37 - 1925, str. 32]&lt;/ref&gt;
* [[26. 8.]] - Poslanik KSHS ulaže protest bugarskoj vladi zbog prelaska novih četa u &quot;Južnu Srbiju&quot; (od 1. 8. je prebačeno sedam četa, njihov učinak je ocenjen kao &quot;potpun neuspeh&quot;&lt;ref&gt;&quot;Potpun neuspeh komitske akcije&quot;, Politika, 11. sep. 1925, str. 3&lt;/ref&gt;).
* [[30. 8.]] - Plebiscitom odobren novi Ustav Čilea, pojačana predsednička ovlašćenja (na snazi do Pinočeovog puča 1973).

=== Septembar/Rujan ===
* [[1. 9.]] - Američki oficir John Rodgers se spustio sa posadom na Tihi okean u pokušaju da preleti od Kalifornije do Havaja - od platnenih delova aviona su napravili jedro i nastavili put.
* [[2. 9.]] - U [[Baljci (Bileća)|Baljcima]] kod Bileće je ubijen crnogorski odmetnik Majo Vujović - pripisani su mu pokolji nad muslimanima u Hercegovini, uključujući nedavni kod Gackog&lt;ref&gt;&quot;Pogibija Maja Vujovića&quot;, Politika, 3. sept. 1925, str. 6&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_77A524AED6CE4DEFD5566E639CCA40C7/1925/b039?fullscreen#page/13/mode/1up Ilustrovani list, br. 39 - 1925, str. 13] (foto ulovljenog Maja)&lt;/ref&gt; (Stevo Stevović i Dušan Roganović su pobegli prema crnogorskoj granici).
* 3. 9. - Kruti vazdušni brod ''USS Shenandoah'' se raspao u oluji iznad Ohaja, poginulo je 14 od 43 člana posade.
* [[5. 9.]] - U opticaj postepeno ulazi novi kovani novac, od 50 para, 1 i 2 dinara (isporuke iz Francuske i Belgije stižu do marta&lt;ref&gt;&quot;Metalni novac i zlatnici&quot;, Politika, 23. mart 1926, str. 9&lt;/ref&gt;).
* [[6. 9.]] - Hiljadugodišnjica hrvatskog kraljevstva proslavljena i u Sarajevu.
* 6. 9. - Osnovan Planinarski savez Jugoslavije.
* [[8. 9.]] - Hapšenja pripadnika bugarske komitske organizacije u Valandovu i Strumici, ima i predsednika opština i članova udruženja za borbu protiv bugarskih bandita.&lt;ref&gt;&quot;Velika hapšenja u Valandovu i Strumici&quot;, Politika, 11. sep. 1925, str. 4&lt;/ref&gt;
* 8. 9. - [[Rifski rat]]: [[Iskrcavanje u Alhucemasu]] španskih i francuskih snaga. Na čelu španskih snaga je [[Miguel Primo de Rivera]], istakao se mladi pukovnik [[Francisco Franco]].
* 8. 9. - Prvi susret Pašić–Radić, u [[Evian-les-Bains|Evijanu]].
[[Datoteka:Lovćen, 30. léta.jpg|mini|180px|Njegoševa kapela]]
* [[17. 9.]] - [[Frida Kahlo]] (18) teško povređena u saobraćajnoj nesreći, tokom tromesečnog ležanja u gipsanom koritu počinje crtati.
* 17. 9. - Delegacija Vaseljenske patrijaršije proglašava u Varšavskoj katedrali autokefalnost [[Poljska pravoslavna crkva|Poljske pravoslavne crkve]] (stečenu prošlog novembra).
* [[18. 9.]] - Hajdelberški program [[Socijaldemokratska stranka Njemačke|nemačkih socijaldemokrata]] se zalaže za Sjedinjene Evropske Države.
* [[20. 9.]] - [[Aleksandar I Karađorđević|Kralj Aleksandar]] stigao na rodno [[Cetinje]], gde je trijumfalno dočekan (nemoć crnogorskog nacionalizma&lt;ref&gt;[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,721230,00.html Yugoslavia: Montenegro Reconciled?] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120219124505/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,721230,00.html |date=2012-02-19 }} ''Time'' magazin, 5. okt. 1925.&lt;/ref&gt;).
* 20. 9. - Radikalska konferencija za Osiječku oblast: prekosavski radikali su nezadovoljni načinom na koji &quot;radićevci&quot; sprovode sporazum, zahtevaju prestanak &quot;gonjenja činovnika&quot;.
* 20. 9. - Završen je kongres pravnika u Beogradu: odlučeno je da se osnuje savez advokata SHS, doneta je rezolucija o izjednačenju muškog i ženskog naslednika.
* [[21. 9.]] - [[Njegoš]]eve kosti vraćene na [[Lovćen]], u obnovljenu [[Njegoševa zavetna crkva|kapelu]] (zamenjenu [[Njegošev mauzolej|mauzolejem]] izgrađenim 1972-74).
* 21/22. 9. - Nadomak Kosovske Mitrovice presretnuta kačačka družina Ali Topa i Saida Konjuha, razbijeni su u progonu do sela Lešana u Podgorskom srezu, neki zarobljeni su ubijeni u pokušaju bekstva.&lt;ref&gt;&quot;Kačačka pogibija&quot;, Politika, 23. sept. 1925, str. 2&lt;/ref&gt;
* [[22. 9.]] - Drugi dan svečanosti na Cetinju: revi (parada) i veliki narodni ručak. Izveštava se da je kralj potpisao amnestiju crnogorskih političkih krivaca.&lt;ref&gt;Politika, 23. sept. 1925, str. 1-2&lt;/ref&gt; Kralj nakon ovoga obilazi Crnogorsko primorje, Dubrovnik, Korčulu, Hvar, Vis, Split, Solin.
* 22. 9. - Neredi u [[Aligarh]]u između muslimana i hinduista, najgori od ukupno 16 ove godine u [[Britanska Indija|Britanskoj Indiji]].
* 22. 9. - U Mađarskoj otkrivena &quot;boljševička zavera&quot;, uhapšen je [[Mátyás Rákosi]] - iza rešetaka je do 1940, kada razmenom odlazi u SSSR.
* [[23. 9.]] - Osnovan [[Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu]].
* [[27. 9.]] - Osnovana hinduistička nacionalistička organizacija [[Rashtriya Swayamsevak Sangh]] (&quot;Nacionalna dobrovoljačka/patriotska organizacija&quot;)

=== Oktobar/Listopad ===
* [[1. 10.]] - [[Menča Krničeva]] je u Beču osuđena na osam godina za ubistvo Todora Panice - istog meseca oslobođena iz zdravstvenih razloga.
[[Datoteka:Josephine Baker 4.jpg|mini|180px|left|[[Josephine Baker]]]]
* [[2. 10.]] - [[Josephine Baker]] debituje u produkciji ''La Revue Nègre'' u Parizu i ubrzo postaje zvezda.
* 2. 10. - [[John Logie Baird]] preneo u svojoj laboratoriji prvu sliku sa nijansama (30 linija, pet slika u sekundi).
* [[4. 10.]] - Sirijski ustanak: arapski nacionalista [[Fawzi al-Qawuqji]] diže pobunu u [[Hama|Hami]], ali Francuzi je suzbijaju već sutradan, nakon jakog bombardovanja.
* 4. 10. - Posle 11 godina ukinuta [[Antialkoholne kampanje u SSSR|delimična prohibicija u SSSR]] (uvedena od carskih vlasti na početku Velikog rata).
* 10 - 12. 10. - Na kongresu ujedinjenja osnovan je [[Ujedinjeni radnički sindikalni savez Jugoslavije]] (komunisti mu se protive do 1934, zabranjen је krajem 1940).
* [[11. 10.]] - Pomen braniocima Beograda iz 1915: topovi, zvona, petominutna tišina u 11 sati, patrijarh drži opelo na Dunavskom keju. Na Kalemegdanu je osvećena obnovljena [[Bogorodična crkva Ružica|Crkva Ružica]].
* 11. 10. - Otvorena Kulturno-historijska izložba grada Zagreba, dio proslave 1000-godišnjice Hrvatskog kraljevstva (kralj ju je posjetio 29-og).
* 11. 10. - U Zagrebu osnovana kulturno-prosvetna organizacija &quot;[[Seljačka sloga]]&quot;.
* 11. 10. - U Beču je završena osnivačka konferencija Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (objedinjene) - bivše levo krilo VMRO, u bliskim su vezama sa Bugarskom KP i Kominternom.
* [[12. 10.]] - Komunisti u Parizu protestuju i traže štrajk zbog Rifskog rata, 2 mrtvih.
* [[14. 10.]] - Albanski parlament je ratifikovao odluku Konferencije ambasadora o granici kod Sv. Nauma i Vrmoša.&lt;ref&gt;&quot;Albanija nam je priznala Sv. Naum&quot;, Politika, 16. okt. 1925, str. 3&lt;/ref&gt;
* [[16. 10.]] - [[Ugovori iz Locarna]]: garantovane granice [[Vajmarska Republika|Nemačke]] sa zapadnim zemljama (potpisani u Londonu 1. decembra, stupaju na snagu u septembru 1926); Francuska će sklopiti separatne ugovore sa Poljskom i Čehoslovačkom.
[[Datoteka:Tutankhamun's mask, Burton photograph P0744, 1922.jpg|mini|200px|[[Tutankhamon]]ova maska ''in situ'']]
* [[18. 10.]] - Otvorena je grčka slobodna zona u [[Solun]]u (srpska zona je opisana kao ometena i neaktivna,&lt;ref&gt;&quot;Naša i grčka slobodna zona u Solunu&quot;, Politika, 20. okt. 1925, str. 3&lt;/ref&gt;).
* 18. 10. - Sirijski pobunjenici ušli u Damask, Francuzi bombarduju grad.
* [[19. 10.|19]] - [[29. 10.]] - [[Petrički incident]] (&quot;Rat zalutalog psa&quot;): grčke trupe su nakon graničnog incidenta ulazile na bugarsku teritoriju.
* [[22. 10.]] - Vlada se odlučila na &quot;tihu&quot; likvidaciju Hrvatsko-slavonskog gospodarskog društva, zbog dugova.
* [[24. 10.]] - Kačaci su između Debra i Ohrida uveče oteli ohridskog načelnika Blažića i predsednika duhovnog suda Miloševića, žandarm iz pratnje je ubijen (ohridski vladika [[Nikolaj Velimirović]] odustao od puta jer mu se &quot;u snu javio sveti Naum&quot;).&lt;ref&gt;&quot;Kačaci zarobili okružnog načelnika&quot;, Politika, 26. okt. 1925, str. 3&lt;/ref&gt;
* [[25. 10.]] - Skupština fašista u Zadru: cilj im je priključenje Dalmacije Italiji, uključujući Dubrovnik i Kotor.&lt;ref&gt;&quot;Fašiste i Dalmacija&quot;, Politika, 28. okt. 1925, str. 3&lt;/ref&gt;
* 25. 10. - U Grenoblu je završena Međunarodna izložba hidroenergije (&quot;belog uglja&quot;) i turizma, nagrađena je sekcija KSHS.&lt;ref&gt;&quot;Dnevne vesti - Uspeh naše države u Grenoblu&quot;, Politika, 6. nov. 1925, str. 8&lt;/ref&gt;
* [[26. 10.]] - Kongres Srpske nacionalne omladine (Srnao), ujedinjenje dva krila. Sutradan imaju povorku u Beogradu, dolazi do incidenta kada je jedan prolaznik viknuo &quot;Živela Jugoslavija!&quot;.&lt;ref&gt;&quot;Manifestacije Srnaovaca&quot;, Politika, 28. okt. 1925, str. 5&lt;/ref&gt;
* [[28. 10.]] - U Ankari je potpisan ugovor o miru i prijateljstvu KSHS i Turske, čime je i formalno nakon 11 godina završeno stanje rata.&lt;ref&gt;&quot;Ugovor o miru sa Turskom&quot;, Politika, 30. okt. 1925, str. 4&lt;/ref&gt;
* oktobar, krajem - U [[Ždrelo (Petrovac)|Ždrelu]] se predala hajdučica Petrija Milić, nedugo nakon što je hajduk Lazar Vučković iz [[Strmosten]]a umro od rane - tri godine su izazivali najveći strah u Homolju i Resavi.&lt;ref&gt;&quot;Hapšenje hajdučice Petrije&quot;, Politika, 3. nov. 1925, str. 4&lt;/ref&gt;
* [[31. 10.]] - Pravaši obilježavaju 100-godišnjicu rođenja [[Eugen Kvaternik|Eugena Kvaternika]]; [[Stjepan Buć]] i još četvorica disidenata iz HSS, Hrvatski republikanski savez, osnivaju sa njima Hrvatski seljački republikanski savez.
* 31. 10. - Iranski Medžlis zvanično zbacio [[Ahmed-šah Kadžar|Ahmed-šaha]], poslednjeg [[Kadžarska Monarhija|kadžarskog]] vladara Persije.
* 31. 10. - Narodni komesar za vojne i pomorske poslove SSSR [[Mihail Frunze]] umro na operacionom stolu, pristalice Trockog sumnjiče Staljina.
* 31. 10. - Princ Albert, kasniji kralj [[George VI od Ujedinjenog Kraljevstva|George VI]], jedva održao govor na [[British Empire Exhibition|Britanskoj imperijalnoj izložbi]] - izraženo mucanje ga primorava na terapiju.
* jesen - Sun Chuanfang je preoteo Šangaj Zhang Zongchangu.

=== Novembar/Studeni ===
* [[3. 11.]] - Načelnik [[ohrid]]skog okruga Blažić, prota Milošević i njihov šofer oslobođeni od [[kačaci|kačaka]] posle deset dana.
* [[4. 11.]] - Socijalistički poslanik [[Tito Zaniboni]] planirao da snajperom ubije Mussolinija, ali ga je policija osujetila.
* [[5. 11.]] - [[Operacija Trest]]: blizu Moskve egzekutiran [[Sidney Reilly]], &quot;špijunski as&quot;.
*   5. 11. - Prikazan antiratni film ''[[The Big Parade]]''. 
* [[6. 11.]] - Posle neuspelog atentata na [[Benito Musolini|Musolinija]], anti[[masoni|masonski]] neredi u [[Italija|Italiji]], ali i demolirane prostorije slovenskog lista &quot;Edinstvo&quot; u [[Trst]]u.
[[Datoteka:Stjepan Radić (2).jpg|mini|180px|[[Stjepan Radić]], za 10 meseci od državnog neprijatelja do ministra]]
* 6. 11. - [[Kliment Vorošilov]] je novi narodni komesar za vojne poslove SSSR (do [[1940]]).
* 6. 11. - Umro je vijetnamski car Khải Định, u januaru će ga naslediti sin [[Bảo Đại]] (12), poslednji monarh.
* [[7. 11.]] - Vatikan je zauzeo [[Papinski hrvatski zavod svetog Jeronima|Zavod sv. Jeronima]] u Rimu.&lt;ref&gt;&quot;Prepad na zavod sv. Jeronima&quot;, Politika, 12. nov. 1925, str. 2&lt;/ref&gt;
* [[8. 11.]] - Antifašističke demonstracije u Kraljevini SHS, u [[Zagreb]]u polupani prozori na italijanskom konzulatu, u [[Split]]u izlozi na nekim radnjama.
* 8. 11. - Prikazan je film ''The Eagle'' sa [[Rudolph Valentino|Rudolphom Valentinom]]. Njegov brak sa [[Natacha Rambova|Natachom Rambovom]] je pri kraju.
* [[11. 11.]] - [[Howard Carter]] sa timom započinje osmodnevno odmotavanje [[Tutankhamon]]ove mumije.
* 11. 11.? - Pokret za prelazak na pravoslavlje na [[Vis]]u (nakon što su katolički sveštenici preko organa vlasti uzimali vino od seljaka, kako bi naplatili ono što im seljaci nisu hteli plaćati&lt;ref&gt;&quot;Prelazak u pravoslavlje&quot;, Politika, 15. nov. 1925, str. 2&lt;/ref&gt; ili zbog agrarne reforme i crkvenih imanja &quot;mrtve ruke&quot;&lt;ref&gt;Politika, 20. nov. 1925, str. 5&lt;/ref&gt;).
* [[12. 11.]] - Britanska podmornica ''HMS M1'' potonula sa 69 članova posade u La Manšu, nakon što ju je udario švedski brod ''SS Vidar''.
* [[13. 11.]] - Narodna skupština KSHS je izglasala Invalidski zakon (negativno je ocenjen u invalidskom udruženju&lt;ref&gt;&quot;Invalidi i država&quot;, Politika, 31. avg. 1926, str. 3&lt;/ref&gt;).
* {{circa}} 13. 11. - Poplave u više mesta Slovenije i Hrvatske, uključujući Zagreb.
* [[14. 11.|14]] - [[26. 11.]] - ''La peinture surréaliste'', prva [[Nadrealizam|nadrealistička]] izložba u Parizu.
* novembar - U Kini počinje [[Anti-Fengtianski rat]], frakcija [[Guominjun]] protiv [[Fengtianska klika|Fengtianske]] i [[Zhili klika|Zhili klike]].
* 17. 11. - Pesnik [[Tin Ujević]] je policijski proteran iz Beograda u Makarsku kao besposličar (ali Železnička direkcija ih je odvezla samo do Vinkovaca).
* [[18. 11.]] - [[Stjepan Radić]], lider [[HSS]], postaje ministar prosvete (do aprila 1926). Zalaže se za depolitizaciju prosvete, ima ideju da srednjoškolci uče zanat i da se vojni rok skrati učenjem čitanja i pisanja.
* [[25. 11.]] - [[Atatürkove reforme]]: zakonom određeno da se u Turskoj nosi šešir umesto fesa.
* [[26. 1.]] - Prvi let [[Tupoljev TB-1]] (ANT-4): sovjetski bombarder, metalni dvomotorni jednokrilac, 
* 25. 11. - [[Prajadhipok]] je novi kralj Sijama/[[Tajland]]a (do abdikacije [[1935]]).
* [[28. 11.]] - Iz [[Nashville, Tennessee|Nešvila]] je, pod imenom ''WSM Barn Dance'', emitovan prvi radio-program [[kantri]] muzike ''[[Grand Ole Opry]]'', koji će postati institucija.
* 28. 11. - [[Aristide Briand]] je peti put francuski premijer, nakon [[Paul Painlevé|Painlevéa]] (do jula 1926).
* [[30. 11.]] - U Turskoj zabranjene tekije i derviške lože.

=== Decembar/Prosinac ===
* [[1. 12.]] - [[Ugovori iz Locarna]] su formalno potpisani u Londonu, nakon ratifikacija.
* 1. 12. - Počeo s emitovanjom [[Mađarski radio]].
* [[3. 12.]] - Sporazum o granici [[Severna Irska|Severne Irske]]: granica ostaje ista, a Republici Irskoj je oprošten njen deo imperijalnog duga.
* [[4. 12.]] - Španski diktator [[Miguel Primo de Rivera]] zamenjuje Vojni direktorijum Civilnim.
* [[5. 12.]] - U Portugalu otkrivena prevara [[Alves dos Reis]]a koji je dao odštampati veliku količinu novčanica od 500 eskudosa i time srušio poverenje u portugalsku ekonomiju i vladu, što je doprinelo [[Portugalska revolucija (1925)|vojnom prevratu]] sledećeg maja.
* 5. 12. - Nemačka [[Hans Luther|Lutherova]] vlada daje ostavku kako bi bila okupljena nova većina (desna DNVP se u oktobru povukla iz koalicije zbog ugovora iz Locarna). Novi Lutherov kabinet je formiran u januaru.
* [[6. 12.]] - Sporazumom Milner-Schialoja, [[Jaghbub]] se nalazi na severoistoku [[Italijanska Severna Afrika|Italijanske Severne Afrike]] (Libije), umesto britanskog Egipta. U oblasti je u toku [[Pacifikacija Libije]].
* 8. 12. - Oštra zima: jutarnja temperatura u Beogradu -11, u Kragujevcu -24, &quot;najhladnije u Evropi&quot;, Niš i Sarajevo -16, Skoplje i Ljubljana -15, Zagreb -9, Kotor -6, Mostar -3.&lt;ref&gt;&quot;Hladnoća u našoj zemlji&quot;, Politika, 9. dec. 1925, str. 5&lt;/ref&gt; Beograd se 11-tog opisuje kao &quot;veliko klizalište&quot; zbog ledene kiše. 
* [[11. 12.]] - Papska bula ''[[Quas primas]]'' ustanovljuje [[Svetkovina Krista Kralja|svetkovinu Krista Kralja]] kao odgovor na nacionalizam i sekularizam (prvi put 31. listopada 1926.).
* 11. 12. - Portugalski predsednik [[Manuel Teixeira Gomes]] daje ostavku usled kampanje koju je protiv njega pokrenuo premijer [[António Maria da Silva]], zamenjuje ga [[Bernardino Machado]] (do maja).
* [[12. 12.]] - Završeno [[Saudijsko osvajanje Hidžaza]]: [[Ibn Saud]]ove snage zauzimaju [[Medina|Medinu]], kasnije tokom meseca se predaju luke [[Jeddah]] (17.) i [[Yanbu]] (24.).
* 12. 12. - U [[San Luis Obispo, California]] otvoren prvi [[motel]].
* [[13. 12.]] - Ministar prosvete Radić drži govor u Mariboru koji se tumači kao njegovo mišljenje da neke fakultete treba ukinuti, npr. [[Pravni fakultet u Subotici|pravni u Subotici]], a što izaziva proteste.
* 13. 12. - Zakon o zatvaranju tekija i zavija u Turskoj.&lt;ref&gt;[https://www.dar-al-masnavi.org/anti-dervish.law.html The Turkish Law of 1925 Closing the Dervish Lodges]. dar-al-masnavi.org&lt;/ref&gt;
[[Datoteka:Antoin Sevruguin 48 12 SI.jpg|mini|130px|[[Reza-šah Pahlavi]]]]
* [[15. 12.]] - Premijer [[Reza-šah Pahlavi]] je [[šah (titula)|šah]] Persije (do [[1941]]) - sprovodi modernizatorske politike, na autokratski način. Dinastija [[Pahlavi (dinastija)|Pahlavi]] traje do 1979.
* 15. 12. - [[Mosulsko pitanje]]: komisija Društva naroda dodeljuje područje [[Mosul]]a [[Britanski mandat nad Mezopotamijom|Iraku]], a ne Turskoj.
* 18. 12. - Nakon jakog snega, ponovo velika hladnoća: -22 u Sarajevu i Kragujevcu (zatim naglo otopljenje i poplave).
* [[18. 12.|18]] - [[31. 12.]] - [[XIV kongres SKP(b)]], nazvan &quot;kongres industrijalizacije&quot;: poražena Nova opozicija [[Grigorij Zinovjev|Zinovjeva]] i [[Lav Kamenjev|Kamenjeva]], pobeda &quot;centrističke&quot; pozicije [[Staljin]]a i [[Nikolaj Buharin|Buharina]] (dogodine se [[Lav Trocki|Trocki]], Zinovjev i Kamenjev udružuju u [[Ujedinjena opozicija (Sovjetski Savez)|Ujedinjenu opoziciju]]).
* [[19. 12.]] - Pošto su Saudove snage pregazile [[Kraljevina Hidžaz|Hidžaz]], kralj i [[šerif Meke]] [[Ali bin Hussein]] abdicira i beži preko Crvenog mora u Irak, kod brata [[Fejsal I (Irak)|Fejsala]].
* [[21. 12.]] - U SSSR prikazan film &quot;[[Oklopnjača Potemkin]]&quot;.
* [[24. 12.]] - Ministar finansija [[Milan Stojadinović]] putuje u SAD radi regulisanja ratnih dugova (86 miliona dolara s kamatama;&lt;ref&gt;Politika, 25. dec. 1925&lt;/ref&gt; nakon povratka u martu pominje se 62,8 miliona&lt;ref&gt;&quot;Važne izjave g. dr M. Stojadinovića&quot;, Politika, 10. mart 1926, str. 4&lt;/ref&gt;); Radić je nezadovoljan sastavom delegacije.
* 24. 12. - Sudar vozova u [[Novi Marof|Novom Marofu]], dvoje mrtvih.
* [[25. 12.]] - Fuzijom šest nemačkih kompanija nastaje ''[[IG Farben]]''.
* [[26. 12.]] - Rano ujutru u &quot;Adonisu&quot;, [[spikizi]]ju italijanske mafije u južnom Bruklinu, ubijen je lider irske Bande Bele Ruke sa dvojicom saradnika, nakon što je vređao goste. U klubu je bio i [[Al Capone]], ali nije bilo dokaza protiv njega.
* [[27. 12.]] - Otvorena pruga (Niš–)Doljevac–Prokuplje, koja se smatra deonicom jadranske pruge.
* 27. 12. - Protestni zbor u Bitolju protiv &quot;terora&quot; u Grčkoj nad &quot;našim narodom&quot; - nasilje grčkih vlasti i izbeglica iz Male Azije koje uzimaju kuće i imanja, zbog čega se beži u KSHS&lt;ref&gt;&quot;Bitolj protiv Grka&quot;, Politika, 26. dec. 1925, str. 4&lt;/ref&gt; (po jednom &quot;pouzdanom izveštaju&quot;, do kraja ove godine internirano je 2.500 osoba, od čega je 100 ubijeno i isto toliko umrlo u logorima&lt;ref&gt;&quot;U čemu su Grci junaci&quot;, Politika, 20. jan. 1926, str. 5&lt;/ref&gt;).
* [[28. 12.]] - Rumunski krunski princ [[Carol II (Rumunija)|Carol]] se odriče prava na nasledstvo zbog skandalozne veze sa [[Magda Lupescu|Magdom Lupescu]] - njegovu poziciju preuzima mali sin [[Mihai I (Rumunija)|Mihai]], ali Carol se ipak vraća i vlada 1930-40.
* 28. 12. - Ubio se [[Sergej Jesenjin]].
* [[30. 12.]] - Prikazan je &quot;[[Ben-Hur (film, 1925)|Ben-Hur]]&quot; sa [[Ramon Novarro|Ramonom Novarrom]], najskuplji film nijeme ere.
* [[31. 12.]] - U Strumici izrečene presude po Valandovskoj aferi iz septembra: većina osuđena na robiju i zatvor, do osam godina (na novom suđenju u martu, deo osuđenih oslobođen jer su bili tučeni u istražnom pritvoru&lt;ref&gt;&quot;Nova presuda o valandovskoj aferi&quot;, Politika, 16. mart 1926, str. 7&lt;/ref&gt;).

=== Kroz godinu ===
* U KSHS, u drugoj polovini godine, oskudici kapitala i krizi industrije se pridružuje i kriza agrara: pale su cene žitarica, cena industrijskih proizvoda je porasla nakon nove carinske tarife od 20. juna, ubrzana je naplata poreza (Slavonija, Vojvodina).&lt;ref&gt;&quot;Privredna kriza&quot;, Politika, 18. mart 1926&lt;/ref&gt;
* Ukidanjem nagode je povećan broj stečaja.&lt;ref&gt;&quot;Stečaji, stečaji...&quot;, Politika, 12. maj 1926&lt;/ref&gt;
* U Vojvodini se žale da su im visoki porezi,&lt;ref&gt;&quot;Zašto je Vojvodina nezadovoljna?&quot;, Politika, 9. dec. 1925&lt;/ref&gt; &quot;gladuje&quot; se u Hercegovini.&lt;ref&gt;&quot;Nevolje Hercegovine&quot;, Politika, 7. maj 1926&lt;/ref&gt;
* Na području pravoslavne crkve u KSHS ima tri do četiri puta više razvoda nego pre rata; na selima i do 40% žive vanbračno.&lt;ref&gt;&quot;Poljuljani brak&quot;, Politika, 14. mart 1926, str. 7&lt;/ref&gt;

=== Umetnost ===
&lt;gallery&gt;
The House by the Railroad by Edward Hopper 1925.jpg|&quot;Kuća pored pruge&quot;, [[Edward Hopper|E. Hopper]]
&lt;/gallery&gt;

== Rođenja ==
{{glavni članak|:Kategorija:Rođeni 1925.}}
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Februar/Veljača ===
* [[1. 1.]] - [[Kosara Bokšan]]-Omčikus, slikarka († [[2009]])
* [[6. 1.]] - [[John DeLorean]], auto industrijalac († [[2005]])
* [[9. 1.]] - [[Lee Van Cleef]], glumac († [[1989]])
* [[11. 1.]] - [[Vojislav Manojlović]], narodni heroj († [[1944]])
* [[14. 1.]] - [[Yukio Mishima]], književnik († [[1970]])
* [[26. 1.]] - [[Paul Newman]], glumac, režiser († [[2008]])
* 26. 1. - [[Joan Leslie]], glumica, plesačica († [[2015]])
* [[30. 1.]] - [[Douglas Engelbart]], pionir računarstva i interneta († [[2013]])
* [[5. 2.]] - [[Zuzana Halupova]], slikarka-naivka († [[2001]])
* [[6. 2.]] - Žika Živulović Serafim, srpski novinar i književnik († [[2001]])
* [[8. 2.]] - [[Jack Lemmon]], američki filmski glumac († [[2001]].)
* [[11. 2.]] - [[Virginia E. Johnson]], seksolog († [[2013]])
* [[16. 2.]] - [[Stojan Ćelić]], slikar († [[1992]])
* [[17. 2.]] - [[Hal Holbrook]], glumac († [[2021]])
* [[18. 2.]] - [[George Kennedy]], glumac († [[2016]])
* 18. 2. - [[Vanja Sutlić]], filozof († [[1989]])
* [[20. 2.]] - [[Robert Altman]], američki redatelj, scenarist i producent († [[2006]].)
* [[21. 2.]] - [[Sam Peckinpah]], filmski režiser († [[1984]])
* 21. 2. - [[Ivo Kalina]], hrvatski slikar († [[1995]].)
* 21. 2. - [[Zvonimir Ferenčić]], glumac († [[1998]])

=== Mart/Ožujak &amp;ndash; April/Travanj ===
* [[4. 3.]] - [[Paul Mauriat]], lider orkestra († [[2006]])
* [[10. 3.]] - [[Mate Blažina]], narodni heroj († [[1945]])
* [[15. 3.]] - [[Riza Sapunxhiu]], društveno-politički radnik SAPK, SRSr i SFRJ († [[2008]])
* [[21. 3.]] - [[Peter Brook]], kazališni redatelj († [[2022]])
* [[29. 3.]] - [[Sava Stojkov]], slikar-naivac († [[2014]])
* [[3. 4.]] - [[Tony Benn]], britanski političar († [[2014]])
* [[4. 4.]] - Branislav Surutka, spiker RTV Beograd († [[1979]])
* [[6. 4.]] - [[Stole Janković]], filmski režiser († [[1987]])
* [[7. 4.]] - [[Vera Miščević]], narodni heroj († [[1944]])
* [[8. 4.]] - Radivoj Vlah, ortoped, sportski lekar, jedan od osnivača FK Crvena Zvezda († [[2010]])
* [[14. 4.]] - [[Rod Steiger]], glumac († [[2002]])
* [[18. 4.]] - [[Sven Lasta]], hrvatski glumac († [[1996]].)
* [[19. 4.]] - [[Iwao Takamoto]], animator, kreator lika Scooby-Doo († [[2007]].)

=== Maj/Svibanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[1. 5.]] - [[Scott Carpenter]], astronaut († [[2013]])
* [[3. 5.]] - [[Olivera Marković]], srpska glumica († [[2011]])
* [[5. 5.]] - [[Željko Čajkovski]], nogometaš († [[2016]])
* [[14. 5.]] - [[Branko V. Radičević]], srpski književnik († [[2001]])
* 14. 5. - [[Ljubomir Tadić]], filozof, akademik SANU († [[2013]])
* [[17. 5.]] - [[Veselin Đuranović]], predsjednik Predsjedništva SFRJ († [[1997]])
* [[19. 5.]] - [[Malcolm X]], borac za prava američkih crnaca († [[1965]].)
* 19. 5. - [[Pol Pot]], lider Crvenih kmera († [[1998]])
* [[3. 6.]] - [[Tony Curtis]], glumac († [[2010]])
* 3. 6. - [[Derviš Sušić]], književnik, novinar († [[1990]])
* [[8. 6.]] - [[Barbara Bush]], prva dama SAD († [[2018]])
* [[20. 6.]] - [[Vladeta Urošević]], srpski fizičar († [[2005]])
* [[21. 6.]] - [[Maureen Stapleton]], glumica († [[2006]])
* [[25. 6.]] - [[June Lockhart]], američka glumica
* [[29. 6.]] - [[Giorgio Napolitano]], predsednik Italije

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Avgust/Kolovoz ===
* [[2. 7.]] - [[Patrice Lumumba]], prvi premijer Kongo-Leopoldvila († [[1961]])
* 2. 7. - [[Medgar Evers]], aktivista za ljudska prava u SAD († [[1963]])
* [[6. 7.]] - [[Bill Haley]], rock muzičar († [[1981]])
* [[9. 7.]] - [[Borislav Stanković]], košarkaš, trener, predsednik FIBA († [[2020]])
* [[10. 7.]] - [[Mahathir Mohamad]], premijer Malezije
* [[19. 7.]] - [[Bora Roković]], džez muzičar († [[2006]])
* [[20. 7.]] - [[Jacques Delors]], predsednik Evropske komisije († [[2023]])
* [[25. 7.]] - [[Zorko Čanadi]], general-pukovnik JNA, načelnik Generalštaba († [[2003]])
* [[29. 7.]] - [[Mikis Theodorakis]], grčki skladatelj († [[2021]])
* [[2. 8.]] - [[Dragoljub Dragan Nedeljković]], književnik, slavista († [[2015]])
* [[8. 8.]] - [[Alija Izetbegović]], predsjednik BiH († [[2003]])
* [[22. 8.]] - [[Milivoj Jugin]], inženjer, novinar, publicista († [[2013]])
* 22. 8. - [[Mihailo Đurić]], filozof, sociolog († [[2011]])
* [[28. 8.]] - [[Donald O'Connor]], glumac, plesač († [[2003]])

=== Septembar/Rujan &amp;ndash; Oktobar/Listopad ===
* [[8. 9.]] - [[Peter Sellers]], glumac, komičar († [[1980]])
* [[9. 9.]] - [[Veljko Guberina]], srpski advokat i političar († [[2016]])
* [[13. 9.]] - [[Mel Tormé]], američki džez muzičar († [[1999]])
* [[16. 9.]] - [[Đokica Milaković]], glumac († [[2001]])
* 16. 9. - [[B.B. King]], bluz kantautor, gitarista († [[2015]])
* [[17. 9.]] - [[Miljenko Prohaska]], skladatelj, aranžer, dirigent († [[2014]])
* [[28. 9.]] - [[Mileta Andrejević]], slikar († [[1989]])
* 28. 9. - [[Seymour Cray]], arhitekta superkompjutera († [[1996]])
* [[3. 10.]] - [[Gore Vidal]], američki pisac († [[2012]])
* [[5. 10.]] - [[Ines Fančović]], glumica († [[2011]])
* [[11. 10.]] - [[Elmore Leonard]], američki književnik i filmski scenarist († [[2013]])
* [[13. 10.]] - [[Margaret Thatcher]], premijerka UK († [[2013]])
* 13. 10. - [[Lenny Bruce]], komičar († [[1966]])
* [[16. 10.]] - [[Angela Lansbury]], glumica († [[2022]])
* [[18. 10.]] - [[Ramiz Alia]], posljednji komunistički vođa Albanije († [[2011]].)
* [[20. 10.]] - [[Art Buchwald]], satiričar, komnentator († [[2007]])
* [[22. 10.]] - [[Robert Rauschenberg]], američki slikar († [[2008]])
* [[23. 10.]] - [[Johnny Carson]], TV voditelj, komičar († [[2005]])
* [[26. 10.]] - [[Vuka Dunđerović]], glumica († [[1999]])
* [[27. 10.]] - [[Warren Christopher]], državni sekretar SAD († [[2011]])

=== Novembar/Studeni &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* [[4. 11.]] - [[Doris Roberts]], glumica († [[2016]])
* [[6. 11.]] - [[Đorđe Jelisić]], glumac († [[2016]])
* [[10. 11.]] - [[Richard Burton]], britanski filmski glumac († [[1984]].)
* [[16. 11.]] - [[Stane Dolanc]], društveno-politički radnik SRSl i SFRJ († [[1999]])
* [[17. 11.]] - [[Rock Hudson]], američki glumac († [[1985]])
* [[20. 11.]] - [[Robert F. Kennedy]], američki političar, brat JFK († [[1968]])
* 20. 11. - [[Maja Pliseckaja]], balerina († [[2015]])
* [[21. 11.]] - [[Veljko Kadijević]], general armije JNA, savezni sekretar za narodnu odbranu († [[2014]])
* [[22. 11.]] - [[Irena Kolesar]], hrvatska glumica († [[2002]].)
* [[27. 11.]] - [[Claude Lanzmann]], francuski režiser († [[2018]].)
* [[29. 11.]] - [[Stjepan Babić]], hrvatski jezikoslovac († [[2021]].)
* 29. 11. - [[Mladen Srbinović]], slikar († [[2009]])
* [[2. 12.]] - [[Julie Harris]], glumica († [[2013]])
* [[3. 12.]] - [[Kim Dae-jung]], predsednik Južne Koreje, nobelovac za mir († [[2009]])
* [[8. 12.]] - [[Sammy Davis Jr.]], plesač, pevač, glumac († [[1990]])
* [[9. 12.]] - [[Radomir Šaper]], srpski košarkaš i sportski radnik († [[1998]])
* 9. 12. - [[Irma Flis]], novinar i filmski kritičar Radio Beograda († [[2005]])
* [[13. 12.]] - [[Dick Van Dyke]], glumac, komičar
* [[19. 12.]] - [[Lepa Radić]], narodni heroj († [[1943]])
* [[23. 12.]] - [[Janika Balaž]], tamburaš († [[1988]])
* [[27. 12.]] - [[Michel Piccoli]], francuski glumac († [[2020]])
* [[28. 12.]] - [[Hildegard Knef]], njemačka glumica, pjevačica, pjesnikinja i književnica († [[2002]].)
* 28. 12. - [[Milton Obote]], predsednik Ugande († [[2005]])

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 1925.}}
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Mart/Ožujak ===
* [[8. 1.]] - [[George Bellows]], američki slikar (* [[1882]])
* [[16. 1.]] - [[Aleksej Kuropatkin]], ruski carski general (* [[1848]])
* [[25. 1.]] - [[Ivan Vučetić|Juan Vucetich]], pionir daktiloskopije (* [[1858]])
* 29. 1. - Rajna Dimitrijević, pijanistkinja, pedagog (* 1884)&lt;ref&gt;[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1925/01/30?fullscreen#page/5/mode/1up &quot;Politika&quot;, 30. jan. 1925, str. 5]&lt;/ref&gt;
* [[3. 2.]] - [[Oliver Heaviside]], matematičar, fizičar, elektroinženjer (* [[1850]])
* [[4. 2.]] - [[Robert Koldewey]], nemački arheolog (* [[1855]])
* [[7. 2.]] - [[Josip Kašman]], operni pjevač, bariton (* [[1850]])
* [[24. 2.]] - [[Hjalmar Branting]], prvi socijaldemokratski premijer Švedske, nobelovac za mir (* [[1860]])
* [[27. 2.]] - [[Jovo Stanisavljević Čaruga]], razbojnik (* [[1897]])
* [[28. 2.]] - [[Friedrich Ebert]], predsednik Nemačke (* [[1871]])
* [[2. 3.]] - [[Luigj Gurakuqi]], albanski pisac i političar (* [[1879]])
* [[7. 3.]] - [[Georgij Lavov]], bivši premijer Rusije (* [[1861]])
* [[12. 3.]] - [[Sun Jat-sen]], &quot;otac kineske nacije&quot;, lider Kuomintanga (* [[1866]])
* [[13. 3.]] - [[Lucille Ricksen]], glumica (* [[1910]])
* [[20. 3.]] - [[George Nathaniel Curzon]], bivši vicekralj Indije i britanski sekretar za inostrane poslove (* [[1859]])
* [[26. 3.]] - [[Hugo Bettauer]], austrijski pisac (* [[1872]])
* [[28. 3.]] - [[Henry Rawlinson, 1st Baron Rawlinson|Henry Rawlinson]], britanski general (* [[1864]])
* [[29. 3.]] - [[Bajram Curi]], vođa kačaka (* 1862, 66)
* [[30. 3.]] - [[Rudolf Steiner]], filozof, ezoterik (* [[1861]])

=== April/Travanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[5. 4.]] - [[Muhamed Ali-šah Kadžar]], bivši šah Persije (* [[1872]])
* [[7. 4.]] - [[Tihon (patrijarh moskovski)]], svetac (* [[1865]])
* [[13. 4.]] - [[Elwood Haynes]], metalurg, pionir automobilske industrije (* [[1857]])
* [[14. 4.]] - [[John Singer Sargent]], američki slikar (* [[1856]])
* [[25. 4.]] - Žiga Kopajtić-Bakarski, predsjednik Jadranske plovidbe d.d. (* [[1853]])
* [[2. 5.]] - [[Johann Palisa]], austrijski astronom (* [[1848]].)
* [[2. 5.]] - [[Antun Branko Šimić]], hrvatski pjesnik i esejist (* [[1898]].)
* [[6. 5.]] - [[Mujaga Komadina]], bivši gradonačelnik Mostara (* 1839)
* [[12. 5.]] - [[Charles Mangin]], francuski general (* [[1866]])
* [[15. 5.]] - [[Nelson A. Miles]], američki general (* [[1839]])
* [[22. 5.]] - [[Stevan Todorović (slikar)|Stevan Todorović]], slikar (* [[1832]])
* 22. 5. - [[John French]], britanski feldmaršal (* [[1852]])
* [[3. 6.]] - [[Camille Flammarion]], astronom, pisac (* [[1842]])
* [[6. 6.]] - [[Pierre Louÿs]], pisac (* [[1870]])
* [[11. 6.]] - [[Ivan Bojničić]] Kninski, povjesničar, arhivist (* [[1858]])
* [[16. 6.]] - [[Emmett Hardy]], džez muzičar (* [[1903]])
* [[22. 6.]] - [[Felix Klein]], matematičar (* [[1849]])

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Septembar/Rujan ===
* [[1. 7.]] - [[Erik Satie]], francuski kompozitor (* [[1866]])
* [[2. 7.]] - [[Nikolaj Golicin]], poslednji carski premijer Rusije (* [[1850]])
* [[4. 7.]] - [[Hamzalija Ajanović]], bh. političar, urednik &quot;Pravde&quot; (* 1892)
* [[7. 7.]] - [[Clarence Hudson White]], fotograf (* [[1871]])
* [[11. 7.]] - [[Pavle Marinković]], srpski političar, diplomata, publicista (* [[1866]])
* [[15. 7.]] - [[Todor Stanković]], srpski konzul i nacionalni radnik (* [[1852]])
* [[17. 7.]] - [[Lovis Corinth]], nemački slikar (* [[1858]])
* [[26. 7.]] - [[Gottlob Frege]], pionir analitičke filozofije (* [[1848]].)
* 26. 7. - [[Antonio Ascari]], auto-trkač (* [[1888]])
* 26. 7. - [[William Jennings Bryan]], američki političar (* [[1860]])
* [[6. 8.]] - [[Grigorij Kotovski]], sovjetski oficir, folk-heroj (* [[1881]])
* [[15. 8.]] - [[Mihailo Ristić]], srpski diplomata (* [[1864]])
* [[25. 8.]] - [[Franz Conrad von Hötzendorf]], bivši austrougarski načelnik Generalštaba (* [[1852]])
* [[28. 8.]] - [[Ivan Brlo]], član VMRO (* 1877)
* [[29. 8.]] - [[Ida Verona]], književnica iz Boke (* 1863)
* [[7. 9.]] - [[René Viviani]], bivši premijer Francuske (* [[1863]])
* [[10. 9.]] - Milan Biljčević, novinar (* [[1860]])&lt;ref&gt;Politika, 11. sep. 1925, str. 6&lt;/ref&gt;
* [[16. 9.]] - [[Aleksandar Fridman]], sovjetski fizičar i matematičar (* [[1888]])
* [[29. 9.]] - [[Léon Bourgeois]], bivši premijer Francuske i predsednik skupštine Društva naroda, nobelovac za mir (* [[1851]])

=== Oktobar/Listopad &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* [[8. 10.]] - [[Mihajlo Kosovljanin]], vlasnik jagodinske pivare (* [[1862]])
*   8. 10. - [[Vincenzo Peruggia]], kradljivac &quot;Mona Lize&quot; (* [[1881]])
* [[14. 10.]] - [[Eugen Sandow]], &quot;otac modernog bodibildinga&quot; (* [[1867]])
* 22. 10.? - [[Đorđe Berović]], nekadašnji guverner Krita (* 1843?)
* [[31. 10.]] - [[Mihail Frunze]], narodni komesar vojnih i pomorskih dela SSSR (* [[1885]])
* 31. 10. - [[Max Linder]], francuski glumac, komičar, režiser (* [[1883]])
* [[6. 11.]] - [[Khải Định]], car Vijetnama (* [[1885]])
* [[17. 11.]] - [[Eleodoro Damianovich]], argentinski general saniteta (* [[1843]])
* [[20. 11.]] - [[Aleksandra od Danske|Aleksandra]], kraljica-majka Velike Britanije (* [[1844]])
* [[25. 11.]] - [[Vajiravudh]], kralj Sijama/Tajlanda (* [[1880]])
* [[5. 12.]] - [[Josip Pazman]], svećenik, teolog, političar (* [[1863]])
* [[8. 12.]] - [[Marguerite Marsh]], glumica (* [[1888]])
* [[9. 12.]] - [[Pablo Iglesias Posse]], osnivač španske socijalističke stranke (* [[1850]])
* [[15. 12.]] - [[Battling Siki]], bokser (* [[1897]])
* [[25. 12.]] - [[Karl Abraham]], psihoanalitičar (* [[1877]])
* [[28. 12.]] - [[Sergej Jesenjin]], ruski pjesnik (* [[1895]].)
* [[29. 12.]] - [[Félix Vallotton]], slikar (* [[1865]])

=== Kroz godinu ===
* [[Paško Vučetić]], slikar (* 1871)

== Nobelova nagrada za 1925. godinu ==
* [[Nobelova nagrada za fiziku|'''Fizika''']]: [[James Franck]] i [[Gustav Ludwig Hertz]] (otkriće zakona koji upravljaju sudarom elektrona i atoma, → [[Franck–Hertzov eksperiment]])
* [[Nobelova nagrada za kemiju|'''Kemija''']]: [[Richard Adolf Zsigmondy]] (demonstracija heterogene prirode [[Koloidni sustav|koloidnih]] rastvora i za metode koje je upotrebio, → [[ultramikroskop]])
* [[Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu|'''Fiziologija i medicina''']]: nije dodijeljena
* [[Nobelova nagrada za književnost|'''Književnost''']]: [[George Bernard Shaw]] (rad koji je označen idealizmom i humanošću, stimulativna satira često napojena jedinstvenom poetskom lepotom)
* [[Nobelova nagrada za mir|'''Mir''']]: [[Austen Chamberlain]] (doprinos [[Ugovori iz Locarna|Ugovorima iz Locarna]]) i [[Charles Gates Dawes]] ([[Dawesov plan]] za problem ratnih reparacija)

== Reference ==
{{reference}}

{{commonscat|1925}}

[[Kategorija:1925.]]</text>
      <sha1>gv71kzrhjrrh6mspzy7wu9ys7lkvec5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Čakavsko narječje</title>
    <ns>0</ns>
    <id>24356</id>
    <revision>
      <id>42681515</id>
      <parentid>42681504</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T12:21:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>@[[Korisnik:Fertile Snowcent|Fertile Snowcent]]: ispravio sam aorist/imperfekat ovde, njih uglavnom ne koristimo</comment>
      <origin>42681515</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9515" sha1="5gu4dnlt4k78kol6i6smwmrvayol18b" xml:space="preserve">[[Datoteka:Cakavstina.png|thumb|Karta današnje distribucije čakavskog]]
[[Datoteka:Serbo croatian dialects historical distribution 2.png|thumb|Rasprostranjenost čakavice prije osmanskih invazija u 16. vijeku]]
{{Shhsjezici}}
'''Čakavski''' (također '''čakavica''', '''čakavština''') jest [[Južnoslavenski jezici|južnoslavensko]] narječje ili jezik kojim govore [[Hrvati]] duž [[Jadransko more|Jadranske obale]], u historijskim regijama [[Dalmacija|Dalmacije]], [[Istra|Istre]], [[Hrvatsko primorje|Hrvatskog primorja]] i dijelovima primorske i južne [[Središnja Hrvatska|Središnje Hrvatske]], kao i [[gradišćanski Hrvati]] u jugoistočnoj [[Austrija|Austriji]], severozapadnoj [[Mađarska|Mađarskoj]] i jugozapadnoj [[Slovačka|Slovačkoj]] te u nekoliko opština u južnoj [[Slovenija|Sloveniji]] na granici s Hrvatskom. Nazvan je po upitnoj zamjenici ''ča''.

U međunarodnoj lingvističkoj zajednici, čakavski se često smatra zasebnim jezikom.&lt;ref&gt;{{Cite news|url=https://www.total-croatia-news.com/lifestyle/66414-chakavian|title=Chakavian Officially Declared a Language in 2020, Croatia Pays No Attention|publication-date=30. 1. 2023.|access-date=15. 1. 2025.|last=Simmonds|first=Lauren|quote=Chakavian and Kajkavian have long been considered languages in the international world of linguistic science, and not a mere branch of the Croatian standard language, that is, the Shtokavian Croatian language as we know it.|archive-date=3. 2. 2023.|archive-url=https://web.archive.org/web/20230203220154/https://www.total-croatia-news.com/lifestyle/66414-chakavian|language=engleski}}&lt;/ref&gt; Od 2020. posjeduje vlastiti [[ISO 639-3]] kod [ckm].&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://iso639-3.sil.org/code/ckm |title=ISO 639-3 Registration Authority |date=23. januar 2020 |accessdate=13. maj 2022}}&lt;/ref&gt; Prema službenoj hrvatskoj lingvistici smatra se narječjem [[hrvatski jezik|hrvatskog jezika]], uz [[kajkavski]] i [[štokavski]].

Najstariji pisani zapisi na tlu današnje Hrvatske pisani su upravo čakavskim. Današnje područje čakavštine znatno je manje nego prije migracija izazvanih osmanskim osvajanjima velikog dijela hrvatskoga jezičnog prostora. Naseljavanjem govornika (novo)štokavštine čakavski je potisnut s većeg dijela kopna. U jednom dijelu čakavskog područja (na [[Brač]]u, [[Vis]]u, gradu [[Hvar]]u s bližom okolicom, u [[Trogir]]u i [[Bakar (grad)|Bakru]], mjestimično na kvarnerskim otocima i dr.) umjesto ''ča'' govori se ''ca'', što je poznato kao [[cakavizam]].

==Čakavski dijalekti==
Čakavski govori dosada su dijeljeni po različitim kriterijima. Prema refleksu &quot;jata&quot; dijele se na:
# ekavske ili Liburnske čakavštine ili staročakavski (sjeveroistočna [[Istra]] od rijeke [[Raša (rijeka)|Raše]] do [[Kastav]]štine i [[Rijeka (grad)|Rijeke]], i istarskih otoka [[Cres (otok)|Cres]], [[Lošinj]]...),
# ikavsko-ekavske (na primjer sjeverno i istočno od [[Sušak]]a, [[Krk]], [[Rab]], [[Pag]], [[Dugi otok]], [[Kornati]], [[Ogulin]], [[Brinje]], [[Otočac]], [[Duga Resa]])
# ikavske (na primjer zapadna [[Istra]], [[Korčula]], [[Pelješac]], [[Brač]], [[Hvar]], [[Vis]], [[Šolta]])
# jekavske ([[Lastovo]])

Po naglasnome sustavu [[Dalibor Brozović]] razlikuje sljedeće skupine čakavskih govora: 
# govore s &quot;klasičnim&quot; čakavskim sustavom s tri naglaska 
# govore s dvonaglasnim sustavom 
# govore sa (&quot;štokavoidnim&quot;) četveronaglasnim sustavom 
# govore s četveronaglasnim štokavskim sustavom
# govore u kojima se prepliću naglasne značajke 1. i 2. skupine.

Kombinacijom naglasnih i fonoloških kriterija, čakavski se dijeli u šest dijalekata: 
# buzetski ili gornjomiranski
# jugozapadni istarski ili štokavsko-čakavski
# sjeverno-čakavski ili ekavskočakavski
# srednjočakavski ili ikavsko-ekavski
# južnočakavski ili ikavsko-čakavski
# lastovski ili jekavsko-čakavski

[[Božidar Finka]] i [[Milan Moguš]] odlučivali su o pripadnosti govora čakavštini prema sljedećim kriterijima:
# zamjenica ''ča'' odnosno ''ca'' i ''zač'' odnosno ''zac''
# stara akcentuacija
# refleks jata
# čakavski izgovor fonema /''t'''/
# prijelaz ''ę'' u ''a'' iza ''j'', ''č'' i ''ž''
# prijelaz ''d''' u ''j''
# aorist ''bin-biš-bimo-bite''
# izostanak afrikate ''d͡ʒ''.&lt;ref&gt;Moguš, Milan. 1977. ''Čakavsko narječje: fonologija''. Školska knjiga. Zagreb. 100 str.&lt;/ref&gt;

S obzirom na činjenicu da se znatan broj čakavskih govora odlikuje starinom i drugim značajkama, čakavski je privlačilo i hrvatske i strane dijalektologe tako da su mnogi govori dobro proučeni i iscrpno opisani (Hvar, Brač, [[Sušak]], [[Bakar (grad)|Bakar]], [[Trsat]] i druge). Izrađeni su rječnici pojedinih čakavskih govora ([[Trogir]], [[Sali]], [[Labin]], Duga Resa, Karlovac, Vrgada i drugi). Čakavsko jezično blago donose mnogi stariji hrvatski leksikografi: [[Faust Vrančić]] (''Dikcionar'', Mletci, [[1595]]), [[Bartol Kašić]] (u rukopisnom hrvatsko-[[Talijanski jezik|talijanskom]] rječniku; objavljen [[1990]]), [[Ivan Belostenec]] (''Gazofilacij''; postumno: [[Zagreb]], 1740), [[Ivan Tanzlinger Zanotti]] (rukopisni ''Dizionario'', [[1679]]. i druge), [[Josip Jurin]] (rukopisni ''Calepinus trium linguarum'', 2. pol. [[18. stoljeće|18. stoljeća]]).

==Čakavska književnost==
Početci hrvatske pismenosti vezani su za čakavštinu kojom su napisana mnoga djela rane (srednjovjekovne) hrvatske pismenosti i [[Hrvatska književnost|književnosti]]: natpisi i ploče (Valunska ploča, [[Bašćanska ploča]], Plominski natpis), pravna djela (Istarski razvod), lekcionari (Zadarski lekcionar, Bernardinov lekcionar), zbornici (Kolunićev zbornik, dijelom Petrisov zbornik). Od [[15. stoljeće|XV. stoljeća]] na čakavskom književnom jeziku pisali su mnogi hrvatski književnici ([[Marko Marulić]], [[Petar Hektorović]], [[Hanibal Lucić]], [[Mikša Pelegrinović]], [[Petar Zoranić]], [[Juraj Baraković]], [[Brne Karnarutić]] i drugi). Osim u Gradišću, književnost na čakavskom, dijelom i pod utjecajem štokavštine, do polovice XVIII. stoljeća posve zamire. U [[20. stoljeće|20. stoljeću]] razvila se bogata čakavska književnost, naročito pjesništvo ([[Vladimir Nazor]], [[Drago Gervais]], [[Mate Balota]], [[Marin Franičević]], [[Zvane Črnja]], [[Šime Vučetić]], [[Drago Ivanišević]], [[Milorad Stojević]] i drugi). Najopsežnije jezikoslovno djelo o čakavštini predstavlja trodijelni ''Čakavisch-deutsches Lexikon'' Mate Hraste, [[Petar Šimunović|Petra Šimunovića]] i [[Reinhold Olesh|Reinholda Olescha]] (Köln-Beč, 1979 - 1983) s čakavsko-njemačkim rječnikom, glosarom i izabranim čakavskim tekstovima.

== Tumač izgovora i još neka svojstva ==
* t'- (izostavnik označava meki poluglas, znak za njega je postojao u glagoljici) - kao umekšano &quot;ć&quot;, negdje slično &quot;tj&quot;
* č - izgovorom je glas između &quot;č&quot; i &quot;ć&quot;
* Glasovni skup šć (prema književnom št) - šćipunica, rašćika.
* Glasovni skup žj (prema književnom žd) - možjani.
* Postojanje slogotvornog l ( u književnom je u nom. -o) - posol, bil (u nekim narječjima je iza &quot;i&quot; jedva čujan, kao bi&lt;sup&gt;l&lt;/sup&gt;).
* Postojanje slogotvornog r ( izgovoren kao ar, er) - sarce, parsti, žerat.
* Postojanje dvoglasa uo (u književnom samo o) - ruod, nuono, divjuok.
* Izgovor samoglasnika, gdje je u književnom &quot;a&quot;, kao &quot;o&quot;, &quot;u&quot; ili u neki poluglas (u čokavskim i cokavskim narječjima) - posol (posao), jo (ja). 
* Aorist: bih-biš-bi-bismo-biste-bidu
* Izgovor &quot;j&quot;, gdje u književnom dolazi lj - divjok, jubav, judi.
* Nastavak u 3. osobi množine -du (pensuodu, plijedu, išćedu)

== Čakavske primjese u inim hrvatskim narječjima ==
* sačuvana kratka množina
* naglasni sustav
* izgovor lj kao meko j

== Mrežne enciklopedije ==
Zaključno s kolovozom 2026. na internetu su postojale dve wiki enciklopedije čakavskog narječja i kulture. U jesen 2007. stvorena je Čakavsko-jadranska Wiki-enciklopedija ili Čakàvsko-adriànski velikàz (WikiCha). Ovaj wiki sadržavao je najdetaljniju dokumentaciju o čakavskoj kulturi na internetu, a do jeseni 2009. imao je 506 članaka. U jesen 2009. stvoren je Chakavian Zohowiki (Čakavski wiki-leksikon), koji je ostao u početnoj fazi. Obje čakavske wiki enciklopedije davno su ugašene.

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* J. Hamm, M. Hraste, P. Guberina: ''Govor otoka Suska''. Hrvatski dijalektološki zbornik 1, Zagreb 1956.
* M. Hraste, P. Šimunović, R. Olesch: ''Čakavisch-deutsches Lexikon'', Band I-III, Köln-Wien, 1979 - 1983.
* M. Kranjčević: ''Ričnik gacke čakavščine''. Čakavski sabor, Otočac 2003.
* B. Matoković-Dobrila: ''Ričnik velovaroškega Splita'', Denona, Zagreb 2004.
* A. Roki-Fortunato: ''Libar Viškiga jazika''. Libar Publishing, Toronto 1997.
* P. Šimunović: ''Rječnik bračkih čakavskih govora'', Brevijar, Supetar 2006.
* N. Velčić: ''Besedar Bejske Tramuntane''. Čakavski sabor i Adamić d.o.o, Cres-Lošinj 2003.
* R. Vidović, J. Božanić: ''Čakavska rič,'' vol. 1.- 34., Književni krug Split 1967-2006.
* M. Yoshamya: ''Rječnici istočnog Kvarnera (Baška, Rab, Vinodol) - rječnik, gramatika i kultura'', knj. 1, Zagreb 2005, knj. 2 u tisku 2008.

== Vanjske veze ==
* [http://www.istarski-rjecnik.com/ Dictionary of Istrian dialects] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20191022040304/http://www.istarski-rjecnik.com/ |date=2019-10-22 }}

{{Srpskohrvatski jezik}}

{{DEFAULTSORT:Čakavsko narječje}}
[[Kategorija:Dijalekti srpskohrvatskog jezika]]
[[Kategorija:Hrvatski jezik]]</text>
      <sha1>5gu4dnlt4k78kol6i6smwmrvayol18b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Nintendo</title>
    <ns>0</ns>
    <id>37602</id>
    <revision>
      <id>42681703</id>
      <parentid>41894909</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T02:47:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Cicihwahyuni6</username>
        <id>186293</id>
      </contributor>
      <origin>42681703</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3746" sha1="e2p3t0ao9zcszzj4jcv1hpsc4tgafkf" xml:space="preserve">'''Nintendo''' je ime [[Japan|japanske]] kompanije koja se bavi proizvodnjom [[igraća konzola|igraćih konzola]], te izdavačkom djelatnosti kao: [[igraće karte]], [[igre na ploči]], [[videoigra|video igre]], [[animirani film]]ovi, [[strip]]ovi. Ova tvrtka je osnovana [[1889]]. godine, i osnovna djelatnost je bila proizvodnja igraćih karata za japansku igru [[Hanafuda]]. Tek [[1977]]. godine, Nintendo razvija prvu konzolu, dok u [[1980te|80-tim]] godinama [[20. vijek]]a, Nintendo razvija [[arkadna video igra|arkadne video igre]] koje se igraju za novčiće ili žetone.

== Proizvodi ==
== Arkadne igre ==
Nintendo se okušao u proizvodnji [[arkadne igre|arkadnih igara]] u ranim [[1970te|1970tim]], kao pravac u svojem strateškom cilju da probije na tržište [[videoigra|video igara]] koje su postale popularne u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]. Nintendo još i danas [[2005]]. proizvodi arkadne igre. Od arkadnih igri sljedeće su navedene:
* [[Othello]] (1978)
* [[Sheriff]] (1979)
* [[Space Firebird]] (1980)
* [[Radar Scope]] (1980)
* [[Donkey Kong]] (1981)
* Donkey Kong jr. (1982)
* Donkey Kong 3 (1983)
* [[Mario Bros]]
* Legend of Zelda

Spisak svih Nitendovih igara nalazi se na članku: [[Spisak nintendovih arkadnih igara]].

== Igra i sat ==
[[Game &amp; Watch]] (Igra i sat) ime je za niz dlanovnih igrica koje su izišle u ranim 1980-tim, koje su koristile ekran od monokromnog tekućeg kristala (LCD). Ove dlanovne igrice imale su samo jednu igru, i imale su jedno dijelni ili dvo dijelni zaslon u raznim veličinam: silver&amp; gold, wide screen, multiscreen (dvodijelni ekran), tabletop (stolovni), panorama, superscreen, crystal screen, micro vs system, miniclassics. Ove igre su bile popularne sve do izlaska dlanovne konzole Gameboy. 
* [[Spisak igara u silver&amp;gold formatu]]
* [[Spisak igara u wide screen formatu]]
* [[Spisak igara u multiscreen formatu]]
* [[Spisak igara u tabletop formatu]]
* [[Spisak igara u panorama formatu]]
* [[Spisak igara u superscreen formatu]]
* [[Spisak igara u crystal screen formatu]]
* [[Spisak igara u micro vs system formatu]]
* [[Spisak igara u miniclassics formatu]] 

Zbog popularnosti ovih igara, kao i zbog pojave raznih emulatora za ove igre na PC, Mac, te na raznim dlanovnim računalima Nintendo je odlučio izbaciti osumvremenu inačicu pod imenom Gameboy micro.

== Igraće konzole ==
* [[Color TV Game]] (1977) - prva porodica konzola
* [[Nintendo Entertainment System|NES]] (Nintendo Entertainment System) 1987 - (najprodavanija Nintendova konzola)
* [[NES 2]]
* [[AV Famicom]]
* Super Nintendo Entertainment System - SNES 
* [[Virtual Boy]]
* [[Nintendo 64]]
* [[Nintendo GameCube|GameCube]]
* [[Panasonic Q]]
* [[iQue]]
* [[Nintendo Wii|Wii]]

== Dlanovne knozole ==
* [[Game Boy]]
* [[Game Boy Color]]
* [[Game Boy Advance]]
* [[Game Boy Advance SP]]
* [[Nintendo DS]]
* [[Game Boy Micro]]

== Softver ==
* [[The Legend Of Zelda]]
* [[Mario Bros]]
* [[Pokémon]]
* [[Metroid]]
* [[Animal Crossing]]
* [[Earthbound]]
* [[Wave Race]]
* [[F-Zero]]
* [[Donkey Kong]]

== Filmovi i crtani seriali ==
* Serial filmova [[Pokémon]]
* Crtani serial [[Mario Bros]]
* Crtani serial [[Legend of Zelda]]

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Nintendo}}
* [http://www.nintendo.com Službene stranice Nintenda]
* [http://www.arenawii.com Hrvatski Wii portal] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190214140540/http://arenawii.com/ |date=2019-02-14 }}
* [http://www.gameandwatch.com Sve o Igra i Sat dlanovnim zabavama] 
* [http://www.planetnintendo.com Sve o Nintendu]

{{Franšiza Mario}}

[[Kategorija:Nintendo| ]]
[[Kategorija:Nastanci 1889.]]
[[Kategorija:Japanske kompanije]]
[[Kategorija:Kompjuterske kompanije]]
[[Kategorija:Igraće konzole]]
[[Kategorija:Videoigre]]</text>
      <sha1>e2p3t0ao9zcszzj4jcv1hpsc4tgafkf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Afrikati</title>
    <ns>10</ns>
    <id>38197</id>
    <revision>
      <id>42681689</id>
      <parentid>42681401</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:10:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681689</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="691" sha1="rqfzsm07d7ensl0upkc34lmii6vy89y" xml:space="preserve">{{ambox
| vrsta         = stil
| slika         = [[Datoteka:Čć.png|40px|alt=|class=skin-invert|alt=|link=|Afrikati]]
| tekst         = '''Ovom članku nedostaju afrikati (''č, ć, đ, š, ž'').'''&lt;br/&gt;Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link '''&lt;span class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[{{fullurl:{{FULLPAGENAME}}|action=edit}} uredi]&lt;/span&gt;''' i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.
| stil        = border-color: var(--border-color-option-yellow, #ab7f2a) !important;
}}&lt;includeonly&gt;[[Kategorija:Potrebni afrikati|{{PAGENAME}}]]&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt;{{dokumentacija}}[[Kategorija:Šabloni za održavanje Wikipedije]]
[[Kategorija:Potrebni afrikati| !]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>rqfzsm07d7ensl0upkc34lmii6vy89y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Kategorizacija</title>
    <ns>10</ns>
    <id>38208</id>
    <revision>
      <id>42681688</id>
      <parentid>42681402</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:07:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681688</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="697" sha1="cr7h4jkbgn7yf70i9qrhoj8tuk1yc58" xml:space="preserve">{{ambox
| vrsta       = stil
| slika       = [[File:Codex_icon_tag_color-warning.svg|40px|alt=|link=|Kategorizacija]]
| tekst       = '''Ovaj članak nije kategoriziran ili je loše kategoriziran.'''&lt;br/&gt;Pogledajte kako uređivati članak i [[Wikipedija:Kategorije|pravila o kategorijama]], kliknite na link '''&lt;span class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[{{fullurl:{{FULLPAGENAME}}|action=edit}} uredi]&lt;/span&gt;''' i kategorizirajte ga vodeći računa o standardima Wikipedije.
| stil        = border-color: var(--border-color-option-yellow, #ab7f2a) !important;
}}
&lt;includeonly&gt;[[Kategorija:Potrebna kategorizacija|{{PAGENAME}}]]&lt;/includeonly&gt;
&lt;noinclude&gt;[[Kategorija:Šabloni za održavanje Wikipedije]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>cr7h4jkbgn7yf70i9qrhoj8tuk1yc58</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Arundhati Roy</title>
    <ns>0</ns>
    <id>39329</id>
    <revision>
      <id>42681766</id>
      <parentid>42556050</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T11:24:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681766</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9483" sha1="in8uv1k94uvwjrn4prs7bgfw6v8zerq" xml:space="preserve">{{Infokutija03 pisac
| ime = Arundhati Roy
| slika = Arundhati Roy W.jpg
| širina_slike = 250px
| opis = Arundhati Roy  (2013).
| datum_rođenja = {{Birth date and age|1961|11|24|df=y}}
| mjesto_rođenja = [[Shillong]], [[Meghalaya]], [[Indija]]
| nacionalnost = indijska
| religija = ateist &lt;ref&gt;[http://www.nndb.com/people/240/000073021 Profile – Arundhati Roy][[NNDB]]&lt;/ref&gt;
| zanimanje = romanopisac, esejist, aktivist
| period        = 1997–
| znamenita_djela = [[The God of Small Things]]
| nagrade = {{nowrap|[[Man Booker Prize]] (1997) &lt;br /&gt; [[Sydney Peace Prize]] (2004)}}
}}
'''Suzanna Arundhati Roy'''&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://website.lineone.net/~jon.simmons/roy/tgost2.htm |access-date=2008-02-09 |archivedate=2000-05-10 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20000510164438/http://website.lineone.net/~jon.simmons/roy/tgost2.htm |deadurl=no }}&lt;/ref&gt; ([[24. 11.]] [[1961]]-) je [[Indija|indijska]] spisateljica [[roman]]a i [[aktivizam|aktivistica]]. Godine 1997. je osvojila [[Booker Prize|Bookerovu nagradu]] za svoj prvi roman ''[[The God of Small Things]]''.

== Biografija ==
Roy je rođena u [[Shillong]]u u državi [[Meghalaya]]&lt;ref&gt;[http://www.loc.gov/acq/ovop/delhi/salrp/arundhathiroy.html Arundhati Roy - English Writer: The South Asian Literary Recordings Project (Library of Congress New Delhi Office)&lt;!-- Bot generated title --&gt;]&lt;/ref&gt; u braku [[Kerala|keralske]] [[Sirijsko kršćanstvo|sirijske kršćanske]] majke - feminističke aktivistioce [[Mary Roy]] - i [[bengal]]skog oca [[hinduizam|hindusa]] koji je uzgajao čaj. U New Delhiju je stiudirala arhitekturu i tamo srela svog prvog muža, arhitekta Gerarda DaCunhu.

Godine 1984. je srela svog drugog muža - filmaša [[Pradip Krishen|Pradipa Kishena]] - te se pod njegovim utjecajem počela baviti filmom. U nagrađenom filmu ''Massey Sahib'' je glumila seljanku. Iskustva sa studija je pretočila u scenario za hvaljeni TV-film ''[[In Which Annie Gives It Those Ones]]'' koji je režirao njen suprug.

Javnosti je postala poznata člankom iz [[1994]]. u kome je oštro napala film ''[[Bandit Queen]]'' u režiji [[Shekhar Kapur|Shekhara Kapura]], tvrdeći da je eksploatirao i pogrešno prikazao život znamenite razbojnice [[Phoolan Devi]].

Godine 1992. je Roy počela pisati, a četiri godine kasnije dovršila svoj prvi roman ''[[The God of Small Things]]'', koji je godinu dana kasnije dobio Bookerovu nagradu i postao međunarodni bestseler. Nakon toga je prestala pisati romane, iako je napisala nekoliko filmskih i televizijskih scenarija.

Razlog za to je bila njena odluka da se što je moguće više posveti društvenom aktivizmu. To se prije svega odnosi na pokušaj zaustavljanja kontroverznog projekta [[Brana Narmada|brane Narmada]]. Osim toga je poznata i po žestokoj kritici indijskog programa nuklearnog naoružanja i američke vanjske politike koju je optužila da nastoji stvoriti globalni [[Američki imperij]].

== Bibliografija ==
=== Knjige ===
* {{Cite book | author=Roy, Arundhati;| title=[[The God of Small Things]]| publisher=Flamingo | year=1997 | isbn = 0-00-655068-1|ref=harv}}
* {{cite book | author=Roy, Arundhati;| title=[[The Cost of Living (knjiga)|The Cost of Living]]| publisher=Flamingo | year=1999 | isbn = 0-00-257187}}. It contains the essays ''The Greater Common Good'' and ''The End of Imagination'', which are now included in the book ''The Algebra of Infinite Justice''
* {{cite book | author=Roy, Arundhati;| title=[[The Algebra of Infinite Justice]]| publisher=Flamingo | year=2002 | isbn = 0-00-714949-2}} (a collection of essays: ''The End of Imagination'', ''The Greater Common Good'', ''Power Politics'' [also a book], ''The Ladies Have Feelings, So...'', ''The Algebra of Infinite Justice'', ''War is Peace'', ''Democracy'', ''War Talk'' [also a book] and ''Come September''.)
* Foreword to ''For Reasons of State'' (2003) {{ISBN|1-56584-794-6}} by [[Noam Chomsky]]
* {{Cite book | author=Roy, Arundhati;| title=Power Politics| url=https://archive.org/details/powerpolitics00arun_0| publisher=South End Press | year=2002 | isbn = 0-89608-668-2|ref=harv}}
* {{Cite book | author=Roy, Arundhati;| title=War Talk| url=https://archive.org/details/wartalk00roya| publisher=South End Press | year=2003 | isbn = 0-89608-724-7|ref=harv}}
* Roy, Arundhati; (2004). ''An Ordinary Person's Guide To Empire'', Consortium Book Sales and Dist, [[September 15]], [[2004]], hardcover, {{ISBN|0-89608-728-X}}; trade paperback, Consortium, [[September 15]], [[2004]], {{ISBN|0-89608-727-1}}
* {{Cite book | author=Roy, Arundhati;| title=Public Power in the Age of Empire| url=https://archive.org/details/publicpowerinage0000roya| publisher=Seven Stories Press | year=2004 | isbn = 1-58322-682-6|ref=harv}}
* {{Cite book | author=Roy, Arundhati;| title=The Checkbook and the Cruise Missile: Conversations with Arundhati Roy  | url=https://archive.org/details/checkbookcru00bars| publisher=South End Press | year=2004 | isbn = 0-89608-710-7|ref=harv}}

=== Eseji, govori i članci ===
* ''Insult and Injury in Afghanistan'' (MSNBC, [[20. 11.]] [[2001]].)
* ''[http://www.zmag.org/roywarpeace.htm War is Peace] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071218185042/http://www.zmag.org/roywarpeace.htm |date=2007-12-18 }}'' (''[[Outlook (magazin)|Outlook]]'', 29. 10. 2001.)
* ''Stop bombing Afghanistan''
* ''Instant Democracy'' ([[13. 5.]] [[2003]].)

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Arundhati Roy}}
;Biografski materijal
* [http://www.litencyc.com/php/speople.php?rec=true&amp;UID=5928 Literary Encyclopedia] (in-progress)
* [http://www.sawnet.org/books/authors.php?Roy+Arundhati SAWNET biography]
* [http://www.chitram.org/mallu/ar.htm Bibliography] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070928095039/http://www.chitram.org/mallu/ar.htm |date=2007-09-28 }}
Ch'ien, Evelyn Nien-Ming. &quot;The Politics of Design.&quot; In ''Weird English''. Cambridge, Ma: Harvard UP, 2004.

;Djela, govori
* 'We' The Unauthorised Arundhati Roy Musical Documentary (watch &amp; download free or order DVD by donation)
** [http://www.resist.com.au/we-arundhati-roy.php Australian release without extras - resist.com.au] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071220034222/http://www.resist.com.au/we-arundhati-roy.php |date=2007-12-20 }}
** [http://www.weroy.org American release with extras - weroy.org] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060629021718/http://www.weroy.org/ |date=2006-06-29 }}
* [http://nmazca.com/verba/roy.htm Come September] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100728082504/http://nmazca.com/verba/roy.htm |date=2010-07-28 }} Transcript of speech on [[18 September]] [[2002]] and conversation with [[Howard Zinn]]
* [http://www.democracynow.org/static/roy.shtml Archive of Arundhati Roy on ''Democracy Now!''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060418192912/http://www.democracynow.org/static/roy.shtml |date=2006-04-18 }}
* [http://www.greenleft.org.au/back/2004/569/569p12.htm `We have to become the global resistance'] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060928203747/http://www.greenleft.org.au/back/2004/569/569p12.htm |date=2006-09-28 }} (Abriged version of speech given at the World Social Forum in Mumbai, 16. January 2004)
* [http://www.democracynow.org/static/Arundhati_Trans.shtml Tide? or Ivory Snow? Public Power in the Age of Empire] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071115062050/http://www.democracynow.org/static/Arundhati_Trans.shtml |date=2007-11-15 }} (August 16, 2004 speech in San Francisco)
* [[Australian Broadcasting Corporation|ABC]] [[Radio National]] [http://abc.net.au/rn/bigidea/stories/s1232956.htm transcript of Sydney Peace Prize Lecture] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090101071039/http://www.abc.net.au/rn/bigidea/stories/s1232956.htm |date=2009-01-01 }} (with audio) [http://www.tvset.org/roy3.html or download the speech here] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081202035956/http://www.tvset.org/roy3.html |date=2008-12-02 }}
* [http://www.truthout.org/docs_2005/062505Y.shtml The Most Cowardly War in History] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060413023728/http://www.truthout.org/docs_2005/062505Y.shtml |date=2006-04-13 }} (Article dated [[24 June]] [[2005]])
* [http://www.cryaboutit.com/deaddog/GreatThinkers/arundhati_roy.htm Complete Collection of Her Essays and Speeches] (in-progress)

;Ostalo
* [[We (film)|We]], a political documentary about Roy's words
* [http://www.chowk.com/show_article.cgi?aid=00006224&amp;channel=gulberg&amp;start=0&amp;end=9&amp;chapter=1&amp;page=1 The Algebra of Arundhati’s Injudiciousness] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061027170052/http://www.chowk.com/show_article.cgi?aid=00006224&amp;channel=gulberg&amp;start=0&amp;end=9&amp;chapter=1&amp;page=1 |date=2006-10-27 }} by Farzana Versey
* [http://www.asiantribune.com/index.php?q=node/937 Arundhati Roy denounces Indian democracy] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070610203036/http://www.asiantribune.com/index.php?q=node/937 |date=2007-06-10 }} by Atul Cowshish
* Carreira,Shirley de S. G.''A representação da mulher em ''Shame'', de Salman Rushdie, e ''O deus das pequenas coisas'', de Arundathi Roy''. In: MONTEIRO, Conceição &amp; LIMA, Tereza M. de O. ed. Rio de JAneiro: Caetés, 2005

{{Bookerova nagrada}}

{{normativna kontrola}}

{{Lifetime|1961||Roy, Arundhati}}

[[Kategorija:Indijski pisci]]
[[Kategorija:Dobitnici Bookerove nagrade]]
[[Kategorija:Aktivisti]]</text>
      <sha1>in8uv1k94uvwjrn4prs7bgfw6v8zerq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Trabzonspor</title>
    <ns>0</ns>
    <id>40081</id>
    <revision>
      <id>42681572</id>
      <parentid>41874994</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:07:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>07</username>
        <id>101120</id>
      </contributor>
      <origin>42681572</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2164" sha1="6yjfs4j4gkdnt9axiw73t7n7ec34xu2" xml:space="preserve">{{Nogometni klub 
| ime kluba           = Trabzonspor
| slika               = 
| puno ime            = Trabzonspor Kulübü 
| nadimak             = Bordo-Mavililer (Bordeaux-Blues)&lt;br/&gt;Karadeniz Firtinasi (Crnomorska oluja) 
| godina osnivanja    = 2. august 1967.
| igralište           = [[Stadion Şenol Güneş]], [[Trabzon]]
| kapacitet stadiona  = 41.131 
| direktor            = [[Ertuğrul Doğan]]
| trener              = [[Fatih Tekke]]
| liga                = [[Süper Lig (Turska)|Süper Lig]]
| sezona              = 2023./24. 
| plasman             = 3.
| trenutačna sezona   =  2024./25. 
| igrači = 
| pattern_la1 = _trabzon2324h
| pattern_b1 = _trabzon2324h
| pattern_ra1 = _trabzon2324h
| pattern_sh1 = _trabzon2324_0002_joma
| pattern_so1 = 
| leftarm1 = 
| body1 = 
| rightarm1 = 
| shorts1 = FFFFFF
| socks1 = FFFFFF
| pattern_la2 = _trabzon2324a
| pattern_b2 = _trabzon2324a
| pattern_ra2 = _trabzon2324a
| pattern_sh2 = _trabzon2324_0000_joma
| pattern_so2 = 
| leftarm2 = 570000
| body2 = 570000
| rightarm2 = 570000
| shorts2 = 570000
| socks2 = 570000
| pattern_la3 = _trabzon2324t
| pattern_b3 = _trabzon2324t
| pattern_ra3 = _trabzon2324t
| pattern_sh3 = _trabzon2324_0001_joma
| pattern_so3 = 
| leftarm3 = 
| body3 = 
| rightarm3 = 
| shorts3 = 
| socks3 = FFFFFF
}}
'''Trabzonspor''' je [[Turska|turski]] [[fudbal]]ski klub iz [[Crno more|crnomorske]] luke [[Trabzon]], a koji igra u [[Süper Lig (Turska)|turskoj Premier Super ligi]]. 

Trabzonspor je osnovao [[1967]]. godine spajanjem dva lokalna kluba. Mnogi od igrača iz ta dva kluba su pomogli da se klub probije u višu ligu, te dosta pomogli njegovim ranim uspjesima. Trabzonspor je jedini klub izvan Istanbula koji je osvojio tursko prvenstvo, postavši dijelom &quot;Velike četvorke&quot; koju čone [[Galatasaray SK|Galatasaray]], [[Fenerbahçe SK (fudbal)|Fenerbahçe]] i [[Beşiktaş JK (fudbal)|Beşiktaş]]. Trabzonspor ima nadimak „Bordeaux Blues” i „Crnomorska oluja”.

Momčad je osvojila 7 naslova prvaka Turske (1975/76., 1976/77., 1978/79., 1979/80., 1980/81., 1983/84., 2021/22.) i 9 kupova Turske.

{{Commonscat}}

[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Turskoj]]</text>
      <sha1>6yjfs4j4gkdnt9axiw73t7n7ec34xu2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681573</id>
      <parentid>42681572</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:08:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>07</username>
        <id>101120</id>
      </contributor>
      <origin>42681573</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2166" sha1="ahtut333mkn5a7h7p99yramoduwppz0" xml:space="preserve">{{Nogometni klub 
| ime kluba           = Trabzonspor
| slika               = 
| puno ime            = Trabzonspor Kulübü 
| nadimak             = Bordo-Mavililer (Bordo i plavi)&lt;br/&gt;Karadeniz Fırtınası (Crnomorska oluja) 
| godina osnivanja    = 2. august 1967.
| igralište           = [[Stadion Şenol Güneş]], [[Trabzon]]
| kapacitet stadiona  = 41.131 
| direktor            = [[Ertuğrul Doğan]]
| trener              = [[Fatih Tekke]]
| liga                = [[Süper Lig (Turska)|Süper Lig]]
| sezona              = 2023./24. 
| plasman             = 3.
| trenutačna sezona   =  2024./25. 
| igrači = 
| pattern_la1 = _trabzon2324h
| pattern_b1 = _trabzon2324h
| pattern_ra1 = _trabzon2324h
| pattern_sh1 = _trabzon2324_0002_joma
| pattern_so1 = 
| leftarm1 = 
| body1 = 
| rightarm1 = 
| shorts1 = FFFFFF
| socks1 = FFFFFF
| pattern_la2 = _trabzon2324a
| pattern_b2 = _trabzon2324a
| pattern_ra2 = _trabzon2324a
| pattern_sh2 = _trabzon2324_0000_joma
| pattern_so2 = 
| leftarm2 = 570000
| body2 = 570000
| rightarm2 = 570000
| shorts2 = 570000
| socks2 = 570000
| pattern_la3 = _trabzon2324t
| pattern_b3 = _trabzon2324t
| pattern_ra3 = _trabzon2324t
| pattern_sh3 = _trabzon2324_0001_joma
| pattern_so3 = 
| leftarm3 = 
| body3 = 
| rightarm3 = 
| shorts3 = 
| socks3 = FFFFFF
}}
'''Trabzonspor''' je [[Turska|turski]] [[fudbal]]ski klub iz [[Crno more|crnomorske]] luke [[Trabzon]], a koji igra u [[Süper Lig (Turska)|turskoj Premier Super ligi]]. 

Trabzonspor je osnovao [[1967]]. godine spajanjem dva lokalna kluba. Mnogi od igrača iz ta dva kluba su pomogli da se klub probije u višu ligu, te dosta pomogli njegovim ranim uspjesima. Trabzonspor je jedini klub izvan Istanbula koji je osvojio tursko prvenstvo, postavši dijelom &quot;Velike četvorke&quot; koju čone [[Galatasaray SK|Galatasaray]], [[Fenerbahçe SK (fudbal)|Fenerbahçe]] i [[Beşiktaş JK (fudbal)|Beşiktaş]]. Trabzonspor ima nadimak „Bordeaux Blues” i „Crnomorska oluja”.

Momčad je osvojila 7 naslova prvaka Turske (1975/76., 1976/77., 1978/79., 1979/80., 1980/81., 1983/84., 2021/22.) i 9 kupova Turske.

{{Commonscat}}

[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Turskoj]]</text>
      <sha1>ahtut333mkn5a7h7p99yramoduwppz0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681595</id>
      <parentid>42681573</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:00:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>07</username>
        <id>101120</id>
      </contributor>
      <comment>ažuriranje podataka</comment>
      <origin>42681595</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2182" sha1="3wtpodr8tl75ygngsy9ufvjsgwvxacu" xml:space="preserve">{{Nogometni klub 
| ime kluba           = Trabzonspor
| slika               = 
| puno ime            = Trabzonspor Kulübü 
| nadimak             = Bordo-Mavililer (Bordo i plavi)&lt;br/&gt;Karadeniz Fırtınası (Crnomorska oluja) 
| godina osnivanja    = 2. august 1967.
| igralište           = [[Stadion Şenol Güneş]], [[Trabzon]]
| kapacitet stadiona  = 41.131 
| direktor            = [[Ertuğrul Doğan]]
| trener              = [[Fatih Tekke]]
| liga                = [[Süper Lig (Turska)|Süper Lig]]
| sezona              = 2025./26. 
| plasman             = 3.
| trenutačna sezona   =  2026./27. 
| igrači = 
| pattern_la1 = _trabzonspor2627h
| pattern_b1 = _trabzonspor2627h
| pattern_ra1 = _trabzonspor2627h
| pattern_sh1 = _trabzonspor2627h
| pattern_so1 = 
| leftarm1 = 
| body1 = 
| rightarm1 = 
| shorts1 = 
| socks1 = 660000
| pattern_la2 = _trabzonspor2627a
| pattern_b2 = _trabzonspor2627a
| pattern_ra2 = _trabzonspor2627a
| pattern_sh2 = _trabzonspor2627a
| pattern_so2 = 
| leftarm2 = 
| body2 = 
| rightarm2 = 
| shorts2 = 
| socks2 = 74B7E6
| pattern_la3 = _trabzonspor2627t
| pattern_b3 = _trabzonspor2627t
| pattern_ra3 = _trabzonspor2627t
| pattern_sh3 = _trabzonspor2627t
| pattern_so3 = 
| leftarm3 = FC823A
| body3 = FC823A
| rightarm3 = FC823A
| shorts3 = 4F0C1E
| socks3 = 000000
}}
'''Trabzonspor''' je [[Turska|turski]] [[fudbal]]ski klub iz [[Crno more|crnomorske]] luke [[Trabzon]], a koji igra u [[Süper Lig (Turska)|turskoj Premier Super ligi]]. 

Trabzonspor je osnovao [[1967]]. godine spajanjem dva lokalna kluba. Mnogi od igrača iz ta dva kluba su pomogli da se klub probije u višu ligu, te dosta pomogli njegovim ranim uspjesima. Trabzonspor je jedini klub izvan Istanbula koji je osvojio tursko prvenstvo, postavši dijelom &quot;Velike četvorke&quot; koju čone [[Galatasaray SK|Galatasaray]], [[Fenerbahçe SK (fudbal)|Fenerbahçe]] i [[Beşiktaş JK (fudbal)|Beşiktaş]]. Trabzonspor ima nadimak „Bordeaux Blues” i „Crnomorska oluja”.

Momčad je osvojila 7 naslova prvaka Turske (1975/76., 1976/77., 1978/79., 1979/80., 1980/81., 1983/84., 2021/22.) i 10 kupova Turske.

{{Commonscat}}

[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Turskoj]]</text>
      <sha1>3wtpodr8tl75ygngsy9ufvjsgwvxacu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681598</id>
      <parentid>42681595</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:03:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>07</username>
        <id>101120</id>
      </contributor>
      <origin>42681598</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2181" sha1="gbb56f4qdgf8jv4y3473vu4iofth563" xml:space="preserve">{{Nogometni klub 
| ime kluba           = Trabzonspor
| slika               = 
| puno ime            = Trabzonspor Kulübü 
| nadimak             = Bordo-Mavililer (Bordo i plavi)&lt;br/&gt;Karadeniz Fırtınası (Crnomorska oluja) 
| godina osnivanja    = 2. august 1967.
| igralište           = [[Stadion Şenol Güneş]], [[Trabzon]]
| kapacitet stadiona  = 41.131 
| direktor            = [[Ertuğrul Doğan]]
| trener              = [[Fatih Tekke]]
| liga                = [[Süper Lig (Turska)|Süper Lig]]
| sezona              = 2025./26. 
| plasman             = 3.
| trenutačna sezona   =  2026./27. 
| igrači = 
| pattern_la1 = _trabzonspor2627h
| pattern_b1 = _trabzonspor2627h
| pattern_ra1 = _trabzonspor2627h
| pattern_sh1 = _trabzonspor2627h
| pattern_so1 = 
| leftarm1 = 
| body1 = 
| rightarm1 = 
| shorts1 = 
| socks1 = 660000
| pattern_la2 = _trabzonspor2627a
| pattern_b2 = _trabzonspor2627a
| pattern_ra2 = _trabzonspor2627a
| pattern_sh2 = _trabzonspor2627a
| pattern_so2 = 
| leftarm2 = 
| body2 = 
| rightarm2 = 
| shorts2 = 
| socks2 = 74B7E6
| pattern_la3 = _trabzonspor2627t
| pattern_b3 = _trabzonspor2627t
| pattern_ra3 = _trabzonspor2627t
| pattern_sh3 = _trabzonspor2627t
| pattern_so3 = 
| leftarm3 = FC823A
| body3 = FC823A
| rightarm3 = FC823A
| shorts3 = 4F0C1E
| socks3 = 000000
}}
'''Trabzonspor''' je [[Turska|turski]] [[fudbal]]ski klub iz [[Crno more|crnomorske]] luke [[Trabzon]], a koji igra u [[Süper Lig (Turska)|turskoj Premier Super ligi]]. 

Trabzonspor je osnovao [[1967]]. godine spajanjem dva lokalna kluba. Mnogi od igrača iz ta dva kluba su pomogli da se klub probije u višu ligu, te dosta pomogli njegovim ranim uspjesima. Trabzonspor je jedini klub izvan Istanbula koji je osvojio tursko prvenstvo, postavši dijelom &quot;Velike četvorke&quot; koju čone [[Galatasaray SK|Galatasaray]], [[Fenerbahçe SK (fudbal)|Fenerbahçe]] i [[Beşiktaş JK (fudbal)|Beşiktaş]]. Trabzonspor ima nadimak „Bordo i plavi” i „Crnomorska oluja”.

Momčad je osvojila 7 naslova prvaka Turske (1975/76., 1976/77., 1978/79., 1979/80., 1980/81., 1983/84., 2021/22.) i 10 kupova Turske.

{{Commonscat}}

[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Turskoj]]</text>
      <sha1>gbb56f4qdgf8jv4y3473vu4iofth563</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681601</id>
      <parentid>42681598</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:05:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>07</username>
        <id>101120</id>
      </contributor>
      <comment>usklađivanje jezika</comment>
      <origin>42681601</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2161" sha1="m8wt6ifv6salc22l6v2pbdaz0yn35g8" xml:space="preserve">{{Nogometni klub 
| ime kluba           = Trabzonspor
| slika               = 
| puno ime            = Trabzonspor Kulübü 
| nadimak             = Bordo-Mavililer (Bordo i plavi)&lt;br/&gt;Karadeniz Fırtınası (Crnomorska oluja) 
| godina osnivanja    = 2. august 1967.
| igralište           = [[Stadion Şenol Güneş]], [[Trabzon]]
| kapacitet stadiona  = 41.131 
| direktor            = [[Ertuğrul Doğan]]
| trener              = [[Fatih Tekke]]
| liga                = [[Süper Lig (Turska)|Süper Lig]]
| sezona              = 2025./26. 
| plasman             = 3.
| trenutačna sezona   =  2026./27. 
| igrači = 
| pattern_la1 = _trabzonspor2627h
| pattern_b1 = _trabzonspor2627h
| pattern_ra1 = _trabzonspor2627h
| pattern_sh1 = _trabzonspor2627h
| pattern_so1 = 
| leftarm1 = 
| body1 = 
| rightarm1 = 
| shorts1 = 
| socks1 = 660000
| pattern_la2 = _trabzonspor2627a
| pattern_b2 = _trabzonspor2627a
| pattern_ra2 = _trabzonspor2627a
| pattern_sh2 = _trabzonspor2627a
| pattern_so2 = 
| leftarm2 = 
| body2 = 
| rightarm2 = 
| shorts2 = 
| socks2 = 74B7E6
| pattern_la3 = _trabzonspor2627t
| pattern_b3 = _trabzonspor2627t
| pattern_ra3 = _trabzonspor2627t
| pattern_sh3 = _trabzonspor2627t
| pattern_so3 = 
| leftarm3 = FC823A
| body3 = FC823A
| rightarm3 = FC823A
| shorts3 = 4F0C1E
| socks3 = 000000
}}
'''Trabzonspor''' je [[Turska|turski]] [[fudbal]]ski klub iz [[Crno more|crnomorske]] luke [[Trabzon]], a koji igra u [[Süper Lig (Turska)|turskoj Süper ligi]]. 

Trabzonspor je osnovan [[1967]]. godine spajanjem dva lokalna kluba. Mnogi od igrača iz ta dva kluba su pomogli da se klub probije u višu ligu, te dosta pomogli njegovim ranim uspjesima. Trabzonspor je jedini klub izvan Istanbula koji je osvojio tursko prvenstvo, postavši dijelom &quot;Velike četvorke&quot; koju čine [[Galatasaray SK|Galatasaray]], [[Fenerbahçe SK (fudbal)|Fenerbahçe]] i [[Beşiktaş JK (fudbal)|Beşiktaş]]. Trabzonspor ima nadimak &quot;Bordo i plavi&quot; i &quot;Crnomorska oluja&quot;.

Tim je osvojio 7 naslova prvaka Turske (1975/76., 1976/77., 1978/79., 1979/80., 1980/81., 1983/84., 2021/22.) i 10 kupova Turske.

{{Commonscat}}

[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Turskoj]]</text>
      <sha1>m8wt6ifv6salc22l6v2pbdaz0yn35g8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Danas (novine)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>69476</id>
    <revision>
      <id>42681607</id>
      <parentid>40991774</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:15:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Aca premješta stranicu [[Danas (dnevnik)]] na [[Danas (novine)]] preko preusmjerenja</comment>
      <origin>40991774</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1702" sha1="puhnnl1570j7ppu193pyutadjrvsizy" xml:space="preserve">{{Infokutija novine
| naziv = Danas
| tip = [[dnevne novine]]
| format            = [[berliner (format)|berliner]]
| osnivanje         = 9. jun [[1997]].
| izdavač           = DAN GRAF d.o.o.
| urednik/ca        = Mihajlo Ramač
| jezik             = [[Srpski jezik|srpski]]
| zemlja            = {{flag|Srbija}} 
| politika          = [[lijevi centar|levi centar]], [[socijaldemokratija]]
| sjedište           = Alekse Nenadovića 19-23/V, &lt;br /&gt;11000 [[Beograd]], [[Srbija]]
| website           = [http://www.danas.rs/ www.danas.rs]
}}
'''''Danas''''' je [[dnevne novine|dnevni list]] koji izlazi u [[Beograd]]u. Osnovali su ga sredinom 1997. godine novinari tadašnjeg lista ''[[Naša borba]]'', nezadovoljni uređivačkom politikom na kojoj je inzistirao tadašnji vlasnik. List je vrlo brzo nakon toga postao poznat po žestokoj kritici [[Slobodan Milošević|Miloševićevog]] režima, zbog čega je bio izložen raznim represivnim merama, a u jesen 1998. kraće vreme i zabranjen. Progoni su se nastavili sve do [[Demonstracije 5. oktobra 2000.|Miloševićevog pada]] 2000. godine. 

''Danas'' je posle toga stekao reputaciju jednog od retkih dnevnih listova u Srbiji koji nije, u svrhu povećanja tiraže, koristio metode [[žuto novinarstvo|žute štampe]]. Zbog toga mu je konstantno opadala tiraža, a ignorisali su ga i strani investitori. ''Danas'' je takođe poznat i po tome što njegova uređivačka politika pruža snažnu podršku sprskim [[nevladina organizacija|nevladinim organizacijama]], propagira ulazak u [[Evropska unija|EU]] i prava nacionalnih manjina.

{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Nastanci 1997.]]
[[Kategorija:Novine u Srbiji]]
[[Kategorija:Mediji u Beogradu]]</text>
      <sha1>puhnnl1570j7ppu193pyutadjrvsizy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Wikipedija:Šabloni za održavanje</title>
    <ns>4</ns>
    <id>71261</id>
    <revision>
      <id>42681732</id>
      <parentid>42681459</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T08:20:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>/* {{tl|Zadržano}} */ ovo nije šablon za održavanje</comment>
      <origin>42681732</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16428" sha1="4a91sbsi8k4hvhdyiqjh1aa7xsybx9m" xml:space="preserve">{{prečica|WP:ST|WP:PŠZO|WP:ŠABZOD}}
Wikipedija je vrlo opsežan i složen projekt koji, osim klasičnog enciklopedijskog rada, uključuje i različite administrativne poslove i one održavanja projekta. Iako su [[Wikipedia:Administratori|administratori]] ti koji izvršavaju veliku većinu odluka oko samog održavanja projekta, svi korisnici imaju mogućnost i obvezu brinuti se o njegovom održavanju, u granicama ovlaštenja onih korisničkih skupina kojima pripadaju. Ti poslovu su različiti, od jednostavnog ispravljanja tipfelera pa sve do složenih rasprava oko neutralne točke nekog članka. 

Kako bi svi ti poslovi bili donekle jednostavniji ili kako bi se administratorima ukazalo na potrebu intervencije u određenim člancima, srpskohrvatska Wikipedija ima cijelu seriju tzv. šablona za održavanje, pomoći kojih se ukazuje na određeno pitanje (ili problem) u konkretnom članku, a koje iziskuje intervenciju. Šablonima se mogu koristiti svi, od neprijavljenih korisnika do administratora, a služe kao pomoćno sredstvo bilo za izvršenje neke radnje, bilo za pokretanje rasprave. Isti se odnose na različite aspekte održavanja projekta, od stila i pravopisa, preko spajanja i razdvajanja članaka pa do ozbiljnih problema oko neutralnosti ili referenciranosti samih članaka. Sukladno tim aspektima, šabloni su kategorizirani u nekoliko skupina (prema bojama), a popis istih nalazi se u ovom članku, kako bi korisnici imali lakši pristup istima. Ukoliko se s vremenom pojavi potreba, novi šabloni se mogu stvarati, čime je naglašeno kako se ovdje ne radi o zatvorenom popisu šablona za slike.

==Uređivački zahvati==

U ovu skupinu šablona za održavanje spadaju svi oni koji upućuju na to da određenom članku treba dorada. Zahtjevi za doradom mogu, kao što je vidljivo iz spiska šablona, biti različiti, od općeg usklađivanja sa stilom i standardima, do konkretnih problema poput afrikata, neprevedenog teksta ili nepostojanja poveznica. Svi šabloni iz ove skupine označeni su žutom bojom. 

==={{tl|Sređivanje}}===
: {{see also|Wikipedia:Sređivanje}}
:Opći šablon koji ukazuje da konkretni članak ne udovoljava stilskim smjernicama i standardima ove Wikipedije. Razlozi upotrebe mogu biti općeniti, ali i konkretni, s tim da se u potonjim slučajevima ovaj članak treba koristiti '''samo ako ne postoji''' alternativni šablon koji se bavi tom konkretnom problematikom. Razlozi njegove upotrebe '''moraju''' biti obrazloženi na stranici za razgovor konkretnog članka ili na nekom drugom prikladnom mjestu.

{{Sređivanje}}

==={{tl|Afrikati}}===

:Šablon koji se, kako i stoji u samom tekstu, stavlja kada članku nedostaju afrikati na potrebnim mjestima. Razlozi korištenja ne moraju biti posebno obrazlagani jer šablon govori sam za sebe, ali moraju biti razvidni iz pregleda samog teksta. 

{{Afrikati}}

==={{tl|Neprevedeno}}===

:Šablon koji se, kako i stoji u samom tekstu, koristi kada je cijeli članak ili dio članka ostao nepreveden s nekog od jezika koji nije srpskohrvatski. Kako se potpuno neprevedeni članci načelno brišu, mole se korisnici koji postavljaju neprevedeni tekst da posebno naznače, bilo u sažetku bilo na stranici za razgovor članka, da imaju namjeru prevesti tekst u doglednom vremenskom periodu. Isto se odnosi za pojedine pasuse, koji mogu biti ili prevedeni, ili uklonjeni iz teksta. Razlozi korištenja ne moraju biti posebno obrazlagani jer šablon govori sam za sebe, ali moraju biti razvidni iz pregleda samog teksta. 

{{Neprevedeno|bezkat=da}}

==={{tl|Wikipoveznice}}===

:Šablon koji se, kako i stoji u samom tekstu, stavlja kada u članku nedostaju [[Wikipedia:Poveznice|interne poveznice]]. Šablon bi se trebao koristiti samo u onim slučajevima kada je nedostatak poveznica u članku ili jednom većem pasusu toliko očit da to predstavlja problem u povezivanju tog članka s ostalima na Wikipediji. Razlozi korištenja ne moraju biti posebno obrazlagani jer šablon govori sam za sebe, ali moraju biti razvidni iz pregleda samog teksta. 

{{Wikipoveznice}}

==={{tl|Kategorizacija}}===

:Šablon koji se, kako i stoji u samom tekstu, stavlja kada u članku nedostaju [[Wikipedia:Kategorije|kategorije]] ili kada su one loše postavljene. Šablon bi se trebao koristiti kada kategorija, dakle, uopće nema ili kada su one potpuno promašene u odnosu na samu temu članka. Razlozi korištenja ne moraju biti posebno obrazlagani jer šablon govori sam za sebe, ali moraju biti razvidni iz pregleda samog teksta. 

{{Kategorizacija}}

==Problematičnost članka==

U ovu skupinu šablona za održavanje spadaju svi oni koji upućuju na to da u konkretnom članku postoji ozbiljniji problem koji se tiče samog sadržaja ili njegove enciklopedičnosti; dakle, ovdje ne spadaju članci kojima treba sređivanje jer se u pravilu radi o sređenim člancima, ali koji manifestiraju neki drugi problem. Među najčešće probleme spadaju pitanje neutralnosti članka ili problemi s izvorima. Svi šabloni iz ove skupine označeni su narančastom bojom.

==={{tl|Neutralnost}}===

:Kao što i sam naziv govori, ovaj šablon se koristi kada netko od korisnika smatra da određeni članak [[Wikipedia:Neutralan stav|nije napisan dovoljno objektivno, odnosno da je pristran]]. Pristranost se može manifestirati na različite načine, bilo preko pretjerane hvale ili kritike, bilo preko zastupljenosti samo jednog kuta gledišta, bilo preko ignoriranja i namjernog zatajivanja određenih podataka s ciljem stvaranja određene slike. Isto tako, pristranost članka može se ogledati i preko specifične terminologije, hiperbola ili eufemizama, preko kojih se nastoji pojačati ili umanjiti dojam. Razlozi njegova korištenja '''moraju''' biti obrazloženi na stranici za razgovor konkretnog članka ili na nekom drugom, prikladnom mjestu.

{{Neutralnost|bezkat=da}}

==={{tl|Originalno istraživanje}}===

:Šablon se koristi kada je članak, ili pak dio članka, zapravo [[Wikipedia:Bez originalnog istraživanja|originalno autorovo istraživanje ili zaključivanje]], [[Wikipedia:Proverljivost|bez potvrde ili mogućnosti potvrde]] od strane nepristranih izvora. Za više informacija o navedenim pitanjima, konzultirati priložene poveznice. Razlozi njegova korištenja '''moraju''' biti obrazloženi na stranici za razgovor konkretnog članka ili na nekom drugom, prikladnom mjestu.

{{Originalno istraživanje}}

==={{tl|Tačnost}}===

:Šablon se koristi kada članak ili dio istog sadrži informacije čija je točnost, zbog ovih ili onih razloga, osporena ili kada postoje opravdane sumnje da članak iznosi lažne informacije o dotičnoj temi ili nekom od događaja spomenutih u članku. Razlozi njegova korištenja '''moraju''' biti obrazloženi na stranici za razgovor konkretnog članka ili na nekom drugom, prikladnom mjestu.

{{Točnost}}

==={{tl|Zastario}}===

:Šablon se koristi kada članak ili dio istog sadrži informacije koje su, zbog proteka vremena i neažuriranosti, zastarjele i samim time ili netočne ili neaktualne. Razlozi korištenja ne moraju biti posebnoo obrazlagani, ako je razvidno iz samog članka da već duže vrijeme ne postoje aktualni podaci. 

{{Zastario}}

==={{tl|Nedostaju izvori}}===

:Šablon se koristi u onim člancima koji uopće nemaju izvora (u vidu web izvora, knjiške literature, članaka, itd.) ili čiji dijelovi nemaju izvora. Ipak, ukoliko su pojedine rečenice ili manji dijelovi teksta sporni, a članak je inače dobro referenciran, ne treba koristiti ovaj šablon već {{tl|fact}}. Razlozi korištenja ne moraju biti posebno obrazlagani jer šablon govori sam za sebe, ali moraju biti razvidni iz pregleda samog teksta.

{{Nedostaju izvori}}

==={{tl|Primarni izvori}}===

:Šablon se koristi u onim člancima koji se previše oslanjaju na [[Primarni izvor|primarne izvore]], dok [[Sekundarni izvor|sekundarnih]] i [[Tercijarni izvor|tercijarnih izvora]] ili nema ili ih ima premalo. Razlozi korištenja ne moraju biti posebno obrazlagani jer šablon govori sam za sebe, ali moraju biti razvidni iz pregleda samog teksta.

{{Primarni izvori}}

==={{tl|Zaštita stranice}}===

:Šablon se koristi na člancima i stranicama na kojima se zahtjeva zaštita od izmjena od strane neprijavljenih korisnika ili novih računa. Stranice označene ovim šablonom kategoriziraju se u [[:Kategorija:Članci predloženi za zaštitu|Kategoriju:Članci predloženi za zaštitu]], a potom zaštite u [[:Kategorija:Zaštićene stranice za neprijavljene suradnike|Kategoriju:Zaštićene stranice za neprijavljene suradnike]]. Šablon koristiti na stranicama i člancima koji su neprestalna meta vandalizama.

{{Zaštita stranice|bezkategorije=da}}

==Pitanje brisanja==

Iako slobodna enciklopedija, Wikipedija ima određene standarde koji moraju biti zadovoljeni kako bi članak mogao ostati na njoj. Standardi su različiti, a tiču se, između ostalog, duljine, sređenosti, relevantnosti teme i sličnoga. Ukoliko netko od korisnika smatra da članak, zbog nekog od razloga, treba biti obrisan, dužan je postaviti jedan od navedenih šablona, ovisno o tome koji je najbolje prilagođen situaciji. Nakon obrazloženog postavljanja, zajednica će razmotriti argumente te u najbržem mogućem roku donijeti odluku o brisanju, preuređivanju ili zadržavanju članka. Svi šabloni iz ove skupine označeni su crvenom bojom.

==={{tl|Brzo brisanje}}===

:Temeljni šablon za brisanje, ujedno i najopćenitiji. Kao što i sam tekst govori, dodaje se u one članke za koje pojedini korisnik smatra da bi trebali biti obrisani, a nerijetko se koristi u paru sa šablonom {{tl|Osporeno brisanje}}, koji se koristi kada se predloženo brisanje želi osporiti. Razlozi njegova korištenja '''moraju''' biti obrazloženi na u samom šablonu, na stranici za razgovor konkretnog članka ili na nekom drugom, prikladnom mjestu.

{{brzo brisanje|bezkategorije=da}}

==={{tl|Članak za brisanje}}===
: Ovaj šablon se koristi na člancima koji su prethodno predloženi za brisanje na projektnoj stranici [[Wikipedija:Članci za brisanje]]. Brisanje članaka koji se označavaju ovim šablonom može biti sporno, pa se predlagatelju i suradnicima daje period od jedne sedmice da iznesu svoja mišljenja i rasprave o tome.

{{Članak za brisanje}}

==={{tl|Sporna autorska prava}}===

:Iako je Wikipedija slobodna enciklopedija i dozvoljava preuzimanje svog sadržaja, upravo zbog toga njezin sadržaj ne smije biti opterećen nikakvim autorskim pravima, odnosno mora biti djelo samih autora, koji postavljanjem tog sadržaja na Wikipediju dozvoljavaju njegovu uporabu sukladno [[Creative Commons]] i [[GFDL]] licencama. Ukoliko je bilo koji članak, ili pak samo njegov dio, tuđe djelo koje se koristi bez dozvole, dakle predstavlja kršenje aurotskih prava, isti mora biti obrisan ili uklonjen po kratkom postupku. Razlozi korištenja ovog članka ne moraju biti posebno obrazloženi, ali korisnik koji ukazuje na ovo dužan je prezentirati dokaze koji nedvosmisleno potkrepljuju zahtjev.

{{Sporna autorska prava}}

==Reorganizacija==

Na Wikipediji se, zbog slobode u uređivanju, mogu javiti različite situacije u kojima je potrebno reorganizirati članke ili njihov sadržaj. Bilo da se radi o duplikatima, bilo o spajanju ili razdvajanju, ovakve situacije zahtijevaju razrješenje u što kraćem roku kako bi problemi što prije i što bolje riješili, a tekstovi dobili svoje prikladno mjesto na projektu. Šabloni iz ove skupine upućuju na te probleme i sugeriraju njihovu soluciju. Svi šabloni iz ove skupine označeni su ljubičastom bojom.

==={{tl|Dvojnik}}===

:Kada se dogodi situacija da o istoj temi postoje dva identična ili gotovo identična članka, onda se radi o duplikatima. U takvim situacijama koristi se ovaj šablon kako bi ukazao na postojeći problem, a ujedno i istaknuo o kojim se člancima radi. Prilikom uklanjanja duplikata, valjalo bi se, prije svega, voditi prema kvaliteti dvaju članaka (i prednost dati onom kvalitetnijem), a ukoliko je ona ista, prema vremenu nastanka članka (i prednost dati ranije napisanom članku). Što se tiče drugog članka, njegov sadržaj, ukoliko je to svrsishodno i moguće, trebao bi se uklopiti u glavni članak ili, ukoliko je ovakav rasplet nemoguć, pobrisati uz kreiranje preusmjeravanja. 

{{Dvojnik}}

==={{tl|Spajanje}}===

:Ovaj šablon koristi se kada postoje dva zasebna, ali različita članka koji bi se, tematski i sadržajno, mogli objediniti u jedan, jedinstveni članak. Dakle, ovdje se ne radi o duplikatima, već o dvama zasebnim člancima koji su si međusobno toliko bliski da bi bez ikakvih problema funkcionirali kao jedan članak. Prilikom korištenja šablona potrebno je navesti članak s kojim bi se trebalo spojiti, a poželjno bi bilo navesti i kratko objašnjenje zašto je takav potez svrsishodan.

{{Spajanje|bezkat=da}}

==={{tl|Podjela}}===

:Ovaj šablon funkcionira kao obrnuta varijanta prethodnoga, odnosno koristi se onda kada se jedan veći članak, bilo zbog veličine, bilo zbog samostale važnosti njegovih pojedinih dijelova, podijeli na dva ili više manjih članaka, koji mogu funkcionirati kao samostalne cjeline. Ova podjela može dovesti do brisanja glavnog članka, ali i ne mora. Prilikom korištenja šablona potrebno je navesti članke koji bi trebali nastati podjelom, a poželjno bi bilo navesti i kratko objašnjenje zašto je takav potez svrsishodan.

{{Podjela|bezkat=da}}

==={{tl|Prebacivanje}}===

:Donekle sličan prijedlogu za spajanje, ovaj šablon koristi se u onim situacijama kada se smatra da se sadržaj jednog članka treba uklopiti u sadržaj drugog članka. Dakle, ovdje ne dolazi do spajanja dva samostalna članka u jedan novi, već se sadržaj jednog članka, kada mu je on sadržajno blizak, a nedovoljno je značajan da bude samostalan, jednostavno uklapa u sadržaj već postojećeg članka. Prilikom korištenja šablona potrebno je navesti članak u čiji tekst bi se predloženi članak trebao uklopiti, a poželjno bi bilo navesti i kratko objašnjenje zašto je takav potez svrsishodan.

{{Prebacivanje}}

==={{tl|Bolji naslov}}===

:Ovaj se šablon od prethodnih razlikuje u tome što se predlaže samo preimenovanje članka, bez ikakvih intervencija u tekst ili druge članke. Preimenovanje je potrebno obrazložiti, a o prijedlogu je moguće provesti i raspravu na stranici za razgovor. 

{{Bolji naslov|bezkat=da}}

==Obavijesti==

Posebnu kategoriju šablona za održavanje čine šabloni za obavijesti, koji se koriste ona kada se čitatelji i urednici žele upozoriti na određene činjenice vezane uz sam članak, a koje nisu povezane s nekim od ranije navedenih problema. Šabloni za obavijesti zapravo ne ukazuju na same probleme s člankom, već obavještavaju zajednicu o tome da će se na članku vršiti određene izmjene, bilo zbog odluke konkretnog suradnika, bilo zbog prirode samog događaja. Svi šabloni iz ove skupine označeni su plavom bojom.

==={{tl|Radovi u toku}}===

:Ovaj se šablon koristi samo onda kada jedan korisnik odluči vršiti izmjene na određenom članku, a koje bi mogle potrajati, pa obavještava zajednicu o prolongiranim radovima. Uz to, šablon se koristi kako bi korisnik zamolio zajednicu da ne vrši izmjene na samom članku dok su radovi u toku, s tim da se treba naglasiti da ova zamolba nije obveznog karaktera i ni na koji način ne ograničava nekog da vrši izmjene; ipak, mole se korisnici da, u duhu kolegijalnosti, ne vrše izmjene dok je ovaj šablon prisutan. Detaljnije upute dostupne su u tekstu samog šablona. 

{{Radovi u toku}}

==={{tl|Aktualni događaj}}===

:Vrlo jednostavan šablon, koji se koristi onda kada se želi ukazati da je članak u danom trenutku aktualan i da su moguće češće izmjene sadržaja, ovisno o pritoku provjerenih informacija. Kada aktualnost samog događaja prođe, šablon se treba ukloniti. 

{{Aktualni događaj}}

Ipak, zbog čestog korištenja, uz ovaj glavni, moguće je koristiti i neke od pomoćnih šablona, koji su sadržajno i stilski modelirani prema glavnom, a koji se pobliže odnose na konkretni događaj ili manifestaciju. Srpskohrvatska Wikipedija trenutno ima sljedeće pomoćne šablone:

{| class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;width:100%;&quot;
|-
! Kod !! Šablon
|-
|{{tl|Aktualni sportski događaj}}||{{Aktualni sportski događaj}}
|-
|}

[[Kategorija:Šabloni za održavanje Wikipedije| ]]
[[Kategorija:Liste|Šabloni obavještenja]]</text>
      <sha1>4a91sbsi8k4hvhdyiqjh1aa7xsybx9m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Noemi</title>
    <ns>0</ns>
    <id>85299</id>
    <revision>
      <id>42681711</id>
      <parentid>42551673</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T05:45:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>CommonsDelinker</username>
        <id>806</id>
      </contributor>
      <comment>Uklanjam datoteku [[c:File:Noemi-25.jpg|Noemi-25.jpg]]; na Ostavi ju je izbrisao račun [[c:User:Krd|Krd]]; razlog: No permission since 20 August 2026.</comment>
      <origin>42681711</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2296" sha1="q5kkuggh578yr9zd9n7hqnqxzjvgx54" xml:space="preserve">{{Infokutija02 muzičar &lt;!-- See Wikipedia:WikiProject_Musicians --&gt;
| ime                = Noemi
| slika                 =
| opis_slike            = 
| Img_size            =
| Landscape           = 
| tip          = solo_singer
| datum_rođenja       = {{birth date and age|1982|1|25|df=y}}
| mesto_rođenja       = {{ZD|ITA}} [[Rim]], [[Italija]]
| instrumenti         = [[pjevanje|Vokali]]&lt;br /&gt;[[Klavir]]&lt;br /&gt;[[Gitara]]
| žanr               = [[Soul]]&lt;br /&gt;[[Pop]]&lt;br /&gt;[[Blues]]&lt;br /&gt;[[Jazz]]&lt;br /&gt;[[Rock and Roll|Rock]]
| period        = [[2009]] - danas
| label               = [[Columbia Records]]&lt;br /&gt;[[Sony]]
| URL                 = [http://www.noemiofficial.it/ noemiofficial.it]&lt;br /&gt;[http://www.arcadinoemi.it/ arcadinoemi.it]
}}
'''Noemi''' ([[Rim]], [[25. 1.|25. januar]] [[1982]]), umjetničko ime Veronica Scopelliti, je [[Italija|talijanska]] pjevačica.

== Diskografija ==
=== Albumi ===
* [[2009]] - ''Sulla mia pelle'' (#3 [[Italija]] - #44 [[Evropa]])
* [[2010]] - ''Sulla mia pelle (Deluxe Edition)'' (#3 [[Italija]] - #42 [[Evropa]])
* [[2011]] - ''RossoNoemi'' (#6 [[Italija]])

=== EP ===
* [[2009]] - ''Noemi'' (#8 [[Italija]] - #97 [[Evropa]])

=== Singlovi ===
[[Datoteka:Noemimannoia.jpg|levo|thumb|250px|Noemi s Fiorella Mannoia]]
* [[2009]] - ''Briciole'' (#2 [[Italija]] - #51 [[Evropa]])
* [[2009]] - ''L'amore si odia'' &lt;small&gt;(s Fiorella Mannoia)&lt;/small&gt; (#1 [[Italija]] - #34 [[Evropa]])
* [[2010]] - ''Per tutta la vita'' (#1 [[Italija]] - #42 [[Evropa]])
* [[2010]] - ''Vertigini''
* [[2011]] - ''Vuoto a perdere'' (#6 [[Italija]] - #47 [[Evropa]])
* [[2011]] - ''Odio tutti i cantanti''
* [[2011]] - ''Poi inventi il modo''

== Festival di Sanremo ==
* [[Festival San Remo]] [[2010]] – s ''Per tutta la vita''

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Noemi (singer)|Noemi}}
* [http://www.noemiofficial.it/ Noemiofficial.it]
* [http://www.arcadinoemi.it/ arcadinoemi.it] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100724051735/http://www.arcadinoemi.it/ |date=2010-07-24 }}
* [http://www.youtube.com/noemiofficial YouTube noemiofficial.it]
* [http://www.youtube.com/arcadinoemi1 Youtube arcadinoemi.it] 

{{Lifetime|1982| |Noemi}}

[[Kategorija:Italijanske pjevačice]]
[[Kategorija:Pop]]
[[Kategorija:Rock]]
[[Kategorija:Blues]]
[[Kategorija:Pseudonimi]]</text>
      <sha1>q5kkuggh578yr9zd9n7hqnqxzjvgx54</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>14.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>87526</id>
    <revision>
      <id>42681645</id>
      <parentid>42421396</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:24:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681645</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2965" sha1="hde5fpjya3tarpw77z7gtvqjo0038m6" xml:space="preserve">{{Godina nav 1. vijek n.e.|14}}
[[Datoteka:Roman Empire in 14 AD.png|thumb|Rimsko Carstvo godine 14. n.e.]]
{{Godina u drugim kalendarima|14}}

{{otheruses-number}}

Godina '''14.''' ('''[[rimske brojke|XIV]]''') bila je [[redovna godina koja počinje u ponedjeljak]] u [[julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]]. U svoje vrijeme je bila poznata kao '''Godina konzulstva [[Sekst Pompej (konzul 14)|Pompeja]] i [[Sekst Apulej|Apuleja]]''' ili, rjeđe, '''godina 768. ''[[Ab urbe condita]]'''''. Oznaka &quot;14.&quot; za ovu godinu se koristi od ranog srednjeg vijeka, kada je [[kalendarska era]] [[Anno Domini]] u Evropi postala glavna metoda za imenovanje godina.

__NOTOC__
== Događaji ==

* [[Sextus Appuleius|Sekst Apulej]] i [[Sekst Pompej (konzul 14)|Sekst Pompej]] služe kao rimski konzuli.
* [[Germanik]] imenovan komandantom rimskih snaga u [[Germanija|Germaniji]], te započinje pohod koji će trajati do 16.
* Germanik vodi iznenadni prepad protiv plemena [[Marsi (Germani)|Marsi]] u gornoj dolini [[Ruhr (rijeka)|Ruhra]] te ga masakrira.
* [[19. 8.]] - Rimski car [[August (rimski car)|August]] umire, te je nedugo potom proglašen bogom.
[[Datoteka:Tiberius Veies Chiaramonti Inv1642.jpg|thumb|120px|left|[[Tiberije]] (vl. 14 - [[37]])]]
* [[18. 9.]] - [[Tiberije]] je novi rimski car.
* Na vijest o Augustovoj smrti dolazi do pobune među rimskim legijama na [[Rajna|Rajni]], a koju guše Germanik i [[Druz Mlađi]].
* U gradu [[Nauport]]u u Panoniji, prema [[Tacit]]u, dolazi do pobune među rimskim vojnicima poslanim da tamo grade puteve i mostove; pobunjenici pljačkaju grad.
* U Rimskom Carstvu proveden [[popis stanovništva]] prema kome je utvrđeno da 4,973.000 imaju status [[građani|građana]].
* [[Claudia Marcella|Klaudija Marcela]] se udaje za [[Sextus Appuleius|Seksta Apuleja]].
* Završava [[helenizam|helenistički]] period umjetnosti, prema nekim tumačenjima (tradicionalni datum je [[31. pne.]]).
* Osnovana [[Emona]], današnja [[Ljubljana]]&lt;ref&gt;{{si}} Šutej Adamič, Jelka (2014) [http://www.delo.si/kultura/dediscina/kultura-v-letu-2014-dva-tisoc-let-emone.html Kultura v letu 2014: Dva tisoč let Emone] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140303051831/http://www.delo.si/kultura/dediscina/kultura-v-letu-2014-dva-tisoc-let-emone.html |date=2014-03-03 }}, ''Delo''&lt;/ref&gt;.

;Azija
* Prva godina ere ''tianfeng'' kineske [[dinastija Xin|dinastije Xin]].
* Kinu pogađa [[masovna glad|glad]], tjerajući dio stanovništva da prakticira [[kanibalizam]].

== Rođenja ==
* [[Lucius Caecilius Iucundus|Lucije Cecilije Jukund]], rimski bankar u Pompejima
* [[Marko Junije Silan Torkvat]], rimski konzul († [[54]])

== Smrti ==
{{main|:Kategorija:Umrli 14.}}
* 19.8. – Rimski car [[August (rimski car)|August]].
* [[Julija Starija]], kćer rimskog cara [[August (rimski car)|Augusta]].
* [[Postumus Agrippa]], unuk rimskog cara [[August (rimski car)|Augusta]].

== Napomene i reference ==
{{reflist}}

[[Kategorija:14.| ]]</text>
      <sha1>hde5fpjya3tarpw77z7gtvqjo0038m6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>2011.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>95301</id>
    <revision>
      <id>42681731</id>
      <parentid>42644576</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T08:18:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>11942</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>pošto više nije poslednji haški begunac, vidi: [[:en:Category:Fugitives wanted by the International Criminal Court]]</comment>
      <origin>42681731</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="69825" sha1="lybtvqnmfjx2d1ixvxw9k2vkxh8db1j" xml:space="preserve">{{otheruses}}
{{Godina nav|2011}}
{{Godina u drugim kalendarima|2011}}
__NOTOC__
'''2011''' je [[redovna godina]] koja je [[Redovna godina koja počinje u subotu|počela u subotu]]. Po [[Gregorijanski kalendar|gregorijanskom kalendaru]] to je 2011. godina [[Naša era|naše ere]], 11. godina [[3. milenijum]]a i [[21. vijek|21-og vijeka]], kao i 2. godina [[2010-e|2010-ih]].

[[Ujedinjeni narodi]] su označili 2011. za
* [[Međunarodna godina šuma|Međunarodnu godinu šuma]] i
* [[Međunarodna godina kemije|Međunarodnu godinu kemije]]. 
Republika Hrvatska 2011. Godinu ce posebno pamtiti po nestanku Antonie Bilic iz Drnisa koja je nestala 7.6.2011. Za Hrvatsku to je bila najveca potraga za nestalom osobom u modernoj povijesti svi su trazili nestalu drnisanku a u medijima je zbog ovog slucaja nastao jos neupamceni cirkus. Antoniu je trazila cjela regija odnosno Srbija, Madarska,BIH,RS, Velika Britanija i mnoge druge drzave. 26.6.2011. U RS uhicen je ubojica Antonie Bilic Dragan Paravinja koji je roden u Srbiji. 27.7.2011. Doveden je u Sibenski zatvor gdje je optuzen da je 7.6.2011. God. Pokusao silovati a zatim i ubio Antoniu Bilic. 1.3.2012. Na zupanijskom sudu u Sibeniku pocelo je sudenje Paravinji koje je vodila sutkinja Nives Nikolac. Nakon sudenja koje je trajalo 7 mjeseci izrecena je presuda Paravinji. 19.10.2012. Sudsko vijece zupanijskog suda u Sibeniku proglasilo je Dragana Paravinju krivim za pokusaj silovanja i tesko ubojstvo maloljetne Antonie Bilic i osudilo ga na 40 godina zatvora. 27.11.2012. Pronadeno je tijelo Antonie Bilic koja je sahranjena 5.12.2012. O ovom slucaju postoji i film pod nazivom Antonia Bilic- Nestali Osmijeh. 15.4.2014. Dogodio se sok u RH i cijelome svijetu naime Vrhovni sud RH ponistio je presudu Draganu Paravinji i naredio novo sudenje. U ponovljenom sudenju paravinja je 27.3.2015. Opet osuden na 40 godina zatvora za tesko ubojstvo Antonie Bilic. 27.10.2015. Vrhovni sud RH ponovno je ponistio presudu Paravinji i naredio novo sudenje. Novo sudenje odvijalo se ovoga puta u Splitu gdje je glavni sudac bio Damir Romac. 1.3.2016. I po treci put paravinja je dobio 40 god. Zatvora za tesko ubojstvo Antonie Bilic o ovoj presudi jos se ceka odluka Vrhovnog suda RH.

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj ===
[[Datoteka:Barrikaden &amp; Brände.jpg|thumb|200px|left|[[Tuniska revolucija]]]]
* [[1. 1.]] - [[Estonija]] uvela [[euro]] umesto [[estonska kruna|krune]] (17. zemlja [[Eurozona|Eurozone]], 1. iz bivšeg [[SSSR]]).
* januar/siječanj - [[Bosna i Hercegovina]] predsjedava [[Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija|Savjetom bezbjednosti UN]].
* januar - Velike poplave u Australiji ([[Queensland]], [[Victoria]]), [[Brazil]]u (stotine mrtvih), [[Sri Lanka|Sri Lanci]].
* 1. 1. - [[Mađarska]] predsedava [[EU]] u prvoj polovini godine.
* 1. 1. - Eksplozija ispred [[kopti|koptske]] crkve u [[Aleksandrija|Aleksandriji]] - najmanje 21 poginuli.
* [[2. 1.]] - U [[Hrvatska|Hrvatskoj]] sa radom počinju nacionalni TV-kanali [[Doma TV]] i [[RTL 2 (Hrvatska)|RTL 2]].
* [[4. 1.]] - Delimično [[pomračenje Sunca]], vidljivo i iz sh. krajeva (gde nije bilo oblačno).
* 4. 1. - U Srbiji počelo izdavanje novih [[Registarske oznake u Srbiji|registarskih tablica]], vozačkih i saobraćajnih dozvola.
* 4. 1. - U [[Tunis]]u umro [[Mohamed Bouazizi]], ulični prodavac koji se zapalio - u toku je [[Tuniska revolucija]], prvi deo [[Arapsko proljeće|Arapskog proljeća]].
* [[5. 1.]] - U BiH uhapšen hrvatski državljanin [[Tihomir Purda]], na osnovu srpskih optužbi za ratne zločine.
* [[8. 1.]] - U [[Tucson]]u je američka [[Demokratska stranka SAD|demokratska]] [[Predstavnički dom Kongresa SAD|kongresnica]] [[Gabrielle Giffords]] teško ranjena u atentatu prilikom koga je ubijeno 6 ljudi.
* [[9. 1.]] - Ponovljeni izbori u pet kosovskih opština, opet nepravilnosti.
* [[9.1.|9]] - [[15. 1.]] - Referendum o nezavisnosti [[Južni Sudan|Južnog Sudana]] - skoro 99% je za otcepljenje.
* [[11. 1.]] - Poplave i klizišta odnose preko 900 života u brazilskoj državi [[Rio de Janeiro (država)|Rio de Janeiro]].
* [[12. 1.]] - Policijski čas u gradu [[Tunis]]u nakon višenedeljnih nereda sa ljudskim žrtvama, izazvanim ekonomskim problemima (protesta bilo i u [[Alžir]]u).
* [[14. 1.]] - [[Tunis]]ki predsednik [[Zine El Abidine Ben Ali]] napustio zemlju (vladao od [[1987]]).
* [[17. 1.]] - Emitirana posljednja &quot;[[Latinica (TV emisija)|Latinica]]&quot;.
* [[19. 1.]] - [[Evropski parlament]] ratifikovao [[Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju]] sa Srbijom (još 16 članica to treba da uradi).
* 19. 1. - U [[London]]u se održao [[Nordijskobaltički summit|Nordijskobaltički sastanak]] 9 državnih lidera iz te dvije regije.
* [[21. 1.]] - Troje mrtvih u opozicionim demonstracijama u [[Tirana|Tirani]].
* 21. 1. - Vlada Srbije usvojila &quot;Strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu&quot; koja predlaže konstitutivnost Srba u Crnoj Gori i Hrvatskoj.
* [[22.1.|22]] - [[23. 1.]] - [[Tereza Kesovija]] nastupa u Novom Sadu i Beogradu.
* [[24. 1.]] - Bombaš-samoubica ubio najmanje 35 ljudi na moskovskom [[Aerodrom Domodedovo|aerodromu Domodedovo]].
* [[25. 1.]] - Parlamentarna skupština [[Savet Evrope|Saveta Evrope]] usvojila Martijev izveštaj o organizovanom kriminalu na Kosovu (koji implicira i [[Hašim Tači|Hašima Tačija]]) i pozvala na mere za rasvetljavanje.
* 25. 1. - Četrnaest navijača &quot;Partizana&quot; kažnjeno na 12 do 35 godina za ubistvo [[Bris Taton|Brisa Tatona]] [[2009]].
* 25. 1. - Početak masovnih protesta u [[Egipat|Egiptu]] protiv [[Hosni Mubarak|Mubaraka]]. Demonstracije i u Tunisu i [[Liban]]u (gde je uz javno protivljenje [[SAD]] [[Najib Mikati]] izabran za premijera uz podršku [[Hezbolah]]a).
* [[26. 1.]] - [[TV Pink]] objavila da su u krvi [[Željko Mitrović|Željka Mitrovića]] (vlasnik Pink medija grupe) pronađeni otrovi.
* [[28. 1.]] - Ministar zdravlja Srbije [[Tomica Milosavljević]] podneo ostavku, posle osam godina s manjim prekidima, u pet vlada.
* 28. 1. - U Srbiji počeo štrajk prosvetara (potpuno ili časovi od 30 minuta), traje do početka aprila.
* [[30. 1.]] - [[Novak Đoković]] osvojio [[Australian Open]].
* 30. 1. - U Švedskoj završeno [[Svjetsko prvenstvo u rukometu - Švedska 2011.|svetsko prvenstvo]] u [[rukomet]]u: Francuska 1, Hrvatska 5, Srbija 10.

=== Februar/Veljača ===
{|style=&quot;float:right; margin: 0 0 1em 1em;&quot;
|__TOC__
|}
[[Datoteka:Tahrir Square during 8 February 2011.jpg|thumb|left|200px|[[Protesti u Egiptu (2011)|Egipatska revolucija]]: [[Trg Tahrir]]]]
* [[1. 2.]] - [[Jordan]]ski kralj Abdulah zamenio vladu usled protesta.
* [[2. 2.]] - Dan nakon &quot;Marša miliona&quot; u Kairu i Mubarakove izjave da ostaje na položaju do septembarskih izbora, na kojima se neće kandidovati, pro-Mubarakova gomila napala demonstrante na trgu Tahrir.
* 2. 2. - [[Jemenska revolucija]]: [[jemen]]ski predsednik Saleh objavio da se neće ponovo kandidovati [[2013]].
* [[4. 2.]] - Granični sukob između [[Tajland]]a i [[Kambodža|Kambodže]].
* 4. 2. - Premijera &quot;Glembajevih&quot; u [[Atelje 212|Ateljeu 212]].
* [[5. 2.]] - Miting opozicije u Beogradu ([[Srpska napredna stranka]], [[Nova Srbija]] i dr.), zatraženo raspisivanje vanrednih izbora u roku od dva meseca.
* [[7. 2.]] - [[Grin Bej pakersi]] su savladali [[Pitsburg stilersi|Pitsburg stilerse]] i osvojili [[Superboul|Superboul XLV]].
* [[11. 2.]] - [[Hosni Mubarak]] dao ostavku usled [[Protesti u Egiptu (2011)|velikih narodnih protesta]] (vladao od [[1981]]); vlast preuzima vojni savet.
* [[13. 2.]] - Stogodišnjica [[Hajduk Split|Hajduka]].
* [[14. 2.]] - [[Srbija|Srpski]] premijer [[Mirko Cvetković]] predložio razrešenje potpredsednika Vlade [[Mlađan Dinkić|Mlađana Dinkića]]; Dinkić podneo ostavku sutradan, stranka [[G17 Plus]] ostaje u vladi.
* 14. 2. - Ministri finansija Eurozone dogovorili Mehanizam evropske stabilnosti - stalni fond za iskupljivanje dugova, vredan 500 milijardi eura.
* [[15. 2.]] - U američkoj državi [[Viskonsin]] počeli protesti protiv republikanskog guvernera koji želi da suzi prava sindikata državnih službenika.
[[Datoteka:Protesters gathering in Pearl roundabout.jpg|thumb|[[Bahreinski protesti]] na [[Biserni krugotok|Bisernom krugotoku]]]]
* [[17. 2.]] - [[Bahreinski protesti]]: policija razbila kamp demonstranata na Bisernom trgu (kružnom toku) u Manami, [[Bahrein]], uz nekoliko mrtvih (vratili se dva dana kasnije);
* 17. 2. - Šesti dan protesta u [[Jemen]]u, &quot;Dan gneva&quot; u [[Libija|Libiji]], početak ustanka.
* 17. 2. - Tim alpinista iz regiona se popeo na [[Akonkagva|Akonkagvu]].
* [[20. 2.]] - Protesti širom [[Maroko|Maroka]], petoro poginulo u jednoj zapaljenoj banci.
* 20. 2. - [[Igor Štimac]] izabran na čelo [[Hrvatski nogometni savez|HNS]], ne odstupa ni [[Vlatko Marković]].
* [[21. 2.]] - U Libiji protesti protiv predsjednika [[Moamer Gadafi|Moamera Gadafija]] prerasli u [[Rat u Libiji|oružani ustanak]] tokom koga su ustanici zauzeli grad [[Benghazi]] (povrijeđeno 8 radnika iz BiH), sukobi stigli do [[Tripoli]]ja, 2 vojna aviona preletela na Maltu, jer nisu želeli da &quot;pucaju na demonstrante&quot;.
* [[22. 2.]] - Grad [[Christchurch]] na [[Novi Zeland|Novom Zelandu]] pogođen katastrofalnim potresom tokom koga je poginulo najmanje 65 ljudi, stotine nestalih; poginula jedna državljanka Srbije.
* 22. 2. - [[Behgjet Pacolli]] izabran za novog [[predsjednik Kosova|predsjednika]] [[Kosovo|Kosova]], [[Hašim Tači]] reizabran za premijera.
* [[23. 2.]] - Gen. [[Vlastimir Đorđević]] pred [[ICTY]]-jem osuđen na 27 godina zatvora za zločine na Kosovu [[1999]].
* [[25. 2.]] - Kraj emitovanja [[BBC]]-ja na srpskom jeziku (jugoslovenska redakcija emitovala od [[1939]]).
* [[26. 2.]] - Antivladin prosvjed u Zagrebu, sa učešćem veterana; jedna skupina se sukobila s policijom u Radićevoj.
* 26. 2. - Na parlamentarnim izborima u [[Irska|Irskoj]] dotada [[vladajuća stranka]] [[Fianna Fail]] doživjela poraz i pala sa prvog na treće mjesto.
* [[27. 2.]] - [[Savet bezbednosti UN]] jednoglasno je usvojio rezoluciju kojom se uvode sankcije [[Libija|libijskom]] lideru [[Moamer el Gadafi|Moameru Gadafiju]], kao i njegovoj porodici i bliskim saradnicima.
* 27. 2. - [[83. dodjela Oscara]]: najbolji film ''[[The King's Speech]]'', ukupno četiri nagrade od 12 nominacija, ''[[Inception]]'' četiri od osam, ''[[The Social Network]]'' tri od osam.

=== Mart/Ožujak ===
[[Datoteka:Brega checkpoint - Flickr - Al Jazeera English (13).jpg|thumb|200px|[[Rat u Libiji]]]]
* [[2. 3.]] - [[Rat u Libiji]]: Kontraofanziva pro-Gadafijevih snaga oko Tripolija, kao i na grad i naftni terminal Brega (''Al Burayqah'') na istoku zemlje (privremeno zauzeta).
* 2. 3. - Kosovski Albanac ubio dvojicu američkih vojnika na [[Frankfurt]]skom aerodromu, iz &quot;osvete za Afganistan&quot;.
* [[3. 3.]] - &quot;[[Delta holding]]&quot; prodao trgovinski lanac &quot;Maksi&quot; belgijskom &quot;[[Delhaize Group|Delezu]]&quot; za 950 miliona evra, što uključuje i neto dugove od 300 miliona evra (realizovano [[27. 7.]]).
* 3. 3. - Povučena srpska optužnica protiv [[Tihomir Purda|Tihomira Purde]] i još dvojice hrvatskih veterana.
* 3. 3. - U Beču uhapšen bivši general [[ARBiH]] [[Jovan Divjak]], na osnovu srpske optužbe za ratni zločin (Dobrovoljačka) - protesti u BiH.
* 3. 3. - Nastavljaju se prosvjedi protiv vlade u Hrvatskoj.
* [[5. 3.]] - Pobunjenici u Libiji privremeno zauzeli Bin Jawwad, zapadno od Ras Lanufa.
* [[8. 3.]] - U Briselu prvi razgovori između Beograda i Prištine.
[[Datoteka:JAPAN EARTHQUAKE 20110311.png|thumb|200px|[[Zemljotres u Sendaiju 2011|Zemljotres u Japanu]]]]
* [[11. 3.]] - '''[[Zemljotres u Sendaiju 2011|Katastrofalni zemljotres]]''' uz istok [[Japan]]a (M 8,9, najveća zabeležena u Japanu), cunami visine do 10 metara, ugroženo nekoliko nuklearnih elektrana, naročito Fukušima Daići u kojoj dolazi do nekoliko eksplozija; najveća kriza u Japanu od II svetskog rata.
* 11. 3. - Gadafijeve snage zauzele i centar Zavije, zapadno od Tripolija, ušli i u Ras Lanuf, prema istoku.
* 11. 3. - U [[Viskonsin]]u izglasano ukidanje kolektivnog pregovaranja sindikatima državnih službenika.
* [[13. 3.]] - [[26. 6.]] - Prvi regionalni &quot;[[Big Brother (reality show)|Veliki brat]]&quot; (pobedila Marijana Čvrljak iz Šibenika).
* [[14. 3.]] - Obavljena rekonstrukcija vlade u Srbiji: 17 ministarstava umesto 21-og (ukupno 24 člana), još 4 ministra zamenjeno.
* 14. 3. - U [[Bahrein]] dolazi 1000 [[Saudi Arabija|Saudijskih]] vojnika i 500 [[UAE|emiratskih]] policajaca, ispred Zalivskog saveta za saradnju, dan nakon sukoba u kojima je poginulo sedam protestanata.
* [[16. 3.]] - Otvoren Sajam knjiga u [[Lajpcig]]u, Srbija počasni gost.
* [[17. 3.]] - Rezolucija 1973 Saveta bezbednosti odobrava &quot;sve neophodne mere&quot; osim kopnene invazije protiv Gadafijevog režima, čije su snage nadomak [[Bengazi]]ja.
* 17. 3. - [[Federacija BiH]]: pet meseci poslije izbora, novi predsjednik je [[Živko Budimir]] (HSP), premijer [[Nermin Nikšić]] (SDP), vladu čine [[SDP BiH]], [[SDA]], [[NSRzB]] i [[HSP BiH]] (nema ni jednog HDZ-a).
* [[18. 3.]] - Vanredno stanje u [[Jemen]]u nakon pogibije 52 demonstranata;
* 18. 3. - Vojska u [[Bahrein]]u srušila spomenik na Bisernom krugotoku.
* 18. 3. - Protesti u južnom [[sirija|sirijskom]] gradu Dera.
* [[19. 3.]] - Počeli udari na ciljeve u Libiji (''Operation Odyssey Dawn'') - Francuska, V. Britanija, SAD.
* 19. 3. - [[Ivica Kostelić]] osvojio je Veliki kristalni globus i Mali kristalni globus.
* [[22. 3.]] - ''[[Srpskohrvatska Wikipedija]]'' ima 40.000 članaka.
* 22. 3. - Kontroverzna izjava [[Čedomir Jovanović|Čede Jovanovića]] o &quot;kanibalima&quot; u Africi (liderima), narednih dana razlaz sa [[Vesna Pešić|Vesnom Pešić]].
[[Datoteka:IDAHO 2015 Zagreb HBK rainbow sidewalk removal.jpg|mini|240px|Zgrada [[Hrvatska biskupska konferencija|HBK]] (foto 2015)]]
* [[23. 3.]] - Ruski premijer [[Vladimir Putin|Putin]] u Beogradu.
* 23. 3. - Kosovski Ustavni sud ocenio neustavnim izbor [[Bedžet Pacoli|Pacolija]] za predsednika Kosova.
* 23. 3. - Ostavka [[portugal]]skog premijera [[José Sócrates|Sokrateša]], strah od &quot;grčkog scenarija&quot;.
* [[24. 3.]] - Predstavljena nova zgrada [[Hrvatska biskupska konferencija|Hrvatske biskupske konferencije]].
* [[27. 3.]] - Izraelski protivzračni sustav [[Željezna kupola]] je operativan - 7. aprila presreće prvu raketu iz Gaze.
* 27. 3. - U [[Rusija|Rusiji]] otpočinje stalno [[ljetno računanje vremena]], odnosno trajno se ukida dotadašnje zimsko računanje vremena (međutim, od jeseni 2014. počinje stalno zimsko računanje).
* mart - Borbe u [[Obala Slonovače|Obali Slonovače]] između snaga starog predsednika Gbagba (tvrdi da je dobio izbore 2010) i Uatare (UN kaže da je on izabran).

=== April/Travanj ===
[[Datoteka:2011 Syria protests.svg|thumb|200px|[[Sirijski građanski rat|Protesti i smrti]] u Siriji do aprila 2011.]]
* [[1. 4.]] - Počeli popisi stanovništva u [[Popis stanovništva 2011. u Hrvatskoj|Hrvatskoj]], [[Popis stanovništva 2011. u Crnoj Gori|Crnoj Gori]] i na [[Popis stanovništva 2011. na Kosovu|Kosovu]] (Srbi bojkotuju ovaj poslednji).
* 1. 4. - Zbog neusvajanja statuta, Bosna i Herceogovina suspendovana iz takmičenja [[FIFA]] i [[UEFA]].
* 1. 4. - Sastanak Tadić-Kosor-Pahor u Smederevu.
* [[3. 4.]] - [[Novak Đoković]] nastavlja pobednički niz pobedom na Majami Mastersu (drugi put zaredom Rafaela Nadala).
* [[4. 4.]] - [[Božidar Vučurević]], ratni gradonačelnik [[Trebinje|Trebinja]], uhapšen u [[Mali Zvornik|M. Zvorniku]] po hrvatskoj međunarodnoj poternici.
* 4. 4. - U Hrvatskoj s emitiranjem počela [[Sportska televizija]].
* [[7. 4.]] - [[Atifete Jahjaga]], zamjenica direktora kosovske policije, postala prva žena na mjestu [[predsjednik Kosova|predsjednika Kosova]].
* [[10. 4.]] - Pad sportskog aviona u [[Mrčajevci]]ma kod Čačka. 4 poginula.
* 10. 4. - Predsednik Tadić u poseti [[Kuvajt]]u, među sporazumima i jedan o vojnoj saradnji (mogućnost remonta tenkova [[M-84]]).
* [[11. 4.]] - Posle višednevnih borbi u [[Abidjan]]u, [[Francuska|Francuske]] trupe zarobljavaju bivšeg predsjednika [[Laurent Gbagbo]]-a i predaju ga snagama sadašnjeg predsjednika [[Alassane Outtara]]-a.
* [[12. 4.]] - [[Svetlana Ražnatović]] sklopila nagodbu sa Višim tužilaštvom u Srbiji - osam meseci kućnog pritvora i 1,5 mil. eura za nezakonitost pri transferu fudbalera (potvrđeno pred sudom 9. 5.).
* 12. 4. - [[Japan]]ske vlasti su [[Nesreća u nuklearnoj centrali Fukušima 1|krizu]] u [[Nuklearna elektrana Fukušima I|nuklearnoj elektani Fukušima 1]] proglasile [[Međunarodna skala za nuklearne incidente|nuklearnim incidentom sedmog stepena]], čime je on izjednačen sa [[Černobiljska katastrofa|Černobiljskom katastrofom]] iz 1986. godine.
* [[13. 4.]] - Skupština Republike Srpske podržala referendum povodom Zakona o Sudu i Tužilaštvu BiH (vlada odustaje 13.5., nakon pretnji sankcijama i smenom Milorada Dodika).
* 13. 4. - Održan sastanak na vrhu zemalja [[BRIC]]-a na kome je u članstvo organizacije primljena [[Južna Afrika]], a organizacija promijenila ime u BRICS.
* [[15. 4.]] - Prvostupanjske presude [[ICTY]]-ja hrvatskim generalima povodom &quot;[[operacija Oluja|Oluje]]&quot;: [[Ante Gotovina]] 24 godine, [[Mladen Markač]] 18, [[Ivan Čermak]] oslobođen; prosvjedi u Hrvatskoj (oslobođeni drugostupanjskom presudom u studenom 2012.).
[[Datoteka:William Catherine balcony wave.jpg|thumb|150px|William &amp; Kate, 29. april/travnja]]
* [[16. 4.]] - Miting opozicije ([[srpska napredna stranka|naprednjaci]] i dr.) u Beogradu, [[Tomislav Nikolić]] započeo štrajk glađu i žeđu do raspisivanja izbora (prekinuo na Uskrs).
* [[17. 4.]] - U [[Tomislavgrad]]u ubijen Ante Malić, potpredsjednik [[Hrvatska seljačka stranka - Nova hrvatska inicijativa|Hrvatske seljačke stranke - Nove hrvatske inicijative]].
* [[19. 4.]] - Hrvatski narodni sabor BiH traži formiranje hrvatske federalne jedinice.
* 19. 4. - U [[Sirija|Siriji]] ukinuto višedecenijsko vanredno stanje, dan nakon što je pucano na demonstrante u [[Homs]]u.
* [[21. 4.]] - U obnovljenim borbama na granici [[Tajland]]a i [[Kambodža|Kambodže]] ubijeno je 8 vojnika.
* [[24. 4.]] - [[Uskrs]] za sve hrišćane/kršćane.
* [[25. 4.]] - Vojska ulazi u sirijski grad Deru, gađana Gadafijeva rezidencija u Libiji, blizu pola hiljade zatvorenika (uklj. talibanske komandante) pobeglo iz zatvora u [[Kandahar]]u.
* [[26. 4.]] - Samit Srbija-Turska-BiH u Karađorđevu.
* [[27. 4.]] - Ministar obrazovanja u Kantonu Sarajevo Emir Suljagić odlučio da ocena iz veronauke ne ulazi u prosek, što izaziva oštre proteste [[Mustafa Cerić|efendije Cerića]] zbog &quot;ukidanja&quot; veronauke.
* 27. 4. - Četiri tornada najviše kategorije pogađaju [[Alabama|Alabamu]], tokom trodnevnog niza tornada stradalo je 362 ljudi.
* [[29. 4.]] - Venčanje [[Princ Vilijam, vojvoda od Kembridža|princa Vilijama]] i [[Kate Middleton]] u [[Vestminsterska opatija|Vestminsterskoj opatiji]]; procenjenih dve milijarde gledalaca.
* [[30. 4.]] - U napadu [[NATO]]-vih projektila na [[Tripoli]] ubijen najmlađi sin (Saif al Arab) i troje unučadi [[Moamer Gadafi|Moamera Gadafija]].

=== Maj/Svibanj ===

* [[1. 5.]] - U [[Rim]]u svečano [[Beatifikacija|beatificiran]] papa [[Ivan Pavao II]].
* [[2. 5.]] - Operacija ''Neptune Spear'': iza 01:00 po lokalnom vremenu, u [[Pakistan]]u u napadu [[SAD|američkih]] mornaričkih specijalaca ubijen [[Osama Bin Laden]], vođa [[Al Qaeda|Al Qaide]] i organizator [[Napadi 11. septembra|napada 11. septembra 2001.]].
* [[3.5.|3]] - [[15. 5.]] - [[Datoteka:Football pictogram.svg|25px]] U Srbiji Evropski fudbalski šampionat za mlađe od 17, Holandija prvak.
* [[4. 5.]] - Sudsko veće [[ICTY]] odbilo zahtev [[Vojislav Šešelj|Vojislava Šešelja]] za puštanje na slobodu (sudija Antoneti izdvojio mišljenje).
* 4. 5. - U Kairu potpisan sporazum između [[Hamas]]a i [[Fatah]]a, palestinskih pokreta [[Konflikt Fataha i Hamasa|u zavadi]] od kraja 2006.
* [[5. 5.]] - Na referendumu u [[UK|Ujedinjenom Kraljevstvu]] ubedljivo odbijen predlog sistema Aternativnog glasanja (67,9 prema 32,1%). [[Škotska nacionalna stranka|ŠNS]] dobila apsolutnu većinu u [[Škotska|škotskom]] parlamentu - do [[2016]]. moguć referendum o nezavisnosti ili uvećana ovlašćenja parlamenta.
* [[8. 5.]] - Novak Đoković pobedio [[Rafael Nadal|Nadala]] u finalu Madrid Opena, na šljaci (32. pobeda u nizu).
* [[10. 5.]] - [[Komunistička partija Indije (marksista)]] posle 34 godine izgubila vlast u [[Zapadni Bengal|Zapadnom Bengalu]].
* [[11. 5.]] - &quot;[[FK Partizan]]&quot; osvojio Kup Srbije, nakon što su igrači &quot;Vojvodine&quot; napustili teren nezadovoljni suđenjem.
* [[12. 5.]] - Neredi u [[Priština|Prištini]] tokom posete srpskog pregovaračkog tima.
* [[10.5.|10]] - [[14. 5.]] - [[Eurosong 2011]] u Diseldorfu: Azerbejdžan 1, Bosna i Hercegovina ([[Dino Merlin]], ''Love in Rewind'') 6, Srbija ([[Nina Radojčić]], &quot;Čaroban&quot;) 14.
* [[14. 5.]] - [[Dominique Strauss-Kahn]], predsednik [[MMF]], uhapšen u Njujorku, optužen za pokušaj silovanja hotelske sobarice (optužbe odbačene 23.8., zbog neuverljivosti navodne oštećene).
* 14. 5. - U [[Stara Pazova|Staroj Pazovi]] otvorena &quot;Kuća fudbala&quot;, uz prisustvo čelnika FIFA i UEFA, Sepa Blatera i Mišela Platinija.
* [[16. 5.]] - Lideri Eurozone odobrili paket pomoći od 78 milijardi eura za [[Portugal]].
* [[17. 5.]] - Britanska kraljica Elizabeta II stiže u istorijsku posetu [[Irska|Irskoj]] Republici.
* [[19. 5.]] - Govor Baraka Obame posvećen Bliskom istoku: zalaže se za rešenje [[palestina|palestinskog]] pitanja putem dve države, na osnovu granica iz [[1967]], što izraelska [[Benjamin Netanyahu|vlada]] odmah odbacuje.
* [[20. 5.]] - Odlučeno da u Kantonu Sarajevo ocene iz vjeronauke ipak ulaze u prosjek.
* 20. 5. - [[Damir Polančec]] je optužio ravnatelja policije Olivera Grbića da je predložio HDZ-u pisanje anonimnih kaznenih prijava protiv opozicijskih čelnika.
* [[21. 5.]] - Severno[[sudan]]ske snage zauzele sporni grad Abyei.
** aktivistkinja [[Manal al-Šarif]] objavila video kako vozi automobil u [[Saudijska Arabija|Saudijskoj Arabiji]].&lt;ref name=&quot;France24_huwaiderfilmed&quot; &gt;{{cite web|title=The Saudi woman who took to the driver's seat|date=23.5. 2011|url=http://observers.france24.com/en/20110523-saudi-woman-arrested-defying-driving-ban-manal-al-sharif-khobar|publisher=observers.france24.com| author=	
Wajeha al-Huwaider}}&lt;/ref&gt; Zbog toga je nakratko uhićena.
* [[22. 5.]] - Poraz vladajućih socijalista na lokalnim izborima u Španiji, već danima traju protesti protiv političke klase.
* 22. 5. - Oko 140 mrtvih u gradu [[Joplin, Missouri]] zbog jakog [[tornado|tornada]] (najsmrtonosniji od 1949).
* [[23. 5.]] - Nakon što je jemenski predsednik Saleh odustao od dogovora, velika plemenska federacija se izjasnila za opoziciju - dolazi do borbi u Sani.
* [[26. 5.]] - [[Ratko Mladić]] uhapšen u Srbiji ([[Lazarevo]] kod [[Zrenjanin]]a), izručen [[31. 5.]]
* 27 - 28. 5. - Samit srednje i istočne Evrope u Varšavi, došao Obama, zbog učešća Kosova nema Tadića i Baseskua, Džurinda uslovno.
* [[28. 5.]] - Eksplozija u bivšoj Šibicari u Osijeku, pet povrijeđenih.
* [[29. 5.]] - Finale Lige šampiona u Londonu: Barselona - Mančester Utd 3:1.
* 29. 5. - Manji neredi u Beogradu, nakon mitinga radikala u korist Ratka Mladića.
* [[31. 5.]] - Poljoprivrednici blokirali puteve u Vojvodini.
* [[maj]] - [[Jupiter (planeta)|Jupiter]], [[Venera (planeta)|Venera]], [[Merkur (planeta)|Merkur]], [[Mars (planeta)|Mars]] vidljivi u 6° neba (u svitanje, nisko nad horizontom) ([http://apod.nasa.gov/apod/ap110521.html slika]).
* maj - Velike poplave oko [[Misisipi]]ja u SAD.
* maj-jun - Hiljade ljudi se zarazile opasnim sojem bakterije [[Escherichia coli]] u Evropi, naročito Nemačkoj (pa i SAD), sumnjalo se na španske krastavce (pogrešno, Španci besni), pa nemačke klice pasulja/graha.

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[1. 6.]] - [[Sepp Blatter]] dobio četvrti mandat na čelu [[FIFA]], bez konkurenta, u senci korupcijskih skandala koji potresaju organizaciju.
* [[3. 6.]] - [[Novak Đoković]] izgubio od Federera u polufinalu French Opena - prekinut niz od 43 pobede.
* [[4. 6.]] - [[Jemen]]ski predsjednik [[Ali Abdullah Saleh]] otišao u Saudijsku Arabiju kako bi izliječio rane zadobivene prethodnog dana u napadu na predsjedničku palaču.
* 4. 6. - Vaterpolisti Partizana su šampioni Evrope (u Rimu Partizan - Pro Reko 11:7).
* 4. 6. - Erupcija [[vulkan]]a Puyehue u Čileu, ispušteni pepeo će poremetiti avionski saobraćaj na južnoj polulopti.
* [[4.6.|4]] - [[5. 6.]] - [[Papa]] [[Benedikt XVI]] posjetio [[Hrvatska|Hrvatsku]].
* [[5. 6.]] - Izvanredni parlamentarni izbori u [[Portugal]]u (pobjedili opozicioni [[Socijaldemokratska partija (Portugal)|socijaldemokrati]]) i prevremeni izbori za [[makedonija|makedonsko]] [[Sobranje Republike Makedonije|Sobranje]] (pobedio vladajući [[VMRO-DPMNE]]).
* [[6. 6.]] - Sirijske vlasti tvrde da je u severozapadnom gradu Jisr al-Shughour ubijeno 120 pripadnika snaga reda.
* [[8. 6.]] - [[Boris Tadić]] i [[Ilham Alijev]] otvorili obnovljeni Tašmajdanski park u Beogradu, otkriveni spomenici [[Milorad Pavić|Miloradu Paviću]] i [[Hejdar Alijev|Hejdaru Alijevu]].
* 8. 6. - [[Bon Jovi]] na Maksimiru započeo europsku turneju.
* 8. 6. - &quot;[[Amina Abdallah Araf al Omari|A Gay Girl In Damascus]]&quot;: londonska Riječanka Jelena Lečić otkriva da je njena slika upotrebljena za lik tajanstvene (i izmišljene) sirijske blogerke.
* [[9. 6.]] - Uhićen [[varaždin]]ski gradonačelnik [[Ivan Čehok]] (&quot;zlouporaba položaja i ovlasti&quot;).
* 9. 6. - U Novom Pazaru osnovana kontroverzna Bošnjačka akademija nauka i umetnosti.
* [[10. 6.]] - Europska komisija prijedlaže zatvaranje pregovora te da se Hrvatska pridruži Europskoj uniji 1. srpnja [[2013]] (potvrđeno 24.6., formalni završetak 30.6.).
* 10. 6. - Deda [[Savo Milošević|Sava Miloševića]] ubio svog sina i fudbalerovog oca u porodičnoj svađi.
* [[11. 6.]] - Razbijen [[Split Pride]].
* [[12. 6.]] - [[Recep Tayyip Erdoğan]] dobio treći mandat na izborima, ići će na promenu ustava.
* [[15. 6.]] - Četiri &quot;ne&quot; na referendumima u Italiji - neuspeh za [[Silvio Berlusconi|Berlusconija]].
* 14 - [[15. 6.]] - Strategijska vojna konferencija u Beogradu sa učesnicima iz 60 zemalja ([[NATO]], [[Partnerstvo za mir]], [[Mediteranski dijalog]], [[Istanbulska inicijativa]]).
* [[15. 6.]] - Generalni štrajk u Grčkoj, neredi u Atini (vlada rekonstruisana dva dana kasnije).
* 15. 6. - Totalno [[pomračenje Meseca]] vidljivo u našim krajevima.
* [[17. 6.]] - JAT-ova linija za Dubrovnik, posle više od 20 godina.
* [[18. 6.]] - [[Amy Winehouse]] &quot;skandalozno&quot; počela evropsku turneju na beogradskom Kalemegdanu (što će se ispostaviti kao njen poslednji nastup u životu); svirali i [[Moby]], [[Elemental]], [[Zemlja Gruva]], [[Bei The Fish]] sa [[Karolina Gočeva|Karolinom Gočevom]].
* [[20. 6.]] - Požar u [[sisak|sisačkoj]] rafineriji nafte.
* [[24. 6.]] - U Rimu potpisan Temeljni ugovor između Crne Gore i Vatikana.
* 24. 6. - Jako nevreme u centralnoj Srbiji, naročito pogođeni [[Arilje]] i [[Aleksinac]].
* [[26. 6.]] - Na [[Motajica|Motajici]] u Republici Srpskoj uhapšen kamiondžija Dragan Paravinja, zbog nestanka [[Antonia Bilić|Antonie Bilić]] iz okoline Drniša.
* [[28. 6.]] - U [[Višegrad]]u položen kamen temeljac Andrićgrada, gradnja po zamisli [[Emir Kusturica|Emira Kusturice]], finansira Republika Srpska.
* [[29. 6.]] - Grčki parlament odobrio stroge mere štednje, novi nemiri u Atini i generalni štrajk.

=== Jul/Juli/Srpanj ===
[[Datoteka:Nole Skupstina BG feb08.jpg|thumb|180px|[[Novak Đoković]]]]
* [[1. 7.]] - [[Albert II, knez od Monaka]], oženio se bivšom južnoafričkom plivačicom [[Charlene Wittstock]] (crkvena ceremonija sutradan).
* 1. 7. - [[Apple]] i [[Microsoft]] kupili bankrotirani Nortel Networks za 4,5 milijardi dolara (u pitanju je preko 6000 patenata, licitirao i Google).
* [[3. 7.]] - [[Novak Đoković]] osvojio [[Wimbledonski teniski turnir]] pobedom nad [[Rafael Nadal|Rafaelom Nadalom]]), nakon što je već obezbedio prvo mesto na [[Asocijacija teniskih profesionalaca|ATP]] listi (sutradan veliki doček u Beogradu, ostaje neprekidno na prvom mestu do novembra 2016).
* 3. 7. - [[Građanski rat u Siriji]]: - dva dana nakon masovnih protesta počinje [[Opsada Hame (2011)|vojna blokada Hame]].
* 3. 7. - [[Mate Pavić]] u paru s Englezom Georgeom Morganom osvojio juniorski Wimbledon.
* 3. 7. - Beograd i Priština postigli sporazume o matičnim knjigama i slobodi kretanja.
* 3. 7. - [[Yingluck Shinawatra]], [[Thaksin Shinawatra|Thaksinova]] sestra, pobedila na izborima u [[Tajland]]u i formira vladu.
* [[6.7.|6]] -[[10. 7.]] - U Beogradu 20. godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine [[OEBS]].
* [[7. 7.]] - Britanski tabloid ''[[News of the World]]'' (vlasnik [[Rupert Murdoch]]) će biti ugašen, usled skandala sa prisluškivanjem i hakovanjem građana i javnih ličnosti (poslednji broj 10. 7., izlazio od [[1843]]).
* 7. 7. - Objavljeno da je počela gradnja [[Kineski most (Beograd)|Kineskog mosta]] ([[Zemun]]-[[Borča]]), preko [[Dunav]]a u Beogradu (stigli kineski radnici, priprema gradilišta).
* 7. 7. - Prvi put presađen sintetički organ - [[dušnik]] dobijen uz pomoć [[Matična ćelija|matičnih ćelija]].
* [[8. 7.]] - General-pukovnik [[Mladen Kruljac]], zapovjednik Kopnene vojske [[Oružane snage RH|Oružanih snaga Hrvatske]], uhapšen pod optužbom za financijske malverzacije.
* [[9. 7.]] - {{flag|Južni Sudan}} nezavisan od [[Sudan]]a.
* [[10. 7.]] - Potonuo turistički brod na [[Volga|Volgi]] u Rusiji, preko stotinu utopljenih.
* [[11. 7.]] - Eksplozija u pomorskoj bazi na [[Kipar|Kipru]] (zaplenjeno iransko oružje), najmanje 12 mrtvih (uključujući komandanta mornarice), uništena najveća elektro-centrala na ostrvu.
* [[13. 7.]] - U Osijeku umro [[Đuro Brodarac]] (bio uhapšen [[20. 6.]] pod optužbom za ratne zločine u Sisku).
* [[14. 7.|14]] - [[17. 7.]]? - Veliki požar na [[Brač]]u.
[[Datoteka:ناعورة كازو ويظهر الجسر الروماني الحجري.JPG|thumb|200px|[[Hama]], Sirija]]
* [[15. 7.]] - [[Dawn (svemirska sonda)]] ušla u orbitu oko asteroida [[4 Vesta]].
* [[16.7.|16]] - [[31. 7.]] - [[Datoteka:Water polo pictogram.svg|25px]] U [[Šangaj]]u svetsko prvenstvo u vodenim sportovima. Vaterpolo [[30. 7.]]: Italija 1, Srbija 2, Hrvatska 3.
* [[18. 7.]] - [[Ivo Sanader]] izručen Hrvatskoj iz Austrije (gde je uhapšen 10. 12. 2010.)
* 18. 7. - [[Sándor Képíró]] u Budimpešti oslobođen optužbi u vezi Novosadske racije [[1942]]. (&quot;nedostatak dokaza&quot;).
* 18. 7. - Lansiran [[RadioAstron]], ruski [[svemirska opservatorija|orbitalni]] [[radio teleskop]].
* [[19. 7.]] - Rupert Murdoch i njegovi saradnici svedoče pred britanskim parlamentom (napadnut penom za brijanje).
* [[20. 7.]] - [[Goran Hadžić]], poslednji haški begunac iz bivše Jugoslavije, uhapšen kod [[Krušedol]]a na Fruškoj gori (izručen dva dana kasnije).
* 20. 7. - UN formalno proglasile glad u južnoj [[Somalija|Somaliji]].
* [[21. 7.]] - Program [[Space Shuttle]], započet probnim letovima [[1981]], okončan povratkom ''Atlantis''-a sa misije STS-135.
* 21. 7. - Eurozona dogovorila program pomoći Grčkoj, vredan oko 159 milijardi eura.
* 21. 7. - Kosovska vlada primenila recipročne mere za robu iz Srbije (&quot;embargo&quot;), uvedena carina od 10% na robu iz BiH.
* [[22. 7.]] - [[Napadi u Norveškoj 2011|Napadi]] u [[Norveška|Norveškoj]]: [[Anders Behring Breivik|osoba]] povezana s ekstremnom desnicom izazvala eksploziju ispred sedišta vlade u [[Oslo|Oslu]] (8 mrtvih), zatim pucao na [[Savez radničke omladine (Norveška)|podmladak]] vladajuće [[Radnička stranka (Norveška)|Laburističke stranke]] u kampu na ostrvu [[Utoeya]] (68 mrtvih).
* [[23. 7.]] - [[Amy Winehouse]] pronađena mrtva u svom stanu.
* 23. 7. - Nesreća kineskog brzog voza kod grada Wenzhou, 34 mrtvih.
* [[25. 7.]] - Specijalci Kosovske policije uveče zauzeli prelaz Brnjak na severu [[Kosova]] (zap. od [[Zubin Potok|Zubinog Potoka]]), lokalni Srbi ih sprečili da zauzmu i Jarinje (sev. od [[Leposavić]]a).
* [[26. 7.]] - Kod Zubinog Potoka fatalno ranjen kosovski policajac.
* [[27. 7.]] - Zapaljen prelaz Jarinje, nakon čega je [[KFOR]] blokirao i njega i Brnjak. MORH saopštio da je pucano na hrvatske helikoptere u sastavu KFOR-a.
* [[28. 7.]] - [[Rat u Libiji]]: pod nejasnim okolnostima ubijen [[Abdul Fatah Younis]], pobunjenički komandant, ranije Gadafijev saradnik i ministar unutarnjih poslova.
* [[29. 7.]] - General [[Jovan Divjak]] se vratio u Sarajevo, nakon što je austrijski sud odbio srpski zahtev za izručenje (bio uhapšen u Beču 3. 3.).
* 29. 7. - Ustavni sud Hrvatske ukinuo odredbe Ustavnog zakona o manjinama, po kojima su one ispod 1,5% imale dvostruko pravo glasa, odn. srpska manjina je imala zagarantovana tri mjesta.
* [[31. 7.]] - [[Sirija]]: poslati tenkovi na protivnike predsednika Asada u gradu [[Hama]], veliki broj žrtava (&quot;Ramadanski masakr&quot;).
* 31. 7. - Velike poplave u [[Tajland]]u, 815 mrtvih.

=== Avgust/August/Kolovoz ===

* [[1. 8.]] - Papa Benedikt XVI naložio je porečko-pulskoj biskupiji da talijanskim benediktincima vrati samostan Dajla, odnosno imovinu vrednu 25 miliona eura, što je za Hrvatsku neprihvatljivo.
* [[2. 8.]] - Posle jetke rasprave podignut plafon zaduživanja u SAD, sa 14,3 do najviše 16,7 biliona dolara, uz smanjivanje potrošnje (ali ostaju poreske povlastice za najbogatije).
* [[3. 8.]] - Željko Mitrović, direktor &quot;Pinka&quot;, objavljuje da će bojkotovati hrvatsku robu i turizam, nakon što je oglašena prodaja jahte koja mu je zaplenjena u Hrvatskoj.
* [[5. 8.]] - Agencija [[Standard &amp; Poor's]] snizila [[kreditni rejting]] [[SAD|Sjedinjem Državama]] sa besprekornih AAA na AA+, što predstavlja prvi takav slučaj od [[1917]]; prethodnog dana [[Dow Jones Industrial Average]] pao za više od 512 bodova (rekord od jeseni [[2008]]), burno i na ostalim svetskim berzama.
* 5. 8. - Lansirana [[Juno (svemirska letjelica)]], trebala bi istraživati [[Jupiter (planeta)|Jupiter]] od [[2016]].
* [[6. 8.]] - Talibani oborili helikopter [[Boeing CH-47 Chinook|Chinook]] u Afganistanu, poginuo 31 Amerikanac (15 ''Navy SEAL'' specijalaca) i 7 Afganaca, najveći dnevni gubitak koalicionih snaga tokom [[Rat u Afganistanu|rata u Afganistanu]] i najveći gubitak SEAL-a ikad.
* 6. 8. - Protesti u londonskom Tottenham-u zbog ubistva jednog mladića od strane policije, pretvorili se u nerede; narednih dana [[Neredi u Engleskoj 2011|pljačke i paljevine]] širom [[London]]a i u većim engleskim gradovima.
* [[10. 8.]] - [[Švicarski franak]] nakratko dostiže rekordnu vrijednost od 0,97 eura - nevolja za one sa kreditima u toj valuti.
* [[14. 8.]] - Novak Đoković osvojio Rodžers kup u Montrealu (prvi teniser sa pet mastersa u sezoni).
* [[15. 8.]] - [[Google]] objavio da preuzima Motorola Mobility za 12,5 milijardi dolara.
* 15. 8. - Dogovor o vraćanju srpskog jezika u crnogorski obrazovni sistem (premijer Lukšić i predstavnici opozicije, preduslov za izborni zakon, potreban za početak pregovora sa EU) - ali rasprava nije gotova.
* [[16. 8.]] - Hrvatski poduzetnik Tomislav Horvatinčić gliserom usmrtio dvoje Talijana kod Primoštena.
* [[18. 8.]] - Militanti ubili osam [[Izrael]]aca kod Ejlata, u izraelskoj poteri na Sinaju poginulo pet [[egipat]]skih zaštitara - kriza u odnosima dve zemlje.
[[Datoteka:Final circulation of the Kaaba.jpg|mini|250px|Pogled na [[Sveta džamija|Veliku džamiju]] i [[Abradž Al Bait]] 2010.]]
* [[19. 8.]] - Saudijski kralj [[Abdulah ibn Abdulaziz al-Saud|Abdulah]] je zvanično otvorio Mekansku kraljevsku sahat-kulu, visoku 601 metar, sa četiri brojčanika od 43 metra, najvećim na svetu - deo kompleksa [[Abradž Al Bait]] pored Velike džamije, koja se takođe proširuje.
* 19. 8. - [[Indija|Indijski]] borac protiv korupcije [[Anna Hazare]] počeo štrajk glađu, njegovo pritvaranje ranije tokom tjedna izazvalo prosvjede u zemlji.
* [[20. 8.]] - [[Rat u Libiji]]: pobunjenici zauzimaju Zaviju, zapadno od Tripolija, koji se sada smatra opkoljenim - već sutradan brzim prodorom ulaze u grad.
* 20. 8. - Na Belgrade Beer Fest-u izbodeno osam posetilaca od jednog počinitelja.
* [[23. 8.]] - Libijski pobunjenici ušli u Gadafijev kompleks Bab al-Azizija; na istočnom frontu pao Ras Lanuf.
* 23. 8. - Kancelarka [[Angela Merkel]] u poseti Beogradu, poručuje da treba ukinuti paralelne institucije na Kosovu.
* [[24. 8.]] - [[Jadranka Kosor]] u poseti [[Priština|Prištini]] - nove varnice u odnosima sa Srbijom.
* [[27. 8.]] - [[Zubin Mehta]] i [[Beogradska filharmonija]] nastupili u [[Dubrovnik]]u.
* [[28. 8.]] - [[Uragan Irena|Uragan/tropska oluja Irena]] pogađa Istočnu obalu SAD, uključivši [[New York]], uzrokovavši nekoliko desetaka ljudskih žrtava i materijalnu štetu.
* [[30. 8.]] - [[Yoshihiko Noda]] izabran za [[japan]]skog premijera (posle [[Naoto Kan]]a) - šesti premijer u pet godina.

=== Septembar/Rujan ===
* [[24. 8.]] - [[7. 9.]] - U koordiniranoj ofenzivi [[Turska]] i [[Iran]] su porazili na svom teritoriju [[PJAK|kurdske pobunjenike]] s bazama u severnom [[Irak]]u
* [[2. 9.]] - Regionalni samit u [[Viminacijum]]u.
* 2. 9. - Pregovori Beograda i Prištine, dogovor o carinskim pečatima i katastrima.
* 2. 9. - Pad vojnog helikoptera na poluostrvu [[Luštica]] u Crnoj Gori, trojica poginulih.
* 2. 9. - [[Turska]] proteruje [[izrael]]skog ambasadora, posledica napada na konvoj za Gazu maja [[2010]], za koji se Izrael nije želeo izvinuti.
* [[3. 9.]] - [[Blanka Vlašić]] srebrna na svjetskom prvenstvu u Daegu-u, [[Južna Koreja]].
* 3. 9. - Najveće okupljanje u istoriji [[Izrael]]a, traži se socijalna pravda.
* 3. 9. - Kontroverzna [[NE Bušeher|Nuklearna elektrana Bušêr]] daje struju iranskoj mreži - prva NE na Bliskom istoku.
* [[5.9.|5]] - [[6. 9.]] - Ministarski skup [[Pokret nesvrstanih|Pokreta nesvrstanih]] u Beogradu, povodom [[Prva konferencija Pokreta nesvrstanih|50-godišnjice osnivanja]].
* [[6. 9.]] - Prvostepena presuda generalu [[Momčilo Perišić|Perišiću]] pred [[ICTY]] (optužbe za Sarajevo, Zagreb i Srebrenicu) - 27 godina.
[[Datoteka:Aleksandar Makedonski vo Skopje 052.JPG|mini|180px|Spomenik u Skoplju]]
* [[7. 9.]] - U padu aviona u ruskom Jaroslavlju izginula skoro cela ekipa hokejaškog kluba &quot;Lokomotiva&quot; iz tog grada (ukupno 43 poginula).
* [[8. 9.]] - Dogovor u Crnoj Gori o nazivu školskog predmeta: Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost.
* 8. 9. - Proslava 20 godina nezavisnosti [[Makedonija|Makedonije]], otkrivena statua &quot;Ratnik na konju&quot; (tj. [[Aleksandar Makedonski]]).
* [[10. 9.]] - Demonstranti poharali izraelsku ambasadu u Kairu.
* [[12. 9.]] - Otvorena [[Narodna biblioteka Srbije]], posle četvorogodišnje rekonstrukcije.
* 12. 9. - [[Božidar Vučurević]] pobegao u BiH (očekivao izručenje u Hrvatsku ili BiH iz Srbije).
* 12/[[13. 9.]] - [[Novak Đoković]] osvojio [[US Open]] (u dugom meču pobeđen [[Rafael Nadal]]).
* [[13. 9.]] - Ministar unutrašnjih poslova [[Tomislav Karamarko]] ušao u [[HDZ]], premijerka [[Jadranka Kosor|Kosor]] odbacuje tvrdnje o &quot;crnim fondovima&quot; HDZ u izborima [[2005]] i [[2007]].
* 13. 9. - Požar i eksplozije u napuštenoj vojarni &quot;Stara Straža&quot; kod [[Pađene|Pađena]] blizu Knina.
* [[14. 9.]] - Italijanski parlament odobrio mere štednje u iznosu od 50 milijardi eura, sred protesta na ulicama.
* [[15. 9.]] - Forum o bezbednosti u Beogradu; ruski ambasador [[Aleksandar Konuzin]]: &quot;samo Rusija i [[Vuk Jeremić]]&quot; se zalažu za Srbiju.
* 15. 9. - Parlamentarni izbori u [[Danska|Danskoj]], pobeda levog centra, [[Hele Torning-Šmit]] će postati prva žena premijer.
* [[16. 9.]] - [[EULEX]], kosovska policija i carina preuzeli granične prelaze Jarinje i Brnjak na severu Kosova, Srbi blokiraju prelaze; na Merdaru dozvoljen uvoz robe iz Srbije (embargo uveden u julu).
* 16. 9. - Lokalizovan veliki šumski požar kod [[Ušće (Kraljevo)|Ušća]], nedaleko od Kraljeva.
* [[17. 9.]] - [[Centar harmonije]], proruska partija, dobio relativnu većinu na izborima u [[Latvija|Latviji]] (ne očekuje se ulazak u vladu).
[[Datoteka:Day 12 Occupy Wall Street September 28 2011 Shankbone 9.JPG|thumb|200px|''[[Occupy Wall Street]]'']]
* 17. 9. - U Njujorku počinju protesti ''[[Occupy Wall Street]]''.
* [[18. 9.]] - [[Datoteka:Volleyball (indoor) pictogram.svg|25px]] Završeno [[Evropsko prvenstvo u odbojci 2011.]] u Austriji i Češkoj - Srbija prvak.
* 18. 9. - [[EuroBasket 2011]] u Litvaniji: Španija 1, Makedonija 4, Slovenija 7, Srbija 8, Hrvatska deli 13, BiH deli 17, Crna Gora deli 21. mesto.
* [[20. 9.]] - Izglasano nepovjerenje ljevičarskom premijeru Slovenije [[Borut Pahor|Borutu Pahoru]].
* 20. 9. - Agencija Standard &amp; Poor's snizila kreditni rejting Italije sa A+ na A.
* [[21. 9.]] - Beogradsko tužilaštvo poslalo 40 optužnica za ratne zločine u Zagreb (među kojima Šeks, Merčep, Vekić, Glavaš) - Hrvatska najavljuje proglašenje ništavnosti takvih optužnica.
* [[22. 9.]] - [[CERN]] objavljuje zbunjujuća merenja [[neutrino|neutrina]] bržih od svetlosti (suprotno pretpostavci [[Teorija relativnosti|teorije relativnosti]]) - razjašnjeno kao greška sledećeg marta.
* 22. 9. - Rat u Libiji: snage Prelaznog veća zauzele južni pustinjski grad Sabha.
* 22. 9. - Obnovljen saobraćaj na uskotračnoj pruzi [[Mokra Gora]] - [[Višegrad]].
* [[23. 9.]] - [[Jemen]]ski predsednik Saleh se vratio s lečenja u Saudi Arabiji, u sred eskalacije nasilja.
* 23. 9. - Palestinski predsednik Mahmoud Abbas zahteva puno članstvo [[Palestinska samouprava|Palestine]] u UN.
* [[24. 9.]] - Objavljeno da će premijer [[Vladimir Putin]] biti kandidat [[Jedinstvena Rusija|Jedinstvene Rusije]] na predsedničkim izborima (što podržava sadašnji predsednik Medvedev).
* 24. 9. - Ubistvo bugarskog mladića za koje je osumnjičen [[romi|romski]] &quot;car&quot; izaziva val antiromskih protesta u [[Bugarska|Bugarskoj]].
* [[26. 9.]] - U Srbiji usvojen Zakon o restituciji (nacionalizovane imovine).
* [[27. 9.]] - Sukob KFOR-a sa Srbima na prelazu Jarinje, nakon što je pokušao ukloniti barikadu - povređeni s obe strane.
* [[29. 9.]] - Pogibija četvorice radnika od odrona u [[zemun]]skoj Kalvariji (dan žalosti u Beogradu 3. 10.).
* 28. 9. - Lansirana prva kineska orbitalna stanica [[Tiangong 1]].
* [[30. 9.]] - MUP Srbije zabranio okupljanja u Beogradu narednog vikenda ([[Belgrade Pride]] zakazan 2. 10., kao i kontra-okupljanja).
* 30. 9. - U [[Jemen]]u ubijen [[Anwar al-Avlaki]], glavni propagandista [[Al Qaeda]]-e.

=== Oktobar/Listopad ===
* [[1.10.|1]] - [[15. 10.]] - [[Popis stanovništva 2011. u Srbiji]] (Albanci bojkotuju, muftija Zukorlić neuspešno pozvao na bojkot) - popisano 7.120.666 stanovnika (oko 370.000 manje nego 2002).
* 1/[[2. 10.]] - Na [[Bruklinski most|Bruklinskom mostu]] uhapšeno 700 ljudi iz protestnog pokreta ''[[Occupy Wall Street]]'' koji traje od 17. 9.
* [[2. 10.]] - [[Datoteka:Volleyball (indoor) pictogram.svg|25px]] Završen [[Evropsko prvenstvo u odbojci za žene 2011.|Evropski šampionat]] u [[odbojka|odbojci]] za žene u Italiji i Srbiji: Srbija prvak, Hrvatska 13.
* [[3. 10.]] - Otvoren novi [[Most kod Beške]], odmah uz stari, na autoputu Beograd - Novi Sad.
* [[4. 10.]] - [[Somalija]]: kamion-bomba uleteo u kompleks prelazne vlade u Mogadišuu - 100 mrtvih.
* [[6. 10.]] - Web-aktivisti ''Anonymous Serbia'' proturili vest da je [[Dobrica Ćosić]] dobio Nobelovu nagradu za književnost.
* 6. 10. - Sukob navijača u Sarajevu, pred prijateljsku utakmicu Željezničar – Hajduk.
* [[8. 10.]] - Muzički festival &quot;Volim devedesete&quot; u beogradskoj Areni.
* [[9. 10.]] - Izbori u [[Poljska|Poljskoj]]: pobedila [[Građanska platforma]] premijera [[Donald Tusk|Donalda Tuska]] - prvi put u postkomunizmu da vlada bude reizabrana.
* 9. 10. - U protestima [[Kopti|Kopta]] u Kairu povodom spaljivanja crkve u Asuanu poginulo 25 ljudi.
* [[10. 10.]] - [[Francuska]] i [[Belgija]] su postigle dogovor težak 90 milijardi evra o spašavanju banke [[Dexia]].
* [[11. 10.]] - Bivša ukrajinska premijerka [[Julija Timošenko]] zbog financijskih malverzacija (sklapanje gasnog ugovora sa Rusijom) osuđena na sedam godina zatvora.
* 11. 10. - Zbog neprevladanih razlika među albanskim i makedonskim predstavnicima u državnoj komisiji, propao popis stanovništva u Makedoniji.
* 11. 10. - &quot;Iranska zavera&quot;: Iran doveden u vezu s navodnim planom da saudijski ambasador u SAD bude ubijen bombom.
* [[12. 10.]] - Preporuka Evropske komisije: Srbiji status kandidata (početak pregovora zavisno od dijaloga sa Kosovom), Crnoj Gori početak pregovora (konačna odluka u decembru).
* [[14. 10.]] - Veliki požar u parku prirode [[Hutovo blato]].
* [[15. 10.]] - Globalni dan protesta tipa ''Occupy...'' zbog finansijske zlouprave i sasecanja potrošnje (inspirisano pokretima u New Yorku, Španiji i drugde) - takođe i u Hrvatskoj, BiH, Srbiji.
* [[17. 10.]] - [[Kenija]] poslala trupe u [[Somalija|Somaliju]], protiv terorističke grupe [[Al-Shabaab]] (osumnjičeni za otmice stranih turista).
* [[18. 10.]] - Na osnovu sporazuma [[Izrael]]a i [[Hamas]]a oslobođen izraelski vojnik [[Gilad Shalit]], posle petogodišnjeg zarobljeništva, u zamenu za 1027 palestinskih zatvorenika.
* 18. 10. - Osam od 11 zemalja [[Zajednica Nezavisnih Država|ZND]] potpisalo sporazum o slobodnoj trgovini.
* [[19.10.|19]] - [[20. 10.]] - Dvodnevni generalni štrajk u Grčkoj i neredi u Atini, dok parlament usvaja nove mere štednje.
[[Datoteka:Muammar al-Gaddafi, 12th AU Summit, 090202-N-0506A-534 cropped.jpg|thumb|200px|† [[Muammar al-Gaddafi]]]]
* [[20. 10.]] - [[Muamer el Gadafi]] ubijen prilikom zauzeća [[Surt|Sirta]], njegovog poslednjeg uporišta (bio na vlasti od [[1969]]).
* 20. 10. - [[KFOR]] počeo da uklanja srpske barikade na severu Kosova.
* 20. 10. - Baskijska [[ETA]] objavila da &quot;definitivno&quot; prekida akcije.
* [[21. 10.]] - Hrvatski sabor izglasao Zakon o ništetnosti optužnica JNA, bivše Jugoslavije i Srbije; skinut imunitet zastupniku SDP Željku Jovanoviću, zbog privatne optužnice HDZ-a.
* [[23. 10.]] - Izbori za ustavotvornu skupštinu [[Tunis]]a, umereno islamistički pokret Ennahda dobio relativnu većinu mesta.
* 23. 10. - Razoran zemljotres kod turskog grada [[Van]], preko 600 mrtvih.
* [[24. 10.]] - Studenti nastavljaju blokadu Filološkog i Filozofskog fakulteta u Beogradu, uprkos napadu skinheda i lažne dojave o bombi (blokada zamrznuta 10. 11.).
* 24. 10. - Otvoren [[most Rio Negro]] između [[Manaus]]a i Irandube, dugačak 3.595 m iznad reke, jedini most u sistemu Amazona.
* [[26. 10.]] - Prvi komercijalni let [[Boeing 787]] Dreamliner.
* [[27. 10.]] - [[Evropska dužnička kriza]], dogovor evropskih lidera u Briselu: banke da oproste 50% grčkih dugova, mehanizam za pojačavanje fonda za saniranje dugova (''bailout'') do oko 1000 milijardi eura.
* 27. 10. - [[USKOK]] proširio istragu korupcije na stranku [[HDZ]] (tri dana kasnije blokirana imovina).
* 27. 10. - Kovnica u [[Perth]]u, Australija, izdala najveći zlatnik na svetu: blizu 80&amp;nbsp;cm u prečniku, 12&amp;nbsp;cm debljine, težak 1.000&amp;nbsp;kg.
* [[28. 10.]] - [[Napad na ambasadu SAD u Sarajevu 2011.|Napad na ambasadu SAD u Sarajevu]]: vehabija Mevlid Jašarević iz Novog Pazara pucao na američku ambasadu u Sarajevu (sutradan hapšenja u Sandžaku).
* 28. 10. - Početak suđenja [[Ivo Sanader|Ivu Sanaderu]] u Zagrebu (optužen za ratno profiterstvo).
* [[30. 10.]] - [[Rosen Plevneliev]], kandidat vladajuće stranke [[GERB]], u drugom krugu izabran za predsjednika [[Bugarska|Bugarske]] (2012-17).
* [[31. 10.]] - UN zvanično proglasile rođenje 7-milijarditog [[Stanovništvo|stanovnika]] planete, na [[Filipini]]ma.
* 31. 10. - [[UNESCO]] primio [[Palestinske Teritorije|Palestinu]] za punopravnog člana, SAD obustavljaju finansiranje.
* oktobar - Poplave u Tajlandu, uključujući [[Bangkok]]; krajem meseca snežna oluja na severoistoku SAD.

=== Novembar/Studeni ===
* [[1. 11.]] - Gubici na berzama, nakon što je grčki premijer [[Georgios Papandreou Mlađi|Papandreu]] neočekivano najavio referendum o planu za saniranje krize u eurozoni.
* [[2. 11.]] - [[Josip Boljkovac]] uhapšen po optužbi za ratne zločine [[1945]] (Ustavni sud ga pustio 30. 11., iz proceduralnih razloga).
* 2. 11. - [[Sirija|Sirijska]] vlada pristala da zaustavi napade na demonstrante, na inicijativu [[Arapska liga|Arapske lige]] (ali ubijanje se nastavlja, naročito u [[Homs]]u).
* [[6. 11.]] - U Grčkoj postignut dogovor o vladi nacionalnog jedinstva, s drugim premijerom.
* 6. 11. - Protesti u [[Banja Koviljača|Banji Koviljači]] zbog velikog broja azilanata u mestu i osećanja nesigurnosti (naredne nedelje bojkot škole).
* [[8. 11.]] - ''[[Srpskohrvatska Wikipedija]]'' ima 50.000 članaka.
[[Datoteka:Nord Stream-et map.png|mini|200px|[[Severni tok]]]]
* 8. 11. - Otvoren [[Severni tok]], gasovod ispod [[Baltik]]a.
* [[11. 11.]] - [[Lukas Papadimos]] preuzeo kormilo nove, koalicione, vlade [[Grčka|Grčke]] (do sledećeg maja).
* 11. 11. - [[Al Jazeera Balkans]] krenula s radom iz Sarajeva.
* [[12. 11.]] - [[Silvio Berlusconi]], najdugotrajniji posleratni [[premijer Italije]], podneo ostavku nakon usvajanja reformskih mera (Italiji preti &quot;grčki scenario&quot;), pošto je koji dan ranije izgubio većinu u parlamentu.
* 12. 11. - Arapska liga zamrzla članstvo Sirije, napadnute neke ambasade u Damasku.
* 12. 11. - Velika eksplozija u raketnoj bazi Iranske revolucionarne garde kod [[Teheran]]a, poginulo 17 gardista među kojima i general Hassan Moghaddam, &quot;arhitekta iranskog raketnog programa&quot;.
* 12. 11. - Posle godinu i po dana etapne rekonstrukcije, svih šest traka [[Gazela (most)|Gazele]] pušteno u saobraćaj.
* [[16. 11.]] - [[Mario Monti]] na čelu nove, tehnokratske, italijanske vlade (do 2013).
* 16. 11. - Uhapšeno oko 70 demonstranata prilikom čišćenja parka zaposednutog od pokreta ''Occupy Wall Street''.
* [[19. 11.]] - Novo nasilje u Egiptu: pokušaji čišćenja kairskog trga Tahrir od demonstranata koji su nepoverljivi prema vojnim vladarima.
* [[20. 11.]] - Izbori u Španiji donose promenu vlasti: apsolutna većina za [[Narodna stranka (Španija)|Narodnu stranku]], novi premijer će biti [[Mariano Rajoy]] (od [[21. 12.]], do 2018).
[[Datoteka:Ali Abdullah Saleh 2004.jpg|thumb|180px|[[Ali Abdulah Saleh]] se povlači s vlasti u [[Jemen]]u]]
* [[23. 11.]] - [[Jemenska revolucija]]: predsednik [[Ali Abdulah Saleh]] u [[Rijad]]u potpisao plan Saveta zalivske saradnje, kojim se odriče vlasti (bio predsednik Severnog Jemena od [[1978]] i ujedinjene zemlje od [[1990]]).
* [[25. 11.]] - U napadu NATO-a (ISAF) poginulo 25 pakistanskih vojnika, blizu granice te zemlje sa Afganistanom.
* 25. 11. - Prvi od tri koncerta [[Dino Merlin]]a u beogradskoj Areni, uz pretnje desničarskih organizacija.
* 25. 11. - Prijevremeni otpust za [[Mirko Norac|Mirka Norca]], poslije dvije trećine odslužene kazne za ratne zločine.
* [[28. 11.]] - Sukob lokalnih Srba i KFOR-a u na barikadi u Jagnjenici kod Zubinog Potoka, desetine povređenih s obe strane (predsednik Tadić sutradan poziva Srbe da uklone barikade).
* 28. 11. - Početak prvog od tri stupnja parlamentarnih izbora u [[Egipat|Egiptu]] (do januara 2012), prvih nakon obaranja Mubaraka - najuspešniji Partija slobode i pravde (povezani s Muslimanskim bratstvom) i [[salafizam|salafijska]] partija ''al-Noor''.
* [[29. 11.]] - Demonstranti u [[Teheran]]u upali u britansku ambasadu, nakon što je V. Britanija uvela sankcije Iranu.

=== Decembar/Prosinac ===
* [[2. 12.]] - U Briselu postignut dogovor Beograda i Prištine o integrisanom upravljanju granicom.
* [[4. 12.]] - [[Datoteka:Coat of arms of Croatia.svg|20px]] [[Parlamentarni izbori u Hrvatskoj 2011|Izbori u Hrvatskoj]]: opoziciona [[Kukuriku koalicija]] (SDP, HNS, IDS, umirovljenici) dobija natpolovičnu većinu (80 zastupnika), [[HDZ]] sa koalicijom 47 (najslabiji rezultat ikad).
* 4. 12. - Izbori u Sloveniji: neočekivana pobeda [[Pozitivna Slovenija|Pozitivne Slovenije]] ljubljanskog gradonačelnika [[Zoran Janković|Zorana Jankovića]] (28,5% glasova).
* 4. 12. - Parlamentarni izbori u Rusiji: vladajuća [[Jedinstvena Rusija]] osvaja 49,54% glasova (pad sa 64,3%), prijavljene mnoge nepravilnosti (narednih dana protesti, a Putin optužuje SAD da ih podstiču).
* [[5. 12.]] - Potvrđeno otkriće ekstrasolarne planete [[Kepler-22b]], na kojoj bi voda mogla biti tečna.
* 5. 12. - Uklonjena prva barikada na severu Kosova, u Jagnjenici.
* [[6. 12.]] - Vojni penzioner i supruga skočili sa detetom sa šestog sprata samačkog hotela na beogradskoj Zvezdari - dete preživelo sa teškim povredama.
* 6. 12. - [[Belgija]] dobila novu vladu 541 dan posle izbora (premijer [[Elio Di Rupo]]).
* [[8.12.|8]] - [[9. 12.]] - Sastanak lidera EU, 23 zemlje prihvatile poreski i budžetski pakt za veću fiskalnu disciplinu (korak ka fiskalnoj uniji); Velika Britanija se usprotivila promeni ugovora Unije.
* [[9. 12.]] - [[Datoteka:SchWett Kl 2a black.svg|18px]] Hrvatska u Briselu potpisala Pristupni ugovor sa EU (→ [[Pristupanje Hrvatske Europskoj uniji]]).
* 9. 12. - Odluka u Briselu: početak pregovora o članstvu sa Crnom Gorom počinje u junu, uslovno; odluka o kandidaturi Srbije odložena do marta.
* [[12. 12.]] - U Beogradu pretučen [[Jovo Kapičić]] (92), bivši načelnik [[UDBA]]-e.
* [[13. 12.]] - Napad u [[Liège]]-u, pojedinac bombama i oružjem ubio petoro ljudi na autobuskom stajalištu.
[[Datoteka:16 obljetnica vojnoredarstvene operacije Oluja 04082011 Zoran Milanovic 38.jpg|thumb|200px|[[Zoran Milanović]], premijer RH 2011 - 2016]]
* [[15. 12.]] - SAD zvanično okončale rat u Iraku, [[Američka invazija na Irak|započet 2003]] (poslednji vojnici otišli tri dana kasnije).
* 15. 12. - Američki vlasnik ''CMC'' zatvorio Željezaru Sisak, 916 radnika bez posla.
* [[16. 12.]] - U sukobu štrajkača sa policijom u naftnom [[Kazahstan|kazaškom]] gradu Žanaozen poginulo 11 osoba.
* 16. 12. - Novi sukobi u Kairu između demonstranata i vojske, ima desetak mrtvih.
* [[19. 12.]] - Objavljena smrt [[Severna Koreja|severnokorejskog]] lidera [[Kim Jong-il]]-a dva dana ranije, za naslednika označen sin [[Kim Jong-un]].
* 19. 12. - Za [[Tarik Al-Hašimi]]-jem, sunitskim potpredsednikom pretežno [[Šiiti|šiitske]] [[irak|iračke]] vlade, izdata poternica zbog optužbe za terorizam (sklonio se u [[Kurdistan]]).
* [[21. 12.]] - Osnovan [[Forum mladih SDF-a]]
* [[22. 12.]] - Najmanje 63 osobe poginule u koordiniranim bombaškim napadima u [[Bagdad]]u.
* 22. 12. - U Sarajevu premijera za novinare filma &quot;[[U zemlji krvi i meda]]&quot; [[Angelina Jolie|Angeline Jolie]].
* [[23. 12.]] - Nova hrvatska vlada, premijer [[Zoran Milanović]] iz SDP (do [[2016]]).
* [[25. 12.]] - Islamistička grupa [[Boko Haram]] izvela bombaške napade na crkve u [[Nigerija|Nigeriji]], ubijeno najmanje 49 osoba (od Nove godine vanredno stanje u nekim delovima zemlje).
* [[26. 12.]] - Na prelazima između Srbije i Kosova počela primena sporazuma o slobodi kretanja (dva dana kasnije za 14 - 15. 2. raspisan referendum o nepriznavanju kosovskih institucija na severu Kosova).
* [[27. 12.]] - Posmatrači Arapske lige stigli u Siriju, gde nasilje ne popušta.
* [[28. 12.]] - Izvešteno da su lideri &quot;šestorke&quot; postigli sporazum o [[Vijeće ministara Bosne i Hercegovine|Vijeću ministara BiH]], skoro 15 meseci od izbora.
* [[29. 12.]] - Predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao glumca [[Žarko Laušević|Žarka Lauševića]], osuđenog zbog dvostrukog ubistva i prekoračenja nužne odbrane 1993. (inače, njegova knjiga &quot;Godina prođe - dan nikako&quot; je bestseler).
* 29. 12. - [[Samoa]] i [[Tokelau]] prešli na zapadnu stranu [[Međunarodna datumska granica|međunarodne datumske granice]], preskočen 30. decembar.
* [[30. 12.]] - U opticaj ušla novčanica od 2000 [[Srpski dinar|dinara]], sa likom [[Milutin Milanković|Milutina Milankovića]].

== Tokom/tijekom godine ==
* [[Arapsko proleće]]: zbačene vlade u [[Tunis]]u (&quot;Revolucija jasmina&quot;) i [[Egipat|Egiptu]] ([[Protesti u Egiptu (2011)|protesti...]]), krvavi neredi u [[Bahrein]]u, [[Rat u Libiji]], [[Sirijski ustanak]], oružani sukobi u [[Jemen]]u.
* Ekonomska kriza i socijalno nezadovoljstvo: nastavak previranja u Grčkoj, studentski protesti u [[Čile]]u, ''[[Occupy Wall Street]]'' i slični pokreti...
* Mala količina padavina u regionu i centralnoj Evropi, nizak vodostaj reka najesen.
* Tragikomedija ''[[Nedodirljivi (film, 2011)|Nedodirljivi]]'' postaje drugi najkomercijalniji francuski film u francuskim kinima, te zabilježava i veliki uspjeh diljem svijeta.

== Rođenja ==
* [[19. 10.]] - Giulia Sarkozy, kći francuskog predsednika

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 2011.}}
=== Januar/Siječanj ===
* [[2. 1.]] - [[Pete Postlethwaite]], engleski glumac (* [[1946]])
* 2. 1. - [[Živko Đak]], srpski slikar i grafičar (* [[1942]])
* [[3. 1.]] - [[Fadil Hadžić]], hrvatski filmski režiser (* [[1922]])
* [[8. 1.]] - [[Jirži Dinstbir]], češki političar i diplomata (* [[1937]])
* [[10. 1.]] - [[Boško Petrović]], hrvatski jazz muzičar (* [[1935]])
* 10. 1. - Borivoje [[Bora Kostić]], srpski fudbaler (* [[1930]])
* [[11. 1.]] - [[Branko Franolić]], hrvatski jezikoslovac (* [[1925]])
* [[12. 1.]] - [[Vera Nešić]], srpska folk-pevačica (* [[1960]])
* [[15. 1.]] - [[Velimir Pravdić]], hrvatski akademik (* [[1931]])
* [[18. 1.]] - [[Pero Jurković]], hrvatski ekonomist i političar (* [[1936]])
* [[22. 1.]] - [[Ante Kuduz]], hrvatski slikar-grafičar i profesor Akademije likovnih umjetnosti (* [[1935]])
* [[23. 1.]] - [[Novica Tadić]], srpski pjesnik (* [[1949]])
* [[24. 1.]] - [[Nenad Lhotka]], hrvatski baletni umjetnik (* [[1922]])
* [[28. 1.]] - [[Fedor Kritovac]], hrvatski arhitekt, sociolog i publicist (* [[1938]])

=== Februar/Veljača ===
* [[3. 2.]] - [[Maria Schneider]], francuska glumica (* [[1952]])
* 3. 2. - [[Jelena Milogradov-Turin]], srpski astronom (* [[1935]])
* [[4. 2.]] - [[Tura Satana]], američka glumica (* [[1938]])
* [[12. 2.]] - [[Mato Damjanović]], hrvatski šahist (* [[1927]])
* [[14. 2.]] - [[Vesna Andrijević-Matovac]], hrvatska sveučilišna profesorica i predsjednica Udruge žena oboljelih od raka dojke &quot;Sve za nju&quot; (* [[1960]])
* 14. 2. - [[Stjepan Šćavničar]], hrvatski akademik, mineralog i kristalokemičar (* [[1923]])
* [[15. 2.]] - [[Ivica Bednjanec]], hrvatski crtač i strip-autor (* [[1934]])
* [[16. 2.]] - [[Miroslav Mikuljan]], hrvatski dokumentarist i redatelj (* [[1943]])
* 16. 2. - [[Juraj Plenković]], hrvatski znanstvenik i profes
* [[17. 2.]] - [[Predrag Vušović]], hrvatski glumac (* [[1960]])
* [[18. 2.]] - [[Dubravka Munjas]], hrvatska novinarka, urednica Novog lista (* [[1964]])
* [[21. 2.]] - [[Vladimir Ivir]], hrvatski jezikoslovac i leksikograf (* [[1934]])
* [[22. 2.]] - [[Ivan Picelj]], hrvatski slikar, grafičar i dizajner (* [[1924]])
* [[24. 2.]] - [[Vera Kostić]], primabalerina Beogradskog baleta (* [[1925]])
* [[26. 2.]] - [[Dragutin Vukušić]], hrvatski političar (* [[1936]])
* [[27. 2.]] - [[Nedžmetin Erbakan]], bivši premijer Turske (* [[1926]])
* [[28. 2.]] - [[Jane Russell]], američka glumica (* [[1921]])
* 28. 2. - [[Annie Girardot]], francuska glumica (* [[1931]])

=== Mart/Ožujak ===
* [[1. 3.]] - [[Vjera Žagar Nardelli]], hrvatska glumica (* [[1927]])
* [[2. 3.]] - [[Ante Dorić]], jedan od osnivača Torcide (* [[1926]])
* [[3. 3.]] - [[Višnja Stahuljak]], hrvatska književnica (* [[1926]])
* [[7. 3.]] - [[Milka Ivić]], srpska lingvistkinja (* [[1923]])
* [[8. 3.]] - [[Milica Lukšić]], hrvatska književnica i prevoditeljica (* [[1964]])
* [[10. 3.]] - [[Nello Milotti]], hrvatsko-talijanski skladatelj i dirigent (* [[1927]])
* [[18. 3.]] - [[Warren Christopher]], američki diplomat, odvjetnik i političar (* [[1925.]])
* [[19. 3.]] - [[Miroslav Karaulac]], srpski književnik, prevodilac, književni istoričar (* [[1932]])
* [[23. 3.]] - [[Elizabeth Taylor]], američka glumica britanskog porekla (* [[1932]])
* 23. 3. - [[Živorad Kovačević]], bivši gradonačelnik Beograda, diplomata, leksikograf (* [[1930]])
* 23. 3. - [[Zorko Rajčić]], hrvatski glumac (* [[1930]].)

=== April/Travanj ===
* [[2. 4.]] - [[Brigita Ostojić]], hrvatska slikarica (* [[1967]].)
* [[4. 4.]] - [[Boško Vuksanović]], hrvatski vaterpolist (* [[1928]].)
* [[9. 4.]] - [[Sidney Lumet]], režiser (* [[1924]])
* [[14. 4.]] - [[Brana Crnčević]], srpski književnik i političar (* [[1933]])
* [[14. 4.]] - [[Walter Breuning]], najstariji amerikanac (* [[1896]])
* [[18. 4.]] - [[Ivica Vidović]], hrvatski glumac (* [[1939]])
* [[23. 4.]] - Branislav [[Bane Vukašinović]], srpski TV novinar (* [[1933]])
* 23. 4. - [[Milorad Bata Mihailović]], srpski slikar (* [[1923]])
* [[24. 4.]] - [[Sathya Sai Baba]], indijski hinduistički vođa (* [[1926]])
* [[30. 4.]] - [[Petru Krdu]], pesnik, preds. Književne opštine Vršac (* [[1952]])

=== Maj/Svibanj ===
* [[1. 5.]] - [[Franjo Starčević]], hrvatski profesor, humanist i mirotvorac, osnivatelj Škole mira (* [[1923]])
* [[2. 5.]] - [[Osama bin Laden]], vođa [[Al Qaeda|Al Qaede]] (* [[1957]])
* [[3. 5.]] - [[Jackie Cooper]], glumac (* [[1922]])
* [[15. 5.]] - [[Velimir Životić]] Bata, srpski glumac (* [[1924]])

=== Jun/Lipanj ===
* [[3. 6.]] - [[Jack Kevorkian]], američki ljekar i aktivist (* [[1928]])
* 3. 6. - [[Dobroslav Ćulafić]], društveno-politički radnik (* [[1926]])
* [[4. 6.]] - [[Lawrence Eagleburger]], američki diplomat i državnik (* [[1930]])
* [[9. 6.]] - [[Josip Katalinski]], fudbaler (* [[1948]])
* [[10. 6.]] - [[Vid Stipetić]], hrvatski admiral (* [[1937]])
* [[11. 6.]] - Darko Radovanović, pop pevač (* [[1975]])
* [[12. 6.]] - [[Nikša Stipčević]], istoričar umetnosti (* [[1929]])
* [[14. 6.]] - [[Milivoj Ašner]], optuženik za ratne zločine (* [[1913]])
* [[23. 6.]] - [[Peter Falk]], američki glumac (* [[1927]])
* [[24. 6.]] - [[Tomislav Ivić]], hrvatski nogometni trener (* [[1933]])
* [[29. 6.]] - [[Stevan Gardinovački]], srpski glumac (* [[1936]])

=== Jul/Srpanj ===
* [[2. 7.]] - [[Olivera Marković]], srpska glumica (* [[1925]])
* [[4. 7.]] - [[Otto von Habsburg]], njemački političar, panevropski aktivist i nominalni austro-ugarski prijestonasljednik (* [[1912]])
* [[5. 7.]] - [[Dušan Janićijević]], srpski glumac (* [[1932]])
* 5. 7. - [[Goran Bujić]], hrvatski književnik, kritičar i novinar (* [[1955]])
* [[8. 7.]] - [[Milan Šipka]], srpski lingvista i leksikograf (* [[1931]])
* 8. 7. - [[Betty Ford]], američka Prva dama (1974.-1977.) (* [[1918]])
* [[13. 7.]] - [[Đuro Brodarac]], hrvatski političar i general (* [[1944]])
* [[16. 7.]] - [[Ante Garmaz]], hrvatski maneken, dizajner i voditelj (* [[1928]])
* [[20. 7.]] - [[Lucian Freud]], britanski slikar (* [[1922.]])
* [[23. 7.]] - [[Amy Winehouse]], engleska pjevačica (* [[1983]])
* [[24. 7.]] - [[Josip Bobi Marotti]], hrvatski glumac (* [[1922]])
* 24/[[25. 7.]] - [[Milan Delčić]] Delča, srpski rok muzičar, novinar, dramaturg (* [[1960]])
* [[29. 7.]] - [[Muharem Pervić]], pozorišni i književni kritičar (* [[1934]])
* 29. 7. - [[Ivan Milas]], hrvatski političar (* [[1939]])
* [[31. 7.]] - [[Ljubiša Stojanović]] Luis, srpski pevač (* [[1952]])

=== Avgust/Kolovoz ===
* [[3. 8.]] - [[Bubba Smith]], američki glumac i sportaš (* [[1945]])
* [[7. 8.]] - [[Harri Holkeri]], finski političar (* [[1937]])
* [[15. 8.]] - [[Nenad Bijedić]], bosanskohercegovački nogometaš i menadžer (* [[1959]])
* [[21. 8.]] - [[Ines Fančović]], hrvatska glumica (* [[1925]])
* [[22. 8.]] - [[Vladimir Rem]], hrvatski pjesnik, esejist, književni kritičar i povjesničar (* [[1927]])
* 22. 8. - [[Jack Layton]], kanadski socijaldemokratski političar i vođa [[Službena opozicija|službene opozicije]] (* [[1950]])
* 22. 8. - [[Žarko Nikolić]], srpski nogometaš (* [[1936]])
* [[25.8.]] - [[Lazar Mojsov]], makedonski i [[SFRJ|jugoslavenski]] diplomat i državnik (* [[1920]])
* 25. 8. - [[Dragan Klaić]], teatrolog (* [[1950]])
* [[31. 8.]] - [[Radoslav Stojanović]], srpski pravnik i diplomata (* [[1930]])

=== Septembar/Rujan ===
* [[3. 9.]] - [[Sándor Képíró]], osumnjičeni ratni zločinac (* [[1914]])
* [[10. 9.]] - [[Cliff Robertson]], američki glumac (* [[1923]].)
* [[11. 9.]] - [[Andy Whitfield]], velški glumac (* [[1972]].)
* [[15. 9.]] - [[Nedžad Ibrišimović]], bosanskohercegovački književnik (* [[1940]])
* [[18. 9.]] - [[Ivo Škrabalo]], hrvatski političar i sineast (* [[1934]].)
* [[20. 9.]] - [[Dolores Kerkez]], hrvatska balerina i umjetnica (* [[1957]])
* 20. 9. - [[Burhanuddin Rabbani]], afganski političar (* [[1940]])
* [[21. 9.]] - [[Elena Stojanova]], hrvatsko-makedonska balerina i umjetnica (* [[1943]])
* [[24. 9.]] - [[Marija Grgičević]], hrvatska kazališna kritičarka (* [[1929]])
* [[25. 9.]] - [[Vasilija Radojčić]], srpska pevačica narodne muzike (* [[1936]])
* [[26. 9.]]. - [[Sergio Bonelli]], italijanski strip-scenarist i izdavač (* [[1932]].)

=== Oktobar/Listopad ===
* [[5. 10.]] - [[Steve Jobs]], američki poduzetnik i pronalazač (* [[1955]].)
* [[7. 10.]]. - [[Ramiz Alia]], posljednji komunistički vođa Albanije (* [[1925]].)
* [[9. 10.]]. - [[Ljubo Stipišić]], hrvatski glazbenik, skladatelj i folklorist (* [[1938]].)
* [[15. 10.]] - [[Franko Strmotić]], hrvatski glumac (* [[1944]])
* [[16. 10.]] - [[Dan Wheldon]], engleski automobilist (* [[1978]])
* [[20. 10.]]. - [[Moamer Gadafi]], libijski vođa (* [[1942]])
* 20. 10. - [[Iztok Puc]], slovensko-hrvatski rukometni reprezentativac (* [[1966]])
* [[23. 10.]] - [[Marco Simoncelli]], talijanski motociklist (* [[1987]])
* [[27. 10.]] - [[Radomir Konstantinović]], srpski filozof (* [[1928]])

=== Novembar/Studeni ===
* [[2. 11.]] - [[Dinko Fio]], hrvatski skladatelj, dirigent i pedagog (* [[1924]])
* 2. 11. - [[Andrija Fuderer]], hrvatski šahist (* [[1931]])
* [[4. 11.]] - [[Ana Štefok]], hrvatska pjevačica zabavne glazbe (* [[1940]])
* [[5. 11.]] - [[Branko Turčić]], hrvatski novinar, scenarist i pisac (* [[1934]])
* 5. 11. - [[Viktor Snoj]], hrvatsko-slovenski akademski slikar i pjesnik (* [[1922]])
* [[7. 11.]] - [[Joe Frazier]], američki bokser (* [[1944]])
* [[10. 11.]] - [[Petar Kralj]], srpski glumac (* [[1941]])
* 10. 11. - [[Ana Grepo]], hrvatska manekenka (* [[1969]])
* [[22. 11.]] - [[Sena Jurinac]], hrvatsko-austrijska operna pjevačica (* [[1921]])
* 22. 11. - [[Darijo Možnik]], hrvatski gimnastičar (* [[1989]])
* 22. 11. - [[Lynn Margulis]], evolucionarna mikrobiologinja (* [[1938]])
* [[24. 11.]] - [[Ivo Eterović]], fotograf (* [[1935]])
* [[25. 11.]] - [[Miroslav Šicel]], hrvatski književni povjesničar i esejist (* [[1926]])
* [[26. 11.]] - [[Mihailo Đurić]], srpski filozof i sociolog (*[[1925]])
* [[27. 11.]] - [[Lukrecija Mamić]], hrvatska redovnica i humanitarka (* [[1948]])
* 27. 11. - [[Ken Russell]], britanski filmski režiser (* [[1927]])
* [[28. 11.]] - [[Ante Marković]], posljednji premijer [[SFRJ]] (* [[1924]])
* 28. 11. - [[Želimir Zagotta]], hrvatski filmski i kazališni scenograf i arhitekt (* [[1925]])
* [[29. 11.]] - [[Živko Pregl]], slovenački i jugoslovenski političar i ekonomista (* [[1947]])
* [[30. 11.]] - [[Leka, princ od Albanije]] (* [[1939]])

=== Decembar/Prosinac ===
* [[2. 12.]] - [[Pavle Jurina]], hrvatski trener i rukometaš (* [[1955]])
* 2. 12. - [[Branimir Koštan]], hrvatski DJ (* [[1979]])
* [[4. 12.]] - [[Sócrates]], brazilski fudbaler (* [[1954]])
* [[7. 12.]] - [[Josip Barković]], hrvatski književnik (* [[1918]])
* [[8. 12.]] - [[Vinko Cuzzi]], hrvatski nogometni reprezentativac (* [[1940]])
* [[10. 12.]] - [[Vida Jerman]], hrvatska glumica (* [[1939]])
* [[12. 12.]] - [[Predrag Ćeramilac]], srpski glumac (* [[1944]])
* [[15. 12.]] - [[Christopher Hitchens]], engleski novinar i publicist (* [[1949]])
* [[16. 12.]] - [[Nicol Williamson]], britanski glumac (* [[1936]])
* [[17. 12.]] - [[Cesaria Evora]], kapverdska pjevačica (* [[1941]])
* 17. 12. - [[Kim Jong-il]], sjevernokorejski vođa (* [[1942]])
* [[18. 12.]] - [[Vaclav Havel]], češki državnik i čehoslovački disident (* [[1936]])
* 18. 12. - [[Marijan Žužej]], hrvatski vaterpolist (* [[1933]])
* [[23. 12.]] - [[Marko Marković]], srpski sportski novinar (* [[1935]])
* [[25. 12.]] - [[Branko Omčikus]], slikar (* [[1922]])
* [[27. 12.]] - [[Ante Čedo Martinić]], hrvatski glumac (* [[1960]])

== Nobelove nagrade ==
* [[Nobelova nagrada za fiziku|'''Fizika''']]: [[Saul Perlmutter]], [[Adam G. Riess]] i [[Brian P. Schmidt]] (otkriće [[Ubrzano širenje svemira|ubrzanog širenja svemira]])
* [[Nobelova nagrada za kemiju|'''Kemija''']]: [[Dan Shechtman]] (otkriće [[kvazikristal]]a)
* [[Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu|'''Fiziologija i medicina''']]: [[Bruce A. Beutler]], [[Jules A. Hoffmann]] (otkrića u vezi aktivacije [[urođeni imunski sistem|urođenog imuniteta]]) i [[Ralph M. Steinman]] (za otkriće [[Dendritska ćelija|dendritske ćelije]] i njene uloge u [[Adaptivni imunski sistem|adaptivnom imunitetu]])
* [[Nobelova nagrada za književnost|'''Književnost''']]: [[Tomas Tranströmer]] (putem kondenzovanih, prozirnih slika daje svež pristup stvarnosti)
* [[Nobelova nagrada za mir|'''Mir''']]: [[Ellen Johnson Sirleaf]], [[Leymah Gbowee]] i [[Tawakkol Karman]] (nenasilna borba za sigurnost žena i za žensko pravo za puno učešće u gradnji mira)
* [[Nobelova nagrada za ekonomiju|'''Ekonomija''']]: [[Christopher A. Sims]] i [[Thomas J. Sargent]] (empirijsko istraživanje o uzroku i posledici u [[makroekonomija|makroekonomiji]])

== Reference ==
{{reference}}

=== Vidi takođe: ===
[[Godišnji kalendar]]

{{commonscat|2011}}

[[Kategorija:2011.]]</text>
      <sha1>lybtvqnmfjx2d1ixvxw9k2vkxh8db1j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>...Baby One More Time (pjesma)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>101979</id>
    <revision>
      <id>42681632</id>
      <parentid>42460912</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T19:50:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681632</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8471" sha1="qlz43r8dzz75vixezogiclokgo06cqc" xml:space="preserve">{{Singl (HR)
|ime_singla     = ...Baby One More Time
|slika          = 
|ime_glazbenika = [[Britney Spears]]
|s_albuma       = [[...Baby One More Time]]
|
|format         = Digitalni download, CD singl
|objavljeno     = [[23. 10.|23. listopada]] [[1998]].
|snimanje       = 1998.
|žanr           = [[teen pop]], [[pop rock]], [[dance-pop]], [[bubblegum pop]]
|trajanje       = 3:30
|izdavač        = [[Jive Records|Jive]]
|tekstopisac    = Max Martin
|producent      = [[Denniz PoP]], [[Max Martin]], [[Rami Yacoub|Rami]]
|singl_prije    = .
|singl0         = .
|singl          = 1998.
|singl_poslije  = [[Sometimes]]
|singl2         = 1999.
}}
'''&quot;...Baby One More Time'''&quot; je prvi hit singl [[sjedinjene Američke Države|američke]] [[pjevač]]ice [[Britney Spears]], s njezinog prvog studijskog albuma ''[[...Baby One More Time]]''. Objavljen je [[23. 10.|23. listopada]] [[1998]]. godine u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]-u. Pjesmu je napisao i koproducirao Max Martin.

== O pjesmi ==
Tekst je napisao Max Martin, a [[producent|producirali]] su je Martin, Denniz PoP i Rami za Cheiron Productions. Pjesma govori o djevojčici koja žali njezinu prethodnu odluku o prekidu. Ona opisuje koliko se ona želi pomiriti, i o tome što on njoj znači. 
== Uspjeh na top listama ==
Pjesma je prvi put službeno puštena na američkim radio stanicama 23. listopada 1998. godine. Dana, 21. studenog 1198. godine pjesma je debitirala na 17. mjestu ljestvice [[Billboard Hot 100]], dva i pol pjeseca kasnije pjesma je dosegnula prvo mjesto za dva tjedna. U isto vrijeme pjesma se plasirala na prvom mjestu u Kanadi. Pjesma se također plasirala na prvom mjestu ljestvice [[Hot 100 Physical (Single Sales)|Hot 100 Singles Sales]] gdje se držala četiri tjedana. Pjesma je ubrzo dobila platinastu certifikaciju od [[Recording Industry Association of America|RIAA-e]]. Na ljestvici [[Hot 100 Airplay (Radio Songs)|Hot 100 Airplay]] plasirala se na osmom mjestu. Na ljestvicama kao ššto su [[Contemporary hit radio]], [[Top 40 Tracks]] i [[Rhythmic Airplay Chart]] plasirala se među najboljih 10. Na godišnjoj ljestvici Billboarda Hot 100 pjesma se plasirala na 5. mjestu.

U Europi pjesma se plasirala na prvom mjestu u svakoj državi u kojoj je došla na ljestivce. Na [[Eurochart Hot 100 Singles]] bila je ukupno deset tjedana na vrhu. U Francuskoj se zadržala dva tjedna na prvom mjestu, prodana je u 500.000 primjeraka i pritom je dobila platinastu certifikaciju od [[Syndicat National de l'Édition Phonographique]]. Vrh njemačke ljestvice singlova, [[Media Control Singles Top 100]], zauzela je za šest tjedana i pritom je singl prodan u 750.000 primjeraka, to mu je donijelo trostruku platinastu certifikaciju. Prema [[Jive Recurds]]u je singl u Ujedinjenom Kraljevstvu prodan u 250.000 kopija u samo tri dana, do danas je singl prodan u 1,5 milijuna primjeraka. Od [[British Phonographic Industry]] pjesma je dobila dvostruku platinastu certifikaciju. Dodatno, Spears se uključila u grupu od sedam ženskih izvođača koje imaju singl prodanog u više od milijun primjeraka, to su među ostalima [[Kylie Minogue]], [[Whitney Houston]], [[Cher]], [[Céline Dion]].

&quot;...Baby One More Time&quot; debitirala je na 20. mjestu australske ljestvice singlova [[ARIA Singles Top 50]], mjesec dana kasnije pjesma se popela do prvog mjesta. Pjesma je krajem godine bila najprodavaniji singl godine, odmah iza pjesme &quot;[[Mambo#5]]&quot; koju izvodi [[Lou Bega]], te je certificirana trostrukim platinom od strane [[Australian Recording Industry Association]] sa prodajom više od 210.000 primjeraka. Na Novom Zelandu pjesma se plasirala na prvom mjestu te je dobila platinastu certifikaciju.

== Popis pjesama ==
{{col-begin}}
{{col-2}}
'''Australski CD singl'''
# &quot;…Baby One More Time&quot; — 3:30 
# &quot;…Baby One More Time&quot; &lt;small&gt;[instrumental]&lt;/small&gt; — 3:30 
# &quot;Autumn Goodbye&quot; 3:41
# &quot;…Baby One More Time&quot; &lt;small&gt;[Davidson Ospina Club Mix]&lt;/small&gt; — 5:40 
# Enhanced with &quot;…Baby One More Time&quot; video

'''Europski CD singl sa 2 pjesme'''
# &quot;…Baby One More Time&quot; — 3:30 
# &quot;…Baby One More Time&quot; &lt;small&gt;[instrumental]&lt;/small&gt; — 3:30

'''Britanski CD #1'''
# &quot;…Baby One More Time&quot; — 3:30 
# &quot;…Baby One More Time&quot; &lt;small&gt;[Sharp Platinum Vocal Remix]&lt;/small&gt; — 8:11
# &quot;…Baby One More Time&quot; &lt;small&gt;[Davidson Ospina Club Mix]&lt;/small&gt; — 5:40

'''Britansko limitirano izdanje CD #2'''
# &quot;…Baby One More Time&quot; — 3:30 
# &quot;…Baby One More Time&quot; &lt;small&gt;[instrumental]&lt;/small&gt; — 3:30 
# &quot;Autumn Goodbye&quot; — 3:41
{{col-2}}
'''Francuski CD singl'''
# &quot;…Baby One More Time&quot; — 3:30
# &quot;Autumn Goodbye&quot; — 3:41

'''Američki CD singl'''
# &quot;…Baby One More Time&quot; — 3:30
# &quot;Autumn Goodbye&quot; — 3:41
# Enhanced with &quot;…Baby One More Time&quot; Video

'''Američki 12&quot; Vinyl singl'''
* Strana A:
# &quot;…Baby One More Time&quot; &lt;small&gt;[Davidson Ospina Club Mix]&lt;/small&gt; — 5:40 
# &quot;…Baby One More Time&quot; &lt;small&gt;[Davidson Ospina Chronicles Dub]&lt;/small&gt; — 6:30 
# &quot;…Baby One More Time — 3:30
* Strana B:
# &quot;…Baby One More Time&quot; &lt;small&gt;[Sharp Platinum Vocal Remix]&lt;/small&gt; — 8:11
# &quot;…Baby One More Time&quot; &lt;small&gt;[Sharp Trade Dub]&lt;/small&gt; — 6:50
{{col-end}}

== Ostale verzije i remiksevi ==
{{col-begin}}
{{col-2}}
* Albumska verzija — 3:30
* Instrumental — 3:31
* Answering Machine Message — :20
* Boy Wunder Radio Mix — 3:27
* Davidson Ospina Radio Mix — 3:24
* Davidson Ospina Club Mix — 5:43
* Davidson Ospina Club Mix (Fade Version)— 2:58 
* Davidson Ospina Chronicles Dub — 6:33
* Davidson Ospina 2005 Remix — 4:41
{{col-2}}
* Sharp Platinum Vocal Mix — 8:12
* Sharp Trade Dub — 6:50
* Wade J. Robson Remix 
* Cabaret Mix 
* Verzija tijekom The Circus turneje — 3:19
{{col-end}}

== Ljestvice ==
{|class=&quot;wikitable sortable&quot;
!align=&quot;center&quot;|Top ljestvice (1998.)
!align=&quot;center&quot;|Najviša&lt;br /&gt;pozicija
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Canadian Hot 100|Kanada]]&lt;ref name = &quot;billboard&quot;&gt;[http://www.allmusic.com/cg/amg.dll?p=amg&amp;sql=11:kpfuxq9jldte~T51 Uspjeh singla na top listama (1)] {{eng icon}}&lt;/ref&gt; 
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Billboard Hot 100|SAD Billboard Hot 100]]&lt;ref name = &quot;billboard&quot; /&gt; 
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Top 40 Mainstream|SAD Top 40 Mainstream]]&lt;ref name = &quot;billboard&quot; /&gt; 
|align=&quot;center&quot;|1
|-
!align=&quot;center&quot;|Top ljestvice (1999.)
!align=&quot;center&quot;|Najviša&lt;br /&gt;pozicija
|-
|align=&quot;left&quot;|[[ARIA Singles Top 50|Australija]]&lt;ref name = &quot;swisscharts&quot;&gt;[http://swisscharts.com/showitem.asp?interpret=Britney+Spears&amp;titel=%2E%2E%2EBaby+One+More+Time&amp;cat=s Uspjeh singl na top ljestvicama (2)]{{eng icon}}&lt;/ref&gt; 
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Ö3 Austria Top 40|Austrija]]&lt;ref name=&quot;swisscharts&quot; /&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Ultratop 50|Belgija]] (Flandrija)&lt;ref name=&quot;swisscharts&quot; /&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Ultratop 40|Belgija]] (Valonija)&lt;ref name=&quot;swisscharts&quot; /&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Eurochart Hot 100 Singles|Europa]]&lt;ref name = &quot;billboard&quot; /&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Finnish Singles Chart|Finska]]&lt;ref name=&quot;swisscharts&quot; /&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[SNEP Singles Top 100|Francuska]]&lt;ref name=&quot;swisscharts&quot; /&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Irish Singles Chart|Irska]]&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.irishcharts.ie/search/placement?page=5 |title=Uspjeh singla na irskoj ljestvici singlova |access-date=2011-02-04 |archive-date=2012-02-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226150317/http://irishcharts.ie/search/placement?page=5 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Dutch Top 40|Nizozemska]]&lt;ref name=&quot;swisscharts&quot; /&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[RIANZ Top 40 Singles Chart|Novi Zeland]]&lt;ref name=&quot;swisscharts&quot; /&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[VG Topp 20 Single|Norveška]]&lt;ref name=&quot;swisscharts&quot; /&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Media Control Singles Top 100|Njemačka]]&lt;ref name=&quot;swisscharts&quot; /&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Sverige Top 60 Singlar|Švedska]]&lt;ref name=&quot;swisscharts&quot; /&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[Schweize Singles Top 100|Švicarska]]&lt;ref name=&quot;swisscharts&quot; /&gt; 
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|align=&quot;left&quot;|[[UK Singles Chart|Ujedinjeno Kraljevstvo]]&lt;ref&gt;[http://www.everyhit.com/ Search the UK Top 40 Hit Database]&lt;/ref&gt;
|align=&quot;center&quot;|1
|-
|}

== Izvori ==
{{izvori}}
{{Singlovi Britney Spears}}

{{Authority control}}

{{DEFAULTSORT:Baby One More Time}}
[[Kategorija:Singlice 1998.]]
[[Kategorija:Pjesme Britney Spears|Baby One]]</text>
      <sha1>qlz43r8dzz75vixezogiclokgo06cqc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Đubrivo</title>
    <ns>0</ns>
    <id>114191</id>
    <revision>
      <id>42681613</id>
      <parentid>42668918</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:14:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681613</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16921" sha1="lj9pvg3ordhf4i0gpmkwlei0nctsz0q" xml:space="preserve">'''Đubrivo''' ili '''gnojivo''' je smjesa tvari koja se koristi u [[Poljoprivreda|poljoprivredi]] ili [[vrtlarstvo|vrtlarstvu]] za poboljšanje rasta [[biljke|biljki]]. Obično se primjenjuje na [[zemljište|poljoprivrednim zemljištima]].
[[Datoteka:Fertilizer applied to corn field.jpg|thumb|right|200px|Savremeni uređaj za nanošenje đubriva]]
Đubriva se grubo mogu podijeliti na organska i anorganska (mineralna), gdje je osnovna razlika izvor iz kojeg je đubrivo nastalo, a ne nužno sastav nutrijenata.

Organska đubriva i neka anorganska đubriva dobivena iz [[ruda]], su se koristila [[vijek]]ovima, dok su hemijski sintetizirana anorganska đubriva počela da se razvijaju tokom [[industrijska revolucija|industrijske revolucije]]. Poboljšano razumijevanje djelovanja i početak upotrebe đubriva su bili važni koraci u pred-industrijskoj i [[zelena revolucija|zelenoj revoluciji]] [[20. vijek]]a.

[[Datoteka:Results of Fertilizer test field Tennessee Valley Authority 1942.gif|thumb|right|200px|Demonstracija djelovanja đubriva, Tennessee, [[1942]].]]

Đubriva tipično sadrže sljedeće elemente (u varijabilnim [[proporcija]]ma):
* tri primarna makronutrijenta: [[dušik]], [[fosfor]] i [[kalijum]]
* tri sekundarna makronutrijenta: [[kalcijum]], [[sumpor]], [[magnezijum]]
* mikronutrijente ili mineralne elemente u tragovima: [[bor]], [[hlor]], [[mangan]], [[željezo]], [[cink]], [[bakar]], [[molibden]] i [[selen]].

Makronutrijenti su elementi koji se troše u većim količinama i prisutni su u tkivu biljaka u količini 0,2% do 4,0% (izraženo na suhu materiju). Mikronutrijenti se troše u manjim količinama i prisutni su u biljnom tkivu u količinama koje su reda veličine 5 - 200 [[ppm]] ili manje od 0,02% suhe mase đubriva.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://aesl.ces.uga.edu/publications/plant/Nutrient.htm |access-date=2011-06-18 |archivedate=2010-02-19 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100219114737/http://aesl.ces.uga.edu/publications/plant/Nutrient.htm |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;

== Označavanje đubriva ==
Makronutrijenti u đubrivu se označavaju na osnovu “NPK” analize, a također i kao “N-P-K-S” u Australiji&lt;ref name=&quot;Draft Code of Practice for Fertilier Description and Labeling&quot;&gt;{{cite web|url=http://docs.google.com/viewer?a=v&amp;q=cache:CgW191hwEBIJ:www.fifa.asn.au/files/pdf/regulation/Draft%2520Code%2520of%2520Practice%2520for%2520Fertilizer%2520Description%2520%26%2520Labelling.pdf+labeling+of+fertilizer&amp;hl=en&amp;gl=us&amp;sig=AHIEtbSJjp1liw8XbwDLtw2aqua-xK0n1g|title=Draft Code of Practice for Fertilier Description and Labeling|date=15. 09. 2008.|publisher=Fertilizer Industry Federation Association (FIFA)|accessdate=3 Februar 2010}}{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;.

Primjer označavanja za đubrivo [[potaša]], koje ima omjer 1:1 kalijuma prema [[karbonat]]u ili 47% kalijuma i 53% karbonata u masenim procentima (što se dobije uzimajući u obzir razlike u [[molekularna težina|molekularnoj težini]] između kalijuma i karbonata). Tradicionalna analiza 100g soli bi dala 60g K&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;O. Procentualni prinos K&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;O iz originalnih 100g đubriva predstavlja broj prikazan na oznaci. Kalijumovo đubrivo bi u ovom slučaju imalo oznaku 0-0-60, a ne 0-0-52.

== Anorganska đubriva (vještačka đubriva) ==
Đubriva se mogu grubo podijeliti u organska đubriva (sastavljena od obogaćene organske materije – biljnog ili životinjskog porijekla) i anorganska đubriva (sastavljena od vještačkih supstanci i/ili minerala).
Anorganska đubriva se često sintetiziraju u toku [[Haber-Bosch-ov proces|Haber-Bosch-ovog procesa]], koji se koristi za sintezu [[amonijak]]a. Amonijak se koristi kao sirovina za stočnu hranu i druga azotna đubriva, npr. [[amonijum nitrat]] i [[urea]].
Ovi koncentrovani proizvodi se mogu razblaživati [[voda|vodom]] pri čemu se dobija koncentrovano tečno đubrivo. Amonijak se može kombinovati sa [[fosfat]]nim [[stijena]]ma i fosfatnim đubrivom (Odda proces), pri čemu nastaje “kombinovano đubrivo”.
Upotreba vještačkih azotnih đubriva se konstantno povećava u zadnjih 50 godina, i dostigla je skoro 20 puta veću količinu te iznosi oko 1 milijardu [[tona]] azota godišnje.
&lt;ref name=&quot;glass&quot;&gt;{{cite journal|last=Glass|first=Anthony |date=September 2003|title=Nitrogen Use Efficiency of Crop Plants: Physiological Constraints upon Nitrogen Absorption |journal=Critical Reviews in Plant Sciences|volume=22|issue=5|url=http://www.ingentaconnect.com/content/tandf/bpts/2003/00000022/00000005/art00003|doi=10.1080/713989757}}&lt;/ref&gt; 
Upotreba fosfatnih đubriva se takođe povećala sa 9 miliona tona [[1960]]. godine do 40 miliona tona u [[2000]]. godini. Količina od 6-9 tona [[kukuruz]]a u zrnu po [[hektar]]u zahtijeva upotrebu 30–50&amp;nbsp;kg fosfatnog đubriva, dok [[soja]] zahtijeva 20–25&amp;nbsp;kg po hektaru.&lt;ref&gt;{{cite journal|last=Vance|coauthors=Uhde-Stone &amp; Allan|year=2003|title=Phosphorous acquisition and use: critical adaptations by plants for securing a non renewable resource.|journal=New Phythologist|volume=157|pages=423–447|url=http://www.jstor.org/pss/1514050}}&lt;/ref&gt; [[Yara International]] je najveći svjetski proizvođač azotnih đubriva.&lt;ref&gt;{{cite news|url=http://www.economist.com/businessfinance/displaystory.cfm?story_id=15549105|title=Mergers in the fertiliser industry |date=18 Februar 2010|publisher=The Economist|accessdate=21 Februar 2010}}&lt;/ref&gt;


{| align=&quot;left&quot; class=&quot;wikitable&quot;
|+ Najveći svjetski potrošači azotnih đubriva&lt;ref&gt;[ftp://ftp.fao.org/docrep/fao/010/a0701e/a0701e03.pdf United Nations [[Food and Agriculture Organization]], Livestock's Long Shadow: Environmental Issues and Options, Table 3.3 retrieved 29 Jun 2009 ]&lt;/ref&gt;
|-
! Država
! Udio ukupne 
potrošnje N(%)
! Količina 
(1000 t/godina)
|-
| [[SAD]]
|51
| 4697
|-
| [[Kina]]
| 16
| 2998
|-
| [[Francuska]]
| 52
| 1317
|-
| [[Njemačka]]
| 62
| 1247
|-
| [[Kanada]]
| 55
| 897
|-
| [[Velika Britanija]]
| 70
| 887
|-
| [[Brazil]]
| 40
| 678
|-
| [[Španija]]
| 42
| 491
|-
| [[Meksiko]]
| 20
| 263
|-
| [[Turska]]
| 17
| 262
|-
| [[Argentina]]
| 29
| 126
|}

=== Upotreba ===
Vještačka đubriva se najčešće upotrebljavaju kod uzgoja kukuruza, ječma, šećerne trske, soje i suncokreta. Jedna studija je pokazala da primjena azotnih đubriva na usjev preostao izvan sezone, povećava biomasu i ima povoljan uticaj na sadržaj azota u glavnom usjevu, koji se sije u ljetnom periodu. &lt;ref&gt;[http://newswise.com/articles/view/544836/ Nitrogen Applied] Newswise, Retrieved on October 1, 2008.&lt;/ref&gt;

=== Problemi sa upotrebom vještačkih đubriva ===
==== Trošenje elemenata u tragovima ====
Mnoga anorganska đubriva ne zamjenjuju elemente u tragovima u zemljištu, te zemljište postaje postepeno osiromašeno pri uzgajanju usjeva. Ovo trošenje je u vezi sa studijama koje su pokazale opadanje sadžaja (do 75%) količine elemenata u tragovima u voću i povrću.&lt;ref&gt;{{cite book | first=Felicity | last=Lawrence | year=2004 | title=Not on the Label | url=https://archive.org/details/notonlabelwhatre0000lawr | chapter=214 | editor=Kate Barker | pages=[https://archive.org/details/notonlabelwhatre0000lawr/page/213 213] | publisher=Penguin | isbn=0-14-101566-7 }}&lt;/ref&gt; 
Ipak, iz nedavne analize 55 naučnih studija zaključeno je da &quot;nema dokaza da postoji razlika u kvalitetu nutrijenata između hrane proizvedene organskim i konvencionalnim postupkom.&quot; &lt;ref&gt;Dangour et al. 2009. Nutritional quality of organic foods: a systematic approach. Am. J. Clin. Nutr.&lt;/ref&gt; 
Nasuprot tome, jedna dukoročna studija koju je finansirala Evropska Unija&lt;ref name=&quot;Organic produce 'better for you'&quot;&gt;{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/7067100.stm|title=Organic produce 'better for you'|date=Monday, 29 October 2007|publisher=BBC News|accessdate = 2. 2. 2010.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Organic milk higher in antioxidants, lower in saturated fatty acids&quot;&gt;{{cite journal|last=Butler|first=Gillian|coauthors=Nielsen, Jacob H; Slots, Tina; Seal, Chris; Eyre, Mick D; Sanderson, Roy; Leifert, Carlo|date=June 2008 |title=Fatty acid and fat-soluble antioxidant concentrations in milk from high- and low-input conventional and organic systems: seasonal variation|journal=Journal of the Science of Food and Agriculture|publisher=John Wiley &amp; Sons, Ltd.|volume= 88|issue= 8|pages=pp. 1431–1441(11) |url=http://www.ingentaconnect.com/content/jws/jsfa/2008/00000088/00000008/art00018|accessdate=Feb 1, 2010}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Effects of agricultural production systems and their components on protein profiles of potato tubers&quot;&gt;{{cite journal|last=Lehesranta1|first=Satu|year=2007|title=Effects of agricultural production systems and their components on protein profiles of potato tubers|journal=Proteomics|volume=7|pages=597–604|url=http://74.125.155.132/scholar?q=cache:LhAhZUENG7YJ:scholar.google.com/+Carlo+Leifert+organic+wheat&amp;hl=en&amp;as_sdt=2000|accessdate=Feb 1, 2010}}{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; 
je pokazala da organski-proizvedeno mlijeko sadrži značajno veći sadržaj antioksidanata (npr. karotenoida i alfa-linolenske kiseline) nego konvencionalno proizveden proizvod.

==== Prekomjerna upotreba đubriva ====
 [[Datoteka:Fertilizer-Burn.jpg|left|thumb|100px|Efekti prekomjerne upotrebe đubriva]]

Prekomjerna upotreba đubriva može biti jednako štetna kao i premala količina.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Nitrogen Fertilization: General Information&lt;!-- Bot generated title --&gt; |url=http://hubcap.clemson.edu/~blpprt/nitrofer.html |access-date=2011-06-18 |archivedate=2012-06-29 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120629000817/http://hubcap.clemson.edu/~blpprt/nitrofer.html |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; 
“Sagorijevanje” može se dogoditi kada se primijeni previše đubriva, što rezultira sušenjem korijena i oštećenjem ili čak odumiranjem biljke.&lt;ref&gt;[http://www.improve-your-garden-soil.com/fertilizer-burn.html Avoiding Fertilizer Burn&lt;!-- Bot generated title --&gt;]&lt;/ref&gt;

==== Prevelika potrošnja energije ====

Proizvodnja “vještačkog” amonijaka trenutno troši oko 5% globalne potrošnje [[prirodni gas|prirodnog gasa]], što je nešto ispod 2% svjetske energetske proizvodnje.&lt;ref name=&quot;ifa&quot;&gt;[http://www.fertilizer.org/ifa/statistics/indicators/ind_reserves.asp IFA - Statistics - Fertilizer Indicators - Details - Raw material reserves] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080424083111/http://www.fertilizer.org/ifa/statistics/indicators/ind_reserves.asp |date=2008-04-24 }} (2002-10; accessed 2007-04-21)&lt;/ref&gt; 
Troškovi korištenja prirodnog gasa u proizvodnji amonijaka predstavljaju 90% troškova proizvodnje amonijaka.&lt;ref name=&quot;Sawyer2001&quot;&gt;{{cite journal |author=Sawyer JE |title=[http://www.ipm.iastate.edu/ipm/icm/2001/1-29-2001/natgasfert.html Natural gas prices affect nitrogen fertilizer costs] |journal=IC-486 |volume=1 |pages=8 |year=2001}}&lt;/ref&gt; 
Povećanje cijene prirodnog gasa u prošloj deceniji je doprinijelo povećanju cijene đubriva.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.ers.usda.gov/Data/FertilizerUse/ |access-date=2011-06-18 |archivedate=2010-03-06 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100306075446/http://www.ers.usda.gov/Data/FertilizerUse/ |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;.

==== Dugoročna održivost ====

Anorganska đubriva se trenutno proizvode na način koji je nemoguće koristiti beskonačno. Kalijum i fosfor dolaze iz rudnika (ili slanih voda, kao što je Mrtvo more) i takvi izvori su ograničeni. Atmosferski nevezani azot je efektivno neograničen izvor (više od 70% sastava atnosfere čini azot), ali je u takvom obliku neupotrebljiv za biljke. Da bi taj azot postao upotrebljiv biljkama, potrebna je fiksacija (prevođenje atmosferskog azota u oblik koji biljke mogu koristiti).
Vještačka azotna đubriva se tipično sintetiziraju koristeći fosilna goriva kao što je prirodni gas i ugalj, koji predstavljaju ograničene izvore.

== Organska đubriva ==

 [[Datoteka:HomeComposting Roubaix Fr59.JPG|thumb|Proizvodnja organskog đubriva manjeg obima]]
[[Datoteka:Krechty kompostarna.jpg|thumb|Velika komercijalna proizvodnja komposta]]
Organska đubriva sadrže prirodne organske materijale (npr. đubre, kompost) i prirodno prisutne mineralne depozite (npr. šalitra – natrijum nitrat).

=== Poređenje sa anorganskim đubrivima ===
Organska đubriva tipično imaju manji sadržaj nutrijenata, [[rastvorljivost]] i brzinu oslobađanja nutrijenata u odnosu na anorganska đubriva.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.actahort.org/members/showpdf?booknrarnr=644_20 |access-date=2011-06-18 |archive-date=2013-10-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131024061726/http://www.actahort.org/members/showpdf?booknrarnr=644_20 |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://ag.arizona.edu/pubs/garden/mg/soils/organic.html |title=Archive copy |access-date=2011-06-18 |archive-date=2016-03-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305005659/http://ag.arizona.edu/pubs/garden/mg/soils/organic.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;.
Jedna studija je pokazala da u periodu od 140 dana, nakon 7 ispiranja nutrijenata da:
* Organska đubriva oslobađaju između 25% i 60% sadržaja azota
* Đubriva sa kontrolisanim oslobađanjem su imala relativno konstantnu brzinu oslobađanja nutrijenata
* Rastvorljiva đubriva su oslobodila najveću količinu azota u prvom ispiranju

Generalno, nutrijenti u organskim đubrivima su više razblaženi i manje dostupni biljkama. Prema UC IPM, sva “organska đubriva” se klasifikuju kao đubriva sa sporim oslobađanjem i ne mogu prouzrokovati sagorijevanje nitrogenom.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.ipm.ucdavis.edu/TOOLS/TURF/SITEPREP/amenfert.html |title=Archive copy |access-date=2011-06-18 |archive-date=2022-10-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221020090756/http://www.ipm.ucdavis.edu/TOOLS/TURF/SITEPREP/amenfert.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;
Organska đubriva dobivena iz komposta i drugih izvora, mogu značajno varirati od jednog lota do drugog. &lt;ref&gt;http://www.msuorganicfarm.com/Compost.pdf&lt;/ref&gt;
Bez ispitivanja lota nije moguće precizno znati sadržaj nutrijenata.

=== Izvori organskih đubriva ===
==== Životinjski izvori ====
[[Datoteka:Hestemøj.jpg|thumb|Raspadajući životinjski izmet, izvor orgasnkog đubriva]]
[[Urea]] životinjskog porijekla je pogodna za upotrebu u organskoj poljoprivredi, dok vještačka urea nije pogodan izvor. &lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.ecochem.com/t_natfert.html |title=Archive copy |access-date=2011-06-18 |archive-date=2023-08-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230829150115/http://www.ecochem.com/t_natfert.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.cababstractsplus.org/abstracts/Abstract.aspx?AcNo=20023145231 |access-date=2011-06-18 |archivedate=2010-06-11 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100611205845/http://www.cababstractsplus.org/abstracts/Abstract.aspx?AcNo=20023145231 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;. Često se “organska” poljoprivreda definiše kao minimalna upotreba procesiranja, a takođe i upotreba prirodnih bioloških procesa (npr.stvaranje komposta).
Otpadni mulj ima veoma ograničenu upotrebu u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji u [[SAD]], zbog zabrane njegove upotrebe (zbog akumulacije toksičnih [[metal]]a, između ostalih faktora) &lt;ref&gt;http://www.epa.gov/oecaagct/torg.html&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;http://www.ewg.org/reports/sludgememo&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.calorganicfarms.com/news/full.php?id=22 |access-date=2011-06-18 |archivedate=2011-05-04 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110504000436/http://www.calorganicfarms.com/news/full.php?id=22 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;.
USDA sada zahtijeva certificiranje od treće strane za đubriva sa visokim sadržajem azota, koja se prodaju u SAD.&lt;ref name=&quot;USDA certification of high-nitrogen liquid fertilizer&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.organicconsumers.org/articles/article_17001.cfm|title=USDA Toughens Oversight of Organic Fertilizer:  Organic fertilizers must undergo testing |last=Schrack|first=Don|date = 23. 02. 2009.|publisher=The Packer |accessdate=19 November 2009}}&lt;/ref&gt;

==== Biljni izvori ====
Da bi se zemljište obogatilo fiksacijom azota iz atmosfere, često se uzgajaju usjevi koji služe kao zeleno đubrivo. &lt;ref&gt;http://www.pubmedcentral.nih.gov/pagerender.fcgi?artid=373994&amp;pageindex=6#page{{Dead link|date=November 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Ovi usjevi mogu takođe povećati i sadržaj fosfora (mobilizacijom nutrijenata).&lt;ref&gt;http://books.google.com/books?id=XO3pio5Opy8C&amp;pg=PA564&amp;lpg=PA564&amp;dq=phosphorus+addition+fava+bean&amp;source=bl&amp;ots=Rjkls81sXS&amp;sig=KpWCnyWUNvcB9eKX4tNLsrB98o4&amp;hl=en&amp;ei=_LzZSfyvKJKatAPx4oiwCg&amp;sa=X&amp;oi=book_result&amp;ct=result&amp;resnum=1&lt;/ref&gt;


== Reference ==
{{reflist|2}}
{{Commonscat|Fertilizer}}

[[Kategorija:Đubriva]]</text>
      <sha1>lj9pvg3ordhf4i0gpmkwlei0nctsz0q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Korisnik:Duma/Doprinosi</title>
    <ns>2</ns>
    <id>114847</id>
    <revision>
      <id>42681542</id>
      <parentid>42681153</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:00:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Gljive */</comment>
      <origin>42681542</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21340" sha1="pcplwqzt2mjsgr08a8x114ehknaidhl" xml:space="preserve">Članci koje sam napisala na hr wiki prebačeni ovdje, novi članci na ovoj wiki:

== Ptice ==
{{div col}}
* [[Medovođe]] 
* [[Bukavac nebogled]] 
* [[Papige]] 
* [[Plavoleđa mišjakinja]] 
* [[Prave kukavice]] 
* [[Ptica sekretar]] 
* [[Loriji]] 
* [[Riječni vodomari]] 
* [[Australski bukavac]] 
* [[Kakapo]] 
* [[Ćubaste čiope]] 
* [[Uljašica]] 
* [[Jakamari]] 
* [[Jastreb]] 
* [[Vodosjeci]] 
* [[Strigopidae]] 
* [[Čigre]] 
* [[Američki bukavac]] 
* [[Crveno-modra ara]] 
* [[Kakadui]] 
* [[Tukani]] 
* [[Svračci]] 
* [[Phaethontidae]] 
* [[Nimfa (ptica)]] 
* [[Kljunorošci]] 
* [[Guarauna]] 
* [[Velika rujnica]] 
* [[Kratkoprsti kobac]] 
* [[Dugorepa sjenica]] 
* [[Šljuke sjemenjarke]] 
* [[Mala njorka]] 
* [[Smeđi kivi]] 
* [[Neomorphinae]] 
* [[Botaurinae]] 
* [[Južnoamerički bukavac]] 
* [[Češljugar]] 
* [[Crkavica]] 
* [[Kostoberina]] 
* [[Lisasta guska]] 
* [[Veliki pomornik]] 
* [[Patka lastarka]] 
* [[Utva]] 
* [[Planinska ševa]] 
* [[Eja strnjarica]] 
* [[Nandu]] 
* [[Gusjenicojedi]] 
* [[Dugorepe sjenice]] 
* [[Bluna]] 
* [[Velika čaplja]] 
* [[Mala prutka]] 
* [[Patka kreketaljka]] 
* [[Kukuvije]] 
* [[Šumski pupavci]] 
* [[Pilari]] 
* [[Čaplja govedarica]] 
* [[Vijoglav]] 
* [[Žako]] 
* [[Pomornici]] 
* [[Dromah]] 
* [[Todiji]] 
* [[Zlatovrane]] 
* [[Kukavičja modrivrana]] 
* [[Dolinske modrivrane]] 
* [[Pčelarice]]
* [[Vodeni vodomari]] 
* [[Vodomari dupljaši]] 
* [[Šarenoglava patka]] 
* [[Žunice]] 
* [[Bradonjice]] 
* [[Čiope]] 
* [[Cvjetne ptice]] 
* [[Ševe]] 
* [[Brljci]] 
* [[Medosasi]] 
* [[Obični ćuk]]
* [[Neornithes]]
* [[Harpija (ptica)]]
{{div col end}}

== Gljive ==
{{div col}}
* [[Vještičino srce]] 
* [[Rujnica]] 
* [[Vukovo meso]] 
* [[Đurđevača]] 
* [[Smrčci]] 
* [[Vrganj]]
* [[Baršunasta panjevčica]] 
* [[Maglenka]] 
* [[Djevojačka krasnica]] 
* [[Zlatna krasnica]] 
* [[Crvena krasnica]] 
* [[Modrikača]] 
* [[Zelenka]] 
* [[Kraljevka]] 
* [[Jablanovača]] 
* [[Žućkasta pupavka]] 
* ''[[Amanita]]''
* [[Klobuk (gljiva)]] 
* [[Mikologija]] 
* [[Himenij]] 
* [[Stručak]] 
* [[Otisak spora]] 
* [[Micetizam]] 
* [[Jestiva gljiva]]
* [[Nematofagna gljiva]]
* [[Hlamidospora]]
* [[Teliospora]]
* [[Heterotalizam]]
* [[Dikarion]]
* [[Monokarion]]
* [[Plazmogamija]]
* [[Eciospora]]
* [[Ecij]]
* [[Peridij]]
* [[Gleba]]
* [[Kapilicij]]
* [[Kukica]]
* [[Homotalizam]]
* [[Urediniospora]]
* [[Pikniospora]]
* [[Heterokarion]]
* [[Kopčasta veza]]
* [[Gasteroidna gljiva]]
{{div col end}}

== Biljke ==
{{div col}}
* [[Paludarij]]
* [[Vrt u boci]]
* [[Wardova kutija]]
* [[Orhidelirij]]
* [[Pteridomanija]]
* ''[[The Ferns of Great Britain and Ireland]]''
* [[Otiskivanje prirode]]
* ''[[Peristeria elata]]''
* ''[[Sterculia apetala]]''
* [[Graminoid]]
* [[Širokolisna zeljasta biljka]]
* [[Potporni korijen]]
* [[Miješak]]
* [[Podrast]]
* [[Biljni sok]]
* [[Anoksigena fotosinteza]]
* [[Kriptogam]]
* [[Zoospora]]
* [[Gametangij]]
* [[Zigospora]]
* [[Oogonij]]
* [[Arhegonij]]
* [[Anteridij]]
{{div col end}}

== Životinje ==
{{div col}}
* [[Pirka]] 
* [[Tasmanski vrag]] 
* [[Vitoroga antilopa]] 
* [[Afrički mravojed]] 
* [[Rakun]]
* [[Crveni panda]]
* [[Snježni leopard]]
* [[Vicenteova otrovna žaba]]
* ''[[Stephanolepis hispidus]]''
* ''[[Tachyspiza virgata]]''
* ''[[Odocoileus]]''
* [[Morski puž]]
* [[Patuljasti troprsti ljenjivac]]
* [[Terarij]]
* [[Grabežljiva riba]]
* [[Knidosak]]
* [[Unkenrefleks]]
* [[Mikrofauna]]
* [[Jazbina (životinje)]]
* [[Cerate]]
* [[Zooksantela]]
* [[Insekti u medicini]]
* [[Paučnjaci u medicini]]
* [[Ekomorfi Anolisa]]
* [[Intraspecijsko prepoznavanje]]
* [[Digitigradno kretanje]]
* [[Plantigradno kretanje]]
* [[Oligoleksija]]
* [[Polileksija]]
{{div col end}}

== Ekologija ==
{{div col}}
* [[Fauna Australije]]
* [[Fauna Škotske]]
* [[Megafauna]] 
* [[Šuma kelpa]] 
* [[Neritička zona]] 
* [[Pelagijska zona]] 
* [[Planinski travnjaci i šikare]] 
* [[Širokolisne i mješovite šume umjerenih predjela]] 
* [[Mediteranske šume i šikare]] 
* [[Tropske i subtropske vlažne širokolisne šume]] 
* [[Pustinje i vegetacija sušnih oblasti]] 
* [[Tropski i subtropski travnjaci, savane i šikare]] 
* [[Hladni izvori]] 
* [[Hidrotermalni izvori]] 
* [[Koraljni greben]] 
* [[Dužina od njuške do otvora]]
* [[Osteološki korelat]]
* [[Meristika]]
* [[Generalističke i specijalističke vrste]]
* [[Kozmopolitska rasprostranjenost]]
* [[Areal kretanja]]
* [[Hipoteza o oslobađanju mezopredatora]]
* [[Ekološko oslobađanje]]
* [[Sesilnost]]
* [[Bioerozija]]
* [[Vodni stres]]
* [[Raspon nelimitirajuće dostupnosti vode]]
* [[Raspoloživi vodni kapacitet]]
* [[Tačka trajnog venuća]]
* [[Kontinuum tlo–biljka–atmosfera]]
* [[Arborealno kretanje]]
* [[Fosorijalna životinja]]
* [[Aerobna digestija]]
* [[Hipoteza o oslobađanju od neprijatelja]]
* [[Kurzorijalna životinja]]
* [[Hipoteza gradijenta stresa]]
* [[Brahijacija]]
* [[Ključna vrsta]]
* [[Bioakumulacija]]
* [[Biomagnifikacija]]
* [[Paradoks planktona]]
* [[Alfa raznolikost]]
* [[Bogatstvo vrsta]]
* [[Plastisfera]]
{{div col end}}

== Evolucija ==
{{div col}}
* [[Dubokomorski gigantizam]] 
* [[Otočna patuljastost]] 
* [[Disgenika]]
* [[Evolutivna zamka]]
* [[Ekološka zamka]]
* [[Perceptivna zamka]]
* [[Evolutivna radijacija]]
* [[Neadaptivna radijacija]]
* [[Neekološka specijacija]]
* [[Biološka tamna materija]]
* [[Mezozojsko-kenozojsko širenje]]
* [[Hipoteza o Crvenom kralju]]
* [[Kontinuum mutualizma i parazitizma]]
* [[Fenotipski disparitet]]
* [[Evolutivna utrka u naoružanju]]
* [[Avalonska eksplozija]]
* [[Evolutivni kompromis]]
* [[Filogenetska inercija]]
* [[Plesiomorfija i simplesiomorfija]]
{{div col end}}

== Razno ==
{{div col}}
* [[Dinosaur Planet]]
* [[Šetnja s dinosaurima]]
* [[Šetnja s čudovištima]]
* [[Šetnja sa zvijerima]]
* [[Šetnja s pećinskim ljudima]]
* [[Ljuba]]
* [[Život na Marsu]]
* [[Davorin Popović]]
* [[Frutiger Aero]]
* [[Blobjekt]]
* [[Solarpunk]]
* [[Ahilova peta]]
* [[Y2K]]
* [[Biopunk]]
* [[Populuxe]]
* [[Raygun Gothic]]
* [[Visoka tehnologija]]
* [[Ludi naučnik]]
* [[Mikoheterotrofija]]
* [[Anautogenija]]
* [[Vitelogeneza]]
* [[Izolecitalna jajna ćelija]]
* [[Telolecitalna jajna ćelija]]
* [[Centrolecitalna jajna ćelija]]
* [[Pasteurova tačka]]
* [[Pasteurov efekat]]
* [[Bazen L'Atalante]]
* [[Mikroaerofil]]
* [[Aerotolerantni anaerob]]
* [[Canfieldov okean]]
* [[Crveni rub]]
* [[Rana Zemlja]]
* [[Hipoteza o ljubičastoj Zemlji]]
* [[Fotopigment]]
* [[Primarna atmosfera]]
* [[Sjenovita biosfera]]
* [[Aerobni organizam]]
* [[Obligatni aerob]]
* [[Kinetotrof]]
* [[Superokean]]
* [[Suessov efekat]]
* [[Lava planeta]]
* [[Vinogradskijev stupac]]
* [[Koraljni pijesak]]
* [[Zvjezdani vjetar]]
* [[Zvjezdana korona]]
* [[Fotosintetski pigment]]
* [[Mjehur zvjezdanog vjetra]]
* [[Fakultativno anaerobni organizam]]
* [[Epaksijalni i hipaksijalni mišići]]
* [[Sekundarna atmosfera]]
* [[Paradoks slabog mladog Sunca]]
* [[Prebiotička atmosfera]]
* [[Anaerobna respiracija]]
* [[Bakterijske ćelijske morfologije]]
* [[Duboko vrijeme]]
* [[Svijet pare]]
* [[Htonska planeta]]
* [[Hipotetski astronomski objekat]]
* [[Blaneta]]
* [[Planeta bez jezgre]]
* [[Cirkulplanetarni disk]]
* [[Emperipoleza]]
* [[Kriptogram]]
* [[Peripoleza]]
* [[Trbušasti mišić lista]]
* [[Entoza]]
* [[Ispuštanje plinova]]
* [[Lizogenija]]
* [[Lizogen]]
* [[Moron]]
* [[Litički ciklus]]
* [[Arbitrij]]
{{div col end}}

== Ekstremofili ==
{{div col}}
* [[Kapnofil]]
* [[Acidofil]]
* [[Hipolit (ekstremofil)]]
* [[Lipofilna bakterija]]
* [[Litofil]]
* [[Metalotolerantni organizam]]
* [[Osmofil]]
* [[Psamofil]]
{{div col end}}

== Biološka pravila ==
{{div col}}
* [[Biološka ograničenja]]
* [[Carrierovo ograničenje]]
{{div col end}}

== Termoregulacija kod životinja ==
{{div col}}
{{div col end}}

== Slušni aparati ==
{{div col}}
* [[Slušni aparat za dugotrajno nošenje]]
* [[Indeks kvalitete govora slušnog aparata]]
{{div col end}}

== Načini ishrane ==
{{div col}}
* [[Arahnofagija]]
* [[Kukcojed]] 
* [[Oofagija]]
* [[Avivor]]
* [[Entomofagija]]
* [[Ksilofagija]]
* [[Mizocitoza]]
* [[Mikrobivornost]]
* [[Bakterivor]]
* [[Saprofagija]]
* [[Tanatofag]]
* [[Mukofagija]]
* [[Vermivor]]
* [[Florivor]]
* [[Hipokarnivor]]
* [[Hiperkarnivor]]
* [[Spongivor]]
* [[Folivor]]
* [[Ksenofagija]]
* [[Graminivor]]
* [[Pedofagija]]
* [[Razlagač]]
* [[Geofagija]]
* [[Vršni predator]]
* [[Ofiofagija]]
* [[Nektarivor]]
* [[Interakcije potrošača i resursa]]
* [[Saprotrofna ishrana]]
* [[Holozojska ishrana]]
* [[Heterotrofna ishrana]]
* [[Lepidofagija]]
* [[Piscivor]]
* [[Hematofagija]]
* [[Mirmekofagija]]
* [[Koraljivor]]
* [[Gljiva mesožderka]]
* [[Oligofagija]]
* [[Fotoautotrof]]
* [[Durofagija]]
* [[Litoautotrof]]
* [[Moluskivori]]
* [[Placentofagija]]
* [[Predacija jaja]]
* [[Ljudožderna životinja]]
* [[Odvikavanje od dojenja]]
* [[Frugivori]]
* [[Predacija sjemena]]
* [[Melivorija]]
* [[Planktivor]]
* [[Nekrofagi]]
* [[Autotrof]]
* [[Hemolitoautotrof]]
* [[Palinivor]]
* [[Osteofagija]]
* [[Plastivor]]
* [[Fungivor]]
* [[Radiosinteza (metabolizam)]]
{{div col end}}

== Videoigre i sl. ==
{{div col}}
* ''[[Skateboard Park Tycoon]]''
* ''[[Plant Tycoon]]''
* ''[[Fish Tycoon]]''
* ''[[Feeding Frenzy 2]]''
* ''[[Feeding Frenzy]]''
* ''[[Big Kahuna Reef]]''
* ''[[Ricochet Lost Worlds]]''
* ''[[Virtual Villagers]]''
* ''[[Dino Island]]''
* ''[[Zoo Tycoon 2]]''
* ''[[Brother Bear (videoigra)]]''
* ''[[Tarzan (videoigra)]]''
* ''[[Atlantis Underwater Tycoon]]''
* ''[[School Tycoon]]''
* ''[[Diner Dash]]''
* ''[[Ratatouille (videoigra)]]''
* ''[[Madagascar (videoigra)]]''
* ''[[Age of Mythology]]''
* ''[[Tribal Trouble]]''
* ''[[ThinkTanks]]''
* ''[[Hugo: Bukkazoom!]]''
* ''[[Mall Tycoon]]''
* ''[[Bliss (fotografija)]]''
* ''[[Moon Tycoon]]''
* ''[[Deep Sea Tycoon]]''
* ''[[So Blonde]]''
* ''[[Ankh (videoigra)]]''
* ''[[Red Moon Desert]]''
* ''[[RimWorld]]''
* ''[[Spy Fox 2: &quot;Some Assembly Required&quot;]]''
* ''[[The Oregon Trail (1985)]]''
* ''[[Alien Hominid]]''
* ''[[Faunasphere]]''
* ''[[Platypus]]''
{{div col end}}

== Kultura i historija ==
{{div col}}
* Sažetak novela Dekamerona (uklopljeno u [[Dekameron]])
* [[Ezopove basne]]
* [[Faust]]
* [[Childe Harold's Pilgrimage]]
* [[Nauka u renesansi]]
* [[Visoki srednji vijek]]
* [[Srednjovjekovno domaćinstvo]]
* [[Demografija srednjeg vijeka]]
* [[Kriza kasnog srednjeg vijeka]]
* [[Renesansa 12. vijeka]]
* [[Kasni srednji vijek]]
* [[Srednjovjekovna književnost]]
* ''[[Livre des Merveilles du Monde]]''
* [[Saski ratovi]]
* [[Velika glad 1315–1317]]
* [[Makedonska renesansa]]
* [[Makedonska umjetnost (bizantska)]]
* [[Pariški psaltir]]
* [[Sedmi križarski rat]]
* [[Peti križarski rat]]
* [[Šesti križarski rat]]
* [[Aleksandrijski križarski rat]]
* [[Pastirski križarski rat (1251)]]
* [[Pastirski križarski rat (1320)]]
* [[Bosanski križarski rat]]
* [[Prvi švedski križarski rat]]
* [[Treći švedski križarski rat]]
* [[Drugi švedski križarski rat]]
* [[Norveški križarski rat]]
* [[Vojni pohod na Baleare 1113–1115]]
* [[Berberski križarski rat]]
* [[Deveti križarski rat]]
* [[Osmanska invazija Otranta]]
* [[Varninski križarski rat]]
* [[Križarski rat 1197]]
* [[Vendski križarski rat]]
* [[Mletački križarski rat]]
* [[Sjeverni križarski ratovi]]
* [[Savojski križarski rat]]
* [[Sijenska škola]]
* [[Bolonjska škola]]
* [[Lukanska škola]]
* [[Ferarska škola]]
* [[Firentinska škola]]
* [[Barunski križarski rat]]
* [[Livonski križarski rat]]
* [[Livonska rimovana hronika]]
* [[Prvi novgorodski ljetopis]]
* [[Hronika Henrika od Livonije]]
* [[Trgovačka ruta od Varjaga do Grka]]
* [[Despenserov križarski rat]]
* [[Šansonijer]]
* [[Pergaminho Sharrer]]
* [[Cancioneiro da Vaticana]]
* [[Cancioneiro da Biblioteca Nacional]]
* ''[[Il Canzoniere]]''
* [[Düsseldorfska slikarska škola]]
* [[Evropski dan sjećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima]]
* [[Froissartove Hronike]]
* [[Fridrihovski rokoko]]
* [[Zapadno slikarstvo]]
* [[Trgovačka ruta Volga]]
* [[Grčki učenjaci u renesansi]]
* [[Novo učenje]]
* [[Popis renesansnih humanista]]
* [[Renesansni humanizam]]
* [[Dolce Stil Novo]]
* [[Flamansko slikarstvo]]
* [[Holandsko i flamansko renesansno slikarstvo]]
* [[Renesansni latinski jezik]]
* [[Renesansni humanizam u Sjevernoj Evropi]]
* [[Lublinska renesansa]]
* [[Španska renesansa]]
* [[Engleska renesansa]]
* [[Normanski i srednjovjekovni London]]
* [[London u periodu Tudora]]
* [[London u periodu Stuarta]]
* [[London u 18. vijeku]]
* [[Talijanska renesansa]]
* [[Francuska renesansa]]
* [[De humani corporis fabrica]]
* [[Njemačka renesansa]]
* [[Renesansa u Nizozemskim]]
* [[Portugalska renesansa]]
* [[Poljska renesansa]]
* [[Belle Époque]]
* [[Dekadentni pokret]]
* [[Vesele devedesete]]
* [[Mašinsko doba]]
* [[Edisonada]]
* [[Robinzonada]]
* ''[[Le Temps]]''
* [[Miletska priča]]
* [[Romantizam u nauci]]
{{div col end}}

== Jules Verne ==
{{div col}}
* ''[[Un prêtre en 1839]]''
* ''[[Le Testament d'un excentrique]]''
* ''[[L'École des Robinsons]]''
* ''[[Un hivernage dans les glaces]]''
* ''[[Une ville flottante]]''
* ''[[Put oko svijeta za osamdeset dana]]''
* ''[[Un drame au Mexique]]''
* ''[[Un drame dans les airs]]''
* ''[[Voyages et Aventures du capitaine Hatteras]]''
* ''[[L'Étonnante Aventure de la Mission Barsac]]''
* ''[[Le Phare du bout du monde]]''
* ''[[L'Invasion de la mer]]''
* ''[[Maître Zacharius ou l'horloger qui avait perdu son âme, tradition genevoise]]''
* ''[[Les Confessions]]''
* ''[[Mathias Sandorf]]''
* ''[[De la Terre à la Lune]]''
* ''[[Autour de la Lune]]''
* ''[[Robur-le-Conquérant]]''
* ''[[Voyage à reculons en Angleterre et en Ecosse]]''
* ''[[Seconde patrie]]''
* ''[[Paris au XXe siècle]]''
* ''[[Michel Strogoff]]''
* ''[[L'Île mystérieuse]]''
* ''[[Face au drapeau]]''
* ''[[Le Pays des fourrures]]''
* ''[[Aventures de trois Russes et de trois Anglais dans l'Afrique australe]]''
* ''[[La Jangada - Huit Cents lieues sur l'Amazone]]''
* ''[[Le Rayon vert]]''
* ''[[Kéraban-le-têtu]]''
* ''[[L’Archipel en feu]]''
* ''[[Un Billet de loterie]]''
* ''[[Le Chemin de France]]''
* ''[[César Cascabel]]''
* ''[[Mistress Branican]]''
* ''[[Le Château des Carpathes]]''
* ''[[Claudius Bombarnac]]''
* ''[[Clovis Dardentor]]''
* ''[[Le Superbe Orénoque]]''
* ''[[Le Village aérien]]''
* ''[[Les Histoires de Jean-Marie Cabidoulin]]''
* ''[[Les Frères Kip]]''
* ''[[Bourses de voyage]]''
* ''[[Un drame en Livonie]]''
* ''[[Maître du monde]]''
* ''[[Martin Paz]]''
* ''[[Le Comte de Chanteleine]]''
* ''[[Les forceurs de blocus]]''
* ''[[Une ville idéale]]''
* ''[[Les Révoltés de la Bounty]]''
* ''[[Gil Braltar]]''
* ''[[L'Éternel Adam]]''
* ''[[L’Agence Thompson et Co]]''
* ''[[La Chasse au météore]]''
* ''[[Le Pilote du Danube]]''
* ''[[Les naufragés du &quot;Jonathan&quot;]]''
* ''[[Le Secret de Wilhelm Storitz]]''
* ''[[Le Docteur Ox]]''
* [[Verneova erupcija]]
* [[Michel Verne]]
* ''[[La maison à vapeur]]''
* ''[[Le Volcan d'or]]''
* ''[[Les Tribulations d'un Chinois en Chine]]''
* ''[[Les Indes noires]]''
* ''[[L'Étoile du sud]]''
* ''[[Nord contre Sud]]''
* ''[[Famille-sans-nom]]''
* ''[[Sans dessus dessous]]''
* ''[[Mirifiques Aventures de Maître Antifer]]''
* ''[[Le Sphinx des glaces]]''
* ''[[Frritt-Flacc]]''
* ''[[La Journée d’un journaliste américain en 2889]]''
* ''[[Le Chancellor: Journal du passager J.-R. Kazallon]]''
* ''[[Deux ans de vacances]]''
* ''[[Les Cinq cents millions de la Bégum]]''
* ''[[L'Île à hélice]]''
* ''[[Une fantaisie du docteur Ox]]''
* ''[[Hector Servadac]]''
* ''[[P'tit-Bonhomme]]''
* ''[[Voyage à travers l'impossible]]''
* ''[[Voyages extraordinaires]]''
* [[Kulturološki utjecaj Julesa Vernea]]
{{div col end}}

== Prethistorija ==
{{div col}}
* ''[[Gojirasaurus]]'' 
* ''[[Coelophysis]]'' 
* ''[[Deinocheirus]]'' 
* ''[[Gallimimus]]'' 
* ''[[Ornithomimus]]'' 
* ''[[Staurikosaurus]]'' 
* ''[[Eoraptor]]'' 
* ''[[Dilophosaurus]]'' 
* ''[[Ceratosaurus]]'' 
* ''[[Abelisaurus]]'' 
* ''[[Carnotaurus]]'' 
* ''[[Piatnitzkysaurus]]'' 
* ''[[Oviraptor]]'' 
* [[Saurischia]] 
* [[Teropodi]] 
* ''[[Deinonychus]]'' 
* ''[[Spinosaurus]]'' 
* [[Fiziologija dinosaura]] 
* ''[[Scipionyx]]'' 
* ''[[Microraptor]]'' 
* [[Sauropodomorfi]] 
* ''[[Achillobator]]'' 
* ''[[Mahakala]]'' 
* [[Dromeosauridi]] 
* [[Oviraptoridi]] 
* [[Tireofori]] 
* ''[[Pisanosaurus]]'' 
* [[Dilofosauridi]] 
* [[Ceratosauri]]
* [[Ankilosauri]]
* [[Hadrosauridi]]
* [[Celurosauri]]
* ''[[Edmontosaurus]]''
* ''[[Eustreptospondylus]]''
* ''[[Shuvuuia]]''
* ''[[Dromaeosaurus]]''
* [[Kompsognatidi]]
* [[Ornitopodi]]
* ''[[Ouranosaurus]]''
* [[Celofisoidi]]
* [[Alosauroidi]]
* [[Abelisauridi]]
* [[Terizinosauri]]
* ''[[Dilong]]''
* ''[[Troodon]]''
* ''[[Compsognathus]]''
* ''[[Pelecanimimus]]''
* ''[[Unenlagia]]''
* ''[[Ornitholestes]]''
* ''[[Therizinosaurus]]''
* ''[[Caudipteryx]]''
* ''[[Bambiraptor]]''
* ''[[Alvarezsaurus]]''
* [[Ornitomimosauri]]
* [[Deinonihosauri]]
* ''[[Hesperornis]]''
* ''[[Avimimus]]''
* ''[[Mei]]''
* [[Spinosauridi]]
* ''[[Velociraptor]]''
* [[Alvarezsauridi]]
* [[Maniraptoriformi]]
* [[Hererasauridi]]
* ''[[Sinornithosaurus]]''
* [[Celuridi]]
* [[Dromeosaurini]]
* [[Trudontidi]]
* ''[[Dryosaurus]]''
* ''[[Heterodontosaurus]]''
* [[Iguanodonti]]
* ''[[Camptosaurus]]''
* ''[[Corythosaurus]]''
* ''[[Hypsilophodon]]''
* ''[[Othnielosaurus]]''
* ''[[Tenontosaurus]]''
* ''[[Orodromeus]]''
* [[Pterosauri]]
* [[Pahicefalosauri]]
* ''[[Pachycephalosaurus]]''
* ''[[Dracorex]]''
* ''[[Stegoceras]]''
* ''[[Prenocephale]]''
* ''[[Maiasaura]]''
* ''[[Homalocephale]]''
* ''[[Edmontonia]]''
* ''[[Polacanthus]]''
* ''[[Sauropelta]]''
* [[Nodosauridi]]
* ''[[Nodosaurus]]''
* ''[[Minmi]]''
* [[Ankilosauridi]]
* ''[[Antarctopelta]]''
* ''[[Mymoorapelta]]''
* ''[[Gastonia]]''
* ''[[Minotaurasaurus]]''
* ''[[Ankylosaurus]]''
* ''[[Dyoplosaurus]]''
* ''[[Euoplocephalus]]''
* ''[[Scelidosaurus]]''
* [[Stegosauri]]
* [[Ceratopsi]]
* ''[[Parksosaurus]]''
* ''[[Huayangosaurus]]''
* ''[[Hesperosaurus]]''
* ''[[Wuerhosaurus]]''
* ''[[Tuojiangosaurus]]''
* ''[[Kentrosaurus]]''
* ''[[Tsintaosaurus]]''
* ''[[Olorotitan]]''
* ''[[Shantungosaurus]]''
* ''[[Hypacrosaurus]]''
* ''[[Gryposaurus]]''
* ''[[Prosaurolophus]]''
* ''[[Saurolophus]]''
* ''[[Postosuchus]]''
* ''[[Doedicurus]]''
* ''[[Dinofelis]]''
* ''[[Megaloceros]]''
* ''[[Megatherium]]''
* ''[[Hyaenodon]]''
* ''[[Deinotherium]]''
* ''[[Archaeotherium]]''
* ''[[Chalicotherium]]''
* ''[[Scutellosaurus]]''
* ''[[Othnielia]]''
* ''[[Micropachycephalosaurus]]''
* ''[[Titanoceratops]]''
* [[Anurognatidi]]
* [[Dimorfodontidi]]
* [[Ramforinkidi]]
* [[Aždarkidi]]
* [[Ornitokajridi]]
* [[Pteranodontidi]]
* [[Tapežaridi]]
* ''[[Moeritherium]]''
* ''[[Eudimorphodon]]''
* ''[[Sordes]]''
* ''[[Tapejara]]''
* ''[[Sharovipteryx]]''
* ''[[Propalaeotherium]]''
* ''[[Ambulocetus]]''
* ''[[Pakicetus]]''
* ''[[Anurognathus]]''
* ''[[Dorudon]]''
* ''[[Rodhocetus]]''
* [[Ambulocetidi]]
* [[Remingtonocetidi]]
* [[Bazilosauridi]]
* ''[[Jeholopterus]]''
* ''[[Dimorphodon]]''
* [[Dinocefali]]
* [[Terapsidi]]
* [[Anteosauri]]
* [[Biarmosuki]]
* [[Gorgonopsi]]
* [[Tetanure]]
* ''[[Monolophosaurus]]''
* [[Arheoceti]]
* ''[[Dorygnathus]]''
* ''[[Buitreraptor]]''
* [[Protocetidi]]
* ''[[Kutchicetus]]''
* ''[[Remingtonocetus]]''
* ''[[Hatzegopteryx]]''
* [[Pakicetidi]]
* ''[[Quetzalcoatlus]]''
* ''[[Ornithocheirus]]''
* ''[[Tropeognathus]]''
* ''[[Macrauchenia]]''
* ''[[Pteranodon]]''
* ''[[Maiacetus]]''
* ''[[Protocetus]]''
* ''[[Paraceratherium]]''
* ''[[Anhanguera]]''
* ''[[Tupuxuara]]''
* ''[[Nyctosaurus]]''
* ''[[Homo gautengensis]]''
* ''[[Ardipithecus]]''
* ''[[Paranthropus]]''
* ''[[Homo heidelbergensis]]''
* ''[[Homo floresiensis]]''
* ''[[Australopithecus]]''
* ''[[Australopithecus bahrelghazali]]''
* ''[[Australopithecus garhi]]''
* ''[[Australopithecus anamensis]]''
* ''[[Paranthropus aethiopicus]]''
* ''[[Paranthropus robustus]]''
* ''[[Paranthropus boisei]]''
* [[Rane ljudske migracije]]
* [[Ichthyostegalia]]
* [[Paleoantropologija]]
* ''[[Pterodactylus]]''
* [[Hipoteza o multiregionalnom porijeklu modernog čovjeka]]
* ''[[Cearadactylus]]''
* ''[[Geosternbergia]]''
* [[Pterodaktiloidi]]
* [[Ramforinkoidi]]
* ''[[Pterodaustro]]''
* ''[[Arambourgiania]]''
* ''[[Campylognathoides]]''
* ''[[Pterorhynchus]]''
* ''[[Coloborhynchus]]''
* ''[[Istiodactylus]]''
* ''[[Ludodactylus]]''
* ''[[Preondactylus]]''
* ''[[Peteinosaurus]]''
* ''[[Angustinaripterus]]''
* ''[[Bellubrunnus]]''
* ''[[Sericipterus]]''
* ''[[Scaphognathus]]''
* [[Popis rodova pterosaura]]
* ''[[Aerotitan]]''
* ''[[Amblydectes]]''
* ''[[Aerodactylus]]''
* [[Popis rodova dinosaura]]
* ''[[Bakonydraco]]''
* ''[[Ctenochasma]]''
* ''[[Cycnorhamphus]]''
* ''[[Dsungaripterus]]''
* ''[[Feilongus]]''
* ''[[Germanodactylus]]''
* ''[[Gnathosaurus]]''
* ''[[Zhejiangopterus]]''
* ''[[Tupandactylus]]''
* ''[[Thalassodromeus]]''
* ''[[Rhamphorhynchus]]''
* ''[[Sinopterus]]''
* ''[[Ningchengopterus]]''
* [[Klasifikacija dinosaura]]
* ''[[Nemicolopterus]]''
* ''[[Liaoningopterus]]''
* ''[[Lonchodectes]]''
* ''[[Nurhachius]]''
* ''[[Noripterus]]''
* ''[[Haopterus]]''
* [[Filogenija pterosaura]]
* [[Alosauridi]]
* [[Terizinosauridi]]
* [[Plateosauridi]]
* [[Ceratosauridi]]
* [[Abelisauri]]
* ''[[Homo naledi]]''
* [[Efekat recentnosti]]
* [[Signor-Lippsov efekat]]
* [[Jaz sauropoda]]
{{div col end}}</text>
      <sha1>pcplwqzt2mjsgr08a8x114ehknaidhl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681602</id>
      <parentid>42681542</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:05:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Razno */</comment>
      <origin>42681602</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21353" sha1="fifxfruyfxiopun2ifkf5d33wnrvgub" xml:space="preserve">Članci koje sam napisala na hr wiki prebačeni ovdje, novi članci na ovoj wiki:

== Ptice ==
{{div col}}
* [[Medovođe]] 
* [[Bukavac nebogled]] 
* [[Papige]] 
* [[Plavoleđa mišjakinja]] 
* [[Prave kukavice]] 
* [[Ptica sekretar]] 
* [[Loriji]] 
* [[Riječni vodomari]] 
* [[Australski bukavac]] 
* [[Kakapo]] 
* [[Ćubaste čiope]] 
* [[Uljašica]] 
* [[Jakamari]] 
* [[Jastreb]] 
* [[Vodosjeci]] 
* [[Strigopidae]] 
* [[Čigre]] 
* [[Američki bukavac]] 
* [[Crveno-modra ara]] 
* [[Kakadui]] 
* [[Tukani]] 
* [[Svračci]] 
* [[Phaethontidae]] 
* [[Nimfa (ptica)]] 
* [[Kljunorošci]] 
* [[Guarauna]] 
* [[Velika rujnica]] 
* [[Kratkoprsti kobac]] 
* [[Dugorepa sjenica]] 
* [[Šljuke sjemenjarke]] 
* [[Mala njorka]] 
* [[Smeđi kivi]] 
* [[Neomorphinae]] 
* [[Botaurinae]] 
* [[Južnoamerički bukavac]] 
* [[Češljugar]] 
* [[Crkavica]] 
* [[Kostoberina]] 
* [[Lisasta guska]] 
* [[Veliki pomornik]] 
* [[Patka lastarka]] 
* [[Utva]] 
* [[Planinska ševa]] 
* [[Eja strnjarica]] 
* [[Nandu]] 
* [[Gusjenicojedi]] 
* [[Dugorepe sjenice]] 
* [[Bluna]] 
* [[Velika čaplja]] 
* [[Mala prutka]] 
* [[Patka kreketaljka]] 
* [[Kukuvije]] 
* [[Šumski pupavci]] 
* [[Pilari]] 
* [[Čaplja govedarica]] 
* [[Vijoglav]] 
* [[Žako]] 
* [[Pomornici]] 
* [[Dromah]] 
* [[Todiji]] 
* [[Zlatovrane]] 
* [[Kukavičja modrivrana]] 
* [[Dolinske modrivrane]] 
* [[Pčelarice]]
* [[Vodeni vodomari]] 
* [[Vodomari dupljaši]] 
* [[Šarenoglava patka]] 
* [[Žunice]] 
* [[Bradonjice]] 
* [[Čiope]] 
* [[Cvjetne ptice]] 
* [[Ševe]] 
* [[Brljci]] 
* [[Medosasi]] 
* [[Obični ćuk]]
* [[Neornithes]]
* [[Harpija (ptica)]]
{{div col end}}

== Gljive ==
{{div col}}
* [[Vještičino srce]] 
* [[Rujnica]] 
* [[Vukovo meso]] 
* [[Đurđevača]] 
* [[Smrčci]] 
* [[Vrganj]]
* [[Baršunasta panjevčica]] 
* [[Maglenka]] 
* [[Djevojačka krasnica]] 
* [[Zlatna krasnica]] 
* [[Crvena krasnica]] 
* [[Modrikača]] 
* [[Zelenka]] 
* [[Kraljevka]] 
* [[Jablanovača]] 
* [[Žućkasta pupavka]] 
* ''[[Amanita]]''
* [[Klobuk (gljiva)]] 
* [[Mikologija]] 
* [[Himenij]] 
* [[Stručak]] 
* [[Otisak spora]] 
* [[Micetizam]] 
* [[Jestiva gljiva]]
* [[Nematofagna gljiva]]
* [[Hlamidospora]]
* [[Teliospora]]
* [[Heterotalizam]]
* [[Dikarion]]
* [[Monokarion]]
* [[Plazmogamija]]
* [[Eciospora]]
* [[Ecij]]
* [[Peridij]]
* [[Gleba]]
* [[Kapilicij]]
* [[Kukica]]
* [[Homotalizam]]
* [[Urediniospora]]
* [[Pikniospora]]
* [[Heterokarion]]
* [[Kopčasta veza]]
* [[Gasteroidna gljiva]]
{{div col end}}

== Biljke ==
{{div col}}
* [[Paludarij]]
* [[Vrt u boci]]
* [[Wardova kutija]]
* [[Orhidelirij]]
* [[Pteridomanija]]
* ''[[The Ferns of Great Britain and Ireland]]''
* [[Otiskivanje prirode]]
* ''[[Peristeria elata]]''
* ''[[Sterculia apetala]]''
* [[Graminoid]]
* [[Širokolisna zeljasta biljka]]
* [[Potporni korijen]]
* [[Miješak]]
* [[Podrast]]
* [[Biljni sok]]
* [[Anoksigena fotosinteza]]
* [[Kriptogam]]
* [[Zoospora]]
* [[Gametangij]]
* [[Zigospora]]
* [[Oogonij]]
* [[Arhegonij]]
* [[Anteridij]]
{{div col end}}

== Životinje ==
{{div col}}
* [[Pirka]] 
* [[Tasmanski vrag]] 
* [[Vitoroga antilopa]] 
* [[Afrički mravojed]] 
* [[Rakun]]
* [[Crveni panda]]
* [[Snježni leopard]]
* [[Vicenteova otrovna žaba]]
* ''[[Stephanolepis hispidus]]''
* ''[[Tachyspiza virgata]]''
* ''[[Odocoileus]]''
* [[Morski puž]]
* [[Patuljasti troprsti ljenjivac]]
* [[Terarij]]
* [[Grabežljiva riba]]
* [[Knidosak]]
* [[Unkenrefleks]]
* [[Mikrofauna]]
* [[Jazbina (životinje)]]
* [[Cerate]]
* [[Zooksantela]]
* [[Insekti u medicini]]
* [[Paučnjaci u medicini]]
* [[Ekomorfi Anolisa]]
* [[Intraspecijsko prepoznavanje]]
* [[Digitigradno kretanje]]
* [[Plantigradno kretanje]]
* [[Oligoleksija]]
* [[Polileksija]]
{{div col end}}

== Ekologija ==
{{div col}}
* [[Fauna Australije]]
* [[Fauna Škotske]]
* [[Megafauna]] 
* [[Šuma kelpa]] 
* [[Neritička zona]] 
* [[Pelagijska zona]] 
* [[Planinski travnjaci i šikare]] 
* [[Širokolisne i mješovite šume umjerenih predjela]] 
* [[Mediteranske šume i šikare]] 
* [[Tropske i subtropske vlažne širokolisne šume]] 
* [[Pustinje i vegetacija sušnih oblasti]] 
* [[Tropski i subtropski travnjaci, savane i šikare]] 
* [[Hladni izvori]] 
* [[Hidrotermalni izvori]] 
* [[Koraljni greben]] 
* [[Dužina od njuške do otvora]]
* [[Osteološki korelat]]
* [[Meristika]]
* [[Generalističke i specijalističke vrste]]
* [[Kozmopolitska rasprostranjenost]]
* [[Areal kretanja]]
* [[Hipoteza o oslobađanju mezopredatora]]
* [[Ekološko oslobađanje]]
* [[Sesilnost]]
* [[Bioerozija]]
* [[Vodni stres]]
* [[Raspon nelimitirajuće dostupnosti vode]]
* [[Raspoloživi vodni kapacitet]]
* [[Tačka trajnog venuća]]
* [[Kontinuum tlo–biljka–atmosfera]]
* [[Arborealno kretanje]]
* [[Fosorijalna životinja]]
* [[Aerobna digestija]]
* [[Hipoteza o oslobađanju od neprijatelja]]
* [[Kurzorijalna životinja]]
* [[Hipoteza gradijenta stresa]]
* [[Brahijacija]]
* [[Ključna vrsta]]
* [[Bioakumulacija]]
* [[Biomagnifikacija]]
* [[Paradoks planktona]]
* [[Alfa raznolikost]]
* [[Bogatstvo vrsta]]
* [[Plastisfera]]
{{div col end}}

== Evolucija ==
{{div col}}
* [[Dubokomorski gigantizam]] 
* [[Otočna patuljastost]] 
* [[Disgenika]]
* [[Evolutivna zamka]]
* [[Ekološka zamka]]
* [[Perceptivna zamka]]
* [[Evolutivna radijacija]]
* [[Neadaptivna radijacija]]
* [[Neekološka specijacija]]
* [[Biološka tamna materija]]
* [[Mezozojsko-kenozojsko širenje]]
* [[Hipoteza o Crvenom kralju]]
* [[Kontinuum mutualizma i parazitizma]]
* [[Fenotipski disparitet]]
* [[Evolutivna utrka u naoružanju]]
* [[Avalonska eksplozija]]
* [[Evolutivni kompromis]]
* [[Filogenetska inercija]]
* [[Plesiomorfija i simplesiomorfija]]
{{div col end}}

== Razno ==
{{div col}}
* [[Dinosaur Planet]]
* [[Šetnja s dinosaurima]]
* [[Šetnja s čudovištima]]
* [[Šetnja sa zvijerima]]
* [[Šetnja s pećinskim ljudima]]
* [[Ljuba]]
* [[Život na Marsu]]
* [[Davorin Popović]]
* [[Frutiger Aero]]
* [[Blobjekt]]
* [[Solarpunk]]
* [[Ahilova peta]]
* [[Y2K]]
* [[Biopunk]]
* [[Populuxe]]
* [[Raygun Gothic]]
* [[Visoka tehnologija]]
* [[Ludi naučnik]]
* [[Mikoheterotrofija]]
* [[Anautogenija]]
* [[Vitelogeneza]]
* [[Izolecitalna jajna ćelija]]
* [[Telolecitalna jajna ćelija]]
* [[Centrolecitalna jajna ćelija]]
* [[Pasteurova tačka]]
* [[Pasteurov efekat]]
* [[Bazen L'Atalante]]
* [[Mikroaerofil]]
* [[Aerotolerantni anaerob]]
* [[Canfieldov okean]]
* [[Crveni rub]]
* [[Rana Zemlja]]
* [[Hipoteza o ljubičastoj Zemlji]]
* [[Fotopigment]]
* [[Primarna atmosfera]]
* [[Sjenovita biosfera]]
* [[Aerobni organizam]]
* [[Obligatni aerob]]
* [[Kinetotrof]]
* [[Superokean]]
* [[Suessov efekat]]
* [[Lava planeta]]
* [[Vinogradskijev stupac]]
* [[Koraljni pijesak]]
* [[Zvjezdani vjetar]]
* [[Zvjezdana korona]]
* [[Fotosintetski pigment]]
* [[Mjehur zvjezdanog vjetra]]
* [[Fakultativno anaerobni organizam]]
* [[Epaksijalni i hipaksijalni mišići]]
* [[Sekundarna atmosfera]]
* [[Paradoks slabog mladog Sunca]]
* [[Prebiotička atmosfera]]
* [[Anaerobna respiracija]]
* [[Bakterijske ćelijske morfologije]]
* [[Duboko vrijeme]]
* [[Svijet pare]]
* [[Htonska planeta]]
* [[Hipotetski astronomski objekat]]
* [[Blaneta]]
* [[Planeta bez jezgre]]
* [[Cirkulplanetarni disk]]
* [[Emperipoleza]]
* [[Kriptogram]]
* [[Peripoleza]]
* [[Trbušasti mišić lista]]
* [[Entoza]]
* [[Ispuštanje plinova]]
* [[Lizogenija]]
* [[Lizogen]]
* [[Moron]]
* [[Litički ciklus]]
* [[Arbitrij]]
* [[Profag]]
{{div col end}}

== Ekstremofili ==
{{div col}}
* [[Kapnofil]]
* [[Acidofil]]
* [[Hipolit (ekstremofil)]]
* [[Lipofilna bakterija]]
* [[Litofil]]
* [[Metalotolerantni organizam]]
* [[Osmofil]]
* [[Psamofil]]
{{div col end}}

== Biološka pravila ==
{{div col}}
* [[Biološka ograničenja]]
* [[Carrierovo ograničenje]]
{{div col end}}

== Termoregulacija kod životinja ==
{{div col}}
{{div col end}}

== Slušni aparati ==
{{div col}}
* [[Slušni aparat za dugotrajno nošenje]]
* [[Indeks kvalitete govora slušnog aparata]]
{{div col end}}

== Načini ishrane ==
{{div col}}
* [[Arahnofagija]]
* [[Kukcojed]] 
* [[Oofagija]]
* [[Avivor]]
* [[Entomofagija]]
* [[Ksilofagija]]
* [[Mizocitoza]]
* [[Mikrobivornost]]
* [[Bakterivor]]
* [[Saprofagija]]
* [[Tanatofag]]
* [[Mukofagija]]
* [[Vermivor]]
* [[Florivor]]
* [[Hipokarnivor]]
* [[Hiperkarnivor]]
* [[Spongivor]]
* [[Folivor]]
* [[Ksenofagija]]
* [[Graminivor]]
* [[Pedofagija]]
* [[Razlagač]]
* [[Geofagija]]
* [[Vršni predator]]
* [[Ofiofagija]]
* [[Nektarivor]]
* [[Interakcije potrošača i resursa]]
* [[Saprotrofna ishrana]]
* [[Holozojska ishrana]]
* [[Heterotrofna ishrana]]
* [[Lepidofagija]]
* [[Piscivor]]
* [[Hematofagija]]
* [[Mirmekofagija]]
* [[Koraljivor]]
* [[Gljiva mesožderka]]
* [[Oligofagija]]
* [[Fotoautotrof]]
* [[Durofagija]]
* [[Litoautotrof]]
* [[Moluskivori]]
* [[Placentofagija]]
* [[Predacija jaja]]
* [[Ljudožderna životinja]]
* [[Odvikavanje od dojenja]]
* [[Frugivori]]
* [[Predacija sjemena]]
* [[Melivorija]]
* [[Planktivor]]
* [[Nekrofagi]]
* [[Autotrof]]
* [[Hemolitoautotrof]]
* [[Palinivor]]
* [[Osteofagija]]
* [[Plastivor]]
* [[Fungivor]]
* [[Radiosinteza (metabolizam)]]
{{div col end}}

== Videoigre i sl. ==
{{div col}}
* ''[[Skateboard Park Tycoon]]''
* ''[[Plant Tycoon]]''
* ''[[Fish Tycoon]]''
* ''[[Feeding Frenzy 2]]''
* ''[[Feeding Frenzy]]''
* ''[[Big Kahuna Reef]]''
* ''[[Ricochet Lost Worlds]]''
* ''[[Virtual Villagers]]''
* ''[[Dino Island]]''
* ''[[Zoo Tycoon 2]]''
* ''[[Brother Bear (videoigra)]]''
* ''[[Tarzan (videoigra)]]''
* ''[[Atlantis Underwater Tycoon]]''
* ''[[School Tycoon]]''
* ''[[Diner Dash]]''
* ''[[Ratatouille (videoigra)]]''
* ''[[Madagascar (videoigra)]]''
* ''[[Age of Mythology]]''
* ''[[Tribal Trouble]]''
* ''[[ThinkTanks]]''
* ''[[Hugo: Bukkazoom!]]''
* ''[[Mall Tycoon]]''
* ''[[Bliss (fotografija)]]''
* ''[[Moon Tycoon]]''
* ''[[Deep Sea Tycoon]]''
* ''[[So Blonde]]''
* ''[[Ankh (videoigra)]]''
* ''[[Red Moon Desert]]''
* ''[[RimWorld]]''
* ''[[Spy Fox 2: &quot;Some Assembly Required&quot;]]''
* ''[[The Oregon Trail (1985)]]''
* ''[[Alien Hominid]]''
* ''[[Faunasphere]]''
* ''[[Platypus]]''
{{div col end}}

== Kultura i historija ==
{{div col}}
* Sažetak novela Dekamerona (uklopljeno u [[Dekameron]])
* [[Ezopove basne]]
* [[Faust]]
* [[Childe Harold's Pilgrimage]]
* [[Nauka u renesansi]]
* [[Visoki srednji vijek]]
* [[Srednjovjekovno domaćinstvo]]
* [[Demografija srednjeg vijeka]]
* [[Kriza kasnog srednjeg vijeka]]
* [[Renesansa 12. vijeka]]
* [[Kasni srednji vijek]]
* [[Srednjovjekovna književnost]]
* ''[[Livre des Merveilles du Monde]]''
* [[Saski ratovi]]
* [[Velika glad 1315–1317]]
* [[Makedonska renesansa]]
* [[Makedonska umjetnost (bizantska)]]
* [[Pariški psaltir]]
* [[Sedmi križarski rat]]
* [[Peti križarski rat]]
* [[Šesti križarski rat]]
* [[Aleksandrijski križarski rat]]
* [[Pastirski križarski rat (1251)]]
* [[Pastirski križarski rat (1320)]]
* [[Bosanski križarski rat]]
* [[Prvi švedski križarski rat]]
* [[Treći švedski križarski rat]]
* [[Drugi švedski križarski rat]]
* [[Norveški križarski rat]]
* [[Vojni pohod na Baleare 1113–1115]]
* [[Berberski križarski rat]]
* [[Deveti križarski rat]]
* [[Osmanska invazija Otranta]]
* [[Varninski križarski rat]]
* [[Križarski rat 1197]]
* [[Vendski križarski rat]]
* [[Mletački križarski rat]]
* [[Sjeverni križarski ratovi]]
* [[Savojski križarski rat]]
* [[Sijenska škola]]
* [[Bolonjska škola]]
* [[Lukanska škola]]
* [[Ferarska škola]]
* [[Firentinska škola]]
* [[Barunski križarski rat]]
* [[Livonski križarski rat]]
* [[Livonska rimovana hronika]]
* [[Prvi novgorodski ljetopis]]
* [[Hronika Henrika od Livonije]]
* [[Trgovačka ruta od Varjaga do Grka]]
* [[Despenserov križarski rat]]
* [[Šansonijer]]
* [[Pergaminho Sharrer]]
* [[Cancioneiro da Vaticana]]
* [[Cancioneiro da Biblioteca Nacional]]
* ''[[Il Canzoniere]]''
* [[Düsseldorfska slikarska škola]]
* [[Evropski dan sjećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima]]
* [[Froissartove Hronike]]
* [[Fridrihovski rokoko]]
* [[Zapadno slikarstvo]]
* [[Trgovačka ruta Volga]]
* [[Grčki učenjaci u renesansi]]
* [[Novo učenje]]
* [[Popis renesansnih humanista]]
* [[Renesansni humanizam]]
* [[Dolce Stil Novo]]
* [[Flamansko slikarstvo]]
* [[Holandsko i flamansko renesansno slikarstvo]]
* [[Renesansni latinski jezik]]
* [[Renesansni humanizam u Sjevernoj Evropi]]
* [[Lublinska renesansa]]
* [[Španska renesansa]]
* [[Engleska renesansa]]
* [[Normanski i srednjovjekovni London]]
* [[London u periodu Tudora]]
* [[London u periodu Stuarta]]
* [[London u 18. vijeku]]
* [[Talijanska renesansa]]
* [[Francuska renesansa]]
* [[De humani corporis fabrica]]
* [[Njemačka renesansa]]
* [[Renesansa u Nizozemskim]]
* [[Portugalska renesansa]]
* [[Poljska renesansa]]
* [[Belle Époque]]
* [[Dekadentni pokret]]
* [[Vesele devedesete]]
* [[Mašinsko doba]]
* [[Edisonada]]
* [[Robinzonada]]
* ''[[Le Temps]]''
* [[Miletska priča]]
* [[Romantizam u nauci]]
{{div col end}}

== Jules Verne ==
{{div col}}
* ''[[Un prêtre en 1839]]''
* ''[[Le Testament d'un excentrique]]''
* ''[[L'École des Robinsons]]''
* ''[[Un hivernage dans les glaces]]''
* ''[[Une ville flottante]]''
* ''[[Put oko svijeta za osamdeset dana]]''
* ''[[Un drame au Mexique]]''
* ''[[Un drame dans les airs]]''
* ''[[Voyages et Aventures du capitaine Hatteras]]''
* ''[[L'Étonnante Aventure de la Mission Barsac]]''
* ''[[Le Phare du bout du monde]]''
* ''[[L'Invasion de la mer]]''
* ''[[Maître Zacharius ou l'horloger qui avait perdu son âme, tradition genevoise]]''
* ''[[Les Confessions]]''
* ''[[Mathias Sandorf]]''
* ''[[De la Terre à la Lune]]''
* ''[[Autour de la Lune]]''
* ''[[Robur-le-Conquérant]]''
* ''[[Voyage à reculons en Angleterre et en Ecosse]]''
* ''[[Seconde patrie]]''
* ''[[Paris au XXe siècle]]''
* ''[[Michel Strogoff]]''
* ''[[L'Île mystérieuse]]''
* ''[[Face au drapeau]]''
* ''[[Le Pays des fourrures]]''
* ''[[Aventures de trois Russes et de trois Anglais dans l'Afrique australe]]''
* ''[[La Jangada - Huit Cents lieues sur l'Amazone]]''
* ''[[Le Rayon vert]]''
* ''[[Kéraban-le-têtu]]''
* ''[[L’Archipel en feu]]''
* ''[[Un Billet de loterie]]''
* ''[[Le Chemin de France]]''
* ''[[César Cascabel]]''
* ''[[Mistress Branican]]''
* ''[[Le Château des Carpathes]]''
* ''[[Claudius Bombarnac]]''
* ''[[Clovis Dardentor]]''
* ''[[Le Superbe Orénoque]]''
* ''[[Le Village aérien]]''
* ''[[Les Histoires de Jean-Marie Cabidoulin]]''
* ''[[Les Frères Kip]]''
* ''[[Bourses de voyage]]''
* ''[[Un drame en Livonie]]''
* ''[[Maître du monde]]''
* ''[[Martin Paz]]''
* ''[[Le Comte de Chanteleine]]''
* ''[[Les forceurs de blocus]]''
* ''[[Une ville idéale]]''
* ''[[Les Révoltés de la Bounty]]''
* ''[[Gil Braltar]]''
* ''[[L'Éternel Adam]]''
* ''[[L’Agence Thompson et Co]]''
* ''[[La Chasse au météore]]''
* ''[[Le Pilote du Danube]]''
* ''[[Les naufragés du &quot;Jonathan&quot;]]''
* ''[[Le Secret de Wilhelm Storitz]]''
* ''[[Le Docteur Ox]]''
* [[Verneova erupcija]]
* [[Michel Verne]]
* ''[[La maison à vapeur]]''
* ''[[Le Volcan d'or]]''
* ''[[Les Tribulations d'un Chinois en Chine]]''
* ''[[Les Indes noires]]''
* ''[[L'Étoile du sud]]''
* ''[[Nord contre Sud]]''
* ''[[Famille-sans-nom]]''
* ''[[Sans dessus dessous]]''
* ''[[Mirifiques Aventures de Maître Antifer]]''
* ''[[Le Sphinx des glaces]]''
* ''[[Frritt-Flacc]]''
* ''[[La Journée d’un journaliste américain en 2889]]''
* ''[[Le Chancellor: Journal du passager J.-R. Kazallon]]''
* ''[[Deux ans de vacances]]''
* ''[[Les Cinq cents millions de la Bégum]]''
* ''[[L'Île à hélice]]''
* ''[[Une fantaisie du docteur Ox]]''
* ''[[Hector Servadac]]''
* ''[[P'tit-Bonhomme]]''
* ''[[Voyage à travers l'impossible]]''
* ''[[Voyages extraordinaires]]''
* [[Kulturološki utjecaj Julesa Vernea]]
{{div col end}}

== Prethistorija ==
{{div col}}
* ''[[Gojirasaurus]]'' 
* ''[[Coelophysis]]'' 
* ''[[Deinocheirus]]'' 
* ''[[Gallimimus]]'' 
* ''[[Ornithomimus]]'' 
* ''[[Staurikosaurus]]'' 
* ''[[Eoraptor]]'' 
* ''[[Dilophosaurus]]'' 
* ''[[Ceratosaurus]]'' 
* ''[[Abelisaurus]]'' 
* ''[[Carnotaurus]]'' 
* ''[[Piatnitzkysaurus]]'' 
* ''[[Oviraptor]]'' 
* [[Saurischia]] 
* [[Teropodi]] 
* ''[[Deinonychus]]'' 
* ''[[Spinosaurus]]'' 
* [[Fiziologija dinosaura]] 
* ''[[Scipionyx]]'' 
* ''[[Microraptor]]'' 
* [[Sauropodomorfi]] 
* ''[[Achillobator]]'' 
* ''[[Mahakala]]'' 
* [[Dromeosauridi]] 
* [[Oviraptoridi]] 
* [[Tireofori]] 
* ''[[Pisanosaurus]]'' 
* [[Dilofosauridi]] 
* [[Ceratosauri]]
* [[Ankilosauri]]
* [[Hadrosauridi]]
* [[Celurosauri]]
* ''[[Edmontosaurus]]''
* ''[[Eustreptospondylus]]''
* ''[[Shuvuuia]]''
* ''[[Dromaeosaurus]]''
* [[Kompsognatidi]]
* [[Ornitopodi]]
* ''[[Ouranosaurus]]''
* [[Celofisoidi]]
* [[Alosauroidi]]
* [[Abelisauridi]]
* [[Terizinosauri]]
* ''[[Dilong]]''
* ''[[Troodon]]''
* ''[[Compsognathus]]''
* ''[[Pelecanimimus]]''
* ''[[Unenlagia]]''
* ''[[Ornitholestes]]''
* ''[[Therizinosaurus]]''
* ''[[Caudipteryx]]''
* ''[[Bambiraptor]]''
* ''[[Alvarezsaurus]]''
* [[Ornitomimosauri]]
* [[Deinonihosauri]]
* ''[[Hesperornis]]''
* ''[[Avimimus]]''
* ''[[Mei]]''
* [[Spinosauridi]]
* ''[[Velociraptor]]''
* [[Alvarezsauridi]]
* [[Maniraptoriformi]]
* [[Hererasauridi]]
* ''[[Sinornithosaurus]]''
* [[Celuridi]]
* [[Dromeosaurini]]
* [[Trudontidi]]
* ''[[Dryosaurus]]''
* ''[[Heterodontosaurus]]''
* [[Iguanodonti]]
* ''[[Camptosaurus]]''
* ''[[Corythosaurus]]''
* ''[[Hypsilophodon]]''
* ''[[Othnielosaurus]]''
* ''[[Tenontosaurus]]''
* ''[[Orodromeus]]''
* [[Pterosauri]]
* [[Pahicefalosauri]]
* ''[[Pachycephalosaurus]]''
* ''[[Dracorex]]''
* ''[[Stegoceras]]''
* ''[[Prenocephale]]''
* ''[[Maiasaura]]''
* ''[[Homalocephale]]''
* ''[[Edmontonia]]''
* ''[[Polacanthus]]''
* ''[[Sauropelta]]''
* [[Nodosauridi]]
* ''[[Nodosaurus]]''
* ''[[Minmi]]''
* [[Ankilosauridi]]
* ''[[Antarctopelta]]''
* ''[[Mymoorapelta]]''
* ''[[Gastonia]]''
* ''[[Minotaurasaurus]]''
* ''[[Ankylosaurus]]''
* ''[[Dyoplosaurus]]''
* ''[[Euoplocephalus]]''
* ''[[Scelidosaurus]]''
* [[Stegosauri]]
* [[Ceratopsi]]
* ''[[Parksosaurus]]''
* ''[[Huayangosaurus]]''
* ''[[Hesperosaurus]]''
* ''[[Wuerhosaurus]]''
* ''[[Tuojiangosaurus]]''
* ''[[Kentrosaurus]]''
* ''[[Tsintaosaurus]]''
* ''[[Olorotitan]]''
* ''[[Shantungosaurus]]''
* ''[[Hypacrosaurus]]''
* ''[[Gryposaurus]]''
* ''[[Prosaurolophus]]''
* ''[[Saurolophus]]''
* ''[[Postosuchus]]''
* ''[[Doedicurus]]''
* ''[[Dinofelis]]''
* ''[[Megaloceros]]''
* ''[[Megatherium]]''
* ''[[Hyaenodon]]''
* ''[[Deinotherium]]''
* ''[[Archaeotherium]]''
* ''[[Chalicotherium]]''
* ''[[Scutellosaurus]]''
* ''[[Othnielia]]''
* ''[[Micropachycephalosaurus]]''
* ''[[Titanoceratops]]''
* [[Anurognatidi]]
* [[Dimorfodontidi]]
* [[Ramforinkidi]]
* [[Aždarkidi]]
* [[Ornitokajridi]]
* [[Pteranodontidi]]
* [[Tapežaridi]]
* ''[[Moeritherium]]''
* ''[[Eudimorphodon]]''
* ''[[Sordes]]''
* ''[[Tapejara]]''
* ''[[Sharovipteryx]]''
* ''[[Propalaeotherium]]''
* ''[[Ambulocetus]]''
* ''[[Pakicetus]]''
* ''[[Anurognathus]]''
* ''[[Dorudon]]''
* ''[[Rodhocetus]]''
* [[Ambulocetidi]]
* [[Remingtonocetidi]]
* [[Bazilosauridi]]
* ''[[Jeholopterus]]''
* ''[[Dimorphodon]]''
* [[Dinocefali]]
* [[Terapsidi]]
* [[Anteosauri]]
* [[Biarmosuki]]
* [[Gorgonopsi]]
* [[Tetanure]]
* ''[[Monolophosaurus]]''
* [[Arheoceti]]
* ''[[Dorygnathus]]''
* ''[[Buitreraptor]]''
* [[Protocetidi]]
* ''[[Kutchicetus]]''
* ''[[Remingtonocetus]]''
* ''[[Hatzegopteryx]]''
* [[Pakicetidi]]
* ''[[Quetzalcoatlus]]''
* ''[[Ornithocheirus]]''
* ''[[Tropeognathus]]''
* ''[[Macrauchenia]]''
* ''[[Pteranodon]]''
* ''[[Maiacetus]]''
* ''[[Protocetus]]''
* ''[[Paraceratherium]]''
* ''[[Anhanguera]]''
* ''[[Tupuxuara]]''
* ''[[Nyctosaurus]]''
* ''[[Homo gautengensis]]''
* ''[[Ardipithecus]]''
* ''[[Paranthropus]]''
* ''[[Homo heidelbergensis]]''
* ''[[Homo floresiensis]]''
* ''[[Australopithecus]]''
* ''[[Australopithecus bahrelghazali]]''
* ''[[Australopithecus garhi]]''
* ''[[Australopithecus anamensis]]''
* ''[[Paranthropus aethiopicus]]''
* ''[[Paranthropus robustus]]''
* ''[[Paranthropus boisei]]''
* [[Rane ljudske migracije]]
* [[Ichthyostegalia]]
* [[Paleoantropologija]]
* ''[[Pterodactylus]]''
* [[Hipoteza o multiregionalnom porijeklu modernog čovjeka]]
* ''[[Cearadactylus]]''
* ''[[Geosternbergia]]''
* [[Pterodaktiloidi]]
* [[Ramforinkoidi]]
* ''[[Pterodaustro]]''
* ''[[Arambourgiania]]''
* ''[[Campylognathoides]]''
* ''[[Pterorhynchus]]''
* ''[[Coloborhynchus]]''
* ''[[Istiodactylus]]''
* ''[[Ludodactylus]]''
* ''[[Preondactylus]]''
* ''[[Peteinosaurus]]''
* ''[[Angustinaripterus]]''
* ''[[Bellubrunnus]]''
* ''[[Sericipterus]]''
* ''[[Scaphognathus]]''
* [[Popis rodova pterosaura]]
* ''[[Aerotitan]]''
* ''[[Amblydectes]]''
* ''[[Aerodactylus]]''
* [[Popis rodova dinosaura]]
* ''[[Bakonydraco]]''
* ''[[Ctenochasma]]''
* ''[[Cycnorhamphus]]''
* ''[[Dsungaripterus]]''
* ''[[Feilongus]]''
* ''[[Germanodactylus]]''
* ''[[Gnathosaurus]]''
* ''[[Zhejiangopterus]]''
* ''[[Tupandactylus]]''
* ''[[Thalassodromeus]]''
* ''[[Rhamphorhynchus]]''
* ''[[Sinopterus]]''
* ''[[Ningchengopterus]]''
* [[Klasifikacija dinosaura]]
* ''[[Nemicolopterus]]''
* ''[[Liaoningopterus]]''
* ''[[Lonchodectes]]''
* ''[[Nurhachius]]''
* ''[[Noripterus]]''
* ''[[Haopterus]]''
* [[Filogenija pterosaura]]
* [[Alosauridi]]
* [[Terizinosauridi]]
* [[Plateosauridi]]
* [[Ceratosauridi]]
* [[Abelisauri]]
* ''[[Homo naledi]]''
* [[Efekat recentnosti]]
* [[Signor-Lippsov efekat]]
* [[Jaz sauropoda]]
{{div col end}}</text>
      <sha1>fifxfruyfxiopun2ifkf5d33wnrvgub</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Amesova anketa</title>
    <ns>0</ns>
    <id>122060</id>
    <revision>
      <id>42681712</id>
      <parentid>42642930</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T06:05:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681712</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1994" sha1="plh3jr2p7p8jvgnhraap3kd5qli0zy4" xml:space="preserve">'''Amesova neformalna anketa''' ({{lang-en|Ames Straw Poll}}) je naziv za [[neformalni izbori|neformalno izjašnjavnje]] članova i simpatizera [[Republikanska stranka SAD|Republikanske stranke]] u [[SAD|američkoj]] državi [[Iowa]] o tome tko bi trebao biti sljedeći kandidat stranke za [[Predsjednički izbori u SAD|predsjedničke izbore]]. Održava se u gradu [[Ames (Iowa)|Ames]], na kampusu [[Iowa State University|Državnog univerziteta Iowe]] jednom u četiri godine - odnosno u augustu godine pred održavanje predsjedničkih izbora. S obzirom na veliki broj učesnika, smatra se jednim od relativno dobrih indikatora raspoloženja republikanskih birača u državi čijim stranačkim zborovima početkom svake prijestupne godine započinje ciklus izbora. Prvi put je održana 1979. godine, drugi put 1987. godine, a od 1995. se održava redovno. 

Od dosadašnjih pet pobjednika, njih troje je osvojilo stranačke zborove u Iowi, troje je osvojilo nominaciju, a samo jedan predsjedničke izbore ([[George W. Bush]] 2000. godine).

== Vanjske veze ==
* [http://theiowastrawpoll.org/ Official site of the Ames Straw Poll] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110830215922/http://theiowastrawpoll.org/ |date=2011-08-30 }}
* [http://www.iowagop.org/ Official site of the Iowa Republican Party, which sponsors the Ames Straw Poll]
* [http://www.pbs.org/newshour/bb/election/july-dec99/straw_poll_background.html Origin of the Ames Straw Poll] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110818003227/http://www.pbs.org/newshour/bb/election/july-dec99/straw_poll_background.html |date=2011-08-18 }}
* [http://race42008.com/2007/04/26/the-ames-straw-poll/ Discussion of history of the Ames Straw Poll] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070928174737/http://race42008.com/2007/04/26/the-ames-straw-poll/ |date=2007-09-28 }}

[[Kategorija:Iowa]]
[[Kategorija:Republikanska stranka (Sjedinjene Američke Države)]]
[[Kategorija:Politika Sjedinjenih Američkih Država]]</text>
      <sha1>plh3jr2p7p8jvgnhraap3kd5qli0zy4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Apneja</title>
    <ns>0</ns>
    <id>144557</id>
    <revision>
      <id>42681739</id>
      <parentid>41486783</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T09:03:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681739</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8266" sha1="gb82lovmadcucekevgbvle7sgt8xxlq" xml:space="preserve">{{Infobox Disease
| Name            = Apneja
| latinski        = apnoe
| Alt             = 
| Width           = 145 
| Image           =  
| slika           =  Schlafapnoe blockiert.svg
| Caption         = Opstrukcija disajnih puteva je čest uzrok apneje
| tekst za sliku  =   
| DiseasesDB      =  
| ICD10           = 
| ICD9            = {{ICD9|786.03}}
| ICDO            = 
| OMIM            =   
| MedlinePlus     = 
| eMedicineSubj   =    
| eMedicineTopic  =   
| MeshID          =  
| GeneReviewsID   = 
| GeneReviewsName = 
| dodatna klasifikacija = 
}}
'''Apneja''' ({{jez-gr|'''απνοια''', '''α'''- bez, '''πνεειν'''- disanja}}, {{jez-lat|apnoe}}) je kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja (uz očuvano unutrašnje disanje)&lt;ref&gt;Vrhovac B, Francetić I, Jakšić B, Labar B. ''Interna medicina'', Zagreb: Medicinska biblioteka;2003 str.726&lt;/ref&gt; ili pauza u disanju koja traje duže od 3 a kraće od 10 sekundi &lt;ref&gt;{{PDF}} [http://publisher.medfak.ni.ac.rs/2008-html/1-broj/TOPOGRAFSKO%20ISPITIVANJE...pdf Medicinski fakultet Niš] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160307085501/http://publisher.medfak.ni.ac.rs/2008-html/1-broj/TOPOGRAFSKO%20ISPITIVANJE...pdf |date=2016-03-07 }} Milan Stoiljković i sar. ''Topografsko ispitivanje pontomedularnih respiratorno-senzitivnih jedara mozga pacova mikrostimulacijama glutationom. ''&lt;/ref&gt; pri čemu dolazi do promene opšteg stanja u [[Organizam|organizmu]], [[bradikardija|bradikardije]] (usporenog rada srca), [[cijanoza|cijanoze]] (plavetnila vidljive sluzokože i kože) ili bledila i [[hipotenzija|hipotenzije]] (pada krvnog pritiska). Apneju prati i određena desaturacija (smanjenje) [[kiseonik]]a u perifernoj [[krv]]i.&lt;br /&gt;Pored toga što je ona prateći [[simptom]] određenih [[bolest]]i svako u životu može ponekad imati apneju tokom [[noć]]i, naročito kod velikog [[umor]]a ili nakon [[Alkoholizam|konzumacije alkohola]] u večernjim satima. O apneji (kao bolesti) se govori kada se javlja više od 5 apneja u jednom satu ili kada je zbir apneja ili [[hipopneja]] u jednom satu veći od 10 u toku [[Spavanje|spavanja]].&lt;ref name=&quot;Što&quot;&gt;{{hr}} ''Što je apneja u spavanju ili opstruktivni apnejički sindrom?'' [https://www.centarzdravlja.hr/zdravlje-az/disni-sustav/apneja/ centarzdravlja.hr]&lt;/ref&gt; Apneja [[sindrom]] u spavanju ili opstruktivni apneja sindrom ({{jez-engl|Obstructive sleep apnea}}) je poseban entitet apneje (koji se naziva i bolešću spavanja) sa dosta velikom učestalošću kod prividno zdravih osoba. Procenjuje se da je oko 5% odrasle [[populacija|populacije]] (naročito muškog [[pol]]a) zahvaćeno ovom bolešću.&lt;ref name=&quot;Što&quot;/&gt;
 
== Etiologija ==
Apneja ili inspiratorni grč karakteriše se inspirijumom koji se po dostizanju svog maksimuma održava u fazi platoa nekoliko desetina sekundi.&lt;ref&gt;Milan Stoiljković i sar. Topografsko ispitivanje pontomedularnih respiratorno-senzitivnih jedara mozga pacova mikrostimulacijama glutationom.[http://publisher.medfak.ni.ac.rs/2008-html/1-broj/TOPOGRAFSKO%20ISPITIVANJE...pdf medfak.Niš] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160307085501/http://publisher.medfak.ni.ac.rs/2008-html/1-broj/TOPOGRAFSKO%20ISPITIVANJE...pdf |date=2016-03-07 }}&lt;/ref&gt; Prema etiološkom faktoru koji ih izaziva apneje se dele na idiopatske i simptomske.

Prema patofiziološkom mehanizmimu apneje se razvrstavaju u;
* ''Opstruktivne'' - koje karakteriše odsustvo protoka vazduha, uz očuvane respiratorne pokrete;
* ''Centralne'' (najčešće) - nedostatak vazduha i odsustvo disajnih pokreta;
* ''Mešovite'' - kombinacija prethodna dva mehanizma.

=== Uzroci idiopatskih apneja ===
* Nezrelost respiratornog centra kod prevremeno rođene dece
* Abnormalnosti u prenosu nadražaja preko određenih supstanci u mozgu
* Upotreba nekih lekova, stimulanasa, antidepresiva
* Hronična bubrežna insuficijencija, bolesti jetre, trudnoća, anemija
* Katapleksija (slabost mišića ili paraliza bez gubitka svesti)

=== Uzroci simptomskih apneja ===
* [[Hipoksija]]; 
* [[Anemija]]; 
* [[Šok]]; 
* Respiratorni poremećaji; 
* Metabolički poremećaji (hipoglikemija, hipokalcijemije, hipo / hipernatrijemija, hiperamonijemija); 
* Termička nestabilnost; 
* Intrakranijalne hemoragije; 
* Malformacije centralnog nervnog sistema; 
* Anatomsko suženje disajnih puteva (atrezija hoana, mikrognacija - Pierre Robin sindrom); 
* Lekovi dati pacijentu, majci trudnici (fetusu); 
* Infekcija (sepsa, meningitis, nekrotični enterokolitis); 
* Grubo izvođenje intervencija; 
* Grube manipulacije u nezi bolesnika;

=== Faktori rizika ===
Sve ono što povećava verovatnoću da se kod neke osobe razviju simptomi apneje, može se identifikovati kao faktor rizika. U najčešće faktore rizika za pojavu apneje spadaju:&lt;ref&gt;{{en}} ''Epidemiology of Obstructive Sleep Apnea Syndrome ,OBSTRUCTIVE SLEEP APNEA SYNDROME'', [http://www.medifocus.com/2009/preview.php?gid=TL011&amp;a=a&amp;assoc=discount&amp;keyword=80-453014 MediFocus] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304194625/http://www.medifocus.com/2009/preview.php?gid=TL011&amp;a=a&amp;assoc=discount&amp;keyword=80-453014 |date=2016-03-04 }}&lt;/ref&gt;
* [[Anatomske anomalije]] - Osobe sa manjim promerom gornjih disajnih puteva zbog anatomskih anomalija češće obolevaju od apneje.
* Pol - Iz nedovoljno poznatih razloga, rizik za razvoj apneje je veći kod muškaraca: kod muškaraca apneja izazvana snom javlja se u 4% a kod žena u 2% slučajeva.
* [[Menopauza]] - Razlozi su nejasni, ali mogu da budu povezani sa hormonalnim faktorom: npr. žene u postmenopauzi imaju veći rizik za razvoj apneje nego žene koje još nisu u menopauzi.
* [[Uzrast]] - U principu, prevalenca apneje je nešto veća kod dece u prvim mesecima života i povećava se sa godinama tako da je veća u starijih ljudi (uzrasta do 65) nego kod sredovečnih osoba (precizni podaci prevalenci kod dece trenutno nedostaju).
* [[Telesna težina]] - Ljudi koji su gojazni (sa 10% ili većim uvećanjem indeksa telesne mase) imaju oko 6 puta veće šanse za nastanak apneje od ljudi koji održavaju normalnu telesnu težinu.
* [[Pušenje]] - Ljudi koji puše imaju oko 3 puta veće šanse za pojavu apneje u odnosu na nepušače.
* [[Hrkanje]] - Ljudi koji pate od hrkanja u snu imaju veće šanse za pojavu snom izazvane apneje u odnosu na one koji to ne čine.
* [[nos|Promene u nosu]] - Ljudi koji imaju devijaciju, polipe ili zapušen nos dok spavaju imaju oko dva puta veći razik za pojavu u snu izazvane apneje u odnosu na osobe bez tih problema.

== Dijagnoza ==
Za postavljanje dijagnoze apneja neophodno je pratiti sledeće parametre: 
* Tip disanja. Za svaki iregularan tip disanja kod pacijenta treba evidentirati; učestalost pojave prestanka disanja, trajanje u sekundama, odnos prema srčanoj frekvenci, pojavu cijanoze i promene tonusa muskulature; 
* Odgovor na kožne stimulacije; 
* Telesnu temperaturu; 
* Acidobazni status krvi; 
* Nivo hemoglobina i hematokrita u krvi; 
* Vrednosti glikoze, kalcijuma i fosfora u krvi; 
* Znake ranih simpotma sepse 
* Praćenje drugih stanja koja izazivaju apneju;

== Izvori ==
{{Izvori}}

== Vanjske veze ==
* {{pdf}} [http://generaliste.medimedia.tm.fr/gene/tl_fch/gestprat/2232pratintrabronc.pdf Inhalation intrabronchique : regardez !]{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, un article du ''Généraliste'' n°2232, {{Date|17|janvier|2003}} (document [[Portable Document Format|PDF]], 1p)
* {{fr}} [http://www.espritapnee.com/ Esprit Apnée] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20051015105126/http://www.espritapnee.com/ |date=2005-10-15 }} „Lista šampiona u apneji“
* {{fr}} [http://apnee.ffessm.fr/ Fédération Francaise d'Etudes et de Sports Sous-Marins ] Nacionalna komisija za apneju
* {{fr}} [http://mediatheque.citedelamer.com/fr/dossiers-thematiques/defis-de-lexploration/plongee-sans-respirer-/default.asp Un dossier complet sur l'apnée, avec une interview de l'apnéiste Loïc Leferme] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110102055307/http://mediatheque.citedelamer.com/fr/dossiers-thematiques/defis-de-lexploration/plongee-sans-respirer-/default.asp |date=2011-01-02 }}

{{Disajne funkcije pluća}}
{{Lista simptoma bolesti}}

[[Kategorija:Plućne bolesti]]</text>
      <sha1>gb82lovmadcucekevgbvle7sgt8xxlq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Nova Pazova</title>
    <ns>0</ns>
    <id>153571</id>
    <revision>
      <id>42681737</id>
      <parentid>42559878</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T08:51:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>3maj89</username>
        <id>387387</id>
      </contributor>
      <comment>Dopunjavanje i azuriranje podataka o Novoj Pazovi.</comment>
      <origin>42681737</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10622" sha1="on01i22c719ur93wk0gw4rur2qjnwei" xml:space="preserve">{{Naseljeno mesto u Srbiji
|mesto = Nova Pazova
|pokrajina = Vojvodina
|okrug = Sremski
|opština = Stara Pazova
|nadm visina = 87
|populacija = 16115
|površina = 24,4
|gustina = 660
|poštanski kod = 22330
|pozivni broj = 022
|registarska oznaka = ST
|gšir = 44.940166
|gduž = 20.2185
|slika = Nova Pazova, letecký pohled.jpg
|opis_slike = Nova Pazova iz vazduha
|grb = Nova Pazova Coat of Arms.png
}}

'''Nova Pazova''' je naselje u [[opština Stara Pazova|opštini Stara Pazova]], u [[Sremski okrug|Sremskom okrugu]], u [[Vojvodina|Vojvodini]], [[Srbija|Srbija]]. Nalazi se oko 25 kilometara severozapadno od [[Beograd]]a. Prema [[Popis stanovništva 2022. u Srbiji|popisu stanovništva iz 2022. godine]], Nova Pazova ima 16.115 stanovnika.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Nova Pazova je jedno od najvećih naselja u opštini Stara Pazova i razvijeno prigradsko naselje sa značajnom malom privredom, zanatstvom, preduzetništvom i industrijskom zonom. Zbog blizine Beograda i povoljnog saobraćajnog položaja predstavlja značajno privredno i stambeno područje.

== Geografija ==

Nova Pazova se nalazi u ravničarskom delu [[Srem|Srema]], na nadmorskoj visini od oko 87 metara. Geografske koordinate naselja su 44°56′25″N i 20°13′07″E.

Prema podacima navedenim u infokutiji, površina Nove Pazove iznosi 24,4 km². Na osnovu broja stanovnika prema popisu iz 2022. godine, gustina naseljenosti iznosi približno 660 stanovnika po km².

Nova Pazova se nalazi oko 25 kilometara severozapadno od Beograda. Od [[Stara Pazova|Stare Pazove]] udaljena je oko 6 kilometara, od [[Vojka|Vojke]] oko 4 kilometra, a od [[Banovci|Banovaca]] oko 6 kilometara. Međunarodni aerodrom „[[Aerodrom Nikola Tesla Beograd|Nikola Tesla]]“ udaljen je oko 20 kilometara.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Katastarska teritorija Nove Pazove prostire se na oko 2.611 hektara prema podacima opštinskog katastra.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Saobraćaj ==

Nova Pazova ima veoma povoljan saobraćajni položaj. U njenoj blizini nalaze se važni drumski i železnički pravci koji povezuju Beograd sa Novim Sadom, Sremom i drugim delovima Srbije.

Pored naselja prolazi železnička pruga na pravcu Beograd–Šid–Zagreb, dok se u blizini nalazi i auto-put koji povezuje Beograd sa Novim Sadom i severnim delovima Srbije.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

U Novoj Pazovi nalazi se [[Železnička stanica Nova Pazova|železnička stanica Nova Pazova]].

Blizina Beograda, auto-puta, železnice, [[Aerodrom Batajnica|aerodroma Batajnica]] i Međunarodnog aerodroma „Nikola Tesla“ dodatno povećava saobraćajni i privredni značaj naselja.

== Istorija ==

Nova Pazova nastala je 1790. godine kada je na pustaru južno od tadašnje Pazove doseljeno 882 kolonista iz Nemačke. Ovi doseljenici danas su poznati pod nazivom [[Podunavske Švabe]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Novo naselje bilo je planski uređeno. Ulice su bile široke i prave i sekle su se pod pravim uglom, dok su placevi i raspored objekata bili pravilno organizovani. Takav urbanistički raspored karakterističan je za kolonistička naselja nastala u Vojvodini tokom perioda Habsburške monarhije.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Naziv Nova Pazova nastao je u vezi sa tadašnjom Pazovom, koja je kasnije dobila naziv [[Stara Pazova]]. Prema lokalnom istorijskom predanju, nemački kolonisti su svoje novo naselje nazvali Nova Pazova u znak zahvalnosti stanovnicima Pazove koji su im pomogli nakon dolaska.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/rs/resp-novosti/123-latinica/stranice/stara-pazova.html?start=18
|title=Naselje Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Tokom 19. i prve polovine 20. veka Nova Pazova razvijala se kao pretežno nemačko naselje. Stanovništvo se bavilo poljoprivredom, stočarstvom, zanatstvom i trgovinom.

=== Drugi svetski rat ===

Tokom [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] Nova Pazova bila je naselje sa značajnim nemačkim stanovništvom.

Dana 6. oktobra 1944. godine, pred približavanjem oslobodilačkih jedinica, nemačko stanovništvo napustilo je Novu Pazovu.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Nakon završetka rata došlo je do velikih demografskih promena.

=== Kolonizacija posle Drugog svetskog rata ===

Posle [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] Nova Pazova je obuhvaćena procesom kolonizacije stanovništva u tadašnjoj Jugoslaviji.

U naselje su se doseljavale porodice iz ratom opustošenih krajeva tadašnje Jugoslavije, naročito iz [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]], [[Dalmacija|Dalmacije]], [[Lika|Like]] i [[Crna Gora|Crne Gore]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Doseljavanje je značajno promenilo demografsku strukturu naselja i predstavljalo osnovu za njegov dalji razvoj.

Do 1958. godine Nova Pazova imala je status opštine. Promenom sistema lokalne samouprave došlo je do ukrupnjavanja opština, čime je Nova Pazova izgubila status opštine i postala deo opštine Stara Pazova.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Demografija ==

Broj stanovnika Nove Pazove značajno je rastao tokom druge polovine 20. veka, naročito nakon kolonizacije posle Drugog svetskog rata.

Prema rezultatima popisa stanovništva broj stanovnika se menjao na sledeći način:

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Godina popisa
! Broj stanovnika
|-
| 1948.
| 4.604
|-
| 1953.
| 6.082
|-
| 1961.
| 10.990
|-
| 1971.
| 10.658
|-
| 1981.
| 15.488
|-
| 1991.
| 16.016
|-
| 2002.
| 18.214
|-
| 2011.
| 17.105
|-
| 2022.
| 16.115
|}

Izvor: [[Republički zavod za statistiku Srbije]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.stat.gov.rs/
|title=Republički zavod za statistiku Srbije
|publisher=Republički zavod za statistiku Srbije
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Prema popisu iz 2022. godine, Nova Pazova ima 16.115 stanovnika. U odnosu na popis iz 2011. godine, kada je imala 17.105 stanovnika, zabeležen je pad broja stanovnika.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/stanovnistvo/
|title=Stanovništvo
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Prema podacima o popisu iz 2002. godine, većinu stanovništva činili su Srbi. Opština Stara Pazova je i danas etnički raznolika sredina, sa Srbima kao najbrojnijom etničkom zajednicom.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/stanovnistvo/
|title=Stanovništvo
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Privreda ==

Nova Pazova je poznata po razvijenoj maloj privredi, zanatstvu, preduzetništvu i industriji.

U naselju se nalazi uređena industrijska zona sa većim brojem privrednih objekata. Značajan deo privredne aktivnosti nalazi se i u samom naselju, gde su proizvodni i poslovni objekti često povezani sa porodičnim imanjima.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Povoljan položaj u odnosu na Beograd, Novi Sad, železničku infrastrukturu i glavne drumske pravce predstavlja važan faktor privrednog razvoja.

Prema podacima Opštine Stara Pazova, u Novoj Pazovi postoji oko 1.600 samostalnih radnji i oko 400 preduzeća.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Kultura ==

Kulturni život Nove Pazove razvija se kroz rad kulturnih i drugih udruženja.

Istorijsko nasleđe naselja obuhvata period nemačke kolonizacije od kraja 18. veka, kao i period nakon Drugog svetskog rata kada je došlo do doseljavanja stanovništva iz različitih krajeva tadašnje Jugoslavije.

U Novoj Pazovi deluje [[KUD Mladost Nova Pazova]], koje neguje folklornu i kulturnu tradiciju.

== Sport ==

U Novoj Pazovi postoji razvijen sportski život i deluje više sportskih klubova i udruženja.

Jedan od poznatijih sportskih kolektiva je [[FK Radnički Nova Pazova|Fudbalski klub Radnički Nova Pazova]]. Pored fudbala, stanovnici se bave i drugim sportovima.

== Galerija ==

&lt;gallery mode=&quot;packed&quot; heights=&quot;180&quot;&gt;
Datoteka:Nova Pazova, letecký pohled.jpg|Nova Pazova iz vazduha
Datoteka:Nova Pazova station.jpg|Železnička stanica Nova Pazova
Datoteka:Nova Pazova, temporary Orthodox church.jpg|Privremena pravoslavna crkva
Datoteka:Nova Pazova, new Orthodox church.jpg|Nova pravoslavna crkva u izgradnji
&lt;/gallery&gt;

== Vidi još ==

* [[Stara Pazova]]
* [[Opština Stara Pazova]]
* [[Srem]]
* [[Vojvodina]]
* [[Sremski okrug]]
* [[Podunavske Švabe]]
* [[Železnička stanica Nova Pazova]]

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

{{portal|Srbija}}

{{Drugi projekti
|commons = Nova Pazova
|wikispecies =
|wiktionary =
|wikiversity =
|wikibooks =
|wikisource =
|wikiquote =
|wikinews =
}}

* [https://www.starapazova.rs/ Opština Stara Pazova]
* [https://turizampazova.rs/ Turistička organizacija opštine Stara Pazova]
* [https://www.stat.gov.rs/ Republički zavod za statistiku Srbije]
* [https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Nova_Pazova Wikimedia Commons — Nova Pazova]

{{Opština Stara Pazova}}

[[Kategorija:Opština Stara Pazova]]
[[Kategorija:Naselja u Vojvodini]]
[[Kategorija:Naselja u Sremu]]</text>
      <sha1>on01i22c719ur93wk0gw4rur2qjnwei</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681772</id>
      <parentid>42681737</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T11:53:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>uklonjena kategorija [[:Kategorija:Naselja u Sremu|Naselja u Sremu]] pomoću gadgeta [[Wikipedia:HotCat|HotCat]]</comment>
      <origin>42681772</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10591" sha1="6hla917sbhwi1g9aduddlro46xac40q" xml:space="preserve">{{Naseljeno mesto u Srbiji
|mesto = Nova Pazova
|pokrajina = Vojvodina
|okrug = Sremski
|opština = Stara Pazova
|nadm visina = 87
|populacija = 16115
|površina = 24,4
|gustina = 660
|poštanski kod = 22330
|pozivni broj = 022
|registarska oznaka = ST
|gšir = 44.940166
|gduž = 20.2185
|slika = Nova Pazova, letecký pohled.jpg
|opis_slike = Nova Pazova iz vazduha
|grb = Nova Pazova Coat of Arms.png
}}

'''Nova Pazova''' je naselje u [[opština Stara Pazova|opštini Stara Pazova]], u [[Sremski okrug|Sremskom okrugu]], u [[Vojvodina|Vojvodini]], [[Srbija|Srbija]]. Nalazi se oko 25 kilometara severozapadno od [[Beograd]]a. Prema [[Popis stanovništva 2022. u Srbiji|popisu stanovništva iz 2022. godine]], Nova Pazova ima 16.115 stanovnika.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Nova Pazova je jedno od najvećih naselja u opštini Stara Pazova i razvijeno prigradsko naselje sa značajnom malom privredom, zanatstvom, preduzetništvom i industrijskom zonom. Zbog blizine Beograda i povoljnog saobraćajnog položaja predstavlja značajno privredno i stambeno područje.

== Geografija ==

Nova Pazova se nalazi u ravničarskom delu [[Srem|Srema]], na nadmorskoj visini od oko 87 metara. Geografske koordinate naselja su 44°56′25″N i 20°13′07″E.

Prema podacima navedenim u infokutiji, površina Nove Pazove iznosi 24,4 km². Na osnovu broja stanovnika prema popisu iz 2022. godine, gustina naseljenosti iznosi približno 660 stanovnika po km².

Nova Pazova se nalazi oko 25 kilometara severozapadno od Beograda. Od [[Stara Pazova|Stare Pazove]] udaljena je oko 6 kilometara, od [[Vojka|Vojke]] oko 4 kilometra, a od [[Banovci|Banovaca]] oko 6 kilometara. Međunarodni aerodrom „[[Aerodrom Nikola Tesla Beograd|Nikola Tesla]]“ udaljen je oko 20 kilometara.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Katastarska teritorija Nove Pazove prostire se na oko 2.611 hektara prema podacima opštinskog katastra.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Saobraćaj ==

Nova Pazova ima veoma povoljan saobraćajni položaj. U njenoj blizini nalaze se važni drumski i železnički pravci koji povezuju Beograd sa Novim Sadom, Sremom i drugim delovima Srbije.

Pored naselja prolazi železnička pruga na pravcu Beograd–Šid–Zagreb, dok se u blizini nalazi i auto-put koji povezuje Beograd sa Novim Sadom i severnim delovima Srbije.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

U Novoj Pazovi nalazi se [[Železnička stanica Nova Pazova|železnička stanica Nova Pazova]].

Blizina Beograda, auto-puta, železnice, [[Aerodrom Batajnica|aerodroma Batajnica]] i Međunarodnog aerodroma „Nikola Tesla“ dodatno povećava saobraćajni i privredni značaj naselja.

== Istorija ==

Nova Pazova nastala je 1790. godine kada je na pustaru južno od tadašnje Pazove doseljeno 882 kolonista iz Nemačke. Ovi doseljenici danas su poznati pod nazivom [[Podunavske Švabe]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Novo naselje bilo je planski uređeno. Ulice su bile široke i prave i sekle su se pod pravim uglom, dok su placevi i raspored objekata bili pravilno organizovani. Takav urbanistički raspored karakterističan je za kolonistička naselja nastala u Vojvodini tokom perioda Habsburške monarhije.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Naziv Nova Pazova nastao je u vezi sa tadašnjom Pazovom, koja je kasnije dobila naziv [[Stara Pazova]]. Prema lokalnom istorijskom predanju, nemački kolonisti su svoje novo naselje nazvali Nova Pazova u znak zahvalnosti stanovnicima Pazove koji su im pomogli nakon dolaska.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/rs/resp-novosti/123-latinica/stranice/stara-pazova.html?start=18
|title=Naselje Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Tokom 19. i prve polovine 20. veka Nova Pazova razvijala se kao pretežno nemačko naselje. Stanovništvo se bavilo poljoprivredom, stočarstvom, zanatstvom i trgovinom.

=== Drugi svetski rat ===

Tokom [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] Nova Pazova bila je naselje sa značajnim nemačkim stanovništvom.

Dana 6. oktobra 1944. godine, pred približavanjem oslobodilačkih jedinica, nemačko stanovništvo napustilo je Novu Pazovu.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Nakon završetka rata došlo je do velikih demografskih promena.

=== Kolonizacija posle Drugog svetskog rata ===

Posle [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] Nova Pazova je obuhvaćena procesom kolonizacije stanovništva u tadašnjoj Jugoslaviji.

U naselje su se doseljavale porodice iz ratom opustošenih krajeva tadašnje Jugoslavije, naročito iz [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]], [[Dalmacija|Dalmacije]], [[Lika|Like]] i [[Crna Gora|Crne Gore]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Doseljavanje je značajno promenilo demografsku strukturu naselja i predstavljalo osnovu za njegov dalji razvoj.

Do 1958. godine Nova Pazova imala je status opštine. Promenom sistema lokalne samouprave došlo je do ukrupnjavanja opština, čime je Nova Pazova izgubila status opštine i postala deo opštine Stara Pazova.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Demografija ==

Broj stanovnika Nove Pazove značajno je rastao tokom druge polovine 20. veka, naročito nakon kolonizacije posle Drugog svetskog rata.

Prema rezultatima popisa stanovništva broj stanovnika se menjao na sledeći način:

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Godina popisa
! Broj stanovnika
|-
| 1948.
| 4.604
|-
| 1953.
| 6.082
|-
| 1961.
| 10.990
|-
| 1971.
| 10.658
|-
| 1981.
| 15.488
|-
| 1991.
| 16.016
|-
| 2002.
| 18.214
|-
| 2011.
| 17.105
|-
| 2022.
| 16.115
|}

Izvor: [[Republički zavod za statistiku Srbije]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.stat.gov.rs/
|title=Republički zavod za statistiku Srbije
|publisher=Republički zavod za statistiku Srbije
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Prema popisu iz 2022. godine, Nova Pazova ima 16.115 stanovnika. U odnosu na popis iz 2011. godine, kada je imala 17.105 stanovnika, zabeležen je pad broja stanovnika.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/stanovnistvo/
|title=Stanovništvo
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Prema podacima o popisu iz 2002. godine, većinu stanovništva činili su Srbi. Opština Stara Pazova je i danas etnički raznolika sredina, sa Srbima kao najbrojnijom etničkom zajednicom.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/stanovnistvo/
|title=Stanovništvo
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Privreda ==

Nova Pazova je poznata po razvijenoj maloj privredi, zanatstvu, preduzetništvu i industriji.

U naselju se nalazi uređena industrijska zona sa većim brojem privrednih objekata. Značajan deo privredne aktivnosti nalazi se i u samom naselju, gde su proizvodni i poslovni objekti često povezani sa porodičnim imanjima.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Povoljan položaj u odnosu na Beograd, Novi Sad, železničku infrastrukturu i glavne drumske pravce predstavlja važan faktor privrednog razvoja.

Prema podacima Opštine Stara Pazova, u Novoj Pazovi postoji oko 1.600 samostalnih radnji i oko 400 preduzeća.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Kultura ==

Kulturni život Nove Pazove razvija se kroz rad kulturnih i drugih udruženja.

Istorijsko nasleđe naselja obuhvata period nemačke kolonizacije od kraja 18. veka, kao i period nakon Drugog svetskog rata kada je došlo do doseljavanja stanovništva iz različitih krajeva tadašnje Jugoslavije.

U Novoj Pazovi deluje [[KUD Mladost Nova Pazova]], koje neguje folklornu i kulturnu tradiciju.

== Sport ==

U Novoj Pazovi postoji razvijen sportski život i deluje više sportskih klubova i udruženja.

Jedan od poznatijih sportskih kolektiva je [[FK Radnički Nova Pazova|Fudbalski klub Radnički Nova Pazova]]. Pored fudbala, stanovnici se bave i drugim sportovima.

== Galerija ==

&lt;gallery mode=&quot;packed&quot; heights=&quot;180&quot;&gt;
Datoteka:Nova Pazova, letecký pohled.jpg|Nova Pazova iz vazduha
Datoteka:Nova Pazova station.jpg|Železnička stanica Nova Pazova
Datoteka:Nova Pazova, temporary Orthodox church.jpg|Privremena pravoslavna crkva
Datoteka:Nova Pazova, new Orthodox church.jpg|Nova pravoslavna crkva u izgradnji
&lt;/gallery&gt;

== Vidi još ==

* [[Stara Pazova]]
* [[Opština Stara Pazova]]
* [[Srem]]
* [[Vojvodina]]
* [[Sremski okrug]]
* [[Podunavske Švabe]]
* [[Železnička stanica Nova Pazova]]

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

{{portal|Srbija}}

{{Drugi projekti
|commons = Nova Pazova
|wikispecies =
|wiktionary =
|wikiversity =
|wikibooks =
|wikisource =
|wikiquote =
|wikinews =
}}

* [https://www.starapazova.rs/ Opština Stara Pazova]
* [https://turizampazova.rs/ Turistička organizacija opštine Stara Pazova]
* [https://www.stat.gov.rs/ Republički zavod za statistiku Srbije]
* [https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Nova_Pazova Wikimedia Commons — Nova Pazova]

{{Opština Stara Pazova}}

[[Kategorija:Opština Stara Pazova]]
[[Kategorija:Naselja u Vojvodini]]</text>
      <sha1>6hla917sbhwi1g9aduddlro46xac40q</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681773</id>
      <parentid>42681772</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T11:53:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>/* Vanjske veze */</comment>
      <origin>42681773</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10571" sha1="lzqkxpy192e1xvq4llygzfblnqklh9l" xml:space="preserve">{{Naseljeno mesto u Srbiji
|mesto = Nova Pazova
|pokrajina = Vojvodina
|okrug = Sremski
|opština = Stara Pazova
|nadm visina = 87
|populacija = 16115
|površina = 24,4
|gustina = 660
|poštanski kod = 22330
|pozivni broj = 022
|registarska oznaka = ST
|gšir = 44.940166
|gduž = 20.2185
|slika = Nova Pazova, letecký pohled.jpg
|opis_slike = Nova Pazova iz vazduha
|grb = Nova Pazova Coat of Arms.png
}}

'''Nova Pazova''' je naselje u [[opština Stara Pazova|opštini Stara Pazova]], u [[Sremski okrug|Sremskom okrugu]], u [[Vojvodina|Vojvodini]], [[Srbija|Srbija]]. Nalazi se oko 25 kilometara severozapadno od [[Beograd]]a. Prema [[Popis stanovništva 2022. u Srbiji|popisu stanovništva iz 2022. godine]], Nova Pazova ima 16.115 stanovnika.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Nova Pazova je jedno od najvećih naselja u opštini Stara Pazova i razvijeno prigradsko naselje sa značajnom malom privredom, zanatstvom, preduzetništvom i industrijskom zonom. Zbog blizine Beograda i povoljnog saobraćajnog položaja predstavlja značajno privredno i stambeno područje.

== Geografija ==

Nova Pazova se nalazi u ravničarskom delu [[Srem|Srema]], na nadmorskoj visini od oko 87 metara. Geografske koordinate naselja su 44°56′25″N i 20°13′07″E.

Prema podacima navedenim u infokutiji, površina Nove Pazove iznosi 24,4 km². Na osnovu broja stanovnika prema popisu iz 2022. godine, gustina naseljenosti iznosi približno 660 stanovnika po km².

Nova Pazova se nalazi oko 25 kilometara severozapadno od Beograda. Od [[Stara Pazova|Stare Pazove]] udaljena je oko 6 kilometara, od [[Vojka|Vojke]] oko 4 kilometra, a od [[Banovci|Banovaca]] oko 6 kilometara. Međunarodni aerodrom „[[Aerodrom Nikola Tesla Beograd|Nikola Tesla]]“ udaljen je oko 20 kilometara.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Katastarska teritorija Nove Pazove prostire se na oko 2.611 hektara prema podacima opštinskog katastra.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Saobraćaj ==

Nova Pazova ima veoma povoljan saobraćajni položaj. U njenoj blizini nalaze se važni drumski i železnički pravci koji povezuju Beograd sa Novim Sadom, Sremom i drugim delovima Srbije.

Pored naselja prolazi železnička pruga na pravcu Beograd–Šid–Zagreb, dok se u blizini nalazi i auto-put koji povezuje Beograd sa Novim Sadom i severnim delovima Srbije.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/naselja-nova-pazova/
|title=Nova Pazova
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

U Novoj Pazovi nalazi se [[Železnička stanica Nova Pazova|železnička stanica Nova Pazova]].

Blizina Beograda, auto-puta, železnice, [[Aerodrom Batajnica|aerodroma Batajnica]] i Međunarodnog aerodroma „Nikola Tesla“ dodatno povećava saobraćajni i privredni značaj naselja.

== Istorija ==

Nova Pazova nastala je 1790. godine kada je na pustaru južno od tadašnje Pazove doseljeno 882 kolonista iz Nemačke. Ovi doseljenici danas su poznati pod nazivom [[Podunavske Švabe]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Novo naselje bilo je planski uređeno. Ulice su bile široke i prave i sekle su se pod pravim uglom, dok su placevi i raspored objekata bili pravilno organizovani. Takav urbanistički raspored karakterističan je za kolonistička naselja nastala u Vojvodini tokom perioda Habsburške monarhije.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Naziv Nova Pazova nastao je u vezi sa tadašnjom Pazovom, koja je kasnije dobila naziv [[Stara Pazova]]. Prema lokalnom istorijskom predanju, nemački kolonisti su svoje novo naselje nazvali Nova Pazova u znak zahvalnosti stanovnicima Pazove koji su im pomogli nakon dolaska.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/rs/resp-novosti/123-latinica/stranice/stara-pazova.html?start=18
|title=Naselje Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Tokom 19. i prve polovine 20. veka Nova Pazova razvijala se kao pretežno nemačko naselje. Stanovništvo se bavilo poljoprivredom, stočarstvom, zanatstvom i trgovinom.

=== Drugi svetski rat ===

Tokom [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] Nova Pazova bila je naselje sa značajnim nemačkim stanovništvom.

Dana 6. oktobra 1944. godine, pred približavanjem oslobodilačkih jedinica, nemačko stanovništvo napustilo je Novu Pazovu.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Nakon završetka rata došlo je do velikih demografskih promena.

=== Kolonizacija posle Drugog svetskog rata ===

Posle [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] Nova Pazova je obuhvaćena procesom kolonizacije stanovništva u tadašnjoj Jugoslaviji.

U naselje su se doseljavale porodice iz ratom opustošenih krajeva tadašnje Jugoslavije, naročito iz [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]], [[Dalmacija|Dalmacije]], [[Lika|Like]] i [[Crna Gora|Crne Gore]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Doseljavanje je značajno promenilo demografsku strukturu naselja i predstavljalo osnovu za njegov dalji razvoj.

Do 1958. godine Nova Pazova imala je status opštine. Promenom sistema lokalne samouprave došlo je do ukrupnjavanja opština, čime je Nova Pazova izgubila status opštine i postala deo opštine Stara Pazova.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Demografija ==

Broj stanovnika Nove Pazove značajno je rastao tokom druge polovine 20. veka, naročito nakon kolonizacije posle Drugog svetskog rata.

Prema rezultatima popisa stanovništva broj stanovnika se menjao na sledeći način:

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Godina popisa
! Broj stanovnika
|-
| 1948.
| 4.604
|-
| 1953.
| 6.082
|-
| 1961.
| 10.990
|-
| 1971.
| 10.658
|-
| 1981.
| 15.488
|-
| 1991.
| 16.016
|-
| 2002.
| 18.214
|-
| 2011.
| 17.105
|-
| 2022.
| 16.115
|}

Izvor: [[Republički zavod za statistiku Srbije]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.stat.gov.rs/
|title=Republički zavod za statistiku Srbije
|publisher=Republički zavod za statistiku Srbije
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Prema popisu iz 2022. godine, Nova Pazova ima 16.115 stanovnika. U odnosu na popis iz 2011. godine, kada je imala 17.105 stanovnika, zabeležen je pad broja stanovnika.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/stanovnistvo/
|title=Stanovništvo
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Prema podacima o popisu iz 2002. godine, većinu stanovništva činili su Srbi. Opština Stara Pazova je i danas etnički raznolika sredina, sa Srbima kao najbrojnijom etničkom zajednicom.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://turizampazova.rs/stanovnistvo/
|title=Stanovništvo
|publisher=Turistička organizacija opštine Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Privreda ==

Nova Pazova je poznata po razvijenoj maloj privredi, zanatstvu, preduzetništvu i industriji.

U naselju se nalazi uređena industrijska zona sa većim brojem privrednih objekata. Značajan deo privredne aktivnosti nalazi se i u samom naselju, gde su proizvodni i poslovni objekti često povezani sa porodičnim imanjima.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Povoljan položaj u odnosu na Beograd, Novi Sad, železničku infrastrukturu i glavne drumske pravce predstavlja važan faktor privrednog razvoja.

Prema podacima Opštine Stara Pazova, u Novoj Pazovi postoji oko 1.600 samostalnih radnji i oko 400 preduzeća.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.starapazova.rs/opstina-stara-pazova/naselja/nova-pazova.html
|title=Nova Pazova
|publisher=Opština Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Kultura ==

Kulturni život Nove Pazove razvija se kroz rad kulturnih i drugih udruženja.

Istorijsko nasleđe naselja obuhvata period nemačke kolonizacije od kraja 18. veka, kao i period nakon Drugog svetskog rata kada je došlo do doseljavanja stanovništva iz različitih krajeva tadašnje Jugoslavije.

U Novoj Pazovi deluje [[KUD Mladost Nova Pazova]], koje neguje folklornu i kulturnu tradiciju.

== Sport ==

U Novoj Pazovi postoji razvijen sportski život i deluje više sportskih klubova i udruženja.

Jedan od poznatijih sportskih kolektiva je [[FK Radnički Nova Pazova|Fudbalski klub Radnički Nova Pazova]]. Pored fudbala, stanovnici se bave i drugim sportovima.

== Galerija ==

&lt;gallery mode=&quot;packed&quot; heights=&quot;180&quot;&gt;
Datoteka:Nova Pazova, letecký pohled.jpg|Nova Pazova iz vazduha
Datoteka:Nova Pazova station.jpg|Železnička stanica Nova Pazova
Datoteka:Nova Pazova, temporary Orthodox church.jpg|Privremena pravoslavna crkva
Datoteka:Nova Pazova, new Orthodox church.jpg|Nova pravoslavna crkva u izgradnji
&lt;/gallery&gt;

== Vidi još ==

* [[Stara Pazova]]
* [[Opština Stara Pazova]]
* [[Srem]]
* [[Vojvodina]]
* [[Sremski okrug]]
* [[Podunavske Švabe]]
* [[Železnička stanica Nova Pazova]]

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Drugi projekti
|commons = Nova Pazova
|wikispecies =
|wiktionary =
|wikiversity =
|wikibooks =
|wikisource =
|wikiquote =
|wikinews =
}}

* [https://www.starapazova.rs/ Opština Stara Pazova]
* [https://turizampazova.rs/ Turistička organizacija opštine Stara Pazova]
* [https://www.stat.gov.rs/ Republički zavod za statistiku Srbije]
* [https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Nova_Pazova Wikimedia Commons — Nova Pazova]

{{Opština Stara Pazova}}

[[Kategorija:Opština Stara Pazova]]
[[Kategorija:Naselja u Vojvodini]]</text>
      <sha1>lzqkxpy192e1xvq4llygzfblnqklh9l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>All About Eve</title>
    <ns>0</ns>
    <id>161878</id>
    <revision>
      <id>42681707</id>
      <parentid>42460930</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T04:42:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681707</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="35173" sha1="hczejbds5chx7fmg85pl0xivaxlj8wy" xml:space="preserve">{{Other uses|All About Eve (razvrstavanje)}}
{{Infokutija02 film
|  naslov = All About Eve
|  slika = AllAboutEve.jpeg
|  opis = Filmski poster za reizdanje iz 1967.
|  režija = [[Joseph L. Mankiewicz]]
|  scenario = Joseph L. Mankiewicz
|  uloge = [[Bette Davis]]&lt;br /&gt;[[Anne Baxter]]&lt;br /&gt;[[George Sanders]]&lt;br /&gt;[[Celeste Holm]]
|  producent = [[Darryl F. Zanuck]]
|  muzika = [[Alfred Newman]]
|  fotografija = [[Milton R. Krasner]]
|  montaža = [[Barbara McLean]]
|  distributer    = [[20th Century Fox]]
|  premijera = {{Film date|1950|10|13|df=y}}
|  trajanje = 138 min.
|  jezik = engleski
|  zemlja = {{flag|Sjedinjene Države}}
}}

'''Sve o Evi''' (eng. ''All About Eve'') je [[SAD|američka]] [[drama]] iz [[1950.]] godine koju je napisao i režirao [[Joseph L. Mankiewicz]], a koja se temelji na kratkoj priči &quot;The Wisdom of Eve&quot; autorice [[Mary Orr]] iz [[1946.]] godine.

U filmu su glavne uloge ostvarile [[Bette Davis]] kao Margo Channing, visoko cijenjena, ali ostarjela [[Broadway]]ska glumica i [[Anne Baxter]] kao Eve Harrington, mlada obožavateljica glumice koja ulazi u njezin život i uskoro zaprijeti njezinoj karijeri i privatnim odnosima. [[George Sanders]], [[Celeste Holm]], [[Hugh Marlowe]], [[Barbara Bates]], [[Gary Merrill]] i [[Thelma Ritter]] također glume u filmu u kojem je jednu od svojih najranijih uloga ostvarila [[Marilyn Monroe]].

U vrijeme njegove kino distribucije, filmska kritika pisala je hvalospjeve, a sam film nominiran je za rekordnih 14 nagrada [[Oscar]] (jedini film s istim brojem nominacija do danas je [[Titanic (1997)|Titanic]] iz [[1997.]] godine) od kojih je osvojio njih 6, uključujući one za [[Oscar za najbolji film|najbolji film]] i [[Oscar za najboljeg redatelja|najboljeg redatelja]]. ''Sve o Evi'' do danas je jedini film u povijesti čije su čak četiri glumice nominirane za nagradu Oscar (Davis i Baxter u kategoriji [[Oscar za najbolju glumicu|glavne ženske uloge]], a Holm i Ritter u kategoriji [[Oscar za najbolju sporednu glumicu|sporedne ženske uloge]]). [[1990.]] godine ''Sve o Evi'' postao je jedan od prvih 50 filmova odabranih za očuvanje u nacionalnom filmskom registru SAD-a. [[1998.]] godine na listi najboljih američkih filmova svih vremena Američkog filmskog instituta, ''Sve o Evi'' zauzeo je 16. mjesto.&lt;ref&gt;[http://connect.afi.com/site/DocServer/movies100.pdf?docID=264 &quot;America's Greatest Movies&quot;] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100214191259/http://connect.afi.com/site/DocServer/movies100.pdf?docID=264 |date=2010-02-14 }} AFI.com. Preuzeto 8. kolovoza 2009.&lt;/ref&gt;

== Radnja ==

Tijekom ceremonije dodjele nagrada, Eve Harrington ([[Anne Baxter]]) - nova i sjajna zvijezda [[Broadway]]a - dobiva nagradu Sarah Siddons za ulogu Core u predstavi ''Footsteps on the Ceiling''. Kazališni kritičar Addison DeWitt ([[George Sanders]]) kroz zlobnu naraciju objašnjava ceremoniju i prisjeća se na koji je zapravo način Eve postala slavna.

Radnja se vraća godinu dana unatrag. Margo Channing ([[Bette Davis]]) jedna je od najvećih zvijezda Broadwaya, ali unatoč njezinom uspjehu ona stari; upravo je navršila četrdesetu i u potpunosti je svjesna što to znači za njezinu karijeru. Jedne večeri nakon predstave njezina najbolja prijateljica Karen Richards ([[Celeste Holm]]), žena uglednog pisca kazališnih komada Lloyda Richardsa ([[Hugh Marlowe]]) upoznaje vjernu obožavateljicu Eve Harrington u hladnoj uličici ispred [[kazalište|kazališta]]. Prepoznavši je od ranije (Eve tvrdi da je vidjela svaku glumačku izvedbu svog idola u predstavi ''Aged in Wood''), Karen ju odvodi iza pozornice kako bi upoznala Margo. Eve u Marginoj svlačionici uskoro grupi ljudi koji uključuju Karen i Lloyda, Marginog dečka Billa Sampsona ([[Gary Merrill]]), redatelja koji je osam godina mlađi od nje, te Marginu pomoćnicu Birdie ([[Thelma Ritter]]) govori da je pratila sve Margine kazališne izvedbe do [[New York]]a nakon što ju je vidjela prvi put u [[San Francisco|San Franciscu]]. Ispriča im dirljivu priču o svom teškom životu, uključujući i dio kad je bila siroče i kad je izgubila svog mladog muža u [[Drugi svjetski rat|Drugom svjetskom ratu]]. Čini se poniznom i u potpunosti idolizira Margo. Uskoro se Margo sprijatelji s Eve koja se seli u njezin dom i postaje njezina asistentica te zapostavlja Birdie kojoj se Eve od početka ne sviđa.

I dok izvana Eve ostavlja dojam osobe koja samo želi pomoći Margo i biti joj na usluzi, ona joj konstantno radi iza leđa i pokušava postati njezina zamjena na pozornici (uzrokuje svađe između Margo i Lloyda te između Margo i Billa) te kuje zavjeru s nevinom Karen kako bi Margo propustila važnu performansu. Znajući unaprijed da će upravo ona biti ta koja će nastupiti u predstavi umjesto Margo, Eve pozove gradske kazališne kritičare te ostvaruje trijumf. Uskoro pokušava zavesti Billa koji ju odbija. Nakon oštre kolumne u novinama kritičara Addisona, Margo i Bill se pomiruju, večeraju s Richardsesima i odlučuju vjenčati. Te iste večeri u restoranu Eve ucjenjuje Karen da nagovori Lloyda da joj dodijeli ulogu Core; u protivnom će reći Margo da je zbog nje propustila nastup u važnoj kazališnoj predstavi. Prije nego Karen uopće uspije popričati s Lloydom, Margo na sveopće iznenađenje izjavljuje da ne želi više glumiti lik Core. Eve dobiva ulogu i pokušava se uspeti još više na ljestvici popularnosti koristeći kritičara Addisona koji postaje sumnjičav. Netom prije premijere u kazalištu Shubert u [[New Haven]]u, Eve prezentira Addisonu svoj sljedeći plan: oženiti se s Lloydom za kojeg smatra da joj je izjavio ljubav i da planira napustiti suprugu te da će za nju pisati najbolje kazališne komade. Addison, bijesan što ga pokušava iskoristiti, otkriva Eve da zna kompletnu pozadinu njezine priče i da je sve ono što je rekla prve večeri bila laž. Njezino pravo ime je Gertrude Slojinski i ona nije nikakva ratna udovica niti siroče niti pratiteljica Margine turneje. Prije nego je upoznala Margo, plaćeno joj je da ode iz grada nakon afere sa svojim šefom, pivarom iz [[Wisconsin]]a. Addison ucjenjuje Eve i govori joj da se ona neće oženiti s Lloydom niti s ikim drugim; u zamjenu za Addisonovu šutnju, ona sada &quot;pripada&quot; njemu.

Radnja filma vraća se na uvodnu sekvencu gdje Eve, sada prava zvijezda Broadwaya koja kreće prema [[Hollywood]]u, dobiva svoju nagradu. U svom toplom govoru zahvaljuje Margu i Bill, Lloydu i Karen dok ju oni potpuno hladno promatraju. Nakon ceremonije, Eve daje svoju nagradu Addisonu i bježi s tuluma organiziranog u njezinu čast te se vraća kući gdje se susreće s mladom srednjoškolskom obožavateljicom koja je ušla u njezin stan i slučajno zaspala. Mlada djevojka izražava divljenje prema Eve i nudi da joj spakira kovčeg za put u Hollywood. &quot;Phoebe&quot; (Barbara Bates), kako djevojka tvrdi da se zove, otvara vrata na kojima Addison stoji s Eveinom nagradom. I dok ona flertuje s kritičarom, Addison joj daje nagradu i odlazi. Na upit Eve tko je to bio na vratima, Phoebe laže i kaže da je bio taksist koji je ostavio nagradu. Dok se Eve odmara u drugoj sobi, Phoebe na sebe stavlja Evein elegantni kostim i stane ispred nekoliko ogledala držeći nagradu kao da je u pitanju kruna. Ona se naginje, kao da zahvaljuje na nagradi uz gromoglasan pljesak i trijumfalnu glazbu u pozadini.

== Produkcija ==
=== Podrijetlo priče ===
Podrijetlo priče ''Sve o Evi'' vezano je za anegdotu glumice [[Elisabeth Bergner]] o kojoj je kratku priču napisala [[Mary Orr]]. Dok je nastupala u predstavi ''The Two Mrs. Carrolls'' tijekom [[1943.]] i [[1944.]] godine, Bergner je dopustila mladoj obožavateljici da postane dio njezine svakodnevice zaposlivši je kao svoju asistenticu. Ipak, kasnije se pokajala zbog te odluke nakon što ju je djevojka pokušala potkopati. Govoreći o njoj samo kao o &quot;okrutnoj djevojci&quot;, Bergner je ispričala svoju anegdotu Orr koja ju je iskoristila kao bazu sa svoju kratku priču &quot;The Wisdom of Eve&quot; ([[1946]]). U priči Orr djevojku čini još nemilosrdnijom i dopušta joj da ukrade karijeru starije glumice. Bergner je kasnije u svojoj autobiografiji ''Bewundert viel, und viel gescholten'' potvrdila navedenu anegdotu.

[[1949.]] godine Mankiewicz je razmišljao o pisanju priče o ostarjeloj glumici i, nakon što je pročitao &quot;The Wisdom of Eve&quot;, osjetio da bi upravo ta priča bila savršena za adaptaciju. Poslao je dopis producentu [[Darryl F. Zanuck|Darrylu F. Zanucku]] u kojem je naglasio da se &quot;priča podudara s mojoj originalnom idejom i mogao bih ih iskombinirati. Susan Hayward bila bi savršena za ulogu.&quot; Mankiewicz je uskoro predstavio svoj projekt zajedničkih priča pod naslovom ''Best Performance''. Promijenio je ime glavnog lika (Margola Cranston) u Margo Channing te zadržao nekoliko Orrinih likova kao što su Eve Harrington, Lloyd i Karen Richards te gđica Caswell, dok je u potpunosti maknuo lik Marginog muža i zamijenio ga s novim likom Billom Simpsonom. Namjera je bila da se Channing nađe u novoj vezi kako bi ona omogućila Eve Harrington prijetnju Marginoj karijeri, ali i osobnom životu. Mankiewicz je za potrebe filma također dodao likove Addisona DeWitta, Birdie Coonan, Maxa Fabiana i Phoebe.

Zanuck je bio oduševljen i predložio je još nekoliko stvari za poboljšanje scenarija. U nekim dijelovima osjećao je da Mankiewiczu nedostaje suptilnosti, dok je u drugim bio previše eksplicitan. Predložio je da se prorijedi ljubomora Birdie Coonan na Eve kako publika ne bi prepoznala Eve kao negativca sve do drugog dijela filma. Zanuck je skratio scenarij za 50-tak stranica i odabrao naslov ''Sve o Evi'' iz naracije na početku filma u kojoj lik Addisona DeWitta kaže da će uskoro &quot;otkriti Evu... Otkriti sve o Evi, zapravo.&quot;&lt;ref name=&quot;staggs&quot;&gt;Staggs, Sam: ''All About &quot;All About Eve&quot;''. St Martin's Press, 2001. {{ISBN|0-312-27315-0}}&lt;br /&gt;&lt;/ref&gt;

=== Dodjela uloga ===
[[Datoteka:Bette Davis in All About Eve trailer.jpg|thumb|150px|[[Bette Davis]] kao Margo Channing u filmu ''Sve o Evi'']]
[[Bette Davis]] dobila je ulogu Margo Channing nakon što je [[Claudette Colbert]] ozlijedila leđa i bila prisiljena povući se s projekta netom prije početka njegovog snimanja.&lt;ref name=tcmnotes&gt;TCM [http://www.tcm.com/tcmdb/title.jsp?stid=67044&amp;category=Notes Notes]&lt;/ref&gt; Davis, koja je par mjeseci prije završila 18-godišnji rad s tvrtkom [[Warner Brothers]] nakon nekoliko loše prihvaćenih filmova, kasnije je izjavila da je pročitala scenarij u dahu i, budući ga je smatrala jednim od najboljih koje je ikad vidjela, odmah prihvatila ulogu. Lik Margo Channing originalno je bio zamišljen kao puno uglađeniji i komičan, ali nakon što je Davis dobila ulogu, Mankiewicz je izmijenio lik koji je postao abrazivan. Od ostalih glumica koje su bile razmatrane za ulogu Margo Channing prije Colbert su bile originalna Mankiewiczeva inspiracija [[Susan Hayward]] koju je Zanuck odbio jer je bila &quot;previše mlada&quot;, [[Marlene Dietrich]] (odbijena jer je bila &quot;previše Njemica&quot;) i [[Gertrude Lawrence]] koja je ispala iz igre nakon što je njezin agent predložio: &quot;Ne bi li bilo lijepo da Gertie sjedi pokraj glasovira i pjeva?&quot;. Zanuck je želio [[Barbara Stanwyck|Barbaru Stanwyck]], ali ona nije bila dostupna. [[Tallulah Bankhead]] i [[Ingrid Bergman]] također su razmatrane za ulogu, kao i [[Joan Crawford]]&lt;ref&gt;[http://www.legendaryjoancrawford.com/castaphrocies.html Legendaryjoancrawford.com]&lt;/ref&gt;, ali je ona u to vrijeme već radila na filmu ''The Damned Don't Cry''. Iako je Mankiewicz izražavao veliko zadovoljstvo s Davis, kako s njezinom profesionalnošću, tako i s odrađenom ulogom, kasnijih se godina konstantno zapitkivao kako bi film izgledao da je u njemu glumila Colbertica. 
[[Datoteka:Anne Baxter in All About Eve trailer.jpg|thumb|lijevo|150px|[[Anne Baxter]] kao Eve Harrington u filmu ''Sve o Evi'']]
[[Anne Baxter]] provela je cijelo [[desetljeće]] glumeći u sporednim ulogama i osvojivši prestižnu filmsku nagradu [[Oscar]] [[1946.]] godine u kategoriji [[Oscar za najbolju sporednu glumicu|najbolje sporedne glumice]] za film ''The Razor's Edge''. Dobila je ulogu Eve Harrington nakon što je prvi izbor, [[Jeanne Crain]], [[trudnoća|zatrudnjela]]. Crain je bila na vrhuncu popularnosti, a do svoje etablirane karijere došla je upravo zahvaljujući ulogama simpatičnih heroina; Zanuck se zbog toga bojao da joj nedostaje &quot;droljaste virtuoznosti&quot; koja je bila potrebna za ulogu pa ju publika nikad ne bi prihvatila kao lik koji obmanjuje.

Uloga Billa Simpsona originalno je zamišljena za [[John Garfield|Johna Garfielda]] ili [[Ronald Reagan|Ronalda Reagana]]. Reaganova buduća supruga [[Nancy Davis]] razmatrana je za ulogu Karen Richards, a [[Jose Ferrer]] za ulogu Addisona DeWitta. [[Zsa Zsa Gabor]] bila je vrlo aktivna u svojoj molbi za ulogu Phoebe ne znajući da su je producenti ionako imali na umu, skupa s [[Angela Lansburry|Angelom Lansburry]] za ulogu gđice Caswell.

Mankiewicz je bio oduševljen glumicom [[Thelma Ritter|Thelmom Ritter]] pa je lik Birdie Coonan i napisao striktno za nju, a nakon što su njih dvoje zajedno radili za filmu ''Pismo trima ženama'' iz [[1949.]] Budući u priči Coonan prva posumnja u vjerodostojnost Eve Harrington, redatelj je bio uvjeren da će Ritter biti savršena za ulogu. [[Marilyn Monroe]], relativno nepoznata u to vrijeme, dobila je ulogu gđice Caswell za koju DeWitt kaže da je &quot;diplomirala u dramskoj školi Copacabana&quot;. Monroe je dobila ulogu nakon lobiranja njezinog agenta&lt;ref name=miller&gt;Miller, Frank [http://www.tcm.com/tcmdb/title/67044/All-About-Eve/articles.html#05 &quot;All About Eve&quot;] on [[TCM.com]]&lt;/ref&gt;, unatoč Zanuckovoj početnoj antipatiji i uvjerenju da bi se ona puno bolje snašla u komedijama. Originalno je Angela Lansburry bila razmatrana za tu ulogu.&lt;ref name=miller /&gt; Neiskusna Monroe morala je ponavljati čak 11 puta scenu s Bette Davis u predvorju kazališta; nakon što se Davis naljutila na nju, Monroe je otišla povraćati.&lt;ref name=miller /&gt; U manjim ulogama u filmu našli su se [[Gregory Ratoff]] kao producent Max Fabian, [[Barbara Bates]] kao Phoebe (mlada obožavateljica Eve Harrington) i [[Walter Hampden]] kao voditelj ceremonije na dodjeli nagrada.&lt;ref name=&quot;staggs&quot; /&gt;

=== Glumačka postava ===
* [[Bette Davis]] kao Margo Channing
* [[Anne Baxter]] kao Eve Harrington
* [[George Sanders]] kao Addison DeWitt
* [[Celeste Holm]] kao Karen Richards
* [[Gary Merrill]] kao Bill Simpson
* [[Hugh Marlowe]] kao Lloyd Richards
* [[Thelma Ritter]] kao Birdie
* [[Gregory Ratoff]] kao Max Fabian
* [[Marilyn Monroe]] kao gđica Caswell
* [[Barbara Bates]] kao Phoebe

== Kritike ==
Film ''Sve o Evi'' dobio je izrazito pozitivne kritike nakon svečane premijere održane u [[New York]]u [[13. listopada]] [[1950.]] godine. Iste godine u kina je pušten i snažan suparnik [[Bulevar sumraka]] koji je također pobrao kritičarske hvalospjeve pa se ova dva filma često uspoređuju. Kritičaru Bosleyju Crowtheru film se svidio, a napisao je da se radi o &quot;lijepoj produkciji Darryla Zanucka, odličnoj glazbi i klasnoj, superiornoj filmskoj satiri&quot;.

Filmski kritičar [[Roger Ebert]] iz [[Chicago Sun Times]]a hvalio je film, istaknuvši da je lik Bette Davis &quot;veteranske glumice Margo Channing u filmu ''Sve o Evi'' njezina najveća filmska uloga&quot;.&lt;ref&gt;Ebert, Roger [http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20000611/REVIEWS08/6110301/1023 &quot;All About Eve (1950)&quot;] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070709051542/http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=%2F20000611%2FREVIEWS08%2F6110301%2F1023 |date=2007-07-09 }} ''Chicago Sun-Times'' (11. lipnja 2000)&lt;/ref&gt; Kolekcija kritika nakon izlaska filma sakupljena je na popularnoj [[internet]] stranici Rottentomatoes.com gdje su sve kritike pozitivne. Web stranica Boxoffice.com piše da se radi o &quot;klasičnom američkom filmu - suštinskom prikazu nemilosrdne ambicije u industriji zabave s legendarnim glumačkim performansama Bette Davis, Anne Baxter i Georgea Sandersa te jednim od najboljih filmova redatelja zlatnog doba [[Hollywood]]a Josepha L. Mankiewicza. To je film koji mora imati svaki kolekcionar na svojoj polici, bez obzira radi li se o VHS ili DVD izdanju. To je klasik koji zaslužuje puno bolji tretman od onoga koje mu daje [[20th Century Fox|Fox]].&quot;&lt;ref&gt;[http://www.boxoffice.com/boxoffice_scr/boxoffice_dvd_result.asp?terms=12 Boxoffice.com]{{Dead link|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;

== Nagrade ==
=== Oscar ===
Film ''Sve o Evi'' nominiran je u rekordnih 14 kategorija prestižne filmske nagrade [[Oscar]], a osvojio je njih 6&lt;ref name=&quot;Oscars1951&quot;&gt;{{Cite web |url=http://www.oscars.org/awards/academyawards/legacy/ceremony/23rd-winners.html |title=The 23rd Academy Awards (1951) Nominees and Winners |Preuzeto=19. kolovoza 2011 |work=oscars.org |access-date=2012-07-02 |archivedate=2014-10-06 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141006070203/http://www.oscars.org/awards/academyawards/legacy/ceremony/23rd-winners.html |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;:
* '''[[Oscar za najbolji film|Najbolji film]]'''
* '''[[Oscar za najboljeg redatelja|Najbolji redatelj]]''' (Joseph L. Mankiewicz)
* '''[[Oscar za najbolji originalni scenarij|Najbolji scenarij]]''' (Joseph L. Mankiewicz)
* '''[[Oscar za najboljeg sporednog glumca|Najbolji sporedni glumac]]''' (George Sanders)
* '''[[Oscar za najbolji dizajn kostima|Najbolja crno-bijela kostimografija]]''' (Edith Head i Charles Le Maire)
* '''[[Oscar za najbolji zvuk|Najbolji zvuk]]''' (Thomas T. Moulton)
* [[Oscar za najbolju glavnu glumicu|Najbolja glavna glumica]] (Bette Davis)
* [[Oscar za najbolju glavnu glumicu|Najbolja glavna glumica]] (Anne Baxter)
* [[Oscar za najbolju sporednu glumicu|Najbolja sporedna glumica]] (Celeste Holm)
* [[Oscar za najbolju sporednu glumicu|Najbolja sporedna glumica]] (Thelma Ritter)
* [[Oscar za najbolju scenografiju|Najbolja crno-bijela scenografija]] (George W. Davis, Thomas Little, Walter M. Scott i Lyle R. Wheeler)
* [[Oscar za najbolju fotografiju|Najbolja crno-bijela kamera]] (Milton R. Krassner)
* [[Oscar za najbolju montažu|Najbolja montaža]] (Barbara McLean)
* [[Oscar za najbolju originalnu glazbu|Najbolja originalna glazba]] (Alfred Newman)&lt;ref name=&quot;NY Times&quot;&gt;{{cite web |url=http://movies.nytimes.com/movie/1546/All-About-Eve/awards |title=NY Times: All About Eve |Preuzeto=20. prosinca 2008|work=NY Times}}&lt;/ref&gt;

=== Zlatni globus ===
Film ''Sve o Evi'' nominiran je u šest kategorija za nagradu [[Zlatni globus]], a osvojio je jednu:
* '''[[Zlatni globus za najbolji scenarij|Najbolji scenarij]]''' - Joseph L. Mankiewicz
* [[Zlatni globus za najbolji film - drama|Najbolji film (drama)]]
* [[Zlatni globus za najbolju glumicu - drama|Najbolja glumica (drama)]] - Bette Davis
* [[Zlatni globus za najbolju režiju|Najbolji redatelj]] - Joseph L. Mankiewicz
* [[Zlatni globus za najboljeg sporednog glumca|Najbolji sporedni glumac]] - George Sanders
* [[Zlatni globus za najbolju sporednu glumicu|Najbolja sporedna glumica]] - Thelma Ritter

=== Nagrada Sarah Siddons ===
Na početku filma prisustvujemo fiktivnoj ceremoniji dodjele nagrada koju DeWitt opisuje kao &quot;najveću počast znanu kazalištu: nagrada Sarah Siddons za uvaženo postignuće.&quot; [[1952.]] godine mala grupa istaknutih posjetitelja kazališta iz [[Chicago|Chicaga]] započela je s dodjelom navedene nagrade čija skulptura čak i izgleda poput one na filmu. Dodjeljuje se svake godine, a neke od prethodnih dobitnica su Bette Davis i Celeste Holm.

== Tematika filma ==
Filmski kritičari i akademici tijekom godina raspravljali su o raznim temama filma. Rebecca Flint Marx u svojoj kritici za Allmovie spominje antagonizam koji je postojao između [[Broadway]]a i [[Hollywood]]a u to vrijeme, ističući da &quot;scenarij sumira cijeli niz bolno prepoznatljivih kazališnih tipova - od starenja, egoizma i izvana poslušnog, a iznutra sklonog spletkama moćnog kritičara lažnog šarma.&quot;&lt;ref&gt;Marx, Rebecca Flint. [http://www.allmovie.com/work/all-about-eve-1546/review ''All About Eve'' review] on AllMovie.com. Preuzeto 8. kolovoza 2009.&lt;/ref&gt; Roger Ebert u svojoj internet kritici kaže da Eve Harrington predstavlja &quot;univerzalni tip&quot;, a da se sam film fokusira na zaplet oko starenja glavne glumice, uspoređujući ga s filmom [[Bulevar sumraka]].&lt;ref name=&quot;Great Movies by Roger Ebert, All About Eve&quot;&gt;Ebert, Roger. [http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20000611/REVIEWS08/6110301/1023 &quot;All About Eve (1950)&quot;] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070709051542/http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=%2F20000611%2FREVIEWS08%2F6110301%2F1023 |date=2007-07-09 }}, &quot;Great Movies by Roger Ebert&quot; on rogerebert.com, 11. lipnja 2000.&lt;/ref&gt; Slična je kritika i Marca Leeja iz [[2006.]] godine za Daily Telegraph u kojoj opisuje podtekst kao &quot;zavlačenje u mračne kutke zabavne industrije i stavljanje pod svjetlo problem starenja, pogotovo kad su u pitanju glumice.&quot;&lt;ref&gt;Lee, Marc. [http://www.telegraph.co.uk/culture/film/filmreviews/3653627/Must-have-movies-All-About-Eve-1950.html &quot;Must-have movies: All About Eve (1950)&quot;] ''[[The Daily Telegraph]]'' (7. srpnja 2006). Preuzeto 8. kolovoza 2009.&lt;/ref&gt; Knjiga ''Figuring Age: Women, Bodies, Generations (Theories of Contemporary Culture)'' iz [[1999.]] godine autorice [[Kathleen Woodward]] također razmatra temu starenja glumica koja se pojavila u mnogim filmovima tijekom 50-tih i 60-tih godina prošlog stoljeća, a u kojoj se spominje film ''Sve o Evi''. Ona smatra da Margo ima tri opcije: &quot;Kako bi nastavila s radom, mora nastaviti glumiti mladu ženu, iako se za to više ne čini zainteresiranom. Također može zauzeti poziciju ljute kučke, kraljice drame (''drama queen''). Ili može prihvatiti tijek starenja. Margo se na kraju odlučuje za potonje, prihvaćajući svoju poziciju i osjećajući se gubitnicom.&quot;&lt;ref&gt;Woodward, Kathleen M. ''Figuring Age: Women, Bodies, Generations (Theories of Contemporary Culture)'' Indiana University Press, 1999, p. 242. {{ISBN|0253334503}}.&lt;/ref&gt;
[[Datoteka:Gary Merrill in All About Eve trailer.jpg|thumb|150px|[[Gary Merrill]] kao Bill Simpson u filmu ''Sve o Evi'']]
Profesor Roger J. Corber, ekspert za [[Homofobija|homofobiju]] u kulturološkom kontekstu [[Hladni rat|Hladnog rata]] u [[SAD|SAD-u]] postavlja tezu da je fundamentalna tema filma ''Sve o Evi'' ona u kojoj norma [[heteroseksualnost]]i (pogotovo one patrijarhalnog braka) mora izdržati pod pritiskom ženske dominacije i [[Homoseksualnost|homoseksualizma]].&lt;ref name=&quot;Culture&quot;&gt;Field, Douglas. &quot;Gender and Sexuality – All about the Subversive Femme – Cold War Homophobia in All About Eve&quot; in [http://books.google.com/books?id=DztQtydwimMC ''American Cold War Culture''], Edinburgh University Press, 2005 {{ISBN|0-7486-1923-2}}, 9780748619238&lt;/ref&gt; Njegovane heteroseksualne veze Margo i Billa te Karen i Lloyda služe kao kontrast za predatorsko-sterilne karijerističke homoseksualne likove Eve i Addison koji žive bez imalo ljubavi.&lt;ref name=&quot;unInvited&quot;&gt;White, Patricia. &quot;A Star is Beaten&quot; in [http://books.google.com/books?id=gPxwl7uSYfYC ''unInvited: Classical Hollywood Cinema and Lesbian Representability''], Indiana University Press, 1999. p. 202-12 1999{{ISBN|0-253-21345-2}}, 9780253213457&lt;/ref&gt; Eve upotrebljava svoju fizikalnu feminiziranost kao oružje kojim pokušava razoriti brakove dvaju parova, a ekstremni cinik Addison služi kao model Evinoj budućnosti. Na primjer, nedugo nakon što je Eve obavila telefonski razgovor s Lloydom Richardsom u namjeri da mu razori brak, prikazana je kako ulazi u svoju sobu s kolegicom koja je sudjelovala u tom zlokobnom planu, držeći se za ruke, obje obučene za spavanje. Čak i filmski kritičar Kenneth Geist, iako kritizira knjigu ''All About All About Eve'' autora Sama Staggsa u kojoj se ovaj poziva na homoseksualne filmske elemente, svejedno priznaje postojanje Evine [[Lezbijka|lezbijske]] ljubavi i to ne samo u navedenoj sceni.&lt;ref name=&quot;Geist&quot;&gt;Geist, Kenneth. [http://www.filmsinreview.com/2001/06/23/all-about-all-about-eve/ &quot;All About 'All About Eve'&quot;] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110711001836/http://www.filmsinreview.com/2001/06/23/all-about-all-about-eve/ |date=2011-07-11 }}. ''Films in Review'', 2000&lt;/ref&gt; Geist konstatira da je Mankiewicz &quot;bio izrazito prezriv prema muškoj i ženskoj homoseksualnosti&quot;&lt;ref name=&quot;Geist&quot; /&gt;, iako je sam Mankiewicz drugačije tvrdio u intervjuu gdje ističe da bi &quot;društvo trebalo prestati proganjati homoseksualce&quot;.&lt;ref&gt;Mankiewicz, Joseph L. and Dauth, Brian. [http://books.google.com/books?id=scIks6TovMEC&amp;pg=PA73&amp;lpg=PA73&amp;dq=all+about+eve+Mankiewicz+homosexuality&amp;source=bl&amp;ots=82Shoe8IJv&amp;sig=Zki6cYoq_YJJL7NKI82vIS8G0H8&amp;hl=en&amp;ei=VNNITKK1GsH98Aa_h7WRDw&amp;sa=X&amp;oi=book_result&amp;ct=result&amp;resnum=6&amp;ved=0CCUQ6AEwBTgK#v=onepage&amp;q=homosexual&amp;f=false ''Joseph L. Mankiewicz: Mankiewicz''] University Press of Mississippi, 2008)&lt;/ref&gt; 
[[Datoteka:George Sanders in All About Eve trailer.jpg|thumb|lijevo|150px|[[George Sanders]] je za ulogu kazališnog kritičara Addisona DeWitta osvojio prestižnu filmsku nagradu [[Oscar]] u kategoriji [[Oscar za najboljeg sporednog glumca|najboljeg sporednog glumca]]]]
Homoseksualnost je često povezivana s [[Komunizam|Komunizmom]] tijekom razdoblja Hladnog rata i [[Joseph McCarthy|Josepha McCarthyja]] pa su kritičari pisali o suptilnoj, ali centralnoj hladno-ratovskoj naraciji u filmu. Budući je u vrijeme snimanja filma na snazi bila zabrana prikazivanja homoseksualaca u medijima, vjeruje se da film sadržava mnogo suptilnosti vezanih upravo na tu temu.&lt;ref name=&quot;Culture&quot;/&gt;&lt;ref name=&quot;Cold War Femme&quot;&gt;Corber, Robert. [http://glq.dukejournals.org/cgi/pdf_extract/11/1/1 &quot;Cold War Femme: Lesbian Visibility In ... All About Eve&quot;]. ''GLQ Journal'' [[Duke University]], 2005 11(1):1-22; DOI:10.1215/10642684-11-1-1&lt;/ref&gt; Međutim, bez obzira na ta ograničenja, Corber navodi upravo ovaj film kao pravi primjer vječne teme američkih filmova u kojima su homoseksualci opisani kao bezosjećajni grabežljivci.&lt;ref name=&quot;Culture&quot; /&gt; Dokumentarni film ''The Celluloid Closet'' također prihvaća ovu temu o kojoj Corber razglaba, uključujući i navođenje mnogih drugih filmova i primjera spomenute zabrane iz vremena kad je film ''Sve o Evi'' snimljen.&lt;ref name=&quot;Culture&quot;/&gt;&lt;ref name=&quot;The Celluloid Closet&quot;&gt;Russo, Vito. [http://books.google.com/books?id=DH1ZAAAAMAAJ&amp;dq=celluloid+closet+all+about+eve&amp;q=all+about+eve&amp;pgis=1 The Celluloid Closet]. New York: Harper &amp; Row, 1981 {{ISBN|0-06-090871-8}}, 9780060908713&lt;/ref&gt;

Još jedna važna tema u filmu, kada se gledaju okviri političkih ratova i seksualnosti, uključuje i pritisak na žene o prešutnoj suglasnosti poslije [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]]. Ovaj pritisak kojim se nastavljaju &quot;tradicionalne ženske uloge&quot; posebno je istaknut u filmu kao snažan kontrast: Margo se prvo naruguje svojoj prijateljici Karen Richard smatrajući ju &quot;sretnom malom kućanicom&quot;, da bi se na kraju filma potpuno preobrazila i u dugačkom, inspirativnom monologu sada promijenjene žene pričala o virtuoznosti braka te o tome da žena nikad ne može biti prava žena bez muškarca pored sebe. Upravo ova submisivnost i ženstvenost koja proizlazi iz Margo na kraju filma služi kao žestoki kontrast teatralnosti, borbenosti i samodopadnosti Margo kao karijeristice i dvoje homoseksualnih likova u prvom dijelu filma. Margo će predložiti Eve da svoju nagradu treba staviti &quot;tamo gdje joj je srce&quot;, ali Eve na kraju ostaje bez srca. Tijekom večere dvoje bračnih parova vide Eve i Addisona u slično negativnom svjetlu, a Margo će se na glas zapitati kakav plan sad Eve smišlja u svom &quot;grozničavom malom mozgu&quot;. Uz sve to, Evina korisnost kao osobne asistentice Margo na početku filma (što predstavlja suptilni prikaz istospolne intimne veze) ne sviđa se Birdie, pripadnici radničke klase koja odmah shvaća da je sve ono što je Eve rekla o svom pokojnom mužu čista izmišljotina. Birdie njezino ponašanje nije prirodno, a film se služi kontrastom njezine predatorske ćudi (&quot;kopira svaki vaš pokret&quot;) s ljubavlju i toplinom kasnijeg oslanjanja na Billa. Pritisak o prešutnoj suglasnosti i jačanje patrijarhalnosti nakon povratka muškaraca iz rata, a nakon što je prikazana propaganda koja promovira kulturnu ikonu ''Rosie the Riveter'' (koja je predstavljala američke žene zaposlene u tvornicama za izradu oružja tijekom Drugog svjetskog rata), označena je kao &quot;bezimeni problem&quot; poznate feministkinje [[Betty Friedan]].&lt;ref name=Rosie&gt;Hunt, Heather. [http://www.honors.umd.edu/HONR269J/projects/hchunt/main.htm ''What Happened To Rosie The Riveter?''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090202125847/http://honors.umd.edu/HONR269J//projects/hchunt/main.htm |date=2009-02-02 }}, University of Maryland, 1999&lt;/ref&gt;

Unatoč tome što su kritičari poput Corberta opisivali prisutnu homofobnost u filmu&lt;ref name=&quot;Culture&quot;/&gt;, ''Sve o Evi'' je već dugo vremena omiljeni film u homoseksualnim zajednicama, najvjerojatnije zbog svog šašavog prizvuka (djelomično i zbog same Davis) i generalne sofisticiranosti. Davis, koja je dugo godina imala snažnu potporu udruženja homoseksualaca, izrazila je svoju potporu istima u intervjuu iz [[1972.]] godine za ''The Advocate''.&lt;ref name=TimesOnline&gt;Burston, Paul. [http://entertainment.timesonline.co.uk/tol/arts_and_entertainment/film/article2915384.ece &quot;She’s better, she’s Bette&quot;] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080706161156/http://entertainment.timesonline.co.uk/tol/arts_and_entertainment/film/article2915384.ece |date=2008-07-06 }}, ''[[The Times]]'' of London (22. studenog 2007)&lt;/ref&gt;&lt;ref name=Camp&gt;Cleto, Fabio. [http://books.google.com/books?id=4QKtjdIa7AwC Camp: Queer Aesthetics and the Performing Subject], University of Michigan Press, 1999, {{ISBN|0-472-06722-2}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=DarkVictory&gt;Sikov, Ed. ''Dark Victory: The Life of Bette Davis''. New York: Macmillan, 2007, {{ISBN|0-8050-7548-8}}&lt;/ref&gt;

== Adaptacije ==
Radio verzija ''Sve o Evi'' u kojoj [[Tallulah Bankhead]] nastupa u ulogi Margo Channing prezentirana je na [[NBC|NBC-jevoj]] ''The Big Show'' [[16. studenog]] [[1952.]] godine.&lt;ref name=&quot;finger&quot;&gt;Ironically, Bette Davis played three roles that had been originated on Broadway by Tallulah Bankhead (in ''[[Dark Victory]]'', ''[[Reflected Glory]]'' and ''[[The Little Foxes]]'') — Bankhead and Davis were considered to be somewhat similar in style, with Davis a more disciplined performer who understood film better than Bankhead. Source: liner notes, ''All About Eve,'' Moving Finger LP MF002&lt;/ref&gt; Produkcija je značajna po tome što je Mary Orr, autorica originalne kratke priče prema kojoj je nastao film, odigrala ulogu Karen Richards. Od ostale glumačke ekipe svakako treba izdvojiti Alana Hewitta kao Addisona DeWitta (takđer i narator), Beatrice Pearson kao Eve Harrington, Dona Briggsa kao Lloyda Richardsa, Kevina McCarthyja kao Billa Simpsona, Florence Robinson kao Birdie Coonan i Stefana Schnabela kao Maxa Fabiana.&lt;ref name=&quot;finger&quot;/&gt;

[[1970.]] godine film ''Sve o Evi'' poslužio je kao inspiracija za glazbeni [[mjuzikl]] ''Applause'' uz scenarij Betty Comden i Adolpha Greena, stihove Leeja Adamsa i glazbu Charlesa Strousea. U originalnoj produkciji [[Lauren Bacall]] bila je Margo Channing, a te sezone mjuzikl je proglašen najboljim na dodjeli nagrada Tony. Prikazan je 896 puta u ''Palace Theatreu'' na Broadwayu. Nakon što je Bacall napustila produkciju zamijenila ju je Anne Baxter u ulozi Margo Channing.

== U popularnoj kulturi ==
Glavni zaplet filma upotrebljen je bezbroj puta (često kao ''homage'' samom filmu), a jedan od najslavnijih primjera svakako je epizoda ''The Mary Tyler Moore Show'' iz [[1974.]] godine naziva ''A New Sue Ann''. U epizodi lik Sue Ann Nivens ([[Betty White]]), voditeljica popularnog kulinarskog lokalnog showa zapošljava mladu, lijepu i vrlo entuzijastičnu obožavateljicu kao svoju asistenticu, ali ova početnica vrlo brzo započne sabotirati svoju mentoricu u namjeri da ju zamijeni kao voditeljica showa. (Sue Ann se, za razliku od Margo Channing, na kraju ipak uspije oduprijeti pokušajima mlade djevojke da ukrade njezin uspjeh i zauzme njezino mjesto dajući joj otkaz.)&lt;ref&gt;[http://www.starpulse.com/movie/The_Mary_Tyler_Moore_Show%3A_A_New_Sue_Ann/V269407/0/2/ &quot;A New Sue Ann&quot;] Starpulse.com&lt;/ref&gt;

Istoimeni [[rock]] band svoje je ime dobio nakon što su njegova glavna pjevačica Julianne Regan i (tadašnja) bubnjarica Manuela Zwingmann pogledale film prvi put u kući svojih roditelja [[1985.]] godine.

Epizoda popularne animirane serije [[Obitelj Simpson]] iz [[2008.]] godine naziva ''All About Lisa'' također je bazirana na filmu. U epizodi Lisa postane asistentica klaunu Krustyju, na kraju dospjevši na njegovo mjesto na televiziji i osvojivši vrijednu nagradu.&lt;ref&gt;[http://www.tvguide.com/detail/tv-show.aspx?tvobjectid=100521&amp;more=ucepisodelist&amp;episodeid=7723638 The Simpsons on Fox] TVGuide.com. Preuzeto 18. travnja 2009.&lt;/ref&gt;

[[Španjolska|Španjolski]] [[film]] nagrađen Oscarom iz [[1999.]] godine redatelja [[Pedro Almodóvar|Pedra Almodovara]], [[Sve o mojoj majci]], također ima slične elemente kao i film ''Sve o Evi''. Sam naslov zapravo je ''homage'' ovom klasiku iz [[1950.]] godine. U prvoj sceni, lik Manuele i njezin sin Esteban gledaju sinkroniziranu verziju filma na televiziji koji je preveden kao ''Eve Unveiled'' (u slobodnom prijevodu ''Otkrivena Eve''). Esteban komentira da bi se film trebao zvati ''Sve o Evi''. Kasnije u filmu on započinje pisati dnevnik o mami, kojeg naziva ''Sve o mojoj majci''. Također u filmu Manuela nastupa umjesto Nine Cruz u ulozi Stelle u produkciji [[Tramvaj zvan čežnja|Tramvaja zvanog čežnja]], navodeći bijes na Ninu koja ju optužuje da je &quot;ista Eve Harrington!&quot;.

U epizodi ''Enough About Eve'' treće sezone serije [[Tračerica (TV serija)|Tračerica]], Blair sanja da je Bette Davis u filmu ''Sve o Evi''.

U petoj sezoni serije [[The L Word]], obožavateljica postaje asistent Jenny dok ona režira film; kasnije obožavateljica ucjenjuje filmski studio da joj omogući režiranje tog filma i na kraju zamjenjuje Jenny.

== Izvori ==
{{Izvori|2}}

== Vanjske veze ==
* {{imdb naslov|id=0042192|naslov=Sve o Evi}}
* [http://www.imsdb.com/scripts/All-About-Eve.html Sve o Evi scenarij] sa stranice ''Internet Movie Script Database''
* {{Rotten-tomatoes|id=1000626-all_about_eve|title=All About Eve}}
* ''[http://www.filmsite.org/alla.html All About Eve]'' na [[Filmsite.org]]
* [http://film.virtual-history.com/film.php?filmid=1753 Literatura o Sve o Evi] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061021182735/http://film.virtual-history.com/film.php?filmid=1753 |date=2006-10-21 }}

{{Joseph L. Mankiewicz - filmovi}}
{{Oscar za najbolji film}}
{{Cannes - nagrada žirija}}

{{Commonscat|All About Eve (film)}}

{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Američki filmovi]]
[[Kategorija:Dramski filmovi]]
[[Kategorija:Filmovi čiji su scenaristi osvojili Oscar za najbolji originalni scenarij]]</text>
      <sha1>hczejbds5chx7fmg85pl0xivaxlj8wy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Peter Cullen</title>
    <ns>0</ns>
    <id>172370</id>
    <revision>
      <id>42681604</id>
      <parentid>42309682</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:13:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681604</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1862" sha1="7m9j2abkeb8za0fmtxpva0n2m3um3qm" xml:space="preserve">{{For|australijskog naučnika|Peter Cullen (naučnik)}}
{{Infokutija glumac
| ime          = Peter Cullen
| slika         =
| širina_slike     = 
| opis       = 
| datum_rođenja    = {{Birth date|1941|7|28|df=y}}
| mjesto_rođenja   = [[Montreal]], [[Kvebek]], [[Kanada]]
| datum_smrti    = {{Death date and age|2026|8|26|1941|7|28|df=y}}
| mjesto_smrti   = [[Los Andželes]], [[Kalifornija]], [[SAD]]
| othername     =
| supružnik        =
| djeca      = Clay Cullen, Claire Cullen, Pilar E. Cullen
| zanimanje    = glumac
| period   = 1962—
| homepage      =
}}

'''Piter Kalen''' ({{jez-engl|Peter Cullen}}; [[Montreal]], [[28. jul]] [[1941]] – [[Los Andželes]], [[26. august]] [[2026]]) [[Kanada|kanadski]] glumac .

Najpoznatiji je po ulozi [[Optimus Prajm|Optimusa Prajma]] i [[Ajronhajd]]a u originalnim [[Transformersi: Generacija 1|Transformersima]] (ponovio je ulogu Optimusa u igranom filmu [[Transformersi (igrani film)|Transformersi]]). U njegove značajne uloge spadaju još i Čistač (Ramrod) u animeu ''[[Sablja i Zvezdani šerifi]]'' i narator u seriji ''[[Voltron]]''. Pojavljivao se i u serijama [[Simpsonovi]], [[Spajdermen]], [[Megas XLR]], [[Dži Aj Džo]], [[Vini Pu]] i [[Dinorajders]], a obezbedio je i glas za [[Hogar Strašni|Hogara Strašnog]] u istoimenoj seriji.

Pored igranog filma [[Transformersi (igrani film)|Transformersi]], od igranih filmova se može izdvojiti [[Predator (film)|Predator]], gde je obezbedio glasovne efekte za samog Predatora (u nastavku ga je zamenio [[Hal Rejl]]), kao i [[Transformersi: Osveta poraženog]] (Optimus Prajm).

Osim toga, radio je i trejlere za filmove i video igre, a radio je i kao voditelj na radiju.

== Vanjske veze ==

{{Commonscat|Peter Cullen}}
{{Lifetime|1941|2026|Cullen, Peter}}
{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Kanadski glumci]]
[[Kategorija:Biografije, Montreal]]</text>
      <sha1>7m9j2abkeb8za0fmtxpva0n2m3um3qm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681605</id>
      <parentid>42681604</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:14:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681605</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1893" sha1="fadf046fcngcvtvp8gjfdw0lo8msrmk" xml:space="preserve">{{For|australijskog naučnika|Peter Cullen (naučnik)}}
{{Infokutija glumac
| ime          = Peter Cullen
| slika         = Peter Cullen SacAnime 2015.jpg
| širina_slike     = 
| opis       = 
| datum_rođenja    = {{Birth date|1941|7|28|df=y}}
| mjesto_rođenja   = [[Montreal]], [[Kvebek]], [[Kanada]]
| datum_smrti    = {{Death date and age|2026|8|26|1941|7|28|df=y}}
| mjesto_smrti   = [[Los Andželes]], [[Kalifornija]], [[SAD]]
| othername     =
| supružnik        =
| djeca      = Clay Cullen, Claire Cullen, Pilar E. Cullen
| zanimanje    = glumac
| period   = 1962—
| homepage      =
}}

'''Piter Kalen''' ({{jez-engl|Peter Cullen}}; [[Montreal]], [[28. jul]] [[1941]] – [[Los Andželes]], [[26. august]] [[2026]]) [[Kanada|kanadski]] glumac .

Najpoznatiji je po ulozi [[Optimus Prajm|Optimusa Prajma]] i [[Ajronhajd]]a u originalnim [[Transformersi: Generacija 1|Transformersima]] (ponovio je ulogu Optimusa u igranom filmu [[Transformersi (igrani film)|Transformersi]]). U njegove značajne uloge spadaju još i Čistač (Ramrod) u animeu ''[[Sablja i Zvezdani šerifi]]'' i narator u seriji ''[[Voltron]]''. Pojavljivao se i u serijama [[Simpsonovi]], [[Spajdermen]], [[Megas XLR]], [[Dži Aj Džo]], [[Vini Pu]] i [[Dinorajders]], a obezbedio je i glas za [[Hogar Strašni|Hogara Strašnog]] u istoimenoj seriji.

Pored igranog filma [[Transformersi (igrani film)|Transformersi]], od igranih filmova se može izdvojiti [[Predator (film)|Predator]], gde je obezbedio glasovne efekte za samog Predatora (u nastavku ga je zamenio [[Hal Rejl]]), kao i [[Transformersi: Osveta poraženog]] (Optimus Prajm).

Osim toga, radio je i trejlere za filmove i video igre, a radio je i kao voditelj na radiju.

== Vanjske veze ==

{{Commonscat|Peter Cullen}}
{{Lifetime|1941|2026|Cullen, Peter}}
{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Kanadski glumci]]
[[Kategorija:Biografije, Montreal]]</text>
      <sha1>fadf046fcngcvtvp8gjfdw0lo8msrmk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Yayoi Kusama</title>
    <ns>0</ns>
    <id>176826</id>
    <revision>
      <id>42681614</id>
      <parentid>42405442</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:18:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Atricapilus</username>
        <id>6257</id>
      </contributor>
      <origin>42681614</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4225" sha1="bf265cqafi8d0cdd3tdbd6paex8nw57" xml:space="preserve">{{Infokutija02 umjetnik
| pozboja = #76A8FF
| ime = Yayoi Kusama
| datum_rođenja = {{birth date and age|df=yes|1929|03|22}}
| mjesto_rođenja = [[Matsumoto (Nagano)|Matsumoto]], [[Prefektura Nagano|Nagano]], Japan
| nacionalnost = japanska
| polje = [[slikarstvo|slikanje]] , [[crtanje]] , [[skulptura|kiparstvo]] , [[umetnička instalacija|instalacijska umjetnost]], [[performance umjetnost]], [[film]] , [[književnost]], [[moda]] 
| pokret = [[Pop-art|Pop art]], [[Minimalizam]], [[Feministička umjetnost]]
| uticaj_od= [[Georgia O'Keeffe]]
| uticaj_na = [[Andy Warhol]], [[Claes Oldenburg]], [[Joko Ono|Yoko Ono]], [[Donald Judd]], [[Marc Jacobs]]
| website = http://www.yayoi-kusama.jp
}}

{{nihongo|'''Yayoi Kusama'''|草間 彌生{{lang|en| ili}}弥生|Kusama Yayoi|22. mart 1929 - 14. avgust 2026}} bila je [[japan]]ska likovna umjetnica i književnica. Tokom karijere je radila kroz različite medije, kao što su [[slikarstvo]], [[kolaž]], [[kiuparstvo]], [[performans]]i i [[umetnička instalacija|instalacije]]; a svi oni izražavaju njen interes za [[psihodelija|psihodelične boje]], ponavljanja i matrice. Smatra se pretečom [[pop-art|pop arta]], [[minimalizam|minimalizma]] i pokreta [[feministička umjetnost|feminističke umjetnosti]] i uticala je na suvremenike kao što su [[Andy Warhol]] iu [[Claes Oldenburg]].&lt;ref&gt;Kate Deimling (May 16, 2012), [http://artinfo.com/news/story/804726/yayoi-kusama-writes-of-hunger-grudges-and-necking-with-joseph-cornell-in-her-odd-autobiography Kusama Writes of Hunger, Grudges, and Necking With Joseph Cornell in Her Odd Autobiography], ARTINFO France.&lt;/ref&gt; Iako je bila uglavnom zaboravljena nakon odlaska s njujorške umjetničke scene početkom 1970-ih, Kusama se danas smatra jednim od najvažnijih živućih umjetnika iz [[Japan]]a i važnom ličnošću umjetničke [[avangarda|avangarde]].

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Yayoi Kusama}}
* [http://www.yayoi-kusama.jp/ Official Site]
* [http://shop.tate.org.uk/current-exhibitions/kusama-/icat/kusama/ Kusama products at Tate Online Shop]
* [http://www.moma.org/interactives/exhibitions/1998/kusama/index.html Love Forever: Yayoi Kusama, 1958–1968], [[Museum of Modern Art]]
* [http://www.victoria-miro.com/artists/_31// Gallerist] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120304084554/http://www.victoria-miro.com/artists/_31/ |date=2012-03-04 }}
* [http://www.fantasyarts.net/Yayoi_Kusama_artwork.htm Yayoi Kusama Painting|Biography, and Historical Information] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060324042434/http://www.fantasyarts.net/Yayoi_Kusama_artwork.htm |date=2006-03-24 }}
* [http://www.kusamadocumentary.com/ Kusama Documentary] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120413215621/http://kusamadocumentary.com/ |date=2012-04-13 }}
* [http://www.youtube.com/watch?v=xizWWegyXTg Video promoting Walking In My Mind at the Hayward Gallery]
* [http://www.coloursandlight.com/2009/03/yayoi-kusama-mirrored-years/ Yayoi Kusama – Mirrored Years MCA Sydney, Australia] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121027143356/http://www.coloursandlight.com/2009/03/yayoi-kusama-mirrored-years/ |date=2012-10-27 }}
* [http://artabase.net/exhibition/1475-yayoi-kusama Portrait of Yayoi Kusama] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120814114924/http://www.artabase.net/exhibition/1475-yayoi-kusama |date=2012-08-14 }}
* [[Phoenix Art Museum]] [http://www.phxart.org/slideshow/index.html#/COL/72157606315913654/2677477643/ online] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190128210415/http://www.phxart.org/slideshow/index.html#/COL/72157606315913654/2677477643/ |date=2019-01-28 }}
* [http://www.artreview.com/profiles/blog/show?id=1474022%3ABlogPost%3A791 2007 Interview at ArtReview.com] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160920021620/http://artreview.com/profiles/blog/show/?id=1474022%25253ABlogPost%25253A791 |date=2016-09-20 }}
&lt;!--[[Wikipedia:Manual of Style (Japan-related articles)#Person_names]]--&gt;
* [http://artinfo.com/news/story/804726/yayoi-kusama-writes-of-hunger-grudges-and-necking-with-joseph-cornell-in-her-odd-autobiography]

{{Lifetime|1929|2026|Kusama, Yayoi}}

[[Kategorija:Japanski skulptori]]</text>
      <sha1>bf265cqafi8d0cdd3tdbd6paex8nw57</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šahrisabz</title>
    <ns>0</ns>
    <id>190904</id>
    <revision>
      <id>42681617</id>
      <parentid>42340706</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:25:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681617</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6503" sha1="pwbcek3ue27ql2qqvvu60qtjx1zm8ci" xml:space="preserve">{{Naselje
| ime = Šahrisabz
| ime_genitiv =Šahrisabza
| izvorno_ime =&lt;small&gt;Шаҳрисабз&lt;/small&gt;

| slika_panorama = Shahrisabz.JPG
| veličina_slike = 250px
| opis_slike     = Panorama Šahrisbza iza trga Amir Timura
| slika_grb      =
| slika_grb_veličina  =

| nadimak = 
| geslo =

| širina-stupnjevi = 39
| širina-minute    = 03.28
| širina-oznaka    = N
| dužina-stupnjevi = 66
| dužina-minute    = 50.3
| dužina-oznaka    = E

| lokacija_ime =[[Popis država|Država]]
| lokacija_info ={{flagcountry|UZB}}
| lokacija1_ime =[[Vilajet]]
| lokacija1_info =[[Kaškadarinski vilajet]]

| vrsta_vlasti =
| vlast_bilješke =
| titula_vođe =
| ime_vođe =
| stranka_vođe =
| titula_vođe1 =

| površina_bilješke =
| površina_uža      = 
| površina_šira     = 
| visina            = 622 m 
| stanovništvo_godina       = 1991.
| stanovništvo_bilješke     =
| stanovništvo              = oko 53.000
| stanovništvo_gustoća      = 
| stanovništvo_šire          = 
| vremenska_zona     = EET (UTC+4)
| utc_pomak          = 
| vremenska_zona_DST = EEST (UTC+5)
| utc_pomak_DST      =
| poštanski_broj     = 
| pozivni_broj       = (+998) 7552
| gradovi_prijatelji =

| web_stranica =

}}
'''Šahrisabz''' ([[uzbečki jezik|uzbečki]]: ''Шаҳрисабз''; [[perzijski]]: شهر سبز, ''Šahri Sabz'', što znači &quot;zeleni grad&quot;) je grad u [[Kaškadarinski vilajet|Kaškadarinskoj]] pokrajini ([[vilajet]]u) u južnom [[Uzbekistan]]u. Grad se nalazi oko 80&amp;nbsp;km južno od [[Samarkand]]a i nekada je bio najvećim gradom [[Srednja Azija|Srednje Azije]], te se vjeruje kako je rodno mjesto mongolskog vladara iz 14. stoljeća, [[Timur Veliki|Timura Velikog]].

Grad se nekada nalazio točno na pola [[Put svile|Puta svile]], između Kine i Zapada, te se u njemu nalaze brojne vjerske i sekularne građevine iz vremena Timura Velikog i njegovih nasljednika ([[Timuridi]]) od 15. do 16. stoljeća. Zbog toga je upisan na na [[UNESCO]]-v [[popis mjesta svjetske baštine u Aziji i Oceaniji]] 2000. godine.

== Historija ==
[[Datoteka:Kok-Gumbaz.JPG|mini|250px|lijevo|Džamija Kok Gumbaza]]

Na mjestu današnjeg Šahrisabza se nekada nalazio drevni grad '''Nautaka''' koji je bio jedan od najstarijih gradova Srednje Azije. [[Aleksandar Makedonski|Aleksandrov]] general [[Ptolemej I. Soter]] upravo je u ovom gradu uhvatio [[Baktrija|baktrijskog]] [[satrap]]a [[Bes (satrap)|Besa]], čime je okončano [[Ahemenidsko Perzijsko Carstvo]]. Aleksandar je zimu 328./327. pr. Kr. proveo u njemu zajedno sa svojom ženom [[Roksana|Roksanom]]. U [[Perzijsko Carstvo|Perzijskom carstvu]] je grad bio poznat kao '''Kaš''', tj. &quot;Srcu ugodan&quot;.

Vjeruje se kako je 9. travnja 1336. u Šahrisabzu rođen [[Timur Veliki]], od roditelja manjeg lokalnog poglavice. Zbog toga je tijekom prvih godina njegove [[Mongolsko carstvo|mongolske države]] koja se rasprostirala od Indije do Turske, Šahrisabz uživao uživao skrb i zaštitu dinastije Timurida. Iako je Timur planirao izgraditi svoju grobnicu u rodnom mjestu, vremenom je Samarkand postao njegovom prijestolnicom i u njemu je dao izgraditi svoj [[mauzolej]] [[Gur Emir]].

Oko 1500. Šahrisabzom su zavladali [[Uzbeci]] koji su vladali iz [[Buhara|Buhare]] i grad je počeo nazadovati. Prema jednoj legendi, kan [[Buhara|Buhare]], [[Abdulahkan II.]], je dao uništiti Šahrisabz jer je njegov najdraži konj umro zbog iscrpljenosti prestrmim usponom u grad. No, kasnije ga je svladala žalost zbog toga i dao ga je obnoviti.

God. [[1870.]] osvajaju ga [[Rusi]] i postao je dio ruskog [[Tatarstan]]a, a od [[1924.]] godine dio [[SSSR|sovjetskog]] [[Uzbekistan]]a.

== Znamenitosti ==
{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Povijesno središte Šahrisabza
|image = Aq-Saray Shahrisabz.JPG
|godina = [[2000.]] &lt;small&gt;(24. zasjedanje)&lt;/small&gt;
|vrst baštine = Kulturno dobro
|mjerilo = iii, iv
|ugroženost = ne
|poveznica = http://whc.unesco.org/en/list/885
|država = {{flagcountry|UZB}} 
}}
Pored [[srednji vijek|srednjovjekovnih]] [[toplice|kupki]] i [[bazar]]a iz 18. stoljeća u gradu se nalaze brojni Timuridski spomenici:
* ''Ak Saraj'' ili &quot;Bijela [[palača]]&quot; koja je bila ljetnom palačom samog Timura Velikog. Njena izgradnja je započela 1380. godine kada je Timur doveo arhitekte i umjetnike iz friško osvojenog [[Horezm]]a. No, nažalost od palače su preostala samo divovski, 65 metara visoki, ulazni [[toranj|tornjevi]] ukrašeni raskošnim keramičkim pločicama plave, bijele i zlatne boje. Iznad ulaza je sačuvan natpis: ''&quot;Ako sumnjaš u našu snagu, pogledaj naše građevine&quot;''.
* Kompleks ''Dorut Tilavat'' čini [[džamija]] petka koju je 1437. godine izgradio [[Ulugbeg]] u čast svoga oca Šah Ruha, a njezino ime znači &quot;Plava [[kupola]]&quot;. Odmah iza džamije ''Kok Gumbaza'' nalazi se poseban oblik [[medresa|medrese]] poznate kao &quot;kuća meditacije&quot;, a koja je izgrađena kao [[mauzolej]] Ulugbega 1438. godine, ali koji nikada nije poslužio kao grobnica.
* Kompleks ''Hazrati Imam'', odmah istočno od Kok Gumbaza, se sastoji od mauzoleja za koji se vjeruje kako je grobnica imama [[Amir Kulal]]a iz 8. stoljeća, te mauzoleja ''Dorusijadata'' (&quot;Mjesto snage i moći&quot;) u kojemu je sahranjen Džehangir, Timurov najstariji i najdraži sin.
* Timurova grobnica se nalazi iza Kompleksa Hezrati Imama, a sastoji se od podzemne komore koju su arheolozi otkrili tek 1943. godine. Prostorija je je gotovo potpuno ispunjena kamenim [[sarkofag]]om na kojemu natpisi navode kako je bio namijenjen Timuru. Kako je veliki osvajač sahranjen u Samarkandu, ovaj sarkofag je iskorišten za pokop dva tajanstvena nepoznata tijela.

&lt;gallery&gt;
file:Aq-Saray Shahrisabz 2.JPG|&lt;center&gt;Ulaz u Ak Saraj
file:Shakhrisabz-uzbekistan-feve.jpg|&lt;center&gt;Toranj na ulazu u Ak Saraj
file:Dorussiadat.JPG|&lt;center&gt;Mauzolej Dorusijadat

file:Shakhrisabz Market.jpg|&lt;center&gt;Tržnica u Šahrisabzu
&lt;/gallery&gt;

== Poveznice ==
* [[Islamska arhitektura]]
* [[Ičan Kala]]

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Shahrisabz}}
* [http://www.orexca.com/shakhrisabz.shtml Povijesni spomenici Šahrisabza] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120522162005/http://www.orexca.com/shakhrisabz.shtml |date=2012-05-22 }} {{en icon}}
* [http://www.kufic.info/architecture/aqsaray/aqsaray.htm Sufijski ornamenti na Timurovoj ljetnoj palači]

{{Iranska arhitektura}}
{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Gradovi u Uzbekistanu]]
[[Kategorija:Drevni iranski gradovi]]
[[Kategorija:Timuridska arhitektura]]
[[Kategorija:Svjetska baština u Uzbekistanu]]</text>
      <sha1>pwbcek3ue27ql2qqvvu60qtjx1zm8ci</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Afšaridska Monarhija</title>
    <ns>0</ns>
    <id>222660</id>
    <revision>
      <id>42681683</id>
      <parentid>42389946</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:47:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681683</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5093" sha1="1mt2j50wjeoh17xe7z5z88phy2ud91k" xml:space="preserve">{{Okvir bivše zemlje svijeta
|ime         = Afšaridska Monarhija
|sh_ime      = Afšaridska Monarhija
|izvorno_ime = {{fa icon}} سلسله افشار
|genitiv     = Afšaridske Monarhije
|kontinent        = [[Azija]]
|regija           = 
|status           = 
|era              = [[Novi vijek]]
|godina_start       = [[1736.]]
|godina_kraj        = [[1796.]]
|datum_start       = 
|datum_kraj        = 
|događaj_start     = 
|događaj_kraj      = 
|p1      = Safavidska Monarhija
|flag_p1 = Safavid Flag.svg
|p2      = Hotakijska Monarhija
|flag_p2 = Black flag.svg
|s1      = Zandijska Monarhija
|flag_s1 = Zand Dynasty flag.svg
|s2      = Duranijska Monarhija
|flag_s2 =Flag_of_the_Durrani_Empire.svg
|
|zastava   = Afsharid Imperial Standard (3 Stripes).svg
|zastava_i = Zastava Afšaridske Monarhije
|grb       = Lion and Sun Emblem of Persia.svg
|grb_i     = Grb Afšaridske Monarhije
|
|vjera       = [[šijitizam]]
|mapa        = Iran-afsharids(1).jpg
|mapa_opis   = Karta Afšaridske Monarhije
|jezik         = [[perzijski]]
|glavni_grad   = [[Mašhad]]
|legislatura   = 
|geslo         = 
|vlada_tip     = [[Monarhija]]
|titula_vođa      = [[Šah (vladar)|Šah]]
|vođa1            = [[Nader-šah]] (prvi)
|godina_vođa1     = [[1736.]]-[[1747.]]
|vođa2            = [[Adel-šah]]
|godina_vođa2     = [[1747.]]-[[1748.]]
|vođa3            = [[Ebrahim Afšar]]
|godina_vođa3     = [[1748.]]-[[1748.]]
|vođa4            = [[Šaroh Afšar]] (zadnji)
|godina_vođa4     = [[1748.]]-[[1796.]]
|događaj_prije  = Osvajanja [[Nader-šah]]a
|godina_prije   = [[1726.]]–[[1729.]]
|događaj1       = 
|datum_događaj1 = 
|događaj2       = 
|datum_događaj2 = 
|događaj3       = 
|datum_događaj3 = 
|stat_godina1    = [[1747.]]
|stat_površina1  = 4000000
|valuta          = 
|vremenska_zona  = 
|broj      = 
|fusnote   =
}}

'''Afšaridska Monarhija''' ([[Perzijski jezik|perz.]] سلسله افشار) je naziv za [[Novi vijek|novovjekovnu]] [[iran]]sku državu pod afšaridskom [[Dinastija|dinastijom]]. Afšaridi su vladali [[Iran]]om od [[1736.]] do [[1750.]] godine, a na vrhuncu njihove vojno-političke moći monarhija se protezala i preko teritorija današnjeg [[Azerbajdžan]]a, [[Armenija|Armenije]], [[Gruzija|Gruzije]], [[Rusija|Rusije]], [[Irak]]a, [[Afganistan]]a, [[Turkmenistan]]a, [[Uzbekistan]]a, [[Tadžikistan]]a, [[Kazahstan]]a, zapdne [[Kina|Kine]], istočne [[Turska|Turske]], [[Pakistan]]a i [[Indija|Indije]], te istočne obale [[Arapski poluotok|Arapskog poluotoka]].

Osnivač afšaridske dinastije bio je [[Nader-šah]], genijalni vojskovođa podrijetlom iz [[Turkmeni|turkmenskog]] plemena [[Afšar]] koji je iskoristio politički vakuum nakon sukoba [[Safavidska Monarhija|Safavida]] i [[Hotakijska Monarhija|Hotakija]] i proglasio se [[Šah (vladar)|šahom]] [[Iran]]a te započeo seriju uspješnih ratova protiv [[Osmansko Carstvo|Osmanlija]], [[Rusko Carstvo|Rusa]] i [[Mogulsko Carstvo|Mogula]] što je u konačnici rezultiralo najvećim [[iran]]skim teritorijalnim opsegom nakon vremena [[Sasanidska Monarhija|Sasanidske Monarhije]].

Njegovim najvećim uspjehom smatra se pohod protiv [[Mogulsko Carstvo|mogulske]] [[Indija|Indije]] zbog čega ga se u [[Evropa|evropskoj]] [[Historiografija|historiografiji]] naziva i „perzijskim [[Napoleon]]om”. Nakon smrti [[Nader-šah]]a njegova dinastija doživljava pad što je navelike otvarilo vrata [[Zandijska Monarhija|zandijskoj dinastiji]] u [[Iran]]u odnosno [[Duranijska Monarhija|duranijskoj]] u [[Afganistan]]u, dok su Afšaridi nastavili vladati u [[Veliki Horasan|Horasanu]] sve do uspona [[Muhamed-han Kadžar|Muhamed-hana Kadžara]] [[1796.]] godine.

== Literatura ==
* {{en icon}} {{Cite book|last=Tucker|first=Ernest|title=Nāder Shah|series=[[Encyclopædia Iranica]]|location=New York|date=15. kolovoza 2006.|url=http://www.iranicaonline.org/articles/nader-shah}}
* {{en icon}} {{Cite book|last=Avery|first=Peter|editor=Avery, Peter; Hambly, Gavin; Melville, Charles|title=From Nadir Shah to the Islamic Republic|series=[[The Cambridge History of Iran]]|chapter=1. Nādir Shāh and the Afsharid legacy|publisher=Cambridge University Press|volume=VII|location=Cambridge, U.K.|date=1991|doi=10.1017/CHOL9780521200950.002|isbn=9780521200950}}
* {{en icon}} {{Cite book|last=Lapidus|first=Ira M.|title=A History of Islamic Societies|url=https://archive.org/details/historyofislamic0000lapi_t2d2|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge, U.K.|edition=2. izdanje|date=2002|isbn=0521779332}}

== Vanjske veze ==
* {{en icon}} [http://www.iranchamber.com/history/safavids/safavids.php Iran Chamber: Afsharid Dynasty (Nader Shah)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20201222041115/http://www.iranchamber.com/history/safavids/safavids.php |date=2020-12-22 }}
;Ostali projekti
{{WProjekti
|commonscat   = Afsharid dynasty
|commonscatsh = Afšaridska Monarhija
}}

{{Iranska historija}}
{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Afšaridska Monarhija| ]]
[[Kategorija:Historija Irana po periodima]]
[[Kategorija:Novovjekovne države]]
[[Kategorija:Bivše države u Aziji]]</text>
      <sha1>1mt2j50wjeoh17xe7z5z88phy2ud91k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1208.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>223612</id>
    <revision>
      <id>42681654</id>
      <parentid>42681180</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:31:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <origin>42681654</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3864" sha1="ts4xf3nudhn3pdqlqxwqxnn6j8m6f2t" xml:space="preserve">{{godina}}
{{godina u drugim kalendarima|1208}}
{{commonscat|1208}}

== Događaji ==
* [[15. 1.]] - Papin legat [[Pierre de Castelnau]] je ubijen na jugu današnje Francuske. Papa [[Inocent III]] okrivljuje za ovo grofa [[Raymond VI od Toulousea|Raymonda VI od Toulousea]], koji je ekskomuniciran, a dogodine počinje [[Katarski križarski rat]] (de Castelnau je ove godine beatificiran).
* [[31. 1.]] - Bitka kod Lene, u Švedskoj: kralj [[Sverker II od Švedske|Sverker II]], kome su pomagali Danci, poražen je od strane Erika Knutssona, koji postaje kralj [[Erik X od Švedske|Erik X]] (do 1216).

* [[19. 2.]] - Sava Nemanjić je, na poziv braće Stefana i Vukana, doneo telo Stefana Nemanje u Srbiju, ponovo je sahranjen u Studenici. Sava postaje arhimandrit tog manastira.&lt;ref name=&quot;VCorLcissk&quot;&gt;[https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_2_l.html Latinsko Carstvo i stvaranje Srpske Kraljevine]. rastko.rs&lt;/ref&gt;

* [[20. 3.]] - [[Mihajlo IV Carigradski|Mihajlo IV]] je izabran za vaseljenskog patrijarha u Nikeji (do 1212).
* [[23. 3.]] - Papa izdao [[interdikt]] na Englesku s Velsom (do 1214), povodom spora za kraljem [[John od Engleske|Johnom]] oko izbora [[Canterburyjski nadbiskup|canterburyjskog nadbiskupa]].

* [[6. 4.]] (Uskrs) - Novoizabrani patrijarh je krunisao i miropomazao cara [[Teodor I Laskaris|Teodora I Laskarisa]], proglašenog 1205. Teodorov sin Nikola je suvladar, ali izgleda da je umro 1210.

* maj - Bugarski car [[Boril]] kreće u Trakiju da je povrati od grčkih pobunjenika, kojima pomažu Latini iz Carigrada. U junu je porazio Latine kod Beroje/Stare Zagore. Zauzeo je delove teritorije Aleksija Slovena.

* [[21. 6.]] - Rimsko-njemački kralj [[Filip Švapski]] je ubijen u Bambergu. Bio je na svadbi svoje nećake [[Beatrica II. Burgundska|Beatrice II. Burgundske]] sa [[Otto I, vojvoda Meranije|Ottom I, vojvodom Meranije]]. Počinilac je bavarski palatinski grof Otto VIII, izgleda zbog razvrgnute zaruke sa Filipovom kćeri.
** Njegov rival [[Otto IV, car Svetog Rimskog Carstva|Otto IV]] ostaje jedini kralj u Njemačkoj.
* [[30. 6.]] (8. 7., 2. 8.?&lt;ref name=&quot;VCorLcissk&quot; /&gt;) - Bitka kod Filipopolisa/Plovdiva: Latini su porazili bugarskog cara Borila.
** [[Strez]], rođak bugarskog cara Borila, učvrstio se u centralnoj Makedoniji, u Proseku, uz pomoć Stefana Nemanjića.

* [[3. 7.]] - Vukan Nemanjić više nije živ, ili nije na vlasti, jer se kao &quot;dukljanski kralj&quot; pominje njegov sin Đorđe, koji se zaklinje na vernost mletačkom duždu, nudi pomoć protiv albanskog velikaša Dimitrija Progona.&lt;ref name=&quot;VCorLcissk&quot; /&gt;
** Pošto je umro [[Gjin Progoni]], gospodar [[Kroja|Kruje]], nasledio ga je brat [[Dhimitër Progoni]] (do 1216), poznat i kao knez [[Kneževina Arbanon|Arbanona]]. Oženio se [[Komnena Nemanjić|Komnenom Nemanjić]], Stefanovom kćerkom.

* [[11. 11.]] - [[Otto IV, car Svetog Rimskog Carstva|Otto IV]] je u Frankfurtu izabran za svetog rimskog cara (dogodine je krunisan u Rimu).

=== Kroz godinu ===
* Kralj Sicilije [[Friedrich II, car Svetog Rimskog Carstva|Frederik]] proglašen je punoletnim; papa Inocent III, njegov pokrovitelj, uredio mu je ženidbu sa [[Konstanca Aragonska|Konstancom Aragonskom]], udovicom ugarskog kralja [[Emerik, hrvatsko - ugarski kralj|Emerika]] (u braku 1209-22, Frederik će biti sveti rimski car 1220-50).
* 1208-12 - U [[Palencia|Palenciji]] je osnovan prvi univerzitet u današnjoj Španiji (postoji do 1264, zasenjen je [[Univerzitet u Salamanci|Univerzitetom u Salamanci]], osnovanim 1218).

== Rođenja ==
{{Main|:Kategorija:Rođeni 1208.}}
* [[2. 2.]] - [[Jaime I od Aragona]] zv. Osvajač († [[1276]])

== Smrti ==
{{Main|:Kategorija:Umrli 1208.}}
* [[21. 6.]] - [[Filip Švapski]], rimsko-njemački kralj (* [[1177]])
* [[Gjin Progoni]], gospodar Kruje 

[[Kategorija:1208.| ]]
[[Kategorija:1200-e]]
[[Kategorija:Godine]]</text>
      <sha1>ts4xf3nudhn3pdqlqxwqxnn6j8m6f2t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1244.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>223648</id>
    <revision>
      <id>42681643</id>
      <parentid>42571729</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:13:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681643</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8103" sha1="nu5yrldm6zs5ntiwqusyd2bdce14fz9" xml:space="preserve">{{godina}}
{{godina u drugim kalendarima|1244}}

Godina '''1244''' ('''[[Rimske brojke|MCCXLIV]]''') bila je [[prijestupna godina koja počinje u petak]] u [[julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]].

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Mart/Ožujak ===
* [[1. 3.]] - Gruffudd ap Llywelyn ab Iorwerth, brat kralja [[Gwynedd]]a [[Dafydd ap Llywelyn|Dafydda]], poginuo je u pokušaju bekstva iz londonskog Towera (njegova četvorica sinova će vladati u Velsu). Dafydd će nakon ovoga sklopiti savez sa velškim kneževima i napadati engleske posede u Velsu.
[[Datoteka:Montségur 12-2013 3.jpg|160px|mini|lijevo|Montségur, sa zamkom iz 17. st.]]
* [[16. 3.]] - [[Katarski križarski rat]]: francuske kraljevske trupe i križari osvajaju nakon desetomjesečne opsade zamak [[Montségur]], uporište katara na jugu današnje Francuske. Oko 220 ih je spaljeno jer se nisu željeli odreći vjere. 
* [[26. 3.]] - Ugovor iz Almizre o razgraničenju [[Rekonkvista|rekonkviste]] između [[Jaime I od Aragona|Jaimea I od Aragona]] i [[Fernando III od Kastilje|Fernanda III od Kastilje]]: postavljena je južna granica [[Kraljevina Valencia|Kraljevine Valencie]] i aragonskog širenja.
* [[30. 3.]] - Grad [[Pag]] dobio povelju slobodnog kraljevskog grada.

=== April/Travanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* proljeće-ljeto? - Obnovljen sukob između [[Split]]a i [[Trogir]]a. Split je pod pritiskom trogirskih saveznika Šubića, [[Nelipić]]a (Nelipac I je prvi spomenuti član obitelji), županâ Danila, Kristofora i Krajnika, pa bira za kneza bosanskog bana [[Matej Ninoslav|Mateja Ninoslava]]. 
** Splićani i vojska bosanskog bana će pustošiti okolinu Trogira.&lt;ref name=&quot;Klaic235&quot;&gt;Klaić, 235&lt;/ref&gt;
** Uz Split su i drugi protivnici kralja [[Béla IV, kralj Ugarske|Bele]]: humski knez Andrija, Poljičani sa Kačićima, župani Brativoj i Vukša...&lt;ref name=&quot;Klaic235&quot; /&gt;
** Kralj šalje na Split hrvatskog hercega i bana [[Dionizije od Turja|Dionizija]] a sam će ići na Bosnu.&lt;ref name=&quot;Klaic235&quot; /&gt;
* [[7. 6.]] - [[Gvelfi i Gibelini]]: papa [[Inocent IV]] bježi iz Rima - u srpnju stiže u rodnu Đenovu, u listopadu bježi u Francusku.
* [[15. 6.]] - Kralj Bela je u taboru u [[Glaž]]u, na međi [[Usora i Soli|Usore]]; hercegu i banu Dioniziju daje povelju kojom mu daje Vrbovec, Hrast i Cerovo brdo u Križevačkoj županiji.&lt;ref name=&quot;Klaic236&quot;&gt;Klaić, 236&lt;/ref&gt;
* jun - Hvarezmijci, ostaci vojske [[Horezmijska Monarhija|horezmijskog]] vladara Dželaledina Mingburnua, i kurdske Kajmarije, saveznici egipatskog [[Ajubidi|ajubidskog]] sultana [[As-Salih Ayyub]]a, upadaju u križarsku Palestinu, nakon što su napadali Damask.
* jun? - Rekonkvista: kastiljski princ [[Alfonso X Mudri|Alfonso]] je zauzeo [[Lorca, Španija|Lorcu]].
* [[29. 6.]] - Ugarski kralj Bela je sklopio mir sa Mletačkom Republikom, priznaje gubitak [[Zadar|Zadra]].&lt;ref&gt;Klaić, 234&lt;/ref&gt;

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Septembar/Rujan ===
* [[12. 7.]] - Bitka u splitskom predgrađu, zapaljen je i grad, Splićani navečer šalju poslanike za mir.&lt;ref name=&quot;Klaic235&quot; /&gt;
* [[15. 7.]] - Hvarezmijci zauzimaju [[Jeruzalem]] nakon kratke opsade, opustošena je Armenska četvrt i ostatak grada i protjerani Židovi.
* [[19. 7.]] - Mir sa Splitom: mora priseći na vjernost kralju, selo [[Ostrog (Kaštel Lukšić)|Ostrog]] i otok sv. Stjepana pripadaju Trogiru.&lt;ref&gt;Klaić, 235-36&lt;/ref&gt;
* [[20. 7.]] - Nakon vojnog pohoda u Bosnu, do grada Glaškog&lt;ref&gt;[https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_3_l.html Srpske međusobice]. rastko.rs&lt;/ref&gt; (Glaža) sklopljen je mirovni ugovor ugarskog kralja i bosanskog bana [[Matej Ninoslav|Mateja Ninoslava]].&lt;ref&gt;[https://bosnae.info/index.php/ban-matej-ninoslav-1232-1249-bosnjanin-koji-je-svim-silama-branio-samostalnost-bosne Ban Matej Ninoslav (1232 – 1249) – Bošnjanin koji je svim silama branio samostalnost Bosne] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20250526211704/https://bosnae.info/index.php/ban-matej-ninoslav-1232-1249-bosnjanin-koji-je-svim-silama-branio-samostalnost-bosne |date=2025-05-26 }}. bosnae.info 13 Augusta, 2016&lt;/ref&gt;
** U povelji kralja Bele bosanskom biskupu daje mu povlastice i potvrđuje posjede u Bosni i van nje; mnoge posjede je morao dati ban Ninoslav&lt;ref name=&quot;Klaic236&quot;&gt;&lt;/ref&gt; U darovnici biskupiji u Đakovu (Dyaco), pominju se [[Gorjani]] (''terra Gora''), [[Levanjska Varoš]] (Nevna), [[Cerna]], [[Tolisa]], [[Slavonski Brod|(Slavonski) Brod]]...
** prvi put se spominju bosanske župe [[Uskoplje (župa)|Uskoplje]] (crkva sv. Ivana u Dobrošinu&lt;ref&gt;[https://uskoplje.weebly.com/dobroscaronin.html Dobrošin - USKOPLJE]. uskoplje.weebly.com&lt;/ref&gt;). Pominju se i župe [[Lepenica (župa)|Lepenica]].&lt;ref&gt;[https://www.artinfo.ba/index.php/vijesti/33668-zupa-lepenica-jedna-od-temeljnih-zupa-srednjovjekovne-bosne Župa Lepenica, jedna od temeljnih župa srednjovjekovne Bosne]. artinfo.ba 05 travanj 2021&lt;/ref&gt; [[Lašva (župa)|Lašva]], [[Vrhbosna]]. 

* [[14. 8.]] - Ugovorom iz Newcastlea sprečen sukob engleske i škotske vojske i rešen granični spor; dogovoreno je venčanje engleske princeze za škotskog princa.
[[Datoteka:מגדל -דוד.jpg|180px|mini|Jerusalimska citadela, Davidova kula (obnovljeni u mamelućkim i osmanskim vremenima)]]
* [[23. 8.]] - Hvarezmijci su zauzeli i jeruzalemsku Davidovu kulu - nekoliko tisuća kršćana je pušteno, ali je zatim masakrirano. Križari definitivno gube Jeruzalem.

* &lt; 25. 9. - Umro je [[Solunsko carstvo|solunski]] despot, [[Nikejsko Carstvo|nikejski]] vazal, [[Jovan Komnen Duka]], nasleđuje ga brat [[Dimitrije Anđeo Duka|Dimitrije]] (do 1246); nikejski car [[Jovan III Duka Vatac]] namerava zauzeti grad.

=== Oktobar/Listopad &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* 17 - 18. 10. - Bitka kod Forbije, tj. Hirbije kod Gaze: Egipatska ajubidska vojska, pojačana Hvarezmijcima, potukla je razne križare i njihove saveznike, Ajubide iz Homsa, Damaska i [[Al-Karak|Keraka]]. Križarska moć je slomljena ([[Sedmi križarski rat]] će krenuti 1248. na Egipat, ali bez uspjeha).

* [[12. 11.]] - Maroko: [[Marinidi|marinidski]] vladar Muhammad ibn Abd Al-Haqq je poginuo u borbi za [[Meknes]] sa [[Almohadi]]ma, nasleđuje ga brat Abu Yahya (do 1258). 
* [[29. 11.]] - Papa Inocent IV je stigao u Lion, tu je siguran od cara [[Friedrich II, car Svetog Rimskog Carstva|Fridriha]].

* [[10. 12.]] - Kralj [[Louis IX od Francuske]] se teško razboleo, zavjetuje se da će otići u križarski rat.
* [[27. 12.]] - Papa poziva biskupe u Lion (sljedećeg leta je održan [[Prvi lionski koncil]]).

=== Kroz godinu ===
* Prvi spomen: 
** zamak [[Klenovnik]]
** [[Lobor]] (possessio Lobur) u Zagorju (kralj ga daruje varaždinskom županu Mihovilu)
** [[Ozalj]], slobodni kraljevski grad.
* [[Pavlini]] su osnovali prvi samostan u Hrvatskoj, u Dubici na desnoj obali Une, traje do 1465.&lt;ref&gt;[http://arhinet.arhiv.hr/details.aspx?ItemId=3_10991 Pavlinski samostan Dubica]{{Dead link|date=March 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. arhinet.arhiv.hr&lt;/ref&gt;
* Rostislav Mihajlovič, zet kralja Bele IV, vratio se u Ugarsku iz [[Galičko-Volinjsko Kneževstvo|Haliča/Galicije]];&lt;ref&gt;Klaić, 237&lt;/ref&gt; on je zauzeo Premišl uz pomoć ugarske vojske, ali proterao ga je Danilo Romanovič.
* Nikejski car Jovan Vatac (52) oženio se [[Konstanze von Staufen|Konstanzom von Staufen]] (14), kćerkom svetog rimskog cara Fridriha, koja dobija ime Ana. Dolazi do skandala jer je Jovan ušao u odnose sa Aninom guvernantom, markizom della Fricca.

== Rođenja ==
{{Main|:Kategorija:Rođeni 1244.}}
* [[Elizabeta Kumanka]], ugarska kraljica († [[1290]])

== Smrti ==
{{Main|:Kategorija:Umrli 1244.}}
*

== Reference ==
{{izvori}}

; Literatura
* [https://archive.org/stream/povjesthrvataodn01klaiuoft/povjesthrvataodn01klaiuoft_djvu.txt Svezak prvi. Prvo doba: Vladanje knezova i kraljeva hrvatske krvi (641-1102) i Drugo doba: Vladanje kraljeva Arpadovića (1102-1301)]. [[Vjekoslav Klaić]] (archive.org)
* ''Istorija srpskog naroda'', Prva knjiga, Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371), SKZ Beograd 1981 (I)

{{commonscat|1244}}

[[Kategorija:1244.| ]]</text>
      <sha1>nu5yrldm6zs5ntiwqusyd2bdce14fz9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1363.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>223861</id>
    <revision>
      <id>42681644</id>
      <parentid>42444207</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:20:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681644</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7852" sha1="akzw1asue8kal549v0gr4opu7ui04zx" xml:space="preserve">{{godina nav}}
{{godina u drugim kalendarima|1363}}

Godina '''1363''' ('''[[Rimske brojke|MCCCLXIII]]''') bila je [[redovna godina koja počinje u nedjelju]] u [[julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]].

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj &amp;ndash; Mart/Ožujak ===
* [[13. 1.]] - Umro je Meinhard III, vojvoda Gornje Bavarske i grof Tirola. Njegov stric Stefan II nasleđuje Bavarsku, najesen ulazi i u Tirol, ali Meinhardova majka [[Margareta Tirolska|Margareta]] ga daje Rudolfu IV Habsburgu (spor rešen 1363).
* mart - [[Vojislav Vojinović]] se sprema za rat protiv [[Balšići|Balšića]], traži galiju od Dubrovčana - ovi ga podsećaju da su on i Đurađ Balšić &quot;pod jednim gospodarem&quot;.&lt;ref name=&quot;isnI582&quot;&gt;''Istorija s. n., I'', 582&lt;/ref&gt;
** Vojislav uzima ove godine [[Srednjovekovni grad Zvečan|Zvečan]] čelniku [[Musa (čelnik)|Musi]], u zamenu za [[Brvenik (tvrđava)|Brvenik]].&lt;ref name=&quot;SveLozSteNem5&quot;&gt;[https://www.rastko.rs/istorija/loza_nemanjica/fajfric-svloza_5.html Sveta loza Stefana Nemanje 5]. rastko.rs&lt;/ref&gt;
* mart - Umro je [[Republika Genova|đenovski]] dužd [[Simone Boccanegra]], moguće otrovan, za novog je izabran Gabriele Adorno (do 1370).

=== April/Travanj &amp;ndash; Jun/Lipanj ===
* [[1. 4.]] (Velika subota, ili 30. 3.) - Papa Urban V daje krstaški krst francuskom i kiparskom kralju, Žanu II odn. Petru I (→ [[Aleksandrijski križarski rat]] 1365).
** Kipar je za ovo vreme pogođen epidemijom kuge, za kojim slede turski napadi, i sukobima između Kiprana i Đenovljana.
* [[9. 4.]] - [[Haakon VI od Norveške|Haakon VI]], suvladar Norveške i Švedske (sa Finskom), oženio se danskom princezom [[Margaret I od Danske|Margaretom]] (ona će 1387-1412. vladati svim zemljama, → [[Kalmarska unija]]).
** Neki pripadnici švedskog krunskog saveta prave zaveru sa Albertom II, vojvodom Meklenburga da zbaci svog zeta [[Magnus IV od Švedske|Magnusa IV]] ([[Albert od Švedske|Albert mlađi]] je proglašen dogodine za švedskog kralja).
* travanj? - Nikola Faletro, zapovjednik mletačkog brodovlja u Jadranskom moru, potopio kod mjesta Sveti Spas brod  Ivana Trogira:nina - ban Nikola Seč traži 15. 4. od mletačke opštine zadovoljštinu za Ivana.&lt;ref name=&quot;Klaic158&quot;&gt;Klaić, 158&lt;/ref&gt;
* pre maja? - Umro je gospodar [[Valonska kneževina|Valone]] [[Jovan Komnin Asen]], nasleđuje ga sin [[Aleksandar Komnin Asen|Aleksandar]] (do 1371).
* [[25. 5.]] - Papa poziva ugarko-hrvatskog kralja da se pridruži planiranom križarskom pohodu, i opet u decembru.&lt;ref&gt;Klaić, 146&lt;/ref&gt;
* 25. 5. - Car [[Karlo IV, car Svetog rimskog carstva|Karlo IV]] (47) ženi se po četvrti put, Elizabetom Pomeranskom (16) - time rastura antičešku koaliciju Rudolfa IV Habsburga, poljskog Kazimira III i ugarskog Ludovika.
* [[5. 6.]] - Dubrovnik zabranjuje svojim trgovcima odlazak u Bosnu i slanje robe zbog tamošnjih &quot;smutnja&quot; (sprema se ugarski pohod).&lt;ref&gt;Klaić, 140&lt;/ref&gt;
* [[15. 6.]] - Vaclav IV, dvogodišnji sin cara [[Karlo IV, car Svetog rimskog carstva|Karla IV]] krunisan je za češkog kralja (stvarno od 1378).

=== Jul/Srpanj &amp;ndash; Septembar/Rujan ===
* ca. 8 - 10. 7. - Ugarski kralj kratko opseda [[Soko Grad kod Šipova|Sokol-grad]] na Plivi (prvi pomen grada) - brani ga knez [[Vukac Hrvatinić]], za šta je proglašen za vojvodu i dobio ćitavu župu Plivu (1366&lt;ref&gt;Klaić, 141&lt;/ref&gt;).
* august - Na mletačkom Kritu izbija Ustanak svetog Tita: latinski feudalci se bune zbog novog poreza, priključuju im se i Grci (poraženi sledeće godine).
* avgust - Umro je vaseljenski patrijarh [[Kalist I Carigradski|Kalist I]] - bio je u poslanstvu koje je car [[Jovan V Paleolog|Jovan V]] poslao carici-majci [[Jelena Bugarska|Jeleni]] u Ser. Novi patrijarh će biti [[Filotej Carigradski|Filotej]] (1364-76).
* [[30. 8.]]&amp;ndash;[[4. 10.]] &amp;ndash; the [[Bitka na jezeru Poyang]] između dahanskih pobunjeničkih snaga [[Chen Youliang]]a na jednoj i suparničkih ustanika, [[Ustanak Crvenih turbana|Crvenih turbana]], na čelu sa [[Zhu Yuanzhang]]om; u njoj Zhuovih 200.000 ljudi na [[jezero Poyang|jezeru Poyang]] odnosi pobjedu nad Chenovih 650.000 ljudi u sukobu koji će postati poznat kao jedna od [[najveća pomorska bitka u historiji|najvećih pomorskih bitaka u historiji]].

[[Datoteka:Arms of Philippe le Hardi.svg|100px|mini|Grb Filipa Smelog]]
* [[6. 9.]] - [[Philippe II od Burgundije|Filip]] Smeli, najmlađi sin francuskog kralja, postaje vojvoda Burgundije (do 1404). To je početak mlađe burgundijske dinastije, ogranka Valois (do 1482).
* septembar - Novi ugarski napad na Bosnu: palatin [[Nikola Kont Orahovički (Iločki)|Nikola Kont]] bezuspešno opseda [[Tvrđava Srebrenik|Srebrenik]] u Usori, ugarska vojska je imala mnogo žrtava, ukraden je veliki državni pečat od ostrogonskog nadbiskupa Nikole Apatija. Dignut je ugled [[Tvrtko I Kotromanić|Tvrtku]], više nije vazal.
* [[23. 9.]]&lt;ref name=&quot;isnI582&quot; /&gt; - Umro je [[Vojislav Vojinović]], &quot;veliki knez sve srpske, grčke i pomorske zemlje&quot;, oblasni gospodar zapadnog dela stare nemanjičke države. Sinovi Dobrivoj i Stefan su maloletni, pa upravu nastavlja udovica [[Gojislava Vojinović]] (dok je 1368. ne obori Vojislavljev sinovac [[Nikola Altomanović]]).

=== Oktobar/Listopad &amp;ndash; Decembar/Prosinac ===
* 30. 11. - 5. 12. - Skupština staleža u Amiensu: izglasane su subvencije za borbu protiv &quot;Velikih kompanija&quot;, tj. plaćeničkih četa. Kralj [[Jean II od Francuske|Jean II]] obaveštava da se vraća u zarobljeništvo u London.
* decembar - Jako hladna zima 1363/64 u Evropi.&lt;ref&gt;[https://www.medievalists.net/2020/12/medieval-peasants-winter/ A Medieval Peasants’ Winter]. medievalists.net&lt;/ref&gt; [[Meuse|Meza]] u [[Liège|Liježu]] je zaleđena od 21. 12. do 24. 3.

=== Kroz godinu ===
* Zadranin Ivan de Grisogonis je knez Splita.&lt;ref name=&quot;Klaic158&quot; /&gt;
* U Dubrovniku se spominje majstor Perko koji izrađuje [[bombarda|bombarde]], vrstu topova (cijev od željeznih šipaka, okovane obručima i mužar sa barutom).&lt;ref&gt;Beritić. [https://hrcak.srce.hr/file/215438 Ivan Krstitelj de Tollis] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20240401212753/https://hrcak.srce.hr/file/215438 |date=2024-04-01 }}. hrcak.srce.hr&lt;/ref&gt;
* 1363-71 - Prepiska [[Kir Siluan]]ova, čijih je devet pisama sačuvano u Zborniku manastira Savine.
* [[Dimitrije I., veliki knez Moskve|Dmitrij Donski]], knez Moskve, postaje i veliki knez Vladimira, nakon što je zbačen Dimitrije od Suzdalja.
* 1363, '64, 71? - [[Lala Šahin-paša]] osvaja [[Plovdiv]].
* U Kairu je završena [[Džamija-medresa sultana Hasana]], dve godine nakon ubistva [[Al-Nasir Hasan|tog sultana]] (njegovo telo nije pronađeno, tako da mauzolej u okviru kompleksa nije upotrebljen).
* [[Rasulidi|Rasulidski]] Jemen: novi vladar je Al-Afdal al-Abbas (do 1377).
* [[Guy de Chauliac]]: ''Chirurgia magna''.
* Osvećena je [[Magdeburška katedrala]], prva gotička crkva u Njemačkoj (period gradnje 1209–1520).

== Rođenja ==
{{Main|:Kategorija:Rođeni 1363.}}
* [[13. 12.]] - [[Jean Gerson]], skolastički filozof, edukator, pjesnik († [[1429]])
* {{circa}} [[Zeami]], japanski glumac i pisac († ca. 1443

== Smrti ==
{{Main|:Kategorija:Umrli 1363.}}
* mart - [[Simone Boccanegra]], prvi đenovski dužd (* 1301)
* pre 12. 5.? - [[Jovan Komnin Asen]], gospodar Valone 
* [[27. 11.]] - [[Teodosije Trnovski]], monah isihasta, svetitelj (* ca. 1300)

== Reference ==
{{reference}}

; Literatura
* [http://archive.org/stream/povjesthrvataodn02klaiuoft/povjesthrvataodn02klaiuoft_djvu.txt Svezak drugi: dio prvi. Treće doba: Vladanje kraljeva iz raznih porodica (1301-1526). Prva knjiga: Anžuvinci i Sigismund do gubitka Dalmacije (1301-1409)], [[Vjekoslav Klaić]] (archive.org)
* ''Istorija srpskog naroda'', Prva knjiga, Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371), SKZ Beograd 1981 (I)

{{commonscat|1363}}

[[Kategorija:1363.| ]]</text>
      <sha1>akzw1asue8kal549v0gr4opu7ui04zx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Korisnik:Duma/U radu4</title>
    <ns>2</ns>
    <id>232970</id>
    <revision>
      <id>42681657</id>
      <parentid>42681218</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:41:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <origin>42681657</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="30653" sha1="n1sx1t8yt6wtyssmdfka9j4a2t3286f" xml:space="preserve">[[File:Nm-eutropha.jpg|mini|''[[Nitrosomonas eutropha]]'', litotrofna bakterija koja oksidira [[amonijak]]]]
'''Litotrofi''' su raznolika grupa organizama koji koriste [[Neorgansko jedinjenje|neorganski]] supstrat (obično mineralnog porijekla) za dobijanje [[redoks|redukcijskih ekvivalenata]] za upotrebu u [[biosinteza|biosintezi]] (npr. [[Biološka fiksacija ugljika|fiksacija ugljen dioksida]]) ili očuvanju energije (tj. proizvodnja [[adenozin trifosfat|ATP]]-a) putem [[Ćelijsko disanje|aerobne]] ili [[Anaerobna respiracija|anaerobne respiracije]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Zwolinski |first=Michele |title=Lithotrophs |url=http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20131001232030/http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf |archive-date=2013-10-01 |access-date=2025-08-14 |website=faculty.weber.edu}}&lt;/ref&gt; Dok [[Primarne nutritivne grupe|litotrofi u širem smislu]] uključuju fotolitotrofe poput biljaka, [[Hemotrofi|hemolitotrofi]] su isključivo mikroorganizmi; ni jedna poznata [[fauna|makrofauna]] ne posjeduje sposobnost upotrebe neorganskih spojeva kao izvora elektrona. Makrofauna i litotrofi mogu formirati [[simbioza|simbiotske]] odnose, u kom slučaju se litotrofi nazivaju &quot;prokariotskim simbiontima&quot;. Primjer za to su hemolitotrofne bakterije u [[Riftia pachyptila|divovskim cjevastim crvima]] ili [[plastid]]i, koji su [[organela|organele]] unutar biljnih ćelija koje su se možda razvile iz fotolitotrofnih organizama sličnih [[cijanobakterija]]ma. Hemolitotrofi pripadaju domenama [[Bacteria]] i [[Archaea]]. Termin &quot;litotrofi&quot; nastao je od grčkih riječi &quot;lithos&quot; (stijena) i &quot;troph&quot; (onaj koji jede), što znači &quot;onaj koji jede stijene&quot;. Mnogi, ali ne svi litoautotrofi su [[ekstremofil]]i.

Smatra se da je [[posljednji univerzalni zajednički predak]] života bio hemolitotrof.&lt;ref&gt;{{cite bioRxiv|last1=Baidouri |first1=Fouad El |title=Phenotypic reconstruction of the last universal common ancestor reveals a complex cell |date=2021-10-10 |language=en |biorxiv=10.1101/2020.08.20.260398 |last2=Venditti |first2=Chris |last3=Suzuki |first3=Sei |last4=Meade |first4=Andrew |last5=Humphries |first5=Stuart}}&lt;/ref&gt; Od litotrofa se razlikuje [[organotrof]], organizam koji dobija redukcijske agense [[katabolizam|katabolizmom]] organskih spojeva.

== Historija ==
Termin &quot;litotrof&quot; su predložili [[André Michel Lwoff|Lwoff]] i saradnici 1946. godine.&lt;ref&gt;{{Cite journal |vauthors=Lwoff A, Van Niel CB, Ryan TF, Tatum EL |date=1946 |title=Nomenclature of nutritional types of microorganisms. |url=http://symposium.cshlp.org/content/11/local/back-matter.pdf |journal=Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology |edition=5th |volume=11 |pages=302–303}}&lt;/ref&gt;

== Biohemija ==
{{See also|Primarne nutritivne grupe}}
Litotrofi konzumiraju [[Oksido-redukcija|reducirane]] [[Neorgansko jedinjenje|neorganske]] [[Hemijsko jedinjenje|spojeve]] (donore elektrona).

=== Hemolitotrofi ===
Hemolitotrof je sposoban koristiti neorganske reducirane spojeve u svojim reakcijama stvaranja energije.&lt;ref name=&quot;astrobio&quot;&gt;{{cite book|title=Complete Course in Astrobiology|editor-last1=Horneck|editor-first1=Gerda|editor-last2=Rettberg|editor-first2=Petra|publisher=Wiley-VCH|location=Weinheim, Germany|isbn=978-3-527-40660-9|url=http://www.fis.puc.cl/~jalfaro/astrobiologia/apoyo/3527406603%20-%20-%20Complete%20Course%20in%20Astrobiology%20(Physics%20Textbook)%20%5B2007%5D.pdf|access-date=13 September 2020|date=2007}}&lt;/ref&gt;{{rp|155}}&lt;ref name=&quot;NYT-20160912&quot; /&gt; Taj proces uključuje oksidaciju neorganskih spojeva povezanu sa sintezom ATP-a. Većina hemolitotrofa su [[Primarne nutritivne grupe|hemolitoautotrofi]], sposobni za fiksiraju [[ugljen dioksid]] (CO&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;) putem [[kalvinov ciklus|Kalvinovog ciklusa]], metaboličkog puta u kojem se CO&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt; pretvara u [[glukoza|glukozu]].&lt;ref name=&quot;kuenen&quot;&gt;{{cite book |last=Kuenen |first=G.|editor-first1=J.|editor-last1=Lengeler|editor-first2=G.|editor-last2=Drews|editor-first3=H.|editor-last3=Schlegel|title=Biology of the Prokaryotes|year=2009|publisher=John Wiley &amp; Sons| page= 242| chapter=Oxidation of Inorganic Compounds by Chemolithotrophs|chapter-url=https://books.google.com/books?id=vXbJa4X5oHsC&amp;q=%22the+majority+of+the+chemolithoautotrophs+employ+the+Calvin+cycle%22&amp;pg=PA241| isbn=978-1-4443-1330-7}}&lt;/ref&gt; Ova skupina [[organizam]]a uključuje oksidante sumpora, [[nitrificirajuće bakterije]], oksidante željeza i oksidante vodika.

==== Stanište hemolitotrofa ====
Preživljavanje ovih bakterija zavisi od fizičko-hemijskih uvjeta njihovog okruženja. Iako su osjetljive na određene faktore kao što je kvalitet neorganskog supstrata, one mogu uspijevati u nekim od najnegostoljubivijih uvjeta na svijetu, kao što su temperature iznad 110 stepeni Celzijusa i pH vrijednost ispod 2.&lt;ref&gt;{{cite book |last=Kuenen |first=G.|editor-first1=J.|editor-last1=Lengeler|editor-first2=G.|editor-last2=Drews|editor-first3=H.|editor-last3=Schlegel|title=Biology of the Prokaryotes|year=2009|publisher=John Wiley &amp; Sons| page= 243| chapter=Oxidation of Inorganic Compounds by Chemolithotrophs|chapter-url=https://books.google.com/books?id=vXbJa4X5oHsC&amp;q=types+of+chemolithotrophs&amp;pg=PA243| isbn=978-1-4443-1330-7}}&lt;/ref&gt; Najvažniji uvjet za hemolitotrofni život je obilan izvor neorganskih spojeva,&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.uta.edu/biology/chrzanowski/classnotes/microbial_diversity/Chemolithotrophs2.pdf |title=Study Biology at UT Arlington &amp;#124; Accredited Degree Program in Texas |access-date=2013-05-15  |archive-url=https://web.archive.org/web/20130826202827/http://www.uta.edu/biology/chrzanowski/classnotes/microbial_diversity/Chemolithotrophs2.pdf |archive-date=2013-08-26 }}&lt;/ref&gt; koji obezbeđuju odgovarajućeg donora elektrona za fiksiranje CO&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt; i stvaranje energije koja je mikroorganizmu neophodna za preživljavanje. Pošto se [[hemosinteza]] može odvijati u odsustvu sunčeve svjetlosti, ovi organizmi se uglavnom nalaze oko [[hidrotermalni izvor|hidrotermalnih izvora]] i drugih lokacija bogatih neorganskim supstratom.

Energija dobijena neorganskom oksidacijom varira u zavisnosti od supstrata i reakcije. Na primjer, oksidacija [[Vodonik sulfid|vodikovog sulfida]] do elementarnog [[sumpor]]a sa ½O&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt; stvara daleko manje energije (50 [[kalorija|kcal]]/[[Mol (jedinica)|mol]] ili 210 [[Džul|kJ]]/mol) nego oksidacija elementarnog sumpora do [[sulfat]]a (150 kcal/mol ili 627 kJ/mol) sa 3/2 O&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;.&lt;ref&gt;{{cite book|last=Ogunseitan|first=Oladele|url=https://books.google.com/books?id=zoeqrrxuYN4C&amp;q=hydrogen+sulfide+kcal%2Fmol&amp;pg=PA170|title=Microbial Diversity: Form and Function in Prokaryotes|publisher=John Wiley &amp; Sons|year=2008|isbn=978-1-4051-4448-3|page=169}}&lt;/ref&gt; Većina litotrofa fiksira ugljen dioksid putem [[Kalvinov ciklus|Calvinovog ciklusa]], energetski skupog procesa.&lt;ref name=&quot;kuenen&quot; /&gt; Za neke niskoenergetske supstrate, kao što je [[fero]] željezo, ćelije moraju proći kroz velike količine neorganskog supstrata kako bi stvorile samo malu količinu energije. To čini njihov metabolički proces neefikasnim na mnogim mjestima i ometa njihov napredak.&lt;ref name=&quot;books.google.com&quot;&gt;{{Cite book | url=https://books.google.com/books?id=vXbJa4X5oHsC&amp;q=types+of+chemolithotrophs&amp;pg=PA243 | title=Biology of the Prokaryotes| isbn=978-1-4443-1330-7| last1=Lengeler| first1=Joseph W| last2=Drews| first2=Gerhart| last3=Schlegel| first3=Hans G| date=2009-07-10| publisher=John Wiley &amp; Sons}}&lt;/ref&gt;

==== Pregled metaboličkog procesa ====
There is a fairly large variation in the types of inorganic substrates that these [[microorganisms]] can use to produce energy. Sulfur is one of many inorganic substrates that can be used in different reduced forms depending on the specific biochemical process that a lithotroph uses.&lt;ref name=&quot;U.S. National Library of Medicine&quot;&gt;{{cite journal|last1=Ghosh|first1=W|last2=Dam|first2=B|title=Biochemistry and molecular biology of lithotrophic sulfur oxidation by taxonomically and ecologically diverse bacteria and archaea|pmid=19645821|journal=National Centre for Biotechnology Information|volume=33|issue=6|pages=999–1043|year=2009|doi=10.1111/j.1574-6976.2009.00187.x|doi-access=free}}&lt;/ref&gt; The chemolithotrophs that are best documented are aerobic respirers, meaning that they use oxygen in their metabolic process.  The list of these microorganisms that employ anaerobic respiration though is growing. At the heart of this metabolic process is an electron transport system that is similar to that of chemoorganotrophs. The major difference between these two microorganisms is that chemolithotrophs directly provide electrons to the electron transport chain, while chemoorganotrophs must generate their own cellular reducing power by oxidizing reduced organic compounds. Chemolithotrophs bypass this by obtaining their reducing power directly from the inorganic substrate or by the reverse electron transport reaction.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.bio.umass.edu/biology/conn.river/calvin.html |title=The Calvin Cycle |access-date=2013-05-15  |archive-url=https://web.archive.org/web/20130504143043/http://www.bio.umass.edu/biology/conn.river/calvin.html |archive-date=2013-05-04 }}&lt;/ref&gt; Certain specialized chemolithotrophic bacteria use different derivatives of the Sox system; a central pathway specific to sulfur oxidation.&lt;ref name=&quot;U.S. National Library of Medicine&quot;/&gt; This ancient and unique pathway illustrates the power that chemolithotrophs have evolved to use from inorganic substrates, such as sulfur.

In chemolithotrophs, the compounds – the [[electron donor]]s – are oxidized in the [[cell (biology)|cell]], and the electrons are channeled into respiratory chains, ultimately producing [[Adenosine triphosphate|ATP]]. The electron acceptor can be [[oxygen]] (in [[Aerobic organism|aerobic]] bacteria), but a variety of other electron acceptors, [[organic compound|organic]] and inorganic, are also used by various [[species]]. Aerobic bacteria such as the nitrifying bacteria, ''Nitrobacter'', use oxygen to oxidize nitrite to nitrate.&lt;ref name=&quot;University of Wisconsin-Madison&quot;&gt;{{cite web|last1=Paustian|first1=Timothy|title=Lithotrophic Bacteria - Rock Eaters|url=http://lecturer.ukdw.ac.id/dhira/Metabolism/lithotrophs.html|website=Lecturer|publisher=University of Wisconsin-Madison|access-date=6 October 2017}}&lt;/ref&gt; Some lithotrophs produce organic compounds from carbon dioxide in a process called [[chemosynthesis]], much as plants do in [[photosynthesis]].  Plants use energy from sunlight to drive carbon dioxide fixation, but chemosynthesis can take place in the absence of sunlight (e.g., around a [[hydrothermal vent]]). Ecosystems establish in and around hydrothermal vents as the abundance of inorganic substances, namely hydrogen, are constantly being supplied via magma in pockets below the sea floor.&lt;ref&gt;{{cite book|last1=Alberts|first1=Bruce|last2=Johnson|first2=Alexander|last3=Lewis|first3=Julian|last4=Morgan|first4=David|last5=Raff|first5=Martin|last6=Roberts|first6=Keith|last7=Walter|first7=Peter|title=Molecular Biology of the Cell|date=Nov 20, 2014|publisher=Garland Science|pages=11–12|edition=Sixth}}&lt;/ref&gt;  Other lithotrophs are able to directly use inorganic substances, e.g., ferrous iron, hydrogen sulfide, elemental sulfur, thiosulfate, or ammonia, for some or all of their energy needs.&lt;ref&gt;{{cite book | author= Jorge G. Ibanez|author2=Margarita Hernandez-Esparza |author3=Carmen Doria-Serrano |author4=Mono Mohan Singh | title= Environmental Chemistry: Fundamentals| year= 2007| publisher= Springer| page= 156| url= https://books.google.com/books?id=6sPU95tqqn4C&amp;q=sulfur%20oxidizers%20%22elemental%20sulfur%22&amp;pg=PA156| isbn= 978-0-387-26061-7}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite book |last=Kuenen |first=G.|editor-first1=J.|editor-last1=Lengeler|editor-first2=G.|editor-last2=Drews|editor-first3=H.|editor-last3=Schlegel|title=Biology of the Prokaryotes|year=2009|publisher=John Wiley &amp; Sons| page= 249| chapter=Oxidation of Inorganic Compounds by Chemolithotrophs|chapter-url=https://books.google.com/books?id=vXbJa4X5oHsC&amp;q=sulfur+oxidizers+%22elemental+sulfur%22&amp;pg=PA243| isbn=978-1-4443-1330-7}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite book | last1= Lengeler| first1= Joseph W.| last2= Drews| first2= Gerhart| last3= Schlegel| first3= Hans Günter| title= Biology of the Prokaryotes| year= 1999| publisher= Georg Thieme Verlag| page= 249| url= https://books.google.com/books?id=MiwpFtTdmjQC&amp;q=sulfur%20oxidizers%20%22elemental%20sulfur%22&amp;pg=PA249| isbn= 978-3-13-108411-8}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite book | last1= Reddy| first1= K. Ramesh| last2=DeLaune| first2= Ronald D.| title= Biogeochemistry of Wetlands: Science and Applications| year= 2008| publisher= CRC Press| page= 466 | url= https://books.google.com/books?id=8yLE_tMMTl8C&amp;q=sulfur%20oxidizers%20%22elemental%20sulfur%22&amp;pg=PA466| isbn= 978-1-56670-678-0}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite book | last1= Canfield| first1= Donald E.| last2= Kristensen| first2= Erik| last3= Thamdrup| first3= Bo| title= Aquatic Geomicrobiology|series=Advances in Marine Biology| year= 2005| volume= 48| publisher= Elsevier| page= 285| doi= 10.1016/S0065-2881(05)48017-7| pmid= 15797449| url= https://books.google.com/books?id=yrJxfG0_WyYC&amp;q=iron+oxidizer&amp;pg=PA285| isbn= 978-0-12-026147-5}}&lt;/ref&gt;

Here are a few examples of chemolithotrophic pathways, any of which ''may'' use oxygen or nitrate as electron acceptors:

{| class=&quot;sortable wikitable&quot;
!Name
!Examples
!Source of electrons 
!Respiration electron acceptor
|-
|[[Iron bacteria]] 
||''[[Acidithiobacillus ferrooxidans]]''
||'''Fe&lt;sup&gt;2+&lt;/sup&gt;''' ([[ferrous]] iron) → '''Fe&lt;sup&gt;3+&lt;/sup&gt;''' ([[ferric]] iron)&amp;nbsp;+&amp;nbsp;e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;meruane&quot;&gt;{{cite journal|vauthors=Meruane G, Vargas T |title=Bacterial oxidation of ferrous iron by Acidithiobacillus ferrooxidans in the pH range 2.5–7.0|journal=Hydrometallurgy|volume=71|issue=1|year=2003|pages=149–58|doi=10.1016/S0304-386X(03)00151-8|bibcode=2003HydMe..71..149M |url=http://www.captura.uchile.cl/bitstream/handle/2250/2394/Meruane_G.pdf?sequence=1}}&lt;/ref&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' ([[oxygen]]) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 2H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;meruane&quot; /&gt;
|-
|[[Nitrosifying bacteria]]
||''[[Nitrosomonas]]''
||'''NH&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;''' ([[ammonia]]) + 2H{{su|b=2}}O → 
'''NO{{su|b=2|p=−}}''' ([[nitrite]]) + 7H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 6e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;zwolinski&quot;&gt;Zwolinski, Michele D. &quot;[http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf Lithotroph] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130824121042/http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf |date=2013-08-24 }}.&quot;  ''Weber State University''. p. 7.&lt;/ref&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' (oxygen) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; → 2H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;zwolinski&quot; /&gt;
|-
||[[Nitrifying bacteria]]
||''[[Nitrobacter]]''
||'''NO{{su|b=2|p=−}}''' (nitrite) + H{{su|b=2}}O → '''NO{{su|b=3|p=−}}''' ([[nitrate]]) + 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;powershow&quot;&gt;&quot;[http://www.powershow.com/view/eee34-OTFmY/Nitrifying_bacteria_powerpoint_ppt_presentation Nitrifying bacteria].&quot;  ''PowerShow''. p. 12.&lt;/ref&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' (oxygen) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; → 2H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;powershow&quot; /&gt;
|-
|Chemotrophic [[purple sulfur bacteria]]
||[[Halothiobacillaceae]]
||'''S{{su|p=2−}}''' ([[sulfide]]) → '''S{{su|p=0}}''' ([[sulfur]]) + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' (oxygen) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 2H{{su|b=2}}O
|-
|[[Sulfur-oxidizing bacteria]]
||Chemotrophic [[Rhodobacteraceae]]&lt;br /&gt;and [[Thiotrichaceae]]
||'''S{{su|p=0}}''' (sulfur) + 4H{{su|b=2}}O → '''SO{{su|b=4|p=2−}}''' ([[sulfate]]) + 8H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 6e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' (oxygen) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 2H{{su|b=2}}O
|-
|[[Aerobic organism|Aerobic]] [[hydrogen bacteria]]
||''[[Cupriavidus metallidurans]]''
||'''H&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' ([[hydrogen]]) → 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;libert&quot;&gt;{{cite journal|vauthors=Libert M, Esnault L, Jullien M, Bildstein O|title=Molecular hydrogen: an energy source for bacterial activity in nuclear waste disposal|journal=Physics and Chemistry of the Earth|year=2010|url=http://www.nantes2010.com/doc/abstracts/data/pdf/221_222_O_11B_4.pdf|url-status=usurped|archive-url=https://web.archive.org/web/20140727145502/http://www.nantes2010.com/doc/abstracts/data/pdf/221_222_O_11B_4.pdf|archive-date=2014-07-27}}&lt;/ref&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' (oxygen) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 2H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;libert&quot; /&gt;
|-
||[[Anammox]] bacteria
||[[Planctomycetota]]
||'''NH{{su|b=4|p=+}}'''  ([[ammonium]]) 
→ 1/2'''N&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' ([[nitrogen]]) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 3e&lt;sup&gt;− &lt;ref name=&quot;kartal&quot;&gt;{{cite journal|vauthors=Kartal B, Kuypers MM, Lavik G, Schalk J, Op den Camp HJ, Jetten MS, Strous M|year=2007|title=Anammox bacteria disguised as denitrifiers: nitrate reduction to dinitrogen gas via nitrite and ammonium|journal=Environmental Microbiology|volume=9|issue=3|pages=635–42|doi=10.1111/j.1462-2920.2006.01183.x|pmid=17298364|bibcode=2007EnvMi...9..635K |hdl=2066/35123|hdl-access=free}}&lt;/ref&gt;&lt;/sup&gt;
||'''NO{{su|b=2|p=−}}''' (nitrite) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 3e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 
1/2'''N&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' (nitrogen) + 2H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;kartal&quot; /&gt;
|-
||''[[Thiobacillus denitrificans]]''
||''[[Thiobacillus denitrificans]]''
||'''S{{su|p=0}}''' (sulfur) + 4H{{su|b=2}}O → '''SO{{su|b=4|p=2−}}''' + 8H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 6e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;zwolinski2&quot;&gt;Zwolinski, Michele D. &quot;[http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf Lithotroph] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130824121042/http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf |date=2013-08-24 }}.&quot;  ''Weber State University''. p. 3.&lt;/ref&gt;
||'''NO{{su|b=3|p=−}}''' (nitrate) + 6H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 5e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 
1/2'''N&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' (nitrogen) + 3H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;zwolinski2&quot; /&gt;
|-
|[[Sulfate-reducing bacteria]]: [[Hydrogen bacteria]]
|| ''[[Desulfovibrio paquesii]]''
||'''H&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' (hydrogen) → 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;libert&quot; /&gt;
||'''SO{{su|b=4|p=2−}}''' + 8H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 6e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; → '''S{{su|p=0}}''' + 4H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;libert&quot; /&gt;
|-
||[[Sulfate-reducing bacteria]]: [[Phosphite bacteria]]
||''[[Desulfotignum phosphitoxidans]]''
||'''PO{{su|b=3|p=3−}}''' ([[phosphite]]) + H{{su|b=2}}O → 
'''PO{{su|b=4|p=3−}}''' ([[phosphate]]) + 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; 
||'''SO{{su|b=4|p=2−}}''' (sulfate) + 8H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 6e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; →
'''S{{su|p=0}}''' (sulfur) + 4H{{su|b=2}}O
|-
|[[Methanogens]]
||[[Archaea]]
||'''H&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' (hydrogen) → 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;
||'''CO&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' + 8H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 8e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; → '''CH&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;''' ([[methane]]) + 2H{{su|b=2}}O 
|-
|[[Carboxydotrophic bacteria]]
||''[[Carboxydothermus hydrogenoformans]]''
||'''CO''' ([[carbon monoxide]]) + H{{su|b=2}}O → '''CO&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' + 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;
||2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; → '''H{{su|b=2}}''' (hydrogen)
|}

=== Fotolitotrofi ===
Fotolitotrofi poput biljaka dobijaju energiju iz svjetlosti i stoga koriste neorganske donore elektrona poput vode samo za pokretanje biosintetskih reakcija (npr. fiksaciju ugljikovog dioksida kod litoautotrofa).

=== Litoheterotrofi i litoautotrofi ===
Lithotrophic bacteria cannot use, of course, their inorganic energy source as a [[carbon]] source for the synthesis of their cells. They choose one of three options:
* Lithoheterotrophs do not have the ability to fix [[carbon dioxide]] and must consume additional organic compounds in order to break them apart and use their carbon. Only a few bacteria are fully lithoheterotrophic.
* [[Lithoautotroph]]s are able to use carbon dioxide from the [[air]] as a carbon source, the same way [[plant]]s do.
* [[Mixotroph]]s will take up and use organic material to complement their carbon dioxide fixation source (mix between autotrophy and heterotrophy). Many lithotrophs are recognized as mixotrophic in regard to their C-metabolism.

=== Hemolitotrofi i fotolitotrofi ===
In addition to this division, lithotrophs differ in the initial energy source which initiates ATP production:

* Chemolithotrophs use the above-mentioned inorganic compounds for aerobic or anaerobic respiration. The energy produced by the oxidation of these compounds is enough for ATP production. Some of the electrons derived from the inorganic donors also need to be channeled into biosynthesis. Mostly, additional energy has to be invested to transform these reducing equivalents to the forms and redox potentials needed (mostly NADH or NADPH), which occurs by reverse electron transfer reactions.
* Photolithotrophs use [[light]] as their energy source. These organisms are [[photosynthesis|photosynthetic]]; examples of [[photolithotrophic bacteria]] are [[purple bacteria]] (e. g., [[Chromatiaceae]]), green bacteria ([[Chlorobiaceae]] and [[Chloroflexota]]), and &quot;[[Cyanobacteria]]&quot;. Purple and green bacteria oxidize sulfide, sulfur, sulfite, iron or hydrogen. Cyanobacteria and plants extract reducing equivalents from water, i.e., they oxidize water to oxygen. The electrons obtained from the electron donors are not used for ATP production (as long as there is light); they are used in biosynthetic reactions. Some photolithotrophs shift over to chemolithotrophic metabolism in the dark.

== Geološki značaj ==
Litotrofi učestvuju u mnogim geološkim procesima, kao što su formiranje tla i [[biogeohemijski ciklus|biogeohemijsko kruženje]] [[ugljik]]a, [[azot]]a i drugih [[hemijski element|elemenata]]. Litotrofi su relevantni po pitanju savremenog problema [[kisela drenaža rudnika|kisele drenaže rudnika]]. Litotrofi mogu biti prisutni u različitim okruženjima, uključujući duboko podzemlje, tlo, rudnike i [[endolit]]ne zajednice.&lt;ref name=soil /&gt;

=== Formiranje tla ===
Primarni primjer litotrofa koji doprinose [[pedogeneza|formiranju tla]] su [[cijanobakterije]]. Ova skupina bakterija su fotolitotrofi koji fiksiraju azot i sposobne su koristiti energiju sunčeve svjetlosti i neorganske hranjive tvari iz stijena kao [[Redukujući agens|redukcijski]] agens.&lt;ref name=&quot;soil&quot;&gt;{{cite book |author=J. Heritage |author2=E. G. V. Evans |author3=R. A. Killington |title=Microbiology in action |date=1999|publisher=Cambridge Univ. Press|location=Cambridge [u.a.]|url=https://books.google.com/books?id=n9x6zLqdjOYC&amp;q=microbiology+in+action+heritage&amp;pg=PR13|isbn=978-0-521-62111-3|edition=Repr}}&lt;/ref&gt; Ta im sposobnost omogućava da rastu i da se razvijaju na golim, oligotrofnim stijenama i pomaže u naknadnom taloženju njihovih organskih materija (hranjivih tvari), koje drugim organizmima služe za kolonizaciju tih površina.&lt;ref name=&quot;soils&quot;&gt;{{cite book |editor=François Buscot |editor2=Ajit Varma |title=Microorganisms in soils roles in genesis and functions|volume=3|date=2005|publisher=Springer|location=Berlin|isbn=978-3-540-26609-9|doi=10.1007/b137872|series=Soil Biology}}&lt;/ref&gt; Kolonizacija može pokrenuti proces [[raspadanje|razlaganja]] organskih spojeva, što je primarni faktor nastanka novog tla. Takav mehanizam pripisan je dijelu ranih evolutivnih procesa koji su pomogli u oblikovanju biološkog aspekta Zemlje.

=== Biogeohemijski ciklus ===
[[Biogeochemical cycle|Biogeochemical cycling]] of elements is an essential component of lithotrophs within microbial environments. For example, in the [[carbon cycle]], there are certain bacteria classified as [[Microbial Metabolism|photolithoautotrophs]] that generate organic carbon from atmospheric carbon dioxide. Certain [[Microbial Metabolism|chemolithoautotrophic]] bacteria can also produce organic carbon, some even in the absence of light.&lt;ref name=soils /&gt; Similar to plants, these microbes provide a usable form of energy for organisms to consume. On the contrary, there are lithotrophs that have the ability to [[fermentation|ferment]], implying their ability to convert organic carbon into another usable form.&lt;ref name=&quot;acid&quot;&gt;{{cite book|last1=Paul|first1=Eldor A.|title=Soil Microbiology, Ecology and Biochemistry|publisher=Academic Press, 2014|url=https://books.google.com/books?id=gDnLAwAAQBAJ&amp;q=acid+mine+drainage&amp;pg=PP1|isbn=978-0-12-391411-8|page=598|date=2014-11-14}}&lt;/ref&gt; Lithotrophs play an important role in the biological aspect of the [[iron cycle]]. These organisms can use iron as either an electron donor, Fe(II) → Fe(III), or as an electron acceptor, Fe (III) → Fe(II).&lt;ref&gt;{{Cite journal|last1=Kappler|first1=Andreas|last2=Straub|first2=Kristina L.|date=2005-01-01|title=Geomicrobiological Cycling of Iron|url=https://pubs.geoscienceworld.org/rimg/article-abstract/59/1/85/140760/Geomicrobiological-Cycling-of-Iron|journal=Reviews in Mineralogy and Geochemistry|language=en|volume=59|issue=1|pages=85–108|doi=10.2138/rmg.2005.59.5|bibcode=2005RvMG...59...85K|issn=1529-6466|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; Another example is the [[nitrogen cycle|cycling of nitrogen]]. Many lithotrophic bacteria play a role in reducing inorganic nitrogen ([[nitrogen|nitrogen gas]]) to organic nitrogen ([[ammonium]]) in a process called [[nitrogen fixation]].&lt;ref name=&quot;soils&quot; /&gt; Likewise, there are many lithotrophic bacteria that also convert ammonium into nitrogen gas in a process called [[denitrification]].&lt;ref name=&quot;soil&quot; /&gt; Carbon and nitrogen are important nutrients, essential for metabolic processes, and can sometimes be the limiting factor that affects organismal growth and development. Thus, lithotrophs are key players in both providing and removing these important resource.

=== Kisela drenaža rudnika ===
Lithotrophic microbes are responsible for the phenomenon known as [[acid mine drainage]]. Typically occurring in mining areas, this process concerns the active metabolism of [[pyrite]]s and other reduced sulfur components to [[sulfate]]. One example is the acidophilic bacterial genus, [[Acidithiobacillus|''A.&amp;nbsp;ferrooxidans'']], that use [[iron(II) sulfide]] (FeS&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;) to generate [[sulfuric acid]].&lt;ref name=&quot;acid&quot; /&gt; The acidic product of these specific lithotrophs has the potential to drain from the mining area via water run-off and enter the environment.

Acid mine drainage drastically alters the acidity (pH values of 2–3) and chemistry of groundwater and streams, and may endanger plant and animal populations downstream of mining areas.&lt;ref name=&quot;acid&quot; /&gt; Activities similar to acid mine drainage, but on a much lower scale, are also found in natural conditions such as the rocky beds of glaciers, in soil and talus, on stone monuments and buildings and in the deep subsurface.

== Astrobiologija ==
It has been suggested that [[Biomineralization|biominerals]] could be important indicators of [[extraterrestrial life]] and thus could play an important role in the search for past or present life on the planet [[Mars]].&lt;ref name=&quot;NYT-20160912&quot;&gt;{{cite news |last=Chang |first=Kenneth |title=Visions of Life on Mars in Earth's Depths |url=https://www.nytimes.com/2016/09/13/science/south-african-mine-life-on-mars.html |date=September 12, 2016 |work=[[New York Times]] |access-date=2016-09-12}}&lt;/ref&gt;  Furthermore, [[Organic compounds (minerals)|organic components]] ([[biosignature]]s) that are often associated with biominerals are believed to play crucial roles in both pre-biotic and [[Biotic material|biotic]] reactions.&lt;ref name=SSG &gt;{{Cite book |editor2-first=David |editor2-last= Beaty |contribution=Final report of the MEPAG Astrobiology Field Laboratory Science Steering Group (AFL-SSG)| title=The Astrobiology Field Laboratory |editor1-first=Andrew |editor1-last=Steele |publisher=[[Mars Exploration Program Analysis Group]] (MEPAG) - NASA |place=U.S.A. |page=72 |date=September 26, 2006 |url=http://mepag.jpl.nasa.gov/reports/AFL_SSG_WHITE_PAPER_v3.doc |format=.doc |display-authors=etal}}&lt;/ref&gt;

On January 24, 2014, [[NASA]] reported that current studies by the [[Curiosity (rover)|''Curiosity'']] and [[Opportunity (rover)|''Opportunity'']] [[Mars rover|rovers]] on Mars will now be searching for evidence of ancient life, including a [[biosphere]] based on [[autotroph]]ic, [[chemotroph]]ic and/or [[Lithotroph#Chemolithotrophs|chemolithoautotrophic]] [[microorganism]]s, as well as ancient water, including [[Lacustrine plain|fluvio-lacustrine environments]] ([[plain]]s related to ancient [[river]]s or [[lake]]s) that may have been [[Planetary habitability|habitable]].&lt;ref name=&quot;SCI-20140124a&quot;&gt;{{cite journal |last=Grotzinger |first=John P.|title=Introduction to Special Issue - Habitability, Taphonomy, and the Search for Organic Carbon on Mars|journal=[[Science (journal)|Science]] |date=January 24, 2014 |volume=343 |issue=6169 |pages=386–387 |doi=10.1126/science.1249944 |pmid=24458635|bibcode=2014Sci...343..386G |doi-access=free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;SCI-20140124special&quot;&gt;{{cite journal |title=Special Issue - Table of Contents - Exploring Martian Habitability |url=https://www.science.org/toc/science/343/6169|date=January 24, 2014|journal=[[Science (journal)|Science]] |volume=343 |number=6169 |pages=345–452|access-date=2014-01-24}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;SCI-20140124&quot;&gt;{{cite journal |title=Special Collection - Curiosity - Exploring Martian Habitability|url=https://www.science.org/action/doSearch?AllField=Curiosity+Mars|date=January 24, 2014 |journal=[[Science (journal)|Science]] |access-date=2014-01-24}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;SCI-20140124c&quot;&gt;{{cite journal|author=Grotzinger, J.P. |title=A Habitable Fluvio-Lacustrine Environment at Yellowknife Bay, Gale Crater, Mars |date=January 24, 2014 |journal=[[Science (journal)|Science]] |volume=343 |issue=6169 |doi=10.1126/science.1242777 |display-authors=etal |pmid=24324272 |article-number=1242777|bibcode=2014Sci...343A.386G |citeseerx=10.1.1.455.3973 |s2cid=52836398 }}&lt;/ref&gt; The search for evidence of [[Planetary habitability|habitability]], [[taphonomy]] (related to [[fossils]]), and [[organic carbon]] on the planet [[Mars]] is now a primary NASA objective.&lt;ref name=&quot;SCI-20140124a&quot;/&gt;&lt;ref name=&quot;SCI-20140124special&quot;/&gt;

== Povezano ==
* [[Autotrof]]
* [[Electrolitoautotrof]]
* [[Endolit]]
* [[Heterotrof]]
* [[Mikrobni metabolizam]]
* [[Organotrof]]
* [[Disimilatorni metaloreducirajući mikroorganizmi]]
* [[Zetaproteobacteria]]

== References ==
{{Reflist}}

== Vanjske poveznice ==
* {{cite web |last=McRae |first=Mike |title=Scientists Just Identified an Organism That Thrives on Eating Meteorites |website=ScienceAlert |date=2019-12-05 |url=https://www.sciencealert.com/researchers-find-a-microbe-that-not-only-eats-meteorites-it-can-t-get-enough-of-them |access-date=2019-12-05}}

{{načini ishrane}}</text>
      <sha1>n1sx1t8yt6wtyssmdfka9j4a2t3286f</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681724</id>
      <parentid>42681657</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T07:24:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Pregled metaboličkog procesa */</comment>
      <origin>42681724</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31021" sha1="g9cz3aef5mo2kiwuh1a0fusy6to8eim" xml:space="preserve">[[File:Nm-eutropha.jpg|mini|''[[Nitrosomonas eutropha]]'', litotrofna bakterija koja oksidira [[amonijak]]]]
'''Litotrofi''' su raznolika grupa organizama koji koriste [[Neorgansko jedinjenje|neorganski]] supstrat (obično mineralnog porijekla) za dobijanje [[redoks|redukcijskih ekvivalenata]] za upotrebu u [[biosinteza|biosintezi]] (npr. [[Biološka fiksacija ugljika|fiksacija ugljen dioksida]]) ili očuvanju energije (tj. proizvodnja [[adenozin trifosfat|ATP]]-a) putem [[Ćelijsko disanje|aerobne]] ili [[Anaerobna respiracija|anaerobne respiracije]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Zwolinski |first=Michele |title=Lithotrophs |url=http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20131001232030/http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf |archive-date=2013-10-01 |access-date=2025-08-14 |website=faculty.weber.edu}}&lt;/ref&gt; Dok [[Primarne nutritivne grupe|litotrofi u širem smislu]] uključuju fotolitotrofe poput biljaka, [[Hemotrofi|hemolitotrofi]] su isključivo mikroorganizmi; ni jedna poznata [[fauna|makrofauna]] ne posjeduje sposobnost upotrebe neorganskih spojeva kao izvora elektrona. Makrofauna i litotrofi mogu formirati [[simbioza|simbiotske]] odnose, u kom slučaju se litotrofi nazivaju &quot;prokariotskim simbiontima&quot;. Primjer za to su hemolitotrofne bakterije u [[Riftia pachyptila|divovskim cjevastim crvima]] ili [[plastid]]i, koji su [[organela|organele]] unutar biljnih ćelija koje su se možda razvile iz fotolitotrofnih organizama sličnih [[cijanobakterija]]ma. Hemolitotrofi pripadaju domenama [[Bacteria]] i [[Archaea]]. Termin &quot;litotrofi&quot; nastao je od grčkih riječi &quot;lithos&quot; (stijena) i &quot;troph&quot; (onaj koji jede), što znači &quot;onaj koji jede stijene&quot;. Mnogi, ali ne svi litoautotrofi su [[ekstremofil]]i.

Smatra se da je [[posljednji univerzalni zajednički predak]] života bio hemolitotrof.&lt;ref&gt;{{cite bioRxiv|last1=Baidouri |first1=Fouad El |title=Phenotypic reconstruction of the last universal common ancestor reveals a complex cell |date=2021-10-10 |language=en |biorxiv=10.1101/2020.08.20.260398 |last2=Venditti |first2=Chris |last3=Suzuki |first3=Sei |last4=Meade |first4=Andrew |last5=Humphries |first5=Stuart}}&lt;/ref&gt; Od litotrofa se razlikuje [[organotrof]], organizam koji dobija redukcijske agense [[katabolizam|katabolizmom]] organskih spojeva.

== Historija ==
Termin &quot;litotrof&quot; su predložili [[André Michel Lwoff|Lwoff]] i saradnici 1946. godine.&lt;ref&gt;{{Cite journal |vauthors=Lwoff A, Van Niel CB, Ryan TF, Tatum EL |date=1946 |title=Nomenclature of nutritional types of microorganisms. |url=http://symposium.cshlp.org/content/11/local/back-matter.pdf |journal=Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology |edition=5th |volume=11 |pages=302–303}}&lt;/ref&gt;

== Biohemija ==
{{See also|Primarne nutritivne grupe}}
Litotrofi konzumiraju [[Oksido-redukcija|reducirane]] [[Neorgansko jedinjenje|neorganske]] [[Hemijsko jedinjenje|spojeve]] (donore elektrona).

=== Hemolitotrofi ===
Hemolitotrof je sposoban koristiti neorganske reducirane spojeve u svojim reakcijama stvaranja energije.&lt;ref name=&quot;astrobio&quot;&gt;{{cite book|title=Complete Course in Astrobiology|editor-last1=Horneck|editor-first1=Gerda|editor-last2=Rettberg|editor-first2=Petra|publisher=Wiley-VCH|location=Weinheim, Germany|isbn=978-3-527-40660-9|url=http://www.fis.puc.cl/~jalfaro/astrobiologia/apoyo/3527406603%20-%20-%20Complete%20Course%20in%20Astrobiology%20(Physics%20Textbook)%20%5B2007%5D.pdf|access-date=13 September 2020|date=2007}}&lt;/ref&gt;{{rp|155}}&lt;ref name=&quot;NYT-20160912&quot; /&gt; Taj proces uključuje oksidaciju neorganskih spojeva povezanu sa sintezom ATP-a. Većina hemolitotrofa su [[Primarne nutritivne grupe|hemolitoautotrofi]], sposobni za fiksiraju [[ugljen dioksid]] (CO&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;) putem [[kalvinov ciklus|Kalvinovog ciklusa]], metaboličkog puta u kojem se CO&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt; pretvara u [[glukoza|glukozu]].&lt;ref name=&quot;kuenen&quot;&gt;{{cite book |last=Kuenen |first=G.|editor-first1=J.|editor-last1=Lengeler|editor-first2=G.|editor-last2=Drews|editor-first3=H.|editor-last3=Schlegel|title=Biology of the Prokaryotes|year=2009|publisher=John Wiley &amp; Sons| page= 242| chapter=Oxidation of Inorganic Compounds by Chemolithotrophs|chapter-url=https://books.google.com/books?id=vXbJa4X5oHsC&amp;q=%22the+majority+of+the+chemolithoautotrophs+employ+the+Calvin+cycle%22&amp;pg=PA241| isbn=978-1-4443-1330-7}}&lt;/ref&gt; Ova skupina [[organizam]]a uključuje oksidante sumpora, [[nitrificirajuće bakterije]], oksidante željeza i oksidante vodika.

==== Stanište hemolitotrofa ====
Preživljavanje ovih bakterija zavisi od fizičko-hemijskih uvjeta njihovog okruženja. Iako su osjetljive na određene faktore kao što je kvalitet neorganskog supstrata, one mogu uspijevati u nekim od najnegostoljubivijih uvjeta na svijetu, kao što su temperature iznad 110 stepeni Celzijusa i pH vrijednost ispod 2.&lt;ref&gt;{{cite book |last=Kuenen |first=G.|editor-first1=J.|editor-last1=Lengeler|editor-first2=G.|editor-last2=Drews|editor-first3=H.|editor-last3=Schlegel|title=Biology of the Prokaryotes|year=2009|publisher=John Wiley &amp; Sons| page= 243| chapter=Oxidation of Inorganic Compounds by Chemolithotrophs|chapter-url=https://books.google.com/books?id=vXbJa4X5oHsC&amp;q=types+of+chemolithotrophs&amp;pg=PA243| isbn=978-1-4443-1330-7}}&lt;/ref&gt; Najvažniji uvjet za hemolitotrofni život je obilan izvor neorganskih spojeva,&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.uta.edu/biology/chrzanowski/classnotes/microbial_diversity/Chemolithotrophs2.pdf |title=Study Biology at UT Arlington &amp;#124; Accredited Degree Program in Texas |access-date=2013-05-15  |archive-url=https://web.archive.org/web/20130826202827/http://www.uta.edu/biology/chrzanowski/classnotes/microbial_diversity/Chemolithotrophs2.pdf |archive-date=2013-08-26 }}&lt;/ref&gt; koji obezbeđuju odgovarajućeg donora elektrona za fiksiranje CO&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt; i stvaranje energije koja je mikroorganizmu neophodna za preživljavanje. Pošto se [[hemosinteza]] može odvijati u odsustvu sunčeve svjetlosti, ovi organizmi se uglavnom nalaze oko [[hidrotermalni izvor|hidrotermalnih izvora]] i drugih lokacija bogatih neorganskim supstratom.

Energija dobijena neorganskom oksidacijom varira u zavisnosti od supstrata i reakcije. Na primjer, oksidacija [[Vodonik sulfid|vodikovog sulfida]] do elementarnog [[sumpor]]a sa ½O&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt; stvara daleko manje energije (50 [[kalorija|kcal]]/[[Mol (jedinica)|mol]] ili 210 [[Džul|kJ]]/mol) nego oksidacija elementarnog sumpora do [[sulfat]]a (150 kcal/mol ili 627 kJ/mol) sa 3/2 O&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;.&lt;ref&gt;{{cite book|last=Ogunseitan|first=Oladele|url=https://books.google.com/books?id=zoeqrrxuYN4C&amp;q=hydrogen+sulfide+kcal%2Fmol&amp;pg=PA170|title=Microbial Diversity: Form and Function in Prokaryotes|publisher=John Wiley &amp; Sons|year=2008|isbn=978-1-4051-4448-3|page=169}}&lt;/ref&gt; Većina litotrofa fiksira ugljen dioksid putem [[Kalvinov ciklus|Calvinovog ciklusa]], energetski skupog procesa.&lt;ref name=&quot;kuenen&quot; /&gt; Za neke niskoenergetske supstrate, kao što je [[fero]] željezo, ćelije moraju proći kroz velike količine neorganskog supstrata kako bi stvorile samo malu količinu energije. To čini njihov metabolički proces neefikasnim na mnogim mjestima i ometa njihov napredak.&lt;ref name=&quot;books.google.com&quot;&gt;{{Cite book | url=https://books.google.com/books?id=vXbJa4X5oHsC&amp;q=types+of+chemolithotrophs&amp;pg=PA243 | title=Biology of the Prokaryotes| isbn=978-1-4443-1330-7| last1=Lengeler| first1=Joseph W| last2=Drews| first2=Gerhart| last3=Schlegel| first3=Hans G| date=2009-07-10| publisher=John Wiley &amp; Sons}}&lt;/ref&gt;

==== Pregled metaboličkog procesa ====
Postoji poprilično velika varijacija u vrstama neorganskih supstrata koje ovi [[mikroorganizmi]] mogu koristiti za stvaranje energije. Sumpor je jedan od mnogih neorganskih supstrata koji se mogu koristiti u različitim reduciranim oblicima, ovisno o specifičnom biohemijskom procesu koji litotrof koristi.&lt;ref name=&quot;U.S. National Library of Medicine&quot;&gt;{{cite journal|last1=Ghosh|first1=W|last2=Dam|first2=B|title=Biochemistry and molecular biology of lithotrophic sulfur oxidation by taxonomically and ecologically diverse bacteria and archaea|pmid=19645821|journal=National Centre for Biotechnology Information|volume=33|issue=6|pages=999–1043|year=2009|doi=10.1111/j.1574-6976.2009.00187.x|doi-access=free}}&lt;/ref&gt; Najbolje istraženi hemolitotrofi su oni koji vrše [[aerobna respiracija|aerobnu respiraciju]], što znači da koriste kisik u svom metaboličkom procesu. Međutim, broj poznatih mikroorganizama koji koriste [[anaerobna respiracija|anaerobnu respiraciju]] raste. U srcu ovog metaboličkog procesa je sistem transporta elektrona koji je sličan onome kod hemoorganotrofa. Glavna razlika između ova dva mikroorganizma je u tome što hemolitotrofi direktno pružaju elektrone [[Lanac transporta elektrona|lancu transporta elektrona]], dok hemoorganotrofi moraju stvarati vlastitu ćelijsku redukcionu moć oksidacijom reduciranih organskih spojeva. Hemolitotrofi to zaobilaze tako što svoju redukcionu moć dobijaju direktno iz neorganskog supstrata ili reakcijom [[Obrnuti tok elektrona|obrnutog transporta elektrona]].&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.bio.umass.edu/biology/conn.river/calvin.html |title=The Calvin Cycle |access-date=2013-05-15  |archive-url=https://web.archive.org/web/20130504143043/http://www.bio.umass.edu/biology/conn.river/calvin.html |archive-date=2013-05-04 }}&lt;/ref&gt; Određene specijalizirane hemolitotrofne bakterije koriste različite derivate [[Mikrobna oksidacija sumpora|Sox sistema]], tj. imaju centralni put specifičan za oksidaciju sumpora.&lt;ref name=&quot;U.S. National Library of Medicine&quot;/&gt; Taj drevni i jedinstveni put primjer je evolucije kroz koju su hemolitotrofi prošli kako mi mogli prikupljati energiju iz neorganskih supstrata, kao što je sumpor.

Kod hemolitotrofa, spojevi – [[Donor elektrona|donori elektrona]] – se oksidiraju u [[ćelija (biologija)|ćeliji]], a elektroni se kanaliziraju u respiratorne lance, što na kraju dovodi do proizvodnje [[adenozin trifosfat|ATP]]-a. Akceptor elektrona može biti [[kisik]] (kod [[aerobni organizam|aerobnih]] bakterija), ali razne vrste koriste i niz drugih akceptora elektrona, [[organsko jedinjenje|organskih]] i neorganskih. Aerobne bakterije poput nitrificirajućih bakterija, pripadnika roda ''[[Nitrobacter]]'', koriste kisik za oksidaciju [[nitrit]]a u [[nitrat]].&lt;ref name=&quot;University of Wisconsin-Madison&quot;&gt;{{cite web|last1=Paustian|first1=Timothy|title=Lithotrophic Bacteria - Rock Eaters|url=http://lecturer.ukdw.ac.id/dhira/Metabolism/lithotrophs.html|website=Lecturer|publisher=University of Wisconsin-Madison|access-date=6 October 2017}}&lt;/ref&gt; Neki litotrofi stvaraju organske spojeve iz ugljen dioksida u procesu koji se naziva [[hemosinteza]], slično kao što biljke rade u [[fotosinteza|fotosintezi]]. Biljke koriste energiju sunčeve svjetlosti za fiksaciju ugljen dioksida, ali hemosinteza se može odvijati i u odsustvu sunčeve svjetlosti (npr. oko [[Hidrotermalni izvor|hidrotermalnog otvora]]). Ekosistemi nastaju u hidrotermalnim izvorima i oko njih jer se obilje neorganskih supstanci, naime [[vodik]]a, stalno dovodi putem [[magma|magme]] u džepovima ispod morskog dna.&lt;ref&gt;{{cite book|last1=Alberts|first1=Bruce|last2=Johnson|first2=Alexander|last3=Lewis|first3=Julian|last4=Morgan|first4=David|last5=Raff|first5=Martin|last6=Roberts|first6=Keith|last7=Walter|first7=Peter|title=Molecular Biology of the Cell|date=Nov 20, 2014|publisher=Garland Science|pages=11–12|edition=Sixth}}&lt;/ref&gt; Drugi litotrofi su sposobni direktno koristiti neorganske supstance, npr. [[fero]] željezo, [[vodikov sulfid]], elementarni [[sumpor]], [[tiosulfat]] ili [[amonijak]], za neke ili sve svoje energetske potrebe.&lt;ref&gt;{{cite book | author= Jorge G. Ibanez|author2=Margarita Hernandez-Esparza |author3=Carmen Doria-Serrano |author4=Mono Mohan Singh | title= Environmental Chemistry: Fundamentals| year= 2007| publisher= Springer| page= 156| url= https://books.google.com/books?id=6sPU95tqqn4C&amp;q=sulfur%20oxidizers%20%22elemental%20sulfur%22&amp;pg=PA156| isbn= 978-0-387-26061-7}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite book |last=Kuenen |first=G.|editor-first1=J.|editor-last1=Lengeler|editor-first2=G.|editor-last2=Drews|editor-first3=H.|editor-last3=Schlegel|title=Biology of the Prokaryotes|year=2009|publisher=John Wiley &amp; Sons| page= 249| chapter=Oxidation of Inorganic Compounds by Chemolithotrophs|chapter-url=https://books.google.com/books?id=vXbJa4X5oHsC&amp;q=sulfur+oxidizers+%22elemental+sulfur%22&amp;pg=PA243| isbn=978-1-4443-1330-7}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite book | last1= Lengeler| first1= Joseph W.| last2= Drews| first2= Gerhart| last3= Schlegel| first3= Hans Günter| title= Biology of the Prokaryotes| year= 1999| publisher= Georg Thieme Verlag| page= 249| url= https://books.google.com/books?id=MiwpFtTdmjQC&amp;q=sulfur%20oxidizers%20%22elemental%20sulfur%22&amp;pg=PA249| isbn= 978-3-13-108411-8}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite book | last1= Reddy| first1= K. Ramesh| last2=DeLaune| first2= Ronald D.| title= Biogeochemistry of Wetlands: Science and Applications| year= 2008| publisher= CRC Press| page= 466 | url= https://books.google.com/books?id=8yLE_tMMTl8C&amp;q=sulfur%20oxidizers%20%22elemental%20sulfur%22&amp;pg=PA466| isbn= 978-1-56670-678-0}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite book | last1= Canfield| first1= Donald E.| last2= Kristensen| first2= Erik| last3= Thamdrup| first3= Bo| title= Aquatic Geomicrobiology|series=Advances in Marine Biology| year= 2005| volume= 48| publisher= Elsevier| page= 285| doi= 10.1016/S0065-2881(05)48017-7| pmid= 15797449| url= https://books.google.com/books?id=yrJxfG0_WyYC&amp;q=iron+oxidizer&amp;pg=PA285| isbn= 978-0-12-026147-5}}&lt;/ref&gt;

Slijedi nekoliko primjera hemolitotrofnih puteva, od kojih bilo koji ''može'' koristiti kisik ili nitrat kao akceptor elektrona:

{| class=&quot;sortable wikitable&quot;
!Naziv
!Primjeri
!Izvor elektrona 
!Akceptor respiracijskih elektrona
|-
|[[Bakterije koje oksidiraju željezo]] 
||''[[Acidithiobacillus ferrooxidans]]''
||'''Fe&lt;sup&gt;2+&lt;/sup&gt;''' ([[fero]] željezo) → '''Fe&lt;sup&gt;3+&lt;/sup&gt;''' ([[željezo(II)|feri]] željezo)&amp;nbsp;+&amp;nbsp;e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;meruane&quot;&gt;{{cite journal|vauthors=Meruane G, Vargas T |title=Bacterial oxidation of ferrous iron by Acidithiobacillus ferrooxidans in the pH range 2.5–7.0|journal=Hydrometallurgy|volume=71|issue=1|year=2003|pages=149–58|doi=10.1016/S0304-386X(03)00151-8|bibcode=2003HydMe..71..149M |url=http://www.captura.uchile.cl/bitstream/handle/2250/2394/Meruane_G.pdf?sequence=1}}&lt;/ref&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' ([[kisik]]) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 2H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;meruane&quot; /&gt;
|-
|[[Nitrificirajuće bakterije|Nitritacijske bakterije]]
||''[[Nitrosomonas]]''
||'''NH&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;''' ([[amonijak]]) + 2H{{su|b=2}}O → 
'''NO{{su|b=2|p=−}}''' ([[nitrit]]) + 7H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 6e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;zwolinski&quot;&gt;Zwolinski, Michele D. &quot;[http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf Lithotroph] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130824121042/http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf |date=2013-08-24 }}.&quot;  ''Weber State University''. p. 7.&lt;/ref&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' (kisik) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; → 2H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;zwolinski&quot; /&gt;
|-
||[[Nitrificirajuće bakterije]]
||''[[Nitrobacter]]''
||'''NO{{su|b=2|p=−}}''' (nitrit) + H{{su|b=2}}O → '''NO{{su|b=3|p=−}}''' ([[nitrat]]) + 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;powershow&quot;&gt;&quot;[http://www.powershow.com/view/eee34-OTFmY/Nitrifying_bacteria_powerpoint_ppt_presentation Nitrifying bacteria].&quot;  ''PowerShow''. p. 12.&lt;/ref&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' (kisik) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; → 2H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;powershow&quot; /&gt;
|-
|Hemotrofne [[purpurne sumporne bakterije]]
||[[Halothiobacillaceae]]
||'''S{{su|p=2−}}''' ([[sulfid]]) → '''S{{su|p=0}}''' ([[sumpor]]) + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' (kisik) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 2H{{su|b=2}}O
|-
|[[Sumpor-oksidirajuće bakterije]]
||Hemotrofne [[Rhodobacteraceae]]&lt;br /&gt;i [[Thiotrichaceae]]
||'''S{{su|p=0}}''' (sumpor) + 4H{{su|b=2}}O → '''SO{{su|b=4|p=2−}}''' ([[sulfat]]) + 8H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 6e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' (kisik) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 2H{{su|b=2}}O
|-
|[[aerobni organizam|Aerobne]] [[vodik-oksidirajuće bakterije]]
||''[[Cupriavidus metallidurans]]''
||'''H&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' ([[vodik]]) → 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;libert&quot;&gt;{{cite journal|vauthors=Libert M, Esnault L, Jullien M, Bildstein O|title=Molecular hydrogen: an energy source for bacterial activity in nuclear waste disposal|journal=Physics and Chemistry of the Earth|year=2010|url=http://www.nantes2010.com/doc/abstracts/data/pdf/221_222_O_11B_4.pdf|url-status=usurped|archive-url=https://web.archive.org/web/20140727145502/http://www.nantes2010.com/doc/abstracts/data/pdf/221_222_O_11B_4.pdf|archive-date=2014-07-27}}&lt;/ref&gt;
||'''O{{su|b=2}}''' (kisik) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 4e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 2H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;libert&quot; /&gt;
|-
||[[Anamoks]] bakterije
||[[Planctomycetota]]
||'''NH{{su|b=4|p=+}}'''  ([[amonijak]]) 
→ 1/2'''N&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' ([[azot]]) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 3e&lt;sup&gt;− &lt;ref name=&quot;kartal&quot;&gt;{{cite journal|vauthors=Kartal B, Kuypers MM, Lavik G, Schalk J, Op den Camp HJ, Jetten MS, Strous M|year=2007|title=Anammox bacteria disguised as denitrifiers: nitrate reduction to dinitrogen gas via nitrite and ammonium|journal=Environmental Microbiology|volume=9|issue=3|pages=635–42|doi=10.1111/j.1462-2920.2006.01183.x|pmid=17298364|bibcode=2007EnvMi...9..635K |hdl=2066/35123|hdl-access=free}}&lt;/ref&gt;&lt;/sup&gt;
||'''NO{{su|b=2|p=−}}''' (nitrit) + 4H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 3e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 
1/2'''N&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' (azot) + 2H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;kartal&quot; /&gt;
|-
||''[[Thiobacillus denitrificans]]''
||''[[Thiobacillus denitrificans]]''
||'''S{{su|p=0}}''' (sumpor) + 4H{{su|b=2}}O → '''SO{{su|b=4|p=2−}}''' + 8H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 6e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;zwolinski2&quot;&gt;Zwolinski, Michele D. &quot;[http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf Lithotroph] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130824121042/http://faculty.weber.edu/mzwolinski/Lithotrophs.pdf |date=2013-08-24 }}.&quot;  ''Weber State University''. p. 3.&lt;/ref&gt;
||'''NO{{su|b=3|p=−}}''' (nitrat) + 6H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 5e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;→ 
1/2'''N&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' (azot) + 3H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;zwolinski2&quot; /&gt;
|-
|[[Sulfat-reducirajuće bakterije]]: [[Vodik-oksidirajuće bakterije]]
|| ''[[Desulfovibrio paquesii]]''
||'''H&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' (vodik) → 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;&lt;ref name=&quot;libert&quot; /&gt;
||'''SO{{su|b=4|p=2−}}''' + 8H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 6e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; → '''S{{su|p=0}}''' + 4H{{su|b=2}}O &lt;ref name=&quot;libert&quot; /&gt;
|-
||[[Sulfat-reducirajuće bakterije]]: [[Fosfitne bakterije]]
||''[[Desulfotignum phosphitoxidans]]''
||'''PO{{su|b=3|p=3−}}''' ([[fosfit]]) + H{{su|b=2}}O → 
'''PO{{su|b=4|p=3−}}''' ([[fosfat]]) + 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; 
||'''SO{{su|b=4|p=2−}}''' (sulfat) + 8H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 6e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; →
'''S{{su|p=0}}''' (sumpor) + 4H{{su|b=2}}O
|-
|[[Metanogeni]]
||[[Archaea]]
||'''H&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' (vodik) → 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;
||'''CO&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' + 8H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 8e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; → '''CH&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;''' ([[metan]]) + 2H{{su|b=2}}O 
|-
|[[Karboksidotrofne bakterije]]
||''[[Carboxydothermus hydrogenoformans]]''
||'''CO''' ([[ugljen monoksid]]) + H{{su|b=2}}O → '''CO&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;''' + 2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt;
||2H&lt;sup&gt;+&lt;/sup&gt; + 2e&lt;sup&gt;−&lt;/sup&gt; → '''H{{su|b=2}}''' (vodik)
|}

=== Fotolitotrofi ===
Fotolitotrofi poput biljaka dobijaju energiju iz svjetlosti i stoga koriste neorganske donore elektrona poput vode samo za pokretanje biosintetskih reakcija (npr. fiksaciju ugljikovog dioksida kod litoautotrofa).

=== Litoheterotrofi i litoautotrofi ===
Lithotrophic bacteria cannot use, of course, their inorganic energy source as a [[carbon]] source for the synthesis of their cells. They choose one of three options:
* Lithoheterotrophs do not have the ability to fix [[carbon dioxide]] and must consume additional organic compounds in order to break them apart and use their carbon. Only a few bacteria are fully lithoheterotrophic.
* [[Lithoautotroph]]s are able to use carbon dioxide from the [[air]] as a carbon source, the same way [[plant]]s do.
* [[Mixotroph]]s will take up and use organic material to complement their carbon dioxide fixation source (mix between autotrophy and heterotrophy). Many lithotrophs are recognized as mixotrophic in regard to their C-metabolism.

=== Hemolitotrofi i fotolitotrofi ===
In addition to this division, lithotrophs differ in the initial energy source which initiates ATP production:

* Chemolithotrophs use the above-mentioned inorganic compounds for aerobic or anaerobic respiration. The energy produced by the oxidation of these compounds is enough for ATP production. Some of the electrons derived from the inorganic donors also need to be channeled into biosynthesis. Mostly, additional energy has to be invested to transform these reducing equivalents to the forms and redox potentials needed (mostly NADH or NADPH), which occurs by reverse electron transfer reactions.
* Photolithotrophs use [[light]] as their energy source. These organisms are [[photosynthesis|photosynthetic]]; examples of [[photolithotrophic bacteria]] are [[purple bacteria]] (e. g., [[Chromatiaceae]]), green bacteria ([[Chlorobiaceae]] and [[Chloroflexota]]), and &quot;[[Cyanobacteria]]&quot;. Purple and green bacteria oxidize sulfide, sulfur, sulfite, iron or hydrogen. Cyanobacteria and plants extract reducing equivalents from water, i.e., they oxidize water to oxygen. The electrons obtained from the electron donors are not used for ATP production (as long as there is light); they are used in biosynthetic reactions. Some photolithotrophs shift over to chemolithotrophic metabolism in the dark.

== Geološki značaj ==
Litotrofi učestvuju u mnogim geološkim procesima, kao što su formiranje tla i [[biogeohemijski ciklus|biogeohemijsko kruženje]] [[ugljik]]a, [[azot]]a i drugih [[hemijski element|elemenata]]. Litotrofi su relevantni po pitanju savremenog problema [[kisela drenaža rudnika|kisele drenaže rudnika]]. Litotrofi mogu biti prisutni u različitim okruženjima, uključujući duboko podzemlje, tlo, rudnike i [[endolit]]ne zajednice.&lt;ref name=soil /&gt;

=== Formiranje tla ===
Primarni primjer litotrofa koji doprinose [[pedogeneza|formiranju tla]] su [[cijanobakterije]]. Ova skupina bakterija su fotolitotrofi koji fiksiraju azot i sposobne su koristiti energiju sunčeve svjetlosti i neorganske hranjive tvari iz stijena kao [[Redukujući agens|redukcijski]] agens.&lt;ref name=&quot;soil&quot;&gt;{{cite book |author=J. Heritage |author2=E. G. V. Evans |author3=R. A. Killington |title=Microbiology in action |date=1999|publisher=Cambridge Univ. Press|location=Cambridge [u.a.]|url=https://books.google.com/books?id=n9x6zLqdjOYC&amp;q=microbiology+in+action+heritage&amp;pg=PR13|isbn=978-0-521-62111-3|edition=Repr}}&lt;/ref&gt; Ta im sposobnost omogućava da rastu i da se razvijaju na golim, oligotrofnim stijenama i pomaže u naknadnom taloženju njihovih organskih materija (hranjivih tvari), koje drugim organizmima služe za kolonizaciju tih površina.&lt;ref name=&quot;soils&quot;&gt;{{cite book |editor=François Buscot |editor2=Ajit Varma |title=Microorganisms in soils roles in genesis and functions|volume=3|date=2005|publisher=Springer|location=Berlin|isbn=978-3-540-26609-9|doi=10.1007/b137872|series=Soil Biology}}&lt;/ref&gt; Kolonizacija može pokrenuti proces [[raspadanje|razlaganja]] organskih spojeva, što je primarni faktor nastanka novog tla. Takav mehanizam pripisan je dijelu ranih evolutivnih procesa koji su pomogli u oblikovanju biološkog aspekta Zemlje.

=== Biogeohemijski ciklus ===
[[Biogeochemical cycle|Biogeochemical cycling]] of elements is an essential component of lithotrophs within microbial environments. For example, in the [[carbon cycle]], there are certain bacteria classified as [[Microbial Metabolism|photolithoautotrophs]] that generate organic carbon from atmospheric carbon dioxide. Certain [[Microbial Metabolism|chemolithoautotrophic]] bacteria can also produce organic carbon, some even in the absence of light.&lt;ref name=soils /&gt; Similar to plants, these microbes provide a usable form of energy for organisms to consume. On the contrary, there are lithotrophs that have the ability to [[fermentation|ferment]], implying their ability to convert organic carbon into another usable form.&lt;ref name=&quot;acid&quot;&gt;{{cite book|last1=Paul|first1=Eldor A.|title=Soil Microbiology, Ecology and Biochemistry|publisher=Academic Press, 2014|url=https://books.google.com/books?id=gDnLAwAAQBAJ&amp;q=acid+mine+drainage&amp;pg=PP1|isbn=978-0-12-391411-8|page=598|date=2014-11-14}}&lt;/ref&gt; Lithotrophs play an important role in the biological aspect of the [[iron cycle]]. These organisms can use iron as either an electron donor, Fe(II) → Fe(III), or as an electron acceptor, Fe (III) → Fe(II).&lt;ref&gt;{{Cite journal|last1=Kappler|first1=Andreas|last2=Straub|first2=Kristina L.|date=2005-01-01|title=Geomicrobiological Cycling of Iron|url=https://pubs.geoscienceworld.org/rimg/article-abstract/59/1/85/140760/Geomicrobiological-Cycling-of-Iron|journal=Reviews in Mineralogy and Geochemistry|language=en|volume=59|issue=1|pages=85–108|doi=10.2138/rmg.2005.59.5|bibcode=2005RvMG...59...85K|issn=1529-6466|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; Another example is the [[nitrogen cycle|cycling of nitrogen]]. Many lithotrophic bacteria play a role in reducing inorganic nitrogen ([[nitrogen|nitrogen gas]]) to organic nitrogen ([[ammonium]]) in a process called [[nitrogen fixation]].&lt;ref name=&quot;soils&quot; /&gt; Likewise, there are many lithotrophic bacteria that also convert ammonium into nitrogen gas in a process called [[denitrification]].&lt;ref name=&quot;soil&quot; /&gt; Carbon and nitrogen are important nutrients, essential for metabolic processes, and can sometimes be the limiting factor that affects organismal growth and development. Thus, lithotrophs are key players in both providing and removing these important resource.

=== Kisela drenaža rudnika ===
Lithotrophic microbes are responsible for the phenomenon known as [[acid mine drainage]]. Typically occurring in mining areas, this process concerns the active metabolism of [[pyrite]]s and other reduced sulfur components to [[sulfate]]. One example is the acidophilic bacterial genus, [[Acidithiobacillus|''A.&amp;nbsp;ferrooxidans'']], that use [[iron(II) sulfide]] (FeS&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;) to generate [[sulfuric acid]].&lt;ref name=&quot;acid&quot; /&gt; The acidic product of these specific lithotrophs has the potential to drain from the mining area via water run-off and enter the environment.

Acid mine drainage drastically alters the acidity (pH values of 2–3) and chemistry of groundwater and streams, and may endanger plant and animal populations downstream of mining areas.&lt;ref name=&quot;acid&quot; /&gt; Activities similar to acid mine drainage, but on a much lower scale, are also found in natural conditions such as the rocky beds of glaciers, in soil and talus, on stone monuments and buildings and in the deep subsurface.

== Astrobiologija ==
It has been suggested that [[Biomineralization|biominerals]] could be important indicators of [[extraterrestrial life]] and thus could play an important role in the search for past or present life on the planet [[Mars]].&lt;ref name=&quot;NYT-20160912&quot;&gt;{{cite news |last=Chang |first=Kenneth |title=Visions of Life on Mars in Earth's Depths |url=https://www.nytimes.com/2016/09/13/science/south-african-mine-life-on-mars.html |date=September 12, 2016 |work=[[New York Times]] |access-date=2016-09-12}}&lt;/ref&gt;  Furthermore, [[Organic compounds (minerals)|organic components]] ([[biosignature]]s) that are often associated with biominerals are believed to play crucial roles in both pre-biotic and [[Biotic material|biotic]] reactions.&lt;ref name=SSG &gt;{{Cite book |editor2-first=David |editor2-last= Beaty |contribution=Final report of the MEPAG Astrobiology Field Laboratory Science Steering Group (AFL-SSG)| title=The Astrobiology Field Laboratory |editor1-first=Andrew |editor1-last=Steele |publisher=[[Mars Exploration Program Analysis Group]] (MEPAG) - NASA |place=U.S.A. |page=72 |date=September 26, 2006 |url=http://mepag.jpl.nasa.gov/reports/AFL_SSG_WHITE_PAPER_v3.doc |format=.doc |display-authors=etal}}&lt;/ref&gt;

On January 24, 2014, [[NASA]] reported that current studies by the [[Curiosity (rover)|''Curiosity'']] and [[Opportunity (rover)|''Opportunity'']] [[Mars rover|rovers]] on Mars will now be searching for evidence of ancient life, including a [[biosphere]] based on [[autotroph]]ic, [[chemotroph]]ic and/or [[Lithotroph#Chemolithotrophs|chemolithoautotrophic]] [[microorganism]]s, as well as ancient water, including [[Lacustrine plain|fluvio-lacustrine environments]] ([[plain]]s related to ancient [[river]]s or [[lake]]s) that may have been [[Planetary habitability|habitable]].&lt;ref name=&quot;SCI-20140124a&quot;&gt;{{cite journal |last=Grotzinger |first=John P.|title=Introduction to Special Issue - Habitability, Taphonomy, and the Search for Organic Carbon on Mars|journal=[[Science (journal)|Science]] |date=January 24, 2014 |volume=343 |issue=6169 |pages=386–387 |doi=10.1126/science.1249944 |pmid=24458635|bibcode=2014Sci...343..386G |doi-access=free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;SCI-20140124special&quot;&gt;{{cite journal |title=Special Issue - Table of Contents - Exploring Martian Habitability |url=https://www.science.org/toc/science/343/6169|date=January 24, 2014|journal=[[Science (journal)|Science]] |volume=343 |number=6169 |pages=345–452|access-date=2014-01-24}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;SCI-20140124&quot;&gt;{{cite journal |title=Special Collection - Curiosity - Exploring Martian Habitability|url=https://www.science.org/action/doSearch?AllField=Curiosity+Mars|date=January 24, 2014 |journal=[[Science (journal)|Science]] |access-date=2014-01-24}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;SCI-20140124c&quot;&gt;{{cite journal|author=Grotzinger, J.P. |title=A Habitable Fluvio-Lacustrine Environment at Yellowknife Bay, Gale Crater, Mars |date=January 24, 2014 |journal=[[Science (journal)|Science]] |volume=343 |issue=6169 |doi=10.1126/science.1242777 |display-authors=etal |pmid=24324272 |article-number=1242777|bibcode=2014Sci...343A.386G |citeseerx=10.1.1.455.3973 |s2cid=52836398 }}&lt;/ref&gt; The search for evidence of [[Planetary habitability|habitability]], [[taphonomy]] (related to [[fossils]]), and [[organic carbon]] on the planet [[Mars]] is now a primary NASA objective.&lt;ref name=&quot;SCI-20140124a&quot;/&gt;&lt;ref name=&quot;SCI-20140124special&quot;/&gt;

== Povezano ==
* [[Autotrof]]
* [[Electrolitoautotrof]]
* [[Endolit]]
* [[Heterotrof]]
* [[Mikrobni metabolizam]]
* [[Organotrof]]
* [[Disimilatorni metaloreducirajući mikroorganizmi]]
* [[Zetaproteobacteria]]

== References ==
{{Reflist}}

== Vanjske poveznice ==
* {{cite web |last=McRae |first=Mike |title=Scientists Just Identified an Organism That Thrives on Eating Meteorites |website=ScienceAlert |date=2019-12-05 |url=https://www.sciencealert.com/researchers-find-a-microbe-that-not-only-eats-meteorites-it-can-t-get-enough-of-them |access-date=2019-12-05}}

{{načini ishrane}}</text>
      <sha1>g9cz3aef5mo2kiwuh1a0fusy6to8eim</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Çorum</title>
    <ns>0</ns>
    <id>242384</id>
    <revision>
      <id>42681591</id>
      <parentid>42346143</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:45:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681591</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3416" sha1="mkf368x6xkrl4trdl0jdvkxnvhk1q1x" xml:space="preserve">{{Naselje (HR)
| ime =Çorum
| ime_genitiv =
| izvorno_ime =&lt;small&gt;Čorum&lt;/small&gt;
| translit_jezik1 =

| slika_panorama =Corum museum.jpg
| veličina_slike =280px
| opis_slike =Arheološki muzej

| slika_zastava =
| slika_zastava_veličina =
| slika_pečat =
| slika_pečat_veličina =
| slika_grb =
| slika_grb_veličina =
| slika_amblem_prazno =
| slika_amblem_prazno_veličina =
| slika_amblem_prazno_opis =

| nadimak =
| geslo =

| širina-stupnjevi =40
| širina-minute =33
| širina-oznaka =N
| dužina-stupnjevi =34
| dužina-minute =57
| dužina-oznaka =E

| lokacija_ime =[[Spisak država|država]]
| lokacija_info ={{flag|Turska}}

| lokacija1_ime =[[Turske regije|regija]] 
| lokacija1_info =[[Crno More (regija)|Crno More]]
| lokacija2_ime =[[Turske provincije|provincija]] 
| lokacija2_info =[[Çorum (provincija)|Çorum]]
| lokacija3_ime =
| lokacija3_info =

| utemeljenje_ime =
| utemeljenje_datum =
| utemeljenje1_ime =
| utemeljenje1_datum =
| utemeljenje2_ime =
| utemeljenje2_datum =
| utemeljenje3_ime =
| utemeljenje3_datum =
| osnivač =
| nazvan_po =

| dijelovi =
| vrsta_dijelova =
| d1-d50

| vrsta_vlasti =
| vlast_bilješke =
| titula_vođe =[[gradonačelnik]]
| ime_vođe =Muzaffer Külcü
| stranka_vođe =
| titula_vođe1 =
| ime_vođe1 =
| titula_vođe2 =
| ime_vođe2 =
| titula_vođe3 =
| ime_vođe3 =
| titula_vođe4 =
| ime_vođe4 =

| površina_bilješke =
| površina_ukupna =2 276 [[km²]]
| površina_kopna =
| površina_vode =
| postotak_vode =
| površina_uža =
| površina_šira =
| površina_prazno1_ime =
| površina_prazno1 =
| površina_prazno2_ime =
| površina_prazno2 =
| visina = 801
| visina_izvor =
| visina_max =
| visina_min =

| stanovništvo_godina =2012.
| stanovništvo_bilješke =
| stanovništvo =231 146
| stanovništvo_gustoća =
| stanovništvo_uže = 
| stanovništvo_uže_gustoća =
| stanovništvo_šire = 
| stanovništvo_šire_gustoća =
| stanovništvo_prazno1_ime =
| stanovništvo_prazno1 =
| stanovništvo_gustoća_prazno1 =
| stanovništvo_prazno2_ime =
| stanovništvo_prazno2 =
| stanovništvo_gustoća_prazno2 =

| vremenska_zona =[[UTC+2]]
| utc_pomak =+3
| vremenska_zona_DST =
| utc_pomak_DST =
| poštanski_broj =19 000
| pozivni_broj = (+90) 364
| gradovi_prijatelji =
| države_gradova_prijatelja =
| web_stranica =[http://www.corum.bel.tr/ www.corum]

| slika_lokacijska_karta_država =Turska
| slika_lokacijska_karta_opis =&lt;center&gt;Çorum na karti Turske
| bilješke =
}}
'''Çorum''' čita se '''Čorum''', je [[glavni grad|administrativni centar]] istoimene [[turske provincije]] [[Çorum (provincija)|Çorum]] od 231 146 stanovnika. 
== Geografija ==
''Çorum'' leži na sjeveru [[Turska|Turske]], u [[Turske regije|regiji]] [[Crno More (regija)|Crno More]], u brdovitoj unutrašnjosti [[Anadolija|Anadolije]] udaljen oko 244 [[km]] od [[Ankara|Ankare]] i oko 608&amp;nbsp;km od [[Istanbul]]a.
== Historija ==
''Çorum'' je vrlo stari grad, koji je svoj prvi prosperitet imao za [[Hetiti|Hetita]] između [[1650. pne.|1600]]. - [[1200. pne.]]
Nakon brojnih vladara koji su vladali gradom nakon tog perioda, [[Osmansko carstvo|Osmanlije]] su zauzele grad u [[14. vijek]]u i dali mu današnje ime.
== Vanjske veze ==
* [http://www.corum.bel.tr/ Službene stranice grada] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20201003072956/https://corum.bel.tr/ |date=2020-10-03 }} {{tr icon}}
{{stub-geog}}

[[Kategorija:Gradovi u Turskoj]]</text>
      <sha1>mkf368x6xkrl4trdl0jdvkxnvhk1q1x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Pristupanje Srbije Evropskoj uniji</title>
    <ns>0</ns>
    <id>243230</id>
    <revision>
      <id>42681734</id>
      <parentid>42676972</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T08:24:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>11942</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>pošto više nije poslednji haški begunac, vidi: [[:en:Category:Fugitives wanted by the International Criminal Court]]</comment>
      <origin>42681734</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="38916" sha1="lvc1a6r1caphk3lhpf9j4fs3vyj219b" xml:space="preserve">{{Infokutija pristupanje Evropskoj uniji
| država_genitiv     = Srbije 
|logo                =
|veličina            =
|status              = pregovaranje
|otvoreno            = 17
|zatvoreno           = 2
|vebsajt             = [http://www.seio.gov.rs/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0.1.html seio.gov.rs]
|karta               = European Union Serbia Locator.svg
|zemlja_pristupnica  = Srbija
|BDP_PKM             = 79.940&lt;ref name=&quot;urlReport for Selected Countries and Subjects&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2011/01/weodata/weorept.aspx?sy=2010&amp;ey=2010&amp;scsm=1&amp;ssd=1&amp;sort=country&amp;ds=.&amp;br=1&amp;c=512,941,914,446,612,666,614,668,311,672,213,946,911,137,193,962,122,674,912,676,313,548,419,556,513,678,316,181,913,682,124,684,339,273,638,921,514,948,218,943,963,686,616,688,223,518,516,728,918,558,748,138,618,196,522,278,622,692,156,694,624,142,626,449,628,564,228,283,924,853,233,288,632,293,636,566,634,964,238,182,662,453,960,968,423,922,935,714,128,862,611,716,321,456,243,722,248,942,469,718,253,724,642,576,643,936,939,961,644,813,819,199,172,184,132,524,646,361,648,362,915,364,134,732,652,366,174,734,328,144,258,146,656,463,654,528,336,923,263,738,268,578,532,537,944,742,176,866,534,369,536,744,429,186,433,925,178,869,436,746,136,926,343,466,158,112,439,111,916,298,664,927,826,846,542,299,967,582,443,474,917,754,544,698&amp;s=PPPGDP&amp;grp=0&amp;a=&amp;pr.x=41&amp;pr.y=16 |title=International Monetary Fund, World Economic Outlook Database, April 2011: Nominal GDP list of countries. Data for the year 2010.|author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;
|površina            = 88.361
|stanovništvo        = 8.958.538
}}
'''Pristupanje Srbije Evropskoj uniji''' je proces u kojem [[Republika Srbija]] nastoji da pristupi [[EU|Evropskoj uniji]], kao punopravna članica. Srbija je zvanično podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji [[22. decembra]] [[2009.]] godine.&lt;ref name=&quot;urlBBC News - Serbia submits EU membership application&quot;&gt;{{cite web |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/8425407.stm |title=BBC News - Serbia submits EU membership application |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlSEIO | ISTORIJAT&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.seio.gov.rs/srbija-i-eu/istorijat.115.html |title=SEIO &amp;#124; ISTORIJAT |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120114155721/http://www.seio.gov.rs/srbija-i-eu/istorijat.115.html |archivedate=2012-01-14 |quote= |accessdate=2. 3. 2012. |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlSerbia applies for EU membership | European Voice&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.europeanvoice.com/article/2009/12/serbia-applies-for-eu-membership/66768.aspx |title=Serbia applies for EU membership &amp;#124; European Voice |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Uprkos preprekama u oblasti politike, dana [[7. decembra]] [[2009.]] godine Evropska unija je deblokirala trgovinske sporazume sa Srbijom,&lt;ref name=&quot;urlEU unfreezes trade agreement with Serbia - News - European Forum - for Democracy and Solidarity&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.europeanforum.net/news/791/eu_unfreezes_trade_agreement_with_serbia |title=EU unfreezes trade agreement with Serbia - News - European Forum - for Democracy and Solidarity |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100108050415/http://www.europeanforum.net/news/791/eu_unfreezes_trade_agreement_with_serbia |archivedate=2010-01-08 |quote= |accessdate=2. 3. 2012. |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlB92 - Vesti - EU deblokirala Prelazni sporazum!&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=12&amp;dd=07&amp;nav_category=11&amp;nav_id=396709 |title=B92 - Vesti - EU deblokirala Prelazni sporazum! |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; a [[19. decembra]] iste godine [[Šengenski ugovor|šengenske zemlje]] odobrile su [[Vizna politika Evropske unije|viznu liberalizaciju]] za građane Srbije.&lt;ref name=&quot;urlBBC News - EU scraps visas for three Balkan states&quot;&gt;{{cite web |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8387938.stm |title=BBC News - EU scraps visas for three Balkan states |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlDemokratska stranka - Gradski odbor Beograd - Vizna liberalizacija je pobeda svih građana Srbije&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.beograd.ds.org.rs/cms/rs/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=1539&amp;Itemid=101 |title=Demokratska stranka - Gradski odbor Beograd - Vizna liberalizacija je pobeda svih građana Srbije |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012. }}{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; [[Vlada Srbije (2008—2012)|Vlada Srbije]] je postavila za cilj pristupanje EU u [[2014.]] godini, prema planu ''Agenda 2014'', tadašnjeg grčkog premijera [[Jorgos Papandreu (mlađi)|Jorgosa Papandreua]].&lt;ref name=&quot;urlBlic Online | Cilj - Srbija u EU 2014.&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.blic.rs/politika.php?id=126672 |title=Blic Online &amp;#124; Cilj - Srbija u EU 2014. |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20091225145425/http://www.blic.rs/politika.php?id=126672 |archivedate=2009-12-25 |quote= |accessdate=2. 3. 2012. |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlHellenic Republic - Ministry of Foreign Affairs (printable version)&quot;&gt;{{cite web |url=http://www2.mfa.gr/www.mfa.gr/GoToPrintable.aspx?UICulture=en-US&amp;GUID={B6394928-A11D-4294-A182-9E70D0DDB3A1} |title=Hellenic Republic - Ministry of Foreign Affairs (printable version) - Agenda 2014: A fresh roadmap for Balkan accession to the EU |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Potpredsednik [[Evropska komisija|Evropske komisije]] [[Žak Baro]] podržavao je ovu inicijativu, očekujući ulazak Srbije u EU u narednih 5 do 7 godina nakon podnošenja formalnog zahteva za pristupanje.&lt;ref name=&quot;urlEuropean Union wants Serbia to join - UPI.com&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.upi.com/Top_News/International/2009/12/26/European-Union-wants-Serbia-to-join/UPI-55921261861798/ |title=European Union wants Serbia to join - UPI.com |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Nakon zastalih pregovora sa Srbijom, Evropska unija u oktobru [[2010.]] godine krenula je u pregovore o pridruživanju.&lt;ref name=&quot;urlEU Moves On Serbia Membership Bid, But Demands Mladics Capture&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.rferl.org/content/EU_Foreign_Ministers_Meeting_With_Serbia_High_On_Agenda/2200304.html |title=EU Moves On Serbia Membership Bid, But Demands Mladic's Capture |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Dana [[7. novembra]] [[2007.]] godine, parafiran je [[Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju]] između Evropske Unije i Srbije, odnosno, dve strane su se složile o konačnoj verziji teksta koja bi trebalo da se podvrgne malim izmenama ili da ostane nepromenjen, što je potez koji je prethodio formalnom potpisivanju.&lt;ref name=&quot;urlB92 - Vesti - Parafiran sporazum Srbija-EU&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&amp;mm=11&amp;dd=07&amp;nav_id=271143 |title=B92 - Vesti - Parafiran sporazum Srbija-EU |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije [[Božidar Đelić]] i komesar za proširenje EU [[Oli Ren]], a ceremoniji je prisustvovao i predsednik Srbije [[Boris Tadić]].&lt;ref name=&quot;urlParafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropske unije i Srbije | Najnovije | Srpski&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.voanews.com/serbian/news/a-34-2007-11-07-voa5-87037472.html |title=Parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropske unije i Srbije &amp;#124; Najnovije &amp;#124; Srpski |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; To potpisivanje je bilo prekretnica u pregovorima za pristupanje Srbije i sprovedeno je nakon što je je glavna tužiteljka za ratne zločine [[Karla del Ponte|Karle del Ponte]] izvestila EU da Srbija pravilno poštuje odluke suda, ali dodala je da [[Ratko Mladić]] mora biti u [[Hag]]u pre nego što sporazum bude zvanično potpisan.&lt;ref name=&quot;urlSerbia, EU initial SAA (SETimes.com)&quot;&gt;{{cite web |url=http://setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2007/11/08/feature-01 |title=Serbia, EU initial SAA (SETimes.com) |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlDEL PONTE O SARADNJI SRBIJE: BOLJE NEGO RANIJE ALI I DALJE NEDOVOLJNO | SENSE Agency | Vest&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.sense-agency.com/tribunal_%28mksj%29/del-ponte-o-saradnji-srbije-bolje-nego-ranije-ali-i-dalje-nedovoljno.25.html?cat_id=1&amp;news_id=5054 |title=Del Ponte o saradnji Srbije: Bolje nego ranije, ali i dalje nedovoljno &amp;#124; SENSE Agency &amp;#124; Vest |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150410185823/http://www.sense-agency.com/tribunal_%28mksj%29/del-ponte-o-saradnji-srbije-bolje-nego-ranije-ali-i-dalje-nedovoljno.25.html?cat_id=1&amp;news_id=5054 |archivedate=2015-04-10 |quote= |accessdate=2. 3. 2012. |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt; Mladić je potom uhapšen [[26. maj]]a [[2011.]] godine, i potom izručen [[Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju]] na suđenje.&lt;ref name=&quot;urlBBC News - Serbia extradites Ratko Mladic to The Hague&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-13607980 |title=BBC News - Serbia extradites Ratko Mladic to The Hague |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlRatko Mladić izručen Haškom tribunalu | Politika | DW.DE | 31.05.2011&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.dw.de/dw/article/0,,15121460,00.html |title=Ratko Mladić izručen Haškom tribunalu &amp;#124; Politika &amp;#124; DW.DE &amp;#124; 31.05.2011 |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlRTS :: Mladić na putu za Hag&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/900874/Postupak+izru%C4%8Denja+Ratka+Mladi%C4%87a.html |title=RTS :: Mladić na putu za Hag |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlRatko Mladić uhapšen : Tema dana : POLITIKA&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Ratko-Mladic-uhapsen.sr.html |title=Ratko Mladić uhapšen : Tema dana : POLITIKA |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Dana [[20. jul]]a [[2011.]] godine uhapšen je [[Goran Hadžić]], poslednji haški begunac iz bivše Jugoslavije.&lt;ref name=&quot;urlRTS :: Uhapšen Goran Hadžić&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/927480/Uhap%C5%A1en+Goran+Had%C5%BEi%C4%87.html |title=RTS :: Uhapšen Goran Hadžić |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlSerbias last war crimes fugitive arrested - Europe - Al Jazeera English&quot;&gt;{{cite web |url=http://english.aljazeera.net/news/europe/2011/07/201172074249705610.html |title=Serbia's last war crimes fugitive arrested - Europe - Al Jazeera English |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlB92 - Vesti - Hadžić krenuo po novac od jataka&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&amp;mm=07&amp;dd=20&amp;nav_category=64&amp;nav_id=526596 |title=B92 - Vesti - Hadžić krenuo po novac od jataka |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Svih 27 ministara inostranih poslova EU dana [[28. februar]]a [[2012.]] godine glasalo je za predlog statusa, a rezultat je bio 26 glasova za i 1 glas protiv. Rumunija je glasala protiv, jer je želela da se zaključi položaj [[Vlasi (Srbija)|vlaške manjine]].&lt;ref name=&quot;urlB92 - Vesti - Rumunija odlaže odluku o Srbiji&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&amp;mm=02&amp;dd=28&amp;nav_category=1262&amp;nav_id=586205 |title=B92 - Vesti - Rumunija odlaže odluku o Srbiji |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Nakon što je uklonjena i poslednja prepreka na putu ka odobravanju kandidature, pošto je Rumunija bila zadovoljna nakon što je sa Srbijom usaglasila zapisnik o manjinama, Srbija je dobila status kandidata [[1. mart]]a.&lt;ref name=&quot;urlSrbiji status kandidata za članstvo u EU - RADIO-TELEVIZIJA VOJVODINE&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.rtv.rs/sr_ci/evropa/srbiji-status-kandidata-za-clanstvo-u-eu_303527.html |title=Srbiji status kandidata za članstvo u EU - RADIO-TELEVIZIJA VOJVODINE |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlSrbiji jednoglasno status kandidata | Evropa | DW.DE | 02.03.2012&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.dw.de/dw/article/0,,15779234,00.html?maca=bos-TB_bs_avaz_sve-4962-xml-mrss |title=Srbiji jednoglasno status kandidata &amp;#124; Evropa &amp;#124; DW.DE &amp;#124; 02.03.2012 |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlBBC News - EU leaders grant Serbia candidate status&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-17225415 |title=BBC News - EU leaders grant Serbia candidate status |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;

== Stav Vlade Srbije ==
{{Politika Srbije|Predsednik=Aleksandar Vučić}}
[[Datoteka:DS - Proslava dobijanje kandidature.jpg|mini|left|220px|Proslava dobijanja statusa kandidata]]
Vlada Srbije želi da pripremi zemlju za ulazak u EU između [[2012.]] i [[2015.]] godine.&lt;ref name=&quot;urlEUobserver.com / Enlargement / Dutch stance on Serbia very unfair, says minister&quot;&gt;{{cite web |url=http://euobserver.com/15/26753 |title=EUobserver.com / Enlargement / Dutch stance on Serbia 'very unfair,' says minister |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120329045409/http://euobserver.com/15/26753 |archivedate=2012-03-29 |quote= |accessdate=3. 3. 2012. |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Međutim, najverovatnije je da će se to desiti oko [[2022.]] godine, zbog domaćih problema i obimne reforme koje treba sprovesti. Vlada Srbije je izjavila da [[Međunarodna reakcija na proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije|status Kosova]] ne bi trebalo da bude povezan sa pregovorima sa EU.&lt;ref name=&quot;urlRTS :: Status nije uslov za pregovore&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1054476/Status+nije+uslov+za+pregovore.html |title=RTS :: Status nije uslov za pregovore |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potpisao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju [[29. april]]a [[2008.]] godine.&lt;ref name=&quot;urlB92 - Vesti - Srbija potpisala SSP sa EU&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&amp;mm=04&amp;dd=29&amp;nav_category=11&amp;nav_id=296162 |title=B92 - Vesti - Srbija potpisala SSP sa EU |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Tadašnji premijer, [[Vojislav Koštunica]], izjavio je [[1. maj]]a da je ruski ministar inostranih poslova [[Sergej Lavrov]] bio u pravu kada je rekao da je SSP trebalo da bude ranije potpisan.&lt;ref name=&quot;urlB92 - Vesti - Lavrov: Trebalo je SSP ranije&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&amp;mm=04&amp;dd=30&amp;nav_id=296359 |title=B92 - Vesti - Lavrov: Trebalo je SSP ranije |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Ali samo jedan dan kasnije, [[2. maj]]a, obećao je da će poništiti sporazum posle izbora, nazvavši ga „trikom“, kao i „[[Havijer Solana|Solaninim]] sporazumom“.&lt;ref name=&quot;urlI Brisel i Moskva u kampanji : Politika : POLITIKA&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Politika/I-Brisel-i-Moskva-u-kampanji.sr.html |title=I Brisel i Moskva u kampanji : Politika : POLITIKA |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlB92 - Vesti - Koštunica: Odmah poništiti SSP&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&amp;mm=05&amp;dd=08&amp;nav_category=418&amp;nav_id=297643 |title=B92 - Vesti - Koštunica: Odmah poništiti SSP |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlB92 - Info - Koštunica agrees with Lavrov: SAA long overdue&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2008&amp;mm=05&amp;dd=01&amp;nav_id=49898 |title=B92 - Info - Koštunica agrees with Lavrov: SAA long overdue |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080502133544/http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2008&amp;mm=05&amp;dd=01&amp;nav_id=49898 |archivedate=2008-05-02 |quote= |accessdate=3. 3. 2012. |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;

Posle [[Parlamentarni izbori u Srbiji 2008.|parlamentarnih izbora 2008.]] godine, nova parlamentarna većina i vlada je formirana, a opozicija je ostala bez političke moći. Novi premijer Srbije, [[Mirko Cvetković]], izjavio je u ekspozeu u Skupštini Srbije, da će jedan od prvih poteza vlade biti upućivanje parlamentu na ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.&lt;ref name=&quot;urlMirko Cvetković: Program vlade je projekat boljeg života - Demokratska stranka&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.ds.org.rs/medija-centar/vesti/5601-Mirko-Cvetkovic-Program-vlade-je-projekat-boljeg-zivota |title=Mirko Cvetković: Program vlade je projekat boljeg života - Demokratska stranka |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 3. 2012. }}{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlB92 - Info - Parliament elects new government&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?mm=7&amp;dd=7&amp;yyyy=2008 |title=B92 - Info - Parliament elects new government |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Od januara [[2009.]] godine, srpska vlada je počela jednostrano da sprovodi svoje obaveze iz sporazuma.&lt;ref name=&quot;urlRehn: Four areas for unilateral implementation of SAA :: EMG :: Business news from Serbia 2010&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.emportal.rs/en/news/serbia/63987.html |title=Rehn: Four areas for unilateral implementation of SAA :: EMG :: Business news from Serbia 2010 |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110728013544/http://www.emportal.rs/en/news/serbia/63987.html |archivedate=2011-07-28 |quote= |accessdate=3. 3. 2012. |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;

Prema istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju, novembra [[2009.]] godine podrška građana Srbije za ulazak u EU bila je 71 odsto.&lt;ref name=&quot;urlSupport for Serbias accession to EU increases — EUbusiness - legal, business and economic news from Europe and the EU&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.eubusiness.com/news-eu/serbia-enlarge.1c6/ |title=Support for Serbia's accession to EU increases — EUbusiness - legal, business and economic news from Europe and the EU |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 3. 2012. }}{{Dead link|date=December 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlRTS :: Sve više građana za ulazak u EU&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/280941/%D0%A1%D0%B2%D0%B5+%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA+%D1%83+%D0%95%D0%A3.html |title=RTS :: Sve više građana za ulazak u EU |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Međutim, ta podrška je naglo opala, te se krajem [[2010.]] godine spustila na oko 60%, a u aprilu [[2011.]] godine na svega 42,4%. Prema istraživanjima javnog mnjenja sprovedenim u [[avgust]]u [[2012]]. godine podrška se popela na 49%.&lt;ref name=&quot;urlB92 - News - Comments - Disappointed voters increasingly dont care about EU&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/eng/news/comments.php?nav_id=73671 |title=B92 - News - Comments - Disappointed voters &quot;increasingly don't care about EU&quot; |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20121104204444/http://www.b92.net/eng/news/comments.php?nav_id=73671 |archivedate=2012-11-04 |quote= |accessdate=3. 3. 2012. |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Seio {{!}} Arhiva Vesti&lt;!-- Bot generated title --&gt; |url=http://www.seio.gov.rs/vesti.145.html?newsid=1270 |access-date=2013-09-22 |archivedate=2016-03-04 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304230641/http://www.seio.gov.rs/vesti.145.html?newsid=1270 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;

== Stav Evropske unije ==
Holandija je navela da Srbija mora zadovoljiti sve kriterijume pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, uključujući punu saradnju s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).&lt;ref name=&quot;urlInternet Archive Wayback Machine&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.nlembassy.org.yu/contents/events/20080401_hague.html|title=Why Serbia’s road to Europe leads via The Hague|author=|authorlink=|date=|format=|work=|publisher=Royal Netherlands Embassy|pages=|language=|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080409210731/http://www.nlembassy.org.yu/contents/events/20080401_hague.html|archivedate=9. 4. 2008.|quote=|accessdate=20. 3. 2012.|publication-date=1. 4. 2008.|trans-title=Zašto put Srbije ka Evropi vodi preko Haga}}&lt;/ref&gt; Belgija i Holandija usprotivile su se potpisivanju Sporazima pre nego što Srbija izruči bivšeg političkog lidera bosanskih Srba [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]] i njegovog vojnog komandanta [[Ratko Mladić|Ratka Mladića]] sudu u Hagu.&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Serbia says it remains committed to European perspective|url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/news/serbia-says-it-remains-committed-to-european-perspective/|website=Euractiv|publication-date=1. 4. 2008.|language=engleski|trans-title=Srbija kaže da ostaje privržena evropskoj perspektivi|access-date=10. 1. 2025.}}&lt;/ref&gt; S druge strane, vlada Španije lobirala je za potpisivanje Sporazuma.&lt;ref name=&quot;urlB92 - Info - Spain to lobby for SAA signing&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2008&amp;mm=04&amp;dd=23&amp;nav_id=49669|title=B92 - Info - Spain to lobby for SAA signing|author=|authorlink=|date=|format=|work=|publisher=|pages=|language=|archiveurl=|archivedate=|quote=|accessdate=25. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Dana 15. septembra 2008. Holandija je zamrzla trgovinski deo Sporazuma sa Srbijom.&lt;ref name=&quot;urlEUobserver.com / Enlargement / Netherlands blocks EU-Serbia trade deal&quot;&gt;{{cite web|url=http://euobserver.com/15/26743|title=EUobserver.com / Enlargement / Netherlands blocks EU-Serbia trade deal|author=|authorlink=|date=|format=|work=|publisher=|pages=|language=|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120329045435/http://euobserver.com/15/26743|archivedate=2012-03-29|quote=|accessdate=25. 3. 2012.|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlThe Irish Times - Mon, Sep 15, 2008 - Dutch block EU accord on Serbia trade benefits&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.irishtimes.com/newspaper/breaking/2008/0915/breaking65.htm|title=The Irish Times - Mon, Sep 15, 2008 - Dutch block EU accord on Serbia trade benefits|author=|authorlink=|date=|format=|work=|publisher=|pages=|language=|archiveurl=https://archive.today/20130103225906/http://www.irishtimes.com/newspaper/breaking/2008/0915/breaking65.html|archivedate=2013-01-03|quote=|accessdate=25. 3. 2012.|dead-url=no}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlHolandija nije popustila, SSP ostao blokiran : Svet : POLITIKA&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Holandija-nije-popustila-SSP-ostao-blokiran.lt.html|title=Holandija nije popustila, SSP ostao blokiran : Svet : POLITIKA|author=|authorlink=|date=|format=|work=|publisher=|pages=|language=|archiveurl=|archivedate=|quote=|accessdate=25. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt; Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011.&lt;ref name=&quot;urlBBC News - Ratko Mladic arrested: Bosnia war crimes suspect held&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-13561407 |title=BBC News - Ratko Mladic arrested: Bosnia war crimes suspect held |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=20. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;

Srbija i Evropska unija nisu bile usklađene nad sprovođenjem [[Euleks|EULEKS]] misije EU na Kosovu. EU želi da implementira svoju misiju na Kosovu na osnovu [[Marti Ahtisari|Ahtisarijevog]] predloga o statusu Kosova, dok Srbija želi da Euleks prvo odobri Savet bezbednosti UN u skladu sa [[Rezolucija Saveta bezbednosti OUN 1244|rezolucijom Saveta bezbednosti OUN 1244]].&lt;ref name=&quot;urlB92 - Info - “EULEX, EU accession not linked”&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2008&amp;mm=10&amp;dd=15&amp;nav_id=54246 |title=B92 - Info - “EULEX, EU accession not linked” |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081019154536/http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2008&amp;mm=10&amp;dd=15&amp;nav_id=54246 |archivedate=2008-10-19 |quote= |accessdate=25. 3. 2012. |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;urlB92 - Info - Bildt: EULEX not condition for Serbia&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2008&amp;mm=10&amp;dd=14&amp;nav_id=54210 |title=B92 - Info - Bildt: EULEX not condition for Serbia |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20121026072516/http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2008&amp;mm=10&amp;dd=14&amp;nav_id=54210 |archivedate=2012-10-26 |quote= |accessdate=25. 3. 2012. |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; To se dogodilo kasnije, posle plana od 5 tačaka koji su napravili Kancelar UN i Vlada Srbije, nakon što je Savet bezbednosti UN-a odobrio misiju EULEKS, koji funkcioniše pod upravom UNMIK-a. Dana [[19. maj]]a [[2011.]] godine, tokom zvanične posete Srbiji, [[Žoze Manuel Barozo]], predsednik Evropske komisije, rekao je da priznanje Kosova nije preduslov za ulazak Srbije u EU.&lt;ref name=&quot;urlB92 - Vesti - Barozo: Kosovo nije preduslov za EU&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&amp;mm=05&amp;dd=19&amp;nav_category=1262&amp;nav_id=513242 |title=B92 - Vesti - Barozo: Kosovo nije preduslov za EU |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=25. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;

== Pregovori ==
Evropska unija razmatrala je proširenje svoje zajednice na Balkan još od kasnih [[1990e|devedesetih]] godina [[20. vek]]a.&lt;ref name=&quot;urlwww.fas.org&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL32136.pdf |title=Future of the Balkans and U.S. Policy Concerns |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140328195102/http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL32136.pdf |archivedate=2014-03-28 |quote= |accessdate=31. 3. 2012. |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Pregovori su postali ozbiljni, nakon što je Srbija započela proces sprovođenja reformi posle pada Miloševićevog režima [[2000.]] godine, tada kao deo državne zajednice [[SCG|Srbije i Crne Gore]], a Evropska unija zvanično je saopštila da su balkanske države potecijalni kandidati.

U novembru [[2005.]] godine Srbije je započela pregovore o [[Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju|Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju]].&lt;ref name=&quot;urlStatus of SEE countries relations with the EU&quot;&gt;{{cite web |url=http://ec.europa.eu/enlargement/archives/seerecon/gen/eu-see.htm |title=Status of SEE countries' relations with the EU |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120410003902/http://ec.europa.eu/enlargement/archives/seerecon/gen/eu-see.htm |archivedate=2012-04-10 |quote= |accessdate=31. 3. 2012. |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;

Dana [[3. maj]]a [[2006.]] godine Evropska unija privremeno je zamrzla pregovore sa Srbijom, zbog nehapšenja Ratka Mladića, navodeći da Srbija nije ispunila svoju obavezu da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.&lt;ref name=&quot;urlBlic Online | Stara arhiva&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.blic.rs/stara_arhiva/politika/108960/Mladic-blokira-put-u-EU |title=Blic Online &amp;#124; Stara arhiva &amp;#124; Mladić blokira put u EU|author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=31. 3. 2012.}}&lt;/ref&gt;

== Značajni datumi ==
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Datum
!Događaj
|-
|07. novembar 2007.
|Srbija parafirala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
|-
|22. decembar 2009.
|Srbija podnela formalni zahtev za članstvo.
|-
|24. novembar 2010.
|EU poslala Srbiji Upitnik za pregovore o članstvu u EU.
|-
|31. januar 2011.
|Srbija podnosi odgovore na Upitnik Komisiji.
|-
|22. april 2011.
|Srbija poslala odgovore na dodatna pitanja iz Upitnika EU.
|-
|14. oktobar 2011.
|Evropska komisija odgovara na Upitnik s pozitivnim mišljenjem (Avis).
|-
|1. mart 2012.
|Srbija dobija službeni status kandidata.
|-
|22. april 2013.
|EU Komisija predlaže početak pregovora.
|-
|28. jun 2013.
|Evropski savet postavlja ciljni datum 21. januar 2014 za početak pristupnih pregovora.
|-
|25. septembar 2013.
|Skrining počeo.
|-
|17.decembar 2013.
|Evropski Savet usvojio pregovarački okvir sa Srbijom i odredio datum 21.01.2014. za početak pregovora.
|-
|21. januar 2014.
|Pristupni pregovori započeti sa procesom skrininga.
|-
|24. mart 2015.
|Srbija završila skrining.
|-
|14. decembar 2015.
|Srbija otvorila poglavlja 32 i 35.
|-
|18. jul 2016.
|Srbija otvorila poglavlja 23 i 24.
|-
|13. decembar 2016.
|Srbija otvorila poglavlja 5 i 25, i zatvorila poglavlje 25.
|-
|27. februar 2017.
|Srbija otvorila poglavlja 20 i 26, i zatvorila poglavlje 26.
|-
|20. jun 2017.
|Srbija otvorila poglavlja 7 i 29.
|-
|11. decembar 2017.
|Srbija otvorila poglavlja 6 i 30.
|-
|25. jun 2018.
|Srbija otvorila poglavlja 13 i 33.
|-
|10.decembar 2018
|Srbija otvorila poglavlja 17 i 18.
|-
|27. jun 2019
|Srbija otvorila poglavlje 9.
|-
|}

=== Pregovarački postupak ===
{| class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;text-align:left&quot;
|-
!Pravna tekovina Evropske unije!!Procena EK na početku!!Posmatranje započeto!!Posmatranje završeno!!Poglavlje otvoreno!!Poglavlje zatvoreno
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 1. Sloboda kretanja roba || style=&quot;background:#ffff55;&quot;| Potrebno je više napora || 17.06.2014 || 12.09.2014 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 2. Sloboda kretanja radnika || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 23.01.2014 || 25.03.2014 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 3. Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 30.01.2014 || 13.03.2014 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 4. Sloboda kretanja kapitala || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 13.10.2014 || 15.12.2014 || 10.12.2019. || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 5. Javne nabavke || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 21.03.2014 || 13.05.2014 || 13.12.2016. || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 6. Pravo trgovačkih društava || style=&quot;background:#ccffcc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 11.12.2014 || 05.02.2015 || 11.12.2017 || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 7. Pravo intelektualne svojine || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 24.09.2014 || 13.11.2014 || 21.06.2017. || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 8. Tržišna konkurencija || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 31.03.2014 || 05.11.2014 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 9. Finansijske usluge || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 21.01.2015 || 17.03.2015 || 27.06.2019 || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 10. Informaciono društvo i mediji || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 22.05.2014 || 02.07.2014 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 11. Poljoprivreda i ruralni razvoj || style=&quot;background:#ff8040;&quot;| Potreban je značajan napor || 18.03.2014 || 16.09.2014 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 12. Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 03.02.2014 || 24.10.2014 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 13. Ribarstvo|| style=&quot;background:#ccffcc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 30.09.2014 || 14.11.2014 || 25.06.2018 || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 14. Saobraćajna politika || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 16.12.2014 || 27.02.2015 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 15. Energetika|| style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 29.04.2014 || 12.06.2014 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 16. Porezi || style=&quot;background:#cfc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 14.10.2014 || 06.03.2015 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 17. Ekonomska i monetarna politika || style=&quot;background:#ccffcc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 02.12.2014 || 12.03.2015 || 10.12.2018. || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 18. Statistika|| style=&quot;background:#ccffcc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 20.05.2014 || 26.11.2014 || 10.12.2018. || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 19. Socijalna politika i zapošljavanje || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 10.02.2014 || 26.06.2014 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 20. Preduzetništvo i industrijska politika || style=&quot;background:#cfc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 03.04.2014  || 02.07.2014 || 27.02.2017. || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 21. Transevropske mreže || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora || 29.04.2014 || 27.02.2015 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 22. Regionalna politika i koordinacija strukturalnih instrumenata || style=&quot;background:#ff5;&quot;| Potrebno je više napora
|| 01.10.2014 || 29.01.2015 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 23. Pravosuđe i osnovna prava || style=&quot;background:#ff8040;&quot;| Potreban je značajan napor || 25.09.2013 || 10.12.2013 || 18.07.2016. || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 24. Pravda, sloboda i bezbednost || style=&quot;background:#ff8040;&quot;| Potreban je značajan napor || 02.10.2013 || 13.12.2013 || 18.07.2016. || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 25. Nauka i istraživanje || style=&quot;background:#cfc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 06.10.2014 || 01.12.2014 || 13.12.2016. || 13.12.2016.
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 26. Obrazovanje i kultura || style=&quot;background:#cfc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 20.02.2014 || 04.04.2014 || 27.02.2017. || 27.02.2017.
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 27. Životna sredina || style=&quot;background:#ff33ff;&quot;| Potpuna neusklađenost sa zakonodavstvom EU || 15.09.2014 || 21.11.2014 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 28. Zaštita potrošača i zdravlja || style=&quot;background:#ff5;&quot; | Potrebno je više napora || 04.12.2014 || 04.02.2015 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 29. Carinska unija || style=&quot;background:#cfc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 26.03.2014 || 04.06.2014 || 21.06.2017. || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 30. Spoljni odnosi || style=&quot;background:#cfc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 02.07.2014 || 09.10.2014 || 11.12.2017. || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika || style=&quot;background:#cfc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 15.07.2014 || 10.10.2014 || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 32.Finansijski nadzor || style=&quot;background:#ff8040;&quot;| Potreban je značajan napor ||17.10.2013 || 26.11.2013 || 14.12.2015 || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 33. Finansijski i budžetski propisi || style=&quot;background:#cfc;&quot;| Ne očekuju se velike teškoće || 27.01.2015 || 24.03.2015 || 25.06.2018 || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 34. Institucije|| Nema ništa da se usvoji || – || – || – || –
|-
| style=&quot;text-align:left;&quot; | 35. Ostala pitanja: Odnosi sa Kosovom || style=&quot;background:#ff8040;&quot;| Potreban je značajan napor || 22.01.2014 || 25.03.2015 || 14.12.2015 || -
|-
| Napredak ||  || 34 od 34 || 34 od 34|| 16 od 34 || 2 od 34
|}

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
* [http://eupregovori.bos.rs/ Progovori o pregovorima]

== Povezano ==
* [[Evropska unija]]
* [[Srbija]]
* [[Pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji]]

{{Spoljni odnosi Srbije}}

[[Kategorija:Međunarodni odnosi Srbije]]
[[Kategorija:Evropska unija]]</text>
      <sha1>lvc1a6r1caphk3lhpf9j4fs3vyj219b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Lista mjesta svjetske baštine u Amerikama</title>
    <ns>0</ns>
    <id>247016</id>
    <revision>
      <id>42681658</id>
      <parentid>42530045</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:59:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42681658</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19820" sha1="1pn20yybxykrlbro37cs75hd2rnc177" xml:space="preserve">{{Naselje (HR)
| ime =Lista mjesta svjetske baštine u Americi
| ime_genitiv =Liste mjesta svjetske baštine u Americi
| slika_panorama = Welterbe.svg
| veličina_slike =80px
| slika_karta = Map of World Heritage Sites in the Americas.svg
| veličina_karte=280px
| opis_karte= Karta lokaliteta svjetske baštine po državama&lt;br /&gt;{{colorbox|#e3e3e3}}&amp;nbsp;bez lokaliteta&lt;br /&gt;{{colorbox|#fcd0d0}}&amp;nbsp;1-2 lokaliteta&lt;br /&gt;{{colorbox|#fcacac}}&amp;nbsp;3-5 lokaliteta&lt;br /&gt;{{colorbox|#fc7474}}&amp;nbsp;6-9 lokaliteta&lt;br /&gt;{{colorbox|#fc4444}}&amp;nbsp;10 i više lokaliteta
}}
Ovo je [[UNESCO]]-ova '''Lista mjesta [[Svjetska baština|svjetske baštine]]''' u obje [[Amerika|Amerike]].&lt;ref name=&quot;Amerike&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list |title= Lista Svjetske baštine u Americi |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt; Lokaliteti koji su obilježeni zvjezdicom (*) nalaze se i na [[Lista ugroženih mjesta svjetske baštine|Listi ugroženih mjesta svjetske baštine]].

U [[Sjeverna Amerika|Sjevernoj Americi]] ([[SAD|Sjedinjene Američke Države]], [[Kanada]], [[Grenland]] i [[Bermudi]]) ima 34 lokaliteta na listi Svetske baštine

U 32 zemlje [[Latinska Amerika|Latinske Amerike]] ([[Centralna Amerika]], [[Južna Amerika]] i [[Karibi]] koje su potpisale konvenciju o zaštiti Svjetske baštine ima 129 lokaliteta koji su uvršteni na Listu svjetske baštine. Od tog su 90 lokaliteta - kulturno dobro, 35 prirodno dobro a 3 su mješane vrijednosti.&lt;ref name=lat&gt;{{cite web
   |http://whc.unesco.org/en/lac
   |title      = ''Latin America and the Caribbean''
   |publisher     = UNESCO
   |language      = engleski
   |accessdate = 16. 10. 2013}}&lt;/ref&gt;

=== Argentina ===
* 1981. – [[Nacionalni park Los Glaciares]]
* 1984. – [[Nacionalni park Iguazú]]
* 1984. – [[Jezuitske misije Guarana]] 
* 1999. – [[Poluotok Valdés]]
* 1999. – [[Cueva de las Manos|Pećinski crteži u Cueva de las Manos]]
* 2000. – [[Ischigualasto]] i [[Nacionalni park Talampaya]]
* 2000. – [[Córdoba (Argentina)|Jezuitski spomenici u Córdobi]] 
* 2003. – [[Quebrada de Humahuaca]]
* 2014. – [[Qhapaq Ñan]]
* 2016. - [[Le Corbusier|Corbusierova arhitektura]]
* 2017. – [[Nacionalni park Los Alerces]] 
* 2023. – [[Muzej sjećanja ESMA]]&lt;ref name=&quot;Argentina&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/ar |title= Lista Svjetske baštine u Argentini |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:Great_Blue_Hole.jpg|mini|[[Velika Plava Rupa]] [[Koraljni greben Belizea|koraljnog grebena Belizea]]]]
=== Belize ===
* 1996. – [[Belizejski koraljni greben]]&lt;ref name=&quot;Belize&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/bz |title= Lista Svjetske baštine u Belizeu |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Bolivija  ===
* 1987. – [[Potosí|Grad Potosi i rudnici srebra]]
* 1990. – [[Jezuitske misije Chiquita]]
* 1990. – [[Sucre|Historijski centar Secrea ]]
* 1998. – [[Fuerte de Samaipata]]
* 2000. – [[Nacionalni park Noel Kempff Mercado]]
* 2000. – [[Tiahuanaco|Tiahuanaca]]
* 2014. – [[Qhapaq Ñan]]&lt;ref name=&quot;Bolivija&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/bo |title= Lista Svjetske baštine u Boliviji |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:Iguacufromair.JPG|mini|[[Vodopadi Iguazú]] u Nacionalnom parku [[Iguaçu]]]]
[[Datoteka:Pantanal, south-central South America 5170.jpg|mini|[[Pantanal]]]]
=== Brazil ===
* 1980. – [[Ouro Preto|Historijski centar Ouro Pretoa]]
* 1982. – [[Olinda|Historijski centar olinda]]
* 1984. – [[Nacionalni park Iguaçu]]
* 1984. – [[Jezuitske misije Guarana]]
* 1985. – [[Salvador da Bahia|Historijski centar Salvador da Bahia]]
* 1985. – [[Congonhas|Hodočasnička crkva Dobrog Isusa]]
* 1987. – [[Brasília]]
* 1991. – [[Serra da Capivara]] 
* 1997. – [[São Luís|Historijski centar São Luís do Maranhão]]
* 1999. – [[Diamantina|Historijski centar Diamantine]]
* 1999. – [[Costa do Descobrimento]]
* 1999. – [[Serra do Mar]]
* 2000. – [[Jaú|Zaštićena područja središnjeg Amazona]]
* 2000. – [[Pantanal]]
* 2001. – [[Goiás Velho|Historijski centar Goiás Velha]]
* 2001. – [[Chapada dos Veadeiros]] i [[Emas]]
* 2001. – [[Fernando de Noronha]] i [[Atol das Rocas]]
* 2010. – [[Trg sv. Franje u São Cristóvãu]]
* 2012. - [[Rio de Janeiro|Rio de Janeiro: Karioka krajolici između planine i mora]]
* 2016. – [[Pampulha]]
* 2017. – [[Valongo Wharf ]] 
* 2019. – [[Paraty and Ilha Grande]]
* 2021. – [[Sítio Roberto Burle Marx]]
* 2024. - [[Nacionalni park Lençóis Maranhenses]]
* 2025. - [[Nacionalni park pećine Peruaçua|Kanjon rijeke Peruaçua]]
* 2026. - [[Amazonska pozorišta]]&lt;ref name=&quot;Brazil&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/br |title= Lista Svjetske baštine u Brazilu |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Čile ===
* 1995. – [[Uskršnji otok|Rapa Nui]]
* 2000. – [[Drvene crkve Chiloé]]
* 2003. – [[Valparaíso|Historijski kvart lučkog grada Valparaisa]]
* 2005. – [[Humberstone i Santa Laura]]
* 2006. - [[Sewell]]
* 2005. – [[Qhapaq Ñan]]
* 2021. - [[Činčoro mumije]]&lt;ref name=&quot;Čile&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/cl |title= Lista Svjetske baštine u Čileu |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:Santodomingo cathedral.jpg|mini|[[Santo Domingo]], [[Dominikanska Republika]]]]
=== Dominika ===
* 1997. – [[Morne Trois Pitons]]&lt;ref name=&quot;Dominika&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/dm |title= Lista Svjetske baštine u Dominiki |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Dominikanska Republika ===
* 1990. – [[Santo Domingo|Kolonijalni dio Santo Dominga]]&lt;ref name=&quot;Dominikana&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/do |title= Lista Svjetske baštine u Dominikanskoj Republici |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== El Salvador ===
* 1993. – [[Joya de Ceren]]&lt;ref name=&quot;Salvador&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/sv |title= Lista Svjetske baštine u Salvadoru |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:Galapagos.jpg|mini|[[Otočje Galápagos]]]]
=== Ekvador ===
* 1978. – [[Otočje Galápagos]]
* 1978. – [[Quito|Stari dio grada Quitoa]]
* 1983. – [[Nacionalni park Sangay]]
* 1999. – [[Cuenca (Ekvador)|Historijski centar Cuenca]]
* 2014. – [[Qhapaq Ñan]]&lt;ref name=&quot;ekvador&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/ec |title= Lista Svjetske baštine u Ekvadoru |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:Antigua, Guatemala.jpg|mini|[[Antigua Guatemala]]]]
[[Datoteka:CPN GREAT PLAZA 03.jpg|mini|Veliki trg u [[Copan]]u]]
=== Gvatemala ===
* 1979. – [[Antigua Guatemala]]
* 1979. – [[Tikal|Nacionalni park Tikal]]
* 1981. – [[Quirigua]]
* 1923. – [[Takalik Abaj]]&lt;ref name=&quot;gvatemala&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/gt |title= Lista Svjetske baštine u Gvatemali |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Haiti ===
* 1982. – [[Historijski nacionalni park Haitija]]&lt;ref name=&quot;haiti&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/ht |title= Lista Svjetske baštine u Haitiju |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Honduras ===
* 1980. – [[Copán|Ruševine Maja u Copanu]]
* 1982. – [[Rio Plátano]]&lt;ref name=&quot;honduras&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/hn |title= Lista Svjetske baštine u Hondurasu |work= UNESCO |accessdate= 24. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Jamajka ===
* 2015. - [[Plava i John Crow planine]]
* 2025. - [[Port Royal|Arheološko nalazište Port Royal]]&lt;ref name=&quot;jamajka&quot;&gt;{{Cite web |url=https://whc.unesco.org/en/statesparties/jm |title= Jamajka, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština u Jamajci |access-date= 19. novembar 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Kanada ===
[[Datoteka:Quebec_city.jpg|mini|[[Québec (grad)|grad Québec]]]]
[[Datoteka:Banff National Park.jpg|mini|[[Banff (nacionalni park)|Nacionalni park Banff]]&lt;br /&gt;([[Kanadski Stjenjak|Nacionalni parkovi kanadskog Stjenjaka]])]]
* 1978. – [[L'Anse aux Meadows|Vikinško naselje na Newfoundlandu]]
* 1978. – [[Nahanni (nacionalni park)|Nacionalni park Nahanni]] u [[Sjeverozapadni teritoriji|Sjeverozapadnom teritoriju]]
* 1979. – [[Park dinosaura]] u [[Alberta|Alberti]]
* 1979. – [[Kluane (nacionalni park)|Nacionalni park Kluane]] i [[Tatshenshini-Alsek (pokrajinski park)|Pokrajinski park Tatshenshini-Alsek]]
* 1981. – [[SGang Gwaay]]
* 1981. – [[Head-Smashed-In Buffalo Jump]]
* 1983. – [[Wood Buffalo (nacionalni park)|Nacionalni park Wood Buffalo]]
* 1984. – [[Kanadski Stjenjak|Nacionalni i pokrajinski parkovi kanadskog Stjenjaka]]
* 1985. – [[Québec (grad)|Historijski centar Québeca]]
* 1987. – [[Gros Morne (nacionalni park)|Nacionalni park Gros Morne]] 
* 1995. – [[Lunenburg]] 
* 1995. – [[Waterton Lakes (nacionalni park)|Waterton Lakes]])
* 1999. – [[Miguasha (nacionalni park)|Miguasha]] 
* 2007. - [[Kanal Rideau]]
* 2008. - [[Joggins|Fosilne stijene Jogginsa]]
* 2012. - [[Grand Pr]]
* 2013. - [[Red Bay]]
* 2016. - [[Mistaken Point]]
* 2018. – [[Pimachiowin Aki]]
* 2019. - [[Writing-on-Stone / Áísínai’pi]]
* 2023. - [[Tr’ondëk-Klondike]]
* 2023. - [[Anticosti]]&lt;ref name=&quot;kanada&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/ca |title= Lista Svjetske baštine u Kanadi |work= UNESCO |accessdate= 24. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:Cartagena de Indias panorámica aérea.jpg|mini|[[Cartagena de Indias]]]]
=== Kolumbija ===
* 1984. – [[Cartagena (Kolumbija)]]
* 1994. – [[Los Katíos (nacionalni park)]] 
* 1995. – [[Santa Cruz de Mompox|Historijski centar Santa Cruz de Mompoxa]]
* 1995. – [[Tierradentro]]
* 1995. – [[Arheološki park San Agustín]]
* 2006. – [[Malpelo]]
* 2011. - [[Kolumbijski kultivirani krajolici kave]]
* 2014. – [[Qhapaq Ñan]]
* 2018. – [[Chiribiquete]]&lt;ref name=&quot;kolumbija&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/co |title= Lista Svjetske baštine u Kolumbiji |work= UNESCO |accessdate= 24. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:A_gorgeous_waterfall_on_isla_del_coco.jpg|mini|[[Kokosov otok]]]]
=== Kostarika ===
* 1983. – [[Internacionalni park La Amistad]]
* 1997. – [[Kokosov otok]]
* 1999. – [[Zaštićena područja Guanacastea]]
* 2014. – [[Kamene kugle u Kostariki]]&lt;ref name=&quot;kostarika&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/cr |title= Lista Svjetske baštine u Kostariki |work= UNESCO |accessdate= 24. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Kuba ===
[[Datoteka:Habana Vieja de noche.jpg|mini|[[Stara Havana]] noću]]
* 1982. – [[Stara Havana]] 
* 1988. – [[Trinidad, Kuba]]
* 1997. – [[San Pedro de la Roca]]
* 1999. – [[Nacionalni park Desembarco del Granma]]
* 1999. – [[Dolina Viñales]]
* 2000. – [[Arheološki krajolik prvih plantaža kave na Kubi]]
* 2001. – [[Nacionalni park Alejandro de Humboldt]]
* 2005. – [[Cienfuegos|Historijski centar grada Cienfuegosa]]
* 2008. - [[Camagüey|Historijski centar grada Camagüeya]]&lt;ref name=&quot;kuba&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/cu |title= Lista Svjetske baštine u Kubi |work= UNESCO |accessdate= 24. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:Chichen-Itza-Castillo-Seen-From-East.JPG|mini|[[El Castillo]], [[piramida]] u [[Pretkolumbovska Amerika|pretkolumbovskom]] gradu [[Chichen Itza]] ([[Yucatan]], [[Meksiko]]) je [[svjetska baština]], ali i jedno od novih [[sedam svjetskih čuda]]]]
[[Datoteka:Monte Alban view.jpg|mini|[[Monte Albán]]]]
[[Datoteka:CU-Mexico-biblioteca-2.jpg|mini|Knjižnica [[Ciudad Universitaria]] u [[Mexico City]]ju]]

=== Meksiko ===
* 1987. – [[Mexico City|Historijski centar Mexico Citya i Xochimilco]]
* 1987. – [[Palenque]]
* 1987. – [[Teotihuacán]]
* 1987. – [[Oaxaca (grad)|Oaxaca]] i [[Monte Albán]]
* 1987. – [[Puebla (grad)|Historijski centar Puebla]]
* 1987. – [[Sian Ka'an]]
* 1988. – [[Guanajuato (grad)|Historijski centar Guanajuata]]
* 1988. – [[Chichén Itzá|Chichen Itze]]
* 1991. – [[Morelia|Stari dio grada Morelia]]
* 1992. – [[El Tajín]]
* 1993. – [[Rezervat biosfere El Vizcaino]] 
* 1993. – [[Zacatecas (grad)|Stari dio grada Zacatecasa]]
* 1993. – [[Sierra de San Francisco]]
* 1994, 2021. – [[Samostani na padinama Popocatépetla]]
* 1996. – [[Uxmal]]
* 1996. – [[Santiago de Querétaro|Spomenici u Querétaru]]
* 1997. – [[Hospicij Cabañas]] u [[Guadalajara (Jalisco)|Guadalajari]]
* 1998. – [[Tlacotalpan|Spomenici u Tlacotalpanu]]
* 1998. – [[Paquimé|Arheološka nalazišta u Paquiméu]] 
* 1999. – [[Xochicalco|Arheološka nalazišta Xochicalco]]
* 1999. – [[Campeche (grad)|Historijska tvrđava Campeche]]
* 2002. – [[Calakmul|Grad Maya Calakmul]] 
* 2003. – [[Franjevačke misije Sierra Gorde u Querétaru]] 
* 2004. – [[Luis Barragán|Kuća i studio Luísa Baragana]]
* 2005. – [[Kalifornijski zaljev|Otoci i zaštićena područja u Kalifornijskom zaljevu]]
* 2006. – [[Tequila (grad)|Nasadi agave i mjesta za proizvodnju tekile]] 
* 2007. -  [[Mexico City|Kampus univeziteta u Meksiko Sitiju]]
* 2008. - [[San Miguel de Allende]]
* 2008. - [[Rezervat biosfere leptira Monarha]] 
* 2010. - [[Camino Real de Tierra Adentro]]
* 2010. - [[Yagul]]a i [[Mitla|Mitle]]
* 2013. - [[El Pinacate y Gran Desierto de Altar]]
* 2014. - [[El Pinacate y Gran Desierto de Altar]]
* 2015. - [[Akvadukt Padre Tembleque]]
* 2016. - [[Arhipelag Revillagigedo]]
* 2018. - [[Tehuacan-Cuicatlan]]
* 2025. - [[Wixárika ruta (Tatehuarí Huajuyé)]]&lt;ref name=&quot;meksiko&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/mx |title= Lista Svjetske baštine u Meksiku |work= UNESCO |accessdate= 24. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;
[[Datoteka:Kathedrale_Leon_2.JPG|mini|[[Katedrala u Leónu (Nikaragva)]]]]

=== Nikaragva ===
* 2000. – [[León Viejo]] 
* 2011. - [[Katedrala u Leónu (Nikaragva)]]&lt;ref name=&quot;nikaragva&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/ni |title= Lista Svjetske baštine u Nikaragvi |work= UNESCO |accessdate= 24. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Panama ===
* 1980. – [[Utvrde na karipskoj obali Paname: Portobelo i San Lorenzo]]
* 1981. – [[Darién (nacionalni park)]]
* 1983. – [[Internacionalni park La Amistad]]
* 1997. – [[Panamá|Arheološko nalazište ''Panamá Viejo'' i historijski centar grada Panamá]]
* 2005. – [[Coiba (nacionalni park)|Coiba]]
* 2025. – [[Kolonijalne međuokeanske rute u Panami]]&lt;ref name=&quot;Panama&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/pa |title= Lista Svjetske baštine u Panami |work= UNESCO |accessdate= 24. novembar 2025.}}&lt;/ref&gt;

=== Paragvaj ===
* 1993. – [[Jezuitske misije La Santísima Trinidad de Paraná i Jesús de Tavarangue]]&lt;ref name=&quot;Paragvaj&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/py |title= Lista Svjetske baštine u Paragvaju |work= UNESCO |accessdate= 24. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Peru ===
[[Datoteka:Machu-Picchu.jpg|mini|[[Machu Picchu]]]]
* 1983. – [[Cusco]]
* 1983. – [[Machu Picchu]]
* 1985. – [[Chavín de Huántar]]
* 1985. – [[Nacionalni park Huascarán]]
* 1987. – [[Nacionalni park Manú]]
* 1988. – [[Chan Chan]]a 
* 1990. – [[Río Abiseo]] 
* 1991. – [[Historijski centar Lime]]
* 1994. – [[Nazca linije|Linije i crteži na tlu u Nazcu i Pampas de Jumana]]
* 2000. – [[Arequipa|Historijski centar Arequipa]]
* 2009. – [[Caral]]
* 2021. – [[Chankillo]]
* 2014. – [[Qhapaq Ñan]]&lt;ref name=&quot;Peru&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/pe |title= Lista Svjetske baštine u Peruu |work= UNESCO |accessdate= 24. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:Nazca colibri.jpg|mini|[[Nazca linije]] u obliku kolibrija]]
[[Datoteka:Grand_Canyon_(1).jpg|mini|[[Grand Canyon (nacionalni park)|Nacionalni park Grand Canyon]]]]
[[Datoteka:Bison near a hot spring in Yellowstone-750px.JPG|mini|[[Nacionalni park Yellowstone]]]]

=== SAD ===
* 1978. – [[Mesa Verde (nacionalni park)|Nacionalni park Mesa Verde]]
* 1978. – [[Yellowstone (nacionalni park)|Nacionalni park Yellowstone]]
* 1979. – [[Grand Canyon (nacionalni park)|Nacionalni park Grand Canyon]]
* 1979. – [[Everglades (nacionalni park)|Nacionalni park Everglades]] *
* 1979. – [[Independence Hall]]
* 1979. – [[Wrangell-St. Elias (nacionalni park)|Nacionalni park Wrangell-St. Elias]]
* 1980. – [[Redwood (nacionalni park)|Nacionalni park Redwood]]
* 1981. – [[Mammoth Cave (nacionalni park)|Nacionalni park Mammoth Cave]]
* 1981. – [[Olympic (nacionalni park)|Nacionalni park Olympic]]
* 1982. – [[Cahokia Mounds]]
* 1983. – [[Great Smoky Mountains (nacionalni park)|Nacionalni park Great Smoky Mountains]]
* 1983. – [[San Juan|Historijski centar San Juana]] 
* 1984. – [[Kip slobode]]
* 1984. – [[Nacionalni park Yosemite]]
* 1987. – [[Monticello]] i [[Virginijski univezitet]] u [[Charlottesville]]u
* 1987. – [[Chaco kultura|Nacionalni historijski park Chaco Culture]]
* 1987. – [[Havajski vulkani (nacionalni park)|Nacionalni park Havajski vulkani]]
* 1992. – [[Pueblo de Taos]]
* 1995. – [[Carlsbad Caverns (nacionalni park)|Nacionalni park Carlsbad Caverns]]
* 1995. – [[Glacier (nacionalni park)|Nacionalni park Glacier]]
* 2010. – [[Papahānaumokuākea]]
* 2014. – [[Poverty Point]]
* 2015. – [[San Antonio misija]]
* 2019. – [[Arhitektura Frank Lloyd Wrighta]]
* 2023. – [[Hopewell Ceremonial]]
* 2024. – [[Naselja protestantske moravske crkve]]&lt;ref name=&quot;usa&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/us |title= Lista Svjetske baštine u SAD |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:BrimstoneHill01.jpg|mini|[[Brimstone Hill]]]]
[[Datoteka:The Pitons.jpg|mini|[[Pitons]], [[Sveta Lucija (država)]]]]

=== Sveti Kristofor i Nevis ===
* 1999. – [[Brimstone Hill]]&lt;ref name=&quot;SvetKiN&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/kn |title= Lista Svjetske baštine u Svetom Kristoforu i Nevisu |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Surinam ===
* 2000. – [[Rezervat prirode središnjeg Surinama]]
* 2002. – [[Paramaribo|Historijski centar Paramariba]]
* 2023. – [[Jodensavanne]]&lt;ref name=&quot;Surinam&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/sr |title= Lista Svjetske baštine u Surinamu |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Sveta Lucija ===
* 2004. – [[Veliki i Mali Piton]]&lt;ref name=&quot;Lucija&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/lc |title= Lista Svjetske baštine u Svetoj Luciji |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

=== Urugvaj ===
* 1995. – [[Colonia del Sacramento|Historijski dio Colonia del Sacramento]]
* 2015. – [[Fray Bentos]]
* 2015. – [[Crkva Krista Radnika i Gospe Lurdske]]&lt;ref name=&quot;Urugvaj&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/uy |title= Lista Svjetske baštine u Urugvaju |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:Salto Angel Dry Season.jpg|mini|[[Angelovi slapovi]] u [[Nacionalni park Canaima|Nacionalnom parku Canaima]]]]

=== Venecuela ===
* 1993. – [[Coro, Venezuela]] 
* 1994. – [[Nacionalni park Canaima]]
* 2000. – [[Univerzitetski grad Caracasa]]&lt;ref name=&quot;Argentina&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/ar |title= Lista Svjetske baštine u Argentini |work= UNESCO |accessdate= 19. 5. 2025}}&lt;/ref&gt;
== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|World Heritage Sites in the Americas}}
* [http://whc.unesco.org/pg.cfm?cid=31&amp;l=en&amp;&amp;&amp;mode=table&amp;order=region Lista lokaliteta svjetske baštine (službene stranice Unesca] - službene stranice
* [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/648327/World-Heritage-site ''World Heritage site'' na portalu Encyclopædia Britannica] {{en icon}}

[[Kategorija:Svjetska baština u Južnoj Americi|A]
[[Kategorija:Svjetska baština u Sjevernoj Americi|A]]
[[Kategorija:Liste svjetske baštine|A]]</text>
      <sha1>1pn20yybxykrlbro37cs75hd2rnc177</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Zoološki vrt</title>
    <ns>0</ns>
    <id>247318</id>
    <revision>
      <id>42681566</id>
      <parentid>42634665</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:00:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681566</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16499" sha1="syt34l6yszj0nwlilgxez3196pv8p0p" xml:space="preserve">{{Naselje (HR)
| ime =Zoološki vrt
| ime_genitiv =Zoološkog vrta
| izvorno_ime =&lt;small&gt;Zoological Garden&lt;/small&gt;
| slika_panorama =Tiergarten Schönbrunn - Giraffen 2010.jpg
| veličina_slike =280px
| opis_slike =&lt;center&gt;[[Beč]]ki Tiergarten u [[Schönbrunn]]u
}}
'''Zoološki vrt''', '''zoološki park''' ili samo '''zoo''' je mjesto u kom se izlažu zatvorene [[divlje životinje]] (a često i [[Domaće životinje|domaće]]). U njima se životinjama koje čuvaju, načelno pruža bolja njega i zaštita, nego po rezervatima prirode i skloništima za životinje.&lt;ref name=brit/&gt;

Riječ zoologija je [[sintagma]] od [[grčki jezik|grčkih]] riječi zōon (ζῷον = životinja) i lógos (λóγος = nauka), prvi objekt koji je upotrebio tu sintagmu u svom nazivu bio je [[london]]ski, koji se krajem [[19. vijek]]a nazvao - London Zoological Gardens.&lt;ref name=brit/&gt;

Većina starih zooloških vrtova izlaže opće kolekcije životinja, ali neki novosnovani specijalizirali su za određene vrste, kao [[Primati|primate]], ili [[velike mačke]], [[Tropi|tropske]] ili vodene [[ptice]]. [[More|Morski]] [[beskralježnjaci]], [[ribe]] i [[Sisavac|sisavci]] se vrlo često izlažu u odvojenim objektima zvanim - [[akvarij]].&lt;ref name=brit/&gt;
== Historija ==
[[Datoteka:Versailles M2.JPG|thumb|300px|right|[[Versailles|Versajska]] menažerija iz [[17. vijek]]a]]
Ljude su životinje interesirale još od [[paleolit]]a, pa se ni nezna točno kad su nastale prve kolekcije životinja. [[Kina|Kineska]] [[car]]ica Tanki, koji je vjerojatno živila oko [[1150-e pne.|1150. pne.]], podigla je veliku [[mramor]]nu kuću za [[jelen]]e, a [[kralj]] [[Kralj Wen od Zhoua|Wen]], koji je vladao oko [[1000-e pne.|1000. pne.]], osnovao je zvjerinjak na površini od 1 500 [[hektar]]a, kog je nazvao - Ling -Yu (Vrt proučavanja).&lt;ref name=brit/&gt;

Zvjerinjake su imali [[babilon]]ski - [[Salomon]], [[Neoasirsko Carstvo|asirski]] vladari [[Semiramida]] i [[Asurbanipal]] i [[Novovavilonsko kraljevstvo|babilonski]] - [[Nabukodonosor II|Nabukodonosor]].&lt;ref name=brit/&gt;

Zna se da su još u [[Antička Grčka|Antičkoj Grčkoj]] [[7. vijek pne.|7. vijeka pne.]] postojale kolekcije divljih životinja, a da je od [[4. vijek pne.|4. vijeka pne.]] većina grčkih [[polis]]a imala neke zvjerinjake. [[Aleksandar Veliki]] otpremio je u Grčku mnoge egzotične životinje koje je sakupio u svojim vojnim ekspedicijama.&lt;ref name=brit/&gt;

Prve [[Antički Egipat|egipatske]] i [[Azija|azijske]] kolekcije životinja, bile su namjenjene gledanju a ne nekom proučavanju, [[Antička Grčka|Grke]] [[aristotel]]ova vremena je s druge strane više privlačilo njihovo pručavanje. [[Rimljani]] su čuvali divlje životine ili za potrebe spektakala po [[arena]]ma ili kao privatni kolekcionari.&lt;ref name=brit/&gt;

Nakon propasti [[Rimsko carstvo|Rimskog Carstva]], prestala je moda čuvanja divljih životinja, ali se zna da je neku kolekciju imao [[Karlo Veliki]] u [[8. vijek]]u, i [[Engleska|engleski]] [[kralj]] [[Henry I od Engleske|Henry I.]] u [[12. vijek]]u, kao i to da je [[Francuska|francuski]] [[kralj]] [[Filip VI., kralj Francuske|Filip VI.]] imao zvjerinjak u [[Pariz|pariškom]] Louvre|Louvru]] - [[1333]], a mnogi [[Burbonci|burbonski]] članovi parlamenta čuvali su svoje životinje u [[Versailles]]u.&lt;ref name=brit/&gt;

[[Španjolska|Španjolski]] [[konkvistador]] [[Hernán Cortés]] otkrio je velik zvjerinjak u [[Meksiko|Meksiku]] - [[1519]]. koji je opsluživalo 300 čuvara.&lt;ref name=brit/&gt;

Za početak [[Novi vijek|novovjekog]] zoološkog vrta uzima se - '''[[1752]]'''. kad je muž [[car]]ice [[Marija Terezija]] [[Franjo I., car Svetog Rimskog Carstva|Franz I.]] izgradio menažeriju u [[beč]]kom [[Schönbrunn|Dvorcu Schönbrunn]].&lt;ref name=brit/&gt; Ona je otvorena za javnost - [[1755]]., i od tad do danas još uvjek radi. Nakon tog je po uzoru na nju otvoren [[1775]]. zoološki vrt u kraljevskom parku u [[Madrid]]u, a 18 godina kasnije i u [[Pariz|pariškom]] Jardin des Plantes. [[London]]sko zoološko društvo izgradilo je [[1828]], svoj vrt u [[Regent park]]u, dvije godine nakon osnivanja društva.&lt;ref name=brit/&gt;

Od sredine [[19. vijek]]a počela je prava moda izgradnje zooloških vrtova po cijelome svijetu, a među onima koji egzistiraju još i danas, preko 40 [[Evropa|evropskih]] vrtova stariji su od 100 godina. Od kraja [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] došlo je do prave eksplozije izgradnje zooloških vrtova, ali ne kao mjesta za njihovo čuvanje i pruoučavanje, već prvenstveno kao zabavišta koja donose profit. Danas se ukupan broj parkova sa kolekcijama životinja otvorenim za javnost u svijetu, procjenjuje na preko 1000.&lt;ref name=brit/&gt;
=== Zoološki vrtovi na području bivše Jugoslavije ===
Moda osnivanja zooloških vrtova zahvatila je bivše države [[Jugoslavija|Jugoslavije]] nakon osnivanja [[Kraljevina Jugoslavija|Kraljevine Jugoslavije]], pa je prvi zoološki vrt otvoren [[1925]]. u [[Zagreb]]u &lt;ref name=zg&gt;{{cite web
   |url      = http://zgzoo.com/hr/o-nama/povijest-zoo-vrta/
   |title      = ''Povijest ZOO vrta''
   |publisher      = Zoološki vrt grada Zagreba
   |language      = hrvatski
   |accessdate      = 20. 10. 2013
   |archive-date      = 2013-10-22
   |archive-url      = https://web.archive.org/web/20131022024737/http://zgzoo.com/hr/o-nama/povijest-zoo-vrta/
   |dead-url      = yes
   }}&lt;/ref&gt; godinu dana kasnije - [[1926]]. otvoreni su vrtovi u [[Split]]u (na [[Marjan]]u uz
Prirodoslovni muzej) &lt;ref name=split&gt;{{cite web
   |url      = http://www.prirodoslovni.hr/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=76&amp;Itemid=269
   |title      = ''Povijest muzeja''
   |publisher      = Prirodoslovni muzej Split
   |language      = hrvatski
   |accessdate      = 20. 10. 2013
   |archivedate      = 2015-07-06
   |archiveurl      = https://web.archive.org/web/20150706203535/http://www.prirodoslovni.hr/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=76&amp;Itemid=269
   |deadurl      = yes
   }}&lt;/ref&gt; i u Skopju &lt;ref name=skopje&gt;{{cite web
   |url      = http://www.zooskopje.com.mk/zanas.asp
   |title      = ''Лична карта''
   |publisher      = Зоолошката градина Скопје
   |language      = makedonski
   |accessdate      = 20. 10. 2013
   |archive-date      = 2011-12-30
   |archive-url      = https://web.archive.org/web/20111230213452/http://www.zooskopje.com.mk/zanas.asp
   |dead-url      = yes
   }}&lt;/ref&gt;, a tek [[1936]]. i u [[Beograd]]u.&lt;ref name=beo&gt;{{cite web
   |url      = http://www.beozoovrt.izlog.org/index.php?option=content&amp;task=view&amp;id=5&amp;Itemid=
   |title      = ''Историјат''
   |publisher      = Београдски зоолошки врт
   |language      = srpski
   |accessdate      = 20. 10. 2013
   |archivedate      = 2012-07-21
   |archiveurl      = https://archive.today/20120721041958/http://www.beozoovrt.izlog.org/index.php?option=content&amp;task=view&amp;id=5&amp;Itemid=
   |deadurl      = yes
   }}&lt;/ref&gt;
Nakon [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] već [[1949]]. osnovani su zoološki vrtovi u [[Ljubljana|Ljubljani]] &lt;ref name=ljub&gt;{{cite web
   |url      = http://www.zoo-ljubljana.si/index.php?id=70
   |title      = ''Zgodovina Živalskega vrta Ljubljana''
   |publisher      = Živalski vrt Ljubljana
   |language      = slovenski
   |accessdate      = 20. 10. 2013
   |archive-date      = 2016-03-15
   |archive-url      = https://web.archive.org/web/20160315045041/http://www.zoo-ljubljana.si/index.php?id=70
   |url-status      = dead
   }}&lt;/ref&gt; i [[Subotica|Subotici]] na [[Palić]]u.&lt;ref name=palic&gt;{{cite web
   |url      = http://www.zoopalic.co.rs/index.php/publisher/articleview/frmArticleID/23/
   |title      = ''O nama''
   |publisher      = Zoo Palić
   |language      = srpski
   |accessdate      = 20. 10. 2013
   |archive-date      = 2013-10-24
   |archive-url      = https://web.archive.org/web/20131024005005/http://www.zoopalic.co.rs/index.php/publisher/articleview/frmArticleID/23/
   |dead-url      = yes
   }}&lt;/ref&gt;. 
Nakon tog je [[1951]]. otvoren zoološki vrt u [[Bitola|Bitoli]]&lt;ref name=bitola&gt;{{cite web
   |url      = http://www.zoobitola.mk/index.php/mk/zoo-bitola-mk/istorija-zooloska-bitola
   |title      = ''Историја ЗОО Битола''
   |publisher      = Зоолошката Градина Битола
   |language      = makedonski
   |accessdate      = 20. 10. 2013
   |archive-date      = 2013-12-09
   |archive-url      = https://web.archive.org/web/20131209042233/http://zoobitola.mk/index.php/mk/zoo-bitola-mk/istorija-zooloska-bitola
   |dead-url      = yes
   }}&lt;/ref&gt; i [[Sarajevo|Sarajevu]] (Pionirska dolina na [[Ilidža|Ilidži]]) a [[1955]]. i zoološki vrt u
[[Osijek]]u.&lt;ref name=eseg&gt;{{cite web
   |url      = http://www.zoo-osijek.hr/o-nama.html
   |title      = ''Povijest Zoološkog vrta u Osijeku''
   |publisher      = Zoološki vrt grada Osijeka
   |language      = hrvatski
   |accessdate      = 20. 10. 2013
   |archive-date      = 2013-12-08
   |archive-url      = https://web.archive.org/web/20131208135744/http://zoo-osijek.hr/o-nama.html
   |dead-url      = yes
   }}&lt;/ref&gt;
== Svrha i ciljevi ==
Primarni cilj brojnih zooloških vrtova je proučavanje životinja i napredak [[zoologija|zoologije]], kao što je to sebi zacrtao [[london]]ski zoološki vrt, kog je osnovalo [[London]]sko zoološko društvo. To društvo je postalo model za osnivanje sličnih društava širom svijeta, naročito po [[Anglosaksonci|anglosaksonskim]] državama. U [[19. vijek]]u zoološki vrtovi uglavnom su se bavili [[Taksonomija|taksonomijom]], komparativnom [[anatomija|anatomijom]] i [[patologija|patologijom]]. Danas kad su mogućnosti za naučna istraživanja puno veća, nekoliko društava osnovalo je vlastite specijalizirane istraživačke centre, kao [[Philadelphia|filadelfijski]] zoološki vrt koji je osnovao Laboratorij Penrose koji se bavi komparativnom patologijom i [[New York|njujorško]] zoološko društvo koje je osnovalo Institut za ponašanja životinja. U [[Velika Britanija|Velikoj Britaniji]] - Londonsko zoološko društvo, pored jedne specijalizirane veterinarske bolnice sa patološkim laboratorijima ima i dva istraživačka instituta - Nuffield (komparativna [[medicina]]) i Wellcome (komparativna [[fiziologija]]) .&lt;ref name=brit/&gt;

Brojni zoološki vrtovi izdaju naučne časopise i periodiku, čiji se sadržajaj kreće od zabavnih do usko specijaliziranih tekstova za naučnike. Jedan od časopisa koji ima najdužu tradiciju kontinuiranog izlaženja je - Journal of Zoology, izdaje [[London]]sko zoološko društvo od [[1830]].&lt;ref name=brit/&gt;

Posljednjih dekada pojedini zoološki vrtovi, posvećuju više pažnje suradnji sa obrazovnim institucijama, naročito radu sa školama, pa angažiraju volontere kao njihove vodiče.&lt;ref name=brit/&gt;

Nakon [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] brojni zoološki vrtovi razvili su centre za uzgoj ugroženih životinjskih vrsta. Na taj su način spašene od izumiranja neke ugrožene vrste, kao [[Havaji|havajske]] [[guske]] [[Nene (ptica)|nene]] kojih je [[1947]]. bilo još samo 50, zbog tog je [[1950e|1950-ih]] jedan par prenešen u [[Engleska|engleski]] Wildfowl &amp; Wetlands Trust u [[Gloucestershire|Gloucestershiru]], u kom su se već iduće godine izlegli prvi mladi. Još jedna vrsta koja je spašena zahvaljujući uzgoju po zoološkim vrtovima je [[Europski bizon|Evropski bizon]], jer je posljednji primjerak u divljini umro [[1925]] .&lt;ref name=brit/&gt;
== Arhitektura zooloških vrtova ==
[[Arhitektura]] i [[dizajn]] zooloških vrtova mora zadovoljiti dva često vrlo suprotna zahtjeva, to su s jedne strane potrebe životinja i njihovih čuvara, a s druge strane znatiželju posjetitelja. Zbog tog se današnji zoološki vrtovi jako razlikuju, kako po veličini, mjestu gdje se nalaze, izgledu, starosti i klimatskim uvjetima u kojima djeluju, - tako da se danas teško može govoriti o nekom standardnom obliku arhitekture.&lt;ref name=brit/&gt;
[[Datoteka:Amurtiger.jpg|thumb|240px|left|Amurski tigar u [[Zürich|cirškom]] zoološkom vrtu]]
Većina današnjih zooloških vrtova (vjerojatno čak preko 80 %) smještena je po gradovima i danas su prostorno ograničeni, pa se snalaze kako znaju i umiju da taj prostor iskoriste na najbolji način. U njima se životinje obično drže po paviljonima, uz koje je najčešće i neki ograđeni vanjski prostor s pripadajućim vanjskim objektima. Svaki od tih prostora ima neki oblik barijere, da se spriječi bijeg životinja, ali i da se onemogući posjetiteljima kontakt sa životinjama. Stariji zoološki vrtovi imali su vrlo skromnu opremu po kavezima i prostorima u kojima su držane životinje, obično po neki veći kamen da se [[lav]]ovi i [[Tigar|tigrovi]] mogu češati o njih, i grane, lance i užad za [[majmun]]e. Moderni vrtovi koriste suvremene materijale za izgradnju [[scenografija|scenografije]] u kojima izlažu životinje - pa tako grade stijene, drveće i brojne druge sitnice i na taj način simuliraju prirodna staništa tih životinja.&lt;ref name=brit/&gt;
[[Datoteka:Giants of the Savanna Inhabitants.jpg|thumb|300px|right|Zoološki vrt iz [[Teksas|teksaškog]] [[Dallas]]a]]
[[Slon]]ovi i [[Nosorog|nosorozi]], koji se ubrajaju među najveće sisavce često se smještaju u iste paviljone, a uz njih se često izlažu i [[nilski konj]]i i [[tapiri]]. Uz paviljon im se nalazi i vanjski prostor sa [[bazen]]ima za njihovo kupanje i ležanje koje treba nilskim konjima. Za [[Žirafa|žirafe]], koje su više od 4,5 metra mora se graditi poseban paviljon, sa isto tako visokom vanjskom štalom.&lt;ref name=brit/&gt;

Za noćne životinje se grade posebni paviljoni - sa vrlo slabim osvjetljenjem koje simulira uvjete u kojima te životinje inače žive, pa im se na taj način mjenja njihov normalni životni ritam, jer su one aktivne danju kad ih dolaze posjetitelji gledati a spavaju noću, kad bi inače bile aktivne.&lt;ref name=brit/&gt;

Paviljoni za [[ptice]] grade se u nekoliko formi, kao niz odvojenih kaveza u kom se čuva po par ptica, ili kao veće galerije sa različitim ptičjim vrstama koje se međusobno podnose.&lt;ref name=brit/&gt;

Jedan od najljepših paviljona za ptice na svijetu izgrađen je u [[Kalifornija|kalifornijskom]] zoološkom vrtu [[San Diego]], za njegovu gradnju iskorišten je 46 metara dug prirodni [[kanjon]] kome je samo dograđen krov, pa se posjetioci šeću po 25 metara visokoj galeriji ispod kog se nalaze izložene životinje i ptice.&lt;ref name=brit/&gt;

[[Reptili]] se drže po individualnim kavezima, sa nekom nastambom. Po tropskim i suptropskim zoološkim vrtovima na otvorenom, drže ih po jamama i umjetno izgrađenim vrtačama.&lt;ref name=brit/&gt;

Kad su životinje smještene po paviljonskim objektima, treba im osigurati uvjete koji odgovaraju njihovoj vrsti, poput svjetlosti, vlažnosti, topline, ventilacije, zbog tog se uz takve paviljone grade i specijalne toplinske stanice sa svim potrebnih uređajima.&lt;ref name=brit/&gt;

Od početka [[1930e|1930-ih]] počela je moda izgradnje zooloških vrtova na velikim otvorenim površinama, koje imitiraju prirodni ambijent u kom žive te životinje. Protutip takvog vrta bio je [[london]]ski Whipsnade Park osnovan [[1932]]. Umjesto klasičnih žičanih ograda po takvim parkovima se grade prirodne barijere, - jarci ispunjeni vodom, litice, vrtače i slične strukture koje životinje nemogu preskočiti.&lt;ref name=brit/&gt;

U nekim modernim zoološkim vrtovima, koji imitiraju [[Afrika|afričke]] rezervate, zvučnih naziva - safari park, farma lavova, životinje se čuvaju po velikim ograđenim poljima kroz koja se posjetitelji voze u svojim [[automobil]]ima. Oni su u načelu sigurni i za životinje i posjetitelje, osim kad nastane prometna gužva, i u slučajevima kad posjetitelji zaborave da imaju posla sa zvijerima - pa otvaraju prozore ili se udalje od svog vozila.&lt;ref name=brit&gt;{{cite web
   |http://www.britannica.com/EBchecked/topic/657894/zoo
   |title      = ''Zoo''
   |publisher     = Encyclopædia Britannica
   |language      = engleski
   |accessdate = 16. 10. 2013}}&lt;/ref&gt;
== Reference ==
{{reflist}}
== Vanjske veze ==
{{commonscat|Zoos}}
* [http://www.zoos-worldwide.de Zoos Worldwide] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110719115732/http://www.zoos-worldwide.de/ |date=2011-07-19 }}
* [http://www.waza.org/ World Association of Zoos and Aquariums] 
* [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/657894/zoo ''Zoo'' na portalu Encyclopædia Britannica] {{en icon}}

[[Kategorija:Zoologija]]
[[Kategorija:Ekologija]]</text>
      <sha1>syt34l6yszj0nwlilgxez3196pv8p0p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Korisnik:Duma/U radu5</title>
    <ns>2</ns>
    <id>252974</id>
    <revision>
      <id>42681522</id>
      <parentid>42681246</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:22:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Opis i rodovi */</comment>
      <origin>42681522</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9637" sha1="991awvr4u01wf41yqdtgwkvf796sexv" xml:space="preserve">[[File:Flaschenstäubling.jpg|thumb|right|250px|Puhara (''[[Lycoperdon perlatum]]'') u Njemačkoj]]
'''Gasteroidne gljive''' su grupa [[gljiva]] iz skupine [[Basidiomycota]]. Takve vrste su ranije svrstavane u zastarjelu [[Razred (taksonomija)|klasu]] '''Gasteromycetes''' (doslovno &quot;želudačne gljive&quot;) ili podjednako zastarjeli [[Red (taksonomija)|red]] '''Gasteromycetales''', jer proizvode [[spore]] unutar svojih [[bazidiokarp]]a (plodnih tijela), a ne na svojoj vanjskoj površini.&lt;ref&gt;Kirk PM. et al. (2008). ''Dictionary of the Fungi'' 10th edition. Wallingford: CABI {{ISBN|978-0-85199-826-8}}&lt;/ref&gt; Međutim, ta klasa je [[polifilija|polifiletska]], jer takve vrste - među koje spadaju [[puhare]], [[Scleroderma|tvrduše]], [[Geastrales|zvjezdarke]], [[Phallaceae|smrdljivke]], [[Cyathus|ptičja gnijezda]] i [[lažni tartuf]]i - nisu u međusobnom bliskom srodstvu. Budući da se često proučavaju kao skupina, zadržao se neformalni ([[taksonomija|netaksonomski]]) naziv &quot;gasteroidne gljive&quot;.

== Historija ==
[[File:Tintenfischpilz 1a.JPG|thumb|250px|Velika polipovka (''[[Clathrus archeri]]'') se pomalja iz svojih gasteroidnih &quot;jaja&quot;]]
[[Carl Linnaeus]] je u svom izvornom djelu ''[[Species Plantarum]]'' iz 1753. formalno opisao nekoliko gasteroidnih gljiva, poput smrdljivog strška (''[[Phallus impudicus]]'' L.), ali prvi kritički osvrt na ovu skupinu pružio je [[Christiaan Hendrik Persoon]] u svom djelu ''Synopsis methodica fungorum'' iz 1801. godine.&lt;ref&gt;Persoon CH. (1801) ''[https://books.google.com/books?id=UugVAAAAYAAJ Synopsis methodica fungorum]''&lt;/ref&gt; Ta knjiga je do 1981. bila polazna tačka za imenovanje Gasteromycetes prema ''[[Međunarodni kodeks nomenklature algi, gljiva i biljaka|Međunarodnom kodeksu nomenklature za alge, gljive i biljke]]''. Iako je početna tačka naknadno vraćena na 1753. godinu, nazivi gasteroidnih gljiva korišteni u Persoonovoj knjizi su i dalje [[odobreni naziv|odobreni]] i ne mogu se zamijeniti ranijim nazivima.&lt;ref&gt;McNeill J. et al. (2006). [http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm ''International Code of Botanical Nomenclature (Vienna Code)'': Article13.1.d] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20121006231936/http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |date=October 6, 2012}}&lt;/ref&gt; [[Elias Magnus Fries]] je uveo naziv Gasteromycetes za jednu klasu gljiva u svom djelu ''Systema Mycologicum'' (1821), iako je (bez upotrebe mikroskopa) u tu klasu uključio mnoge vrste [[Ascomycota]] (kao što su [[tartuf]]i). Fries je uporedio Gasteromycetes sa Hymenomycetes, kod kojih spore nastaju izvana na [[Klobuk (gljiva)|listićima]], porama i drugim površinama.&lt;ref&gt;Fries EM. (1821). ''[https://books.google.com/books?id=Vl25yBWN4s8C&amp;q=Systema+Mycologicum+inauthor:Fries Systema Mycologicum]''.&lt;/ref&gt;

Ta podjela i dalje se koristila tokom sljedećih otprilike 150 godina, iako je do sredine dvadesetog vijeka postalo očito da su Gasteromycetes vještačka klasa (koja okuplja mnoštvo vrsta koje nisu u međusobnom srodstvu), a ne prirodna. U studiji britanskih vrsta iz 1995. godine, Pegler et al. su primijetili da &quot;ove gljive predstavljaju heterogeni skup, mješavinu oblika koji potiču iz različitih loza... [one] se mogu zajednički nazvati gasteroidnim gljivama, ali se ne mogu klasificirati kao jedna skupina.&quot;&lt;ref name = Pegler&gt;Pegler DN et al. (1995). ''British Puffballs, Earthstars and Stinkhorns: An Account of the British Gasteroid Fungi''. Kew: Royal Botanic Gardens {{ISBN|0-947643-81-8}}&lt;/ref&gt; Sistematsko istraživanje zasnovano na DNK potvrdilo je raznolikost gasteroidnih gljiva;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Hibbett DS et al. | year = 1997 | title = Evolution of gilled mushrooms and puffballs inferred from ribosomal DNA sequences | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences | volume = 94 | issue = 22| pages = 12002–12006 | doi=10.1073/pnas.94.22.12002 | pmid=9342352 | pmc=23683| bibcode = 1997PNAS...9412002H | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Kruger D et al. | year = 2001 | title = The Lycoperdales. A molecular approach to the systematics of some gasteroid mushrooms | journal = Mycologia | volume = 93 | issue = 5| pages = 947–957 | doi=10.2307/3761759| jstor = 3761759}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Binder M, Bresinsky A | year = 2002 | title = Derivation of a polymorphic lineage of gasteromycetes from boletoid ancestors | journal = Mycologia | volume = 94 | issue = 1| pages = 85–98 | doi=10.2307/3761848 | pmid=21156480| jstor = 3761848}}&lt;/ref&gt; Prema procjeni iz 2011. godine, gasteroidne gljive čine oko 8,4% poznatih [[Agaricomycetes|agarikomiceta]].&lt;ref name=&quot;Wilson 2011&quot;/&gt;

== Opis i rodovi ==
[[File:Bovista aestivalis.jpg|200px|right|thumb|''Bovista aestivalis'', vrsta puhare]]
[[File:2012-10-22 Cyathus striatus (Huds.) Willd 274333 crop.jpg|thumb|200px|right|''[[Cyathus striatus]]'', ptičje gnijezdo]]
[[File:Pholiota nubigena (Harkn.) Redhead 352483.jpg|thumb|200px|right|''[[Pholiota nubigena]]'', sekotioidna gljiva]]

Gasteroidne gljive formiraju vidljivo raznolika plodna tijela, ali u svim slučajevima spore se formiraju i dostižu zrelost u unutrašnjosti plodnog tijela. One se ne izbacuju prisilno, kao kod [[agarik]]a (plodnog tijela gljive karakteriziranog prisustvom klobuka) i većine drugih članova Basidiomycota, već se pasivno oslobađaju na razne načine.&lt;ref name = Pegler/&gt;

Kod puhara, među koje spadaju rodovi ''[[Lycoperdon]]'', ''[[Bovista]]'' i ''[[Calvatia]]'', spore se formiraju u plodnim tijelima u obliku kugle ili tučka i oslobađaju se ili vjetrom (kako se plodno tijelo istroši, otkrivajući masu spora iznutra) ili kapima kiše. U drugom slučaju, plodna tijela razvijaju [[ostiola|ostiolu]] (apikalni otvor) kroz koju se spore izbacuju pod pritiskom kišnih kapi koje padaju na površinu plodnog tijela. Isti mehanizam razvio se odvojeno kod zvjezdarki (vrste roda ''[[Geastrum]]''), koje imaju tvrdi vanjski sloj na plodnom tijelu, koji se otvara u obliku zvijezde i otkriva vreću spora nalik na kuglu poput one kod puhara.&lt;ref&gt;Miller, 1988, pp. 36–47.&lt;/ref&gt;

Smrdljivci i njihovi srodnici, uključujući rodove ''[[Phallus (gljiva)|Phallus]]'', ''[[Mutinus]]'', ''[[Clathrus]]'' i ''[[Lysurus (gljiva)|Lysurus]]'', formiraju spore unutar &quot;jaja&quot; koja su iznutra želatinozna i nalik onima kod puhara. U zrelosti se jaja cijepaju i javljaju se razne čudne posude sa sporama. Spore su obložene sluzi, koja privlači muhe svojim smradom - u ovom su primjeru muhe te koje šire spore gljive.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 75.&lt;/ref&gt;

Ptičja gnijezda, među koje spadaju rodovi ''[[Cyathus]]'' i ''[[Crucibulum (gljiva)|Crucibulum]]'', formiraju minijaturne, jajaste paketiće spora unutar čašastih plodnih tijela. Ti paketići spora izbacuju se padanjem kiše po njima i mogu biti odbačeni na određenu udaljenost, pri čemu se paketići postepeno troše, oslobađajući same spore.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 69.&lt;/ref&gt;

Lažni tartufi, poput onih iz rodova ''[[Rhizopogon]]'', ''[[Hymenogaster]]'' i ''[[Melanogaster (gljiva)|Melanogaster]]'', razvijaju se pod zemljom ili na površini tla. Kao i pravi tartufi, neki od njih imaju karakterističan miris i često su hrana malih sisara, koji ih mogu konzumirati i širiti njihove spore.&lt;ref name = Pegler/&gt; Neke novozelandske [[sekotioidne gljive]] iz roda ''[[Leratiomyces]]'' su oblikovane i obojene poput bobica, a njihove spore mogu širiti ptice koje žive pri tlu.&lt;ref&gt;Beever RE. (1993). Dispersal of truffle-like fungi in New Zealand, in Hill RS. (ed.) ''Southern Temperate Ecosystems: Origin and Diversification'' 22. Hobart, Australia.&lt;/ref&gt;

== Stanište i rasprostranjenje ==
[[File:Podaxis pistillaris.jpg|thumb|right|200px|''[[Podaxis pistillaris]]'', gasteroidna gljiva prilagođena sušnim uvjetima]]
Most gasteroid fungi are [[saprotrophic]], living on dead plant material, including very rotten, fallen wood.

The earthballs (''[[Scleroderma (fungus)|Scleroderma]]'' species), dyeballs (''[[Pisolithus]]'' species), and many false truffles are [[ectomycorrhizal]], forming a mutually beneficial relationship with the roots of living trees.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 61.&lt;/ref&gt;

These species are [[cosmopolitan distribution|cosmopolitan]], but the stinkhorns and their allies are most diverse in the wet tropics.&lt;ref&gt;Dring DM. (1980). ''Contributions towards a rational arrangement of the Clathraceae.'' Kew: Royal Botanic Gardens.&lt;/ref&gt;

Producing spores in an enclosed fruit body is a suitable adaptation for growing in arid conditions. Several genera, including ''[[Podaxis]]'', ''[[Battarrea]]'', ''[[Phellorinia]]'', and ''[[Tulostoma]]'', are typical of [[steppe]]s and deserts, some also occurring in sand dunes in [[temperate]] zones.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 48.&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{Reflist|refs=

&lt;ref name=&quot;Wilson 2011&quot;&gt;{{cite journal |vauthors=Wilson AW, Binder M, Hibbett DS |title=eEffects of gasteroid fruiting body morphology on diversification rates in three independent clades of fungi estimated using binary state speciation and extinction analysis |journal=Evolution |year=2011 |volume=65 |issue=5 |pages=1305–1322 |doi=10.1111/j.1558-5646.2010.01214.x |pmid=21166793|bibcode=2011Evolu..65.1305W |s2cid=38602762 }}&lt;/ref&gt;

}}

=== Citirani tekst ===
* {{cite book |vauthors=Miller HR, Miller OK |title=Gasteromycetes: Morphological and Developmental Features, with Keys to the Orders, Families, and Genera |publisher=Mad River Press |location=Eureka, California |year=1988 |isbn=0-916422-74-7}}

== Vanjske poveznice ==
* [https://www.anbg.gov.au/fungi/two-gasteromycetes.html Web stranica o gljivama Australijskog nacionalnog botaničkog vrta]</text>
      <sha1>991awvr4u01wf41yqdtgwkvf796sexv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681537</id>
      <parentid>42681522</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:55:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Stanište i rasprostranjenje */</comment>
      <origin>42681537</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9674" sha1="c7iketbt3w9fimc8l60r8efrsah0jyn" xml:space="preserve">[[File:Flaschenstäubling.jpg|thumb|right|250px|Puhara (''[[Lycoperdon perlatum]]'') u Njemačkoj]]
'''Gasteroidne gljive''' su grupa [[gljiva]] iz skupine [[Basidiomycota]]. Takve vrste su ranije svrstavane u zastarjelu [[Razred (taksonomija)|klasu]] '''Gasteromycetes''' (doslovno &quot;želudačne gljive&quot;) ili podjednako zastarjeli [[Red (taksonomija)|red]] '''Gasteromycetales''', jer proizvode [[spore]] unutar svojih [[bazidiokarp]]a (plodnih tijela), a ne na svojoj vanjskoj površini.&lt;ref&gt;Kirk PM. et al. (2008). ''Dictionary of the Fungi'' 10th edition. Wallingford: CABI {{ISBN|978-0-85199-826-8}}&lt;/ref&gt; Međutim, ta klasa je [[polifilija|polifiletska]], jer takve vrste - među koje spadaju [[puhare]], [[Scleroderma|tvrduše]], [[Geastrales|zvjezdarke]], [[Phallaceae|smrdljivke]], [[Cyathus|ptičja gnijezda]] i [[lažni tartuf]]i - nisu u međusobnom bliskom srodstvu. Budući da se često proučavaju kao skupina, zadržao se neformalni ([[taksonomija|netaksonomski]]) naziv &quot;gasteroidne gljive&quot;.

== Historija ==
[[File:Tintenfischpilz 1a.JPG|thumb|250px|Velika polipovka (''[[Clathrus archeri]]'') se pomalja iz svojih gasteroidnih &quot;jaja&quot;]]
[[Carl Linnaeus]] je u svom izvornom djelu ''[[Species Plantarum]]'' iz 1753. formalno opisao nekoliko gasteroidnih gljiva, poput smrdljivog strška (''[[Phallus impudicus]]'' L.), ali prvi kritički osvrt na ovu skupinu pružio je [[Christiaan Hendrik Persoon]] u svom djelu ''Synopsis methodica fungorum'' iz 1801. godine.&lt;ref&gt;Persoon CH. (1801) ''[https://books.google.com/books?id=UugVAAAAYAAJ Synopsis methodica fungorum]''&lt;/ref&gt; Ta knjiga je do 1981. bila polazna tačka za imenovanje Gasteromycetes prema ''[[Međunarodni kodeks nomenklature algi, gljiva i biljaka|Međunarodnom kodeksu nomenklature za alge, gljive i biljke]]''. Iako je početna tačka naknadno vraćena na 1753. godinu, nazivi gasteroidnih gljiva korišteni u Persoonovoj knjizi su i dalje [[odobreni naziv|odobreni]] i ne mogu se zamijeniti ranijim nazivima.&lt;ref&gt;McNeill J. et al. (2006). [http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm ''International Code of Botanical Nomenclature (Vienna Code)'': Article13.1.d] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20121006231936/http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |date=October 6, 2012}}&lt;/ref&gt; [[Elias Magnus Fries]] je uveo naziv Gasteromycetes za jednu klasu gljiva u svom djelu ''Systema Mycologicum'' (1821), iako je (bez upotrebe mikroskopa) u tu klasu uključio mnoge vrste [[Ascomycota]] (kao što su [[tartuf]]i). Fries je uporedio Gasteromycetes sa Hymenomycetes, kod kojih spore nastaju izvana na [[Klobuk (gljiva)|listićima]], porama i drugim površinama.&lt;ref&gt;Fries EM. (1821). ''[https://books.google.com/books?id=Vl25yBWN4s8C&amp;q=Systema+Mycologicum+inauthor:Fries Systema Mycologicum]''.&lt;/ref&gt;

Ta podjela i dalje se koristila tokom sljedećih otprilike 150 godina, iako je do sredine dvadesetog vijeka postalo očito da su Gasteromycetes vještačka klasa (koja okuplja mnoštvo vrsta koje nisu u međusobnom srodstvu), a ne prirodna. U studiji britanskih vrsta iz 1995. godine, Pegler et al. su primijetili da &quot;ove gljive predstavljaju heterogeni skup, mješavinu oblika koji potiču iz različitih loza... [one] se mogu zajednički nazvati gasteroidnim gljivama, ali se ne mogu klasificirati kao jedna skupina.&quot;&lt;ref name = Pegler&gt;Pegler DN et al. (1995). ''British Puffballs, Earthstars and Stinkhorns: An Account of the British Gasteroid Fungi''. Kew: Royal Botanic Gardens {{ISBN|0-947643-81-8}}&lt;/ref&gt; Sistematsko istraživanje zasnovano na DNK potvrdilo je raznolikost gasteroidnih gljiva;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Hibbett DS et al. | year = 1997 | title = Evolution of gilled mushrooms and puffballs inferred from ribosomal DNA sequences | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences | volume = 94 | issue = 22| pages = 12002–12006 | doi=10.1073/pnas.94.22.12002 | pmid=9342352 | pmc=23683| bibcode = 1997PNAS...9412002H | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Kruger D et al. | year = 2001 | title = The Lycoperdales. A molecular approach to the systematics of some gasteroid mushrooms | journal = Mycologia | volume = 93 | issue = 5| pages = 947–957 | doi=10.2307/3761759| jstor = 3761759}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Binder M, Bresinsky A | year = 2002 | title = Derivation of a polymorphic lineage of gasteromycetes from boletoid ancestors | journal = Mycologia | volume = 94 | issue = 1| pages = 85–98 | doi=10.2307/3761848 | pmid=21156480| jstor = 3761848}}&lt;/ref&gt; Prema procjeni iz 2011. godine, gasteroidne gljive čine oko 8,4% poznatih [[Agaricomycetes|agarikomiceta]].&lt;ref name=&quot;Wilson 2011&quot;/&gt;

== Opis i rodovi ==
[[File:Bovista aestivalis.jpg|200px|right|thumb|''Bovista aestivalis'', vrsta puhare]]
[[File:2012-10-22 Cyathus striatus (Huds.) Willd 274333 crop.jpg|thumb|200px|right|''[[Cyathus striatus]]'', ptičje gnijezdo]]
[[File:Pholiota nubigena (Harkn.) Redhead 352483.jpg|thumb|200px|right|''[[Pholiota nubigena]]'', sekotioidna gljiva]]

Gasteroidne gljive formiraju vidljivo raznolika plodna tijela, ali u svim slučajevima spore se formiraju i dostižu zrelost u unutrašnjosti plodnog tijela. One se ne izbacuju prisilno, kao kod [[agarik]]a (plodnog tijela gljive karakteriziranog prisustvom klobuka) i većine drugih članova Basidiomycota, već se pasivno oslobađaju na razne načine.&lt;ref name = Pegler/&gt;

Kod puhara, među koje spadaju rodovi ''[[Lycoperdon]]'', ''[[Bovista]]'' i ''[[Calvatia]]'', spore se formiraju u plodnim tijelima u obliku kugle ili tučka i oslobađaju se ili vjetrom (kako se plodno tijelo istroši, otkrivajući masu spora iznutra) ili kapima kiše. U drugom slučaju, plodna tijela razvijaju [[ostiola|ostiolu]] (apikalni otvor) kroz koju se spore izbacuju pod pritiskom kišnih kapi koje padaju na površinu plodnog tijela. Isti mehanizam razvio se odvojeno kod zvjezdarki (vrste roda ''[[Geastrum]]''), koje imaju tvrdi vanjski sloj na plodnom tijelu, koji se otvara u obliku zvijezde i otkriva vreću spora nalik na kuglu poput one kod puhara.&lt;ref&gt;Miller, 1988, pp. 36–47.&lt;/ref&gt;

Smrdljivci i njihovi srodnici, uključujući rodove ''[[Phallus (gljiva)|Phallus]]'', ''[[Mutinus]]'', ''[[Clathrus]]'' i ''[[Lysurus (gljiva)|Lysurus]]'', formiraju spore unutar &quot;jaja&quot; koja su iznutra želatinozna i nalik onima kod puhara. U zrelosti se jaja cijepaju i javljaju se razne čudne posude sa sporama. Spore su obložene sluzi, koja privlači muhe svojim smradom - u ovom su primjeru muhe te koje šire spore gljive.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 75.&lt;/ref&gt;

Ptičja gnijezda, među koje spadaju rodovi ''[[Cyathus]]'' i ''[[Crucibulum (gljiva)|Crucibulum]]'', formiraju minijaturne, jajaste paketiće spora unutar čašastih plodnih tijela. Ti paketići spora izbacuju se padanjem kiše po njima i mogu biti odbačeni na određenu udaljenost, pri čemu se paketići postepeno troše, oslobađajući same spore.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 69.&lt;/ref&gt;

Lažni tartufi, poput onih iz rodova ''[[Rhizopogon]]'', ''[[Hymenogaster]]'' i ''[[Melanogaster (gljiva)|Melanogaster]]'', razvijaju se pod zemljom ili na površini tla. Kao i pravi tartufi, neki od njih imaju karakterističan miris i često su hrana malih sisara, koji ih mogu konzumirati i širiti njihove spore.&lt;ref name = Pegler/&gt; Neke novozelandske [[sekotioidne gljive]] iz roda ''[[Leratiomyces]]'' su oblikovane i obojene poput bobica, a njihove spore mogu širiti ptice koje žive pri tlu.&lt;ref&gt;Beever RE. (1993). Dispersal of truffle-like fungi in New Zealand, in Hill RS. (ed.) ''Southern Temperate Ecosystems: Origin and Diversification'' 22. Hobart, Australia.&lt;/ref&gt;

== Stanište i rasprostranjenje ==
[[File:Podaxis pistillaris.jpg|thumb|right|200px|''[[Podaxis pistillaris]]'', gasteroidna gljiva prilagođena sušnim uvjetima]]
Većina gasteroidnih gljiva su [[saprotrof]]ne, tj. žive na mrtvom biljnom materijalu, uključujući i vrlo trulo, otpalo drvo.

Tvrduše (vrste ''[[Scleroderma (gljiva)|Scleroderma]]''), vrste roda ''[[Pisolithus]]'' i mnogi lažni tartufi su [[ektomikoriza|ektomikorizni]], formirajući obostrano koristan odnos s korijenjem živog drveća.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 61.&lt;/ref&gt;

Ove vrste su [[kozmopolitska vrsta|kozmopolitske]], ali smrdljivci i njihovi srodnici su najraznolikiji u vlažnim tropskim područjima.&lt;ref&gt;Dring DM. (1980). ''Contributions towards a rational arrangement of the Clathraceae.'' Kew: Royal Botanic Gardens.&lt;/ref&gt;

Stvaranje spora u zatvorenom plodnom tijelu je pogodna adaptacija za rast u sušnim uvjetima. Gljive iz nekoliko rodova, uključujući ''[[Podaxis]]'', ''[[Battarrea]]'', ''[[Phellorinia]]'' i ''[[Tulostoma]]'', tipične su za [[stepa|stepe]] i pustinje, a neki se javljaju i u pješčanim dinama u [[Umjerena klima|umjerenim]] zonama.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 48.&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{Reflist|refs=

&lt;ref name=&quot;Wilson 2011&quot;&gt;{{cite journal |vauthors=Wilson AW, Binder M, Hibbett DS |title=eEffects of gasteroid fruiting body morphology on diversification rates in three independent clades of fungi estimated using binary state speciation and extinction analysis |journal=Evolution |year=2011 |volume=65 |issue=5 |pages=1305–1322 |doi=10.1111/j.1558-5646.2010.01214.x |pmid=21166793|bibcode=2011Evolu..65.1305W |s2cid=38602762 }}&lt;/ref&gt;

}}

=== Citirani tekst ===
* {{cite book |vauthors=Miller HR, Miller OK |title=Gasteromycetes: Morphological and Developmental Features, with Keys to the Orders, Families, and Genera |publisher=Mad River Press |location=Eureka, California |year=1988 |isbn=0-916422-74-7}}

== Vanjske poveznice ==
* [https://www.anbg.gov.au/fungi/two-gasteromycetes.html Web stranica o gljivama Australijskog nacionalnog botaničkog vrta]</text>
      <sha1>c7iketbt3w9fimc8l60r8efrsah0jyn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681543</id>
      <parentid>42681537</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:04:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <origin>42681543</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12351" sha1="ov2e2kufakmm3dtwysfxdsh2sh9mszm" xml:space="preserve">[[Image:Prophage.svg|225px|thumb|Nastanak profaga]]
A '''prophage''' is a [[bacteriophage]] (often shortened to &quot;phage&quot;) [[genome]] that is integrated into the [[circular bacterial chromosome]] or exists as an extrachromosomal [[plasmid]] within the bacterial [[cell (biology)|cell]].&lt;ref&gt;{{Cite book |last1=Saussereau |first1=Emilie |title=Advances in Virus Research |last2=Debarbieux |first2=Laurent |year=2012 |volume=83 |pages=127–128 |language=en |chapter=Bacteriophages in the Experimental Treatment of Pseudomonas aeruginosa Infections in Mice |doi=10.1016/B978-0-12-394438-2.00004-9|pmid=22748810 |isbn=978-0-12-394438-2 }}&lt;/ref&gt; Integration of prophages into the bacterial host is the characteristic step of the [[lysogenic cycle]] of [[Temperateness (virology)|temperate]] phages. Prophages remain [[viral latency|latent]] in the genome through multiple cell divisions until activation by an external factor, such as UV light, leading to production of new phage particles that will [[Lysis|lyse]] the cell and spread. As ubiquitous [[mobile genetic elements]], prophages play important roles in bacterial genetics and evolution, such as in the acquisition of [[virulence]] factors.

== Indukcija profaga ==
Upon detection of host cell damage by UV light or certain chemicals, the prophage is excised from the bacterial chromosome in a process called prophage induction. After induction, viral replication begins via the [[lytic cycle]]. In the lytic cycle, the virus commandeers the cell's reproductive machinery. The cell may fill with new viruses until it lyses or bursts, or it may release the new viruses one at a time in an exocytotic process. The period from infection to lysis is termed the latent period. A virus following a lytic cycle is called a [[virulent]] virus. Prophages are important agents of [[horizontal gene transfer]], and are considered part of the [[mobilome]]. Genes are transferred via [[Transduction (genetics)|transduction]] as the prophage genome is imperfectly excised from the host chromosome and integrated into a new host (specialized transduction) or as fragments of host DNA are packaged into the phage particles and introduced into a new host (generalized transduction).&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Borodovich T, Shkoporov AN, Ross RP, Hill C | title = Phage-mediated horizontal gene transfer and its implications for the human gut microbiome | journal = Gastroenterology Report | volume = 10 | article-number = goac012 | date = 2022-04-13 | pmid = 35425613 | pmc = 9006064 | doi = 10.1093/gastro/goac012 }}&lt;/ref&gt; All families of bacterial viruses that have circular (single-stranded or double-stranded) DNA genomes or replicate their genomes through [[rolling circle replication]] (e.g., [[Caudovirales]]) have temperate members.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Krupovic M, Prangishvili D, Hendrix RW, Bamford DH | title = Genomics of bacterial and archaeal viruses: dynamics within the prokaryotic virosphere | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 75 | issue = 4 | pages = 610–635 | date = December 2011 | pmid = 22126996 | pmc = 3232739 | doi = 10.1128/MMBR.00011-11 }}&lt;/ref&gt;

During infections by the bacterial pathogen ''[[Clostridioides difficile]]'', spontaneous prophage release from the bacterial [[chromosome]] is common.&lt;ref name = Schuler2024&gt;{{cite journal |vauthors=Schüler MA, Daniel R, Poehlein A |title=Novel insights into phage biology of the pathogen Clostridioides difficile based on the active virome |journal=Front Microbiol |volume=15 |issue= |article-number=1374708 |date=2024 |pmid=38577680 |pmc=10993401 |doi=10.3389/fmicb.2024.1374708 |doi-access=free |url=}}&lt;/ref&gt;  The presence of [[deoxycholic acid]] in the intestinal environment can promote induction of ''C. difficle'' [[biofilm]] formation as well as the induction of prophage release.&lt;ref name = Schuler2024/&gt;

== Zigotska indukcija ==
{{Main|Zigotska indukcija}}

Zygotic induction occurs when a bacterial cell carrying the DNA of a bacterial virus transfers its own DNA along with the viral DNA (prophage) into the new host cell. This has the effect of causing the host cell to break apart.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot;&gt;{{cite book | vauthors = Griffiths A, Miller J, Suzuki D, Lewontin R, Gelbart W |title=An Introduction to Genetic Analysis |date=2002 |publisher=Freeman |location=New York, NY |isbn=978-0-7167-3520-5 |edition=7th}}&lt;/ref&gt; The DNA of the bacterial cell is silenced before entry into the cell by a [[repressor protein]] which is encoded for by the prophage. Upon the transfer of the bacterial cell's DNA into the host cell, the repressor protein is no longer encoded for, and the bacterial cell's original DNA is then turned on in the host cell. This mechanism eventually will lead to the release of the virus as the host cell splits open and the viral DNA is able to spread.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot; /&gt; This new discovery provided key insights into [[bacterial conjugation]] and contributed to the early repression model of gene regulation, which provided an explanation as to how the [[lac operon]] and λ [[bacteriophage]] genes are negatively regulated.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Blanco M, Devoret R | title = Repair mechanisms involved in prophage reactivation and UV reactivation of UV-irradiated phage lambda | journal = Mutation Research | volume = 17 | issue = 3 | pages = 293–305 | date = March 1973 | pmid = 4688367 | doi = 10.1016/0027-5107(73)90001-8 | bibcode = 1973MRFMM..17..293B }}&lt;/ref&gt;

== Reaktivacija profaga ==
[[Lambda phage|Bacteriophage λ]] is able to undergo a type of [[homologous recombination|recombination]]al repair called prophage reactivation.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;pmid6261109&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Bernstein C | title = Deoxyribonucleic acid repair in bacteriophage | journal = Microbiological Reviews | volume = 45 | issue = 1 | pages = 72–98 | date = March 1981 | pmid = 6261109 | pmc = 281499 | doi = 10.1128/mr.45.1.72-98.1981 }}&lt;/ref&gt; Prophage reactivation can occur by recombination between a UV-damaged infecting phage λ chromosome and a homologous phage [[genome]] integrated into the bacterial DNA and existing in a [[prophage]] state. Prophage reactivation in the case of phage λ appears to be an accurate recombinational repair process that is mediated by the [[recA]]+ and red+ gene products.{{citation needed|date=October 2022}}

== Trošak/korist za domaćina ==
Lysis of host cells during prophage induction can cause the collapse of a microbial population.&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Haaber J, Leisner JJ, Cohn MT, Catalan-Moreno A, Nielsen JB, Westh H, Penadés JR, Ingmer H | display-authors = 6 | title = Bacterial viruses enable their host to acquire antibiotic resistance genes from neighbouring cells | journal = Nature Communications | volume = 7 | issue = 1 | article-number = 13333 | date = November 2016 | pmid = 27819286 | doi = 10.1038/ncomms13333  | doi-access = free| pmc = 5103068 | bibcode = 2016NatCo...713333H }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Hu J, Ye H, Wang S, Wang J, Han D | title = Prophage Activation in the Intestine: Insights Into Functions and Possible Applications | journal = Frontiers in Microbiology | volume = 12 | article-number = 785634 | date = 2021-12-13 | pmid = 34966370 | pmc = 8710666 | doi = 10.3389/fmicb.2021.785634 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; On the other hand, induction, transduction and superinfection exclusion mechanisms confer many beneficial functions to the host. Induction of prophages allows hosts to compete in the microbial ecology by infecting and lysing susceptible bacteria.&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Wendling CC, Refardt D, Hall AR | title = Fitness benefits to bacteria of carrying prophages and prophage-encoded antibiotic-resistance genes peak in different environments | journal = Evolution; International Journal of Organic Evolution | volume = 75 | issue = 2 | pages = 515–528 | date = February 2021 | pmid = 33347602 | pmc = 7986917 | doi = 10.1111/evo.14153 }}&lt;/ref&gt; Phages also enable the host to pick up and integrate antibiotic resistance genes from nearby cells.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot; /&gt;&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Fortier LC, Sekulovic O | title = Importance of prophages to evolution and virulence of bacterial pathogens | journal = Virulence | volume = 4 | issue = 5 | pages = 354–365 | date = July 2013 | pmid = 23611873 | pmc = 3714127 | doi = 10.4161/viru.24498 }}&lt;/ref&gt; Additionally, phages can enable the host to acquire virulence and pathogenicity genes.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Modulation of biofilm formation is also affected by infection by lysogenic phages.&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Superinfection exclusion, or protection against infection by multiple phages, can be conferred by prophage integration.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Bondy-Denomy J, Qian J, Westra ER, Buckling A, Guttman DS, Davidson AR, Maxwell KL | title = Prophages mediate defense against phage infection through diverse mechanisms | journal = The ISME Journal | volume = 10 | issue = 12 | pages = 2854–2866 | date = December 2016 | pmid = 27258950 | pmc = 5148200 | doi = 10.1038/ismej.2016.79 | bibcode = 2016ISMEJ..10.2854B }}&lt;/ref&gt; Additionally, phage-mediated recombination mechanisms may remodel the host chromosome and provide new ways for cells to regulate metabolism and gene expression, such as those involved in sporulation and competence.&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Menouni R, Hutinet G, Petit MA, Ansaldi M | title = Bacterial genome remodeling through bacteriophage recombination | journal = FEMS Microbiology Letters | volume = 362 | issue = 1 | pages = 1–10 | date = January 2015 | pmid = 25790500 | doi = 10.1093/femsle/fnu022 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;

== Primjena ==
Prophages can tell researchers a lot about the relationship between a bacterium and a host.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Canchaya C, Proux C, Fournous G, Bruttin A, Brüssow H | title = Prophage genomics | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 67 | issue = 2 | pages = 238–76, table of contents | date = June 2003 | pmid = 12794192 | pmc = 156470 | doi = 10.1128/MMBR.67.2.238-276.2003 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; With data from more nonpathogenic bacteria, researchers will be able to gather evidence as to whether or not prophages contribute to the survival value of the host. Prophage genomics has the potential to lead to ecological adaptations of the relationships between bacteria.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt; Another important area of interest is the control of prophage gene expression with many of the lysogenic conversion genes ([[gene conversion]]) being tightly regulated.&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Feiner R, Argov T, Rabinovich L, Sigal N, Borovok I, Herskovits AA | title = A new perspective on lysogeny: prophages as active regulatory switches of bacteria | journal = Nature Reviews. Microbiology | volume = 13 | issue = 10 | pages = 641–650 | date = October 2015 | pmid = 26373372 | doi = 10.1038/nrmicro3527 | s2cid = 11546907 }}&lt;/ref&gt; This process is capable of converting non-pathogenic bacteria into pathogenic bacteria that can now produce harmful toxins&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot; /&gt; such as in [[staph infections]]. Since the specific mechanisms of prophage are not yet detailed, this research could provide the community with this tool for future research.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt;

== Ekonomski utjecaj ==
[[Exotoxins]] encoded by prophages cause pathogenic outcomes in [[agricultural microbiology|agriculture]] and [[aquaculture]].&lt;ref name=&quot;Cobian-Guemes-et-al-2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Cobián Güemes AG, Youle M, Cantú VA, Felts B, Nulton J, Rohwer F | title = Viruses as Winners in the Game of Life | journal = Annual Review of Virology | volume = 3 | issue = 1 | pages = 197–214 | date = September 2016 | pmid = 27741409 | doi = 10.1146/annurev-virology-100114-054952 | publisher = [[Annual Reviews (publisher)|Annual Reviews]] | s2cid = 36517589 }}&lt;/ref&gt;

== References ==
{{Reflist}}

== Povezano ==
{{Wikispecies|virus}}
* [[Provirus]]</text>
      <sha1>ov2e2kufakmm3dtwysfxdsh2sh9mszm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681557</id>
      <parentid>42681543</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:40:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <origin>42681557</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12465" sha1="i8kh5quqnz73ddmajzb09fvh0tmz0a4" xml:space="preserve">[[Image:Prophage.svg|225px|thumb|Nastanak profaga]]
'''Profag''' je [[genom]] [[bakteriofag]]a (često skraćeno &quot;fag&quot;) koji se integrira u [[kružni hromosom|kružni bakterijski hromosom]] ili postoji kao vanhromosomski [[plazmid]] unutar bakterijske [[Ćelija (biologija)|ćelije]].&lt;ref&gt;{{Cite book |last1=Saussereau |first1=Emilie |title=Advances in Virus Research |last2=Debarbieux |first2=Laurent |year=2012 |volume=83 |pages=127–128 |language=en |chapter=Bacteriophages in the Experimental Treatment of Pseudomonas aeruginosa Infections in Mice |doi=10.1016/B978-0-12-394438-2.00004-9|pmid=22748810 |isbn=978-0-12-394438-2 }}&lt;/ref&gt; Integracija profaga u bakterijskog domaćina je karakterističan korak [[lizogeni ciklus|lizogenog ciklusa]] [[umjerenost (virologija)|umjerenih]] faga. Profagi ostaju [[latencija virusa|latentni]] u genomu kroz višestruke ćelijske diobe sve do aktivacije vanjskim faktorom, poput UV svjetla, što dovodi do stvaranja novih fagnih čestica koje će [[liziranje|lizirati]] ćeliju i širiti se dalje. Kao sveprisutni [[mobilni genetski element]]i, profagi igraju veliku ulogu u genetici i evoluciji bakterija, na primjer u vezi sa sticanjem faktora [[virulencija|virulencije]].

== Indukcija profaga ==
Upon detection of host cell damage by UV light or certain chemicals, the prophage is excised from the bacterial chromosome in a process called prophage induction. After induction, viral replication begins via the [[lytic cycle]]. In the lytic cycle, the virus commandeers the cell's reproductive machinery. The cell may fill with new viruses until it lyses or bursts, or it may release the new viruses one at a time in an exocytotic process. The period from infection to lysis is termed the latent period. A virus following a lytic cycle is called a [[virulent]] virus. Prophages are important agents of [[horizontal gene transfer]], and are considered part of the [[mobilome]]. Genes are transferred via [[Transduction (genetics)|transduction]] as the prophage genome is imperfectly excised from the host chromosome and integrated into a new host (specialized transduction) or as fragments of host DNA are packaged into the phage particles and introduced into a new host (generalized transduction).&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Borodovich T, Shkoporov AN, Ross RP, Hill C | title = Phage-mediated horizontal gene transfer and its implications for the human gut microbiome | journal = Gastroenterology Report | volume = 10 | article-number = goac012 | date = 2022-04-13 | pmid = 35425613 | pmc = 9006064 | doi = 10.1093/gastro/goac012 }}&lt;/ref&gt; All families of bacterial viruses that have circular (single-stranded or double-stranded) DNA genomes or replicate their genomes through [[rolling circle replication]] (e.g., [[Caudovirales]]) have temperate members.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Krupovic M, Prangishvili D, Hendrix RW, Bamford DH | title = Genomics of bacterial and archaeal viruses: dynamics within the prokaryotic virosphere | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 75 | issue = 4 | pages = 610–635 | date = December 2011 | pmid = 22126996 | pmc = 3232739 | doi = 10.1128/MMBR.00011-11 }}&lt;/ref&gt;

During infections by the bacterial pathogen ''[[Clostridioides difficile]]'', spontaneous prophage release from the bacterial [[chromosome]] is common.&lt;ref name = Schuler2024&gt;{{cite journal |vauthors=Schüler MA, Daniel R, Poehlein A |title=Novel insights into phage biology of the pathogen Clostridioides difficile based on the active virome |journal=Front Microbiol |volume=15 |issue= |article-number=1374708 |date=2024 |pmid=38577680 |pmc=10993401 |doi=10.3389/fmicb.2024.1374708 |doi-access=free |url=}}&lt;/ref&gt;  The presence of [[deoxycholic acid]] in the intestinal environment can promote induction of ''C. difficle'' [[biofilm]] formation as well as the induction of prophage release.&lt;ref name = Schuler2024/&gt;

== Zigotska indukcija ==
{{Main|Zigotska indukcija}}
Zygotic induction occurs when a bacterial cell carrying the DNA of a bacterial virus transfers its own DNA along with the viral DNA (prophage) into the new host cell. This has the effect of causing the host cell to break apart.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot;&gt;{{cite book | vauthors = Griffiths A, Miller J, Suzuki D, Lewontin R, Gelbart W |title=An Introduction to Genetic Analysis |date=2002 |publisher=Freeman |location=New York, NY |isbn=978-0-7167-3520-5 |edition=7th}}&lt;/ref&gt; The DNA of the bacterial cell is silenced before entry into the cell by a [[repressor protein]] which is encoded for by the prophage. Upon the transfer of the bacterial cell's DNA into the host cell, the repressor protein is no longer encoded for, and the bacterial cell's original DNA is then turned on in the host cell. This mechanism eventually will lead to the release of the virus as the host cell splits open and the viral DNA is able to spread.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot; /&gt; This new discovery provided key insights into [[bacterial conjugation]] and contributed to the early repression model of gene regulation, which provided an explanation as to how the [[lac operon]] and λ [[bacteriophage]] genes are negatively regulated.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Blanco M, Devoret R | title = Repair mechanisms involved in prophage reactivation and UV reactivation of UV-irradiated phage lambda | journal = Mutation Research | volume = 17 | issue = 3 | pages = 293–305 | date = March 1973 | pmid = 4688367 | doi = 10.1016/0027-5107(73)90001-8 | bibcode = 1973MRFMM..17..293B }}&lt;/ref&gt;

== Reaktivacija profaga ==
[[Lambda phage|Bacteriophage λ]] is able to undergo a type of [[homologous recombination|recombination]]al repair called prophage reactivation.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;pmid6261109&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Bernstein C | title = Deoxyribonucleic acid repair in bacteriophage | journal = Microbiological Reviews | volume = 45 | issue = 1 | pages = 72–98 | date = March 1981 | pmid = 6261109 | pmc = 281499 | doi = 10.1128/mr.45.1.72-98.1981 }}&lt;/ref&gt; Prophage reactivation can occur by recombination between a UV-damaged infecting phage λ chromosome and a homologous phage [[genome]] integrated into the bacterial DNA and existing in a [[prophage]] state. Prophage reactivation in the case of phage λ appears to be an accurate recombinational repair process that is mediated by the [[recA]]+ and red+ gene products.{{citation needed|date=October 2022}}

== Trošak/korist za domaćina ==
Lysis of host cells during prophage induction can cause the collapse of a microbial population.&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Haaber J, Leisner JJ, Cohn MT, Catalan-Moreno A, Nielsen JB, Westh H, Penadés JR, Ingmer H | display-authors = 6 | title = Bacterial viruses enable their host to acquire antibiotic resistance genes from neighbouring cells | journal = Nature Communications | volume = 7 | issue = 1 | article-number = 13333 | date = November 2016 | pmid = 27819286 | doi = 10.1038/ncomms13333  | doi-access = free| pmc = 5103068 | bibcode = 2016NatCo...713333H }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Hu J, Ye H, Wang S, Wang J, Han D | title = Prophage Activation in the Intestine: Insights Into Functions and Possible Applications | journal = Frontiers in Microbiology | volume = 12 | article-number = 785634 | date = 2021-12-13 | pmid = 34966370 | pmc = 8710666 | doi = 10.3389/fmicb.2021.785634 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; On the other hand, induction, transduction and superinfection exclusion mechanisms confer many beneficial functions to the host. Induction of prophages allows hosts to compete in the microbial ecology by infecting and lysing susceptible bacteria.&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Wendling CC, Refardt D, Hall AR | title = Fitness benefits to bacteria of carrying prophages and prophage-encoded antibiotic-resistance genes peak in different environments | journal = Evolution; International Journal of Organic Evolution | volume = 75 | issue = 2 | pages = 515–528 | date = February 2021 | pmid = 33347602 | pmc = 7986917 | doi = 10.1111/evo.14153 }}&lt;/ref&gt; Phages also enable the host to pick up and integrate antibiotic resistance genes from nearby cells.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot; /&gt;&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Fortier LC, Sekulovic O | title = Importance of prophages to evolution and virulence of bacterial pathogens | journal = Virulence | volume = 4 | issue = 5 | pages = 354–365 | date = July 2013 | pmid = 23611873 | pmc = 3714127 | doi = 10.4161/viru.24498 }}&lt;/ref&gt; Additionally, phages can enable the host to acquire virulence and pathogenicity genes.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Modulation of biofilm formation is also affected by infection by lysogenic phages.&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Superinfection exclusion, or protection against infection by multiple phages, can be conferred by prophage integration.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Bondy-Denomy J, Qian J, Westra ER, Buckling A, Guttman DS, Davidson AR, Maxwell KL | title = Prophages mediate defense against phage infection through diverse mechanisms | journal = The ISME Journal | volume = 10 | issue = 12 | pages = 2854–2866 | date = December 2016 | pmid = 27258950 | pmc = 5148200 | doi = 10.1038/ismej.2016.79 | bibcode = 2016ISMEJ..10.2854B }}&lt;/ref&gt; Additionally, phage-mediated recombination mechanisms may remodel the host chromosome and provide new ways for cells to regulate metabolism and gene expression, such as those involved in sporulation and competence.&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Menouni R, Hutinet G, Petit MA, Ansaldi M | title = Bacterial genome remodeling through bacteriophage recombination | journal = FEMS Microbiology Letters | volume = 362 | issue = 1 | pages = 1–10 | date = January 2015 | pmid = 25790500 | doi = 10.1093/femsle/fnu022 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;

== Primjena ==
Profagi naučnicima mogu reći mnogo toga o odnosu između bakterije i domaćina.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Canchaya C, Proux C, Fournous G, Bruttin A, Brüssow H | title = Prophage genomics | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 67 | issue = 2 | pages = 238–76, table of contents | date = June 2003 | pmid = 12794192 | pmc = 156470 | doi = 10.1128/MMBR.67.2.238-276.2003 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; S podacima o većem broju nepatogenih bakterija, istraživači će moći prikupiti dokaze o tome doprinose li profagi sposobnosti preživljavanja domaćina ili ne. Genomika profaga ima potencijal da dovede do prilagodbi bakterija svom okruženju, kao i promijenjenih interakcija između populacija bakterija.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt; Još jedno važno područje od naučnog interesa je kontrola ekspresije gena profaga, pri čemu su mnogi geni lizogene konverzije ([[konverzija gena]]) strogo regulirani.&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Feiner R, Argov T, Rabinovich L, Sigal N, Borovok I, Herskovits AA | title = A new perspective on lysogeny: prophages as active regulatory switches of bacteria | journal = Nature Reviews. Microbiology | volume = 13 | issue = 10 | pages = 641–650 | date = October 2015 | pmid = 26373372 | doi = 10.1038/nrmicro3527 | s2cid = 11546907 }}&lt;/ref&gt; Ovaj proces je sposoban pretvoriti nepatogene bakterije u patogene, koje sada mogu stvarati štetne toksine,&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot; /&gt; kao što je slučaj kod [[stafilokokna infekcija|stafilokoknih infekcija]]. Budući da specifični mehanizmi djelovanja profaga još nisu detaljno opisani, dodatna istraživanja na tu temu bi naučnoj zajednici mogla olakšati buduća istraživanja.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt;

== Ekonomski utjecaj ==
[[Egzotoksin]]i koje kodiraju profagi uzrokuju patogena stanja u [[poljoprivreda|poljoprivredi]] i [[akvakultura|akvakulturi]].&lt;ref name=&quot;Cobian-Guemes-et-al-2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Cobián Güemes AG, Youle M, Cantú VA, Felts B, Nulton J, Rohwer F | title = Viruses as Winners in the Game of Life | journal = Annual Review of Virology | volume = 3 | issue = 1 | pages = 197–214 | date = September 2016 | pmid = 27741409 | doi = 10.1146/annurev-virology-100114-054952 | publisher = [[Annual Reviews (publisher)|Annual Reviews]] | s2cid = 36517589 }}&lt;/ref&gt;

== Povezano ==
* [[Provirus]]

== References ==
{{Reflist}}

{{Wikispecies|virus}}</text>
      <sha1>i8kh5quqnz73ddmajzb09fvh0tmz0a4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681574</id>
      <parentid>42681557</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:08:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Trošak/korist za domaćina */</comment>
      <origin>42681574</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12640" sha1="tdgfnxt381ujlq2w57pe6f2v0yi4a7a" xml:space="preserve">[[Image:Prophage.svg|225px|thumb|Nastanak profaga]]
'''Profag''' je [[genom]] [[bakteriofag]]a (često skraćeno &quot;fag&quot;) koji se integrira u [[kružni hromosom|kružni bakterijski hromosom]] ili postoji kao vanhromosomski [[plazmid]] unutar bakterijske [[Ćelija (biologija)|ćelije]].&lt;ref&gt;{{Cite book |last1=Saussereau |first1=Emilie |title=Advances in Virus Research |last2=Debarbieux |first2=Laurent |year=2012 |volume=83 |pages=127–128 |language=en |chapter=Bacteriophages in the Experimental Treatment of Pseudomonas aeruginosa Infections in Mice |doi=10.1016/B978-0-12-394438-2.00004-9|pmid=22748810 |isbn=978-0-12-394438-2 }}&lt;/ref&gt; Integracija profaga u bakterijskog domaćina je karakterističan korak [[lizogeni ciklus|lizogenog ciklusa]] [[umjerenost (virologija)|umjerenih]] faga. Profagi ostaju [[latencija virusa|latentni]] u genomu kroz višestruke ćelijske diobe sve do aktivacije vanjskim faktorom, poput UV svjetla, što dovodi do stvaranja novih fagnih čestica koje će [[liziranje|lizirati]] ćeliju i širiti se dalje. Kao sveprisutni [[mobilni genetski element]]i, profagi igraju veliku ulogu u genetici i evoluciji bakterija, na primjer u vezi sa sticanjem faktora [[virulencija|virulencije]].

== Indukcija profaga ==
Upon detection of host cell damage by UV light or certain chemicals, the prophage is excised from the bacterial chromosome in a process called prophage induction. After induction, viral replication begins via the [[lytic cycle]]. In the lytic cycle, the virus commandeers the cell's reproductive machinery. The cell may fill with new viruses until it lyses or bursts, or it may release the new viruses one at a time in an exocytotic process. The period from infection to lysis is termed the latent period. A virus following a lytic cycle is called a [[virulent]] virus. Prophages are important agents of [[horizontal gene transfer]], and are considered part of the [[mobilome]]. Genes are transferred via [[Transduction (genetics)|transduction]] as the prophage genome is imperfectly excised from the host chromosome and integrated into a new host (specialized transduction) or as fragments of host DNA are packaged into the phage particles and introduced into a new host (generalized transduction).&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Borodovich T, Shkoporov AN, Ross RP, Hill C | title = Phage-mediated horizontal gene transfer and its implications for the human gut microbiome | journal = Gastroenterology Report | volume = 10 | article-number = goac012 | date = 2022-04-13 | pmid = 35425613 | pmc = 9006064 | doi = 10.1093/gastro/goac012 }}&lt;/ref&gt; All families of bacterial viruses that have circular (single-stranded or double-stranded) DNA genomes or replicate their genomes through [[rolling circle replication]] (e.g., [[Caudovirales]]) have temperate members.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Krupovic M, Prangishvili D, Hendrix RW, Bamford DH | title = Genomics of bacterial and archaeal viruses: dynamics within the prokaryotic virosphere | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 75 | issue = 4 | pages = 610–635 | date = December 2011 | pmid = 22126996 | pmc = 3232739 | doi = 10.1128/MMBR.00011-11 }}&lt;/ref&gt;

During infections by the bacterial pathogen ''[[Clostridioides difficile]]'', spontaneous prophage release from the bacterial [[chromosome]] is common.&lt;ref name = Schuler2024&gt;{{cite journal |vauthors=Schüler MA, Daniel R, Poehlein A |title=Novel insights into phage biology of the pathogen Clostridioides difficile based on the active virome |journal=Front Microbiol |volume=15 |issue= |article-number=1374708 |date=2024 |pmid=38577680 |pmc=10993401 |doi=10.3389/fmicb.2024.1374708 |doi-access=free |url=}}&lt;/ref&gt;  The presence of [[deoxycholic acid]] in the intestinal environment can promote induction of ''C. difficle'' [[biofilm]] formation as well as the induction of prophage release.&lt;ref name = Schuler2024/&gt;

== Zigotska indukcija ==
{{Main|Zigotska indukcija}}
Zygotic induction occurs when a bacterial cell carrying the DNA of a bacterial virus transfers its own DNA along with the viral DNA (prophage) into the new host cell. This has the effect of causing the host cell to break apart.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot;&gt;{{cite book | vauthors = Griffiths A, Miller J, Suzuki D, Lewontin R, Gelbart W |title=An Introduction to Genetic Analysis |date=2002 |publisher=Freeman |location=New York, NY |isbn=978-0-7167-3520-5 |edition=7th}}&lt;/ref&gt; The DNA of the bacterial cell is silenced before entry into the cell by a [[repressor protein]] which is encoded for by the prophage. Upon the transfer of the bacterial cell's DNA into the host cell, the repressor protein is no longer encoded for, and the bacterial cell's original DNA is then turned on in the host cell. This mechanism eventually will lead to the release of the virus as the host cell splits open and the viral DNA is able to spread.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot; /&gt; This new discovery provided key insights into [[bacterial conjugation]] and contributed to the early repression model of gene regulation, which provided an explanation as to how the [[lac operon]] and λ [[bacteriophage]] genes are negatively regulated.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Blanco M, Devoret R | title = Repair mechanisms involved in prophage reactivation and UV reactivation of UV-irradiated phage lambda | journal = Mutation Research | volume = 17 | issue = 3 | pages = 293–305 | date = March 1973 | pmid = 4688367 | doi = 10.1016/0027-5107(73)90001-8 | bibcode = 1973MRFMM..17..293B }}&lt;/ref&gt;

== Reaktivacija profaga ==
[[Lambda phage|Bacteriophage λ]] is able to undergo a type of [[homologous recombination|recombination]]al repair called prophage reactivation.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;pmid6261109&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Bernstein C | title = Deoxyribonucleic acid repair in bacteriophage | journal = Microbiological Reviews | volume = 45 | issue = 1 | pages = 72–98 | date = March 1981 | pmid = 6261109 | pmc = 281499 | doi = 10.1128/mr.45.1.72-98.1981 }}&lt;/ref&gt; Prophage reactivation can occur by recombination between a UV-damaged infecting phage λ chromosome and a homologous phage [[genome]] integrated into the bacterial DNA and existing in a [[prophage]] state. Prophage reactivation in the case of phage λ appears to be an accurate recombinational repair process that is mediated by the [[recA]]+ and red+ gene products.{{citation needed|date=October 2022}}

== Šteta/korist za domaćina ==
Liziranje ćelija-domaćina tokom indukcije profaga može prouzrokovati kolaps mikrobne populacije.&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Haaber J, Leisner JJ, Cohn MT, Catalan-Moreno A, Nielsen JB, Westh H, Penadés JR, Ingmer H | display-authors = 6 | title = Bacterial viruses enable their host to acquire antibiotic resistance genes from neighbouring cells | journal = Nature Communications | volume = 7 | issue = 1 | article-number = 13333 | date = November 2016 | pmid = 27819286 | doi = 10.1038/ncomms13333  | doi-access = free| pmc = 5103068 | bibcode = 2016NatCo...713333H }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Hu J, Ye H, Wang S, Wang J, Han D | title = Prophage Activation in the Intestine: Insights Into Functions and Possible Applications | journal = Frontiers in Microbiology | volume = 12 | article-number = 785634 | date = 2021-12-13 | pmid = 34966370 | pmc = 8710666 | doi = 10.3389/fmicb.2021.785634 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; S druge strane, mehanizmi indukcije, transdukcije i isključivanja superinfekcije daju domaćinu mnoge korisne funkcije. Indukcija profaga omogućava domaćinima da se takmiče u mikrobnoj ekologiji inficiranjem i liziranjem osjetljivih bakterija.&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Wendling CC, Refardt D, Hall AR | title = Fitness benefits to bacteria of carrying prophages and prophage-encoded antibiotic-resistance genes peak in different environments | journal = Evolution; International Journal of Organic Evolution | volume = 75 | issue = 2 | pages = 515–528 | date = February 2021 | pmid = 33347602 | pmc = 7986917 | doi = 10.1111/evo.14153 }}&lt;/ref&gt; Fagi također omogućavaju domaćinu da preuzme i integrira gene otpornosti na [[antibiotik]]e iz obližnjih ćelija.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot; /&gt;&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Fortier LC, Sekulovic O | title = Importance of prophages to evolution and virulence of bacterial pathogens | journal = Virulence | volume = 4 | issue = 5 | pages = 354–365 | date = July 2013 | pmid = 23611873 | pmc = 3714127 | doi = 10.4161/viru.24498 }}&lt;/ref&gt; Osim toga, fagi mogu omogućiti domaćinu da stekne gene [[virulencija|virulencije]] i patogenosti.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Modulacija formiranja [[biofilm]]a je također pod utjecajem infekcije lizogenim fagima.&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Isključivanje superinfekcije, ili zaštita od infekcije višestrukim fagima, može se postići integriranjem profaga.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Bondy-Denomy J, Qian J, Westra ER, Buckling A, Guttman DS, Davidson AR, Maxwell KL | title = Prophages mediate defense against phage infection through diverse mechanisms | journal = The ISME Journal | volume = 10 | issue = 12 | pages = 2854–2866 | date = December 2016 | pmid = 27258950 | pmc = 5148200 | doi = 10.1038/ismej.2016.79 | bibcode = 2016ISMEJ..10.2854B }}&lt;/ref&gt; Osim toga, mehanizmi [[Genetička rekombinacija|rekombinacije]] posredovani fagima mogu remodelirati hromosom domaćina i pružiti ćelijama nove načine da reguliraju metabolizam i [[Ekspresija gena|ekspresiju gena]] - na primjer, onih koji su uključeni u sporulaciju (stvaranje [[endospora|endospore]]) i [[prirodna kompetentnost|kompetentnost]].&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Menouni R, Hutinet G, Petit MA, Ansaldi M | title = Bacterial genome remodeling through bacteriophage recombination | journal = FEMS Microbiology Letters | volume = 362 | issue = 1 | pages = 1–10 | date = January 2015 | pmid = 25790500 | doi = 10.1093/femsle/fnu022 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;

== Primjena ==
Profagi naučnicima mogu reći mnogo toga o odnosu između bakterije i domaćina.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Canchaya C, Proux C, Fournous G, Bruttin A, Brüssow H | title = Prophage genomics | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 67 | issue = 2 | pages = 238–76, table of contents | date = June 2003 | pmid = 12794192 | pmc = 156470 | doi = 10.1128/MMBR.67.2.238-276.2003 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; S podacima o većem broju nepatogenih bakterija, istraživači će moći prikupiti dokaze o tome doprinose li profagi sposobnosti preživljavanja domaćina ili ne. Genomika profaga ima potencijal da dovede do prilagodbi bakterija svom okruženju, kao i promijenjenih interakcija između populacija bakterija.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt; Još jedno važno područje od naučnog interesa je kontrola ekspresije gena profaga, pri čemu su mnogi geni lizogene konverzije ([[konverzija gena]]) strogo regulirani.&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Feiner R, Argov T, Rabinovich L, Sigal N, Borovok I, Herskovits AA | title = A new perspective on lysogeny: prophages as active regulatory switches of bacteria | journal = Nature Reviews. Microbiology | volume = 13 | issue = 10 | pages = 641–650 | date = October 2015 | pmid = 26373372 | doi = 10.1038/nrmicro3527 | s2cid = 11546907 }}&lt;/ref&gt; Ovaj proces je sposoban pretvoriti nepatogene bakterije u patogene, koje sada mogu stvarati štetne toksine,&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot; /&gt; kao što je slučaj kod [[stafilokokna infekcija|stafilokoknih infekcija]]. Budući da specifični mehanizmi djelovanja profaga još nisu detaljno opisani, dodatna istraživanja na tu temu bi naučnoj zajednici mogla olakšati buduća istraživanja.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt;

== Ekonomski utjecaj ==
[[Egzotoksin]]i koje kodiraju profagi uzrokuju patogena stanja u [[poljoprivreda|poljoprivredi]] i [[akvakultura|akvakulturi]].&lt;ref name=&quot;Cobian-Guemes-et-al-2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Cobián Güemes AG, Youle M, Cantú VA, Felts B, Nulton J, Rohwer F | title = Viruses as Winners in the Game of Life | journal = Annual Review of Virology | volume = 3 | issue = 1 | pages = 197–214 | date = September 2016 | pmid = 27741409 | doi = 10.1146/annurev-virology-100114-054952 | publisher = [[Annual Reviews (publisher)|Annual Reviews]] | s2cid = 36517589 }}&lt;/ref&gt;

== Povezano ==
* [[Provirus]]

== References ==
{{Reflist}}

{{Wikispecies|virus}}</text>
      <sha1>tdgfnxt381ujlq2w57pe6f2v0yi4a7a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681582</id>
      <parentid>42681574</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:23:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Reaktivacija profaga */</comment>
      <origin>42681582</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12621" sha1="4nbrkc6ufy9gnizgwm1y3fd33ww1d6g" xml:space="preserve">[[Image:Prophage.svg|225px|thumb|Nastanak profaga]]
'''Profag''' je [[genom]] [[bakteriofag]]a (često skraćeno &quot;fag&quot;) koji se integrira u [[kružni hromosom|kružni bakterijski hromosom]] ili postoji kao vanhromosomski [[plazmid]] unutar bakterijske [[Ćelija (biologija)|ćelije]].&lt;ref&gt;{{Cite book |last1=Saussereau |first1=Emilie |title=Advances in Virus Research |last2=Debarbieux |first2=Laurent |year=2012 |volume=83 |pages=127–128 |language=en |chapter=Bacteriophages in the Experimental Treatment of Pseudomonas aeruginosa Infections in Mice |doi=10.1016/B978-0-12-394438-2.00004-9|pmid=22748810 |isbn=978-0-12-394438-2 }}&lt;/ref&gt; Integracija profaga u bakterijskog domaćina je karakterističan korak [[lizogeni ciklus|lizogenog ciklusa]] [[umjerenost (virologija)|umjerenih]] faga. Profagi ostaju [[latencija virusa|latentni]] u genomu kroz višestruke ćelijske diobe sve do aktivacije vanjskim faktorom, poput UV svjetla, što dovodi do stvaranja novih fagnih čestica koje će [[liziranje|lizirati]] ćeliju i širiti se dalje. Kao sveprisutni [[mobilni genetski element]]i, profagi igraju veliku ulogu u genetici i evoluciji bakterija, na primjer u vezi sa sticanjem faktora [[virulencija|virulencije]].

== Indukcija profaga ==
Upon detection of host cell damage by UV light or certain chemicals, the prophage is excised from the bacterial chromosome in a process called prophage induction. After induction, viral replication begins via the [[lytic cycle]]. In the lytic cycle, the virus commandeers the cell's reproductive machinery. The cell may fill with new viruses until it lyses or bursts, or it may release the new viruses one at a time in an exocytotic process. The period from infection to lysis is termed the latent period. A virus following a lytic cycle is called a [[virulent]] virus. Prophages are important agents of [[horizontal gene transfer]], and are considered part of the [[mobilome]]. Genes are transferred via [[Transduction (genetics)|transduction]] as the prophage genome is imperfectly excised from the host chromosome and integrated into a new host (specialized transduction) or as fragments of host DNA are packaged into the phage particles and introduced into a new host (generalized transduction).&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Borodovich T, Shkoporov AN, Ross RP, Hill C | title = Phage-mediated horizontal gene transfer and its implications for the human gut microbiome | journal = Gastroenterology Report | volume = 10 | article-number = goac012 | date = 2022-04-13 | pmid = 35425613 | pmc = 9006064 | doi = 10.1093/gastro/goac012 }}&lt;/ref&gt; All families of bacterial viruses that have circular (single-stranded or double-stranded) DNA genomes or replicate their genomes through [[rolling circle replication]] (e.g., [[Caudovirales]]) have temperate members.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Krupovic M, Prangishvili D, Hendrix RW, Bamford DH | title = Genomics of bacterial and archaeal viruses: dynamics within the prokaryotic virosphere | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 75 | issue = 4 | pages = 610–635 | date = December 2011 | pmid = 22126996 | pmc = 3232739 | doi = 10.1128/MMBR.00011-11 }}&lt;/ref&gt;

During infections by the bacterial pathogen ''[[Clostridioides difficile]]'', spontaneous prophage release from the bacterial [[chromosome]] is common.&lt;ref name = Schuler2024&gt;{{cite journal |vauthors=Schüler MA, Daniel R, Poehlein A |title=Novel insights into phage biology of the pathogen Clostridioides difficile based on the active virome |journal=Front Microbiol |volume=15 |issue= |article-number=1374708 |date=2024 |pmid=38577680 |pmc=10993401 |doi=10.3389/fmicb.2024.1374708 |doi-access=free |url=}}&lt;/ref&gt;  The presence of [[deoxycholic acid]] in the intestinal environment can promote induction of ''C. difficle'' [[biofilm]] formation as well as the induction of prophage release.&lt;ref name = Schuler2024/&gt;

== Zigotska indukcija ==
{{Main|Zigotska indukcija}}
Zygotic induction occurs when a bacterial cell carrying the DNA of a bacterial virus transfers its own DNA along with the viral DNA (prophage) into the new host cell. This has the effect of causing the host cell to break apart.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot;&gt;{{cite book | vauthors = Griffiths A, Miller J, Suzuki D, Lewontin R, Gelbart W |title=An Introduction to Genetic Analysis |date=2002 |publisher=Freeman |location=New York, NY |isbn=978-0-7167-3520-5 |edition=7th}}&lt;/ref&gt; The DNA of the bacterial cell is silenced before entry into the cell by a [[repressor protein]] which is encoded for by the prophage. Upon the transfer of the bacterial cell's DNA into the host cell, the repressor protein is no longer encoded for, and the bacterial cell's original DNA is then turned on in the host cell. This mechanism eventually will lead to the release of the virus as the host cell splits open and the viral DNA is able to spread.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot; /&gt; This new discovery provided key insights into [[bacterial conjugation]] and contributed to the early repression model of gene regulation, which provided an explanation as to how the [[lac operon]] and λ [[bacteriophage]] genes are negatively regulated.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Blanco M, Devoret R | title = Repair mechanisms involved in prophage reactivation and UV reactivation of UV-irradiated phage lambda | journal = Mutation Research | volume = 17 | issue = 3 | pages = 293–305 | date = March 1973 | pmid = 4688367 | doi = 10.1016/0027-5107(73)90001-8 | bibcode = 1973MRFMM..17..293B }}&lt;/ref&gt;

== Reaktivacija profaga ==
[[lambda fag|Bakteriofag λ]] je sposoban proći kroz vrstu [[Homologna rekombinacija|rekombinacijske]] popravke koja se naziva reaktivacija profaga.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;pmid6261109&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Bernstein C | title = Deoxyribonucleic acid repair in bacteriophage | journal = Microbiological Reviews | volume = 45 | issue = 1 | pages = 72–98 | date = March 1981 | pmid = 6261109 | pmc = 281499 | doi = 10.1128/mr.45.1.72-98.1981 }}&lt;/ref&gt; λ fag oštećen UV zrakama može se popraviti kada inficira bakteriju koja već sadrži neoštećeni, blisko povezani λ genom integriran u njen hromosom u vidu profaga. Dvije homologne molekule DNK mogu se rekombinirati, omogućavajući oštećenom genomu faga da se oporavi, pri čemu se čini da je proces rekombinacijske popravke posredovan produktima gena [[recA]]+ i red+.

== Šteta/korist za domaćina ==
Liziranje ćelija-domaćina tokom indukcije profaga može prouzrokovati kolaps mikrobne populacije.&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Haaber J, Leisner JJ, Cohn MT, Catalan-Moreno A, Nielsen JB, Westh H, Penadés JR, Ingmer H | display-authors = 6 | title = Bacterial viruses enable their host to acquire antibiotic resistance genes from neighbouring cells | journal = Nature Communications | volume = 7 | issue = 1 | article-number = 13333 | date = November 2016 | pmid = 27819286 | doi = 10.1038/ncomms13333  | doi-access = free| pmc = 5103068 | bibcode = 2016NatCo...713333H }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Hu J, Ye H, Wang S, Wang J, Han D | title = Prophage Activation in the Intestine: Insights Into Functions and Possible Applications | journal = Frontiers in Microbiology | volume = 12 | article-number = 785634 | date = 2021-12-13 | pmid = 34966370 | pmc = 8710666 | doi = 10.3389/fmicb.2021.785634 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; S druge strane, mehanizmi indukcije, transdukcije i isključivanja superinfekcije daju domaćinu mnoge korisne funkcije. Indukcija profaga omogućava domaćinima da se takmiče u mikrobnoj ekologiji inficiranjem i liziranjem osjetljivih bakterija.&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Wendling CC, Refardt D, Hall AR | title = Fitness benefits to bacteria of carrying prophages and prophage-encoded antibiotic-resistance genes peak in different environments | journal = Evolution; International Journal of Organic Evolution | volume = 75 | issue = 2 | pages = 515–528 | date = February 2021 | pmid = 33347602 | pmc = 7986917 | doi = 10.1111/evo.14153 }}&lt;/ref&gt; Fagi također omogućavaju domaćinu da preuzme i integrira gene otpornosti na [[antibiotik]]e iz obližnjih ćelija.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot; /&gt;&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Fortier LC, Sekulovic O | title = Importance of prophages to evolution and virulence of bacterial pathogens | journal = Virulence | volume = 4 | issue = 5 | pages = 354–365 | date = July 2013 | pmid = 23611873 | pmc = 3714127 | doi = 10.4161/viru.24498 }}&lt;/ref&gt; Osim toga, fagi mogu omogućiti domaćinu da stekne gene [[virulencija|virulencije]] i patogenosti.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Modulacija formiranja [[biofilm]]a je također pod utjecajem infekcije lizogenim fagima.&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Isključivanje superinfekcije, ili zaštita od infekcije višestrukim fagima, može se postići integriranjem profaga.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Bondy-Denomy J, Qian J, Westra ER, Buckling A, Guttman DS, Davidson AR, Maxwell KL | title = Prophages mediate defense against phage infection through diverse mechanisms | journal = The ISME Journal | volume = 10 | issue = 12 | pages = 2854–2866 | date = December 2016 | pmid = 27258950 | pmc = 5148200 | doi = 10.1038/ismej.2016.79 | bibcode = 2016ISMEJ..10.2854B }}&lt;/ref&gt; Osim toga, mehanizmi [[Genetička rekombinacija|rekombinacije]] posredovani fagima mogu remodelirati hromosom domaćina i pružiti ćelijama nove načine da reguliraju metabolizam i [[Ekspresija gena|ekspresiju gena]] - na primjer, onih koji su uključeni u sporulaciju (stvaranje [[endospora|endospore]]) i [[prirodna kompetentnost|kompetentnost]].&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Menouni R, Hutinet G, Petit MA, Ansaldi M | title = Bacterial genome remodeling through bacteriophage recombination | journal = FEMS Microbiology Letters | volume = 362 | issue = 1 | pages = 1–10 | date = January 2015 | pmid = 25790500 | doi = 10.1093/femsle/fnu022 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;

== Primjena ==
Profagi naučnicima mogu reći mnogo toga o odnosu između bakterije i domaćina.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Canchaya C, Proux C, Fournous G, Bruttin A, Brüssow H | title = Prophage genomics | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 67 | issue = 2 | pages = 238–76, table of contents | date = June 2003 | pmid = 12794192 | pmc = 156470 | doi = 10.1128/MMBR.67.2.238-276.2003 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; S podacima o većem broju nepatogenih bakterija, istraživači će moći prikupiti dokaze o tome doprinose li profagi sposobnosti preživljavanja domaćina ili ne. Genomika profaga ima potencijal da dovede do prilagodbi bakterija svom okruženju, kao i promijenjenih interakcija između populacija bakterija.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt; Još jedno važno područje od naučnog interesa je kontrola ekspresije gena profaga, pri čemu su mnogi geni lizogene konverzije ([[konverzija gena]]) strogo regulirani.&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Feiner R, Argov T, Rabinovich L, Sigal N, Borovok I, Herskovits AA | title = A new perspective on lysogeny: prophages as active regulatory switches of bacteria | journal = Nature Reviews. Microbiology | volume = 13 | issue = 10 | pages = 641–650 | date = October 2015 | pmid = 26373372 | doi = 10.1038/nrmicro3527 | s2cid = 11546907 }}&lt;/ref&gt; Ovaj proces je sposoban pretvoriti nepatogene bakterije u patogene, koje sada mogu stvarati štetne toksine,&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot; /&gt; kao što je slučaj kod [[stafilokokna infekcija|stafilokoknih infekcija]]. Budući da specifični mehanizmi djelovanja profaga još nisu detaljno opisani, dodatna istraživanja na tu temu bi naučnoj zajednici mogla olakšati buduća istraživanja.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt;

== Ekonomski utjecaj ==
[[Egzotoksin]]i koje kodiraju profagi uzrokuju patogena stanja u [[poljoprivreda|poljoprivredi]] i [[akvakultura|akvakulturi]].&lt;ref name=&quot;Cobian-Guemes-et-al-2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Cobián Güemes AG, Youle M, Cantú VA, Felts B, Nulton J, Rohwer F | title = Viruses as Winners in the Game of Life | journal = Annual Review of Virology | volume = 3 | issue = 1 | pages = 197–214 | date = September 2016 | pmid = 27741409 | doi = 10.1146/annurev-virology-100114-054952 | publisher = [[Annual Reviews (publisher)|Annual Reviews]] | s2cid = 36517589 }}&lt;/ref&gt;

== Povezano ==
* [[Provirus]]

== References ==
{{Reflist}}

{{Wikispecies|virus}}</text>
      <sha1>4nbrkc6ufy9gnizgwm1y3fd33ww1d6g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681588</id>
      <parentid>42681582</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:41:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Zigotska indukcija */</comment>
      <origin>42681588</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12639" sha1="353gw5vvmgkhrki12mk3cnixl95zrws" xml:space="preserve">[[Image:Prophage.svg|225px|thumb|Nastanak profaga]]
'''Profag''' je [[genom]] [[bakteriofag]]a (često skraćeno &quot;fag&quot;) koji se integrira u [[kružni hromosom|kružni bakterijski hromosom]] ili postoji kao vanhromosomski [[plazmid]] unutar bakterijske [[Ćelija (biologija)|ćelije]].&lt;ref&gt;{{Cite book |last1=Saussereau |first1=Emilie |title=Advances in Virus Research |last2=Debarbieux |first2=Laurent |year=2012 |volume=83 |pages=127–128 |language=en |chapter=Bacteriophages in the Experimental Treatment of Pseudomonas aeruginosa Infections in Mice |doi=10.1016/B978-0-12-394438-2.00004-9|pmid=22748810 |isbn=978-0-12-394438-2 }}&lt;/ref&gt; Integracija profaga u bakterijskog domaćina je karakterističan korak [[lizogeni ciklus|lizogenog ciklusa]] [[umjerenost (virologija)|umjerenih]] faga. Profagi ostaju [[latencija virusa|latentni]] u genomu kroz višestruke ćelijske diobe sve do aktivacije vanjskim faktorom, poput UV svjetla, što dovodi do stvaranja novih fagnih čestica koje će [[liziranje|lizirati]] ćeliju i širiti se dalje. Kao sveprisutni [[mobilni genetski element]]i, profagi igraju veliku ulogu u genetici i evoluciji bakterija, na primjer u vezi sa sticanjem faktora [[virulencija|virulencije]].

== Indukcija profaga ==
Upon detection of host cell damage by UV light or certain chemicals, the prophage is excised from the bacterial chromosome in a process called prophage induction. After induction, viral replication begins via the [[lytic cycle]]. In the lytic cycle, the virus commandeers the cell's reproductive machinery. The cell may fill with new viruses until it lyses or bursts, or it may release the new viruses one at a time in an exocytotic process. The period from infection to lysis is termed the latent period. A virus following a lytic cycle is called a [[virulent]] virus. Prophages are important agents of [[horizontal gene transfer]], and are considered part of the [[mobilome]]. Genes are transferred via [[Transduction (genetics)|transduction]] as the prophage genome is imperfectly excised from the host chromosome and integrated into a new host (specialized transduction) or as fragments of host DNA are packaged into the phage particles and introduced into a new host (generalized transduction).&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Borodovich T, Shkoporov AN, Ross RP, Hill C | title = Phage-mediated horizontal gene transfer and its implications for the human gut microbiome | journal = Gastroenterology Report | volume = 10 | article-number = goac012 | date = 2022-04-13 | pmid = 35425613 | pmc = 9006064 | doi = 10.1093/gastro/goac012 }}&lt;/ref&gt; All families of bacterial viruses that have circular (single-stranded or double-stranded) DNA genomes or replicate their genomes through [[rolling circle replication]] (e.g., [[Caudovirales]]) have temperate members.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Krupovic M, Prangishvili D, Hendrix RW, Bamford DH | title = Genomics of bacterial and archaeal viruses: dynamics within the prokaryotic virosphere | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 75 | issue = 4 | pages = 610–635 | date = December 2011 | pmid = 22126996 | pmc = 3232739 | doi = 10.1128/MMBR.00011-11 }}&lt;/ref&gt;

During infections by the bacterial pathogen ''[[Clostridioides difficile]]'', spontaneous prophage release from the bacterial [[chromosome]] is common.&lt;ref name = Schuler2024&gt;{{cite journal |vauthors=Schüler MA, Daniel R, Poehlein A |title=Novel insights into phage biology of the pathogen Clostridioides difficile based on the active virome |journal=Front Microbiol |volume=15 |issue= |article-number=1374708 |date=2024 |pmid=38577680 |pmc=10993401 |doi=10.3389/fmicb.2024.1374708 |doi-access=free |url=}}&lt;/ref&gt;  The presence of [[deoxycholic acid]] in the intestinal environment can promote induction of ''C. difficle'' [[biofilm]] formation as well as the induction of prophage release.&lt;ref name = Schuler2024/&gt;

== Zigotska indukcija ==
{{Main|Zigotska indukcija}}
Zigotska indukcija se javlja kada bakterijska ćelija koja nosi DNK bakterijskog virusa prenese svoju DNK zajedno s virusnom DNK (profagom) u novu ćeliju-domaćina. To uzrokuje raspad ćelije-domaćina.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot;&gt;{{cite book | vauthors = Griffiths A, Miller J, Suzuki D, Lewontin R, Gelbart W |title=An Introduction to Genetic Analysis |date=2002 |publisher=Freeman |location=New York, NY |isbn=978-0-7167-3520-5 |edition=7th}}&lt;/ref&gt; DNK bakterijske ćelije je utišana (ekspresija njenih gena je potisnuta) prije ulaska u ćeliju [[represor (genetika)|represorskim proteinom]] kojeg kodira profag. Nakon transfera DNK bakterijske ćelije u ćeliju-domaćina, represorski protein više nije kodiran, a izvorna DNK bakterijske ćelije se zatim uključuje unutar ćelije-domaćina. Taj mehanizam će na kraju dovesti do oslobađanja virusa, cijepanja ćelije-domaćina i širenja virusne DNK.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot; /&gt; Ovo novo otkriće pružilo je ključne uvide u [[Bakterijska konjugacija|bakterijsku konjugaciju]] i doprinijelo je ranom modelu represije [[Regulacija genske ekspresije|regulacije gena]], koji je pružio objašnjenje kako su geni [[lac operon]]a i λ [[bakteriofag]]a negativno regulirani.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Blanco M, Devoret R | title = Repair mechanisms involved in prophage reactivation and UV reactivation of UV-irradiated phage lambda | journal = Mutation Research | volume = 17 | issue = 3 | pages = 293–305 | date = March 1973 | pmid = 4688367 | doi = 10.1016/0027-5107(73)90001-8 | bibcode = 1973MRFMM..17..293B }}&lt;/ref&gt;

== Reaktivacija profaga ==
[[lambda fag|Bakteriofag λ]] je sposoban proći kroz vrstu [[Homologna rekombinacija|rekombinacijske]] popravke koja se naziva reaktivacija profaga.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;pmid6261109&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Bernstein C | title = Deoxyribonucleic acid repair in bacteriophage | journal = Microbiological Reviews | volume = 45 | issue = 1 | pages = 72–98 | date = March 1981 | pmid = 6261109 | pmc = 281499 | doi = 10.1128/mr.45.1.72-98.1981 }}&lt;/ref&gt; λ fag oštećen UV zrakama može se popraviti kada inficira bakteriju koja već sadrži neoštećeni, blisko povezani λ genom integriran u njen hromosom u vidu profaga. Dvije homologne molekule DNK mogu se rekombinirati, omogućavajući oštećenom genomu faga da se oporavi, pri čemu se čini da je proces rekombinacijske popravke posredovan produktima gena [[recA]]+ i red+.

== Šteta/korist za domaćina ==
Liziranje ćelija-domaćina tokom indukcije profaga može prouzrokovati kolaps mikrobne populacije.&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Haaber J, Leisner JJ, Cohn MT, Catalan-Moreno A, Nielsen JB, Westh H, Penadés JR, Ingmer H | display-authors = 6 | title = Bacterial viruses enable their host to acquire antibiotic resistance genes from neighbouring cells | journal = Nature Communications | volume = 7 | issue = 1 | article-number = 13333 | date = November 2016 | pmid = 27819286 | doi = 10.1038/ncomms13333  | doi-access = free| pmc = 5103068 | bibcode = 2016NatCo...713333H }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Hu J, Ye H, Wang S, Wang J, Han D | title = Prophage Activation in the Intestine: Insights Into Functions and Possible Applications | journal = Frontiers in Microbiology | volume = 12 | article-number = 785634 | date = 2021-12-13 | pmid = 34966370 | pmc = 8710666 | doi = 10.3389/fmicb.2021.785634 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; S druge strane, mehanizmi indukcije, transdukcije i isključivanja superinfekcije daju domaćinu mnoge korisne funkcije. Indukcija profaga omogućava domaćinima da se takmiče u mikrobnoj ekologiji inficiranjem i liziranjem osjetljivih bakterija.&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Wendling CC, Refardt D, Hall AR | title = Fitness benefits to bacteria of carrying prophages and prophage-encoded antibiotic-resistance genes peak in different environments | journal = Evolution; International Journal of Organic Evolution | volume = 75 | issue = 2 | pages = 515–528 | date = February 2021 | pmid = 33347602 | pmc = 7986917 | doi = 10.1111/evo.14153 }}&lt;/ref&gt; Fagi također omogućavaju domaćinu da preuzme i integrira gene otpornosti na [[antibiotik]]e iz obližnjih ćelija.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot; /&gt;&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Fortier LC, Sekulovic O | title = Importance of prophages to evolution and virulence of bacterial pathogens | journal = Virulence | volume = 4 | issue = 5 | pages = 354–365 | date = July 2013 | pmid = 23611873 | pmc = 3714127 | doi = 10.4161/viru.24498 }}&lt;/ref&gt; Osim toga, fagi mogu omogućiti domaćinu da stekne gene [[virulencija|virulencije]] i patogenosti.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Modulacija formiranja [[biofilm]]a je također pod utjecajem infekcije lizogenim fagima.&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Isključivanje superinfekcije, ili zaštita od infekcije višestrukim fagima, može se postići integriranjem profaga.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Bondy-Denomy J, Qian J, Westra ER, Buckling A, Guttman DS, Davidson AR, Maxwell KL | title = Prophages mediate defense against phage infection through diverse mechanisms | journal = The ISME Journal | volume = 10 | issue = 12 | pages = 2854–2866 | date = December 2016 | pmid = 27258950 | pmc = 5148200 | doi = 10.1038/ismej.2016.79 | bibcode = 2016ISMEJ..10.2854B }}&lt;/ref&gt; Osim toga, mehanizmi [[Genetička rekombinacija|rekombinacije]] posredovani fagima mogu remodelirati hromosom domaćina i pružiti ćelijama nove načine da reguliraju metabolizam i [[Ekspresija gena|ekspresiju gena]] - na primjer, onih koji su uključeni u sporulaciju (stvaranje [[endospora|endospore]]) i [[prirodna kompetentnost|kompetentnost]].&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Menouni R, Hutinet G, Petit MA, Ansaldi M | title = Bacterial genome remodeling through bacteriophage recombination | journal = FEMS Microbiology Letters | volume = 362 | issue = 1 | pages = 1–10 | date = January 2015 | pmid = 25790500 | doi = 10.1093/femsle/fnu022 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;

== Primjena ==
Profagi naučnicima mogu reći mnogo toga o odnosu između bakterije i domaćina.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Canchaya C, Proux C, Fournous G, Bruttin A, Brüssow H | title = Prophage genomics | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 67 | issue = 2 | pages = 238–76, table of contents | date = June 2003 | pmid = 12794192 | pmc = 156470 | doi = 10.1128/MMBR.67.2.238-276.2003 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; S podacima o većem broju nepatogenih bakterija, istraživači će moći prikupiti dokaze o tome doprinose li profagi sposobnosti preživljavanja domaćina ili ne. Genomika profaga ima potencijal da dovede do prilagodbi bakterija svom okruženju, kao i promijenjenih interakcija između populacija bakterija.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt; Još jedno važno područje od naučnog interesa je kontrola ekspresije gena profaga, pri čemu su mnogi geni lizogene konverzije ([[konverzija gena]]) strogo regulirani.&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Feiner R, Argov T, Rabinovich L, Sigal N, Borovok I, Herskovits AA | title = A new perspective on lysogeny: prophages as active regulatory switches of bacteria | journal = Nature Reviews. Microbiology | volume = 13 | issue = 10 | pages = 641–650 | date = October 2015 | pmid = 26373372 | doi = 10.1038/nrmicro3527 | s2cid = 11546907 }}&lt;/ref&gt; Ovaj proces je sposoban pretvoriti nepatogene bakterije u patogene, koje sada mogu stvarati štetne toksine,&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot; /&gt; kao što je slučaj kod [[stafilokokna infekcija|stafilokoknih infekcija]]. Budući da specifični mehanizmi djelovanja profaga još nisu detaljno opisani, dodatna istraživanja na tu temu bi naučnoj zajednici mogla olakšati buduća istraživanja.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt;

== Ekonomski utjecaj ==
[[Egzotoksin]]i koje kodiraju profagi uzrokuju patogena stanja u [[poljoprivreda|poljoprivredi]] i [[akvakultura|akvakulturi]].&lt;ref name=&quot;Cobian-Guemes-et-al-2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Cobián Güemes AG, Youle M, Cantú VA, Felts B, Nulton J, Rohwer F | title = Viruses as Winners in the Game of Life | journal = Annual Review of Virology | volume = 3 | issue = 1 | pages = 197–214 | date = September 2016 | pmid = 27741409 | doi = 10.1146/annurev-virology-100114-054952 | publisher = [[Annual Reviews (publisher)|Annual Reviews]] | s2cid = 36517589 }}&lt;/ref&gt;

== Povezano ==
* [[Provirus]]

== References ==
{{Reflist}}

{{Wikispecies|virus}}</text>
      <sha1>353gw5vvmgkhrki12mk3cnixl95zrws</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681596</id>
      <parentid>42681588</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:01:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>/* Indukcija profaga */</comment>
      <origin>42681596</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12776" sha1="8lk3szhgvr2u76k23lipm7i90tx25lq" xml:space="preserve">[[Image:Prophage.svg|225px|thumb|Nastanak profaga]]
'''Profag''' je [[genom]] [[bakteriofag]]a (često skraćeno &quot;fag&quot;) koji se integrira u [[kružni hromosom|kružni bakterijski hromosom]] ili postoji kao vanhromosomski [[plazmid]] unutar bakterijske [[Ćelija (biologija)|ćelije]].&lt;ref&gt;{{Cite book |last1=Saussereau |first1=Emilie |title=Advances in Virus Research |last2=Debarbieux |first2=Laurent |year=2012 |volume=83 |pages=127–128 |language=en |chapter=Bacteriophages in the Experimental Treatment of Pseudomonas aeruginosa Infections in Mice |doi=10.1016/B978-0-12-394438-2.00004-9|pmid=22748810 |isbn=978-0-12-394438-2 }}&lt;/ref&gt; Integracija profaga u bakterijskog domaćina je karakterističan korak [[lizogeni ciklus|lizogenog ciklusa]] [[umjerenost (virologija)|umjerenih]] faga. Profagi ostaju [[latencija virusa|latentni]] u genomu kroz višestruke ćelijske diobe sve do aktivacije vanjskim faktorom, poput UV svjetla, što dovodi do stvaranja novih fagnih čestica koje će [[liziranje|lizirati]] ćeliju i širiti se dalje. Kao sveprisutni [[mobilni genetski element]]i, profagi igraju veliku ulogu u genetici i evoluciji bakterija, na primjer u vezi sa sticanjem faktora [[virulencija|virulencije]].

== Indukcija profaga ==
Nakon detekcije oštećenja ćelije-domaćina UV svjetlom ili određenim hemikalijama, profag se izrezuje iz bakterijskog hromosoma u procesu koji se naziva indukcija profaga. Nakon indukcije, replikacija virusa počinje putem [[litički ciklus|litičkog ciklusa]]. U litičkom ciklusu, virus kontrolira reproduktivni mehanizam ćelije. Ćelija se može puniti novim virusima dok se ne [[liziranje|lizira]] ili ne pukne, ili može oslobađati nove viruse jedan po jedan u [[egzocitoza|egzocitoznom]] procesu. Period između infekcije i lize naziva se latentni period. Virus koji slijedi litički ciklus naziva se [[virulencija|virulentnim]] virusom. Profagi su važni agensi [[Horizontalni prenos gena|horizontalnog prijenosa gena]] i smatraju se dijelom [[mobilom]]a. Geni se prenose [[Transdukcija (genetika)|transdukcijom]] tako što se genom profaga nesavršeno izrezuje iz hromosoma domaćina i integrira u novog domaćina (specijalizirana transdukcija) ili se fragmenti DNK domaćina pakuju u čestice faga i unose u novog domaćina (generalizirana transdukcija).&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Borodovich T, Shkoporov AN, Ross RP, Hill C | title = Phage-mediated horizontal gene transfer and its implications for the human gut microbiome | journal = Gastroenterology Report | volume = 10 | article-number = goac012 | date = 2022-04-13 | pmid = 35425613 | pmc = 9006064 | doi = 10.1093/gastro/goac012 }}&lt;/ref&gt; Sve porodice bakterijskih virusa koje imaju kružne (jednolančane ili dvolančane) DNK genome ili repliciraju svoje genome putem [[replikacija kotrljajućeg kruga|replikacije po principu kotrljajućeg kruga]] (npr. [[Caudovirales]]) imaju [[umjerenost (virologija)|umjerene]] pripadnike.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Krupovic M, Prangishvili D, Hendrix RW, Bamford DH | title = Genomics of bacterial and archaeal viruses: dynamics within the prokaryotic virosphere | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 75 | issue = 4 | pages = 610–635 | date = December 2011 | pmid = 22126996 | pmc = 3232739 | doi = 10.1128/MMBR.00011-11 }}&lt;/ref&gt;

Tokom infekcija bakterijskim patogenom ''[[Clostridioides difficile]]'', spontano oslobađanje profaga iz bakterijskog [[hromosom]]a je uobičajeno.&lt;ref name = Schuler2024&gt;{{cite journal |vauthors=Schüler MA, Daniel R, Poehlein A |title=Novel insights into phage biology of the pathogen Clostridioides difficile based on the active virome |journal=Front Microbiol |volume=15 |issue= |article-number=1374708 |date=2024 |pmid=38577680 |pmc=10993401 |doi=10.3389/fmicb.2024.1374708 |doi-access=free |url=}}&lt;/ref&gt; Prisustvo [[Dezoksiholna kiselina|dezoksiholne kiseline]] u crijevima može podstaći indukciju formiranja [[biofilm]]a ''C. difficle'', kao i indukciju oslobađanja profaga.&lt;ref name = Schuler2024/&gt;

== Zigotska indukcija ==
{{Main|Zigotska indukcija}}
Zigotska indukcija se javlja kada bakterijska ćelija koja nosi DNK bakterijskog virusa prenese svoju DNK zajedno s virusnom DNK (profagom) u novu ćeliju-domaćina. To uzrokuje raspad ćelije-domaćina.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot;&gt;{{cite book | vauthors = Griffiths A, Miller J, Suzuki D, Lewontin R, Gelbart W |title=An Introduction to Genetic Analysis |date=2002 |publisher=Freeman |location=New York, NY |isbn=978-0-7167-3520-5 |edition=7th}}&lt;/ref&gt; DNK bakterijske ćelije je utišana (ekspresija njenih gena je potisnuta) prije ulaska u ćeliju [[represor (genetika)|represorskim proteinom]] kojeg kodira profag. Nakon transfera DNK bakterijske ćelije u ćeliju-domaćina, represorski protein više nije kodiran, a izvorna DNK bakterijske ćelije se zatim uključuje unutar ćelije-domaćina. Taj mehanizam će na kraju dovesti do oslobađanja virusa, cijepanja ćelije-domaćina i širenja virusne DNK.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot; /&gt; Ovo novo otkriće pružilo je ključne uvide u [[Bakterijska konjugacija|bakterijsku konjugaciju]] i doprinijelo je ranom modelu represije [[Regulacija genske ekspresije|regulacije gena]], koji je pružio objašnjenje kako su geni [[lac operon]]a i λ [[bakteriofag]]a negativno regulirani.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Blanco M, Devoret R | title = Repair mechanisms involved in prophage reactivation and UV reactivation of UV-irradiated phage lambda | journal = Mutation Research | volume = 17 | issue = 3 | pages = 293–305 | date = March 1973 | pmid = 4688367 | doi = 10.1016/0027-5107(73)90001-8 | bibcode = 1973MRFMM..17..293B }}&lt;/ref&gt;

== Reaktivacija profaga ==
[[lambda fag|Bakteriofag λ]] je sposoban proći kroz vrstu [[Homologna rekombinacija|rekombinacijske]] popravke koja se naziva reaktivacija profaga.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;pmid6261109&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Bernstein C | title = Deoxyribonucleic acid repair in bacteriophage | journal = Microbiological Reviews | volume = 45 | issue = 1 | pages = 72–98 | date = March 1981 | pmid = 6261109 | pmc = 281499 | doi = 10.1128/mr.45.1.72-98.1981 }}&lt;/ref&gt; λ fag oštećen UV zrakama može se popraviti kada inficira bakteriju koja već sadrži neoštećeni, blisko povezani λ genom integriran u njen hromosom u vidu profaga. Dvije homologne molekule DNK mogu se rekombinirati, omogućavajući oštećenom genomu faga da se oporavi, pri čemu se čini da je proces rekombinacijske popravke posredovan produktima gena [[recA]]+ i red+.

== Šteta/korist za domaćina ==
Liziranje ćelija-domaćina tokom indukcije profaga može prouzrokovati kolaps mikrobne populacije.&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Haaber J, Leisner JJ, Cohn MT, Catalan-Moreno A, Nielsen JB, Westh H, Penadés JR, Ingmer H | display-authors = 6 | title = Bacterial viruses enable their host to acquire antibiotic resistance genes from neighbouring cells | journal = Nature Communications | volume = 7 | issue = 1 | article-number = 13333 | date = November 2016 | pmid = 27819286 | doi = 10.1038/ncomms13333  | doi-access = free| pmc = 5103068 | bibcode = 2016NatCo...713333H }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Hu J, Ye H, Wang S, Wang J, Han D | title = Prophage Activation in the Intestine: Insights Into Functions and Possible Applications | journal = Frontiers in Microbiology | volume = 12 | article-number = 785634 | date = 2021-12-13 | pmid = 34966370 | pmc = 8710666 | doi = 10.3389/fmicb.2021.785634 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; S druge strane, mehanizmi indukcije, transdukcije i isključivanja superinfekcije daju domaćinu mnoge korisne funkcije. Indukcija profaga omogućava domaćinima da se takmiče u mikrobnoj ekologiji inficiranjem i liziranjem osjetljivih bakterija.&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Wendling CC, Refardt D, Hall AR | title = Fitness benefits to bacteria of carrying prophages and prophage-encoded antibiotic-resistance genes peak in different environments | journal = Evolution; International Journal of Organic Evolution | volume = 75 | issue = 2 | pages = 515–528 | date = February 2021 | pmid = 33347602 | pmc = 7986917 | doi = 10.1111/evo.14153 }}&lt;/ref&gt; Fagi također omogućavaju domaćinu da preuzme i integrira gene otpornosti na [[antibiotik]]e iz obližnjih ćelija.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot; /&gt;&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Fortier LC, Sekulovic O | title = Importance of prophages to evolution and virulence of bacterial pathogens | journal = Virulence | volume = 4 | issue = 5 | pages = 354–365 | date = July 2013 | pmid = 23611873 | pmc = 3714127 | doi = 10.4161/viru.24498 }}&lt;/ref&gt; Osim toga, fagi mogu omogućiti domaćinu da stekne gene [[virulencija|virulencije]] i patogenosti.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Modulacija formiranja [[biofilm]]a je također pod utjecajem infekcije lizogenim fagima.&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Isključivanje superinfekcije, ili zaštita od infekcije višestrukim fagima, može se postići integriranjem profaga.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Bondy-Denomy J, Qian J, Westra ER, Buckling A, Guttman DS, Davidson AR, Maxwell KL | title = Prophages mediate defense against phage infection through diverse mechanisms | journal = The ISME Journal | volume = 10 | issue = 12 | pages = 2854–2866 | date = December 2016 | pmid = 27258950 | pmc = 5148200 | doi = 10.1038/ismej.2016.79 | bibcode = 2016ISMEJ..10.2854B }}&lt;/ref&gt; Osim toga, mehanizmi [[Genetička rekombinacija|rekombinacije]] posredovani fagima mogu remodelirati hromosom domaćina i pružiti ćelijama nove načine da reguliraju metabolizam i [[Ekspresija gena|ekspresiju gena]] - na primjer, onih koji su uključeni u sporulaciju (stvaranje [[endospora|endospore]]) i [[prirodna kompetentnost|kompetentnost]].&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Menouni R, Hutinet G, Petit MA, Ansaldi M | title = Bacterial genome remodeling through bacteriophage recombination | journal = FEMS Microbiology Letters | volume = 362 | issue = 1 | pages = 1–10 | date = January 2015 | pmid = 25790500 | doi = 10.1093/femsle/fnu022 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;

== Primjena ==
Profagi naučnicima mogu reći mnogo toga o odnosu između bakterije i domaćina.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Canchaya C, Proux C, Fournous G, Bruttin A, Brüssow H | title = Prophage genomics | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 67 | issue = 2 | pages = 238–76, table of contents | date = June 2003 | pmid = 12794192 | pmc = 156470 | doi = 10.1128/MMBR.67.2.238-276.2003 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; S podacima o većem broju nepatogenih bakterija, istraživači će moći prikupiti dokaze o tome doprinose li profagi sposobnosti preživljavanja domaćina ili ne. Genomika profaga ima potencijal da dovede do prilagodbi bakterija svom okruženju, kao i promijenjenih interakcija između populacija bakterija.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt; Još jedno važno područje od naučnog interesa je kontrola ekspresije gena profaga, pri čemu su mnogi geni lizogene konverzije ([[konverzija gena]]) strogo regulirani.&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Feiner R, Argov T, Rabinovich L, Sigal N, Borovok I, Herskovits AA | title = A new perspective on lysogeny: prophages as active regulatory switches of bacteria | journal = Nature Reviews. Microbiology | volume = 13 | issue = 10 | pages = 641–650 | date = October 2015 | pmid = 26373372 | doi = 10.1038/nrmicro3527 | s2cid = 11546907 }}&lt;/ref&gt; Ovaj proces je sposoban pretvoriti nepatogene bakterije u patogene, koje sada mogu stvarati štetne toksine,&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot; /&gt; kao što je slučaj kod [[stafilokokna infekcija|stafilokoknih infekcija]]. Budući da specifični mehanizmi djelovanja profaga još nisu detaljno opisani, dodatna istraživanja na tu temu bi naučnoj zajednici mogla olakšati buduća istraživanja.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt;

== Ekonomski utjecaj ==
[[Egzotoksin]]i koje kodiraju profagi uzrokuju patogena stanja u [[poljoprivreda|poljoprivredi]] i [[akvakultura|akvakulturi]].&lt;ref name=&quot;Cobian-Guemes-et-al-2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Cobián Güemes AG, Youle M, Cantú VA, Felts B, Nulton J, Rohwer F | title = Viruses as Winners in the Game of Life | journal = Annual Review of Virology | volume = 3 | issue = 1 | pages = 197–214 | date = September 2016 | pmid = 27741409 | doi = 10.1146/annurev-virology-100114-054952 | publisher = [[Annual Reviews (publisher)|Annual Reviews]] | s2cid = 36517589 }}&lt;/ref&gt;

== Povezano ==
* [[Provirus]]

== References ==
{{Reflist}}

{{Wikispecies|virus}}</text>
      <sha1>8lk3szhgvr2u76k23lipm7i90tx25lq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681603</id>
      <parentid>42681596</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:12:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <origin>42681603</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12231" sha1="o98gmljitr8szvxl3z59r7d13gltu13" xml:space="preserve">[[File:DNA Transposon.png|thumb||alt=|260x260px|(A) [[Transpozon]]i su okruženi invertiranim [[tandemsko ponavljanje|tandemskim ponavljanjima]] (TIR). &lt;br/&gt;
(B) [[Transpozaza|Transpozaze]] cijepaju transpozon na TIR-ovima. Slobodni transpozon se ubacuje u drugi dio [[genom]]a.]]

The '''mobilome''' is the entire set of [[mobile genetic elements]] in a [[genome]]. Mobilomes are found in [[Eukaryote|eukaryotes]],&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Hurst GD, Werren JH | title = The role of selfish genetic elements in eukaryotic evolution | journal = Nature Reviews. Genetics | volume = 2 | issue = 8 | pages = 597–606 | date = August 2001 | pmid = 11483984 | doi = 10.1038/35084545 | s2cid = 2715605 }}&lt;/ref&gt; [[Prokaryote|prokaryotes]],&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Toussaint A, Merlin C | title = Mobile elements as a combination of functional modules | journal = Plasmid | volume = 47 | issue = 1 | pages = 26–35 | date = January 2002 | pmid = 11798283 | doi = 10.1006/plas.2001.1552 }}&lt;/ref&gt; and [[Virus|viruses]].&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Miller DW, Miller LK | title = A virus mutant with an insertion of a copia-like transposable element | journal = Nature | volume = 299 | issue = 5883 | pages = 562–4 | date = October 1982 | pmid = 6289125 | doi = 10.1038/299562a0 | bibcode = 1982Natur.299..562M | s2cid = 4275018 }}&lt;/ref&gt; The compositions of mobilomes differ among [[lineages of life]], with [[Transposable element|transposable elements]] being the major mobile elements in eukaryotes, and [[Plasmid|plasmids]] and [[prophages]] being the major types in prokaryotes.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{cite book | vauthors = Siefert JL | chapter = Defining the Mobilome | series = Methods in Molecular Biology | volume = 532 | pages = 13–27 | date = 2009 | pmid = 19271177 | doi = 10.1007/978-1-60327-853-9_2 | publisher = Humana Press | isbn = 978-1-60327-853-9 | title = Horizontal Gene Transfer: Genomes in Flux | editor-first = Maria Boekels | editor-last = Gogarten | editor2-first = Johann Peter | editor2-last = Gogarten | editor3-first = Lorraine C. | editor3-last = Olendzenski }}&lt;/ref&gt; [[Virophage|Virophages]] contribute to the viral mobilome.&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Bekliz M, Colson P, La Scola B | title = The Expanding Family of Virophages | journal = Viruses | volume = 8 | issue = 11 | page = 317 | date = November 2016 | pmid = 27886075 | pmc = 5127031 | doi = 10.3390/v8110317 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;

== Mobilom kod eukariota ==
[[Transposable element]]s are elements that can move about or propagate within the genome, and are the major constituents of the [[eukaryote|eukaryotic]] mobilome.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Transposable elements can be regarded as genetic [[Parasitism|parasites]] because they exploit the host [[Cell (biology)|cell's]] [[Transcription (biology)|transcription]] and [[Translation (biology)|translation]] mechanisms to extract and insert themselves in different parts of the genome, regardless of the [[Phenotype|phenotypic]] effect on the host.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Wallau GL, Ortiz MF, Loreto EL | title = Horizontal transposon transfer in eukarya: detection, bias, and perspectives | journal = Genome Biology and Evolution | volume = 4 | issue = 8 | pages = 689–99 | date = 2012 | pmid = 22798449 | pmc = 3516303 | doi = 10.1093/gbe/evs055 }}&lt;/ref&gt;

Eukaryotic transposable elements were first discovered in [[maize]] (''Zea mays'') in which [[Kernel (seed)|kernels]] showed a dotted color pattern.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Coe EH | title = The origins of maize genetics | journal = Nature Reviews. Genetics | volume = 2 | issue = 11 | pages = 898–905 | date = November 2001 | pmid = 11715045 | doi = 10.1038/35098524 | s2cid = 5498836 }}&lt;/ref&gt; [[Barbara McClintock]] described the maize [[Ac/Ds transposable controlling elements|Ac/Ds system]] in which the Ac [[Locus (genetics)|locus]] promotes the excision of the Ds locus from the genome, and excised Ds elements can [[Mutation|mutate]] [[Gene|genes]] responsible for [[Biological pigment|pigment]] production by [[Insertional mutagenesis|inserting]] into their [[Coding region|coding regions]].&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = McClintock B | title = The origin and behavior of mutable loci in maize | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America | volume = 36 | issue = 6 | pages = 344–55 | date = June 1950 | pmid = 15430309 | pmc = 1063197 | doi = 10.1073/pnas.36.6.344 | bibcode = 1950PNAS...36..344M | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;

Other examples of transposable elements include: [[Saccharomyces cerevisiae|yeast]] (''Saccharomyces cerevisiae'') [[Ty5 retrotransposon|Ty elements]], a [[retrotransposon]] which encodes a [[reverse transcriptase]] to convert its [[Transcription (biology)|mRNA transcript]] into DNA which can then insert into other parts of the genome;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Mellor J, Malim MH, Gull K, Tuite MF, McCready S, Dibbayawan T, Kingsman SM, Kingsman AJ | display-authors = 6 | title = Reverse transcriptase activity and Ty RNA are associated with virus-like particles in yeast | journal = Nature | volume = 318 | issue = 6046 | pages = 583–6 | date = December 1985 | pmid = 2415827 | doi = 10.1038/318583a0 | bibcode = 1985Natur.318..583M | s2cid = 4314282 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Garfinkel DJ, Boeke JD, Fink GR | title = Ty element transposition: reverse transcriptase and virus-like particles | journal = Cell | volume = 42 | issue = 2 | pages = 507–17 | date = September 1985 | pmid = 2411424 | doi = 10.1016/0092-8674(85)90108-4 | s2cid = 35750065 }}&lt;/ref&gt; and [[Drosophila melanogaster|fruit fly]] (''Drosophila melanogaster'') [[P element|P-elements]], which randomly inserts into the genome to cause mutations in [[Germ cell|germ line cells]], but not in [[somatic cells]].&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Laski FA, Rio DC, Rubin GM | title = Tissue specificity of Drosophila P element transposition is regulated at the level of mRNA splicing | journal = Cell | volume = 44 | issue = 1 | pages = 7–19 | date = January 1986 | pmid = 3000622 | doi = 10.1016/0092-8674(86)90480-0 | s2cid = 18364777 }}&lt;/ref&gt;  

== Mobilom kod prokariota ==
[[File:Conjugation.svg|right|thumb|alt=|[[Bakterijska konjugacija]]. (1) Stvaranje [[pilus]]a. (2) Pilus povezuje dvije [[bakterije]]. (3) Jedan lanac [[plazmid]]ne [[DNK]] se premješta u recipijenta. (4) Obje bakterije sadrže identične plazmide.]]
Plasmids were discovered in the 1940s as genetic materials outside of [[Bacteria|bacterial]] [[Chromosome|chromosomes]].&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Sonneborn TM | title = The cytoplasm in heredity | journal = Heredity | volume = 4 | issue = 1 | pages = 11–36 | date = April 1950 | pmid = 15415003 | doi = 10.1038/hdy.1950.2 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; Prophages are genomes of [[bacteriophage]]s (a type of virus) that are inserted into bacterial chromosomes; prophages can then be spread to other bacteria through the [[lytic cycle]] and [[lysogenic cycle]] of [[viral replication]].&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Bertani G | title = Lysogenic versus lytic cycle of phage multiplication | journal = Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology | volume = 18 | pages = 65–70 | date = 1953-01-01 | pmid = 13168970 | doi = 10.1101/SQB.1953.018.01.014 }}&lt;/ref&gt; 

While transposable elements are also found in prokaryotic genomes,&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Campbell A, Berg DE, Botstein D, Lederberg EM, Novick RP, Starlinger P, Szybalski W | title = Nomenclature of transposable elements in prokaryotes | journal = Gene | volume = 5 | issue = 3 | pages = 197–206 | date = March 1979 | pmid = 467979 | doi = 10.1016/0378-1119(79)90078-7 }}&lt;/ref&gt; the most common mobile genetic elements in the prokaryotic genome are [[Plasmid|plasmids]] and [[prophages]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

Plasmids and prophages can move between genomes through [[bacterial conjugation]], allowing [[horizontal gene transfer]].&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Juhas M | title = Horizontal gene transfer in human pathogens | journal = Critical Reviews in Microbiology | volume = 41 | issue = 1 | pages = 101–8 | date = February 2015 | pmid = 23862575 | doi = 10.3109/1040841X.2013.804031 | s2cid = 5193869 | url = https://www.repository.cam.ac.uk/bitstream/1810/244728/1/Juhas%20embargo%20text.pdf }}&lt;/ref&gt; Plasmids often carry genes that are responsible for bacterial [[Antimicrobial resistance|antibiotic resistance]]; as these plasmids replicate and pass from one genome to another, the whole bacterial [[Population genetics|population]] can quickly [[Adaptation|adapt]] to the [[antibiotic]].&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Harrison E, Brockhurst MA | title = Plasmid-mediated horizontal gene transfer is a coevolutionary process | journal = Trends in Microbiology | volume = 20 | issue = 6 | pages = 262–7 | date = June 2012 | pmid = 22564249 | doi = 10.1016/j.tim.2012.04.003 | url = http://eprints.whiterose.ac.uk/75385/1/Harrison_Brockhurst_Postprint.pdf }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Gillings MR | title = Evolutionary consequences of antibiotic use for the resistome, mobilome and microbial pangenome | journal = Frontiers in Microbiology | volume = 4 | page = 4 | date = 2013 | pmid = 23386843 | pmc = 3560386 | doi = 10.3389/fmicb.2013.00004 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; Prophages can loop out of bacterial chromosomes to produce bacteriophages that go on to infect other bacteria with the prophages; this allows prophages to propagate quickly among the bacterial population, to the harm of the bacterial host.&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt;

== Mobilom kod virusa ==
Discovered in 2008 in a strain of ''Acanthamoeba castellanii [[Mimiviridae|mimivirus]]'',&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = La Scola B, Desnues C, Pagnier I, Robert C, Barrassi L, Fournous G, Merchat M, Suzan-Monti M, Forterre P, Koonin E, Raoult D | display-authors = 6 | title = The virophage as a unique parasite of the giant mimivirus | journal = Nature | volume = 455 | issue = 7209 | pages = 100–4 | date = September 2008 | pmid = 18690211 | doi = 10.1038/nature07218 | bibcode = 2008Natur.455..100L | s2cid = 4422249 }}&lt;/ref&gt; [[Virophage|virophages]] are an element of the virus mobilome.&lt;ref name=&quot;:3&quot; /&gt; Virophages are viruses that [[Viral replication|replicate]] only when host cells are co-infected with [[Helper virus|helper viruses]].&lt;ref name=&quot;:4&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Claverie JM, Abergel C | title = Mimivirus and its virophage | journal = Annual Review of Genetics | volume = 43 | issue = 1 | pages = 49–66 | date = 2009 | pmid = 19653859 | doi = 10.1146/annurev-genet-102108-134255 }}&lt;/ref&gt; Following co-infection, helper viruses exploit the host cell's transcription/translation machinery to produce their own machinery; virophages replicate through the machinery of either the host cell or the viruses.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt; The replication of virophages can negatively impact the replication of helper viruses.&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Duponchel S, Fischer MG | title = Viva lavidaviruses! Five features of virophages that parasitize giant DNA viruses | journal = PLOS Pathogens | volume = 15 | issue = 3 | article-number = e1007592 | date = March 2019 | pmid = 30897185 | pmc = 6428243 | doi = 10.1371/journal.ppat.1007592 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;

[[Sputnik virophage|Sputnik]]&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Sun S, La Scola B, Bowman VD, Ryan CM, Whitelegge JP, Raoult D, Rossmann MG | title = Structural studies of the Sputnik virophage | journal = Journal of Virology | volume = 84 | issue = 2 | pages = 894–7 | date = January 2010 | pmid = 19889775 | pmc = 2798384 | doi = 10.1128/JVI.01957-09 }}&lt;/ref&gt; and [[mavirus]]&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Fischer MG, Hackl T | title = Host genome integration and giant virus-induced reactivation of the virophage mavirus | journal = Nature | volume = 540 | issue = 7632 | pages = 288–291 | date = December 2016 | pmid = 27929021 | doi = 10.1038/nature20593 | bibcode = 2016Natur.540..288F | s2cid = 4458402 | url = https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2016/10/18/068312.full.pdf }}&lt;/ref&gt; are examples of virophages.

== Reference ==
{{reflist}}</text>
      <sha1>o98gmljitr8szvxl3z59r7d13gltu13</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>2026.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>257502</id>
    <revision>
      <id>42681578</id>
      <parentid>42681354</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:15:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <comment>/* Smrti */</comment>
      <origin>42681578</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="38355" sha1="qhy3g3ndxjuncxlod04syjiknb9pgdq" xml:space="preserve">{{Godina nav|2026}}
{{otheruses}}
{{Godina u drugim kalendarima|2026}}

Godina '''2026''' (MMXXVI) je [[redovna godina koja počinje u četvrtak]].

* UN-ova Međunarodna godina: pašnjaka i stočara; volontera za održivi razvoj; zemljoradnica.
* Nove godine: 火马 [[Kineska nova godina|kineska]] 17. 2.; ☪ islamska 16. 6.; ✡ [[Roš Hašana]] 11/12. 9.
* Uskrs: ✝ zapadni 5. 4.; 🞣 istočni 12. 4.
* Bajram: Ramazanski 20. 3.; Kurban 27. 5.

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - Bugarska je 21. članica [[eurozona|eurozone]], 1,95583 [[bugarski lev|leva]] za euro.
* 1. 1. - Požar u baru u [[Crans-Montana|Crans-Montani]], stradalo je 40 ljudi.
* 1. 1. - Demokratski socijalista [[Zohran Mamdani]] je gradonačelnik [[New York]]a.
* [[2. 1.]] - Šesti dan protesta u Iranu, iniciranih ekonomskom krizom. [[Donald Trump|Trump]] izjavljuje da će intervenisati ako demonstranti budu ubijani.
* 2. 1. - [[Ciudad de la Paz (Ekvatorska Gvineja)|Ciudad de la Paz]] je novi glavni grad [[Ekvatorska Gvineja|Ekvatorske Gvineje]], u kontinentalnom delu zemlje, umesto [[Malabo]]a na ostrvu [[Bioko]].
* 2 - 4. 1. - Jemenski građanski rat: jemenska vlada je uz saudijsku pomoć povratila teritorije izgubljene u ofanzivi Južnog prijelaznog vijeća prošlog mjeseca (muhafaze [[Hadramaut (muhafaza)|Hadramaut]] i [[Al-Mahra (muhafaza)|Al-Mahra]]). Na otoku [[Sokotra]] su blokirani turisti.
[[Datoteka:Nicolas Maduro on board the USS Iwo Jima (cropped).jpg|120px|mini|lijevo|[[Nicolás Maduro|Maduro]]]]
* [[3. 1.]] - Operacija ''Absolute Resolve'': američki udari u [[Venecuela|Venecueli]] i hvatanje predsednika [[Nicolás Maduro|Nicolása Madura]] i njegove supruge po optužbi za trgovinu narkoticima. Trump izjavljuje da će SAD upravljati zemljom do tranzicije, najavljuje dolazak američkih naftnih kompanija. V.d. predsednika je [[Delcy Rodríguez]].
* [[6. 1.]] - Grenlandska kriza: lideri nekoliko evropskih zemalja reafirmiraju podršku Danskoj i [[Grenland]]u povodom novih američkih potraživanja.
* 6. 1. - Kontroverza oko chatbota [[Grok]] koji generira seksualizirane slike žena i djevojčica.
* 6 - 10. 1. - Sukob između sirijske prelazne vlade i kurdskih Sirijskih demokratskih snaga u [[Alep]]u - po sporazumu o primirju, SDF napušta grad. Vlada zatim preduzima ofanzivu 13-tog.
* [[7. 1.]] - Snage međunarodno priznate jemenske vlade ulaze u [[Aden]].
* [[8. 1.]] - Pojačanje protesta u Iranu, praćeno gašenjem interneta i oružanim suzbijanjem - stradale su hiljade demonstranata.
* 8. 1. - Rat u Ukrajini: hipersonična balistička raketa [[Orešnik]] je uveče upotrebljena protiv [[Lavov]]a.
* [[14. 1.]] - Zlato je ove sedmice prelazilo 4.600 dolara za uncu, vrhunac 4.638.
* [[17. 1.]] - Trump objavljuje da uvodi dodatne carine za osam evropskih zemalja koje učestvuju u vojnoj vežbi ''Arctic Endurance'' i protive se američkom zauzeću Grenlanda (u Davosu 21-og ih otkazuje, kaže da neće primenjivati silu i da je postigao okvirni sporazum sa gen. sek. NATO-a).
* 17. 1. - U Paragvaju je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između [[EU]] i [[Mercosur]] (potrebna je ratifikacija).
* 17. 1. - Na snazi je sporazum UN o zaštiti oceana (kolokvijalno ''High Seas Treaty''), za očuvanje i održivo korištenje morske bioraznolikosti izvan nacionalne jurisdikcije.
* [[20. 1.]] - U Zagrebu prikazan film &quot;[[Svadba (2026.)|Svadba]]&quot; - najgledaniji hrvatski film.
* 20. 1. - Politička kriza u Bugarskoj (traje od 2021): predsednik [[Rumen Radev]] je podneo ostavku; potpredsednica [[Ilijana Jotova]] postaje prva žena predsednik 23-ćeg.
* [[21. 1.]] - Blokada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu zbog otkaza prof. Jeleni Kleut - policija je izbacila iz zgrade studente, profesore i građane.
* [[22. 1.]] - Trump i predstavnici nekoliko zemalja su u Davosu potpisali povelju [[Odbor mira|Odbora mira]] (''Board of Peace''), koji je u novembru pomenut u rezoluciji SB UN 2803 kao prelazno upravno i nadzorno telo za Gazu.
* 22. 1. - SAD su napustile [[Svjetska zdravstvena organizacija|Svjetsku zdravstvenu organizaciju]].
* [[23. 1.]] - Američki organ je produžio licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara (mađarski MOL je objavio 19-tog da će preuzeti NIS od Gaspromnjefta).
* [[24. 1.]] - Kriza u [[Minneapolis, Minnesota|Minneapolisu]]: nakon Renée Good 7-og, agenti ICE (Sprovođenje imigracije i carina) ubili su i Alexa Prettija.
* 10 - [[25. 1.]] - Evropsko prvenstvo u vaterpolu, Beograd: Srbija 1, Hrvatska 6, Crna Gora 7. U all-star timu su [[Milan Glušac]], [[Dušan Mandić]] i [[Strahinja Rašović]].
* [[26. 1.]] - Talačka kriza u Gazi: Izraelci su našli telo poslednjeg taoca.
* [[27. 1.]] - Samit EU-Indija u New Delhiju: postignut je sporazum o slobodnoj trgovini (potrebna ratifikacija).
* 27. 1. - [[Južni Sudan]]: vladine snage, preds. [[Salva Kiir Mayardit|Salve Kiira]], pokrenule ofanzivu u državi Jonglei kako bi povratile pozicije koje su prošlog meseca zauzele opozicione snage zatvorenog bivšeg potpredsednika [[Riek Machar|Rieka Machara]].
* [[28. 1.]] - Urušavanje rudnika [[koltan]]a Rubaya na istoku DR Kongo: stradalo je preko 400 ljudi.
* 28. 1.]] - [[Sarah Mullally]] je prva žena [[nadbiskup Canterburyja]].
* [[29. 1.]] - U [[Konjuh (Kruševac)|Konjuhu]] kod Kruševca zaplenjeno pet tona marihuane.
* 29. 1. - Trump je potpisao izvršno naređenje o carini za zemlje koje snabdevaju [[Kuba|Kubu]] naftom; Meksiko je još pre dva dana otkazao isporuku - na Kubi se zaoštrava energetska kriza.
* [[30. 1.]] - Predsednik Vučić je potpisao paket od pet izmena i dopuna pravosudnih zakona, tzv. Mrdićeve zakone.
[[Datoteka:EFTA00001815 - Stone-walled driveway leads to a luxurious villa with palm trees and a coastal view featuring a black utility vehicle parked on the concrete pad.jpg|mini|Na &quot;Epsteinovom otoku&quot; 2019. ([[Little Saint James]], [[Američki Djevičanski Otoci]])]]
* 30. 1. - Ministarstvo pravde SAD je objavilo 3,5 miliona dokumenata u vezi [[Jeffrey Epstein|Jeffreya Epsteina]]; novi fokus na bivšeg princa Andrewa i britanskog političara Petera Mandelsona.
* 30. 1. - Nakon što je dostigla 5.500 dolara za uncu, cena zlata pada 9%, najviše od 1983.

=== Februar/Veljača ===
* 15. 1. - [[1. 2.]] - [[EHF Euro 2026.]] (Danska, Švedska Norveška): Danska 1, Hrvatska 3, Srbija 19, Crna Gora 23. U all-star timu je [[Mario Šoštarić]]. Doček rukometaša u Zagrebu 2-og je organizirala Vlada RH.
* [[3. 2.]] - Islamisti ubili 160-200 ljudi u dva sela u zapadnoj nigerijskoj državi Kwara.
* [[5. 2.]] - Istekao ugovor [[Novi START]] o redukciji nuklearnog naoružanja iz 2010. (Rusija je suspendovala učešće 2023).
* 5. 2. - U Makedoniji je počela akcija u kojoj je zaplenjeno 40 tona marihuane.
* [[6. 2.]] - [[Dow Jones Industrial Average|Dow Jones IA]] je prvi put prešao 50.000.
* 6 - 22. 2. - Zimske olimpijske igre u [[Milano|Milanu]] i [[Cortina d'Ampezzo|Cortini d'Ampezzo]].
* [[8. 2.]] - Izbori za predsjednika Republike Srpske (od novembra): nakon ponavljanja glasanja na 136 biračkih mjesta, potvrđena je pobjeda [[Siniša Karan|Siniše Karana]] iz SNSD (inauguracija 17-og).
* 8. 2. - Vanredni izbori u [[Japan]]u: [[Liberalna demokratska partija (Japan)|LDP]] premijerke [[Sanae Takaichi]] dobija dvotrećinsku većinu.
* 8. 2. - [[Super Bowl]] LX u [[Santa Clara, California|Santa Clari]]: [[Seattle Seahawks]] - [[New England Patriots]] 29:13; u poluvremenu je nastupio portorikanski reper [[Bad Bunny]].
* [[12. 2.]] - Trump opozvao klasifikaciju gasova staklene bašte kao pretnje javnom zdravlju iz 2009, kao i standarde za emisije iz vozila.
* 12. 2. - [[Vještačka inteligencija]]: kineska kompanija [[ByteDance]] objavila aplikaciju ''Seedance 2.0'' za generiranje videa - hollywoodski studiji prete tužbom za povredu intelektualnih prava.
* [[19. 2.]] - Bivši princ Andrew je bio pritvoren zbog prestupa na javnoj funkciji.
* 19. 2. - Bivši južnokorejski predsednik Yoon Suk Yeol osuđen na doživotnu kaznu za pobunu kada je proglasio ratno stanje u decembru 2024.
* [[20. 2.]] - Vrhovni sud SAD presudio da predsednik nema pravo da uvodi carine prema zakonu iz 1977 (carine od 2. 4. 2025). Trump sutradan objavljuje globalne carine od 10% po zakonu iz 1962, što ubrzo povećava na 15%.
* [[22. 2.]] - Fatalno ranjen ''El Mencho'', lider meksičkog narko-kartela Jalisco Nova Generacija - njegovi ljudi izvode više paljevinskih napada, blokada puteva i sukoba sa vlastima.
* [[26. 2.]] - Eskalacija u Konfliktu Pakistana i Afganistana: afganski Talibani napadaju pakistanske položaje (nakon pakistanskih udara od 21-og), Pakistan kaže da je u punom ratu sa Afganistanom.
* [[27. 2.]] - MUP objavio da je Hrvatska očišćena od mina.
* [[28. 2.]] - Počinje Operacija Lav koji riče/Epska furija, izraelsko-američki udari na Iran sa željom promene režima. 
** Ubijen je Vrhovni lider [[Ali Hamenei]] sa još nekoliko vojnih čelnika. Pogođena je škola za devojčice u Minabu na jugu zemlje, iranski mediji izveštavaju o 165 mrtvih.
** Iran uzvraća na Izrael i ciljeve u Persijskom zalivu.

=== Mart/Ožujak ===
[[Datoteka:Op epic fury timeline 100hrs - pentagon - mar4 - straight.jpg|mini|Prvih 100 sati rata u Zalivu]]
* [[1. 3.]] - Dron pogodio britansku bazu Akrotiri na Kipru.
* 1. 3. - Masakru u Abiemnomu na severu [[Južni Sudan|Južnog Sudana]]: omladinci, moguće [[Nuer]]i, napali su [[Dinka (narod)|Dinke]], ubijeno je najmanje 169 ljudi.
* [[2. 3.]] - Obnovljen sukob između [[Hezbolah]]a i Izraela. Evakuacije sa juga Libana, gađanje meta na jugu Bejruta.
* [[3. 3.]] - Još jedan odron u rudnicima [[koltan]]a Rubaya u prov. [[Nord-Kivu|Severni Kivu]], [[DR Kongo]], sa preko 200 mrtvih (u januaru je stradalo preko 400 ljudi).
* [[4. 3.]] - Iranska fregata IRIS Dena je torpedovana blizu Šri Lanke.
* [[5. 3.]] - Izbori u [[Nepal]]u, prvi od protesta Gen Z prošlog septembra: skoro dvotrećinska većina za Nacionalnu nezavisnu partiju, repera i gradonačelnika Katmandua [[Balen Shah]]a.
* [[6. 3.]] - Kosovska predsednica [[Vjosa Osmani]] raspustila skupštinu dan nakon neuspelog biranja novog predsednika; &quot;[[Samoopredeljenje (politička stranka)|Samoopredeljenje]]&quot; se obraća Ustavnom sudu.
* 7/[[8. 3.]] - Pogođeni rezervoari nafte kod Teherana, grad je obavijen dimom, pada crna kiša. Za novog Vrhovnog lidera Irana je izabran sin prethodnog, [[Mojtaba Khamenei]].
* [[9. 3.]] - Cena nafte prelazi 100 dolara po barelu, prvi put od 2022. Promet [[Hormuški tjesnac|Hormuškim tjesnacom]] je znatno otežan.
* [[13. 3.]] - Gađane su vojne mete na iranskom ostrvu i naftnom terminalu [[Hark]].
* [[15. 3.]] - [[98. dodjela Oscara]]: najbolji film je ''[[One Battle After Another]]'', ukupno šest nagrada od 13 nominacija, uključujući novu kategoriju za [[kasting]]; ''[[Sinners (film iz 2025.)|Sinners]]'', četiri od rekordnih 16; ''[[Frankenstein (film iz 2025.)|Frankenstein]]'' tri od devet; ''[[KPop Demon Hunters]]'' dve od dve; ''[[Sentimental Value]]'' jedna, međunarodna, od devet; ''[[Hamnet (film)|Hamnet]]'' jedna od osam; ''[[Marty Supreme]]'' ništa od devet.
* [[16. 3.]] - U pakistanskom udaru je pogođena bolnica, centar za rehabilitaciju narkomana, u Kabulu - lokalni izvori tvrde da ima na stotine mrtvih.
* 16. 3. - Započete su izraelske kopnene operacije na jugu Libana - narednih dana se ruše mostovi na reci [[Litani]].
* 16. 3. - Nestanak struje na celoj Kubi (i opet 21-og).
* [[17. 3.]] - U izraelskim napadima u Teheranu, ubijeni su tajnik Vrhovnog vijeća nacionalne sigurnosti [[Ali Laridžani]] i komandant Basidža, paravojne dragovoljačke milicije u okviru Revolucionarne garde, Golamreza Solejmani (sljedeće noći i ministar obavještajnih dijela Esmail Hatib).
* [[18. 3.]] - Prvi, izraelski, napad na iransku hidrokarbonsku proizvodnju: najveće gasno polje, Južni Pars, koje deli sa [[Katar]]om. Iran odgovara udarom i velikom štetom na katarskom kompleks Ras Laffan za likvefakciju gasa. Ovo povlači obustavu rada kompanije QAFCO, koja proizvodi 14% svetske [[Urea|uree]].&lt;ref&gt;[https://www.theguardian.com/world/2026/apr/03/visual-guide-gulf-fertiliser-blockade ‘Food security timebomb’: a visual guide to the Gulf fertiliser blockade]. theguardian.com 3 Apr 2026&lt;/ref&gt;
* [[20. 3.]] - Iranci su ispalili dve rakete prema bazi Diego Garcia u sredini Indijskog okeana - jedna se raspala, druga presretnuta.
* 20 - 22. 3. - Svetsko prvenstvo u dvoranskoj atletici, [[Toruń]]: srebro za [[Angelina Topić|Angelinu Topić]] u skoku u vis.
* [[21. 3.]] - Nakon što je u Iranu gađano nuklearno postrojenje Natanz, iranske rakete pogađaju izraelska mesta Arad i [[Dimona]], nedaleko od nuklearnog centra.
* [[22. 3.]] - Parlamentarni izbori u Sloveniji: vladajuće [[Gibanje Svoboda]] je opalo, ali je jedan mandat ispred Janšine [[Slovenska demokratska stranka|SDS]].
* 22. 3. - Lokalni izbori u Francuskoj, drugi krug. Socijalisti zadržali Pariz.
* [[24. 3.]] - Potpisan ugovor o slobodnoj trgovini između EU i Australije.
* 25 - 26. 3. - Sud u Novom Meksiku odredio 375 milona dolara globe Meti (Facebook i Instagram) jer je omogućila seksualnu eksploataciju dece; sutradan u Los Angelesu sud nalazi da su Meta i YouTube stvorili adiktivne proizvode koji štete mladim korisnicima.
* [[26. 3.]] - Nevrijeme u Hrvatskoj.
* 26. 3. - Uveče, studentkinja pala sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu.
* [[28. 3.]] - Jemenski Husi su ispalili prvu raketu prema Izraelu tokom Iranskog rata.
* [[29. 3.]] - Lokalni izbori u 10 opština Srbije (Aranđelovac, Bajina Bašta, Bor, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Sevojno, Smederevska Palanka). Bilo je nasilja, [[Srpska napredna stranka|naprednjaci]] uglavnom pobeđuju, sa smanjenom podrškom.
* [[31. 3.]] - BiH pobijedila Italiju na penale i plasirala se na Svjetsko prvenstvo; Italija nije uspjela treći put zaredom.

=== April/Travanj ===
[[Datoteka:Orion POV- Destination and Home (art002e009567).jpg|mini|[[Artemis II]]: brod Orion, Mĕsec i Zemlja]]
* [[1. 4.]] - [[10. 4.]] - NASA-ina misija [[Artemis II]], sa posadom oko Meseca, prva iznad niske orbite od 1972; 6/7. 4. su obišli oko Meseca, na rekordnoj udaljenosti od 406.771 km od Zemlje.
* [[3. 4.]] - U Iranu je oboren američki [[McDonnell Douglas F-15E Strike Eagle|F-15E]]: pilot je ubrzo spasen a oficir za oružne sisteme 5-tog (prilikom spašavanja Amerikanci uništili dva svoja aviona [[Lockheed C-130 Hercules|C-130]] i dva mala helikoptera [[MD Helicopters MH-6 Little Bird|MH-6]]). Oboren i [[Fairchild Republic A-10 Thunderbolt II|A-10]] kod Hormuškog tjesnaca.
* [[5. 4.]] - Objavljeno da je blizu [[Kanjiža|Kanjiže]] pronađen eksploziv kod gasovoda koji vodi prema Mađarskoj.
* [[7. 4.]] - Trump: &quot;jedna civilizacija će umreti večeras&quot; ako Iran ne prihvati sporazum. Sledeće noći je dogovoreno primirje na dva tjedna i otvaranje Tjesnaca.
* [[8. 4.]] - Izrael smatra da Liban nije obuhvaćen primirjem, u jakim udarcima na Bejrut je stradalo preko 200 ljudi. Iran zatvara Tjesnac i gađa zaljevske zemlje.
* [[12. 4.]] - Bez rezultata u pregovorima SAD-Iran u Islamabadu; Trump objavljuje blokadu Hormuškog tjesnaca.
[[Datoteka:Bastion of Hungarian Freedom 2026 (44).jpg|mini|Budimpešta 2026.]]
* 12. 4. - Parlamentarni izbori u Mađarskoj: partija ''Tisza'' [[Péter Magyar|Pétera Magyara]] pobjeđuje sa dvotrećinskom većinom zastupnika; [[Viktor Orbán|Orbán]] i [[Fidesz]] su proveli četiri mandata i 16 godina na vlasti.
* [[13. 4.]] - SAD uvele pomorsku blokadu Irana.
* [[16. 4.]] - Prvi ukrajinski napad na rafineriju i naftni terminal u [[Tuapse]]u, na crnomorskoj ruskoj obali - još tri talasa do 2. maja izazivaju veliku materijalnu i ekološku štetu.
* [[17. 4.]] - Iran otvara Tjesnac tijekom lebanonskog primirja, ali ga zatvara već sutradan zbog nastavljene američke blokade.
* [[19. 4.]] - Izbori u Bugarskoj, osmi za pet godina: Progresivna Bugarska bivšeg predsednika [[Rumen Radev|Radeva]] dobija apsolutnu većinu mandata.
* [[23. 4.]] - Deblokirana pomoć EU od 90 milijardi eura za Ukrajinu.
* [[25. 4.]] - [[Rat u Maliju]] i [[Rat u Sahelu]]: koordinirani napadi džihadista iz JNIM i [[Azavad|tuareških pobunjenika]] u više gradova [[Mali]]ja.
* 25. 4. - Čovek je pucao blizu Večere dopisnika iz Bele kuće, kojoj su prisustvovali i čelnici SAD.
* [[26. 4.]] - [[Sabastian Sawe]] je istrčao Londonski maraton za manje od dva sata.
* [[28. 4.]] - RH i BiH potpisali u Dubrovniku sporazum o gradnji plinovoda [[Južna interkonekcija]].
* 28. 4. - Kosovski parlament ne uspeva izabrati novog predsednika - raspušten je, izbori će biti u junu.

=== Maj/Svibanj ===
* [[1. 5.]] - [[Ujedinjeni Arapski Emirati]] su napustili [[OPEC]].
* [[2. 5.]] - Ministarstvo obrane SAD objavilo da će povući 5.000 vojnika iz Njemačke (od ca. 36.000).
* 2. 5. - Na holandskom kruzeru ''MV Hondius'' na Atlantiku je umrla druga osoba od [[hantavirus]]a, treća ukupno (brod stiže na Tenerife 10-tog, odakle ide evakuacija).
* [[4. 5.]] - Američka operacija ''Project Freedom'': pratnja brodova u [[Hormuški tjesnac|Hormuškom tjesnacu]] (sutradan pauzirana). Iranci su gađali naftnu luku u Al Fudžajri.
* [[7. 5.]] - Lokalni izbori u UK: uspeh za [[Reform UK]] i Zelene. Nacionalistički [[Plaid Cymru]] ima najviše mandata u Velškoj skupštini (laburisti su bili dominantni od 1922). U Škotskoj je pobedila [[Škotska nacionalna stranka]]. Veliki gubici za vladajuće laburiste na lokalu u Engleskoj.
* [[11. 6.]] - [[Christian Schmidt]] potvrđuje da odlazi s pozicije [[Ured visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu|OHR]].
* 13 - 15. 5. - Trumpova državna poseta Kini.
* [[14. 5.]] - Kriza na Kubi: ministar energije izjavljuje da nema više nafte i dizela.
* 14. 5. - Potvrđena epidemija Bundibugyo, /bundibudžo/, [[ebola|ebole]] u provinciji [[Ituri]] DR Kongo (moguće da je počela još pre dva meseca). Bolest je prisutna i u Ugandi. [[SZO]] 17-tog objavljuje vanrednu situaciju od međunarodnog interesa.
* 14. 5. - U napadu na Kijev ima 24 mrtvih, Ukrajina tri dana kasnije upućuje rafal prema Moskvi i Bjelgorodu.
* [[15. 5.]] - Uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić i još 11 osoba, među kojima tri policajca, tri dana nakon pucnjave u restoranu „27&quot; na [[Senjak]]u i nestanka 52-godišnjeg muškarca (telo pronađeno u buretu, 21-og u Inđiji).
* 15 - 29. 5. - Prikazuju se uspešni filmovi koji sa započeli kao postovi na YouTubeu: natprirodni horor ''Obsession'' (15.) i SF psihološki horor ''Backrooms'' (29. 5.).
* 12 - [[16. 5.]] - Pesma Evrovizije u Beču. Pet zemalja bojkotira zbog učešća Izraela. Prva je [[Dara (bugarska pjevačica)|Dara]] iz Bugarske (&quot;Bangaranga&quot;), 15. Lelek iz Hrvatske (&quot;Andromeda&quot;), 17. Lavina iz Srbije (&quot;Kraj mene&quot;).
* [[18. 5.]] - Tužba protiv Službe unutrašnjih prihoda (IRS) od strane preds. Trumpa i njegovih sinova rešena nagodbom: vlada SAD formira fond od blizu 1,8 milijardi dolara, ''Anti-Weaponization Fund'', za nadoknadu predsednikovim saveznicima koji tvrde da su nepravedno istraživani. U dodatku nagodbe se kaže da IRS prekida sve preglede poreskih prijava.
* [[20. 5.]] - Vazdušna uzbuna u [[Vilnius]]u zbog drona blizu beloruske granice.
* 20. 5. - Velika porota u Majamiju optužila [[Raúl Castro|Raúla Castra]] i dr. za ubistvo u obaranju dve emigrantske cesne 1996.
* 20. 5. - Pojas presvete Bogorodice stigao iz svetogorskog manastira [[Vatoped]]a u Beograd, izložen je u Hramu Svetog Save do 6. juna, privukao je preko pola miliona poklonika. 
* [[23. 5.]] - Miting &quot;Ti i ja, Slavija&quot;, u Beogradu, sa preko 180.000 okupljenih. Sukobi kod Pionirskog parka. Železnički saobraćaj u zemlji obustavljen ranije tokom dana.
* [[24. 5.]] - Rusija gađala Ukrajinu sa 600 dronova i 90 raketa, uključujući hipersonični Orešnik, dva dana nakon što je u Starobjeljsku u Luganskoj oblasti pogođen pedagoški univerzitet, sa 21 žrtvom.
* 24 - 28. 5. - Preds. Vučić u poseti Kini.
* [[25. 5.]] - Objavljena papina enciklika ''Magnifica humanitas'': o očuvanju ljudske osobe u doba umjetne inteligencije.
* [[26. 5.]] - Najtopliji majski dan u Engleskoj, malo preko 35 stepeni u [[Kraljevski botanički vrtovi u Kewu|vrtovima Kew]] u Londonu; toplotni val je na zapadu Evrope. U Indiji i Pakistanu ovih dana je preko 45 stepeni.
* [[29. 5.]] - Prilikom ruskog napada na ukrajinske luke na Dunavu, jedan dron je pogodio zgradu u rumunskom [[Galați|Galacu]].
* [[30. 5.]] - Građanskom inicijativom je uklonjen naprednjački fasadni baner sa beogradske [[Palata Albanija|Palate Albanija]], jer su bili ugroženi ptići [[Bela čiopa|belih čiopa]].
* [[31. 5.]] - Izraelci zauzeli strateški položaj zamka Beaufort kod Nabatije u Libanu.

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[1. 6.]] - Protesti u Albaniji, nazvani Flamingo revolucija - protivljenje gradnji luksuznog odmarališta kod Valone (ostrvo Sazan i laguna Narta, na inicijativu [[Jared Kushner|Jareda Kushnera]]) šire se i na Tiranu, pošto su aktivisti napadnuti od lokalnog obezbeđenja.
* 2. i 9. 6. - Antiimigrantska osećanja u Ujedinjenom Kraljevstvu: objavljivanje snimka hapšenja Henryja Nowaka u [[Southampton]]u, pred smrt nakon što ga je ubo Sik, i 9-tog napad nožem na čoveka u [[Belfast]]u izazivaju proteste odn. nemire.
* [[3. 6.]] - Oko 90 državljana Srbije vraćeno sa aerodroma u Tivtu, policija Crne Gore ih je ocenila kao &quot;rizik po bezbednost&quot;.
* 3. 6. - Ukrajinski dronovi pogodili naftni terminal u Sankt Peterburgu, na dan početka ekonomskog foruma, dan nakon što je u ruskim napadima poginulo 23 ljudi.
* [[4. 6.]] - Pripadnik [[UNIFIL]] stariji vodnik Milovan Jovanović umro je od posledica minobacačke vatre na jugu Libana.
* 4. 6. - [[Janez Janša]] je četvrti put premijer Slovenije.
* [[5. 6.]] - Samit EU–Zapadni Balkan u Tivtu.
* [[7. 6.]] - Vanredni izbori na Kosovu: Kurtijevo Samoopredeljenje 53/120 mandata (-4).
[[Datoteka:2026-06-08 Ballroom construction and UFC arena White House Washington DC 13-23-11.jpg|mini|Borilište i gradilište kod Bele kuće]]
* 7. 6. - Izbori u Armeniji: proeuropska stranka premijera [[Nikol Pašinjan|Pašinijana]] zadržava većinu.
* 7. 6. - Iran ispalio rakete na Izrael, nakon dva meseca, zbog izraelskih udara na Bejrut.
* [[9. 6.]] - Pošto je oboren američki [[Boeing AH-64 Apache|Apache]], dolazi do novog ciklusa udara sa Iranom.
* [[10. 6.]] - Papa je blagoslovio Kulu Isusa Krista bazilike [[Sagrada Família]] u Barceloni, visine 172,5 metara.
* 11. 6. - 19. 7. - [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|FIFA Svjetsko prvenstvo]] u Sjevernoj Americi.
** Bosna i Hercegovina: 12. 6. 1:1 sa Kanadom; 18. 6. gubi od Švicarske 4:1; 24. 6. pobjeđen Katar 3:1 - ide dalje.
** Hrvatska: 17. 6. gubi od Engleske 4:2; 23. 6. pobjeđena Panama 1:0; 27. 6. pobjeđena Gana 2:1 - ide dalje.
* [[12. 6.]] - Firma [[SpaceX]] je izašla na berzu. [[Elon Musk]] je prvi bilioner (1.000 milijardi).
* [[13. 6.]] - [[New York Knicks]] prvaci NBA nakon 53 godine.
* [[14. 6.]] - Objavljeno da je postignut sporazum o okončanju rata između Irana i SAD. Zbog nastavljenih dejstava u Libanu, sporazum i otvorenost Hormuskog moreuza se više puta dovode u pitanje.
* 14. 6. - ''UFC Freedom 250'': borilačka priredba na Južnom travnjaku Bele kuće. 
* [[15. 6.]] - U Kijevu su pogođeni saborna crkva Kijevo-pečerske lavre i Filmski studio Dovženko.
* [[18. 6.]] - Najveći napad na Moskvu od 2022, opet pogođena velika rafinerija u Kapotnji, na Moskvu pada crna kiša.
* 18. 6. - Kriza vođstva Laburističke partije u UK: gradonačelnik Manchestera Andy Burnham je ubedljivo dobio na dopunskim izborima za parlament.
* [[19. 6.]] - Više javno tužilaštvo u Beogradu sumnjiči studente da su simulirali upotrebu zvučnog topa u martu 2025.
* [[20. 6.]] - Protestni skup u Novom Sadu.
* [[22. 6.]] - Britanski premijer [[Keir Starmer]] objavljuje da podnosi ostavku.
* ca. 24. 6. - Val toplote na zapadu Evrope. Oboren junski rekord u Engleskoj (37,3 stepena 26-tog), u Francuskoj prosečno najtoplije ikada, s temperaturama do 44,3 stepena.
* [[24. 6.]] - Dva jaka potresa u [[Venezuela|Venezueli]].
* [[27. 6.]] - Naprednjački skup u Beogradu. Preds. Vučić najavljuje da će podneti ostavku.
* 27. 6. - Toplota se premešta u srednju Evropu: rekordi u Nemačkoj (41,5 stepen), Češkoj (40,6), Danskoj (37).
* [[28. 6.]] - Studentski skup &quot;Sve se vidi na Vidovdan&quot; u Kraljevu.
* [[29. 6.]] - Najtopliji junski dan u Beogradu, 38,9 stepeni.
* [[30. 6.]] - Preko milion nedokumentovanih migranata i tražioca azila se prijavilo za regularizaciju statusa u Španiji.
* 30. 6. - Protesti protiv imigracije u Južnoj Africi.

=== Jul/Juli/Srpanj ===
[[Datoteka:DamonNolanHathaway-byPhilipRomano.jpg|mini|180px|Pred premijeru &quot;Odiseje&quot;]]
[[Datoteka:Enzo Fernandez Pau Cubarsi Argentina v Spain 19 July 2026-208.jpg|180px|mini|Finale Svjetskog kupa]]
* [[1. 7.]] - Američki diplomata Louis Chrishock je imenovan za v.d. [[Visoki predstavnik za BiH|Visokog predstavnika za BiH]], dok EU i SAD ne postignu kompromis (Rusija ga ne prihvata).
* 1. 7. - [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|FIFA Svjetsko prvenstvo]]: 
** Bosna i Hercegovina: 1/2. 7. gubi od SAD 2:0.
** Hrvatska: 2/3. 7. gubi od Portugala 2:1.
* [[2. 7.]] - U jakom napadu na Kijev gine 30 ljudi.
* [[5. 7.]] - Američkom igraču Bolagunu suspendovana posledica crvenog kartona u meču sa BiH (SAD gube od Belgije 4:1). 
* [[6. 7.]] - Državna sahrana [[Ali Hamenei]]a (4 - 9. 7.): milioni ljudi učestvuju u pogrebnoj procesiji u Teheranu. Kovčeg je 8. 7. pronesen i iračkim gradovima Nadžaf i Kerbala.
* [[8. 7.]] - Nakon razmene vatre, Trump kaže da je primirje sa Iranom &quot;završeno&quot;. Uveče novi udari.
* ca. 9. 7. - Treći talas vrućine na zapadu Evrope.
* [[11. 7.]] - Povijesno nizak vodostaj [[Drava|Drave]] kod Osijeka, -173.
* 11. 7. - Pisac [[Vladimir Arsenijević]] pretučen ispod Brankovog mosta; komemoracija žrtvama Srebrenice otkazana.
* [[15. 7.]] - Ukrajinski predsednik Zelenski smenio ministra odbrane Mihajla Fedorova, što izaziva proteste.
* [[16. 7.]] - Preds. Trump u obraćanju naciji tvrdi da su se Kinezi mešali u izbore 2020.
* [[17. 7.]] - U američkoj bazi u Jordanu poginula dva američka vojnika, nastavljaju se međusobni udari.
* 17. 7. - Prikazan je film &quot;[[Odiseja (2026.)|Odiseja]]&quot; [[Christopher Nolan|Christophera Nolana]].
* [[18. 7.]] - Ukrajinski dronovi uništili dva skladište online maloprodaje ''Wildberries'' u okolini Moskve.
* [[19. 7.]] - Finale Svjetskog prvenstva: '''Španija''' - Argentina 1:0 u produžecima. Prethodnog dana, u meču za treće mesto, Francuska - Engleska 4:6. 
[[Datoteka:Prime Minister Andy Burnham portrait (cropped).jpg|120px|mini|[[Andy Burnham]]]]
* [[20. 7.]] - [[Andy Burnham]] je novi britanski premijer, sedmi od 2016.
* 20. 7. - Nikaragvanski predsednik [[Daniel Ortega]] kaže da u zemlji više neće biti izbora.
* [[23. 7.]] - Nafta je prelazila 100 dolara, nakon što su jemenski Husi gađali dva tankera u Crvenom moru.
* [[24. 7.]] - Pošto su istekle carine uvedene u februaru, preds. Trump je uveo nove od 10% ili 12.5% za niz zemalja, uključujući EU, po klauzuli o prinudnom radu.
* 24/25. 7. - Pauzirani američki napadi na Iran - nastavljaju se 29-tog, nakon iranskog pokušaja protiv Jordana.
* [[25. 7.]] - Petoro planinara iz Bosne i Hercegovine stradalo na [[Elbrus]]u.
* 25. 7. - Omladinski pokret &quot;bubašvaba/žohara&quot; u Indiji: ministar obrazovanja je dao ostavku nakon desetak dana protesta zbog skandala sa procurivanjem ispita.
* ca. 2x. 7. - Veliki požari na zapadu Evrope: 50.000 ha u Ávili, zapadno od Madrida, najveći ikad u Španiji; preko 42.000 ha zapadno od [[Bordeaux]]a u Francuskoj, evakuirano je 220.000 ljudi. Još jedan talas vrućine.&lt;ref&gt;[https://www.theguardian.com/world/2026/jul/27/france-and-spain-race-to-contain-huge-wildfires-before-fresh-heatwave-begins France and Spain race to contain huge wildfires before fresh heatwave begins] theguardian.com Mon 27 Jul 2026&lt;/ref&gt;
* [[26. 7.]] - [[Tadej Pogačar]] je osvojio peti [[Tour de France]].
* [[28. 7.]] - Predložena ''FIFA Forward Enterprise'', komercijalna filijala [[FIFA]]-e koja bi privatnim investitorima omogućila udeo u organizovanju takmičenja - izaziva dosta protesta, tako da se odustaje.
* [[30. 7.]] - Možda 60.000 ljudi ilegalno ulaze iz Maroka u španjolsku [[Ceuta|Ceutu]], sutradan se polovica vraća, ubrzo skoro svi. 
* [[31. 7.]] - Objavljene analize pokazuju da je otpad zakopan u [[Gospić]]u opasan - 33.000 tona.
* jul - Najtopliji jun-jul na zapadu Evrope. Najtopliji jul u svetskim morima. Najtopliji mesec ikada u SAD.

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* jul/avgust - Vrućina u regionu, Dunav i druge reke historijski niske. Centar za razminiranje Srbije tokom meseca uklanja nemačka plovila [[Operacija Dunavski vilenjak|potopljena 1944]].&lt;ref&gt;[https://klima101.rs/dunav-nizak-vodostaj-ratni-brodovi-motocikl-rimski-most-mamuti/ U toku je izvlačenje potopljene nemačke flote kod Prahova: Šta je sve izronilo iz presahlog Dunava?]. klima101.rs 14/08/2026&lt;/ref&gt;
* [[2. 8.]] - U Južnoj Koreji izmereno rekordnih 42,5°C.
* [[5. 8.]] - Požar u [[Deliblatska peščara|Deliblatskoj peščari]], zahviće preko 1.500 ha. Požar je i na [[Stolovi]]ma kod Kraljeva.
* ca. 6. 8. - Rekordne temperature u Austriji, Slovačkoj i Mađarskoj, ca. 41-42°C.
* [[7. 8.]] - U Mecci potpisan obrambeni pakt između [[Turska|Turske]], [[Saudijska Arabija|Saudijske Arabije]] i [[Pakistan]]a.
* [[8. 8.]] - [[Volodimir Zelenskij]] u poseti Beogradu.
* [[10. 8.]] - Zemljotres u kolumbijskom departmanu [[Chocó (departman)|Chocó]].
* [[12. 8.]] - Totalno [[pomračenje Sunca]] na zapadu Evrope.&lt;ref&gt;[http://eclipse.gsfc.nasa.gov/SEsearch/SEsearchmap.php?Ecl=20260812 Total Solar Eclipse of 2026 August 12] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150320164625/http://eclipse.gsfc.nasa.gov/SEsearch/SEsearchmap.php?Ecl=20260812 |date=2015-03-20 }}, ''NASA''&lt;/ref&gt;
* [[13. 8.]] - Peti talas vrućine na zapadu Evrope.
* [[14. 8.]] - Požar u [[Omiš]]u, stradala je jedna osoba.
[[Datoteka:Пожар Делиблатска пешчара, ситуација 23.08.2026.png|160px|mini|Požar u Deliblatskoj peščari, stanje 23. 8.]]
* 15/16. 8. - Zapaljen automobil tužioca u [[Valjevo|Valjevu]], građani i studenti se okupljaju sledeće večeri.
* [[16. 8.]] - Poljski autobus, na povratku iz Međugorja, sleteo s puta u Mađarskoj - 12 mrtvih.
* 16. 8. - Prosvjed u [[Gospić]]u zbog ilegalnog odlaganja otpada.
* [[17. 8.]] - Rekordni niz: 23. uzastopni tropski dan u Beogradu&lt;ref&gt;[https://klima101.rs/rekord-tropskih-dana-beograd/ U Beogradu je oboren rekord: Ovo je sada najduži niz uzastopnih dana sa temperaturom preko 30 °C]. klima101.rs 17/08/2026&lt;/ref&gt; (od 30. 7. do 7. 8. devet dana od 35 i više stepeni, do 38&lt;ref&gt;[https://www.accuweather.com/sr/rs/belgrade/298198/august-weather/298198 Beograd, Srbija Mesečna prognoza | AccuWeather]&lt;/ref&gt;). Novi tropski dani već od 19-tog.
** Zagreb ≥ 30 stupnjeva od 27. 7. (4 - 6. 8. 38 st.). Sarajevo ≥ 30 stupnjeva 29. 7. do 17. 8. i od 19. 7. 
* [[19. 8.]] - Nacionalni dug SAD prešao 40.000 milijardi dolara, oko 123% GDP.&lt;ref&gt;[https://www.theguardian.com/business/2026/aug/20/us-national-debt-republicans ‘Starve the beast’? The $40tn cost of Republicans’ false promises to cut spending]. theguardian.com Thu 20 Aug 2026&lt;/ref&gt;
* [[20. 8.]] - Objavljeno da se Demokratska autonomna administracija severne i istočne Sirije (ranije poznata i kao [[Sirijski Kurdistan]]) u potpunosti integrisala u [[Sirija|sirijsku]] državu.
* 20 - 21. 8. - Izvanredna sjednica Sabora zbog otpada u Gospiću.
* [[21. 8.]] - Dronovi pogađaju šoping centar u [[Krivi Rog|Krivom Rogu]], 16 mrtvih.
* 21. 8. - Nastavlja se požar u Deliblatskoj peščari: nakon ruskog aviona, Srbija prihvata i pomoć iz EU.
* [[26. 8.]] - Razorna bujična poplava na granici Nepala i Kine, s velikim brojem poginulih.

== Predviđeni događaji ==

* [[29. 8.]] - Referendum o nastavku pregovora o članstvu [[Island]]a u EU.
* [[30. 8.]] - Lansiranje Svemirskog teleskopa Nancy Grace Roman, za osmatranje u spektru od plave do infracrvene.
* 18 - 20. 9. - Izbori u Rusiji.
* [[4. 10.]] - Izbori u BiH.
* 4. 10. - Izbori u Brazilu.
* [[19. 10.]] - Referendum sa 10 pitanja u kanadskoj provinciji [[Alberta]], među kojima i da li treba raspisati referendum o nezavisnosti.
* [[27. 10.]] - Izbori u Izraelu.
* [[3. 11.]] - Izbori na sredini mandata u SAD.
* [[14. 11.]] - Prva Pesma Evrovizije Azija.
* 19. 11. - Najavljena igra ''[[Grand Theft Auto VI]]''.

=== Nepoznati datumi ===
* jesen? - Vanredni izbori u Srbiji?

== Rođenja ==

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 2026.}}
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - [[Nexhat Daci]], kosovski političar, akademik ANUK (* [[1944]])
* [[2. 1.]] - [[Dejan Đurović]], glumac, spiker, voditelj (* [[1938]])
* [[5. 1.]] - [[Aldrich Ames]], špijun (* [[1941]])
* [[10. 1.]] - [[Erich von Däniken]], ufolog (* [[1935]])
* [[19. 1.]] - [[Valentino Garavani|Valentino]], modni kreator (* [[1932]])
* 19. 1. - [[Senka Veletanlić]], pevačica, glumica (* [[1936]])
* [[20. 1.]] - [[Beti Đorđević]], pevačica (* [[1946]])
* [[23. 1.]] - [[Dalibor Brun]], pjevač (* 1944)
* [[30. 1.]] - [[Catherine O'Hara]], glumica (* [[1954]])

=== Februar/Veljača ===
* [[3. 2.]] - [[Saif al-Islam Gaddafi]], libijski političar (* [[1972]])
* [[6. 2.]] - [[Miro Vuksanović]], književnik, akademik SANU (* [[1944]])
* [[7. 2.]] - [[Gordana Marić]], glumica, profesorka FDU (* 
* [[13. 2.]] - [[Ljiljana Pavić]], scenaristkinja (* [[1938]])
* 13. 2. - [[Tatjana Ječmenica]], teniserka, trener, selektor (* [[1978]])
* [[15. 2.]] - [[Robert Duvall]], glumac (* [[1931]])
* [[17. 2.]] - [[Jesse Jackson]], aktivist za ljudska prava (* [[1941]])
* [[18. 2.]] - [[Borislav Paravac]], bivši član Predsjedništva BiH (* [[1943]])
* 18. 2. - Ljiljana Zelen Karadžić (* [[1945]])
* [[20. 2.]] - [[Mirjana Kapetanović]], bh. književnica i novinarka (* [[1959]])
* [[21. 2.]] - [[Vladislav Jovanović]]. srpski diplomata (* [[1933]])
* 21. 2. - [[Dan Simmons]], književnik (* [[1948]])
* [[23. 2.]] - [[Dragoljub Dimitrijević]], vajar, profesor FPU (* [[1950]])
* [[25. 2.]] - [[Antonio Tejero]], neuspeli španski pučista (* [[1932]])
* [[27. 2.]] - [[Neil Sedaka]], kantautor, pijanist (* [[1939]])
* [[28. 2.]] - [[Ali Hamenei]], Vrhovni lider Irana (* [[1939]])

=== Mart/Ožujak ===
* [[8. 3.]] - [[B. Wongar]] (Sreten Božić), književnik (* 1932)
* 8. 3. - [[Vladimir Rakočević]], matematičar, akademik SANU (* [[1953]])
* [[14. 3.]] - [[Jürgen Habermas]], filozof, socijalni teoretičar (* [[1929]])
* [[17. 3.]] - [[Patrijarh gruzijski Ilija II]] (* [[1933]])
* 17. 3. - [[Ali Laridžani]], iranski političar (* [[1958]])
* [[19. 3.]] - [[Chuck Norris]], glumac, majstor borilačkih vještina (* [[1940]])
* 19. 3. - [[Umberto Bossi]], talijanski političar (* [[1941]])
* [[20. 3.]] - [[Robert Mueller]], bivši šef FBI, specijalni istražilac (* [[1944]])
* 20. 3. - [[Božo Koprivica]], književnik, dramaturg (* [[1950]])
* [[22. 3.]] - [[Lionel Jospin]], bivši francuski premijer (* [[1937]])
* 22. 3. - [[Hermann Huppen]], stripotvorac (* [[1938]])
* 22. 3. - [[Radoje Čupić]], glumac (* [[1958]])
* [[26. 3.]] - [[James Tolkan]], glumac (* [[1931]])
* [[30. 3.]] - [[Carlos Westendorp]], španjolski diplomat, bivši VP u BiH (* [[1937]])

=== April/Travanj ===
* [[5. 4.]] - [[Vlatko Cvrtila]], profesor, gepolitički analitičar (* [[1965]])
* [[6. 4.]] - [[Christian Schwarz-Schilling]], njemački diplomat, bivši VP u BiH (* [[1930]])
* [[8. 4.]] - [[Duško Vujošević]], košarkaški trener (* [[1959]])
* [[9. 4.]] - [[Afrika Bambaataa]], pionir hip-hopa (* [[1957]])
* [[23. 4.]] - [[Rexhep Qosja]], književnik (* [[1936]])

=== Maj/Svibanj ===
* [[1. 5.]] - [[Alex Zanardi]], vozač F1, paraolimpijac (* [[1966]])
* [[6. 5.]] - [[Ted Turner]], osnivač CNN (* [[1938]])
* 6. 5. - [[Vladimir Cvetković]], košarkaš, funkcioner FK Crvena Zvezda (* [[1941]])
* 6. 5. - [[Rajko Kasagić]], bivši premijer RS (* [[1942]])
* [[16. 5.]] - [[Predrag Koraksić]] Corax, karikaturista (* [[1933]])
* 16. 5. - [[Félicien Kabuga]], finansijer genocida u Ruandi (* [[1933]])
* [[21. 5.]] - [[Julienne Bušić]], otmičarka (* [[1948]])
* 21. 5. - [[Kyle Busch]], vozač NASCAR (* [[1985]])
* [[22. 5.]] - [[Dick Parry]], saksofonist ''Pink Floyd''-a (* [[1942]])
* [[25. 5.]] - [[Sonny Rollins]], džez saksofonista (* [[1930]])
* [[26. 5.]] - [[Dragoljub Mićunović]], filozof, srpski političar iz DS, DC (* [[1930]])

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* 4. 6 - [[Anthony Head]], glumac (* [[1954]])
* 4. 6 - [[Merdžane Satrapi]], autorica (* [[1969]])
* [[11. 6.]] - [[David Hockney]], umetnik (* [[1937]])
* [[20. 6.]] - [[Slavenka Drakulić]], književnica i publicistkinja (* [[1949]])
* [[22. 6.]] - [[Alan Greenspan]], bivši predsednik Federalne rezerve (* [[1926]])
* 22. 6. - [[Edin Numankadić]], likovni umjetnik (* [[1948]])

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[3. 7.]] - [[Zrinko Ogresta]], scenarist i redatelj (* [[1958]])
* [[8. 7.]] - [[Bonnie Tyler]], pjevačica (* [[1951]])
* [[10. 7.]] - [[Đorđe Kadijević]], reditelj, scenarista (* [[1933]])
* [[11. 7.]] - [[Lindsey Graham]], američki političar (* [[1955]])
* [[13. 7.]] - [[Sam Neill]], glumac (* [[1947)
* [[20. 7.]] - [[Kevin Keegan]], fudbaler i trener (* [[1951]])
* [[21. 7.]] - [[Olivera Katarina]], glumica i pevačica (* [[1940]])
* 21. 7. - [[Damir Šaban]], glumac (* [[1958]])
* [[30. 7.]] - [[Milivoj Puhlovski]], redatelj i scenarist (* [[1947]])
* [[31. 7.]] - [[Franco Baresi]], fudbaler, trener (* [[1960]])

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* [[8. 8.]] - [[Ivo Šlaus]], fizičar, član HAZU (* [[1931]])
* [[12. 8.]] - [[Zhu Rongji]], bivši kineski premijer (* [[1928]])
* [[15. 8.]] - [[Milena Zupančič]], glumica (* [[1946]])
* [[16. 8.]] - [[Hayden Panettiere]], glumica (* [[1989]])
* [[18. 8.]] - [[Vedrana Rudan]], književnica, novinarka (* [[1949]])
* [[25. 8.]] - [[Dolly Parton]], country muzičarka (* [[1946]])
* 25. 8. - [[Tim Curry]], glumac (* [[1946]])
* [[27. 8.]] - [[Ratko Mladić]], komandant VRS, osuđenik za ratne zločine (* [[1942]])

== Nobelove nagrade ==

=== Veze ===
[[Godišnji kalendar]]

== Reference ==
{{izvori}}

{{Commonscat}}

[[Kategorija:2026.| ]]</text>
      <sha1>qhy3g3ndxjuncxlod04syjiknb9pgdq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681745</id>
      <parentid>42681578</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:06:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <comment>/* Smrti */</comment>
      <origin>42681745</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="38409" sha1="3n8mr08ll9j6ms92tdazkcqxo1ii7bv" xml:space="preserve">{{Godina nav|2026}}
{{otheruses}}
{{Godina u drugim kalendarima|2026}}

Godina '''2026''' (MMXXVI) je [[redovna godina koja počinje u četvrtak]].

* UN-ova Međunarodna godina: pašnjaka i stočara; volontera za održivi razvoj; zemljoradnica.
* Nove godine: 火马 [[Kineska nova godina|kineska]] 17. 2.; ☪ islamska 16. 6.; ✡ [[Roš Hašana]] 11/12. 9.
* Uskrs: ✝ zapadni 5. 4.; 🞣 istočni 12. 4.
* Bajram: Ramazanski 20. 3.; Kurban 27. 5.

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - Bugarska je 21. članica [[eurozona|eurozone]], 1,95583 [[bugarski lev|leva]] za euro.
* 1. 1. - Požar u baru u [[Crans-Montana|Crans-Montani]], stradalo je 40 ljudi.
* 1. 1. - Demokratski socijalista [[Zohran Mamdani]] je gradonačelnik [[New York]]a.
* [[2. 1.]] - Šesti dan protesta u Iranu, iniciranih ekonomskom krizom. [[Donald Trump|Trump]] izjavljuje da će intervenisati ako demonstranti budu ubijani.
* 2. 1. - [[Ciudad de la Paz (Ekvatorska Gvineja)|Ciudad de la Paz]] je novi glavni grad [[Ekvatorska Gvineja|Ekvatorske Gvineje]], u kontinentalnom delu zemlje, umesto [[Malabo]]a na ostrvu [[Bioko]].
* 2 - 4. 1. - Jemenski građanski rat: jemenska vlada je uz saudijsku pomoć povratila teritorije izgubljene u ofanzivi Južnog prijelaznog vijeća prošlog mjeseca (muhafaze [[Hadramaut (muhafaza)|Hadramaut]] i [[Al-Mahra (muhafaza)|Al-Mahra]]). Na otoku [[Sokotra]] su blokirani turisti.
[[Datoteka:Nicolas Maduro on board the USS Iwo Jima (cropped).jpg|120px|mini|lijevo|[[Nicolás Maduro|Maduro]]]]
* [[3. 1.]] - Operacija ''Absolute Resolve'': američki udari u [[Venecuela|Venecueli]] i hvatanje predsednika [[Nicolás Maduro|Nicolása Madura]] i njegove supruge po optužbi za trgovinu narkoticima. Trump izjavljuje da će SAD upravljati zemljom do tranzicije, najavljuje dolazak američkih naftnih kompanija. V.d. predsednika je [[Delcy Rodríguez]].
* [[6. 1.]] - Grenlandska kriza: lideri nekoliko evropskih zemalja reafirmiraju podršku Danskoj i [[Grenland]]u povodom novih američkih potraživanja.
* 6. 1. - Kontroverza oko chatbota [[Grok]] koji generira seksualizirane slike žena i djevojčica.
* 6 - 10. 1. - Sukob između sirijske prelazne vlade i kurdskih Sirijskih demokratskih snaga u [[Alep]]u - po sporazumu o primirju, SDF napušta grad. Vlada zatim preduzima ofanzivu 13-tog.
* [[7. 1.]] - Snage međunarodno priznate jemenske vlade ulaze u [[Aden]].
* [[8. 1.]] - Pojačanje protesta u Iranu, praćeno gašenjem interneta i oružanim suzbijanjem - stradale su hiljade demonstranata.
* 8. 1. - Rat u Ukrajini: hipersonična balistička raketa [[Orešnik]] je uveče upotrebljena protiv [[Lavov]]a.
* [[14. 1.]] - Zlato je ove sedmice prelazilo 4.600 dolara za uncu, vrhunac 4.638.
* [[17. 1.]] - Trump objavljuje da uvodi dodatne carine za osam evropskih zemalja koje učestvuju u vojnoj vežbi ''Arctic Endurance'' i protive se američkom zauzeću Grenlanda (u Davosu 21-og ih otkazuje, kaže da neće primenjivati silu i da je postigao okvirni sporazum sa gen. sek. NATO-a).
* 17. 1. - U Paragvaju je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između [[EU]] i [[Mercosur]] (potrebna je ratifikacija).
* 17. 1. - Na snazi je sporazum UN o zaštiti oceana (kolokvijalno ''High Seas Treaty''), za očuvanje i održivo korištenje morske bioraznolikosti izvan nacionalne jurisdikcije.
* [[20. 1.]] - U Zagrebu prikazan film &quot;[[Svadba (2026.)|Svadba]]&quot; - najgledaniji hrvatski film.
* 20. 1. - Politička kriza u Bugarskoj (traje od 2021): predsednik [[Rumen Radev]] je podneo ostavku; potpredsednica [[Ilijana Jotova]] postaje prva žena predsednik 23-ćeg.
* [[21. 1.]] - Blokada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu zbog otkaza prof. Jeleni Kleut - policija je izbacila iz zgrade studente, profesore i građane.
* [[22. 1.]] - Trump i predstavnici nekoliko zemalja su u Davosu potpisali povelju [[Odbor mira|Odbora mira]] (''Board of Peace''), koji je u novembru pomenut u rezoluciji SB UN 2803 kao prelazno upravno i nadzorno telo za Gazu.
* 22. 1. - SAD su napustile [[Svjetska zdravstvena organizacija|Svjetsku zdravstvenu organizaciju]].
* [[23. 1.]] - Američki organ je produžio licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara (mađarski MOL je objavio 19-tog da će preuzeti NIS od Gaspromnjefta).
* [[24. 1.]] - Kriza u [[Minneapolis, Minnesota|Minneapolisu]]: nakon Renée Good 7-og, agenti ICE (Sprovođenje imigracije i carina) ubili su i Alexa Prettija.
* 10 - [[25. 1.]] - Evropsko prvenstvo u vaterpolu, Beograd: Srbija 1, Hrvatska 6, Crna Gora 7. U all-star timu su [[Milan Glušac]], [[Dušan Mandić]] i [[Strahinja Rašović]].
* [[26. 1.]] - Talačka kriza u Gazi: Izraelci su našli telo poslednjeg taoca.
* [[27. 1.]] - Samit EU-Indija u New Delhiju: postignut je sporazum o slobodnoj trgovini (potrebna ratifikacija).
* 27. 1. - [[Južni Sudan]]: vladine snage, preds. [[Salva Kiir Mayardit|Salve Kiira]], pokrenule ofanzivu u državi Jonglei kako bi povratile pozicije koje su prošlog meseca zauzele opozicione snage zatvorenog bivšeg potpredsednika [[Riek Machar|Rieka Machara]].
* [[28. 1.]] - Urušavanje rudnika [[koltan]]a Rubaya na istoku DR Kongo: stradalo je preko 400 ljudi.
* 28. 1.]] - [[Sarah Mullally]] je prva žena [[nadbiskup Canterburyja]].
* [[29. 1.]] - U [[Konjuh (Kruševac)|Konjuhu]] kod Kruševca zaplenjeno pet tona marihuane.
* 29. 1. - Trump je potpisao izvršno naređenje o carini za zemlje koje snabdevaju [[Kuba|Kubu]] naftom; Meksiko je još pre dva dana otkazao isporuku - na Kubi se zaoštrava energetska kriza.
* [[30. 1.]] - Predsednik Vučić je potpisao paket od pet izmena i dopuna pravosudnih zakona, tzv. Mrdićeve zakone.
[[Datoteka:EFTA00001815 - Stone-walled driveway leads to a luxurious villa with palm trees and a coastal view featuring a black utility vehicle parked on the concrete pad.jpg|mini|Na &quot;Epsteinovom otoku&quot; 2019. ([[Little Saint James]], [[Američki Djevičanski Otoci]])]]
* 30. 1. - Ministarstvo pravde SAD je objavilo 3,5 miliona dokumenata u vezi [[Jeffrey Epstein|Jeffreya Epsteina]]; novi fokus na bivšeg princa Andrewa i britanskog političara Petera Mandelsona.
* 30. 1. - Nakon što je dostigla 5.500 dolara za uncu, cena zlata pada 9%, najviše od 1983.

=== Februar/Veljača ===
* 15. 1. - [[1. 2.]] - [[EHF Euro 2026.]] (Danska, Švedska Norveška): Danska 1, Hrvatska 3, Srbija 19, Crna Gora 23. U all-star timu je [[Mario Šoštarić]]. Doček rukometaša u Zagrebu 2-og je organizirala Vlada RH.
* [[3. 2.]] - Islamisti ubili 160-200 ljudi u dva sela u zapadnoj nigerijskoj državi Kwara.
* [[5. 2.]] - Istekao ugovor [[Novi START]] o redukciji nuklearnog naoružanja iz 2010. (Rusija je suspendovala učešće 2023).
* 5. 2. - U Makedoniji je počela akcija u kojoj je zaplenjeno 40 tona marihuane.
* [[6. 2.]] - [[Dow Jones Industrial Average|Dow Jones IA]] je prvi put prešao 50.000.
* 6 - 22. 2. - Zimske olimpijske igre u [[Milano|Milanu]] i [[Cortina d'Ampezzo|Cortini d'Ampezzo]].
* [[8. 2.]] - Izbori za predsjednika Republike Srpske (od novembra): nakon ponavljanja glasanja na 136 biračkih mjesta, potvrđena je pobjeda [[Siniša Karan|Siniše Karana]] iz SNSD (inauguracija 17-og).
* 8. 2. - Vanredni izbori u [[Japan]]u: [[Liberalna demokratska partija (Japan)|LDP]] premijerke [[Sanae Takaichi]] dobija dvotrećinsku većinu.
* 8. 2. - [[Super Bowl]] LX u [[Santa Clara, California|Santa Clari]]: [[Seattle Seahawks]] - [[New England Patriots]] 29:13; u poluvremenu je nastupio portorikanski reper [[Bad Bunny]].
* [[12. 2.]] - Trump opozvao klasifikaciju gasova staklene bašte kao pretnje javnom zdravlju iz 2009, kao i standarde za emisije iz vozila.
* 12. 2. - [[Vještačka inteligencija]]: kineska kompanija [[ByteDance]] objavila aplikaciju ''Seedance 2.0'' za generiranje videa - hollywoodski studiji prete tužbom za povredu intelektualnih prava.
* [[19. 2.]] - Bivši princ Andrew je bio pritvoren zbog prestupa na javnoj funkciji.
* 19. 2. - Bivši južnokorejski predsednik Yoon Suk Yeol osuđen na doživotnu kaznu za pobunu kada je proglasio ratno stanje u decembru 2024.
* [[20. 2.]] - Vrhovni sud SAD presudio da predsednik nema pravo da uvodi carine prema zakonu iz 1977 (carine od 2. 4. 2025). Trump sutradan objavljuje globalne carine od 10% po zakonu iz 1962, što ubrzo povećava na 15%.
* [[22. 2.]] - Fatalno ranjen ''El Mencho'', lider meksičkog narko-kartela Jalisco Nova Generacija - njegovi ljudi izvode više paljevinskih napada, blokada puteva i sukoba sa vlastima.
* [[26. 2.]] - Eskalacija u Konfliktu Pakistana i Afganistana: afganski Talibani napadaju pakistanske položaje (nakon pakistanskih udara od 21-og), Pakistan kaže da je u punom ratu sa Afganistanom.
* [[27. 2.]] - MUP objavio da je Hrvatska očišćena od mina.
* [[28. 2.]] - Počinje Operacija Lav koji riče/Epska furija, izraelsko-američki udari na Iran sa željom promene režima. 
** Ubijen je Vrhovni lider [[Ali Hamenei]] sa još nekoliko vojnih čelnika. Pogođena je škola za devojčice u Minabu na jugu zemlje, iranski mediji izveštavaju o 165 mrtvih.
** Iran uzvraća na Izrael i ciljeve u Persijskom zalivu.

=== Mart/Ožujak ===
[[Datoteka:Op epic fury timeline 100hrs - pentagon - mar4 - straight.jpg|mini|Prvih 100 sati rata u Zalivu]]
* [[1. 3.]] - Dron pogodio britansku bazu Akrotiri na Kipru.
* 1. 3. - Masakru u Abiemnomu na severu [[Južni Sudan|Južnog Sudana]]: omladinci, moguće [[Nuer]]i, napali su [[Dinka (narod)|Dinke]], ubijeno je najmanje 169 ljudi.
* [[2. 3.]] - Obnovljen sukob između [[Hezbolah]]a i Izraela. Evakuacije sa juga Libana, gađanje meta na jugu Bejruta.
* [[3. 3.]] - Još jedan odron u rudnicima [[koltan]]a Rubaya u prov. [[Nord-Kivu|Severni Kivu]], [[DR Kongo]], sa preko 200 mrtvih (u januaru je stradalo preko 400 ljudi).
* [[4. 3.]] - Iranska fregata IRIS Dena je torpedovana blizu Šri Lanke.
* [[5. 3.]] - Izbori u [[Nepal]]u, prvi od protesta Gen Z prošlog septembra: skoro dvotrećinska većina za Nacionalnu nezavisnu partiju, repera i gradonačelnika Katmandua [[Balen Shah]]a.
* [[6. 3.]] - Kosovska predsednica [[Vjosa Osmani]] raspustila skupštinu dan nakon neuspelog biranja novog predsednika; &quot;[[Samoopredeljenje (politička stranka)|Samoopredeljenje]]&quot; se obraća Ustavnom sudu.
* 7/[[8. 3.]] - Pogođeni rezervoari nafte kod Teherana, grad je obavijen dimom, pada crna kiša. Za novog Vrhovnog lidera Irana je izabran sin prethodnog, [[Mojtaba Khamenei]].
* [[9. 3.]] - Cena nafte prelazi 100 dolara po barelu, prvi put od 2022. Promet [[Hormuški tjesnac|Hormuškim tjesnacom]] je znatno otežan.
* [[13. 3.]] - Gađane su vojne mete na iranskom ostrvu i naftnom terminalu [[Hark]].
* [[15. 3.]] - [[98. dodjela Oscara]]: najbolji film je ''[[One Battle After Another]]'', ukupno šest nagrada od 13 nominacija, uključujući novu kategoriju za [[kasting]]; ''[[Sinners (film iz 2025.)|Sinners]]'', četiri od rekordnih 16; ''[[Frankenstein (film iz 2025.)|Frankenstein]]'' tri od devet; ''[[KPop Demon Hunters]]'' dve od dve; ''[[Sentimental Value]]'' jedna, međunarodna, od devet; ''[[Hamnet (film)|Hamnet]]'' jedna od osam; ''[[Marty Supreme]]'' ništa od devet.
* [[16. 3.]] - U pakistanskom udaru je pogođena bolnica, centar za rehabilitaciju narkomana, u Kabulu - lokalni izvori tvrde da ima na stotine mrtvih.
* 16. 3. - Započete su izraelske kopnene operacije na jugu Libana - narednih dana se ruše mostovi na reci [[Litani]].
* 16. 3. - Nestanak struje na celoj Kubi (i opet 21-og).
* [[17. 3.]] - U izraelskim napadima u Teheranu, ubijeni su tajnik Vrhovnog vijeća nacionalne sigurnosti [[Ali Laridžani]] i komandant Basidža, paravojne dragovoljačke milicije u okviru Revolucionarne garde, Golamreza Solejmani (sljedeće noći i ministar obavještajnih dijela Esmail Hatib).
* [[18. 3.]] - Prvi, izraelski, napad na iransku hidrokarbonsku proizvodnju: najveće gasno polje, Južni Pars, koje deli sa [[Katar]]om. Iran odgovara udarom i velikom štetom na katarskom kompleks Ras Laffan za likvefakciju gasa. Ovo povlači obustavu rada kompanije QAFCO, koja proizvodi 14% svetske [[Urea|uree]].&lt;ref&gt;[https://www.theguardian.com/world/2026/apr/03/visual-guide-gulf-fertiliser-blockade ‘Food security timebomb’: a visual guide to the Gulf fertiliser blockade]. theguardian.com 3 Apr 2026&lt;/ref&gt;
* [[20. 3.]] - Iranci su ispalili dve rakete prema bazi Diego Garcia u sredini Indijskog okeana - jedna se raspala, druga presretnuta.
* 20 - 22. 3. - Svetsko prvenstvo u dvoranskoj atletici, [[Toruń]]: srebro za [[Angelina Topić|Angelinu Topić]] u skoku u vis.
* [[21. 3.]] - Nakon što je u Iranu gađano nuklearno postrojenje Natanz, iranske rakete pogađaju izraelska mesta Arad i [[Dimona]], nedaleko od nuklearnog centra.
* [[22. 3.]] - Parlamentarni izbori u Sloveniji: vladajuće [[Gibanje Svoboda]] je opalo, ali je jedan mandat ispred Janšine [[Slovenska demokratska stranka|SDS]].
* 22. 3. - Lokalni izbori u Francuskoj, drugi krug. Socijalisti zadržali Pariz.
* [[24. 3.]] - Potpisan ugovor o slobodnoj trgovini između EU i Australije.
* 25 - 26. 3. - Sud u Novom Meksiku odredio 375 milona dolara globe Meti (Facebook i Instagram) jer je omogućila seksualnu eksploataciju dece; sutradan u Los Angelesu sud nalazi da su Meta i YouTube stvorili adiktivne proizvode koji štete mladim korisnicima.
* [[26. 3.]] - Nevrijeme u Hrvatskoj.
* 26. 3. - Uveče, studentkinja pala sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu.
* [[28. 3.]] - Jemenski Husi su ispalili prvu raketu prema Izraelu tokom Iranskog rata.
* [[29. 3.]] - Lokalni izbori u 10 opština Srbije (Aranđelovac, Bajina Bašta, Bor, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Sevojno, Smederevska Palanka). Bilo je nasilja, [[Srpska napredna stranka|naprednjaci]] uglavnom pobeđuju, sa smanjenom podrškom.
* [[31. 3.]] - BiH pobijedila Italiju na penale i plasirala se na Svjetsko prvenstvo; Italija nije uspjela treći put zaredom.

=== April/Travanj ===
[[Datoteka:Orion POV- Destination and Home (art002e009567).jpg|mini|[[Artemis II]]: brod Orion, Mĕsec i Zemlja]]
* [[1. 4.]] - [[10. 4.]] - NASA-ina misija [[Artemis II]], sa posadom oko Meseca, prva iznad niske orbite od 1972; 6/7. 4. su obišli oko Meseca, na rekordnoj udaljenosti od 406.771 km od Zemlje.
* [[3. 4.]] - U Iranu je oboren američki [[McDonnell Douglas F-15E Strike Eagle|F-15E]]: pilot je ubrzo spasen a oficir za oružne sisteme 5-tog (prilikom spašavanja Amerikanci uništili dva svoja aviona [[Lockheed C-130 Hercules|C-130]] i dva mala helikoptera [[MD Helicopters MH-6 Little Bird|MH-6]]). Oboren i [[Fairchild Republic A-10 Thunderbolt II|A-10]] kod Hormuškog tjesnaca.
* [[5. 4.]] - Objavljeno da je blizu [[Kanjiža|Kanjiže]] pronađen eksploziv kod gasovoda koji vodi prema Mađarskoj.
* [[7. 4.]] - Trump: &quot;jedna civilizacija će umreti večeras&quot; ako Iran ne prihvati sporazum. Sledeće noći je dogovoreno primirje na dva tjedna i otvaranje Tjesnaca.
* [[8. 4.]] - Izrael smatra da Liban nije obuhvaćen primirjem, u jakim udarcima na Bejrut je stradalo preko 200 ljudi. Iran zatvara Tjesnac i gađa zaljevske zemlje.
* [[12. 4.]] - Bez rezultata u pregovorima SAD-Iran u Islamabadu; Trump objavljuje blokadu Hormuškog tjesnaca.
[[Datoteka:Bastion of Hungarian Freedom 2026 (44).jpg|mini|Budimpešta 2026.]]
* 12. 4. - Parlamentarni izbori u Mađarskoj: partija ''Tisza'' [[Péter Magyar|Pétera Magyara]] pobjeđuje sa dvotrećinskom većinom zastupnika; [[Viktor Orbán|Orbán]] i [[Fidesz]] su proveli četiri mandata i 16 godina na vlasti.
* [[13. 4.]] - SAD uvele pomorsku blokadu Irana.
* [[16. 4.]] - Prvi ukrajinski napad na rafineriju i naftni terminal u [[Tuapse]]u, na crnomorskoj ruskoj obali - još tri talasa do 2. maja izazivaju veliku materijalnu i ekološku štetu.
* [[17. 4.]] - Iran otvara Tjesnac tijekom lebanonskog primirja, ali ga zatvara već sutradan zbog nastavljene američke blokade.
* [[19. 4.]] - Izbori u Bugarskoj, osmi za pet godina: Progresivna Bugarska bivšeg predsednika [[Rumen Radev|Radeva]] dobija apsolutnu većinu mandata.
* [[23. 4.]] - Deblokirana pomoć EU od 90 milijardi eura za Ukrajinu.
* [[25. 4.]] - [[Rat u Maliju]] i [[Rat u Sahelu]]: koordinirani napadi džihadista iz JNIM i [[Azavad|tuareških pobunjenika]] u više gradova [[Mali]]ja.
* 25. 4. - Čovek je pucao blizu Večere dopisnika iz Bele kuće, kojoj su prisustvovali i čelnici SAD.
* [[26. 4.]] - [[Sabastian Sawe]] je istrčao Londonski maraton za manje od dva sata.
* [[28. 4.]] - RH i BiH potpisali u Dubrovniku sporazum o gradnji plinovoda [[Južna interkonekcija]].
* 28. 4. - Kosovski parlament ne uspeva izabrati novog predsednika - raspušten je, izbori će biti u junu.

=== Maj/Svibanj ===
* [[1. 5.]] - [[Ujedinjeni Arapski Emirati]] su napustili [[OPEC]].
* [[2. 5.]] - Ministarstvo obrane SAD objavilo da će povući 5.000 vojnika iz Njemačke (od ca. 36.000).
* 2. 5. - Na holandskom kruzeru ''MV Hondius'' na Atlantiku je umrla druga osoba od [[hantavirus]]a, treća ukupno (brod stiže na Tenerife 10-tog, odakle ide evakuacija).
* [[4. 5.]] - Američka operacija ''Project Freedom'': pratnja brodova u [[Hormuški tjesnac|Hormuškom tjesnacu]] (sutradan pauzirana). Iranci su gađali naftnu luku u Al Fudžajri.
* [[7. 5.]] - Lokalni izbori u UK: uspeh za [[Reform UK]] i Zelene. Nacionalistički [[Plaid Cymru]] ima najviše mandata u Velškoj skupštini (laburisti su bili dominantni od 1922). U Škotskoj je pobedila [[Škotska nacionalna stranka]]. Veliki gubici za vladajuće laburiste na lokalu u Engleskoj.
* [[11. 6.]] - [[Christian Schmidt]] potvrđuje da odlazi s pozicije [[Ured visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu|OHR]].
* 13 - 15. 5. - Trumpova državna poseta Kini.
* [[14. 5.]] - Kriza na Kubi: ministar energije izjavljuje da nema više nafte i dizela.
* 14. 5. - Potvrđena epidemija Bundibugyo, /bundibudžo/, [[ebola|ebole]] u provinciji [[Ituri]] DR Kongo (moguće da je počela još pre dva meseca). Bolest je prisutna i u Ugandi. [[SZO]] 17-tog objavljuje vanrednu situaciju od međunarodnog interesa.
* 14. 5. - U napadu na Kijev ima 24 mrtvih, Ukrajina tri dana kasnije upućuje rafal prema Moskvi i Bjelgorodu.
* [[15. 5.]] - Uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić i još 11 osoba, među kojima tri policajca, tri dana nakon pucnjave u restoranu „27&quot; na [[Senjak]]u i nestanka 52-godišnjeg muškarca (telo pronađeno u buretu, 21-og u Inđiji).
* 15 - 29. 5. - Prikazuju se uspešni filmovi koji sa započeli kao postovi na YouTubeu: natprirodni horor ''Obsession'' (15.) i SF psihološki horor ''Backrooms'' (29. 5.).
* 12 - [[16. 5.]] - Pesma Evrovizije u Beču. Pet zemalja bojkotira zbog učešća Izraela. Prva je [[Dara (bugarska pjevačica)|Dara]] iz Bugarske (&quot;Bangaranga&quot;), 15. Lelek iz Hrvatske (&quot;Andromeda&quot;), 17. Lavina iz Srbije (&quot;Kraj mene&quot;).
* [[18. 5.]] - Tužba protiv Službe unutrašnjih prihoda (IRS) od strane preds. Trumpa i njegovih sinova rešena nagodbom: vlada SAD formira fond od blizu 1,8 milijardi dolara, ''Anti-Weaponization Fund'', za nadoknadu predsednikovim saveznicima koji tvrde da su nepravedno istraživani. U dodatku nagodbe se kaže da IRS prekida sve preglede poreskih prijava.
* [[20. 5.]] - Vazdušna uzbuna u [[Vilnius]]u zbog drona blizu beloruske granice.
* 20. 5. - Velika porota u Majamiju optužila [[Raúl Castro|Raúla Castra]] i dr. za ubistvo u obaranju dve emigrantske cesne 1996.
* 20. 5. - Pojas presvete Bogorodice stigao iz svetogorskog manastira [[Vatoped]]a u Beograd, izložen je u Hramu Svetog Save do 6. juna, privukao je preko pola miliona poklonika. 
* [[23. 5.]] - Miting &quot;Ti i ja, Slavija&quot;, u Beogradu, sa preko 180.000 okupljenih. Sukobi kod Pionirskog parka. Železnički saobraćaj u zemlji obustavljen ranije tokom dana.
* [[24. 5.]] - Rusija gađala Ukrajinu sa 600 dronova i 90 raketa, uključujući hipersonični Orešnik, dva dana nakon što je u Starobjeljsku u Luganskoj oblasti pogođen pedagoški univerzitet, sa 21 žrtvom.
* 24 - 28. 5. - Preds. Vučić u poseti Kini.
* [[25. 5.]] - Objavljena papina enciklika ''Magnifica humanitas'': o očuvanju ljudske osobe u doba umjetne inteligencije.
* [[26. 5.]] - Najtopliji majski dan u Engleskoj, malo preko 35 stepeni u [[Kraljevski botanički vrtovi u Kewu|vrtovima Kew]] u Londonu; toplotni val je na zapadu Evrope. U Indiji i Pakistanu ovih dana je preko 45 stepeni.
* [[29. 5.]] - Prilikom ruskog napada na ukrajinske luke na Dunavu, jedan dron je pogodio zgradu u rumunskom [[Galați|Galacu]].
* [[30. 5.]] - Građanskom inicijativom je uklonjen naprednjački fasadni baner sa beogradske [[Palata Albanija|Palate Albanija]], jer su bili ugroženi ptići [[Bela čiopa|belih čiopa]].
* [[31. 5.]] - Izraelci zauzeli strateški položaj zamka Beaufort kod Nabatije u Libanu.

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[1. 6.]] - Protesti u Albaniji, nazvani Flamingo revolucija - protivljenje gradnji luksuznog odmarališta kod Valone (ostrvo Sazan i laguna Narta, na inicijativu [[Jared Kushner|Jareda Kushnera]]) šire se i na Tiranu, pošto su aktivisti napadnuti od lokalnog obezbeđenja.
* 2. i 9. 6. - Antiimigrantska osećanja u Ujedinjenom Kraljevstvu: objavljivanje snimka hapšenja Henryja Nowaka u [[Southampton]]u, pred smrt nakon što ga je ubo Sik, i 9-tog napad nožem na čoveka u [[Belfast]]u izazivaju proteste odn. nemire.
* [[3. 6.]] - Oko 90 državljana Srbije vraćeno sa aerodroma u Tivtu, policija Crne Gore ih je ocenila kao &quot;rizik po bezbednost&quot;.
* 3. 6. - Ukrajinski dronovi pogodili naftni terminal u Sankt Peterburgu, na dan početka ekonomskog foruma, dan nakon što je u ruskim napadima poginulo 23 ljudi.
* [[4. 6.]] - Pripadnik [[UNIFIL]] stariji vodnik Milovan Jovanović umro je od posledica minobacačke vatre na jugu Libana.
* 4. 6. - [[Janez Janša]] je četvrti put premijer Slovenije.
* [[5. 6.]] - Samit EU–Zapadni Balkan u Tivtu.
* [[7. 6.]] - Vanredni izbori na Kosovu: Kurtijevo Samoopredeljenje 53/120 mandata (-4).
[[Datoteka:2026-06-08 Ballroom construction and UFC arena White House Washington DC 13-23-11.jpg|mini|Borilište i gradilište kod Bele kuće]]
* 7. 6. - Izbori u Armeniji: proeuropska stranka premijera [[Nikol Pašinjan|Pašinijana]] zadržava većinu.
* 7. 6. - Iran ispalio rakete na Izrael, nakon dva meseca, zbog izraelskih udara na Bejrut.
* [[9. 6.]] - Pošto je oboren američki [[Boeing AH-64 Apache|Apache]], dolazi do novog ciklusa udara sa Iranom.
* [[10. 6.]] - Papa je blagoslovio Kulu Isusa Krista bazilike [[Sagrada Família]] u Barceloni, visine 172,5 metara.
* 11. 6. - 19. 7. - [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|FIFA Svjetsko prvenstvo]] u Sjevernoj Americi.
** Bosna i Hercegovina: 12. 6. 1:1 sa Kanadom; 18. 6. gubi od Švicarske 4:1; 24. 6. pobjeđen Katar 3:1 - ide dalje.
** Hrvatska: 17. 6. gubi od Engleske 4:2; 23. 6. pobjeđena Panama 1:0; 27. 6. pobjeđena Gana 2:1 - ide dalje.
* [[12. 6.]] - Firma [[SpaceX]] je izašla na berzu. [[Elon Musk]] je prvi bilioner (1.000 milijardi).
* [[13. 6.]] - [[New York Knicks]] prvaci NBA nakon 53 godine.
* [[14. 6.]] - Objavljeno da je postignut sporazum o okončanju rata između Irana i SAD. Zbog nastavljenih dejstava u Libanu, sporazum i otvorenost Hormuskog moreuza se više puta dovode u pitanje.
* 14. 6. - ''UFC Freedom 250'': borilačka priredba na Južnom travnjaku Bele kuće. 
* [[15. 6.]] - U Kijevu su pogođeni saborna crkva Kijevo-pečerske lavre i Filmski studio Dovženko.
* [[18. 6.]] - Najveći napad na Moskvu od 2022, opet pogođena velika rafinerija u Kapotnji, na Moskvu pada crna kiša.
* 18. 6. - Kriza vođstva Laburističke partije u UK: gradonačelnik Manchestera Andy Burnham je ubedljivo dobio na dopunskim izborima za parlament.
* [[19. 6.]] - Više javno tužilaštvo u Beogradu sumnjiči studente da su simulirali upotrebu zvučnog topa u martu 2025.
* [[20. 6.]] - Protestni skup u Novom Sadu.
* [[22. 6.]] - Britanski premijer [[Keir Starmer]] objavljuje da podnosi ostavku.
* ca. 24. 6. - Val toplote na zapadu Evrope. Oboren junski rekord u Engleskoj (37,3 stepena 26-tog), u Francuskoj prosečno najtoplije ikada, s temperaturama do 44,3 stepena.
* [[24. 6.]] - Dva jaka potresa u [[Venezuela|Venezueli]].
* [[27. 6.]] - Naprednjački skup u Beogradu. Preds. Vučić najavljuje da će podneti ostavku.
* 27. 6. - Toplota se premešta u srednju Evropu: rekordi u Nemačkoj (41,5 stepen), Češkoj (40,6), Danskoj (37).
* [[28. 6.]] - Studentski skup &quot;Sve se vidi na Vidovdan&quot; u Kraljevu.
* [[29. 6.]] - Najtopliji junski dan u Beogradu, 38,9 stepeni.
* [[30. 6.]] - Preko milion nedokumentovanih migranata i tražioca azila se prijavilo za regularizaciju statusa u Španiji.
* 30. 6. - Protesti protiv imigracije u Južnoj Africi.

=== Jul/Juli/Srpanj ===
[[Datoteka:DamonNolanHathaway-byPhilipRomano.jpg|mini|180px|Pred premijeru &quot;Odiseje&quot;]]
[[Datoteka:Enzo Fernandez Pau Cubarsi Argentina v Spain 19 July 2026-208.jpg|180px|mini|Finale Svjetskog kupa]]
* [[1. 7.]] - Američki diplomata Louis Chrishock je imenovan za v.d. [[Visoki predstavnik za BiH|Visokog predstavnika za BiH]], dok EU i SAD ne postignu kompromis (Rusija ga ne prihvata).
* 1. 7. - [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|FIFA Svjetsko prvenstvo]]: 
** Bosna i Hercegovina: 1/2. 7. gubi od SAD 2:0.
** Hrvatska: 2/3. 7. gubi od Portugala 2:1.
* [[2. 7.]] - U jakom napadu na Kijev gine 30 ljudi.
* [[5. 7.]] - Američkom igraču Bolagunu suspendovana posledica crvenog kartona u meču sa BiH (SAD gube od Belgije 4:1). 
* [[6. 7.]] - Državna sahrana [[Ali Hamenei]]a (4 - 9. 7.): milioni ljudi učestvuju u pogrebnoj procesiji u Teheranu. Kovčeg je 8. 7. pronesen i iračkim gradovima Nadžaf i Kerbala.
* [[8. 7.]] - Nakon razmene vatre, Trump kaže da je primirje sa Iranom &quot;završeno&quot;. Uveče novi udari.
* ca. 9. 7. - Treći talas vrućine na zapadu Evrope.
* [[11. 7.]] - Povijesno nizak vodostaj [[Drava|Drave]] kod Osijeka, -173.
* 11. 7. - Pisac [[Vladimir Arsenijević]] pretučen ispod Brankovog mosta; komemoracija žrtvama Srebrenice otkazana.
* [[15. 7.]] - Ukrajinski predsednik Zelenski smenio ministra odbrane Mihajla Fedorova, što izaziva proteste.
* [[16. 7.]] - Preds. Trump u obraćanju naciji tvrdi da su se Kinezi mešali u izbore 2020.
* [[17. 7.]] - U američkoj bazi u Jordanu poginula dva američka vojnika, nastavljaju se međusobni udari.
* 17. 7. - Prikazan je film &quot;[[Odiseja (2026.)|Odiseja]]&quot; [[Christopher Nolan|Christophera Nolana]].
* [[18. 7.]] - Ukrajinski dronovi uništili dva skladište online maloprodaje ''Wildberries'' u okolini Moskve.
* [[19. 7.]] - Finale Svjetskog prvenstva: '''Španija''' - Argentina 1:0 u produžecima. Prethodnog dana, u meču za treće mesto, Francuska - Engleska 4:6. 
[[Datoteka:Prime Minister Andy Burnham portrait (cropped).jpg|120px|mini|[[Andy Burnham]]]]
* [[20. 7.]] - [[Andy Burnham]] je novi britanski premijer, sedmi od 2016.
* 20. 7. - Nikaragvanski predsednik [[Daniel Ortega]] kaže da u zemlji više neće biti izbora.
* [[23. 7.]] - Nafta je prelazila 100 dolara, nakon što su jemenski Husi gađali dva tankera u Crvenom moru.
* [[24. 7.]] - Pošto su istekle carine uvedene u februaru, preds. Trump je uveo nove od 10% ili 12.5% za niz zemalja, uključujući EU, po klauzuli o prinudnom radu.
* 24/25. 7. - Pauzirani američki napadi na Iran - nastavljaju se 29-tog, nakon iranskog pokušaja protiv Jordana.
* [[25. 7.]] - Petoro planinara iz Bosne i Hercegovine stradalo na [[Elbrus]]u.
* 25. 7. - Omladinski pokret &quot;bubašvaba/žohara&quot; u Indiji: ministar obrazovanja je dao ostavku nakon desetak dana protesta zbog skandala sa procurivanjem ispita.
* ca. 2x. 7. - Veliki požari na zapadu Evrope: 50.000 ha u Ávili, zapadno od Madrida, najveći ikad u Španiji; preko 42.000 ha zapadno od [[Bordeaux]]a u Francuskoj, evakuirano je 220.000 ljudi. Još jedan talas vrućine.&lt;ref&gt;[https://www.theguardian.com/world/2026/jul/27/france-and-spain-race-to-contain-huge-wildfires-before-fresh-heatwave-begins France and Spain race to contain huge wildfires before fresh heatwave begins] theguardian.com Mon 27 Jul 2026&lt;/ref&gt;
* [[26. 7.]] - [[Tadej Pogačar]] je osvojio peti [[Tour de France]].
* [[28. 7.]] - Predložena ''FIFA Forward Enterprise'', komercijalna filijala [[FIFA]]-e koja bi privatnim investitorima omogućila udeo u organizovanju takmičenja - izaziva dosta protesta, tako da se odustaje.
* [[30. 7.]] - Možda 60.000 ljudi ilegalno ulaze iz Maroka u španjolsku [[Ceuta|Ceutu]], sutradan se polovica vraća, ubrzo skoro svi. 
* [[31. 7.]] - Objavljene analize pokazuju da je otpad zakopan u [[Gospić]]u opasan - 33.000 tona.
* jul - Najtopliji jun-jul na zapadu Evrope. Najtopliji jul u svetskim morima. Najtopliji mesec ikada u SAD.

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* jul/avgust - Vrućina u regionu, Dunav i druge reke historijski niske. Centar za razminiranje Srbije tokom meseca uklanja nemačka plovila [[Operacija Dunavski vilenjak|potopljena 1944]].&lt;ref&gt;[https://klima101.rs/dunav-nizak-vodostaj-ratni-brodovi-motocikl-rimski-most-mamuti/ U toku je izvlačenje potopljene nemačke flote kod Prahova: Šta je sve izronilo iz presahlog Dunava?]. klima101.rs 14/08/2026&lt;/ref&gt;
* [[2. 8.]] - U Južnoj Koreji izmereno rekordnih 42,5°C.
* [[5. 8.]] - Požar u [[Deliblatska peščara|Deliblatskoj peščari]], zahviće preko 1.500 ha. Požar je i na [[Stolovi]]ma kod Kraljeva.
* ca. 6. 8. - Rekordne temperature u Austriji, Slovačkoj i Mađarskoj, ca. 41-42°C.
* [[7. 8.]] - U Mecci potpisan obrambeni pakt između [[Turska|Turske]], [[Saudijska Arabija|Saudijske Arabije]] i [[Pakistan]]a.
* [[8. 8.]] - [[Volodimir Zelenskij]] u poseti Beogradu.
* [[10. 8.]] - Zemljotres u kolumbijskom departmanu [[Chocó (departman)|Chocó]].
* [[12. 8.]] - Totalno [[pomračenje Sunca]] na zapadu Evrope.&lt;ref&gt;[http://eclipse.gsfc.nasa.gov/SEsearch/SEsearchmap.php?Ecl=20260812 Total Solar Eclipse of 2026 August 12] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150320164625/http://eclipse.gsfc.nasa.gov/SEsearch/SEsearchmap.php?Ecl=20260812 |date=2015-03-20 }}, ''NASA''&lt;/ref&gt;
* [[13. 8.]] - Peti talas vrućine na zapadu Evrope.
* [[14. 8.]] - Požar u [[Omiš]]u, stradala je jedna osoba.
[[Datoteka:Пожар Делиблатска пешчара, ситуација 23.08.2026.png|160px|mini|Požar u Deliblatskoj peščari, stanje 23. 8.]]
* 15/16. 8. - Zapaljen automobil tužioca u [[Valjevo|Valjevu]], građani i studenti se okupljaju sledeće večeri.
* [[16. 8.]] - Poljski autobus, na povratku iz Međugorja, sleteo s puta u Mađarskoj - 12 mrtvih.
* 16. 8. - Prosvjed u [[Gospić]]u zbog ilegalnog odlaganja otpada.
* [[17. 8.]] - Rekordni niz: 23. uzastopni tropski dan u Beogradu&lt;ref&gt;[https://klima101.rs/rekord-tropskih-dana-beograd/ U Beogradu je oboren rekord: Ovo je sada najduži niz uzastopnih dana sa temperaturom preko 30 °C]. klima101.rs 17/08/2026&lt;/ref&gt; (od 30. 7. do 7. 8. devet dana od 35 i više stepeni, do 38&lt;ref&gt;[https://www.accuweather.com/sr/rs/belgrade/298198/august-weather/298198 Beograd, Srbija Mesečna prognoza | AccuWeather]&lt;/ref&gt;). Novi tropski dani već od 19-tog.
** Zagreb ≥ 30 stupnjeva od 27. 7. (4 - 6. 8. 38 st.). Sarajevo ≥ 30 stupnjeva 29. 7. do 17. 8. i od 19. 7. 
* [[19. 8.]] - Nacionalni dug SAD prešao 40.000 milijardi dolara, oko 123% GDP.&lt;ref&gt;[https://www.theguardian.com/business/2026/aug/20/us-national-debt-republicans ‘Starve the beast’? The $40tn cost of Republicans’ false promises to cut spending]. theguardian.com Thu 20 Aug 2026&lt;/ref&gt;
* [[20. 8.]] - Objavljeno da se Demokratska autonomna administracija severne i istočne Sirije (ranije poznata i kao [[Sirijski Kurdistan]]) u potpunosti integrisala u [[Sirija|sirijsku]] državu.
* 20 - 21. 8. - Izvanredna sjednica Sabora zbog otpada u Gospiću.
* [[21. 8.]] - Dronovi pogađaju šoping centar u [[Krivi Rog|Krivom Rogu]], 16 mrtvih.
* 21. 8. - Nastavlja se požar u Deliblatskoj peščari: nakon ruskog aviona, Srbija prihvata i pomoć iz EU.
* [[26. 8.]] - Razorna bujična poplava na granici Nepala i Kine, s velikim brojem poginulih.

== Predviđeni događaji ==

* [[29. 8.]] - Referendum o nastavku pregovora o članstvu [[Island]]a u EU.
* [[30. 8.]] - Lansiranje Svemirskog teleskopa Nancy Grace Roman, za osmatranje u spektru od plave do infracrvene.
* 18 - 20. 9. - Izbori u Rusiji.
* [[4. 10.]] - Izbori u BiH.
* 4. 10. - Izbori u Brazilu.
* [[19. 10.]] - Referendum sa 10 pitanja u kanadskoj provinciji [[Alberta]], među kojima i da li treba raspisati referendum o nezavisnosti.
* [[27. 10.]] - Izbori u Izraelu.
* [[3. 11.]] - Izbori na sredini mandata u SAD.
* [[14. 11.]] - Prva Pesma Evrovizije Azija.
* 19. 11. - Najavljena igra ''[[Grand Theft Auto VI]]''.

=== Nepoznati datumi ===
* jesen? - Vanredni izbori u Srbiji?

== Rođenja ==

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 2026.}}
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - [[Nexhat Daci]], kosovski političar, akademik ANUK (* [[1944]])
* [[2. 1.]] - [[Dejan Đurović]], glumac, spiker, voditelj (* [[1938]])
* [[5. 1.]] - [[Aldrich Ames]], špijun (* [[1941]])
* [[10. 1.]] - [[Erich von Däniken]], ufolog (* [[1935]])
* [[19. 1.]] - [[Valentino Garavani|Valentino]], modni kreator (* [[1932]])
* 19. 1. - [[Senka Veletanlić]], pevačica, glumica (* [[1936]])
* [[20. 1.]] - [[Beti Đorđević]], pevačica (* [[1946]])
* [[23. 1.]] - [[Dalibor Brun]], pjevač (* 1944)
* [[30. 1.]] - [[Catherine O'Hara]], glumica (* [[1954]])

=== Februar/Veljača ===
* [[3. 2.]] - [[Saif al-Islam Gaddafi]], libijski političar (* [[1972]])
* [[6. 2.]] - [[Miro Vuksanović]], književnik, akademik SANU (* [[1944]])
* [[7. 2.]] - [[Gordana Marić]], glumica, profesorka FDU (* 
* [[13. 2.]] - [[Ljiljana Pavić]], scenaristkinja (* [[1938]])
* 13. 2. - [[Tatjana Ječmenica]], teniserka, trener, selektor (* [[1978]])
* [[15. 2.]] - [[Robert Duvall]], glumac (* [[1931]])
* [[17. 2.]] - [[Jesse Jackson]], aktivist za ljudska prava (* [[1941]])
* [[18. 2.]] - [[Borislav Paravac]], bivši član Predsjedništva BiH (* [[1943]])
* 18. 2. - Ljiljana Zelen Karadžić (* [[1945]])
* [[20. 2.]] - [[Mirjana Kapetanović]], bh. književnica i novinarka (* [[1959]])
* [[21. 2.]] - [[Vladislav Jovanović]]. srpski diplomata (* [[1933]])
* 21. 2. - [[Dan Simmons]], književnik (* [[1948]])
* [[23. 2.]] - [[Dragoljub Dimitrijević]], vajar, profesor FPU (* [[1950]])
* [[25. 2.]] - [[Antonio Tejero]], neuspeli španski pučista (* [[1932]])
* [[27. 2.]] - [[Neil Sedaka]], kantautor, pijanist (* [[1939]])
* [[28. 2.]] - [[Ali Hamenei]], Vrhovni lider Irana (* [[1939]])

=== Mart/Ožujak ===
* [[8. 3.]] - [[B. Wongar]] (Sreten Božić), književnik (* 1932)
* 8. 3. - [[Vladimir Rakočević]], matematičar, akademik SANU (* [[1953]])
* [[14. 3.]] - [[Jürgen Habermas]], filozof, socijalni teoretičar (* [[1929]])
* [[17. 3.]] - [[Patrijarh gruzijski Ilija II]] (* [[1933]])
* 17. 3. - [[Ali Laridžani]], iranski političar (* [[1958]])
* [[19. 3.]] - [[Chuck Norris]], glumac, majstor borilačkih vještina (* [[1940]])
* 19. 3. - [[Umberto Bossi]], talijanski političar (* [[1941]])
* [[20. 3.]] - [[Robert Mueller]], bivši šef FBI, specijalni istražilac (* [[1944]])
* 20. 3. - [[Božo Koprivica]], književnik, dramaturg (* [[1950]])
* [[22. 3.]] - [[Lionel Jospin]], bivši francuski premijer (* [[1937]])
* 22. 3. - [[Hermann Huppen]], stripotvorac (* [[1938]])
* 22. 3. - [[Radoje Čupić]], glumac (* [[1958]])
* [[26. 3.]] - [[James Tolkan]], glumac (* [[1931]])
* [[30. 3.]] - [[Carlos Westendorp]], španjolski diplomat, bivši VP u BiH (* [[1937]])

=== April/Travanj ===
* [[5. 4.]] - [[Vlatko Cvrtila]], profesor, gepolitički analitičar (* [[1965]])
* [[6. 4.]] - [[Christian Schwarz-Schilling]], njemački diplomat, bivši VP u BiH (* [[1930]])
* [[8. 4.]] - [[Duško Vujošević]], košarkaški trener (* [[1959]])
* [[9. 4.]] - [[Afrika Bambaataa]], pionir hip-hopa (* [[1957]])
* [[23. 4.]] - [[Rexhep Qosja]], književnik (* [[1936]])

=== Maj/Svibanj ===
* [[1. 5.]] - [[Alex Zanardi]], vozač F1, paraolimpijac (* [[1966]])
* [[6. 5.]] - [[Ted Turner]], osnivač CNN (* [[1938]])
* 6. 5. - [[Vladimir Cvetković]], košarkaš, funkcioner FK Crvena Zvezda (* [[1941]])
* 6. 5. - [[Rajko Kasagić]], bivši premijer RS (* [[1942]])
* [[16. 5.]] - [[Predrag Koraksić]] Corax, karikaturista (* [[1933]])
* 16. 5. - [[Félicien Kabuga]], finansijer genocida u Ruandi (* [[1933]])
* [[21. 5.]] - [[Julienne Bušić]], otmičarka (* [[1948]])
* 21. 5. - [[Kyle Busch]], vozač NASCAR (* [[1985]])
* [[22. 5.]] - [[Dick Parry]], saksofonist ''Pink Floyd''-a (* [[1942]])
* [[25. 5.]] - [[Sonny Rollins]], džez saksofonista (* [[1930]])
* [[26. 5.]] - [[Dragoljub Mićunović]], filozof, srpski političar iz DS, DC (* [[1930]])

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* 4. 6 - [[Anthony Head]], glumac (* [[1954]])
* 4. 6 - [[Merdžane Satrapi]], autorica (* [[1969]])
* [[11. 6.]] - [[David Hockney]], umetnik (* [[1937]])
* [[20. 6.]] - [[Slavenka Drakulić]], književnica i publicistkinja (* [[1949]])
* [[22. 6.]] - [[Alan Greenspan]], bivši predsednik Federalne rezerve (* [[1926]])
* 22. 6. - [[Edin Numankadić]], likovni umjetnik (* [[1948]])

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[3. 7.]] - [[Zrinko Ogresta]], scenarist i redatelj (* [[1958]])
* [[8. 7.]] - [[Bonnie Tyler]], pjevačica (* [[1951]])
* [[10. 7.]] - [[Đorđe Kadijević]], reditelj, scenarista (* [[1933]])
* [[11. 7.]] - [[Lindsey Graham]], američki političar (* [[1955]])
* [[13. 7.]] - [[Sam Neill]], glumac (* [[1947)
* [[20. 7.]] - [[Kevin Keegan]], fudbaler i trener (* [[1951]])
* [[21. 7.]] - [[Olivera Katarina]], glumica i pevačica (* [[1940]])
* 21. 7. - [[Damir Šaban]], glumac (* [[1958]])
* [[30. 7.]] - [[Milivoj Puhlovski]], redatelj i scenarist (* [[1947]])
* [[31. 7.]] - [[Franco Baresi]], fudbaler, trener (* [[1960]])

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* [[8. 8.]] - [[Ivo Šlaus]], fizičar, član HAZU (* [[1931]])
* [[12. 8.]] - [[Zhu Rongji]], bivši kineski premijer (* [[1928]])
* [[15. 8.]] - [[Milena Zupančič]], glumica (* [[1946]])
* [[16. 8.]] - [[Hayden Panettiere]], glumica (* [[1989]])
* [[18. 8.]] - [[Vedrana Rudan]], književnica, novinarka (* [[1949]])
* [[25. 8.]] - [[Dolly Parton]], country muzičarka (* [[1946]])
* 25. 8. - [[Tim Curry]], glumac (* [[1946]])
* [[27. 8.]] - [[Ratko Mladić]], komandant VRS, osuđenik za ratne zločine (* [[1942]])
* [[28. 8.]] - [[Harald V od Norveške]] (* [[1937]])

== Nobelove nagrade ==

=== Veze ===
[[Godišnji kalendar]]

== Reference ==
{{izvori}}

{{Commonscat}}

[[Kategorija:2026.| ]]</text>
      <sha1>3n8mr08ll9j6ms92tdazkcqxo1ii7bv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681746</id>
      <parentid>42681745</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:10:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Alekol</username>
        <id>2231</id>
      </contributor>
      <comment>/* Avgust/August/Kolovoz */</comment>
      <origin>42681746</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="38544" sha1="2sk8zvsb1lpy75zp1libp2vzq7za6ka" xml:space="preserve">{{Godina nav|2026}}
{{otheruses}}
{{Godina u drugim kalendarima|2026}}

Godina '''2026''' (MMXXVI) je [[redovna godina koja počinje u četvrtak]].

* UN-ova Međunarodna godina: pašnjaka i stočara; volontera za održivi razvoj; zemljoradnica.
* Nove godine: 火马 [[Kineska nova godina|kineska]] 17. 2.; ☪ islamska 16. 6.; ✡ [[Roš Hašana]] 11/12. 9.
* Uskrs: ✝ zapadni 5. 4.; 🞣 istočni 12. 4.
* Bajram: Ramazanski 20. 3.; Kurban 27. 5.

== Događaji ==
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - Bugarska je 21. članica [[eurozona|eurozone]], 1,95583 [[bugarski lev|leva]] za euro.
* 1. 1. - Požar u baru u [[Crans-Montana|Crans-Montani]], stradalo je 40 ljudi.
* 1. 1. - Demokratski socijalista [[Zohran Mamdani]] je gradonačelnik [[New York]]a.
* [[2. 1.]] - Šesti dan protesta u Iranu, iniciranih ekonomskom krizom. [[Donald Trump|Trump]] izjavljuje da će intervenisati ako demonstranti budu ubijani.
* 2. 1. - [[Ciudad de la Paz (Ekvatorska Gvineja)|Ciudad de la Paz]] je novi glavni grad [[Ekvatorska Gvineja|Ekvatorske Gvineje]], u kontinentalnom delu zemlje, umesto [[Malabo]]a na ostrvu [[Bioko]].
* 2 - 4. 1. - Jemenski građanski rat: jemenska vlada je uz saudijsku pomoć povratila teritorije izgubljene u ofanzivi Južnog prijelaznog vijeća prošlog mjeseca (muhafaze [[Hadramaut (muhafaza)|Hadramaut]] i [[Al-Mahra (muhafaza)|Al-Mahra]]). Na otoku [[Sokotra]] su blokirani turisti.
[[Datoteka:Nicolas Maduro on board the USS Iwo Jima (cropped).jpg|120px|mini|lijevo|[[Nicolás Maduro|Maduro]]]]
* [[3. 1.]] - Operacija ''Absolute Resolve'': američki udari u [[Venecuela|Venecueli]] i hvatanje predsednika [[Nicolás Maduro|Nicolása Madura]] i njegove supruge po optužbi za trgovinu narkoticima. Trump izjavljuje da će SAD upravljati zemljom do tranzicije, najavljuje dolazak američkih naftnih kompanija. V.d. predsednika je [[Delcy Rodríguez]].
* [[6. 1.]] - Grenlandska kriza: lideri nekoliko evropskih zemalja reafirmiraju podršku Danskoj i [[Grenland]]u povodom novih američkih potraživanja.
* 6. 1. - Kontroverza oko chatbota [[Grok]] koji generira seksualizirane slike žena i djevojčica.
* 6 - 10. 1. - Sukob između sirijske prelazne vlade i kurdskih Sirijskih demokratskih snaga u [[Alep]]u - po sporazumu o primirju, SDF napušta grad. Vlada zatim preduzima ofanzivu 13-tog.
* [[7. 1.]] - Snage međunarodno priznate jemenske vlade ulaze u [[Aden]].
* [[8. 1.]] - Pojačanje protesta u Iranu, praćeno gašenjem interneta i oružanim suzbijanjem - stradale su hiljade demonstranata.
* 8. 1. - Rat u Ukrajini: hipersonična balistička raketa [[Orešnik]] je uveče upotrebljena protiv [[Lavov]]a.
* [[14. 1.]] - Zlato je ove sedmice prelazilo 4.600 dolara za uncu, vrhunac 4.638.
* [[17. 1.]] - Trump objavljuje da uvodi dodatne carine za osam evropskih zemalja koje učestvuju u vojnoj vežbi ''Arctic Endurance'' i protive se američkom zauzeću Grenlanda (u Davosu 21-og ih otkazuje, kaže da neće primenjivati silu i da je postigao okvirni sporazum sa gen. sek. NATO-a).
* 17. 1. - U Paragvaju je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između [[EU]] i [[Mercosur]] (potrebna je ratifikacija).
* 17. 1. - Na snazi je sporazum UN o zaštiti oceana (kolokvijalno ''High Seas Treaty''), za očuvanje i održivo korištenje morske bioraznolikosti izvan nacionalne jurisdikcije.
* [[20. 1.]] - U Zagrebu prikazan film &quot;[[Svadba (2026.)|Svadba]]&quot; - najgledaniji hrvatski film.
* 20. 1. - Politička kriza u Bugarskoj (traje od 2021): predsednik [[Rumen Radev]] je podneo ostavku; potpredsednica [[Ilijana Jotova]] postaje prva žena predsednik 23-ćeg.
* [[21. 1.]] - Blokada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu zbog otkaza prof. Jeleni Kleut - policija je izbacila iz zgrade studente, profesore i građane.
* [[22. 1.]] - Trump i predstavnici nekoliko zemalja su u Davosu potpisali povelju [[Odbor mira|Odbora mira]] (''Board of Peace''), koji je u novembru pomenut u rezoluciji SB UN 2803 kao prelazno upravno i nadzorno telo za Gazu.
* 22. 1. - SAD su napustile [[Svjetska zdravstvena organizacija|Svjetsku zdravstvenu organizaciju]].
* [[23. 1.]] - Američki organ je produžio licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara (mađarski MOL je objavio 19-tog da će preuzeti NIS od Gaspromnjefta).
* [[24. 1.]] - Kriza u [[Minneapolis, Minnesota|Minneapolisu]]: nakon Renée Good 7-og, agenti ICE (Sprovođenje imigracije i carina) ubili su i Alexa Prettija.
* 10 - [[25. 1.]] - Evropsko prvenstvo u vaterpolu, Beograd: Srbija 1, Hrvatska 6, Crna Gora 7. U all-star timu su [[Milan Glušac]], [[Dušan Mandić]] i [[Strahinja Rašović]].
* [[26. 1.]] - Talačka kriza u Gazi: Izraelci su našli telo poslednjeg taoca.
* [[27. 1.]] - Samit EU-Indija u New Delhiju: postignut je sporazum o slobodnoj trgovini (potrebna ratifikacija).
* 27. 1. - [[Južni Sudan]]: vladine snage, preds. [[Salva Kiir Mayardit|Salve Kiira]], pokrenule ofanzivu u državi Jonglei kako bi povratile pozicije koje su prošlog meseca zauzele opozicione snage zatvorenog bivšeg potpredsednika [[Riek Machar|Rieka Machara]].
* [[28. 1.]] - Urušavanje rudnika [[koltan]]a Rubaya na istoku DR Kongo: stradalo je preko 400 ljudi.
* 28. 1.]] - [[Sarah Mullally]] je prva žena [[nadbiskup Canterburyja]].
* [[29. 1.]] - U [[Konjuh (Kruševac)|Konjuhu]] kod Kruševca zaplenjeno pet tona marihuane.
* 29. 1. - Trump je potpisao izvršno naređenje o carini za zemlje koje snabdevaju [[Kuba|Kubu]] naftom; Meksiko je još pre dva dana otkazao isporuku - na Kubi se zaoštrava energetska kriza.
* [[30. 1.]] - Predsednik Vučić je potpisao paket od pet izmena i dopuna pravosudnih zakona, tzv. Mrdićeve zakone.
[[Datoteka:EFTA00001815 - Stone-walled driveway leads to a luxurious villa with palm trees and a coastal view featuring a black utility vehicle parked on the concrete pad.jpg|mini|Na &quot;Epsteinovom otoku&quot; 2019. ([[Little Saint James]], [[Američki Djevičanski Otoci]])]]
* 30. 1. - Ministarstvo pravde SAD je objavilo 3,5 miliona dokumenata u vezi [[Jeffrey Epstein|Jeffreya Epsteina]]; novi fokus na bivšeg princa Andrewa i britanskog političara Petera Mandelsona.
* 30. 1. - Nakon što je dostigla 5.500 dolara za uncu, cena zlata pada 9%, najviše od 1983.

=== Februar/Veljača ===
* 15. 1. - [[1. 2.]] - [[EHF Euro 2026.]] (Danska, Švedska Norveška): Danska 1, Hrvatska 3, Srbija 19, Crna Gora 23. U all-star timu je [[Mario Šoštarić]]. Doček rukometaša u Zagrebu 2-og je organizirala Vlada RH.
* [[3. 2.]] - Islamisti ubili 160-200 ljudi u dva sela u zapadnoj nigerijskoj državi Kwara.
* [[5. 2.]] - Istekao ugovor [[Novi START]] o redukciji nuklearnog naoružanja iz 2010. (Rusija je suspendovala učešće 2023).
* 5. 2. - U Makedoniji je počela akcija u kojoj je zaplenjeno 40 tona marihuane.
* [[6. 2.]] - [[Dow Jones Industrial Average|Dow Jones IA]] je prvi put prešao 50.000.
* 6 - 22. 2. - Zimske olimpijske igre u [[Milano|Milanu]] i [[Cortina d'Ampezzo|Cortini d'Ampezzo]].
* [[8. 2.]] - Izbori za predsjednika Republike Srpske (od novembra): nakon ponavljanja glasanja na 136 biračkih mjesta, potvrđena je pobjeda [[Siniša Karan|Siniše Karana]] iz SNSD (inauguracija 17-og).
* 8. 2. - Vanredni izbori u [[Japan]]u: [[Liberalna demokratska partija (Japan)|LDP]] premijerke [[Sanae Takaichi]] dobija dvotrećinsku većinu.
* 8. 2. - [[Super Bowl]] LX u [[Santa Clara, California|Santa Clari]]: [[Seattle Seahawks]] - [[New England Patriots]] 29:13; u poluvremenu je nastupio portorikanski reper [[Bad Bunny]].
* [[12. 2.]] - Trump opozvao klasifikaciju gasova staklene bašte kao pretnje javnom zdravlju iz 2009, kao i standarde za emisije iz vozila.
* 12. 2. - [[Vještačka inteligencija]]: kineska kompanija [[ByteDance]] objavila aplikaciju ''Seedance 2.0'' za generiranje videa - hollywoodski studiji prete tužbom za povredu intelektualnih prava.
* [[19. 2.]] - Bivši princ Andrew je bio pritvoren zbog prestupa na javnoj funkciji.
* 19. 2. - Bivši južnokorejski predsednik Yoon Suk Yeol osuđen na doživotnu kaznu za pobunu kada je proglasio ratno stanje u decembru 2024.
* [[20. 2.]] - Vrhovni sud SAD presudio da predsednik nema pravo da uvodi carine prema zakonu iz 1977 (carine od 2. 4. 2025). Trump sutradan objavljuje globalne carine od 10% po zakonu iz 1962, što ubrzo povećava na 15%.
* [[22. 2.]] - Fatalno ranjen ''El Mencho'', lider meksičkog narko-kartela Jalisco Nova Generacija - njegovi ljudi izvode više paljevinskih napada, blokada puteva i sukoba sa vlastima.
* [[26. 2.]] - Eskalacija u Konfliktu Pakistana i Afganistana: afganski Talibani napadaju pakistanske položaje (nakon pakistanskih udara od 21-og), Pakistan kaže da je u punom ratu sa Afganistanom.
* [[27. 2.]] - MUP objavio da je Hrvatska očišćena od mina.
* [[28. 2.]] - Počinje Operacija Lav koji riče/Epska furija, izraelsko-američki udari na Iran sa željom promene režima. 
** Ubijen je Vrhovni lider [[Ali Hamenei]] sa još nekoliko vojnih čelnika. Pogođena je škola za devojčice u Minabu na jugu zemlje, iranski mediji izveštavaju o 165 mrtvih.
** Iran uzvraća na Izrael i ciljeve u Persijskom zalivu.

=== Mart/Ožujak ===
[[Datoteka:Op epic fury timeline 100hrs - pentagon - mar4 - straight.jpg|mini|Prvih 100 sati rata u Zalivu]]
* [[1. 3.]] - Dron pogodio britansku bazu Akrotiri na Kipru.
* 1. 3. - Masakru u Abiemnomu na severu [[Južni Sudan|Južnog Sudana]]: omladinci, moguće [[Nuer]]i, napali su [[Dinka (narod)|Dinke]], ubijeno je najmanje 169 ljudi.
* [[2. 3.]] - Obnovljen sukob između [[Hezbolah]]a i Izraela. Evakuacije sa juga Libana, gađanje meta na jugu Bejruta.
* [[3. 3.]] - Još jedan odron u rudnicima [[koltan]]a Rubaya u prov. [[Nord-Kivu|Severni Kivu]], [[DR Kongo]], sa preko 200 mrtvih (u januaru je stradalo preko 400 ljudi).
* [[4. 3.]] - Iranska fregata IRIS Dena je torpedovana blizu Šri Lanke.
* [[5. 3.]] - Izbori u [[Nepal]]u, prvi od protesta Gen Z prošlog septembra: skoro dvotrećinska većina za Nacionalnu nezavisnu partiju, repera i gradonačelnika Katmandua [[Balen Shah]]a.
* [[6. 3.]] - Kosovska predsednica [[Vjosa Osmani]] raspustila skupštinu dan nakon neuspelog biranja novog predsednika; &quot;[[Samoopredeljenje (politička stranka)|Samoopredeljenje]]&quot; se obraća Ustavnom sudu.
* 7/[[8. 3.]] - Pogođeni rezervoari nafte kod Teherana, grad je obavijen dimom, pada crna kiša. Za novog Vrhovnog lidera Irana je izabran sin prethodnog, [[Mojtaba Khamenei]].
* [[9. 3.]] - Cena nafte prelazi 100 dolara po barelu, prvi put od 2022. Promet [[Hormuški tjesnac|Hormuškim tjesnacom]] je znatno otežan.
* [[13. 3.]] - Gađane su vojne mete na iranskom ostrvu i naftnom terminalu [[Hark]].
* [[15. 3.]] - [[98. dodjela Oscara]]: najbolji film je ''[[One Battle After Another]]'', ukupno šest nagrada od 13 nominacija, uključujući novu kategoriju za [[kasting]]; ''[[Sinners (film iz 2025.)|Sinners]]'', četiri od rekordnih 16; ''[[Frankenstein (film iz 2025.)|Frankenstein]]'' tri od devet; ''[[KPop Demon Hunters]]'' dve od dve; ''[[Sentimental Value]]'' jedna, međunarodna, od devet; ''[[Hamnet (film)|Hamnet]]'' jedna od osam; ''[[Marty Supreme]]'' ništa od devet.
* [[16. 3.]] - U pakistanskom udaru je pogođena bolnica, centar za rehabilitaciju narkomana, u Kabulu - lokalni izvori tvrde da ima na stotine mrtvih.
* 16. 3. - Započete su izraelske kopnene operacije na jugu Libana - narednih dana se ruše mostovi na reci [[Litani]].
* 16. 3. - Nestanak struje na celoj Kubi (i opet 21-og).
* [[17. 3.]] - U izraelskim napadima u Teheranu, ubijeni su tajnik Vrhovnog vijeća nacionalne sigurnosti [[Ali Laridžani]] i komandant Basidža, paravojne dragovoljačke milicije u okviru Revolucionarne garde, Golamreza Solejmani (sljedeće noći i ministar obavještajnih dijela Esmail Hatib).
* [[18. 3.]] - Prvi, izraelski, napad na iransku hidrokarbonsku proizvodnju: najveće gasno polje, Južni Pars, koje deli sa [[Katar]]om. Iran odgovara udarom i velikom štetom na katarskom kompleks Ras Laffan za likvefakciju gasa. Ovo povlači obustavu rada kompanije QAFCO, koja proizvodi 14% svetske [[Urea|uree]].&lt;ref&gt;[https://www.theguardian.com/world/2026/apr/03/visual-guide-gulf-fertiliser-blockade ‘Food security timebomb’: a visual guide to the Gulf fertiliser blockade]. theguardian.com 3 Apr 2026&lt;/ref&gt;
* [[20. 3.]] - Iranci su ispalili dve rakete prema bazi Diego Garcia u sredini Indijskog okeana - jedna se raspala, druga presretnuta.
* 20 - 22. 3. - Svetsko prvenstvo u dvoranskoj atletici, [[Toruń]]: srebro za [[Angelina Topić|Angelinu Topić]] u skoku u vis.
* [[21. 3.]] - Nakon što je u Iranu gađano nuklearno postrojenje Natanz, iranske rakete pogađaju izraelska mesta Arad i [[Dimona]], nedaleko od nuklearnog centra.
* [[22. 3.]] - Parlamentarni izbori u Sloveniji: vladajuće [[Gibanje Svoboda]] je opalo, ali je jedan mandat ispred Janšine [[Slovenska demokratska stranka|SDS]].
* 22. 3. - Lokalni izbori u Francuskoj, drugi krug. Socijalisti zadržali Pariz.
* [[24. 3.]] - Potpisan ugovor o slobodnoj trgovini između EU i Australije.
* 25 - 26. 3. - Sud u Novom Meksiku odredio 375 milona dolara globe Meti (Facebook i Instagram) jer je omogućila seksualnu eksploataciju dece; sutradan u Los Angelesu sud nalazi da su Meta i YouTube stvorili adiktivne proizvode koji štete mladim korisnicima.
* [[26. 3.]] - Nevrijeme u Hrvatskoj.
* 26. 3. - Uveče, studentkinja pala sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu.
* [[28. 3.]] - Jemenski Husi su ispalili prvu raketu prema Izraelu tokom Iranskog rata.
* [[29. 3.]] - Lokalni izbori u 10 opština Srbije (Aranđelovac, Bajina Bašta, Bor, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Sevojno, Smederevska Palanka). Bilo je nasilja, [[Srpska napredna stranka|naprednjaci]] uglavnom pobeđuju, sa smanjenom podrškom.
* [[31. 3.]] - BiH pobijedila Italiju na penale i plasirala se na Svjetsko prvenstvo; Italija nije uspjela treći put zaredom.

=== April/Travanj ===
[[Datoteka:Orion POV- Destination and Home (art002e009567).jpg|mini|[[Artemis II]]: brod Orion, Mĕsec i Zemlja]]
* [[1. 4.]] - [[10. 4.]] - NASA-ina misija [[Artemis II]], sa posadom oko Meseca, prva iznad niske orbite od 1972; 6/7. 4. su obišli oko Meseca, na rekordnoj udaljenosti od 406.771 km od Zemlje.
* [[3. 4.]] - U Iranu je oboren američki [[McDonnell Douglas F-15E Strike Eagle|F-15E]]: pilot je ubrzo spasen a oficir za oružne sisteme 5-tog (prilikom spašavanja Amerikanci uništili dva svoja aviona [[Lockheed C-130 Hercules|C-130]] i dva mala helikoptera [[MD Helicopters MH-6 Little Bird|MH-6]]). Oboren i [[Fairchild Republic A-10 Thunderbolt II|A-10]] kod Hormuškog tjesnaca.
* [[5. 4.]] - Objavljeno da je blizu [[Kanjiža|Kanjiže]] pronađen eksploziv kod gasovoda koji vodi prema Mađarskoj.
* [[7. 4.]] - Trump: &quot;jedna civilizacija će umreti večeras&quot; ako Iran ne prihvati sporazum. Sledeće noći je dogovoreno primirje na dva tjedna i otvaranje Tjesnaca.
* [[8. 4.]] - Izrael smatra da Liban nije obuhvaćen primirjem, u jakim udarcima na Bejrut je stradalo preko 200 ljudi. Iran zatvara Tjesnac i gađa zaljevske zemlje.
* [[12. 4.]] - Bez rezultata u pregovorima SAD-Iran u Islamabadu; Trump objavljuje blokadu Hormuškog tjesnaca.
[[Datoteka:Bastion of Hungarian Freedom 2026 (44).jpg|mini|Budimpešta 2026.]]
* 12. 4. - Parlamentarni izbori u Mađarskoj: partija ''Tisza'' [[Péter Magyar|Pétera Magyara]] pobjeđuje sa dvotrećinskom većinom zastupnika; [[Viktor Orbán|Orbán]] i [[Fidesz]] su proveli četiri mandata i 16 godina na vlasti.
* [[13. 4.]] - SAD uvele pomorsku blokadu Irana.
* [[16. 4.]] - Prvi ukrajinski napad na rafineriju i naftni terminal u [[Tuapse]]u, na crnomorskoj ruskoj obali - još tri talasa do 2. maja izazivaju veliku materijalnu i ekološku štetu.
* [[17. 4.]] - Iran otvara Tjesnac tijekom lebanonskog primirja, ali ga zatvara već sutradan zbog nastavljene američke blokade.
* [[19. 4.]] - Izbori u Bugarskoj, osmi za pet godina: Progresivna Bugarska bivšeg predsednika [[Rumen Radev|Radeva]] dobija apsolutnu većinu mandata.
* [[23. 4.]] - Deblokirana pomoć EU od 90 milijardi eura za Ukrajinu.
* [[25. 4.]] - [[Rat u Maliju]] i [[Rat u Sahelu]]: koordinirani napadi džihadista iz JNIM i [[Azavad|tuareških pobunjenika]] u više gradova [[Mali]]ja.
* 25. 4. - Čovek je pucao blizu Večere dopisnika iz Bele kuće, kojoj su prisustvovali i čelnici SAD.
* [[26. 4.]] - [[Sabastian Sawe]] je istrčao Londonski maraton za manje od dva sata.
* [[28. 4.]] - RH i BiH potpisali u Dubrovniku sporazum o gradnji plinovoda [[Južna interkonekcija]].
* 28. 4. - Kosovski parlament ne uspeva izabrati novog predsednika - raspušten je, izbori će biti u junu.

=== Maj/Svibanj ===
* [[1. 5.]] - [[Ujedinjeni Arapski Emirati]] su napustili [[OPEC]].
* [[2. 5.]] - Ministarstvo obrane SAD objavilo da će povući 5.000 vojnika iz Njemačke (od ca. 36.000).
* 2. 5. - Na holandskom kruzeru ''MV Hondius'' na Atlantiku je umrla druga osoba od [[hantavirus]]a, treća ukupno (brod stiže na Tenerife 10-tog, odakle ide evakuacija).
* [[4. 5.]] - Američka operacija ''Project Freedom'': pratnja brodova u [[Hormuški tjesnac|Hormuškom tjesnacu]] (sutradan pauzirana). Iranci su gađali naftnu luku u Al Fudžajri.
* [[7. 5.]] - Lokalni izbori u UK: uspeh za [[Reform UK]] i Zelene. Nacionalistički [[Plaid Cymru]] ima najviše mandata u Velškoj skupštini (laburisti su bili dominantni od 1922). U Škotskoj je pobedila [[Škotska nacionalna stranka]]. Veliki gubici za vladajuće laburiste na lokalu u Engleskoj.
* [[11. 6.]] - [[Christian Schmidt]] potvrđuje da odlazi s pozicije [[Ured visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu|OHR]].
* 13 - 15. 5. - Trumpova državna poseta Kini.
* [[14. 5.]] - Kriza na Kubi: ministar energije izjavljuje da nema više nafte i dizela.
* 14. 5. - Potvrđena epidemija Bundibugyo, /bundibudžo/, [[ebola|ebole]] u provinciji [[Ituri]] DR Kongo (moguće da je počela još pre dva meseca). Bolest je prisutna i u Ugandi. [[SZO]] 17-tog objavljuje vanrednu situaciju od međunarodnog interesa.
* 14. 5. - U napadu na Kijev ima 24 mrtvih, Ukrajina tri dana kasnije upućuje rafal prema Moskvi i Bjelgorodu.
* [[15. 5.]] - Uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić i još 11 osoba, među kojima tri policajca, tri dana nakon pucnjave u restoranu „27&quot; na [[Senjak]]u i nestanka 52-godišnjeg muškarca (telo pronađeno u buretu, 21-og u Inđiji).
* 15 - 29. 5. - Prikazuju se uspešni filmovi koji sa započeli kao postovi na YouTubeu: natprirodni horor ''Obsession'' (15.) i SF psihološki horor ''Backrooms'' (29. 5.).
* 12 - [[16. 5.]] - Pesma Evrovizije u Beču. Pet zemalja bojkotira zbog učešća Izraela. Prva je [[Dara (bugarska pjevačica)|Dara]] iz Bugarske (&quot;Bangaranga&quot;), 15. Lelek iz Hrvatske (&quot;Andromeda&quot;), 17. Lavina iz Srbije (&quot;Kraj mene&quot;).
* [[18. 5.]] - Tužba protiv Službe unutrašnjih prihoda (IRS) od strane preds. Trumpa i njegovih sinova rešena nagodbom: vlada SAD formira fond od blizu 1,8 milijardi dolara, ''Anti-Weaponization Fund'', za nadoknadu predsednikovim saveznicima koji tvrde da su nepravedno istraživani. U dodatku nagodbe se kaže da IRS prekida sve preglede poreskih prijava.
* [[20. 5.]] - Vazdušna uzbuna u [[Vilnius]]u zbog drona blizu beloruske granice.
* 20. 5. - Velika porota u Majamiju optužila [[Raúl Castro|Raúla Castra]] i dr. za ubistvo u obaranju dve emigrantske cesne 1996.
* 20. 5. - Pojas presvete Bogorodice stigao iz svetogorskog manastira [[Vatoped]]a u Beograd, izložen je u Hramu Svetog Save do 6. juna, privukao je preko pola miliona poklonika. 
* [[23. 5.]] - Miting &quot;Ti i ja, Slavija&quot;, u Beogradu, sa preko 180.000 okupljenih. Sukobi kod Pionirskog parka. Železnički saobraćaj u zemlji obustavljen ranije tokom dana.
* [[24. 5.]] - Rusija gađala Ukrajinu sa 600 dronova i 90 raketa, uključujući hipersonični Orešnik, dva dana nakon što je u Starobjeljsku u Luganskoj oblasti pogođen pedagoški univerzitet, sa 21 žrtvom.
* 24 - 28. 5. - Preds. Vučić u poseti Kini.
* [[25. 5.]] - Objavljena papina enciklika ''Magnifica humanitas'': o očuvanju ljudske osobe u doba umjetne inteligencije.
* [[26. 5.]] - Najtopliji majski dan u Engleskoj, malo preko 35 stepeni u [[Kraljevski botanički vrtovi u Kewu|vrtovima Kew]] u Londonu; toplotni val je na zapadu Evrope. U Indiji i Pakistanu ovih dana je preko 45 stepeni.
* [[29. 5.]] - Prilikom ruskog napada na ukrajinske luke na Dunavu, jedan dron je pogodio zgradu u rumunskom [[Galați|Galacu]].
* [[30. 5.]] - Građanskom inicijativom je uklonjen naprednjački fasadni baner sa beogradske [[Palata Albanija|Palate Albanija]], jer su bili ugroženi ptići [[Bela čiopa|belih čiopa]].
* [[31. 5.]] - Izraelci zauzeli strateški položaj zamka Beaufort kod Nabatije u Libanu.

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* [[1. 6.]] - Protesti u Albaniji, nazvani Flamingo revolucija - protivljenje gradnji luksuznog odmarališta kod Valone (ostrvo Sazan i laguna Narta, na inicijativu [[Jared Kushner|Jareda Kushnera]]) šire se i na Tiranu, pošto su aktivisti napadnuti od lokalnog obezbeđenja.
* 2. i 9. 6. - Antiimigrantska osećanja u Ujedinjenom Kraljevstvu: objavljivanje snimka hapšenja Henryja Nowaka u [[Southampton]]u, pred smrt nakon što ga je ubo Sik, i 9-tog napad nožem na čoveka u [[Belfast]]u izazivaju proteste odn. nemire.
* [[3. 6.]] - Oko 90 državljana Srbije vraćeno sa aerodroma u Tivtu, policija Crne Gore ih je ocenila kao &quot;rizik po bezbednost&quot;.
* 3. 6. - Ukrajinski dronovi pogodili naftni terminal u Sankt Peterburgu, na dan početka ekonomskog foruma, dan nakon što je u ruskim napadima poginulo 23 ljudi.
* [[4. 6.]] - Pripadnik [[UNIFIL]] stariji vodnik Milovan Jovanović umro je od posledica minobacačke vatre na jugu Libana.
* 4. 6. - [[Janez Janša]] je četvrti put premijer Slovenije.
* [[5. 6.]] - Samit EU–Zapadni Balkan u Tivtu.
* [[7. 6.]] - Vanredni izbori na Kosovu: Kurtijevo Samoopredeljenje 53/120 mandata (-4).
[[Datoteka:2026-06-08 Ballroom construction and UFC arena White House Washington DC 13-23-11.jpg|mini|Borilište i gradilište kod Bele kuće]]
* 7. 6. - Izbori u Armeniji: proeuropska stranka premijera [[Nikol Pašinjan|Pašinijana]] zadržava većinu.
* 7. 6. - Iran ispalio rakete na Izrael, nakon dva meseca, zbog izraelskih udara na Bejrut.
* [[9. 6.]] - Pošto je oboren američki [[Boeing AH-64 Apache|Apache]], dolazi do novog ciklusa udara sa Iranom.
* [[10. 6.]] - Papa je blagoslovio Kulu Isusa Krista bazilike [[Sagrada Família]] u Barceloni, visine 172,5 metara.
* 11. 6. - 19. 7. - [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|FIFA Svjetsko prvenstvo]] u Sjevernoj Americi.
** Bosna i Hercegovina: 12. 6. 1:1 sa Kanadom; 18. 6. gubi od Švicarske 4:1; 24. 6. pobjeđen Katar 3:1 - ide dalje.
** Hrvatska: 17. 6. gubi od Engleske 4:2; 23. 6. pobjeđena Panama 1:0; 27. 6. pobjeđena Gana 2:1 - ide dalje.
* [[12. 6.]] - Firma [[SpaceX]] je izašla na berzu. [[Elon Musk]] je prvi bilioner (1.000 milijardi).
* [[13. 6.]] - [[New York Knicks]] prvaci NBA nakon 53 godine.
* [[14. 6.]] - Objavljeno da je postignut sporazum o okončanju rata između Irana i SAD. Zbog nastavljenih dejstava u Libanu, sporazum i otvorenost Hormuskog moreuza se više puta dovode u pitanje.
* 14. 6. - ''UFC Freedom 250'': borilačka priredba na Južnom travnjaku Bele kuće. 
* [[15. 6.]] - U Kijevu su pogođeni saborna crkva Kijevo-pečerske lavre i Filmski studio Dovženko.
* [[18. 6.]] - Najveći napad na Moskvu od 2022, opet pogođena velika rafinerija u Kapotnji, na Moskvu pada crna kiša.
* 18. 6. - Kriza vođstva Laburističke partije u UK: gradonačelnik Manchestera Andy Burnham je ubedljivo dobio na dopunskim izborima za parlament.
* [[19. 6.]] - Više javno tužilaštvo u Beogradu sumnjiči studente da su simulirali upotrebu zvučnog topa u martu 2025.
* [[20. 6.]] - Protestni skup u Novom Sadu.
* [[22. 6.]] - Britanski premijer [[Keir Starmer]] objavljuje da podnosi ostavku.
* ca. 24. 6. - Val toplote na zapadu Evrope. Oboren junski rekord u Engleskoj (37,3 stepena 26-tog), u Francuskoj prosečno najtoplije ikada, s temperaturama do 44,3 stepena.
* [[24. 6.]] - Dva jaka potresa u [[Venezuela|Venezueli]].
* [[27. 6.]] - Naprednjački skup u Beogradu. Preds. Vučić najavljuje da će podneti ostavku.
* 27. 6. - Toplota se premešta u srednju Evropu: rekordi u Nemačkoj (41,5 stepen), Češkoj (40,6), Danskoj (37).
* [[28. 6.]] - Studentski skup &quot;Sve se vidi na Vidovdan&quot; u Kraljevu.
* [[29. 6.]] - Najtopliji junski dan u Beogradu, 38,9 stepeni.
* [[30. 6.]] - Preko milion nedokumentovanih migranata i tražioca azila se prijavilo za regularizaciju statusa u Španiji.
* 30. 6. - Protesti protiv imigracije u Južnoj Africi.

=== Jul/Juli/Srpanj ===
[[Datoteka:DamonNolanHathaway-byPhilipRomano.jpg|mini|180px|Pred premijeru &quot;Odiseje&quot;]]
[[Datoteka:Enzo Fernandez Pau Cubarsi Argentina v Spain 19 July 2026-208.jpg|180px|mini|Finale Svjetskog kupa]]
* [[1. 7.]] - Američki diplomata Louis Chrishock je imenovan za v.d. [[Visoki predstavnik za BiH|Visokog predstavnika za BiH]], dok EU i SAD ne postignu kompromis (Rusija ga ne prihvata).
* 1. 7. - [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2026.|FIFA Svjetsko prvenstvo]]: 
** Bosna i Hercegovina: 1/2. 7. gubi od SAD 2:0.
** Hrvatska: 2/3. 7. gubi od Portugala 2:1.
* [[2. 7.]] - U jakom napadu na Kijev gine 30 ljudi.
* [[5. 7.]] - Američkom igraču Bolagunu suspendovana posledica crvenog kartona u meču sa BiH (SAD gube od Belgije 4:1). 
* [[6. 7.]] - Državna sahrana [[Ali Hamenei]]a (4 - 9. 7.): milioni ljudi učestvuju u pogrebnoj procesiji u Teheranu. Kovčeg je 8. 7. pronesen i iračkim gradovima Nadžaf i Kerbala.
* [[8. 7.]] - Nakon razmene vatre, Trump kaže da je primirje sa Iranom &quot;završeno&quot;. Uveče novi udari.
* ca. 9. 7. - Treći talas vrućine na zapadu Evrope.
* [[11. 7.]] - Povijesno nizak vodostaj [[Drava|Drave]] kod Osijeka, -173.
* 11. 7. - Pisac [[Vladimir Arsenijević]] pretučen ispod Brankovog mosta; komemoracija žrtvama Srebrenice otkazana.
* [[15. 7.]] - Ukrajinski predsednik Zelenski smenio ministra odbrane Mihajla Fedorova, što izaziva proteste.
* [[16. 7.]] - Preds. Trump u obraćanju naciji tvrdi da su se Kinezi mešali u izbore 2020.
* [[17. 7.]] - U američkoj bazi u Jordanu poginula dva američka vojnika, nastavljaju se međusobni udari.
* 17. 7. - Prikazan je film &quot;[[Odiseja (2026.)|Odiseja]]&quot; [[Christopher Nolan|Christophera Nolana]].
* [[18. 7.]] - Ukrajinski dronovi uništili dva skladište online maloprodaje ''Wildberries'' u okolini Moskve.
* [[19. 7.]] - Finale Svjetskog prvenstva: '''Španija''' - Argentina 1:0 u produžecima. Prethodnog dana, u meču za treće mesto, Francuska - Engleska 4:6. 
[[Datoteka:Prime Minister Andy Burnham portrait (cropped).jpg|120px|mini|[[Andy Burnham]]]]
* [[20. 7.]] - [[Andy Burnham]] je novi britanski premijer, sedmi od 2016.
* 20. 7. - Nikaragvanski predsednik [[Daniel Ortega]] kaže da u zemlji više neće biti izbora.
* [[23. 7.]] - Nafta je prelazila 100 dolara, nakon što su jemenski Husi gađali dva tankera u Crvenom moru.
* [[24. 7.]] - Pošto su istekle carine uvedene u februaru, preds. Trump je uveo nove od 10% ili 12.5% za niz zemalja, uključujući EU, po klauzuli o prinudnom radu.
* 24/25. 7. - Pauzirani američki napadi na Iran - nastavljaju se 29-tog, nakon iranskog pokušaja protiv Jordana.
* [[25. 7.]] - Petoro planinara iz Bosne i Hercegovine stradalo na [[Elbrus]]u.
* 25. 7. - Omladinski pokret &quot;bubašvaba/žohara&quot; u Indiji: ministar obrazovanja je dao ostavku nakon desetak dana protesta zbog skandala sa procurivanjem ispita.
* ca. 2x. 7. - Veliki požari na zapadu Evrope: 50.000 ha u Ávili, zapadno od Madrida, najveći ikad u Španiji; preko 42.000 ha zapadno od [[Bordeaux]]a u Francuskoj, evakuirano je 220.000 ljudi. Još jedan talas vrućine.&lt;ref&gt;[https://www.theguardian.com/world/2026/jul/27/france-and-spain-race-to-contain-huge-wildfires-before-fresh-heatwave-begins France and Spain race to contain huge wildfires before fresh heatwave begins] theguardian.com Mon 27 Jul 2026&lt;/ref&gt;
* [[26. 7.]] - [[Tadej Pogačar]] je osvojio peti [[Tour de France]].
* [[28. 7.]] - Predložena ''FIFA Forward Enterprise'', komercijalna filijala [[FIFA]]-e koja bi privatnim investitorima omogućila udeo u organizovanju takmičenja - izaziva dosta protesta, tako da se odustaje.
* [[30. 7.]] - Možda 60.000 ljudi ilegalno ulaze iz Maroka u španjolsku [[Ceuta|Ceutu]], sutradan se polovica vraća, ubrzo skoro svi. 
* [[31. 7.]] - Objavljene analize pokazuju da je otpad zakopan u [[Gospić]]u opasan - 33.000 tona.
* jul - Najtopliji jun-jul na zapadu Evrope. Najtopliji jul u svetskim morima. Najtopliji mesec ikada u SAD.

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* jul/avgust - Vrućina u regionu, Dunav i druge reke historijski niske. Centar za razminiranje Srbije tokom meseca uklanja nemačka plovila [[Operacija Dunavski vilenjak|potopljena 1944]].&lt;ref&gt;[https://klima101.rs/dunav-nizak-vodostaj-ratni-brodovi-motocikl-rimski-most-mamuti/ U toku je izvlačenje potopljene nemačke flote kod Prahova: Šta je sve izronilo iz presahlog Dunava?]. klima101.rs 14/08/2026&lt;/ref&gt;
* [[2. 8.]] - U Južnoj Koreji izmereno rekordnih 42,5°C.
* [[5. 8.]] - Požar u [[Deliblatska peščara|Deliblatskoj peščari]], zahviće preko 1.500 ha. Požar je i na [[Stolovi]]ma kod Kraljeva.
* ca. 6. 8. - Rekordne temperature u Austriji, Slovačkoj i Mađarskoj, ca. 41-42°C.
* [[7. 8.]] - U Mecci potpisan obrambeni pakt između [[Turska|Turske]], [[Saudijska Arabija|Saudijske Arabije]] i [[Pakistan]]a.
* [[8. 8.]] - [[Volodimir Zelenskij]] u poseti Beogradu.
* [[10. 8.]] - Zemljotres u kolumbijskom departmanu [[Chocó (departman)|Chocó]].
* [[12. 8.]] - Totalno [[pomračenje Sunca]] na zapadu Evrope.&lt;ref&gt;[http://eclipse.gsfc.nasa.gov/SEsearch/SEsearchmap.php?Ecl=20260812 Total Solar Eclipse of 2026 August 12] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150320164625/http://eclipse.gsfc.nasa.gov/SEsearch/SEsearchmap.php?Ecl=20260812 |date=2015-03-20 }}, ''NASA''&lt;/ref&gt;
* [[13. 8.]] - Peti talas vrućine na zapadu Evrope.
* [[14. 8.]] - Požar u [[Omiš]]u, stradala je jedna osoba.
[[Datoteka:Пожар Делиблатска пешчара, ситуација 23.08.2026.png|160px|mini|Požar u Deliblatskoj peščari, stanje 23. 8.]]
* 15/16. 8. - Zapaljen automobil tužioca u [[Valjevo|Valjevu]], građani i studenti se okupljaju sledeće večeri.
* [[16. 8.]] - Poljski autobus, na povratku iz Međugorja, sleteo s puta u Mađarskoj - 12 mrtvih.
* 16. 8. - Prosvjed u [[Gospić]]u zbog ilegalnog odlaganja otpada.
* [[17. 8.]] - Rekordni niz: 23. uzastopni tropski dan u Beogradu&lt;ref&gt;[https://klima101.rs/rekord-tropskih-dana-beograd/ U Beogradu je oboren rekord: Ovo je sada najduži niz uzastopnih dana sa temperaturom preko 30 °C]. klima101.rs 17/08/2026&lt;/ref&gt; (od 30. 7. do 7. 8. devet dana od 35 i više stepeni, do 38&lt;ref&gt;[https://www.accuweather.com/sr/rs/belgrade/298198/august-weather/298198 Beograd, Srbija Mesečna prognoza | AccuWeather]&lt;/ref&gt;). Novi tropski dani već od 19-tog.
** Zagreb ≥ 30 stupnjeva od 27. 7. (4 - 6. 8. 38 st.). Sarajevo ≥ 30 stupnjeva 29. 7. do 17. 8. i od 19. 7. 
* [[19. 8.]] - Nacionalni dug SAD prešao 40.000 milijardi dolara, oko 123% GDP.&lt;ref&gt;[https://www.theguardian.com/business/2026/aug/20/us-national-debt-republicans ‘Starve the beast’? The $40tn cost of Republicans’ false promises to cut spending]. theguardian.com Thu 20 Aug 2026&lt;/ref&gt;
* [[20. 8.]] - Objavljeno da se Demokratska autonomna administracija severne i istočne Sirije (ranije poznata i kao [[Sirijski Kurdistan]]) u potpunosti integrisala u [[Sirija|sirijsku]] državu.
* 20 - 21. 8. - Izvanredna sjednica Sabora zbog otpada u Gospiću.
* [[21. 8.]] - Dronovi pogađaju šoping centar u [[Krivi Rog|Krivom Rogu]], 16 mrtvih.
* 21. 8. - Nastavlja se požar u Deliblatskoj peščari: nakon ruskog aviona, Srbija prihvata i pomoć iz EU.
* [[26. 8.]] - Razorna bujična poplava na granici Nepala i Kine, s velikim brojem poginulih.
* [[28. 8.]] - Umro je kralj [[Harald V od Norveške]], nasljeđuje ga sin [[Haakon Magnus od Norveške|Haakon Magnus]] (Haakon VIII).

== Predviđeni događaji ==

* [[29. 8.]] - Referendum o nastavku pregovora o članstvu [[Island]]a u EU.
* [[30. 8.]] - Lansiranje Svemirskog teleskopa Nancy Grace Roman, za osmatranje u spektru od plave do infracrvene.
* 18 - 20. 9. - Izbori u Rusiji.
* [[4. 10.]] - Izbori u BiH.
* 4. 10. - Izbori u Brazilu.
* [[19. 10.]] - Referendum sa 10 pitanja u kanadskoj provinciji [[Alberta]], među kojima i da li treba raspisati referendum o nezavisnosti.
* [[27. 10.]] - Izbori u Izraelu.
* [[3. 11.]] - Izbori na sredini mandata u SAD.
* [[14. 11.]] - Prva Pesma Evrovizije Azija.
* 19. 11. - Najavljena igra ''[[Grand Theft Auto VI]]''.

=== Nepoznati datumi ===
* jesen? - Vanredni izbori u Srbiji?

== Rođenja ==

== Smrti ==
{{glavni članak|:Kategorija:Umrli 2026.}}
=== Januar/Siječanj ===
* [[1. 1.]] - [[Nexhat Daci]], kosovski političar, akademik ANUK (* [[1944]])
* [[2. 1.]] - [[Dejan Đurović]], glumac, spiker, voditelj (* [[1938]])
* [[5. 1.]] - [[Aldrich Ames]], špijun (* [[1941]])
* [[10. 1.]] - [[Erich von Däniken]], ufolog (* [[1935]])
* [[19. 1.]] - [[Valentino Garavani|Valentino]], modni kreator (* [[1932]])
* 19. 1. - [[Senka Veletanlić]], pevačica, glumica (* [[1936]])
* [[20. 1.]] - [[Beti Đorđević]], pevačica (* [[1946]])
* [[23. 1.]] - [[Dalibor Brun]], pjevač (* 1944)
* [[30. 1.]] - [[Catherine O'Hara]], glumica (* [[1954]])

=== Februar/Veljača ===
* [[3. 2.]] - [[Saif al-Islam Gaddafi]], libijski političar (* [[1972]])
* [[6. 2.]] - [[Miro Vuksanović]], književnik, akademik SANU (* [[1944]])
* [[7. 2.]] - [[Gordana Marić]], glumica, profesorka FDU (* 
* [[13. 2.]] - [[Ljiljana Pavić]], scenaristkinja (* [[1938]])
* 13. 2. - [[Tatjana Ječmenica]], teniserka, trener, selektor (* [[1978]])
* [[15. 2.]] - [[Robert Duvall]], glumac (* [[1931]])
* [[17. 2.]] - [[Jesse Jackson]], aktivist za ljudska prava (* [[1941]])
* [[18. 2.]] - [[Borislav Paravac]], bivši član Predsjedništva BiH (* [[1943]])
* 18. 2. - Ljiljana Zelen Karadžić (* [[1945]])
* [[20. 2.]] - [[Mirjana Kapetanović]], bh. književnica i novinarka (* [[1959]])
* [[21. 2.]] - [[Vladislav Jovanović]]. srpski diplomata (* [[1933]])
* 21. 2. - [[Dan Simmons]], književnik (* [[1948]])
* [[23. 2.]] - [[Dragoljub Dimitrijević]], vajar, profesor FPU (* [[1950]])
* [[25. 2.]] - [[Antonio Tejero]], neuspeli španski pučista (* [[1932]])
* [[27. 2.]] - [[Neil Sedaka]], kantautor, pijanist (* [[1939]])
* [[28. 2.]] - [[Ali Hamenei]], Vrhovni lider Irana (* [[1939]])

=== Mart/Ožujak ===
* [[8. 3.]] - [[B. Wongar]] (Sreten Božić), književnik (* 1932)
* 8. 3. - [[Vladimir Rakočević]], matematičar, akademik SANU (* [[1953]])
* [[14. 3.]] - [[Jürgen Habermas]], filozof, socijalni teoretičar (* [[1929]])
* [[17. 3.]] - [[Patrijarh gruzijski Ilija II]] (* [[1933]])
* 17. 3. - [[Ali Laridžani]], iranski političar (* [[1958]])
* [[19. 3.]] - [[Chuck Norris]], glumac, majstor borilačkih vještina (* [[1940]])
* 19. 3. - [[Umberto Bossi]], talijanski političar (* [[1941]])
* [[20. 3.]] - [[Robert Mueller]], bivši šef FBI, specijalni istražilac (* [[1944]])
* 20. 3. - [[Božo Koprivica]], književnik, dramaturg (* [[1950]])
* [[22. 3.]] - [[Lionel Jospin]], bivši francuski premijer (* [[1937]])
* 22. 3. - [[Hermann Huppen]], stripotvorac (* [[1938]])
* 22. 3. - [[Radoje Čupić]], glumac (* [[1958]])
* [[26. 3.]] - [[James Tolkan]], glumac (* [[1931]])
* [[30. 3.]] - [[Carlos Westendorp]], španjolski diplomat, bivši VP u BiH (* [[1937]])

=== April/Travanj ===
* [[5. 4.]] - [[Vlatko Cvrtila]], profesor, gepolitički analitičar (* [[1965]])
* [[6. 4.]] - [[Christian Schwarz-Schilling]], njemački diplomat, bivši VP u BiH (* [[1930]])
* [[8. 4.]] - [[Duško Vujošević]], košarkaški trener (* [[1959]])
* [[9. 4.]] - [[Afrika Bambaataa]], pionir hip-hopa (* [[1957]])
* [[23. 4.]] - [[Rexhep Qosja]], književnik (* [[1936]])

=== Maj/Svibanj ===
* [[1. 5.]] - [[Alex Zanardi]], vozač F1, paraolimpijac (* [[1966]])
* [[6. 5.]] - [[Ted Turner]], osnivač CNN (* [[1938]])
* 6. 5. - [[Vladimir Cvetković]], košarkaš, funkcioner FK Crvena Zvezda (* [[1941]])
* 6. 5. - [[Rajko Kasagić]], bivši premijer RS (* [[1942]])
* [[16. 5.]] - [[Predrag Koraksić]] Corax, karikaturista (* [[1933]])
* 16. 5. - [[Félicien Kabuga]], finansijer genocida u Ruandi (* [[1933]])
* [[21. 5.]] - [[Julienne Bušić]], otmičarka (* [[1948]])
* 21. 5. - [[Kyle Busch]], vozač NASCAR (* [[1985]])
* [[22. 5.]] - [[Dick Parry]], saksofonist ''Pink Floyd''-a (* [[1942]])
* [[25. 5.]] - [[Sonny Rollins]], džez saksofonista (* [[1930]])
* [[26. 5.]] - [[Dragoljub Mićunović]], filozof, srpski političar iz DS, DC (* [[1930]])

=== Jun/Juni/Lipanj ===
* 4. 6 - [[Anthony Head]], glumac (* [[1954]])
* 4. 6 - [[Merdžane Satrapi]], autorica (* [[1969]])
* [[11. 6.]] - [[David Hockney]], umetnik (* [[1937]])
* [[20. 6.]] - [[Slavenka Drakulić]], književnica i publicistkinja (* [[1949]])
* [[22. 6.]] - [[Alan Greenspan]], bivši predsednik Federalne rezerve (* [[1926]])
* 22. 6. - [[Edin Numankadić]], likovni umjetnik (* [[1948]])

=== Jul/Juli/Srpanj ===
* [[3. 7.]] - [[Zrinko Ogresta]], scenarist i redatelj (* [[1958]])
* [[8. 7.]] - [[Bonnie Tyler]], pjevačica (* [[1951]])
* [[10. 7.]] - [[Đorđe Kadijević]], reditelj, scenarista (* [[1933]])
* [[11. 7.]] - [[Lindsey Graham]], američki političar (* [[1955]])
* [[13. 7.]] - [[Sam Neill]], glumac (* [[1947)
* [[20. 7.]] - [[Kevin Keegan]], fudbaler i trener (* [[1951]])
* [[21. 7.]] - [[Olivera Katarina]], glumica i pevačica (* [[1940]])
* 21. 7. - [[Damir Šaban]], glumac (* [[1958]])
* [[30. 7.]] - [[Milivoj Puhlovski]], redatelj i scenarist (* [[1947]])
* [[31. 7.]] - [[Franco Baresi]], fudbaler, trener (* [[1960]])

=== Avgust/August/Kolovoz ===
* [[8. 8.]] - [[Ivo Šlaus]], fizičar, član HAZU (* [[1931]])
* [[12. 8.]] - [[Zhu Rongji]], bivši kineski premijer (* [[1928]])
* [[15. 8.]] - [[Milena Zupančič]], glumica (* [[1946]])
* [[16. 8.]] - [[Hayden Panettiere]], glumica (* [[1989]])
* [[18. 8.]] - [[Vedrana Rudan]], književnica, novinarka (* [[1949]])
* [[25. 8.]] - [[Dolly Parton]], country muzičarka (* [[1946]])
* 25. 8. - [[Tim Curry]], glumac (* [[1946]])
* [[27. 8.]] - [[Ratko Mladić]], komandant VRS, osuđenik za ratne zločine (* [[1942]])
* [[28. 8.]] - [[Harald V od Norveške]] (* [[1937]])

== Nobelove nagrade ==

=== Veze ===
[[Godišnji kalendar]]

== Reference ==
{{izvori}}

{{Commonscat}}

[[Kategorija:2026.| ]]</text>
      <sha1>2sk8zvsb1lpy75zp1libp2vzq7za6ka</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Armenska umjetnost</title>
    <ns>0</ns>
    <id>497350</id>
    <revision>
      <id>42681756</id>
      <parentid>42444701</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:41:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681756</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4599" sha1="m33cus0lzqaagvknuzzy20amgy2gcw8" xml:space="preserve">[[Datoteka:Noravanq1.jpg|mini|''Samostan [[Noravank]]'' kod [[Jeghegnadzor]]a iz 13. vijeka]]
'''Armenska umjetnost''' je [[Umjetnost|umjetnička]] produkcija naroda [[Armenci|Armenaca]] i umjetnost na području države [[Armenija|Armenije]].

== Prahistorijska i starovjekovna umjetnost ==
[[Datoteka:Armenia Garni side.jpg|mini|lijevo|[[Rimski hram]] u [[Garni]]ju iz 1.-3. v.]]
Na području današnje Armenije i [[Gruzija|Gruzije]] je nastalo mnogo originalnih umjetničkih djela koja imaju odlike naroda koji su dugo vremena vladali ovim područjem – [[Perzijanci]]ma i [[Rimljani]]ma, te popraćena [[Bizantska umjetnost|bizantskom umjetnošću]] ''koiné'' iz 5. vijeka.

== Staroarmenska umjetnost ==
[[Datoteka:Hripsime3.jpg|mini|lijevo|''Crkva sv. Ripisme'' u [[Ečmijadzin]]u iz 618. god.]][[Datoteka:The Cathedral of Ani.jpg|mini|''[[Katedrala u Aniju]]'' [[arhitekt]]a [[Trdat]]a iz 1001., Turska]]
[[Datoteka:Khatchkar at Goshavank Monastery in Armenia.jpg|mini|Slavni [[hačkar]] iz samostana [[Gošavank]] iz [[1291.]] god. umjetnika [[Poghos]]a.]]
Armenci su bili prvi narod koji je [[kršćanstvo]] proglasio državnom religijom (koncem 3. vijeka), čak prije [[Rimsko carstvo|Rimskog Carstva]], nakon čega je uslijedilo dugo bogato i sretno razdoblje do mongolske provale u [[13. vijek]]u. U to vrijeme je nastalo mnogo originalnih građevina jedne arhitekture koja se neovisno razvija, posebice oko 10. vijeka.

Zahvaljujući naprednoj građevinskoj tehnici, posebno uporabi [[beton]]a za podizanje [[kupola]] i [[svod]]ova poduprtih kamenim [[zid]]ovima, nastali su mnogi značajni spomenici koji su uspjeli preživjeti čak i potrese i ratna razaranja. Armenski su graditelji prije svih primijenili tlocrt koji je podrazumjevao središnju kupolu nad četvrtastom osnovom. Model koji su kasnije mnogi ponavljali ([[bizantska umjetnost]], [[islamska umjetnost i arhitektura]], i dr.). Kupolu, podignutu na kružnom ili mnogokutnom tamburu, često podupiru četiri četvrtasta stupa koji su također smješteni u nutrašnjosti i nadsvođeni [[luk]]ovima i [[niša]]ma. Tlocrti nekih građevina prilično su složeni; npr. u crkvama s tlocrtom u obliku grčkog križa krakovi kadšto završavaju apsidom,a između krakova se nalaze kutne niše.

Širom Armenije, ali i sjevernog [[Iran]]a, zapadne [[Turska|Turske]], [[Gruzija|Gruzije]] i istočnog [[Azerbejdžan]]a, susrećemo crkve s pravokutnim i monogokutnim tloctom, kao i crkve s kupolom, a ima i utvrđenih samostanskih kompleksa (kao što su čarobne ruševine [[Ani]]ja, stare armenske prijestolnice).

Ukrasi su većinom isklesani u kamenu, katkada su to [[Intarzija|intarzije]] izvedene u stilu koji objedinjuje perzijske, arapske, sirijske i bizantske elemente. Armenska je arhitektura ostavila trajan utjecaj na kasnije stilove u kavkaskom području. Tako su brojni zaštićeni [[UNESCO]]-vi spomenici svjetske baštine u Armeniji:
* [[Samostan]]i [[Haghpat]] i [[Sanahin]] 
* Samostani [[Geghard]] i gornji dio doline [[Azat]] 
* [[Katedrala i crkve Ečmijadzina i arheološki lokalitet Zvartnoc]]

A na pristupnoj listi zaštićenih spomenika nalaze se:

* Grad [[Dvin]] - arheološka lokacija 
* [[Bazilika]] i arheološka lokacija grada [[Jererouk]]a
* Samostan [[Noravank]] u gornjem dijelu doline [[Amaghou]] 
* Samostani [[Tatev]] i [[Tatevi Anapat]] kao i okolna dolina [[Vorotan]]

Poseban oblik staroarmenske skulpture predstavljaju velike nadgrobne kamene [[Stela|stele]] s uklesanim [[križ]]em u plitkom [[reljef]]u, ali s bogatom ornamentalnom dekoracijom – ''[[hačkar]]i''. Oni su se očuvali i tokom mongolske i turske okupacije, duboko u 19. vijek.

== Veze ==
* [[Ranokršćanstvo]]
* [[Bizantska umjetnost]]
* [[Iranska umjetnost]]
* [[Predromanika]]

== Napomene ==
{{izvori}}

== Literatura ==
* Jean-Michel Thierry, ''Armenian Art'', 1989., New York: Harry N. Abrams. {{ISBN|0-8109-0625-2}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Art of Armenia}}
* [http://armenianstudies.csufresno.edu/arts_of_armenia/index.htm Armenska umjetnost] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110820062953/http://armenianstudies.csufresno.edu/arts_of_armenia/index.htm |date=2011-08-20 }} - web knjiga autora Dickrana Kouymjiana, California State University, Fresno {{eng oznaka}} Posjećeno 9. ožujka 2011.
* [http://www.armeniarts.com/ Armenijski moderni umjetnici na areniarts.com] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120119101815/http://www.armeniarts.com/ |date=2012-01-19 }}

[[Kategorija:Armenska umjetnost| ]]
[[Kategorija:Armenska kultura|Umjetnost]]
[[Kategorija:Umjetnost po državama]]</text>
      <sha1>m33cus0lzqaagvknuzzy20amgy2gcw8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>19-Norandrostendion</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1233338</id>
    <revision>
      <id>42681647</id>
      <parentid>42301174</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:56:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681647</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3362" sha1="iwvz2oji0xjo20d0za1g1anzuaplg7n" xml:space="preserve">{{Drugbox-lat
| IUPAC_name = (1S,2R,10R,11S,15S)-15-metiltetraciklo[8.7.0.0^{2,7}.0^{11,15}]heptadek-6-en-5,14-dion
| image = 19-norandrostenedione.png
| width = 
| alt = 
| image2 = 
| width2 = 
| alt2 = 
| imagename = 
| drug_name = 19-Norandrostendion
| caption =

&lt;!-- Clinical data --&gt;
| tradename = 19-N-Andro, Bolandione, Proven Pure 19-Norandrostenedione
| Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|19-Norandrostenedione}}
| MedlinePlus = 
| licence_EU = 
| licence_US = 
| DailyMedID = 
| pregnancy_AU = 
| pregnancy_US = 
| pregnancy_category= 
| legal_AU = 
| legal_CA = 
| legal_UK = 
| legal_US = 
| legal_status = 
| dependency_liability = 
| routes_of_administration = Oralno; Oralno;

&lt;!-- Pharmacokinetic data --&gt;
| bioavailability = 
| protein_bound = 
| metabolism = 
| elimination_half-life = 
| excretion =

&lt;!-- Identifiers --&gt;
| CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}}
| CAS_number = 734-32-7
| CAS_supplemental = 
| ATCvet = 
| ATC_prefix = None
| ATC_suffix = 
| ATC_supplemental = 
| PubChem = 92834
| PubChemSubstance = 46505377
| IUPHAR_ligand = 
| DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}}
| DrugBank = DB01434
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID = 83803
| UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
| UNII = 
| KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
| KEGG = C14500
| ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEBI = 
| ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEMBL = 
| synonyms =

&lt;!-- Chemical data --&gt;
|C=18 |H=24 |O=2
| molecular_weight = 272.382
| smiles = [H][C@@]12CCC(=O)[C@@]1(C)CC[C@]1([H])[C@@]3([H])CCC(=O)C=C3CC[C@@]21[H]
| StdInChI = 1S/C18H24O2/c1-18-9-8-14-13-5-3-12(19)10-11(13)2-4-15(14)16(18)6-7-17(18)20/h10,13-16H,2-9H2,1H3/t13-,14+,15+,16-,18-/m0/s1
| StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChI_comment = 
| StdInChIKey = JRIZOGLBRPZBLQ-QXUSFIETSA-N
| StdStdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| density = 
| melting_point = 
| melting_high = 
| melting_notes = 
| boiling_point = 
| boiling_notes = 
| solubility = 
| specific_rotation = 
| sec_combustion = 
}}
'''19-Norandrostendion''' se odnosi na dva [[steroid]]na [[izomer]]a koji su bili u ptodaji kao dijetarni suplementi. Uglavnom su ih koristili bodibilderi. Nakon [[2005]], 19-norandrostenedion ima status kontrolisane supstance u SAD-u i zabranjen je za primenu u takmičarskim sportovima&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |author = Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M |journal = Nucleic Acids Res |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Medicina|Hemija}}
{{Commonscat-lat|19-Norandrostenedione}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/DB01434 19-Norandrostenedione] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190326052607/https://www.drugbank.ca/drugs/DB01434 |date=2019-03-26 }}

[[Kategorija:Anabolički steroidi]]</text>
      <sha1>iwvz2oji0xjo20d0za1g1anzuaplg7n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1-Testosteron</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1233340</id>
    <revision>
      <id>42681642</id>
      <parentid>42301155</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:05:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681642</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3608" sha1="m8g2enz4w6t1zqd8jx8uyvexg1n1asf" xml:space="preserve">{{Drugbox-lat
| IUPAC_name = (1S,2R,7S,10R,11S,14S,15S)-14-hidroksi-2,15-dimetiltetraciklo[8.7.0.0^{2,7}.0^{11,15}]heptadek-3-en-5-on
| image = 1-testosterone.png
| width = 
| alt = 
| image2 = 
| width2 = 
| alt2 = 
| imagename = 
| drug_name = 1-Testosteron
| caption =

&lt;!-- Clinical data --&gt;
| tradename = 
| Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|1-Testosterone}}
| MedlinePlus = 
| licence_EU = 
| licence_US = 
| DailyMedID = 
| pregnancy_AU = 
| pregnancy_US = 
| pregnancy_category= 
| legal_AU = 
| legal_CA = 
| legal_UK = 
| legal_US = 
| legal_status = 
| dependency_liability = 
| routes_of_administration =

&lt;!-- Pharmacokinetic data --&gt;
| bioavailability = 
| protein_bound = 
| metabolism = 
| elimination_half-life = 
| excretion =

&lt;!-- Identifiers --&gt;
| CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}}
| CAS_number = 65-06-5
| CAS_supplemental = 
| ATCvet = 
| ATC_prefix = None
| ATC_suffix = 
| ATC_supplemental = 
| PubChem = 236666
| PubChemSubstance = 46507716
| IUPHAR_ligand = 
| DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}}
| DrugBank = DB01481
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID = 206590
| UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
| UNII = 
| KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
| KEGG = C15377
| ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEBI = 
| ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEMBL = 
| synonyms =

&lt;!-- Chemical data --&gt;
|C=19 |H=28 |O=2
| molecular_weight = 288.4244
| smiles = [H][C@@]12CC[C@H](O)[C@@]1(C)CC[C@@]1([H])[C@@]2([H])CC[C@@]2([H])CC(=O)C=C[C@]12C
| StdInChI = 1S/C19H28O2/c1-18-9-7-13(20)11-12(18)3-4-14-15-5-6-17(21)19(15,2)10-8-16(14)18/h7,9,12,14-17,21H,3-6,8,10-11H2,1-2H3/t12-,14-,15-,16-,17-,18-,19-/m0/s1
| StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChI_comment = 
| StdInChIKey = OKJCFMUGMSVJBG-ABEVXSGRSA-N
| StdStdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| density = 
| melting_point = 
| melting_high = 
| melting_notes = 
| boiling_point = 
| boiling_notes = 
| solubility = 
| specific_rotation = 
| sec_combustion = 
}}
'''Delta 1-dihidrotestosteron''' je [[anabolički steroid]] koji se razlikuje od [[testosteron]]a po tome što ima 1,2-dvostruku vezu umesto 4,5-dvostruke veze u A prstenu.&lt;ref&gt;Friedel A, Geyer H, Kamber M, Laudenbach-Leschowsky U, Schanzer W, Thevis M, Vollmer G, Zierau O, Diel P: 17beta-hydroxy-5alpha-androst-1-en-3-one (1-testosterone) is a potent androgen with anabolic properties. Toxicol Lett. 2006 Aug 20;165(2):149-55. Epub 2006 Apr 18. [[PubMed|PMID]] [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16621347 16621347]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |author = Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M |journal = Nucleic Acids Res |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Medicina|Hemija}}
{{Commonscat-lat|1-Testosterone}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/DB01481 1-Testosterone] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130607012702/http://www.drugbank.ca/drugs/DB01481 |date=2013-06-07 }}

[[Kategorija:Androgeni]]
[[Kategorija:Sekundarni alkoholi]]
[[Kategorija:Anabolički steroidi]]</text>
      <sha1>m8g2enz4w6t1zqd8jx8uyvexg1n1asf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Fursultiamin</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1235237</id>
    <revision>
      <id>42681661</id>
      <parentid>42655891</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T22:30:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Innerstream</username>
        <id>161472</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>42681661</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3618" sha1="6usbi9kuuscktj8r6i2t5r01sjqdzst" xml:space="preserve">{{Drugbox-lat
| IUPAC_name        = 
| image             = Fursultiamine.svg
| width             = 
| alt               = 
| image2            = 
| width2            = 
| alt2              = 
| imagename         = 
| drug_name         = Fursultiamin
| caption           =

&lt;!-- Clinical data --&gt;
| tradename         = 
| Drugs.com         = {{drugs.com-lat|monograph|Fursultiamine}}
| MedlinePlus       = 
| licence_EU        = 
| licence_US        = 
| DailyMedID        = 
| pregnancy_AU      = 
| pregnancy_US      = 
| pregnancy_category= 
| legal_AU          = 
| legal_CA          = 
| legal_UK          = 
| legal_US          = 
| legal_status      = 
| dependency_liability = 
| routes_of_administration =

&lt;!-- Pharmacokinetic data --&gt;
| bioavailability   = 
| protein_bound     = 
| metabolism        = 
| elimination_half-life =  
| excretion         =

&lt;!-- Identifiers --&gt;
| CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}}
| CAS_number        = 804-30-8
| CAS_supplemental  = 
| ATCvet            = 
| ATC_prefix        = None
| ATC_suffix        = 
| ATC_supplemental  = 
| PubChem           = 3002119
| PubChemSubstance  = 
| IUPHAR_ligand     = 
| DrugBank_Ref      = {{drugbankcite|correct|drugbank}}
| DrugBank          = 
| ChemSpiderID_Ref  = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID      = 2273321
| UNII_Ref          = {{fdacite|correct|FDA}}
| UNII              = 05J61265PX
| KEGG_Ref          = {{keggcite|correct|kegg}}
| KEGG              = 
| ChEBI_Ref         = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEBI             = 
| ChEMBL_Ref        = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEMBL            = 
| synonyms          =

&lt;!-- Chemical data --&gt;
|C=17 |H=26 |N=4 |O=3 |S=2 
| molecular_weight  = 398,543
| smiles            = C\C(=C(\CCO)/SSCC1CCCO1)\N(Cc2cnc(C)nc2N)C=O
| StdInChI          = 1S/C17H26N4O3S2/c1-12(16(5-6-22)26-25-10-15-4-3-7-24-15)21(11-23)9-14-8-19-13(2)20-17(14)18/h8,11,15,22H,3-7,9-10H2,1-2H3,(H2,18,19,20)/b16-12+
| StdInChIKey_Ref   = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChI_comment  = 
| StdInChIKey       = JTLXCMOFVBXEKD-FOWTUZBSSA-N
| StdStdInChI_Ref   = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| density           = 
| melting_point     = 
| melting_high      = 
| melting_notes     = 
| boiling_point     = 
| boiling_notes     = 
| solubility        = 
| specific_rotation = 
| sec_combustion    = 
}}
'''Fursultiamin''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 17 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Molekulska masa|molekulsku masu]] od 398,543 [[Jedinica atomske mase|''Da'']].
		
== Osobine ==

{| class=&quot;wikitable sortable&quot;
|-
! Osobina !! Vrednost
|-
| [[Vodonična veza|Broj akceptora vodonika]] || 8
|-
| [[Vodonična veza|Broj donora vodonika]] || 2
|-
| [[Geometrija molekula|Broj rotacionih veza]] || 9
|-
| [[Particioni koeficijent]]&lt;ref&gt;{{cite doi/10.1021/jp980230o|noedit}}&lt;/ref&gt; (''ALogP'') || 0,2
|-
| [[Rastvorljivost]]&lt;ref&gt;{{cite pmid|11749573|noedit}}&lt;/ref&gt; (''logS'', log(''mol/L'')) || -3,5
|-
| [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]&lt;ref&gt;{{cite pmid|11020286|noedit}}&lt;/ref&gt; (''PSA'', [[Angstrem (jedinica)|''Å''&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;]]) || 152,2 
|}

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
{{refbegin}}
* {{GoodmanGilman10th}}
* {{FoyePrinciplesMedChem6th}}
{{refend}}
== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Medicina|Hemija}}
{{Commonscat-lat|Fursultiamine}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/ Fursultiamine] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180905220825/https://www.drugbank.ca/drugs |date=2018-09-05 }}

[[Kategorija:Alkoholi]]
[[Kategorija:Amidi]]
[[Kategorija:Aromatični amini]]
[[Kategorija:Organski disulfidi]]
[[Kategorija:Pirimidini]]</text>
      <sha1>6usbi9kuuscktj8r6i2t5r01sjqdzst</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Prosultiamin</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1237167</id>
    <revision>
      <id>42681660</id>
      <parentid>42652514</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T22:27:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Innerstream</username>
        <id>161472</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>42681660</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3594" sha1="d8aoigi90fe0hc3y1jkd0ro0q8lpe8u" xml:space="preserve">{{Drugbox-lat
| IUPAC_name        = 
| image             = Prosultiamine.svg
| width             = 
| alt               = 
| image2            = 
| width2            = 
| alt2              = 
| imagename         = 
| drug_name         = Prosultiamin
| caption           =

&lt;!-- Clinical data --&gt;
| tradename         = 
| Drugs.com         = {{drugs.com-lat|monograph|Prosultiamine}}
| MedlinePlus       = 
| licence_EU        = 
| licence_US        = 
| DailyMedID        = 
| pregnancy_AU      = 
| pregnancy_US      = 
| pregnancy_category= 
| legal_AU          = 
| legal_CA          = 
| legal_UK          = 
| legal_US          = 
| legal_status      = 
| dependency_liability = 
| routes_of_administration =

&lt;!-- Pharmacokinetic data --&gt;
| bioavailability   = 
| protein_bound     = 
| metabolism        = 
| elimination_half-life =  
| excretion         =

&lt;!-- Identifiers --&gt;
| CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}}
| CAS_number        = 59-58-5
| CAS_supplemental  = 
| ATCvet            = 
| ATC_prefix        = None
| ATC_suffix        = 
| ATC_supplemental  = 
| PubChem           = 5355019
| PubChemSubstance  = 
| IUPHAR_ligand     = 
| DrugBank_Ref      = {{drugbankcite|correct|drugbank}}
| DrugBank          = 
| ChemSpiderID_Ref  = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID      = 4511078
| UNII_Ref          = {{fdacite|correct|FDA}}
| UNII              = UI32MM3XE3
| KEGG_Ref          = {{keggcite|correct|kegg}}
| KEGG              = 
| ChEBI_Ref         = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEBI             = 
| ChEMBL_Ref        = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEMBL            = 
| synonyms          =

&lt;!-- Chemical data --&gt;
|C=15 |H=24 |N=4 |O=2 |S=2 
| molecular_weight  = 356,507
| smiles            = CCCSS\C(=C(/C)\N(Cc1cnc(C)nc1N)C=O)\CCO
| StdInChI          = 1S/C15H24N4O2S2/c1-4-7-22-23-14(5-6-20)11(2)19(10-21)9-13-8-17-12(3)18-15(13)16/h8,10,20H,4-7,9H2,1-3H3,(H2,16,17,18)/b14-11+
| StdInChIKey_Ref   = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChI_comment  = 
| StdInChIKey       = UDCIYVVYDCXLSX-SDNWHVSQSA-N
| StdStdInChI_Ref   = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| density           = 
| melting_point     = 
| melting_high      = 
| melting_notes     = 
| boiling_point     = 
| boiling_notes     = 
| solubility        = 
| specific_rotation = 
| sec_combustion    = 
}}
'''Prosultiamin''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 15 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Molekulska masa|molekulsku masu]] od 356,507 [[Jedinica atomske mase|''Da'']].
		
== Osobine ==

{| class=&quot;wikitable sortable&quot;
|-
! Osobina !! Vrednost
|-
| [[Vodonična veza|Broj akceptora vodonika]] || 7
|-
| [[Vodonična veza|Broj donora vodonika]] || 2
|-
| [[Geometrija molekula|Broj rotacionih veza]] || 9
|-
| [[Particioni koeficijent]]&lt;ref&gt;{{cite doi/10.1021/jp980230o|noedit}}&lt;/ref&gt; (''ALogP'') || 0,7
|-
| [[Rastvorljivost]]&lt;ref&gt;{{cite pmid|11749573|noedit}}&lt;/ref&gt; (''logS'', log(''mol/L'')) || -3,5
|-
| [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]&lt;ref&gt;{{cite pmid|11020286|noedit}}&lt;/ref&gt; (''PSA'', [[Angstrem (jedinica)|''Å''&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;]]) || 142,9 
|}

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
{{refbegin}}
* {{GoodmanGilman10th}}
* {{FoyePrinciplesMedChem6th}}
{{refend}}
== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Medicina|Hemija}}
{{Commonscat-lat|Prosultiamine}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/ Prosultiamine] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180905220825/https://www.drugbank.ca/drugs |date=2018-09-05 }}

[[Kategorija:Alkoholi]]
[[Kategorija:Amidi]]
[[Kategorija:Aromatični amini]]
[[Kategorija:Organski disulfidi]]
[[Kategorija:Pirimidini]]</text>
      <sha1>d8aoigi90fe0hc3y1jkd0ro0q8lpe8u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>S-18986</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1237349</id>
    <revision>
      <id>42681546</id>
      <parentid>42674482</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:08:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Marbletan</username>
        <id>159118</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>([[c:GR|GR]])  [[File:S-18986 structure.png]] → [[File:S-18986.svg]]</comment>
      <origin>42681546</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6230" sha1="t8vunbyct9jyka3pcnqnqie9i2qte90" xml:space="preserve">{{Drugbox-lat
| verifiedrevid = 377265648
| IUPAC_name = (S)-2,3-dihidro-[3,4]ciklopentano-1,2,4-benzotiadiazin-1,1-dioksid
| image = S-18986.svg
| width = 200
| image2 =
| width2 =

&lt;!--Clinical data--&gt;
| tradename =  
| pregnancy_AU = &lt;!-- A / B1 / B2 / B3 / C / D / X --&gt;
| pregnancy_US = &lt;!-- A / B            / C / D / X --&gt;
| pregnancy_category =  
| legal_AU = &lt;!-- Unscheduled / S2 / S3 / S4 / S5 / S6 / S7 / S8 / S9 --&gt;
| legal_CA = &lt;!-- Schedule I --&gt;
| legal_UK = &lt;!-- Class A --&gt;
| legal_US =  
| legal_status = Novi lek u ispitivanju
| routes_of_administration =

&lt;!--Pharmacokinetic data--&gt;
| bioavailability =  
| protein_bound =  
| metabolism =  
| excretion =

&lt;!--Identifiers--&gt;
| CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}}
| CAS_number =  
| ATC_prefix = none
| ATC_suffix =  
| PubChem = 637863
| IUPHAR_ligand =
| ChEMBL_Ref =
| ChEMBL =
| DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}}
| DrugBank =

&lt;!--Chemical data--&gt;
| C=10 | H=12 | N=2 | O=2 | S=1 
| molecular_weight = 224,279 g/mol
| smiles = C1C[C@@H]2NS(=O)(=O)C3=CC=CC=C3N2C1
| InChI  =
| InChIKey  =
| StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChI = 1S/C10H12N2O2S/c13-15(14)9-5-2-1-4-8(9)12-7-3-6-10(12)11-15/h1-2,4-5,10-11H,3,6-7H2/t10-/m1/s1
| StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = MNTIJYGEITVWHU-SNVBAGLBSA-N
}}

'''S-18986''' je [[ampakin]]ski lek koji je srodan sa [[ciklotiazid]]om. On ima nootropne i [[Neuroprotekcija|neuroprotektivne]] efekte u životinjskim studijama. S-18986 indukuje pojavu [[BDNF]] i [[AMPA]] posredovanog otpuštanja [[noradrenalin]]a i [[acetilholin]]a u [[hipokampus]]u i [[frontalni korteks|frontalnom korteksu]] mozga.&lt;ref name=&quot;pmid10924919&quot;&gt;{{cite journal |author=Lockhart B, Iop F, Closier M, Lestage P |title=(S)-2,3-dihydro-[3,4]cyclopentano-1,2,4-benzothiadiazine-1,1-dioxide: (S18986-1) a positive modulator of AMPA receptors enhances (S)-AMPA-mediated [3H]noradrenaline release from rat hippocampal and frontal cortex slices |journal=European Journal of Pharmacology |volume=401 |issue=2 |pages=145–53 |date=August 2000 |pmid=10924919 |doi= 10.1016/S0014-2999(00)00433-7|url=}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;pmid10924928&quot;&gt;{{cite journal |author=Lebrun C, Pillière E, Lestage P |title=Effects of S 18986-1, a novel cognitive enhancer, on memory performances in an object recognition task in rats |journal=European Journal of Pharmacology |volume=401 |issue=2 |pages=205–12 |date=August 2000 |pmid=10924928 |doi= 10.1016/S0014-2999(00)00429-5|url=}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;pmid12706264&quot;&gt;{{cite journal |author=Dicou E, Rangon CM, Guimiot F, Spedding M, Gressens P |title=Positive allosteric modulators of AMPA receptors are neuroprotective against lesions induced by an NMDA agonist in neonatal mouse brain |journal=Brain Research |volume=970 |issue=1-2 |pages=221–5 |date=April 2003 |pmid=12706264 |doi= 10.1016/S0006-8993(03)02357-6|url=}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;pmid15135908&quot;&gt;{{cite journal |author=Rosi S, Giovannini MG, Lestage PJ, Muñoz C, Corte LD, Pepeu G |title=S 18986, a positive modulator of AMPA receptors with cognition-enhancing properties, increases ACh release in the hippocampus of young and aged rat |journal=Neuroscience Letters |volume=361 |issue=1-3 |pages=120–3 |date=May 2004 |pmid=15135908 |doi=10.1016/j.neulet.2003.12.061 |url=https://archive.org/details/sim_neuroscience-letters_2004-05-06_361_1-3/page/n127}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;pmid15860654&quot;&gt;{{cite journal |author=Bourasset F, Bernard K, Muñoz C, Genissel P, Scherrmann JM |title=Neuropharmacokinetics of a new alpha-amino-3-hydroxy-5-methyl-4-isoxazole propionic acid (AMPA) modulator, S18986 [(S)-2,3-dihydro-[3,4]cyclopentano-1,2,4-benzothiadiazine-1,1-dioxide], in the rat |journal=Drug Metabolism and Disposition: the Biological Fate of Chemicals |volume=33 |issue=8 |pages=1137–43 |date=August 2005 |pmid=15860654 |doi=10.1124/dmd.105.004424 |url=}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;pmid17384936&quot;&gt;{{cite journal |author=Béracochéa D, Philippin JN, Meunier S, Morain P, Bernard K |title=Improvement of episodic contextual memory by S 18986 in middle-aged mice: comparison with donepezil |journal=Psychopharmacology |volume=193 |issue=1 |pages=63–73 |date=July 2007 |pmid=17384936 |doi=10.1007/s00213-007-0765-4 |url=https://archive.org/details/sim_psychopharmacology_2007-07_193_1/page/n66}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;pmid18469541&quot;&gt;{{cite journal |author=Marighetto A, Valerio S, Jaffard R, Mormede C, Muñoz C, Bernard K, Morain P |title=The AMPA modulator S 18986 improves declarative and working memory performances in aged mice |journal=Behavioural Pharmacology |volume=19 |issue=3 |pages=235–44 |date=May 2008 |pmid=18469541 |doi=10.1097/FBP.0b013e3282feb0c1 |url=}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;pmid18762915&quot;&gt;{{cite journal |author=Kelly SJ, Bernard K, Muñoz C, Lawrence RC, Thacker J, Grillo CA, Piroli GG, Reagan LP |title=Effects of the AMPA receptor modulator S 18986 on measures of cognition and oxidative stress in aged rats |journal=Psychopharmacology |volume=202 |issue=1-3 |pages=225–35 |date=January 2009 |pmid=18762915 |doi=10.1007/s00213-008-1301-x |url=https://archive.org/details/sim_psychopharmacology_2009-01_202_1-3/page/n228}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;pmid19136940&quot;&gt;{{cite journal |author=Gupta SK, Mishra R, Kusum S, Spedding M, Meiri KF, Gressens P, Mani S |title=GAP-43 is essential for the neurotrophic effects of BDNF and positive AMPA receptor modulator S18986 |journal=Cell Death and Differentiation |volume=16 |issue=4 |pages=624–37 |date=April 2009 |pmid=19136940 |doi=10.1038/cdd.2008.188 |url=}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;pmid19501111&quot;&gt;{{cite journal |author=Destot-Wong KD, Liang K, Gupta SK, Favrais G, Schwendimann L, Pansiot J, Baud O, Spedding M, Lelièvre V, Mani S, Gressens P |title=The AMPA receptor positive allosteric modulator, S18986, is neuroprotective against neonatal excitotoxic and inflammatory brain damage through BDNF synthesis |journal=Neuropharmacology |volume=57 |issue=3 |pages=277–86 |date=September 2009 |pmid=19501111 |doi=10.1016/j.neuropharm.2009.05.010 |url=}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Povezano ==
* [[IDRA-21]]

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Medicina|Hemija}}

{{-}}
{{Glutamatergični ligandi}}

[[Kategorija:Ampakini]]
[[Kategorija:Benzotiadiazini]]</text>
      <sha1>t8vunbyct9jyka3pcnqnqie9i2qte90</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1,2,4-Triazol</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1265814</id>
    <revision>
      <id>42681633</id>
      <parentid>42296108</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:03:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681633</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5530" sha1="rwirzxxw99o6d9cx3vl4ziudzfq8p97" xml:space="preserve">{{Chembox-lat
|  Watchedfields = 
|  verifiedrevid = DB03594
|  Name = 1,2,4-Triazol
|  ImageFile = 
|   ImageSize = 
|   ImageAlt = 
|   ImageCaption = 
|  ImageFile1 = 
|   ImageSize1 = 
|   ImageAlt1 = 
|   ImageCaption1 = 
|  ImageFile2 = 
|   ImageSize2 = 
|   ImageAlt2 = 
|   ImageCaption2 = 
|  ImageFile3 = 
|   ImageSize3 = 
|   ImageAlt3 = 
|   ImageCaption3 = 
|  ImageFile4 = 
|   ImageSize4 = 
|   ImageAlt4 = 
|   ImageCaption4 = 
|  ImageFileL1 = 1,2,4-Triazole-2D-numbering.svg
|   ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL1 = 
|   ImageAltL1 = 
|   ImageCaptionL1 = 
|  ImageFileR1 = 1%2C2%2C4-Triazole3d.png
|   ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR1 = 
|   ImageAltR1 = 
|   ImageCaptionR1 = 
|  ImageFileL2 = 
|   ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL2 = 
|   ImageAltL2 = 
|   ImageCaptionL2 = 
|  ImageFileR2 = 
|   ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR2 = 
|   ImageAltR2 = 
|   ImageCaptionR2 = 
|  IUPACName = 1,2,4-triazol
|  IUPACName_hidden = yes
|  SystematicName = 
|  OtherNames = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
|  Abbreviations = 
|  CASNo =  
|  CASNo_Comment = 
|  CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
|  CASNos = 
|  CASOther = 
|  PubChem = 9257
|  PubChem_Ref = {{Pubchemcite|correct|Pubchem}}
|  PubChem_Comment = 
|  PubChem5 = 
|  PubChem5_Comment = 
|  PubChemOther = 
|  ChemSpiderID = 
|  ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
|  ChemSpiderID_Comment = 
|  ChemSpiderID5 = 
|  ChemSpiderIDOther = 
|  EINECS = 
|  EC-number = 
|  EINECSCASNO = 
|  UNNumber = 
|  UNII = 
|  UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
|  DrugBank = DB03594
|  KEGG = 
|  KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
|  MeSHName = 
|  ChEBI = 35560
|  ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  ChEMBL = 
|  ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  RTECS = 
|  ATCvet = 
|  ATCCode_prefix = 
|  ATCCode_suffix = 
|  ATC_Supplemental = 
|  SMILES = c1[nH]ncn1
|  InChI = 
|  StdInChI = 1S/C2H3N3/c1-3-2-5-4-1/h1-2H,(H,3,4,5)
|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = NSPMIYGKQJPBQR-UHFFFAOYSA-N
|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  Beilstein = 
|  Gmelin = 
|  3DMet = 
  }}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
|C=2 |H=3 |N=3
|  MolarMass = 68.0574
|  Appearance = 
|  Density = 
|  MeltingPt =  
|  Melting_notes = 
|  BoilingPt = 
|  Boiling_notes = 
|  LogP = 
|  VaporPressure = 
|  HenryConstant = 
|  AtmosphericOHRateConstant = 
|  pKa = 
|  pKb = 
|  Solubility = 
|  SolubleOther = 
|  Solvent = 
|  Sheet Resistance = 
|  Methacrylate Equiv Wt = 
|  Bulk Conductivity = 
  }}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
|  CrystalStruct = 
|  Coordination = 
|  MolShape = 
  }}
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat
|  DeltaHc = 
|  DeltaHf = 
|  Entropy = 
|  HeatCapacity = 
  }}
| Section5 = {{Chembox Pharmacology-lat
|  AdminRoutes = 
|  Bioavail = 
|  Metabolism = 
|  HalfLife = 
|  ProteinBound = 
|  Excretion = 
|  Legal_status = 
|  Legal_US = 
|  Legal_UK = 
|  Legal_AU = 
|  Legal_CA = 
|  PregCat = 
|  PregCat_AU = 
|  PregCat_US = 
  }}
| Section6 = {{Chembox Explosive-lat
|  ShockSens = 
|  FrictionSens = 
|  ExplosiveV = 
|  REFactor = 
  }}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
|  ExternalMSDS = 
|  EUClass = 
|  EUIndex = 
|  MainHazards = 
|  NFPA-H = 
|  NFPA-F = 
|  NFPA-R = 
|  NFPA-O = 
|  RPhrases = 
|  SPhrases = 
|  RSPhrases = 
|  FlashPt = 
|  Autoignition = 
|  ExploLimits = 
|  LD50 = 
|  PEL = 
  }}
| Section8 = {{Chembox Related-lat
|  OtherAnions = 
|  OtherCations = 
|  OtherFunctn = 
|  Function = 
|  OtherCpds = 
  }}
}}

'''1,2,4-Triazol''' je jedno od para-[[izomer]]nih [[hemijsko jedinjenje|hemijskih jedinjenja]] sa [[molekulska formula|molekulskom formulom]] C&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;H&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;N&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;, koji se zovu [[triazol]]i. Ovo jedinjenje sadrži petočlani prsten sa dva atoma ugljenika i tri atoma azota. 1,2,4-Triazol je bazno [[aromatičnost|aromatično]] [[heterociklično jedinjenje]]. Derivati 1,2,4-triazola imaju mnoštvo primena. 1,2,4-Triazoli se mogu pripremiti koristeći [[Ajnhorn–Brunerova reakcija|Ajnhorn–Brunerovu reakciju]] ili [[Pelizarijeva reakcija|Pelizarijevu reakciju]].&lt;ref&gt;{{cite journal 
 | title =  The Chemistry of 1,2,4-Triazoles.
 | author = Potts K. T. 
 | journal = [[Chemical Reviews]] 
 | volume = 61 
 | issue = 2
 | pages = 87–127 
 | year = 1961 
 | url =  
 | doi = 10.1021/cr60210a001}}&lt;/ref&gt;

Oni su sastavni deo [[antifungalni lek|antifungala]] kao što je [[flukonazol]] i [[itrakonazol]].&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |author = Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M |journal = Nucleic Acids Res |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat-lat|1,2,4-Triazole}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/DB03594 1,2,4-Triazole] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130616042232/http://www.drugbank.ca/drugs/DB03594 |date=2013-06-16 }}

[[Kategorija:Triazoli]]</text>
      <sha1>rwirzxxw99o6d9cx3vl4ziudzfq8p97</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1,2-Dihloroetan</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1265815</id>
    <revision>
      <id>42681634</id>
      <parentid>42286086</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:04:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681634</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5546" sha1="liqjxzro91fjir273qxkff9skee1d02" xml:space="preserve">{{Chembox-lat
|  Watchedfields = 
|  verifiedrevid = DB03733
|  Name = 1,2-Dihloroetan
|  ImageFile = 
|   ImageSize = 
|   ImageAlt = 
|   ImageCaption = 
|  ImageFile1 = 
|   ImageSize1 = 
|   ImageAlt1 = 
|   ImageCaption1 = 
|  ImageFile2 = 
|   ImageSize2 = 
|   ImageAlt2 = 
|   ImageCaption2 = 
|  ImageFile3 = 
|   ImageSize3 = 
|   ImageAlt3 = 
|   ImageCaption3 = 
|  ImageFile4 = 
|   ImageSize4 = 
|   ImageAlt4 = 
|   ImageCaption4 = 
|  ImageFileL1 = 1,2-dichloroethane.svg
|   ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL1 = 
|   ImageAltL1 = 
|   ImageCaptionL1 = 
|  ImageFileR1 = 1,2-dichloroethane-3D-vdW.png
|   ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR1 = 
|   ImageAltR1 = 
|   ImageCaptionR1 = 
|  ImageFileL2 = 
|   ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL2 = 
|   ImageAltL2 = 
|   ImageCaptionL2 = 
|  ImageFileR2 = 
|   ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR2 = 
|   ImageAltR2 = 
|   ImageCaptionR2 = 
|  IUPACName = 1,2-dihloroetan
|  IUPACName_hidden = yes
|  SystematicName = 
|  OtherNames = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
|  Abbreviations = 
|  CASNo = 107-06-2
|  CASNo_Comment = 
|  CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
|  CASNos = 
|  CASOther = 
|  PubChem = 11
|  PubChem_Ref = {{Pubchemcite|correct|Pubchem}}
|  PubChem_Comment = 
|  PubChem5 = 
|  PubChem5_Comment = 
|  PubChemOther = 
|  ChemSpiderID = 
|  ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
|  ChemSpiderID_Comment = 
|  ChemSpiderID5 = 
|  ChemSpiderIDOther = 
|  EINECS = 
|  EC-number = 
|  EINECSCASNO = 
|  UNNumber = 
|  UNII = 
|  UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
|  DrugBank = DB03733
|  KEGG = C06752
|  KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
|  MeSHName = 
|  ChEBI = 27789
|  ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  ChEMBL = 
|  ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  RTECS = 
|  ATCvet = 
|  ATCCode_prefix = 
|  ATCCode_suffix = 
|  ATC_Supplemental = 
|  SMILES = ClCCCl
|  InChI = 
|  StdInChI = 1S/C2H4Cl2/c3-1-2-4/h1-2H2
|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = WSLDOOZREJYCGB-UHFFFAOYSA-N 
|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  Beilstein = 
|  Gmelin = 
|  3DMet = 
  }}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
|C=2 |H=4 |Cl=2
|  MolarMass = 98.959
|  Appearance = 
|  Density = 
|  MeltingPt = -35.5
|  Melting_notes = 
|  BoilingPt = 83.5&amp;nbsp;°C
|  Boiling_notes = 
|  LogP = 
|  VaporPressure = 
|  HenryConstant = 
|  AtmosphericOHRateConstant = 
|  pKa = 
|  pKb = 
|  Solubility = 
|  SolubleOther = 
|  Solvent = 
|  Sheet Resistance = 
|  Methacrylate Equiv Wt = 
|  Bulk Conductivity = 
  }}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
|  CrystalStruct = 
|  Coordination = 
|  MolShape = 
  }}
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat
|  DeltaHc = 
|  DeltaHf = 
|  Entropy = 
|  HeatCapacity = 
  }}
| Section5 = {{Chembox Pharmacology-lat
|  AdminRoutes = 
|  Bioavail = 
|  Metabolism = 
|  HalfLife = 
|  ProteinBound = 
|  Excretion = 
|  Legal_status = 
|  Legal_US = 
|  Legal_UK = 
|  Legal_AU = 
|  Legal_CA = 
|  PregCat = 
|  PregCat_AU = 
|  PregCat_US = 
  }}
| Section6 = {{Chembox Explosive-lat
|  ShockSens = 
|  FrictionSens = 
|  ExplosiveV = 
|  REFactor = 
  }}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
|  ExternalMSDS = 
|  EUClass = 
|  EUIndex = 
|  MainHazards = 
|  NFPA-H = 
|  NFPA-F = 
|  NFPA-R = 
|  NFPA-O = 
|  RPhrases = 
|  SPhrases = 
|  RSPhrases = 
|  FlashPt = 
|  Autoignition = 
|  ExploLimits = 
|  LD50 = 
|  PEL = 
  }}
| Section8 = {{Chembox Related-lat
|  OtherAnions = 
|  OtherCations = 
|  OtherFunctn = 
|  Function = 
|  OtherCpds = 
  }}
}}
[[Hemijsko jedinjenje]] '''1,2-dihloroetan''' (ili '''DCE''') poznato je pod imenom ''etilen dihlorid'' (''EDC''). Ovo jedinjenje je [[Organohlorid|hlorisani ugljovodonik]], koji se uglavnom koristi za proizvodnju [[vinil hlorid]]nog [[monomer]]a (VCM, hloroeten), glavnog [[Prekurzor (hemija)|prekurzora]] u [[polivinil hlorid|PVC]] produkciji.&lt;ref&gt;Manfred Rossberg, Wilhelm Lendle, Gerhard Pfleiderer, Adolf Tögel, Eberhard-Ludwig Dreher, Ernst Langer, Heinz Rassaerts, Peter Kleinschmidt, Heinz Strack, Richard Cook, Uwe Beck, Karl-August Lipper, Theodore R. Torkelson, Eckhard Löser, Klaus K. Beutel, Trevor Mann &quot;Chlorinated Hydrocarbons&quot; in ''Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry'' 2006, Wiley-VCH, Weinheim. http://dx.doi.org/10.1002/14356007.a06_233.pub2&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |author = Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M |journal = Nucleic Acids Res |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat-lat|1,2-Dichloroethane}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/DB03733 1,2-Dichloroethane] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190322151748/https://www.drugbank.ca/drugs/DB03733 |date=2019-03-22 }}

[[Kategorija:Organohloridni insekticidi]]
[[Kategorija:Organohloridi]]
[[Kategorija:Plastike]]
[[Kategorija:Halogenisani rastvarači]]
[[Kategorija:Aditivi goriva]]</text>
      <sha1>liqjxzro91fjir273qxkff9skee1d02</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1,3,5-Trihlorobenzen</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1265816</id>
    <revision>
      <id>42681635</id>
      <parentid>42296117</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:04:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681635</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5261" sha1="i7txisq0dh33d75j49rmhjauyv7izgc" xml:space="preserve">{{Chembox-lat
|  Watchedfields = 
|  verifiedrevid = DB03836
|  Name = 1,3,5-Trihlorobenzen
|  ImageFile = 1,3,5-Trichlorobenzene.svg
|   ImageSize = 
|   ImageAlt = 
|   ImageCaption = 
|  ImageFile1 = 
|   ImageSize1 = 
|   ImageAlt1 = 
|   ImageCaption1 = 
|  ImageFile2 = 
|   ImageSize2 = 
|   ImageAlt2 = 
|   ImageCaption2 = 
|  ImageFile3 = 
|   ImageSize3 = 
|   ImageAlt3 = 
|   ImageCaption3 = 
|  ImageFile4 = 
|   ImageSize4 = 
|   ImageAlt4 = 
|   ImageCaption4 = 
|  ImageFileL1 = 
|   ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL1 = 
|   ImageAltL1 = 
|   ImageCaptionL1 = 
|  ImageFileR1 = 
|   ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR1 = 
|   ImageAltR1 = 
|   ImageCaptionR1 = 
|  ImageFileL2 = 
|   ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL2 = 
|   ImageAltL2 = 
|   ImageCaptionL2 = 
|  ImageFileR2 = 
|   ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR2 = 
|   ImageAltR2 = 
|   ImageCaptionR2 = 
|  IUPACName = 1,3,5-trihlorobenzen
|  IUPACName_hidden = yes
|  SystematicName = 
|  OtherNames = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
|  Abbreviations = 
|  CASNo =  
|  CASNo_Comment = 
|  CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
|  CASNos = 
|  CASOther = 
|  PubChem = 7950
|  PubChem_Ref = {{Pubchemcite|correct|Pubchem}}
|  PubChem_Comment = 
|  PubChem5 = 
|  PubChem5_Comment = 
|  PubChemOther = 
|  ChemSpiderID = 
|  ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
|  ChemSpiderID_Comment = 
|  ChemSpiderID5 = 
|  ChemSpiderIDOther = 
|  EINECS = 
|  EC-number = 
|  EINECSCASNO = 
|  UNNumber = 
|  UNII = 
|  UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
|  DrugBank = DB03836
|  KEGG = 
|  KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
|  MeSHName = 
|  ChEBI = 49916
|  ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  ChEMBL = 
|  ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  RTECS = 
|  ATCvet = 
|  ATCCode_prefix = 
|  ATCCode_suffix = 
|  ATC_Supplemental = 
|  SMILES = ClC1=CC(Cl)=CC(Cl)=C1
|  InChI = 
|  StdInChI = 1S/C6H3Cl3/c7-4-1-5(8)3-6(9)2-4/h1-3H
|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = XKEFYDZQGKAQCN-UHFFFAOYSA-N 
|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  Beilstein = 
|  Gmelin = 
|  3DMet = 
  }}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
|C=6 |H=3 |Cl=3
|  MolarMass = 181.447
|  Appearance = 
|  Density = 
|  MeltingPt =  
|  Melting_notes = 
|  BoilingPt = 
|  Boiling_notes = 
|  LogP = 
|  VaporPressure = 
|  HenryConstant = 
|  AtmosphericOHRateConstant = 
|  pKa = 
|  pKb = 
|  Solubility = 
|  SolubleOther = 
|  Solvent = 
|  Sheet Resistance = 
|  Methacrylate Equiv Wt = 
|  Bulk Conductivity = 
  }}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
|  CrystalStruct = 
|  Coordination = 
|  MolShape = 
  }}
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat
|  DeltaHc = 
|  DeltaHf = 
|  Entropy = 
|  HeatCapacity = 
  }}
| Section5 = {{Chembox Pharmacology-lat
|  AdminRoutes = 
|  Bioavail = 
|  Metabolism = 
|  HalfLife = 
|  ProteinBound = 
|  Excretion = 
|  Legal_status = 
|  Legal_US = 
|  Legal_UK = 
|  Legal_AU = 
|  Legal_CA = 
|  PregCat = 
|  PregCat_AU = 
|  PregCat_US = 
  }}
| Section6 = {{Chembox Explosive-lat
|  ShockSens = 
|  FrictionSens = 
|  ExplosiveV = 
|  REFactor = 
  }}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
|  ExternalMSDS = 
|  EUClass = 
|  EUIndex = 
|  MainHazards = 
|  NFPA-H = 
|  NFPA-F = 
|  NFPA-R = 
|  NFPA-O = 
|  RPhrases = 
|  SPhrases = 
|  RSPhrases = 
|  FlashPt = 
|  Autoignition = 
|  ExploLimits = 
|  LD50 = 
|  PEL = 
  }}
| Section8 = {{Chembox Related-lat
|  OtherAnions = 
|  OtherCations = 
|  OtherFunctn = 
|  Function = 
|  OtherCpds = 
  }}
}}
''1,3,5-Trihlorobenzen'' je [[Organohlorid|organohloridno jedinjenje]]. On je jedan od tri izomera [[trihlorobenzen]]a. On je u većoj meri simetričan u odnosu na druge izomere, te se javlja u obliku bezbojnih kristala, dok su drugi izomeri tečni na sobnoj temperaturi.

On se ne formiar hlorinacijom benzena. Priprema se iz 3,5-dihloro[[anilin]]a.&lt;ref&gt;U. Beck, E. Löser &quot;Chlorinated Benzenes and other Nucleus-Chlorinated Aromatic Hydrocarbons&quot; Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2012, Wiley-VCH, Weinheim. {{DOI|10.1002/14356007.o06_o03}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |author = Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M |journal = Nucleic Acids Res |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat-lat|1,3,5-Trichlorobenzene}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/DB03836 1,3,5-Trichlorobenzene] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150601180129/http://www.drugbank.ca/drugs/DB03836 |date=2015-06-01 }}

[[Kategorija:Organohloridi]]
[[Kategorija:Halogenisani rastvarači]]
[[Kategorija:Aromatična jedinjenja]]</text>
      <sha1>i7txisq0dh33d75j49rmhjauyv7izgc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1,3-Butandiol</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1265868</id>
    <revision>
      <id>42681636</id>
      <parentid>42296119</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:04:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681636</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5320" sha1="jhztgj1kyks9m52brtmu3i8x4flla5k" xml:space="preserve">{{Chembox-lat
|  Watchedfields = 
|  verifiedrevid = DB02202
|  Name = 1,3-Butandiol
|  ImageFile = 1,3-Butanediol.png
|   ImageSize = 
|   ImageAlt = 
|   ImageCaption = 
|  ImageFile1 = 
|   ImageSize1 = 
|   ImageAlt1 = 
|   ImageCaption1 = 
|  ImageFile2 = 
|   ImageSize2 = 
|   ImageAlt2 = 
|   ImageCaption2 = 
|  ImageFile3 = 
|   ImageSize3 = 
|   ImageAlt3 = 
|   ImageCaption3 = 
|  ImageFile4 = 
|   ImageSize4 = 
|   ImageAlt4 = 
|   ImageCaption4 = 
|  ImageFileL1 = 1,3-Butanediol-3D-balls.png
|   ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL1 = 
|   ImageAltL1 = 
|   ImageCaptionL1 = 
|  ImageFileR1 = 1,3-Butanediol-3D-spacefill.png
|   ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR1 = 
|   ImageAltR1 = 
|   ImageCaptionR1 = 
|  ImageFileL2 = 
|   ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL2 = 
|   ImageAltL2 = 
|   ImageCaptionL2 = 
|  ImageFileR2 = 
|   ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR2 = 
|   ImageAltR2 = 
|   ImageCaptionR2 = 
|  IUPACName = (3S)-butan-1,3-diol
|  IUPACName_hidden = yes
|  SystematicName = 
|  OtherNames = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
|  Abbreviations = 
|  CASNo = 107-88-0
|  CASNo_Comment = 
|  CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
|  CASNos = 
|  CASOther = 
|  PubChem = 446973
|  PubChem_Ref = {{Pubchemcite|correct|Pubchem}}
|  PubChem_Comment = 
|  PubChem5 = 
|  PubChem5_Comment = 
|  PubChemOther = 
|  ChemSpiderID = 13837670
|  ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
|  ChemSpiderID_Comment = 
|  ChemSpiderID5 = 
|  ChemSpiderIDOther = 
|  EINECS = 
|  EC-number = 
|  EINECSCASNO = 
|  UNNumber = 
|  UNII = 
|  UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
|  DrugBank = DB02202
|  KEGG = 
|  KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
|  MeSHName = 
|  ChEBI = 
|  ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  ChEMBL = 
|  ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  RTECS = 
|  ATCvet = 
|  ATCCode_prefix = 
|  ATCCode_suffix = 
|  ATC_Supplemental = 
|  SMILES = C[C@H](O)CCO
|  InChI = 
|  StdInChI = 1S/C4H10O2/c1-4(6)2-3-5/h4-6H,2-3H2,1H3/t4-/m0/s1
|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = PUPZLCDOIYMWBV-BYPYZUCNSA-N 
|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  Beilstein = 
|  Gmelin = 
|  3DMet = 
  }}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
|C=4 |H=10 |O=2
|  MolarMass = 90.121
|  Appearance = 
|  Density = 
|  MeltingPt = &lt;-50
|  Melting_notes = 
|  BoilingPt = 207.5&amp;nbsp;°C
|  Boiling_notes = 
|  LogP = 
|  VaporPressure = 
|  HenryConstant = 
|  AtmosphericOHRateConstant = 
|  pKa = 
|  pKb = 
|  Solubility = 
|  SolubleOther = 
|  Solvent = 
|  Sheet Resistance = 
|  Methacrylate Equiv Wt = 
|  Bulk Conductivity = 
  }}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
|  CrystalStruct = 
|  Coordination = 
|  MolShape = 
  }}
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat
|  DeltaHc = 
|  DeltaHf = 
|  Entropy = 
|  HeatCapacity = 
  }}
| Section5 = {{Chembox Pharmacology-lat
|  AdminRoutes = 
|  Bioavail = 
|  Metabolism = 
|  HalfLife = 
|  ProteinBound = 
|  Excretion = 
|  Legal_status = 
|  Legal_US = 
|  Legal_UK = 
|  Legal_AU = 
|  Legal_CA = 
|  PregCat = 
|  PregCat_AU = 
|  PregCat_US = 
  }}
| Section6 = {{Chembox Explosive-lat
|  ShockSens = 
|  FrictionSens = 
|  ExplosiveV = 
|  REFactor = 
  }}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
|  ExternalMSDS = 
|  EUClass = 
|  EUIndex = 
|  MainHazards = 
|  NFPA-H = 
|  NFPA-F = 
|  NFPA-R = 
|  NFPA-O = 
|  RPhrases = 
|  SPhrases = 
|  RSPhrases = 
|  FlashPt = 
|  Autoignition = 
|  ExploLimits = 
|  LD50 = 
|  PEL = 
  }}
| Section8 = {{Chembox Related-lat
|  OtherAnions = 
|  OtherCations = 
|  OtherFunctn = 
|  Function = 
|  OtherCpds = 
  }}
}}

'''1,3,5-Trihlorobenzen''' je [[Organohlorid|organohlorinsko jedinjenje]]. On je jedan od tri izomera [[trihlorobenzen]]a. 1,3,5-Trihlorobenzen je u većoj meri simetričan od drugih izomera, i javlja se u obliku bezbojnih kristala, dok su ostali izomeri tečni na sobnoj temperaturi.

Ovo jedinjenje se ne formira hlorinacijom benzena. Umesto toga se priprema [[Sandmejerova reakcija|Sandmejerovom reakcijom]] iz 3,5-dihloro[[anilin]]a.&lt;ref&gt;U. Beck, E. Löser &quot;Chlorinated Benzenes and other Nucleus-Chlorinated Aromatic Hydrocarbons&quot; Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2012, Wiley-VCH, Weinheim. {{DOI|10.1002/14356007.o06_o03}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |author = Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M |journal = Nucleic Acids Res |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat-lat|1,3-Butanediol}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/DB02202 1,3-Butanediol] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304055614/http://www.drugbank.ca/drugs/DB02202 |date=2016-03-04 }}

[[Kategorija:Dioli]]</text>
      <sha1>jhztgj1kyks9m52brtmu3i8x4flla5k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1,3-Propandiol</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1265869</id>
    <revision>
      <id>42681637</id>
      <parentid>42296122</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:04:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681637</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4945" sha1="60nqp711c07iwaacbwq0lodh9ja8uu3" xml:space="preserve">{{Chembox-lat
|  Watchedfields = 
|  verifiedrevid = DB02774
|  Name = 1,3-Propandiol
|  ImageFile = 
|   ImageSize = 
|   ImageAlt = 
|   ImageCaption = 
|  ImageFile1 = 
|   ImageSize1 = 
|   ImageAlt1 = 
|   ImageCaption1 = 
|  ImageFile2 = 1,3-Propanediol-Ball&amp;Stick.png
|   ImageSize2 = 
|   ImageAlt2 = 
|   ImageCaption2 = 
|  ImageFile3 = 
|   ImageSize3 = 
|   ImageAlt3 = 
|   ImageCaption3 = 
|  ImageFile4 = 
|   ImageSize4 = 
|   ImageAlt4 = 
|   ImageCaption4 = 
|  ImageFileL1 = 1,3-Propanediol.svg
|   ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL1 = 
|   ImageAltL1 = 
|   ImageCaptionL1 = 
|  ImageFileR1 = 1,3-Propanediol-SpaceFillingModel.png
|   ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR1 = 
|   ImageAltR1 = 
|   ImageCaptionR1 = 
|  ImageFileL2 = 
|   ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL2 = 
|   ImageAltL2 = 
|   ImageCaptionL2 = 
|  ImageFileR2 = 
|   ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR2 = 
|   ImageAltR2 = 
|   ImageCaptionR2 = 
|  IUPACName = propan-1,3-diol
|  IUPACName_hidden = yes
|  SystematicName = 
|  OtherNames = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
|  Abbreviations = 
|  CASNo =  
|  CASNo_Comment = 
|  CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
|  CASNos = 
|  CASOther = 
|  PubChem = 10442
|  PubChem_Ref = {{Pubchemcite|correct|Pubchem}}
|  PubChem_Comment = 
|  PubChem5 = 
|  PubChem5_Comment = 
|  PubChemOther = 
|  ChemSpiderID = 
|  ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
|  ChemSpiderID_Comment = 
|  ChemSpiderID5 = 
|  ChemSpiderIDOther = 
|  EINECS = 
|  EC-number = 
|  EINECSCASNO = 
|  UNNumber = 
|  UNII = 
|  UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
|  DrugBank = DB02774
|  KEGG = 
|  KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
|  MeSHName = 
|  ChEBI = 16109
|  ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  ChEMBL = 
|  ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  RTECS = 
|  ATCvet = 
|  ATCCode_prefix = 
|  ATCCode_suffix = 
|  ATC_Supplemental = 
|  SMILES = OCCCO
|  InChI = 
|  StdInChI = 1S/C3H8O2/c4-2-1-3-5/h4-5H,1-3H2
|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = YPFDHNVEDLHUCE-UHFFFAOYSA-N 
|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  Beilstein = 
|  Gmelin = 
|  3DMet = 
  }}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
|C=3 |H=8 |O=2
|  MolarMass = 76.0944
|  Appearance = 
|  Density = 
|  MeltingPt =  
|  Melting_notes = 
|  BoilingPt = 
|  Boiling_notes = 
|  LogP = 
|  VaporPressure = 
|  HenryConstant = 
|  AtmosphericOHRateConstant = 
|  pKa = 
|  pKb = 
|  Solubility = 
|  SolubleOther = 
|  Solvent = 
|  Sheet Resistance = 
|  Methacrylate Equiv Wt = 
|  Bulk Conductivity = 
  }}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
|  CrystalStruct = 
|  Coordination = 
|  MolShape = 
  }}
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat
|  DeltaHc = 
|  DeltaHf = 
|  Entropy = 
|  HeatCapacity = 
  }}
| Section5 = {{Chembox Pharmacology-lat
|  AdminRoutes = 
|  Bioavail = 
|  Metabolism = 
|  HalfLife = 
|  ProteinBound = 
|  Excretion = 
|  Legal_status = 
|  Legal_US = 
|  Legal_UK = 
|  Legal_AU = 
|  Legal_CA = 
|  PregCat = 
|  PregCat_AU = 
|  PregCat_US = 
  }}
| Section6 = {{Chembox Explosive-lat
|  ShockSens = 
|  FrictionSens = 
|  ExplosiveV = 
|  REFactor = 
  }}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
|  ExternalMSDS = 
|  EUClass = 
|  EUIndex = 
|  MainHazards = 
|  NFPA-H = 
|  NFPA-F = 
|  NFPA-R = 
|  NFPA-O = 
|  RPhrases = 
|  SPhrases = 
|  RSPhrases = 
|  FlashPt = 
|  Autoignition = 
|  ExploLimits = 
|  LD50 = 
|  PEL = 
  }}
| Section8 = {{Chembox Related-lat
|  OtherAnions = 
|  OtherCations = 
|  OtherFunctn = 
|  Function = 
|  OtherCpds = 
  }}
}}

'''1,3-Propandiol''' je [[organsko jedinjenje]] sa [[hemijska formula|formulom]] CH&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;(CH&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;OH)&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;. Ovo jedinjenje je triugljenični [[diol]]. Ono je bezbojna viskozna tečnost koja se meša sa vodom.&lt;ref&gt;''Merck Index'', 11th Edition, '''9629'''.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |author = Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M |journal = Nucleic Acids Res |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat-lat|1,3-Propanediol}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/DB02774 1,3-Propanediol] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130509053434/http://www.drugbank.ca/drugs/DB02774 |date=2013-05-09 }}

[[Kategorija:Alkoholni rastvarači]]
[[Kategorija:Dioli]]</text>
      <sha1>60nqp711c07iwaacbwq0lodh9ja8uu3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1-Deoksi-D-ksiluloza 5-fosfat</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1265919</id>
    <revision>
      <id>42681639</id>
      <parentid>42301133</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:05:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681639</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4992" sha1="o28xenpp7fxn2mh6gqgb9iao9mhhlfo" xml:space="preserve">{{Chembox-lat
|  Watchedfields = 
|  verifiedrevid = DB02496
|  Name = 1-Deoksi-D-ksiluloza 5-fosfat
|  ImageFile = DOXP.png
|   ImageSize = 
|   ImageAlt = 
|   ImageCaption = 
|  ImageFile1 = 
|   ImageSize1 = 
|   ImageAlt1 = 
|   ImageCaption1 = 
|  ImageFile2 = 
|   ImageSize2 = 
|   ImageAlt2 = 
|   ImageCaption2 = 
|  ImageFile3 = 
|   ImageSize3 = 
|   ImageAlt3 = 
|   ImageCaption3 = 
|  ImageFile4 = 
|   ImageSize4 = 
|   ImageAlt4 = 
|   ImageCaption4 = 
|  ImageFileL1 = 
|   ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL1 = 
|   ImageAltL1 = 
|   ImageCaptionL1 = 
|  ImageFileR1 = 
|   ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR1 = 
|   ImageAltR1 = 
|   ImageCaptionR1 = 
|  ImageFileL2 = 
|   ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL2 = 
|   ImageAltL2 = 
|   ImageCaptionL2 = 
|  ImageFileR2 = 
|   ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR2 = 
|   ImageAltR2 = 
|   ImageCaptionR2 = 
|  IUPACName = 16-dekahidro-4H-ciklopenta[a]fenantren-3,17-dion
|  IUPACName_hidden = yes
|  SystematicName = 
|  OtherNames = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
|  Abbreviations = 
|  CASNo =  
|  CASNo_Comment = 
|  CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
|  CASNos = 
|  CASOther = 
|  PubChem = 443201
|  PubChem_Ref = {{Pubchemcite|correct|Pubchem}}
|  PubChem_Comment = 
|  PubChem5 = 
|  PubChem5_Comment = 
|  PubChemOther = 
|  ChemSpiderID = 621
|  ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
|  ChemSpiderID_Comment = 
|  ChemSpiderID5 = 
|  ChemSpiderIDOther = 
|  EINECS = 
|  EC-number = 
|  EINECSCASNO = 
|  UNNumber = 
|  UNII = 
|  UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
|  DrugBank = DB02496
|  KEGG = C11437
|  KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
|  MeSHName = 
|  ChEBI = 16493
|  ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  ChEMBL = 
|  ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  RTECS = 
|  ATCvet = 
|  ATCCode_prefix = 
|  ATCCode_suffix = 
|  ATC_Supplemental = 
|  SMILES = CC(=O)[C@@H](O)[C@H](O)COP(O)(O)=O
|  InChI = 
|  StdInChI = 1S/C5H11O7P/c1-3(6)5(8)4(7)2-12-13(9,10)11/h4-5,7-8H,2H2,1H3,(H2,9,10,11)/t4-,5-/m1/s1
|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = AJPADPZSRRUGHI-RFZPGFLSSA-N 
|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  Beilstein = 
|  Gmelin = 
|  3DMet = 
  }}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
|C=5 |H=11 |O=7 |P=1
|  MolarMass = 214.1104
|  Appearance = 
|  Density = 
|  MeltingPt =  
|  Melting_notes = 
|  BoilingPt = 
|  Boiling_notes = 
|  LogP = 
|  VaporPressure = 
|  HenryConstant = 
|  AtmosphericOHRateConstant = 
|  pKa = 
|  pKb = 
|  Solubility = 
|  SolubleOther = 
|  Solvent = 
|  Sheet Resistance = 
|  Methacrylate Equiv Wt = 
|  Bulk Conductivity = 
  }}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
|  CrystalStruct = 
|  Coordination = 
|  MolShape = 
  }}
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat
|  DeltaHc = 
|  DeltaHf = 
|  Entropy = 
|  HeatCapacity = 
  }}
| Section5 = {{Chembox Pharmacology-lat
|  AdminRoutes = 
|  Bioavail = 
|  Metabolism = 
|  HalfLife = 
|  ProteinBound = 
|  Excretion = 
|  Legal_status = 
|  Legal_US = 
|  Legal_UK = 
|  Legal_AU = 
|  Legal_CA = 
|  PregCat = 
|  PregCat_AU = 
|  PregCat_US = 
  }}
| Section6 = {{Chembox Explosive-lat
|  ShockSens = 
|  FrictionSens = 
|  ExplosiveV = 
|  REFactor = 
  }}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
|  ExternalMSDS = 
|  EUClass = 
|  EUIndex = 
|  MainHazards = 
|  NFPA-H = 
|  NFPA-F = 
|  NFPA-R = 
|  NFPA-O = 
|  RPhrases = 
|  SPhrases = 
|  RSPhrases = 
|  FlashPt = 
|  Autoignition = 
|  ExploLimits = 
|  LD50 = 
|  PEL = 
  }}
| Section8 = {{Chembox Related-lat
|  OtherAnions = 
|  OtherCations = 
|  OtherFunctn = 
|  Function = 
|  OtherCpds = 
  }}
}}
''1-Deoksi-&lt;small&gt;D&lt;/small&gt;-ksiluloza 5-fosfat''' je intermedijer u [[nemevalonatni put|nemevalonatnom putu]].

== Povezano ==
* [[DXP sinteza]]
* [[1-dezoksi-D-ksiluloza-5-fosfat reduktoizomeraza|DXP reduktoizomeraza]]&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |author = Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M |journal = Nucleic Acids Res |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat-lat|1-Deoxy-D-xylulose 5-phosphate}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/DB02496 1-Deoxy-D-xylulose 5-phosphate] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150622084511/http://www.drugbank.ca/drugs/DB02496 |date=2015-06-22 }}

[[Kategorija:Monosaharidni derivati]]
[[Kategorija:Organofosfati]]</text>
      <sha1>o28xenpp7fxn2mh6gqgb9iao9mhhlfo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1-Dezoksinojirimicin</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1265920</id>
    <revision>
      <id>42681640</id>
      <parentid>42306102</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:05:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681640</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4933" sha1="ijmblobyxyg6o9m3wgi5cy6po0ayulp" xml:space="preserve">{{Chembox-lat
|  Watchedfields = 
|  verifiedrevid = DB03206
|  Name = 1-Dezoksinojirimicin
|  ImageFile = 1-Deoxynojirimycin.svg
|   ImageSize = 
|   ImageAlt = 
|   ImageCaption = 
|  ImageFile1 = 
|   ImageSize1 = 
|   ImageAlt1 = 
|   ImageCaption1 = 
|  ImageFile2 = 
|   ImageSize2 = 
|   ImageAlt2 = 
|   ImageCaption2 = 
|  ImageFile3 = 
|   ImageSize3 = 
|   ImageAlt3 = 
|   ImageCaption3 = 
|  ImageFile4 = 
|   ImageSize4 = 
|   ImageAlt4 = 
|   ImageCaption4 = 
|  ImageFileL1 = 
|   ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL1 = 
|   ImageAltL1 = 
|   ImageCaptionL1 = 
|  ImageFileR1 = 
|   ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR1 = 
|   ImageAltR1 = 
|   ImageCaptionR1 = 
|  ImageFileL2 = 
|   ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL2 = 
|   ImageAltL2 = 
|   ImageCaptionL2 = 
|  ImageFileR2 = 
|   ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR2 = 
|   ImageAltR2 = 
|   ImageCaptionR2 = 
|  IUPACName = (2S,3S,4S,5R)-2-(hidroksimetil)piperidin-3,4,5-triol
|  IUPACName_hidden = yes
|  SystematicName = 
|  OtherNames = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
|  Abbreviations = 
|  CASNo = 19130-96-2
|  CASNo_Comment = 
|  CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
|  CASNos = 
|  CASOther = 
|  PubChem = 44387838
|  PubChem_Ref = {{Pubchemcite|correct|Pubchem}}
|  PubChem_Comment = 
|  PubChem5 = 
|  PubChem5_Comment = 
|  PubChemOther = 
|  ChemSpiderID = 
|  ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
|  ChemSpiderID_Comment = 
|  ChemSpiderID5 = 
|  ChemSpiderIDOther = 
|  EINECS = 
|  EC-number = 
|  EINECSCASNO = 
|  UNNumber = 
|  UNII = 
|  UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
|  DrugBank = DB03206
|  KEGG = 
|  KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
|  MeSHName = 
|  ChEBI = 
|  ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  ChEMBL = 
|  ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  RTECS = 
|  ATCvet = 
|  ATCCode_prefix = 
|  ATCCode_suffix = 
|  ATC_Supplemental = 
|  SMILES = OC[C@@H]1NC[C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1O
|  InChI = 
|  StdInChI = 1S/C6H13NO4/c8-2-3-5(10)6(11)4(9)1-7-3/h3-11H,1-2H2/t3-,4+,5-,6-/m0/s1
|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = LXBIFEVIBLOUGU-FSIIMWSLSA-N 
|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  Beilstein = 
|  Gmelin = 
|  3DMet = 
  }}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
|C=6 |H=13 |N=1 |O=4
|  MolarMass = 163.1717
|  Appearance = 
|  Density = 
|  MeltingPt =  
|  Melting_notes = 
|  BoilingPt = 
|  Boiling_notes = 
|  LogP = 
|  VaporPressure = 
|  HenryConstant = 
|  AtmosphericOHRateConstant = 
|  pKa = 
|  pKb = 
|  Solubility = 
|  SolubleOther = 
|  Solvent = 
|  Sheet Resistance = 
|  Methacrylate Equiv Wt = 
|  Bulk Conductivity = 
  }}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
|  CrystalStruct = 
|  Coordination = 
|  MolShape = 
  }}
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat
|  DeltaHc = 
|  DeltaHf = 
|  Entropy = 
|  HeatCapacity = 
  }}
| Section5 = {{Chembox Pharmacology-lat
|  AdminRoutes = 
|  Bioavail = 
|  Metabolism = 
|  HalfLife = 
|  ProteinBound = 
|  Excretion = 
|  Legal_status = 
|  Legal_US = 
|  Legal_UK = 
|  Legal_AU = 
|  Legal_CA = 
|  PregCat = 
|  PregCat_AU = 
|  PregCat_US = 
  }}
| Section6 = {{Chembox Explosive-lat
|  ShockSens = 
|  FrictionSens = 
|  ExplosiveV = 
|  REFactor = 
  }}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
|  ExternalMSDS = 
|  EUClass = 
|  EUIndex = 
|  MainHazards = 
|  NFPA-H = 
|  NFPA-F = 
|  NFPA-R = 
|  NFPA-O = 
|  RPhrases = 
|  SPhrases = 
|  RSPhrases = 
|  FlashPt = 
|  Autoignition = 
|  ExploLimits = 
|  LD50 = 
|  PEL = 
  }}
| Section8 = {{Chembox Related-lat
|  OtherAnions = 
|  OtherCations = 
|  OtherFunctn = 
|  Function = 
|  OtherCpds = 
  }}
}}

'''1-Dezoksinojirimicin''' je [[alfa-glukozidni inhibitor]] sa [[Antivirusni lek|antiviralnim dejstvom]]. Derivati dezoksinojirimicina modu da imaju anti-HIV aktivnost.&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |author = Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M |journal = Nucleic Acids Res |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat-lat|1-Deoxynojirimycin}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/DB03206 1-Deoxynojirimycin] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180703075938/https://www.drugbank.ca/drugs/DB03206 |date=2018-07-03 }}

[[Kategorija:Antivirotici]]
[[Kategorija:Inhibitori enzima]]
[[Kategorija:Aminošećeri]]</text>
      <sha1>ijmblobyxyg6o9m3wgi5cy6po0ayulp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1-(4-Aminobenzensulfonil)-3-(2-sulfaniletil)ureja</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1265921</id>
    <revision>
      <id>42681638</id>
      <parentid>42301127</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:04:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681638</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5093" sha1="9jiadi3cj0v6957acfbhekdlpptglqg" xml:space="preserve">{{Chembox-lat
|  Watchedfields = 
|  verifiedrevid = DB08484
|  Name = 1-(4-Aminobenzensulfonil)-3-(2-sulfaniletil)ureja
|  ImageFile = 1-(4-aminobenzenesulfonyl)-3-(2-sulfanylethyl)urea.png
|   ImageSize = 
|   ImageAlt = 
|   ImageCaption = 
|  ImageFile1 = 
|   ImageSize1 = 
|   ImageAlt1 = 
|   ImageCaption1 = 
|  ImageFile2 = 
|   ImageSize2 = 
|   ImageAlt2 = 
|   ImageCaption2 = 
|  ImageFile3 = 
|   ImageSize3 = 
|   ImageAlt3 = 
|   ImageCaption3 = 
|  ImageFile4 = 
|   ImageSize4 = 
|   ImageAlt4 = 
|   ImageCaption4 = 
|  ImageFileL1 = 
|   ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL1 = 
|   ImageAltL1 = 
|   ImageCaptionL1 = 
|  ImageFileR1 = 
|   ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR1 = 
|   ImageAltR1 = 
|   ImageCaptionR1 = 
|  ImageFileL2 = 
|   ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL2 = 
|   ImageAltL2 = 
|   ImageCaptionL2 = 
|  ImageFileR2 = 
|   ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR2 = 
|   ImageAltR2 = 
|   ImageCaptionR2 = 
|  IUPACName = 
|  IUPACName_hidden = yes
|  SystematicName = 
|  OtherNames = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
|  Abbreviations = 
|  CASNo =  
|  CASNo_Comment = 
|  CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
|  CASNos = 
|  CASOther = 
|  PubChem = 24856357
|  PubChem_Ref = {{Pubchemcite|correct|Pubchem}}
|  PubChem_Comment = 
|  PubChem5 = 
|  PubChem5_Comment = 
|  PubChemOther = 
|  ChemSpiderID = 22378143
|  ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
|  ChemSpiderID_Comment = 
|  ChemSpiderID5 = 
|  ChemSpiderIDOther = 
|  EINECS = 
|  EC-number = 
|  EINECSCASNO = 
|  UNNumber = 
|  UNII = 
|  UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
|  DrugBank = DB08484
|  KEGG = 
|  KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
|  MeSHName = 
|  ChEBI = 
|  ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  ChEMBL = 
|  ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  RTECS = 
|  ATCvet = 
|  ATCCode_prefix = 
|  ATCCode_suffix = 
|  ATC_Supplemental = 
|  SMILES = NC1=CC=C(C=C1)S(=O)(=O)NC(=O)NCCS
|  InChI = 
|  StdInChI = 1S/C9H13N3O3S2/c10-7-1-3-8(4-2-7)17(14,15)12-9(13)11-5-6-16/h1-4,16H,5-6,10H2,(H2,11,12,13)
|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = LHVDNDIAMJOEKH-UHFFFAOYSA-N 
|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  Beilstein = 
|  Gmelin = 
|  3DMet = 
  }}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
|C=9 |H=13 |N=3 |O=3 |S=2
|  MolarMass = 275,348
|  Appearance = 
|  Density = 
|  MeltingPt =  
|  Melting_notes = 
|  BoilingPt = 
|  Boiling_notes = 
|  LogP = 
|  VaporPressure = 
|  HenryConstant = 
|  AtmosphericOHRateConstant = 
|  pKa = 
|  pKb = 
|  Solubility = 
|  SolubleOther = 
|  Solvent = 
|  Sheet Resistance = 
|  Methacrylate Equiv Wt = 
|  Bulk Conductivity = 
  }}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
|  CrystalStruct = 
|  Coordination = 
|  MolShape = 
  }}
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat
|  DeltaHc = 
|  DeltaHf = 
|  Entropy = 
|  HeatCapacity = 
  }}
| Section5 = {{Chembox Pharmacology-lat
|  AdminRoutes = 
|  Bioavail = 
|  Metabolism = 
|  HalfLife = 
|  ProteinBound = 
|  Excretion = 
|  Legal_status = 
|  Legal_US = 
|  Legal_UK = 
|  Legal_AU = 
|  Legal_CA = 
|  PregCat = 
|  PregCat_AU = 
|  PregCat_US = 
  }}
| Section6 = {{Chembox Explosive-lat
|  ShockSens = 
|  FrictionSens = 
|  ExplosiveV = 
|  REFactor = 
  }}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
|  ExternalMSDS = 
|  EUClass = 
|  EUIndex = 
|  MainHazards = 
|  NFPA-H = 
|  NFPA-F = 
|  NFPA-R = 
|  NFPA-O = 
|  RPhrases = 
|  SPhrases = 
|  RSPhrases = 
|  FlashPt = 
|  Autoignition = 
|  ExploLimits = 
|  LD50 = 
|  PEL = 
  }}
| Section8 = {{Chembox Related-lat
|  OtherAnions = 
|  OtherCations = 
|  OtherFunctn = 
|  Function = 
|  OtherCpds = 
  }}
}}

'''1-(4-Aminobenzensulfonil)-3-(2-sulfaniletil)ureja''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 9 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Molekulska masa|molekulsku masu]] od 275,348 [[Jedinica atomske mase|Da]].&lt;ref&gt;{{Cite pmid|21059682}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite pmid|18048412}}&lt;/ref&gt;
== Osobine ==

{| class=&quot;wikitable sortable&quot;
|-
! Osobina !! Vrednost
|-
| [[Vodonična veza|Broj akceptora vodonika]] || 5
|-
| [[Vodonična veza|Broj donora vodonika]] || 4
|-
| [[Geometrija molekula|Broj rotacionih veza]] || 4
|-
| [[Particioni koeficijent]]&lt;ref&gt;{{cite doi/10.1021/jp980230o}}&lt;/ref&gt; (''ALogP'') || 0,2
|-
| [[Rastvorljivost]]&lt;ref&gt;{{cite pmid|11749573}}&lt;/ref&gt; (''logS'', log(''mol/L'')) || -1,4
|-
| [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]&lt;ref&gt;{{cite pmid|11020286}}&lt;/ref&gt; (''PSA'', [[Ангстрем (јединица)|Å&lt;sup&gt;2&lt;/sup&gt;]]) || 148,5 
|}

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
{{refbegin}}
* {{Clayden1st}}
* {{March6th}}
* {{Katritzky2nd}}
{{refend}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat-lat|Roche ester}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/DB08484 Roche ester] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190922165309/https://www.drugbank.ca/drugs/DB08484 |date=2019-09-22 }}

[[Kategorija:Amidi]]
[[Kategorija:Anilini]]
[[Kategorija:Sulfoni]]
[[Kategorija:Sulfonamidi]]
[[Kategorija:Tioli]]</text>
      <sha1>9jiadi3cj0v6957acfbhekdlpptglqg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>1-Okten-3-ol</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1265966</id>
    <revision>
      <id>42681641</id>
      <parentid>42645743</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T20:05:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681641</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6160" sha1="1ixj5jh18sl3q6i5f8pm21rbkiwv8jm" xml:space="preserve">{{Chembox-lat
|  Watchedfields = 
|  verifiedrevid = DB03025
|  Name = 1-Okten-3-ol
|  ImageFile = Octenol.png
|   ImageSize = 
|   ImageAlt = 
|   ImageCaption = 
|  ImageFile1 = 
|   ImageSize1 = 
|   ImageAlt1 = 
|   ImageCaption1 = 
|  ImageFile2 = 
|   ImageSize2 = 
|   ImageAlt2 = 
|   ImageCaption2 = 
|  ImageFile3 = 
|   ImageSize3 = 
|   ImageAlt3 = 
|   ImageCaption3 = 
|  ImageFile4 = 
|   ImageSize4 = 
|   ImageAlt4 = 
|   ImageCaption4 = 
|  ImageFileL1 = 
|   ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL1 = 
|   ImageAltL1 = 
|   ImageCaptionL1 = 
|  ImageFileR1 = 
|   ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR1 = 
|   ImageAltR1 = 
|   ImageCaptionR1 = 
|  ImageFileL2 = 
|   ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeL2 = 
|   ImageAltL2 = 
|   ImageCaptionL2 = 
|  ImageFileR2 = 
|   ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|}}
|   ImageSizeR2 = 
|   ImageAltR2 = 
|   ImageCaptionR2 = 
|  IUPACName = (3S)-okt-1-en-3-ol
|  IUPACName_hidden = yes
|  SystematicName = 
|  OtherNames = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
|  Abbreviations = 
|  CASNo =  
|  CASNo_Comment = 
|  CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
|  CASNos = 
|  CASOther = 
|  PubChem = 2724898
|  PubChem_Ref = {{Pubchemcite|correct|Pubchem}}
|  PubChem_Comment = 
|  PubChem5 = 
|  PubChem5_Comment = 
|  PubChemOther = 
|  ChemSpiderID = 
|  ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
|  ChemSpiderID_Comment = 
|  ChemSpiderID5 = 
|  ChemSpiderIDOther = 
|  EINECS = 
|  EC-number = 
|  EINECSCASNO = 
|  UNNumber = 
|  UNII = 
|  UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
|  DrugBank = DB03025
|  KEGG = 
|  KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
|  MeSHName = 
|  ChEBI = 
|  ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  ChEMBL = 
|  ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
|  RTECS = 
|  ATCvet = 
|  ATCCode_prefix = 
|  ATCCode_suffix = 
|  ATC_Supplemental = 
|  SMILES = CCCCC[C@H](O)C=C
|  InChI = 
|  StdInChI = 1S/C8H16O/c1-3-5-6-7-8(9)4-2/h4,8-9H,2-3,5-7H2,1H3/t8-/m1/s1
|  StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  StdInChIKey = VSMOENVRRABVKN-MRVPVSSYSA-N 
|  StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
|  Beilstein = 
|  Gmelin = 
|  3DMet = 
  }}
| Section2 = {{Chembox Properties-lat
|C=8 |H=16 |O=1
|  MolarMass = 128.212
|  Appearance = 
|  Density = 
|  MeltingPt =  
|  Melting_notes = 
|  BoilingPt = 
|  Boiling_notes = 
|  LogP = 
|  VaporPressure = 
|  HenryConstant = 
|  AtmosphericOHRateConstant = 
|  pKa = 
|  pKb = 
|  Solubility = 
|  SolubleOther = 
|  Solvent = 
|  Sheet Resistance = 
|  Methacrylate Equiv Wt = 
|  Bulk Conductivity = 
  }}
| Section3 = {{Chembox Structure-lat
|  CrystalStruct = 
|  Coordination = 
|  MolShape = 
  }}
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat
|  DeltaHc = 
|  DeltaHf = 
|  Entropy = 
|  HeatCapacity = 
  }}
| Section5 = {{Chembox Pharmacology-lat
|  AdminRoutes = 
|  Bioavail = 
|  Metabolism = 
|  HalfLife = 
|  ProteinBound = 
|  Excretion = 
|  Legal_status = 
|  Legal_US = 
|  Legal_UK = 
|  Legal_AU = 
|  Legal_CA = 
|  PregCat = 
|  PregCat_AU = 
|  PregCat_US = 
  }}
| Section6 = {{Chembox Explosive-lat
|  ShockSens = 
|  FrictionSens = 
|  ExplosiveV = 
|  REFactor = 
  }}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
|  ExternalMSDS = 
|  EUClass = 
|  EUIndex = 
|  MainHazards = 
|  NFPA-H = 
|  NFPA-F = 
|  NFPA-R = 
|  NFPA-O = 
|  RPhrases = 
|  SPhrases = 
|  RSPhrases = 
|  FlashPt = 
|  Autoignition = 
|  ExploLimits = 
|  LD50 = 
|  PEL = 
  }}
| Section8 = {{Chembox Related-lat
|  OtherAnions = 
|  OtherCations = 
|  OtherFunctn = 
|  Function = 
|  OtherCpds = 
  }}
}}
''1-Okten-3-ol''' (''oktenol'', ''alkohol pečurki''&lt;ref&gt;{{Cite web
| title = 1-Octen-3-ol, Mushroom alcohol, 3-Octenol, 3391-86-4
| accessdate = 14. 11. 2008.
| url = http://67.210.99.134/products/3391-86-4.htm
}}&lt;/ref&gt;) privlači insekte poput [[komarac]]a. Ovaj alkohol je prisutan u ljudskom dahu i znoju. Nekad se smatralo da [[Repelant|repelant insekata]] [[DEET]] deluje putem blokiranja oktenolnog [[receptor (biohemija)|receptora]] insekata.&lt;ref name=petherick&gt;{{Cite web
| last = Anna Petherick
| title = How DEET jams insects' smell sensors
| accessdate = 16. 3. 2008.
| work = Nature News
| date = 13. 3. 2008.
| url = http://www.nature.com/news/2008/080313/full/news.2008.672.html
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080315162356/http://www.nature.com/news/2008/080313/full/news.2008.672.html
| archivedate = 2008-03-15
| deadurl = no
}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;
{{cite journal
| author = Mathias Ditzen, Maurizio Pellegrino, Leslie B. Vosshall
| year = 2008
| title = Insect Odorant Receptors Are Molecular Targets of the Insect Repellent DEET
| journal = Sciencexpress
| volume =319
| issue =5871
| pages =1838–42
| pmid =18339904
| doi = 10.1126/science.1153121
| url =https://archive.org/details/sim_science_2008-03-28_319_5871/page/1838
}}&lt;/ref&gt; Oktenol se ponekad koristi u kombinaciji sa [[ugljen dioksid]]om za privlačenje insekata kako bi se ubili određenim elektronskim uređajima.&lt;ref name=epa&gt;[http://www.epa.gov/pesticides/biopesticides/ingredients/factsheets/factsheet_069037.htm EPA fact sheet 1-Octen-3-ol]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |author = Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M |journal = Nucleic Acids Res |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat-lat|1-Octen-3-ol}}
* [http://www.drugbank.ca/drugs/DB03025 1-Octen-3-ol] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160305020625/http://www.drugbank.ca/drugs/DB03025 |date=2016-03-05 }}

[[Kategorija:Sekundarni alkoholi]]
[[Kategorija:Alkeni]]</text>
      <sha1>1ixj5jh18sl3q6i5f8pm21rbkiwv8jm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Aleksandar</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1358010</id>
    <revision>
      <id>42681704</id>
      <parentid>42174623</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T03:34:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681704</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15101" sha1="t31zaf89jlqs9182qmjsxo7gn0r1cwx" xml:space="preserve">{{Ime
| name = Aleksandar
| image=Hera Campana Louvre Ma2283.jpg
| imagesize=thumb
| caption=[[Hera|Hera, zaštitnica ljudi]]&lt;br /&gt;(Hera aleksandros)
| pronunciation=
| gender = muški
| meaning = zaštitnik ljudi
| region =
| origin = {{zas|Grčka}} [[grčki jezik]]
| related names = [[Aleksandra]], [[Sandra]], [[Sanja]], [[Saša]], [[Aleksa]]
| footnotes =
}}
'''Aleksandar''' ({{Jez-grč|Αλέξανδρος}}) je muško ime grčkog porekla. Na [[grčki jezik|grčkom jeziku]] znači „zaštitnik ljudi“. Gradi se od reči ''alexein'' što znači „braniti, zaštitnik“, i ''andros'', što znači „čovek“. Ženski oblik imena je '''[[Aleksandra]]'''. Ime je najverovatnije nastalo i koristilo se kao jedan od [[epitet]]a za [[spisak grčkih božanstava|grčku boginju]] [[Hera|Heru]], ženu [[Zevs]]ovu - „zaštitnicu ljudi“&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Alexander - Name Meaning and Origin |url=http://www.thinkbabynames.com/meaning/1/Alexander |access-date=2014-05-10 |archive-date=2022-08-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220807065042/http://www.thinkbabynames.com/meaning/1/Alexander |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;. Jedno je od najstarijih imena koje je još uvek u upotrebi.

== Različiti jezici ==
Pojavljuje se u raznim narodima i jezicima, 
prvobitno kao 
'''Aleksandros''' (''[[Grčki jezik|grč]]: Αλέξανδρος'') i 
'''Aleksander''' (''[[Latinski jezik|lat]]: Alexander'').
U većini [[Indoevropski jezici|evropskih jezika]] je to uglavnom '''Aleksander'''
(''[[Danski jezik|dan]]: Alexander'', 
''[[Engleski jezik|eng]]: Alexander'', 
''[[Mađarski jezik|mađ]]: Alexander'', 
''[[Nemački jezik|nem]]: Alexander'', 
''[[Holandski jezik|hol]]: Alexander'', 
''[[Švedski jezik|šved]]: Alexander''), 
''[[Poljski jezik|polj]]: Aleksander'', 
''[[Slovački jezik|slo]]: Alexander'', 
''[[Slovenački jezik|slo]]: Aleksander'', 
ali se pojavljuje i kao 
'''Alehandro''' (''[[Španski jezik|špa]]: Alejandro'') kod [[Španci|Španaca]], 
'''Alesandro''' (''[[Italijanski jezik|ita]]: Alessandro'') kod [[Italijani|Italijana]], i 
'''Aleksandreleks''' (''[[Francuski jezik|fran]]: Alexandrelex'') kod [[Francuzi|Francuza]].
Jedino kod [[Finci|Finaca]] je 
'''Aleksanteri''' (''[[Finski jezik|fin]]: Aleksanteri''), a kod [[Mađari|Mađara]] 
'''Šandor''' (''[[Mađarski jezik|mađ]]: Sándor'').

Kod Slovena je 
'''Aleksandr''' kod [[Rusi|Rusa]] i [[Česi|Čeha]] (''[[Ruski jezik|rus]]: Aleksandr'', 
''[[Češki jezik|češ]]: Alexandr'') i 
'''Aleksandar''' kod [[Srbi|Srba]] (''[[Srpski jezik|srp]]: Aleksandar '') i '''Aleksandar''' kod [[:mk:Македонци|Makedonaca]] ([[:mk:Македонски јазик|mak:]] Aleksandar).

U islamskom svetu je dobio drugačiji oblik:
'''Skender''' kod [[Albanci|Albanaca]] (''[[Albanski jezik|alb]]: Skender''), 
'''Iskender''' kod [[Turci|Turaka]] (''[[Turski jezik|tur]]: Iskender''), i 
'''Al Iskandar''' kod [[Arapi|Arapa]] (''[[Arapski jezik|arap]]: Äl-Iskändär'').

== Varijacije imena ==

Varijacije imena:
* kod [[Rusi|Rusa]]: '''[[Sanja]]''', '''Saša'''.
* kod [[Srbi|Srba]]: '''[[Aleksa]]''', '''[[Aleksije|Aleksej]]''', '''Aca''', '''Aco''', '''Leka''', '''Leko''', '''Leksa''', '''Lesandro''' &lt;ref&gt;{{Cite web |title=Petar Stevanović: Aleksandar - Aleksandra |url=http://www.radiopek.co.yu/znacenje-imena-aleksandar_%E2%80%93_aleksandra-8.htm |access-date=2014-05-10 |archive-date=2007-07-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070707014348/http://www.radiopek.co.yu/znacenje-imena-aleksandar_%E2%80%93_aleksandra-8.htm |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;
* kod [[Englezi|Engleza]]: '''Al''', '''Alek''', '''Aleks''', '''Alister''' i '''Zander'''.
* kod [[Mađari|Mađara]]: '''Aleksa''' i '''Šandor'''.
* kod [[Italijani|Italijana]]: '''Sandro'''.

== Ime Aleksandar ==

[[Datoteka:Sphinx Alexandria.jpg|mini|desno|220px|Aleksandrijska [[sfinga]], Egipat]]
Po Aleksandru Makedonskom su i mnogi veliki gradovi dobijali svoje ime, a među njima je svakako najpoznatiji [[Aleksandrija]], grad u [[Egipat|Egiptu]] koga je osnovao sam Aleksandar Veliki, a koji je najpoznatiji po čuvenom [[Svetionik u Aleksandriji|Aleksandrijskom svetioniku]], i po [[Aleksandrijska biblioteka|Aleksandrijskoj biblioteci]]. I mnogi drugi gradovi u [[Evropa|Evropi]] i [[Azija|Aziji]] su nosili ime Aleksandrija: kako je Aleksandar Makedonski osvajao nove teritorije, tako je glavnim gradovima svojih pridodatih pokrajina davao ime Aleksandrija. Ta imena se ipak nisu zadržala.

Ime Aleksandar pojavljuje se još u [[grčka mitologija|grčkoj mitologiji]] nosi sin [[troja (grad)|trojanskog]] kralja [[Prijam]]a, istoriji poznatiji kao [[Paris]]. U istoriji najpoznatiji Aleksandar je svakako [[Aleksandar Veliki|Aleksandar Makedonski]], makedonski car, koji je ovo ime i proslavio, i po kome su kasnije mnogi vladari dobijali svoje ime.

Ime Aleksandar nosili su mnogi [[kralj (titula)|kraljevi]] i [[car]]evi: [[grčki kraljevi|grčki]] (1), [[makedonski kraljevi|makedonski]] (4), [[ruski carevi|ruski]] (3), [[škotski kraljevi|škotski]] (3), [[srpska kraljevina|srpski]] (2), [[jugoslovenski kraljevi|jugoslovenski]] (1), [[bugarski kraljevi|bugarski]] (1) i [[poljski kraljevi|poljski]] (1).

U hrišćanskoj hijerarhiji je Aleksandar bilo često ime. Kanonizovani [[svetac|sveci]] [[Pravoslavna crkva|pravoslavne crkve]] koji nose ime Aleksandar su: [[Aleksandar Sloven]], [[Aleksandar Solunski]], [[Aleksandar Sidski|Sveti Aleksandar]] i [[Aleksandar Nevski]]. Takođe, i osmorica [[katolički papa|katoličkih papa]] je nosilo to ime: 
[[papa Aleksandar I]], 
[[papa Aleksandar II]], 
[[papa Aleksandar III]], 
[[papa Aleksandar IV]], 
[[papa Aleksandar V]], 
[[aleksandar VI|papa Aleksandar VI]], 
[[papa Aleksandar VII]], i
[[papa Aleksandar VIII]].

Aleksandar je ime koje se javlja u obe novije srpske dinastije, i kod [[Obrenovići|Obrenovića]] i kod [[Karađorđevići|Karađorđevića]]. Ta činjenica uticala je na to da ime Aleksandar dobije epitet „kraljevskog imena“, zbog čega su mnoge srpske porodice svojim sinovima nadevale ime Aleksandar.

== Imendani ==

U nekim zemljama se veoma mnogo pridaje značaj ličnom imenu i običaj je da se proslavlja imendan na dan [[hrišćanski sveci|sveca]] po kome je osoba dobila ime. Tako svaka osoba u toku godine dva puta priređuje slavlje u svoje ime: [[rođendan]] i [[imendan]]. Negde ima i više imena nego dana u godini, pa se nekim danima slave po dva ili više imendana.

Grci obeležavaju [[imendan]] za Aleksandra svakog [[30. avgust]]a &lt;ref&gt;{{Cite web |title=Greek Name Dates |url=http://www.glavopoulos.gr/eornamgr.htm |access-date=2014-05-10 |archive-date=2007-05-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070514103210/http://www.glavopoulos.gr/eornamgr.htm }}&lt;/ref&gt;. Kod Mađara se imendan za ime Aleksandar obeležava 3 puta godišnje: Šandor [[26. februar]]a, Aleksa (i Aleksandra) [[18. mart]]a, i opet Šandor [[3. maj]]a 
&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.jeltsch.org/leisure/hungarian/nevnapok.html |title=A névnapok összesített jegyzéke naptári rendben |access-date=2014-05-10 |archive-date=2004-10-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20041027223427/http://jeltsch.org/leisure/hungarian/nevnapok.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;.

=== Prezimena ===
Pojavljuju se i prezimena sa osnovom „Aleksandar“ u većini evropskih jezika i naroda. Tako imamo prezime Aleksander (eng. ''Alexander'') u [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenom Kraljevstvu]], Aleksandresku (rum. ''Alexandrescu'') u [[Rumunija|Rumuniji]], Aleksis (''Alexis'') u [[Nemačka|Nemačkoj]] i [[Francuska|Francuskoj]], [[MekAlister]] u [[Škotska|Škotskoj]], itd.

U [[Srbija|Srbiji]] postoje prezimena [[Aleksandrović]], kao i [[Lekić]].

=== Topografija ===
Najpoznatiji grad koji nosi ime nekog Aleksandra je svakako grad [[Aleksandrija]] u [[Egipat|Egiptu]].

U Srbiji postoje i grad [[Aleksandrovac]] i istoimena [[Opština Aleksandrovac|opština]], kao i nekoliko sela:
Aleksandrovac kod [[opština Babušnica|Babušnice]], 
Aleksandrovac kod [[opština Žabari|Žabara]], 
Aleksandrovac kod [[opština Negotin|Negotina]].

U Makedoniji, od [[decembar|decembra]] [[2006]]. [[Aerodrom Aleksandar Veliki|Skopski aerodrom]] nosi ime „Aleksandar Veliki“ 
&lt;ref&gt;[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&amp;mm=12&amp;dd=28&amp;nav_category=167&amp;nav_id=225329 Skopski aerodrom Aleksandar Veliki]&lt;/ref&gt;.

=== Počasni nadimak ===
Albanski nacionalni heroj [[Đurađ Kastriot Skenderbeg|Đurađ Kastriot]], dobio je svoje zvanje ''Skenderbeg'' tako što su mu Turci dali to ime ukazavši mu čast poređenjem sa Aleksandrom Velikim zbog njegovih vojnih uspeha. Za njegove vojne zasluge na strani [[Osmansko carstvo|Osmanskog carstva]], od [[Turci|Turaka]] je dobio zvanje ''Iskander beg, Arnaut'', poredivši njegovo ratničko umeće sa umećem Aleksandra Velikog 
&lt;ref&gt;Edward Gibbon, 1788, ''History of the Decline and Fall of the Roman Empire'', [http://www.ccel.org/g/gibbon/decline/volume2/chap67.htm#Scanderbeg Volume 6, Deo o Skenderbegu na engleskom]&lt;/ref&gt;.

== Popularna kultura ==

Godine [[2004]]. snimljen je i film [[Aleksandar (film iz 2004)|Aleksandar]], po scenariju [[Oliver Stoun|Olivera Stouna]]
&lt;ref&gt;[http://imdb.com/title/tt0346491/ Alexander (2004)]&lt;/ref&gt;
, a koji govori o životu Aleksandra Makedonskog.

=== [[Grci]] ===
* car [[Aleksandar, vizantijski car]], vizantijski car.
* kralj [[Aleksandar Grčki]], grčki kralj.

=== [[Antička Makedonija|Antički Makedonci]] ===
* kralj [[Aleksandar I Makedonski]], makedonski kralj.
* kralj [[Aleksandar II Makedonski]], makedonski kralj.
* car [[Aleksandar Veliki]] ([[356. p. n. e.]] - [[323. p. n. e.]]), makedonski car.
* kralj [[Aleksandar IV Makedonski]], makedonski kralj.

=== [[Rusi]] ===
* sveti [[Aleksandar Nevski]] ([[1220]]-[[1263]]), ruski svetitelj.
* car [[Aleksandar I Romanov]] ([[1777]]-[[1825]]), ruski car [[dinastija Romanov|dinastije Romanov]], vladao od [[1801]]. do [[1825]].
* [[Aleksandar Sergejevič Puškin|Aleksandar Puškin]] ([[1799]]-[[1837]]), ruski književnik.
* car [[Aleksandar II Romanov]] ([[1818]]-[[1881]]), Car Rusije i kralj Poljske od [[1855]]. do [[1881]].
* [[Aleksandar Aljehin]] ([[1892]]-[[1946]]), ruski [[šahista]] i svetski šampion u šahu.
* car [[Aleksandar III Romanov|Aleksandar III Aleksandrovič]] ([[1845]]-[[1894]]), ruski car od [[1881]]. do [[1894]].
* [[Aleksandar Vasilevski]] ministar odbrane, vrhovni vojni zapovednik [[Sibir]]a [[1945]]. godine, [[maršal]] [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|SSSRa]].
* [[Aleksandar Porfirjevič Borodin|Aleksandar Borodin]], ruski [[kompozitor]].
* [[Aleksandar Suvorov|Aleksandar Vasiljevič Suvorov]], ruski [[vojskovođa]].
* [[Aleksandar Nikolajevič Lodigin]], sovjetski pronalazač.
* [[Aleksandar Aleksandrovič Blok]], ruski [[pesnik]].
* [[Aleksandar Solženjicin]], ruski književnik.

=== [[Srbi]] ===
[[Datoteka:Kralj aleksandar1.jpg|mini|desno|200px|Kralj Aleksandar I Karađorđević]]
* knez [[Aleksandar Karađorđević (knez)|Aleksandar Karađorđević]] ([[1806]]-[[1885]]), [[Karađorđe Petrović|Karađorđev]] sin, knez [[Srbija|Srbije]] od [[1842]]. do [[1858]].
* kralj [[Aleksandar Obrenović]] ([[1876]]-[[1903]]), srpski kralj.
* kralj [[Aleksandar I Karađorđević]] ([[1888]]-[[1934]]), kralj [[Jugoslavija|Jugoslavije]] od [[1921]]. do [[1934]].
* princ [[aleksandar II Karađorđević|princ Aleksandar Karađorđević]] (r. [[1945]].), trenutni prestolonaslednik [[karađorđevići|dinastije Karađorđević]]
* [[Aleksandar M. Leko|Aleksandar Leko]], srpski hemičar.
* [[Aleksandar Đorđević (arhitekta)|Aleksandar Đorđević]], srpski arhitekta.
* [[Aleksandar Đorđević (glumac)|Aleksandar Đorđević]], srpski glumac.
* [[Aleksandar Đorđević (košarkaš)|Aleksandar Đorđević]], srpski košarkaš.
* [[Aleksandar Jovanović (matematičar)|Aleksandar Jovanović]], srpski matematičar.
* [[Aleksandar Borisavljević]], srpski ekonomista.
* [[Aleksandar Berček]], srpski glumac.
* [[Aleksandar Maričić]], srpski akademik.
* [[Aleksandar Lifka]], osnivač prvog bioskopa u Jugoslaviji.
* [[Aleksandar Ilić]], srpski pevač.
* [[Aleksandar Ranković]], srpski političar.

=== [[Škoti]] ===
* [[Aleksandar Grejam Bel|Aleksandar Bel]] ([[1847]]-[[1922]]), škotski naučnik, pronalazač, i izumitelj [[telefon]]a.
* [[Aleksandar Fleming]] ([[1881]]-[[1955]]), škotski [[bakteriolog]].
* kralj [[Aleksandar I Škotski]], škotski kralj.
* kralj [[Aleksandar II Škotski]], škotski kralj.
* kralj [[Aleksandar III Škotski]], škotski kralj.
* ser [[Aleksandar MekKenzi]], škotski [[plemić]] i istraživač.

=== [[Francuzi]] ===
* [[Aleksandar Dima otac]], francuski književnik.
* [[Aleksandar Dima otac|Aleksandar Dima]], francuski književnik.

=== [[Albanci]] ===
[[Datoteka:Brosen tirana skanderbeg.jpg|mini|desno|200px|Statua Skenderbega u [[Tirana|Tirani]], [[Albanija]]]]
* [[Đurađ Kastriot Skenderbeg]] ([[1405]]-[[1468]]), albanski nacionalni heroj.
* dr [[Skender Destani]], lider [[Demokratske unije doline]] (DUD)

=== [[Bošnjaci|Bosanski muslimani]] ===
* [[Skender Kulenović]] ([[1910]]-[[1978]]), bosanski književnik.
* [[Skender Bajrović]] (r. [[1955]]), [[slikar]].

=== [[Spisak naroda sveta|Ostali]] ===
* [[Aleksandar Poljski]], poljski kralj.
* [[Aleksandar I, bugarski car]], bugarski car.
* [[Aleksandar Sever]]
* [[Aleksandar Hristovski]]
* [[Aleksandar Tišma]]
* [[Aleksandar Balas]]
* [[Aleksandar Jagelović]]
* [[Aleksandar Jaroslavić Nevski]]
* [[Aleksandar I Epirski]]
* [[Aleksandar II Epirski]]
* [[Aleksandar Batenburg]]
* [[Aleksandar Etolski]]
* [[Aleksandar Haleski]]

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* [http://www.radiopek.co.yu/znacenje-imena-aleksandar_%E2%80%93_aleksandra-8.htm Petar Stevanović: Onomastikon - ime znati izabrati; Aleksandar - Aleksandra] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070707014348/http://www.radiopek.co.yu/znacenje-imena-aleksandar_%E2%80%93_aleksandra-8.htm |date=2007-07-07 }}
* [http://www.glavopoulos.gr/eornamgr.htm Greek Name Dates for the year 2005 (sorted by name)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070514103210/http://www.glavopoulos.gr/eornamgr.htm |date=2007-05-14 }} {{el}} {{en}}
* [http://www.jeltsch.org/leisure/hungarian/nevnapok.html A névnapok összesített jegyzéke naptári rendben] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20041027223427/http://jeltsch.org/leisure/hungarian/nevnapok.html |date=2004-10-27 }} {{hu}}
* [http://imdb.com/title/tt0346491/ Alexander (2004)] {{en}}
* [http://www.thinkbabynames.com/meaning/1/Alexander Alexander - Name Meaning and Origin] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220807065042/http://www.thinkbabynames.com/meaning/1/Alexander |date=2022-08-07 }} {{en}}
* [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&amp;mm=12&amp;dd=28&amp;nav_category=167&amp;nav_id=225329 Skopski aerodrom Aleksandar Veliki], B92, [[28. decembar]] [[2006]].

== Povezano ==
* [[Grčka imena]]
* [[Srpska lična imena]]
* [[Mađarska imena]]
* [[Spisak imena grčkog porekla]]

[[Kategorija:Grčka imena]]
[[Kategorija:Srpska imena]]
[[Kategorija:Muška imena]]</text>
      <sha1>t31zaf89jlqs9182qmjsxo7gn0r1cwx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Altenau</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1360502</id>
    <revision>
      <id>42681709</id>
      <parentid>42527122</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T05:16:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681709</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3181" sha1="arleqxp7nro3q0i8nahmp38mnoaqkjb" xml:space="preserve">{{Grad u Nemačkoj
 | naziv               = Altenau
 | izvorni_naziv       = ''Altenau''
 | slika               = 
 | opis_slike          = Altenau
 | gradska_zastava     = 
 | grb                 = Wappen Altenau.png
 | država              = [[Njemačka]]
 | pokrajina           = [[Donja Saksonija]]
 | lokacija            = 
 | osnivanje           = 
 | stanovništvo        = 1.850&lt;ref&gt;Broj stanovnika po [http://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml njem. Saveznom zavodu za statistiku]. [http://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Stanje] 30. 6. 2010.&lt;/ref&gt;
 | gustina             = 397
 | aglomeracija        = 
 | površina            = 4,7
 | gšir                = 51.80278
 | gduž                = 10.44556
 | nadmorska_visina    = 460
 | registarska_oznaka  = GS
 | pozivni_broj        = 05320,05328
 | poštanski_kod       = 38707
 | dan_grada           = 
 | veb-strana          = [http://www.samtgemeinde-oberharz.de/altenau/ www.samtgemeinde-oberharz.de/altenau/]
 | gradonačelnik       = ''Alexander Ehrenberg''
 | stranka             = SPD
 | ije                 = da
 }}

'''Altenau''' ({{jez-nem|Altenau}}) je grad u [[Njemačka|njemačkoj]] saveznoj državi [[Donja Saksonija]]. Jedno je od 15 opštinskih središta okruga [[Okrug Goslar|Goslar]]. Prema procjeni iz 2010. u gradu je živjelo 1.850 stanovnika. Posjeduje regionalnu šifru (''AGS'') 3153001.

== Geografski i demografski podaci ==
[[Datoteka:Altenau_in_GS.svg|mini|levo|250px|Položaj grada u okrugu Goslar]]
Altenau se nalazi u saveznoj državi [[Donja Saksonija]] u okrugu Goslar. Grad se nalazi na nadmorskoj visini od 460 metara. Površina opštine iznosi 4,7&amp;nbsp;km². U samom gradu je, prema procjeni iz 2010. godine, živjelo 1.850 stanovnika. Prosječna gustina stanovništva iznosi 397 stanovnika/km².

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{BergerGeographischeNamenInDeutschland}}
* {{FulbrookConciseHistoryOfGermany}}
* {{ShawUrbanHistoricalGeography}}
* {{HomeGermany}}
* {{HammDemographicChange}}
* {{BerghahnModernGermany}}
* {{KleinerAtlas}}
* {{GrosserAtlas}}
{{refend}}

== Vanjske veze ==
{{Portal Nemačka}}
{{Commonscat|Altenau}}

* [http://www.samtgemeinde-oberharz.de/altenau/ Zvanični sajt opštine] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101030030511/http://www.samtgemeinde-oberharz.de/altenau |date=2010-10-30 }} {{de}}
* [http://www.destatis.de/ Nem. Savezni zavod za statistiku] {{de}}
* [http://www.staedtetag.de Stalna konferencija gradova i opština] {{de}}
* [http://www.kommon.de/ KommOn] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140429185843/http://www.kommon.de/ |date=2014-04-29 }} - Informacioni sistem gradova, opština i okruga. {{de}}

{{Nezavisni gradovi i opštine u okrugu Goslar}}

[[Kategorija:Gradovi u Donjoj Saksoniji|Altenau]]</text>
      <sha1>arleqxp7nro3q0i8nahmp38mnoaqkjb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>FK Radnički Nova Pazova</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1408339</id>
    <revision>
      <id>42681741</id>
      <parentid>42538180</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T09:51:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>3maj89</username>
        <id>387387</id>
      </contributor>
      <comment>Dopuna i azuriranje informacija o Radnickom.</comment>
      <origin>42681741</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7156" sha1="tu5pbymre117asb2we2tfh71nij2s61" xml:space="preserve">{{Fudbalski klub
| ime = FK Radnički Nova Pazova
| puno_ime = Fudbalski klub Radnički Nova Pazova
| nadimak = Zmajevi
| adresa = Knez Mihailova 15, Nova Pazova
| osnovan = 1946.
| stadion = [[Gradski stadion Nova Pazova]]
| kapacitet = 500
| predsjednik = Ostoja Knežević
| trener = Nenad Cerović
| liga = [[Vojvođanska liga Jug]]
| sezona = 2025/26
| pozicija = 3. mesto
| boje = crvena
}}

'''FK Radnički Nova Pazova''' je fudbalski klub iz [[Nova Pazova|Nove Pazove]], u opštini [[Stara Pazova]], [[Srbija]]. Klub je osnovan 1946. godine. Tradicionalne klupske boje su crvena i bela.

Radnički se takmiči u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]], četvrtom rangu takmičenja u Srbiji. U sezoni 2025/26. klub je osvojio drugo mesto i izborio plasman u baraž za [[Srpska liga Vojvodina|Srpsku ligu Vojvodine]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — 26. kolo i konačna tabela
|publisher=srbijasport.net
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Istorija ==

FK Radnički Nova Pazova osnovan je 1946. godine. Klub je tokom svoje istorije nastupao u različitim rangovima fudbalskog sistema Srbije i Jugoslavije.

Radnički je u sezoni 2011/12. osvojio prvo mesto u [[Srpska liga Vojvodina|Srpskoj ligi Vojvodina]], čime je izborio plasman u [[Prva liga Srbije u fudbalu|Prvu ligu Srbije]]. U sezoni 2012/13. nastupao je u Prvoj ligi Srbije, gde je sezonu završio na 14. mestu i ispao u niži rang.

Nakon ispadanja iz Prve lige Srbije klub je nastavio takmičenje u nižim rangovima srpskog fudbala.

== Sezona 2025/26 ==

U sezoni 2025/26. Radnički Nova Pazova nastupao je u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]].

U ligaškom delu takmičenja Radnički je odigrao 26 utakmica, ostvario 18 pobeda, 5 nerešenih rezultata i 3 poraza, osvojivši ukupno 59 bodova. Sezonu je završio na drugom mestu, iza ekipe [[FK Index Novi Sad|Indexa iz Novog Sada]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — konačna tabela 2025/26.
|publisher=srbijasport.net
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Pozicija
! Klub
! Utakmice
! Pobede
! Nerešeno
! Porazi
! Bodovi
|-
| 1.
| Index Novi Sad
| 30
| 25
| 2
| 3
| 77
|-
| 2.
| Hajduk Beška
| 30
| 20
| 6
| 4
| 66
|-
| '''3.'''
| '''Radnički Nova Pazova'''
| '''30'''
| '''19'''
| '''6'''
| '''5'''
| '''63'''
|}

== Baraž za Srpsku ligu Vojvodine ==

Kao drugoplasirana ekipa Vojvođanske lige Jug, Radnički je učestvovao u baražu za popunu [[Srpska liga Vojvodina|Srpske lige Vojvodine]].

U polufinalu baraža, odigranom 13. juna 2026. godine, Radnički je u Novoj Pazovi savladao [[FK Tisa Adorjan|Tisu iz Adorjana]] rezultatom 3:1 i plasirao se u finale baraža.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22209
|title=Radnički preko Tise do finala baraža
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

U finalu baraža Radnički je 17. juna 2026. godine igrao protiv [[FK Veternik|Veternika]]. Utakmica je završena rezultatom 2:2 nakon 90 minuta, dok je Veternik bio uspešniji u izvođenju jedanaesteraca rezultatom 4:3.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://fsgzrenjanin.com/Period%202020-2027.html
|title=Pregled takmičenja i baraža
|publisher=Fudbalski savez grada Zrenjanina
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Radnički tako nije izborio plasman u Srpsku ligu Vojvodine i ostao je u Vojvođanskoj ligi Jug.

== Sezona 2026/27 ==

U sezoni 2026/27. Radnički Nova Pazova nastavlja takmičenje u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]]. Klub je sezonu započeo sa novim šefom stručnog štaba, [[Nenad Cerović|Nenadom Cerovićem]], i podmlađenim igračkim kadrom.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22589
|title=FK Radnički sa novim trenerom i mladim timom
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

U prvom kolu sezone 2026/27. Radnički je na svom terenu dočekao LSK iz Laćarka.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22586
|title=Počinje nova fudbalska sezona za većinu klubova iz staropazovačke opštine
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Stadion ==

Radnički svoje domaće utakmice igra na Gradskom stadionu u Novoj Pazovi, koji se nalazi u ulici Kneza Mihailova 15.

Stadion se nalazi u centru Nove Pazove i koristi se za domaće utakmice FK Radnički Nova Pazova.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

Tokom 2026. godine predstavljeno je urbanističko rešenje za izgradnju novog stadiona na mestu postojećeg stadiona FK Radnički. Prema predstavljenom projektu, novi stadion bi trebalo da bude orijentisan u pravcu sever–jug, sa tribinama na zapadnoj strani, svlačionicama, klupskim prostorijama i pratećim sadržajima.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=21511
|title=Kako će izgledati novi stadion u Novoj Pazovi?
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=27. februar 2026.
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Klupske boje ==

Tradicionalna boja FK Radnički Nova Pazova je crvena.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Omladinski pogon ==

FK Radnički Nova Pazova ima omladinski pogon i mlađe selekcije koje učestvuju u takmičenjima pod okriljem fudbalskih saveza.

Razvoj mlađih kategorija predstavlja deo dugoročnog rada kluba i razvoja fudbala u Novoj Pazovi.

== Statistika ==

Prema statističkim podacima dostupnim na sajtu srbijasport.net, u periodu od 17. avgusta 2002. do 22. avgusta 2026. godine Radnički Nova Pazova odigrao je ukupno 700 evidentiranih utakmica. Ostvario je 287 pobeda, 155 nerešenih rezultata i 258 poraza.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
|accessdate=28. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

U navedenom periodu klub je postigao 989 golova, a primio 857.

== Vidi još ==

* [[Nova Pazova]]
* [[Opština Stara Pazova]]
* [[Vojvođanska liga Jug]]
* [[Srpska liga Vojvodina]]
* [[Prva liga Srbije u fudbalu]]

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

* [http://www.fkradnicki-np.com Zvanični sajt FK Radnički Nova Pazova]
* [https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np FK Radnički Nova Pazova] na srbijasport.net
* [https://fsv.rs/ Fudbalski savez Vojvodine]
* [https://www.instagram.com/fk_radnicki_novapazova/ Instagram — FK Radnički Nova Pazova]
* [https://www.facebook.com/p/%D0%A4%D0%BA-%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0-100057451479767/ Facebook — FK Radnički Nova Pazova]

[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Srbiji]]
[[Kategorija:Fudbalski klubovi osnovani 1946.]]
[[Kategorija:Opština Stara Pazova]]</text>
      <sha1>tu5pbymre117asb2we2tfh71nij2s61</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681742</id>
      <parentid>42681741</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T09:55:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>3maj89</username>
        <id>387387</id>
      </contributor>
      <origin>42681742</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6866" sha1="gmut4ydweb0j8tbb2nu4xlhq3pt7loa" xml:space="preserve">{{Fudbalski klub
| ime = FK Radnički Nova Pazova
| puno_ime = Fudbalski klub Radnički Nova Pazova
| nadimak = Zmajevi
| adresa = Knez Mihailova 15, Nova Pazova
| osnovan = 1946.
| stadion = [[Gradski stadion Nova Pazova]]
| kapacitet = 500
| predsjednik = Ostoja Knežević
| trener = Nenad Cerović
| liga = [[Vojvođanska liga Jug]]
| sezona = 2025/26
| pozicija = 3. mesto
| boje = crvena
}}

'''FK Radnički Nova Pazova''' je fudbalski klub iz [[Nova Pazova|Nove Pazove]], u opštini [[Stara Pazova]], [[Srbija]]. Klub je osnovan 1946. godine. Tradicionalne klupske boje su crvena i bela.

Radnički se takmiči u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]], četvrtom rangu takmičenja u Srbiji. U sezoni 2025/26. klub je osvojio drugo mesto i izborio plasman u baraž za [[Srpska liga Vojvodina|Srpsku ligu Vojvodine]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — 26. kolo i konačna tabela
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

== Istorija ==

FK Radnički Nova Pazova osnovan je 1946. godine. Klub je tokom svoje istorije nastupao u različitim rangovima fudbalskog sistema Srbije i Jugoslavije.

Radnički je u sezoni 2011/12. osvojio prvo mesto u [[Srpska liga Vojvodina|Srpskoj ligi Vojvodina]], čime je izborio plasman u [[Prva liga Srbije u fudbalu|Prvu ligu Srbije]]. U sezoni 2012/13. nastupao je u Prvoj ligi Srbije, gde je sezonu završio na 14. mestu i ispao u niži rang.

Nakon ispadanja iz Prve lige Srbije klub je nastavio takmičenje u nižim rangovima srpskog fudbala.

== Sezona 2025/26 ==

U sezoni 2025/26. Radnički Nova Pazova nastupao je u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]].

U ligaškom delu takmičenja Radnički je odigrao 26 utakmica, ostvario 18 pobeda, 5 nerešenih rezultata i 3 poraza, osvojivši ukupno 59 bodova. Sezonu je završio na drugom mestu, iza ekipe [[FK Index Novi Sad|Indexa iz Novog Sada]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — konačna tabela 2025/26.
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Pozicija
! Klub
! Utakmice
! Pobede
! Nerešeno
! Porazi
! Bodovi
|-
| 1.
| Index Novi Sad
| 30
| 25
| 2
| 3
| 77
|-
| 2.
| Hajduk Beška
| 30
| 20
| 6
| 4
| 66
|-
| '''3.'''
| '''Radnički Nova Pazova'''
| '''30'''
| '''19'''
| '''6'''
| '''5'''
| '''63'''
|}

== Baraž za Srpsku ligu Vojvodine ==

Kao drugoplasirana ekipa Vojvođanske lige Jug, Radnički je učestvovao u baražu za popunu [[Srpska liga Vojvodina|Srpske lige Vojvodine]].

U polufinalu baraža, odigranom 13. juna 2026. godine, Radnički je u Novoj Pazovi savladao [[FK Tisa Adorjan|Tisu iz Adorjana]] rezultatom 3:1 i plasirao se u finale baraža.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22209
|title=Radnički preko Tise do finala baraža
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
}}&lt;/ref&gt;

U finalu baraža Radnički je 17. juna 2026. godine igrao protiv [[FK Veternik|Veternika]]. Utakmica je završena rezultatom 2:2 nakon 90 minuta, dok je Veternik bio uspešniji u izvođenju jedanaesteraca rezultatom 4:3.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://fsgzrenjanin.com/Period%202020-2027.html
|title=Pregled takmičenja i baraža
|publisher=Fudbalski savez grada Zrenjanina
}}&lt;/ref&gt;

Radnički tako nije izborio plasman u Srpsku ligu Vojvodine i ostao je u Vojvođanskoj ligi Jug.

== Sezona 2026/27 ==

U sezoni 2026/27. Radnički Nova Pazova nastavlja takmičenje u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]]. Klub je sezonu započeo sa novim šefom stručnog štaba, [[Nenad Cerović|Nenadom Cerovićem]], i podmlađenim igračkim kadrom.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22589
|title=FK Radnički sa novim trenerom i mladim timom
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

U prvom kolu sezone 2026/27. Radnički je na svom terenu dočekao LSK iz Laćarka.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22586
|title=Počinje nova fudbalska sezona za većinu klubova iz staropazovačke opštine
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Stadion ==

Radnički svoje domaće utakmice igra na Gradskom stadionu u Novoj Pazovi, koji se nalazi u ulici Kneza Mihailova 15.

Stadion se nalazi u centru Nove Pazove i koristi se za domaće utakmice FK Radnički Nova Pazova.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

Tokom 2026. godine predstavljeno je urbanističko rešenje za izgradnju novog stadiona na mestu postojećeg stadiona FK Radnički. Prema predstavljenom projektu, novi stadion bi trebalo da bude orijentisan u pravcu sever–jug, sa tribinama na zapadnoj strani, svlačionicama, klupskim prostorijama i pratećim sadržajima.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=21511
|title=Kako će izgledati novi stadion u Novoj Pazovi?
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=27. februar 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Klupske boje ==

Tradicionalna boja FK Radnički Nova Pazova je crvena.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

== Omladinski pogon ==

FK Radnički Nova Pazova ima omladinski pogon i mlađe selekcije koje učestvuju u takmičenjima pod okriljem fudbalskih saveza.

Razvoj mlađih kategorija predstavlja deo dugoročnog rada kluba i razvoja fudbala u Novoj Pazovi.

== Statistika ==

Prema statističkim podacima dostupnim na sajtu srbijasport.net, u periodu od 17. avgusta 2002. do 22. avgusta 2026. godine Radnički Nova Pazova odigrao je ukupno 700 evidentiranih utakmica. Ostvario je 287 pobeda, 155 nerešenih rezultata i 258 poraza.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

U navedenom periodu klub je postigao 989 golova, a primio 857.

== Vidi još ==

* [[Nova Pazova]]
* [[Opština Stara Pazova]]
* [[Vojvođanska liga Jug]]
* [[Srpska liga Vojvodina]]
* [[Prva liga Srbije u fudbalu]]

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

* [http://www.fkradnicki-np.com Zvanični sajt FK Radnički Nova Pazova]
* [https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np FK Radnički Nova Pazova] na srbijasport.net
* [https://fsv.rs/ Fudbalski savez Vojvodine]
* [https://www.instagram.com/fk_radnicki_novapazova/ Instagram — FK Radnički Nova Pazova]
* [https://www.facebook.com/p/%D0%A4%D0%BA-%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0-100057451479767/ Facebook — FK Radnički Nova Pazova]

[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Srbiji]]
[[Kategorija:Fudbalski klubovi osnovani 1946.]]
[[Kategorija:Opština Stara Pazova]]</text>
      <sha1>gmut4ydweb0j8tbb2nu4xlhq3pt7loa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681749</id>
      <parentid>42681742</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:21:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>3maj89</username>
        <id>387387</id>
      </contributor>
      <comment>Dodavanje informacija o klubu i takmicenju.</comment>
      <origin>42681749</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9147" sha1="psobih7hac1mnez7tjw5ivjwt03jmz6" xml:space="preserve">
{{Fudbalski klub
| ime = FK Radnički Nova Pazova
| puno ime = Fudbalski klub Radnički Nova Pazova
| nadimak = Zmajevi
| osnovan = 1946.
| stadion = [[Gradski stadion Nova Pazova]]
| kapacitet = 500
| direktor = {{flagicon|Srbija}} [[Ostoja Knežević]]
| trener = {{flagicon|Srbija}} [[Nenad Ćerović]]
| liga = [[Vojvođanska liga Jug]]
| sezona = 2025/26
| pozicija = 2. mesto
| boje = crvena
| pattern_la1 = _red
| pattern_b1 = _red
| pattern_ra1 = _red
| pattern_sh1 = _red
| pattern_so1 = _red
| leftarm1 = FFFFFF
| body1 = FFFFFF
| rightarm1 = FFFFFF
| shorts1 = FF0000
| socks1 = FFFFFF

| pattern_la2 = _white
| pattern_b2 = 
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = 
| pattern_so2 =
| leftarm2 = 
| body2 = 
| rightarm2 = 
| shorts2 = 
| socks2 = 
}}

'''FK Radnički Nova Pazova''' je fudbalski klub iz [[Nova Pazova|Nove Pazove]], u opštini [[Stara Pazova]], [[Srbija]]. Klub je osnovan 1946. godine. Tradicionalne klupske boje su crvena i bela.

Radnički se takmiči u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]], četvrtom rangu takmičenja u Srbiji. U sezoni 2025/26. klub je osvojio drugo mesto i izborio plasman u baraž za [[Srpska liga Vojvodina|Srpsku ligu Vojvodine]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — 26. kolo i konačna tabela
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

== Istorija ==

FK Radnički Nova Pazova osnovan je 1946. godine. Klub je tokom svoje istorije nastupao u različitim rangovima fudbalskog sistema Srbije i Jugoslavije.

Radnički je u sezoni 2011/12. osvojio prvo mesto u [[Srpska liga Vojvodina|Srpskoj ligi Vojvodina]], čime je izborio plasman u [[Prva liga Srbije u fudbalu|Prvu ligu Srbije]]. U sezoni 2012/13. nastupao je u Prvoj ligi Srbije, gde je sezonu završio na 14. mestu i ispao u niži rang.

Nakon ispadanja iz Prve lige Srbije klub je nastavio takmičenje u nižim rangovima srpskog fudbala.

== Takmičenja ==

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Sezona
! Takmičenje
! Plasman
! Utakmice
! Pobede
! Nerešeno
! Porazi
! Bodovi
|-
| 2003/04.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 4.
| 34
| 16
| 9
| 9
| 57
|-
| 2004/05.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 8.
| 34
| 13
| 7
| 14
| 46
|-
| 2005/06.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 9.
| 32
| 12
| 9
| 11
| 45
|-
| 2006/07.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 8.
| 34
| 14
| 8
| 12
| 50
|-
| 2007/08.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 9.
| 30
| 11
| 4
| 15
| 37
|-
| 2008/09.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 7.
| 30
| 11
| 9
| 10
| 42
|-
| 2009/10.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 5.
| 30
| 14
| 6
| 10
| 48
|-
| 2010/11.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 3.
| 30
| 16
| 8
| 6
| 55
|-
| '''2011/12.'''
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| '''1.'''
| 28
| 17
| 9
| 2
| '''60'''
|-
| 2012/13.
| [[Prva liga Srbije u fudbalu|Prva liga Srbije]]
| 14.
| 34
| 9
| 8
| 17
| 35
|-
| 2013/14.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 10.
| 30
| 10
| 7
| 13
| 37
|-
| 2014/15.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 12.
| 30
| 9
| 7
| 14
| 34
|-
| 2015/16.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 5.
| 30
| 12
| 9
| 9
| 45
|-
| 2016/17.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 12.
| 28
| 8
| 7
| 13
| 31
|-
| 2017/18.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 3.
| 30
| 17
| 2
| 11
| 53
|-
| 2018/19.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 17.
| 32
| 9
| 5
| 18
| 32
|-
| 2019/20.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 10.
| 17
| 5
| 5
| 7
| 20
|-
| 2020/21.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 11.
| 34
| 15
| 2
| 17
| 47
|-
| 2021/22.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 9.
| 30
| 10
| 8
| 12
| 38
|-
| 2022/23.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 12.
| 30
| 9
| 7
| 14
| 34
|-
| 2023/24.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 11.
| 30
| 10
| 6
| 14
| 36
|-
| 2024/25.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 4.
| 30
| 14
| 8
| 8
| 50
|-
| '''2025/26.'''
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| '''3.'''
| 30
| 19
| 6
| 5
| '''63'''
|-
| 2026/27.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 6.'''*'''
| 1'''*'''
| 0'''*'''
| 1'''*'''
| 0'''*'''
| 1'''*'''
|}

== Sezona 2025/26 ==

U sezoni 2025/26. Radnički Nova Pazova nastupao je u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]].

U ligaškom delu takmičenja Radnički je odigrao 26 utakmica, ostvario 18 pobeda, 5 nerešenih rezultata i 3 poraza, osvojivši ukupno 59 bodova. Sezonu je završio na drugom mestu, iza ekipe [[FK Index Novi Sad|Indexa iz Novog Sada]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — konačna tabela 2025/26.
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Pozicija
! Klub
! Utakmice
! Pobede
! Nerešeno
! Porazi
! Bodovi
|-
| 1.
| Index Novi Sad
| 30
| 25
| 2
| 3
| 77
|-
| 2.
| Hajduk Beška
| 30
| 20
| 6
| 4
| 66
|-
| '''3.'''
| '''Radnički Nova Pazova'''
| '''30'''
| '''19'''
| '''6'''
| '''5'''
| '''63'''
|}

== Baraž za Srpsku ligu Vojvodine ==

Kao drugoplasirana ekipa Vojvođanske lige Jug, Radnički je učestvovao u baražu za popunu [[Srpska liga Vojvodina|Srpske lige Vojvodine]].

U polufinalu baraža, odigranom 13. juna 2026. godine, Radnički je u Novoj Pazovi savladao [[FK Tisa Adorjan|Tisu iz Adorjana]] rezultatom 3:1 i plasirao se u finale baraža.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22209
|title=Radnički preko Tise do finala baraža
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
}}&lt;/ref&gt;

U finalu baraža Radnički je 17. juna 2026. godine igrao protiv [[FK Veternik|Veternika]]. Utakmica je završena rezultatom 2:2 nakon 90 minuta, dok je Veternik bio uspešniji u izvođenju jedanaesteraca rezultatom 4:3.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://fsgzrenjanin.com/Period%202020-2027.html
|title=Pregled takmičenja i baraža
|publisher=Fudbalski savez grada Zrenjanina
}}&lt;/ref&gt;

Radnički tako nije izborio plasman u Srpsku ligu Vojvodine i ostao je u Vojvođanskoj ligi Jug.

== Sezona 2026/27 ==

U sezoni 2026/27. Radnički Nova Pazova nastavlja takmičenje u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]]. Klub je sezonu započeo sa novim šefom stručnog štaba, [[Nenad Cerović|Nenadom Cerovićem]], i podmlađenim igračkim kadrom.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22589
|title=FK Radnički sa novim trenerom i mladim timom
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

U prvom kolu sezone 2026/27. Radnički je na svom terenu dočekao LSK iz Laćarka.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22586
|title=Počinje nova fudbalska sezona za većinu klubova iz staropazovačke opštine
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Stadion ==

Radnički svoje domaće utakmice igra na Gradskom stadionu u Novoj Pazovi, koji se nalazi u ulici Kneza Mihailova 15.

Stadion se nalazi u centru Nove Pazove i koristi se za domaće utakmice FK Radnički Nova Pazova.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

Tokom 2026. godine predstavljeno je urbanističko rešenje za izgradnju novog stadiona na mestu postojećeg stadiona FK Radnički. Prema predstavljenom projektu, novi stadion bi trebalo da bude orijentisan u pravcu sever–jug, sa tribinama na zapadnoj strani, svlačionicama, klupskim prostorijama i pratećim sadržajima.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=21511
|title=Kako će izgledati novi stadion u Novoj Pazovi?
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=27. februar 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Klupske boje ==

Tradicionalna boja FK Radnički Nova Pazova je crvena.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

== Omladinski pogon ==

FK Radnički Nova Pazova ima omladinski pogon i mlađe selekcije koje učestvuju u takmičenjima pod okriljem fudbalskih saveza.

Razvoj mlađih kategorija predstavlja deo dugoročnog rada kluba i razvoja fudbala u Novoj Pazovi.

== Statistika ==

Prema statističkim podacima dostupnim na sajtu srbijasport.net, u periodu od 17. avgusta 2002. do 22. avgusta 2026. godine Radnički Nova Pazova odigrao je ukupno 700 evidentiranih utakmica. Ostvario je 287 pobeda, 155 nerešenih rezultata i 258 poraza.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

U navedenom periodu klub je postigao 989 golova, a primio 857.

== Vidi još ==

* [[Nova Pazova]]
* [[Opština Stara Pazova]]
* [[Vojvođanska liga Jug]]
* [[Srpska liga Vojvodina]]
* [[Prva liga Srbije u fudbalu]]

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

* [http://www.fkradnicki-np.com Zvanični sajt FK Radnički Nova Pazova]
* [https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np FK Radnički Nova Pazova] na srbijasport.net
* [https://fsv.rs/ Fudbalski savez Vojvodine]
* [https://www.instagram.com/fk_radnicki_novapazova/ Instagram — FK Radnički Nova Pazova]
* [https://www.facebook.com/p/%D0%A4%D0%BA-%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0-100057451479767/ Facebook — FK Radnički Nova Pazova]

[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Srbiji]]
[[Kategorija:Fudbalski klubovi osnovani 1946.]]
[[Kategorija:Opština Stara Pazova]]</text>
      <sha1>psobih7hac1mnez7tjw5ivjwt03jmz6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681760</id>
      <parentid>42681749</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:46:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>3maj89</username>
        <id>387387</id>
      </contributor>
      <comment>nova verzija sa sitnim izmenama</comment>
      <origin>42681760</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9169" sha1="k7vwpv87a94fdvlkfl8wi5a2fux9b11" xml:space="preserve">
{{Fudbalski klub
| ime = FK Radnički Nova Pazova
| puno ime = Fudbalski klub Radnički Nova Pazova
| nadimak = Zmajevi
| osnovan = {{Start date and age|1946}}
| stadion = [[Gradski stadion Nova Pazova]]
| kapacitet = 500
| direktor = {{flagicon|Srbija}} [[Ostoja Knežević]]
| trener = {{flagicon|Srbija}} [[Nenad Ćerović]]
| liga = [[Vojvođanska liga Jug]]
| sezona = 2025/26
| pozicija = 2. mesto
| boje = crvena
| pattern_la1 = _red
| pattern_b1 = _red
| pattern_ra1 = _red
| pattern_sh1 = _red
| pattern_so1 = _red
| leftarm1 = FFFFFF
| body1 = FFFFFF
| rightarm1 = FFFFFF
| shorts1 = FF0000
| socks1 = FFFFFF

| pattern_la2 = _white
| pattern_b2 = 
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = 
| pattern_so2 =
| leftarm2 = 
| body2 = 
| rightarm2 = 
| shorts2 = 
| socks2 = 
}}

'''FK Radnički Nova Pazova''' je fudbalski klub iz [[Nova Pazova|Nove Pazove]], u opštini [[Stara Pazova]], [[Srbija]]. Klub je osnovan 1946. godine. Tradicionalne klupske boje su crvena i bela.

Radnički se takmiči u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]], četvrtom rangu takmičenja u Srbiji. U sezoni 2025/26. klub je osvojio drugo mesto i izborio plasman u baraž za [[Srpska liga Vojvodina|Srpsku ligu Vojvodine]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — 26. kolo i konačna tabela
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

== Istorija ==

FK Radnički Nova Pazova osnovan je 1946. godine. Klub je tokom svoje istorije nastupao u različitim rangovima fudbalskog sistema Srbije i Jugoslavije.

Radnički je u sezoni 2011/12. osvojio prvo mesto u [[Srpska liga Vojvodina|Srpskoj ligi Vojvodina]], čime je izborio plasman u [[Prva liga Srbije u fudbalu|Prvu ligu Srbije]]. U sezoni 2012/13. nastupao je u Prvoj ligi Srbije, gde je sezonu završio na 14. mestu i ispao u niži rang.

Nakon ispadanja iz Prve lige Srbije klub je nastavio takmičenje u nižim rangovima srpskog fudbala.

== Takmičenja ==

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Sezona
! Takmičenje
! Plasman
! Utakmice
! Pobede
! Nerešeno
! Porazi
! Bodovi
|-
| 2003/04.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 4.
| 34
| 16
| 9
| 9
| 57
|-
| 2004/05.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 8.
| 34
| 13
| 7
| 14
| 46
|-
| 2005/06.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 9.
| 32
| 12
| 9
| 11
| 45
|-
| 2006/07.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 8.
| 34
| 14
| 8
| 12
| 50
|-
| 2007/08.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 9.
| 30
| 11
| 4
| 15
| 37
|-
| 2008/09.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 7.
| 30
| 11
| 9
| 10
| 42
|-
| 2009/10.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 5.
| 30
| 14
| 6
| 10
| 48
|-
| 2010/11.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 3.
| 30
| 16
| 8
| 6
| 55
|-
| '''2011/12.'''
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| '''1.'''
| 28
| 17
| 9
| 2
| '''60'''
|-
| 2012/13.
| [[Prva liga Srbije u fudbalu|Prva liga Srbije]]
| 14.
| 34
| 9
| 8
| 17
| 35
|-
| 2013/14.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 10.
| 30
| 10
| 7
| 13
| 37
|-
| 2014/15.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 12.
| 30
| 9
| 7
| 14
| 34
|-
| 2015/16.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 5.
| 30
| 12
| 9
| 9
| 45
|-
| 2016/17.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 12.
| 28
| 8
| 7
| 13
| 31
|-
| 2017/18.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 3.
| 30
| 17
| 2
| 11
| 53
|-
| 2018/19.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 17.
| 32
| 9
| 5
| 18
| 32
|-
| 2019/20.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 10.
| 17
| 5
| 5
| 7
| 20
|-
| 2020/21.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 11.
| 34
| 15
| 2
| 17
| 47
|-
| 2021/22.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 9.
| 30
| 10
| 8
| 12
| 38
|-
| 2022/23.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 12.
| 30
| 9
| 7
| 14
| 34
|-
| 2023/24.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 11.
| 30
| 10
| 6
| 14
| 36
|-
| 2024/25.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 4.
| 30
| 14
| 8
| 8
| 50
|-
| '''2025/26.'''
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| '''3.'''
| 30
| 19
| 6
| 5
| '''63'''
|-
| 2026/27.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 6.'''*'''
| 1'''*'''
| 0'''*'''
| 1'''*'''
| 0'''*'''
| 1'''*'''
|}

== Sezona 2025/26 ==

U sezoni 2025/26. Radnički Nova Pazova nastupao je u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]].

U ligaškom delu takmičenja Radnički je odigrao 26 utakmica, ostvario 18 pobeda, 5 nerešenih rezultata i 3 poraza, osvojivši ukupno 59 bodova. Sezonu je završio na drugom mestu, iza ekipe [[FK Index Novi Sad|Indexa iz Novog Sada]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — konačna tabela 2025/26.
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Pozicija
! Klub
! Utakmice
! Pobede
! Nerešeno
! Porazi
! Bodovi
|-
| 1.
| Index Novi Sad
| 30
| 25
| 2
| 3
| 77
|-
| 2.
| Hajduk Beška
| 30
| 20
| 6
| 4
| 66
|-
| '''3.'''
| '''Radnički Nova Pazova'''
| '''30'''
| '''19'''
| '''6'''
| '''5'''
| '''63'''
|}

== Baraž za Srpsku ligu Vojvodine ==

Kao drugoplasirana ekipa Vojvođanske lige Jug, Radnički je učestvovao u baražu za popunu [[Srpska liga Vojvodina|Srpske lige Vojvodine]].

U polufinalu baraža, odigranom 13. juna 2026. godine, Radnički je u Novoj Pazovi savladao [[FK Tisa Adorjan|Tisu iz Adorjana]] rezultatom 3:1 i plasirao se u finale baraža.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22209
|title=Radnički preko Tise do finala baraža
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
}}&lt;/ref&gt;

U finalu baraža Radnički je 17. juna 2026. godine igrao protiv [[FK Veternik|Veternika]]. Utakmica je završena rezultatom 2:2 nakon 90 minuta, dok je Veternik bio uspešniji u izvođenju jedanaesteraca rezultatom 4:3.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://fsgzrenjanin.com/Period%202020-2027.html
|title=Pregled takmičenja i baraža
|publisher=Fudbalski savez grada Zrenjanina
}}&lt;/ref&gt;

Radnički tako nije izborio plasman u Srpsku ligu Vojvodine i ostao je u Vojvođanskoj ligi Jug.

== Sezona 2026/27 ==

U sezoni 2026/27. Radnički Nova Pazova nastavlja takmičenje u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]]. Klub je sezonu započeo sa novim šefom stručnog štaba, [[Nenad Cerović|Nenadom Cerovićem]], i podmlađenim igračkim kadrom.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22589
|title=FK Radnički sa novim trenerom i mladim timom
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

U prvom kolu sezone 2026/27. Radnički je na svom terenu dočekao LSK iz Laćarka.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22586
|title=Počinje nova fudbalska sezona za većinu klubova iz staropazovačke opštine
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Stadion ==

Radnički svoje domaće utakmice igra na Gradskom stadionu u Novoj Pazovi, koji se nalazi u ulici Kneza Mihailova 15.

Stadion se nalazi u centru Nove Pazove i koristi se za domaće utakmice FK Radnički Nova Pazova.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

Tokom 2026. godine predstavljeno je urbanističko rešenje za izgradnju novog stadiona na mestu postojećeg stadiona FK Radnički. Prema predstavljenom projektu, novi stadion bi trebalo da bude orijentisan u pravcu sever–jug, sa tribinama na zapadnoj strani, svlačionicama, klupskim prostorijama i pratećim sadržajima.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=21511
|title=Kako će izgledati novi stadion u Novoj Pazovi?
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=27. februar 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Klupske boje ==

Tradicionalna boja FK Radnički Nova Pazova je crvena.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

== Omladinski pogon ==

FK Radnički Nova Pazova ima omladinski pogon i mlađe selekcije koje učestvuju u takmičenjima pod okriljem fudbalskih saveza.

Razvoj mlađih kategorija predstavlja deo dugoročnog rada kluba i razvoja fudbala u Novoj Pazovi.

== Statistika ==

Prema statističkim podacima dostupnim na sajtu srbijasport.net, u periodu od 17. avgusta 2002. do 22. avgusta 2026. godine Radnički Nova Pazova odigrao je ukupno 700 evidentiranih utakmica. Ostvario je 287 pobeda, 155 nerešenih rezultata i 258 poraza.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

U navedenom periodu klub je postigao 989 golova, a primio 857.

== Vidi još ==

* [[Nova Pazova]]
* [[Opština Stara Pazova]]
* [[Vojvođanska liga Jug]]
* [[Srpska liga Vojvodina]]
* [[Prva liga Srbije u fudbalu]]

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

* [http://www.fkradnicki-np.com Zvanični sajt FK Radnički Nova Pazova]
* [https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np FK Radnički Nova Pazova] na srbijasport.net
* [https://fsv.rs/ Fudbalski savez Vojvodine]
* [https://www.instagram.com/fk_radnicki_novapazova/ Instagram — FK Radnički Nova Pazova]
* [https://www.facebook.com/p/%D0%A4%D0%BA-%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0-100057451479767/ Facebook — FK Radnički Nova Pazova]

[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Srbiji]]
[[Kategorija:Fudbalski klubovi osnovani 1946.]]
[[Kategorija:Opština Stara Pazova]]</text>
      <sha1>k7vwpv87a94fdvlkfl8wi5a2fux9b11</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681770</id>
      <parentid>42681760</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T11:52:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>uklonjena kategorija [[:Kategorija:Fudbalski klubovi osnovani 1946.|Fudbalski klubovi osnovani 1946.]] pomoću gadgeta [[Wikipedia:HotCat|HotCat]]</comment>
      <origin>42681770</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9121" sha1="rjs13m47yvezmhjloefvnkj062qctz4" xml:space="preserve">
{{Fudbalski klub
| ime = FK Radnički Nova Pazova
| puno ime = Fudbalski klub Radnički Nova Pazova
| nadimak = Zmajevi
| osnovan = {{Start date and age|1946}}
| stadion = [[Gradski stadion Nova Pazova]]
| kapacitet = 500
| direktor = {{flagicon|Srbija}} [[Ostoja Knežević]]
| trener = {{flagicon|Srbija}} [[Nenad Ćerović]]
| liga = [[Vojvođanska liga Jug]]
| sezona = 2025/26
| pozicija = 2. mesto
| boje = crvena
| pattern_la1 = _red
| pattern_b1 = _red
| pattern_ra1 = _red
| pattern_sh1 = _red
| pattern_so1 = _red
| leftarm1 = FFFFFF
| body1 = FFFFFF
| rightarm1 = FFFFFF
| shorts1 = FF0000
| socks1 = FFFFFF

| pattern_la2 = _white
| pattern_b2 = 
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = 
| pattern_so2 =
| leftarm2 = 
| body2 = 
| rightarm2 = 
| shorts2 = 
| socks2 = 
}}

'''FK Radnički Nova Pazova''' je fudbalski klub iz [[Nova Pazova|Nove Pazove]], u opštini [[Stara Pazova]], [[Srbija]]. Klub je osnovan 1946. godine. Tradicionalne klupske boje su crvena i bela.

Radnički se takmiči u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]], četvrtom rangu takmičenja u Srbiji. U sezoni 2025/26. klub je osvojio drugo mesto i izborio plasman u baraž za [[Srpska liga Vojvodina|Srpsku ligu Vojvodine]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — 26. kolo i konačna tabela
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

== Istorija ==

FK Radnički Nova Pazova osnovan je 1946. godine. Klub je tokom svoje istorije nastupao u različitim rangovima fudbalskog sistema Srbije i Jugoslavije.

Radnički je u sezoni 2011/12. osvojio prvo mesto u [[Srpska liga Vojvodina|Srpskoj ligi Vojvodina]], čime je izborio plasman u [[Prva liga Srbije u fudbalu|Prvu ligu Srbije]]. U sezoni 2012/13. nastupao je u Prvoj ligi Srbije, gde je sezonu završio na 14. mestu i ispao u niži rang.

Nakon ispadanja iz Prve lige Srbije klub je nastavio takmičenje u nižim rangovima srpskog fudbala.

== Takmičenja ==

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Sezona
! Takmičenje
! Plasman
! Utakmice
! Pobede
! Nerešeno
! Porazi
! Bodovi
|-
| 2003/04.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 4.
| 34
| 16
| 9
| 9
| 57
|-
| 2004/05.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 8.
| 34
| 13
| 7
| 14
| 46
|-
| 2005/06.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 9.
| 32
| 12
| 9
| 11
| 45
|-
| 2006/07.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 8.
| 34
| 14
| 8
| 12
| 50
|-
| 2007/08.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 9.
| 30
| 11
| 4
| 15
| 37
|-
| 2008/09.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 7.
| 30
| 11
| 9
| 10
| 42
|-
| 2009/10.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 5.
| 30
| 14
| 6
| 10
| 48
|-
| 2010/11.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 3.
| 30
| 16
| 8
| 6
| 55
|-
| '''2011/12.'''
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| '''1.'''
| 28
| 17
| 9
| 2
| '''60'''
|-
| 2012/13.
| [[Prva liga Srbije u fudbalu|Prva liga Srbije]]
| 14.
| 34
| 9
| 8
| 17
| 35
|-
| 2013/14.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 10.
| 30
| 10
| 7
| 13
| 37
|-
| 2014/15.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 12.
| 30
| 9
| 7
| 14
| 34
|-
| 2015/16.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 5.
| 30
| 12
| 9
| 9
| 45
|-
| 2016/17.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 12.
| 28
| 8
| 7
| 13
| 31
|-
| 2017/18.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 3.
| 30
| 17
| 2
| 11
| 53
|-
| 2018/19.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 17.
| 32
| 9
| 5
| 18
| 32
|-
| 2019/20.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 10.
| 17
| 5
| 5
| 7
| 20
|-
| 2020/21.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 11.
| 34
| 15
| 2
| 17
| 47
|-
| 2021/22.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 9.
| 30
| 10
| 8
| 12
| 38
|-
| 2022/23.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 12.
| 30
| 9
| 7
| 14
| 34
|-
| 2023/24.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 11.
| 30
| 10
| 6
| 14
| 36
|-
| 2024/25.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 4.
| 30
| 14
| 8
| 8
| 50
|-
| '''2025/26.'''
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| '''3.'''
| 30
| 19
| 6
| 5
| '''63'''
|-
| 2026/27.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 6.'''*'''
| 1'''*'''
| 0'''*'''
| 1'''*'''
| 0'''*'''
| 1'''*'''
|}

== Sezona 2025/26 ==

U sezoni 2025/26. Radnički Nova Pazova nastupao je u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]].

U ligaškom delu takmičenja Radnički je odigrao 26 utakmica, ostvario 18 pobeda, 5 nerešenih rezultata i 3 poraza, osvojivši ukupno 59 bodova. Sezonu je završio na drugom mestu, iza ekipe [[FK Index Novi Sad|Indexa iz Novog Sada]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — konačna tabela 2025/26.
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Pozicija
! Klub
! Utakmice
! Pobede
! Nerešeno
! Porazi
! Bodovi
|-
| 1.
| Index Novi Sad
| 30
| 25
| 2
| 3
| 77
|-
| 2.
| Hajduk Beška
| 30
| 20
| 6
| 4
| 66
|-
| '''3.'''
| '''Radnički Nova Pazova'''
| '''30'''
| '''19'''
| '''6'''
| '''5'''
| '''63'''
|}

== Baraž za Srpsku ligu Vojvodine ==

Kao drugoplasirana ekipa Vojvođanske lige Jug, Radnički je učestvovao u baražu za popunu [[Srpska liga Vojvodina|Srpske lige Vojvodine]].

U polufinalu baraža, odigranom 13. juna 2026. godine, Radnički je u Novoj Pazovi savladao [[FK Tisa Adorjan|Tisu iz Adorjana]] rezultatom 3:1 i plasirao se u finale baraža.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22209
|title=Radnički preko Tise do finala baraža
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
}}&lt;/ref&gt;

U finalu baraža Radnički je 17. juna 2026. godine igrao protiv [[FK Veternik|Veternika]]. Utakmica je završena rezultatom 2:2 nakon 90 minuta, dok je Veternik bio uspešniji u izvođenju jedanaesteraca rezultatom 4:3.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://fsgzrenjanin.com/Period%202020-2027.html
|title=Pregled takmičenja i baraža
|publisher=Fudbalski savez grada Zrenjanina
}}&lt;/ref&gt;

Radnički tako nije izborio plasman u Srpsku ligu Vojvodine i ostao je u Vojvođanskoj ligi Jug.

== Sezona 2026/27 ==

U sezoni 2026/27. Radnički Nova Pazova nastavlja takmičenje u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]]. Klub je sezonu započeo sa novim šefom stručnog štaba, [[Nenad Cerović|Nenadom Cerovićem]], i podmlađenim igračkim kadrom.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22589
|title=FK Radnički sa novim trenerom i mladim timom
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

U prvom kolu sezone 2026/27. Radnički je na svom terenu dočekao LSK iz Laćarka.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22586
|title=Počinje nova fudbalska sezona za većinu klubova iz staropazovačke opštine
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Stadion ==

Radnički svoje domaće utakmice igra na Gradskom stadionu u Novoj Pazovi, koji se nalazi u ulici Kneza Mihailova 15.

Stadion se nalazi u centru Nove Pazove i koristi se za domaće utakmice FK Radnički Nova Pazova.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

Tokom 2026. godine predstavljeno je urbanističko rešenje za izgradnju novog stadiona na mestu postojećeg stadiona FK Radnički. Prema predstavljenom projektu, novi stadion bi trebalo da bude orijentisan u pravcu sever–jug, sa tribinama na zapadnoj strani, svlačionicama, klupskim prostorijama i pratećim sadržajima.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=21511
|title=Kako će izgledati novi stadion u Novoj Pazovi?
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=27. februar 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Klupske boje ==

Tradicionalna boja FK Radnički Nova Pazova je crvena.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

== Omladinski pogon ==

FK Radnički Nova Pazova ima omladinski pogon i mlađe selekcije koje učestvuju u takmičenjima pod okriljem fudbalskih saveza.

Razvoj mlađih kategorija predstavlja deo dugoročnog rada kluba i razvoja fudbala u Novoj Pazovi.

== Statistika ==

Prema statističkim podacima dostupnim na sajtu srbijasport.net, u periodu od 17. avgusta 2002. do 22. avgusta 2026. godine Radnički Nova Pazova odigrao je ukupno 700 evidentiranih utakmica. Ostvario je 287 pobeda, 155 nerešenih rezultata i 258 poraza.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

U navedenom periodu klub je postigao 989 golova, a primio 857.

== Vidi još ==

* [[Nova Pazova]]
* [[Opština Stara Pazova]]
* [[Vojvođanska liga Jug]]
* [[Srpska liga Vojvodina]]
* [[Prva liga Srbije u fudbalu]]

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

* [http://www.fkradnicki-np.com Zvanični sajt FK Radnički Nova Pazova]
* [https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np FK Radnički Nova Pazova] na srbijasport.net
* [https://fsv.rs/ Fudbalski savez Vojvodine]
* [https://www.instagram.com/fk_radnicki_novapazova/ Instagram — FK Radnički Nova Pazova]
* [https://www.facebook.com/p/%D0%A4%D0%BA-%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0-100057451479767/ Facebook — FK Radnički Nova Pazova]

[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Srbiji]]
[[Kategorija:Opština Stara Pazova]]</text>
      <sha1>rjs13m47yvezmhjloefvnkj062qctz4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681771</id>
      <parentid>42681770</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T11:53:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>/* Vidi još */</comment>
      <origin>42681771</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9031" sha1="j9rhp9hr0t98djafxuyys7o6kwbv12f" xml:space="preserve">
{{Fudbalski klub
| ime = FK Radnički Nova Pazova
| puno ime = Fudbalski klub Radnički Nova Pazova
| nadimak = Zmajevi
| osnovan = {{Start date and age|1946}}
| stadion = [[Gradski stadion Nova Pazova]]
| kapacitet = 500
| direktor = {{flagicon|Srbija}} [[Ostoja Knežević]]
| trener = {{flagicon|Srbija}} [[Nenad Ćerović]]
| liga = [[Vojvođanska liga Jug]]
| sezona = 2025/26
| pozicija = 2. mesto
| boje = crvena
| pattern_la1 = _red
| pattern_b1 = _red
| pattern_ra1 = _red
| pattern_sh1 = _red
| pattern_so1 = _red
| leftarm1 = FFFFFF
| body1 = FFFFFF
| rightarm1 = FFFFFF
| shorts1 = FF0000
| socks1 = FFFFFF

| pattern_la2 = _white
| pattern_b2 = 
| pattern_ra2 =
| pattern_sh2 = 
| pattern_so2 =
| leftarm2 = 
| body2 = 
| rightarm2 = 
| shorts2 = 
| socks2 = 
}}

'''FK Radnički Nova Pazova''' je fudbalski klub iz [[Nova Pazova|Nove Pazove]], u opštini [[Stara Pazova]], [[Srbija]]. Klub je osnovan 1946. godine. Tradicionalne klupske boje su crvena i bela.

Radnički se takmiči u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]], četvrtom rangu takmičenja u Srbiji. U sezoni 2025/26. klub je osvojio drugo mesto i izborio plasman u baraž za [[Srpska liga Vojvodina|Srpsku ligu Vojvodine]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — 26. kolo i konačna tabela
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

== Istorija ==

FK Radnički Nova Pazova osnovan je 1946. godine. Klub je tokom svoje istorije nastupao u različitim rangovima fudbalskog sistema Srbije i Jugoslavije.

Radnički je u sezoni 2011/12. osvojio prvo mesto u [[Srpska liga Vojvodina|Srpskoj ligi Vojvodina]], čime je izborio plasman u [[Prva liga Srbije u fudbalu|Prvu ligu Srbije]]. U sezoni 2012/13. nastupao je u Prvoj ligi Srbije, gde je sezonu završio na 14. mestu i ispao u niži rang.

Nakon ispadanja iz Prve lige Srbije klub je nastavio takmičenje u nižim rangovima srpskog fudbala.

== Takmičenja ==

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Sezona
! Takmičenje
! Plasman
! Utakmice
! Pobede
! Nerešeno
! Porazi
! Bodovi
|-
| 2003/04.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 4.
| 34
| 16
| 9
| 9
| 57
|-
| 2004/05.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 8.
| 34
| 13
| 7
| 14
| 46
|-
| 2005/06.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 9.
| 32
| 12
| 9
| 11
| 45
|-
| 2006/07.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 8.
| 34
| 14
| 8
| 12
| 50
|-
| 2007/08.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 9.
| 30
| 11
| 4
| 15
| 37
|-
| 2008/09.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 7.
| 30
| 11
| 9
| 10
| 42
|-
| 2009/10.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 5.
| 30
| 14
| 6
| 10
| 48
|-
| 2010/11.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 3.
| 30
| 16
| 8
| 6
| 55
|-
| '''2011/12.'''
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| '''1.'''
| 28
| 17
| 9
| 2
| '''60'''
|-
| 2012/13.
| [[Prva liga Srbije u fudbalu|Prva liga Srbije]]
| 14.
| 34
| 9
| 8
| 17
| 35
|-
| 2013/14.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 10.
| 30
| 10
| 7
| 13
| 37
|-
| 2014/15.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 12.
| 30
| 9
| 7
| 14
| 34
|-
| 2015/16.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 5.
| 30
| 12
| 9
| 9
| 45
|-
| 2016/17.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 12.
| 28
| 8
| 7
| 13
| 31
|-
| 2017/18.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 3.
| 30
| 17
| 2
| 11
| 53
|-
| 2018/19.
| [[Srpska liga Vojvodina]]
| 17.
| 32
| 9
| 5
| 18
| 32
|-
| 2019/20.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 10.
| 17
| 5
| 5
| 7
| 20
|-
| 2020/21.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 11.
| 34
| 15
| 2
| 17
| 47
|-
| 2021/22.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 9.
| 30
| 10
| 8
| 12
| 38
|-
| 2022/23.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 12.
| 30
| 9
| 7
| 14
| 34
|-
| 2023/24.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 11.
| 30
| 10
| 6
| 14
| 36
|-
| 2024/25.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 4.
| 30
| 14
| 8
| 8
| 50
|-
| '''2025/26.'''
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| '''3.'''
| 30
| 19
| 6
| 5
| '''63'''
|-
| 2026/27.
| [[Vojvođanska liga Jug]]
| 6.'''*'''
| 1'''*'''
| 0'''*'''
| 1'''*'''
| 0'''*'''
| 1'''*'''
|}

== Sezona 2025/26 ==

U sezoni 2025/26. Radnički Nova Pazova nastupao je u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]].

U ligaškom delu takmičenja Radnički je odigrao 26 utakmica, ostvario 18 pobeda, 5 nerešenih rezultata i 3 poraza, osvojivši ukupno 59 bodova. Sezonu je završio na drugom mestu, iza ekipe [[FK Index Novi Sad|Indexa iz Novog Sada]].&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/league/8089-vojvodjanska-liga-jug/kolo/26
|title=Vojvođanska liga &quot;Jug&quot; — konačna tabela 2025/26.
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Pozicija
! Klub
! Utakmice
! Pobede
! Nerešeno
! Porazi
! Bodovi
|-
| 1.
| Index Novi Sad
| 30
| 25
| 2
| 3
| 77
|-
| 2.
| Hajduk Beška
| 30
| 20
| 6
| 4
| 66
|-
| '''3.'''
| '''Radnički Nova Pazova'''
| '''30'''
| '''19'''
| '''6'''
| '''5'''
| '''63'''
|}

== Baraž za Srpsku ligu Vojvodine ==

Kao drugoplasirana ekipa Vojvođanske lige Jug, Radnički je učestvovao u baražu za popunu [[Srpska liga Vojvodina|Srpske lige Vojvodine]].

U polufinalu baraža, odigranom 13. juna 2026. godine, Radnički je u Novoj Pazovi savladao [[FK Tisa Adorjan|Tisu iz Adorjana]] rezultatom 3:1 i plasirao se u finale baraža.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22209
|title=Radnički preko Tise do finala baraža
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
}}&lt;/ref&gt;

U finalu baraža Radnički je 17. juna 2026. godine igrao protiv [[FK Veternik|Veternika]]. Utakmica je završena rezultatom 2:2 nakon 90 minuta, dok je Veternik bio uspešniji u izvođenju jedanaesteraca rezultatom 4:3.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://fsgzrenjanin.com/Period%202020-2027.html
|title=Pregled takmičenja i baraža
|publisher=Fudbalski savez grada Zrenjanina
}}&lt;/ref&gt;

Radnički tako nije izborio plasman u Srpsku ligu Vojvodine i ostao je u Vojvođanskoj ligi Jug.

== Sezona 2026/27 ==

U sezoni 2026/27. Radnički Nova Pazova nastavlja takmičenje u [[Vojvođanska liga Jug|Vojvođanskoj ligi Jug]]. Klub je sezonu započeo sa novim šefom stručnog štaba, [[Nenad Cerović|Nenadom Cerovićem]], i podmlađenim igračkim kadrom.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22589
|title=FK Radnički sa novim trenerom i mladim timom
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

U prvom kolu sezone 2026/27. Radnički je na svom terenu dočekao LSK iz Laćarka.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=22586
|title=Počinje nova fudbalska sezona za većinu klubova iz staropazovačke opštine
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=21. avgust 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Stadion ==

Radnički svoje domaće utakmice igra na Gradskom stadionu u Novoj Pazovi, koji se nalazi u ulici Kneza Mihailova 15.

Stadion se nalazi u centru Nove Pazove i koristi se za domaće utakmice FK Radnički Nova Pazova.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

Tokom 2026. godine predstavljeno je urbanističko rešenje za izgradnju novog stadiona na mestu postojećeg stadiona FK Radnički. Prema predstavljenom projektu, novi stadion bi trebalo da bude orijentisan u pravcu sever–jug, sa tribinama na zapadnoj strani, svlačionicama, klupskim prostorijama i pratećim sadržajima.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://www.rtvstarapazova.rs/sr/vest.php?id=21511
|title=Kako će izgledati novi stadion u Novoj Pazovi?
|publisher=Radio-televizija Stara Pazova
|date=27. februar 2026.
}}&lt;/ref&gt;

== Klupske boje ==

Tradicionalna boja FK Radnički Nova Pazova je crvena.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

== Omladinski pogon ==

FK Radnički Nova Pazova ima omladinski pogon i mlađe selekcije koje učestvuju u takmičenjima pod okriljem fudbalskih saveza.

Razvoj mlađih kategorija predstavlja deo dugoročnog rada kluba i razvoja fudbala u Novoj Pazovi.

== Statistika ==

Prema statističkim podacima dostupnim na sajtu srbijasport.net, u periodu od 17. avgusta 2002. do 22. avgusta 2026. godine Radnički Nova Pazova odigrao je ukupno 700 evidentiranih utakmica. Ostvario je 287 pobeda, 155 nerešenih rezultata i 258 poraza.&lt;ref&gt;{{cite web
|url=https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np
|title=FK Radnički — Nova Pazova
|publisher=srbijasport.net
}}&lt;/ref&gt;

U navedenom periodu klub je postigao 989 golova, a primio 857.

== Povezano ==

* [[Nova Pazova]]
* [[Opština Stara Pazova]]

== Reference ==

{{reflist}}

== Vanjske veze ==

* [http://www.fkradnicki-np.com Zvanični sajt FK Radnički Nova Pazova]
* [https://srbijasport.net/club/103-radnicki-np FK Radnički Nova Pazova] na srbijasport.net
* [https://fsv.rs/ Fudbalski savez Vojvodine]
* [https://www.instagram.com/fk_radnicki_novapazova/ Instagram — FK Radnički Nova Pazova]
* [https://www.facebook.com/p/%D0%A4%D0%BA-%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0-100057451479767/ Facebook — FK Radnički Nova Pazova]

[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Srbiji]]
[[Kategorija:Opština Stara Pazova]]</text>
      <sha1>j9rhp9hr0t98djafxuyys7o6kwbv12f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Bakterijska konjugacija</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1411243</id>
    <revision>
      <id>42681590</id>
      <parentid>42508591</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:44:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <origin>42681590</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4116" sha1="ek05pq3dht6zvhokys7ceuw76mj8rm8" xml:space="preserve">[[File:Conjugation.svg|right|thumb|350px|Šematski prikaz bakterijske konjugacije pomoću [[faktor plodnosti|faktora plodnosti]].]]
'''Bakterijska konjugacija''' je transfer genetičkog materijala između bakterijskih ćelija putem direktnog međućelijskog kontakta ili veze slične mostu između dve ćelije.&lt;ref name=Baron&gt;{{Cite book | author = Holmes RK, Jobling MG | title = Genetics: Conjugation. ''in:'' Baron's Medical Microbiology ''(Baron S ''et al.'', eds.)| edition = 4th | publisher = Univ of Texas Medical Branch | year = 1996 | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?highlight=conjugation&amp;rid=mmed.section.468#473 | isbn = 0-9631172-1-1 }}&lt;/ref&gt; Otkrili su je [[1946]]. Džošua Lederberg i Edvard Tatum.&lt;ref&gt;{{cite journal | author = Lederberg J, Tatum EL | title = Gene recombination in ''E. coli'' | journal = Nature | year = 1946 | volume = 158 | pages = 558 | url =https://archive.org/details/sim_nature-uk_1946-10-19_158_4016/page/558| doi = 10.1038/158558a0 | issue = 4016 }}&lt;/ref&gt; Konjugacije je mehanizam [[horizontalni transfer gena|horizontalnog transfera gena]] kao što su i [[Transformacija (genetika)|transformacija]] i [[Transdukcija (genetika)|transdukcija]], mada se ta dva mehanizma ne odvijaju putem međućelijskog kontakta.&lt;ref name=Griffiths_1999&gt;{{Cite book |author=Griffiths AJF, ''et al.'' |title=An Introduction to genetic analysis | edition = 7th | publisher=W.H. Freeman |location=San Francisco |year=1999 |pages= |isbn=0-7167-3520-2 | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?highlight=Bacterial+conjugation&amp;rid=iga.section.1304}}&lt;/ref&gt;

Bakterijska konjugacija se često smatra [[bakterija|bakterijskim]] ekvivalentom [[Polno razmnožavanje|seksualne reprodukcije]] ili parenja pošto obuhvata razmenu genetičkog materijala. Tokom konjugacije ćelija ''donora'' daje konjugativni ili mobilni genetički element koji je često [[plazmid]] ili [[transpozon]].&lt;ref name=Sherris&gt;{{cite book | author = Ryan KJ, Ray CG (editors) | title = Sherris Medical Microbiology | url = https://archive.org/details/sherrismedicalmi0000unse_q1i3 | edition = 4th | pages = [https://archive.org/details/sherrismedicalmi0000unse_q1i3/page/60 60]–4 | publisher = McGraw Hill | year = 2004 | isbn = 0-8385-8529-9 }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name= Russi&gt;{{cite book |chapterurl=http://www.horizonpress.com/pla|author= Russi et al.|year=2008|chapter=Molecular Machinery for DNA Translocation in Bacterial Conjugation|title=Plasmids: Current Research and Future Trends|publisher=Caister Academic Press|id=[http://www.horizonpress.com/pla ISBN 978-1-904455-35-6]}}&lt;/ref&gt; Većina konjugativnih plazmida imaju sisteme koji osiguravaju da ćelija ''primaoca'' već ne sadrži slični element.

Prenesena genetička informacija je obično korisna za primaoca. Beneficije mogu uključivati [[otpornost na antibiotike]], toleranciju na [[ksenobiotik]]e ili sposobnost korišćenja novih [[metabolit]]a.&lt;ref name=Baron2&gt;{{cite book | author = Holmes RK, Jobling MG | title = Genetics: Exchange of Genetic Information. ''in:'' Baron's Medical Microbiology ''(Baron S ''et al.'', eds.)| edition = 4th | publisher = Univ of Texas Medical Branch | year = 1996 | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?highlight=conjugation&amp;rid=mmed.section.468 | isbn = 0-9631172-1-1 }}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
* {{Cite book |ref= harv|author=Griffiths AJF, ''et al.'' |title=An Introduction to genetic analysis | edition = 7th | publisher=W.H. Freeman |location=San Francisco |year=1999 |pages= |isbn=0-7167-3520-2 | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?highlight=Bacterial+conjugation&amp;rid=iga.section.1304}}
* {{Cite book |ref= harv|author = Holmes RK, Jobling MG | title = Genetics: Conjugation. ''in:'' Baron's Medical Microbiology ''(Baron S ''et al.'', eds.)| edition = 4th | publisher = Univ of Texas Medical Branch | year = 1996 | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?highlight=conjugation&amp;rid=mmed.section.468#473 | isbn = 0-9631172-1-1 }}


[[Kategorija:Molekularna biologija]]
[[Kategorija:Biotehnologija]]
[[Kategorija:Antibiotska rezistencija]]</text>
      <sha1>ek05pq3dht6zvhokys7ceuw76mj8rm8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Đuro Cvijić</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1431365</id>
    <revision>
      <id>42681615</id>
      <parentid>42645207</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:19:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681615</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="30481" sha1="qjco3d6bnvwm13zh3u73vqbzvk92tel" xml:space="preserve">{{Heroj M
|didaskalija=ĐURO CVIJIĆ
| slika = Đuka cvijić.png
| opis_slike=Đuro Cvijić
| datum_rođenja =[[25. mart]] [[1896]].
| mesto_rođenja =[[Zagreb]]
| država_rođenja ={{zastava|Austrougarska}} 
| datum_smrti =[[26. april]] [[1938]]. ('''42''' god.)
| mesto_smrti =[[Komunarka]] kod [[Moskva|Moskve]]
| država_smrti ={{zas|SSSR}} [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetski Savez]]
| profesija=novinar
| supruga=[[Tatjana Marinić]]
| KPJ=[[1919]].
}}
'''Đuro Cvijić Duka''' (pseudonim: ''Krešić''; [[Zagreb]], [[25. mart]] [[1896]] — [[Moskva]], [[26. april]] [[1938]]) je bio hrvatski [[revolucionar]], jedan od prvaka socijaldemokratskog te komunističkog pokreta, politički sekretar [[Komunistička partija Jugoslavije|Komunističke partije Jugoslavije]], pokretač [[Borba (novine)|Borbe]] i jedan od najboljih komunističkih [[novinar]]a.&lt;ref name=&quot;Pavlović&quot;&gt;[http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/12909 Živojin Pavlović, Bilans sovjetskog termidora: Prikaz i otkrića o delatnosti i organizaciji Staljinskog terora]&lt;/ref&gt;

Još kao gimnazijalac učestvovao je u atentatu na hrvatskog bana [[Slavko Cuvaj|Cuvaja]]. Zbog revolucionarne djelatnosti više je puta hapšen. 1920-ih godina Đuka Cvijić je bio vođa &quot;leve frakcije&quot; u KPJ, koja se dugo vremena smatrala predstavnicom linije [[Kominterna|Kominterne]].&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; 1930-ih je zbog sukoba sa rukovodstvom isključen iz [[KPJ]].

Ubijen je zajedno sa svojim bratom [[Stjepan Cvijić|Stjepanom]] i drugim istaknutim jugoslovenskim komunistima tokom [[Jugosloveni žrtve Velike čistke|staljinističkih čistki]].

== Biografija ==

Đuro Cvijić rođen je u [[Zagreb]]u [[25. mart]]a [[1896]]. godine. Još od djetinjstva 1902-1903 je bio prijatelj sa [[Miroslav Krleža|Miroslavom Krležom]].&lt;ref name=&quot;Krležijana&quot;/&gt; Njegov mlađi brat [[Stjepan Cvijić|Štefek]], kasnije također istaknuti revolucionar, je rođen [[1905]]. godine.

=== Revolucionarna hrvatska omladina ===
[[File:Jutarnji list - Atentat na bana Cuvaja 1912.jpg|thumb|[[Jutarnji list (1912 - 1941)|Jutarnji list]] o neuspješnom atentatu na komesara Hrvatske, bana Slavka Cuvaja 1912. godine.]]

Đuka od školskih dana pripada omladinskom revolucionarnom pokretu, kao jedan od intelektualnih vođa hrvatske ljevice.&lt;ref name=&quot;Krležijana&quot;&gt;[http://krlezijana.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1397 Đuro Cvijić] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160305042044/http://krlezijana.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1397 |date=2016-03-05 }} (enciklopedija Krležijana)&lt;/ref&gt; Pripadao je krugu lijevih intelektualaca, kao M. Krleža, A. Cesarec, K. Horvatin, S. Miljuš.

Imenovanje mađarskog eksponenta [[Slavko Cuvaj|Slavka Cuvaja]] za hrvatskog bana, odnosno komesara za Hrvatsku, 1912. godine, ogorčilo je hrvatsku omladinu. Đuro Cvijić je sa drugovima organizovao generalni [[štrajk]] srednjoškolaca u Zagrebu i demonstracije protiv uvođenja komesarijata u [[Kraljevina Hrvatska i Slavonija|Hrvatskoj]], koje su prerasle u prave ulične borbe s policijom.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;&gt;Petar Požar, ''Jugosloveni žrtve staljinskih čistki'' (str. 47-52), Beograd, 1989.&lt;/ref&gt;

Ali, nije se završilo na tome. Cvijić i školski drugovi [[Luka Jukić]], [[August Cesarec]], [[Kamilo Horvatin]] i drugi su organizirali atentat na komesara [[Slavko Cuvaj|Cuvaja]]. Zbog učešća u [[atentat]]u od 8. lipnja 1912. godine Cvijić je osuđen prvo na pet, a potom na tri godine robije.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;&gt;[http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&amp;id_clanak_jezik=87118 Staljinski obračun s jugoslavenskim partijskim vodstvom u SSSR-u]&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; Odležao je ukupno godinu i po dana u kaznionici u Sremskoj Mitrovici.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; Uvjetno je oslobođen 4. III 1914. godine.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;&gt;[http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=3839 Đuro Cvijić] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210312220437/https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=3839 |date=2021-03-12 }} (Hrvatski biografski leksikon)&lt;/ref&gt;

Izišavši iz zatvora, u rujnu 1914. godine, započinje se baviti novinarstvom u zagrebačkom listu »Novosti«.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; Od ožujka [[1915]]. surađuje u zagrebačkom dnevniku &quot;Obzor&quot;, sve do odlaska u rat.

[[1917]]. godine, kada je stasao za vojsku, poslan je na Istočnu frontu. Već poslije deset mjeseci je otpušten iz vojske,&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; zbog upale pluća i promrzlina.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;&gt;[http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&amp;id_clanak_jezik=86915 Ivan Očak, Vojnik revolucije, Život i rad Vladimira Ćopića]&lt;/ref&gt; U veljači [[1917]]. godine je smešten u bolnicu, zbog smrzavanja nogu na [[Karpati]]ma. Po izlasku iz bolnice radi u vojnodopisnom uredu, a zatim kao administrator u redakciji časopisa Hrvatska njiva i Moderna knjižnica. Iste godine pristupa Socijaldemokratskoj stranci Hrvatske i Slavonije.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt; Početkom 1918. godine liječi se na Brestovcu.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt;

=== Ujedinjenje revolucionarne ljevice ===
{{main|Kongres ujedinjenja}}
Po završetku prvog svetskog rata, raste plima revolucionarnog pokreta. Cvijić se [[1918]]. godine vraća u Zagreb i aktivno uključuje u obnovljeni socijalistički pokret. Radio je kao novinar i tajnik zagrebačke mjesne organizacije socijaldemokratske stranke. Potkraj 1918. godine surađuje u socijalističkom časopisu Novo društvo. Od studenog 1918. postaje glavni urednik socijalističkog lista »Sloboda«,&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt; u kojem Krleža intenzivno surađuje.&lt;ref name=&quot;Krležijana&quot;/&gt; U siječnju 1919. postaje član Akcionog odbora Zemaljske konferencije te nastupa na političkim zborovima po čitavoj zemlji.

[[Datoteka:Ploča konferencije SDSHiS 1919.JPG|levodesno|mini|Spomen-ploča u Zagrebu, na zgradi u kojoj su [[Socijaldemokratska stranka Hrvatske i Slavonije|hrvatski socijaldemokrati]] na konferenciji održanoj [[19. mart]]a [[1919]]. godine izabrali delegate za [[Prvi osnivački kongres SRPJ(k)|Osnivački kongres SRPJ(k)]].]]

Bio je jedan od vodećih predstavnika lijeve struje u [[radnički pokret|radničkom pokretu]] Hrvatske i inicijatora za »[[kongres ujedinjenja]] ljevice« u Beogradu, oko kojeg dolazi do sukoba revolucionara i reformista u [[Socijaldemokratska stranka Hrvatske i Slavonije|Socijaldemokratskoj stranci Hrvatske i Slavonije]] . U to vrijeme Đuro Cvijić je bio sekretar zagrebačke organizacije. On je vodio revolucionarno radništvo na sastanku Mjesne konferencije Zagreba u siječnju [[1919]]. godine, kada se obračunavaju s oportunističkim vodstvom stranke.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt;

Kao delegat ljevice Socijaldemokratske stranke sudjeluje u pripremi dokumenata za [[Prvi osnivački kongres SRPJ(k)|osnivački kongres]] [[Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista)|Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista)]], koji je održan 20–22. IV 1919. u Beogradu. Na kongresu je izabran za člana Centralnog partijskog vijeća i člana Pokrajinskog izvršnog odbora za Hrvatsku i Slavoniju.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt;

U proljeće iste godine u Zagrebu je među osnivačima i predavačima socijalističke radničke škole. Bio je jedan od urednika partijskog organa Istina. Uhapšen je 9. VIII 1919. godine zbog umešanosti u [[Afera Diamantstein|Aferu Diamantstein]] (navodni pokušaj komunističkog ustanka u Jugoslaviji).&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt; Pred opasnošću novog zatvaranja u rujnu je emigrirao u Austriju.&lt;ref name=&quot;krlezijana&quot;&gt;[http://krlezijana.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1216 AFERA DIAMANTSTEIN]&lt;/ref&gt; Tamo je predavao u klubu jugoslovenskih studenata marksista u Beču.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt;

=== Komunistička partija Jugoslavije ===
{{main|Komunistička partija Jugoslavije}}

U zemlju se vratio početkom 1920. godine. Na [[Drugi kongres KPJ|Drugom kongresu Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista)]] u [[Vukovar]]u od 20–24. VI [[1920]]. godine, zajedno s Vladimirom Ćopićem, u ime komunista iz Hrvatske se suprotstavio »centrumašima« i, zajedno s većinom, izborio da partija promijeni ime u [[Komunistička partija Jugoslavije]].&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; Na kongresu je sudjelovao u stvaranju prvog partijskog Programa i ponovno je izabran za člana Centralnog partijskog vijeća.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt;

[[Datoteka:Borba diktatura 1929.jpg|thumb|Teoretski časopis [[Borba (novine)|Borba]], koji je Đuka Cvijić uređivao.]]

Donošenje [[Obznana|Obznane]] decembra [[1920]], kojom je zabranjen rad partije i sindikata, i hapšenje komunističkih poslanika koje je usledilo, zadalo je ozbiljan udarac KPJ. U to je vrijeme bilo tri rukovodstva KPJ — jedno izabrano na Vukovarskom kongresu, koje je bilo uglavnom u zatvoru, zatim Zamjenički izvršni odbor u ilegali u zemlji, i treće, Izvršni odbor formiran u Beču, kao Zagranični biro.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; Đuro Cvijić je bio je član, a veoma kratko i sekretar, Zagramičnog komiteta KPJ u [[Beč]]u.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt;

U zemlju se vraća za dva mjeseca i radi na obnovi organizacije revolucionarnih sindikata, čija je djelatnost zabranjena.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;/&gt; Nakon [[Atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića (1921)|atentata na regenta Aleksandra]] [[1921]]. godine, opet po odluci Centralnog partijskog vijeća odlazi sa drugima u Beč.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;/&gt; Vraća se u zemlju nakon pet mjeseci krajem 1921. godine.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;/&gt;

Đuro Cvijić je, zajedno sa [[Kamilo Horvatin|Kamilom Horvatinom]], bio urednik partijskog časopisa [[Borba (novine)|Borbe]] od njenog pokretanja [[1922]]. godine.&lt;ref&gt;Milan Vesović, ''Revolucionarna štampa u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca'' (str. 108), Beograd, 1979.&lt;/ref&gt; Od 3. do 17. jula 1922. godine sudjeluje na [[Prva zemaljska konferencija KPJ|Prvoj partijskoj konferenciji]] u [[Beč]]u. Đuro Cvijić je na [[Druga zemaljska konferencija KPJ|Drugoj zemaljskoj konferenciji]] u [[Beč]]u maja 1923. godine izabran u ljevičarsko rukovodstvo i ujedno za delegata KPJ na proširenoj sjednici Izvršnog komiteta Komunističke internacionale u [[Moskva|Moskvi]].&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt; Učestvovao je u radu [[Treća zemaljska konferencija KPJ|Treće zemaljske konferencije KPJ]] januara [[1924]]. godine u Beogradu, gde je podnio referat o nacionalnom pitanju.

Tokom [[1924]]. godine u Cvijić se u [[Borba (novine)|Borbi]] uključuje u unutarpartijsku raspravu o nacionalnomu pitanju, o čemu diskutira i na V proširenom plenumu IK Kominterne.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt; Tih godina su vođene intenzivne rasprave o nacionalnom i seljačkom pitanju u KPJ, i žestoke frakcionaške borbe.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; Đuka Cvijić je bio vođa &quot;leve frakcije&quot; u KPJ, dok je dr [[Sima Marković]] bio vođa desne.

=== Generalni sekretar KPJ i uklanjanje ===

{{Quote box
 | citat = »Nešto iznad srednjeg stasa, ali vitak, Duka je ostavljao utisak visoka čovjeka. Imao je veoma karakteristično lice koje se pamti i po svojim crtama i po izrazitoj bledoći. Nevelika glava na uskim, malo podignutim ramenima, bujna smeđa kosa nemarno začešljana, lice kao malo zgrčeno, jakih vilica i na njemu prćast nos, prkosan inadžijski, govorio je tiho, bez mnogo gestova, naglašavajući pojedine riječi, kao da ih podvlači.«&lt;ref&gt;Rodoljub Čolaković, ''Kazivanje o jednom pokoljenju'', svezak drugi, str. 13—18.&lt;/ref&gt;
 | izvor = [[Rodoljub Čolaković]]
 | width = 40%
 | align = right}}

Zbog frakcijskih borbi u KPJ, [[Kominterna]] je smijenila partijsko rukovodstvo izabrano na [[Treća zemaljska konferencija KPJ|Trećoj konferenciji KPJ]] i za sekretara Privremenog rukovodstva (u travnju 1925. godine&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt;) postavila Đuru Cvijića.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; On je pripremao [[Treći kongres KPJ]] u Beču [[1926]]. godine, na kojem je izabran u [[Centralni komitet KPJ|Centralni komitet]], ali na čelo partije dolazi njegov rival, vođa desne frakcije [[Sima Marković]]. Međutim, već na Plenumu CK KPJ u studenom iste godine Đuro Cvijić je izabran za političkog sekretara.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt;

U travnju [[1928]]. sudjeluje na moskovskom savjetovanju na kojem je prihvaćeno [[Otvoreno pismo IK Kominterne KPJ]], koje osuđuje frakcije u KPJ.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt; Bio je jedan od prvih koji se složio s tim pismom.&lt;ref name=&quot;jutarnji&quot;&gt;{{Cite web |title=Cinkanjem i preko leševa do šefa KPJ |url=http://www.jutarnji.hr/cinkanjem-i-preko-leseva-do-sefa-kpj/282768/ |access-date=2014-07-11 |archivedate=2013-09-30 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130930185041/http://www.jutarnji.hr/cinkanjem-i-preko-leseva-do-sefa-kpj/282768 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; Djelatnost frakcija osuđena je u studenom [[1928]]. na [[Četvrti kongres KPJ|Četvrtom kongresu KPJ]] u [[Drezden]]u, na kome je Đuro Cvijić, nakon žestoke borbe, uklonjen sa položaja šefa partije.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt; Umesto njega je Jovan Mališić izabran za generalnog sekretara [[Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije|Centralnog komiteta KPJ]].&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

=== Hapšenje, robija i oslobađanje ===

U prosincu [[1928]]. godine Đuro Cvijić se vraća u zemlju poslije Četvrtog kongresa KPJ.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;/&gt; Ali, u međuvremenu je za njim raspisana policijska potjernica i on je uhapšen.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; O tom hapšenju je u »Zaštiti čovjeka« pisao [[August Cesarec]]:

{{izdvojeni citat|Uhapšen je u Zagrebu Đuro Cvijić, bivši odgovorni urednik ’Borbe’ i jedan od onih u posljednjim izborima izabranih gradskih zastupnika u Zagrebu, kojima je uz optužbu da su eksponirani komunisti, režim poništio imandat.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt;|[[August Cesarec]]}}

Đuro Cvijić je suđen kao glavni urednik »Borbe«. Samo u 1928. godini, od 106 brojeva Borbe, čak 52 su bila zabranjena.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; Protiv Cvijića su podignute 32 optužbe (optužnica je imala ukupno 200 stranica).&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; On je zbog članaka pisanih u »Borbi« osuđen na dvije i pol godine zatvora.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;/&gt;
 
Proglašenje šestojanuarske diktature [[1929]]. godine zateklo ga je u zatvoru.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; Nakon proglašenja diktature situacija po zatvorene komuniste se drastično pogoršala, nakon čega je njegov prijatelj iz detinjstva [[Miroslav Krleža]] intervenirao preko [[Dragiša Vasić|Dragiše Vasića]] da se on pusti iz zatvora.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;/&gt; Zahvaljujući intervenciji Krleže, Đuka je u veljači [[1931]]. godine oslobođen.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

{{izdvojeni citat|Kada je Cvijiću za vrijeme Aleksandrove diktature zaprijetila smrtna opasnost, Krleža je iskoristio prisnost s [[Dragiša Vasić|D. Vasićem]] da ga preko krugova beogradske visoke politike izbavi, o čemu je sročio pismenu izjavu za partijski vrh u Beču.&lt;ref name=&quot;Krležijana&quot;/&gt;}}

Po izlasku sa robije, Đuka u ilegalnim uvjetima pokušava u Zagrebu i drugim gradovima da oživi partijske organizacije koje su bile skoro potpuno razbijene diktaturom, masovnim hapšenjima i ubojstvima najviđenijih komunista.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

=== Emigracija u Beču ===
{{main|La Federation balkanique}}
[[Datoteka:La Federation balkanique.jpg|minijatura|Međunarodni časopis ''[[La Federation balkanique]]'' u kojem je Cvijić sarađivao.]]

Već u listopadu [[1931]]. morao je emigrirati u Beč.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; U [[Beč]]u je radio kao novinar, bio je uključen u rad [[Telegrafska agencija Sovjetskog Saveza|Telegrafske agencije Sovjetskog Saveza]] i međunarodnog emigrantskog časopisa [[La fédération balkanique|Balkanska federacija]]. Zatim je određen za urednika lista riječnih brodara »Crvena dunavska straža«. Ilegalnim kanalom su nekoliko mjeseci intenzivno prenošeni razni partijski materijali, literatura, štampa, letci i sl. u zemlju, ali je ubrzo ta veza provaljena. U rukovodstvu u inozemstvu se pojavila sumnja da je neko iz njegove okoline policijski doušnik, pa je i sam Cvijić došao u nezgodan položaj, što je njega svakako vrijeđalo.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;/&gt; No, i nakon toga obavlja niz zaduženja u rukovodstvu KPJ, između ostalog uređuje partijski organ »[[Proleter (novine)|Proleter]]«.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;/&gt;

Kada je Kominterna postavila [[Josip Čižinski|Josipa Čižinskog]] na čelo KPJ [[1932]]. godine, Cvijić dolazi sa njim u sukob oko niza pitanja. Npr. da ne treba shematski provoditi odluku da komunisti ulaze u reformističke sindikate, jer se u Hrvatskoj zbog nikakvog ugleda tih sindikata mogu kompromitirati. Takođe se nije slagao sa ocjenama uzroka sloma Partije nakon zavođenja diktature.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;/&gt;

26. i 27. siječnja [[1933]]. Cvijić je sa nekoliko članova CK KPJ bio na konferenciji u [[Minhen]]u, koju je organizirao [[Georgi Dimitrov]].&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; Na osnovu toga će za vrijeme Leipziškog procesa, koji je vođen protiv Dimitrova za [[paljenje Rajhstaga]], sudjelovati u Londonu u antiprocesu u njegovu korist. Cvijić je na tom procesu svjedočio kako je tu kritičnu večer proveo s Dimitrovim, do njegovog ukrcavanja u brzi vlak München-Berlin.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt;

Nakon [[ustaše|ustaškog]] &quot;ustanka&quot; u Hrvatskoj, koji je podržala KPJ, Cvijić [[1933]]-[[1934]]. godine po direktivi partije izdaje list »Hrvatski put«, koji je bio organ nacionalno-revolucionarnih grupa formiranih u zemlji.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

=== Sukob sa rukovodstvom ===
[[File:Djuro Cvijić.jpg|thumb|Djuro Cvijić 1930-ih.]]

Od 1933. godine Đuka ulazi u sukob sa Čižinskim povodom čistke i njegove uloge u partiji. Nakon što je na januara 1933. godine u Moskvi najavljeno radikalnije čišćenje [[KPSS|Savezne komunističke partije (boljševika)]], to su prihvatile i druge partije. O provođenju [[čistka|čistke]] u KPJ prvi put se raspravljalo na sjednici Politbiroa [[CK KPJ]] 28. II. 1933. Đuka Cvijić je oštro protestirao, da je provođenje čistke po direktivi Kominterne i SKP (b) miješanje u unutrašnje stvari KPJ te da se eventualnom čistkom treba baviti bez udjela drugih partija. Partijsko je rukovodstvo na takav Cvijićev stav reagiralo vrlo oštro i nije se složilo s njegovom ocenom da je čistka »pretresala posljedice organizacionog sloma partije bez izučavanja uzroka«.&lt;ref name=&quot;obračun&quot; /&gt; Jedan od razloga protesta Đure Cvijića bilo je i isključenje iz KPJ njegove žene [[Tatjana Marinić|Tatjane Marinić]], koja je sa njim bila u emigraciji.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

Cvijić je tražio da se korigiraju odluke Kominterne i izmijeni rad Gorkićevog rukovodstva KPJ, smatrajući ga neprimjerenim prilikama u zemlji i punim propusta.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;/&gt; Sve to rezultira odlukom privremenog rukovodstva KPJ u rujnu [[1934]]. godine da se on udalji sa rada u KPJ jer ne može surađivati s ostalim članovima rukovodstva.&lt;ref name=&quot;Vojnik-revolucije&quot;/&gt;

=== Emigracija u SSSR ===
{{main|Jugoslovenska politička emigracija u SSSR}}

{{izdvojeni citat|Duku su poslali u Moskvu da 'prebira arhivu' u Agrarnom institutu. Za sve je, mislio je, kriv M. Gorkić, glavni čovjek u sadašnjem rukovodstvu, koji se izvukao od svake odgovornosti za sve što je počinio s Martinovićem zajedno i sada vješto izigrava čovjeka koji ispravlja Martinovićeve sektaške i avanturističke greške. Sve pod firmom borbe protiv frakcionaštva i grupaštva, Gorkić okuplja svoju grupu u kojoj, na žalost, ima i dobrih ljudi koji ne poznaju Gorkića, tog beskrupuloznog karijeristu koji nema veze ni sa zemljom ni sa našim radničkim pokretom i Partijom, koji je svoju karijeru napravio dodvoravajući se nekim rukovodiocima u Komintemi. Ovi ne mare ljude koji misle svojom glavom, nego traže poslušnike koji će sprovoditi njihove zamisli. A Gorkić je pravi genije da svoje izvještaje sroči tako da njegovi pokrovitelji u Kominterni dobiju utisak da se stvari upravo tako razvijaju kako su oni u svojim kancelarijama zamislili. [...] A gdje su oni koji su stvarali KPJ, koji su cio život proveli u borbi? Rastjerali su ih karijeristi kao Gorkić. Ko toga poštovanog M. Gorkića poznaje u Jugoslaviji? Niko. Znaju ga samo 'aparatčiki' i emigranti. ’I on vodi danas našu Partiju!’ uzvikivao je Duka ogorčeno, šetkajući po tijesnoj sobi. Nije bilo lako razgovarati s Dukom u takvom raspoloženju. Na najmanje protivljenja, izrečeno u najblažoj formi, on je reagirao oštro, ponekad i uvredljivo, što je iznenađivalo, jer je inače bio delikatan čovjek, otmen, u odnosu prema drugima pažljiv, bez naše uobičajene grubosti.&lt;ref&gt;Rodoljub Čolaković: ''Kazivanje o jednom pokoljenju'', Svezak drugi, st. 347—353&lt;/ref&gt;|[[Rodoljub Čolaković]]}}

[[File:Moscow SE housing orlov 1938.jpg|thumb|Stambeni kvart u Moskvi 1938. godine.]]

Zbog protivljenja partijskom vrhu, Đuka je od ljeta [[1935]]. godine poslat na rad u Međunarodni agrarni institut u [[Moskva|Moskvu]], gde su sklanjani bivši rukovodioci i umirovljeni kadrovi.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; U SSSR-u je živeo pod pseudonimom &quot;Krešić&quot;. Sredinom svibnja 1935. godine sudjeluje u raspravama uoči Sedmog kongresa Komunističke internacionale.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt; U srpnju [[1935]]. godine jugoslavenska delegacija na Sedmom kongresu Kominterne bavila se &quot;Đukinim pitanjem&quot;.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

21. jula [[1936]]. godine [[Tito]] je okarakterisao Đuku Cvijića kadrovskom odjelu Kominterne kao jednog od vođa &quot;leve frakcije&quot;.&lt;ref name=&quot;Elietz&quot;&gt;[http://www.mladina.si/43878/razkrita-titova-moskovska-skrivnost/ Razkrita Titova moskovska skrivnost]&lt;/ref&gt; Naveo je da on &quot;širi razne priče o radu rukovodstva i položaju partije u zemlji&quot;, da u &quot;ovaj CK nema povjerenja&quot; i da se &quot;on lično odnosi vrlo neprijateljski prema drugu [[Milan Gorkić|Gorkiću]]&quot;.&lt;ref name=&quot;jutarnji&quot;/&gt;

Zbog suprotstavljanja vođstvu, &quot;Krešić&quot; je 17. svibnja [[1937]]. godine isključen iz partije. Istog dana [[Ivan Gržetić|Fleischer]], partijski predstavnik u Kominterni, izveštava generalnog sekretara CK KPJ [[Josip Čižinski|Josipa Čižinskog]] u Parizu o isključenjima Jugoslovena i Đukinom &quot;drskom&quot; držanju:

{{izdvojeni citat|Već sam ti ranije pisao i poručivao da je onaj inženjer isključen iz partije, ali na tom se nisu nažalost kola zaustavila. Nedavno su isključeni [[Grgur Vujović|Gregor]] i [[Radomir Vujović|Lich]], a danas Krešić. Svi se kod [[Zigmas Angarietis|Bradonje]] držali očajno slabo, a osobito ovaj posljednji. Skandaloznijeg držanja uopće u historiji nije nikad bilo. Nastupio čovjek kao Napoleon i na kraju otišao od Bradonje manji od makovog zrnca. Lažna principijelnost, bolesna uobraženost, drskost i nepartijsko držanje — tako bi se moglo ukratko okarakterizirati njegovo istupanje. Pored drugih karakteristika koja mu je dana, najgora je gdje se veli o njemu kao o tuđem elementu. Svi su oni skinuti s posla, a za sada drugoga dobili nisu. Osim toga, mali Napoleon nije poželjan ovdje i traži se da u najkraćem roku ode odavde.|[[Ivan Gržetić]]}}

Đuka je nakon isključenja iz partije izbačen s posla u Agrarnom institutu. Narednih meseci teško je živeo bez prihoda. Pomagali su ga neki drugovi, između ostalih [[Karlo Štajner]]. Pisao je Staljinu, ali bez rezultata.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; U jesen 1937. godine, portir hotela »Sojuznaja« ga je izbacio na ulicu riječima: &quot;''Evo, tu su vam stvari, ja imam nalog da vas više ne pustim unutra''.&quot;&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; Nakon toga je neko vreme ilegalno spavao u skladištu tipografije u kojoj je nekad radio.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

=== Hapšenje i smrt ===
{{main|KPJ tokom Velike čistke}}

Đuka je bio sve nezadovoljniji dešavanjima u SSSR-u. U poslednjim danima je često odlazio [[Rudolf Hercigonja|Hercigonji]], sa kojim je vodio duge razgovore. 23. kolovoza [[1937]]. godine su do pola noći razgovarali o hapšenjima komunista i opštoj političkoj situaciji:

{{izdvojeni citat|Drug Đuka i oni su mnogo razgovarali o političkoj situaciji, isto tako o nemogućim hapšenjima u SSSR, a isto tako o ratu u Španjolskoj, mnogo su krivili o neuspjehu građanskog rata u Španjolskoj, SSSR.&lt;ref name=&quot;Očak&quot;/&gt;|[[Barica Debeljak]], žena Rudolfa Hercigonje}}

Iste noći, Hercigonja je na prepad uhapšen. Ujutru je njegova žena [[Barica Debeljak]] obavijestila Đuku o hapšenju, a on joj je savjetovao da se obrati Dimitrovu. Svi su bili uvjereni da se radi o zabuni. Međutim, krajem 1937. godine i Đuka je uhapšen.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; Obojica se nikad više nisu vratili.&lt;ref name=&quot;Očak&quot;&gt;[http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&amp;id_clanak_jezik=76947 Građa za biografiju Rudolfa Hercigonje]&lt;/ref&gt;

Hapšenje Đuke Cvijića je izazvalo nevericu u jugoslovenskoj koloniji u Moskvi.&lt;ref name=&quot;Pavlović&quot;/&gt; Đuka je bio jedan od najvećih Gorkićevih rivala i njegov ogorčeni protivnik. Kada je Gorkić uklonjen, pronela se vest da će ga na poslu zameniti Đuka Cvijić.&lt;ref name=&quot;Pavlović&quot;/&gt; Umesto toga, on je uhapšen, jer je njegova kritika protiv Milana Gorkića počivala na „nezdravoj bazi“, što je bio samo izgovor. Glavni razlog njegovog ubistva verovatno leži u tome što je u svoje vreme bio „levičar“.&lt;ref name=&quot;Pavlović&quot;/&gt;

[[Datoteka:Pokrovsky Monastery (Suzdal) walls.jpg|minijatura|Stari manastirski kompleks [[Suzdalj]] služio je kao zatvor u kojem je, između ostalih, likvidiran i Đuro Cvijić.]]
Đuka Cvijić je likvidiran u staljinskim čistkama u [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetskom Savezu]] 1938. godine.&lt;ref name=&quot;Pavlović&quot;/&gt; Prema svedočenju Karla Štajnera, izvesni anarhista Nehamkin mu je u zatvoru pričao da je 1938. godine ležao zajedno s Đukom Cvijićem u starom kompleksu manastirskih zgrada u [[Suzdalj]]u. Prema njegovom svedočenju, Đuka Cvijić tu pogubljen.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; Međutim, sovjetski izvori tvrde da je streljan 26. aprila 1938. na poligonu Komunarka jugoistočno od Moskve.&lt;ref name=&quot;pogibija&quot;&gt;[https://nekropole.info/ru/Georgij-Kreshich-Cvejch Podaci o pogubljenju Đure Cvijića]{{Dead link|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;

Zajedno sa Đukom uklonjen je i njegov brat [[Stjepan Cvijić]], bivši sekretar Komunističke omladine Jugoslavije, koji se takođe nalazio u Moskvi u emigraciji.&lt;ref name=&quot;Pavlović&quot;/&gt; Čak i [[Ivan Gržetić]], predstavnik KPJ pri Kominterni, i [[Zigmas Angarietis]], predsjednik Kontrolne komisije Kominterne, koji su sudili Đuki i isključili ga iz partije, kasnije su takođe uhapšeni i likvidirani.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

Na sjednici CK KPJ pod [[Tito]]vim rukovodstvom u svibnju [[1939]]. godine, posthumno je potvrđena osuda Đuke Cvijića i njegovo isključenje iz KPJ.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt;
 
Đuro Cvijić je posmrtno rehabilitovan odlukom Vojnog kolegija Vrhovnog suda SSSR od [[10. oktobar|10. oktobra]] [[1963]]. godine.&lt;ref name=&quot;hbl&quot;/&gt;&lt;ref name=&quot;pogibija/&quot;&gt; Prema drugom izvoru, rehabilitovan je u SSSR već 1957. godine, kao nevina žrtva staljinskih čistki.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

== Novinarski rad ==

Đuro Cvijić je bio istaknuti novinar i odgovorni urednik mnogih socijalističkih glasila. Surađivao je u listovima: 
* ''[[Obzor (novine)|Obzor]]''
* ''Novo društvo'' (1918)
* ''Sloboda'' (1919)
* ''Nova istina'' (1920)
* ''Novi svijet'' (1920)
* ''Slobodna tribina'' (1922)
* ''[[Borba (novine)|Borba]]'' (urednik 1922–1924, potom suradnik)
* ''[[La fédération balkanique]]'' (1933-1934), Beč
* ''Crvena dunavska straža'' (1933-1934), Beč
* ''Hrvatski put'' (1933-1934), Basel
* ''[[Pravda (novine u Rusiji)|Pravda]]'', Moskva

Bio je saradnik [[ROSTA|Ruske telegrafske agencije]] (ROSTA) odmah po njenjom osnivanju, a zatim i [[ITAR-TASS|TASS]]-a. Najznačajniji je trag ostavio u »Borbi«, gdje je godinama radio kao urednik i vrlo plodan pisac-novinar.&lt;ref name=&quot;Požar-Cvijić&quot;/&gt;

== Literatura ==

* ''Osuda Luke Jelića i drugova''. Narodni glas, 7(1912) br. 33. 
* ''Osuda proletarijata nad zagrebačkim izdajnicima''. Radničke novine, 18 (1920) 192, str. 3. 
* [[Ante Ciliga]] (MBT): ''Za jasnoću i odlučnost u nacionalnom pitanju''. Borba (Zagreb), 2(1923) 37, str. 5–6; 38, str. 4–5. 
* [[Sima Marković]]: ''Greške druga Cvijića''. Borba, 45, str. 5–6. 
* ''Hapšenje komunista u Zagrebu. Zagreb 24. septembra''. Novi list, 2 (1923) 446, str. 2. 
* ''Uapšenje Đure Cvijića''. Zaštita čovjeka; 1(1928) br. 22. 
* [[Miroslav Krleža]]: ''Davni dani''. Zapisi 1914-1921, SDMKZ, sv. 11-12, Zagreb 1956. 
* M. Uradin: ''Prilog za biografiju Đure Cvijića''. Putevi revolucije, 1966, br. 7/8. 
* [[Rodoljub Čolaković]]: ''Kazivanje o jednom pokoljenju'', 3. Sarajevo 1972. 
* [[Miroslav Krleža]]: ''Djetinjstvo 1902-1903 i drugi zapisi'', sv. 27, Zagreb 1972.
* Đ. Đurašković: ''Đuka Cvijić''. Borba; 58 (1979) 3–11. XI. 
* [[Ivan Očak]]: ''Braća Cvijići''. Zagreb 1982. 
* [[Enciklopedija Jugoslavije]] (knjiga treća). „Jugoslavenski leksikografski zavod“, Zagreb 1984. godina.
* [[Ivan Očak]]: ''Afera Diamantstein: prvi antikomunistički proces u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca (1919)''. Zagreb 1988.

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Povezano ==
{{portal|RRPJ}}
* [[Stjepan Cvijić]]
* [[Jugoslovenska politička emigracija u SSSR]]
* [[KPJ tokom Velike čistke]]

== Vanjske veze ==
{{commonscat}}
* [http://krlezijana.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1397 Đuro Cvijić] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160305042044/http://krlezijana.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1397 |date=2016-03-05 }} (enciklopedija Krležijana)
* [http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=3839 Đuro Cvijić] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210312220437/https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=3839 |date=2021-03-12 }} (Hrvatski biografski leksikon)

{{niz|
pre=[[Triša Kaclerović]]|
spisak=[[Spisak generalnih sekretara KPJ|Sekretar CK KPJ]]&lt;br /&gt;([[1925]] — [[1926]])|
posle=[[Sima Marković]]}}

{{niz|
pre=[[Sima Marković]]|
spisak=[[Spisak generalnih sekretara KPJ|Politički sekretar CK KPJ]]&lt;br /&gt;([[1926]] — [[1928]])|
posle=[[Jovan Mališić]]}}

{{Predsjednici SKJ}}

{{Normativna kontrola}}

{{DEFAULTSORT:Cvijić, Đuro}}
[[Kategorija:Rođeni 1896.]]
[[Kategorija:Umrli 1938.]]
[[Kategorija:Biografije, Zagreb]]
[[Kategorija:Hrvatski komunisti]]
[[Kategorija:Jugoslavenski komunisti]]
[[Kategorija:Ličnosti radničkog pokreta Jugoslavije]]
[[Kategorija:Članovi Centralnog komiteta KPJ-SKJ]]
[[Kategorija:Žrtve Velike čistke iz Jugoslavije]]
[[Kategorija:Hrvatski novinari]]
[[Kategorija:Jugoslovenska revolucionarna omladina u Austro-Ugarskoj]]
[[Kategorija:Afera Diamantstein]]</text>
      <sha1>qjco3d6bnvwm13zh3u73vqbzvk92tel</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Antun Mavrak</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1444852</id>
    <revision>
      <id>42681736</id>
      <parentid>42174713</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T08:45:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681736</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13442" sha1="pfg89wpkteeyacfk9c6ahavvn6pul7a" xml:space="preserve">[[Datoteka:Antun Mavrak.jpg|minijatura|Antun Mavrak]]

'''Antun Mavrak''' (alias ''Kerber''; [[Travnik]], [[1899]] - [[Moskva]], [[8. april]] [[1938]]) je bio vodeći jugoslovenski komunista, urednik Borbe i sekretar [[CK KPJ]].

Nakon isključenja iz partije, ubijen je tokom Staljinove [[Velika čistka|čistke]] u [[SSSR]]-u.

== Biografija ==

Antun Mavrak je rođen [[1899]]. godine u [[Travnik]]u, u radničkoj obitelji.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;&gt;[http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&amp;id_clanak_jezik=87118 Staljinski obračun s jugoslavenskim partijskim vodstvom u SSSR-u]&lt;/ref&gt; Tu je završio osnovnu i srednju školu.&lt;ref&gt;http://books.google.rs/books?id=dPDBkaopjRIC&amp;pg=PA226&amp;dq=Antun+Mavrak&amp;hl=en&amp;sa=X&amp;ei=mefOU_2AFqfi4QSzyYDwCQ&amp;ved=0CCEQ6AEwAQ#v=onepage&amp;q=Antun%20Mavrak&amp;f=false&lt;/ref&gt; U prvom svjetskom ratu je učestvovao na strani srpske vojske.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=„Prevari Me Jednom – Sram Te Bilo, Prevari Me Dva Puta - Sram Nene Bilo“&lt;!-- Botovski generisani naziv --&gt; |url=http://www.orbus.be/aktua/2009/aktua2764.htm |access-date=2014-07-22 |archivedate=2016-03-05 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160305062359/http://www.orbus.be/aktua/2009/aktua2764.htm |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;

Nakon rata je studirao pravo na [[Sveučilište u Zagrebu|Sveučilištu u Zagrebu]].&lt;ref name=L&amp;D&gt;Branko Lazitch with Milorad M. Drachkovitch (eds.), ''Biographical Dictionary of the Comintern.'' New, Revised, and Expanded Edition. Stanford, CA: Hoover Institution Press, 1986; pg. 309.&lt;/ref&gt;

=== Partijski rad ===

Bio je jedan od vođa [[SKOJ]]-a na zagrebačkom sveučilištu. Radio je u studentskom klubu »Eppur si muove«.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; Početkom 1920-ih neko vreme su u Zagrebu delovale dve komunističke omladinske organizacije. Na čelu nezvanične organizacije bili su [[Milan Durman]], Antun Mavrak i [[Stjepan Zinić]].&lt;ref&gt;http://books.google.rs/books?id=xhUBCz0GTB0C&amp;q=Stjepan+Zini%C4%87&amp;dq=Stjepan+Zini%C4%87&amp;hl=en&amp;sa=X&amp;ei=9XTVU6KDM7T54QS13YDICA&amp;ved=0CC0Q6AEwAw&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:Omladinska borba.jpg|thumb|Časopis [[Omladinska borba]], čiji je urednik bio Antun Mavrak.]]
Prvog maja 1923. godine disidentska grupa SKOJ-a, na čelu sa Milanom Durmanom, [[Stanko Dragić|Stankom Dragićem]] i Antunom Mavrakom, je pokrenula časopis [[Omladinska borba]].&lt;ref name=&quot;automatski generisano1&quot;&gt;Milan Vesović, ''Revolucionarna štampa u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca'' (str. 116), Beograd, 1979.&lt;/ref&gt; Još pre njegovog izlaženja, zagrebačka [[Borba (novine)|Borba]] se ogradila od njega, obzirom da nije imao odobrenje partijskih organa. Ova grupa omladinaca je optuživana da hoće da stvori poseban Savez radničke omladine i da &quot;odbija da se podvrgne opštoj disciplini.&quot;&lt;ref name=&quot;automatski generisano1&quot; /&gt; U junu iste godine su sređeni odnosi SKOJ-a u Zagrebu, i Omladinska borba je prihvaćena kao zvanični organ SKOJ-a, odnosno SROJ-a. Glavni i odgovorni urednik je bio Antun Mavrak.&lt;ref name=&quot;automatski generisano3&quot;&gt;Milan Vesović, ''Revolucionarna štampa u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca'' (str. 117), Beograd, 1979.&lt;/ref&gt; Nakon 17 objavljenih brojeva, izlaženje lista je obustavljeno nakon policijske zabrane 15. januara 1924. godine.&lt;ref name=&quot;automatski generisano3&quot; /&gt;

Mavrak se pridružio Komunističkoj partiji Jugoslavije [[1924]]. godine, i ubrzo postaje bitna osoba u organizaciji.&lt;ref name=L&amp;D /&gt; Na sjednici Oblasnog vijeća [[Nezavisna radnička partija Jugoslavije|Nezavisne radničke partije Jugoslavije]] za Hrvatsku i Slavoniju od 30. rujna 1924. godine izabran je za člana tog foruma.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; Bio je protivnik sukoba frakcija unutar [[KPJ]]. Antifrakcijskim radom u Zagrebu 1920-ih rukovodili su Anton Mavrak i [[Stanko Dragić]], koji su 1925. izabrani u Mesni komitet, u kome su imali podršku i u [[Mladen Conić|Mladenu Coniću]] i [[Andrija Hebrang|Andriji Hebrangu]].&lt;ref&gt;http://books.google.rs/books?id=nrkcAAAAIAAJ&amp;q=Stanko+Dragi%C4%87&amp;dq=Stanko+Dragi%C4%87&amp;hl=en&amp;sa=X&amp;ei=cRzVU52CGend4QTf_ID4DA&amp;ved=0CDMQ6AEwBQ&lt;/ref&gt;

Učestvovao je na partijskoj konferenciji u Križevcima 1925. ili 1926. godine, gde je između ostalih upoznao [[Josip Broz|Josipa Broza]].&lt;ref name=&quot;jutarnji&quot;/&gt; 1926—1927. godine bio je suradnik i urednik organa KPJ »[[Borba (novine)|Borbe]]«.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; Kada je početkom [[1927]]. godine [[Tito]] došao u [[Zagreb]], sa ženom i djetetom bez posla, Mavrak mu je čak ustupio svoj stan na privremeno korištenje. Isprva su bili u prijateljskim odnosima, ali je Kerber ubrzo izgubio povjerenja u Tita iz nekog razloga.&lt;ref name=&quot;jutarnji&quot;/&gt;

[[1928]]. godine Mavrak je postao sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Hrvatsku.&lt;ref name=L&amp;D /&gt; Tu dužnost obavlja vrlo kratko jer je zbog čestih progona zagrebačke policije morao napustiti zemlju. Prema [[Tito]]voj izjavi, on je pobjegao preko granice jer je istukao i ubio štrajkbrehere.&lt;ref name=&quot;jutarnji&quot;/&gt; [[1929]]. godine ilegalno odlazi u Beč, gdje ga austrijska policija hapsi i želi izručiti jugoslavenskim vlastima, ali zahvaljujući akciji međunarodne javnosti to ne čine. Poznati pisci tog vremena [[Karl Kraus]] i [[Henri Barbusse]] uputili su apel austrijskom ministru pravde u vezi s izručenjem jugoslavenskim krvnicima »jugoslavenskog bjegunca Mavraka« i mole da »ne povredi najosnovniji evropski pojam čovječnosti«.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

Nakon izlaska iz bečkog zatvora biva protjerivan iz Austrije te odlazi u Francusku.&lt;ref name=&quot;jutarnji&quot;&gt;{{Cite web |title=Cinkanjem i preko leševa do šefa KPJ |url=http://www.jutarnji.hr/cinkanjem-i-preko-leseva-do-sefa-kpj/282768/ |access-date=2014-07-08 |archivedate=2013-09-30 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130930185041/http://www.jutarnji.hr/cinkanjem-i-preko-leseva-do-sefa-kpj/282768 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; Nastanio se u Parizu, gde je rukovodio radom u jugoslavenskoj sekciji [[KP Francuske]]. Surađivao je u »Proleteru«.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

=== Na čelu partije ===

U vreme [[Šestojanuarska diktatura|šestojanuarske diktature]] u Jugoslaviji, KPJ je pozvala na oružani otpor, pa je usledila serija oružanih okršaja komunista i policije.&lt;ref name=Swain131 /&gt; Partijski radikali su uzalud pokušavali da pokrenu mase na &quot;oružani ustanak&quot; putem izolovanih uličnih borbi.&lt;ref name=Swain131 /&gt; Ova taktika KPJ je izazvala oštre odmazde jugoslovenske policije, tokom kojih su ubijene i uhapšene mnoge vođe komunista, uključujući [[Đuro Đaković|Đuru Đakovića]].&lt;ref name=Swain132&gt;Swain, &quot;Wreckage or Recovery,&quot; pg. 132.&lt;/ref&gt; Krajem [[1929]]. godine lideri KPJ [[Jovan Mališić]] i [[Filip Filipović]] su bili meta žestoke kritike iz Moskve, zbog tendencije razvoja podzemne jugoslovenske partije ka [[puč]]izmu, na štetu fabričkog organizovanja.&lt;ref name=Swain131&gt;Geoffrey Swain, &quot;Wreckage or Recovery: A Tale of Two Parties,&quot; in Matthew Worley (ed.), ''In Search of Revolution: International Communist Parties in the Third Period.'' Palgrave-Macmillan, 2004; pg. 131.&lt;/ref&gt; Kominterna je tražila novo rukovodstvo da zaustavi frakcijske sukobe i obnovi organizaciju.&lt;ref name=Swain132 /&gt;

Avgusta [[1930]]. godine Antun Mavrak je pozvan u Moskvu, gde ga je Izvršni komitet Kominterne imenovao za sekretara Centralne rukovodeće instance KPJ.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;&lt;ref name=L&amp;D /&gt; U Moskvi je živeo pod imenom '''Karl Kerber'''.&lt;ref name=&quot;pogibija&quot;&gt;{{Cite web |url=https://nekropole.info/ru/Karl-Kerber |title=Podaci o pogubljenju Antuna Mavraka |access-date=2016-07-24 |archive-date=2019-12-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191214044130/https://nekropole.info/ru/Karl-Kerber |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Novi fokus je stavljen na organizaciju ilegalnih sindikata, dok su oni koji hoće trenutni oružani ustanak proglašeni teroristima u partijskoj štampi.&lt;ref&gt;Swain, &quot;Wreckage or Recovery,&quot; pp. 133-134.&lt;/ref&gt;

Sve do proljeća 1932. godine Mavrak djeluje vrlo aktivno, naročito na sanaciji stanja u KPJ. U travnju 1932. godine opet putuje u Moskvu, gde prisustvuje XI. proširenom plenumu IK Kominterne.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; Istog mjeseca optužen je zbog navodnog sudjelovanja u unutarpartijskom grupaškom i frakcionaškom djelovanju, nakon čega ga je Kominterna isključila iz KPJ.&lt;ref name=L&amp;D /&gt; Iste godine, na čelo privremenog rukovodstva KPJ je postavljen [[Josip Čižinski]].&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/93_7.pdf&lt;/ref&gt;

=== Izopšten u SSSR-u ===
{{main|Jugoslovenska politička emigracija u SSSR}}
[[Datoteka:Building American bridge in Rostov 1.jpg|minijatura|[[Rostov na Donu]], gde je Mavrak radio kao fizički radnik.]]
Izbačen iz partije, Antun Mavrak je nastavio da živi u SSSR-u kao radnik. Prvo je poslan na rad u tvornicu »Šljemastroj« u [[Rostov na Donu]].&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; U siječnju [[1934]]. godine sekretar CK KPJ [[Josip Čižinsky]] je postavio pitanje njegova povratka u partiju na sjednici CK SKJ.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt; Po svoj prilici tada je preveden na rad u tvornicu automobila »ZIS« (Zavod imena Staljina) u Moskvu gdje je radio narednih godina.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

Mavrak je u Moskvi živeo veoma teško, potpuno odbačen, pred kraj života gotovo beskućnik. O njegovim posljednjim danima svjedoči [[Karlo Štajner]], koji ga je sreo nakon što je izbačen na ulicu iz hotela u kojem je stanovao:

{{izdvojeni citat|Tada je Mavrak bio već smijenjen sa svih partijskih funkcija i isključen iz KPJ, a sve po direktivi Kominterne... Želio je da ide spavati kod NKVD-a, jer je osjećao da ga nitko ne smije primiti. Međutim, ja sam našao jednu sobicu kod svog skladištara, u krugu svog preduzeća. U njoj je kasnije spavao i Đuro Cvijić, koji je došao u situaciju sličnu Mavrakovoj. Donio sam Mavraku i jednu deku. Sad je mogao mirno spavati. Nudio sam mu nešto i novca. Nije htio odmah uzeti. Očito da mu je bilo jako teško. Na kraju je ipak uzeo 100 rubalja... Donosio sam mu hranu i knjige. Mnogo je čitao. Inače, bio je jako obrazovan, visok intelektualac, dobar teoretičar i praktičar marksizma. Osjećao se kao da je u zatvoru. Bilo mu je sve to neshvatljivo...&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;|[[Karlo Štajner]]}}

Po dolasku u Moskvu, [[Josip Broz]] je organima Kominterne dao prilično nepovoljan sud o Mavraku, navodeći da on nije daleko od &quot;trockizma&quot;, što je u vreme [[Veliki teror|Staljinovog terora]] bila najteža optužba:

{{izdvojeni citat|Ovdje me stalno molio da se založim da se vrati u zemlju, no to nisam napravio zato jer nisam imao povjerenja u njega da tamo neće smetati partiji. 1937. doznao sam da je njegov bliski prijatelj Braun u Zagrebu trockist, a sada smatram da i Kerber nije dalek od toga.&lt;ref name=&quot;jutarnji&quot;/&gt;|[[Josip Broz]]}}

=== Streljanje u Moskvi ===
{{main|KPJ tokom Velike čistke}}
[[Datoteka:Mavrak.jpg|thumb|Oštećen spomenik Antunu Mavraku u Travniku]]

Mavrak je uhapšen [[7. februar]]a [[1938]]. godine, u periodu masovnog terora Staljinove tajne policije, potaknutog ksenofobnom &quot;anti-špijunskom&quot; kampanjom, što je naročito teško pogodilo strane komunističke disidente.&lt;ref name=&quot;automatski generisano2&quot;&gt;Karlo Štajner, ''Ruka iz groba'' (A Hand from the Grave). Zagreb: Globus, 1985; pg. 40.&lt;/ref&gt; Prema svedočenju K. Štajnera, Mavrak se nalazio u Lubjanki, glavnom zatvoru NKVD-a, gde je podvrgnut &quot;metodama psihološke smrti&quot;.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

{{izdvojeni citat|Mogu pomisliti da je takvim metodama bio podvrgnut i Mavrak, revolucionar, čovjek, drug, koji je uza sve to — duboko vjerovao u ljepotu i snagu duše ruskog naroda, u Lenjina i njegov Oktobar.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;|[[Karlo Štajner]]}}

Mavrak je terećen zajedno sa jugoslovenskim revolucionarima [[Filip Filipović|Filipom Filipovićem]] i [[Karlo Štajner|Karlom Štajnerom]], i streljan 8. aprila 1938. godine.&lt;ref name=&quot;pogibija&quot;/&gt; Posmrtno je rehabilitiran odlukom Vojnog kolegijuma Vrhovnog suda SSSR, decembra 1963. godine.&lt;ref name=&quot;pogibija&quot;/&gt;

== Dela ==

Sarađivao je u Borbi, Proleteru i u organu [[KP Austrije|austrijske KP]] »''[[Die Rote Fahne]]''«. Pored mnogih tekstova i članaka, objavio je i brošuru »Zahtjevi besposlenih«.&lt;ref name=&quot;obračun&quot;/&gt;

== Literatura ==
* ''Antun Mavrak: građa za monografiju''. Sarajevo. CK SKBiH. [[1985]].
* Branko Lazitch i Milorad M. Drachkovitch (eds.), ''Biographical Dictionary of the Comintern''. New, Revised, and Expanded Edition. Stanford, CA: Hoover Institution Press, [[1986]].
* Geoffrey Swain, &quot;''Wreckage or Recovery: A Tale of Two Parties''&quot; in Matthew Worley (ed.), ''In Search of Revolution: International Communist Parties in the Third Period''. Palgrave-Macmillan, [[2004]].

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Povezano ==
* [[Jugoslovenska politička emigracija u SSSR]]
* [[KPJ tokom Velike čistke]]

== Vanjske veze ==
{{commonscat|Antun Mavrak}}
* [http://www.jutarnji.hr/cinkanjem-i-preko-leseva-do-sefa-kpj/282768/ Cinkanjem i preko leševa do šefa KPJ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130930185041/http://www.jutarnji.hr/cinkanjem-i-preko-leseva-do-sefa-kpj/282768 |date=2013-09-30 }}
* [http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&amp;id_clanak_jezik=87118 Staljinski obračun s jugoslavenskim partijskim vodstvom u SSSR-u]

{{Predsjednici SKJ}}

{{Lifetime|1899|1938|Mavrak, Antun}}

[[Kategorija:Jugoslavenski političari]]
[[Kategorija:Jugoslavenski komunisti]]
[[Kategorija:Članovi Centralnog komiteta KPJ-SKJ]]
[[Kategorija:Ličnosti radničkog pokreta Jugoslavije]]
[[Kategorija:Žrtve Velike čistke iz Jugoslavije]]</text>
      <sha1>pfg89wpkteeyacfk9c6ahavvn6pul7a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Vojnik (Makedonija)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1452766</id>
    <revision>
      <id>42681583</id>
      <parentid>42545634</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:24:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ehrlich91</username>
        <id>31090</id>
      </contributor>
      <origin>42681583</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1538" sha1="3jwbsap7eexod34nef0s4t0hz9tf9jf" xml:space="preserve">{{Ostale upotrebe|Vojnik (razvrstavanje)}}
{{Naseljeno mesto u Makedoniji-lat
|mesto              = Vojnik
|izvorno_ime        = {{jez-mak|Војник}}
|slika              = Воздушен поглед на Војник.jpg
|opis_slike         = 
|opština            = Staro Nagoričano
|populacija         = 61
|nadm visina        = 330
|gšir               = 42.1586
|gduž               = 21.8728
|pozivni broj       = 031
|poštanski kod      = 
|registarska oznaka = KU
}}
'''Vojnik''' ({{jez-mak|Војник}}) je naselje u [[Severna Makedonija|Severnoj Makedoniji]], u severnom delu države. Vojnik pripada [[Opština Staro Nagoričano|opštini Staro Nagoričano]].

== Prirodni uslovi ==
Vojnik je smešten u severnom delu [[Severna Makedonija|Severne Makedonije]]. Od najbližeg grada, [[Kumanovo|Kumanova]], selo je udaljeno 14 kilometara istočno.

Selo Vojnik se nalazi u istorijskoj oblasti [[Sredorek]], u dolini reke [[Pčinja|Pčinje]], na oko 330 metara nadmorske visine.

Mesna klima je [[Kontinentalna klima|kontinentalna]].

== Stanovništvo ==
Vojnik je prema poslednjem popisu iz [[2002.]] godine imao 61 stanovnika.

Ogromna većina stanovništva u naselju su etnički [[Makedonci]] (95%), a ostalo [[Srbi]].

Pretežna veroispovest mesnog stanovništva je [[pravoslavlje]].

== Izvori ==
* [http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Popis u Makedoniji 2002. - Knjiga 10.]

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Vojnik, North Macedonia}}

{{Opština Staro Nagoričano}}

[[Kategorija:Opština Staro Nagoričano]]</text>
      <sha1>3jwbsap7eexod34nef0s4t0hz9tf9jf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Vragoturce</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1452816</id>
    <revision>
      <id>42681594</id>
      <parentid>42285637</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:58:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ehrlich91</username>
        <id>31090</id>
      </contributor>
      <origin>42681594</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1876" sha1="h29ps3p483ciq9pphimxay4thyouj5j" xml:space="preserve">{{Naseljeno mesto u Makedoniji-lat
|mesto              = Vragoturce
|izvorno_ime        = {{jez-mak|Враготурце}}
|slika              = Воздушен поглед на Враготурце.jpg
|opis_slike         = 
|opština            = Staro Nagoričano
|populacija         = 55
|nadm visina        = 580
|gšir               = 42.2861
|gduž               = 21.8819
|pozivni broj       = 031
|poštanski kod      = 
|registarska oznaka = KU
}}
'''Vragoturce''' ({{jez-mak|Враготурце}}) je naselje u [[Republika Makedonija|Republici Makedoniji]], u severoistočnom delu države. Vragoturce pripada [[Opština Staro Nagoričano|opštini Staro Nagoričano]].

== Prirodni uslovi ==
Vragoturce je smešteno u severoistočnom delu [[Republika Makedonija|Republike Makedonije]], blizu državne granice sa [[Srbija|Srbijom]] (2&amp;nbsp;km). Od najbližeg grada, [[Kumanovo|Kumanova]], selo je udaljeno 25 kilometara severoistočno.

Selo Vragoturce se nalazi u istorijskoj oblasti [[Sredorek]], na južnim padinama planine [[Kozjak (Kumanovo)|Kozjak]], na blizu 600 metara nadmorske visine.

Mesna klima je oštra [[Kontinentalna klima|kontinentalna]] zbog znatne nadmorske visine.

== Stanovništvo ==
Vragoturce je prema poslednjem popisu iz [[2002]]. godine imalo 55 stanovnika.

Ogromna većina stanovništva u naselju su etnički [[Makedonci]] (100%).

Pretežna veroispovest mesnog stanovništva je [[pravoslavlje]].

== Izvori ==
* [http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Popis u Makedoniji 2002. - Knjiga 10.]

== Vanjske veze ==
* [http://www.opstinastaronagoricane.gov.mk/ www.opstinastaronagoricane.gov.mk Zvanična stranica opštine Staro Nagoričano] {{Webarchive|url=https://archive.today/20121205094026/http://www.opstinastaronagoricane.gov.mk/ |date=2012-12-05 }}

{{Opština Staro Nagoričano}}

[[Kategorija:Opština Staro Nagoričano]]</text>
      <sha1>h29ps3p483ciq9pphimxay4thyouj5j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Dobrača (Makedonija)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1453066</id>
    <revision>
      <id>42681630</id>
      <parentid>42281744</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:54:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ehrlich91</username>
        <id>31090</id>
      </contributor>
      <origin>42681630</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1799" sha1="r771lewkakgn9j6azwhwh65xv7py29u" xml:space="preserve">{{drugo značenje3|Dobrača}}
{{Naseljeno mesto u Makedoniji-lat
|mesto              = Dobrača
|izvorno_ime        = {{jez-mak|Добрача}}
|slika              = Воздушен поглед на Добрача.jpg
|opis_slike         = 
|opština            = Staro Nagoričano
|populacija         = 76
|nadm visina        = 450
|gšir               = 42.2203
|gduž               = 21.8944
|pozivni broj       = 031
|poštanski kod      = 
|registarska oznaka = KU
}}
'''Dobrača''' ({{jez-mak|Добрача}}) je naselje u [[Republika Makedonija|Republici Makedoniji]], u severnom delu države. Dobrača pripada [[Opština Staro Nagoričano|opštini Staro Nagoričano]].

==Prirodni uslovi==
Dobrača je smeštena u severnom delu [[Republika Makedonija|Republike Makedonije]]. Od najbližeg grada, [[Kumanovo|Kumanova]], selo je udaljeno 14 kilometara istočno.

Selo Dobrača se nalazi u istorijskoj oblasti [[Sredorek]], u dolini reke [[Pčinja|Pčinje]], na oko 450 metara nadmorske visine. Istočno od sela se izdiže [[Germanska planina]].

Mesna klima je [[Kontinentalna klima|kontinentalna]].

==Stanovništvo==
Dobrača je prema poslednjem popisu iz [[2002.]] godine imala 76 stanovnika.

Ogromna većina stanovništva u naselju su etnički [[Makedonci]] (98%), a ostalo [[Srbi]].

Pretežna veroispovest mesnog stanovništva je [[pravoslavlje]].

==Izvori==
* [http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Popis u Makedoniji 2002. - Knjiga 10.]

== Vanjske veze ==
*[http://www.opstinastaronagoricane.gov.mk/ www.opstinastaronagoricane.gov.mk Zvanična stranica opštine Staro Nagoričano] {{Webarchive|url=https://archive.today/20121205094026/http://www.opstinastaronagoricane.gov.mk/ |date=2012-12-05 }}

{{Opština Staro Nagoričano}}

[[Kategorija:Opština Staro Nagoričano]]</text>
      <sha1>r771lewkakgn9j6azwhwh65xv7py29u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Zavoj (Makedonija)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1453239</id>
    <revision>
      <id>42681523</id>
      <parentid>42545989</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:32:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681523</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1857" sha1="c92mbqp9kjg93fv0t30x723phcosvn0" xml:space="preserve">{{Ostale upotrebe|Zavoj (razvrstavanje)}}
{{Naseljeno mesto u Makedoniji-lat
|mesto              = Zavoj
|izvorno_ime        = &lt;small&gt;{{jez-mak|Завој}}&lt;/small&gt;
|grb                = 
|slika              = Поглед на Завој.jpg
|opis_slike         = Zavoj
|opština            = Ohrid
|populacija         = 12
|nadm visina        = 1.070
|gšir               = 41.1911
|gduž               = 20.9081
|pozivni broj       = +389 (0)46
|poštanski kod      = 6306
|registarska oznaka =OH
}}
'''Zavoj''' ({{jez-mak|Завој}}) je naselje u [[Republika Makedonija|Republici Makedoniji]], u jugozapadnom delu države. Zavoj pripada [[Opština Ohrid|opštini Ohrid]].

== Prirodni uslovi ==
Naselje Zavoj je smešteno u jugozapadnom delu [[Republika Makedonija|Republike Makedonije]]. Od najbližeg grada, [[Ohrid]]a, naselje je udaljeno 15&amp;nbsp;km severoistočno.

Zavoj se nalazi u istorijskoj oblasti [[Ohridski kraj]], koja se obuhvata istočnu i severoistočnu obalu [[Ohridsko jezero|Ohridskog jezera]]. Naselje je smešteno na severnim padinama planine [[Galičica|Galičice]]. Nadmorska visina naselja je približno 1.070 metara.

Klima u naselju je [[Planinska klima|planinska]] zbog znatne nadmorske visine.

== Historija ==

== Stanovništvo ==
Zavoj je prema poslednjem popisu iz [[2002]]. godine imao 12 stanovnika.

Većinu stanovništva čine etnički [[Makedonci]] (100%).

Većinska veroispovest je [[pravoslavlje]].

== Povezano ==
* [[Opština Ohrid]]

== Izvori ==
* [http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Popis u Makedoniji 2002. - Knjiga 10.]

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Zavoj}}
* [http://www.ohrid.gov.mk www.ohrid.gov.mk Zvanična stranica opštine Ohrid] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180827040453/http://www.ohrid.gov.mk/ |date=2018-08-27 }}

{{Opština Ohrid}}

[[Kategorija:Opština Ohrid]]</text>
      <sha1>c92mbqp9kjg93fv0t30x723phcosvn0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šipokno</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1454360</id>
    <revision>
      <id>42681621</id>
      <parentid>42353168</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:47:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681621</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2130" sha1="dugabntycbzrso9zor6u5xtr399rlel" xml:space="preserve">{{Naseljeno mesto u Makedoniji-lat
|mesto              = Šipokno
|izvorno_ime        = &lt;small&gt;{{jez-mak|Шипокно}}&lt;/small&gt;
|grb                = 
|slika              = Панорама на Шипокно.jpg
|opis_slike         = 
|opština            = Ohrid
|populacija         = 5
|nadm visina        = 770
|gšir               = 41.08
|gduž               = 20.813333
|pozivni broj       = +389 (0)46
|poštanski kod      = 6000
|registarska oznaka =OH
}}
'''Šipokno''' ({{jez-mak|Шипокно}}) je naselje u [[Republika Makedonija|Republici Makedoniji]], u jugozapadnom delu države. Šipokno pripada [[Opština Ohrid|opštini Ohrid]].

== Prirodni uslovi ==
Naselje Šipokno je smešteno u krajnje jugozapadnom delu [[Republika Makedonija|Republike Makedonije]]. Od najbližeg grada, [[Ohrid]]a, naselje je udaljeno 5&amp;nbsp;km južno.

Šipokno se nalazi u istorijskoj oblasti [[Ohridski kraj]], koja se obuhvata istočnu i severoistočnu obalu [[Ohridsko jezero|Ohridskog jezera]]. Naselje je smešteno visoko, na zapadnim padinama planine [[Galičica|Galičice]], a iznad [[Ohridsko jezero|Ohridskog jezera]]. Nadmorska visina naselja je približno 770 metara.

Klima u naselju, i pored znatne nadmorske visine, ima [[Župna klima|župne odlike]], pa je pre [[Umereno kontinentalna klima|umereno kontinentalna]] nego [[Planinska klima|planinska]].

== Historija ==
Šipokno, mada staro naselje, tokom druge polovine [[20. vek]]a je gotovo u celosti za postalo [[turizam|turističko]] naselje.

== Stanovništvo ==
Šipokno je prema poslednjem popisu iz [[2002]]. godine imalo 5 stanovnika.

Većinu stanovništva čine etnički [[Makedonci]] (100%).

Većinska veroispovest je [[pravoslavlje]].

== Povezano ==
* [[Opština Ohrid]]

== Izvori ==
* [http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Popis u Makedoniji 2002. - Knjiga 10.]

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Šipokno}}
* [http://www.ohrid.gov.mk www.ohrid.gov.mk Zvanična stranica opštine Ohrid] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180827040453/http://www.ohrid.gov.mk/ |date=2018-08-27 }}

{{Opština Ohrid}}

[[Kategorija:Opština Ohrid]]</text>
      <sha1>dugabntycbzrso9zor6u5xtr399rlel</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Đuro Sudeta</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1467358</id>
    <revision>
      <id>42681616</id>
      <parentid>42268432</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:19:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681616</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1873" sha1="5nh1xqjoxrlbx6b5hq2ys8qq3i5fssv" xml:space="preserve">{{Infokutija pisac
| ime = Đuro Sudeta
| slika = 
| datum_rođenja = {{birth date|1903|4|10|df=y}}
| mjesto_rođenja = [[Stara Plošćica]] pokraj [[Bjelovar]]a ([[Austro-Ugarska]])
| datum_smrti = {{death date and age|1927|4|30|1904|4|10|df=y}}
| mjesto_smrti = [[Koprivnica]] ([[Kraljevina SHS]])
| nacionalnost = 
| zanimanje = pjesnik
| nagrade = 
}}
'''Đuro Sudeta''' ([[Stara Plošćica]] pokraj [[Bjelovar]]a, [[10. travnja]] [[1903]]. - [[Koprivnica]], [[30. travnja]] [[1927]].), [[Hrvatska|hrvatski]] književnik.

Nakon gimnazijskog školovanja u [[Zagreb]]u, od [[1922]]. godine učitelj je na građanskoj školi u [[Virje|Virju]]. Od ljeta [[1925]]. liječio se od [[tuberkuloza|tuberkuloze]] u Topolšici, Zagrebu i Koprivnici. U kratkom životu izlaze mu dvije zbirke pjesama: ''„Osamljenim stazama&quot;'' i ''„Kućice u Dolu&quot;'', a napisao je i nekoliko [[novela]] i [[feljton]]a. Pjesnik je sutonskih ugođaja, kiše, tjeskobe, bolesti i umiranja, ali je željan sunca, vedrine, proljeća i harmonije, a suočen s realnošću bolesničke postelje. Sudeta je lirik pun neposrednosti, stvaralac [[Religija|religiozna]] nadahnuća, koji traga za utjehom samotnika i traži iskupljenje u idiličnom miru snježnobijelih [[crkva|crkava]]. Od mnoštva pripovjedaka izdvaja se moderna lirsko-fantastična pripovjetka ''&quot;Mor&quot;''.

Pisao je pjesme, članke i političke rasprave u ''&quot;Luči&quot;, &quot;Hrvatskoj prosvjeti&quot; i &quot;[[Vijenac|Vijencu]]&quot;''.

== Vanjske veze ==
* [http://library.foi.hr/m3/kautor.asp?B=1&amp;A=0000000007 Đuro Sudeta] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160311142229/http://library.foi.hr/m3/kautor.asp?a=0000000007&amp;b=1 |date=2016-03-11 }}

{{Normativna kontrola}}

{{DEFAULTSORT:Sudeta, Đuro}}
[[Kategorija:Hrvatski pisci]]
[[Kategorija:Hrvatski pjesnici]]
[[Kategorija:Hrvatski pjesnici 20. stoljeća]]
[[Kategorija:Biografije, Bjelovar]]</text>
      <sha1>5nh1xqjoxrlbx6b5hq2ys8qq3i5fssv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Zoološki vrt i akvarij grada Osijeka</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1468708</id>
    <revision>
      <id>42681568</id>
      <parentid>41090014</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:01:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681568</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2846" sha1="6mjmazq5l81s8hhb3y7q12xodrqrm8o" xml:space="preserve">[[Datoteka:Pjegave hijene.jpg|thumb|mini|Pjegave hijene u osječkom zoološkom vrtu]]
'''Zoološki vrt i akvarij grada [[Osijek]]a''' najveći je  [[zoološki vrt]] u Hrvatskoj, prostire se na 11 hektara. U njemu živi više od 100 vrsta životinja. [[Gepard]]i, [[lav]]ovi i [[tigar|tigrovi]] imaju neke od najvećih nastamba za njih u Europi. Ravnateljica je Tamara Šalika Todorović, a ZOO s 3,5 milijuna kuna uspijeva održati visoke standarde. ZOO ometaju poplave, jer je tik uz lijevu obalu [[Drava|Drave]].

Osječki zoološki vrt smješten je na lijevoj obali rijeke Drave, odvojen od grada i buke, pun zelenila i svježeg zraka, što ga čini pravim mjestom za miran život životinja, te odmor i opuštanje čovjeka. Nastao je [[1955.]] godine. U svojih se 50 godina postojanja odlikovao veličinom svog prostora, kao i brojem svojih životinja. Nijedan drugi zoološki vrt u Hrvatskoj ne može se pohvaliti tolikom veličinom vanjskog prostora na kojem borave životinje. Životinjama se nastoji omogućiti što više prirodnog okoliša, od travnatih prostranstava, visoke trave za odmor i skrivanje mladunčadi, pravljenja gnijezda, do šumaraka u čijoj se hladovini životinje mogu sakriti od sunca u ljetnim mjesecima. Pravila o organizaciji u poslovanju osječkog zoološkog vrta od [[8. kolovoza]] 1955. godine donose: I. Osnovne odredbe, II. Imovinu ustanove, III. Organe upravljanja, IV. Organizaciju poslovanja, V. Sistematizaciju radnih mjesta, VI. Odredbe o poslovanju i VII. Fondove (financijske). U Pravilima je jasno navedena javna i prosvjetna svrha ZOO-vrta (čl.2) te su načelno opisani poslovanje i stručni zadaci ustanove (čl.5).  U razdoblju od 1955. do [[1962.]] godine  direktor vrta bio je Ivan Bulant, od 1962. do [[1965.]] godine Stanko Grozdanić, a od 1965. godine Rudolf Kern. Osječki zoološki vrt je kao samostalna ustanova djelovao do [[1966.]] godine, kada je ušao u sastav Komunalnog poduzeća Osijek, današnjeg Unikoma.

U vrtu boravi osamdesetak životinjskih vrsta, a u akvariju dvadesetak. Vrt uzdržava 650-ak jedinka i godišnje ga posjeti stotinjak tisuća posjetitelja. Vrt je otvoren za posjetitelje od 9 h do 20 h.

== Vanjske veze ==
* [http://www.zoo-osijek.hr Službena stranica Zoološkog vrta u Osijeku]
* [http://www.osijek031.com/galerija/thumbnails.php?album=29 Galerija zoološkog vrta]
* [http://www.osijek031.com/viewtopic.php?p=4748 Sjaj i bijeda osječkog zoološkog vrta] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110928225947/http://www.osijek031.com/viewtopic.php?p=4748 |date=2011-09-28 }}
* [http://www.osijek.hr/nastavak.aspx?id=1974 Pohvale Vrta]{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Nastanci 1955.]]
[[Kategorija:Zoološki vrtovi u Hrvatskoj|Osijek]]
[[Kategorija:Parkovi u Osijeku]]</text>
      <sha1>6mjmazq5l81s8hhb3y7q12xodrqrm8o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Čedomil Bachrach</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1502003</id>
    <revision>
      <id>42681609</id>
      <parentid>42677521</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:22:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681609</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4600" sha1="jn6ibkhuk9cx5qqy31tvvnyykgt8pjd" xml:space="preserve">{{Infokutija biografija
|ime          = Čedomil Bachrach
|slika         = 
|širina_slike    = 125px
|alt           = 
|opis       = 
|ime_po_rođenju    = 
|datum_rođenja    = {{birth date|1924|6|23|df=y}}
|mjesto_rođenja   = {{nowrap|{{flagicon|HRV}} [[Velika Gorica]], [[Hrvatska]]&lt;br&gt;{{small|(tada {{flag|Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca}})}}}}
|datum_smrti    = {{death date and age|1983|8|2|1924|6|23|df=y}}
|mjesto_smrti   = {{flagicon|HRV}} [[Zagreb]], [[Hrvatska]]&lt;br&gt;{{small|(tada {{flag|SFR Jugoslavija}})}}
|tijelo_otkriveno = 
|uzrok_smrti   = 
|počivalište = 
|počivalište_koordinate = &lt;!-- {{coord|LAT|LONG|display=inline,title}} --&gt;
|rezidencija     = 
|nacionalnost   = [[Jugoslaveni|Jugoslaven]]
|etnicitet     = [[Židovi u Hrvatskoj|Židov]]
|državljanstvo   = 
|ostala_imena   = 
|poznat_po     = 
|obrazovanje     = 
|alma_mater    = 
|poslodavac      = 
|zanimanje    = [[grafički dizajn]]er
|godine_aktivnosti  = 
|mjesto_porijekla     = 
|plata        = 
|neto_vrijednost      = 
|visina        = 
|težina        = 
|titula         = 
|mandat          = 
|prethodnik   = 
|nasljednik     = 
|partija         = 
|suparnici     = 
|odbori        = 
|religija      = 
|supružnik        = 
|partner       = 
|djeca      = [[Sanja Bachrach Krištofić]]&lt;br/&gt; [[Daniel Bachrach]] &lt;br/&gt;
|roditelji       = Slavko i Irena Bachrach
|rodbina     = [[Bernard Bachrach]] &lt;br /&gt;&lt;small&gt;(unuk)&lt;/small&gt;&lt;br /&gt;[[David Bachrach]]&lt;br /&gt;&lt;small&gt;(unuk)  [[Rene Bachrach Krištofić]]&lt;br /&gt;&lt;small&gt;(unuk)&lt;/small&gt;&lt;br /&gt;[[Tessa Bachrach Krištofić]]&lt;br /&gt;&lt;small&gt;(unuka)&lt;/small&gt;
|pozivni_znak      = 
|nagrade        = 
|potpis     = 
|website       = 
|fusnote     = 
|širina_kutije     = 
}}
'''Čedomil Bachrach''' ([[Velika Gorica]], [[23. 6.]] [[1924]] – [[Zagreb]], [[2. 8.]] [[1983]]),&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://zbl.lzmk.hr/?p=425 |title=Židovski biografski leksikon |access-date=2024-02-28 |archive-date=2024-02-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240228210220/https://zbl.lzmk.hr/?p=425 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; [[Jugoslaveni|jugoslavenski]] ilustrator, strip crtač, animator, propagandist, grafički dizajner i član ugledne zagrebačke obitelji Bachrach.

== Biografija ==
Čedomil Bachrach je rođen 23. 6. 1924. u uglednoj [[Židovi u Hrvatskoj|židovskoj]] obitelji Bachrach. Mnogi članovi njegove obitelji su stradali za vrijeme [[Holokaust]]a tj. uspostavom [[Nezavisna Država Hrvatska|Nezavisne Države Hrvatske]] (NDH).&lt;ref&gt;Istraživački i dokumentacijski centar CENDO (Židovska općina Zagreb): Žrtve i preživjeli; Bachrach Branko&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Istraživački i dokumentacijski centar CENDO (Židovska općina Zagreb): Žrtve i preživjeli; Bachrach Dragutin&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Istraživački i dokumentacijski centar CENDO (Židovska općina Zagreb): Žrtve i preživjeli; Bachrach Ivica (Ivan)&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Istraživački i dokumentacijski centar CENDO (Židovska općina Zagreb): Žrtve i preživjeli; Bachrach Makso&lt;/ref&gt; Jedini preživjeli od mnogobrojne obitelji Bachrach su bili Čedomil, njegov otac Slavko&lt;ref&gt;Istraživački i dokumentacijski centar CENDO (Židovska općina Zagreb): Žrtve i preživjeli; Bachrach Slavko&lt;/ref&gt; i majka Irena. Čedomil je od [[1930-e|1930]]-ih radio kao ilustrator, strip crtač, animator, propagandist i dizajner. Objavljivao je svoje radove u [[Veseli vandrokaš|Veselom Vandrokašu]]. [[1952]] godine objavio je autorski strip Vesele bube, te je iste godine surađivao na crtanom filmu [[Začarani dvorac u Dudincima]]. Kao dizajner je radio u više jugoslavenskih tvrtki. I danas se koristi njegov logotip zagrebačkih pekarni [[Zagrebačke pekarne Klara|Klara]] i ambalaža čokoladnog kolača Cao Cao.&lt;ref name=&quot;culturenet&quot;&gt;{{Cite web|title=Tri generacije: Bachrach &amp; Krištofić|url=http://www.culturenet.hr/default.aspx?id=49831|author=|authorlink=|first=|editor=|publisher=culturenet.hr (web centar hrvatske kulture)|format=|work=|pages=|year=12. 12. 2012|access-date=6. 8. 2014|archive-url=|archive-date=|quote=}}&lt;/ref&gt; Čedomil Bachrach je umro 2. 8. 1983. u Zagrebu. Sahranjen je na židovskom djelu zagrebačkog groblja [[Mirogoj]].&lt;ref&gt;Gradska groblja Zagreb: Čedomil Bachrach, Mirogoj Ž-2-II/I-60&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

{{Authority control}}
{{Lifetime|1924|1983|Bachrach, Čedomil}}

[[Kategorija:Jugoslavenski grafički dizajneri]]
[[Kategorija:Jugoslavenski animatori]]
[[Kategorija:Jugoslavenski umjetnici]]
[[Kategorija:Jugoslavenski Jevreji]]
[[Kategorija:Jevrejski grafički dizajneri]]
[[Kategorija:Biografije, Velika Gorica]]
[[Kategorija:Sahranjeni na groblju Mirogoj u Zagrebu]]</text>
      <sha1>jn6ibkhuk9cx5qqy31tvvnyykgt8pjd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Yuracaré</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1502638</id>
    <revision>
      <id>42681517</id>
      <parentid>42413553</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T12:25:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681517</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3029" sha1="bbgrpnrhog79fq1hl6tn27jdq7cipos" xml:space="preserve">[[Datoteka:Pueblos originarios de Bolivia.png|mini|Yuracare na etničkoj karti Bolivije]]
'''Yuracaré''' (Yurucare, Yuruyure).- [[Bolivija|Bolivijsko]] sjedilačko pleme lovaca i ratara nastanjeno u šumovitim predjelima između Río Beni i Rio Marmoré na rijekama [[Chaparé]], [[Chimoré]] i [[Isibore]] (departmani Cochabamba i Beni). Ovi Indijanci opisani su kao visoki ljudi, svijetle puti, gotovo poput Španjolaca i tamnih očiju. Lica su im ovalnog oblika s orlovskim nosom, žene veoma lijepe. 
Yuracaré su izvrsni lovci i ratnici i uzgajivači [[kukuruz]]a i [[manioka|manioke]].  Bili su organizirani po obiteljima bez ikakvog oblika uprave, [[poligamija|poligamije]] nije bilo. Djeci su davali potpunu slobodu i nikada ih nisu kažnjavali, ali su ih ponekad ubijali da ih se oslobode. Odijeća Yuracara rađena je od kore drveta, nalik [[pončo|ponču]] i oslikanim geometrijskim uzorcima. Populacija 3,700 ([[2005]].). Yuracaré Jezik član je i jedini predstavnik porodice Yuracarean. Dijalektima [[mansinyo dijalekt|mansinyo]], [[oromo dijalekt|oromo]] i [[soloto dijalekt|soloto]] govorile su istoime grupe Yuaracara, Mansiño, [[Soloto]] i Oromo. Skupinu [[Oromo]] istrijebili su [[Mansiño]] Indijanci&lt;ref&gt;[http://www.everyculture.com/South-America/Yuracar.html Yuracaré]&lt;/ref&gt;.

== Sela ==
Sela u kojima žive nalaze se na područjima općina [[Villa Tunari]], [[Chimoré]] i [[Puerto Villarroel]] u provincijama Chapare, Carrasco i Moxos, to su. viz.: Ibare, Nueva Cotoca, Galilea, La Misión, La Boca, Santa María, Puerto Cochabamba, Nueva Esperanza i druga &lt;ref&gt;{{Cite web |title=Yuracare |url=http://www.amazonia.bo/mas_detalle_proi.php?id_contenido=29 |access-date=2014-08-06 |archivedate=2011-02-09 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110209054907/http://www.amazonia.bo/mas_detalle_proi.php?id_contenido=29 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;.

== Mitologija ==
Šuma je dom Yuracaré Indijancima. Ona ih hrani pa su i mnogi mitovi vezani uz nju. Svi plodovi do kojih oni dolaze u šumi, zahvaljuju jednom preživjelom čovjeku, koji je izašao iz jame, ispod zemlje, nakon što je jedan zao duh zapalio svu šumu, ljude i životinje. Kada se izvukao van, zao duh se smilovao nad preživjelim i pretvorio se u dobročinitelja. Dade preživjelom šaku sjemenja. Ovaj to zasadi i niknu 'prekrasna šuma'.

== Reference ==
{{izvori}}

== Vanjske veze ==
*Bolivia: El Pueblo Indígena Yuracaré [http://www.monografias.com/trabajos12/mnyurac/mnyurac.shtml Bolivia: El Pueblo Indígena Yuracaré] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060118141353/http://www.monografias.com/trabajos12/mnyurac/mnyurac.shtml |date=2006-01-18 }}; 
*Yuracare [http://www.bolivia.com/empresas/cultura/Pueblos_Indigenas/Yuracare.asp Yuracare] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060212113927/http://www.bolivia.com/empresas/cultura/Pueblos_Indigenas/Yuracare.asp |date=2006-02-12 }}

[[Kategorija:Equatorial]]
[[Kategorija:Equatorial jezici]]
[[Kategorija:Bolivijski Indijanci]]
[[Kategorija:Indijanska plemena]]</text>
      <sha1>bbgrpnrhog79fq1hl6tn27jdq7cipos</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Zuaque</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1503219</id>
    <revision>
      <id>42681581</id>
      <parentid>42668905</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:18:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681581</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3075" sha1="1yi7v5dljce2xuxrnmq2g9qg6rxwls6" xml:space="preserve">'''Zuaque''' (Suaque, Suaqui, Çuaques) /od suua, =sredina + yaqui, =rijeka; rijeka u sredini, odnosi se na Rio Fuerte, Buelna./ ratoborno indijansko pleme iz grupe [[Cahita]] koje je u 16. i  prvoj polovici 17. stoljeća obitavalo na donjem toku rijeke [[Río Fuerte]] u sjevernoj [[Sinaloa|Sinaloi]], [[Meksiko]]&lt;ref name=&quot;Hodge&quot;&gt;[http://www.archive.org/stream/handbookamindians01hodgrich#page/1015/mode/1up Hodge]&lt;/ref&gt;. Španjolski konkvistador [[Don Francisco de Ibarra]]  tamo je 1564. utemeljio grad [[El Fuerte]]. Stalni napadi Cahita plemena, kao što su bili Zuaque, [[Cinaloa]] i [[Tehueco]], natjerali su [[Španjolci|Španjolce]] da [[1610]]. podignu utvrdu radi obrane od neprekidnih napada ovih borbenih plemena&lt;ref&gt;{{Cite web |title=El Fuerte |url=http://www.mexicoscoppercanyon.com/elfuerte.htm |access-date=2014-08-06 |archivedate=2010-08-14 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100814000536/http://www.mexicoscoppercanyon.com/elfuerte.htm |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;. Prema Hodgeu njihovu zemlju uz pomoć plemena Guasave osvojio je još 1601, guverner [[Diego Martínez de Hurdaide|Hurdaide]] i objesio 40 vodećih ljudi&lt;ref name=&quot;Hodge&quot;/&gt;. [[Andrés Pérez De Ribas]], španjolski povjesničar i pionir među misionarima, posjetio je 1605.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Catherine M. Semones |url=http://etd.ohiolink.edu/send-pdf.cgi/Semones%20Catherine%20M.pdf?ouhonors1275931147 |access-date=2014-08-06 |archivedate=2011-11-19 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111119160557/http://etd.ohiolink.edu/send-pdf.cgi/Semones%20Catherine%20M.pdf?ouhonors1275931147 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;) [[Ahome]] i Zuaque, prve je pokrstio ali je dio Zuaqua ostao nepokršten i neprijateljski raspoložen. Kasnije su Zuaque pokoreni a na njihovom području nastao je današnji suvremeni grad El Fuerte. Zuaque su nestali ali njihovi rođaci [[Mayo]] i [[Yaqui]] nastavili su borbu protiv bijelaca sve do u dvadeseto stoljeće.

== Sela ==
Po imenu (Hodge) poznata su njihova naselja [[Mochicaui]] (danas grad) i [[San Miguel Zuaque]]. Po drugim podacima glavno središte bio je Mochicaui, a ostala dva [[Charay]] i [[Cigüini]]&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.uaim.edu.mx/webraximhai/Ej-08articulosPDF/Art%205%20Zuaque.pdf |title=Ra Ximhai |access-date=2014-08-06 |archive-date=2016-03-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305094154/http://www.uaim.edu.mx/webraximhai/Ej-08articulosPDF/Art%205%20Zuaque.pdf |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;.
== jezik ==
Jezik zuaque pripada jezičnoj skupini Taracahitian, porodica Uto-Aztecan. Prema Hodgeu govorili su dijalektima vacoregue i tehueco.

== Izvori ==
{{izvori}}
== Vanjske veze ==
*[http://www.monografias.com/trabajos42/mochicahui/mochicahui.shtml Mochicahui (México) - Su evangelización y fundación como misión jesuita a partir de 1605] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071219141607/http://www.monografias.com/trabajos42/mochicahui/mochicahui.shtml |date=2007-12-19 }}

[[Kategorija:Taracahitian]]
[[Kategorija:Meksički Indijanci]]
[[Kategorija:Jugozapadni Indijanci]]
[[Kategorija:Indijanska plemena]]</text>
      <sha1>1yi7v5dljce2xuxrnmq2g9qg6rxwls6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Yavapai</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1503689</id>
    <revision>
      <id>42681513</id>
      <parentid>42438603</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T12:03:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681513</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7026" sha1="g8o8vez1h9ady9s5lrgtgtdel2i1gji" xml:space="preserve">[[Datoteka:Wohngebiet-Yavapai.png|mini|250px|desno|Životni prostor Yavapaija]] 
'''Yavapai''' (Mohave Apache, Apache Mohave) jedno je od [[Yuman]]skih plemena nekada nastanjeno u krajevima od planina Pinal i Mazatzal pa do rijeke [[Colorado]], u [[Arizona|Arizoni]].

== Ime ==
Yavapai /'sunčev narod/ ime došlo je od ''enyaéva'', &quot;sun&quot; i ''pai'', &quot;people,&quot; pa stoga označava &quot;''people of the sun''&quot;. Ostale nazive dobivali su ili od Španjolaca, ili od Apača. [[Apači]] su imali više naziva za njih: ''Dil-zha'' (&quot;''Indians living where there are red ants''&quot;); ''Gohún''; ''Har-dil-zhays''. Indijanci [[Pima]] nazivaju ih ''Taros'', a [[Hualapai]] ''Inya'vapé'', čije je značenje ' ''Sun People'' ' kao i naziv ''E-nyaé-va Pai''. Naziv 'sunčevog naroda' Yavapai su dobili zbog obožavanja sunca.

== Lokalne bande ==
Glavne tri skupine su, viz.:

'''[[Kewevikopaya]]''' ili Southeastern Yavapai (Kewevkapaya; ranije Nijoras), oni bijahi podijeljeni na sljedeće bande:

* A) [[Walkamepa]], izmeđi Miamia i Phoenixa. Nadalje su se dijelili na egzogamnu pod-bandu ili klan: Ilihasitumapa u planinama Pinal;
* B) [[Wikedjasapa]] su se dijeli na egzogamne pod-bande ili klanove: Amahiyukpa, zapadno od Verde Rivera; Atachiopa, zapadnno od Cherryja; Hakayopa u Sunflower Valley (južno od Mazatzal Peaka); Hichapulvapa u planinama Mazatzal.
Ostale pod-bande Kewevikopaya su zastupljene u obje bande to su: ''Iiwilkamepa'', između planina Superstition i Pinal; ''Matkawatapa'', banda što je nastala miješanjem Walkamepa sa Apačima sa Sierra Anche; ''Onalkeopa'', u planinama Mazatzal; ''Yelyuchopa'' (planine Mazatzal); Cuercomache, sa Diamond Creeka se navodi kao selo; Amanyiká, selo bande Wikedjasapa.

'''[[Yavepe]]''' (ili Northeastern Yavapai, ranije Cruzados). Dijelili su se na:

* A) Yavepe vlastiti sa bandama: ''Wipukupa'', življaše u pećinama Redrocka; ''Matkitwawipa'', sa gornjeg Verde Valleya, Fossil Creeka, Clear Creeka, east Verde Rivera, pa i južno do Cave Creeka; ''Walkey-anyanyepa''.
* B) Mat-haupapaya, od Prescotta do Crown Kinga i Bumble Bee-a. Uključuju bande: ''Wikutepa'' (zvana i Granite Peak Band) i ''Wikenichapa'' (ili Black Mountains ili Crown King Band).

'''[[Tolkepaya]]''' ili Tejunas (Western Yavapai). Oni uključuju bande:

* ''Hakupakapa'' ili ''Inyokapa'', u planinama sjeverno od Congressa; ''Hakehelapa Wiltaikapaya'' sa planina Harcuvar Mountains; ''People's Valley'', iz Kirkland Valleya, blizu Wickenburga; ''Haka-whatapa'' ili ''Matakwarapa'', što življaše u La Pazu i Catle Domeu.

U moderno vrijeme Yavapai ili ''People of the Sun'' su organizirani u 4 bande: Tolkapaya na zapadu, Kewevkapaya na jugoistoku, Wipukpaya na sjeveroistoku i Yavepe na sjeverozapadu.

== Historija ==

Rani susreti sa Yavapaima zbio se vjerojatno 1582.-1583. kada Espejova ekspedicija susreće Indijance [[Yavepe]] koje 1598. Marcos Farfan de los Godos naziva ih Cruzados, zbog malenih križića učinjenih od trske, što su na ćelu nosili vezane na uvojcima kose. Ove Yavepe Yavapai Indijance nazivaju i Northeastern Yavapai. Ostale dvije grupe su [[Nijoras]] (kasnije nazivani Kewevikopaya, Southeastern Yavapai) i [[Tolkepaya]] ili Tejunas, odnosno Western Yavapai. Kasnije ih susreću [[1604.]] [[Juan de Oñate]] (1604), pa otac Francisco Garcés ([[1776.]]). Ovi Indijanci bijahu u dobrim odnosima sa Tonto Apačima, pa su u petom mjesecu 1873. smješteni na rezervat Verde River Agency, sa [[Tonto]] Apačima, odakle su dvije godine kasnije ([[1875.]]) preseljeni na Agenciju San Carlos Apache. Tu su Yavapai ostali do početka 20. stoljeća. Dio Yavapaia 1903. odlazi na rezervat Fort McDowell, gdje još žive, ostali su na rezervatima Yavapai-Prescott i na Camp Verde u okrugu Yavapai.

== Život i običaji ==
[[Datoteka:Yavapai shelters.jpg|mini|Nastambe Yavapaija.]]

Yavapai su bili [[nomadi]], koji su se kretali sa mjesta na mjesto organizirani po malenim bandama i obiteljskim grupama. Razlozi ove njihove pokretljivosti s potraga za hranom, odnosno sakupljanje i lov. Neke grupe Yavapaia kao zaklone koristili su i prirodne pećine (kao banda Wipukupa), ili su pravili štitnike od granja i blata. Ovakve njihove naseobine poznate su kao 'rancherias', a jedna od njih poznata pod imenom Cuercomache, imala je karakteristike bande. Za razliku od Kalifornijskih Indijanaca, ili Istočnih Siouana koji su imali hambare i skladištili svoje divlje 'žitarice', Yavapai ih nisu imali. 
[[Datoteka:Yavapai p1070211.jpg|mini|left|Yavapai košare.]]
Glavna hrana što su je Yavapai sakupljali je piñon-orah, 'prickly pears' (bodljikava kruška; plod jedne vrste [[kaktus]]a), [[agava|agavu]] (mescal) i druge plodove. Sakupljanje je bilo glavni posao žena. Od divljači muškarci su lovili [[jelen]]a, [[planinska ovca|planinsku ovcu]] i manje životinje, uključujući [[zec]]a i [[štakor]]a. Košaraštvo su poznavali, a kuhalo se vjerojatno u zemljanim loncima.

== Yavapai danas ==
Yavapai danas žive na rezervatu Yavapai-Prescott, blizu grada Prewscott u okrugu Yavapai, Arizona, gdje pod plemnenskim imenom Yavapai-Prescott Indian Tribe broje tek 158 članova. Pleme živi od turizma (prirodne znamenitosti Thumb Butte i Granite Mountain) i kockarnica (Buckey’s Casino, Yavapai Casino i Smoke Shop).

Druga grupa živi na rezervatu Fort McDowell u okrugu Maricopa, 23 milje sjeveroistočno od Phoenixa. Rezervat je 1903. utemeljen za skupinu Kewevikopaya i danas žive od kockarnica (Fort McDowell Casino) i uzgoja alfalfe, i 'pecana' (Carya illinoensis), kojega Indijanci koristili u prehrani.

Pleme Yavapai-Apache Nation nastanjeno je danas na rezervatu Camp Verde u okrugu Yavapai.

== Vanjske veze ==

{{Commonscat|Yavapai}}
* [http://www.accessgenealogy.com/native/tribes/apache/yavapaiindianhist.htm Yavapai Apache Indian History] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060509224015/http://www.accessgenealogy.com/native/tribes/apache/yavapaiindianhist.htm |date=2006-05-09 }}
* [http://www.azjerome.com/pages/jerome/earlyhistory.htm Jerome, Arizona] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100706014627/http://www.azjerome.com/pages/jerome/earlyhistory.htm |date=2010-07-06 }}
* [http://www.redrockreview.com/yavapceremony.html Sunrise Ceremony] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060629193344/http://www.redrockreview.com/yavapceremony.html |date=2006-06-29 }}
* [http://www.csuchico.edu/art/contrapposto/contrapposto00/pages/thememethod/geraldi.html Yavapai: People of the Sun] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060925160851/http://www.csuchico.edu/art/contrapposto/contrapposto00/pages/thememethod/geraldi.html |date=2006-09-25 }}
* [http://www.cba.nau.edu/caied/TribePages/McDowell.asp Fort McDowell Yavapai Nation] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120504000901/http://www.cba.nau.edu/caied/tribepages/McDowell.asp |date=2012-05-04 }}

[[Kategorija:Yavapai| ]]
[[Kategorija:Yuman]]
[[Kategorija:Indijanci, Arizona]]
[[Kategorija:Jugozapadni Indijanci]]
[[Kategorija:Indijanska plemena]]</text>
      <sha1>g8o8vez1h9ady9s5lrgtgtdel2i1gji</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Škotski ovčar</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1607505</id>
    <revision>
      <id>42681624</id>
      <parentid>42340737</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:56:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681624</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4640" sha1="pii4rmywkbu9p8demfrw8ie1wsbgjx4" xml:space="preserve">{{Infokvir psi
|ime= Dugodlaki Škotski ovčar
|slika= Slika:Rough_Collie_600.jpg|282px
|skupina= 1. Ovčarski i stočarski psi
|odsjek= 1. Ovčarski psi
|pododsjek=
|broj_standarda= 156
|datum_standarda= 24/06/87
|url_standard_en=
|url_standard_fr=
|originalno_ime=Rough Collie
|varijetet=
|tip=Ista Lesi
|podrijetlo= [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], [[Škotska]]
|visina= mužjaci 56-61 cm &lt;br /&gt; ženke 51-56 cm
|težina= mužjaci 20,5-29,5 kg &lt;br /&gt; ženke 18-25 Kg
}}

'''Dugodlaki Škotski ovčar''' (engl. Rough Collie) ili ''Škotski ovčar'', ''Škot'', ''Škotski Collie'' ili ponekad i samo ''Collie''. Škotski Collie izvorno je uzgojen za ovčarenje u [[Škotska|Škotskoj]].

== Popularnost ==

Ovo je danas jedna od najpoznatijih pasmina u svijetu, za to su zaslužni djela i rad [[Albert Payson Terhune|Alberta Paysona Terhunea]] i mnoge novele, filmovi, serije s poznatim imenom [[Lassie]].  Lik Lassie je osmislio [[Eric Knight]] u kratkoj priči objavljenoj [[1938]]. godine ''Lassie se vraća kući'' (objavio ''Saturday Evening Post'') i [[1940]]. godine kada je izdana kao novela. &quot;Lassie&quot; je prvi put ekraniziran [[1943]]. godine u filmu [[Lassie se vraća kući]] s glumcima [[Roddy McDowall]] i [[Elizabeth Taylor]]. Prateći uspjeh filma, već [[1945]] godine objavljen je nastavak [[Lassiein sin]] s glumcima [[Peter Lawford]] i [[June Lockhart]]. Sljedeće godine, [[1946]], objavljen je treći nastavak [[Hrabrost Lassiea]] s [[Elizabeth Taylor]]. [[1949]]. godine počela je s emitiranjem radio emisija ''&quot;Lassie Radio Show&quot;''. Između [[1950]]-[[1990]] godina emitirane su TV serije ''Lassie'', njih ukupno tri ([[1954]]-[[1974]] (s [[Tommy Rettig]]), [[1980-ih]]-[[1990-ih]], [[1997]]-[[1999]]). [[2006]]. godine u [[UK]] objavljeno je reizdanje prvotnog filma s naslovom ''Lassie'' s glumcima [[Peter O'Toole]], [[Samantha Morton]].

Lassie je jedna od samo troje životinja koja je dobila zvijezdu na Hollywoodskoj stazi slavnih. (ostali su [[Rin tin tin]] i [[Stronghead]]
2005. godine ''show business journal Variety'' je svrstao Lassie u ''100 ikona svih vremena''

[[File:Rough Collie head.jpg | thumb|220x124px | right]]
== Izgled ==
[[Datoteka:Shetland_Sheepdog_and_Rough_Collie.jpg|mini|230px|lijevo|Shetland Sheepdog (lijevo) i Rough Collie (Škotski ovčar)(desno)]]
Vrsta Collie se javlja u četiri osnovne boje: sable i bijela, bijela, trikolor i srebrnoplava. Svi imaju bijele boje oko vrata, donjem dijelu noga i eventualno na vrhu repa. Neki mogu imati bijele mrlje po glavi, ili bijelu crtu po sredini glave do nosa. Na glavi su prepoznatljive bademaste oči, nos u obliku tupasto zaobljenog klina i uši s 2/3 gore i 1/3 poklopljene. Dlaka je gusta, ravna i dugačka, podlaka je mekana i čupava; na stražnjoj strani prednjih noga dlaka je malo duža nego kod zadnjih. Također kod prednjih nogu bijela boja seže do koljena, kod zadnjih do razine zgloba &quot;šake&quot;. Držanje repa je uglavnom spušteno, moguće horizontalno ali ne i uvis.

== Temperament ==
Pas je vrlo [[inteligencija|inteligentan]] i druželjubljiv, zahtijeva puno pažnje i pozitivnih [[emocije|emocija]]. Inače su smireni, ali se znaju dobro razigrati. Instinkt ovčara još uvijek je (neki put i snažno) prisutan. Škotski ovčar je vrlo odan vlasniku i ponaša se zaštitnički, s djecom je posebno pažljiv. Ne podnosi kazne i glasno vikanje, sklon je biti tvrdoglav, ali odgovara na pozitivnu namjeru i emociju.

== Historija ==
[[Datoteka:Lassie.jpg|mini|150px|desno|Pal, pas koji je glumio Lassie ([[1940]]-[[1958]])]]
Rough (Škotski) collie i Smooth collie dolaze od lokalizirane vrste ovčara s podrijetlom iz [[Škotska|Škotske]]. Izvorno, postojalo je nekoliko oblika ove pasmine (Collie). Nakon [[industrijska revolucija|industrijske revolucije]] posjedovanje psa je postalo vrlo popularno, i rana vrsta colliea je križana s [[Rusija|ruskom]] vrstom [[Borzoi]] kako bi dobili &quot;plemenitiju&quot; glavu što je danas jedna od glavnih karakteristika Škotskog ovčara.

== Povezano ==

*[[Collie]]
*[[Lassie]]

== Vanjske veze ==

*[http://collieclubofcanada.com/ Collie klub Kanade] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140517073227/http://collieclubofcanada.com/ |date=2014-05-17 }}
*[http://www.collieclubofamerica.org/ Collie klub Amerike]
*[http://www.awca.net/ American Working Collie Association]
*[http://www.scottishcollieclub.co.uk/ Škotski Collie klub] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071013181810/http://scottishcollieclub.co.uk/ |date=2007-10-13 }}

=== Ostali projekti ===
{{WProjekti
|commons        = Rough_Collie
|commonscat     = Rough_Collie
}}

[[Kategorija:Domaći psi]]</text>
      <sha1>pii4rmywkbu9p8demfrw8ie1wsbgjx4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Bukovče (Jagodina)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1776596</id>
    <revision>
      <id>42681516</id>
      <parentid>42681501</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T12:24:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>a ne moramo ovo naglašavati; osim ako pouzdani izvori to navode</comment>
      <origin>42681223</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11929" sha1="egxey13a4bdb2b41ewcr3974pxr6t4c" xml:space="preserve">{{Ostale upotrebe|Bukovče (razvrstavanje)}}
{{Naseljeno mesto u Srbiji
|mesto=Bukovče
|slika=
|opis_slike=
|okrug=Pomoravski
|grad=Jagodina
|nadm visina=122
|populacija={{increase}} 844
|poštanski kod=
|pozivni broj=035
|registarska oznaka=JA
|gšir=44.003833
|gduž=21.225666
}}
'''Bukovče''' je naseljeno mesto [[Grad Jagodina|grada Jagodine]] u [[Pomoravski upravni okrug|Pomoravskom okrugu]]. Prema popisu iz [[Popis stanovništva 2011. u Srbiji|2011.]] bilo je 844 stanovnika.

== Historija ==

Bukovče je jedno od najstarijih naselja ovog kraja, po postanku starije i od [[Jagodina|Jagodine]]. Prvi tragovi koji svedoče o ovome pronađeni su prilikom građenja drugog koloseka pruge [[Beograd]]-[[Niš]]. Tom prilikom su pronađeni predmeti (posude od gline) koji potiču iz doba takozvane ''Starčevačke civilizacije'' (5000.-3000. godine pre naše ere). Pronađeni predmeti čuvaju se u Zavičajnom muzeju u Jagodini. Putujući iz [[Beč]]a za [[Vizantijski Carigrad|Carigrad]] i iz Carigrada za zapadnu Evropu mnogi putopisci toga doba (od [[Kosovska bitka|Kosovskog boja]] pa do oslobođenja od turske vlasti) u svojim dnevnicima i putopisima beleže po koju rečenicu o Bukovču.

Prvi pisani trag o Bukovču beležimo još pre bitke na Kosovu. Dokument u kome se prvi put pominje je [[zlatna bula|hrisovulja]] (povelja) [[lazar Hrebeljanović|kneza Lazara Hrebeljanovića]] iz [[1381]]. godine. Ovom poveljom [[lazar Hrebeljanović|knez Lazar]] vrši dodelu dobara manastirima. Po toj povelji [[Bukovče]] i [[Ribnik (Jagodina)|Ribnik]] ulaze u posed [[Manastir Ravanica|manastira Ravanice]]. Hrisovulja kneza Lazara se nalazi u [[Vrdnik]]u. Da je Bukovče staro selo i da je bilo skoro u kontinuitetu naseljeno, svedoči i mapa Carigradskog druma (1459-1683), na kojoj se jasno vidi da je Bukovče naseljeno mesto, pored mnogih sela i mesta koja su iščezla. Takodje se zapaža da Carigradski drum prolazi kroz Bukovče i to u dva pravca. Jedan krak ide Bukovče- Lanište-Lukovica(Donji Račnik), a drugi Bukovče-Bagrdan-Batočina.

[[Turci]] Bukovče prvi put beleže u prvim svojim popisima iz [[1476]]/78. godine. Po tom popisu u selu je zabeležena 31 kuća a prihod od sela je iznosio 1686 akči. U popisu iz [[1516]]. godine beleži se 30 kuća, 6 neoženjenih i 1 udovica a prihod je iznosio 3803 akče. U kasnijim dokumentima i pisanim tragovima koje su ostavili putopisci toga vremena ([[1582]].godina) pored Bukovča stoji reč mezra (napušteno naselje), što ide u prilog tvrdnji da je naselje više puta naseljavano i raseljavano. Ova tvrdnja je sasvim prihvatljiva s obzirom da se ne nalazi u popisima do kraja XVI veka. Godine [[1717]]. austrijski [[kapetan]] Ešlevic je Bukovče na svojoj karti predstavio kao ''malu palanku plotom ograđenu''.

Godine [[1716]]. godine dolazi do [[Austrougarska|Austrijsko]] - [[Osmansko carstvo|Turskog]] rata, pa su [[Jagodina]] i okolna sela od [[1718]]. pa sve do [[1738]]. godine pod Austrijskom vlašću. Veći deo stanovništva se povukao zajedno sa Turcima a potom se sa njima i vratio u naselja posle 20 godina austrijske vladavine. Prema dostupnim podacima današnji stanovnici su potomci porodica koje su naselile Bukovče u periodu između [[1780]].i [[1860]]. godine. Za vreme [[Prvi srpski ustanak|prvog srpskog ustanka]] [[1804]]. godine marta meseca prilikom borbi oko Jagodine na Crvenom Brdu (iznad Bukovča) nalazili su se položaji srpske vojske.

Priča se da je ime dobilo po mnogim bukvama, kojih je nekada tu bilo. Prvi naziv sela je bio &quot;Bukovča&quot;.

Do [[Drugi srpski ustanak|Drugog srpskog ustanka]] Bukovče se nalazilo u sastavu [[Osmansko carstvo|Osmanskog carstva]]. Nakon [[Drugi srpski ustanak|Drugog srpskog ustanka]] Bukovče ulazi u sastav [[Kneževina Srbija|Kneževine Srbije]] i administrativno je pripadalo [[Jagodinska nahija|Jagodinskoj nahiji]] i [[Temnić|Temnićskoj knežini]]&lt;ref name=&quot;Jagodinska nahija I&quot;&gt;{{Cite book |last= Popović |first= Ljubodrag |editor= Zoran Marković |title= Jagodinska nahija, knjiga prva 1815 —1823 |origdate=  |origyear= 2005. |url= http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |accessdate= 12.07.2012 |publisher= Istorijski arhiv Jagodina |location= Jagodina |language= srpskom |id= 86-902609-5-1 |archivedate= 2013-09-27 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |deadurl= yes |access-date= 2014-08-24 |archive-date= 2013-09-27 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |url-status= dead }}&lt;/ref&gt; sve do [[1834]]. godine kada je Srbija podeljena na serdarstva. Nakon povratka Kneza Miloša Obrenovića1858 god., posle Svetoandrejske skupštine, prvi kmet Bukovačke opštine, bio jeStojadin Stanojević-Carić. Kmetovi su tada imali izvršnu vlast i birani su kao najuticajniji i najpismeniji ljudi u selu. Takodje su bili i predsednici primiritelnih sudova u sporovima gradjana. Prva škola je bila u objektu koji je privatno vladništvo meštana, a počela je sa radom 1927 godine. Prve godine je imala 52 upisanih djaka. Prvi učitelj u četvorogodišnjoj školi bio je Manojlović Milivoje. Interesantno je da škola 1930 godine, imala 110 djaka. Kasnije, današnja (objekat) škola je izgradjena sredstvima meštana Bukovča i Ribnika1938 godine. U novootvorenom objektu, prvi učitelj bio je Djaković Dušan. Selo ima veliku obradivu površinu i meštani su se uglavnom bavili poljoprivredom. Zanimljivo je i to da je 1867 godine ovo selo imalo 41 domaćinstvo i preko 170 grla krupne stoke( sitne oko 600), dok danas ima oko 260 domaćinstava i desetostruko manji broj krupne stoke.

Fudbalski klub Mladost osnovan je davne 1938. godine. Sadašnji teren - igralište, izgradio je 1986. godine dugogodišnji igrač, a tadašnji predsednik kluba, Miroslav Stojadinović - Carić.

Seoska slava je Mali Spasovdan, a zavetine prvi petak po Božiću (za zdravlje živine) i Blagovesti( za zdravlje stoke). Groblje je na severnoj strani, na sredokraći izmedju sela Ribnika i ovog sela.

== Demografija ==
U naselju Bukovče živi 604 punoletna stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 40,1 godina (39,5 kod muškaraca i 40,6 kod žena). U naselju ima 240 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,13.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno [[Srbi]]ma (prema popisu iz [[2002]]. godine).

{|  style=&quot;width:50%; background:none;&quot;
|-
|  style=&quot;width:50%; vertical-align:top; border:1px solid gray;&quot;|
&lt;!-- =============================================================================================
                                       POČETAK GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;
&lt;center&gt;
:''Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka''
{|  
|-
| style=&quot;padding: 0;&quot; |

&lt;timeline&gt;
ImageSize  = width:250 height:200
PlotArea   = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis   = orientation:horizontal
AlignBars  = justify
Colors = 
  id:gray1 value:gray(0.9)

DateFormat = yyyy
Period     = from:1940 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940

PlotData = 
  bar:948 color:gray1 width:1
  from:start till:end
  bar:632 color:gray1
  from:start till:end
  bar:316 color:gray1
  from:start till:end
  bar:0 color:gray1

LineData = 
  layer:front
  points:(62,111)(77,117) color:blue  width:2 
  points:(77,117)(100,121) color:blue  width:2
  points:(100,121)(128,127) color:blue  width:2
  points:(128,127)(157,137) color:blue  width:2
  points:(157,137)(185,161) color:blue  width:2
  points:(185,161)(217,154) color:blue  width:2

&lt;/timeline&gt;
|}
&lt;/center&gt;
&lt;!-- =============================================================================================
                                       KRAJ GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;
|  style=&quot;width:50%;&quot;|
{{Popis
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 9}}&lt;/ref&gt;
|p1948=509
|p1953=543
|p1961=567
|p1971=600
|p1981=654
|p1991=790
|p1991n=754
|p2002s=816
|p2002=750
}}
|}

{{Grafikon postoci
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 1}}&lt;/ref&gt;
|širina=300px
|naslov=Etnički sastav prema popisu iz [[Popis stanovništva 2002. u Srbiji|2002.]]
|pozadina=#ddd
|pozicija=left
|šipke=
{{Vrsta sa postotkom|[[Srbi]]|yellow|741|98.8}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Bugari]]|blue|4|0.53}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Hrvati]]|red|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Ukrajinci]]|green|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Mađari]]|orange|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Jugosloveni]]|cyan|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|nepoznato|magenta|1|0.13}}
}}

{{-}}
{{Popis stanovništva u Jagodinskoj nahiji | ime= Bukovče | 1818k=21 | 1818pg= | 1818ag=41 | 1819k=22 | 1819pg=30 | 1819ag=48 | 1820k=22 | 1820pg=22 | 1820ag=46 | 1821k=21 | 1821pg=23 | 1821ag=48 | 1822k=23 | 1822pg=25 | 1822ag=50 | 1823k=23 | 1823pg=26 | 1823ag=51 | 1824k=24 | 1824pg=26 | 1824ag=55 | 1825k=24 | 1825pg=21 | 1825ag=62 | 1826k=23 | 1826pg=21 | 1826ag=61 | 1827k=24 | 1827pg=21 | 1827ag=61 | 1828k=24 | 1828pg=22 | 1828ag=66 | 1829k=24 | 1829pg=23 | 1829ag=67 }}

{{Grafikon piramida
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 2}}&lt;/ref&gt;
|širina=300px
|naslov=
|pozadina=#eee
|levo2=m
|desno2=ž
|šipke levo desno=
{{Vrsta levo desno|?|gray|0|0.0|6.66|3}}
{{Vrsta levo desno|80+|gray|10|22.22|31.11|14}}
{{Vrsta levo desno|75-79|gray|12|26.66|44.44|20}}
{{Vrsta levo desno|70-74|gray|18|40.0|31.11|14}}
{{Vrsta levo desno|65-69|gray|18|40.0|33.33|15}}
{{Vrsta levo desno|60-64|gray|15|33.33|35.55|16}}
{{Vrsta levo desno|55-59|gray|24|53.33|48.88|22}}
{{Vrsta levo desno|50-54|gray|28|62.22|66.66|30}}
{{Vrsta levo desno|45-49|gray|38|84.44|77.77|35}}
{{Vrsta levo desno|40-44|gray|26|57.77|64.44|29}}
{{Vrsta levo desno|35-39|gray|22|48.88|20.0|9}}
{{Vrsta levo desno|30-34|gray|33|73.33|55.55|25}}
{{Vrsta levo desno|25-29|gray|24|53.33|57.77|26}}
{{Vrsta levo desno|20-24|gray|28|62.22|62.22|28}}
{{Vrsta levo desno|15-19|gray|26|57.77|60.0|27}}
{{Vrsta levo desno|10-14|gray|19|42.22|33.33|15}}
{{Vrsta levo desno|5-9|gray|20|44.44|40.0|18}}
{{Vrsta levo desno|0-4|gray|21|46.66|48.88|22}}
|prosekm=39.5
|prosekž=40.6
}}

{{DomaćinstvaNaseljaSrbija|100|108|136|161|161|213|240|46|60|42|44|16|24|6|2|-|-|3.13}}

{{BrakNaseljaSrbija|322|90|201|17|12|2|313|50|207|41|14|1}}

{{ZanimanjaNaseljaSrbija|156|8|-|-|67|3|8|29|-|10|79|8|-|-|23|4|-|10|12|2|235|16|-|-|90|7|8|39|12|12|-|-|4|1|8|7|-|-|11|1|3|1|7|6|1|-|-|1|1|3|5|8|14|8|-|-|12}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{Cite book |ref= harv |last= Popović |first= Ljubodrag |editor= Zoran Marković |title= Jagodinska nahija, knjiga prva 1815 —1823 |origdate=  |origyear= 2005 |url= http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |accessdate= 12.07.2012 |publisher= Istorijski arhiv Jagodina |location= Jagodina |language= srpskom |id= 86-902609-5-1 |archivedate= 2013-09-27 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |deadurl= yes |access-date= 2014-08-24 |archive-date= 2013-09-27 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |url-status= dead }}

== Vanjske veze ==
{{portal|Srbija}}
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Bukovce2.html Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=44.003833,21.225666&amp;spn=0.3,0.3 Satelitska mapa (Wikimapia)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/bukovce-44-0-23-n-21-13-54-e/ Gugl satelitska mapa (Maplandia)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&amp;latitude=44.003833&amp;longitude=21.225666&amp;zoom=8 Plan naselja na mapi (Mapquest)]{{Dead link|date=September 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

{{Grad Jagodina}}

[[Kategorija:Grad Jagodina]]
[[Kategorija:Naselja u Pomoravskom upravnom okrugu]]</text>
      <sha1>egxey13a4bdb2b41ewcr3974pxr6t4c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681593</id>
      <parentid>42681516</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:56:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Dinastija</username>
        <id>386852</id>
      </contributor>
      <comment>/* Historija */ izmena</comment>
      <origin>42681593</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11958" sha1="04y3bmkwpk7ksuq0iquoyxomqelkomc" xml:space="preserve">{{Ostale upotrebe|Bukovče (razvrstavanje)}}
{{Naseljeno mesto u Srbiji
|mesto=Bukovče
|slika=
|opis_slike=
|okrug=Pomoravski
|grad=Jagodina
|nadm visina=122
|populacija={{increase}} 844
|poštanski kod=
|pozivni broj=035
|registarska oznaka=JA
|gšir=44.003833
|gduž=21.225666
}}
'''Bukovče''' je naseljeno mesto [[Grad Jagodina|grada Jagodine]] u [[Pomoravski upravni okrug|Pomoravskom okrugu]]. Prema popisu iz [[Popis stanovništva 2011. u Srbiji|2011.]] bilo je 844 stanovnika.

== Historija ==

Bukovče je jedno od najstarijih naselja ovog kraja, po postanku starije i od [[Jagodina|Jagodine]]. Prvi tragovi koji svedoče o ovome pronađeni su prilikom građenja drugog koloseka pruge [[Beograd]]-[[Niš]]. Tom prilikom su pronađeni predmeti (posude od gline) koji potiču iz doba takozvane ''Starčevačke civilizacije'' (5000.-3000. godine pre naše ere). Pronađeni predmeti čuvaju se u Zavičajnom muzeju u Jagodini. Putujući iz [[Beč]]a za [[Vizantijski Carigrad|Carigrad]] i iz Carigrada za zapadnu Evropu mnogi putopisci toga doba (od [[Kosovska bitka|Kosovskog boja]] pa do oslobođenja od turske vlasti) u svojim dnevnicima i putopisima beleže po koju rečenicu o Bukovču.

Prvi pisani trag o Bukovču beležimo još pre bitke na Kosovu. Dokument u kome se prvi put pominje je [[zlatna bula|hrisovulja]] (povelja) [[lazar Hrebeljanović|kneza Lazara Hrebeljanovića]] iz [[1381]]. godine. Ovom poveljom [[lazar Hrebeljanović|knez Lazar]] vrši dodelu dobara manastirima. Po toj povelji [[Bukovče]] i [[Ribnik (Jagodina)|Ribnik]] ulaze u posed [[Manastir Ravanica|manastira Ravanice]]. Hrisovulja kneza Lazara se nalazi u [[Vrdnik]]u. Da je Bukovče staro selo i da je bilo skoro u kontinuitetu naseljeno, svedoči i mapa Carigradskog druma (1459-1683), na kojoj se jasno vidi da je Bukovče naseljeno mesto, pored mnogih sela i mesta koja su iščezla. Takodje se zapaža da Carigradski drum prolazi kroz Bukovče i to u dva pravca. Jedan krak ide Bukovče- Lanište-Lukovica(Donji Račnik), a drugi Bukovče-Bagrdan-Batočina.

[[Turci]] Bukovče prvi put beleže u prvim svojim popisima iz [[1476]]/78. godine. Po tom popisu u selu je zabeležena 31 kuća a prihod od sela je iznosio 1686 akči. U popisu iz [[1516]]. godine beleži se 30 kuća, 6 neoženjenih i 1 udovica a prihod je iznosio 3803 akče. U kasnijim dokumentima i pisanim tragovima koje su ostavili putopisci toga vremena ([[1582]].godina) pored Bukovča stoji reč mezra (napušteno naselje), što ide u prilog tvrdnji da je naselje više puta naseljavano i raseljavano. Ova tvrdnja je sasvim prihvatljiva s obzirom da se ne nalazi u popisima do kraja XVI veka. Godine [[1717]]. austrijski [[kapetan]] Ešlevic je Bukovče na svojoj karti predstavio kao ''malu palanku plotom ograđenu''.

Godine [[1716]]. godine dolazi do [[Austrougarska|Austrijsko]] - [[Osmansko carstvo|Turskog]] rata, pa su [[Jagodina]] i okolna sela od [[1718]]. pa sve do [[1738]]. godine pod Austrijskom vlašću. Veći deo stanovništva se povukao zajedno sa Turcima a potom se sa njima i vratio u naselja posle 20 godina austrijske vladavine. Prema dostupnim podacima današnji stanovnici su potomci porodica koje su naselile Bukovče u periodu između [[1780]].i [[1860]]. godine. Za vreme [[Prvi srpski ustanak|prvog srpskog ustanka]] [[1804]]. godine marta meseca prilikom borbi oko Jagodine na Crvenom Brdu (iznad Bukovča) nalazili su se položaji srpske vojske.

Priča se da je ime dobilo po mnogim bukvama, kojih je nekada tu bilo. Prvi naziv sela je bio &quot;Bukovča&quot;.

Do [[Drugi srpski ustanak|Drugog srpskog ustanka]] Bukovče se nalazilo u sastavu [[Osmansko carstvo|Osmanskog carstva]]. Nakon [[Drugi srpski ustanak|Drugog srpskog ustanka]] Bukovče ulazi u sastav [[Kneževina Srbija|Kneževine Srbije]] i administrativno je pripadalo [[Jagodinska nahija|Jagodinskoj nahiji]] i [[Temnić|Temnićskoj knežini]]&lt;ref name=&quot;Jagodinska nahija I&quot;&gt;{{Cite book |last= Popović |first= Ljubodrag |editor= Zoran Marković |title= Jagodinska nahija, knjiga prva 1815 —1823 |origdate=  |origyear= 2005. |url= http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |accessdate= 12.07.2012 |publisher= Istorijski arhiv Jagodina |location= Jagodina |language= srpskom |id= 86-902609-5-1 |archivedate= 2013-09-27 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |deadurl= yes |access-date= 2014-08-24 |archive-date= 2013-09-27 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |url-status= dead }}&lt;/ref&gt; sve do [[1834]]. godine kada je Srbija podeljena na serdarstva. Nakon povratka Kneza Miloša Obrenovića1858 god., posle Svetoandrejske skupštine, prvi kmet Bukovačke opštine, bio jeStojadin Stanojević-Carić. Kmetovi su tada imali izvršnu vlast i birani su kao najuticajniji i najpismeniji ljudi u selu. Takodje su bili i predsednici primiritelnih sudova u sporovima gradjana. Prva škola je bila u objektu koji je privatno vladništvo meštana, a počela je sa radom 1927 godine. Prve godine je imala 52 upisanih djaka. Prvi učitelj u četvorogodišnjoj školi bio je Manojlović Milivoje. Interesantno je da škola 1930 godine, imala 110 djaka. Kasnije, današnja (objekat) škola je izgradjena sredstvima meštana Bukovča i Ribnika1938 godine. U novootvorenom objektu, prvi učitelj bio je Djaković Dušan. Selo ima veliku obradivu površinu i meštani su se uglavnom bavili poljoprivredom. Zanimljivo je i to da je 1867 godine ovo selo imalo 41 domaćinstvo i preko 170 grla krupne stoke( sitne oko 600), dok danas ima oko 260 domaćinstava i desetostruko manji broj krupne stoke.

Fudbalski klub Mladost osnovan je davne 1938. godine. Sadašnji teren - igralište, izgradio  je lično sopstvenim sredstvima1986. godine dugogodišnji igrač, a tadašnji predsednik kluba, Miroslav Stojadinović - Carić.

Seoska slava je Mali Spasovdan, a zavetine prvi petak po Božiću (za zdravlje živine) i Blagovesti( za zdravlje stoke). Groblje je na severnoj strani, na sredokraći izmedju sela Ribnika i ovog sela.

== Demografija ==
U naselju Bukovče živi 604 punoletna stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 40,1 godina (39,5 kod muškaraca i 40,6 kod žena). U naselju ima 240 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,13.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno [[Srbi]]ma (prema popisu iz [[2002]]. godine).

{|  style=&quot;width:50%; background:none;&quot;
|-
|  style=&quot;width:50%; vertical-align:top; border:1px solid gray;&quot;|
&lt;!-- =============================================================================================
                                       POČETAK GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;
&lt;center&gt;
:''Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka''
{|  
|-
| style=&quot;padding: 0;&quot; |

&lt;timeline&gt;
ImageSize  = width:250 height:200
PlotArea   = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis   = orientation:horizontal
AlignBars  = justify
Colors = 
  id:gray1 value:gray(0.9)

DateFormat = yyyy
Period     = from:1940 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940

PlotData = 
  bar:948 color:gray1 width:1
  from:start till:end
  bar:632 color:gray1
  from:start till:end
  bar:316 color:gray1
  from:start till:end
  bar:0 color:gray1

LineData = 
  layer:front
  points:(62,111)(77,117) color:blue  width:2 
  points:(77,117)(100,121) color:blue  width:2
  points:(100,121)(128,127) color:blue  width:2
  points:(128,127)(157,137) color:blue  width:2
  points:(157,137)(185,161) color:blue  width:2
  points:(185,161)(217,154) color:blue  width:2

&lt;/timeline&gt;
|}
&lt;/center&gt;
&lt;!-- =============================================================================================
                                       KRAJ GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;
|  style=&quot;width:50%;&quot;|
{{Popis
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 9}}&lt;/ref&gt;
|p1948=509
|p1953=543
|p1961=567
|p1971=600
|p1981=654
|p1991=790
|p1991n=754
|p2002s=816
|p2002=750
}}
|}

{{Grafikon postoci
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 1}}&lt;/ref&gt;
|širina=300px
|naslov=Etnički sastav prema popisu iz [[Popis stanovništva 2002. u Srbiji|2002.]]
|pozadina=#ddd
|pozicija=left
|šipke=
{{Vrsta sa postotkom|[[Srbi]]|yellow|741|98.8}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Bugari]]|blue|4|0.53}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Hrvati]]|red|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Ukrajinci]]|green|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Mađari]]|orange|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Jugosloveni]]|cyan|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|nepoznato|magenta|1|0.13}}
}}

{{-}}
{{Popis stanovništva u Jagodinskoj nahiji | ime= Bukovče | 1818k=21 | 1818pg= | 1818ag=41 | 1819k=22 | 1819pg=30 | 1819ag=48 | 1820k=22 | 1820pg=22 | 1820ag=46 | 1821k=21 | 1821pg=23 | 1821ag=48 | 1822k=23 | 1822pg=25 | 1822ag=50 | 1823k=23 | 1823pg=26 | 1823ag=51 | 1824k=24 | 1824pg=26 | 1824ag=55 | 1825k=24 | 1825pg=21 | 1825ag=62 | 1826k=23 | 1826pg=21 | 1826ag=61 | 1827k=24 | 1827pg=21 | 1827ag=61 | 1828k=24 | 1828pg=22 | 1828ag=66 | 1829k=24 | 1829pg=23 | 1829ag=67 }}

{{Grafikon piramida
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 2}}&lt;/ref&gt;
|širina=300px
|naslov=
|pozadina=#eee
|levo2=m
|desno2=ž
|šipke levo desno=
{{Vrsta levo desno|?|gray|0|0.0|6.66|3}}
{{Vrsta levo desno|80+|gray|10|22.22|31.11|14}}
{{Vrsta levo desno|75-79|gray|12|26.66|44.44|20}}
{{Vrsta levo desno|70-74|gray|18|40.0|31.11|14}}
{{Vrsta levo desno|65-69|gray|18|40.0|33.33|15}}
{{Vrsta levo desno|60-64|gray|15|33.33|35.55|16}}
{{Vrsta levo desno|55-59|gray|24|53.33|48.88|22}}
{{Vrsta levo desno|50-54|gray|28|62.22|66.66|30}}
{{Vrsta levo desno|45-49|gray|38|84.44|77.77|35}}
{{Vrsta levo desno|40-44|gray|26|57.77|64.44|29}}
{{Vrsta levo desno|35-39|gray|22|48.88|20.0|9}}
{{Vrsta levo desno|30-34|gray|33|73.33|55.55|25}}
{{Vrsta levo desno|25-29|gray|24|53.33|57.77|26}}
{{Vrsta levo desno|20-24|gray|28|62.22|62.22|28}}
{{Vrsta levo desno|15-19|gray|26|57.77|60.0|27}}
{{Vrsta levo desno|10-14|gray|19|42.22|33.33|15}}
{{Vrsta levo desno|5-9|gray|20|44.44|40.0|18}}
{{Vrsta levo desno|0-4|gray|21|46.66|48.88|22}}
|prosekm=39.5
|prosekž=40.6
}}

{{DomaćinstvaNaseljaSrbija|100|108|136|161|161|213|240|46|60|42|44|16|24|6|2|-|-|3.13}}

{{BrakNaseljaSrbija|322|90|201|17|12|2|313|50|207|41|14|1}}

{{ZanimanjaNaseljaSrbija|156|8|-|-|67|3|8|29|-|10|79|8|-|-|23|4|-|10|12|2|235|16|-|-|90|7|8|39|12|12|-|-|4|1|8|7|-|-|11|1|3|1|7|6|1|-|-|1|1|3|5|8|14|8|-|-|12}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{Cite book |ref= harv |last= Popović |first= Ljubodrag |editor= Zoran Marković |title= Jagodinska nahija, knjiga prva 1815 —1823 |origdate=  |origyear= 2005 |url= http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |accessdate= 12.07.2012 |publisher= Istorijski arhiv Jagodina |location= Jagodina |language= srpskom |id= 86-902609-5-1 |archivedate= 2013-09-27 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |deadurl= yes |access-date= 2014-08-24 |archive-date= 2013-09-27 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |url-status= dead }}

== Vanjske veze ==
{{portal|Srbija}}
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Bukovce2.html Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=44.003833,21.225666&amp;spn=0.3,0.3 Satelitska mapa (Wikimapia)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/bukovce-44-0-23-n-21-13-54-e/ Gugl satelitska mapa (Maplandia)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&amp;latitude=44.003833&amp;longitude=21.225666&amp;zoom=8 Plan naselja na mapi (Mapquest)]{{Dead link|date=September 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

{{Grad Jagodina}}

[[Kategorija:Grad Jagodina]]
[[Kategorija:Naselja u Pomoravskom upravnom okrugu]]</text>
      <sha1>04y3bmkwpk7ksuq0iquoyxomqelkomc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681597</id>
      <parentid>42681593</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:01:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Dinastija</username>
        <id>386852</id>
      </contributor>
      <comment>/* Historija */ izmena</comment>
      <origin>42681597</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11961" sha1="s1adn4n9dlvrogoiytg1zbs38aikx22" xml:space="preserve">{{Ostale upotrebe|Bukovče (razvrstavanje)}}
{{Naseljeno mesto u Srbiji
|mesto=Bukovče
|slika=
|opis_slike=
|okrug=Pomoravski
|grad=Jagodina
|nadm visina=122
|populacija={{increase}} 844
|poštanski kod=
|pozivni broj=035
|registarska oznaka=JA
|gšir=44.003833
|gduž=21.225666
}}
'''Bukovče''' je naseljeno mesto [[Grad Jagodina|grada Jagodine]] u [[Pomoravski upravni okrug|Pomoravskom okrugu]]. Prema popisu iz [[Popis stanovništva 2011. u Srbiji|2011.]] bilo je 844 stanovnika.

== Historija ==

Bukovče je jedno od najstarijih naselja ovog kraja, po postanku starije i od [[Jagodina|Jagodine]]. Prvi tragovi koji svedoče o ovome pronađeni su prilikom građenja drugog koloseka pruge [[Beograd]]-[[Niš]]. Tom prilikom su pronađeni predmeti (posude od gline) koji potiču iz doba takozvane ''Starčevačke civilizacije'' (5000.-3000. godine pre naše ere). Pronađeni predmeti čuvaju se u Zavičajnom muzeju u Jagodini. Putujući iz [[Beč]]a za [[Vizantijski Carigrad|Carigrad]] i iz Carigrada za zapadnu Evropu mnogi putopisci toga doba (od [[Kosovska bitka|Kosovskog boja]] pa do oslobođenja od turske vlasti) u svojim dnevnicima i putopisima beleže po koju rečenicu o Bukovču.

Prvi pisani trag o Bukovču beležimo još pre bitke na Kosovu. Dokument u kome se prvi put pominje je [[zlatna bula|hrisovulja]] (povelja) [[lazar Hrebeljanović|kneza Lazara Hrebeljanovića]] iz [[1381]]. godine. Ovom poveljom [[lazar Hrebeljanović|knez Lazar]] vrši dodelu dobara manastirima. Po toj povelji [[Bukovče]] i [[Ribnik (Jagodina)|Ribnik]] ulaze u posed [[Manastir Ravanica|manastira Ravanice]]. Hrisovulja kneza Lazara se nalazi u [[Vrdnik]]u. Da je Bukovče staro selo i da je bilo skoro u kontinuitetu naseljeno, svedoči i mapa Carigradskog druma (1459-1683), na kojoj se jasno vidi da je Bukovče naseljeno mesto, pored mnogih sela i mesta koja su iščezla. Takodje se zapaža da Carigradski drum prolazi kroz Bukovče i to u dva pravca. Jedan krak ide Bukovče- Lanište-Lukovica(Donji Račnik), a drugi Bukovče-Bagrdan-Batočina.

[[Turci]] Bukovče prvi put beleže u prvim svojim popisima iz [[1476]]/78. godine. Po tom popisu u selu je zabeležena 31 kuća a prihod od sela je iznosio 1686 akči. U popisu iz [[1516]]. godine beleži se 30 kuća, 6 neoženjenih i 1 udovica a prihod je iznosio 3803 akče. U kasnijim dokumentima i pisanim tragovima koje su ostavili putopisci toga vremena ([[1582]].godina) pored Bukovča stoji reč mezra (napušteno naselje), što ide u prilog tvrdnji da je naselje više puta naseljavano i raseljavano. Ova tvrdnja je sasvim prihvatljiva s obzirom da se ne nalazi u popisima do kraja XVI veka. Godine [[1717]]. austrijski [[kapetan]] Ešlevic je Bukovče na svojoj karti predstavio kao ''malu palanku plotom ograđenu''.

Godine [[1716]]. godine dolazi do [[Austrougarska|Austrijsko]] - [[Osmansko carstvo|Turskog]] rata, pa su [[Jagodina]] i okolna sela od [[1718]]. pa sve do [[1738]]. godine pod Austrijskom vlašću. Veći deo stanovništva se povukao zajedno sa Turcima a potom se sa njima i vratio u naselja posle 20 godina austrijske vladavine. Prema dostupnim podacima današnji stanovnici su potomci porodica koje su naselile Bukovče u periodu između [[1780]].i [[1860]]. godine. Za vreme [[Prvi srpski ustanak|prvog srpskog ustanka]] [[1804]]. godine marta meseca prilikom borbi oko Jagodine na Crvenom Brdu (iznad Bukovča) nalazili su se položaji srpske vojske.

Priča se da je ime dobilo po mnogim bukvama, kojih je nekada tu bilo. Prvi naziv sela je bio &quot;Bukovča&quot;.

Do [[Drugi srpski ustanak|Drugog srpskog ustanka]] Bukovče se nalazilo u sastavu [[Osmansko carstvo|Osmanskog carstva]]. Nakon [[Drugi srpski ustanak|Drugog srpskog ustanka]] Bukovče ulazi u sastav [[Kneževina Srbija|Kneževine Srbije]] i administrativno je pripadalo [[Jagodinska nahija|Jagodinskoj nahiji]] i [[Temnić|Temnićskoj knežini]]&lt;ref name=&quot;Jagodinska nahija I&quot;&gt;{{Cite book |last= Popović |first= Ljubodrag |editor= Zoran Marković |title= Jagodinska nahija, knjiga prva 1815 —1823 |origdate=  |origyear= 2005. |url= http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |accessdate= 12.07.2012 |publisher= Istorijski arhiv Jagodina |location= Jagodina |language= srpskom |id= 86-902609-5-1 |archivedate= 2013-09-27 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |deadurl= yes |access-date= 2014-08-24 |archive-date= 2013-09-27 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |url-status= dead }}&lt;/ref&gt; sve do [[1834]]. godine kada je Srbija podeljena na serdarstva. Nakon povratka Kneza Miloša Obrenovića1858 god., posle Svetoandrejske skupštine, prvi kmet Bukovačke opštine, bio jeStojadin Stanojević-Carić. Kmetovi su tada imali izvršnu vlast i birani su kao najuticajniji i najpismeniji ljudi u selu. Takodje su bili i predsednici primiritelnih sudova u sporovima gradjana. Prva škola je bila u objektu koji je privatno vladništvo meštana, a počela je sa radom 1927 godine. Prve godine je imala 52 upisanih djaka. Prvi učitelj u četvorogodišnjoj školi bio je Manojlović Milivoje. Interesantno je da škola 1930 godine, imala 110 djaka. Kasnije, današnja (objekat) škola je izgradjena sredstvima meštana Bukovča i Ribnika1938 godine. U novootvorenom objektu, prvi učitelj bio je Djaković Dušan. Selo ima veliku obradivu površinu i meštani su se uglavnom bavili poljoprivredom. Zanimljivo je i to da je 1867 godine ovo selo imalo 41 domaćinstvo i preko 170 grla krupne stoke( sitne oko 600), dok danas ima oko 260 domaćinstava i desetostruko manji broj krupne stoke.

Fudbalski klub Mladost osnovan je davne 1938. godine. Sadašnji teren - igralište, izgradio  je  sopstvenim ličnim sredstvima 1986. godine dugogodišnji igrač, a tadašnji predsednik kluba, Miroslav Stojadinović - Carić.

Seoska slava je Mali Spasovdan, a zavetine prvi petak po Božiću (za zdravlje živine) i Blagovesti( za zdravlje stoke). Groblje je na severnoj strani, na sredokraći izmedju sela Ribnika i ovog sela.

== Demografija ==
U naselju Bukovče živi 604 punoletna stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 40,1 godina (39,5 kod muškaraca i 40,6 kod žena). U naselju ima 240 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,13.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno [[Srbi]]ma (prema popisu iz [[2002]]. godine).

{|  style=&quot;width:50%; background:none;&quot;
|-
|  style=&quot;width:50%; vertical-align:top; border:1px solid gray;&quot;|
&lt;!-- =============================================================================================
                                       POČETAK GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;
&lt;center&gt;
:''Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka''
{|  
|-
| style=&quot;padding: 0;&quot; |

&lt;timeline&gt;
ImageSize  = width:250 height:200
PlotArea   = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis   = orientation:horizontal
AlignBars  = justify
Colors = 
  id:gray1 value:gray(0.9)

DateFormat = yyyy
Period     = from:1940 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940

PlotData = 
  bar:948 color:gray1 width:1
  from:start till:end
  bar:632 color:gray1
  from:start till:end
  bar:316 color:gray1
  from:start till:end
  bar:0 color:gray1

LineData = 
  layer:front
  points:(62,111)(77,117) color:blue  width:2 
  points:(77,117)(100,121) color:blue  width:2
  points:(100,121)(128,127) color:blue  width:2
  points:(128,127)(157,137) color:blue  width:2
  points:(157,137)(185,161) color:blue  width:2
  points:(185,161)(217,154) color:blue  width:2

&lt;/timeline&gt;
|}
&lt;/center&gt;
&lt;!-- =============================================================================================
                                       KRAJ GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;
|  style=&quot;width:50%;&quot;|
{{Popis
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 9}}&lt;/ref&gt;
|p1948=509
|p1953=543
|p1961=567
|p1971=600
|p1981=654
|p1991=790
|p1991n=754
|p2002s=816
|p2002=750
}}
|}

{{Grafikon postoci
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 1}}&lt;/ref&gt;
|širina=300px
|naslov=Etnički sastav prema popisu iz [[Popis stanovništva 2002. u Srbiji|2002.]]
|pozadina=#ddd
|pozicija=left
|šipke=
{{Vrsta sa postotkom|[[Srbi]]|yellow|741|98.8}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Bugari]]|blue|4|0.53}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Hrvati]]|red|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Ukrajinci]]|green|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Mađari]]|orange|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Jugosloveni]]|cyan|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|nepoznato|magenta|1|0.13}}
}}

{{-}}
{{Popis stanovništva u Jagodinskoj nahiji | ime= Bukovče | 1818k=21 | 1818pg= | 1818ag=41 | 1819k=22 | 1819pg=30 | 1819ag=48 | 1820k=22 | 1820pg=22 | 1820ag=46 | 1821k=21 | 1821pg=23 | 1821ag=48 | 1822k=23 | 1822pg=25 | 1822ag=50 | 1823k=23 | 1823pg=26 | 1823ag=51 | 1824k=24 | 1824pg=26 | 1824ag=55 | 1825k=24 | 1825pg=21 | 1825ag=62 | 1826k=23 | 1826pg=21 | 1826ag=61 | 1827k=24 | 1827pg=21 | 1827ag=61 | 1828k=24 | 1828pg=22 | 1828ag=66 | 1829k=24 | 1829pg=23 | 1829ag=67 }}

{{Grafikon piramida
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 2}}&lt;/ref&gt;
|širina=300px
|naslov=
|pozadina=#eee
|levo2=m
|desno2=ž
|šipke levo desno=
{{Vrsta levo desno|?|gray|0|0.0|6.66|3}}
{{Vrsta levo desno|80+|gray|10|22.22|31.11|14}}
{{Vrsta levo desno|75-79|gray|12|26.66|44.44|20}}
{{Vrsta levo desno|70-74|gray|18|40.0|31.11|14}}
{{Vrsta levo desno|65-69|gray|18|40.0|33.33|15}}
{{Vrsta levo desno|60-64|gray|15|33.33|35.55|16}}
{{Vrsta levo desno|55-59|gray|24|53.33|48.88|22}}
{{Vrsta levo desno|50-54|gray|28|62.22|66.66|30}}
{{Vrsta levo desno|45-49|gray|38|84.44|77.77|35}}
{{Vrsta levo desno|40-44|gray|26|57.77|64.44|29}}
{{Vrsta levo desno|35-39|gray|22|48.88|20.0|9}}
{{Vrsta levo desno|30-34|gray|33|73.33|55.55|25}}
{{Vrsta levo desno|25-29|gray|24|53.33|57.77|26}}
{{Vrsta levo desno|20-24|gray|28|62.22|62.22|28}}
{{Vrsta levo desno|15-19|gray|26|57.77|60.0|27}}
{{Vrsta levo desno|10-14|gray|19|42.22|33.33|15}}
{{Vrsta levo desno|5-9|gray|20|44.44|40.0|18}}
{{Vrsta levo desno|0-4|gray|21|46.66|48.88|22}}
|prosekm=39.5
|prosekž=40.6
}}

{{DomaćinstvaNaseljaSrbija|100|108|136|161|161|213|240|46|60|42|44|16|24|6|2|-|-|3.13}}

{{BrakNaseljaSrbija|322|90|201|17|12|2|313|50|207|41|14|1}}

{{ZanimanjaNaseljaSrbija|156|8|-|-|67|3|8|29|-|10|79|8|-|-|23|4|-|10|12|2|235|16|-|-|90|7|8|39|12|12|-|-|4|1|8|7|-|-|11|1|3|1|7|6|1|-|-|1|1|3|5|8|14|8|-|-|12}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{Cite book |ref= harv |last= Popović |first= Ljubodrag |editor= Zoran Marković |title= Jagodinska nahija, knjiga prva 1815 —1823 |origdate=  |origyear= 2005 |url= http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |accessdate= 12.07.2012 |publisher= Istorijski arhiv Jagodina |location= Jagodina |language= srpskom |id= 86-902609-5-1 |archivedate= 2013-09-27 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |deadurl= yes |access-date= 2014-08-24 |archive-date= 2013-09-27 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |url-status= dead }}

== Vanjske veze ==
{{portal|Srbija}}
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Bukovce2.html Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=44.003833,21.225666&amp;spn=0.3,0.3 Satelitska mapa (Wikimapia)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/bukovce-44-0-23-n-21-13-54-e/ Gugl satelitska mapa (Maplandia)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&amp;latitude=44.003833&amp;longitude=21.225666&amp;zoom=8 Plan naselja na mapi (Mapquest)]{{Dead link|date=September 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

{{Grad Jagodina}}

[[Kategorija:Grad Jagodina]]
[[Kategorija:Naselja u Pomoravskom upravnom okrugu]]</text>
      <sha1>s1adn4n9dlvrogoiytg1zbs38aikx22</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681719</id>
      <parentid>42681597</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T06:45:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>izvor?</comment>
      <origin>42681223</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11929" sha1="egxey13a4bdb2b41ewcr3974pxr6t4c" xml:space="preserve">{{Ostale upotrebe|Bukovče (razvrstavanje)}}
{{Naseljeno mesto u Srbiji
|mesto=Bukovče
|slika=
|opis_slike=
|okrug=Pomoravski
|grad=Jagodina
|nadm visina=122
|populacija={{increase}} 844
|poštanski kod=
|pozivni broj=035
|registarska oznaka=JA
|gšir=44.003833
|gduž=21.225666
}}
'''Bukovče''' je naseljeno mesto [[Grad Jagodina|grada Jagodine]] u [[Pomoravski upravni okrug|Pomoravskom okrugu]]. Prema popisu iz [[Popis stanovništva 2011. u Srbiji|2011.]] bilo je 844 stanovnika.

== Historija ==

Bukovče je jedno od najstarijih naselja ovog kraja, po postanku starije i od [[Jagodina|Jagodine]]. Prvi tragovi koji svedoče o ovome pronađeni su prilikom građenja drugog koloseka pruge [[Beograd]]-[[Niš]]. Tom prilikom su pronađeni predmeti (posude od gline) koji potiču iz doba takozvane ''Starčevačke civilizacije'' (5000.-3000. godine pre naše ere). Pronađeni predmeti čuvaju se u Zavičajnom muzeju u Jagodini. Putujući iz [[Beč]]a za [[Vizantijski Carigrad|Carigrad]] i iz Carigrada za zapadnu Evropu mnogi putopisci toga doba (od [[Kosovska bitka|Kosovskog boja]] pa do oslobođenja od turske vlasti) u svojim dnevnicima i putopisima beleže po koju rečenicu o Bukovču.

Prvi pisani trag o Bukovču beležimo još pre bitke na Kosovu. Dokument u kome se prvi put pominje je [[zlatna bula|hrisovulja]] (povelja) [[lazar Hrebeljanović|kneza Lazara Hrebeljanovića]] iz [[1381]]. godine. Ovom poveljom [[lazar Hrebeljanović|knez Lazar]] vrši dodelu dobara manastirima. Po toj povelji [[Bukovče]] i [[Ribnik (Jagodina)|Ribnik]] ulaze u posed [[Manastir Ravanica|manastira Ravanice]]. Hrisovulja kneza Lazara se nalazi u [[Vrdnik]]u. Da je Bukovče staro selo i da je bilo skoro u kontinuitetu naseljeno, svedoči i mapa Carigradskog druma (1459-1683), na kojoj se jasno vidi da je Bukovče naseljeno mesto, pored mnogih sela i mesta koja su iščezla. Takodje se zapaža da Carigradski drum prolazi kroz Bukovče i to u dva pravca. Jedan krak ide Bukovče- Lanište-Lukovica(Donji Račnik), a drugi Bukovče-Bagrdan-Batočina.

[[Turci]] Bukovče prvi put beleže u prvim svojim popisima iz [[1476]]/78. godine. Po tom popisu u selu je zabeležena 31 kuća a prihod od sela je iznosio 1686 akči. U popisu iz [[1516]]. godine beleži se 30 kuća, 6 neoženjenih i 1 udovica a prihod je iznosio 3803 akče. U kasnijim dokumentima i pisanim tragovima koje su ostavili putopisci toga vremena ([[1582]].godina) pored Bukovča stoji reč mezra (napušteno naselje), što ide u prilog tvrdnji da je naselje više puta naseljavano i raseljavano. Ova tvrdnja je sasvim prihvatljiva s obzirom da se ne nalazi u popisima do kraja XVI veka. Godine [[1717]]. austrijski [[kapetan]] Ešlevic je Bukovče na svojoj karti predstavio kao ''malu palanku plotom ograđenu''.

Godine [[1716]]. godine dolazi do [[Austrougarska|Austrijsko]] - [[Osmansko carstvo|Turskog]] rata, pa su [[Jagodina]] i okolna sela od [[1718]]. pa sve do [[1738]]. godine pod Austrijskom vlašću. Veći deo stanovništva se povukao zajedno sa Turcima a potom se sa njima i vratio u naselja posle 20 godina austrijske vladavine. Prema dostupnim podacima današnji stanovnici su potomci porodica koje su naselile Bukovče u periodu između [[1780]].i [[1860]]. godine. Za vreme [[Prvi srpski ustanak|prvog srpskog ustanka]] [[1804]]. godine marta meseca prilikom borbi oko Jagodine na Crvenom Brdu (iznad Bukovča) nalazili su se položaji srpske vojske.

Priča se da je ime dobilo po mnogim bukvama, kojih je nekada tu bilo. Prvi naziv sela je bio &quot;Bukovča&quot;.

Do [[Drugi srpski ustanak|Drugog srpskog ustanka]] Bukovče se nalazilo u sastavu [[Osmansko carstvo|Osmanskog carstva]]. Nakon [[Drugi srpski ustanak|Drugog srpskog ustanka]] Bukovče ulazi u sastav [[Kneževina Srbija|Kneževine Srbije]] i administrativno je pripadalo [[Jagodinska nahija|Jagodinskoj nahiji]] i [[Temnić|Temnićskoj knežini]]&lt;ref name=&quot;Jagodinska nahija I&quot;&gt;{{Cite book |last= Popović |first= Ljubodrag |editor= Zoran Marković |title= Jagodinska nahija, knjiga prva 1815 —1823 |origdate=  |origyear= 2005. |url= http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |accessdate= 12.07.2012 |publisher= Istorijski arhiv Jagodina |location= Jagodina |language= srpskom |id= 86-902609-5-1 |archivedate= 2013-09-27 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |deadurl= yes |access-date= 2014-08-24 |archive-date= 2013-09-27 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |url-status= dead }}&lt;/ref&gt; sve do [[1834]]. godine kada je Srbija podeljena na serdarstva. Nakon povratka Kneza Miloša Obrenovića1858 god., posle Svetoandrejske skupštine, prvi kmet Bukovačke opštine, bio jeStojadin Stanojević-Carić. Kmetovi su tada imali izvršnu vlast i birani su kao najuticajniji i najpismeniji ljudi u selu. Takodje su bili i predsednici primiritelnih sudova u sporovima gradjana. Prva škola je bila u objektu koji je privatno vladništvo meštana, a počela je sa radom 1927 godine. Prve godine je imala 52 upisanih djaka. Prvi učitelj u četvorogodišnjoj školi bio je Manojlović Milivoje. Interesantno je da škola 1930 godine, imala 110 djaka. Kasnije, današnja (objekat) škola je izgradjena sredstvima meštana Bukovča i Ribnika1938 godine. U novootvorenom objektu, prvi učitelj bio je Djaković Dušan. Selo ima veliku obradivu površinu i meštani su se uglavnom bavili poljoprivredom. Zanimljivo je i to da je 1867 godine ovo selo imalo 41 domaćinstvo i preko 170 grla krupne stoke( sitne oko 600), dok danas ima oko 260 domaćinstava i desetostruko manji broj krupne stoke.

Fudbalski klub Mladost osnovan je davne 1938. godine. Sadašnji teren - igralište, izgradio je 1986. godine dugogodišnji igrač, a tadašnji predsednik kluba, Miroslav Stojadinović - Carić.

Seoska slava je Mali Spasovdan, a zavetine prvi petak po Božiću (za zdravlje živine) i Blagovesti( za zdravlje stoke). Groblje je na severnoj strani, na sredokraći izmedju sela Ribnika i ovog sela.

== Demografija ==
U naselju Bukovče živi 604 punoletna stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 40,1 godina (39,5 kod muškaraca i 40,6 kod žena). U naselju ima 240 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,13.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno [[Srbi]]ma (prema popisu iz [[2002]]. godine).

{|  style=&quot;width:50%; background:none;&quot;
|-
|  style=&quot;width:50%; vertical-align:top; border:1px solid gray;&quot;|
&lt;!-- =============================================================================================
                                       POČETAK GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;
&lt;center&gt;
:''Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka''
{|  
|-
| style=&quot;padding: 0;&quot; |

&lt;timeline&gt;
ImageSize  = width:250 height:200
PlotArea   = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis   = orientation:horizontal
AlignBars  = justify
Colors = 
  id:gray1 value:gray(0.9)

DateFormat = yyyy
Period     = from:1940 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940

PlotData = 
  bar:948 color:gray1 width:1
  from:start till:end
  bar:632 color:gray1
  from:start till:end
  bar:316 color:gray1
  from:start till:end
  bar:0 color:gray1

LineData = 
  layer:front
  points:(62,111)(77,117) color:blue  width:2 
  points:(77,117)(100,121) color:blue  width:2
  points:(100,121)(128,127) color:blue  width:2
  points:(128,127)(157,137) color:blue  width:2
  points:(157,137)(185,161) color:blue  width:2
  points:(185,161)(217,154) color:blue  width:2

&lt;/timeline&gt;
|}
&lt;/center&gt;
&lt;!-- =============================================================================================
                                       KRAJ GRAFIKA
===============================================================================================--&gt;
|  style=&quot;width:50%;&quot;|
{{Popis
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 9}}&lt;/ref&gt;
|p1948=509
|p1953=543
|p1961=567
|p1971=600
|p1981=654
|p1991=790
|p1991n=754
|p2002s=816
|p2002=750
}}
|}

{{Grafikon postoci
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 1}}&lt;/ref&gt;
|širina=300px
|naslov=Etnički sastav prema popisu iz [[Popis stanovništva 2002. u Srbiji|2002.]]
|pozadina=#ddd
|pozicija=left
|šipke=
{{Vrsta sa postotkom|[[Srbi]]|yellow|741|98.8}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Bugari]]|blue|4|0.53}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Hrvati]]|red|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Ukrajinci]]|green|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Mađari]]|orange|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|[[Jugosloveni]]|cyan|1|0.13}}
{{Vrsta sa postotkom|nepoznato|magenta|1|0.13}}
}}

{{-}}
{{Popis stanovništva u Jagodinskoj nahiji | ime= Bukovče | 1818k=21 | 1818pg= | 1818ag=41 | 1819k=22 | 1819pg=30 | 1819ag=48 | 1820k=22 | 1820pg=22 | 1820ag=46 | 1821k=21 | 1821pg=23 | 1821ag=48 | 1822k=23 | 1822pg=25 | 1822ag=50 | 1823k=23 | 1823pg=26 | 1823ag=51 | 1824k=24 | 1824pg=26 | 1824ag=55 | 1825k=24 | 1825pg=21 | 1825ag=62 | 1826k=23 | 1826pg=21 | 1826ag=61 | 1827k=24 | 1827pg=21 | 1827ag=61 | 1828k=24 | 1828pg=22 | 1828ag=66 | 1829k=24 | 1829pg=23 | 1829ag=67 }}

{{Grafikon piramida
|izvor=&lt;ref&gt;{{Stat Knjiga 2}}&lt;/ref&gt;
|širina=300px
|naslov=
|pozadina=#eee
|levo2=m
|desno2=ž
|šipke levo desno=
{{Vrsta levo desno|?|gray|0|0.0|6.66|3}}
{{Vrsta levo desno|80+|gray|10|22.22|31.11|14}}
{{Vrsta levo desno|75-79|gray|12|26.66|44.44|20}}
{{Vrsta levo desno|70-74|gray|18|40.0|31.11|14}}
{{Vrsta levo desno|65-69|gray|18|40.0|33.33|15}}
{{Vrsta levo desno|60-64|gray|15|33.33|35.55|16}}
{{Vrsta levo desno|55-59|gray|24|53.33|48.88|22}}
{{Vrsta levo desno|50-54|gray|28|62.22|66.66|30}}
{{Vrsta levo desno|45-49|gray|38|84.44|77.77|35}}
{{Vrsta levo desno|40-44|gray|26|57.77|64.44|29}}
{{Vrsta levo desno|35-39|gray|22|48.88|20.0|9}}
{{Vrsta levo desno|30-34|gray|33|73.33|55.55|25}}
{{Vrsta levo desno|25-29|gray|24|53.33|57.77|26}}
{{Vrsta levo desno|20-24|gray|28|62.22|62.22|28}}
{{Vrsta levo desno|15-19|gray|26|57.77|60.0|27}}
{{Vrsta levo desno|10-14|gray|19|42.22|33.33|15}}
{{Vrsta levo desno|5-9|gray|20|44.44|40.0|18}}
{{Vrsta levo desno|0-4|gray|21|46.66|48.88|22}}
|prosekm=39.5
|prosekž=40.6
}}

{{DomaćinstvaNaseljaSrbija|100|108|136|161|161|213|240|46|60|42|44|16|24|6|2|-|-|3.13}}

{{BrakNaseljaSrbija|322|90|201|17|12|2|313|50|207|41|14|1}}

{{ZanimanjaNaseljaSrbija|156|8|-|-|67|3|8|29|-|10|79|8|-|-|23|4|-|10|12|2|235|16|-|-|90|7|8|39|12|12|-|-|4|1|8|7|-|-|11|1|3|1|7|6|1|-|-|1|1|3|5|8|14|8|-|-|12}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{Cite book |ref= harv |last= Popović |first= Ljubodrag |editor= Zoran Marković |title= Jagodinska nahija, knjiga prva 1815 —1823 |origdate=  |origyear= 2005 |url= http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |accessdate= 12.07.2012 |publisher= Istorijski arhiv Jagodina |location= Jagodina |language= srpskom |id= 86-902609-5-1 |archivedate= 2013-09-27 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |deadurl= yes |access-date= 2014-08-24 |archive-date= 2013-09-27 |archive-url= https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf |url-status= dead }}

== Vanjske veze ==
{{portal|Srbija}}
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Bukovce2.html Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=44.003833,21.225666&amp;spn=0.3,0.3 Satelitska mapa (Wikimapia)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/bukovce-44-0-23-n-21-13-54-e/ Gugl satelitska mapa (Maplandia)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&amp;latitude=44.003833&amp;longitude=21.225666&amp;zoom=8 Plan naselja na mapi (Mapquest)]{{Dead link|date=September 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

{{Grad Jagodina}}

[[Kategorija:Grad Jagodina]]
[[Kategorija:Naselja u Pomoravskom upravnom okrugu]]</text>
      <sha1>egxey13a4bdb2b41ewcr3974pxr6t4c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2965378</id>
    <revision>
      <id>42681710</id>
      <parentid>42652828</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T05:40:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>نوفاك اتشمان</username>
        <id>11942</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>ovako</comment>
      <origin>42681710</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8620" sha1="7bmjx5yyx5yypq5ssakls87618tep7g" xml:space="preserve">{{Politička partija 4
| ime = Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju
| izvorno_ime = SK-PJ
| logo = Flag of the League of Communists – Movement for Yugoslavia.svg
| veličina = 250px
| logo_opis = 
| bojakod              = red
| predsednik           = 
| lider                = 
| vođa1_titula         = 
| vođa1_ime            = 
| vođa2_titula         = 
| vođa2_ime            = 
| vođa3_titula         = 
| vođa3_ime            = 
| sekretar             = 
| portparol            = 
| osnivač              = [[Stevan Mirković]]&lt;br /&gt;(jedan od osnivača)
| slogan               = &quot;''[[Proleteri svih zemalja, ujedinite se!]]''&quot;
| koalicija            = 
| osnovana             = [[4. novembar|4. novembra]] [[1990]]
| himna                = [[Internacionala (himna)|Internacionala]]&lt;br /&gt; 
| raspuštena           = [[23. jul]]a [[1994]] 
| prethodne stranke    = [[Organizacija Saveza komunista u JNA]]
| naslednik            = [[Jugoslovenska levica]]
| sedište              = [[Beograd]]
| država               = {{zas|SRJ}} [[Savezna Republika Jugoslavija|SR Jugoslavija]]&lt;br /&gt;Ranije:&lt;small&gt;&lt;br /&gt;{{zas|SFRJ}} [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFR Jugoslavija]]&lt;/small&gt; 
| novine               = &quot;Кomunist&quot;
| mladi ogranak        = [[Savez socijalističke omladine Hrvatske|Savez socijalističke omladine Jugoslavije u JNA]]
| studentsko krilo     = 
| broj_članova         = oko 110.000
| broj_članova_godina  = 1994
| ideologija           = [[Komunizam]],&lt;br /&gt;[[Marksizam-lenjinizam]],&lt;br /&gt;[[Titoizam]],&lt;br /&gt;[[Radničko samoupravljanje]],&lt;br /&gt;[[Jugosloveni|Jugoslavizam]],&lt;br /&gt;[[Pokret nesvrstanih|Nesvrstanost]],&lt;br /&gt;[[Jednopartijska država|Ideologija jednopartijske države]].
| pozicija             = [[Levica]]
| skupština1           = [[Skupština SRJ|Savezna narodna skupština]]
| broj_mandata         = {{Politička partija/mandati|2|250|red|}}([[Izbori za savezne poslanike u Veće građana Savezne skupštine SRJ maja 1992.|od 31. maja 1992 do 20. decembra 1992. godine]])
| međunarodno_članstvo = 
| evropsko_članstvo    = 
| boje                 = [[Crvena boja|crvena (dominatna)]] i [[Žuta boja|žuta (tamno-zlatna)]]
| internet_stranica    = 
| napomena             = 
}}
'''Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju''' (skraćeno '''SК-PJ'''), ({{jez-sr|Савез комуниста - Покрет за Југославију (СK-ПЈ)}}; {{jez-mak|Сојузот на комунисти - Движење за Југославија (СК-ДЈ)}}; {{jez-slv|Zveza komunistov - Gibanje za Jugoslavijo (ZК-GJ)}}), bila je opoziciona politička [[politička partija|partija]] u [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFR Jugoslaviji]], [[Savezna Republika Jugoslavija|SR Jugoslaviji]] tj. [[Republika Srbija (1990—2006)|Republici Srbiji]]. Partija je formirana [[4. novembar|4. novembra]] [[1990]], od dotadašnje organizacije [[Savez komunista Jugoslavije|Saveza komunista Jugoslavije]] u [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]], postavši njezin pravno-imovinski i ideološki naslednik.

== Politički program ==
Politički program Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju bio je sličan programu [[Savez komunista Jugoslavije|Saveza komunista Jugoslavije u JNA]]. Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju podržavao je socijalistički režim državne samouprave iz vremena vladavine [[Josip Broz Tito|Josipa Broza Tita]] u [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFR Jugoslaviji]].

== Partijska struktura istaknutih članova ==
Partiju su uglavnom sačinjavala vojna lica koji su bili članovi organizacije SКJ u JNA, a među poznatijim članovima su bili [[general]]i: [[Veljko Kadijević]], [[Branko Mamula]], [[Nikola Ljubičić]], [[Stevan Mirković]], kao i poznati [[politika|političari]], [[Aleksandar Vulin]] i [[Mirjana Marković]] supruga [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]].

== Izborni rezultat ==
Na [[Izbori za savezne poslanike u Veće građana Savezne skupštine SRJ maja 1992.|izborima za savezne poslanike u Veću građana Savezne skupštine SRJ maja 1992.]], Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju osvojio je 14.205 glasova, 0,35% i 2 poslanička mandata. Savezni [[narodni poslanik]] iz [[Republika Srbija (1990—2006)|Srbije]] bio je [[Ratko Кrsmanović]] koji je bio kasnije visoki funkcioner [[Jugoslovenska levica|Jugoslovenske levice]] i [[narodni poslanik]] iz [[Republika Crna Gora (1992—2006)|Crne Gore]] bio je [[Rade Lakušić]].

== Delovanje i prestanak rada ==
Iako se zalagala za jugoslovenstvo i obnovu Jugoslavije, partija je aktivno politički delovala samo na prostoru [[Krnja Jugoslavija|„krnje” Jugoslavije]] tj. na teritoriji [[Srbija|Srbije]] i [[Crna Gora|Crne Gore]]. Pre proglašenja [[Savezna Republika Jugoslavija|SR Jugoslavije]] partija je imala svoje manje delove i ogranke u [[Slovenija|Sloveniji]], [[Hrvatska|Hrvatskoj]], [[Bosna i Hercegovina|Bosni i Hercegovini]] i [[Republika Makedonija|Makedoniji]]. U januaru 1991, u vreme krize oko razoružanja paravojnih formacija, u vojsci je cirkulisao dokument u kome se tvrdilo da su hrvatski nacionalisti deo američkog plana da se iz Istočne Evrope uklone komunisti koji su preživeli 1989. i pozvali vojnike da očuvaju socijalističku Jugoslaviju podrškom SK-PJ. Dokument je dospeo do medija, a savezno predsedništvo mu je umanjivalo značaj, kao stavu samo jednog organa, političkog odeljenja vojske.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/02/07/Presidency-seeks-to-downplay-army-document/5528665902800/ Presidency seeks to downplay army document]. upi.com&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Vasić, Miloš. [https://pescanik.net/moskovski-mamurluk/ Moskovski mamurluk]. pescanik.net 28/10/2007&lt;/ref&gt; Na beogradskom Ušću 16. marta 1991. su organizovali miting podrške vojsci.&lt;ref&gt;[https://www.upi.com/Archives/1991/03/16/Serbia-to-ignore-national-presidency/3225669099600/ Serbia to ignore national presidency]. upi.com&lt;/ref&gt;

Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju, nakon početka ratnih zbivanja [[1991]]. godine i sve dok nije prestala sa radom u javnosti je vodila politiku međunacionalne tolerancije i uvažavanja. Partija se zalagala za prestanak ratnih zbivanja na prostoru [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFR Jugoslavije]], oštro je kritikovala sve vrste [[Nacionalizam|nacionalizma]] koji su bili prisutni u to vreme. Dokle god je službeno postojala SFRJ zalagala se za njeno očuvanje i za ponovno uspostavljanje [[Socijalizam|socijalističkog]] državnog poretka i [[jednopartijska država|jednopartijske države]].

Godine [[1994]] u Savezu komunista - Pokretu za Jugoslaviju nastaju unutarpartijske podele, partija se podelila na dve partijske frakcije, na prvu veću koja je okupljala pristalice režima [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]] koju je predvodila njegova supruga [[Mirjana Marković|Mira Marković]] i [[Aleksandar Vulin]] i drugu manju frakciju koja je bila protivnik režimu [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]] predvođena aktivnim i penzionisanim [[general]]ima, [[oficir]]ima i [[Šablon:Činovi (podoficiri) u VS|podoficirima]] [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] i [[Vojska Jugoslavije|Vojske Jugoslavije]]. Većina članova partije priklonila se prvoj većoj frakciji koju su prevodili [[Mirjana Marković|Mira Marković]] i [[Aleksandar Vulin]]. Godine [[1994]] ujedinila se sa koalicijom od 23 levičarske i komunističke partije i tada je nastala [[Jugoslovenska levica]].

== Vanjske veze ==
* [http://web.arhiv.rs/Develop/Glasonose.nsf/9124349e3076fd1cc1257298004a7216/ff16927e9a57809dc125722d0051d850?OpenDocument Sajt: web.arhiv.rs 1991. godina]
* [http://web.arhiv.rs/Develop/Glasonose.nsf/e1e8ae1838fef875c1257298004aa01d/1ca3b7657221a0bac12571df0042b67e?OpenDocument Veb Arhiva-Dnevne novine &quot;Večernje Novosti&quot;] 
* [http://www.vreme.com/arhiva_html/449/8.html Sajt:Arhiva štampanih novina &quot;Vreme&quot;] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140103110644/http://www.vreme.com/arhiva_html/449/8.html |date=2014-01-03 }}
* [http://digilander.libero.it/lajugoslaviavivra/CRJ/КOMU/debat.html Italijanski Sajt:digilander.libero.it]{{Dead link|date=July 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199407/40718-003-pubs-beo.htm Sajt: www.aimpress.ch 1994. godina] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200929170248/http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199407/40718-003-pubs-beo.htm |date=2020-09-29 }}

[[Kategorija:Savez komunista Jugoslavije]]
[[Kategorija:Političke stranke u Jugoslaviji]]
[[Kategorija:Komunističke partije u Evropi]]</text>
      <sha1>7bmjx5yyx5yypq5ssakls87618tep7g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Armijska ratna komanda ARK D0 u Konjicu</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4558850</id>
    <revision>
      <id>42681759</id>
      <parentid>42493329</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:46:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681759</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4507" sha1="qz10ddfdzq781mlrme1c100mq1krssq" xml:space="preserve">[[File:ARK Konjic.jpg|mini|desno|250px|Armijska ratna komanda ARK/D-0 u Konjicu]]
'''Armijska ratna komanda ARK/D-0 u Konjicu''' je izgrađen sa namjerom da bude glavno komandno mjesto bivše [[JNA|Jugoslavenske narodne armije]] u slučaju atomskog rata. Izgradnja objekta trajala je 26 godina (1953-1979). Objekat je proglašen za [[Nacionalni spomenik BiH|nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine]].&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&amp;lang=1&amp;action=view&amp;id=3 |title=ARK D-0 Konjic |work=Komisija za nacionalne spomenike |accessdate=13. 9. 2016 |archive-date=2022-01-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220123090928/http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&amp;lang=1&amp;action=view&amp;id=3 }}&lt;/ref&gt;
== Historija ==
Nalazi se u planini Zlatar, nekoliko kilometara od [[Konjic]]a, uzvodno uz desnu obalu [[Neretva|Neretve]]. Ovaj impozatni prostor, betonske masovne konstrukcije, leži na oko 6.500 metara kvadratnih prostora i oko 300 metara dubine ispod površine zemlje. Ovaj objekat, koji podsjeća na lavirint, sa više od stotinu prostorija i potpuno sačuvanim inventarom (sastoji se od brojnih rezidencijalnih prostora, sala za konferencije, kancelarija i &quot;predsjedničkog bloka&quot;), bio je predviđen da obezbijedi nesmetan život 350 ljudi tokom šest mjeseci. Do 90-ih godina izgradnja (u koju je investirano 4,6 milijardi američkih dolara) i postojanje ovog bunkera bila je najstrože čuvana vojna tajna. Bio je među tri najveće ratne investicije u [[SFRJ|socijalističkoj Jugoslaviji]], zajedno sa aerodromom Željava kod [[Bihać]]a i ratnom lukom Lora kod [[Split]]a.
== Opis ==
Sastoji se tri dijela. Spoljni dio čine tri kamuflažne zgrade. Tuneli povezuju spoljašnji i štićeni dio i imaju funkciju da amortizuju nuklearni udar. Štićeni dio objekta je u obliku potkovice. Ukupna površina objekta je 6.854 m2.
 
Štićeni dio podijeljen je na 12 blokova, gdje je ukupno ugrađen 21 sistem koji svi skupa čine režim rada i tehničkog održavanja objekta. Svi ovi sistemi su i danas u funkciji. U njemu se nalaze sistemi za zaštitu, protivpožarni sistem, sistem za zaštitu od nuklearnog udara, dvije vrste klime, više od 100 spavaonica sa udobnim ležajevima, dvije velike konferencijske sale, pet operativnih centara s direktnim telefonskim vezama s predsjedništvima saveznih republika i kablovskom televizijom, dvije kuhinje, pet velikih toaleta, kripto centar, bolnica sa operacionom salom, dva spremnika sa 50 tona nafte, bazen sa 170 kubika vode, tekuća voda i tehnička iz prirodnog bunara koji se nalazi u planini. Svaki sistem ima alternativu u slučaju da prvi zakaže. Iz objekta postoji prinudni izlaz koji nije ucrtan na mapi. Poznat je i kao Titov bunker. Nema potvrde da je Tito ikada bio u njemu.

[[Tito]]v bunker danas je mjesto susreta umjetnika iz regije, Evrope i svijeta. Otvoren je za posjetioce. Temperatura u bunkeru i danas je između 21 i 23 stepena , a vlažnost zraka od 60 do 70 posto.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Zvanična stranica općine Konjic |url=http://www.konjic.ba/index.php/press/item/322-titov-bunker-ark-d0 |access-date=2016-04-13 |archivedate=2016-06-08 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160608112121/http://www.konjic.ba/index.php/press/item/322-titov-bunker-ark-d0 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reference}}

== Vanjske veze ==
* [http://www.visitmycountry.net/bosnia_herzegovina/bh/index.php/160-turisticke-atrakcije/nase-preporuke/360-titov-bunker-ark-d0-Konjic Titov bunker] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160530220407/http://www.visitmycountry.net/bosnia_herzegovina/bh/index.php/160-turisticke-atrakcije/nase-preporuke/360-titov-bunker-ark-d0-konjic |date=2016-05-30 }}
* [http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/titova_komanda_u_slucaju_nuklearnog_rata.55.html?news_id=205134 Titova komanda u slučaju nuklearnog rata („Danas“, 5. decembar 2010.)]
* [http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/serif_spasao_titovo_skloniste.14.html?news_id=205176 Šerif spasao Titovo sklonište („Danas“, 6. decembar 2010.)]
* [http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/sampinjoni_u_bunkerima.14.html?news_id=205244 Šampinjoni u bunkerima („Danas“, 7. decembar 2010.)]
* [https://www.bunkerkonjic.com www.bunkerkonjic.com]
* [https://titovbunkerkonjic.net https://titovbunkerkonjic.net]
* https://titobunker.com{{Dead link|date=August 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
{{Commonscat|Atomska Ratna Komanda}}

[[Kategorija:Nacionalni spomenici u Konjicu]]</text>
      <sha1>qz10ddfdzq781mlrme1c100mq1krssq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Arheološko nalazište Skelani</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4571956</id>
    <revision>
      <id>42681744</id>
      <parentid>42260483</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:05:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681744</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4842" sha1="5wqny05dx2x1p7o5qvmnkqtoaygoaiy" xml:space="preserve">'''Arheološka područja Skelani''' obuhvata nekoliko lokaliteta u naselju [[Skelani]], općina [[Srebrenica]], Bosna i Hercegovina.  Proglašeno je za [[nacionalni spomenik BiH]].&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&amp;lang=1&amp;action=view&amp;id=3359 |title=Arheološko nalazište Skelani |work=kons.gov.ba |accessdate=13. 9. 2016 |archive-date=2021-05-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210506150306/http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&amp;lang=1&amp;action=view&amp;id=3359 }}&lt;/ref&gt; Pokretni nalazi smješteni su u Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu i Arheološkom muzeju „Rimski municipium“ u Skelanima.

== Lokacija == 
Skelani su smješteni na lijevoj obali [[Drina|Drine]], u zoni srednjeg Podrinja.
== Historija ==
Važan vid ekonomije u rimskoj provinciji Dalmaciji, predstavljalo je rudarstvo. Srebrenička rudarska regija igrala je važnu ulogu u životu ovog dijela [[Bosna i Hercegovina u Rimskom carstvu|Rimskog Carstva]]. Rimski grad ''Malvesiatium'' na mjestu današnjih Skelana na rijeci Drini među najznačajnijim je antičkim područjima u Bosni i Hercegovini.&lt;ref name=&quot;Bojanovski&quot;&gt;{{Cite web |url= https://de.scribd.com/doc/12834705/Ivo-Bojanovski-BIH-u-Anticko-Doba  |title= Ivo Bojanovski: BOSNA I HERCEGOVINA U ANTIČKO DOBA  |work=Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1988  |accessdate= 9. 2. 2016}}&lt;/ref&gt;
== Istraživanja ==
Skelane su krajem XIX stoljeća istraživali arheoloz sarajevskog Zemaljskog muzeja. Tada je nađen arheološki materijal iz rimskog perioda: počasna baza cara Karakale, oltari, zarubljeni i žljebasti crijep, grumenje, malter, zemljano posuđe, ara od krečnjaka, konzularni beneficijari i oko 20 obrađenih kamena.&lt;ref name=&quot;Basler&quot;&gt;{{Cite web  |url=https://vdocuments.mx/kulturna-istorija-bosne-i-hercegovine.html?page=1  |title=Alojz Benac-Đuro Basler-Borivoj Ćović-Esad Pašalić-Nada Miletić-Pavao Anđelić - KULTURNA ISTORIJA BOSNE I HERCEGOVINE  |work=Veselin Masleša, Sarajevo, 1966  |accessdate=9. 2. 2016  |archive-date=2023-08-06  |archive-url=https://web.archive.org/web/20230806114812/https://vdocuments.mx/kulturna-istorija-bosne-i-hercegovine.html?page=1  }}&lt;/ref&gt; Ostaci ciglane, nađeni su nedaleko od Drine. Pronađena je jaka, kompaktna masa cigle, aproksimativnih dimenzija 3,20 m dužine, 2,35 širine i oko 1,60 dubine. U donjem dijelu peći bila su tri jednaka žlijeba, u međusobnom razmaku od 50&amp;nbsp;cm, širine 20&amp;nbsp;cm, dubine 1,40&amp;nbsp;cm, pokriveni pločama od cigle. Ovo je bilo ognjište ciglane. Jarak u kojem se ložila vatra i koje je bilo većih dimenzija, nije se sačuvalo, jer ga je razorila voda.

U okolini Skelana bilo je brojnih, jednostavno izrađenih grobnih spomenika.

Arheolog [[Karlo Pač]] napravio je detaljan izvještaj o svojim istraživanjima i objavio u Zemaljskom glasniku muzeja Bosne.  Nakon toga desila se velika poplava 1897. godine, koju je i [[Ivo Andrić]] opisao u romanu [[Na Drini ćuprija]]. Drina je nanijela mulj debeo dva metra i na nalazište se zaboravilo.&lt;ref name=&quot;Basler&quot;/&gt;

== Nova istraživanja ==
Tokom 2008. godine obavljena su arheološka istraživanja na četiri lokaliteta: Zadružni dom, Crkveno dvorište, privatna njiva i u dvorištu privatne kuće. Pronađeno je 30 spomenika s natpisima posvećenih Jupiteru, Trijadi, Marsu, Silvanu i Mitrasu.

Na osnovu izvještaja Karla Pača sa tačnim crtežima, 2016. su obnovljena istraživanja. Pojavila se rimska građevina –palata, u središtu rimskog grada, sa većim brojem prostorija, hodnici, dva polukruga, hipokaust – podno grijanje, ostaci zidnog slikarstva u tri sloja. Najznačajnije otkriće je podni mozaik na 100 kvadratnih metara, najveći na zapadnom Balkanu, čija je polovina sačuvana i rekonstruisana. Sredstva za konzervaciju u iznosu od oko 60.000 evra osigurala je Njemačka ambasada u Sarajevu kroz program podrške projektima iz kulture. Uz veličanstveni podni mozaik, stručnjaci na terenu rekonstruisali su i izuzetno dobro sačuvan Gorgoneion, mozaički prikaz Meduze – najpoznatije od tri Gorgone.&lt;ref name=&quot;veladžić&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.ff.unsa.ba/files/zavDipl/17_18/arh/zdr_Amina_Veladzic.pdf |title= Amina Veladžić: Rimska urbanizacija na tlu današnje Bosne i Hercegovine |work= UNIVERZITET U SARAJEVU, FILOZOFSKI FAKULTET, ODSJEK ZA HISTORIJU, 2018 |accessdate= 9. 2. 2023 |archive-date= 2024-08-08 |archive-url= https://web.archive.org/web/20240808170803/https://www.ff.unsa.ba/files/zavDipl/17_18/arh/zdr_Amina_Veladzic.pdf |url-status= dead }}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reference}}

== Vanjske veze ==
* [http://www.dw.com/sr/rimski-municipum-na-obalama-drine/a-19443281 Rimski grad na obali Drine]

[[Kategorija:Nacionalni spomenici u Srebrenici]]
[[Kategorija:Rimska arheološka nalazišta u BiH]]
[[Kategorija:Nacionalni park Drina]]</text>
      <sha1>5wqny05dx2x1p7o5qvmnkqtoaygoaiy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Aquae S...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4572266</id>
    <revision>
      <id>42681740</id>
      <parentid>42669106</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T09:13:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681740</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10725" sha1="htlrj03y490r6klamjy0urcf54it2as" xml:space="preserve">[[File: Rimske iskopine na Ilidži.jpg |mini|desno|Ostaci rimske vile urbana na Ilidži]]
''Aquae S...'' predstavlja naziv [[Bosna i Hercegovina u Rimskom Carstvu|rimskog]] naselja na području današnjeg naselja Lužani, na [[Ilidža|Ilidži]], kod [[Sarajevo|Sarajeva]]. Puni naziv naselja još uvijek ostaje nepoznat. Za sada je pronađen natpis na kojem se naziv naselja spominje djelimično, dok za nastavak ''S...'' postoje razne teorije i pretpostavke.

Današnji [[Rimske iskopine na Ilidži|ostaci rimskog naselja]] predstavljaju arheološko područje koje je proglašeno za [[nacionalni spomenik BiH]].&lt;ref name=&quot;Spomenik&quot;&gt;{{Cite web |url=http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&amp;lang=1&amp;action=view&amp;id=2498 |title=Rimske iskopine |work=Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH |accessdate=9. 2. 2017 |archive-date=2022-08-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220804073508/http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&amp;lang=1&amp;action=view&amp;id=2498 }}&lt;/ref&gt; Nalazi pokretnog arheološkoga materijala, danas se čuvaju u [[Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine|Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine]].

== Historija ==
Najznačajnije naselje u Sarajevskom polju u periodu vladavine [[Bosna i Hercegovina u Rimskom carstvu|Rimskog carstva]], je ono na Ilidži. Gradski ager ''Res publicae Aquarum S...'' sastojao se od većih i manjih naselja – ''pagi, vici'' domaćeg stanovništva u ruralnom području, te od ekonomskih zaselaka zemljoposjednika [[Rimske vile u Bosni i Hercegovini|''villae rusticae'']], kao i manjih zanatskih i trgovačkih naselja. Kolonija Aquae S... postala je upravni i politički centar ovog područja, a vremenom je postigla i poseban ugled kao lječilište i trgovačko središte. Planski se razvijala za vrijeme cara Marka Aurelija (161.-180.). Tada je  veliki procenat isluženih vojnika (veterana) dobio zemlju na prostoru Ilidže. Aquae S... je u 3. stoljeću tri puta unapređivala svoj status od ''municipija'', preko ''kolonije'' do ''res publike'' u vrijeme cara [[Dioklecijan]]a.&lt;ref name=&quot;Bojanovski&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.scribd.com/doc/12834705/Ivo-Bojanovski-BIH-u-Anticko-Doba |title= Ivo Bojanovski: BOSNA I HERCEGOVINA U ANTIČKO DOBA |work= Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1988 |accessdate= 9. 2. 2016.}}&lt;/ref&gt;

== Arheologija i nalazi ==
Prva istraživanja Ilidže započela su za vrijeme [[Austro-Ugarska|Austro-Ugarske]] monarhije 1882 i 1883. godine, i trajala su do 1990. godine. U istraživanjima učestvovali su arheolozi [[Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine|Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine]].&lt;ref name=&quot;veladžić&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.ff.unsa.ba/files/zavDipl/17_18/arh/zdr_Amina_Veladzic.pdf |title= Amina Veladžić: Rimska urbanizacija na tlu današnje Bosne i Hercegovine |work= UNIVERZITET U SARAJEVU, FILOZOFSKI FAKULTET, ODSJEK ZA HISTORIJU, 2018 |accessdate= 9. 2. 2023 |archive-date= 2024-08-08 |archive-url= https://web.archive.org/web/20240808170803/https://www.ff.unsa.ba/files/zavDipl/17_18/arh/zdr_Amina_Veladzic.pdf |url-status= dead }}&lt;/ref&gt;

=== Naselje ===
Pronađen je objekat [[Rimske vile u Bosni i Hercegovini|vile urbana]] sa peristil odjeljenjem i portikom, i sa tipičnim unutrašnjim rasporedom bogate rimske kuće, ukrašene vrijednim [[Mozaik|mozaicima]] i [[freska]]ma. Bila je kvadratnog oblika, s trideset prostorija različitih dimenzija i funkcija. Krov je bio od tegule i imbricesa. Vanjske površine zidova bile su obložene pločastim lomljenim kamenom nepravilnog oblika i pravilno tesanim kvadratnim kamenom. Ispod podova su nađene naprave za centralno zagrijavanje zgrada.

Uz nju se nalazilo više objekata koji su bili povezani kolonadama stubova i bedema. Zgrada hospicijuma (hospitium / hospitalium), građena je u više vremenski odvojenih faza. Objekat je bio javne namjene. U osnovi je izduženi pravougaonik, s nizom odaja oko unutrašnjeg dvorišta. Arheološka istraživanja pokazala su da je objekat prvobitno imao termalni karakter, s lječilištem (pars balnearia) i rekreativnim centrom. Poslije je dograđen gostinjski dio - hospitium. Građevina je bila opremljena raznim savremenim uređajima, vodovodnim i kanalizacijskim instalacijama. Grijalo se pomoću hipokaustnog sistema uređaja.&lt;ref name=&quot;Basler&quot;&gt;{{Cite web |url= https://de.scribd.com/document/267288103/Kulturna-Istorija-Bosne-i-Hercegovine  |title= Alojz Benac-Đuro Basler-Borivoj Ćović-Esad Pašalić-Nada Miletić-Pavao Anđelić - KULTURNA ISTORIJA BOSNE I HERCEGOVINE   |work= Veselin Masleša, Sarajevo, 1966 |accessdate= 9. 2. 2019}}&lt;/ref&gt;

=== Pokretni nalazi ===
Prilikom istraživanja, 1894. godine otkriveni su oltar, žrtvenik i dva portreta posvećeni  Apolonu Tadenskom. Mozaik sa oltara postao je kasnije motiv za grb opštine Ilidže. Apolon je bio božanstvo lječilišta i streličarstva. Otkriven je i natpis koji  su tadašnji građani postavili caru [[Dioklecijan]]u (Gaius Aurelius Valerius Dioclectianus 284-305), sa imenom naselja, koje od  tada postaje administrativni centar današnjeg sarajevskog područja, sa statusom kolonije (''colonia'').&lt;ref name=&quot;Urbanizacija&quot;&gt;{{Cite web |url=http://ff.unsa.ba/files/zavDipl/17_18/arh/zdr_Amina_Veladzic.pdf |title=Adnan Busuladžić, mentor - STUDENT: Amina Veladžić -  Rimska urbanizacija na tlu današnje Bosne i Hercegovine - UNIVERZITET U SARAJEVU FILOZOFSKI FAKULTET |access-date=2020-04-17 |archive-date=2021-01-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210108194504/http://ff.unsa.ba/files/zavDipl/17_18/arh/zdr_Amina_Veladzic.pdf |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;

Zanimljiv bronzani predmet s Ilidže su tri noge neke sprave, s lavljim glavama i tri ljudska poprsja. Željezni dvostruki kladivci služili su u zidarskom zanatu kao vitilj ili dlijeto. Otkriveni su željezna kuka za vješanje (jednostavne kuke za haljine), željezni noževi, koštani cilindrični držak od noža s bronzanim kolutom, oštrice od željeza, stvrdla, šilj, igla, željezne nožice na pero, šestar, potkovice. Od kamena je ulomak jedne zdjelice sa žljebićem, zatim mnogo ulomaka raznog pribora, posuda od žežene ilovače, okrajak trbušastog lonca, okrajci posuda, lonac s tri ručke, grlić boce od žučkaste ilovače, fragmenti zdjelica. Među nalazima su i svjetiljke s natpisima C. Des[si] i VIBIANI399, fragmentarni predmeti od stakla (suđe bez boje ili bijele, zelene, zagasite i modre boje), kao i ulomak debele pločaste cigle s preciznim otiskom sandale, klincima potkovane. Nađeno je mnogo fragmenata kućica nekog morskog puža, životinjskih kostiju i ljudskih lobanja.

U Sarajevskom Polju je radilo šest antičkih figlina za proizvodnju keramike i cigle. Svoje proizvode žigosali su pečatima NIMIXAM = (Maximin) i CONST […].  U radionici na Ilidži su se izrađivale amfore sa žigom COSSII.

Pronađeno su 63 komada novčića (50 bronzanih, devet bilonskih i četiri srebrena), u dvije gomile. Najstariji je iz 42. godine i najmlađi iz 364.-375. godine.

=== Mozaici === 
Otkriveno je postojanje 12 mozaika u vili urbana. Zajednička karakteristika ovih mozaika je postojanje četvrtastih polja u kojima se nalaze fguralne predstave ptica, pozorišnih maski, klasičnih geometrijskih motiva, rozeta, Gordijevog čvora, polja ispunjenog nizom trokuta, okvira u vidu pletenica, prikazi delfina, nimfi, ribe. Na mozaicima se nalaze i prikazi predstava hipokampa - morskog lava kojeg jaše Amor (dio scene thiasosa – povorke s vjenčanja Tetide i [[Posejdon]]a), predstava velike morske zmije, mozaik s oštećenim centralnim medaljonom&lt;ref name=&quot;Mozaici&quot;&gt;{{Cite web |url= http://www.academia.edu/5668669/Umjetnosti_antickih_mozaika_na_tlu_Bosne_i_Hercegovine_Ancient_mosaics_in_the_territory_of_Bosnia_and_Herzegovina |title=Adnan Busuladžić: Umjetnosti antickih mozaika na tlu Bosne i Hercegovine |work= Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2008. = 9. 2. 2017}}&lt;/ref&gt;
 
Među najbolje očuvane mozaike na Ilidži može se uvrstiti primjerak koji pripada tipu sa centralnim motivom. Ukras se sastoji od sfernog romba, oko kojeg je prostor podijeljen u četiri eliptična i četiri trapezoidna polja. Navedeni dijelovi su uokvireni motivom  beskonačne pletenice. U centralnom dijelu nalazi se prikaz nimfe. Aquae S... od 2. st. n. e. imao je vlastitu radionicu u kojoj su izrađivani mozaici pronađeni na Ilidži i u njenoj okolini.

=== Ostala nalazišta ===
Vila na Stupu, podijeljena na dva dijela, bila je izgrađena od ćerpića ili od kamena, s podnicom od ilovače. Pronađeno je dosta kuhinjskog posuđa, ulomaka stakla, oruđa, kliješta, sjekire, kose, testera, verige, makaze, srp i lemeš. Interesantan nalaz predstavlja mač. Vila je bila u posjedu imućnog zemljoradnika ilirskog porijekla. Po nalazu novca, datira se oko 300. godine, što dokazuje novac careva.

U Švrakinom Selu su ustanovljeni tragovi rimske naseobine, gdje je pronađena ara s natpisom404 čiji je dedikant bio Aurelijan Maksimin, veteran legije VIII Augusta. Osim are, konstantovani su i fragmenti rimske cigle i obrađenog kamena, što ukazuje na stambenu aktivnost na ovom prostoru.

Rimska aglomeracija postojala je u [[Trnovu]], gdje su konstatovani nalazi novčića, kamene cilindrično-valjkaste urne i ostali predmeti. Na Naklu u [[Vojkovići]]ma postojala je stražarnica za čuvanje ulaza u Sarajevsko Polje, a na prostoru [[Hrasnica|Hrasnice]] bila je naseobina vezana za poljoprivredno dobro. Tragovi naseljenosti zabilježeni su i u [[Semizovac|Semizovcu]] i na području [[Vogošća|Vogošće]], posebno uz potok Jošanicu i oko sumpornog vrela, gdje su zabilježeni ostaci rimskih građevina.

== Literatura ==
* [[Karl Pač]], - Arheološko-epigrafska istraživanja povijesti  rimske provincije Dalmacije, VII dio, Glasnik Zemaljskog muzeja  u Sarajevu XVIII, Sarajevo, 1906., 151-181 
* [[Đuro Basler]], Ruševine zgrada iz rimskog doba na Ilidži kao konzervatorski problem, Naše starine VI, Sarajevo, 1959.,1 67 -172.
* [[Esad Pašalić]] -Rimsko naselje u Ilidži kod Sarajeva, Glasnik Zemaljskog muzeja  u Sarajevu XIV, 1959., 113 -134.
* Esad Pašalić -Antička naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini, Posebna izdanja Zemaljskog muzeja u Sarajevu, Sarajevo, 1960. 
* Enver Imamović -Antički kultni i votivni spomenici na području   Bosne i Hercegovine,  Sarajevo, 1977.  
* Mirza Hasan Ćeman -Res Publica Aquarum S...U: Ilidža Sarajevo, Sarajevo 2000, 123-170.

== Reference ==
{{reference|2}}

== Vanjske veze ==
* [http://arheon.org/aquae-s/ Aquae S] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140410152130/http://arheon.org/aquae-s/ |date=2014-04-10 }}

[[Kategorija:Ilidža]]
[[Kategorija:Rimska arheološka nalazišta u BiH]]
[[Kategorija:Rimski gradovi u BiH]]</text>
      <sha1>htlrj03y490r6klamjy0urcf54it2as</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Andrej Korotajev</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4573513</id>
    <revision>
      <id>42681722</id>
      <parentid>41557270</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T07:15:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 3 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681722</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5538" sha1="3yp3b1t7wnjq4uqy57gqx9mkgr8y8j3" xml:space="preserve">{{Infokutija znanstvenik
|slika = Rift Valley4.jpg
|opis=Andrej Kortajev iznad Doline rasjeda u sjevernoj Tanztaniji, novembar 2008
|ime = Andrej Korotajev
|datum_rođenja = {{Birth date and age|1961|2|17|df=y}}
|mjesto_rođenja = [[Moskva]], [[Ruska SFSR]], [[SSSR]] (danas [[Rusija]])
|prebivalište = [[Rusija]]
|nacionalnost = [[rusija|ruska]]
|polje = [[holokulturne stzdije]], matematički modeli ekonomske, društvene i historijske dinamike; [[islam]]ska i pred-islamska historija
|alma_mater = [[Moskovski državni univerzitet]]
|poznat_po = matematičkim modelima za ratvoj [[teorija svjetskih sistema|svjetskih sistema]] i [[komparativne kulturne studije|komparatrivnim kulturnim studijima]]
|prizes = Russian Science Support Foundation Award in &quot;The Best Economists of the [[Russian Academy of Sciences]]&quot; nomination (2006)&lt;ref name=&quot;sbras.nsc.ru&quot;&gt;{{cite web|url=http://www.sbras.nsc.ru/news/detail.php?ID=2438|title=The Best Economists of the Russian Academy of Sciences|publisher=Russian Academy of Sciences|accessdate=June 27, 2006|archive-date=2018-12-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20181224192240/http://www.sbras.ru/news/detail.php?ID=2438|dead-url=yes}}&lt;/ref&gt;&lt;br/&gt;In 2012 he was awarded with the Gold Kondratieff Medal&lt;ref name=&quot;ikf2010.ru&quot;&gt;{{Cite web |title=The International N. D. Kondratieff Foundation |url=http://ikf2010.ru/comments.php?id=265_0_1_0_C |access-date=2016-11-17 |archivedate=2013-10-12 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131012053418/http://ikf2010.ru/comments.php?id=265_0_1_0_C |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; by [[International N. D. Kondratiev Foundation|the International N. D. Kondratieff Foundation]].
|uticaj_od = [[Max Weber]], [[Karl Popper]], [[Ibn Haldun]], [[Andre Gunder Frank]], [[George Peter Murdock]], [[Heinz von Foerster]], [[Ernest Gellner]]
|institucije = [[Viša škola ekonomije (Moskva)|Viša škola ekonomije]] ([[Moskva]])&lt;br/&gt; [[Ruska akademija nauka]] ([[Moskva]]) &lt;br/&gt;[[Institute for Advanced Study]]([[Princeton University|Princeton]])&lt;br/&gt;[[Ruski državni univerzitet za humanističke nauke]] ([[Moskva]])
|religion =
|footnotes =
}}

'''Andrej Vitaljevič Korotajev''' ({{Jez-ru|Андрей Витальевич Коротаев}}; [[Moskva]], 17. februar 1960 -) je [[Rusija|ruski]] antropolog, ekonomski historičar, politolog i sociolog, poznat prije svega po svom doprinosu [[Teorija svjetskih sistema|teoriji svjetskih sistema]], [[Komparativne kulturne studije|komparativnim kulturnim studijama]], proučavanju historije Bliskog istoka, kao i [[Matematički model|matematičkim modelima]] [[Makroekonomija|makroekonomskih]] trendova.

== Vanjske veze ==
* [http://intersci.ss.uci.edu/wiki/index.php/Andrey_Korotayev Article on Andrey Korotayev at InterSci Complexity wiki (with a full list of his publications)]
* [http://cliodynamics.ru/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=124&amp;Itemid=70 ''Introduction to Social Macrodynamics: Compact Macromodels of the World System Growth''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090706205516/http://jwsr.ucr.edu/archive/vol11/number1/pdf/jwsr-v11n1-korotayev.pdf |date=2009-07-06 }}
* [http://intersci.ss.uci.edu/wiki/index.php/Introduction_to_Social_Macrodynamics:_Secular_Cycles_and_Millennial_Trends ''Introduction to Social Macrodynamics: Secular Cycles and Millennial Trends'' at InterSci Complexity wiki]
* [http://www.mellenpress.com/mellenpress.cfm?aid=5560&amp;pc=10 Mellen Press' Information on Andrey Korotayev]
* [http://cliodynamics.ru/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=187&amp;Itemid=1 Reconsidering Weber: Literacy and the Spirit of Capitalism] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090416193653/http://cliodynamics.ru/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=187&amp;Itemid=1 |date=2009-04-16 }}
* [http://escholarship.org/uc/item/9c96x0p1 Secular Cycles and Millennial Trends]
* [http://cliodynamics.ru/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=165&amp;Itemid=70 Secular Cycles and Millennial Trends in Egypt] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110813180354/http://cliodynamics.ru/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=165&amp;Itemid=70 |date=2011-08-13 }}
* [http://cliodynamics.ru/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=325&amp;Itemid=1 Introductory Chapter of ''Introduction to Social Macrodynamics: Secular Cycles and Millennial Trends''] (Moscow, URSS, 2006)
* [http://www.openhistory.net/files/ISMWSChapter3.doc Chapter 3: &quot;A Compact Macromodel of World Economic and Demographic Growth&quot; of ''Introduction to Social Macrodynamics: Compact Macromodels of the World System Growth''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070928065859/http://www.openhistory.net/files/ISMWSChapter3.doc |date=2007-09-28 }} (Moscow, URSS, 2006)
* [http://www.escholarship.org/uc/item/9jv108xp A Spectral Analysis of World GDP Dynamics: Kondratieff Waves, Kuznets Swings, Juglar and Kitchin Cycles in Global Economic Development, and the 2008–2009 Economic Crisis]. ''Structure and Dynamics''. 2010. Vol.4. #1. P.3-57 (with Sergey Tsirel).
* [http://www.sociostud.org/authors/korotayev_a/ Andrey V. Korotayev] {{Webarchive|url=https://archive.today/20130415223446/http://www.sociostud.org/authors/korotayev_a/ |date=2013-04-15 }}
* [http://www.ias.edu/people/cos/users/korotaev Information on Andrey Korotayev at the web-site of the Institute of the Advanced Study in Princeton]

{{Authority control}}

{{Životni vijek|1961||Korotajev, Andrej}}
[[Kategorija:Ruski historičari]]
[[Kategorija:Ruski ekonomisti]]
[[Kategorija:Ruski antropolozi]]
[[Kategorija:Ruski sociolozi]]</text>
      <sha1>3yp3b1t7wnjq4uqy57gqx9mkgr8y8j3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Arturo Michelena</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4600227</id>
    <revision>
      <id>42681764</id>
      <parentid>41749770</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T11:19:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681764</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5765" sha1="lhiywsxjsk8w02lozkozyplp9687vja" xml:space="preserve">{{Infokutija umjetnik
| ime            = Arturo Michelena
| pokret         = '''[[akademizam]]'''
| slika          = Arturo Michelena in his studio.jpg
| opis_slike     = Michelena u svom [[Pariz|pariškom]] ateljeu
| veličina       = 
| rodno_ime      = {{nowrap|Francisco Arturo Michelena Castillo}}
| datum_rođenja  = [[16. lipnja]] [[1863.]]
| mjesto_rođenja = {{flagicon image|Flag of Venezuela (1863-1905).svg}} [[Valencia, Venezuela|Valencia]], [[Venezuela]]
| datum_smrti    = [[29. srpnja]] [[1898.]]
| mjesto_smrti   = {{flagicon image|Flag of Venezuela (1863-1905).svg}} [[Caracas]], [[Venezuela]]
| počivalište    = 
| pseudonim      = 
| državljanstvo  = {{flagicon|VEN}} [[venezuela]]nsko
| rodbina        = 
| supružnik      = Lastenia Tello Mendoza&lt;br&gt;{{small|(1889–1898; njegova smrt)}}
| partner        = 
| djeca          = 
| obrazovanje    = ''[[Académie Julian]]''
| zanimanje      = slikar
| polje          = 
| pokrovitelji   = 
| mentori        = [[Jean-Paul Laurens]]
| učenici        = 
| suradnici      = 
| postignuća     = 
| djela          = &lt;div&gt;
* ''[[Bolesni dječak]]'' (ulje na platnu, [[1886.]])
* ''[[Mlada majka (slika)|Mlada majka]]'' (ulje na platnu, [[1889.]])
* ''[[Miranda en La Carraca]]'' (ulje na platnu, [[1896.]])
&lt;/div&gt;
| nagrade        = 
| utjecaj_od     = 
| utjecaj_na     = 
| potpis         = 
}}
'''Francisco Arturo Michelena Castillo''' ({{IPA-es|arˈtuɾo mitʃeˈlena}}; [[Valencia, Venezuela|Valencia]], [[16. lipnja]] [[1863.]] – [[Caracas]], [[29. srpnja]] [[1898.]]) je bio [[venezuela]]nski [[slikar]] [[akademizam|akademist]]. Zajedno s [[Cristóbal Rojas (slikar)|Cristóbalom Rojasom]] i [[Martín Tovar|Martínom Tovarom]], Michelena se smatra najznačajnijim venezuelanskim slikarom [[19. vijek|XIX. vijeka]], a osim toga, značajan je i kao prvi venezuelanski slikar koji je ostvario uspjeh u [[Europa|Europi]].

Rođen je [[1863.]] godine u [[Valencia, Venezuela|Valenciji]] kao sin slikara Juana Antonija Michelene i njegove supruge, Socorro Castillo. Slikarstvom se počeo baviti vrlo rano, isprva pod očevim mentorstvom, ali je s godinama mijenjao učitelje i usavršavao svoje tehnike; tokom [[1874.]], njegove ilustracije našle su se u [[New York|njujorškom]] izdanju knjige ''Costumbres Venezolanas''. Tokom 80-ih godina, zajedno s [[Martín Tovar|Martínom Tovarom]] odlazi u [[Pariz]], gdje se upisuje na ''[[Académie Julian]]''. Radeći pod mentorstvom [[Jean-Paul Laurens|Jean-Paula Laurensa]], Michelena je već [[1887.]] godine doživio prvi veliki uspjeh sa slikom ''[[Bolesni dječak]]'' ([[1886.]]), koja je dobila zlatnu medalju drugog reda, najviše odlikovanje za strane umjetnike koji su izlagali u [[Pariški Salon|Salonu]]. Smatrana remek-djelom, slika je tokom godina postajala sve značajnija, da bi [[2004.]] godine bila prodana za rekordnih [[Američki dolar|$]]1,350,000.

Uspjeh u [[Pariz]]u trajao je sve do [[1889.]] godine, kada se iznenada vratio u [[Venezuela|Venezuelu]], gdje je dobio svečani doček. Nakon kratkog boravka u [[Caracas]]u, oženio se Lastenijom Tello Mendoza, a nedugo zatim i ponovo otišao u [[Pariz]], gdje je započela njegova treća stvarateljska faza. Nakon što je obolio od [[tuberkuloza|tuberkuloze]], vratio se u Venezuelu, gdje je nanovo dobio svečani doček, a ubrzo postao i službeni državni slikar. Ipak, zdratsveni problemi uvelike su onemogućavali njegov rad te je u konačnici umro [[29. srpnja]] [[1898.]] u dobi od samo 35 godina; dobar dio dijela ostao mu je nedovršen.

== Galerija ==
&lt;gallery&gt;
Miranda en la Carraca by Arturo Michelena.jpg|''[[Miranda en La Carraca]]'', 1896.
El niño enfermo. Paris 1886 by Arturo Michelena.jpg|''[[Bolesni dječak]]'', 1886.
Carlota Corday 1889 by Arturo Michelena.jpg|''[[Charlotte Corday]]'', 1899.
La Joven Madre 1889 by Arturo Michelena.jpg|''[[Mlada majka (slika)|Mlada majka]]'', 1889.
Arturo Michelena 37.JPG|''Konjanički portret Simóna Bolívaa'', 1888.
Lastenia Tello de Michelena by Arturo Michelena.jpg|''Lastenia Tello de Michelena'', 1890.
Muerte de Sucre en Berruecos 1895 by Arturo Michelena.JPG|''Sucreova smrt u Berruecosu'', 1895.
El panteon de los heroes by Arturo Michelena.jpg|''Panteon junaka'', 1898.
&lt;/gallery&gt;

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Arturo Michelena}}
* [https://web.archive.org/web/20080703071456/http://www.gan.org.ve/quienes.asp Galería de Arte Nacional GAN]
* [http://www.venezuelatuya.com/biografias/michelena_arturo.htm  “Arturo Michelena” Venezuelatuya.com]
* [https://web.archive.org/web/20081018205918/http://galeriamuci.com/artistas/michelena.htm “Artuto Michelena” Maestros MUCI Venezolanos]
* [http://www.monografias.com/trabajos28/arturo-michelena/arturo-michelena.shtml  “Arturo Michelena: Breve reseña sobre su vida y parte de su obra” Monogamias.com] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170613053044/http://www.monografias.com/trabajos28/arturo-michelena/arturo-michelena.shtml |date=2017-06-13 }}
* [https://web.archive.org/web/20100204060354/http://www.analitica.com/arte/1999.03/museo/Default.htm Arturo Michelena.]
* [https://web.archive.org/web/20140321001711/http://www.aeropuerto-valencia.gob.ve/ “Aeropuerto Internacional Arturo Michelena” ]
* [http://internacional.universia.net/latinoamerica/datos-basicos-unis/venezuela/uam/index.htm “Universidad Arturo Michelena”] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070620233715/http://internacional.universia.net/latinoamerica/datos-basicos-unis/venezuela/uam/index.htm |date=2007-06-20 }}

{{Normativna kontrola}}

{{Životni vijek|1863|1898|Michelena, Arturo}}

[[Kategorija:Venezuelanski slikari]]
[[Kategorija:Slikari akademizma]]
[[Kategorija:Biografije, Valencia, Venezuela]]
[[Kategorija:Biografije, Caracas]]</text>
      <sha1>lhiywsxjsk8w02lozkozyplp9687vja</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Yaracuy (rijeka)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4605030</id>
    <revision>
      <id>42681512</id>
      <parentid>42405440</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T12:01:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681512</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3050" sha1="ejlstnayjcbs79986lv11nuro8xtek7" xml:space="preserve">{{Rijeka
| ime=Yaracuy&lt;br /&gt;&lt;small&gt;Río Yaracuy&lt;/small&gt;
| slika= Río Yaracuy en El Peñón.jpg
| države = {{flag|Venecuela}}
| pokrajine =
| gradovi = [[San Felipe, Yaracuy|San Felipe]]
| izvor  =[[Karipske Ande]] 
| izvor_visina =770&lt;ref name=brit/&gt;
| izvor_koord  =
| ušće=  [[Zaljev]] Triste
| ušće_visina  =
| ušće_koord   =
| ušće_vrsta   = 
| dužina=135&lt;ref name=brit/&gt;
| pritoke  =Urachiche, Guama, Cocorote, Yurubi, Cocorotico, Macagua
| sliv = [[Atlanski ocean|atlanski]]
| površina =2.280&lt;ref name=brit/&gt;
| ulijeva se u   =[[Karipsko more]]
| plovnost =
| karta =
| karta_širina =
| karta_opis   =
}}

'''Yaracuy''' ([[Španjolski jezik|španjolski]]: ''Río Yaracuy'') je [[rijeka (vodotok)|rijeka]] na [[sjeverozapad]]u [[Venecuela|Venecuele]], duga 135 [[km]], najveća rijeka [[Savezne države Venecuele|savezne države]] [[Yaracuy]], po kojoj je ta država dobila ime.&lt;ref name=brit/&gt;

== Karakteristike ==

Yaracuy [[izvor|izvire]] u [[Karipske Ande|Karipskim Andama]], na obroncima [[planina|planine]] Sorte na [[nadmorska visina|nadmorskoj visini]] od 770 [[metar]]a u [[Yaracuy|Državi Yaracuy]]. Od izvora  teče prema [[sjeveroistok]]u do [[ušće|ušća]] u [[Karipsko more]].&lt;ref name=brit/&gt;

U gornjem toku rijeke je [[1972]]. [[gradnja|podignuta]] [[brana]] za [[Akumulacijsko jezero|akumulaciono jezero]] Cumaripa, veliko 435 [[km²]], koje služi za snabdjevanje [[Pitka voda|pitkom vodom]] [[grad]]a [[San Felipe, Yaracuy|San Felipe]] i [[navodnjavanje]] [[dolina|doline]].&lt;ref name=brit/&gt;

[[Sliv]] rijeke Yaracuy koji iznosi 2.280 [[km²]].&lt;ref name=brit/&gt;

Najveće [[pritoka|pritoke]] rijeke slivaju se sa [[sjeverozapad]]a, to su; Urachiche, Guama, Cocorote, Yurubi, Cocorotico i Macagua, sa [[jug]]a su to Taria i Canaobito.&lt;ref name=brit&gt;{{cite web
 |url          = http://www.monografias.com/trabajos105/caracterizacion-general-cuenca-del-rio-yaracuy-venezuela/caracterizacion-general-cuenca-del-rio-yaracuy-venezuela.shtml
 |title        = ''Caracterización general de la cuenca del rio Yaracuy''
 |publisher    = Monografias
 |language     = španjolski
 |accessdate   = 10. 10. 2017
 |archive-date = 2017-12-05
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20171205094553/http://www.monografias.com/trabajos105/caracterizacion-general-cuenca-del-rio-yaracuy-venezuela/caracterizacion-general-cuenca-del-rio-yaracuy-venezuela.shtml
 |url-status   = dead
}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}
== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Yaracuy River}}
* [http://www.monografias.com/trabajos105/caracterizacion-general-cuenca-del-rio-yaracuy-venezuela/caracterizacion-general-cuenca-del-rio-yaracuy-venezuela.shtml ''Caracterización general de la cuenca del rio Yaracuy'' na portalu Monografias] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20171205094553/http://www.monografias.com/trabajos105/caracterizacion-general-cuenca-del-rio-yaracuy-venezuela/caracterizacion-general-cuenca-del-rio-yaracuy-venezuela.shtml |date=2017-12-05 }} {{es icon}}

[[Kategorija:Rijeke u Venezueli]]
[[Kategorija:Atlantski sliv]]</text>
      <sha1>ejlstnayjcbs79986lv11nuro8xtek7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Mohammad Salah</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4620333</id>
    <revision>
      <id>42681571</id>
      <parentid>42668934</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:06:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>07</username>
        <id>101120</id>
      </contributor>
      <origin>42681571</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7302" sha1="p2suh4rxtv7nog89to0lpifadag555c" xml:space="preserve">{{Infokutija nogometaš
| imenogometaša             = Mohammad Salah
| slika                     = Mohamed Salah 2018.jpg
| punoime                   = Mohammad Salah Hamid Mahrus Gali
| nadimak                   = 
| datumrođenja              = [[15. lipnja]] [[1992.]]
| rodnigrad                 = {{flagicon|EGI}} [[Nagrig]]
| rodnadržava               = [[Egipat]]
| datumsmrti                = 
| gradsmrti                 = 
| državasmrti               = 
| nacionalnost              = [[Arapi]]n
| državljanstvo             = {{flagicon|EGI}} [[egipat|egipatsko]]
| visina                    = 1.75 m

| pozicija                  = napadač
| trenutniklub              = {{flagicon|TUR}} [[Trabzonspor]]
| brojnadresu               = 10

| datumimjestodebija        =
| omladinskegodine          = 
| omladinskipogoni          = 

| godine1                    = 2010 – 2012
| klubovi1                   = {{flagicon|EGI}} [[Al-Mokaulun]]
| nastupi(golovi)1           = 38 (11)
| godine2                    = 2012 – 2014
| klubovi2                   = {{flagicon|ŠVI|size=16px}} [[FC Basel|Basel]]
| nastupi(golovi)2           = 47 (9)
| godine3                    = 2014 – 2016
| klubovi3                   = {{flagicon|ENG}} [[Chelsea FC|Chelsea]]
| nastupi(golovi)3           = 13 (2)
| godine4                    = 2015 
| klubovi4                   = → {{flagicon|ITA}} [[ACF Fiorentina|Fiorentina]]
| nastupi(golovi)4           = 16 (6)
| godine5                    = 2015 – 2016 
| klubovi5                   = → {{flagicon|ITA}} [[A.S. Roma|Roma]]
| nastupi(golovi)5           = 34 (14)
| godine6                    = 2016 – 2017
| klubovi6                   = {{flagicon|ITA}} [[A.S. Roma|Roma]]
| nastupi(golovi)6           = 31 (15)
| godine7                    = 2017 – 2026
| klubovi7                   = {{flagicon|ENG}} [[Liverpool FC|Liverpool]]
| nastupi(golovi)7           = 315 (191)
| godine8                    = 2026 –
| klubovi8                   = {{flagicon|TUR}} [[Trabzonspor]]
| nastupi(golovi)8           = 0 (0)
| godine9                    = 
| klubovi9                   = 
| nastupi(golovi)9           = 
| godine10                   = 
| klubovi10                  = 
| nastupi(golovi)10          = 
| godine11                   = 
| klubovi11                  = 
| nastupi(golovi)11          = 
| godine12                   = 
| klubovi12                  = 
| nastupi(golovi)12          = 
| godine13                   = 
| klubovi13                  = 
| nastupi(golovi)13          = 
| godine14                   = 
| klubovi14                  = 
| nastupi(golovi)14          = 
| godine15                   = 
| klubovi15                  = 
| nastupi(golovi)15          = 
| godine16                   = 
| klubovi16                  = 
| nastupi(golovi)16          = 
| godine17                   = 
| klubovi17                  = 
| nastupi(golovi)17          = 
| godine18                   = 
| klubovi18                  = 
| nastupi(golovi)18          = 
| godine19                   = 
| klubovi19                  = 
| nastupi(golovi)19          = 
| godine20                   = 
| klubovi20                  = 
| nastupi(golovi)20          = 

| reprezentacija             =
| nacionalnegodine1          = 2011 – 
| nacionalneekipe1           = {{NogRep|EGI}}
| nacionalninastupi(golovi)1 = 121 (68)
| nacionalnegodine2          = 
| nacionalneekipe2           = 
| nacionalninastupi(golovi)2 = 
| nacionalnegodine3          = 
| nacionalneekipe3           = 
| nacionalninastupi(golovi)3 = 
| nacionalnegodine4          = 
| nacionalneekipe4           = 
| nacionalninastupi(golovi)4 = 

| trenergodine               =
| trenerklubovi              =

| zadnjiuređaj               = 5.8.2026
}}
{{Commonscat}}
'''Mohammad Salah Hamid Mahrus Gali''' ([[arapski]]: محمد صلاح حامد محروس غالى, {{IPA-arz|mæˈħam.mæd sˤɑˈlɑːħ ˈɣæːli}}; [[Nagrig]], [[15. lipnja]] [[1992.]]), [[egipat]]ski nogometaš i reprezentativac koji igra na poziciji napadača i trenutno je član turskog [[Trabzonspor]]a.

Salah je svoju profesionalnu karijeru započeo [[2010.]] godine u rodnom gradu, igrajući za [[El Mokawloon]] u [[Egipatska Premijer liga|egipatskoj Premijer ligi]]. Nakon dvije sezone, potpisao je za [[švicarska|švicarski]] [[FC Basel|Basel]] za nepoznati iznos. U Švicarskoj je odmah stekao status zvijezde, postavši [[Švicarska Super liga|švicarski prvak]] u debitantskoj sezoni te dobitnik nagrade za najboljeg igrača. Njegovi nastupi privukli su pažnju engleskog [[Chelsea FC|Chelseaja]], koji ga je [[2014.]] godine na koncu i kupio za £11,000,000. Ipak, u Chelseaju je igrao sporadično tako da mu je klub dozvolio posudbe u [[ACF Fiorentina|Fiorentinu]] i, kasnije, [[A.S. Roma|Romu]], koja ga je na koncu otkupila za €15,000,000. 

Nakon serije konstantnih dobrih nastupa u [[Rim]]u i važnoj ulozi u osvajanju drugog mjesta uz rekordan broj bodova tokom [[2017.]] godine, Salah se na kraju sezone vratio u Premijer ligu, potpisavši za [[Liverpool FC|Liverpool]] za iznos od £36,900,000. Tokom svoje druge epizode u Engleskoj, Salah je adaptirao svoju igru i od krilnog igrača postao čisti napadač, postavši tako jedan od glavnih igrača Liverpoola. Ubrzo će oboriti klupski rekord po broju golova u debitantskoj sezoni te postati prvi igrač koji je dobio tri nagrade za igrač mjeseca u istoj sezoni. U sezoni [[2017.]]/[[2018.]], Salah je izabran u [[PFA Momčad godine|momčad godine]], igrač godine po izboru ostalih igrača i navijača, igrač godine nogometnih novinara te igrač sezone Premijer lige, osvojivši istovremeno [[Zlatna kopačka Premier lige|zlatnu kopačku]] za 32 postignuta gola u 36 utakmica. Klub je napustio [[2026.]] godine te je potpisao za [[Trabzonspor]].

Na međunarodnoj razini, Salah je predstavljao [[Egipatska nogometna reprezentacija|Egipat]] još u omladinskim kategorijama, osvojivši broncu na U-20 Kupu nacija te sudjelovavši na FIFA U-20 Svjetskom prvenstvu te na [[Olimpijada 2012|Olimpijskim igrama 2012.]] godine. Iste godine dobio je nagradu CAF-a za najperspektivnijeg mladog afričkog igrača. Za seniorsku reprezentaciju debitirao je [[2011.]] godine te je pomogao reprezentaciji do finala [[Afrički kup nacija 2017.|Kupa nacija 2017.]] godine; bio je najbolji strijelac u afričkim kvalifikacijama za [[FIFA Svjetsko prvenstvo 2018.]] (zajedno s [[Préjuce Nakoulma|Préjuceom Nakoulmom]] iz [[Burkina Faso|Burkine Faso]]), pomogavši tako svojoj reprezentaciji da se kvalificira za natjecanje. Za svoje nastupe, Salahu je uručena nagrada za [[Afrički nogometaš godine|Afričkog nogometaša godine]] te [[BBC-jev Afrički nogometaš godine|BBC-jeva nagrada za afričkog nogometaša godine]]. Također je izabiran u CAF-ovu momčad godine te idealnu momčad Afričkog kupa nacija. 

{{Sastav Egipat 2018 SP}}
{{Sastav Egipat 2026 SP}}
{{Najbolji strijelci FA Premier lige}}
{{Afrički fudbaler godine}}
{{Authority control}}
{{Životni vijek|1992||Salah, Mohammad}}

[[Kategorija:Egipatski fudbaleri]]
[[Kategorija:Fudbaleri Basela]]
[[Kategorija:Fudbaleri Chelseaja]]
[[Kategorija:Fudbaleri Fiorentine]]
[[Kategorija:Fudbaleri Rome]]
[[Kategorija:Fudbaleri Liverpoola]]
[[Kategorija:Fudbaleri Trabzonspora]]</text>
      <sha1>p2suh4rxtv7nog89to0lpifadag555c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Dominik Livaković</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4621629</id>
    <revision>
      <id>42681589</id>
      <parentid>42681507</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:42:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>07</username>
        <id>101120</id>
      </contributor>
      <comment>ažuriranje podataka</comment>
      <origin>42681589</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3720" sha1="3ahm1d0f8muu959nvze9onayj4kvqfw" xml:space="preserve">{{Trener/izbornik/igrač
| ime                              = Dominik Livaković
| slika                            = 
| opis slike                       = 
| država                           = [[Hrvatska]]
| puno ime                         =
| nadimak                          = 
| datum rođenja                    = [[9. 1.|9. siječnja]] [[1995.]]
| mjesto rođenja                   = [[Zadar]]
| država rođenja                   = [[Hrvatska]]
| datum smrti                      = 
| visina                           = 188 cm
| težina                           = 
| trenutačni klub                  = [[FC Barcelona|Barcelona]]
| broj u klubu                     = 
| pozicija                         = [[Nogometne pozicije|vratar]]
| mlade godine                     = [[2007]]. - [[2012]].&lt;br&gt;[[2012]]. - [[2014]].
| juniorski klubovi                = [[NK Zadar|Zadar]]&lt;br&gt;[[NK Zagreb|Zagreb]]
| godina                           = [[2012.]] - [[2016.]]&lt;br&gt;[[2016.]] - [[2023.]]&lt;br&gt;[[2023.]] - [[2026.]]&lt;br&gt;[[2025.]] - [[2026.]]&lt;br&gt;[[2026.]]&lt;br&gt;[[2026.]] -
| profesionalni klubovi            = [[NK Zagreb|Zagreb]]&lt;br&gt;[[GNK Dinamo Zagreb|Dinamo Zagreb]]&lt;br&gt;[[Fenerbahçe SK (fudbal)|Fenerbahçe]]&lt;br&gt;→ [[Girona FC|Girona]] (posudba)&lt;br&gt;→ [[GNK Dinamo Zagreb|Dinamo Zagreb]] (posudba)&lt;br&gt;[[FC Barcelona|Barcelona]]
| nastupi(golovi)                  = {{0}}{{0}}104 {{0}}{{0}}{{0}}(0)&lt;br&gt;{{0}}{{0}}207 {{0}}{{0}}{{0}}(0)&lt;br&gt;{{0}}{{0}}{{0}}57 {{0}}{{0}}{{0}}(0)&lt;br&gt;{{0}}{{0}}{{0}}{{0}}0 {{0}}{{0}}{{0}}(0)&lt;br&gt;{{0}}{{0}}{{0}}14 {{0}}{{0}}{{0}}(0)&lt;br&gt;{{0}}{{0}}{{0}}{{0}}0 {{0}}{{0}}{{0}}(0)
| godine u reprezentaciji          = [[2010.]]&lt;br&gt;[[2011.]]&lt;br&gt;[[2011.]]&lt;br&gt;[[2013]]. - [[2014]].&lt;br&gt;[[2013.]]&lt;br&gt;[[2014.]] - [[2016.]] &lt;br&gt;[[2017.]] -
| reprezentacija                   = {{flag|HRV}} [[Hrvatska nogometna reprezentacija do 15 godina|Hrvatska do 15]] &lt;br&gt;{{flag|HRV}} [[Hrvatska nogometna reprezentacija do 16 godina|Hrvatska do 16]] &lt;br&gt;{{flag|HRV}} [[Hrvatska nogometna reprezentacija do 17 godina|Hrvatska do 17]] &lt;br&gt;{{flag|HRV}} [[Hrvatska nogometna reprezentacija do 19 godina|Hrvatska do 19]] &lt;br&gt;{{flag|HRV}} [[Hrvatska nogometna reprezentacija do 20 godina|Hrvatska do 20]] &lt;br&gt;{{flag|HRV}} [[Hrvatska nogometna reprezentacija do 21 godine|Hrvatska do 21]] &lt;br&gt;{{NogRep|HRV}}
| nastupi u reprezentaciji(golovi) = {{0}}{{0}}{{0}}3 {{0}}{{0}}{{0}}(0)&lt;br&gt;{{0}}{{0}}{{0}}3 {{0}}{{0}}{{0}}(0)&lt;br&gt;{{0}}{{0}}{{0}}6 {{0}}{{0}}{{0}}(0)&lt;br&gt;{{0}}{{0}}{{0}}6 {{0}}{{0}}{{0}}(0)&lt;br&gt;{{0}}{{0}}1 {{0}}{{0}}{{0}}(0)&lt;br&gt;{{0}}{{0}}{{0}}15 {{0}}{{0}}{{0}}(0) &lt;br&gt;{{0}}{{0}}79 {{0}}{{0}}{{0}}(0) 
| godine treniranja                = 
| klubovi                          = 
| medalje                          = 
| napomena                         = 
| ažurirano                        = 27. 8. 2026.
}}

'''Dominik Livaković''' ([[Zadar]], [[9. 1.|9. siječnja]] [[1995.]]) je [[Hrvatska|hrvatski]] [[nogomet]]aš, koji trenutačno nastupa za [[FC Barcelona|Barcelonu]] na mjestu [[Nogometni vratar|vratara]].

==Priznanja==
===Klupska===
'''[[NK Zagreb]]'''
* [[Druga HNL]] '''(1)''': [[2. HNL 2013./14.|2013./14.]]

== Reference ==
{{izvori}}

== Vanjske veze ==
*[https://web.archive.org/web/20131225212222/http://www.hrsport.net/nogomet/klubovi/zagreb/?igracID=25535&amp;sID=23 Dominik Livaković] na [[Sportnet.hr]]

{{Sastav Hrvatska 2018 SP}}
{{Sastav Hrvatska 2020 EP}}
{{Sastav Hrvatska 2022 SP}}
{{Sastav Hrvatska 2024 EP}}
{{Sastav Hrvatska 2026 SP}}
{{Authority control}}

{{Životni vijek|1995||Livaković, Dominik}}

[[Kategorija:Hrvatski fudbaleri]]
[[Kategorija:Fudbaleri Dinamo Zagreba]]
[[Kategorija:Fudbaleri Fenerbahçea]]
[[Kategorija:Biografije, Zagreb]]
[[Kategorija:Fudbaleri Barcelone]]</text>
      <sha1>3ahm1d0f8muu959nvze9onayj4kvqfw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Bolji naslov</title>
    <ns>10</ns>
    <id>4624924</id>
    <revision>
      <id>42681733</id>
      <parentid>42681450</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T08:21:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <origin>42681733</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="781" sha1="pe1riw1euslw4g5tglip3klpztugwpq" xml:space="preserve">{{ambox
| vrsta     = ujediniti
| slika     = [[Datoteka:Codex icon move color-base.svg|40px|class=skin-invert|alt=|link=|Premještanje]]
| tekst     = Predloženo je da se ova stranica preimenuje{{#if:{{{1|}}}|&amp;nbsp;u: '''[[:{{#ifeq:{{NAMESPACENUMBER}}|0||{{IMENSKIPROSTOR}}:}}{{{1}}}]]'''}}{{#if:{{{r|}}}|&amp;nbsp;iz razloga: &lt;p style=&quot;margin-left: 2em; font-style: italic;&quot;&gt;{{{r}}}&lt;/p&gt;|.&lt;br /&gt;}}Molimo vas da svoje mišljenje o ovom prijedlogu iznesete na [[{{TALKPAGENAME}}|stranici za razgovor]].
| stil        = border-color: var(--border-color-option-purple, #8d7ebd) !important;
}}{{#ifeq:{{{bezkat|}}}|da||&lt;includeonly&gt;[[Kategorija:Potreban bolji naslov|{{PAGENAME}}]]&lt;/includeonly&gt;}}&lt;noinclude&gt;{{dokumentacija}}
[[Kategorija:Šabloni za održavanje Wikipedije]]
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>pe1riw1euslw4g5tglip3klpztugwpq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Aneurizma trbušne aorte</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4629992</id>
    <revision>
      <id>42681725</id>
      <parentid>42461410</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T07:34:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681725</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40582" sha1="200chxv3mpsxi7l4e8fk57rxvburheg" xml:space="preserve">{{Infobox disease
| Name           = Aneurizma trbušne aorte
| Image          = Abdominal aortic aneurysm.JPG
| Caption        = Međububrežna aneurizma trbušne aorte (AAA), promera 34 mm
| Field          = [[Vaskularna hirurgija]]
| ICD10          = {{ICD10|I|71|3|i|70}}, {{ICD10|I|71|4|i|70}}
| ICD9           = {{ICD9|441.3}}, {{ICD9|441.4}}
| ICDO           = 
| OMIM           = 
| DiseasesDB     = 792
| MedlinePlus    = 000162
| eMedicineSubj  = med
| eMedicineTopic = 3443
}}
'''Aneurizma trbušne aorte''' ('''{{jez-lat|aneurysma aortae abdominalis|el}}''') je lokalizovano proširenje (dilatacija) jednog dela (segmenta) najvećeg arterijskog krvnog suda u trbuhu - [[Trbušna aorta|trbušne (abdominalne) aorte]], prečnika koji je najmanje za 50 procenata veći od očekivanog (normalnog) prečnika aorte za tog pojedinca. Ovo proširenje nastaje usled postepenog smanjivanja čvrstine i elastičnosti zida [[trbušna aorta|trbušne aorte]] i obično uključuje slabost u srednjem sloju [[aorta|aorte]] ({{jez-lat|tunica media|el}}) što dovodi do istezanja spoljašnjeg sloja ({{jez-lat|tunica adventitia|el}}) i/ ili unutrašnjeg sloja ({{jez-lat|tunica intima|el}}). [[Krv]] koju [[srce]] pod pritiskom pumpa kroz [[aorta|aortu]], postepeno rasteže oslabljena zid i najčešće stvara aneurizmatsko proširenje u obliku „balona“ sličnog kokošjem jajetu. Aneurizma na svom zidu može imati depozite [[holesterol]]a, [[kalcijum]]a, ili malih krvnih ugrušaka.&lt;ref&gt;{{en}} Hans SS, Jareunpoon O, Balasubramaniam M, Zelenock GB. ''Size and location of thrombus in intact and ruptured abdominal aortic aneurysms''.J Vasc Surg. 2005 Apr;41(4):584-8. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15874920 Abstract-PubMed] Preuzeto: jul 2011&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Abdominal&quot;/&gt;&lt;ref&gt;{{en}} Davis CA ''Computed tomography for the diagnosis and management of abdominal aortic aneurysms.'' Surg Clin North Am. 2011 Feb;91(1):185-93. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21184908?dopt=Abstract Abstract-PubMed] Preuzeto: jul 2011.&lt;/ref&gt;

[[Bolest]] ima podmukao tok, često ne daje posebne [[simptom]]e sve dok ne nastupe komplikacije, a tada je lečenje teže, a ishod lošiji.&lt;ref&gt;{{en}} Fillinger MF, Racusin J, Baker RK, Cronenwett JL, Teutelink A, Schermerhorn ML, Zwolak RM, Powell RJ, Walsh DB, Rzucidlo EM. ''Anatomic characteristics of ruptured abdominal aortic aneurysm on conventional CT scans: Implications for rupture risk.'' J Vasc Surg. 2004 Jun;39(6):1243-52.[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15192565 Abstract-PubMed] Preuzeto: jul 2011&lt;/ref&gt; 
Najopasnija komplikacija aneurizme trbušne aorte je pojava njene rupture („pucanja“). Kao posledica ove komplikacije nastupa jako [[unutrašnje krvavljenje]] i [[iskrvavljenost]], pa veliki broj pacijenata uopšte ne stigne živ do bolnice. Smrtnost pacijenata nakon operativnog lečenja akutne rupture aneurizme trbušne aorte je velika, svaki drugi pacijent ne preživi operaciju.&lt;ref name=&quot;Abdominal&quot;&gt;{{en}} [http://www.aafp.org/afp/20060401/1198.html Abdominal Aortic Aneurysm;Gilbert R. Upchurch,et all.,University of Michigan Health System, Ann Arbor, Michigan] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080724205838/http://www.aafp.org/afp/20060401/1198.html |date=2008-07-24 }} Preuzeto: jun 2009.&lt;/ref&gt;

== Definicija aneurizme ==
Aneurizma od latinske reči ''(aneurysma)'' u širem smisli označava prostor koji komunicira sa lumenom [[arterija|arterijskog krvnog suda]] i iz njega se puni [[krv]]lju.

Zidove tog izbočenog prostora (vreće), mogu stvarati svi slojevi krvnog suda, kod prave (stvarne) aneurizme ({{jez-lat|aneurysma verum|el}}) ili samo neki slojevi zida [[arterije]] kod disekantne aneurizme ({{jez-lat|aneurysma dissecans|el}}). Ako arterijski krvni sud ne učestvuje u izgradnji zida anurizmatske vreće, govori se o lažnoj aneurizmi ({{jez-lat|aneurysma spurium|el}}).
== Istorijat ==
Prvi [[istorija|istorijski zapisi]] o aneurizmi trbušne aorte potiču iz [[2. vek]]a iz [[antički Rim|antičkog Rima]], kada je [[antička Grčka|grčki hirurg]] Antilus pokušavao lečiti aneurizmu trbušne aorte primenom proksimalne i distalne [[ligatura|ligature]], centralne [[incizija|incizije]] i uklanjanje [[tromb]]otičnog materijala iz aneurizme.

Jedan od prvih autora koji je skrenuo pažnju na proširenje aorte kao posledicu distenzije svih slojeva njenog zida bio je francuski lekar Žan Fernel (1497—1558). On je čak ovo pšroširenje doveo u vezu sa [[sifilis]]om.

[[Andreas Vezalijus]] (1514—1564) flamanski lekar i anatom, nemačkog porekla, prvi je detaljno anatomsko-patološki opisao aneurizmu aorte [[1557]].

Skoro do kraja [[18. vek]]a, o aneurizmi aorte malo se govorilo i pisalo. Sve dok Lansis (kao i Fernel) ponovo nije upozorio na vezu [[sifilis]]a i aneurizme i istakao da se ona u oko 50 posto slučajeva nalazi kod pijanaca i skitnica.

Primena konzervativnih medicinskih postupaka u lečenja aneurizme nije bila uspešna, a smrtnost je bila velika.

Hirurškog lečenja ovog oboljenja (nažalost neuspešno) započelo je u [[19. vek]]u, kada je Astley Cooper (1768—1841), prvi put zbog aneurizme ilijačne arterije, učinio ligaturu aorte, neposredno pre njenog račvanja, ali je bolesnik vrlo brzo umro.&lt;ref&gt;Cooper AP.The ''Lectures of Sir Astley Cooper on the Principles and Practices of Surgery.'' Philadelphia: Carey EL &amp; Hart A; 1935&lt;/ref&gt;

Razvoj lečenja aortnih aneurizmi omogućio je Carrel fundamentalnim otkrićima početkom 20. veka (kreiranje vaskularanih anastomoza; eksperimentalna transplantacija arterija i vena; eksperimentalno izazvana ishemija kičmene moždine klemovanjem torakalne aorte).

Godine [[1923]]., izvedena je prva uspešna hirurška intervencija na aneurizmi trbušne aorte. Te godine [[Rudolf Matas]] (1860—1957), poznati amirički vaskularni i grudni hirurg izveo je prvu uspešnu ligaturu aorte na bolesniku, (izvođenjem indukovane tromboze po umetanju intraluminalne žice).&lt;ref&gt;{{en}} (2013) American Association for Thoracic Surgery, ''Biography - Rudolph Matas''.[http://aats.org/annualmeeting/Program-Books/50th-Anniversary-Book/Biography-Rudolph-Matas.cgi] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304201640/http://aats.org/annualmeeting/Program-Books/50th-Anniversary-Book/Biography-Rudolph-Matas.cgi |date=2016-03-04 }} Posećeno: januar/2013&lt;/ref&gt;

U toku [[1948]]., započela je primena reaktivnog [[celofan]]a koji je obmotavan oko aneurizme u cilju indukcije [[fibroza|fibroze]] koja ograničava širenje i sprečava [[ruprura|rupruru]] aneurizme. Ova tehnika je primenjena na [[Albert Ajnštajn|Albertu Ajnštajnu]] [[1949]] godine, i on je sa nakon intervencije, sa aneurizmom živeo više od šest godina pre njene rupture.

U [[1951]]., Čarls Dubost (1914—1991), francuski kardiohirurg, izvršio je prvu resekciju aneurizme trbušne aorte na svetu koristeći [[homograft]].&lt;ref&gt;{{en}} A.P. Naef, ''The mid-century revolution in thoracic and cardiovascular surgery: Part 5'', Oxford Journals, Medicine Interactive CardioVasc Thoracic Surgery Volume 3, Issue 3Pp. 415-422 [http://icvts.oxfordjournals.org/content/3/3/415.full Full Text (PDF)] Posećeno: januar/2013&lt;/ref&gt;  Zbog sklonosti ka dilataciji, homograftovi nisu bili dugoročno rešenje.

Prvi sintetski graft od Viniyon-N materijala konstrtuisali su Vore, Blekmor i Jaretski 1952. godine. Tokom [[1953]]., Blekemor i Vore sanirali su jednu rupturu aneurizme koristeći [[najlon]] (''Vinyon graft-N''). Kasnije su ovi graftovi zamenjeni primenom dakrona (''Dacron''i ''Gore-Tex'') tj. politetrafluoroetilen tkanine, bez koje se danas ne može zamisliti hirurgija aorte.

Dalji razvoj lečenja aortnih aneurizmi odvijao se u dva pravca. 
* Prvi su radikalne i mutilantne procedure sa sve novijim protektivnim merama: umerena hipotermija-1953; “left heart bypass” (1957); Gottoov šant (1963); centirfugalna pumpa sa izmenjivačem toplote i selektivnom perfuzijom visceralnih organa (1970); drenaža cerebrospinalnog likvora(1988); angiogrfska identifikacija polazišta a. radicularis magnae (1989); MEP-Jacobs.
* Drugi pravac predstavljaju minimalno invazivni postupci. Prvi laparoskopski tretman AAA izveo je Kline 1998. godine, a prvi robotski asistirani tretman Kolvenbach 2004. godine. Najveću inovaciju predstavljaju endovaskularne procedure. Voldos je 1988. izveo prvi endovaskularni tretman aneurizmom torakalne, a Parodi 1991. koristio je endovaskularni veliki Palmaz [[stent]] i jednostrani aorto-femoralni i femoro-femoralni ukršteni Dakron graft, za AAA. Usledili su fenestrirani i razgranati stent graftovi, odnosno hibridne procedure.

Postoperativna hirurška stopa [[smrt]]nosti, zbog nesavršenosti metoda, kod aneurizmi trbušne aorte u početku je bila visoka (&gt; 25%). Gotovo istovremeno u [[1962]]. Džavid i Kreč primenili su tehniku, endoaneurizmorafiju. Primena ove metode značajno je smanjila smrtnost, tako da se danas, postoperativna smrtnost kreće u rasponu 1,8-5%.

Prvi put u [[srbija|Srbiji]], početkom [[2008]]., Vrhunski tim lekara [[VMA|Vojnomedicinske akademije]], pod rukovodstvom prof. dr [[Miodrag Jevtić|Miodraga Jevtića]], uradio je najnovijom endovaskularnom tehnikom, dve operacije među kojima i rekonstrukciju proširenja trbušne arterije. Nakon intervencije dr Miodrag Jeftić ovako je prokomentarisao ovu metodu:&lt;ref&gt;[http://www.youtube.com/watch?v=iR_RtnpaDYg '''FILM''':Operativno lečenje '''AAA''' na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu] Preuzeto:jun 2009. {{sr}}&lt;/ref&gt;,&lt;ref&gt;[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&amp;mm=02&amp;dd=29&amp;nav_id=287022 Aneurizma trbušne aorte; izvor B 92] Preuzeto:jun 2009. {{sr}}&lt;/ref&gt;
{{izdvojeni citat|''Ovom novom tehnikom elegantno i efektno uradimo (nap.operaciju), smanjujući pritom operativni rizik, smanjujući životni rizik u svemu tome i olakšavajući ljudima da se što pre vrate normalnom životu i da praktično budu potpuno funkcionalni i zdravstveno i radno sposobni&quot;, rekao je Miodrag Jevtić, načelnik Vojno-medicinske akademije... Nova endovaskularna hirurška tehnika omogućava za svakog pacijenta gotovo idealni veštački krvni sud kao zamenu... Ivan Marjanović, vaskularni hirurg, kaže da postoji preko 80 kombinacija mogućih sistema stent graftova za pacijenta. Bolesnik već posle dva dana napušta bolnicu, a posle sedam je radno sposoban.''}}
{| class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;float:left;&quot;
! [[File:Gnome-camera-video.svg|35px|]] [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&amp;mm=02&amp;dd=29&amp;nav_id=287022 '''Video''': Aneurizma trbušne aorte; izvor B 92] {{0|4}}
|}

{{clear}}

== Anatomija trbušne aorte ==
{{double image|center|Abdominal aorta.sr.jpg|270|Gray531.png|250|&lt;center&gt;[[Magnetna rezonantna tomografija|MRT]] snimak [[trbušna aorta|trbušne aorte]] i njenih bočnih grana|[[Anatomija|&lt;center&gt;Anatomski]] prikaz [[trbušna aorta|trbušne aorte]] i [[donja šuplja vena|donje šuplje vene]]}}
[[Aorta]] je glavni [[arterija|arterijski krvni sud]] [[cirkulatorni sistema čovek|cirkulatornog sistema čoveka]] koji [[krv]] obogaćenu [[kiseonik]]om iz [[srce|srca]] doprema do svih [[tkiva]] u [[telo|telu]]. [[Aorta]] nastaje iz leve komore [[srce|srca]] i završava se u slabinskoj (lumbalnoj) oblasti, gde se deli na dva dela i formira desnu i levu zajedničku [[ilijačna arterija|ilijačnu arteriju]] koje se naniže, nastavlja krvnim sudovima donjih udova.

[[Trbušna aorta|Trbušna (abdominalna) aorta]] je deo [[aorta|aorte]] koji se nalazi u predelu trbuha (abdomena) između [[Bubreg|bubrežnih]] [[arterija]] i ilijačne bifurkacije (račve). Trbušna aorta nastaje, kada descedentni (silazni) deo [[grudna aorta|grudne aorte]] prođe kroz aortalni otvor (hiatus) na [[dijafragma|dijafragmi]] u visini donje ivice tela XII grudnog pršljena i zatim spušta retroperitonealnim prostorom u srednjoj liniji ispred tela kičmenih pršljenova sve do nivoa tela IV slabinskog pršljena gde se deli na dve zajedničke ilijačne arterije.

Trbušna aorta kroz retroperitonealni prostor ide paralelno sa [[donja šuplja vena|donjom šupljom venom]], koja se nalazi desno od nje. Kako se spušta prema udovima [[aorta]] postaje sve manja u prečniku, jer se od nje odvajaju njene velike bočne grane ([[cilijačno stablo]], gornja [[mezenterična arterija]], leva i desna [[bubrežna arterija]], i donja mezenterična arterija). U predelu XI rebra, ona je prečnika oko 25&amp;nbsp;mm, iznad odvajanja bubrežnih arterija, 22&amp;nbsp;mm, ispod bubrega, 20&amp;nbsp;mm, i na račvanju ilijačne arterije 19&amp;nbsp;mm. Aorta 3.jpg

[[Histologija|Histološki]] trbušna aorta se sastoje od tri sloja: unutrašnjeg - {{jez-lat|tunica intima|el}}, srednjeg - {{jez-lat|tunica media|el}}, spoljašnjeg sloja - {{jez-lat|tunica adventitia|el}}
{{double image|center||270|Aorta 3.jpg|285|&lt;center&gt;Šematizovan ''(levo)'' i mikroskopski prikaz presaka kroz strukture zida aorte}}

== Patofiziologija ==
[[File:Turbulence in Abdominal Aorta Aneurisma.svg|thumb|250px|desno|Sheme koja prikazuje genezu turbulentnog strujanja krvi u trbušnoj aorti u okolini račve bubrežnih arterija]]

Aneurizma je posledica; [[ateroskleroza|ateroskleroze]], infekcije ili traume. [[hipertenzija|Povišen krvni pritisak]] i [[pušenje]] ubrzavaju proces. Aneurizma može biti i urođena. Češće se javlja kod muškaraca.&lt;ref name=&quot;Abdominalna&quot;&gt;[http://emedicine.medscape.com/article/463354-overview Abdominalna aneurizma aorte na eMedicine] Preuzeto;jun 2009.{{en}}&lt;/ref&gt;

Ananeurizma aorte je trajano proširenje (dilatacija) [[arterije|arterija]] do 1/5 puta njenog normalnog prečnika. Normalni [[prečnik]] infrarenalnog (međububrežnog) dela trbušne aorte u ljudi starijih od 50 godina je 1,5&amp;nbsp;cm u žena i 1,7&amp;nbsp;cm u muškaraca. Uvećanje infrarenalnog dela aorte 3&amp;nbsp;cm u prečnika ili veće smatra se aneurizmom.&lt;ref&gt;Lederle FA, Johnson, GR, Wilson SE, Gordon IL, Chute EP, Littooy FN, et al. Relationship of age, gender, race, and body size to infrarenal aortic diameter. J Vasc Surg 1997;26:595-601.{{en}}&lt;/ref&gt;
Aneurizma trbušne aorte može narasti do 15&amp;nbsp;cm sa varijabilnom dužinom do 25&amp;nbsp;cm. Takođe ako bolest napreduje aneurizma se može svojim kaudalnim delom prostirati sve do ilijačnih arterija.
 
Primarni proces u razvoju jedne aneurizme trbušne aorte uključuje proteolitičku razgradnju vanćelijskog matriksa proteina, elastina i kolagena. Razne proteolitički enzimi, dovode do degradacije i prestrukturiranja tunike medie i intime zida aorte. To uključuje i nakupljanje [[masti|lipida]] u [[ćelija]]ma, kristala [[holesterol]]a u vanćelijskom slobodnom prostoru, pojavu kalcifikacije, [[tromboza]] i ulceracija sve do rupture slojeva zida aorte. Ovi procesi dovode do gubitka elastina i aortalni zid je sve više podložan uticaju [[krvni pritisak|krvnog pritiska]] koji tako oslabljeni deo rasteže i deformiše. Oksidativni stres takođe igra važnu ulogu, a tu je i autoimuna komponenta u razvoju aneurizmi trbušne aorte, sa velikom infiltracijom [[limfociti|limfocita]] i [[monocit]]a i nagomilavanjem imunoglobulina.&lt;ref&gt;Campa JS, Greenhalgh RM, Powell JT. ''Elastin degredation inabdominal aortic aneurysms.'' Atherosclerosis 1987; 65(1–2):13–21.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Busuttil RW, Abou-Zamzam AM, Machleder HI. ''Collagenaseactivity of the human aorta. A comparison of patients with andwithout abdominal aortic aneurysms.'' Arch Surg 1980; 115(11):1373–8.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;White JV, Haas K, Phillips S, Comerota AJ. ''Adventitial elastolysis is a primary event in aneurysm formation.'' J Vase Surg1993; 17(2): 371–81.&lt;/ref&gt;

Nepravilna [[ishrana]] bogata masnoćom uz [[pušenje]] cigareta i povišen krvni pritisak kao bitan preduslov za nastaanak i razvoj arterioskleroze, povećavaju upalni odgovor unutar aortalnog zida i značajani su čioci u nastanku aneurizme trbušne aorte.&lt;ref name=&quot;risk factors for abdominal aortic aneurysms&quot;&gt;Singh K, Bonaa KH, Jacobsen BK, Bjork L, Solberg S. ''Prevalence of and risk factors for abdominal aortic aneurysms in a population-based study: The Tromso Study.'' Am J Epidemiol 2001; 154(3): 236–44.&lt;/ref&gt;

Aneurizme zarazne [[etiologija]] nastaju kod infekcije [[hlamidija|hlamidijom]], kao posledica preležane [[upala pluća|pneumonie]] (upale pluća) i nekih drugih [[infekcija]].&lt;ref name=&quot;risk factors for abdominal aortic aneurysms&quot;/&gt;

Povećana biomehanička aktivnost, (praćena cepenjem i raslojavanjem unutar zida aorte), kod povreda takođe utiče na formiranje aneurizme ali i na nastanak njene rupture kao najčešće i najteže komplikacije.&lt;ref name=&quot;risk factors for abdominal aortic aneurysms&quot;/&gt;

Zavisno od mehanizma nastanka takođe se mogu dodatno razlikovati i sledeće dve vrste aneurizmi trbušne aorte;
* Zapaljenska trbušna aneurizma, koju karakteriše [[fibroza]] i infiltracija [[makrofag]]a i nepoznate je [[etiologija]] i 
* [[Mikroorganizam|Gljivična]] ili [[bakterije|bakterijska]] trbušna aneurizma, kod koje su [[ateroskleroza|ateromatozne ploče]] okužene sa mikroorganizmima, kao što su [[Mikroorganizam|gljivice]], [[Salmonela|Salmonelle]], [[Sifilis|Spirohete]] itd. koje uzrokujući slabljenje tunike medije aorte i ubrzavaju proces razvoja aneurizme.&lt;ref&gt;Le basi patologiche delle malattie (7a edizione), Izdavač; Elsevier Masson, Torino - Milano. 2008. {{ISBN|978-88-85675-53-7}}. {{it}}&lt;/ref&gt;

Konačno, 12% do 19% aneurizmi trbušne aorte se može javiti i kao [[nasledna bolest]] kod rodbine prvog stepena, uglavnom muškaraca.&lt;ref&gt;Martin A. Clifton,Familial abdominal aortic aneurysms, British Journal of Surgery, Volume 64 Issue 11, Pages 765 - 766 [http://www3.interscience.wiley.com/journal/112194717/abstract '''Abstract''']{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Preuzeto; 10.2009.&lt;/ref&gt;

== Epidemiologija ==

Godišnje se u Srbiji otkrije 500-800 obolelih sa aneurizmom trbušne aorte. Proširenje na najvećem trbušnom krvnom sudu jedno je od najtežih oboljenja koje se u 50% slučajeva u [[Svet]]u i u [[srbija|Srbiji]], završava smrću. Bolest nastaje neprimetno i uglavnom se otkriva kada bolesnik dođe na pregled zbog nekih drugih stomačnih tegoba. U poslednjih 30 godina, učestalost aneurizmi trbušne aorte je uvećana za četri puta, što je donekle uzrokovano otkrivanjem novih slučajeva usavršenim ''„imaging tehnikama“'', i realnim sve većim produženjem životne dobi („''age-adjusted AAA incidence''“).&lt;ref name=&quot;http&quot;/&gt;

U [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], aneurizma trbušne aorte je zastupljena u odrasloj populaciji u 2-4% slučajeva, a godišnje se javlja oko 15.000 smrtnih slučajeva kao posledica sekundarne rupture.&lt;ref&gt;Creager, MA, Halperin, JL, Whittemore, AD. Aneurysmal disease of the aorta and its branches. In: Vascular Medicine, Loscalzo, J, Creager, MA, Dzau, VJ (Ed), Little, Brown, New York, (1996). str. 901.&lt;/ref&gt;

Prema podacima iz januara 2011. na 100.000 hirurških zahvata u SAD 36 zahvata se obavi na aneurizmama trbušne aorte, a ruptura je deseti vodeći uzrok smrti u muškaraca starijih od 55 godina. Aneurizme abdominalne aorte u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] je retka u žena mlađih od 55 godina.&lt;ref name=&quot;ref10&quot;/&gt;

Učestalost ove bolesti varira između [[žena]] i [[muškarac]]a (1:4-6). Najveća [[incidenca]] je kod muškaraca oko 70 godine, dok mnoge studije pokazuju da je [[prevalenca]] od aneurizmi trbušne aorte kod muškaraca iznad 60 godine i iznosi 2% do 6%.

Stopa učestalosti aneurizmi trbušne aorte je 8,2% u [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velikoj Britaniji]], 8,8% u [[Italija|Italiji]], 4,2% u [[Danska|Danskoj]], i 8,5% u [[Švedska|Švedskoj]] (u [[muškarac]]a). Stopa učestalosti aneurizmi trbušne aorte kod [[žena]] je mnogo niža, i iznosi od 0,6% do 1,4%.&lt;ref&gt;Lederle FA, Johnson GR, Wilson SE, Chute EP, Littooy FN, Bandyk D. Prevalence and associations of abdominal aortic aneurysm detected through screening. Aneurysm Detection and Management (ADAM) Veterans Affairs Cooperative Study Group. Ann Intern Med. Mar 15 1997;126(6):441-9.&lt;/ref&gt;

Učestalost je znatno veća kod pušača nego kod nepušača (8:1), a sa prestankom pušenja rizik pojave aneurizme se smanjuje. Na drugom mestu kao, faktor rizika je povišen [[krvni pritisak]] kod osoba muškog [[pol]]a.

Ruptura aneurizme trbušne aorte javlja se u 1% do 3% muškaraca u dobi od 65 ili više godina a smrtnost je 70% do 95%. Procjenjuje se da se stopa učestalosti klinički relevantnih aneurizmi (promera 4&amp;nbsp;cm ili više) povećava za oko 2% do 4% svakih 10 godina. Kod deca aneurizma trbušne aorte može se razviti kao posledica traume ili u određenim medicinskim stanjaima, ali se to vrlo retko dešava.&lt;ref name=&quot;ref10&quot;/&gt;.

Učestalost ruptura je 6,9 slučajeva na 100.000 osoba u Švedskoj, 4,8 slučajeva na 100.000 osoba u [[Finska|Finskoj]], a 13 slučajeva na 100.000 osoba u Velikoj Britaniji.

Samo 10% bolesnika s aneurizmom trbušne aorte, živi 8 godina nakon postavljanja dijagnoze, u poređenju sa 65% sličnih osoba, normalne populacije. Negde između 30% i 50% bolesnika sa aneurizmom trbušne aorte umre od ruptura a oni koji umiru u proseku gube su izgubili oko 9 godina života.&lt;ref name=&quot;Law&quot;&gt;Law MR,Morris J, Wald NJ Screening For Abdominal Aortic Aneurysms; J Med Screen 1994;1(2):110-5&lt;/ref&gt; Mortalitet u oko 60% bolesnika sa aneurizmom neposredno je povezan ja sa drugim kardiovaskularnim bolestima.&lt;ref name=&quot;ref10&quot;&gt;{{en}} Abdominal Aortic Aneurysm Guidebook Updated: January 14, 2011, [http://www.google.com/webhp?sourceid=navclient#max9 Medifocus Guidebook on Abdominal Aortic Aneurysm (124 pages)] Preuzeto:mart 2011.&lt;/ref&gt;
{| border=&quot;1&quot; cellpadding=&quot;5&quot; cellspacing=&quot;0&quot; style=&quot;margin:auto;&quot;
|+'''Godišnja stopa rizika za rupturu aneurizmi trbušne aorte'''&lt;ref name=&quot;Law&quot;/&gt;
|!  style=&quot;background:#ffdead; text-align:center;&quot;| '''Prečnik AAA (cm)'''
|!  style=&quot;background:#ffdead; text-align:center;&quot;| '''Procenat ruptura (%)'''
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|  style=&quot;width:100pt;&quot;| &lt; 3,0 
|  style=&quot;width:100pt;&quot;| 0
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| 3 - 3,9  
|| 0,4
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| 4 - 4,9 
|| 1,1
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| 5 - 5,9 
|| 3,3
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| 6 - 6,9 
|| 9,4  
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| 7 - 7,9 
|| 24,0  
|}

== Klinička slika ==
Trbušna aneurizma aorte najčešće počinje ispod bubrežnih arterija i često se širi prema gore u jednu ili obe ilijačne arterije. Najčešće počinje asimptomatski da bi se kasnije javio bol duboko u trbuhu koji je obično probadajući, stalan i najizraženiji je u lumbosakralnom području.
Pacijent može imati i osjećaj nenormalno jakih pulzacija u trbuhu.

Kod detaljnog pregleda pacijenta palpacijom trbuha, često se može otkriti široko područje u kojem se palpatorno oseća pulzacija trbušne aorte, nad kojom se može čuti i šum, ali ima slučajeva kada se i vrlo velike aneurizme teško mogu otkriti fizikalnim pregledom.

Aneurizme koje se brzo povećavaju i koje prete rupturom, često su bolno osetljive, a najčešće mogu da rupturiraju bez prethodnih simptoma.
{| border=&quot;1&quot; cellpadding=&quot;5&quot; cellspacing=&quot;0&quot; style=&quot;margin:auto;&quot;
|+''' Rizik rupture aneurizme trbušne aorte&lt;ref name=&quot;Komplikacije&quot;/&gt;
|-
!  style=&quot;background:#ffdead; text-align:center;&quot;| '''Mali rizik'''
|  style=&quot;background:#ffdead; text-align:center;&quot;| '''Umeren rizik'''
!  style=&quot;background:#ffdead; text-align:center;&quot;| '''Visok rizik'''
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| &gt; 70 godina
|| 70 – 80 godina
|| 80 i više godina
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| Fizički aktivan
|| Aktivan
|| Fizički neaktivan, nepokretan
|-
| style=&quot;text-align:center;&quot;| Bez znakova srčane bolesti
| style=&quot;text-align:center;&quot;| Stabilna srčana bolest , EF&gt;35%
| style=&quot;text-align:center;&quot;| Značajna koronarna bolest, česti anginozni bolovi,  
EF &lt; 25%
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| -
|| Kreatinin 2,0 – 3,0
|| Kreatinin &gt; 3,0
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| Normalan anatomski nalaz
|| Anatomski poremećaj sa jasnim znacima AAA
|| Bolesti jetre (albumin &lt; 2)
|-
| style=&quot;text-align:center;&quot;| Moguća postoperativna smrtnost 1%-3%
| style=&quot;text-align:center;&quot;| Moguća postoperativna smrtnost 3% - 7%
| style=&quot;text-align:center;&quot;| Moguća postoperativna smrtnost 5% - 10%, 
Svaka nova komplikacija bolesti uvećava smrtnost 
za 3%-5%
|}
=== Manifestacije ===

* '''Asimptomatska aneurizmom trbušne aorte''': kod većina pacijenata je asimptomatska i bez znakova treperenja trbušnog zida. Ponekad smetnje od strane pankreasa i želuca mogu dati tegobe slične aneurizmi trbušne aorte, kao i aortalna bifurkacija koja se nalazi odmah iznad pupka. Bolesnici s potkolenim aneurizmama arterija često imaju i aneurizmu trbušne aorte (25-50%).
* '''Ruptura aneurizmom trbušne aorte''': jedna je od najčešćih komplikacija i javlja se u različitim oblicima.. Kod većine pacijenata ruptura je praćena treperenjem trbušnog zida. Međutim, simptomi mogu biti i nejasni, bez promena na trbušnom zidu. Simptomi uključuju bol, sinkopu, paralizu, itd. Dijagnoza često može biti nejasna, a ponekad i da upućuje na renalne kolike izazvane [[kamen u bubregu|kamenom u bubregu]], divertikulozu , inkarceriranu (uklještenu) [[kila|kilu]], lumbosakralne poremećaje i druge bolesti u predelu karlice.
* '''Periferna embolija''': [[embolija]] arterija izazvana aneurizmom trbušne aorte manifestuje se promenom boje kože stopala i nožnih prstiju koji su lividno plave boje, često praćeni [[otok]]om.
* '''Akutna okluzija aorte''': povremeno, male aneurizme trbušne aorte praćene su trombozom, koja izaziva akutnu klaudikciju donjih ekstremiteta.
* '''Aortovenska fistula:''' Aneurizmom trbušne aorte može rupturirati u šuplju venu, proizvodeći veliki arteriovensku fistulu. U ovom slučaju, simptomi uključuju tahikardiju i druge poremećaje rada srca, oticanje nogu, trbušne tegobe (pojava treperenja trbušnog zida), poremećaj funkcije bubrega i nedovoljan periferni priliv krvi (periferna ishemija).
* '''Aortoduodenalna fistula:''' jedna od komplikacija aneurizmatrbušne aorte je njena ruptura u dvanaestopalačnom crevu. Ovi pacijenti ispoljavaju znake krvarenja iz gornjih delova gastrointestinalnog trakta (eksangvinantno krvarenje).

[[File:Sagital aaa.JPG|250px|thumb|desno|Abdominalna intravenska kontrastna [[angiografija|CT angiografija]] AAA.]]
 
[[File:AAA 40.8 mm.jpg|thumb|250px|desno|[[angiografija|CT angiogram]] AAA 40,8 mm.]]

== Dijagnoza ==
Dijagnoza aneurizme trbušne aorte može se postaviti primenom sledećih dijagnostičkih metoda; anamneza, objektivni pregled, vizuelizujući pregledi.
=== Anamneza ===
[[Anamneza]] ima za cilj prikupljanje podataka o toku bolesti i njegovim simptomima, kao i prikupljanje podataka iz [[Anamneza|porodične anamneze]]. Brojna istraživanja kod bolesnika, nakon izvršene reparacija aneurizme trbušne aorte ukazuju da je porodična anamneza važan pokazatelj mogućih anomalija na trbušnoj aorti;&lt;ref name=&quot;http&quot;&gt;.[http://www.stetoskop.info/Aneurizme-abdominalne-aorte-i-ilijacnih-arterija-2498-c70-content.htm?b6 Aneurizme abdominalne aorte i ilijačnih arterija]{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Preuzeto; 10.2009&lt;/ref&gt; 
{{izdvojeni citat|''Oko 15-25% pacijenata sa aneurizmom trbušne aorte ima bliskog srodnika (»first-degree relative«) sa istom bolešću, u poređenju sa svega 2-3% (kontrolnih) pacijenata bez aneurizme trbušne aorte. Obrnuto, 8% prvostepenih srodnika pacijenata sa aneurizmom trbušne aorte ima klinički manifestnu  Porodična pojava aneurizme je češća među srodnicima pacijenata ženskog pola. U hiruškim serijama, 35% pacijenata sa pozitivnom porodičnom anamnezom su žene, a među pacijentima bez aneurizme u porodici čine žene svega 14%. Štaviše, učestalost rupture aneurizme trbušne aorte u žena sa familijarnim aneurizmama je 30%, prema 17% u pacijenata muškog pola sa familijarnim aneurizme trbušne aorte.''}}

=== Objektivni pregled ===
Objektivnim pregledom se vizuelno, palpacijom ili auskultacijom trbuha mogu otkriti pulzacije aneurizme. Mada se aneurizme trbušne aorte mogu otkriti objektivnim pregledom, njegova osetljivost zavisi od veličine aneurizme, gojaznosti pacijenta, obučenosti lekara itd.&lt;ref name=&quot;http&quot;/&gt; 
{{izdvojeni citat|''U populacionoj studiji senzitivnost  fizikalnih pregleda u otkrivanju AAA većih od 3,5 cm je bila svega 15%. S druge strane, na AAA se može neopravdano posumnjati u mršavih pacijenta sa prominentnom abdominalnom aortom, ali normalne veličine, ili u pacijenata sa masom koja prepokriva abdominalnu aortu i prenosi naglašen puls. Tačnost merenja veličine AAA fizikalnim pregledom je mala, sa precenjivanjem veličine pod uticajem struktura između zida trbuha i abdominalne aorte. Stoga je u pacijenata (naročito u muškaraca starijih od 60 godina) koji se žale na akutni bol u trbuhu/leđima potrebno isključiti dijagnozu putem imaging pregleda.''}}

=== Vizuelizujući („Imaging“) pregledi ===
[[File:AAA i AAIC.jpg|thumb|250px|desno|CT angiogram AAA (30 mm) udružen sa aneurizmom desne AIC (29 mm)]]
* '''[[Rendgen|Radiografija]]''' '''grudnog koša''': Ova vresta pregleda se koristi za prethodnu procenu stanja srca i [[pluća]]. Većina bolesnika s aneurizmom trbušne aorte ima generaliziovanu [[Ateroskleroza|arteriosklerozu]], pa je stoga pre operacije potrebno proveriti kardiovaskularni sistem bolesnika.
* '''Pregled ultrazvukom '''- ultrasonografija (US); je najbolji način za brzo preliminarno, neinvazivno i ekonomično ispitivanje i istim se često može jasno odrediti prisustvo i veličina i proširenost aneurizme. Pregled ultrazvukom je ekonomičan način za češće praćenje bolesnika čije aneurizme su premale za hirurške intervencije (&lt;30&amp;nbsp;mm).
* '''[[Kompjuterizovana tomografija]]''' (CT); skuplja je od (US) i podrazumeva izlaganje zračenju, ali je preciznija i tačnije određuje veličinu aneurizme trbušne aorte. Ako se u toku CT primeni [[intravenski kontrast]], može dati podatke o veličini i karakterisitikama aneurizme. CT pomaže i u jasnijem diferenciranju anatomije aneurizme i dijagnostikovanje ostalih [[Patologija|patoloških promena]] u trbušnoj duplji. Iako je veličina aneurizme bitna u [[Dijagnoza|dijagnostici]], važni su i drugi anatomski odnosi u trbuhu za donošenje odluke o pravilnom izboru operativne metode, kao što je; određivanje lokacije aneurizme u odnosu na bubrežne arterije, dužina aortalnog vrata, stanje ilijačnih arterija i anatomski varijeteti, kao što je retroaortična leva bubrežna vena ili potkovičasti [[bubreg]]. [[CT-angiografija]] je metoda izbor za preoperativnu pripremu bolesnika i izbor odgovarajuće tehnike operativnog zahvata.
* '''Trbušna aortografija''' je manje preciznija od CT ali se njom može se odrediti veličina aneurizme i prikazati zahvaćenost drugih velikih krvnih sudova. [[Aortografija]] je potrebna i opravdana kada se sumnja na proširenje aneurizme iznad bubrežnih arterija. [[Angiografija]] je takođe bitna kako bi se otkrile abnormalnosti bubrega, ([[potkovičasti bubreg]], ili bubreg nisko postavljen u [[Karlica|karlici]]).
* '''[[Magnetna rezonanca]]'''(MR) i MR sa angiografijom – je metoda uporediva sa CT, uz prednost izbegavanja zračenja. Nažalost ova metoda nije dostupna u svim medicinskim centrima te zbog toga nije u masovnijoj upotrebi.

=== Diferencijalna dijagnoza ===
Osnovne bolesti na koje treba sumnjati u diferencijalnoj dijagnozi aneurizme trbušne aorte su:&lt;ref&gt;[http://emedicine.medscape.com/article/756735-diagnosis Abdominalna aneurizma: Diferencijalna Dijagnoza] Preuzeto: jun 2009. {{en}}&lt;/ref&gt;
* [[Slepo crevo|Upala slepog creva]]
* [[Holelitijaza]]
* [[Gastritis]] i [[Čir|peptički čir]]
* [[Infarkt miokarda]]
* [[Pankreatitit]]
* [[Opstrukcija creva]]
* Infekcije mokraćnog sistema
* [[Nefrolitijaza]]

== Terapija ==
Čak i kod pacijenata koji nemaju simptome od svojih aneurizmi trbušne aorte, medicinska istraživanja pokazala su obaveznu hiruršku intervenciju zbog visoke stope smrtnosti od 100% u toku života zbog pojave ruptura. Osim toga, ti bolesnici imaju visoku verovatnoću gubitka uda nakon periferne [[Embolija|embolizacije]].&lt;ref&gt;[http://www.youtube.com/watch?v=ksjhfw_Pcx8&amp;feature=related '''FILM''':''Operativno lečenje AAA''] Preuzeto: jun 2009.&lt;/ref&gt;

U lečenju aortnih aneurizmi nema idealne metode. Svaka ima prednosti, nedostatke, odnosno, indikacije i kontraindikacije. Posledenje multicentrične studije sugerišu otvorene hirurške metode kod mladjih, niskorizičnih bolesnika sa dugoročnom životnom prognozom, a endovaskularne ili hibridne kod starijih, rizičnijihh bolesnika sa kratkoročnom životnom prognozom.

=== Konzervativno lečenje AAA ===
Konzervativno lečenje bolesnika sa aneurizmom trbušne aorte nosi u sebi visoki rizik smrtnosti te se primenjuje samo kod onih bolesnika u kojih postoji verovatnoća da će se popraviti stanje i produžiti njegov životni vek.

Dva preduslova za primenu konzervativnog lečenja aneurizme trbušne aorte su, prestanak pušenja i rteguilacija [[Krvni pritisak|krvnog pritiska]] uz redovne zdravstvene kontrole (najmanje jednom u šest meseci). Nedavne studije su prokazale moguće zaštitne učinke konzervativne terapija sa [[angiotenzin]]ima koji snižavaju pritisak i preimenu [[statin]]a koji smanjuju [[enzim]]sku aktivnost.
{{clear}}

=== Hirurško lečenje ===
Lečenje asimptomatskih aneurizme trbušne aorte operativnom tehnikom ima za cilj da se operativnim zahvatom izvrši korekcija nastalih oštećenja na trbušnoj aorti. U vaskularnoj hirurgiji trenutno postoje dva načina za operativno lečenje:&lt;ref&gt;{{en}} [http://www.medifocus.com/2009/preview.php?gid=CR001&amp;a=a&amp;assoc=Google&amp;keyword=Sjogrens ''Medifocus Guidebook on Abdominal Aortic Aneurysm'' (124 pages; Updated February 9, 2011)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304141130/http://www.medifocus.com/2009/preview.php?gid=CR001&amp;a=a&amp;assoc=Google&amp;keyword=Sjogrens |date=2016-03-04 }}&lt;/ref&gt;
==== Reparacija aneurizme na otvorenom trbuhu ====
Metoda reparacija aneurizme na otvorenom trbuhu ('''OR''') primenjuje se kod mlađih pacijenta kao metoda izbora, ili kod brzo rastuće ili velike aneurizme, ili nakon njene rupture. Operativni tretman aneurizme na otvoren trbuhu bio je glavni način hirurškog lečenja od [[1950]]. do nedavno.
{{double image|center|Aneurysm endovascular.jpg|260| Endovasc.jpg|260|Ugradnja endovaskularnog stenta u aneurizmu trbušne aorte&lt;ref&gt;Abdominal Aortic Aneurysm [http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/tutorials/abdominalaorticaneurysm/htm/_yes_50_no_0.htm The Patient Education Institute]&lt;/ref&gt;| [[Kompjuterizovana tomografska angiografija|CT angiografija]] trbušne aorte nakon ugradnje endovaskularnog stenta.}}

==== Endovaskularna reparacija aneurizme ====
Metoda endovaskularnog lečenja aneurizme trbušne aorte ('''EVAR''') u praksi se primenjuje prvi put [[1990]] godine. Iako je postala alternativa otvorenom načinu lečenja, njena uloga mora da bude jasno definisana kod svakog bolesnika. Uopšteno gledano ona se prvenstveno primenjuje kod starijih, visokorizičnih pacijenta ili pacijenta sa kontraindikacijama za otvoreni operativni zahvat. Međutim, endovaskularna tehnika je moguća samo na ograničenom broju aneurizmi trbušne aorte, zavisno od morfologije aneurizme. Glavne prednosti ove metode nad otvorenom tehnikom je kraći postoperativni tok lečenja, manja postoperativna smrtnost, bolesnik kraće vremena provodi u [[intenzivna nega|intenzivnoj nezi]], manje vremena u bolnici i sveukupno ranije se vraća normalnim aktivnostima. Nedostak endovaskularne tehnike je taj što zahteva česte kontrole, što se ne mogu sve aneurizme trbušne aorte lečiti ovom tehnikom, a u svetu je relativno mali broj bolnica osposobljen za primenu ove metode. Nedavno razvijeni endovaskularni uređaji u stanju su lečiti složenije, krivudave i druge anatomski izmenjene promene na aorti.
{| border=&quot;1&quot; cellpadding=&quot;5&quot; cellspacing=&quot;0&quot; style=&quot;margin:auto;&quot;
|+''' Postoperativna smrtnost nakon hirurškog lečenja aneurizme trbušne aorte ''' &lt;ref name=&quot;Komplikacije&quot;/&gt;
|!  style=&quot;background:#ffdead; text-align:center;&quot;| '''Prečnik AAA (cm)'''
|!  style=&quot;background:#ffdead; text-align:center;&quot;| '''Procenat ruptura (%)'''
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|  style=&quot;width:100pt;&quot;| &lt;4 
|  style=&quot;width:100pt;&quot;| 0
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| 4 - 5  
|| 0,5 - 5
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| 5 - 6 
|| 3 - 15
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| 6 - 7 
|| 10 - 20
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| 7 - 8 
|| 20 - 40  
|- style=&quot;text-align:center;&quot; 
|| &gt;8 
|| 30 - 50  
|}

=== Monitoring AAA ===
Kod bolesnika s aneurizmom trbušne aorte manjom od 4&amp;nbsp;cm u promeru ultrazvučna kontrola stanja i veličine aneurizme vrši se svakih 6 meseci, a u slučaju da se aneurizma širi ili uzrokuje simptome predlaže se hirurška intervencija. U bolesnika sa '''AAA''' od 4–5&amp;nbsp;cm u promeru, hiruška intervencija je od koristi ako su mladi, zbog niskog operativnnog rizika, kako bi ovi bolesnici imali kvalitetan život bez iščekivanja posledica.

Trbušna aneurizma aorte kod žena mogu izazvati [[Ruptura aorte|rupturu zida aorte]] i kod manjih promera u poređenju sa muškarcima, zato, je kod žena prag od 4,5&amp;nbsp;cm osnova za operativni zahvat.

Bolesnici sa aneurizmom trbušne aorte prečnika 5–6&amp;nbsp;cm u mogu imati izuzetnu korist od operativne korekcije, pogotovo ako su izloženi drugim faktorima koji mogu doprineti nastanku rupture, uključujući hipertenziju, nastavak pušenja, odnosno hronične opstruktivne plućna bolest (COPD). Kod pacijenata sa višim rizikom, prag za korekciju je aneurizma promera 6–7&amp;nbsp;cm, zavisno od opšteg stanja bolesnika. Ova veličina aneurizme, kao normativ za korekciju, primjenjuje se kod muškaraca prosečne visine 170&amp;nbsp;cm, zbog povećanog rizika za nastanak rupture tokom života.&lt;ref name=&quot;Abdominalna&quot;/&gt;

=== Komplikacije ===
Kao najčešći uzroci smrti i drugih komplakacija kod aneurizmai trbušne aorte, navode se:&lt;ref name=&quot;aneurysm in the United States&quot;/&gt;
* Smrtni slučaj - kao posledica tromboze ili embolije javlja se u 1,8-5% slučajeva a 50% kod rupture aneurizme.
* Pneumonija - 5% 
* Infarkt miokarda - 2-5% 
* Preponske infekcija - manje od 5% 
* Infekcije Grafta - manje od 1% 
* Nedovoljan priljev krvi u delovima tela koje snabdeva trbušna aorta
* Incisiona kila - 10-20% 
* Opstrukcije creva
* Amputacija ekstremiteta zbog arterijske okluzije
* Intermitentna klaudikacija u nogama 
* Nemoć u muškaraca - Erektilna disfunkcija i retrogradan ejakulacija (&gt; 30%)
* Parestezije u bedrima 
* Limfokela u preponi - približno 2% 
* Kasna enterična fistula grafta. .&lt;ref name=&quot;Komplikacije&quot;&gt;[http://emedicine.medscape.com/article/463354-treatment Komplikacije '''AAA''' na eMedicine] Preuzeto:jun 2009. {{en}}&lt;/ref&gt;

==== Komplikacije nakon operativnog zahvata ====
Pored napretka medicine, sve velike svetske studije pokazuju da je stepen smrtnosti kod [[elektivna operacija|elektivne operacije]] rekonstrukcije aneurizme trbušne aorte 3–5%, a da postoperativni morbiditet iznosi 20–30%.&lt;ref name=&quot;aneurysm in the United States&quot;&gt;Gillum RF. ''Epidemiology of aortic aneurysm in the United States.'' J Clin Epidemiol 1995; 48: 1289–98.&lt;/ref&gt; Razlog leži u činjenici da su bolesnici sa aneurizmom trbušne aorte (najčešće u osmoj, a neretko i devetoj deceniji života, sa brojnim komorbidnim stanjima (srčana slabost, koronarna bolest, hronična bolest pluća i bubrega).&lt;ref&gt;Kozak LJ, DeFrances CJ, Hall MJ. ''National hospital discharge survey: 2004 annual summary with detailed diagnosis and procedure data.'' Vital Health Stat 13 2006; 162: 1–209.&lt;/ref&gt; Pored toga otvorena operativna rekonstrukcije aneurizme trbušne aorte, predstavlja obiman zahvat za bolesnika jer se transabdominalno ili retroperitonealno vrši rekonstrukcija aneurizme, uz prekid cirkulacije kroz aortu distalno od bubrežnih arterija za vreme trajanja rekonstrukcije.

== Galerija ==
&lt;center&gt;
&lt;gallery&gt;
Image:AAA rupture risk.png|Dijagram za procenu rizika od rupture AAA
Image:AneurysmAorta.jpg|[[Kompjuterizovana tomografija|CT]] aneurizme trbušne aorte
&lt;/gallery&gt;
&lt;/center&gt;

== Povezano ==
* [[Aorta]]
* [[Disekcija aorte]]
* [[Stent]]
* [[Ateroskleroza]]
* [[Hipertenzija]]

== Izvori ==
{{reflist|2}}
== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Aortic aneurysms}}
* [http://pvd.cochrane.org/welcome Cochrane Peripheral Vascular Diseases Review Group] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150223175035/http://pvd.cochrane.org/welcome |date=2015-02-23 }}
{{-}}</text>
      <sha1>200chxv3mpsxi7l4e8fk57rxvburheg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Aleksandrija (muhafaza)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4657958</id>
    <revision>
      <id>42681706</id>
      <parentid>42489088</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T03:51:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681706</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1951" sha1="5yf13iifbp3gop6mv19zk8z4y7lssi6" xml:space="preserve">{{Regija (HR)
| ime =Muhafaza Aleksandrija
| ime_genitiv=Muhafaze Aleksandrija
| slika =Alexandria in Egypt (2011).svg
| slika_opis= Pozicija muhafaze na [[Karta|karti]] [[Egipat|Egipta]]
| nalazi_se_u_sastavu= [[Egipat|Egipta]]
| upravni_oblik= [[muhafaza]]
| službeni_jezik=[[arapski]] 
| glavni_grad= [[Aleksandrija]]
| vladar =Mohamed Taher Elsherief
| titula_vladara=Muhafiz
| površina=2300
| stanovnika=5259818
| pozivni_broj = 
| web=
| komentar = 
|}}

'''Muhafaza Aleksandrija''' ({{ArJ|محافظة الإسكندرية}} / Muḥāfāzah Al Iskandariyah) je jedna od 27 [[muhafaza]] na koje je [[Egipat]] [[državna uprava|administrativno]] podjeljen.

== Geografija ==

Muhafaza se nalazi na [[sjeverozapad]]u [[Egipat|zemlje]], prostire se na [[površina|površini]] od 2,300 [[km²]], na kojoj živi 5,259,818
[[stanovništvo|stanovnika]].&lt;ref name=city&gt;{{cite web
 | url =http://www.citypopulation.de/en/egypt/cities/
 | title =''Egypt, Arab Republic of Egypt''
 | accessdate =6. 07. 2020
 | language=engleski
 | publisher=City population}}&lt;/ref&gt;

=== Administrativna podjela ===

Muhafaza Aleksandija je [[državna uprava|administrativno]] podjeljena na 9 distrikta; Montazah Ava, Montazah Tani, Gomrok, Amreja, Agami, Borg Al Arab, Istočni, Centralni i Zapadni.
&lt;ref name=alex&gt;{{cite web
 | url =http://www.alexandria.gov.eg/Alex/english/Districts.html
 | title =''Alexandria Governorate Districts''
 | accessdate =6. 07. 2020
 | language=engleski
 | publisher=Alexandria}}&lt;/ref&gt; 
[[glavni grad|Administrativni centar]] provincije je [[grad]] [[Aleksandrija]].
== Izvori ==
{{reference}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Alexandria Governorate}}
* [http://www.alexandria.gov.eg/Alex/english/index.aspx ''Alexandria''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220523135529/http://www.alexandria.gov.eg/alex/english/index.aspx |date=2022-05-23 }} {{en icon}}
{{Egipatske muhafaze}}

[[Kategorija:Administrativna podjela Egipta]]</text>
      <sha1>5yf13iifbp3gop6mv19zk8z4y7lssi6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Železničko modelarstvo</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4660362</id>
    <revision>
      <id>42681631</id>
      <parentid>42678159</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T19:14:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681631</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15211" sha1="bijt73tnvqoua01xydae7oxv8kgo5mt" xml:space="preserve">[[Datoteka:HO Layout 1.jpg|mini|300p|Maketa železnice sa pratećim objektima.]]
[[Datoteka:Livesteam.jpg|mini|300p|Vrtna železnica.]]

'''Železničko modelarstvo''' je [[hobi]] u kojem je [[železnica|železnički transport]] predstavljen u umanjenoj [[razmera|razmeri]].

Umanjeni modeli mogu biti:
:* Objekti koji spadaju u železnički transport: [[lokomotiva|lokomotive]], [[vagon]]i, [[šine]], [[most]]ovi, [[tunel]]i, [[Železnički signal|signali]], [[kontaktna mreža]];
:* Objekti koji ne spadaju u železnički transport, ali su povezani sa [[saobraćaj]]em, kao što su: drumska prevozna sredstva ([[tramvaj]]i, [[autobus]]i, [[kamion]]i, [[automobil]]i), [[put]]evi, [[građevina|građevine]];
:* Živi svet: [[čovek|ljudi]], [[životinje]], [[biljke]];
:* Elementi okoline: [[reka|reke]], [[jezero|jezera]], [[planina|planine]].

== Historija ==
Železničko modelarstvo započelo je sa pojavom prvih [[železnica]], na osnovu kojih su izrađeni detaljni modeli u umanjenoj razmeri.&lt;ref&gt;[[Loco Revue]] br. 545, februar (1992). str. 114. {{fr}}&lt;/ref&gt;{{sfn|Lamming|2007|p=149}} Oko [[1840]], minijaturni [[parni motori]] su postali dostupni u [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenom Kraljevstvu]], što je omogućilo izradu prvih modela vozova.&lt;ref&gt;[[Carpet railway]] - sa Vikipedije na engleskom jeziku. {{en}}&lt;/ref&gt; Sredinom [[19. vek]]a osnovano je prvo [[udruženje]] železničkih modelara u [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenom Kraljevstvu]]. [[Nemačka]] [[preduzeće|firma]] [[Märklin]] je [[1890]]. godine proizvela prvi model železnice na [[mehanički pogon]] sa [[standardizacija|standardnom]] širinom [[šine|koloseka]], čime je postavljen temelj železničkog modelarstva kakvog danas poznajemo. [[Sjedinjene Američke Države|američka]] firma [[Carlisle &amp; Finch]] [[1897]]. godine proizvodi prvi model železnice na [[elektromotor|električni]] pogon.

Sve do sredine [[20. vek]]a modeli železnice su smatrani za [[igračka|igračke]]; od tog doba počinje formiranje železničkog modelarstva kao ozbiljnog [[hobi]]ja. Za [[zlatni vijek|zlatno doba]] železničkog modelarstva se smatraju [[1970e]] godine, kada se u izradi modela železnice počinje obraćati sve veća pažnja na detalje.

Početkom [[21. vek]]a [[industrija]] modela železnica doživljava [[kriza|krizu]], koja kulminira u vreme [[svetska ekonomska kriza|svetske ekonomske krize]]. Mnoge poznate fabrike modela železnice proglašavaju [[bankrot]] ili bivaju kupljene od strane drugih firmi.

== Načini postavljanja modela ==

[[Datoteka:Model Train Coming Around the Curve.jpg|mini|250p|Sklopljeni model železnice sa šinama]]
[[Datoteka:Berling-Rivers-François-Fontana.jpg|mini|250p|Diorama]]
Model železnice može biti postavljen na šine koje se po potrebi sklapaju ili rasklapaju (obično je to jednostavan oblik, kao što je [[krug]], [[oval]] itd.) ili stalnu postavku šina sa okolinom koja se naziva '''maketa'''. Makete se, prema veličini i objektima koje predstavljaju, mogu podeliti na nekoliko grupa. Najvažnije su:
:* '''Diorama''' prikazuje deo železničke pruge sa nekoliko objekata. Po ovakvoj maketi, po pravilu, nije moguće voziti model železnice;
:* '''»Klasična« maketa''' prikazuje jednu ili više zatvorenih krivih (koje mogu međusobno biti spojene) sastavljenih od šina. Po ovakvoj maketi je moguće voziti model železnice. Ovakve makete, mogu sadržati, osim železnice, i druge vidove transporta;
:* '''Modularna maketa''' je sastavljena iz većeg broja delova, takozvanih '''modula''', koji se izrađuju i spajaju prema utvrđenim pravilima. Po jednom modulu uglavnom nije moguće voziti model železnice, već se nekoliko modula mora sastaviti da bi vožnja bila moguća.
:* '''Vrtna železnica''' je model železnice koji se nalazi na otvorenom prostoru. Po pravilu se izrađuje u većim razmerama.
Jedna od najvećih maketa na svetu nalazi se u [[muzej]]u Pendon u [[Oksfordšir]]u, [[Ujedinjeno Kraljevstvo]]. U istom muzeju se nalazi i jedna od najstarijih maketa na svetu - ''Dolina Mader (The Madder Valley)'', koju je napravio Džon Ahern&lt;ref&gt;[http://www.pendonmuseum.com/maddervalley/index.html The Madder Valley] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090202122721/http://www.pendonmuseum.com/maddervalley/index.html |date=2009-02-02 }} {{en}}&lt;/ref&gt;. Ova maketa datira iz [[1930e|1930-ih]] i bila je zapažena i u [[Evropa|Evropi]] i u [[Sjedinjene Američke Države|Americi]] u časopisima ''Model Railway News'' i ''[http://www.modelrailroader.com Model Railroader] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081205010446/http://www.modelrailroader.com/ |date=2008-12-05 }}''. Bekonskot&lt;ref&gt;[http://www.bekonscot.com Mrežno mesto Bekonskota]{{Mrtva veza|date=08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{en}}&lt;/ref&gt; u [[Bakingemšir]]u, [[Ujedinjeno Kraljevstvo]], je najstariji model [[selo|sela]] (koji sadrži u sebi i model železnice), napravljen u [[1930e|1930im]]. Najveća maketa na svetu u H0 skali, Nortlends&lt;ref&gt;[http://www.northlandz.com Mrežno mesto Nortlendsa] {{en}}&lt;/ref&gt;, nalazi se u [[Flemington]]u, [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]. Najveća vrtna železnica, Trejn mauntin&lt;ref&gt;[http://trainmountain.org Mrežno mesto Trejn mauntina] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200930033751/http://www.trainmountain.org/ |date=2020-09-30 }} {{en}}&lt;/ref&gt;, sa dužinom pruge od 40&amp;nbsp;km, nalazi se u [[Čilokvin (Oregon)|Čilokvinu]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]].

== Princip rada ==

[[Datoteka:Electric motors en.jpg|levo|mini|150p|Elektromotori za pogon modela]]
[[Datoteka:2-rail system.svg|mini|100p|Napajanje preko dve šine]]
[[Datoteka:3-rail system.svg|mini|100p|Napajanje preko tri šine]]
Prvi modeli železnica su radili na mehanički pogon, tj. na navijanje. Prvi modeli vozova na električni pogon su dobijali struju iz [[baterija]] (ovakav vid pogona se i danas može sresti kod vrtne železnice, ali i nekih jeftinijih modela), a sa kasnijim uvođenjem napajanja preko šina, javlja se treća šina, jer je, s obzirom da su modeli bili napravljeni od [[metal]]a, trebalo izbeći [[kratki spoj]]. Sa kasnijom pojavom proizvodnje modela od [[plastika|plastičnih masa]], nestala je potreba za trećom šinom, mada neki proizvođači kao što je [[Märklin]] i dalje proizvode modele koji dobijaju napajanje preko treće šine. Noviji modeli [[električna lokomotiva|električnih lokomotiva]] mogu se podesiti tako da dobijaju napajanje preko šina i kontaktne mreže, odnosno [[pantograf]]a. Modeli manjih razmera se pokreću [[elektromotor]]ima na [[jednosmerna struja|jednosmernu]] ili [[naizmenična struja|naizmeničnu]] struju. Naizmenična struja se takođe koristi za napajanje opreme, kao što su signali, [[skretnica|skretnice]], [[inkandescentna sijalica|osvetljenje]]. Modeli takođe mogu biti opremljeni generatorom pare i generatorom zvuka. U vrtne železnice mogu biti ugrađeni i [[dizel-motor|dizel]] ili [[parna mašina|parni]] motori.

== Upravljanje ==

Prvi modeli koji su radili na mehanički pogon, nisu imali mogućnost zaustavljanja i ponovnog pokretanja, već su radili sve dok se opruga ne odvije. Već u to vreme pojavljuje se težnja za kontrolom modela, pa se pojavljuju modeli sa [[poluga]]ma kojima se regulisala brzina ili se model zaustavljao, a sa njima i specijalne šine koje su mogle da pomere poluge za regulaciju, tako da model uspori ili se zaustavi na stanici. Sa pojavom električnih modela, javlja se mogućnost jednostavnog usporavanja i ubrzavanja modela železnice promenom [[Električni napon|napona]].

Šine je moguće podeliti na nekoliko [[blok]]ova, pri čemu se u svakom bloku može nezavisno uključivati ili isključivati struja. Na taj način je moguće kontrolisati u isto vreme nekoliko modela, tako da ne dođe do sudara. Takođe je moguće povezati blokove sa signalima, čime se dobija na realnosti. Modeli sa tri šine obično koriste deo jedne šine da prelaskom preko njega aktiviraju opremu.

Savremeni modeli železnice su kontrolisani pomoću [[računar]]a. Najpoznatiji sistem kontrole se zove '''digitalno upravljanje''', poznat i kao ''DCC'', (skraćeno od ''Digital Command Control''). Kod vrtnih železnica se koristi i radio-kontrola.

=== Digitalno upravljanje ===

[[Datoteka:DCCsig.png|mini|150p|Prikaz pulsnog talasa korišćenog u digitalnom upravljanju]]
Pomoću digitalnog upravljanja moguće je kontrolisati nekoliko modela na istom bloku šina. Princip rada je [[modulacija]] napona poslatog u blok šina određenim komandama.

U blok šina se šalje naizmenična struja, koja, za razliku od klasičnog [[sinusoida]]lnog oblika, ima [[Impulsni talas|pulsni]] oblik. Trajanje pulsa određuje [[Bit (računarstvo)|bit]] koji se šalje. Uključen bit se predstavlja kraćim (58 mikrosekundi za polovinu ciklusa), a isključen bit dužim vremenom trajanja pulsa (minimum 100 mikrosekundi za polovinu ciklusa).

Svaki model lokomotive je opremljen [[dekoder]]om koji vrši [[Ispravljač|ispravljanje]] naizmenične struje u jednosmernu, a zatim je šalje u elektromotor. Struja iz dekodera takođe može biti poslana u svetla, generator zvuka ili generator pare. Dekoder se takođe može nalaziti i u šinama, i na taj način je moguće kontrolisati kačenje vagona, [[okretnica|okretnice]], staničnu opremu ili svetla.

Na bloku šina koji je digitalno kontrolisan, moguće je voziti jedan [[analogni signal|analogni]] model lokomotive, uz dodatak [[digitalni signal|digitalnih]]. To se postiže produženjem pulsa isključenih bitova, tako da prosečna vrednost napona ne bude jednaka nuli. Međutim, to se ne preporučuje, zbog zagrevanja motora.

=== Kačenje ===

[[Datoteka:Kurzkupplungen.jpg|mini|200p|Razni tipovi zakačaljki]]
Pored novijeg digitalno upravljanog kačenja vagona, postoji više tipova ručnog kačenja. Najpoznatiji tipovi kačenja su&lt;ref&gt;[http://www.boldts.net/TrainsModel2-Couplers.shtml Opisi najčešće korišćenih standarda za kačenje (sa slikama)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090524224515/http://www.boldts.net/TrainsModel2-Couplers.shtml |date=2009-05-24 }} {{en}}&lt;/ref&gt;
&lt;ref&gt;[http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=7&amp;t=418 »ČPP o kvačilima«], Opisi najčešće korišćenih standarda za kačenje (sa slikama), [http://www.railserbia.net/forum Forum železničara, maketara i modelara]&lt;/ref&gt;:
:* NEM;
:* Fleischmann hook;
:* Fleischmann profi;
:* Märklin;
:* Roco type II;
:* Roco universal itd.

== Popularne razmere ==
* ''Glavni članak: [[Razmere modela železnice]]''
Prvi model železnice proizveden u tačno određenoj razmeri (1:32) je bio model firme [[Märklin]]. Ova razmera se naziva I. Zatim se pojavljuju razmere O (1:45) i S (1:64). Firma [[Märklin]] [[1935]]. godine predstavlja modele u razmeri OO (1:76). U vreme [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] pojavljuju se modeli u razmeri TT (1:120). Nemačka firma [[Arnold]] [[1960]]. godine predstavlja modele u razmeri N (1:160), koja je uz razmeru H0 (1:87) najpopularnija među modelarima. Nemačka firma [[LGB]] [[1968]]. godine uvodi razmeru G (1:22,5), popularnu među modelarima vrtne železnice. [[Märklin]] predstavlja razmeru Z (1:220) [[1972]]. godine, a [[2008]]. [[japan]]ska firma [[Eishindo]] izbacuje na tržište modele železnice u dosad najmanjoj razmeri T (1:450).&lt;ref&gt;[http://www.kk-eishindo.co.jp Mrežno mesto proizvođača modela železnice Eishindo] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160924190833/http://www.kk-eishindo.co.jp/ |date=2016-09-24 }}{{ja}}&lt;/ref&gt;

Danas su razmere, kao i standardi za digitalno upravljanje, standardizovani. Na području koje koristi [[metar]]ski sistem se uglavnom poštuju standardi propisani od strane ''Normen Europäischer Modelleisenbahnen (NEM)'', a na području koje koristi [[inč|anglosaksonski]] sistem mera standardi propisani od strane ''National Model Railroad Association (NMRA)''.&lt;ref&gt;[http://www.morop.org/fr/normes/nem010_f.pdf NEM standard] {{fr}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.nmra.org/standards/sandrp/S-1_2StandardScale.html NMRA standard] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081112095123/http://www.nmra.org/standards/sandrp/S-1_2StandardScale.html |date=2008-11-12 }} {{en}}&lt;/ref&gt;

== Epohe ==
Svako doba ima svoju železnicu, pa je tako i modelarstvo podeljeno na '''epohe'''. Svaka epoha predstavlja određeno vremensko razdoblje, karakteristično po određenom voznom parku. Nepisano pravilo među modelarima je da se modeli iz različitih epoha ne mešaju.

Bilo je pokušaja da se standardizuju epohe među modelarima u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji&lt;ref&gt;[http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=5&amp;t=141&amp;st=0&amp;sk=t&amp;sd=a&amp;start=20 »Epohe«], diskusija modelara o standardizovanju epoha u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, [http://www.railserbia.net/forum Forum železničara, maketara i modelara]&lt;/ref&gt;, međutim, do sada još uvek nisu utvrđeni tačni periodi za svaku epohu, tako da se u Srbiji uglavnom koristi nemačka podela na epohe.

Nemačka podela obuhvata šest epoha&lt;ref&gt;[http://www.morop.org/de/normes/nem806d_d.pdf NEM 806] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160414003235/http://www.morop.org/de/normes/nem806d_d.pdf |date=2016-04-14 }}, nemački standard epoha, [http://www.morop.org MOROP] {{de}}&lt;/ref&gt;:
:* Epoha I obuhvata period do [[1920]].
:* Epoha II obuhvata period od [[1920]]. do [[1950]].
:* Epoha III obuhvata period od [[1949]]. do [[1970]].
:* Epoha IV obuhvata period od [[1965]]. do [[1990]].
:* Epoha V obuhvata period od [[1990]]. do [[2007]].
:* Epoha VI obuhvata period od [[2007]].

== Proizvodnja modela ==

Ručna proizvodnja modela se, po pravilu, primenjuje kad ne postoji serijski proizvedeni model određene lokomotive ili vagona. U tom slučaju se pribegava ručnoj izradi, prepravkom postojećeg modela koji je sličan sa modelom koji se želi dobiti, ili izradom novog modela. Poznatiji proizvođači modela železnica su:

{{colbegin|3}}
* [[Arnold]]
* [[Atlas Model Railroad]]
* [[Eishindo]]
* [[Faller]]
* [[Fleischmann]]
* [[Hornby]]
* [[Jouef]]
* [[Kato]]
* [[LGB]]
* [[Liliput]]
* [[Lima (fabrika)|Lima]]
* [[Märklin]]
* [[Mehano]]
* [[Noch]]
* [[Peco]]
* [[Piko (fabrika)|Piko]]
* [[Rivarossi]]
* [[Roco]]
* [[Tillig]]
* [[Trix]]
{{refend}}

== Reference ==
{{reflist|30em}}

== Literatura ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Lamming|first=Clive|title=Trains miniatures|publisher=LR Presse|location=Auray|year=2007|isbn=978-2-903651-40-4|pages=149}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Rail transport modelling}}
* [http://www.pendonmuseum.com Muzej Pendon] {{en}}
* [http://www.railserbia.net/forum Forum železničara, maketara i modelara]
* [http://www.dccwiki.com/Main_Page DCCWiki] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200819235817/https://dccwiki.com/Main_Page |date=2020-08-19 }} {{en}}
* [http://www.spikesys.com/Modelrr/scales.html Specifične informacije o pojedinim razmerama modela] {{en}}
* [https://web.archive.org/web/20081022084408/http://www.morop.org/en/normes/index.html NEM standardi na MOROP mrežnom mestu] {{en}} {{de}} {{fr}}
* [http://www.nmra.org NMRA - američka organizacija za standardizaciju modela železnice] {{en}}

[[Kategorija:Hobi]]
[[Kategorija:Željeznica]]</text>
      <sha1>bijt73tnvqoua01xydae7oxv8kgo5mt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Razgovor s korisnikom:Zblace</title>
    <ns>3</ns>
    <id>4660554</id>
    <revision>
      <id>42681761</id>
      <parentid>42567037</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:47:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>3maj89</username>
        <id>387387</id>
      </contributor>
      <comment>/* 3maj89 – upit (28. augusta 2026. u 12:47) */ novi odjeljak</comment>
      <origin>42681761</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="42423" sha1="0qtsz20dele29pupb8p32y2ta3cgmbb" xml:space="preserve">== Dobrodošlica ==
&lt;div style=&quot;width:100%; line-height: 18px; border: 2px solid #a3bfb1; margin-bottom: 3px; background-color: #f5fffa; text-align:left;&quot;&gt;
  &lt;div style=&quot;background-color:#cef2e0; padding:1em 0.4em 0px; text-align:center; line-height: 25px;&quot;&gt;
    &lt;div style=&quot;font-size:120%;&quot;&gt;'''Pozdrav, {{PAGENAME}}! [[Wikipedia:Dobrodošli|Dobro došli]] na [[Srpskohrvatska Wikipedija|Wikipediju]] na [[srpskohrvatski jezik|srpskohrvatskom jeziku]]!'''&lt;/div&gt;
    &lt;div style=&quot;padding-top:4px;&quot;&gt;[[Datoteka:English language.svg|25px]] Don't speak Serbo-Croatian? Talk to us in English on [[Wikipedia:Pijaca-Пијаца|our village pump]].&lt;/div&gt;
  &lt;/div&gt;
&lt;div style=&quot;padding: 1em;&quot;&gt;Prije nego što počnete raditi na Wikipediji, preporučamo da pogledate stranicu [[Posebno:Recentchanges|Nedavne izmjene]] na kojoj se najbrže može saznati za nove zanimljive članke, ko je trenutno aktivan, odnosno šta i kako se trenutno radi.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Također preporučamo da prije početka rada na Wikipediji pročitate sljedeće stranice:&lt;/div&gt;
&lt;div style=&quot;min-width:380px;width:50%;float:left;&quot;&gt;&lt;div style=&quot;padding-left:3em;&quot;&gt;
{| cellpadding=&quot;6&quot; style=&quot;background:transparent&quot;
| [[Datoteka:Gnome-help.svg|30px|link=Wikipedia:Kurs/Tečaj]]
| [[Wikipedia:Kurs/Tečaj|'''Kurs ili tečaj''']]&lt;br /&gt;Upoznajte se s osnovama Wikipedije!
|-
| [[Datoteka:Simple Information.svg|30px|link=Pomoć:Sadržaj]]
| [[Pomoć:Sadržaj|'''Stranice za pomoć''']]&lt;br /&gt;Ovdje se nalazi sadržaj svih stranica za pomoć.
|-
| [[Datoteka:Internet-group-help-faq.svg|30px|link=Wikipedia:Najčešće postavljana pitanja]]
| [[Wikipedia:Najčešće postavljana pitanja|'''Najčešće postavljana pitanja''']]&lt;br /&gt;Ovo je spisak najčešće postavljenih pitanja.
|-
| [[Datoteka:Notepad icon wide.svg|30px|link=Wikipedia:Kako uređivati stranicu]]
| [[Wikipedia:Kako uređivati stranicu|'''Kako uređivati stranicu''']]&lt;br /&gt;Upoznajte se s osnovama uređivanja!
|}

&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;
&lt;div style=&quot;min-width:380px;width:50%;float:left;&quot;&gt;&lt;div style=&quot;padding-left:3em;&quot;&gt;

{| cellpadding=&quot;6&quot; style=&quot;background:transparent&quot;
| [[Datoteka:Sandbox.svg|30px|link=Wikipedia:Igralište]]
| [[Wikipedia:Igralište|'''Igralište''']]&lt;br /&gt;Ovdje možete eksperimentirati.
|-
| [[Datoteka:Nuvola apps kuser.svg|30px|link=Wikipedia:Pijaca-Пијаца]]
| [[Wikipedia:Pijaca-Пијаца|'''Pijaca''']]&lt;br /&gt;Ovo je forum za rasprave među korisnicima.
|-
| [[Datoteka:Unesco Cultural Heritage logo.svg|30px|link=Wikipedia:Pet stubova Wikipedije]]
| [[Wikipedia:Pet stubova Wikipedije|'''Pet stubova Wikipedije''']]&lt;br /&gt;Upoznajte se s pet stuba koji određuju karakter Wikipedije.
|-
| [[Datoteka:Ambox warning yellow.svg|30px|link=Wikipedia:Šta Wikipedia nije]]
| [[Wikipedia:Šta Wikipedia nije|'''Šta Wikipedia nije''']]&lt;br /&gt;Pogledajte čemu nije mjesto na Wikipediji.
|}
&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;
&lt;div style=&quot;padding: 1em 1em 0em; clear:both&quot;&gt;Na [[Wikipedia:Stranica za razgovor|stranici za razgovor]] se '''potpisujte''': bilo da utipkate 4&amp;#160;tilde &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;~~~~&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; bilo da kliknete na ikonu [[Datoteka:Insert-signature2.svg|25px]] na traci za uređivanje. Izmjene [[Wikipedia:Što je članak?|članaka]] se '''nikad ne potpisuju'''.&lt;/div&gt;
----
&lt;div style=&quot;padding: 0.5em 1em 0.7em 1em; text-align:center&quot;&gt; Nadamo se da ćete ovdje uživati, dajući svoj doprinos i da ćete postati stalni saradnik, '''Wikipedijanac'''!  Ako imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na [[Wikipedia:Pijaca-Пијаца|Pijaci]]. Još jednom, dobro došli na Wikipediju, projekt slobodne enciklopedije. Sretan rad! {{#if:-- [[user:Nesmir Kudilovic|&lt;span style=&quot;color:cornflowerblue;&quot;&gt;Несмир Кудилович&lt;/span&gt;]] ([[user talk:Nesmir Kudilovic|&lt;span style=&quot;color:royalblue;&quot;&gt;разговор&lt;/span&gt;]]) 22,09; уторак, 22. септембра 2020. (СЕВ)|-- [[user:Nesmir Kudilovic|&lt;span style=&quot;color:cornflowerblue;&quot;&gt;Несмир Кудилович&lt;/span&gt;]] ([[user talk:Nesmir Kudilovic|&lt;span style=&quot;color:royalblue;&quot;&gt;разговор&lt;/span&gt;]]) 22,09; уторак, 22. септембра 2020. (СЕВ)}}
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;


== Brisanje ==

Razlozi brisanja obrazloženi su u sažetku samog brisanja. Činjenica da je netko prvi u nečemu ne znači da je dovoljno relevantan :) --[[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 23:54, 28 rujan-септембар 2020 (CEST)

==Pečenezi==
Hej, nisam sredio, još radim na članku, ali polako. :) --[[Korisnik:Igor Windsor|Igor Windsor]] ([[Razgovor sa korisnikom:Igor Windsor|razgovor]]) 10:52, 17 mart 2021 (CET)

==CEE spring 2021 ==
&lt;div class=&quot;mw-collapsible mw-collapsed&quot;&gt;

Znaš li možda zašto se [https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_CEE_Spring_2021/Statistics/Article_list#sh.wikipedia ovde], a samim tim ni [https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_CEE_Spring_2021/Statistics ovde], ne prikazuje o kojim su zemljama napisani članci na sh.wiki u okviru SEE Spring? Ne da je mnogo bitno, ali čisto me zanima u čemu je feler. :) --[[Korisnik:Igor Windsor|Igor Windsor]] ([[Razgovor sa korisnikom:Igor Windsor|razgovor]]) 20:11, 27 mart 2021 (CET)

:@[[Korisnik:Igor Windsor|Igor Windsor]] Mea Culpa...nešto sam krivo napravio u modificiranju templatea kog sam preuzeo sa HR...pogledaj [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0ablon:CEE_Spring_2021&amp;veaction=editsource tu] pa korigiraj ako znaš ili upitaj nekog drugog :-)
:@[[Korisnik:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] možda ti znaš šta sam pokvario? -- [[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 21:07, 27 mart 2021 (CET)

::Ma OK, nije ni važno, ali evo pitaćemo i [[Korisnik:Koreanovsky|Koreanovskog]], on se ponekad mota ovuda, možda zna. :) --[[Korisnik:Igor Windsor|Igor Windsor]] ([[Razgovor sa korisnikom:Igor Windsor|razgovor]]) 21:18, 27 mart 2021 (CET)
:::Aha, vidim da [[Korisnik:Kiril Simeonovski|Kiril]] već radi na tome! :) --[[Korisnik:Igor Windsor|Igor Windsor]] ([[Razgovor sa korisnikom:Igor Windsor|razgovor]]) 21:31, 27 mart 2021 (CET)

::::Iskreno, ne znam u čemu je stvar. Pokušao sam [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Razgovor:Bocanje&amp;diff=prev&amp;oldid=41050117 uklonjivanjem praznih redova], ali bez ikakvog rezultata. Jedino što vidim je da isti problem imaju i neke druge Wikipedije poput slovačke, pa možda bi bilo bolje pitati [[meta:User:Masti|Mareka]] koji se bavi svakodnevnom ažuriranjem tih tabela.--[[Korisnik:Kiril Simeonovski|Kiril Simeonovski]] ([[Razgovor sa korisnikom:Kiril Simeonovski|razgovor]]) 09:53, 29 mart 2021 (CEST)

:::::Hvala za AUS/AUT - ispravljeno! :) --[[Korisnik:Igor Windsor|Igor Windsor]] ([[Razgovor sa korisnikom:Igor Windsor|razgovor]]) 10:01, 29 mart 2021 (CEST)
:::::Ima li to veze sa Kategorijama? Mislim da smo zaboraviti koristiti i njih. -- [[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 11:22, 29 mart 2021 (CEST)
&lt;/div class=&quot;mw-collapsible mw-collapsed&quot;&gt;

==Selma==
&lt;div class=&quot;mw-collapsible mw-collapsed&quot;&gt;
Šta ćemo s [[Draft:Selma Selman|ovim]]? ;) --[[Korisnik:Igor Windsor|Igor Windsor]] ([[Razgovor sa korisnikom:Igor Windsor|razgovor]]) 20:12, 4 april 2021 (CEST)

:Ako nema Draft: ekvivalenta - mičem u Talk stranicu dok radim na ovom (sljedećih 5-7 dana). --[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 20:24, 4 april 2021 (CEST)
::Ok. Fino ćeš prošetati članak wikipedijom. :D --[[Korisnik:Igor Windsor|Igor Windsor]] ([[Razgovor sa korisnikom:Igor Windsor|razgovor]]) 20:27, 4 april 2021 (CEST)
:::SH Wikipedija nije baš s toliko puno opcija ;-) Jesi pogledao WikiSpore.org? :-p --[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 20:34, 4 april 2021 (CEST)
&lt;/div class=&quot;mw-collapsible mw-collapsed&quot;&gt;

== Your feedback is needed - Improving the Content Translation tool ==
&lt;div class=&quot;mw-collapsible mw-collapsed&quot;&gt;

Hello Friend,

Apologies as this message is not in your native language.

The WMF language team is reaching out to you based on your valuable contributions to the Serbo-Croatian Wikipedia as an editor who frequently uses the [https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Posebno:Prijevod_sadržaja&amp;campaign=contributionsmenu&amp;to=sh#draft Content Translation tool].  

We appreciate the great work you are doing in Serbo-Croatian Wikipedia to increase content to ensure that knowledge is available in your Wikipedia and understand that it is annoying to encounter difficulties while translating articles or deleted content afterwards. Therefore, the WMF Language team will like to understand from your experience, the issues you encounter when using the tool to translate content.

'''Our observations''' &lt;br&gt;
We noticed that the Content Translation tool is not used frequently and sometimes the articles created are deleted. We say this because, from our statistics, 8185 articles were added to Serbo-Croatian Wikipedia in 2020. Out of the above figure, only 7 of them were translated using the Content Translation tool and 14 articles were deleted.
While the tool has been frequently used with low deletion ratios on many wikis, the deletion rate and the tool's low usage signals a problem or deficiencies peculiar to Serbo-Croatian Wikipedia. As the Content Translation tool can increase content creation in your Wikipedia and is a proven excellent way to efficiently Introduce newcomers to adding content and expand on existing ones. 

'''Our request'''&lt;br&gt;
So, we are reaching out to you because we want you to participate in a survey. The survey will help us understand your challenges with the tool, the aspect of the tool you think needs improvement that will enable your community to use it more and reduce the rate of content deletion.

Please follow this link to the Survey:&lt;br&gt;
[https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLScvRH9a4WeBDcoaYvitdrXKFpN2J6Kbg8qVbDKID9t8qPfYSg/viewform?usp=pp_url '''Take the Survey''']
&lt;br&gt;
To know how the information collected from the survey will be used, please [[foundation:Content_Translation_Feedback_Privacy_Statement|read the Privacy Statement]]. 
 
If you are not comfortable with taking the survey, that is fine. You can still provide us with feedback via [mailto:uozurumba@wikimedia.org email] on the following questions:
*What is the most challenging part of translating an article using the Content Translation tool? Example (adding the references, the infobox, templates, publishing, etc.
*Why is the above the most challenging part of translating articles in your Wikipedia? 
*In your opinion, what changes can be made to the tool that can make more people in your community use the tool more frequently?
*Why do you think some translated articles are being deleted? 
 
So please, feel free to give us feedback in any way that is most convenient for you.
 
Thank you so much, as we look forward to your response.

[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]] ([[User talk:UOzurumba (WMF)|talk]]) 11:50, 21 juni 2021 (CEST) On behalf of the WMF Language team.
&lt;!-- Message sent by User:UOzurumba (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_2&amp;oldid=21613529 --&gt;
&lt;/div class=&quot;mw-collapsible mw-collapsed&quot;&gt;

== Reminder: Your feedback is needed - Improving the Content Translation tool ==
&lt;div class=&quot;mw-collapsible mw-collapsed&quot;&gt;

Hello Friend!

The WMF language team earlier reached out to you to participate in a survey to give us insight into the challenges you are having using the [[mw:Content_translation|Content Translation tool]] towards improving the tool for you and your community. 

We are reaching out to you again as a reminder to &lt;u&gt;[https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLScvRH9a4WeBDcoaYvitdrXKFpN2J6Kbg8qVbDKID9t8qPfYSg/viewform?usp=sf_link '''Take the Survey''']&lt;/u&gt; as the '''survey will close on 9th July 2021 (23:59 UTC)'''. The survey will only take you between 10 to 15 minutes. Please [[foundation:Content_Translation_Feedback_Privacy_Statement|read the Privacy Statement]] to know how the information collected from the survey will be used. 

If you already took the survey- thank you! '''You don't need to retake it'''.

Thank you, as we look forward to your response.

[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]] 21:11, 6 juli 2021 (CEST) On behalf of the WMF Language team.
&lt;!-- Message sent by User:UOzurumba (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_1&amp;oldid=21702264 --&gt;
&lt;/div class=&quot;mw-collapsible mw-collapsed&quot;&gt;

== Članci sa HR WikiOna ==
&lt;div class=&quot;mw-collapsible mw-collapsed&quot;&gt;
Pretpostavljam da je ova serija članaka dio projekta o kom si pričao? Članci su super, ali kategorija nema pa molim te ekipu uputi da barem neku kategoriju ubace unutra :) --[[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 12:55, 26 rujan-септембар 2021 (CEST)

:Da. Nažalost na HR je nastala mala frka i veliki dio ih je prebačen u Draft: namespace + još neke stvari, ali čim starosjedioci tamo malo spuste napetost bit će ih još. Zamolit ću djevojku koja ih je prenosila da potraži opcije za adekvatne kategorije također. --[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 13:04, 26 rujan-септембар 2021 (CEST)

::Ma sve je okej, posao je odlično odrađen, al' ovako nam ide hrpa nekategoriziranih stvari onda je puno posla ^^ Zahvali se curi :) --[[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 13:12, 26 rujan-септембар 2021 (CEST)
::I da, to sam sad vidio u tekstu - nikako interne linkove slati na hr.wiki. Jer sad vidim sa imamo &lt;nowiki&gt;[[:hr:Nizozemska|Nizozemska]]&lt;/nowiki&gt;, a to nikako ne ide. Neka ostave linkove pa makar bili i crveni! :) Ako ikome treba pomoć kakva, toj curi ili nekom drugom, neka se slobodno obrate meni ili nekom od admina :) --[[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 13:20, 26 rujan-септембар 2021 (CEST)
:::Hvala! Prenjet ću. --[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 13:22, 26 rujan-септембар 2021 (CEST)
:::Vidim da je ovo drugo sad na svim člancima, to bi čak trebalo i popraviti... možda u Wordu ili negdje pa masovno ukloniti? Jer puno je da imamo na desetke članaka bez ijedne interne poveznice, sve koje vode na hr.wiki, iako imamo članke na te teme :) --[[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 13:23, 26 rujan-септембар 2021 (CEST)
::::@[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] mislim da je sređeno, ali ako se neki još pojavi - pingaj me. --[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 07:48, 4 novembar 2021 (CET)
&lt;/div class=&quot;mw-collapsible mw-collapsed&quot;&gt;

== Kategorije ==

Oko novih kategorija - u pravilu, ako je crveno - mijenjaj i stavljaj koje imamo! :D Iznimno ako znaš da ćeš napisati više članaka o istoj temi, recimo, ako znaš da ćeš napisati 4-5 članaka o češkim paleontolizima, onda ju možeš ostaviti, al' je treba zaplaviti onda, nikako ostaviti crveno. Što se drugog tiče, to bih te zamolio da se obratiš Orijentologu :) --[[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 13:17, 26 decembar 2021 (CET)

== Smjernica ==

Ne, nije to još dobro. Prvo, napisano je dosta trivijalno, dakle ne kao smjernica Wikipedije. To je temeljni problem. Drugo, nedovršeno je i nedorađeno. Imenski prostor &quot;Wikipedia&quot; koristi se za sistemske stvari, za pravila, za smjernice, za projekte... dakle ako nešto stoji pod tim imenom, očekuje se da je napisano na jednoj stručnoj i kvalitetnoj razini. Ovo izgleda kao stranica za vjebanje - uvod, naslov je potpuno neprikladan, nema nikakvih jasnih pravila i definicija, ne postoji konsenzus zajednice oko sadržaja, itd. Ne može tako nešto važno biti napisano na ovakav način. Dakle, dok je postojanje ovakvog tipa smjernice sasvim opravdano i ja ga podržavam, to mora biti dorađeno i razrađeno po uzoru na ostale naše smjernice da bismo to vratili na taj imenski. Kad ti netko od admina kaže da je okej, onda možemo premjestiti :) --[[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 13:33, 8 april 2022 (CEST)

:Ako nije tekst u formalnome smislu, onda ne može pod &quot;Wikipedia&quot;. Zna se što ide pod &quot;Wikipedia&quot;. Evo, primjer ti je baš [[Wikipedia:Smernice i preporuke|ovaj članak]], ali i skoro svi koji tu vode. Dakle, nije uopće sporan ni sadržaj, ni namjera tog teksta, al' nešto ovako jednostavno ne može pod navedeni imenski prostor i to je tako. Dakle, ukoliko želiš da ide pod ovaj imenski prostor, onda mora biti napisano kao smjernica ili preporuka i oko toga se treba složiti ostatak ekipe :) Dotad, mora biti na nekom neformalnijem mjestu :) --[[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 13:56, 8 april 2022 (CEST)
::Imamo pravilo, imamo smjernicu i imamo preporuku. Ovo s Discordom je informativna stranica, nije ni jedno od to troje? Zašto bi to trebalo usvajati? Niti što naređuje, niti što propisuje, niti što preporučuje. To spada u kategoriju &quot;za sistemske stvari&quot;; nije ni Wikiprojekt Države ništa od toga, al' je u ovom imenskom jer je &quot;sistemska stvar&quot;. Ovo što ti pišeš ne može biti pravilo, al' meni svakako više vuče na smjernicu nego na preporuku, međutim to je sad već pitanje semantike, da prostiš. Poanta je - kada se formalno sredi, maštogod to bilo, onda može u ovaj imenski. Ne kužim u čemu je kvaka ovdje? Što je nejasno? Ajmo ovako: ukoliko na ijednoj od većih i sređenijih Wikipedija (en., fr., de., ja., zh., it., i sl.) pronađeš pod &quot;Wikipedia&quot; sadržaj koji sadrži rečenicu forme &quot;Ukratko o prenosu sadržaja sa HR, BS i SR Wikipedija na SH ...&quot; i čiji se sadržaj može mijenjati po principu &quot;Slobodno upisuj direktno. Ovih par mi je palo napamet jer me je više od jedne osoba pitalo (pa sam počeo da ne zaboravim), ali sam siguran da više ljudi ima više motivacija, razloga i preporuka.&quot;, onda slobodno prebaci na ovaj imenski i ja se neću više tu petljati. Eto. Mislim da poštenije od toga ne može. Stvarno ne kužim u čemu je problem... sadržaj nije brisan, dobio si podršku za rad, savjete... treba samo dotjerati to da bude kako spada :) Kako si sam rekao: Samo polako. Bar ovdje nema pritiska. :-) --[[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 14:43, 8 april 2022 (CEST)
:Ma ovako, ja bih ti savjetovao da to prvo dotjeraš kao da jest pravilo ili smjernica; neka tekst izgleda kao da je. Kad to bude gotovo i sređeno po uzorz na slične tekstove, onda ćemo pitati ostale kolege da se izjasne, dotjerati još malo i onda šibnuti među smjernice ili preporuke, u šablone, kategorije i sve što uz to ide :) --[[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 17:26, 8 april 2022 (CEST)
::Svakako, kada bude to gotovo i kada bude imalo glavu i rep - javi! :) Pa ćemo vidjeti što i kako s tim. -- [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 12:48, 9 april 2022 (CEST)

== Wikiprojekt Žene u crvenom ==

Hej, pozdrav! Zanima me zanima li tebe pisanje članaka o [[:en:Wikipedia:WikiProject Women in Red|ženama u crvenom]]? Mislim da bi bilo lijepo otvoriti taj wikiprojekat i ovdje kod nas, iako možda bude rijeđe primao nove članke nego na drugim Wikipedijama. Mogli bi iskompilirati kakav popis članaka, npr. regionalnih i svjetskih ženskih ličnosti koje bi trebale imati svoje članke. Ako te zanimaju slične teme, mogli bi osvježiti i već postojeći [[Wikipedia:LGBT wikiprojekat|LGBT wikiprojekat]]. Ništa obavezno, naravno. -[[Korisnik:Vipz|Vipz]] ([[Razgovor sa korisnikom:Vipz|razgovor]]) 03:03, 11 juli 2022 (CEST)

:Načelno jesam, iako sam [https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Wikipedija:Wikiprojekt_%C5%BEene_u_crvenom/Sudionici&amp;type=revision&amp;diff=5771769&amp;oldid=5744963&amp;diffmode=source napustio HR instancu] jer je korištena za pumpanje biografija (i hagiografija) super tradicionalnih, konzervativnih i (prečesto) mrtvih žena, dok su žive i liberalne bile sputavane u radu. Sad mi je važnije s kime i kako nego sam 'brand' projekta.  Sa LGBT+ Wikiprojektom na HR je bila slična priča - nastala oko ginjola, pa izgleda da je više suradnika_ca bilo aktivno, nego jeste... Anyway sad te stvari radim šire od Wikipedije i jednog jezika ali  ne sad ljeti, kad reduciram rad na minimum. --[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 08:56, 11 juli 2022 (CEST)

::Mi bismo sastavili popis članaka koje treba napraviti, a i da to ne napravimo, sam znaš kakvi suradnici ''ne'' zalaze na SH Wikipediju. :p Možda ga budem započeo sam, a ostali se mogu pridružiti ako žele. Čak ako i bude sporo, ništa ne gubimo, imamo novu inicijativu, vodič i uvid u koji nam članci fale i trebali bismo ih imati. Slično [[:meta:Wikimedia CEE Spring 2022/CEE Women|CEE Spring/CEE Women]] takmičenju, ali dugoročnije i na svjetskoj razini. A što se tiče LGBT wikiprojekta, jako mi je drago vidjeti koliko je trud i rad doprinjeo [[Korisnik:Id]] u onim davnim danima.
::Na SH treba obaviti generalku šablona, pogotovo standardizirati infokutije (na čemu radim). SR Wikipedija npr. je dosta standardizirana, nema puno nereda, ima podosta aktivnosti, akcija i takmičenja, ažurnog sadržaja - da se ćirilica uči u Hrvatskoj, mislim da bi i dobivali podosta suradnika iz Hrvatske (vjv. bi velika zajednička WP bila puno ostvarljivija). SHWP treba pripremiti i napraviti primamljivijom u slučaju nekog talasa novih suradnika. -[[Korisnik:Vipz|Vipz]] ([[Razgovor sa korisnikom:Vipz|razgovor]]) 17:06, 11 juli 2022 (CEST)
:::Cool. Mogu prosljediti poziv drugima da se pridruže za oboje... Osobno mi se čini da rekonstrukcija i update za Portal:LGBT ima najviše smisla, potencijala i šanse da bude korišten. Rado bi na tom radio (nešto sam već i planirao) i tražio podršku drugih. --[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 21:44, 11 juli 2022 (CEST)
::::Za [[Portal:LGBT]] trebamo popuniti svih 30. stavki i onda se on može prikazivati prema danu u mjesecu. Ako nađemo još 30 stavki, onda se one vrte na svakom parnom/neparnom mjesecu, itd. Inače, postoji i [[mw:Extension:RandomSelection|ova ekstenzija]] za slučajan odabir ali mislim da bih morao gnjaviti OC Rippera da instalira nove ekstenzije. Odakle pozivaš suradnike? -[[Korisnik:Vipz|Vipz]] ([[Razgovor sa korisnikom:Vipz|razgovor]]) 21:51, 11 juli 2022 (CEST)
:::::OK. Uglavnom ljude iz prethodnih suradnji. Neke iz NGOa koji se bave LGBT+ temama. --[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 21:54, 11 juli 2022 (CEST)
::::::Započeo sam [[Korisnik:Vipz/Wikiprojekt žene u crvenom]] i osim početne stranice napravio i stranicu za [[Korisnik:Vipz/Wikiprojekt žene u crvenom/Sudionici|sudionike]] i [[Korisnik:Vipz/Wikiprojekt žene u crvenom/Nagrade|nagrade]]. Uskoro ću započeti sastavljati [[Korisnik:Vipz/Wikiprojekt žene u crvenom/Članci|indeks članaka]]. &quot;Akcije i događaji&quot; će biti ekvivalent [[:en:Wikipedia:WikiProject Women in Red/Events]]. &lt;small&gt;I ništa spektakularno, ali sam osigurao da se kutijice na vrhu prilagode širini ekrana. :p&lt;/small&gt; -[[Korisnik:Vipz|Vipz]] ([[Razgovor sa korisnikom:Vipz|razgovor]]) 20:20, 13 juli 2022 (CEST)
:::::::@[[Korisnik:Vipz|Vipz]] super! -- [[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 08:00, 14 juli 2022 (CEST)

== Inkubator ==

Čuj poštovani kolega Zblace
Ti si stvarno volja za nove stvari...a ni stare nismo dovoljno obradili. Kolko vidim tu na ovom sh inkubatoru nedostaje pun kup stvari (artikala, šablona...), to bu sve crveno od stida, al aj da ti pomognom. Ja sam ti inače na dugooom ljetovanju i baš se odmaram od kompjutera i svih tih modernih sranja, al hajd napravit ću nešto.

Pozdrav Vitek [[Korisnik:Vitek|Vitek]] ([[Razgovor sa korisnikom:Vitek|razgovor]]) 14:05, 23 juli 2022 (CEST)

:@[[Korisnik:Vitek|Vitek]] da - potpuno si u pravu :-)) Konstalacija mog osobnog fokusa na kreativni i kritiči rad, te okruženost apsoltnim početnicima koje potičem na wikije (gdje su Wikivoyage, Wikidata i wikispore bar u početku jednostavniji od Wikipedije) bitno utječe na to gdje vidim da se može brže napredovati. Please ne brini za šablone, @[[Korisnik:Vipz|Vipz]] je rekao nastavljati pomagati bar oko tehnikalija ako se sadržaj razvija ;-p Što se tiče odmora od ekrana (damn)...obećajem da te neću pitati za 11. edit bar mjesec dana, samo budi ulogiran kad radiš edite :-))) 
:--[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 15:48, 23 juli 2022 (CEST)

== CEE Meeting 2022  ==

Letite li za Skopje preko Beča 13. 10. 2022? Pozivam Vas na kafu! :) Pozdrav! [[Korisnik:AnToni|AnToni]] ([[Razgovor sa korisnikom:AnToni|razgovor]]) 21:39, 12 rujan-септембар 2022 (CEST)

:@[[Korisnik:AnToni|AnToni]] nisam ali rado u Ohridu. Hvala na pozivu! --[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 08:32, 13 rujan-септембар 2022 (CEST)

== Azijski mjesec ==
Znaš li slučajno, kako se u ovom [https://bs.wikipedia.org/wiki/Razgovor_o_Wikipediji:Azijski_mjesec/2022. novom programu] [https://outreachdashboard.wmflabs.org/courses/Bosnian_Wikipedia/Wikipedia_Asian_Month_2022_in_Bosnian_language/article_finder potvrđuju i pregledaju članci]? Pozdrav! --[[Korisnik:AnToni|AnToni]] ([[Razgovor sa korisnikom:AnToni|razgovor]]) 11:45, 5 novembar 2022 (CET)

:@[[Korisnik:AnToni|AnToni]] nisam se još stigao priučiti a čini mi se da neću ni stići prije 2023. Možda je @[[Korisnik:Vipz|Vipz]] već naučio pa može reći? --[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 14:00, 6 novembar 2022 (CET)
::@[[Korisnik:AnToni|AnToni]] bogami znam o ovom programu koliko i ti. Potvrđivanje ne postoji (statistike se automatski ažuriraju nakon nekog vremena), a pregledavanje (reviewing) ne koristim jer mu je svrha dati piscu (kome je članak zakačen/assigned) mišljenje o članku, dakle nepotrebno za ovaj maraton. -[[Korisnik:Vipz|Vipz]] ([[Razgovor sa korisnikom:Vipz|razgovor]]) 16:47, 6 novembar 2022 (CET)

== Polako ==
Polako, nisi usamljen. Strpljenja i argumenata. :) A ponekad, jednostavno pusti, pa šta bude. Ima vremena za vratiti se i na prošle teme. --[[Korisnik:Igor Windsor|Igor Windsor]] ([[Razgovor sa korisnikom:Igor Windsor|razgovor]]) 23:42, 20 decembar 2022 (CET)

== Biblioteke ==

Wikipedija nije repozitorij inicijativa, planiranih, i nedovršenih projekata, kao ni projekata s 0 članova. Onda kada projekt nema tko održavati, gubi svoj smisao. Tim više ako uopće nije isplaniran. Imati projektu stranicu na kojoj stoljećima stoje {{tl|radovi}} nema apsolutno nikakvog smisla. Dakle, prvo sredi projekt, napravi što imaš i ukloni radove u svom korisničkom prostoru, onda provjeri postoji li interesa za tim i ako postoji, onda ćemo ga staviti u glavni imenski prostor. -- — [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 12:56, 6 januar 2023 (CET)

:Gle @[[Korisnik:Edgar Allan Poe|E.A.Poe]] ja i ti idemo jedan drugom možda na jetricu već neko vrijeme, ali ja ne ometam tvoj rad kao ni rad drugih, pa bi te zamolio u dugu blagdana da se malo ohladiš, opustiši i ne dramiš ;-) Ništa nije bilo stoljećima ni metaforički a kamo li faktografski kako bi trebao komunicirati kao administrator... A i bilo bi super da se ne poistovjećuješ sa SH Wikipedijom baš toliko da misliš da je baš ti moraš najhitnije održavati cakum-pakum - brisanjem ili micanjem. Rado bi vidio što si ti konstruktivno započeo i uradio od projekata na način na koji tražiš od drugih? Volim učiti a ne mučiti. 
:Inače imali smo aktivnosti 2021 koje su bile najavljene na pijaci, 2022 također ali nisu bile onWiki pa ni nenajavljene (odgođen razvoj projekta) a u ponedeljak najavim za 2023.--[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 13:30, 6 januar 2023 (CET)
::Ti meni uopće ne ideš na jetra. :) Ja sam sposoban isključiti osobne osjećaje iz rasprava o projektu kao takvom. Što se tiče projekata, pogledaj Wikiprojekt države, koji je u devet godina rada producirao 2068 potpouno novih članaka (dakle, bez dopuna postojećih, rješavanja kategorizacije, stilskog dotjerivanja članaka i povezanih stvari koje su, kada su bile otkrivene putem, sređene), što ti je preko 230 članaka godišnje, a to je jedan članak svako tri dana, ako se ne varam? Ovo zadnje sam možda zeznuo! :D To je aktivan projekt, ali čak ni ne tražim tu količinu aktivnosti, kao admin tražim da je projekt uređen, da je završen, da se jasno zna koji mu je cilj i da se jasno zna tko će i kako doprinositi na njemu. Ne da na njemu stoje {{tl|radovi}}, ne da se u sklopu tog projekta odvijaju radnje koje &quot;nisu bile onWiki pa ni nenajavljene (odgođen razvoj projekta)&quot; i slično. Dakle, kao što sam ti prije ''x'' vremena napisao za onaj tvoj esej o prebacivanju članaka, on može ostati, ali ne u za to primjerenom, nego u kosirničkom imenskom prostoru. I to je to. Kada tu bude sve gotovo i sređeno, kada projekt bude gotov, onda možemo razmišljati o postavljanju projekta kao službenog, dotad - radi sve kako bi radio i sada, samo će umjesto &quot;Wikipedia&quot; pisati &quot;Korsnik:Zblace&quot; do nekog trenutka kada to bude završeno i spremno biti na &quot;Wikipedia&quot;. ''Simple as that'' -- — [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 14:10, 6 januar 2023 (CET)
:::@[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgare]] postoje onWiki projekti, offWiki i mješoviti. Prevođenje gotovih članaka sa drugih Wikipedija je lako predvidljiv i nezahtijevan posao, tj. nema varijabli, već ili prevodiš ili ne prevodiš. Uspostava kontakata, uvođenje novih ljudi i njihovih institucija u Wikimediju je dijametralno suprotan jer ništa nije 100% sigurno. Zbog toga postoji posebno polje WMF djelovanja [https://Outreach.Wikimedia.org Outreach.Wikimedia.org]...na SH i BS se do sada nije radio takav rad koliko znam.
:::Što se tiče korištenja Wikipedia: imenskog prostora, on služi za koordinaciju između korisnika kao 'lokalna' Meta i nema potrebe biti 'dovršen' (ni su ni na Wikipediji svi članci dovršeni).  Čak šta više sadržaji se postavljaju dosta unaprijed da se korisnike informira, konzultira i da im se da prilika da doprinesu i ugrade svoje ideje u tu dinamiku, taj sadržaj i tu formu. To čini živi, participativni i osnažujući projekt. --[[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor sa korisnikom:Zblace|razgovor]]) 14:32, 6 januar 2023 (CET)
::::Super. Ja više nisam u šestom ce pa se neću prepirati s tobom oko ovoga. ''You do your thing, I'll do mine'' i tako neka bude. Projekt nije pobrisan, projekt nije zabranjen i ni na koji ti način nije onemogućeno djelovanje osim što na početku piše &quot;Korisnik:Zblace&quot;, a ne &quot;Wikipedia&quot;, a ni to neće biti trajna solucija ukoliko uložiš malo vremena u taj inače &quot;lako predvidljiv i nezahtijevan posao&quot; pisanja nečega, barem onoliko koliko si voljan pisati haiku poeziju ili pljuvati po nogometašima (da ne idem dalje). Dakle, sve ti je na dlanu - ti samo trebaš dovršiti projekt i uobličiti ga u nešto što liči na projekt i promijenit će se prefiks. Međutim, ukoliko će razlika u prefiksu doista odbiti tu navalu novih ljudi čije dolaske ti koordiniraš već godinama, onda ja preuzimam potpunu odgovornost za to :) -- — [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 15:34, 6 januar 2023 (CET)

== HBS Wikivodič CEE Spring ==

Poštovani kolega - nisam zainteresiran, to bi od mene zahtjevalo da se prilagodim novom načinu editiranja, koji je potpuno različit od standarne wiki, a ja nevolim kad mi se tekst potpuno crveni. Usput taj projekt mi se čini potpuno besmislen, čemu dupliciranje istih tema, to je možda za mlađe kolege koji vole putovati pa nek si oni razmjenjuju iskustva kako najeftinije doći do Bratislave, ja sam za to prestar. – [[Korisnik:Vitek|Vitek]] ([[Razgovor s korisnikom:Vitek|razgovor]]) 17:13, 8 maj 2023 (CEST)

== Udruge ==

Ovako, ja nisam tvoj mali od kužine pa da ćeš se meni obraćati na način &quot;izvoli vratiti&quot;, &quot;ponašaj se odgovorno&quot; i slično. Tako mi se vlastiti roditelji ne obraćaju pa bogami nećeš ni ti; malo osnovnog bontona ne bi škodilo. Drugo, dotična udruga POGON pobrisana je prije 6 mjeseci bez da se itko pobunio temeljem moje adminstratorske procjene. Pokrenuo si, sukladno pravilima, zahtjev za reviziju moje odluke i nisi dobio odgovor na istu. Ja tu ne mogu ništa. Moja procjena i dalje stoji. Što se tiče ostalih udruga, pokrenuta je procedura brisanja sukladno pravilima Wikipedije i ako situacija bude kakva je, udruge će biti pobrisane. Opet, ja tu ne mogu ništa. To što si se ti okomio na mene, to je već drugi par postola, iako u potonjem slučaju ja ne donosim odluku samostalno... i tu opet ne mogu ništa. I treće, Wikipedija je enciklopedija. Postoji interes enciklopedije i širenja znanja. Interes civilnog društva ne postoji jer Wikipedija nije projekt civilnog društva nego širenja znanja. Kada Jimmy Wales i Fondacija tu nešto promijene, onda možemo pričati. Probaj se obratiti LZMK s tom argumentacijom, baš me zanima što će ti reći. Svakako, dobio si svoj pokušaj komunikacije i svoju komunikaciju, da ne kažeš da je neuspjelo. Ja se više oko ovoga nemam namjeru s tobom prepirati, kao što sam ti rekao i prije pola godine, niti ću raspavljati dalje o ovome. Procedura je ispoštovana, moje mišljenje promijeniti nećeš, a ovisno o odluci ostatka zajednice - članci će biti ili brisani ili neće biti brisani. Ako imaš kakvo mišljenje koje se ne svodi na seljačke pokušaje vrijeđanja mene, postoje mjesta gdje ih valja iznijeti. Ja se svađati više neću i to je to. :) Toliko od mene. :) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 13:13, 11 juli 2023 (CEST)

:@[[Korisnik:Edgar Allan Poe|Edgar Allan Poe]] obrisao si POGON bez procedure. – [[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor s korisnikom:Zblace|razgovor]]) 13:24, 11 juli 2023 (CEST)
::@[[Korisnik:Zblace|Zblace]] napisao si da sam obrisao POGON bez procedure. – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;E.A.&lt;/font&gt;]][[Razgovor sa korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;font face=&quot;Freestyle Script&quot; color=&quot;black&quot; size=&quot;4px&quot;&gt;Poe&lt;/font&gt;]] 13:26, 11 juli 2023 (CEST)

== IP adresa ==

Sakrio sam podatke iz dveju izmena na članku [[EuroPride]], gde je doxxana Vaša IP adresa. To sam učinio radi zaštite Vaše privatnosti i ličnih podataka. Nadam se da je u redu. Slobodno mi se obratite ako Vam je potrebna administracijska pomoć. – [[Korisnik:Aca|Aca]] ([[Razgovor s korisnikom:Aca|razgovor]]) 10:14, 13 septembar 2023 (CEST)

:Tnx @[[Korisnik:Aca|Aca]] ali meni nije problem - ja javno djelujem a provider istu djeli sa mnogima i mjenja bar dnevno. – [[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor s korisnikom:Zblace|razgovor]]) 10:18, 13 septembar 2023 (CEST)

== ''Vidljive'' ==
Odgovorio sam na Pijaci. LP – [[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ|razgovor]]) 19:29, 16 mart 2024 (CET)

:: Po pitanju [[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ#VIDLJIVE|ovog]] komentara: ne, na Pijaci sam detaljno objasnio razloge i ne vidim što nije jasno. Inicijativa po sebi je u skladu sa mojim idejama i podržavam ju. No, moj postupak prema ovome članku ima svoje precizne razloge. Je si li ih pročitao? Je si li razumio o čemu se radi? Što nije jasno? Pravilo o reklamiranju se primjenjuje neovisno o čemu se radi u članku, pa podobno mjesto za unutarnju promociju može bit Pijaca, nikako članak. Dakle, i sljedeći put kada budemo imali članak koji bude bio u stilu očite reklame i bude izravno unosio tekstove sa vanjskih web stranica to ću obrisati. Je li tako teško napisati enciklopedijski članak u kojem se hladno predstavlja nešto bez reklamiranja? Vremena što si izgubio napadajući mene o mojim „administratorskim ovlasti” mogao si lagodno sjesti i napisati članak kako treba. Stoga, za buduće preporučujem ti da uzmeš vremena da detaljno pročitaš ove dvije stranice: ''[[:en:Wikipedia:What Wikipedia is not|What Wikipedia is not]]'' i ''[[:en:Wikipedia:Advertising|Advertising]]''. S poštovanjem – [[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ|razgovor]]) 16:00, 18 mart 2024 (CET)
:::@[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] baš si uporan u spljenju pameti...Fino sam napisao da je članak prenos sa HR i nisam ja autor, već sam osoba koja želi osnažiti drugu suradnicu pokazujući jedan po jedan aspekt kako članak može biti bolji. Kako sam blokiran na HR naivno sam mislio da to mogu raditi na SH, ali ti i Edgar imate nultu stopu tolerancije za članke koji nisu izvrsni u prvom objavljivanju pa brišete bez da pomislite zašto je takav i ko ga je napisao. Eto jako mi je žao što ovu Wikipediju (inače prepunu ne-fenomenalnih članaka) ne date oskrnaviti ni na par sati a kamo li dana za potencijalni proces učenja. Sretno  – [[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor s korisnikom:Zblace|razgovor]]) 20:13, 18 mart 2024 (CET)
::::{{ping|Zblace}} spljenju čega, molim? Iako je prenos sa hr.wikija, ja ne znam tko je autor, ali ono što sam obrisao je bio reklamni tekst. Zatim, ne pričamo o članku koji je ''nesavršen'' nego o članku koji ima ove dvije osobine: 1. stilski je reklama; 2. kopira tekst sa druge web stranice. – [[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ|razgovor]]) 08:19, 19 mart 2024 (CET)
:::::@[[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] e baš to je post-festum soljenje pameti...sve zamjerke si mogao napisati i čak predložiti članak za brisanje, ali ne - lakše je obrisati i ne pogledati HR autora/icu i ne osvrtati se dalje.   – [[Korisnik:Zblace|Zblace]] ([[Razgovor s korisnikom:Zblace|razgovor]]) 18:59, 19 mart 2024 (CET)
::::::Kolega, vi me iznenađujete, imate nemjerljivu sposobnost da ostanete usredotočeni na jednu vašu izjavu, pa čim se njoj suprostavi neka prepreka, onda se, mjesto riječi, napada osoba koja ih izgovara. Mislio sam nastaviti ovu raspravu, da bismo mogli u budućem izbjeći ovakvih sukoba, ali rekoh sebi, čemu dodavat bibera kada si već dodao soli, i onako dobro zna o čemu se radi samo što mu se ne sviđa pa se pravi lud. Dakle, želim vam dobar nastavak, čujemo se sljedeći put kada ću vam ponovno izbrisati cijeli članak jer će, i taj, biti očita reklama za neku djelatnost u kojoj aktivno sudjelujete. LP – [[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ|razgovor]]) 11:34, 20 mart 2024 (CET)

== Preusmjeravanja ==

Nemam blage veze koji je ''endgame'' ovih preusmjeravanja, ali molim te da ih ne radiš jer remetiš sistem. Stranice za razgovor članaka ne preusmjeravaju se na neke korisničke prostore, a evidencija brisanja služi za... evidenciju pobrisanih članaka. Hvala :) – [[Korisnik:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Edgar A.&lt;/span&gt;]] [[Razgovor s korisnikom:Edgar Allan Poe|&lt;span style=&quot;color:var(--color-base); font-family:'Free Style Script';&quot;&gt;Poe&lt;/span&gt;]] 26. aprila 2025. u 13:50 (CEST)

== About the radionitsa ==
Dragi Zblace,

Hvala ti na podršci. Naravno, u mnogim se stvarima ne slažemo, ali oduvijek sam smatrao da je tvoj aktivizam pozitivna i konstruktivna energija i u skladu s duhom sh.wikija.

Što se tiče projekta radionice, u pravu si. No vjerujem da ćemo ponovno otvoriti radove na njemu i nadam se da ćemo ovaj put svi zajedno raditi na izgradnji nove stranice koja će biti funkcionalna za sh.wiki. Što se tiče mog rada, nema veze, ne zamjeram, prenamijenit ću ga kao svoju osobnu arhivu/radionicu i trebao bi postati prilično lijep.

Još jednom hvala. LP, – [[Korisnik:Inokosni organ|Inokosni organ]] ([[Razgovor s korisnikom:Inokosni organ|razgovor]]) 26. marta 2026. u 13:06 (CET)

== [[SUR:3maj89|3maj89]] – upit (28. augusta 2026. u 12:47) ==

Potrebno je samo grb kluba da se ubaci ali nemam prava za to, moze se uzeti postojeca slika:
https://en.wikipedia.org/wiki/FK_Radni%C4%8Dki_Nova_Pazova --[[Korisnik:3maj89|3maj89]] ([[Razgovor s korisnikom:3maj89|razgovor]]) 28. augusta 2026. u 12:47 (CEST)</text>
      <sha1>0qtsz20dele29pupb8p32y2ta3cgmbb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Achao</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4663025</id>
    <revision>
      <id>42681666</id>
      <parentid>42490524</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T23:51:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681666</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4816" sha1="on7dd2ufr3dsbpppscwhofi7m59z3li" xml:space="preserve">{{Naselje
| ime =Achao
| ime_genitiv =Achaoa
| izvorno_ime =

| slika_panorama =Achao_(44295398845).jpg
| veličina_slike =300px
| opis_slike=[[Panorama]] grada

| slika_lokacijska_karta_država =Čile
| slika_lokacijska_karta_opis=Pozicija Achaoa u Čileu

| širina-stupnjevi =42
| širina-minute    =28
| širina-oznaka    =S
| dužina-stupnjevi =73
| dužina-minute    =29
| dužina-oznaka    =W

| lokacija_ime   =[[Popis država|Država]]
| lokacija_info  ={{flag|Čile}}
| lokacija1_ime  =[[Čileanske regije|Regija]] 
| lokacija1_info =[[Los Lagos (regija)|Los Lagos]]
| lokacija2_ime  =[[Čileanske provincije|Provincija]]
| lokacija2_info = [[Chiloé (provincija)|Chiloé]]
| lokacija3_ime  =
| lokacija3_info =

| utemeljenje_ime    = 
| utemeljenje_datum  =[[1753]].
| dijelovi       =
| vrsta_dijelova =
| d1-d50

| vrsta_vlasti   =
| vlast_bilješke =
| titula_vođe=
| ime_vođe =
| stranka_vođe   =

| površina_bilješke =
| površina_ukupna=2.14 [[km²]]&lt;ref name=city/&gt;
| površina_uža =
| površina_šira=
| visina =
| visina_izvor      =
| visina_max        =
| visina_min        =

| stanovništvo_godina  =[[2017]].
| stanovništvo_bilješke     =
| stanovništvo=3,209&lt;ref name=city/&gt;
| stanovništvo_gustoća =1,499 stan. / [[km²]]&lt;ref name=city/&gt;
| stanovništvo_uže=
| stanovništvo_uže_gustoća  =
| stanovništvo_šire =
| stanovništvo_šire_gustoća =
| stanovništvo_prazno1_ime  =
| stanovništvo_prazno1      =
| stanovništvo_gustoća_prazno1 =
| stanovništvo_prazno2_ime     =
| stanovništvo_prazno2         =
| stanovništvo_gustoća_prazno2 =

| vremenska_zona=[[UTC-4]]
| utc_pomak =-3
| vremenska_zona_DST =
| utc_pomak_DST      =
| poštanski_broj =
| pozivni_broj =
| gradovi_prijatelji =

| web_stranica =
}}
'''Achao''' je [[grad]] od 3,209&lt;ref name=city&gt;{{cite web
 | url =https://www.citypopulation.de/en/chile/loslagos/
 | title =''Chile: Los Lagos''
 | accessdate =15.12.2020.
 | language=engleski
 | publisher=City population}}&lt;/ref&gt; u [[Los Lagos (regija)|Regiji Los Lagos]] ([[Chiloé (provincija)|Provincija Chiloé]]) na [[jug]]u [[Čile]]a.

On je [[glavni grad|administrativni centar]] [[Quinchao (općina)|Općine Quinchao]], na [[Quinchao|istoimenom otoku]].
== Geografija ==

Achao se nalazi na [[jugoistok]]u [[otok]]a [[Quinchao]], udaljen 18 [[km]] [[istok|istočno]] od [[trajekt]]ne [[luka|luke]] na [[zapad]]u [[Quinchao|otoka]].
== Historija ==
Achao je izrastao početkom [[18. vijek]]a, - [[1735]]. imao je samo 150 stanovnika.&lt;ref name=his/&gt;
Tih godina počela je izgradnja [[crkva|crkve]] koju su vodili [[jezuiti|jezuitski]] [[misionarstvo|misionari]] došli iz [[Bavarska|Bavarske]] i [[Austrija|Austrije]].
Petnaest godina nakon početka gradnje [[1753]]. mjesto je toliko naraslo da je proglašeno [[grad]]om pod imenom - '''Villa de Santa María'''.&lt;ref name=his&gt;{{cite web
 | url =https://www.monografias.com/trabajos26/quinchao/quinchao4.shtml
 | title =''Acerca de la historia de la isla de Quinchao''
 | accessdate =15.12.2020.
 | language =engleski
 | publisher =Monografias
 | archive-date =2015-10-25
 | archive-url =https://web.archive.org/web/20151025002925/http://www.monografias.com/trabajos26/quinchao/quinchao4.shtml
 | url-status =dead
 }}&lt;/ref&gt;

[[datoteka:08. Achao, Isla de Quinchao (34).JPG|thumb|left|240px|[[Crkva]] Santa María de Loreto]]

=== Crkva ===

Achao je poznat po [[crkva|crkvi]] ''Santa María de Loreto'' sagrađenoj od [[drvo (materijal)|drva]], koja jedna od najstarijih crkava u Čileu.&lt;ref name=brit/&gt;

Tu tro[[brod (arhitektura)|brodnu]] crkvu [[dimenzija]] 46,3 x 14,3 [[metar|m]], sa [[toranj|tornjem]] za [[zvonik]] visokim 22 [[metar|m]] počeli su graditi [[jezuiti]] [[1730]]. 
[[Toranj]] je dovršen tek početkom [[20. vijek]]a, a potpuno je obnovljena [[1960]].&lt;ref name=brit&gt;{{cite web
 | url =https://www.monumentos.gob.cl/monumentos/monumentos-historicos/iglesia-achao
 | title =''Iglesia de Achao''
 | accessdate =15.12. 2020
 | language =šapanjolski
 | publisher =Consejo de Monumentos Nacionales
 | archive-date =2021-02-24
 | archive-url =https://web.archive.org/web/20210224142929/https://www.monumentos.gob.cl/monumentos/monumentos-historicos/iglesia-achao
 }}&lt;/ref&gt;

Ona je jedna od 16 crkava koje su kao lokalitet [[Drvene crkve Chiloé]] - [[2000]]. uvrštene na [[UNESCO]]-vu [[Lista mjesta svjetske baštine u Americi|Listu mjesta svjetske baštine u Americi]]&lt;ref name=un&gt;{{cite web
 | url =http://whc.unesco.org/en/list/971
 | title =''Churches of Chiloé''
 | accessdate =15.12.2020.
 | language=engleski
 | publisher=UNESCO}}&lt;/ref&gt;

== Izvori ==
{{izvori}}

== Vanjske veze ==
{{commonscat|Achao}}
* [https://www.gochile.cl/en/achao/ ''Ilustre Municipalidad de Achao'' (službene stranice)] {{es icon}}

[[Kategorija:Gradovi u Čileu]]
[[Kategorija:Arhipelag Chiloé]]</text>
      <sha1>on7dd2ufr3dsbpppscwhofi7m59z3li</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šejtanov ratnik</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4665289</id>
    <revision>
      <id>42681618</id>
      <parentid>41857739</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:33:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681618</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6620" sha1="9klxunmmjy8ggsviz6auy9u6w3t5xke" xml:space="preserve">{{italic title}}
{{film|
| naziv=Šejtanov ratnik
| slika        =
| opis slike = 
|onaziv=Šejtanov ratnik
| godina=2006
 |zemlja= {{Zas|Srbija i Crna Gora}} [[Srbija i Crna Gora]]
| jezik=[[Srpski jezik|srpski]]
| žanr= [[Triler]]
| režija=[[Stevan Filipović (režiser)|Stevan Filipović]]
| scenario=[[Stevan Filipović (režiser)|Stevan Filipović]]
| muzika=[[Nemanja Mosurović]]
| uloge=[[Radovan Vujović]], [[Staša Koprivica]], [[Miloš Tanasković]], [[Petar Božović]], [[Vujadin Milošević]], [[Vladimir Tešović]], [[Branko Vidaković|Bane Vidaković]], [[Marko Nikolić]], [[Branislav Lečić]], [[Marko Mrđenović]]
| producent=[[Branislav Jević]]
| kompanija=[[Hypnopolis Film]]
| trajanje=94 min.
}}
'''''Šejtanov ratnik''''' je [[tinejdžer]]ska [[horor film|horor]]-[[komedija]]. Film Šejtanov ratnik je prvo ostvarenje mladog režisera Stevana Filipovića i producentske kuće Hipnopolis. Producent filma je Branislav Jević.&lt;ref name=&quot;Filmski centar Srbije&quot;&gt;{{cite web |title=Šejtanov ratnik |url=http://www.fcs.rs/filmovi/filmska-baza/?page=film&amp;id=152 |website=Filmski centar Srbije |access-date=31. 1. 2021 |archive-date=2021-02-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210205093808/http://www.fcs.rs/filmovi/filmska-baza/?page=film&amp;id=152 |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;

== Radnja ==

Film govori o grupi srednjoškolaca, koji upadaju u niz komičnih i strašnih situacija. Cane (Radovan Vujović), Tića (Staša Koprivica) i Mirko (Miloš Tanasković) su srednjoškolci, koji pokušavaju da zaustave iskonsko zlo. Njihov školski drug, iskompleksirani Stanislav (Vladimir Tešović), dokopao se mistične knjige i oslobodio monstruoznog [[Šejtan]]a. Grupi se pridružuje i simpatični Đomla (Vujadin Milošević), kao i Bora (Marko Mrđenović, glumi i Šejtana). Od glumaca starije generacije pojavljuju se [[Petar Božović]] (Zulfikar), [[Branko Vidaković|Bane Vidaković]], [[Svetlana Bojković]], [[Marko Nikolić]] (kao [[Karađorđe Petrović|Karađorđe]]), [[Branislav Lečić]] (kao [[Miloš Obrenović]]), [[Dragan Nikolić]], [[Dušan Janićijević]], [[Irfan Mensur]], [[Eva Ras]]. i drugi. Kao specijalni gosti se pojavljuju [[Bora Đorđević]], [[Teofil Pančić]] i [[Ljubomir Vračarević]].

Nevolje uglavnom počinju kada se moćne stvari nađu u pogrešnim rukama. Tako je Knjiga koja krije drevno zlo pala u ruke... Stanislavu. To ne bi bio problem da je pomenuti Stanko dobar dečko koji pomaže staricama da pređu ulicu, a ne štreber-psihopata željan krvi drugara iz odeljenja koji su ga zezali. Ali, zlo se ne da kontorlisati...Nesreća bi možda i bila sprečena na vreme, da Betmen i Supermen pokrivaju teritoriju Beograda; ovako je sudbina sveta spala na Caneta, Tiću i Mirka – učenike Stankovog odeljenja sa punim paketom pubertetskih problema u svojim džepovima. Njih troje će se zajedničkim snagama probijati kroz džunglu odeljenskih dizelaša, polu-ludih profesora, napaljenih taksista, alternativnog pozorišta i izgladnelih vampira iz KST-a, samo da bi se suočili sa demonskim užasom koji vreba iz mraka drevne Srbije već nekoliko vekova, a koje čak ni Karađorđe i Knjaz Miloš nisu uspeli da obuzdaju. Koja strana će pobediti, ne zna se; ali jedno je sigurno: neki učenici nikada neće dočekati matursko veče...&lt;ref name=&quot;Filmski centar Srbije&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;telegraf&quot;&gt;{{cite web |title=Šejtanov ratnik |url=https://www.telegraf.rs/tv-program/film/1041670 |website=Telegraf |access-date=31. 1. 2021 |archive-date=2022-06-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220627024338/https://www.telegraf.rs/tv-program/film/1041670 |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;

== Uloge ==

{| class=&quot;wikitable&quot; 
|-
! Glumac
! Uloga
|-
|[[Radovan Vujović]] || Cane
|-
|[[Stanislava Koprivica]] || Tića
|-
|[[Miloš Tanasković]] || Mirko
|-
|[[Vladimir Tešović]] || Stanislav
|-
|[[Vujadin Milošević]] || Đomla
|-
|[[Marko Mrđenović]] || Bora, Šejtanov ratnik
|-
|[[Petar Božović]] || Zulfikar
|-
|[[Branko Vidaković]] || Starac Lucius
|-
|[[Svetlana Bojković]] || Latinka
|-
|[[Marko Nikolić]] || Karađorđe
|-
|[[Branislav Lečić]] || Knjaz Miloš
|-
|[[Dragan Nikolić]] || Telal
|-
|[[Danilo Bećković]] || turski vojnik
|-
|[[Jasmina Ćorović]] || Jasmina
|-
|[[Bora Đorđević]] || taksista
|-
|[[Sena Đorović]] || Ksenija
|-
|[[Dušan Janićijević]] || Ibn Ahmet
|-
|[[Sanja Kužet]] || Senka
|-
|[[Zoran Maksimović]] || čuvar kapije u Džehenemu
|-
|[[Vladimir S. Marković]] || zli profesor
|-
|[[Irfan Mensur]] || Veliki vezir
|-
|[[Radoslav Milenković]] || Stankov otac
|-
|[[Teofil Pančić]] || Izbacivač
|-
|[[Ivana Pavićević]] || Rada Bubalica
|-
|[[Ognjen Popić]] || Buljubaša
|-
|[[Nikola Rakočević]] || Novica
|-
|[[Eva Ras]] || Stankova majka
|-
|[[Violeta Vujić]] || Daca
|}

== Nagrade ==
* [[Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji|Vrnjačka Banja]]: Specijalna nagrada za scenario.&lt;ref&gt;{{cite web |title=30.  Festival filmskog scenarija - Nagrade i priznanja |url=https://www.screenfest.org.rs/2006/index2006.htm |website=Festival filmskog scenarija |access-date=31. 1. 2021 |archive-date=2021-01-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210128063344/https://www.screenfest.org.rs/2006/index2006.htm |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;

== Zanimljivosti ==
Filipović je koristio dosta autobiografskog materijala, kao i materijal iz života svojih devojaka, drugova i kolega iz osnovne i srednje škole, svoje ulice i fakulteta. Likovi negativaca u filmu oblikovani su na osnovu nekoliko Filipovićevih drugova iz vrtića, osnovne i srednje škole i fakulteta, zatim iz njegovog košarkaškog, karate i aikido kluba. Film je zasnovan na idejama koje je Filipović počeo da razvija u vreme bombardovanja kao i u nekim ranijim skečevima svojih profesora i drugarica a koje je razvijao još u osnovnoj školi. Čuvena rečenica „hoću rezultate“ odnosi se na jednog 60-ogodišnjeg komšiju a obraćanje rečima „psihopato“ odnosi se na dvojicu njegovih najbližih drugova sa Voždovca. Preteča jednog dela filma „Šejtanov ratnik“ jeste njegov 15-ominutni film koji je postao popularan još u Filipovićevoj gimnaziji koja se pojavljuje u filmu. Deo filma sniman je u njegovoj osnovnoj školi a u filmu se pojavljuju i njegove profesorke iz gimnazije.

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
* {{IMDb naslov|id=0430582|title=Šejtanov ratnik}}
*[https://cinesseum.com/sr/film/sejtanov-ratnik Šejtanov ratnik] na sajtu [[Sineseum]] (na jeziku: srpski)

[[Kategorija:Srpski filmovi]]
[[Kategorija:Filmovi 2006.]]
[[Kategorija:Horor filmovi]]
[[Kategorija:Filmske komedije]]</text>
      <sha1>9klxunmmjy8ggsviz6auy9u6w3t5xke</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Leon Goretzka</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4668094</id>
    <revision>
      <id>42681611</id>
      <parentid>42643464</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:31:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681611</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5240" sha1="06t7qw0qfw1tiauzsgujnb5r7z05kbx" xml:space="preserve">{{Infokutija nogometaš
| imenogometaša             = Leon Goretzka
| slika                     = 2019-06-11 Fußball, Männer, Länderspiel, Deutschland-Estland StP 2074 LR10 by Stepro (cropped).jpg
| punoime                   = Leon Christoph Goretzka
| nadimak                   = 
| datumrođenja              = [[6. veljače]] [[1995.]]
| rodnigrad                 = {{flagicon|NJE}} [[Bochum]]
| rodnadržava               = [[Njemačka]]
| datumsmrti                = 
| gradsmrti                 = 
| državasmrti               = 
| nacionalnost              = 
| državljanstvo             = {{flagicon|NJE}} [[Njemačka|njemačko]]
| visina                    = 1.89 m

| pozicija                  = vezni igrač
| trenutniklub              = {{flagicon|ENG}} [[Aston Villa F.C.|Aston Villa]]
| brojnadresu               = 27
| datumimjestodebija        =
| omladinskegodine          = 
| omladinskipogoni          = 

| godine1                    = 2012 – 2013
| klubovi1                   = {{flagicon|NJE}} [[VfL Bochum]]
| nastupi(golovi)1           = 32 (4)
| godine2                    = 2013 – 2018
| klubovi2                   = {{flagicon|NJE}} [[FC Schalke 04|Schalke 04]]
| nastupi(golovi)2           = 116 (14)
| godine3                    = 2018 – 2026
| klubovi3                   = {{flagicon|NJE}} [[Bayern München]]
| nastupi(golovi)3           = 211 (40)
| godine4                    = 2026 –
| klubovi4                   = {{flagicon|ENG}} [[Aston Villa F.C.|Aston Villa]]
| nastupi(golovi)4           = 0 (0)
| godine5                    = 
| klubovi5                   = 
| nastupi(golovi)5           = 
| godine6                    = 
| klubovi6                   = 
| nastupi(golovi)6           = 
| godine7                    = 
| klubovi7                   = 
| nastupi(golovi)7           = 
| godine8                    = 
| klubovi8                   = 
| nastupi(golovi)8           = 
| godine9                    = 
| klubovi9                   = 
| nastupi(golovi)9           = 
| godine10                   = 
| klubovi10                  = 
| nastupi(golovi)10          = 
| godine11                   = 
| klubovi11                  = 
| nastupi(golovi)11          = 
| godine12                   = 
| klubovi12                  = 
| nastupi(golovi)12          = 
| godine13                   = 
| klubovi13                  = 
| nastupi(golovi)13          = 
| godine14                   = 
| klubovi14                  = 
| nastupi(golovi)14          = 
| godine15                   = 
| klubovi15                  = 
| nastupi(golovi)15          = 
| godine16                   = 
| klubovi16                  = 
| nastupi(golovi)16          = 
| godine17                   = 
| klubovi17                  = 
| nastupi(golovi)17          = 
| godine18                   = 
| klubovi18                  = 
| nastupi(golovi)18          = 
| godine19                   = 
| klubovi19                  = 
| nastupi(golovi)19          = 
| godine20                   = 
| klubovi20                  = 
| nastupi(golovi)20          = 
| godine21                   = 
| klubovi21                  = 
| nastupi(golovi)21          = 
| godine22                   = 
| klubovi22                  = 
| nastupi(golovi)22          = 
| godine23                   = 
| klubovi23                  = 
| nastupi(golovi)23          = 
| godine24                   = 
| klubovi24                  = 
| nastupi(golovi)24          = 
| godine25                   = 
| klubovi25                  = 
| nastupi(golovi)25          = 

| reprezentacija             =
| nacionalnegodine1          = 2014 –
| nacionalneekipe1           = {{NogRep|NJE}}
| nacionalninastupi(golovi)1 = 73 (15)
| nacionalnegodine2          = 
| nacionalneekipe2           = 
| nacionalninastupi(golovi)2 = 
| nacionalnegodine3          = 
| nacionalneekipe3           = 
| nacionalninastupi(golovi)3 = 
| nacionalnegodine4          = 
| nacionalneekipe4           = 
| nacionalninastupi(golovi)4 = 

| trenergodine               =
| trenerklubovi              =

| zadnjiuređaj               = 27.8.2026
| zadnjiuređajrep            = 
}}
'''Leon Christoph Goretzka''' ([[Bochum]], [[6. veljače]] [[1995.]]), [[njemačka|njemački]] nogometaš i reprezentativac koji igra kao vezni igrač. Trenutno je član [[Aston Villa F.C.|Aston Ville]]. Za [[Njemačka nogometna reprezentacija|njemačku reprezentaciju]] nastupao je u mlađim uzrastima (s kojima je osvojio olimpijsko srebro [[2016.]] godine), a za seniore je debitirao [[2014.]] godine, sudjelujući na nekoliko međunarodnih turnira i osvojivši [[FIFA Kup konfederacija|Kup konfederacija]] [[2017.]] godine. 

== Vanjske veze ==
{{commons category}}
*{{Fussballdaten}}
*{{Soccerway}}
*{{NFT player}}
*[http://www.kicker.de/news/fussball/bundesliga/vereine/1-bundesliga/2014-15/fc-schalke-04-2/66754/spieler_goretzka-leon.html kicker profile]

{{Sastav Njemačka 2016 OI fudbal}}
{{Sastav Njemačka 2018 SP}}
{{Sastav Njemačka 2020 EP}}
{{Sastav Njemačka 2022 SP}}
{{Sastav Njemačka 2026 SP}}
{{Authority control}}
{{Životni vijek|1995||Goretzka, Leon}}

[[Kategorija:Njemački fudbaleri]]
[[Kategorija:Fudbaleri Schalkea]]
[[Kategorija:Fudbaleri Bayern Münchena]]</text>
      <sha1>06t7qw0qfw1tiauzsgujnb5r7z05kbx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681612</id>
      <parentid>42681611</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T16:32:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>dodana kategorija [[:Kategorija:Fudbaleri Aston Ville|Fudbaleri Aston Ville]] pomoću gadgeta [[Wikipedia:HotCat|HotCat]]</comment>
      <origin>42681612</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5277" sha1="52fuyb6km1c4kh28jx6c8uj4kkodolx" xml:space="preserve">{{Infokutija nogometaš
| imenogometaša             = Leon Goretzka
| slika                     = 2019-06-11 Fußball, Männer, Länderspiel, Deutschland-Estland StP 2074 LR10 by Stepro (cropped).jpg
| punoime                   = Leon Christoph Goretzka
| nadimak                   = 
| datumrođenja              = [[6. veljače]] [[1995.]]
| rodnigrad                 = {{flagicon|NJE}} [[Bochum]]
| rodnadržava               = [[Njemačka]]
| datumsmrti                = 
| gradsmrti                 = 
| državasmrti               = 
| nacionalnost              = 
| državljanstvo             = {{flagicon|NJE}} [[Njemačka|njemačko]]
| visina                    = 1.89 m

| pozicija                  = vezni igrač
| trenutniklub              = {{flagicon|ENG}} [[Aston Villa F.C.|Aston Villa]]
| brojnadresu               = 27
| datumimjestodebija        =
| omladinskegodine          = 
| omladinskipogoni          = 

| godine1                    = 2012 – 2013
| klubovi1                   = {{flagicon|NJE}} [[VfL Bochum]]
| nastupi(golovi)1           = 32 (4)
| godine2                    = 2013 – 2018
| klubovi2                   = {{flagicon|NJE}} [[FC Schalke 04|Schalke 04]]
| nastupi(golovi)2           = 116 (14)
| godine3                    = 2018 – 2026
| klubovi3                   = {{flagicon|NJE}} [[Bayern München]]
| nastupi(golovi)3           = 211 (40)
| godine4                    = 2026 –
| klubovi4                   = {{flagicon|ENG}} [[Aston Villa F.C.|Aston Villa]]
| nastupi(golovi)4           = 0 (0)
| godine5                    = 
| klubovi5                   = 
| nastupi(golovi)5           = 
| godine6                    = 
| klubovi6                   = 
| nastupi(golovi)6           = 
| godine7                    = 
| klubovi7                   = 
| nastupi(golovi)7           = 
| godine8                    = 
| klubovi8                   = 
| nastupi(golovi)8           = 
| godine9                    = 
| klubovi9                   = 
| nastupi(golovi)9           = 
| godine10                   = 
| klubovi10                  = 
| nastupi(golovi)10          = 
| godine11                   = 
| klubovi11                  = 
| nastupi(golovi)11          = 
| godine12                   = 
| klubovi12                  = 
| nastupi(golovi)12          = 
| godine13                   = 
| klubovi13                  = 
| nastupi(golovi)13          = 
| godine14                   = 
| klubovi14                  = 
| nastupi(golovi)14          = 
| godine15                   = 
| klubovi15                  = 
| nastupi(golovi)15          = 
| godine16                   = 
| klubovi16                  = 
| nastupi(golovi)16          = 
| godine17                   = 
| klubovi17                  = 
| nastupi(golovi)17          = 
| godine18                   = 
| klubovi18                  = 
| nastupi(golovi)18          = 
| godine19                   = 
| klubovi19                  = 
| nastupi(golovi)19          = 
| godine20                   = 
| klubovi20                  = 
| nastupi(golovi)20          = 
| godine21                   = 
| klubovi21                  = 
| nastupi(golovi)21          = 
| godine22                   = 
| klubovi22                  = 
| nastupi(golovi)22          = 
| godine23                   = 
| klubovi23                  = 
| nastupi(golovi)23          = 
| godine24                   = 
| klubovi24                  = 
| nastupi(golovi)24          = 
| godine25                   = 
| klubovi25                  = 
| nastupi(golovi)25          = 

| reprezentacija             =
| nacionalnegodine1          = 2014 –
| nacionalneekipe1           = {{NogRep|NJE}}
| nacionalninastupi(golovi)1 = 73 (15)
| nacionalnegodine2          = 
| nacionalneekipe2           = 
| nacionalninastupi(golovi)2 = 
| nacionalnegodine3          = 
| nacionalneekipe3           = 
| nacionalninastupi(golovi)3 = 
| nacionalnegodine4          = 
| nacionalneekipe4           = 
| nacionalninastupi(golovi)4 = 

| trenergodine               =
| trenerklubovi              =

| zadnjiuređaj               = 27.8.2026
| zadnjiuređajrep            = 
}}
'''Leon Christoph Goretzka''' ([[Bochum]], [[6. veljače]] [[1995.]]), [[njemačka|njemački]] nogometaš i reprezentativac koji igra kao vezni igrač. Trenutno je član [[Aston Villa F.C.|Aston Ville]]. Za [[Njemačka nogometna reprezentacija|njemačku reprezentaciju]] nastupao je u mlađim uzrastima (s kojima je osvojio olimpijsko srebro [[2016.]] godine), a za seniore je debitirao [[2014.]] godine, sudjelujući na nekoliko međunarodnih turnira i osvojivši [[FIFA Kup konfederacija|Kup konfederacija]] [[2017.]] godine. 

== Vanjske veze ==
{{commons category}}
*{{Fussballdaten}}
*{{Soccerway}}
*{{NFT player}}
*[http://www.kicker.de/news/fussball/bundesliga/vereine/1-bundesliga/2014-15/fc-schalke-04-2/66754/spieler_goretzka-leon.html kicker profile]

{{Sastav Njemačka 2016 OI fudbal}}
{{Sastav Njemačka 2018 SP}}
{{Sastav Njemačka 2020 EP}}
{{Sastav Njemačka 2022 SP}}
{{Sastav Njemačka 2026 SP}}
{{Authority control}}
{{Životni vijek|1995||Goretzka, Leon}}

[[Kategorija:Njemački fudbaleri]]
[[Kategorija:Fudbaleri Schalkea]]
[[Kategorija:Fudbaleri Bayern Münchena]]
[[Kategorija:Fudbaleri Aston Ville]]</text>
      <sha1>52fuyb6km1c4kh28jx6c8uj4kkodolx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Korisnik:Zavičajac/igralište</title>
    <ns>2</ns>
    <id>4676787</id>
    <revision>
      <id>42681656</id>
      <parentid>42681503</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:40:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <origin>42681656</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6029" sha1="0hobx61mxv7ei702dbh2lzq4iduwcyt" xml:space="preserve">https://commons.wikimedia.org/wiki/Special:UploadWizard https://www.krnjeusa.net/tragovi-starih-naselja/5-arheolosko-nalaziste-u-vrtocu/
https://www.hbsume.ba/show_page/131/drvar-povijesni-podaci
https://katera.news/lat/zaboravljeni-partizanski-spomen-kompleks-korcanica-na-grmecu
https://www.dinarskogorje.com/klekova269a.html
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_srp/Novi%20Travnik_nekropola%20Bistro%20SR.pdf
http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/nacionalnispomenici?sort=idgrad&amp;rows=50&amp;page=18
https://scispace.com/pdf/omladinske-radne-akcije-kontinuiteti-i-odmaci-iz-iskustva-56i3z2pi8a.pdf
https://balkans.aljazeera.net/blogs/2020/3/29/moje-sjecanje-sa-omladinskih-radnih-akcija

Komori
* 2026. – [[Istorijska mjesta Komora]] https://en.sputniknews.africa/20260726/1087826844.html
Medine su prve lokacije s arhipelaga Komora koje se upisuju na UNESCO-ov popis, koji broji više od 1.200 nekretnina diljem svijeta koje se smatraju &quot;izvanrednom univerzalnom vrijednošću&quot; vrijednom zaštite.

Oni &quot;za nas nisu samo povijesna mjesta: oni su živi gradovi, gdje ljudi još uvijek mole, trguju i slave velike životne trenutke baš kao što su to činili naši preci&quot;, rekao je ministar.

&quot;Ovo nasljeđe je krhko i, na nekim mjestima, u stvarnoj opasnosti,&quot; rekao je. &quot;Oglas mijenja stvari: nameće nam obveze, ali nam također otvara vrata.&quot;

Islamska zemlja, oko 300 kilometara (200 milja) od obale Afrike i dom za oko 870.000 ljudi, stoljećima je bila raskrižje pomorske trgovine između istočne Afrike, Bliskog istoka i Madagaskara.
UNESCO je dodao šest stoljetnih medina na Komorima, nekadašnjih povijesnih sultanata duž trgovačkih ruta Indijskog oceana, na svoj popis svjetske baštine, što je podiglo nadu za njihovu zaštitu.https://www.trtafrika.com/english/article/0c8d6e8a05ea
https://whc.unesco.org/document/219529
Drevni gradovi s palačama, džamijama, javnim trgovima i uskim ulicama, od kojih neki datiraju iz 12. stoljeća, i danas su naseljeni, iako su mnoge građevine u ozbiljnom zapuštenom stanju.

&quot;Ovo uvrštavanje nije ciljna crta, već početna točka,&quot; rekao je ministar kulture Komora Said Mohamed Ali Said, dio vladine delegacije koja je putovala na UNESCO-ov sastanak u Busanu, Južna Koreja, radi objave objavljene u subotu.

* 2026. – [[Amazonski teatri]]


* 2026. – [[Roças iz Sao Tomea i Principea: Kolonijalni poljoprivredni sistem i prisilna migracija]] indija

* 2026. – [[Sebastia]] State of Palestine


{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Amazonska pozorišta 
|image = Amazon Theatre, Teatro Amazonas. Manaus, Brazil. 06.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ii, iv
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1774
|država = {{flag|Brazil}} 
}}
'''Amazonska pozorišta'''je zajednički naziv za za: [[Teatar da Paz]] u [[Belém|Belemu]], savezna država [[Pará|Para]], i [[Teatar Amazonas]] u [[Manaus]]u, savezna država [[Amazonas (savezna država, Brazil)|Amazonas]]. Oba su izgrađena krajem 19. stoljeća, na vrhuncu [[guma]]rskog procvata, kao kombinacija francuskg i evropskog arhitektonskog uticaje s lokalnim materijalima i simbolima.&lt;ref name=&quot;teatri&quot;&gt;{{Cite web |url= https://apnews.com/article/brazil-amazon-theaters-unesco-world-heritage-belem-manaus-bc9224cd6e60481265dfea49a2de46e8 |title= Wat Phra Mahathat |work= UNESCO adds Brazil’s Amazonia theaters to the World Heritage List |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

Teatar da Paz projektovo je inženjer José Tibúrcio Pereira Magalhães, uz neke izmjene koje je dodao ured za javne gradnje. Izgradnja je započela 1869. i završila 1874. Otvoren je 1878, tek nakon administrativne istrage protiv njegovih graditelja.
Teatar je naglasio ulogu Belema kao ključnog strateškog lučkog grada.

Interijer je dizajnirao italijan Domenico de Angelis, koji je također ukrasio Teatro Amazonas u Manausu. Također je oslikao panel kazališta na krovu dvorane, koji je prikazivao grčke bogove, kao i krov Jover, koji je izgubljen zbog infiltracije. Obnovljen je 1960. godine.

Teatar Amazonas, otvoren 1896, odražavao je bogastvo, prestiž i brzi urbani razvoj Manausa, buduće prijestolnice Amazonasa, u srcu amazonske prašume, tokom gumarskog buma. Ovdje se održava godišnji Amazonas Operni festival i dom je Amazonaskog  filharmonijskog orkestra koji redovno vježba i nastupa u Amazon Teatru, zajedno sa zborovima, glazbenim koncertima i drugim izvedbama.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/219525 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Časopis Vogue odabrao ju je kao jednu od najljepših opernih kuća na svijetu.

== Svjetska baština ==
Amazonska pozorišta upisana su na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;amazon&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1774 |title= Amazonska pozorišta |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani naa listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;brasil&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/br |title= Brazil, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

Zajednička nominacija je urađena jer teatri predstavljaju isti istorijski period i predstavljaju zajednički projekt modernizacije i integracije amazonske regije u globalne komercijalne i kulturne krugove.

=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Belem-TeatroPaz1.jpg
File:Teatro Amazonas 18.jpg
&lt;/gallery&gt;
== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Teatro Amazonas}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Brazilu]</text>
      <sha1>0hobx61mxv7ei702dbh2lzq4iduwcyt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Alojzije Stjepan Mišić</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4678400</id>
    <revision>
      <id>42681708</id>
      <parentid>42669309</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T05:05:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 4 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681708</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="42806" sha1="rl3ssuieaeya5utjzc77j0hjpsu0k5u" xml:space="preserve">{{Infokutija osoba 
| ime                = Alojzije Stjepan Mišić
| slika              = Alojzije Mišić.jpg
| veličina_slike     = 
| opis               = 
| datum_rođenja      = {{Datum rođenja|1859|11|10}}
| mjesto_rođenja     = [[Gradiška]], [[Osmanlijsko Carstvo]]
| datum_smrti        = {{Datum smrti i godine|1942|03|26|1859|11|10}}
| mjesto_smrti       = [[Mostar]], [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]]
| nacionalnost       = [[Hrvat]]
| religija           = [[Katolička Crkva|Katolik]]
| druga_imena        = 
| roditelji          = Mate i Marija (rođ. Cigić)
| godine_aktivnosti  = 1912. do 1942.
}}
'''Alojzije Mišić''' (10. novembar 1859. – 26. mart 1942.) bio je prelat [[Katolička Crkva|Katoličke Crkve]] koji je služio kao [[biskup]] mostarsko-duvanjski i trajni apostolski upravitelj [[Trebinjsko-mrkanska biskupija|trebinjsko-mrkanski]] od 1912. do 1942. Bio je provincijal [[Franjevačka provincija Bosna Srebrena|Franjevačke provincije Bosna Srebrena]] između 1909. i 1912. godine.

== Biografija ==
=== Mladost i školovanje ===
Rođen je u porodici Mate i Marije (rođena Cigić) u [[Gradiška|Gradišci]] i kršten imenom Stjepan.{{sfn|Perić|1986|p=281}}{{sfn|Šalić|2002|p=142}} Alojzije je imao dvije sestre, Mariju i Persu, koja je bila časna sestra.{{sfn|StankaGjuric}} Porodica mu je poreklom iz Hercegovine.{{sfn|StankaGjuric}} U detinjstvu je imao nadimak Stipo ili Stipica.{{sfn|Šalić|2002|p=142}} Mišić je pohađao državnu školu u svom rodnom mestu od 1866. do 1870. {{sfn|Šalić|2002|p=142}} Njegovi roditelji su nameravali da ga dobro obrazuju, a u tome im je pomogao lokalni paroh fra Marko Dulibić, koji ih je savetovao da Stjepana pošalju u Franjevačko semenište.{{sfn|Perić|1986|p=281}} Dana 18. juna 1870. stupio je u Bosansku franjevačku provinciju i završio četiri razreda niže gimnazije u Ivanjskoj, koju je pohađao od 1870. do 1874. godine. Dana 21. septembra 1874. stupa u novicijat u Fojnici i menja ime u Alojzije.{{sfn|Perić|1986|p=281}}{{sfn|Šalić|2002|p=142}} Mišić je do 1878. studirao filozofiju u Franjevačkom samostanu i crkvi svetog Franje Asiškog u Gučoj Gori, gdje je 15. novembra 1875. položio privremene zavete.{{sfn|Perić|1986|p=281}}{{sfn|Šalić|2002|p=142}} Tamo je završio studije sa odličnim uspehom.{{sfn |Šalić|2002|pp=142-143}} Provincija ga je poslala da studira teologiju na Centralnoj bogoslovnoj školi u Ostrogonu u Mađarskoj, gdje je studirao od 1878. do 1882.{{sfn|Šalić|2002|p=143}} Dok je studirao u Mađarskoj položio je svečane zavete 14. oktobra 1880, a za svećenika je zaređen od 7. jula 1882, od Kardinala Jánosa Simora.{{sfn|Perić|1986|p=281}}{{sfn|Salic|2002 | p=143}} Mlada misu je služio 15. augusta 1882.{{sfn|Biskupija}}

=== Svećeništvo ===
Po povratku u domovinu 1882, Mišić je prvo bio kapelan u Banjoj Luci, ali iste godine, na predlog vrhbosanskog nadbiskupa [[Josip Stadler|Josipa Stadlera]], Provincija ga imenuje veroučiteljem u nekoliko sarajevskih škola. Ujedno je pomagao u pastoralnoj skrbi u mesnoj župi.{{sfn|Šalić|2002|p=143}} Nakon toga služi kao sekretar banjalučkog biskupa Marijana Markovića i generalni vikar biskupije od 1884. do 1891. godine.{{sfn|Šalić|2002|p=143}}{{sfn|Perić|1986|pp=281-282}} Mišić je imenovan gvardijanom franjevačkog samostana na Petrićevcu, 1891. i tu ostaje do 1894.{{sfn|Šalić|2002|p=143}} Dok je bio tamo, sagradio je zvonik samostanske crkve.{{sfn|Šalić|2002|p=144}}

Godine 1894. imenovan je župnikom u [[Bihać]]u.{{sfn|Šalić|2002|p=143}} Boraveći u [[Bihać]]u, Mišić je osnovao Hrvatsko pevačko i tamburaško društvo &quot;Krajišnik&quot;, s bibliotekom.{{sfn|Šalić|2002|p=226}} Također je osnovao razne druge katoličke, gospodarske i nacionalne organizacije.{{sfn|Šalić|2002|p=222}} Pomogao je oživeti tamošnji verski i politički život i često je seljacima držao gospodarska predavanja, dajući im razne knjige na tu temu.{{sfn|Šalić|2002|p=224-225}} Mišić je pridonio i jačanju trgovine katolika u gradu izmirivši zaraćene porodice i osnovavši trgovačko-obrtničko društvo za uzajamnu pomoć. Također je pripomogao jačanju hrvatske nacionalne svesti u gradu i poticao dužnosnike na osnivanje nacionalnih društava.{{sfn|Šalić|2002|p=226}} Kako bi pomogao oslobađanje seljaka od kmetstva, osnovao je Hrvatsku narodnu zadrugu. Mišić je također uvelike obnovio i proširio mesnu crkvu. Ponovno je imenovan gvardijanom samostana na Petrićevcu 1904, gde je ostao do 1907. godine. Mišić je tada imenovan predsjednikom Franjevačke rezidencije u Visokom, gdje je služio dvije godine kada je izabran za provincijala [[Franjevačka provincija Bosna Srebrena|Franjevačke provincije Bosna Srebrena]].{{sfn|Šalić|2002|p=143}} Godine 1910., kao provincijal, Mišić je srušio staru crkvu na sarajevskom Bistriku i sagradio današnju crkvu svetog Ante.{{sfn|Šalić|2002|pp=144-145}}

=== Biskupstvo ===
==== Imenovanje ====
Poslednjih godina života mostarsko-duvanjski biskup i trajni apostolski upravitelj trebinjsko-mrkanski, Paškal Buconjić je često bio bolestan. Iako je podignuta nova biskupska rezidencija, Buconjić se odbija preseliti i živi u staroj rezidenciji u Vukodolu. Buconjićev sekretar fra Radoslav Glavaš{{sfn|Vrankić|2018|p=262}} iskoristio je njegovo slabo stanje da ostane na vlasti te ga je držao neobaveštenim i time pod kontrolom i ovisnošću.{{sfn|Vrankić|2018|pp=248&amp;ndash;249}} Glavaš je finansijska sredstva biskupije usmerio u Hercegovačku franjevačku provinciju,{{sfn|Vrankić|2018|p=261}} te se u biskupijama nisu mogli očekivati odlučni koraci. Primetio je to i vrhbosanski nadbiskup [[Josip Stadler]], koji je, s ciljem poboljšanja stanja u biskupijama, zatražio od [[Sveta Stolica|Rima]] da imenuje svog pomoćnog biskupa Ivana Šarića, kao biskupa koadjutora mostarsko-duvanjskog s pravom nasledstva.{{sfn|Vrankić|2018|pp=248&amp;ndash;249}}

Buconjić je predloge za biskupskog koadjutora doživljavao kao vlastitu smenu i odlučno im se protivio. Buconjićev stav toliko je naljutio starije hercegovačke franjevce da se novi provincijal Begić predložio za biskupskog koadjutora za vreme boravka cara Franje Josipa u [[Mostar]]u 3. juna 1910.{{sfn|Vrankić|2018|p=258}}{{sfn|Perić|2009|pp=77-78}} Buconjić, saznavši za namere vlada u Sarajevu i Beču i Begićev predlog caru, pisao je papi Piju X i predložio Franu Lulića, dalmatinskog franjevca, te dva hercegovačka franjevca Špiru Špirića i Davida Nevistića, kao kandidate za njegovog naslednika.{{sfn|Vrankić|2018|p=258}}{{sfn|Perić|2009|p=77}} Buconjić se razočarao u hercegovačke franjevce, koji su njegov prvi odabir, Dalmatinca Lulića, doživeli kao uvredu.{{sfn|Vrankić|2018|p=259}} Nakon upozorenja da samo car imao pravo imenovanja, a papa potvrde, Buconjić je iste kandidate predložio Franji Josipu i zatražio od njega imenovanje biskupa koadjutora.{{sfn|Vrankić|2018|pp=258&amp;ndash;259}}

Novi zajednički ministar finansija Stephan Burián von Rajecz nije podržao imenovanje klera koji nisu bili bliski promađarski raspoloženi te se time nije složio sa Stadlerovim predlogom da se Šarića imenuje biskupom koadjutorom. Vlast je podržavala franjevce, a Šarić je nediplomatski objasnio vladi u Beču da ga treba imenovati jer među hercegovačkim franjevcima nema dobrih kandidata. Burián je naredio da se među bosanskim franjevcima nađe kandidat za Buconjićevu zamenu. Uticajni članovi austrougarske vlade u Sarajevu zaključili su da bi Alojzije Mišić, bivši mađarski student i osoba od poverenja promađarskih članova vlade u Sarajevu, trebao biti novi biskup u Mostaru.{{sfn|Vrankić|2018|pp=249&amp;ndash;251}} Vlada u Sarajevu je 19. februara 1910. Mišića predložila za biskupa koadjutora, ali je vlada u Beču tu odluku odgodila za nekoliko meseci zbog priprema za carski pohod Bosni i Hercegovini.{{sfn|Vrankić|2018|p=256}}

Vlada u Sarajevu smatrala je Lulića nepodobnim jer je živio u [[Rim]]u te da kao Dalmatinac ne bi mogao shvatiti mentalitet hercegovačkog puka. Austrougarska vlast odbijala je svakog predloženog od Rima tko nije prihvaćao liberalnu politiku monarhije – jozefinizam. Vlada u Sarajevu smatrala je Mišića kvalificiranijim od druga dva kandidata.{{sfn|Vrankić|2018|pp=259&amp;ndash;260}} Vlada u Beču obavestila je Rim o svojoj nameri da imenuje Mišića za biskupa koadjutora, no Rim je balansirao između predloga austrougarskih vlasti i Buconjića te je odlučio pričekati Buconjićevu smrt kako bi rešio to pitanje.{{sfn|Vrankić|2018|p=261}}

Buconjić umire u [[Mostar]]u 8. decembra 1910.{{sfn|Vrankić|2018|p=261}}{{sfn|Perić|2009|p=77}} na svetkovinu Bezgrešnog začeća BDM. Nakon Buconjićeve smrti, prema odredbama kanonskog prava, 19. decembra 1910. metropolit nadbiskup [[Josip Stadler]] imenovao je Lazarevića upraviteljem u duhovnim pitanjima dviju hercegovačkih biskupija. Materijalnu skrb o biskupijama dobio je Radoslav Glavaš, koji je svojim položajem dodatno obogatio Hercegovačku franjevačku provinciju.{{sfn|Vrankić|2018|p=262}}{{sfn|Perić|2009|p=77}} Stadler je obavestio vladu u Beču o svojim imenovanjima i predložio Ivana Šarića, Tomu Igrca i Ivana Dujmušića kao kandidate za novog biskupa u Mostaru, napominjući da je promotrio i neke hercegovačke franjevce, ali po svojoj savesnosti nije mogao predložiti nijednog od njih.{{sfn|Vrankić|2018|pp=262&amp;ndash;263}} Njegovi su predlozi brzo odbačeni jer su austrougarske vlasti preferirale franjevce nad dijecezanskim svećenstvom i želele da franjevac bude novi biskup.{{sfn|Vrankić|2018|p=264}}

Iako je Rim podržao Paškala Buconjića, prvog izbornika Lulića, nakon Buconjićeve smrti austrougarske vlasti Lulića nisu smatrale ozbiljnim kandidatom. Rim nije podržao izbor Beča da se za biskupa imenuje Mišić zbog njegovog sukoba s nadbiskupom Stadlerom, te su počeli tražiti svoje kandidate.{{sfn|Vrankić|2018|pp=269&amp;ndash;270}} Nakon sukoba u vezi s kandidatom za biskupa u Mostaru, austrougarske vlasti su 5. januara 1912. po drugi put u Rimu službeno predložile Mišića.{{sfn|Vrankić|2018|p=275}} Papa je prihvatio predlog, pa je Burián zatražio od cara da imenuje Mišića, što je car i učinio [[14. februar|14, februara]]. Papa je Mišića proglasio novim biskupom 29. aprila 1912.{{sfn|Vrankić|2018|pp=276-277}}{{sfn|Perić|1986|p=281}} 11. juna 1912. Mišić odlazi u [[Rim]] kako bi primio biskupsko posvećenje.{{sfn|Perić|1986|p=282}}

==== Biskupsko djelovanje ====
Mišića je posvetio u bazilici svetog Antuna u [[Rim]]u 18. juna 1912. franjevački kardinal Diomede Falconio.{{sfn|Šalić|2002|p=144}}{{sfn|Vrankić|2018|pp=277-278}}{{sfn|Pandžić|2001|p=158}} Kao suzareditelji bili su franjevački biskupi{{sfn|Perić|1986|p=282}} Giacomo Ghezzi i Graziano Génnaro. Za svoje geslo uzeo je &quot;Caritate et amore omnia vincuntur&quot; (&quot;Milosrđe i ljubav pobeđuju sve&quot;).{{sfn|Šalić|2002|p=144}}{{sfn|Barun|2018}} Mišić je došao u Rim u pratnji bosanskog franjevca Josipa Andrića i hercegovačkog franjevca Ambrozija Miletića,{{sfn|Vrankić|2018|pp=277-278}} koji je predstavljao hercegovačke franjevce.{{sfn|Perić|1986|p=282}}{{sfn|Pandžić|2001|p=158}} Ređenju su prisustovali i general franjevačkog reda Pacifico Monza i austro-ugarski veleposlanik u Rimu Alois Schönburg-Hartenstein.{{sfn|Vrankić|2018|pp=277-278}} Nakon posvećenja Mišić je nekoliko puta boravio u [[Rim]]u, a papa ga je primio 20. juna.{{sfn|Vrankić|2018|pp=277-278}}{{sfn|Perić|1986|p=282}}

Dok je Mišić bio na audijenciji kod Pape, u Banjoj Luci je umro njegov veliki zagovornik, banjalučki biskup Marijan Marković. Kako bi sprečio svog protukandidata [[Josip Stadler|nadbiskupa Stadlera]], da za upravitelja Banjalučke biskupije imenuje svog kandidata Petra Pajića, Mišić je lobirao i uspio uz pomoć generala Franjevačkog reda isposlovati da se franjevac Jozo Garić imenuje za upravitelja u duhovnim stvarima.{{sfn|Vrankić|2018|p=278}}

Nakon posete papi, Mišić je 21. juna napustio Rim i 25. juna stigao u [[Beč]] kako bi se, kako je to uobičajeno u Trougarskoj, zakleo pred Carem Franjom Josipom.{{sfn|Perić|1986|p=282}}{{sfn|Vrankić|2018|pp=279-280}} Sledeći dan stigao je u Sarajevo.{{sfn|Vrankić|2018|p=278}} Dana 5. jula 1912. Mišić je obavestio upravitelja za duhovna pitanja dviju hercegovačkih eparhija, Lazara Lazarevića da želi da se izvrši njegovo ustoličenje 14. jula, i javno najavio svoj dolazak 5. jula.{{sfn|Perić|1986|p=282}} Mišića su hercegovački franjevci primili hladno. Niz visokopozicioniranih hercegovačkih franjevaca ignorisalo je njegovo imenovanje, uključujući upravnika u materijalnim pitanjima dviju hercegovačkih biskupija Radoslava Glavaša (starijeg), Nikole Šimovića, Anđela Nuića i Ambrozije Miletića.{{sfn|Vrankić|2018|pp=279-280}}

Dana 18. februara 1917. Mišić je odlikovan Zapovedničkom zvezdom Ordena Franje Josipa.{{sfn|Barun|2018}}

Za vreme Prvog svetskog rata, u leto 1917. godine, Hercegovinu je opustošila glad. Neki hercegovački parosi su otišli preko Save po hranu za svoje parohane. Dana 5. decembra 1917. Mišić je pisao zagrebačkom nadbiskupu Antunu Baueru, sa molbom da zamoli svoje župnike da prikupe milostinju od svojih župljana. Bauer mu je odgovorio savetujući ga da bi bilo najbolje poslati nekoliko franjevaca da sakupljaju milostinju u Hrvatskoj.

Godine 1918. [[Austro-Ugarska]] je raspuštena, a cela Bosna i Hercegovina uključena je u novostvorenu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, kojom je vladala srpska pravoslavna dinastija Karađorđevića.{{sfn|Carmichael|2015|p=60}} Dana 10. novembra 1923. Aleksandar I Karađorđević odlikovao je Mišića Ordenom Svetog Save I stepena.{{sfn|Barun|2018}}

==== Administrativna organizacija ====
Nakon što je postao biskup, Mišić je imao na raspolaganju samo 12 biskupijskih svećenika, dok su ostalo svećenstvo bili [[franjevci]]. [[Balkanski ratovi]] i [[Prvi svetski rat]] prekinuli su mogućnost školovanja dodatnih dijecezanskih svećenika, dok je broj franjevaca rastao. Okolnosti su zahtevale osnivanje novih župa, a Mišić je, kao i njegov prethodnik, imao ovlasti da imenuje franjevce u nove župe uz odobrenje generalnog Franjevačkog reda. Hercegovački franjevci dali su do znanja biskupu Mišiću da neće služiti nove župe sve dok se ne izda dekret iz Rima po kojem se župe zakonski prenose na njih.{{sfn|Perić|2002|p=98}} Mišiću je malo stalo do podizanja eparhijskog svećenstva{{sfn|Perić|1986|p=283}} iako mu je od 1925. Propaganda slala otprilike 2.000 dolara mesečno za školovanje svetovnog svećenstva. Novac je ostao neiskorišten i propao je u bankama tokom Drugog svjetskog rata.{{sfn|Perić|2002|p=134}} Također je odbio da imenuje novozaređene svetovne svećenike u parohije.{{sfn| Perić|2002|p=313}}

Kao biskup Mišić je osnovao 14 novih župa i sagradio 21 crkvu i 24 župna doma. Među župama koje je osnovao su Čapljina (1917), Izbično (1917), Čitluk. 1918), Gradac-Blizanci (1918), Tepčići (1918), Jablanica (1919), Grljevići (1919), Kongora (1921), Prisoje (1922), Kruševo (1924), Ledinac (1930), Rašeljke (1934), Crnač (1935.) i Šipovača (1939).{{sfn|Perić|1986|pp=282-283}}

Hercegovački franjevci iskoristili su Mišićevo poreklo bosanskog franjevca da pokušaju promeniti &quot;Decisia&quot; iz 1899. o podeli župa između njih i biskupijskog klera koju je izdala Sveta Stolica.{{sfn|Perić|1986|p =283}} Na dan 25. aprila 1922. provincijal hercegovačkih franjevaca Alojzije Bubalo uputio je papi molbu da im dodeli župe određene &quot;Odlukom&quot; za dijecezansko svećenstvo. Tražili su da im pripadnu sve župe koje postoje i koje će biti osnovane u Mostarsko-duvanjskoj, kao i parohija Neum koja je pripadala Trebinjsko-mrkanskoj eparhiji. Franjevci su obrazložili da je njihov zahtev opravdan jer u biskupiji nedostaje biskupijsko svećenstvo, a aktivna su samo tri dijecezanska svećenika.{{sfn|Perić|2002|pp=92-95}} Međutim, glavni razlog zbog odsustva sekularnog sveštenstva bio je taj što prethodni episkop Buconjić, a potom i episkop Mišić nisu dovoljno vodili računa o obrazovanju svetovnog svećenstva.{{sfn|Perić|2002|p=313}} Mišić je u to vreme trebao otputovati u Rim u posetu ''ad limina'' kod pape, a bio je u pratnji fra Jerka Borasa, kustosa hercegovačkih franjevaca. Boras je trebao podneti zahtjev generalu franjevačkog reda Bernardinu Klumperu koji će o tome razgovarati s Papom. Kako Klumper tada nije bio prisutan, molba je predana Callistu Zuccottiju, prokuratoru Franjevačkog reda. Prije nego što je predao peticiju papi, Zuccotti je pozvao Mišića, zaštitnika franjevačkog reda kardinala Oreste Giorgi i Borasa da razgovaraju o tome. Zaključili su da Mišić lično dopuni zahtev i preda ga papi.{{sfn|Pandžić|2001|pp=191-192}}

Mišić je 22. maja 1922. izmenio peticiju{{sfn|Pandžić|2001|p=192}}. U Mišićevoj verziji nije bilo razlike između sadašnje i buduće župe koju bi trebalo osnovati. Razlog za takvu promenu bio je to što je prethodna verzija bila u suprotnosti s odredbama kanonskog prava, koje je određivalo da svaka novoosnovana župa nastala izdvajanjem iz verske župe pripada na slobodno raspolaganje biskupu, a ne verskoj zajednici.  Kongregacija za vanredne crkvene poslove zatražila je od Mišića da im dostavi spisak župa koje bi biskupu bile na raspolaganju.{{sfn|Pandžić|2001|p=193}}

Nakon što je Kongregacija odbila da prihvati peticiju, Mišić se oglušio o celu stvar. Tek na Bubalovo insistiranje, Mišić je pristao da pošalje peticiju, ali je tražio od Bubala da je napiše.{{sfn|Pandžić|2001|p=193}} Bubalo je napisao još jednu peticiju 20. maja 1923. godine. U ovoj molbi tražio je da se franjevcima, uz 25 župa koje im pripadaju po &quot;Odluci&quot;, dodeli još 27 župa, od kojih 13 još nije osnovano, dok će 21 župa biti rezervirana za eparhijsko svećenstvo (tada je bilo samo 8 takvih parohija).{{sfn|Perić|2002|pp=96-97}} Njegov zahtev dobio je Mišićevu preporuku, uz odobrenje arhijerejskog konzistorija, koje je sastavio Boras i eparhijski svećenik Marijan Kelava, 3. juna 1923. Bubalo je uputio zahtev prokuratoru Franjevačkog reda u Rimu 12. juna 1921. godine.{{sfn|Perić|2002|pp=96-97}} Džemat je reskriptom 22. lipnja 1923. odlučio da biskup može dati tražene župe franjevcima dok [[Sveta Stolica]] ne odluči drugačije.{{sfn|Perić|2002|p=99}} Ovaj događaj označio je početak &quot;Hercegovačke afere&quot;.{{sfn|Perić|2002|p=98}} Netočnim informacijama koje su poslane Vatikanu o stanju Crkve u Hercegovini, dodatno se zaoštrio spor.

Dana 26. aprila 1924. Bubalo je od Generalnog definitorija Franjevačkog reda tražio dozvolu da preuzme župe.{{sfn|Perić|2002|pp=101-102}} Kongregacija za ustanove posvećenog života i društva, Apostolski život, dala je 27. maja 1924. ovlaštenje generalu Franjevačkog reda da odobri zahtev hercegovačkih franjevaca, a general je odobrio zahtev 30. maja 1924.{{sfn|Pandžić|2001|p=194}} Prema tome, 10. januara 1925. Bubalo je tražio od Mišića da usvoji reskript iz 1923., budući da su hercegovački franjevci dobili potrebno odobrenje od Generalnog definitorija. Mišić je donio reskript 15. maja 1925. sa promenama, stavljajući Gabelu i Glavatičevo pod franjevačku, umesto biskupijsku upravu, dok su Prisoje i Dobrič stavljeni pod biskupijsku upravu.{{sfn|Perić|2002|p=101-102}}{{sfn |Pandžić|2001|p=194}} Nezadovoljni izmenom, franjevci su tražili od Mišića da ne menja reskript, ali je Mišić to smatrao dobrom odlukom i promena je ostala.{{sfn|Pandžić|2001|p=194}} Marko Perić piše da je mogući motiv za promenu bila Mišićeva nada da će franjevci odbiti promene, pa će cela stvar ponovo doći pred Rim. {{sfn|Perić|2002|p=101-102}} Mišić nikada nije javno objavio svoj ukaz zbog moguće reakcije eparhijskog svećenstva.{{sfn|Perić|2002|p=103}}

Biskup Buconjić kupio je zemljište za novu katedralnu crkvu u Mostaru u mostarskoj četvrti Rondo,{{sfn|Biskupija}} koja je pripadala župi Guvno.{{sfn|Perić|2002|p=268} } Zemljište za novu katedralu, kasnije je stavljeno pod zalog u korist Hercegovačke franjevačke kustodije zbog duga; u to vreme Buconjić je bio vezan za krevet.{{sfn|Perić|2002|p=312}} Mišić je nameravao da nastavi gradnju i naredio je postavljanje 250 kvadratnih metara tesanog kamena za buduću katedralu, ali nikada nije započeo gradnju.{{ sfn |Perić|2002|p=268}} Katedrala nikada nije izgrađena, a kredit su kasnije uzele jugoslavenske komunističke vlasti, sagradivši ''Dom kulture'' na njeno mesto.{{sfn |Perić|1986|p=279}} Kao mogući razlog zastoja u izgradnji, Marko Perić vidi nameru franjevaca da za sebe preuzmu župu Guvno.{{sfn |Perić|2002|p=268}}

Dijecezansko svećenstvo je saznalo za zajednički napor Mišića i franjevaca da se odluka Vatikana promeni tek 1937.{{sfn|Perić|1986|p=284}} Kada je arhivar i dijecezanski svećenik Petar Čule obavešten o reskriptu i njegovom usvajanju, Mišićev sekretar fra Boris Ilovača uveravao ga je da reskript nije izvršen, iako je on sam zabeležio i reskript i Mišićev ukaz o njegovom izvršenju.{{sfn|Perić|2002|p=104}} 1935. Mišić je [[Petar Čule|Čulu]] poverio brigu o školovanju eparhijskih svećenika. Njihov broj je počeo rasti, a mnogi franjevci su komentirali da za njih neće biti dovoljno župa. 1937. eparhijsko svećenstvo župe [[Drinovci]] upoznalo se sa reskriptom i njegovim donošenjem, što je dovelo do zabune u njihovim redovima. Njihovu zabrinutost izneli su pred Ilovač, koji ih je još jednom razuverio, lažno tvrdeći da Mišić nije potvrdio reskript.{{sfn|Perić|2002|p=105}} Mišić je zaredio samo 27 eparhijskih svećenika, protiv 160 franjevaca.{{sfn|Perić|2009|p=85}} 1939. ograničio je broj biskupskih kandidata iz hercegovačkih biskupija u sjemeništu u Travniku na samo 33,{{sfn|Perić | 1986|p=283}}{{sfn|Vukšić|2006a|pp=223-224}} verovatno pod uticajem franjevaca.{{sfn|Perić|2002|p=106}}

1937. su franjevci na provincijskom kapitulu Hercegovačke franjevačke provincije zatražili od biskupa da osigura hercegovačkog franjevca za svog naslednika postavljanjem biskupa koadjutora. U tom pismu su napisali da je Hercegovina &quot;franjevačka već sedam stoljeća, natopljena njihovim znojem i mučeničkom krvlju&quot; i da su franjevci &quot;očuvali Hrvatsku i hercegovačko katoličanstvo&quot;. Napisali su i da je Mišić &quot;veliki sin franjevačkog reda&quot; i da &quot;u njemu živi sveti franjevački duh i neće dopustiti da se taj duh umanji ili smanji&quot;. Ne znajući za zahtev franjevaca, dijecezanski svećenici su održali svoj godišnji sastanak sa kojeg su biskupu poslali memorandum u kojem su ga pitali o situaciji sa župama, međutim Mišić nikada nije odgovorio.{{sfn|Perić|2002|pp= 105-106}}

1939. eparhijski svećenici su ipak obavestili nadbiskupa vrhbosanskog mitropolita [[Ivan Evanđelist Šarić|Ivana Šarića]] o situaciji sa župama, a on je zauzvrat obavestio apostolskog nuncija u Beogradu. Tako je stvar ponovo stigla do [[Sveta Stolica|Rima]].{{sfn|Perić|2002|p=107}} 1940. o tome se raspravljalo pred Propagandom i Kongregacijom za vanredne crkvene stvari. Kardinal Giuseppe Bruno, koji je potpisao reskript iz 1923, tvrdio je da je molba franjevaca napisana neistinama ili prikrivanjem istine, jer su tražili župe koje u to vreme još nisu uspostavljene. 1941. Bruno ponovo piše o ovom pitanju, navodeći da mu nije predana 21 župa koja je trebala biti pod biskupom. Štoviše, Bruno je tvrdio da je 1923. reskript ništavan jer franjevci nisu dobili potrebnu dozvolu od Kongregacije za ustanove posvećenog života i društava apostolskog života da preuzmu župe određene za eparhijsko svećenstvo. Međutim, reskript je ukinut tek 1965. godine.{{sfn|Perić|2002|pp=108-109}}

==== Drugi svjetski rat ====
1940. i početkom 1941., Kraljevina Mađarska, Kraljevina Rumunija i Kraljevina Bugarska pristale su da se pridruže Silama Osovine. [[Hitler]] je zatim izvršio pritisak na Jugoslaviju da se također pridruži Trojnom paktu.{{sfn|Tomasevich|1975|p=34}} Regent, Knez Pavao, popustio je ovom pritisku i proglasio pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu 25. marta 1941.{{sfn|Tomasevich|1975|p=39}} Ovaj potez je bio krajnje nepopularan u oficirskom koru u kome su dominirali Srbi i u većini javnosti: kod velikog dela srpskog stanovništva, kao i liberala i komunista.{{sfn|Tomasevich|1975|p=41}} Vojni oficiri su izvršili državni udar 27. mart 1941. i prisilili regenta da podnese ostavku, dok se Kralj Petar II., iako je imao samo 17 godina, proglasio punoletnim.{{sfn|Tomasevich|1975|p=43–47}} Nakon što je čuo vesti o puču u Jugoslaviji, [[Hitler]] je 27. marta izdao direktivu kojom se traži da se Jugoslavija tretira kao neprijateljska država.{{sfn|Trevor-Roper|1964|p=108}} Nemci su započeli invaziju zračnim napadom na [[Beograd]] 6. aprila.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=67–68}} Istog dana, Italijani su započeli bombardiranje [[Mostar]]a, koje je trajalo nekoliko dana, tokom kojeg su mnogi objekti i katolička crkva oštećeni.{{sfn |Vukšić|2006a|p=225}}

Dana 10. aprila 1941. uspostavljena je [[Nezavisna Država Hrvatska]] (NDH), koja je podeljena linijom razgraničenja između Nemačke i Italije. Mostarsko-duvanjska i [[Trebinjsko-mrkanska biskupija]] potpuno su potpale pod talijansku zonu uticaja.{{sfn|Vukšić|2006a|p=221}} Istog dana, došlo je do sukoba između ustaških pristalica i jugoslavenskih trupa u Mostaru, koje su preuzele kontrolu nad gradom.{{|Savić|2007|p=39}} Ostaci Jugoslavenske vojske, kojom je komandirao general Janković, zauzeli su brdo iznad Vladičanskog ordinarijata i otvorili vatru iz topova i mitraljeza. Da bi smirio situaciju i izbegao dalje razaranje, Mišić je pozvao franjevca Lea Petrovića i uglednog advokata Cvitana Spuževića da ugovore mirovne pregovore sa generalom Jankovićem. Katastrofa je izbegnuta, a Janković je štetu nadoknadio iz vojnog budžeta. Jugoslavenska vojska je napustila grad, a talijanska ga je zauzela 16. aprila. Talijani su upravljali gradom do 28. aprila, kada su preneli vlast na novouspostavljenu vlast [[NDH]].{{sfn|Vukšić|2006a|p=225-226}}

U okružnici od 9.maja 1941. katoličkim župama Mostarsko-duvanjske i Trebinjsko-mrkanske biskupije, Mišić je pozdravio osnivanje [[NDH]]. U njemu je poglavara NDH, poglavicu Antu Pavelića, nazvao &quot;uzornim kršćanskim katolikom&quot;.{{sfn|Vukšić|2006a|p=228}} Nakon što je jugoslavenska vojska napustila to područje, dogodio se niz zločina nad srpskim stanovništvom. Odmetnički ustaški odredi su bez ikakve kontrole masakrirali Srbe u Prebilovcima. Katoličko svećenstvo je protestiralo protiv ovih ubistava. Zločine su crkvenim vlastima prijavili ovdašnji paroh Jozo Zovko i Andrija Majić, koji su „uplakano pričali o strahotama“. Nakon prikupljanja dokaza, Mišić je poslao Majića da prijavi zločine zagrebačkom nadbiskupu [[Alojzije Stepinac]].{{sfn|Vukšić|2006a|p=229}}

Uz zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, Mišić se ubraja u katoličke prelate koji su se protivili ustaškom nasilju. Srbi u Ljubinju, Stocu, Gornjem Hrasnom, Klepcima, Šurmancima, [[Mostar]]u, [[Ljubuški|Ljubuškom]] i [[Međugorje|Međugorju]]. 7. novembar Mišić je napisao izveštaj Predsedništvu Biskupskih konferencija NDH, govoreći o zločinima na području Mostara:&lt;blockquote&gt;„Ljudi su hvatani kao zveri. Zaklali, ubili, - bacili žive u provaliju. U jame su bacane žene, majke sa decom, odrasle devojke, ženska i muška deca. Podžupan mostarski gospodin.[ospodin] Baljić, muhamedanac, javno izjavljuje da kao službenik treba da šuti da ne bi otkrio da je u Ljubinju samo u jednu jamu bačeno 700 raskolnika [pravoslavaca]. Željeznica je iz Mostara i Čapljine odvezla šest vagona punih žena, majki i devojčica, dece mlađe od deset godina do stanice Šurmanci, gde su izvučeni iz vagona, odvedeni u brda, a žive majke i deca su odvedeni, bačeni u duboke kanale. Sve je srušeno i pobijeno. U župi Klepci iz okolnih sela N. N. ubijeno je 3.700 raskolnika. Jadni ljudi, bili su mirni. Neću dalje nabrajati. Otišao bih predaleko. U samom gradu Mostaru na stotine ih je svezano, izvedeno van grada, a pobijena je i živad, deca i majke čiji su muževi odvedeni i ubijeni. 28. juna pojavile su se glasine da će uslediti velika odmazda nad srpskim stanovništvom, pa je Pavelić izdao naredbu kojom je zapretio teškim kaznama onima koji počine zločine nad Srbima. Međutim, naredba je imala samo privremeni efekat. {{sfn|Vukšić|2006a|p=230}} Dana 30. juna 1941. Mišić je napisao još jednu okružnicu tumačeći naredbu Pavelića. U njemu se Mišić osvrnuo na petu zapovest i zatražio da ubijanja prestanu, te se osvrnuo na primer Isusa, navodeći da je dopunio petu zapovest i pozvao vernike ne samo da ne ubijaju, već i da se ne ljute, a ne osvete se jer &quot;&quot;po bogu svaki je brat&quot;.{{sfn|Vukšić|2006a|p=232}}

Pavelić je 3. maja 1941. proglasio zakonsku odredbu „„O prelasku iz jedne vere u drugu““, a Ministarstvo bogoštovlja i obrazovanja objavilo je 27. maja 1941. &quot;Upute o prelasku iz jedne religije u drugu&quot;. Nakon toga, mnogi nekatolici, uglavnom pravoslavni Srbi, tražili su obraćenje. Mišić je 8. jula 1941 poslao još jednan cirkular u vezi s tim. Mišić je u ovoj okružnici pisao protiv prisilnog i nasilnog pokrštavanja i tražio da obraćenici budu iskreni u svojoj nameri. Mišić je rekao da su svi dobrodošli u Katoličku crkvu, ali je poručio svećenstvu da bude oprezno prema intelektualcima, kao što su svećenici, učitelji i bogataši, ali da treba da budu ljubazniji prema običnim građanima, radnicima i zanatlijama. Učio je svećenstvo da bude otvoreno i predusretljivo prema katekumenima i da istakne zajedničku veru između pravoslavlja i katoličanstva.{{sfn|Vukšić|2006b|pp=326-328}} Također, Mišić kaže da Katoličke crkve trpe nasilje i suprotstavljaju se [[prozelitizmu]].{{sfn|Vukšić|2006b|pp=327}}

Mišić je kasnije u svojoj kronici zapisao da su se preobraćenja dogodila u [[Ravno]]m, [[Stolac (BiH)|Stocu]], [[Mostar]]u, [[Goranci (Mostar, BiH)|Goranci]], Mostarski Graca, [[Ljuti Dolac|Ljutom Dolcu]], [[Gabela|Gabeli]], [[Klepci]]ma i [[Humac (Ljubuški, BiH)|Humcu]]. Mišić piše da su proces konverzije izvršili pojedinci koji su se javljali civilnim vlastima i javno izjavljivali da prelaze na [[katolicizam]]. Potom bi potvrdu o nameri preobraćenja donosili u župni ured, gdje bi dobili potvrdu da su primljeni u katoličku zajednicu. Tada bi dobili vjeronauk, a novorođenčad bi se krstila kao katolici. Mišić napominje da su neki &quot;ustaški odmetnici&quot; hapsili i odvodili preobraćene Srbe na masovno ubijanje.{{sfn|Vukšić|2006a|pp=231}} Navodi: , koji žive pomiješani sa katolicima, registriranima u Katoličkoj crkvi; idi St. Mise, uče katoličku veru, krste decu, - uljezi izdaju naredbe dok su novoobraćenici još u crkvi sv. masa, hvataju ih, staro i mlado, muško i žensko, jure ih kao robove... dok je malo tko u masi u večnosti...''&quot;{{sfn|Vukšić|2006b|pp=331}}

Mišić je u svojim bilješkama napisao da je &quot;sve to štetilo hrvatskoj i katoličkoj stvari&quot; i da se &quot;da je bilo drugačijeg pristupa moglo dogoditi da katolici, sa onima koji se preobrate, postanu većina u BiH, a oni ne zavise od milosti muhamedanaca, koji su poznati po svojoj prevrtljivosti, po vremenu su ono što im je najviše odgovaralo''&quot;.{{sfn|Vukšić|2006a|p=231}}
Mišić je u vezi Jevreja, u istoj cirkulariji napisao da treba da budu &quot;&quot;izuzetno oprezni i suzdržani&quot;&quot;.{{sfn|Vukšić|2006b|pp=326-328}} Ali, kako bi ih spasio od progona, Mišić je naložio svećenicima da izdaju potvrdu o preobraćenju u [[Jevreje]], iako nikakav postupak konverzije nije sproveden.{{sfn|Goluža|2006|p=233}}

Mišić je Stepincu poslao dva pisma. Tijekom ljeta 1941. dio hrvatskih dobrovoljaca upućen je na [[Istočni front (Drugi svetski rat)|Istočni front]]. Dana 11. jula 1942. Mišić je tražio od Stepinca da katoličkim vojnicima osigura katoličke kapelane. U svom drugom pismu Stepincu, Mišić traži pomoć u zaštiti nedavnih preobraćenika Srba koji su odvedeni u koncentracione logore i traži njihovo oslobađanje.{{sfn|Vukšić|2006b|p=329}} Stepinac je prosledio pismo [[Andrija Artuković|Andriji Artukoviću]] kojim se traži da bude pušten iz logora.{{sfn|Vukšić|2006b|p=329}}

Odnosi između Mišića i hercegovačkih franjevaca su se pogoršali nakon uspostave [[NDH]].{{sfn|Mandić|2020|p=19}} Kardinal [[Eugène Tisserant]] rekao je neslužbenom predstavniku NDH u Rimu Nikoli Rušinovića, da su se tokom rata franjevci u Bosni i Hercegovini ponašali „odvratno“ prema izbjeglicama, talijanskim vojnim i civilnim vlastima, biskupima i predstavnicima Svete Stolice u NDH. Optužbe su uključivale učešće u nasilnim događajima tokom rata, bavljenje sekularnim poslovima i neposlušnost crkvenoj vlasti i [[Svetoj Stolici]].{{sfn|Mandić|2020|p=167}}

=== Smrt i nasledstvo ===

Neposredno prije smrti, Mišić je pokušao da dobije naslednika. Najprije je htio da ga zameni neko iz redova bosanskih franjevaca, a onda je tražio nekog od hercegovačkih franjevaca za svog naslednika. Međutim, [[Sveta Stolica]] je šutjela na njegove predloge.{{sfn|Perić|1986|p=284}}{{sfn|Šalić|2002|p=146}} 1937., franjevci zamolio ga da jednog od njih postavi za episkopa koadjutora. {{sfn|Perić|2002|pp=105-106}} Mišić je 28. juna 1940. predložio Propagandi da ga postavi za episkopa koadjutora, ali nije dobio odgovor.{{sfn|Pandžić|2001|p=215}} Krajem 1939. biskup Mišić je Propagandi poslao tri kandidata za nasledstvo: fra Vendelin Vasilja, fra |p=109}}

Iako je izgledao dobrog zdravlja, Mišić je iznenada umro od moždanog udara 26. Marta 1942. oko podneva sedeći za stolom. Njegovo telo pronašao je njegov sekretar fra Boris Ilovača. Pošto mu je telo još bilo toplo obavljeni su poslednji obredi.{{sfn|Šalić|2002|p=146}} Odslužena je misa zadušnica 29. marta u Mostaru, a predvodio ju je Ivan Šarić, nadbiskup vrhbosanski. Istog dana, njegovo telo je prebačeno u manastirsku crkvu u Petrićevcu gdje je 31. marta održana još jedna misa zadušnica koju je predvodio biskup banjalučki Jozo Garić, nakon čega je tamo po vlastitoj želji i sahranjen. Potres 1969. uništio je crkvu i manastir u Petrićevcu, pa su Mišićevi posmrtni ostaci prebačeni na mesno groblje u leto 1970.

U trenutku smrti biskupa Mišića, Mostarsko-duvanjska i [[Trebinjsko-mrkanska biskupija|Trebinjsko-mrkanska]] biskupija je imala tri savetnika, dr. don Petra Čula, brata Borisa Ilovaču i fra Leona Petrovića. Spomenuta dva monaha nisu imala potrebna odobrenja [[Sveta Stolica|Svete Stolice]], niti su ona ikada zatražena.{{sfn|Perić|2009|p=85}} Dakle, u skladu sa Kodeksom kanona Zakona, nadbiskup vrhbosanski, Ivan Šarić, imenovao je don Petra Čulu za kapitularnog vikara. Propaganda je odobrila njegovo imenovanje 10. aprila 1942.{{sfn|Pandžić|2001|p=215}} Iako su se franjevci nadali da će Mišićev naslednik biti franjevac, a njihova nada je ojačana obećanjima vođe NDH Ante Pavelića franjevcu Radoslavu Glavašu da će franjevac naslediti Mišića, 15. aprila 1942. Sveta Stolica je imenovala Čulu za novog biskupa.{{sfn|Perić|2002|p=109}}

== Počasti ==
=== Nagrade ===
* [[File:Ord.Franz.Joseph-COM.png|60px]] Komandantski krst sa zvezdom Ordena Franje Josipa.{{sfn|Barun|2018}}
* [[File:SRB-SHS-YUG Orden Svetog Save 1.svg|60px]] Orden Svetog Save prvog stepena.{{sfn|Barun|2018}}

=== Ulice ===
* Ulica Biskupa Alojzija Mišića u Širokom Brijegu.

=== Knjige ===
{{refbegin}}
* {{cite book |last=Bušić |first=Krešimir |date=2009 |chapter=Doticaji hercegovačkih franjevaca s bačkim Hrvatima od fra Didaka Buntića do fra Dominika Mandića te bosanskog franjevca i mostarsko-duvanjskog biskupa fra Alojzija Mišića |editor-last1=Tadić |editor-first1=Stipe |editor-last2=Šakota |editor-first2=Marinko |title=Fra Didak Buntić-čovjek i djelo |location=Zagreb |publisher=Institut društvenih znanosti &quot;Ivo Pilar&quot;}}
* {{cite book |last=Carmichael |first=Cathie |date=2015 |title=A Concise History of Bosnia |url=https://archive.org/details/concisehistoryof0000carm |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |isbn=9781107016156}}
* {{cite book |last1=Ciglić |first1=Boris |last2=Savić |first2=Dragan |date=2007 |title=Dornier Do 17, The Yugoslav Story: Operational Record 1937–1947 |publisher=Jeroplan |location=Belgrade |isbn=9788690972708}}
* {{cite book |last=Mandić |first=Hrvoje |date=2020 |title=Hercegovačka franjevačka provincija u Drugom svjetskom ratu i poraću |location=Zagreb |publisher=Sveučilište u Zagrebu}}
* {{cite book |last=Pandžić |first=Bazilije |date=2001 |title=Hercegovački franjevci – sedam stoljeća s narodom |url=https://www.franjevci.info/sites/default/files/duhovnost/dokumenti/Hercegovacki%20franjevci.%20Sedam%20stoljeca%20s%20narodom.pdf |location=Mostar–Zagreb |publisher=ZIRAL}}
* {{cite book |last=Perić |first=Marko |date=2002 |title=Hercegovačka afera: pregled događaja i važniji dokumenti |location=Mostar |publisher=Biskupski ordinarijat Mostar}}
* {{cite book |last=Perić |first=Marko |date=1986 |chapter=Život i rad mostarsko-duvanjskih i trebinjsko-mrkanskih biskupa u zadnjih 100 godina |editor-last1=Babić |editor-first1=Petar |editor-last2=Zovkić |editor-first2=Mato |title=Katolička crkva u Bosni i Hercegovini u XIX i XX stoljeću: povijesno-teološki simpozij prigodom stogodišnjice ponovne uspostave redovite hijerarhije u Bosni i Hercegovini |location=Sarajevo |publisher=Vrhbosanska visoka teološka škola}}
* Phayer, Michael. 2000. The Catholic Church and the Holocaust, 1930–1965. Indiana University Press. Bloomington and Indianapolis.
* {{cite book |last=Šalić |first=Jurica |date=2002 |title=Franjevci Sjeverozapadne Bosne |url=https://www.orlovac.eu/knjige/fszb.pdf |location=Bihać |publisher=HKD &quot;Napredak&quot; Bihać}}
* {{cite book |last=Tomasevich |first=Jozo |date=1975 |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks |publisher=Stanford University Press |location=Stanford |isbn=9780804708579}}
* {{cite book |last=Trevor-Roper |first=Hugh |date=1964 |title=Hitler's War Directives: 1939–1945 |url=https://archive.org/details/hitlerswardirect0000unse |publisher=Norhaven Paperback |location=Viborg |isbn=1843410141}}
{{refend}}

=== Članci ===

{{refbegin}}
* {{cite journal |last=Goluža |first=Božo |date=2006 |title=Židovi u Mostaru (prilog istini i jasnoći) |journal=Hum |issue=1 |pages=226-243}}
* {{cite journal |last=Perić |first=Ratko |date=2009 |title=Imenovanje don Petra Čule mostarsko-duvanjskim biskupom |url=https://biskupija-mostar.ba/wp-content/uploads/2022/03/vjesnik_-_1-2009.pdf |journal=Službeni vjesnik biskupija Mostarsko-duvanjske i Trebinjsko-mrkanske |location=Mostar |publisher=Biskupski ordinarijat Mostar |issue=1 |pages=77–89}}
* {{cite journal |last=Vrankić |first=Petar |date=2018 |title=Izbori i imenovanja biskupa u Hercegovini u doba austro-ugarske vladavine (1878. – 1918.) na primjeru biskupa fra Alojzija Mišića |url=https://hrcak.srce.hr/file/304113 |journal=Hercegovina |location=Mostar |publisher=Filozofski fakultet Sveučilišta u Mostaru |volume=4 |pages=243–286 |archive-date=2024-09-21 |access-date=2023-02-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240921034755/https://hrcak.srce.hr/file/304113 |url-status=dead }}
* {{cite journal |last=Vukšić |first=Tomo |author-link=Tomo Vukšić |date=2006a |title=Mostarski biskup Alojzije Mišić (1912.-1942.) za vrijeme Drugog svjetskog rata |journal=Crkva u svijetu |url=https://hrcak.srce.hr/file/37255 |volume=41 |issue=2 |pages=215–234 |archive-date=2022-06-17 |access-date=2023-02-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220617010716/https://hrcak.srce.hr/file/37255 |url-status=dead }}
* {{cite journal |last=Vukšić |first=Tomo |date=2006b |title=Mostarski biskup Alojzije Mišić (1912.-1942.) za vrijeme Drugog svjetskog rata (II.) |url=https://hrcak.srce.hr/file/37130 |journal=Crkva u svijetu |volume=41 |issue=3 |pages=326–342 |archive-date=2022-06-15 |access-date=2023-02-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220615122109/https://hrcak.srce.hr/file/37130 |url-status=dead }}
* {{cite journal |last=Wolff |first=Richard J. |date=1977 |title=The Catholic Church and the Dictatorships in Slovakia and Croatia, 1939-1945 |journal=Records of the American Catholic Historical Society of Philadelphia |volume=88 |issue=1/4 |pages=3–30}}
{{refend}}

=== Novinski članci ===
{{refbegin}}
* {{cite news |last=Barun |first=Anđelko |date=13 June 2018 |title=Franjevci biskupi iz BiH – poslije uspostave redovite crkvene hijerarhije |url=https://www.svjetlorijeci.ba/novosti/franjevci-biskupi-iz-bih-%E2%80%93-poslije-uspostave-redovite-crkvene-hijerarhije |work=[[Svjetlo riječi]] |location=Sarajevo |access-date=2023-02-03 |archive-date=2022-10-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221004154948/https://www.svjetlorijeci.ba/novosti/franjevci-biskupi-iz-bih-%E2%80%93-poslije-uspostave-redovite-crkvene-hijerarhije |dead-url=yes }}
{{refend}}

== Reference ==
{{refbegin}}
* {{cite journal |last=Goluža |first=Božo |date=2006 |title=Jevreji u Mostaru (doprinos istini i jasnoći) |journal=Hum |issue=1 |pages=226-243}}
* {{cite journal |last=Vukšić |first=Tomo |author-link=Tomo Vukšić |date=2006a |title=Mostarski biskup Alojzije Mišić (1912-1942) za vrijeme Drugog svjetskog rata |journal=Crkva u svijetu |url=https://hrcak.srce.hr/file/37255 |volume=41 |issue=2 |pages=215–234 |archive-date=2022-06-17 |access-date=2023-02-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220617010716/https://hrcak.srce.hr/file/37255 |url-status=dead }}

=== Mrežna sjedišta ===
{{refbegin}}
* {{cite web |url=https://www.md-tm.ba/biskupije/alojzije-mi%C5%A1i%C4%87 |title=Alojzije Mišić OFM (1912.-1942.) |publisher=Biskupije Mostar-Duvno i Trebinje-Mrkan |url-status=bot: unknown |access-date=2023-02-03 |archive-date=2021-12-31 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211231201942/https://www.md-tm.ba/biskupije/alojzije-mi%C5%A1i%C4%87 |dead-url= }}
* {{Cite web |url=http://stankagjuric.from.hr/zanimljivosti/ |title= Zanimljivosti |publisher= stankagjuric.from.hr |accessdate=2021-05-10 |ref={{harvid|StankaGjuric}}}}
{{refend}}

=== Veb-reference ===
* {{Cite web |url=http://stankagjuric.from.hr/zanimljivosti/ |title= Zanimljivosti |publisher= stankagjuric.from.hr |accessdate=2021-05-10 |ref={{harvid|StankaGjuric}}}}
{{refend}}

== Vanjske veze ==
* [https://biskupija-mostar.ba/biskupije/biskupija-mostarsko-duvanjska/povijest/ Biografija na sajtu Mostarsko-duvanjske i Trebinjsko-mrkanske episkopije]

[[Kategorija:Franjevci]]</text>
      <sha1>rl3ssuieaeya5utjzc77j0hjpsu0k5u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Arheološko nalazište Kamenjača</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4683864</id>
    <revision>
      <id>42681743</id>
      <parentid>42461424</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:04:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681743</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11764" sha1="a6fbeujzow7dptsopt91cjsjpvtjibs" xml:space="preserve">'''Arheološko nalazište Kamenjača''' pronađeno je u urbanom dijelu naselja [[Breza (grad)|Breza]], [[Bosna i Hercegovina]]. Nalazi su iz mlađeg [[Željezno doba|željeznog doba]] i vremena [[Bosna i Hercegovina u Rimskom Carstvu|rimske vlasti]]. Područje Breze naseljavali su pripadnici [[Iliri|ilirskog]] plemena [[Dezitijati|Dezitijata]].&lt;ref name=&quot;Leksikon&quot;&gt;{{Cite web |url=https://de.scribd.com/document/116247376/Arheoloski-leksikon-Tom-3 |title=Arheološki leksikon, arheološka nalazišta  |work=Zemaljski muzej, Sarajevo |access-date= 9. 2. 2017}}&lt;/ref&gt;

== Istraživanja ==
Prvi indikativni [[Arheologija|arheološki]] nalazi dobiveni su 1975. godine prilikom kopanja temelja za stambenu zgradu. Svi nalazi su uništeni. Istraživanja su obavljena u vremenu 1976-1980 pod vodstvom [[Veljko Paškvalin|Veljka Paškvalina]].&lt;ref name=&quot;PaškvalinK&quot;&gt;{{Cite web |url= http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak%2037.pdf |title= VELJKO PAŠKVALIN: Kamenjača, Breza kod Sarajeva − mlađeželjeznodobna i rimska nekropola |work= Godišnjak centra za balkanološka ispitivanja ANUBIH, Knjiga XXXVII, strana 101 |access-date= 9. 2. 2016 |archive-date= 2020-10-12 |archive-url= https://web.archive.org/web/20201012151948/http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak%2037.pdf }}&lt;/ref&gt;

Dobiveni rezultati otkrili su da na većem dijelu lokaliteta Kamenjača postoji [[Antika|antička]] nekropola koja, u hronološkom pogledu, jednim dijelom pripada dobu [[Iliri|ilirske]] samostalnosti i kontinuiranom prelazu iz tog vremena u period definitivne rimske okupacije ilirskih zemalja.&lt;ref name=&quot;Salmedin&quot;&gt;{{Cite web  |url=https://www.academia.edu/3613597/Dezitijatsko_podru%C4%8Dje_politi%C4%8Dka_organizacija_Baton_i_ciljevi_ustanka |title= Salmedin Mesihović - Dezitijatsko područje, politička organizacija, Baton i ciljevi ustanka |work=ACADEMIA, Filozofski fakultet uZagrebu i Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, 5 – 7. XI. 2009. god. referat |accessdate=9. 2. 2016 }}&lt;/ref&gt;
=== Način sahranjivanja ===
Na nekropoli, uz jedan inhumirani grob žene iz vremena [[Iliri|ilirske]] samostalnosti, prevladava isključivo pogrebni obred incineracije (spaljivanje - ''ustrinum publicu'') iz vremena rimske dominacije.

Sahranjivanja u periodu ilirske samostalnosti su veoma slični sahranjivanju spaljenih pokojnika u [[tumuli]]ma [[Glasinac|Glasinca]] u periodu [[Latenska kultura|mlađeg željeznog doba]]. Ta podudarnost vidi se u kamenim konstrukcijama u funkciji “odra”i u kamenom vijencu od velikog kamenja. Posebnu podudarnost je u tome što ni u nekropoli u Brezi, kao ni u tumulima glasinačkog područja, nema spaljenih pokojnika koji se polažu u urne, kao što je slučaj u [[Japodski običaji sahranjivanja|japodskim]] nekropolama u dolini [[Una|Une]]. I na kraju, između načina sahranjivanja spaljenih pokojnika na nekropoli u Brezi i onog u [[tumuli]]ma [[Glasinac|Glasinca]] iz perioda mlađeg željeznog doba, sličnost je u brojnim malim fragmentima keramike koji upućuju na jedan od ritualnih običaja u kultu mrtvih.

=== Nalazište kao kultno mjesto ===
Na temelju dodatnog pregleda dokumentacije i ostalog materijala s lokaliteta, uočena je velika  koncentracija različitih ulomaka koji su namjerno polomljeni i usitnjeni. Na lokalitetu su nađeni i vrlo jedinstveni predmeti, poput ulomka nanožnice od osam orašastih članaka, jedinog takvog primjerka dosad otkrivenog na bosanskim lokalitetima. Posebno je zanimljiv nalaz triju konjskih žvala, koje nisu nađene uz ukope konja, već na sasvim drugom mjestu, i to u neposrednoj blizini jedne od drugih, formirajući oblik trokuta. Uz njih su bili poredani i drugi dijelovi konjske opreme, također unikatni na ovom području. Na osnovu ovih nalaza predpostavlja se da je Kamenjača predstavljala kultno mjesto koje je bilo u funkciji od druge polovine 4. st. p.n.e (ulomak noge ranolatenske zoomorfne fibule, dvije fibule ranolatenske šeme datirane u stupanj LT B1), pa sve do 3. st. (rimske sidraste fibule), iako se ne isključuje mogućnost da je barem jedan njezin dio ipak bio korišten kao nekropola s incineracijom, primarno u [[Bosna i Hercegovina u Rimskom Carstvu|rimsko doba]].&lt;ref name=&quot;Kamenjača&quot;/&gt;

Jedini skeletni grob u nekropoli pripada mladoj ženskoj osobi. Osim [[Fibula (broš)|fibule]] tipa Boljevci-Zemun, koja se primarno veže za područje [[Skordisci|Skordiska]], ostali predmeti iz groba su vrlo rijetki, tako da su gotovo unikatni po čemu se zaključuje da je ženske osobe imala istaknutu ulogu u okviru zajednice iz koje potječe&lt;ref name=&quot;Kamenjača&quot;&gt;{{Cite web |url= http://www.anubih.ba/godisnjak/god44/Godisnjak44-7.pdf |title= Ana Marić -Nova interpretacija groba sa skeletnim ukopom žene iz mlađeg željeznog doba sa Kamenjače u Brezi kod Sarajeva |work= Godišnjak centra za balkanološka ispitivanja ANUBIH, Knjiga XXXVII, strana 101 |access-date= 9. 2. 2016 |archive-date= 2016-10-23 |archive-url= https://web.archive.org/web/20161023011021/http://www.anubih.ba/godisnjak/god44/Godisnjak44-7.pdf }}&lt;/ref&gt;

Pronađena su dva tipa bronzanih fibula, od kojih prvi pripada starijem ranolatenskom tipu fibula, a drugi srednjelatenskoj šemi fibula. Odgovaraju nalazima  s područja [[Beograd]]a i [[Donja Dolina|Donje Doline]]. U njima se prepoznaju uticaji [[Kelti|Kelta]] i spadaju među keltske elemente u Bosni. Prisustvo [[Helenizacija|helenističkog]] uticaja pokazuju fragmentarni ostaci kaciga i keramika u vretenastom tipu lekytosa.
=== Rimski period ===
Grobne konstrukcije u formi parcela, koje se formiraju na prostorima rimskih groblja, na prostorima Bosne i Hercegovine arheološki su prvi put potvrđene na Kamenjači, među Dezitijatima. Na Kamenjači je otkriveno i mjesto spaljivanja (''ustrinum publicum'') i obreda libacije. Spaljeni pokojnici iz rimskog perioda su postavljani na: kameni odar četvrtaste forme, na gomilu kamenja, kamenu konstrukciju oblika [[krug]]a ili u riječni nanos. U svim slučajevima polagani su grobni prilozi − koplje, nož ili keramika s ostacima nagorjelih kostiju.&lt;ref name=&quot;kakanj&quot;&gt;{{Cite web |url= https://www.ff.unsa.ba/files/zavDipl/17_18/his/ZDR-Arnes-Dzido.pdf |title= Arnes Džido: PODRUČJE OPĆINA VAREŠ, BREZA I KAKANJ U KLASIČNOM HISTORIJSKOM RAZDOBLJU Završni diplomski (magistarski) rad |work= UNIVERZITET U SARAJEVU, FILOZOFSKI FAKULTET, ODSJEK ZA HISTORIJU, Sarajevo, 2017 |accessdate= 9. 2. 2023 |archive-date= 2025-12-08 |archive-url= https://web.archive.org/web/20251208193211/https://ff.unsa.ba/files/zavDipl/17_18/his/ZDR-Arnes-Dzido.pdf |url-status= dead }}&lt;/ref&gt;

== Zaključak ==
U [[Salona|Saloni]] su postavljeni 16/17. i 19/20. godine n.e. natpisi – početni [[Rimski miljokazi|miljokazi]], u počast [[Dolabela|P. Kornelija Dolabele]], carskog prefekta zaslužnog za izgradnju putnih pravaca koji su vodili prema unutrašnjosti provincije Dalmacije.&lt;ref name=&quot;Desitija&quot;&gt;{{Cite web |url= http://www.iis.unsa.ba/pdf/identitet_bih_kroz_historiju_1.pdf |title= Salmedin Mesihović, TRANSFORMACIJA IDENTITETA  DEZITIJATA KROZ PROCES ROMANIZACIJE |work= IDENTITET BOSNE I HERCEGOVINE KROZ HISTORIJU  -INSTITUT ZA ISTORIJU U SARAJEVU Sarajevo, 2011. |access-date= 9. 2. 2016 |archive-url= https://web.archive.org/web/20160929055322/http://www.iis.unsa.ba/pdf/identitet_bih_kroz_historiju_1.pdf |archive-date=29. 9. 2016 |url-status= dead }}&lt;/ref&gt; Na jednom od tih solinskih miljokaza, oznake CIL III, 3198b  = CIL III, 10156b = ILJug I, 263 piše:

:...]AESAR DIVI AVGVSTI•F / ]VGVSTVS•IMP•PONTIF•MAX / TRIB•POTEST• XXI COS III / VIAM A SALONIS AD HE[…. ?] ASTEL[..?] /5 DAESITIATIVM PER M?[…. …?]VVM / CLVI MVNIT / ET IDEM VIAM AD BATH?[…. ?]MEN / QVOD DIVIDIT B[.] E[…. …..] IBVS / A SALONIS MVNIT PER […. ..] ASVVM /10 CLVIII / --- // MVNIT AD IMVM MONTEM DITIONVM / VLCIRVM PER MILLIA PASSVVM/ A SALONIS LXXVIID /15 P DOLABELLA LEG PRO / PR

:Tiberije Cezar, božanskog Augusta sin, August, imperator, vrhovni svešenik, tribunske vlasti 21 (godine), konzul tri (puta), put od Salone do dezitijatskog kastela He(...?) od 156 (rimskih) milja izgradi, i isto put do rijeke Bosne koja razdvaja Breuke i Oserijate? od Salone izgradi u 158 (rimskih) milja...&lt;ref name=&quot;Mesih.Ilirike&quot;&gt;{{Cite web |url=https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ&amp;pg=PA951&amp;lpg=PA951&amp;dq=bistuae+vetus++bistuae+nova+mesihovi%C4%87&amp;source=bl&amp;ots=2Uh3IcTyUT&amp;sig=OzJ1JXbDoCCvyNl522rGOskO0Oo&amp;hl=bs&amp;sa=X&amp;ved=0ahUKEwjp6qyyofXTAhUH2ywKHTtrBsEQ6AEIIDAA#v=onepage&amp;q=bistuae%20vetus%20%20bistuae%20nova%20mesihovi%C4%87&amp;f=false|title= Salmedin Mesihović , ILIRIKE  |work= Autorsko izdanje, Sarajevo, 2014 |accessdate= 9. 2. 2017}}&lt;/ref&gt;

U ruševinama [[Ranokršćanska bazilika u Brezi|ranokršćanske bazilike u Brezi]], otkriven je [[cipus]], nadgrobni spomenik F.Valensa, dezitijatskog ''princepsa'', sa oznakom ILJug III, 1582 i natpisom (sam tekst je prilično oštešen i potpuno tačnu rekonstrukcijiu je vrlo teško izvršiti):&lt;ref name=&quot;Antički ljudi&quot;&gt;{{Cite web |url= http://www.academia.edu/3613310/ANTIQVI_HOMINES_BOSNAE_-Ancient_People_of_Bosnia   |title= Salmedin Mesihović,  ANTIQVI HOMINES BOSNAE |work= Filozofski fakultet Sarajevo, 2011 -  |accessdate= 9. 2. 2016}}&lt;/ref&gt;

:''VLPIAE ET•F???/ PROCVL A? XX? / T•F•VALENS VARRON[..] / F•PRINCEPS DESIT (sa ligaturom I, iznad /T/)A[..] (iza A se primjenjuje prava linija, možda dio ili slova I ili T) /5 ET AELIA IVSTA / [..]CENO[.]A[…..]''

:''Ulpiae et f??? / Proculae a[nn(os)] XX? / T(itus) F(lavius) Valens Varron[nis] / f(ilius) princeps Desitia[tium ] / /5 et Aelia Iusta [filia?]/ [S]ceno[b]a[rbi]''

:Ulpiji i Prokuli, godina 20, Tit Flavije Valens Varonov sin, princeps Dezitijata i Elija Justa kćerka? Skenobarda?

Navedeni arheološki nalazi, uz nalaze na nekropoli Kamenjača, navode istoričari na zaključak da je područje Breze, uz područja gornjih tokova rijeke [[Bosna (rijeka)|Bosne]] i [[Vrbas]]a, [[Gradine u dolini Lašve|područje Lašve]], kao i područje prema istoku do [[C. Ris (Rogatica)|Rogatice]], u [[Bosna i Hercegovina u Rimskom Carstvu|predrimskom periodu]] pripadalo ilirskom plemenu [[Dezitijati|Dezitijata]].&lt;ref name=&quot;PaškvalinD&quot;&gt;{{Cite web |url= http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak%2031.pdf |title= VELJKO PAŠKVALIN: Ilirsko-panonsko pleme Desidijata Srednje Bosne u rimsko doba i rekognostiranje njihovih područja |work= Godišnjak centra za balkanološka ispitivanja ANUBIH, Knjiga XXXI, strana 191 |access-date= 9. 2. 2016 |archive-date= 2020-11-30 |archive-url= https://web.archive.org/web/20201130163101/http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak%2031.pdf }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Desitijat&quot;&gt;{{Cite web |url= http://www.academia.edu/245190/_Dezidijati_Identitetski_konstrukt_izme%C4%91u_anti%C4%8Dkih_i_suvremenih_percepcija Identitet Desidijata |title= Danijel  Džino -“Dezidijati”: Identitetski konstrukt između antičkih i suvremenih percepcija / |work= Godišnjak centra za balkanološka ispitivanja ANUBIH, Knjiga XXXVI, strana 75 |access-date= 9. 2. 2016}}&lt;/ref&gt;

== Literatura ==
* [[Dimitrije Sergejevski]], Iskopavanje bazilike u Brezi, AP 1, Beograd, 1959. 
* Dimitrije Sergejevski, Arheološki nalazi u Sarajevu i okolici, GZM n.s. II, Sarajevo
* [[Borivoj Čović]], Srednjobosanska kulturna grupa - Praistorija južnoslavenskih zemalja V, Sarajevo, 1987, 481-528. 
* Borivoj Čović, Arheološki leksikon, tom 1, Sarajevo, 1988, leksikografske jedinice: Srednjobosanska kulturna grupa, str. 163-166; Ostave, str. 133-135; Kultura polja sa urnama,110-112.
== Izvori ==
{{Izvori|2}}

{{Portal|Bosna i Hercegovina}}

[[Kategorija:Ilirska arheološka nalazišta u Bosni i Hercegovini|K]]
[[Kategorija:Rimska arheološka nalazišta u BiH|K]]
[[Kategorija:Breza]]
[[Kategorija:Dezitijati]]</text>
      <sha1>a6fbeujzow7dptsopt91cjsjpvtjibs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kolhoz</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4686044</id>
    <revision>
      <id>42681679</id>
      <parentid>42360276</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:31:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>/* Izvori */</comment>
      <origin>42681679</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8738" sha1="jfsj5i58eeop85vu0aexghnu9ibjhcf" xml:space="preserve">[[Datoteka:Московская область. Кунцевский колхоз.jpg|thumb|right|370px|Radnici iz kolhoza blizu Moskve.]]
'''Kolhoz''' (ruski: ''колхоз'') je bio oblik [[poljoprivreda|poljoprivrednog]] zadrugarstva u [[Sovjetski Savez|Sovjetskom Savezu]], koji je koegzistirao s državnim poljoprivrednim gospodarstvom [[sovhoz]]om. Kolhoz je slogovna kratica naziva ''коллекти́вное хозя́йство'' (kolektivno gospodarstvo), dok je sovhoz kratica naziva ''советское хозяйство'' (sovjetsko gospodarstvo).

1948. godine je, nakon donošenja [[Rezolucija Informbiroa|Rezolucije Informbiroa]], a kako bi se dokazalo da su Tito i njegovi suradnici doista pravi komunisti, u [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|komunističkoj Jugoslaviji]] provedena kolektivizacija sela po uzoru na sovjetske kolhoze. U jugoslavenskom slučaju, seljačke kolektive se nazivalo zadrugama, a učlanjivanje seljaka u njih (što je podrazumijevalo odricanje od vlasništva zemlje i stoke) je provođeno pod pritiskom vlasti, sve prema sovjetskom uzoru. Kolosalni socijalni eksperiment je dao loše rezultate – glad u državi je izbjegnuta zahvaljujući humanitarnoj pomoći iz SAD-a i drugih zemalja demokratskog svijeta, koje su zasnovale savezništvo s komunističkom Jugoslavijom – te se od njega odustalo nakon nekoliko godina.&lt;ref&gt;&quot;Istorija Jugoslavije 1918 – 1988&quot;, Treća knjiga [https://www.znaci.org/00001/95.htm &quot;Socijalistička Jugoslavija&quot;], Branko Petranović, Nolit Beograd 1988, pogl. &quot;Državna privreda i njene protivurečnosti&quot;&lt;/ref&gt;

==Kolhozi i sovhozi==
Kolhozi i sovhozi bili su dvije sastavnice ''socijalističkog sektora'' u poljoprivredi, koji je razvijan nakon pobjede [[Oktobarska revolucija|Oktobarske revolucije]] [[1917.]] godine, kao protuteža obiteljskim poljoprivrednim gospodarstvima. Pokret zadrugarstva u Sovjetskom Savezu je dvadesetih godina još bio naizgled spontan i dragovoljan, te se oskazivao u tri glavna oblika: ''TOZ'' (seljačka radna zadruga, gdje su i zemlja i alati ostajali u vlasništvu seljaka, ali je rad bio kolektiviziran, dok je prihod raspodjeljivan i s obzirom na vlasništvo i s obzirom na rad), ''artelj'' (poljoprivredna radna zadruga, gdje su kolektivizirani i alati i zemlja, osim kuće i okućnice, a prihod je raspodjeljivan s obzirom na radne dane, ''trudodane''), te ''seljačka gospodarska komuna'', tj.  &quot;sovhoz&quot;  (gdje je sve imanje bilo kolektivizirano, a prihod je raspodjeljivan s obzirom na potrebe pojedinaca odnosno obitelji; te su komune osnivane samo na nacionaliziranim zemljištima koja su prethodno pripadala plemićima ili manastirima. Po popisu 1929. čak 60.2 posto kolhoza činili su TOZ-ovi, 33,6 posto artelji, a samo 6,2 posto komune.

[[Datoteka:Russia-war-kolkhoz-war-time.jpg|thumb|left|300px|Članovi kolhoza doprinose ušteđevini za izgradnju zrakoplovne eskadrile u Drugom svjetskom ratu.]]
[[Komunistička partija Sovjetskog Saveza|Svesavezna komunistička partija]] ([[Boljševici]]) je [[1929.]] odlučila a [[1930.]] počela provoditi nasilnu [[kolektivizacija|kolektivizaciju]] seoskih poljoprivrednih gospodarstava poslije koje je kolhoz postao obavezan, preuzevši aspekt državnog gospodarstva, pa je kasnijih godina bila česta praksa mijenjnja statusa kolhoza u sovhoz ili obrnuto.&lt;ref&gt;Семчик В.И., ''Кооперация и право'', Naukova Dumka, Kijev (1991)&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Серова Е.В., ''Сельскохозяйственная кооперация в СССР'', Agropromizdat, Moskva (1991).&lt;/ref&gt;  Razlika je praktički ukinuta pošto je [[Nikita Hruščov|Hruščëvljevo]] vodstvo [[Komunistička partija Sovjetskog Saveza|KPSS]] uvelo zajamčene plaće i za kolhoznike. Kolhoznici su sustavom putovnica bili onemogućeni seliti se u grad, a do 1969. godine su i djeca rođena u kolhozu bila obavezna ondje ostati,&lt;ref&gt;Caroline Humphrey, ''Karl Marx Collective: Economy, society and religion in a Siberian collective farm'', Cambridge University Press, Cambridge (1983), p. 14.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Leonard E. Hubbard, ''The Economics of Soviet Agriculture'', Macmillan, London (1939), p. 275.&lt;/ref&gt; pa je ta vezanost za zemlju kolhoznike djelomice vratila u feudalizam.

Za razliku od kolhoza, koji su obuhvatili imanja seljaka i službeno bili njihovo kolektivno vlasništvo, sovhozi su službeno bili u vlasništvu države. Uglavnom je bila riječ o imanjima koja su prije revolucije bila u vlasništvu vlastele; ta su imanja u prosjeku bila veća (oko 15.000 hektara, u prosjeku, tj. približno triput veća od kolhoza), raspolagala najboljom zemljom i najlakše dolazila do mehanizacije i drugih sredstava za modernu poljoprivredu.

==Statistički podaci o kolhozima u SSSR==

'''Kolhozi i sovhozi u SSSR: broj gospodarstava, prosječna veličina i udio u poljoprivrednoj proizvodnji'''
{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! Godina|| Broj&lt;br&gt; kolhoza|| Broj&lt;br&gt; sovhoza||Veličina&lt;br&gt; kolhoza u ha ||Veličina&lt;br&gt; sovhoza u ha || Udio&lt;br&gt; kolhoza||Udio&lt;br&gt; sovhoza|| Udio&lt;br&gt; domaćinstava
|-
| 1960. ||44.000 ||7400   ||6600  ||26.200  || 44 % || 18 % ||38 %
|-
| 1965. ||36.300 ||11.700 ||6100 ||24.600  || 41 % || 24 % ||35 %
|-  
| 1970. ||33.000 ||15.000 ||6100 ||20.800  || 40 % || 28 % ||32 %
|-
| 1975. ||28.500 ||18.100 ||6400 ||18.900  || 37 % || 31 % ||32 %
|-
| 1980. ||25.900 ||21.100 ||6600 ||17.200  || 35 % || 36 % || 29 %
|-
| 1985. ||26.200 ||22.700 ||6500 ||16.100  || 36 % || 36 % || 28 %
|-
| 1990. ||29.100 ||23.500 ||5900 ||15.300  || 36 % || 38 % || 26 %
|}
Izvor: ''Statistički godišnjak SSSR'', navedena godišta, Državni statistički komitet SSSR, Moskva.

==Nestajanje kolhoza nakon 1991.==

Poslije raspada Sovjetskog Saveza Kolhozi su posve nestali u zakavkaskim i srednjoazijskim državama, dijelom u sklopu opće privatizacije (Gruzija, Azerbajdžan itd.), dijelom državnim dekretima o njihovoj preobrazbi (Turkmenistan, Tadžikistan itd.)
Opstaju u Rusiji, Ukrajini i Moldaviji, ali njihov broj i njihov udio u poljoprivredi stalno se smanjuju.

'''Broj kolhoza i inih poljoprivrednih zadruga u Rusiji, Ukrajini i Moldaviji 1990. – 2005.'''
{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
!      ||colspan=&quot;2&quot;| Rusija|| colspan=&quot;2&quot;|Ukrajina|| colspan=&quot;2&quot;|Moldavija
|-
! Godina|| Broj&lt;br&gt; kolhoza|| Zadruge&lt;br&gt; ukupno||Broj&lt;br&gt; kolhoza||Zadruge&lt;br&gt; ukupno|| Broj&lt;br&gt; kolhoza||Zadruge&lt;br&gt; ukupno
|-
| 1990. ||12.800 ||29.400 ||8354 ||10,792 ||531 || 1891
|-
| 1995. ||5522   ||26.874 ||450  ||10,914 ||490 || 1232
|-  
| 2000. ||3000   ||27.645 ||0    ||14,308  ||41  || 1386
|- 
| 2005. ||2000   ||22.135 ||0    ||17,671  ||4   ||1846
|}
''Izvori'': 
*Za Rusiju: ''Poljoprivreda u Rusiji'', statistički godišnjak, Državni statistički komitet, Moskva, navedena godišta.
*Za Ukrajinu: [http://www.iamo.de/dok/sr_vol38.pdf ''Rethinking Agricultural Reform in Ukraine''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081028221352/http://www.iamo.de/dok/sr_vol38.pdf |date=2008-10-28 }}&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.iamo.de/dok/sr_vol38.pdf |access-date=2024-01-23 |archive-date=2008-10-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081028221352/http://www.iamo.de/dok/sr_vol38.pdf }}&lt;/ref&gt;, IAMO, Halle, Njemačka.
*Za Moldaviju: Tablice zemljišne bilance, Državna agencija za zemljišni katastar, Chisinau, navedena godišta.

Valja, međutim, opaziti da su zbog ukidanja kolhoza i sovhoza samo rijetko nastajala individualna poljoprivredna gospodarstva: u većini slučajeva se promijenio pravni oblik funkcioniranja, ali je kolektiv nastavio raditi manje-više kao i do tada. Tijekom 1990-ih godina se, zapravo, moglo reći da se samo promijenio natpis na vratima uprave. Članovi kolhoza, naime, nisu imali ni alata, ni novca, ni znanja ni navika potrebnih za vođenje samostalnih imanja – uglavnom su bili zadovoljni ako im se dalo više slobode da u svojim štalama uzgajaju svinje i drugu stoku (često, plaćajući kolektivu za stočnu hranu – svojim radom), spremaju meso u vlastitim pušnicama i slobodno prodaju meso, voće povrće i razne seoske proizvode koji su proizveli u svojim kuhinjama i pojatama. Tek nakon više od dvadeset godina, s promjenom generacija, primjećuje se na ruskom selu pravi oporavak kvalitete gospodarenja i rast proizvodnje.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.ers.usda.gov/amber-waves/2017/april/agricultural-recovery-in-russia-and-the-rise-of-its-south/ |title=Agricultural Recovery in Russia and the Rise of Its South |author=Nicholas Rada i dr. |date=25. travnja 2017. |publisher=United States Department of Agriculture |accessdate=26. rujna 2019.}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{izvori}}

{{Normativna kontrola}}

[[Kategorija:Ekonomija Sovjetskog Saveza]]
[[Kategorija:Poljoprivreda]]</text>
      <sha1>jfsj5i58eeop85vu0aexghnu9ibjhcf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Žan Karničnik</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4690441</id>
    <revision>
      <id>42681629</id>
      <parentid>42316118</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:51:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681629</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10341" sha1="7o3vdcdtqov10ltem0qgrqgvl0y4gfj" xml:space="preserve">{{Infokutija nogometaš
| imenogometaša             = Žan Karničnik
| slika                     = Sweden-Slovenia Nations League 2022-09-27 15 (cropped).jpg
| punoime                   = 
| nadimak                   = 
| datumrođenja              = [[18. rujna]] [[1994.]]
| rodnigrad                 = {{flagicon|SLO}} [[Slovenj Gradec]]
| rodnadržava               = [[Slovenija]]
| datumsmrti                = 
| gradsmrti                 = 
| državasmrti               = 
| nacionalnost              =
| državljanstvo             =
| visina                    = 1.84 m
| pozicija                  = branič
| trenutniklub              = {{flagicon|SLO}} [[NK Celje|Celje]]
| brojnadresu               = 23
| datumimjestodebija        =
| omladinskegodine          = 
| omladinskipogoni          = 
| godine1                    = 2013 – 2015
| klubovi1                   = {{flagicon|SLO}} [[NK Radlje ob Dravi|Radlje ob Dravi]]
| nastupi(golovi)1           = 51 (10)
| godine2                    = 2015 – 2017
| klubovi2                   = {{flagicon|SLO}} [[NK Maribor|Maribor]] 
| nastupi(golovi)2           = 1 (0)
| godine3                    = 2017 – 2022
| klubovi3                   = {{flagicon|SLO}} [[NŠ Mura|Mura]]
| nastupi(golovi)3           = 146 (14)
| godine4                    = 2022 – 2023
| klubovi4                   = {{flagicon|BUG}} [[PFK Ludogorec 1945|Ludogorec]]
| nastupi(golovi)4           = 16 (0)
| godine5                    = 2023 
| klubovi5                   = → {{flagicon|SLO}} [[NK Celje|Celje]]
| nastupi(golovi)5           = 34 (2)
| godine6                    = 2024 –
| klubovi6                   = {{flagicon|SLO}} [[NK Celje|Celje]]
| nastupi(golovi)6           = 7 (1)
| godine7                    = 
| klubovi7                   = 
| nastupi(golovi)7           = 
| godine8                    = 
| klubovi8                   = 
| nastupi(golovi)8           = 
| godine9                    = 
| klubovi9                   = 
| nastupi(golovi)9           = 
| godine10                   = 
| klubovi10                  = 
| nastupi(golovi)10          = 
| godine11                   = 
| klubovi11                  = 
| nastupi(golovi)11          = 
| godine12                   = 
| klubovi12                  = 
| nastupi(golovi)12          = 
| godine13                   = 
| klubovi13                  = 
| nastupi(golovi)13          = 
| godine14                   = 
| klubovi14                  = 
| nastupi(golovi)14          = 
| godine15                   = 
| klubovi15                  = 
| nastupi(golovi)15          = 
| reprezentacija            =
| nacionalnegodine1          = 2021 –
| nacionalneekipe1           = {{NogRep|SLO}}
| nacionalninastupi(golovi)1 = 31 (2)
| nacionalnegodine2          = 
| nacionalneekipe2           = 
| nacionalninastupi(golovi)2 = 
| nacionalnegodine3          = 
| nacionalneekipe3           = 
| nacionalninastupi(golovi)3 = 
| nacionalnegodine4          = 
| nacionalneekipe4           = 
| nacionalninastupi(golovi)4 = 
| trenergodine              =
| trenerklubovi             =
| zadnjiuređaj              = 26.6.2024
}}
'''Žan Karničnik''' ([[Slovenj Gradec]], [[18. rujna]] [[1994.]]), [[Slovenija|slovenski]] nogometaš koji igra kao defanzivac za slovenski klub [[NK Celje|Celje]] i [[Fudbalska reprezentacija Slovenije|reprezentaciju Slovenije]].&lt;ref name=&quot;soccerway&quot;&gt;{{Soccerway|an-karninik/483661}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;eu&quot;&gt;[https://eu-football.info/_player.php?id=31692 Žan Karničnik na eu-football]&lt;/ref&gt;

== Igračka karijera ==
=== Klubovi ===
Karničnik je igrao za omladinske selekcije slovenskog kluba [[NK Dravograd|Dravograd]] prije nego što je [[2013.]] prešao u štajerski [[NK Radlje ob Dravi|Radlje ob Dravi]] da bi započeo seniorsku karijeru.&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://golgeter.com/radeljcani-trenirajo-s-polno-paro/|title=Radeljci već treniraju punom parom|language=sl|date=27 July 2013|access-date=5 October 2022|website=golgeter.com|archive-date=29 June 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140629222341/http://golgeter.com/radeljcani-trenirajo-s-polno-paro/}}&lt;/ref&gt; Prije početka sezone 2015./16. potpisao je ugovor sa slovenskim prvoligašem [[NK Maribor|Mariborom]], gdje je bio dio njihove rezervne ekipe, Maribor B, igrajući u slovenskoj trećoj ligi.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://golgeter.com/nk-maribor-bponovno-osvojiti-naslov/|title=NK Maribor B Ponovo osvojio titulu|language=sl|date=18 August 2015|access-date=5 October 2022|website=golgeter.com|archive-date=21 June 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160621105748/http://golgeter.com/nk-maribor-bponovno-osvojiti-naslov/}}&lt;/ref&gt; Nakon što je dvije sezone bio redovan starter Maribora B, odigrao je svoj prvi i jedini nastup za prvi tim Maribora u svibnju [[2017.]], startavši u porazu od [[NK Aluminij|Aluminija]] rezultatom 3:1.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Statistika - Telekom Slovenije Prva liga 2016/17 |url=https://www.prvaliga.si/tekmovanja/default.asp?action=tekma&amp;id_menu=221&amp;id_tekme=40040&amp;prikaz=4 |website=prvaliga.si |access-date=5 October 2022 |language=sl |archive-date=2022-10-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221005013646/https://www.prvaliga.si/tekmovanja/default.asp?action=tekma&amp;id_menu=221&amp;id_tekme=40040&amp;prikaz=4 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;

Karničnik se [[26. srpnja]] [[2017.]] pridružio slovenskom drugoligašu [[NŠ Mura|Muri]].&lt;ref name=&quot;soccerway&quot; /&gt; Na kraju njegove prve sezone, klub je osvojio ligu i tako izborio promociju u Prvu slovensku ligu.&lt;ref name=&quot;soccerway&quot; /&gt; U sezoni 2020./21., Karničnik je imao 34 nastupa i osvojio titulu s Murom u Prvoj ligi, što je bio prvi naslov prvaka u historiji kluba.&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://nkmura.si/clanek/mura-drzavni-prvak-slovenije |title=Mura državni prvak Slovenije |website=nkmura.si |date=22 May 2021 |access-date=5 October 2022|language=sl}}&lt;/ref&gt;

U siječnju [[2022.]] Karničnik prelazi kod bugarskog prvaka [[PFK Ludogorec 1945|Ludogorca]].&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://nsmura.si/news/zan-karnicnik-odhaja-v-ludogorec |title=Žan Karničnik odlazi u Ludogorec |website=nsmura.si |date=12 January 2022 |access-date=5 October 2022 |language=sl |archive-date=2022-10-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221003032455/https://nsmura.si/news/zan-karnicnik-odhaja-v-ludogorec }}&lt;/ref&gt; S Ludogorcem je osvojio titulu prvaka države u sezoni 2021./22., odigravši jedanaest ligaških utakmica u drugom dijelu sezone.&lt;ref name=&quot;soccerway&quot; /&gt; Na ljeto [[2022.]] trebao je napustiti klub zbog nedostatka minutaže i bio je na ivici da potpiše za norveški [[Lillestrøm SK]], ali je transfer otkazan jer je papirologija poslata prekasno, nakon što je prijelazni rok već bio zatvoren.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Šta se dešava? Žan Karničnik živi u neizvesnosti! Trebalo bi da imamo 30 sekundi?! |url=https://ekipa.svet24.si/clanek/nogomet/slovenci-v-tujini/631992f2cb7db/kaj-se-dogaja-zan-karnicnik-zivi-v-negotovosti-casa-naj-bi-imeli-30-sekund |website=Ekipa24.si |access-date=22 December 2022 |language=sl |date=8 September 2022}}&lt;/ref&gt; Poslije samo pet odigranih utakmica u prvom dijelu sezone 2022./23.,&lt;ref name=&quot;soccerway&quot; /&gt; vratio se u Sloveniju i pridružio [[NK Celje|Celju]] na jednogodišnju posudbu s mogućnošću trajnog transfera.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Žan Karničnik pojačao Celje; Oliver Bogatinov je preuzeo Radomlje |url=https://www.rtvslo.si/sport/nogomet/prva-liga/zan-karnicnik-okrepil-celjane-oliver-bogatinov-prevzel-radomlje/651923 |publisher=RTV Slovenija |access-date=22 December 2022 |language=sl |date=22 December 2022}}&lt;/ref&gt; Godine [[2024.]] Celje je otkupilo njegov ugovor.

=== Reprezentacija ===
Karničnik je debitirao za reprezentaciju Slovenije [[8. listopada]] [[2021.]] u utakmici kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo protiv [[Fudbalska reprezentacija Malte|Malte]].&lt;ref&gt;[https://eu-football.info/_match.php?id=17280 Malta protiv Slovenije na eu-football]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |title=Žan Karničnik, internacionalni fudbaler |url=https://eu-football.info/_player.php?id=31692 |website=eu-football.info |access-date=11 November 2023 |language=en}}&lt;/ref&gt;

== Uspjesi ==
=== Igrački ===
;'''Maribor'''
*[[Prva slovenska nogometna liga]]: prvak 2016./17.&lt;ref name=&quot;soccerway&quot; /&gt;

;'''Mura'''
*Prva slovenska nogometna liga: prvak 2020./21.&lt;ref name=&quot;soccerway&quot; /&gt;
*Druga slovenska nogometna liga: prvak 2017./18.&lt;ref name=&quot;soccerway&quot; /&gt;
**[[Pokal Nogometne zveze Slovenije]]: pobjednik 2019./20.&lt;ref name=&quot;soccerway&quot; /&gt;

;'''Ludogorec Razgrad'''
*[[Prva profesionalna fudbalska liga]]: prvak 2021./22.&lt;ref name=&quot;soccerway&quot; /&gt;
*[[Superkup Bugarske]]: pobjednik 2022.&lt;ref name=&quot;soccerway&quot; /&gt;

;'''Celje'''
*[[Prva slovenska nogometna liga]]: prvak 2023./24.

;'''Individualno'''
*Najbolji slovenski nogometaš za sezonu 2023./24.&lt;ref&gt;{{cite web |title=Karničnik najbolji igrač sezone u izboru Spinsa |url=https://www.sta.si/3301754/karnicnik-najboljsi-igralec-sezone-v-spinsovem-izboru |website=sta.si |publisher=Slovenian Press Agency |access-date=27 May 2024 |language=sl |date=18 May 2024}}&lt;/ref&gt;
*Član prve jedanaestorice za sezonu 2023./24.&lt;ref name=&quot;spins&quot;&gt;{{Cite web|language=sl|date=18 May 2024|title=Spins XI: Objavljujemo imena najboljih fudbalera i trenera u sezoni 2023/2024 u Sloveniji|url=http://www.spins.si/novice/1/zmagovalci_sezone_23_24.html |access-date=27 May 2024|website=spins.si}}&lt;/ref&gt;
*Igrač listopada u sezoni 2023./24.&lt;ref&gt;{{cite web |author1=R. P. |title=Stručna komisija NZS i javnost krunisali su Karničnika|url=https://siol.net/sportal/prva-liga/zan-kavticnik-celje-igralec-meseca-619586 |publisher=Siol |access-date=27 May 2024|language=sl |date=8 November 2023}}&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
*[https://www.nzs.si/tekmovanja/?action=igralecStat&amp;id_igralca=62616 Žan Karničnik na nzs] {{sl}}
*[https://int.soccerway.com/players/-/483661/ Žan Karničnik na soccerway]
*[https://www.worldfootball.net/player_summary/zan-karnicnik/ Žan Karničnik na worldfootball]
*[https://www.national-football-teams.com/player/84253/Zan_Karnicnik.html Žan Karničnik na national-football-teams]
*[https://www.fussballdaten.de/person/zan-karnicnik/ Žan Karničnik na fussballdaten]

{{Sastav Slovenija 2024 EP}}
{{Authority control}}
{{Životni vijek|1994||Karničnik, Žan}}

[[Kategorija:Slovenski fudbaleri]]</text>
      <sha1>7o3vdcdtqov10ltem0qgrqgvl0y4gfj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kolaboracija četnika s Trećim Reichom</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4690760</id>
    <revision>
      <id>42681713</id>
      <parentid>42681493</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T06:16:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-40631-75</username>
        <id>376487</id>
      </contributor>
      <origin>42681713</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="339985" sha1="tw8b1ukoqksyspxr5cu42rhodpf5xek" xml:space="preserve">{{Sređivanje|razlog=Preterana upotreba citata}}
[[File:Lukačević i Nemci.jpg|thumb|Četnički potpukovnik [[Vojislav Lukačević]], dvojica nemačkih oficira i neidentifikovani četnički komandant. Fotografija je verovatno nastala tokom [[Bitka za Konjic 1943.|bitke za Konjic]], od 19. do 26. februara 1943. godine, kada su snage pod Lukačevićevom komandom sadejstvovale s Nemcima.]]
[[File:Četnici i Nemci u okupiranoj Jugoslaviji.jpg|thumb|Četnici i Nijemci u okupiranoj Jugoslaviji.]]

'''Kolaboracija četnika s Nemcima''' odvijala se, sa manjim ili većim intenzitetom, tokom većeg dijela perioda [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu]]. Glavna usluga koju su četnici vršili Nemcima bila je borba protiv [[Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije|partizanskih jedinica]], hvatanje pripadnika [[Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|pokreta otpora]] po naseljenim mestima, te njihovo likvidiranje ili slanje u logore pod kontrolom okupacionih ili kvislinških vlasti.

Zbog njegovog inicijalnog učešća u [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanku u Srbiji 1941]], Nemci su [[Draža Mihailović|Dražu Mihailovića]] dugo smatrali neprijateljem, za kojim je raspisana poternica.&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0_1943.&lt;/ref&gt; Istovremeno, njegovi odredi širom okupiranog područja sarađivali su sa nemačkom vlašću na razne načine (npr. [[legalizacija četnika u Srbiji]] 1941–1943). Saradnja četnika sa Vermahtom postala je sveobuhvatna nakon novembra 1943. godine, kada je politički vrh u [[Berlin]]u konačno odlučio da prihvati Dražu Mihailovića za saradnika, što je rezultiralo potpisivanjem niza [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovora o saradnji]] sa njegovim glavnim komandantima u Srbiji. Nakon potpisivanja ugovora o primirju i saradnji, okupator je počeo isporučivati municiju i vojnu opremu četničkim jedinicama koje su se, zajedno sa njemačkim trupama i pod nadzorom njemačkih oficira, borile protiv jedinica [[NOVJ]] u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] i [[Sandžak]]u.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 12058.&lt;/ref&gt;

U [[NDH]], četnici su služili Nemcima za razne namene: dostavljanje obaveštenja o komunistima, pomoć nemačkim nabavkama stoke, pomoć trupama u svojstvu vodiča, pomoć u ljudstvu, učestvovanje u osovinskim operacijama (na primer [[operacija Citen|operacija Ziethen]], [[operacija Bora]]), i druge potrebne radnje za gušenje ustaničkog pokreta.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u Dalmaciji i zapadnoj Bosni]&lt;/ref&gt; Nemci su četnike snabdevali oružjem i opremom i dozvoljavali im da po potrebi koriste njihove garnizone za smeštaj i motorizaciju za transport. Partizanske pokrete po Bosni i Hercegovini te Hrvatskoj Nijemci su u mnogo navrata doznavali na osnovu četničkih dojava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1071&amp;rec=314&amp;roll=563 NAW, T-314, Roll 563, frames 001061-1062: Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa (31. januar 1944.)]&lt;/ref&gt;

Prve dve godine rata, četnici su formalno bili deo [[Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] koalicije, ali zbog stavljanja [[Četnički odredi Jugoslovenske vojske|četničkih odreda Jugoslovenske vojske]] pod komandu Vermahta, krajem 1943. je došlo do konačnog napuštanja Draže Mihailovića od strane Saveznika, a potom 1944. godine i do napuštanja i osude četnika od strane jugoslovenskog kralja.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_II_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%86%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5 Poziv kralja Petra II na pristupanje Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije]&lt;/ref&gt;

Zbog kolaboracije sa nemačkim okupatorom, mnogim je četničkim vođama, uključujući samog Dražu Mihailovića, suđeno u [[Beogradski proces|beogradskom]] i drugim procesima.

Pored kolaboracije sa Nemcima, četnici na teritoriji italijanske okupacione zone su tesno [[Kolaboracija četnika s fašističkom Italijom|sarađivali sa fašističkom Italijom]].

== Nemačka politika prema četnicima ==

Česte njemačke promjene kursa u odnosu prema četnicima Draže Mihailovića (npr. [[Sastanak u Divcima|pregovori u Divcima]] u novembru, pa [[Operacija Mihailović|napad na štab Draže Mihailovića]] u decembru 1941, zatim ponovna obustava progona Mihailovićevih četnika i skidanje ucjene na njegovu glavu u proljeće 1942. godine, itd.) tokom čitavog ratnog perioda, bile su u potpunosti u skladu sa politikom koja je vođena u okupiranim zemljama. Najplastičniji prikaz ovakvog pristupa prezentovao je [[Felix Benzler]], opunomoćenik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova u [[Beograd]]u, u izvještaju koji je poslao u [[Berlin]] 11. marta 1942. godine ministru vanjskih poslova [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]] [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]]:

{{izdvojeni citat|To što nemačka vojna mesta vode pregovore s pojedinim četničkim vođama, nije ništa neobično u srpskom prostoru. To se zbiva svesno, u okviru naše politike, uslovljene slabošću naših vojn[ičk]ih snaga i dosad ne bez uspeha vođene, da Srbe, a naročito ustanike usmeri jedne protiv drugih (komuniste protiv četnika, četnike među sobom, vladine dobrovoljce protiv komunista i četnika) i da se time po mogućnosti omete obrazovanje jednog jedinstvenog fronta.&lt;ref&gt;AVII, NAV, N-T-120, 200/153555-58.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. I/272.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 90.&lt;/ref&gt;}}

Njemačko konstantno opiranje uspostavi saradnje s četnicima Draže Mihailovića bilo je generirano sa samog političkog vrha. U ratnom dnevniku Vrhovne komande Wehrmachta prenesena je informacija da je 23. septembra 1942. održan sastanak vođe Trećeg Reicha [[Adolf Hitler|Adolfa Hitler]]a s predsjednikom [[Rumunija|rumunjske]] vlade [[Ion Antonescu|Ionom Antonescuom]] i poglavnikom [[NDH]] [[Ante Pavelić|Antom Pavelićem]]. Na sastanku se uglavnom raspravljalo „o hrvatskim problemima“. Pored njemačkog veleposlanika u [[Zagreb]]u [[Siegfried Kasche|Siegfrieda Kaschea]], sastanku je prisustvovao i opunomoćeni general u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau]] koji se nije ustručavao da „otvoreno kritikuje hrvatsku vlast“, ali je i „skrenuo pažnju na četnike, koje su naoružali Italijani“. General von Horstenau je predložio da bi četnike trebalo „upotrebiti da na svom području [tj. u njemačkoj okupacionoj zoni] postanu organi reda“:
{{izdvojeni citat|Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer da mu se čini veoma opasno da se četnicima pruži podrška. Četnici su pre svega srpske patriote, koji zastupaju [[Velika Srbija|velikosrpsku]] misao. Time hranimo zmiju koja će jednoga dana da poraste. Istina, danas je ona još mala, ali jednog dana mogla bi da bude opasna.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Nakon sagledavanja situacije na Balkanu u jesen 1943, Nemci su jugoslovenske partizane proglasili najvećim neprijateljima.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_156.htm PROCENA KOMANDANTA JUGOISTOKA FELDMARŠALA VAJKSA OD 1. NOVEMBRA 1943. VOJNO-POLITIČKE SITUACIJE NA BALKANU KRAJEM OKTOBRA 1943. GODINE&lt;/ref&gt; U cilju borbe protiv partizana, tolerisali su i koristili četnike kao antikomunističku miliciju, iako im je bilo dobro poznato da oni održavaju veze sa [[London]]om.

== Hronologija ==

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1941) ===
{{main|Ustanak u Srbiji 1941.|Sastanak u Divcima}}
{{izdvojeni citat|Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Draže Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Vermahtom.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_30._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941._%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Извештај капетана Матла претпостављенима од 30. октобра 1941. о разговорима са представницима Драже Михаиловића]&lt;/ref&gt;|Dražina ponuda Nemcima iz oktobra 1941.}}

{{Wikisource|Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}
{{Wikisource|Izveštaj kapetana Matla pretpostavljenima od 30. oktobra 1941. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića}}
{{Wikisource|Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.}}

Nemci su za gušenje [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanka u Srbiji 1941.]] angažovali dodatne trupe i sproveli drastične represalije nad stanovništvom, što je Mihailovića navelo da se povuče iz ustanka, napadne partizane i zatraži kontakt sa nemačkom upravom radi prekida neprijateljstva. Vezu je uspostavio preko pukovnika [[Branislav Pantić|Branislava Pantića]], njegovog predstavnika i obaveštajca u [[Beograd]]u. Pukovnik Pantić je nakon rata svjedočio da je odluka o pregovorima s predstavnicima njemačkih okupacionih snagâ donijeta  krajem oktobra 1941. godine, i to na sastanku održanom u kući [[Živojin Mišić|vojvode Mišića]] u [[Struganik]]u. Sastanku su, pored Draže Mihailovića i Branislava Pantića, prisustvovali i [[Dragiša Vasić]], potpukovnik [[Dragoslav Pavlović]], major [[Aleksandar Mišić]] i kapetan [[Nenad Mitrović]]. Pukovnik Pantić piše:
{{izdvojeni citat|O potrebi pregovora nije bilo reči. Situacija je svima bila jasna. Ona ih je neodstupno zahtevala. Sporno je bilo: sa kime treba razgovarati, da li sa Nemcima ili sa Nedićem? Posle duže diskusije većina se složila da treba pregovarati sa Nedićem. Ovome se odsudno usprotivio Draža i major Mišić. Njegov zaključak po ovom pitanju bio je izražen rečima:

– KAD JE SITUACIJA TAKVA DA MORAM DA PREGOVARAM, ONDA ĆU DA PREGOVARAM SA NEPRIJATELJEM. NA TO ME OVLAŠĆUJE I MEĐUNARODNO RATNO PRAVO. UOSTALOM, ŠTA MI MOŽEMO DA DOBIJEMO OD NEDIĆA? SVE ŠTO NAMA TREBA, ORUŽJE I MUNICIJA, NEDIĆ MORA TRAŽITI OD NEMACA. JER OVDE NISU U PITANJU MALE I SITNE KOLIČINE. ZAŠTO IĆI POSREDNO, KAD MOŽEMO NEPOSREDNO?

Njegovo odsudno držanje, po ovom pitanju, odnelo je prevagu...

Isto tako bilo je sporno pitanje da li da se o pregovorima obavesti Nedić. Posle kraće diskusije, a pošto sam ja izložio da kapetan g. dr. Matl nalazi da Nedića treba obavestiti, doneta je odluka da se tako i učini. Tako je doneta odluka da se pregovara sa Nemcima.&lt;ref&gt;[https://sr.m.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8_%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%81_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 138.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 115.&lt;/ref&gt;|Izjava pukovnika [[Branislava Pantića]] o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}

1. novembra 1941. godine, pukovnik Draža Mihailović je uputio generalu [[Walteru Hinghoferu]], komandantu [[342. divizija|342. pješadijske divizije]], ponudu sljedeće sadržine:
{{izdvojeni citat|1) Na kolubarskom frontu nema komunista. Ukoliko ih je bilo oni su postali bezopasni. &lt;br /&gt; 2) Organizacija četnika je u stanju da održava red na području zapadne Srbije. &lt;br /&gt; 3) Komunistička opasnost će prestati od momenta kada se četničkoj organizaciji pruži mogućnost da neometano radi. Broj nacionalista je tako veliki da komunista ima samo 5%. Uz pomoć svoje brojne nadmoćnosti nacionalni elemenat pod komandom četnika može rešiti komunistička pitanja bez obostrane borbe. &lt;br /&gt; Uslov je: dovoljno naoružanje, koje nedostaje. &lt;br /&gt; 4) Ulazak u pojedine gradove je bio neophodan da se ne bi komunističke jedinice predstavljale kao oslobodioci i da ne bi povukle za sobom narodne mase. To se moralo događati i radi toga da bi se sprečili komunisti da vrše teror nad stanovništvom. &lt;br /&gt; 5) Četnička akcija nije usmerena protiv nemačkih jedinica, ukoliko one ne napadaju četnike i narod. &lt;br /&gt; 6) Naš narod voli slobodu i radovao bi se kada se na njegovoj teritoriji ne bi nalazile nemačke jedinice. To odgovara četničkom načinu vođenja rata, bez obzira na žrtve koje donosi. Oblast zapadne Srbije nema nikakav vojni značaj za nemačke jedinice, i trebalo bi da bude slobodna zona, u kojoj četnici održavaju red, pod uslovom da ih se u tome ne sprečava i da su dovoljno naoružani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_240.htm Izjava Draže Mihailovića od 1. novembra 1941. komandi nemačke 342. pešadijske divizije]&lt;/ref&gt;}}

Prethodno, general Hinghofer je 30. X 1941. obavijestio njemačkog opunomoćenog generala i zapovjednika u Srbiji [[Franz Böhme|Franza Böhmea]] da lokalni četnički komandanti u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] nude saradnju, očekujući zauzvrat pomoć u oružju od okupatora: „Četničke vođe iz [[Valjevo|Valjeva]], [[Slovac|Slovca]] i [[Lajkovac|Lajkovca]] daju važne podatke o organizaciji i izjavljuju spremnost da se sa nemačkim trupama bore protiv komunista. Traže oružje.“&lt;ref&gt;BA-MA, RH 26-342/14, 10-odnevni Hinghoferov izvještaj Bemeu, 30. 10. 1941.&lt;/ref&gt; Odmah po pristizanju Mihailovićeve ponude, štab 342. pješadijske divizije je istoga dana (1. XI) dostavio izvještaj svojoj pretpostavljenoj komandi u kome, između ostalog, stoji i sljedeće:
{{izdvojeni citat|Masa četnika, koja se nalazi u rejonu Valjeva, do sada se držala potpuno lojalno. Oni su prema komunistima zauzeli jasan odbijajući, takoreći, neprijateljski stav i može se reći uspešno se protiv njih borili. Oni su spremni i voljni da zajedno sa Vermahtom razbiju komuniste, kao i da u zemlji ponovo uspostave red i mir i zato traže nemačku pomoć.&lt;ref&gt;AVII, NAV—N—T—315, rolna 2130, snimci 626—632.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_10.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje MIHAILOVIĆ TRAŽI POMOĆ OD OKUPATORA]&lt;/ref&gt;}}

No, na samom početku sastanka sa nemačkim predstavnicima u selu [[Divci]] 11.11.1941. pukovniku Mihailoviću je rečeno:

{{izdvojeni citat|Pre dve nedelje poručili ste nam preko Vaših poverenika u Beogradu da je Vaša namera &quot;da nećete više dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje uništava&quot;. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemačkim Vermahtom i organima Nedićeve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:

1) Nemački Vermaht će sam u najkraćem vremenu okončati sa komunizmom i

2) glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku.}}

Nemci su procenili da Draža zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao generalštabni oficir pravilno ocenjuje da će se nastavak nemačkih operacija rđavo završiti po njega, i stoga &quot;nemački Vermaht ne može da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.]&lt;/ref&gt; U daljem razgovoru pukovnik Mihailović se pravdao nacistima zbog učešća u ustanku:

{{izdvojeni citat|Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generalštabni oficir poznajem snage obeju snaga.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt;}}

On se pravdao da je morao uzeti neke gradove od Nemaca da ih komunisti ne bi uzeli&lt;ref&gt;&quot;Moji ljudi su [[Bitka za Loznicu 1941.|krenuli na Loznicu]] zato da je komunisti ne zauzmu.&quot;&lt;/ref&gt; i tvrdio da nije na strani ustanika, &quot;onih koji žele da isteraju Nemce&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Draža Mihailović je izjavljivao Nemcima lojalnost i tražio da mu daju municiju da nastavi borbu protiv partizana.&lt;ref&gt;&quot;Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo.&quot;&lt;/ref&gt; Ali, želeo je da njegovo &quot;delovanje na nacionalnoj osnovi&quot; ostane potajno da ne bi prošao kao [[Kosta Pećanac]], koji je sklopio otvoreni sporazum sa okupatorom, čime je izgubio ugled u narodu i stekao oznaku izdajnika.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Uprkos svim njegovim predlozima, Nemci mu nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje:

{{izdvojeni citat|„Ponuda pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na raspolaganje za borbu protiv komunista je odbijena i zatražena je bezuslovna predaja. Mihailović je tražio da se konsultuje sa svojim komandatima. Mihailović također tražio oružje za borbu protiv komunista. Ovo je igra, borba između bandi za izvor oružja. Ipak, čini se da jedan dio Mihailovićevih bandi iskreno želi da se bori protiv komunista.“&lt;ref&gt;NAW, T-311, Roll 175, 000121-2: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka 17.11.41.}}

{{izdvojeni citat|Mihailović treba da sada pokrene akciju protiv Užica, gde se navodno nalazi celokupno rukovodstvo komunista, a zbog čega treba da se stavi u izgled i bombardovanje sa nemačke strane. U kontaktima sa nemačkim okupacionim vlastima koji su niže opisani, Mihailović je navodno molio da mu se stavi na raspolaganje 100.000 metaka da bi mogao nastupiti protiv Užica.|IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNOG CENTRA VERMAHTA U BEOGRADU OD 14. NOVEMBRA 1941. VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA O ODNOSU ČETNIKA DRAŽE MIHAILOVIĆA PREMA NOP-u, O PREGOVORIMA PREDSTAVNIKA VERMAHTA I DRAŽE MIHAILOVIĆA I O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI U SRBIJI}}

Za njim je decembra 1941. godine raspisana poternica, nakon čega je bio u bekstvu.

=== Predaja zarobljenih partizana Nijemcima (1941) ===
{{main|Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.}}
[[File:Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima.jpg|thumb|Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima]]
Iako je njegov prijedlog okupacionim vlastima u Divcima odbijen, pukovnik Mihailović je želio pružiti njemačkom okupatoru dokaz četničke gotovosti za saradnju. Stoga su četnici Draže Mihailovića, uz posredstvo samozvanog vojvode [[Jovan Škavović|Jovana Škavovića]], predali 13. novembra 1941. Njemcima oko [[Predaja zarobljenih partizana Nemcima novembra 1941.|365 zarobljenih partizana]]. [[Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.|Predaja zarobljenih partizana Nemcima]] se desila tokom [[ustanak u Srbiji 1941|ustanka u Srbiji]] novembra [[1941]]. godine.

Tokom [[Četničko-partizanski sukob|sukoba]] između [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] četnika i partizana u zapadnoj [[Srbija|Srbiji]] početkom novembra [[1941]], četnici su zarobili više stotina partizana. Jednu veću grupu od oko 500 zarobljenika, među kojima su bili partizani na prevaru zarobljeni u [[Gornji Milanovac|Gornjem Milanovcu]],&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_110.htm Relacija Takovskog četničkog odreda od 17. juna 1942, Zbornik NOR-a, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, dokument 110]&lt;/ref&gt; Kosjeriću,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/59_2_124.pdf Užička republika, Zapisi i sećanja, Narodni muzej, Užice 1981]&lt;/ref&gt; Karanu i Planinici, četnici su prikupili na [[Ravna Gora|Ravnoj Gori]]. Oko [[13. novembar|13. novembra]] [[1941]]. četnici su grupu od 365 zarobljenika odveli u [[Mionica|Mionicu]], i zatim u [[Slovac]]. Tu su prihvaćeni od [[Milan Nedić|Nedićevih]] i nemačkih snaga i prebačeni kamionima u [[Valjevo]]. Transport zarobljenika do [[Valjevo|Valjeva]] je pratio četnički vođ Jovan Škavović Škava, koji je prethodno bio [[Kosta Pećanac|Pećančev]] četovođa, dok je u tom periodu priznavao [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevu]] komandu. U predaji zarobljenika učestvovao je i ravnogorski oficir [[Pavle Mešković]]. Predaji partizana prethodio je [[Sastanak u Divcima 1941.|sastanak Draže sa Nemcima u selu Divci]].

Od ove grupe zarobljenika, Nemci su 263 streljali dana [[27. novembar|27. novembra]] [[1941]]. godine na Krušiku u Valjevu.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_21.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Streljanja na Krušiku u Valjevu]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44_4.pdf Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009: Krušik, Valjevo streljanje po grupama]&lt;/ref&gt; Ostali zarobljenici su delom streljani naknadno, delom deportovani u [[Koncentracioni logor|logore]], a delom pušteni na slobodu. Predaja zarobljenih partizana nastavila se i posle ovoga, i bila je naročito intenzivna u decembru 1941.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_24.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Decembarski pokolj]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44.htm Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009]&lt;/ref&gt;

=== Legalizacija četnika i hvatanje ustanika (1941-1942) ===
{{main|Legalizovani četnici}}
[[Datoteka:Legalizovani četnici u Srbiji 1942.jpg|minijatura|Legalizovani četnici Draže Mihailovića čuvaju [[Logor Metino brdo|logor na Metinom brdu]] kod [[Kragujevac|Kragujevca]] [[1942]].]]

Četnički odredi u Srbiji su delom raspustili regrute kućama i ostali u ilegali na kadrovskom sastavu, a delom se legalizovali kao pripadnici zvaničnih Nedićevih formacija. Krajem 1941. i početkom 1942. godine, pripadnici [[Legalizovani četnici|legalizovanih ravnogorskih odreda]] pružili su najznačajniji doprinos u hvatanju nekoliko hiljada odbjeglih ili pasiviziranih partizana i njihovih saradnika u [[Zapadna Srbija|zapadnoj]] i djelovima [[Centralna Srbija|centralne Srbije]], kao i u njihovoj predaji Njemcima. Učešćem u masovnom hvatanju i likvidaciji pripadnika partizanskih odreda i njihovih saradnika, čak i ako se zanemari aktivna borba protiv partizana, legalizovani ravnogorski četnici su učinili krupne usluge njemačkom okupatoru u uništenju partizanskog pokreta na području dotadašnje [[Užička Republika|Užičke republike]].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;&gt;[http://www.yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html Milan Radanović: Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944.]&lt;/ref&gt;

Već krajem novembra 1941. godine na Metinom brdu kod Kragujevca je formiran [[Logor na Metinom brdu|logor]] za zarobljene srpske ustanike i civilne taoce. Prvi dovedeni u logor bili su taoci iz Kragujevca, komunisti, odbornici narodnooslobodilačkog odbora, Romi, Jevreji i svi oni koji su nemačkim fašistima bili sumnjivi. Osim svakodnevnih likvidacija, veća masovna streljanja su vršena 2. i 19. marta 1942. godine.&lt;ref&gt;[http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1322 Metino brdo]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Hvatani borci su predavani nemačkom sudu, ili prekom sudu [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]]. Većina pohvatanih je bila iz okoline Rače, Topole i Aranđelovca. 2. marta 1942. godine na Metinom brdu je streljano 173 rodoljuba i simpatizera oslobodilačkog pokreta sa teritorije Kragujevca i okolnih opština.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |access-date=2014-05-01 |archivedate=2016-03-04 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304191846/http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; Logor je rasformiran u junu 1942. Preostali logoraši su transportovani u [[Koncentracijski logor Banjica|logor na Banjici]], gde je većina streljana, kao i u logore u Nemačkoj, Norveškoj i Grčkoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |title=Archive copy |access-date=2024-07-08 |archive-date=2024-07-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240708214249/https://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Nakon likvidacije partizanskih ostataka, četnici Draže Mihailovića su stekli faktičku kontrolu nad ruralnim područjima Srbije, dok je okupator držao gradove.

Mihailovićev stav u odnosu na njemačkog okupatora jasno je izražen u depeši, koju je opunomoćeni poslanik Ministarstva inostranih poslova Trećeg Rajha u Beogradu [[Felix Benzler]], 31. marta 1942. godine, uputio centrali u Berlinu:

{{izdvojeni citat|Sve dosad se nije postiglo da se ličnost pukovnika Mihailovića stavi pod kontrolu. Po svoj prilici ni on nije u stanju ili nije voljan da na srpskom području nešto preduzme, već je, naprotiv, preko jednog posrednika ovih dana ponudio vladi Nedića da prihvata da se objavi:

1) da on ne namerava da se bori protiv Nemaca;

2) da neće ništa da preduzima protiv Nedićeve vlade;

3) da se zalaže za održanje mira i reda u zemlji;

4) da poziva na borbu protiv komunista.

Posredniku je ponovo odgovoreno da za Mihailovića jedino u obzir dolazi da se bezuslovno potčini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_18.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje POD ZAŠTITOM LEGALIZOVANIH ODREDA]&lt;/ref&gt;}}

Nemački dokument od [[15. maj]]a 1942. godine navodi četničkog majora [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubu Jovanovića]] kao jednog od njihovih lokalnih saradnika za [[Zaječar]].&lt;ref&gt;NAW, T501, roll 248 frames 0121-0126; dostupno na http://znaci.net/temp/T-501_R-248-0126.jpg&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:SS-Obergruppenführer Werner Lorenz accompanied with unknown chetnik officer in NE Bosnia.JPG|mini|[[SS]]-[[Obergruppenführer]] [[Werner Lorenz]] u društvu neimenovanog četničkog oficira u sjeveroistočnoj [[Bosna (oblast)|Bosni]], jesen 1942. godine]]

U junu 1942. Mihailović je prešao u Crnu Goru, italijansku okupacionu zonu, na teritoriju koju su držali crnogorski četnici [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom|uz dopuštenje Italijana]]. Aktivnosti četničkih odreda u Srbiji svedene su na najmanju meru da se ne bi izazivao okupator, i uglavnom su ograničene na organizacionu i obaveštajnu delatnost i sitnije diverzije. Uprkos tome, nemački okupator je veoma ozbiljno shvatao četničku aktivnost i povremeno organizovao racije protiv preostalih Mihailovićevih odreda, koji su se trudili da izbegnu dodir sa neprijateljem.

U Srbiji, znatan broj Mihailovićevih snaga se legalizovao. Nemački popis glavnih vladinih legalnih odreda od [[15. maj]]a 1942, pod rednim brojevima 1 do 18 navodi Ljotićeve odrede, od 19 do 39 su Mihailovićevi, a od 40 do 100 Pećančevi. Tu na okupatorskom spisku snaga su neki od glavnih Mihailovićevih četnika: [[Predrag Raković]], [[Miloje Mojsilović]], [[Dušan Smiljanić]], [[Vučko Ignjatović]], [[Miloš Glišić]], [[Ljuba Jovanović]]... Do početka 1942. godine &quot;ravnogorski pokret istopio se u redovima Nedićeve milicije i konačno se ponovo pojavio, umanjen, u Crnoj Gori.&quot;&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/5_3.htm William Deakin, BOJOVNA PLANINA]&lt;/ref&gt;

Kako ne bi izgubio podršku naroda kao saradnik okupatora, Mihailović je odsustvo oružane borbe u Srbiji sredinom [[1942]]. godine nastojao da nadoknadi činjenjem smicalica nemačkim vojnicima po gradovima, ubacivanjem &quot;smrdljivih bombi&quot;, &quot;svrabećih praškova&quot;, &quot;praškova za kijanje&quot;, upućivanjem pretećih pisama, uznemiravanjem telefonom...&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;/&gt; Ovo nije ostalo neprimećeno. Britanski kapetan Bil Hadson je u drugoj polovini 1942. ponovo uspostavio vezu i javio da &quot;Mihailović još sarađuje s Osovinom u Crnoj Gori i Sandžaku i miruje u Srbiji&quot;, da su &quot;u Dalmaciji Trifunovićevi četnici legalizovani&quot; te, podsticani od Italijana, sanjaju o nekoj &quot;Srbo-Sloveniji i Dalmaciji&quot;. Na osnovu stanja na terenu on izvlači zaključak: 
{{izdvojeni citat|U trenutku kada je Mihailović u velikom stepenu igrao ulogu kvislinga bio je nagrađen najjačom britanskom propagandom.... Mihailoviću bi trebalo konačno reći da Britanci pretpostavljaju komuniste kvislinzima.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;|Britanski kapetan Bil Hadson}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Lopare 1942.jpg|mini|[[Radivoje Kerović]] (u sredini u bijeloj košulji) sa njemačkim tenkistima, [[Lopare]] 1942.]]

Posljednjeg dana kolovoza 1942, održan je sastanak kod načelnika štaba Komande Jugoistoka. Ovom prilikom je podijeljena informacija da se oko [[Banja Luka|Banje Luke]] vode žestoke borbe s partizanima, u kojima okupatoru pomažu četnici (“srpski nacionalisti“), bez preciziranja o kom odredu JVuO iz [[Bosna (oblast)|Bosne]] je riječ: 
{{izdvojeni citat|Velike borbe su izbile u blizini Banje Luke. Ustanici su upotrijebili teško naoružanje, topove, minobacače itd., kao i tenkove. Hiljadu srpskih nacionalista je sudjelovalo u borbi protiv ustanika na našoj strani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=490&amp;roll=175 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000485.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei Banja Luka größeres Gefecht, Aufständische traten mit schweren Waffen, Geschützten, Minenwerfern u.sw. auf, auch mit Panzer. 1000 serbische Nationalisten haben sich dort auf unserer Seite im Kampfe gegen die Aufständischen beteiligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka održanog 31. augusta 1942.}}

U drugom njemačkom izvještaju iz istog perioda se navodi da je 26. augusta jedan bataljun Wehrmachta južno od Banje Luke bio priklješten od strane nadmoćnijeg neprijatelja (i ovdje se napominje da su partizani raspolagali teškim naoružanjem), kao i da je Nijemcima u pomoć priskočilo čak „2000 bosanskih četnikâ“, što će rezultirati potiskivanjem jedinicâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOP i DVJ]] prema jugu do kraja mjeseca.&lt;ref&gt;BA/MA, RH 19 XI/81 (Die Bekämpfung der Aufstandsbewegung im Südostraum, Teil I), S. 244.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 155. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bereits am 26. August sah sich ein deutsches Bataillon bei dem Versuch, südlich von Banja Luka den ersten dieser Einfälle abzublocken, weit überlegenen, auch mit erbeuteten Panzern und Geschützen bewaffneten Verbänden gegenüber; nur mit Hilfe von 2.000 bosnischen Cetniks, die den Deutschen zu Hilfe eilten, gelang es bis Ende des Monats, die Partisanen wieder nach Süden abzudrängen.&quot;}})&lt;/ref&gt;

Takođe, u jednom izvještaju upućenom iz štaba njemačkih trupa u [[NDH]] od 18. novembra 1942. o četnicima se, između ostalog, navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|U zoni 714. pješadijske divizije nalazi se 6-8.000 četnika, naoružanih puškama i nešto automatskog oružja. Diviziji su dosad pružili vrijedne usluge time što su branili svoju teritoriju od partizana i time oslobodili njemačke i trupe NDH za dejstvo na drugim sektorima. K tome obezbjeđuju i željeznicu i pribavljaju važna obavještenja njemačkim trupama. Četnici su pri zajedničkim akcijama snabdjevani od strane NDH; također im pripada i naknada od otprilike 3 Rajshsmarke dnevno, čiju isplatu oni, međutim, dosad nisu tražili.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=361&amp;rec=314&amp;roll=566 Nacionalni arhiv Vašington, T-314, rolna 566, frejm 000357; Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj-/Veza sa neprijateljski orijentisanim krugovima u Srbiji/ (18. novembar 1942.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei 714.Div. haben die im Div.–Bereich beheimateten Cetnikverbände eine ungefähre Stärke von 6–8000 Mann. Sie sind mit Gewehren und verhältnissmässig wenig automatischen Waffen ausgestattet. Sie leisten der Div. wertvolle Dienste, indem sie ihr Heimatgebiet gegen Einfälle der Partisanen schützen, sodass, von grösseren Unternehmen abgesehen, in diesem Raume weder deutsche noch kroatische Truppen gebunden werden. Sie entlasten hiedurch den Bahnschutz und versorgen die deutsche Führung mit wertvollen Feindnachrichten. &lt;/br&gt; Die Cetnikverbände werden durch den kroatischen Staat bei Einsätzen mit Munition versorgt und verpflegt. Vertragsmässig steht ihnen neben anderen Zusagen /z.B. Versorgungsansprüchen/ auch Wehrsold von etwa RM 3.— täglich zu, den sie jedoch bisher nicht beansprucht haben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj (18. novembar 1942. godine)}}

=== Operacija Weiss i bitka na Neretvi (1943) ===
{{main|Operacija Weiss|Bitka za Konjic 1943.}}
[[File:Četnici i Nemci na Neretvi.jpg|thumb|Četnici i Nemci tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]] 1943.]]

Van Srbije, postojala je intenzivna saradnja četnika i Nemaca. Iako su mnogi četnici na lokalu pomagali nemačkim trupama protiv partizana, [[Hitler]] je do sredine 1943. godine strogo branio svojim jedinicama svaku saradnju sa četnicima.&lt;ref&gt;Nacionalni arhiv Vašington, Mikrofilm T-311, rolna 175, snimka 378: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka za novembar 1942 (30. novembar 1942.). „Svaka, pa i privremena, veza sa antikomunistički nastrojenim četnicima u Hrvatskoj je protivna naređenju Fuehrera, Ia 3071/42 o borbi protiv bandi.“&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=383 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000378.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Haltung gegenüber feindluch eingestellten Kreisen in Serbien/Kroatien: An Bev.Kmdr.Gen. in Serbien, Befehlshaber der dt. Truppen in Kroatien, Kdr.Gen. in Kroatien und Dt.Verb.Kdo. bei Supersloda ergeht ein Befehl betreffend klarer und eindeutiger militärischer Haltung gegenüber allen uns feindlich eingestellten Kreisen. Jede – wenn auch nur vorübergehende – Bindung mit antikommunistisch eingestellten Cetniks in Kroatien steht im Widerspruch zu den bzgl. Bandenkämpfung gegebenen Befehlen des Führers Ia Nr. 3071/42 g.K.&quot;}})&lt;/ref&gt; Za vrijeme izvođenja [[Operacija Weiss|operacije Weiss]], njemački komandanti na terenu su bili u nedoumici da li da se povinuju naređenjima svojih viših vojnih komandi, ali i političkih instanci, ili da nastave sarađivati s četnicima Draže Mihailovića:
{{izdvojeni citat|Uprkos borbenoj pomoći hrabrih četnika, koja je doprinijela deblokadi opkoljenih dijelova 718. pješadijske divizije, njemačke trupe imaju zadatak da se brzo probiju do boksitne oblasti. One imaju instrukcije da smatraju četnike neprijateljima. Sada se ispostavilo da se situacija kod mjesta Dobro (?), čija se posada sastojala od Nijemaca, Italijana i četnika, poboljšala zahvaljujući četničkom prodoru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=549 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000544.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Trotz der Waffenhilfe tapferer Cetnik, die auch zur Befreiung der eingeschlossenen Gruppe der 718.I.D. mit beigetragen haben, ergibt sich für die deutschen Truppen die Aufgabe, möglichst schnell in das Bauxitgebiet von Mostar vorzustoßen. Die deutschen Truppen haben den Auftrag die Cetniks als Feind anzusehen. Es ergab sich nun das Bild, daß die Besatzung von Dobro (?), die aus Deutschen, Italiener und Cetniks bestand durch den Vorstoß der Cetniks Luft bekam.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka (1. mart 1943.).}}

Major [[Slavoljub Vranješević]], komandant Zapadne Bosne JVuO, šalje 2. marta 1943. godine dopis »bratu« [[Uroš Drenović|Urošu Drenoviću]] kojim ga obavještava da je od strane njemačke komande u [[Banja Luka|Banjoj Luci]] zakazana konferencija na koju su pozvani najvažniji četnički zapovjednici s teritorije [[Bosanska krajina|Bosanske Krajine]]:
{{izdvojeni citat|Pre nekoliko časova primio sam izveštaj od Komandanta Bosanskih četničkih odreda brata Rade Radića, u kome mi javlja, da su Nemci pozvali na konferenciju u Banja Luci sve Komandante i to: Radića, Tešanovića, Drenovića, Marčetića, Mišića radi rešavanja važnih pitanja. Konferencija će se održati u nemačkoj komandi u B. Luci. Ovoj konferenciji neće prisustvovati pretstavnici hrvatskih ni vojnih ni civilnih vlasti.

Komandant mi je naredio, da pozovem sve Komandante na predkonferenciju, koja će se održati u Karanovcu na dan 4 o.m. u 12 časova.—

Prema napred izloženom pozivam te, da bez ikakvog izgovora i odlaganja bez obzira na situaciju na položaju, dođeš 4 o.m. do određenog časa u Karanovac.—

Ovo smatraj vrlo važnim i NAJHITNIJIM. Molim Te koristi sva moguća prevozna sredstva, pa i motorcikl i na vreme dođi na predkonferenciju.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 31, str. 64.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_64.htm Naređenje Komande bosanskih četničkih odreda od 2. marta 1943. komandantu odreda »Kočić« za prisustvovanje konferenciji radi usaglašavanja stavova o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Već 3. februara 1943. godine, major Vranješević je upoznao Vrhovnu komandu JVuO o činjenici da se bosanski četnici nalaze u službi njemačkog okupatora, ali i da su potpisali [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|sporazume o saradnji sa kvislinškim vlastima Nezavisne Države Hrvatske]]:
{{izdvojeni citat|
NEMCI

Četnički odredi učestvuju u borbi zajedno sa Nemcima češće puta, ali na zasebnim sektorima. Pre našeg dolaska, Nemci su uspeli da u borbu protiv komunista uvode četnike tako, da im ovi osiguravaju krila i da se mešaju u komandovanje. Ovome se je odmah stalo na put, ma da sa dosta poteškoća. Po sebi se razume da se mnogo interesuju o tome, da li mi imamo kakve veze sa Dražom Mihailovićem — što mi odbijamo, navodeći da je to samo komunistička propaganda kako bi izazvali Nemce protiv nas, pa nas tako priklještene, uveli u svoje redove. Ipak, često puta Nemci čuju kako svi četnici pevaju »Od Topole pa do Ravne Gore« ili »Od Manjače pa do Ravne Gore«, »sve su straže generala Draže« itd., dakle jasno primećuju, ali moraju da trpe. Njihova nemoć oseća se.

HRVATI

Ovi se redovno predaju komunistima, gde god ovi na njih udare. Hrvatski oficiri nalaze spas u komunizmu. Zbog sporazuma sa Hrvatima, koji su ovi [četnički — prim.] odredi sklopili pre našeg dolaska, borbe sa Hrvatima ne vode se. Naprotiv, za većinu starešina i boraca može se reći, da su taj sporazum shvatili kao definitivan svršetak rata, pa i otuda javašluk i slaba disciplina. Sada, dok se ne raščisti sa komunistima, ovakvo stanje mora da ostane.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_27.htm Izveštaj majora Slavoljuba Vranješevića od 3. februara 1943. majoru Zahariju Ostojiću o vojno-političkoj situaciji u četničkim odredima zapadne Bosne i saradnji sa nemačkim i ustaško-domobranskim jedinicama]&lt;/ref&gt;}}

Vojvoda [[Vukašin Marčetić]], komandant puka »Manjača«, bio je takođe jedan od potpisnikâ sporazuma sa vlastima satelitske NDH. Tokom operacije »Weiss«, vojvoda Marčetić se povezuje i sa njemačkim okupatorom, konkretno sa [[117. lovačka divizija (Nemačka)|117. divizijom]]:
{{izdvojeni citat|Posebno: [...] [[369. legionarska divizija|369. pješ. div.]] će prvo dovršiti borbe na [[Grmeč]]u. Uspostavljena veza sa četničkom grupom Marčetića, koja će preuzeti osiguranje vlastitog istočnog boka.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=315&amp;roll=2263 NARA, T315, Roll 2263, frame no. 000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;369. J.D. führt vorerst Kampfhandlungen in der Grmec durch. Verbindung mit Cetnikgruppe Marcetic aufgenommem, die Schutz der eigenen Ostflanke übernehmen will.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik 117. divizije, unos za 5. februar 1943.}}

O (prinudnom) sadjejstvu 117. divizije sa četničkim odredima pod komandom kapetana [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] u [[Bitka za Konjic 1943.|bici za Konjic]], februara 1943. godine, nakon rata će posvjedočiti i general [[Alexander Löhr]]:
{{izdvojeni citat|117. lovačka divizija, koja je prodirala od Ivan-sedla ka severozapadu, vodila je od početka teške borbe, pa je na kraju odbijena i odbačena. Jedan njen deo morao je da se spasava u Konjicu, koji je bio utvrđen i posednut od Italijana i četnika. Ovo mesto su partizani okružili i tako je došlo do toga da su se ovde, pod pritiskom događaja, borili na istom frontu Nemci i četnici – doduše odvojeni jedni od drugih italijanskim jedinicama. Konjic je doduše bio oslobođen iz okruženja sa trupama iz [[Sarajevo|Sarajeva]], ali je partizanima uspelo da se probiju preko Neretve i povuku svi bez izuzetka u severnu [[Crna Gora|Crnu Goru]].&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html | title = Записи Александра Лера, часопис СРПСКО НАСЛЕЂЕ, број 7/1998 | publisher = Srpsko-nasledje.co.rs |date=3. 1. 1943. | accessdate=4. 1. 2023. | archive-url = https://web.archive.org/web/20130216202528/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html# | archive-date=16. 2. 2013 |url-status=dead | df = }}&lt;/ref&gt;|General [[Alexander Löhr]], komandant Jugoistoka}}

Tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]], četnici su bili obilno snabdijevani streljivom i hranom iz italijanskih i njemačkih magacina. Kapetan Vojislav Lukačević, koji se zajedno sa svojim četnicima tukao uz borbenu grupu »Anacker«, [[5. mart]]a iz [[Konjic]]a je javio majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] da mu »11« (tj. Nijemci) daju municiju, kao i da je vojvoda [[Dobroslav Jevđević]], sa svoje strane, zadužen za obezbjeđivanje logistike:
{{izdvojeni citat|Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa 11. Verujem da si o njima dobio preterane izveštaje. Svaka njihova kolona koja nastupa ima najviše jednu trećinu Nemaca a ostalo su domobrani i po nešto ustaša. Oni sami ne mogu ništa da urade, toga su svesni. Ja mislim da je nama najpreči za sada cilj uništenje komunista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa 11 dok komunisti nisu likvidirani a oni nisu likvidirani i pored uspeha koje smo postigli. Čvrsto sam ubeđen da nas 11 neće napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano... Najvažnije i najbolje snabdevanje preko [[Sarajevo|Sarajeva]] koje neka Jevđo forsira. Dobio sam sinoć preko 11, 30.000 metaka obećali još čim im stigne neki transport koji očekuju u Sarajevo.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_2_71.htm IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 5. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O BORBENOM RASPOREDU ČETNIKA I NEMACA NA SEKTORU KONJIC—JABLANICA]&lt;/ref&gt;}}

O isporuci municije jedinicama JVuO (najvjerovatnije o onoj koja je data kapetanu Lukačeviću), Komanda Jugoistoka je 7. marta javila vojnom vrhu u [[Berlin]]u:
{{izdvojeni citat|– 7. mart 1943: Municija za četnike. Vrhovna komanda je obaviještena telegramom o isporuci 30.000 metaka četničkim jedinicama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=453 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000448.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Munition für die Cetniks: &lt;/br&gt; An OKW/WFSt. ergeht eine Meldung betraf. der Übergabe von 30.000 Schuß Inft. Munition an Cetnikverbände.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja Komande Jugostoka za mart 1943. godine (31.3.43.)}}
[[File:Chetniks and German Officers meet in Bosnia, 1943.jpg|thumb|Sastanak njemačkih oficira sa četnicima u [[Bosna (regija)|Bosni]], [[1943]]. godina]]

9. [[Mart|ožujka]] 1943. godine, [[Fašizam|fašistički]] [[Poglavnik|duce]] [[Benito Mussolini]] šalje pismo [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]],&lt;ref&gt;''Tajna pisma Hitler – Mussolini (1940—1943)'', edicija Dokumenti i svjedočanstva (priredio i preveo: Dr Bogdan Krizman), Novinarsko izdavačko poduzeće (NIP), Zagreb, 1953, str. 78.&lt;/ref&gt; vođi [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]], u kom navodi da je upoznat sa suradnjom njemačkih okupacionih trupa s četnicima:
{{izdvojeni citat|Više tisuća četnika naoružali su, na lokalnoj bazi, komandanti talijanskih jedinica, da vode gerilu, za koju imaju, kao svi stanovnici Balkana, naročite sklonosti. Do danas su ti četnici suzbijali partizane vrlo odlučno. Upravo sam primio izvještaj. U njemu mi javljaju, da su njemačke snage, koje su uspostavile dodir sa četnicima u dolini gornje Neretve, pristale da surađuju s njima i da su naoružale četnike metcima i ručnim bombama.|[[Benito Mussolini]] u pismu [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]] (9. III 1943)}}

O pristizanju Mussolinijeva pisma istog je dana javila i Vrhovna komanda njemačkih oružanih snaga:
{{izdvojeni citat|''9. mart'' &lt;/br&gt; Duče poslao pismo Hitleru, u kome zastupa mišljenje da su četnici i partizani neprijatelji Osovine. O tome je razgovarao i sa nemačkim ministrom spoljnih poslova. Priznaje da su Italijani do sada naoružali nekoliko hiljada četnika za gerilski rat protiv komunista i oni su se do sada energično borili protiv partizana. Ali, sada je Duče izdao energičnu naredbu, da se četnicima više ne daje oružje i da njih, nakon što se partizani poraze, treba razoružati. Na osnovu poslednjih vesti, na prostoru gornje Neretve Nemci su takođe stupili u kontakt sa četnicima i ostavili im patrone i ručne granate.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 9. marta 1943.}}

Pošto је za katastrofalni poraz četnika u bici na Neretvi optužio Jevđevića, [[Petar Baćović|Baćovića]] i [[Bajo Stanišić|Baja Stanišića]] a istakao za primjer Vojislava Lukačevića, major Ostojić im је 10. marta naredio da se kod Italijana zauzmu za dozvolu o prebacivanju četnika na zapadnu obalu Neretve. Odgovarajući na optužbe, Jevđević i Ваćоvić istoga dana izvještavaju Mihailovića da је za proboj operativne grupe NOVJ kriv upravo Lukačević, te da Ostojić, komandujući iz [[Kalinovik]]a, nema pravu predstavu о toku događaja. Jevđević navodi: „Kada sam zvao delove Vrhovne komande da komanduju nа licu mesta, odgovorili su neljubazno da neće da radе sa okupatorom, tražeći u isto doba hranu, municiju, topove i vojsku od okupatora.“ Као argument da četnici moraju bespogovorno slušati naređenja okupatorskih oficirâ, vojvoda Jevđević navodi podatak da Nijemci i Italijani hrane i snabdijevaju municijom cjelokupnu masu četnikâ od 13.200 ljudi. Riječ je o 2000 četnika pod komandom Вајa Stanišića, 4.000 iz Lukačevićeve konjičke gruре, 6.000 pod komandom majora Petra Baćovića (hercegovački četnici) i 1.200 četnika kojima komanduje major Andrija Vesković. Jevđević Mihailoviću piše i da su okupatori dali toliko hrane da је on, na osnovu lažnog brojnog stanja, uspio da uštedi 110.000 obroka, kao i da su mu za posljednjih nekoliko dana isporučili 1.100.000 metaka.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 3/1, kut. 293, dep. 2248.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Saradnja četnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februar — mart 1943), Prilozi Instituta za istoriju (br. 17), Sarajevo, 1980, str. 214.&lt;/ref&gt;

General [[Rudolf Lüters]], zapovjednik njemačkih trupa u NDH, piše u procjeni situacije od 16. marta 1943. da je „neprijateljski otpor protiv nemačkih divizija koje su napadale uglavnom slomljen“, te da je „operacija „[[Operacija Weiss|Vajs II]]“ u suštini završena“. O četničkim snagama u njemačkoj zoni operacija, general Lüters navodi:
{{izdvojeni citat|Četničko pitanje nije se dalje zaoštrilo. U području [[114. lovačka divizija (Njemačka)|714. divizije]] nisu zabeležena nikakva prekoračenja u tuđu nadležnost. Četničko rukovodstvo se potčinilo naređenjima nemačkog Vermahta i potvrdilo svoju lojalnost. Četnici koji se nalaze na području [[118. lovačka divizija (Njemačka)|718. pešadijske divizije]], naročito u rejonu [[Zenica|Zenice]] i [[Han-Pijesak|Han-Pijeska]], neprijateljski se suprotstavljaju hrvatskoj državi i nemačkom Vermahtu i pokušavaju da izazovu nemire putem sabotaža i razoružavanja hrvatskih odreda. Divizije koje su učestvovale u operaciji „Vajs II“ jedinstveno se povoljno izražavaju o držanju četničkih jedinica. Dragocenim izviđačkim podacima i napadima za rasterećenje pomagali su našim jedinicama, mada ni u jednom slučaju nije sa nemačke strane tražena podrška.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_3_38.htm Procena vojno-političke situacije komandanta nemačkih trupa u NDH od 16. marta 1943. za period od 1. do 15. marta 1943. godine]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=372&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 000366—000367.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cetnikfrage hat sich nicht weiter zugespitzt. Im Bereich der 714.J.D. sind keine Übergriffe zu verzeichen. Die Cetnikführung hat sich den Befehlen der deutschen Wehrmacht untergeordnet und ihre Loyalität versichert. Die im Bereich der 718.J.D. befindlichen Cetniks, besonders im Raum ZENICA und HAN PIJESAK stehen kroat. Staat und deutscher Wehrmacht feindlich gegenüber und versuchen durch Sabotageakte und Entwaffnung kroat. Abteilungen Unruhe zu stiften. Die im &quot;Weiss II&quot;–Einsatz befindlichen Divisionen äussern sich übereinstimmend günstig über das Verhalten der Cetnikverbände. Durch wortwolle Kundschafterdienste und Entlastungsangriffe haben sie der Truppe geholfen, obwohl in keinem Falle deutscherseits Unterstützung orboten worden war.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U iscrpnom izvještaju&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 1015—1018.&lt;/ref&gt; koji je [[5. maj]]a 1943. godine podnio [[SAD|američki]] [[Ured za strateške usluge]] (preteča današnje [[Centralna obaveštajna agencija|Centralne obavještajne agencije]]), sumiraju se rezultati netom završene operacije »Weiss«:
{{izdvojeni citat|Krajem januara 1943. godine zajedničke nemačke, hrvatske, italijanske i četničke snage povele su veliku ofanzivu protiv jugoslovenske oslobodilačke armije. Neprijatelj je potpomognut od Drenovićevih četnika uspeo da potisne jugoslovenske patriote u Hercegovini i jugoistočnoj Bosni. Glavni udar u sadašnjoj neprijateljskoj ofanzivi vrše kombinovane četničke snage u Hercegovini (V.[ojislav] Lukačević, član Mihailovićevog glavnog štaba), u Crnoj Gori (Bajo Stanišić) i u Sandžaku (Pavle Đurišić, član Mihailovićevog glavnog štaba). Ishod ove borbe je još neizvestan. Partizani govore da su oni odneli pobedu, dok četnici insistiraju na tome da su gotovo potpuno očistili ove jugoslovenske krajeve od antifašističkih snaga. Tačno je, međutim, da su jugoslovenski antifašistički gerilci pretrpeli teške teritorijalne gubitke, ali daleko je od toga da su njihove snage uništene ili razbijene. Na drugoj strani, mnogo slavljeni četnici generala Mihailovića danas su angažovani u jednoj od najžešćih ofanziva za uništenje jugoslovenskih demokratskih snaga.}}

=== Četnički teror u Srbiji (1943) ===
{{main|Srbija u Drugom svetskom ratu|Zločini četnika u Drugom svjetskom ratu}}
Mihailovićeva taktika u Srbiji se početkom 1943. sastojala u tome da organizuje i štedi svoje snage za &quot;planirani narodni ustanak&quot;. Nemci navode da je izbjegavao svaki konflikt sa okupacionim trupama.&lt;ref&gt;NAW, T-78, Roll 332, 6289915, 919: Procjena situacije komande Jugoistoka za feburar 1943 (2. mart 1943.).&lt;/ref&gt; Izveštaji Nedićeve vlade konstatuju da je četnička akcija gotovo svuda upravljena na obračunavanje sa komunistima, koje se sprovodi beskompromisno, do istrebljenja. Inače, četnici na sastancima sa narodom naređuju lojalno držanje prema domaćim vlastima i okupatorskoj vojnoj sili kao i &quot;odricanje svake pomoći partizansko-komunističkim bandama&quot;.&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 59/1—1, k. 22.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 54/5—1, k. 22.&lt;/ref&gt;

12. februara 1943. godine, kapetan [[Miloš B. Marković]], komandant Ariljske brigade iz sastava Požeškog korpusa JVuO, prenosi Mihailoviću ideju poručnika [[Zvonimir Vučković|Zvonka Vučkovića]] da iskoristi vezu sa njemačkim oficirom u cilju »gonjenja komunista«:

{{izdvojeni citat|Po povratku sa puta iz štaba 1a sastao sam se sa Vučkovićem koji me je zamolio da Vas izvestim o sledećem: &lt;/br&gt; U srezu Kačerskom nalaze se dve komunističke grupe, prva jačine 60 a druga oko 150 ljudi. Ove se grupe prebacuju i u Oplenački srez. Za likvidaciju ovih grupa potrebno mu je oko 300 ljudi, no kada bi ih skupio izazvao bi potere od strane okupatora. Ima jednu drugu mogućnost a to je da uputi Nemce da gone ove grupe. Posredno, no obazrivo ima vezu sa jednim od nemačkih komandanata, koji je izjavio gotovost za usluge svake vrste a naročito u gonjenju komunista. Zvonko će ga upotrebiti no ne uspeli to preduzeće sam potrebno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_33.htm  Izveštaj komandanta Ariljske brigade od 12. februara 1943. Draži Mihailoviću o borbama protiv pripadnika NOP-a u zimu 1942. godine i dostignutoj organizaciji u brigadi]&lt;/ref&gt;}}

Poručnik [[Predrag Raković]], u svojstvu komandanta 2. ravnogorskog korpusa JVuO, informiše 3. marta 1943. generala Mihailovića o tajnom sastanku sa nemačkim potporučnikom Krigerom:

{{izdvojeni citat|Okupator, kako Nemci tako i Bugari svu svoju akciju uputili su na komuniste, na njihovo gonjenje i istrebljenje. U smislu depeše koju sam podneo G. Ministru, sastao sam se 2 marta t.g. na Savincu u jednoj šumi sa Nemačkim komandantom potporučnikom Krigerom iz Gor. Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od strane Nemaca došao potporučnik Kriger i njegov tumač. A sa naše strane bio sam ja i moj Načelnik štaba p.por. Lazarević. Tema razgovora bila je isključivo uništenje komunističkih bandi, na teritoriji koju obezbeđuje Nemačka jedinica iz Gor. Milanovca. Uglavnom dolazi u obzir komunistički vođa [[Milorad Labudović|Labud]] koji ima oko 150 komunista pod svojom komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kačerskom i Orašačkom. Utvrdili smo plan za ovaj rad. O izvođenju ove akcije detaljno sam se dogovorio sa Zvonkom noću između 2/3 - III t.g., u čemu smo postigli potpunu saglasnost.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 127, reg. br. 7/3 (S-X-12/4).&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_67.htm  Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 3. marta 1943. Draži Mihailoviću o borbi protiv pripadnika NOP-a i pregovora sa predstavnicima nemačkih okupacionih trupa]&lt;/ref&gt;}}

I u depeši od 23. marta, Raković piše da se ponovo sastao sa nemačkim komandantom iz G. Milanovca, te je dogovoreno da se za ubijene Nemce neće više paliti kuće redom, već &quot;samo po našem spisku&quot;, partizanske, i samo će se partizani ubijati:

{{izdvojeni citat|Hapšenje naših ljudi više neće biti na reonu nemačke komande G. Milanovac. Ako pogine okupatorski vojnik na ovome terenu neće se paliti redom kuće, već samo po našem spisku i to partizanske i samo će se partizani ubijati. [...] Dobio sam 5000 metaka za čišćenje moga reona od komunista.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2,  Dokumenti jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta Draže Mihailovića: 1. januar — 8. septembar 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 113, str. 550.&lt;/ref&gt;}}

[[Datoteka:Četnici batinaju narod.jpg|thumb|Četnici batinaju seljaka u Srbiji.]]

Koliki je bio teror koji su četnici sprovodili nad pristalicama [[NOP|pokreta otpora]] u području doline Zapadne Morave, Dragačeva i Takova, svedoči konstatacija u biltenu kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova:

{{izdvojeni citat|Ilegalni odredi poručnika Vlaste Antonijevića, Dače Simovića, Milutina Jankovića, poručnika Vasića i kapetana Rakovića nemilosrdno ubijaju sve one koji su makar i jedan dan bili i sarađivali sa partizanima. Neki od ovih odreda vode tako bezumnu akciju da se njihova delatnost može ravnati sa radom običnih odmetnika.&lt;ref&gt;http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/102680-aak-Gornji-Milanovac-Luani.html&lt;/ref&gt;|Izveštaj kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova (april 1943)}}

Četnici su, poput okupatora, prema partizanima, njihovim simpatizerima i porodicama, primenjivali najsvirepije mere:

{{izdvojeni citat|1) Protiv zaludele, potpuno obezglavljene i pomahnitale komunističke bande u šumi, sve određene starešine i svo nacionalno naoružano ljudstvo ima povesti beskompromisnu borbu za njihovo potpuno uništenje. Izuzetka u ovome pogledu ne može biti.

4) Ko se uhvati da nosi hranu ili druge potrebe komunistima, a to se tačno utvrdi, komandant brigade sa čije bi teritorije bio takav krivac, odmah će ga streljati i porodicu potpuno uništiti. Kuću spaliti, a stoku zapleniti za izdržavanje gorskih jedinica.

5) Ko se uhvati, a to se od strane komandanta brigade utvrdi, da je krio komuniste, primio u svoju kuću ili im slao makakva obaveštenja, biće najstrožije kažnjen.

6) Ko se uhvati i bude dokazano, da je neko lice videlo komuniste, a nije na najbrži način izvestilo najbližu četničku komandu, biće takođe kažnjeno, u čemu se komandantima brigada ostavlja puna inicijativa.

7) '''Ako u nekom selu bude ubijen makoji četnik, komandant brigade dotične teritorije odmah će streljati deset simpatizera'''.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_4.9.1943. Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica 4.9.1943.]&lt;/ref&gt;|Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica (4.9.1943).}}

Zbog svega navedenog, mnogi ljudi koji su prišli četnicima na početku ustanka protiv sila Osovine, bili su razočarani preusmerenjem dejstava u borbu protiv partizana. Tako je britanski oficir za vezu Hadson zabeležio: &quot;Nekoliko četničkih jedinica tražilo je da bude oslobođeno zadatka borbe protiv partizana&quot;.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;

=== Zabrana sabotaža u Srbiji i učvršćivanje vezâ s Nijemcima na području NDH (1943) ===
{{main|Sabotaže u Srbiji u Drugom svjetskom ratu|Neil Selby}}
[[Datoteka:Plakat o streljanju DM pristalica iz 1942.jpg|mini|Plakat o streljanju „50 DM pristalica“ zbog rušenja mosta na pruzi Požarevac - Petrovac na Mlavi iz decembra [[1942]].]]

U Srbiji, iako su neke četničke pristalice vršile sabotaže, trpeći nemačke odmazde zbog toga, četničko vođstvo je posebno branilo ozbiljnije sabotaža na bitnim saobraćajnicama, pa su čak sprečavali britanske komandose na terenu da ih vrše:

{{izdvojeni citat|[[Neil Selby|Major Selby]] imao zadatak da organizuje sabotaže i dotur materijala za iste; „Prema Selbyevim navodima, '''do sabotaža nije došlo zato što ih D.M., odn. njegovi komandanti na terenu na terenu još nisu odobrili'''.“&lt;ref&gt;NAW, T-313, Roll 482, 000544: Izvještaj obavještajnog odjeljenja Vojnog komandanta Jugoistoka o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca u noći 18./19. augusta 1943 (26. august 1943.).&lt;/ref&gt;|Izvještaj nemačkog obavještajnog odjeljenja o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca (26. august 1943).}}

U izvještaju potpukovnika Klamrotha iz Generalštaba njemačkih oružanih snaga, nakon inspekcijskog putovanja po Balkanu u avgustu 1943. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt; konstatuje se da je general Mihailović najstrožije zabranio izvođenje sabotažâ protiv okupacione sile prije eventualnog [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničkog]] iskrcavanja. Pored toga, pominje se i to da su njemačke obavještajne strukture detaljno upoznate sa kretanjem četničkog komandanta i Vrhovne komande JVuO po Srbiji:
{{izdvojeni citat|Pokret Draže Mihailovića:

U Srbiji tinja latentni ustanak. Draža Mihailović je liderska priroda i veoma je aktivan. Svaki preuranjeni napad protiv okupacionih snaga u startu je strogo zabranjen. Trenutno se jedino vodi borba protiv komunista.

Mora se očekivati jedinstveni napad na okupacione snage, uključujući sabotaže i prepade. Pretpostavlja se da je angloameričko iskrcavanje na Jadranu trenutak za to. Stav Draže Mihailovića prema Angloamerikancima opisan je na sledeći način: „Kao pomagači ste dobrodošli, ali ja ću sâm obnoviti Jugoslaviju!“ Nadzor nad Dražom Mihailovićem je dobar. Nemačke službe vrlo brzo saznaju za njegova boravišta koja neprestano menja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=638&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289888.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;b) Draga [sic!] Mihailowitsch Bewegung: &lt;/br&gt; In Serbien schwelt der latente Aufstand. Draga Mihailowitsch ist eine Führernatur und sehr aktiv. Jedes vorzeitige Losschlagen gegen die Besatzungstruppen ist zunächst streng verboten. Zur Zeit nur Kampf gegen Kommunisten. &lt;/br&gt; Mit dem einheitlichen Beginn von Sabotage, Überfallen usw. auf Besatzungstruppen muss gerechnet werden. Als Zeitpunkt dafür wird die Landung der Anglo–Amerikaner in der Adria vermutet. Die Einstellung des Draga Mihailowitsch den Anglo–Amerikanern gegenüber wird geschildert: &quot;Als Helfer willkommen, aber ich selbst baue Jugoslawien wieder auf!&quot; Die Überwachung des Draga Mihailowitsch ist gut. Die deutschen Dienststellen kennen sehr bald seine ständig wechselnden Standorte.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ipak, kako bi i dalje stvarao privid otpora i zadržao status saveznika, povremeno je inicirao bezazlene diverzije, koje neće izazvati nemačku odmazdu:

{{citiranje|Udružite se sa apotekarima. Uzmite od njih praškova za kijanje, suzavce i supervodonik. Na igrankama svrabeće praškove. Upućujte preteća pisma, uznemiravajte telefonom, stvarajte svuda strah i zabunu.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;&gt;Bojan Dimitrijević - Kosta Nikolić: Đeneral Mihailović - biografija, Beograd : Institut za savremenu istoriju, 2004, str 378-9.&lt;/ref&gt;|[[Draža Mihailović]] naređuje „misteriozne” sabotaže po gradovima septembra 1943.}}

1. avgusta 1943. godine, komandant njemačkih trupa u Hrvatskoj ([[NDH]]) general [[Rudolf Lüters]] na sljedeći način interpretira držanje Mihailovićevih četnika (mahom onih koji su bili obuhvaćeni [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|ugovorima sa vlastima NDH]]) po okončanju [[Operacija Schwarz|operacije »Schwarz«]]: 
{{izdvojeni citat|Stav četnika s obje strane [[Bosna (rijeka)|rijeke Bosne]] te na području između rijekâ Bosne i [[Una|Une]] i [[Sana|Sane]] i dalje se može opisati kao lojalan, iako ustaška politika – koju je hrvatska vlada u posljednje vrijeme iznova naglasila – nije ostala bez povratnog dejstva na njihovo držanje, što se pokazalo uzdržanošću prema komunističkim bandama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=357&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000352.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Haltung der Cetniks beiderseits der Bosna und zwischen Bosna und Una–Sana kann noch als loyal bezeichnet werden, obwohl der wohl der in letzter Zeit seitens der kroat. Regierung wieder betonte Ustascha–Kurs nicht ohne Rückwirkung auf ihre Haltung geblieben ist und sich Zurückhaltung gegen die kommunistischen Banden zeigte.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj za mjesec jul 1943. upućen štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]}}

Kao paradigmatične za držanje spram nastupajućih njemačkih trupa mogu se uzeti preporuke iz naređenja kapetana Jovana Dabovića, komandanta Ličko-kordunaške četničke oblasti, upućene 6. septembra 1943. godine kapetanu Dušanu Đakoviću:
{{izdvojeni citat|NAREĐUJEM
1) Svi komandanti narediće svima svojim jedinicama i patrolama da, ako Nemci budu naišli na njihov reon dejstva, ne otvaraju vatru i da se drže pasivno sve do mog daljeg naređenja.

2) Kada bude primećen dolazak Nemaca da se jedinice povlače u šume i da sa njima izbegavaju dodir.

3) Ako se desi da se neka jedinica, patrola ili pojedinac nađe u takvoj situaciji da Nemce ne može izbeći pri dodiru sa njima da kaže da se bori protivu komunizma.

Napominjem ovom prilikom da su se Nemci prema četnicima u Hercegovini poneli vrlo korektno.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dok. br. 42, str. 81.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dokument br. 202, strane 942—943.&lt;/ref&gt;}}

18. rujna 1943. godine, poručnik Lippert iz Obavještajnog odjela [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] sastavlja izvještaj o posjetu poručnika [[Milana Cvjetićanina]], komandanta Bosanskog korpusa „[[Gavrilo Princip]]” [[Dinarska četnička divizija|Dinarske četničke divizije]] JVuO, kojega je [[Kapitulacija Italije|kapitulacija Italije]] zatekla na liječenju u [[Split]]u. Tom prilikom, Cvjetićanin nedvosmisleno poentira:
{{izdvojeni citat|Mi četnici znamo da se samo uz pomoć njemačkih trupa može postići efikasno uništenje bandita, jer smo mi četnici za to isuviše slabi.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.], str. 273.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=984&amp;rec=313&amp;roll=483 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000981.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Wir Cetniks wissen, dass nur durch die deutschen Truppen eine wirksame Vernichtung der Banditen erfolgen kann, da wir Cetniks hierzu zu schwach sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://pescanik.net/pismo-citateljima-blica-i-gledateljima-serije-ravna-gora/ Boris Dežulović: Pismo čitateljima Blica i gledateljima serije “Ravna gora”]&lt;/ref&gt;}}
[[Datoteka:Marsz wojsk niemieckich w Dalmacji (2-515).jpg|mini|Četnici Dinarske divizije u mimohodu pored motorizovane kolone njemačke 114. divizije (Dalmacija, septembar 1943).&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2018/01/bk0306.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0306 | Photo | 114. Jäger-Division]&lt;/ref&gt;]]

Nakon [[Kapitulacija Italije u Jugoslaviji|kapitulacije Italije]] [[8. septembar|8. septembra]] [[1943]]. sve četničke snage iz italijanske okupacione zone su, nakon [[Antiosovinska ofanziva JVuO 1943.|sporadičnih sukoba]], uspostavile punu saradnju sa novouspostavljenim nemačkim okupacionim vlastima.&lt;ref&gt;Vidi: [[s:Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade|Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade]], [[s:Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.|Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.]], [[s:Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.|Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.]], itd.&lt;/ref&gt; Mihailović je 7. oktobra 1943. naređivao svojim četnicima borbu protiv partizana u Sandžaku &quot;po svaku cenu&quot; i nesukobljavanje sa Nemcima &quot;po svaku cenu&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_9.htm Naređenje Draže Mihailovića od 7. oktobra 1943. komandantima kopusa u zapadnoj Srbiji za mobilizaciju ljudstva i borbu protiv NOVJ u Sandžaku]&lt;/ref&gt;

Poručnik [[Jovan Pupavac]] pojašnjava u pismu upućenom 10. februara 1944. komandantu Zapadne Bosne JVuO majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]] kako je tekao proces prilaženja četnikâ pod komandom vojvode Momčila Đujića njemačkoj okupacionoj sili:
{{izdvojeni citat|Dinarsku oblast sam napustio iz sledećih razloga: 1) Posle propasti Italije u Dalmaciju su došli Nemci. Komandant Dinarske oblasti pop Đujić stupio je u saradnju sa njima, najpre preko [[Mane Rokvić|Mane Rokvića]] koji je došao sa njima iz [[Bosanski Petrovac|Bosanskog Petrovca]]. Kasnije je delegirao kod štaba 114. Nemačke divizije svoga načelnika štaba kapetana Mijovića Novaka. Ljudstvo je postalo Nemačka milicija, primajući od njih redovnu hranu, municiju i dopunu oružja. Nemci su vrlo rado primili saradnju četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_73.htm Izveštaj komandanta 1. brigade Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 10. februara 1944. komandantu korpusa o saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji]&lt;/ref&gt;}}

U odgovoru koje je 4. oktobra 1943. poslalo Obavještajno odjeljenje 114. lovačke divizije, odbacuju se navodi iz telegrama poslatog od strane štaba 15. brdskog korpusa, u kojem se vojvoda [[Momčilo Đujić]] optužuje za prepade na njemačke trupe i u kojem se traži njegovo hapšenje. Nasuprot takvom zahtjevu, za komandanta [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]] se tvrdi sljedeće: „Uvjerljiva obavještenja i dokumenti nedvojbeno ukazuju da se Đujićeva četnička grupa u dosadašnjoj borbi protiv komunizma pokazala kao pouzdana... Sabotažni akti i prepadi na njemačke trupe dosad se nijesu događali.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=792&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000788.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach hiesigen sicheren Nachrichten und einwandfreien Unterlagen ist die Cetnikgruppe des Vojvoden Djujic im Kampf gegen die kommunistische Aufstandsbewegung bisher als zuverlässig zu bezeichnen. &lt;/br&gt; Sabotageakte und Überfälle gegen die Deutsche Wehrmacht sind bisher nicht erfolgt.&quot;}})&lt;/ref&gt; U poređenju sa oružanim snagama NDH, obavještajni oficiri 114. divizije Wehrmachta daju i mnogo povoljniju ocjenu za učinkovitost četnika: „Hrvatske trupe i ustaše, već zbog svoje brojnosti, ne mogu predstavljati značajniju podršku; osim toga, njihova borbena vrijednost je poznata. Četnički odredi su se dosad svuda pokazali kao izuzetno aktivni i pouzdani.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=793&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000789.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroatische Wehrmacht und Ustaschaverbände im Bereich sind schon rein zahlenmässig keine nennenswerte Unterstützung; darüber hinaus ist deren Kampfwert hinreichend bekannt. Die Cetnikverbände erweisen sich bisher überall als äusserst rege und zuverlässig.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Četnički komandant u zapadnoj Bosni Uroš Drenović s nemačkim oficirima na terenu.jpg|thumb|Vojvoda [[Uroš Drenović]] (desno), četnički zapovjednik u [[Zapadna Bosna|zapadnoj Bosni]], zajedno sa njemačkim oficirima na terenu.]]

U jesen 1943. godine, Vrhovna komanda Vermahta konstatuje prestanak bilo kakve aktivnosti DM protiv njih:

{{izdvojeni citat|U jesen 1943. Titov pokret sve je više uzimao maha, a Mihailovićev pokret bio je potisnut na teritoriju Srbije. Komunisti nisu primali samo pomoć od sovjetske Rusije, nego sve više i od Engleza. Italijanska armija je kapitulirala. U ovakvoj novonastaloj situaciji četnički pokret bio je prisiljen da preispita svoj stav prema nemačkoj okupacionoj sili… Bilo kako, od tog vremena prestali su svi napadi Mihailovićevih ljudi protiv nemačke okupacione sile.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Četnici u Hercegovini su počeli sarađivati sa njemačkim nadležnim komandama odmah po ulasku njihovih trupa u bivšu italijansku okupacionu zonu:
{{izdvojeni citat|Banda koja je napadala u području sjeverno od [[Bileća|Bileće]] i ojačana na oko 1200 ljudi ([[10. hercegovačka udarna brigada|X herceg. brigada]]), uz potporu 800 četnika je odbačena natrag na sjever.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1081&amp;rec=313&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 195, frame no. 7450860.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im Raum N Bileca angreifende und auf etwa 1200 Mann verstärkte Bande (X.He.Brig.) mit Unterstützung von 800 Cetniks nach N zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 18. septembar 1943. godine}}

{{izdvojeni citat|SS-divizija „Prinz Eugen“: Komunistička grupa (jačine 1.200 ljudi), koja je sa sjevera nastupala ka Bileći, odbačena je ka sjeveru akcijom 6. čete 2. SS brdskog puka ojačane sa 800 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=483&amp;broj=293 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000290.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Von Norden gegen Bileca vordringende komm. Gruppe (1200) durch herangeführte 6./SS 2 und 800 Cetniks nach Norden zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj 15. brdskog korpusa za 18. septembar 1943.}}

{{izdvojeni citat|U oblasti [[Stolac|Stoca]], kao što je već napomenuto, Stolačka i [[Ljubinje|Ljubinjska]] četnička brigada su u saradnji sa našim trupama postigle uspjeh protiv glavnine Desete herceg. brigade.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=636&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000631.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;b.) Cetniks: &lt;/br&gt; Im Raum von STOLAC hat, wie bereits erwähnt, im Zusammengehen mit eigenen Truppen die Cetnikbrig. von STOLAC und LUBINJE gegen die Hauptkräfte der X-herzeg.Brig. Erfolge erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 21. brdskog korpusa, Obaveštajno odeljenje, izveštaj o stanju, 27. septembar 1943.}}

U izvještaju [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS brdske divizije Prinz Eugen]] od 10. oktobra 1943. godine, poslatom štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], pohvaljuje se lojalno držanje koje su, do tog trenutka, formacije [[Hercegovina|hercegovačkih]] četnikâ pokazale spram njemačkih okupacionih jedinica:
{{izdvojeni citat|Četnici: Za borbu protiv komunista u istočnoj Hercegovini mobilisane su jače snage u okruzima [[Trebinje]], [[Bileća]], [[Stolac]] i [[Nevesinje]]. Dosadašnja iskustva s hercegovačkim četnicima mogu se ocijeniti dobrim, a njihovo držanje prema vlastitim trupama lojalnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1335&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001329.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks: Zur Bekämpfung der Kommunisten in der Ost–Herzegowina wurden in den Bezirken Trebinje, Bileca, Stolac u. Nevesinje stärkere Kräfte mobilisiert. Die bisherigen Erfahrungen mit den herzegowinischen Cetniks können als gut, das Verhalten gegenüber der eigenen Truppe kann als loyal bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U odlomku iz mjesečnog izvješća SS divizije »Prinz Eugen«, inače njemačke elitne postrojbe na teritoriji okupirane Jugoslavije, sastavljenog 5. septembra 1943, blagonaklon stav četnika na divizijskom području (Hercegovina) opisan je na sljedeći način: 
{{izdvojeni citat|Srbi [četnici — prim.] su se, djelimično, nastavili dokazivati ​​kao '''najpouzdaniji saveznici u borbi protiv crvenih bandi''', a time i protiv komunizma. U borbi protiv bandita uvijek su spremni sarađivati ​​s njemačkim Wehrmachtom, pa čak i podvrgnuti se njegovoj komandi.&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 307.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/NARA/T315.php?broj=1272&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001266.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben haben sich z.T. weiterhin als die zuverlässigsten Verbündeten im Kampf gegen die roten Banden und damit gegen den Kommunismus erwiesen. Im Kampf gegen die Banditen sind sie jederzeit bereit, mit der deutschen Wehrmacht zusammenzugehen und sich ihr sogar zu unterstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj 7. SS divizije XV brdskom armijskom korpusu za avgust 1943. godine}}

U četničkim izvorima se potvrda ovih navodâ nalazi u naređenju koje je kapetanu Dušanu Đakoviću 6. septembra 1943. uputio potpukovnik [[Slavko Bjelajac]] (pseudonim »Nikola Dekić«), komandant Ličko-kordunaške četničke oblasti. Informišući svog podređenog oficira o ogromnim partizanskim gubicima u [[Bitka na Sutjesci|bici na Sutjesci]], Bjelajac zapisuje:
{{izdvojeni citat|Po podatcima koje imamo partizani su kod Sutjeske strašno tučeni. Tvrdi se da su imali 5.000 mrtvih te da su samo naši s mrtvih lješeva partizanskih skinuli oko 200 puškomitraljeza. Četnici u Hercegovini drže pored ostalih mjesta i [[Kalinovik]], [[Foča|Foču]], i [[Čajniče]]. Ustaše su u [[Goražde|Goraždu]]. Njemci se također nalaze u Hercegovini. Dozvolili su bez ikakovih uslova da se na reonu svakog sreza može nalaziti i kretati 400 četnika (jednoj četničkoj grupi dali su 300 pušaka). &lt;br /&gt; U opšte izuzev situacija Hercegovine, Crne Gore, i Istočne Bosne stoji vrlo dobro. &lt;br /&gt; Ove podatke iz Hercegovine javljam Vam radi orjentacije. A u koliko se tiče Njemaca tek da naše stanovništvo zna da ih se ne treba plašiti i da neće vršiti represalije nad mirnim stanovništvom. &lt;br /&gt; Njemci govore u Hercegovini protiv Italijana i kažu da su oni spriječili širenje Srbije do rijeke Bosne protiv volje Njemaca. Optužuju Italiju da je ona dovela Pavelića na vlast. (To sve može i nemora biti tačno). &lt;br /&gt; Naši su zarobili čuvenog [[Nurija Pozderac|Nuriju Pozderca]] i [[Simo Milošević|Simu Miloševića]] u Hercegovini i streljali ih.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. br. 203, str. 946.&lt;/ref&gt;}}

Novembra 1943, Nijemci nabrajaju koje su se sve četničke vojvode u NDH upustile u saradnju s njima, kao npr.: [[Mane Rokvić]] („izjašnjava se za Nemačku i u slučaju neprijateljskog iskrcavanja stoji sigurno na našoj strani“), [[Momčilo Đujić]] („Ljotićev pristalica“ čijim „prisluškivanjem je više puta dokazano da je slao lažne izveštaje D. M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja“), [[Uroš Drenović]] („nepomirljiv protivnik komunista“; „više od godinu dana sarađuje otvoreno sa nemačkim Vermahtom“) i drugi.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikführer, mit denen zusammengearbeitet wurde: &lt;/br&gt; Vojvode Rokvic. Energischer Führer der ohne Unterbrechung rückhaltlos mit der deutschen Truppe zusammenarbeitet. Bekennt sich zu Deutschland und steht im Falle einer feindlichen Landung sicher auf unsere Seite. &lt;/br&gt; Vojvode Djujic, Ljotic–Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen. Djujic wird seitens der. Div. im bewusster Übertreibung als besonders aktiver Kämpfer gegen den Kommunismus in Verbindung mit der deutschen Wehrmacht herausgestellt. &lt;/br&gt; Vojvode Drenovic. Gerade Persönlichkeit, unversöhnlicher Kommunistengegner (kommunistische Untaten an seiner Ehefrau, die den Tod herbeiführten), bezeichnet sich als Beschützer seiner pravoslavischen Volksgenossen. Arbeitet länger als 1 Jahr offen mit deutscher Wehrmacht zusammen. Von DM. angestrebte Beeinflussung bisher ohne Erfolg.&quot;}})&lt;/ref&gt; U ovom strogo povjerljivom izvještaju, obavještajni oficiri XV brdskog armijskog korpusa dopisuju još i sljedeće: „Čitav niz drugih četničkih vođâ na području južno od [[Bihać]]a, neumoljivi su protivnici komunizma i dobri vojnici. Svi su se istakli u saradnji sa [našim] trupama, a kao svoj zadatak označavaju zaštitu pravoslavnog stanovništva od uništenja.“&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 44, str. 86.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Eine Reihe weiterer Cetnikführer im Raum südl. Bihac unerbittliche Kommunistengegner und gute Soldaten haben sich in der Zusammenarbeit mit der Truppe bewährt, und sehen es als ihr Ziel an, den pravoslavischen Volksteil vor der Ausrottung zu bewahren.&quot;}})&lt;/ref&gt; U izvještaju [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. godine zaključuje se da bi osiguranje dugih linija snabdijevanja bez četnika bilo „nezamislivo“.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=343&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000339.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Sicherung der langen Nachschubwege der Division ist ohne Unterstützung det zugeteilten Cetnik–Stützpunkte, wenn nicht ausreichend deutsche Kräfte oder kampffähige kroatische Truppen zur Verfügung gestellt werden, undenkbar.&quot;}})&lt;/ref&gt;

19. novembra 1943. potpisani su i na snagu stupaju prvi [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta]], koji četnicima nameću obavezu &quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm&lt;/ref&gt; 30. novembra 1943. godine [[Dragoljub Draža Mihailović|general Mihailović]] naređuje [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubi Patku]], komandantu Timočkog korpusa, da protera britanskog majora Erika Grinvuda koji hoće da vrši akcije protiv Nemaca bez njegovog dopuštenja:

{{izdvojeni citat|Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegrafistom. To je posledica prosjačenja materijala. Nije došao da vas pomogne u materijalu već da uništi naša sela za neku sitnu sabotažu. '''Naređujem da Grinvuda sa celom pratnjom najurite kao kučku''' po mom naređenju jer je pošao na teren bez mog odobrenja. Ponavljam najurite ga kao kučku i izvestite.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;|Depeša generala Mihailovića Ljubi Patku od 30. novembra 1943.}}

Saveznički komandant Sredozemlja uskoro i sam uviđa da se Mihailović bavi sporednim aktivnostima, uz izbegavanje da preduzme nešto na komunikacijama vitalnim za [[Saveznici|Saveznike]] i za Nemce. Stoga je [[9. decembar|9. decembra]] [[1943]]. poslao [[Dragoljub Mihailović|Mihailoviću]] telegram kojim zahteva izvršenje specifikovanih napada na komunikacije, a koji počinje rečima:
{{izdvojeni citat|Sloboda kojom se Nemci služe železničkim prugama od Grčke do Beograda za prevoz i izdržavanje trupa nepodnošljiva je.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_250.htm, Obaveštenje brigadira Armstronga od 9. decembra 1943. Draži Mihailoviću o zahtevu Komande britanskih trupa na Srednjem istoku da četnici izvrše dve sabotaže protiv Nemaca]{{Dead link|date=August 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - prilog II&lt;/ref&gt;}}

=== Potpisivanje ugovora o saradnji četnika i Vermahta u Srbiji (1943-1944) ===
{{Poseban članak|Ugovori o saradnji četnika i Vermahta}}
[[Datoteka:Zone odgovornosti četnika, prema sporazumu sa Nemcima.png|thumb|Zone odgovornosti četničkih komandanata u okupiranoj Srbiji, prema sporazumu sa Nemcima 1943. [[Jevrem Simić]] i [[Nikola Kalabić]] (roze), [[Vojislav Lukačević]] (plavo), [[Ljuba Jovanović Patak]] (zeleno) i [[Mihailo Čačić]] (sivo).]]

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za Jugoistok, inicirao je pregovore koji će rezultirati potpisivanjem [[Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka|ugovora o zajedničkoj borbi]]. Mihailović je polovinom novembra 1943. svojim komandantima naredio da sarađuju sa Nemcima; on sam nije mogao javno da stupi u saradnju &quot;zbog raspoloženja naroda&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/images/ktb_okw_III_6_1304.jpg KTB OKW (Kriegstagebuch des Oberkommando der Wehrmacht) - Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta, šesta knjiga&lt;/ref&gt; Ugovore su to potpisivali ovlašćeni Mihailovićevi komandanti i ljudi iz vojnog rukovodstva. Prvi ugovor o saradnji potpisan je 19. 11. 1943. između [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]], komandanta Mileševskog korpusa JVuO i nemačkog komandanta Jugoistoka koga je predstavljao fon Frede, glasio je:
{{Wikisource|Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.}}
{{izdvojeni citat|
2)  Primirje treba da bude pretpostavka za zajedničku borbu protiv komunista.

4)  Obaveza Lukačevića da nijedan pripadnik njemu potčinjenih jedinica neće delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemačkom.

5)  Prepuštanje područja borbenih dejstava četničkim odredima radi samostalnog vođenja borbe, koju vodi i nemački Vermaht.

6)  Uključivanje četničkih odreda prilikom većih zajedničkih operacija pod nemačko zapovedništvo. U tom periodu nemačko vodstvo izdaje borbene naloge četničkim odredima.

8)  Razmena štabova za vezu.

9)  Isporuke nemačke municije radi sprovođenja zajedničkih borbenih zadataka u skladu sa vojnim potrebama.

10)  Sporazum se mora držati u tajnosti.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_260.htm SPORAZUM IZMEĐU KOMANDANTA JUGOISTOKA I MAJORA VOJISLAVA LUKAČEVIĆA OD 19. NOVEMBRA 1943. O SARADNJI ČETNIKA SA NEMAČKIM TRUPAMA U BORBAMA PROTIV NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE JUGOSLAVIJE]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i majora [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] (19. 11. 43.)}}

27. novembra je potpisan ugovor sa [[Nikola Kalabić|Nikolom Kalabićem]].&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_262.htm Sporazum od 27. novembra 1943. između pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; U narednim nedeljama ugovori su potpisani i sa drugim komandantima korpusa od operativne važnosti. Iako Mihailović lično nije potpisao ni jedan ugovor, ovim ugovorima je bio pokriven veći deo nemačke okupacione zone u Srbiji.

{{izdvojeni citat|Ovaj ugovor, kao i buduće mjere, trebalo bi da se baziraju na međusobnom povjerenju i volji da se komunizam uništi, zemlja umiri a Srbiji omogući stabilna budućnost u okvirima Evrope oslobođene od komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=974&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frames no. 000969—000970: Sporazum između Krajskomandanture  Zaječar i potpukovnika Ljube Jovanovića Patka o nenapadanju i saradnji u borbi protiv NOVJ (23./25. decembar 1943.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Diese Vereinbarung sowie die zukünftigen Massnahmen sollen getragen sein vom gegenseitigen Vertrauen und dem Willen, den Kommunismus zu vernichten, das Land zu befrieden und Serbien einer geordneten Zukunft im Rahmen eines vom Kommunismus befreiten Europas entgegenzuführen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Ljuba Jovanović Patak|Ljube Jovanovića Patka]] o borbi protiv partizana u Srbiji (decembar [[1943]]).}}

Generalna tendencija priklanjanja Mihailovićevih četnikâ okupacionoj vojnoj sili bila je primijećena 28. XI 1943. i od strane njemačke Komande Jugoistoka:
{{izdvojeni citat|Srbija: U oblasti Kruševca borbe između [četnika] DM i komunista. Kod četnika znaci približavanja Vermahtu, verovatno zbog nestašice municije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;broj=639&amp;roll=485 NARA, T313, Roll 485, frame no. 000636.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) Serbien: &lt;/br&gt; Raum Krusevac: Kampf zwischen DM u. Komm. Bei Cetniks Anzeichen für Annäherung an dt. Wehrmacht vermutl. Mun. Mangel.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izveštaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 28. novembar 1943.}}

30. novembra 1943. godine i poručnik Milorad Vasić moli generala Mihailovića da mu odobri vezu sa Nijemcima, u cilju opskrbe streljivom, garantujući mu potpunu diskreciju u radu:
{{izdvojeni citat|Molim da mi dozvolite da ovu priliku iskoristim i dobijem municiju i ostalo, što mi je neophodno potrebno, a da pritom čast organizacije i Vaš autoritet u narodu ne bude ničim povređen.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 11690—11691.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Četničko-nemački sporazumi o saradnji u Srbiji (1943-1944), Vojnoistorijski glasnik br. 2/1978, Beograd, str. 344.&lt;/ref&gt;}}

Ugovori su bili u znatnoj meri tipizirani, nalik na sporazum između vojnog zapovednika Jugoistoka i inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića:

{{izdvojeni citat|Cilj sporazuma je zajednička borba protiv komunističkih partizana, pa će stoga sve jedinice DM-četnika, potčinjene pukovniku Jevremu Simiću, biti uključene u borbu nemačke i bugarske vojske, kao i srpskih vladinih trupa, protiv komunista.

U vezi s tim predviđa se uspostavljanje zajedničke obaveštajne službe kao i uzajamna podrška.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_23.1.1944 Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]] (januara [[1944]]).}}

Komandant Jugoistoka i [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] [[Maksimilijan fon Vajhs|fon Vajhs]] izdao je [[21. novembra]] [[1943]]. uputstvo o saradnji sa četnicima koje, između ostalog, predviđa izručenje Saveznika (&quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;). Fon Vajhs upozorava da se &quot;lojalna orijentacija pojedinih četničkih odreda ne sme uopštiti&quot;, jer neki još uvek izvode prepade i sabotaže, ali &quot;propagandu protiv četničkog pokreta treba obustaviti&quot;, do daljnjeg.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm Objašnjenje komandanta Jugoistoka od 21. novembra 1943. o cilju i načinu sklapanja sporazuma sa četničkim komandantima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/291.htm Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45], Musterschmidt-Verlag Göttingen, strana 268&lt;/ref&gt; Sporazum između Vermahta i četničkog komandanta [[Mihajlo Čačić|Mihajla Čačića]], komandanta Ravaničke brigade JVuO, uključuje i hvatanje [[rudar]]a koji su pobegli u šumu, i njihovo vraćanje u [[rudnik]]e uglja.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_264.htm Sporazum komandanta Jugoistoka sa komandantom Ravaničke brigade od 14. decembra 1943. o saradnji četnika sa nemačkim trupama u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]], inspektora odreda Draže Mihailovića, predviđa da &quot;četnici DM stavljaju na raspolaganje snagama poretka svoje podatke i svoju obaveštajnu službu&quot; za borbu protiv partizanskog pokreta.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_267.htm Izveštaj Abver-grupe od 23. januara 1944. o sklopljenom sporazumu između vojnoupravnog komandanta Jugoistoka i inspektora četničkih jedinica u Srbiji]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i potpukovnika Ljube Jovanovića, vođe Dražinih odreda u okrugu [[Zaječar]], četnicima omogućuje punu sloboda kretanja &quot;danju i noću na celom području na koje se odnosi sporazum&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt;

{{izdvojeni citat|Srbija i Hrvatska: kao i ranije, na ovom prostoru stoje dva suprotstavljena tabora — komunistički pod Titom i nacionalistički pod generalom Mihailovićem. Zbog brojčane premoći i veće borbene vrijednosti, komunisti su u posljednje vrijeme zadali nacionalistima niz teških udaraca. To je rezultiralo u traženju njemačke pomoći od strane nekoliko D.M.-komandanata. Već je došlo i do niza sporazuma, kojima se D.M.-jedinice obavezuju na obustavljanje neprijateljstava protiv Wehrmachta, čime im se omogućuje nesmetana borba protiv komunista.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=900&amp;rec=311&amp;roll=175 NARA, T-311, r. 175, s. 895: Prikaz neprijateljskog stanja u Sredozemlju od strane generalštabnog majora Varnstorfa (Warnstorff) – dodatak zabelešci sa sastanka kod načelnika štaba Grupe armija „E“ od 9. decembra 1943.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien–Kroatien: Hier stehen sich nach wie vor die nationalen Kräfte des Draca Michaylovic[sic!] und die kommunistischen Kräfte des Tito gegenüber. Infolge der zahlenmässigen und in Bezug auf die Kampfstärke starken Uberlegenheit der kommunistischen Verbände ist in der letzten Zeit DM mit seinen Kräften stark angeschlagen worden. Dies hatte zur Folge, dass verschiedene DM–Führer mit ihren Verbänden Anlehnung an die deutsche Besatzungsmacht suchten. Es sind bereits Abmachungen zu Stande gekommen, auf Grund deren DM–Verbände ihre Kampfhandlungen der deutschen Wehrmacht gegenüber einstellen und ihnen ungestörte Kampfführung den Kommunisten gegenüber zugesichert wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački prikaz stanja u Sredozemlju od 9. decembra 1943.}}

Njemački opunomoćeni general u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] [[Edmund Glaise von Horstenau]] opisuje u ratnom dnevniku kontekst u kom dolazi do potpisivanja ovih ugovorâ:
{{izdvojeni citat|Izgleda da je Srbija najmirnija zemlja na Balkanu, a neko reče da je ona čak i najmirnija zemlja u Evropi. Činjenica je da stanje u NDH ne može da se uporedi sa stanjem u Srbiji iako se i u Srbiji događaju neprijatne stvari... Draža Mihailović je iskoristio opšte stanje, pa su naši oblasni komandanti sklopili ugovore sa pojedinim četničkim vođama.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 412.&lt;/ref&gt;}}

I prije nego je došlo do parafiranja ugovorâ, kapetan [[Dušan Radović (četnik)|Dušan Radović]], komandant Zlatiborskog korpusa JVuO, obavijestio je 18. novembra 1943. generala Mihailovića da njemačke i bugarske okupacione trupe, uz velike poteškoće, nastoje zaustaviti ofanzivu snaga NOVJ nadomak [[Užice|Užica]], kao i da im četničke jedinice pod njegovom komandom pružaju značajnu borbenu pomoć, tj. napadaju partizane kako bi oslabili njihov pritisak na okupatora. Iz izvještaja se vidi i da je ravnogorski kapetan Milorad Mitić bio zadužen za održavanje kontakatâ s Nijemcima: 
{{izdvojeni citat|Noću, 17/18 ov.m-ca oko 21,30 časova, komunisti su jačim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmočasovne borbe komunisti su potpuno razbili oko 1800 Bugara i 200 Nemaca... Bugari se u najvećem neredu i bez oružja povlače za Užice. Beže glavom bez obzira. Tenkove su odvukli za Užice, dok je izgleda bugarska artilerija pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izveštaja jedan izvesni deo Bugara, koji se organizovano povlači, vodi borbu sa komunistima u Biosci. Naši delovi stupili su u borbu kod Bioske iz pravca s. Kneževići. Mišljenja sam da će u toku današnjeg dana pasti i Bioska i da će komunisti navaliti za Užice. Ja gde god mogu napadaću. Stanje je vrlo ozbiljno! Kapetan Mitić, presvučen u civilno odelo, viđen je u Užicu sa Nemcima. Posle je u jednom nemačkom automobilu otišao kako kažu za Beograd kamo ga Vi šaljete radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest širi naglo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_34.htm Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ kod Kremana]&lt;/ref&gt;}}

14. decembra 1943, u Vrhovnu komandu JVuO stigla je depeša od majora [[Siniša Ocokoljić|Siniše Ocokoljića]] (pseudonim »Ev-Ev«), komandanta Mlavskog korpusa JVuO, kojom se kapetan Mitić još jednom imenuje osobom koja je lično involvirana u pregovore s njemačkim okupatorom: &quot;Tufegdžić [Vojislav, komandant Cerskog korpusa JVuO — prim.] danas je doneo sledeći izveštaj: [...] 2. — Kapetan Mitić, koji je ranije u Užicu pregovarao za naš račun sa komunistima, bio je poslednjih dana na pregovorima i sa Nemcima gde je sa njima ručao u Mažestiku. Pregovore je javno sa Nemcima vršio neki kapetan Nešković, poslat od Kalabića. 3. — Nemci su povodom toga štampali letke blizu 2.000.000 primeraka sledeće sadržine: Narodni borci četnici, u radosti pozdravljam prestanak besmislenog međusobnog prolivanja krvi i zdrav razum koji je zavladao u vašim redovima. Sada možemo da se zajednički borimo protivu komunizma, tog smrtnog neprijatelja Evrope i ja vas ubrajam u nacionalne borce zato što smo i mi sami nacionalni borci. Mi ćemo udruženim silama da odbranimo Vašu lepu Otadžbinu, da je ne bi uništile komunističke bande. Primamo u svoje redove Vašu narodnu organizaciju kao čeličnu. Nije potrebno da vam ubrizgavamo narodni duh. Herojstvo je Vama u krvi i sa vama zajedno koji dobro poznajete svoju lepu zemlju poćiće nam za rukom da je oslobodimo. Stavom koga vi zauzimate osigurana je vaša budućnost. Pozdravljam vas kao svoje ratne drugove i želim vam istu vojničku sreću kao i našim vojnicima. Komandant nemačkih trupa. br. 1243. Ovaj letak Nemci su rasturili i već se pojedini primerci nalaze i kod nas. 4. — Tufegdžić javlja dalje, da je puk. Simić naveo hotimično Kalabića da se ovim vezama sa Nemcima naša organizacija kompromituje u narodu što koriste mošinovci [tj. partizani — prim.].&quot;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16. do 23. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;

U depeši od 28. decembra 1943. poslatoj Vrhovnoj komandi JVuO od strane potpukovnika [[Petar Baćović|Petra Baćovića]], govori se o sastanku koji je [[Todor Perović]], predstavnik Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine, održao u [[Sarajevo|Sarajevu]] sa njemačkim generalom Wernerom Frommom:

{{izdvojeni citat|Perović se vratio iz Sarajeva. U Sarajevu bio je kod generala Froma, komandanta pozadine celog Balkana. Između ostalog rekao mu je: »Srbi su istinski borci protivu partizana, mi Nemci cenimo borbu vaših ljudi. U tome se ističe naročito vaš kraj. Naročito cenimo saradnju majora Lukačevića. U kratko vreme prisajediniće se srpski krajevi Srbiji i u tom slučaju srpski će narod dobiti punu ekonomsku pomoć. U najkraćem roku dolazi još 12 divizija naših na teritoriju Jugoslavije radi potpunog likvidiranja partizana. Imamo jedan letak koji je izdao potpukovnik Borota za istočnu Bosnu, gde poziva narod da ga sluša kao novog komandanta, ali mi znamo da je komandant Baćović. Budite uvereni da će do proleća biti raščišćeno sa partizanima«.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Iako je Draža Mihailović sugerisao svojim komandantima da »koriste jedne neprijatelje protiv drugih«,&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 1a/1, depeša br. 361.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; u praksi se ova floskula isključivo odnosila na borbu četnika protiv partizana, skupa sa okupatorima i kvislinzima. U depeši majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] (pseudonim »Sto-Sto«) od 30. januara 1944. godine, poslatoj u povodu pokušaja snagâ [[NOV i POJ]] da prodru u [[Sandžak]], general Dragoljub Mihailović otkriva što je zapravo pravi cilj četničke kolaboracije:

{{izdvojeni citat|Vodite računa o Nemcima i Bugarima i iskoristite njihovu akciju protiv crvenih do krajnjih mogućnosti. Napad na [[Pljevlja|Pljevlje]] iskoristite za napad s leđa na komuniste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Vrlo moguće da je general Mihailović samo usvojio prijedloge koje mu je major Ostojić uputio u pismu od 6. decembra 1943. godine, gdje apostrofira sljedeće: 
{{izdvojeni citat|Koristeći se akcijom okupatora protiv komunista, mi ćemo verovatno u roku od mesec-dva dana opet imati situaciju u Sandžaku, Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni u našim rukama. [...]

Učeći se na sopstvenim greškama, smatram da se mora najhitnije preduzeti sledeće:

1)  Stvoriti u najkraćem roku što jače pokretne borbene snage — leteće brigade i korpuse — a naročito tamo gde se za to ima mogućnosti.

2)  '''Koristeći se akcijom okupatora i satelita, upotrebiti sve raspoložive snage za potpuno čišćenje od komunista svih srpskih pokrajina'''.

3)  U radu pod 2) ostvariti međusobno potpomaganje iz susednih pokrajina do maksimuma.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_43.htm Pismo majora Zaharija Ostojića od 6. decembra 1943. Draži Mihailoviću o potrebi većeg angažovanja četnika s okupatorskim trupama radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ u Srbiju]&lt;/ref&gt;|Pismo majora Ostojića generalu Mihailoviću od 6. decembra 1943. godine}}

Četničko-njemački odnosi bili su opterećeni međusobnim nepovjerenjem i sviješću o suprotstavljenosti ciljeva i interesa dviju stranâ. U telegramu koji je 29. januara [[1944]]. godine [[Joachim von Ribbentrop]], njemački ministar vanjskih poslova, uputio  specijalnom opunomoćeniku za Jugoistočnu Evropu [[Hermann Neubacher|Hermannu Neubacheru]], reflektuje se jasan stav političkog i vojnog vrha u [[Berlin]]u o generalu Draži Mihailoviću, dok su podređenima date precizne smjernice za držanje prema četničkom pokretu:
{{izdvojeni citat|Jedino se mogu ćuteći trpeti privremeni aranžmani nižih vojnih komandi sa Dražom Mihailovićem s ciljem suzbijanja zajedničkog neprijatelja Tita. On i njegovi ljudi ostaju i dalje, na kraju, naši neprijatelji. Zato je sada, kao i do sada, potrebno biti krajnje oprezan prema Draži Mihailoviću i njegovim četnicima, a naročito se ne sme nijednog trenutka izgubiti iz vida da će pomoć koju mu mi sada direktno ili indirektno pružamo radi vođenja borbe protiv Tita, kasnije najverovatnije biti upotrebljena protiv nas... Rat na Balkanu Nemačka je vodila zato da bi jednom zauvek uništila srpsko žarište nemira... Mi nemamo, otud, nikakvog interesa da ponovo razbuktavamo velikosrpski duh.&lt;ref&gt;Akten zur deutschen auswartigen Politik — ADAP/E/VII, s. 374–375.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Vasa Kazimirović, NDH u svetlosti dokumenata, Nova knjiga/Narodna knjiga, Beograd, 1987, str. 169.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005. str. 20.&lt;/ref&gt;}}

Izveštaje o sklapanju ugovora četnika sa Wehrmachtom presrele su i dešifrovale savezničke obaveštajne službe, što je imalo bitnu ulogu u konačnom opredeljivanju [[Čerčil]]a za Tita, a protiv Mihailovića.&lt;ref&gt;Cripps, John (2001). &quot;Mihailović or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose&quot;. {{ISBN|0593 049101}}&lt;/ref&gt;

No, Nemci nisu bili zadovoljni primenom nekih sporazuma, jer je uprkos njima dolazilo do incidenata, odnosno diverzija i napada na pripadnike [[Srpska Državna Straža|Srpske Državne Straže]] od strane četnika, usled čega je general [[Hans Felber]] pokrenuo nekoliko hapšenja i racija protiv četnika počev od februara [[1944]].

=== Borbe pod nemačkom komandom (1943) ===
{{main|Operacija Kugelblic}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Herzegovina in 1943.jpg|minijatura|Četnici i Nemci u Hercegovini 1943.]]

[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-005-0018-07, Jugoslawien, Polizeieinsatz mit Spähpanzer.jpg|thumb|Nemačka lokalna milicija sa italijanskim bornim kolima (izvor: ''Bundesarchiv'', [[1943]]).]]

{{izdvojeni citat|„Borbeno sadejstvo sa četničkim grupama duž glavne saobraćajnice [[Bihać]] — [[Gračac]] — [[Knin]] — [[Drniš]] — [[Šibenik]] sastoji se u tome što su četnici okupljeni u posebnim uporištima uz oslonac na nemačke trupe. Četničke vođe primaju naloge i uputstva o vršenju zadataka obezbeđenja i izviđanja od zapovednika nemačkih uporišta.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=346&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgemeinschaften mit Cetnikgruppen bestehen entlang der Hauptversorgungsstrasse Bihac – Gracac – Knin – Drnis – Sibenik derart, dass die Cetniks in besonderen Stützpunkten in Anlehnung an deutsche Truppen zusammengefasst sind. Die Cetnikführer erhalten Aufträge und Weisungen für Sicherungs– und Aufklärungsaufgaben durch deutsche Stützpunktführer.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u NDH]&lt;/ref&gt;|Njemački izveštaj o saradnji sa četnicima protiv partizana u Dalmaciji i Bosni (19. novembar [[1943]]).}}

Kratko po zauzimanju italijanske okupacione zone od strane njemačkih trupâ, četnici s teritorije [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] stupaju u borbeno savezništvo sa njima. Kako javlja obavještajno odjeljenje [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], u blizini [[Plitvička Jezera (općina)|Plitvičkih Jezera]] došlo je krajem septembra 1943. godine do prvog krupnijeg angažiranja lokalnih četničkih jedinicâ na njemačkoj strani. Ovom prilikom su četnici nanijeli partizanima ozbiljne gubitke:
{{izdvojeni citat|Agent za vezu javlja o izviđanju od 27. IX: Jaka skupina lojalnih četnika s njemačkom opremom provalila je 20. septembra na područje [[Korenica|Korenice]], [[Prijeboj (Plitvička jezera)|Prijeboj]]a (16 km zap. od [[Bihać]]a), Babinog Potoka (28 km z. od Bihaća), [[Krbavica|Krbavice]] (23 km jz. do Bihaća), te uništila sve komunističke prometne veze. Četnici su nanijeli velike gubitke komunistima kod Mirić Štropine (3 sjz. od Prijeboja), 350 mrtvih.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=196&amp;broj=390 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7457118.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;29.9. V–Mann meldet Beobachtung vom 27.9.: &lt;/br&gt; Starke Gruppe loyaler Cetniks mit deutscher Ausrüstung an 20.9. in Raum Korenica (1558), Prijeboj (16 W), Babin Potok (28 W), Krbavica (23 SW), alles Bihac, eingebrochen und haben alle Verkehrsverbindungen der Kommunisten vernichtet. Cetniks haben bei Miric Stropina (3 NW Prijeboj) den Kommunisten große Verluste, 350 Tote, beigebracht.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 3. oktobar 1943.}}

U izvorima njemačke provenijencije iz ovog perioda navodi se da su četničke jedinice asistirale okupatoru i pri izbacivanju partizana iz [[Bosansko Grahovo|Bosanskog Grahova]]:
{{izdvojeni citat|Četnici na putu za snabdijevanje Gospić — Gračac, Knin — Vrlika i Knin — Drniš, i pored oprečnih poruka DM-u, nikad ne pokazuju neprijateljstvo; naprotiv, dobro su sarađivali sa 114. lovačkom divizijom u zasjedama i [zajedno] zauzeli Bos. Grahovo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=98&amp;rec=314&amp;roll=560 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000093.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Lagebericht vom 27.9. bis 27.10.1943. &lt;/br&gt; Die Cetniks an den Nachschubstrassen Gospic – Gracac, Knin – Vrlika und Knin – Drnis sind bisher trotz abweichender Meldungen an DM. nirgends feindselig aufgetreten, haben vielmehr in Hinterhalten mit der 114.Jäg.Div. gut zusammengearbeitet und Bos.Grahovo genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Obavještajno odjeljenje [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], izvještaj za period od 27. septembra do 27. oktobra 1943.}}

U naređenju poslatom 23. oktobra 1943. iz [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] Wehrmachta, koja je bila smještena na teritoriji kvislinške NDH, navodi se sljedeće:
{{izdvojeni citat|Od 1. novembra 1943. svi pripadnici domaćih jedinica (četnici, ustaše i hrvatska žandarmerija) moraju biti u posjedu njemačkih propusnicâ.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=315&amp;roll=1295&amp;broj=606 NARA, T315, Roll 1295, frame no. 000600.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ab 1.11.43 müssen sämtliche Cetnik–, Ustascha–, und kroatische Gendarmerie–Angehörige im Besitz von Ausweisen der Abteilung Ic sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Divizijska naredba br. 122 od 23. X 1943. godine}}

U jednoj procjeni stanja snabdijevanja, poslatoj 25. oktobra 1943. štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]] iz 114. divizije, razmotreni su modaliteti „skladištenja zalihâ [hrane] tokom zime i opskrbe za 9.500 četnika, ustaša, zarobljenika i civilnog stanovništva“, i data je projekcija da bi tovarni prostor zapremine 12 [[Tona|tona]] bio dovoljan za podmirenje dnevnih potrebâ ove grupe („9.500 ustaša, četnika, itd.“).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1362&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 001356—001357.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Anlage 1 zur Beurteilung der Versorgungslage vom 25. Oktober 1943. &lt;/br&gt; a.) Berücksichtigung der Winterbevorratung und Versorgung der 9500 Cetniks, Ustaschen, Gefangenen und Zivilbevölkerung; &lt;/br&gt; Dabei ist die Versorgung der 9.500 Ustaschen, Cetniks usw. im hiesigen Raum nicht in Rechnung gestellt. Es würden also hierfür noch täglich 12 to Laderaum möglich sein.&quot;}})&lt;/ref&gt; Takođe, u naredbi o snabdijevanju iz 114. divizije Wehrmachta s početka decembra 1943. godine, precizno je određeno dnevno sljedovanje četničkih jedinicâ u zoni odgovornosti divizije (najvjerovatnije je riječ o [[Dinarska divizija JVuO|Dinarskoj diviziji JVuO]] pod [[Momčilo Đujić|Đujićevom]] komandom):
{{izdvojeni citat|Od sada se četnicima izdaje sljedovanje koje se sastoji od: &lt;/br&gt; 1 porcija hljeba; 1 porcija povrća; 1 porcija namaza (mast ili marmelada); 1 porcija soli; 2 porcije napitka; 1 porcija duhana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=822&amp;rec=315&amp;roll=1295 NARA, T315, Roll 1295, frames no. 000815—000816.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Verpflegung der Cetniks: &lt;/br&gt; Als Verpflegung für Cetniks sind ab sofort nur folgende Portionen auszugeben bezw. zu empfangen: &lt;/br&gt; 1 Brotportion, &lt;/br&gt; 1 Gemüseportion, &lt;/br&gt; 1 Brotaufstrichportion (Fett oder Marmelade), &lt;/br&gt; 1 Salzportion, &lt;/br&gt; 2 Getränkeportionen, &lt;/br&gt; 1 Tabakportion.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Posebna direktiva za snabdijevanje br. 65/43 (2.12.43)}}

{{izdvojeni citat|Četnici dobijaju snabdijevanje u skladu sa listama imena koje se stalno kontrolišu; municija za pješadijsko naoružanje se izdaje povremeno, uz strogu kontrolu potrošnje; svaki četnik nosi zvaničnu iskaznicu – oni bez iskaznice se hapse i razoružavaju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=342&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000338.] ({{jez-njem|&quot;Die Division gewährt den nach eigenen Wünschen beweglich und abseits ihrer Wohnorte eingesetzten Cetniks Verpflegungszuschüsse. Der Verpflegungsempfang wird nach namentlichen Listen getätigt, die Verteilung wird überwacht. Nach den gleichen Richtlinien werden von Zeit zu Zeit Gewehr– und MG–Munition im Rahmen des nachgewiesenen Verschusses ausgegeben. Der Verbrauch wird nach der jeweiligen Lage auch einigermassen genau überprüft. Jeder Cetnik muss einen namentlichen Ausweis mit der Nummer seiner Handwaffe (Gewehr– oder Pistolen–Nr.), der Unterschrift des zuständigen Kommandanten und des Ic der Division versehen, besitzen. Ohne Ausweis angetroffene Cetniks werden im Einvernehmen mit den Cetnik–Führern festgenommen und entwaffnet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima (5. novembar 1943).}}

U izvještaju [[114. lovačka divizija|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. detaljno se opisuje saradnja jedinica [[Wehrmacht]]a sa snagama pod komandom vojvodâ [[Momčilo Đujić|Momčila Đujića]], [[Mane Rokvić|Maneta Rokvića]] i [[Radomira Ðekića Ðeda]]. Njemački oficiri zaključuju da okupator ima veliku korist od četnika:

{{izdvojeni citat|Četnički vojvoda Mane Rokvić može se opisati kao apsolutno pouzdan. Već je pružio vrijedne usluge u oblasti [[Bosanski Petrovac|Bos. Petrovca]] gdje je bio raspoređen u prethodnici tokom čitavog napredovanja divizije, svuda uspostavljajući kontakt sa lokalnim četničkim jedinicama i značajno doprinoseći uspostavljanju povjerenja civilnog stanovništva u njemački Vermaht. Njegove mjere za održavanje discipline među četnicima i njegov oštar obračun sa sumnjivim [licima] i banditima dobro su poznati. [...] Iako se Đujić ne može smatrati potpuno pouzdanim, njegova podrška u borbi protiv komunizma trenutno je dragocjena. Divizija će učiniti sve što je u njenoj moći da ga u javnosti prikaže toliko pronjemački nastrojenim kako bi njegov povratak u neprijateljski tabor jednog dana bio onemogućen. [...] Četnički vojvoda Ðedo potiče iz Crne Gore i pristalica je pokreta Koste Pećanca, koji je, na osnovu prethodnog iskustva, održavao jasnu distancu od pokreta DM. Ðedo ostavlja veoma dobar lični utisak, izrazito je drzak [u borbi] protiv bandita i sumnjivih, i jasno je naklonjen njemačkom Vermahtu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=341&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000337—000341.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Der Cetnik–Vojvode Mane Rockvic [sic!] ist als unbedingt zuverlässig zu bezeichnen. Er hat bereits im Raum Bos. Petrovac wertvolle Dienst geleistet und war auch während des ganzen Vormarsches der Division bei der Spitze eingesetzt, stellte überall die Verbindung mit den örtlichen Cetnik–Einheiten her und hat in starken Masse für die Begründung des Vertrauens der Zivilbevölkerung zur deutschen Wehrmacht beigetragen. Seine Massnahmen zur Erhaltung der Disziplin unter den Cetniks, sein scharfes Durchgreifen gegen Verdächtige und Banditen, sind bekannt. &lt;/br&gt; Wenn auch Djujic als nicht voll zuverlässig angesehen werden kann, so ist aber seine Unterstützung im Kampf gegen den Kommunismus z.Zt. wertvoll. Seitens der Division wird alles versucht werden, um ihm in der Öffentlichkeit soweit als deutschfreundlich herauszustellen, dass ihm eines Tages der Rückzug in das feindliche Lager unmöglich gemacht wird. &lt;/br&gt; Der Cetnik–Vojvode Dzedo stammt aus Montenegro, ist Anhänger Richtung Kosta Pecanac, die nach bisherigen Erfahrungen klaren Abstand zur D.M.–Bewegung gehalten hat. Dzedo macht persönlich einen sehr guten Eindruck, ist ein ausgesprochener Draufgänger gegen Banditen wie Verdächtige und der Deutschen Wehrmacht eindeutig zugeneigt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima od 5. novembra 1943.}}

{{izdvojeni citat|Glavna komanda predlaže stvaranje oficirske ispostave pri štabu XV brd. korpusa za nadzor i vođenje četničkih grupâ koje se koriste za zaštitu cesta za snabdijevanje, željezničkih pruga i važnijih ratnih pogona.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=554&amp;broj=90 NARA, T314, Roll 554, frame no. 000084.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. beantragt Schaffung einer Offz.–Planstelle beim Stab XV.Geb.A.K. zur Überwachung und Anleitung der Cetnikverbände, die zur Sicherung von Nachschubstrassen, Eisenbahnen und kriegswichtiger Anlagen eingesetzt sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan od četničkih komandanata koji se dosljedno isticao kontinuiranom kolaboracijom sa njemačkim okupatorom bio je vojvoda [[Uroš Drenović]]. Nadležni okupacioni organi bili su zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje s Drenovićem, što se vidi i iz izvještaja XV brdskog armijskog korpusa od 26. XI 1943, u kom se pohvaljuje njegovo „lojalno držanje“:

{{izdvojeni citat|Predmet: &lt;/br&gt; Nemačka komanda za vezu kod četničkog vođe Drenovića: &lt;/br&gt; Četnička grupa Drenović z. i j-z od Banje Luke od jedno 1500 ljudi ima već godinu i po prema nemačkom Vermahtu i prema hrvatskoj državi lojalno držanje, i naše izviđačke i bezbednosne akcije korisno podržava. U nekim slučajeva bili su podržani sa nešto municije. Hrvatska vlada razmatrala je ideju da dovede Drenovića u Sabor za predstavnika svih pravoslavnih. Komanda Kirhner (puk Brandenburg) poslala je u dogovoru sa obaveštajnim odeljenjem [korpusa] Drenoviću komandu za vezu, i postigla je značajne rezultate u pogledu specijalnih misija.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=560&amp;broj=390 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000384.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. XV G.A.K, Abt.Ic, Betr.: Dtsch.Verb.Kdo. bei Cetnikführer Drenovic. An Pz.A.O.K.2.Ic/AO, 26.11.43: Die Cetnikgruppe Drenovic w. u. sw. Banja Luka mit etwa 1500 Mann hat seit über 1 1/2 Jahre der deutschen Wehmacht und dem kroat. Staat gegenüber eine loyale Haltung eingenommen und die eigene Aufklärung und Sicherung stets wertvoll unterstützt. In einzelnen Fällen wurde sie mit Inf.Mun. unterstützt. Die kroatische Regierung hat die Berufung des Drenovic in den Sabor (Landtag) als Vertreter aller Pravoslaven erwogen. Das Kdo. Kirchner (Rgt.Brandenburg) hat im Einvernehmen mit der Abt.Ic für seine Zwecke ein Verbindungs–Kommando zu Drenovic entsandt und in kürzester Zeit wertvolle Ergebnisse im Sinne des Sonder–Auftrages erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 15. brd. korpusa, Obaveštajno odeljenje, za obav. odeljenje komande 2. okl. armije, 26.11.43.}}

Četnički su odredi na teritoriji marionetske NDH pružali veoma značajnu potporu njemačkim vlastima, bez koje ove ne bi uspjele efikasno održavati okupacioni sistem. U izvještaju [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] [[Wehrmacht]]a iz prve nedjelje decembra 1943. provijava upravo ovakvo gledište; istaknuto je, pak, da bi četnike trebalo (zbog „ispadâ prema hrvatskom stanovništvu“) ograničiti „na rad u srpskim selima“: 
{{izdvojeni citat|Budući da vlastite snage i ustaše nisu dovoljne da same umire i osiguraju golemo područje, divizija se ne može odreći suradnje četnika. Trenutačno, drugačije rješenje ne bi bilo moguće zbog nedostatka dodatnih snaga. No, ne zanemaruje se da se suradnja s četnicima ne čini dugoročno održivom zbog njihovih političkih ciljeva. Stoga će se i dalje jačati utjecaj ustaša, a time i hrvatske države, kako bi se postupno udaljili od četničkih snaga i deportirali oni [četnici] koji nisu mještani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=788&amp;rec=314&amp;roll=555 NARA, T314, Roll 555, frames no. 000782—000783.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Da die eigene Kräfte und die Ustascha allein zur Befriedung und Sicherung des weiten Raumes nicht ausreichen, kann auf eine Mitarbeit der Cetniks noch nicht verzichtet werden. Im Augenblick wäre eine Lösung von ihnen mangels anderer Kräfte nicht möglich. Es wird jedoch nicht verkannt, dass auf die Dauer eine Zusammenarbeit mit den Cetniks auf Grund ihrer politischen Zielsetzung nicht tragbar orscheint. Es wird daher der Einfluss der Ustascha und damit des kroatischen Staates weiterhin gestärkt werden, um allmählich von den Cetnik–Verbänden abrücken zu können, die nicht ortsansässigen abzuschieben. Der Anfang hierzu ist gemacht. Um die Unzuträglichkeiten zu beenden, die sich daraus ergeben, dass in rein kroatischen Gegenden die eingesetaten Cetnik–Verbände die Bevölkerung belästigen und auch ausplündern, ist in Durchführung, sie aus diesen Gebieten herauszuziehen und nur noch in Orten mit pravoslavischer Bevölkerung zu Sicherungszwecken einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Procjena situacije 264. pješadijske divizije (7.12.43)}}

Komanda Jugoistoka je istog dana izvijestila Vrhovnu komandu njemačkog Wehrmachta o sadjejstvu [[114. lovačka divizija (Nemačka)|114. lovačke divizije]] i četnika u borbi protiv snaga [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]]:
{{izdvojeni citat|114. lovačka divizija: čišćenje prostora oko [[Vrlika|Vrlike]] u saradnji sa četnicima završeno; neprijatelj je izgubio 22 mrtva i 20 zarobljenih; veliki plen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=78&amp;broj=89&amp;roll=331 NARA, T78, Roll 331, frame no. 6287993.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;114. JG. DIV: SAEUBERUNG IN RAUMES VRLIKA IM ZUSAMMENWIRKEN MIT CETNIKS NACH WEITEREN 22 FEINDTOTEN U. 20 GEFANGENEN BEI EINBRINGUNG GROESSERER BEUTE ABGESCHLOSSEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 6. decembra 1943 (7. decembar 1943.).}}

=== Borbe pod njemačkom komandom u Crnoj Gori (1943-1944) ===
{{main|Operacija Frühlingserwachen (1944)}}
[[File:Collaborationist Jakov Jovović with Germans on Cetinje.jpg|thumb|Četnički komandant [[Jakov Jovović]] sa svojim saborcima i Nemcima na [[Cetinje|Cetinju]], jesen 1943.]]

Od 17. do 24. oktobra [[1943]]. godine, njemačke okupacione snage su organizovale [[Operacija Balkanski klanac|operaciju Balkanski klanac]] (njem. ''Balkanschlucht''). Osnovni cilj operacije je bio likvidacija snagâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] i [[Divizija Garibaldi|Italijana]] koji su prešli na stranu partizana u Crnoj Gori, kao i ovladavanje [[Jadransko more|jadranskim]] zaleđem. Pored sopstvenih snaga, njemački okupator je za ovu priliku angažovao dva italijanska fašistička puka (oko devet bataljona), čiji su štabovi bili u [[Bar]]u i [[Podgorica|Podgorici]], kao i muslimansku fašističku miliciju i ostatke četnika Draže Mihailovića.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/151_5.pdf&lt;/ref&gt; Dakle, pored dvije divizije [[Wehrmacht]]a, u operaciji je učestvovalo i oko 5.000 [[Balli Kombëtar|balista]], talijanskih fašista i četnika.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/33_9.pdf&lt;/ref&gt; U depeši Vrhovnoj komandi JVuO od 20. oktobra 1943,&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, Knjiga predatih depeša CG—3, Depeša br. 211.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Др Радоје Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941—1945, Обод, Цетиње, 1977, стр. 408.&lt;/ref&gt; delegat VK JVuO u Crnoj Gori i [[Sandžak]]u major [[Rudolf Perhinek]] piše o učešću crnogorskih četnika na strani okupatora u ovoj [[Sile Osovine|osovinskoj]] operaciji: 
{{izdvojeni citat|Žalosno ali tačno. Da nisu Nemci angažovali ovolike snage, nas ovde više ne bi bilo, jer se više niko nije hteo boriti, već samo begati, ali nije se više imalo kud... Mi se izvlačimo i gledamo da smo pozadi njih, da bi iskoristili njihovu borbu sa komunistima i uništavanje istih.}}

Informacija o potpunoj potčinjenosti četničkih jedinica u okupiranoj Crnoj Gori njemačkim vlastima, kao i tijesnim vezama sa kvislinškom ''Narodnom upravom'' koju je okupator formirao, Draži Mihailoviću je bila dostavljena 1. decembra 1943. godine iz štaba majora [[Petar Baćović|Petra Baćovića]] (pseudonim »Nav-Nav«):
{{izdvojeni citat|Nemci daju oružje i odelo s a s d j k a c a m a [nedešifrovana riječ; moguće &quot;žandarmima&quot; — prim.] i nešto plate. Milicija će biti formirana kao prava vojska. Za komandanta cetinjskog bataljona major Zdravko Kasalović. Za nikšićki bataljon Boško Pavić, a mene su naimenovali za komandanta žandarmerijskog bataljona za srez šavnički. Pojava Narodne uprave i svega ovoga što se sada stvara, nije izraz želje niti naroda niti naša, već je ovo nužno zlo, između dva zla, jer drugog izlaza nema. Mi nismo u stanju samo pomoću naroda da ma šta učinimo bez pomoći Nemaca.&lt;ref&gt;AVII, kut. 276, reg. br. 7/1-35.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 47, str. 89.&lt;/ref&gt;}}

[[Ljubomir Lazarević]], inženjer iz [[Kolašin]]a (pseudonim »Bene«), 28. januara 1944. godine obavještava Dražu Mihailovića da četnici u Crnoj Gori sarađuju sa njemačkim okupacionim vlastima u svakom obliku:
{{izdvojeni citat|Svi komandanti u Crnoj Gori primili su saradnju sa Nemcima, potpisali obavezu a sa ostatcima vojske nalaze se u žici, ili u neposrednoj blizini nje. Nema ni jedne grupe u šumi koja bi pretstavljala našu borbu, oko koje bi se moglo okupljati. Vukadinović isto tako nalazi se u Podgorici ili u okolini. Nagovešteni dolazak Srbijanske vojske pozdravljen je burno svuda, ali dolazak Ljotićevaca učinio je Ljotićevce vrlo aktivnim i prete da ko god ne bude s njima, on je komunista. Po varošima teško će se iko održati jer ta formula svakoga će staviti pod udar okupatora kao komunistu. Ovaka saradnja sa njima je nemoguća, jer ovi traže prilazak njima, ne saradnju. Po selima Crne Gore gospodare komunisti. Naše akcije vrše se samo u cilju osiguranja ili odbrane nemačkih kolona. Nemačke snage na ovom terenu vrlo su male i nesposobne za ma kakvu širu akciju. Do sada nema ni izgleda na akciju. Svako dalje čekanje, pogoršava našu situaciju. Narod gubi veru u našu dobru volju i našu sposobnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}
[[File:Chetniks and Germans in Podgorica 1944.jpg|thumb|Četnički komandanti i njemački okupatori u [[Crna Gora|Crnoj Gori]]. [[Đorđije Lašić]] (prvi zdesna), šef njemačke uprave za Crnu Goru pukovnik Hajnke (treći zdesna) i Jakov Jovović (drugi slijeva) u [[Podgorica|Podgorici]], proljeće 1944.]]

Krajem februara i početkom marta 1944. godine, u tzv. [[staroj Crnoj Gori]] (preciznije u [[Katunska nahija|Katunskoj nahiji]]) organizovana je [[Operacija Bura (1944)|operacija »Bura«]]. Specifičnost ove operacije ogleda se u činjenici da su za njeno izvođenje većinu ljudstva obezbijedili četnici, dok su oficiri iz Feldkomandanture na [[Cetinje|Cetinju]] i komandant mjesta [[Podgorica|Podgorice]] rukovodili borbenim djejstvima:
{{izdvojeni citat|1.) Sumarni i iskustveni izveštaj: Operacija »Bora« od 27. 2. do 3. 3. 44. Sprovedena je četnička operacija »Bora«, pod nemačkom komandom, radi čišćenja rejona Danilovgrad — Čevo — Cetinje — Podgorica.

2.) Jedinice koje su učestvovale:

4000 ljudi nacionalne žandarmerije, milicije, 215. abver-trup, jedna brdska baterija iz ratnog plena, lovačko poterno odeljenje 181. peš. div. [...]

5.) Sprovođenje:

U delom. oštrim borbama, kolone, koje su nastupale od i,, ji., i j., polako su osvajale teren. 29. 2. zauzeto je Čevo. Neprijatelj (jačine 250 ljudi) izvukao se prema sz. Posle odlaska nemačkih snaga i započinjanja neprij. protivnapada, četnici su se delom, u paničnom strahu, povukli na svoje polazne položaje. Neprijatelj je ponovo zauzeo teren očišćen operacijom.

6.) Gubici neprijatelja:

32 mrtva, 68 ranjenih, 23 zarobljena.

Plen:

2 p. mitr., 1 mitr., 15 pušaka, 1 radio-stanica, propagandni materijal i hrana.

Sopstveni gubici:

20 mrtvih, 31 ranjen, 46 nestalih.

7.) Iskustva:

a) Građanska zaštita, usled nedovoljne opremljenosti i slabog borbenog morala, nije pogodna za izvršavanje borbenih zadataka; žandari, milicija, četnici, uz učešće nemačkih trupa, podesni za borbene zadatke i zadatke osiguranja...

e) Prilikom sličnih operacija preduslovi za uspeh su učešće nemačkih trupa, podrška teškim naoružanjem i veza do pojedinih borbenih grupa.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_30.htm Izveštaj Komande 21. brdskog armijskog korpusa od 9. marta 1944. Komandi 2. oklopne armije o zajedničkoj nemačko-četničkoj operaciji »Bora« protiv jedinica 2. korpusa NOVJ na prostoru Danilovgrad — Cetinje — Podgorica]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;broj=72&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000065.]&lt;/ref&gt;|Izvještaj komande 21. brdskog korpusa o rezultatima operacije »Bura« od 9. marta 1944. godine}}

[[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. nemački korpus]] u Crnoj Gori pokrenuo je [[10. april]]a [[1944]]. [[Operacija &quot;Frilingservahen&quot; (april-maj 1944)|operaciju &quot;Frilingservahen&quot;]], uz masovno učešće četnika. Operacija je pripremljena u saradnji sa [[Pavle Đurišić|Pavlom Đurišićem]] i započeta tako što su četnici zajedno sa Nemcima iz nemačkih garnizona napali na slobodnu teritoriju. Plan napada je bio sledeći:
{{izdvojeni citat|'''Đurišićeve snage''':

Prva borbena grupa, 700 ljudi, iz si. pravca preko rejona 5 km j. Bijelo Polje za Mojkovac.

Druga borbena grupa, 1200 ljudi, pod komandom Đurišićevog Operativnog štaba, od Brodareva preko Šahovića za Mojkovac — Kolašin.

Treća borbena grupa, 1000 ljudi, od sredine puta Pljevlja — Prijepolje pravcem Mojkovac. Četvrta borbena grupa, 1500 ljudi, od Pljevalja pravcem Mojkovac. Mojkovac treba da bude dostignut za 2 dana. Posle toga skretanje glavnine u rejon z. Tara — sz. Kolašin — Mojkovac.

'''Nemačke snage''':

1 ojač. mot. č. prodire od Brodareva do Bijelog Polja.

1 ojač. mot. č. od Pljevalja do prelaza preko Tare 22 jjz. Pljevlja.

Bat. [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]], 600 ljudi, sledi nemačke snage za Bijelo Polje, onda skreće za Mojkovac. Milicija iz Brodareva, 700 ljudi, čisti svoj rejon i prodire od Brodareva ka jjz.

Početak napada: 10. 4. 44.

[[181. pešadijska divizija (Nemačka)|181. peš. div.]] obezbediće odgovarajuće informisanje četničke Grupe &quot;Jug&quot; (major Lašić i Bukatonović [pogreška; vjerovatno je u pitanju major [[Savo Vukadinović]] — prim.] u Podgorici) kao i Grupe &quot;Nikšić&quot;.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=364&amp;rec=314&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000357.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Obaveštenje Komande 21. brdskog korpusa Komandi 181. brdske divizije od 08.04.1944., Vojnoistorijski institut, NAV--T-314, r. 663, s. 357.&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u NDH (1944) ===
[[File:August Šmidhuber, komandant 7. SS divizije, Todor Perović, lekar Trebinjskog korpusa i kapetan Milorad Vidačić, komandant Trebinjskog korpusa JVuO.jpg|thumb|Žena u crnini moli za milost Milorada Vidačića, komandanta Trebinjskog korpusa JVuO. Prisutni su još [[August Schmidhuber]], komandant 2. puka [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS divizije]] (prvi lijevo), Todor Perović, predstavnik četničke komande istočne Bosne i Hercegovine (drugi lijevo) i neimenovani oficir [[Schutzstaffel|SS]]-a. Fotografija je nastala tokom njemačke [[Operacija Gama|operacije Gama]] protiv partizana u [[Istočna Hercegovina|istočnoj Hercegovini]] (ljeto/jesen 1943. godine).&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2015/08/bk0034.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0034 | Photo | SS-Freiwilligen-Gebirgs-Division &quot;Prinz Eugen&quot;]&lt;/ref&gt;]]

Kolaboracija četnika u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] sa njemačkim okupacionim snagama postala je intenzivnija tokom zime 1943-1944, makar u slučaju hrvatskih kvislinških snaga i četnika bila pod neprestanom tenzijom. Podaci navedeni u izvještaju generala [[Edmund Glaise von Horstenau|Glaisea von Horstenaua]] od 26. februara 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=236&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000236.]&lt;/ref&gt; zasnovani na službenim podacima NDH otkrivaju opseg kolaboracije: 11. februara bilo je na teritoriju NDH trideset i pet posebno imenovanih četničkih grupa sa procijenjenih 23.300 ljudi pod oružjem. Neke manje jedinice su brojale od 200 do 400 pripadnika, dok su ostale, poput [[Momčilo Đujić|Đujić]]eve grupe, imale i do 2.500 vojnika i oficira. Od toga je s Nijemcima i vlastima NDH kolaboriralo devetnaest grupa (ukupno 17.500 ljudi); šesnaest ostalih grupa s oko 5.800 ljudi ubrajane su u pobunjene četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=237&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000237—000240.]&lt;/ref&gt; S iznimkom odreda vojvode [[Uroš Drenović|Uroša Drenovića]] u sjeverozapadnoj Bosni (oko 400 ljudi), kojeg su vlasti NDH smatrale potpuno lojalnim, za sve druge četničke kolaborirajuće grupe ustaške su vlasti držale da se prema Nijemcima odnose osobito prijateljski kako bi od njih izvukle što više oružja i municije, dok se istovremeno drže neprijateljski prema NDH.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_64.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje KOLABORACIJA IZVAN SRBIJE DO OKTOBRA 1944.]&lt;/ref&gt;

Iako se vojvoda [[Radivoje Kerović]], komandant [[Majevica|majevičkih]] četnika, u Horstenauovom izvještaju ubraja među »pobunjene četnike« (i to kao prvi na spisku, dok se za njegov odred tvrdi da ima 1000 ljudi, tj. da je najbrojniji), u dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 18. februar 1944. godine njegova lojalnost uopšte nije dovedena u pitanje:
{{izdvojeni citat|Upit kod [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]] u vezi snabdijevanja municijom Kerovića koji se smatra lojalnim, i 200 ljudi tzv. [[Zeleni kadar|zelenog kadra]], koji se bore protiv crvenih zapadno od [[Koviljača|Koviljače]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=17&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000013.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beim Pz.AOK. 2 wird angefragt, ob Bedenken bestehen gegen Unterstützung mit Munition der im Raume westlich Koviljaca stehenden Cetniks des Kerovic, die als loyal angesehen werden und 200 Mann des sog. &quot;Grünen Kaders&quot; in Kampf gegen die Roten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnog zapovjednika Jugoistoka (18. februar 1944.)}}

Od 23. do 25. januara 1944. godine, na području između [[Knin]]a i [[Kistanje|Kistanja]] organizovana je [[Operacija Frühlingswetter|operacija »Frühlingsgewitter«]]. Vodeći borbe protiv jedinicâ iz sastava [[19. sjevernodalmatinska divizija NOVJ|19. divizije NOVJ]], operaciju su izveli dijelovi [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] Wehrmachta, zatim 92. motorizovani grenadirski puk i 3. bataljon 98. brdskog lovačkog puka [[1. brdska divizija (Njemačka)|1. brdske divizije]]. Njemačkom okupatoru pridružile su se snage lokalnih četnikâ, najvjerovatnije iz [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]]. U izvještaju 264. pješadijske divizije od 25. januara 1944, poslatom Komandi [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|15. brdskog armijskog korpusa]], njemačkim gubicima tokom operacije pribrojani su oni iz četničkih redovâ:
{{izdvojeni citat|
Sumarni izveštaj »Frilingsgeviter«:

1.) Delimičan ogorčeni otpor neprijatelja kod Ervenika, Bratiškovaca, Kistanja, Radučića slomljen je energičnim zahvatom. Banditi iznenađeni prodorom 92. gren. p. (mot.) od sz. prema Kistanju.

2.) Gubici:

A.) sopstveni: 1 poginuo, 3 ranjena, 1 četnik poginuo.

B.) neprijatelj: 66 poginulih izbrojano, procenjuje se daljih 60 do 70 poginulih i ranjenih. 35 zarobljenika u eng. uniformama iz Štaba 19. dalm. div. i 5. brig.

C.) Zaplenjeno: 1 mitr., 3 puš. mitr., 42 autom., 2 pt puške, 1 l. minob., 1 telefon, 46 karab., 30 eng. mina, 10.000 metaka peš. mun., 60 kom. mina za 1. minob., 3 engl. bicikla.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_21.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 25. januara 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o sopstvenim i neprijateljskim gubicima u operaciji »Frilingsgeviter« na prostoru Knin — Kistanje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=293&amp;rec=314&amp;roll=561 NARA, T314, Roll 561, frame no. 000287.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;ABSCHLUSSMELDUNG ”FRUEHLINGSGEWITTER”: &lt;/br&gt; 1.) TEILWEISE HEFTIGER FEINDWIDERSTAND BEI ERVENIK, BRATISKOVCI, KISTANJE, RADUCIC WURDE IM ENERGISCHEN ZUGREIFEN GEBROCHEN. BANDITEN DURCH EINBRUCH GREN. RGT. (MOT) 92 VON NW NACH KISTANJE UEBERRASCHT. &lt;/br&gt; 2.) VERLUSTE: &lt;/br&gt; A.) EIGENE: 1 TOTER, 3 VERWUNDETE, 1 CETNIK TOT. &lt;/br&gt; B.) FEIND: 66 GEZAEHLTE TOTE, 60 BIS 70 WEITERE TOTE UND VERWUNDETE GESCHAETZT. 35 GEFANGENE IN ENGL. UNIFORM VON STAB 19. DALM. DIV. UND ROEM. 5. BRIG. &lt;/br&gt; C.) BEUTE: 1 S.MG., 3 LE. MG., 42 MP., 2 PZ. BUECHSEN, 1 LE. GR. W., 1 FERNSCHRECHGERAET, 46 KARAB., 30 ENGL. MINEN, 10000 SCHUSS INF. MUN., 60 SCHUSS LE. GR.W. MUN., 3 ENGL. FAHRRAEDER.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}
[[File:Hercegovački četnici i njemački vojnici s narodnim herojem Miletom Okiljevićem uoči njegovog strijeljanja juna 1944.jpg|thumb|Pripadnici [[369. legionarska divizija|369. „Vražje“ divizije]] i četnici Gatačke brigade Nevesinjskog korpusa JVuO sa vezanim [[Miletom Okiljevićem]], zamjenikom političkog komesara II čete I bataljona XI hercegovačke brigade, zarobljenim u borbama za Gat 15. maja 1944. godine (istog mjeseca je i strijeljan). Okiljević je proglašen 1951. godine za [[Narodni heroj Jugoslavije|narodnog heroja Jugoslavije]].&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2017/10/bk0272.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0272 | Photo | 369. (kroatische) Infanterie-Division]&lt;/ref&gt;]]

Vojvoda [[Dobroslav Jevđević]] je, pored Momčila Đujića i [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]], vjerovatno najdalje otišao u kolaboraciji s njemačkim okupatorom, kada su u pitanju četničke jedinice van teritorije okupirane Srbije. Nakon kapitulacije Italije, boravio je u Rimu okupiranom od nacista. Nakon toga, našao se u Trstu, gdje je uspostavio čvrste veze s njemačkom obaveštajnom službom:
{{izdvojeni citat|Ja sam javio Đujiću da preko naših ljudi u Sušaku i Trstu prihvate naše oficire koji idu iz Italije i upućuje u Liku i zap. Bosnu. Ovo sam javio i našima u Rim. Kap. Đaković javlja da su Nemci pobili oko 14000 partizana na prostoriji Crikvenica — Sušak — Rijeka, od kapitulacije Italije do danas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 20. februara 1944, poslatom majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]], komandantu Zapadne Bosne JVuO, kapetan [[Ilija Jevtić]] piše o totalnoj subordinaciji [[Dinarska divizija|Dinarske divizije]] Nijemcima, koji u potpunosti kontrolišu četnike pod komandom vojvode Đujića:
{{izdvojeni citat|Sem samog vojvode Đujića i jednog malog broja četnika, svi četnici Dinarske oblasti (oko hiljadu devet stotina i nekoliko) nalaze se pod nemačkom komandom. Hranu, odeću, obuću, cigarete i novac svaki četnik i njegov starešina prima kao i nemački vojnik odn. oficir. Svu municiju i oružje primaju takođe od Nemaca. Četnici pod nemačkom komandom nalaze se po bunkerima počev od Knina do Šibenika i Splita. U pojedinim bunkerima su izmešani, pola četnici pola ustaše. Nemački oficiri dolaze na Kosovo polje u četničku diviziju, a isto tako naši četnički oficiri i ostale starešine na čelu sa Đujićevim načelnikom štaba odlaze u Nemačku diviziju. Voze se na nemačkim automobilima kroz Knin i t.d. Jednom rečju između četnika i Nemaca postoji najtešnja saradnja i nemačka puna kontrola nad radom četnika. Jedino se pop Đujić, kao komandant divizije, sa svojom užom pratnjom ne pojavljuje pred njima.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_78.htm Izveštaj kapetana Ilije Jevtića od 20. februara 1944. komandantu zapadne Bosne o svom radu i saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji i Lici]&lt;/ref&gt;}}

Njemački poručnik [[Reinhard Kopps]], poznatiji kao ''Konrad'', bio je šef jedne obavještajne grupe [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]. Kada je 3. marta 1944. došao iz [[Beograd]]a u [[Dalmacija|Dalmaciju]], sobom je doveo nekoliko [[ZBOR|ljotićevaca]], između ostalih i Roka Kaleba, pripadnika antikomunističke organizacije »[[Beli Orlovi]]«. Od ostataka Đačkog bataljona (ranije: Splitsko-šibenska četa), koji su uglavnom bili ljotićevci, i dijela četnika koje mu je ustupio vojvoda Đujić, poručnik Kopps je formirao odred »Konrad« čiji je zadatak bio da vrši diverzije na partizanske štabove, organe narodne vlasti, ubija simpatizere NOP-a i da spriječi veze iz unutrašnjosti sa jedinicama i štabovima NOVJ na otocima. Grupa »Konrad« brojila je oko 30 ljudi — četnika i Nijemaca, sa sjedištem u selu [[Zablaće]], pokraj [[Šibenik]]a.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_167.htm Izveštaj Štaba Dinarske četničke oblasti od 29. maja 1944. komandantu oblasti o akciji Grupe &quot;Konrad&quot; protiv pripadnika NOP-a na području Dalmacije]&lt;/ref&gt; U izvještaju koji je 11. marta 1944. godine uputio komandi [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]], o suradnji sa četnicima vojvode Đujića Kopps je zapisao sljedeće:
{{izdvojeni citat|''Predmet: Četničke jedinice u sjevernoj Dalmaciji.'' 

Četnici su u sjevernoj Dalmaciji grupisani u jednu [[Dinarska divizija JVuO|diviziju »Dinara«]], čiji se štab nalazi u [[Kosovo polje (Dalmacija)|Kosovu]], 11 km južno od Knina. Komandovanje je u rukama vojvode Momčila Đujića, uz podršku majora Kapetanovića i kapetana Mijovića. Jačina grupâ, podređenih ovoj komandi, trenutno iznosi oko 6500 ljudi. Utjecajna zona se poklapa sa rajonom naseljenim Srbima unutar trokuta [[Knin]]—[[Šibenik]]—[[Zadar]] i doseže do zone [[Lika|Like]]. Operaciona zona je cijeli ovaj trokut, a naročito veće komunističke, partizanske oblasti, koje su naseljene Hrvatima. Do sada su vojne operacije izvođene u suradnji sa njemačkim divizijama, o čijim su rezultatima ove izvještavane. Znatni dijelovi ovih četničkih jedinica angažirani su na osiguranju njemačkih puteva za dotur.

Posmatrano s vojne strane, trenutno se četnička suradnja sa njemačkim jedinicama ocjenjuje kao pozitivna. Na osnovu snaga, koje nam se ovdje nude, može se zaključiti da ona nije iskorištena u potpunosti, ali i ono što je do sada učinjeno upućuje na činjenicu, da bi njihovo dalje angažiranje u vojnom pogledu za nas bilo povoljno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_21_10.pdf#page=1414 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu, Narodnooslobodilačka borba u Dalmaciji, knjiga 10: siječanj—ožujak 1944. godine (tom 21, dokument br. 402, str. 1414—1418.)]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=696&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000692.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr. Cetnik–Verbaende Norddalmatien. &lt;/br&gt; In Norddalmatien sind die Cetniks in einer Division &quot;Dinara&quot; zusammengefasst, deren Hauptquartier in Kosovo, 11 km s. Knin, liegt. Die Fuehrung liegt in den Haenden des Wojwoden Momcilo Djujitsch, der seinerseits unterstuetzt wird von Major Kapetanowitsch und Hauptmann Miowitsch. Die Staerke der diesem Kommando unterstellten Gruppen belaeuft sich z.Zt. auf etwa 6500 Mann. Das Einflussgebiet stimmt ueberein mit dem serbischen Siedlungsraum innerhalb des Dreiecks Knin–Sibenik–Zara und reicht bis ins Lika–Gebiet hinein. Operationsgebiet ist dieses gesamte Dreieck, insbesondere die in ihm liegenden groesseren, kroatisch besiedelten kommunistischen Partisanbereiche. Militaerische Operationen wurden bislang in Zusammenarbeit mit deutschen Divisionen durchgefuehrt und deren Ergebnisse dorthin gemeldet. Darueber hinaus sind wesentliche Teile dieser Cetnik–Verbaende zur Sicherung deutscher Nachschubstrassen eingesetzt. &lt;/br&gt; Militaerisch gesehen ist somit die Zusammenarbeit der Cetniks mit deutschen Verbaenden zur Zeit positiv zu beurteilen. Sie fuehrt wohl noch keineswegs zu voller Ausnutzung der sich hier uns anbietenden Kraefte, doch berechtigt das bisher Geleistete zu der Auffassung, dass ein weiterer Einsatz sich fuer uns militaerisch guenstig auswirken muss.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj jedinice »Konrad« od 11. ožujka 1944. Komandi Druge oklopne armije o četničkim jedinicama u sjevernoj Dalmaciji}}

Na osnovu svega iznesenog, poručnik Konrad predlaže nadređenim: „Što se tiče upotrebe četničkih jedinica sjeverne Dalmacije u vojne svrhe, treba reći da one predstavljaju samo nastavak prakse talijanskih jedinica. Uz to se prije svega mora dodati i to, da se Talijani nikada nisu usuđivali — i pored svih hrvatskih suprotnih tvrdnji — da u većem obimu sprovedu vojnu suradnju, jer oni nisu željeli da se ojačaju četnici, tada još neoprobani u težoj političkoj situaciji. Dok su Talijani sprovodili samo djelomične operacije, danas je, uz strogu kontrolu i rukovođenje, moguća mnogo obimnija mobilizacija četničkih jedinica. Đujić nam je rekao da će se njegove jedinice, nakon čišćenja partizanskih oblasti u dalmatinskom području, angažirati tako što će u suradnji sa njemačkim komandama izvršiti zapriječavanja Titovih kanala za snabdijevanje. Na osnovu ovdje poznatih činjenica ovo izgleda apsolutno moguće.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=700&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000696.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zur militaerischen Verwendung der Cetnikverbaende Norddalmatiens ist zu sagen, dass sie nur eine Fortsetzung der italienischen Verbindungen darstellen wuerde. Dazu muss allerdings hinzugefuegt werden, dass die Italiener es niemals gewagt haben – trotz aller gegenteiligen wiederholten kroatischen Behauptungen – in grossem Stil militaerische Zusammenarbeit durchzufuehren, da sie die damals noch nicht erprobten Cetniks in einer im uebrigen noch unreiferen groesseren politischen Lage nicht zu stark werden lassen wollten. Waehrend somit die Italiener nur Teilunternehmen durchfuehrten, waere bei straffer Kontrolle und Steuerung der Cetnikverbaende heute ein Heranziehen in weit groesserem Umfang moeglich. Djujitsch hat sich uns gegenueber bereiterklaert, seine Verbaende nach Saeuberung der Partisanengebiete im dalmatinischen Raum so einzusetzen, dass in Zusammenarbeit mit deutschen Dienststellen eine Sperrung der Versorgungskanaele Titos erfolgt. Auf Grund der hier bekannten Unterlagen erscheint dies vollkommen moeglich.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Helmuth von Pannwitz and Chetniks.jpg|thumb|Njemački general [[Helmuth von Pannwitz]], zapovjednik [[15. SS kozački konjanički korpus|15. SS kozačkog korpusa]], u društvu četničkih oficirâ s teritorije NDH.]]

U izvještaju Višeg SS i policijskog vođe u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ''[[Gruppenführer]]a'' [[Konstantina Kammerhofera]] za mjesec mart 1944. godine, iskazano je stanovito nezadovoljstvo učinkovitošću četnikâ u Bosni i Hercegovini u borbi protiv NOVJ:
{{izdvojeni citat|Policijska oblast II ([[Sarajevo]]): [...] &lt;/br&gt; Borbena vrijednost četnika stacioniranih u policijskoj oblasti Sarajevo nastavila je opadati; borbe u okolici [[Višegrad]]a i [[Trebinje|Trebinja]] pokazale su da se oni mogu uspješno oduprijeti [neprijatelju] samo uz njemačku podršku. U [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], četnici nisu pokazali nikakvu vlastitu inicijativu tijekom izvještajnog perioda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=228&amp;rec=314&amp;roll=1548 NARA, T314, Roll 1548, frame no. 000222.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Polizeigebiet II (Sarajevo): &lt;/br&gt; Der Kampfwert der im Polizeigebiet Sarajevo stehenden Cetniks ist weiter gesunken, bei den Kämpfen im Raum von Visegrad und Trebinje hat sich gezeigt, daß sie sich nur mit deutscher Unterstützung erfolgreich zur Wehr setzen können. In Ostbosnien zeigten sich die Cetniks im Berichtsmonat ohne eigene Initiative.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj za mart 1944. godine Višeg SS i policijskog vođe u Hrvatskoj (6. IV 1944).}}

Konverzacija vođena između njemačkog opunomoćenog generala u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau|Edmunda Glaisea von Horstenaua]] i feldmaršala [[Wilhelm Keitel|Wilhelma Keitela]], prilikom posjete Hitlerovom glavnom štabu početkom marta 1944, otkriva kakva je bila percepcija statusa četnika u NDH od strane vojnog vrha Trećeg Reicha: „U [[Berchtesgaden|Berhtesgaden]]u ljubazno me je primio Kajtel. Informisao me je o toku razgovora sa [[Nikola Mandić|Mandić]]em i Perićem [predsjednik vlade i ministar vanjskih poslova NDH — prim.]. U više navrata morao sam da ga prekinem kako bih ga ispravio, a pre svega u pogledu četničkog pitanja. On je mislio da se četnici sastoje samo od nekoliko dobrovoljaca (skraćeno „Hiwis“, dolazi od nemačke reči „Hilfswilligen“, prim. prev.), koji služe u nemačkim divizijama.“&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 456.&lt;/ref&gt;

Njemački nadležni organi su ukazivali svojim višim komandama i na vidljivu diskrepanciju u domaćem antikomunističkom taboru u kontekstu »borbe protiv bandi«. Tako se u izvještaju 264. pješadijske divizije od 10. aprila 1944. na jednoj strani tvrdi da „hrvatske vlasti očigledno poseduju vrlo malo poverenja u trajno postojanje vlastite vlade“,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_43.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji]&lt;/ref&gt; dok se za četnike Dinarske divizije pod Đujićevom komandom navodi:
{{izdvojeni citat|Nasuprot ovom, četnike treba ceniti kao jedini pouzdani faktor borbe protiv komunističkih bandi. Oni raspolažu, pored jednog boljeg rukovođenja i organizacije, i potrebnom inicijativom u borbi protiv bandi za sopstvena obaveštavanja i poduhvate i redovno javljaju upotrebljive rezultate izviđanja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=494&amp;rec=314&amp;roll=562 NARA, T314, Roll 562, frames no. 000489—000490.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroat. Behoerden besitzen anscheinend nur geringes Vertrauen in der dauernden Bestand der eigenen Regierung. &lt;/br&gt; Im Gegensatz hierzu sind die Cetniks als einzig zuverlaessiger Faktor im Kampf gegen die kommunistischen Banden zu werten. Sie verfuegen neben einer besseren Fuehrung und Organisation ueber die im Bandenkampf notwendige Initiative zu eigenen Erkundungen und Unternehmen und melden regelmaessig brauchbare Aufklaerungsergebnisse.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. [[V SS korpusu]] iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], o držanju vojvode Momčila Đujića je data veoma povoljna ocjena:
{{izdvojeni citat|Đujić neupitni pristalica DM. Hrvatski državljanin, lojalno radi sa vlastitim trupama protiv komunista, nasilno mobiliše pravoslavce. Prema povjerljivom izvještaju, nedavno je više puta izrazio antibritanska osjećanja. Jačina: 7000. Jesu li Đujićeve jedinice na području V SS korpusa?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1208&amp;rec=314&amp;roll=565 NARA, T314, Roll 565, frame no. 001203.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Djujic einwandfrei DM Anhänger. Kroat. Staatsangehöriger, arbeitet mit eigener Truppe gegen Kommunisten loyal zusammen, zwangsmobilisiert Pravoslaven. In letzter Zeit nach V—Meldungen wiederholt englandfeindlich geäussert. Stärke 7000. Sind Djujic—Verbände im Bereich V. SS—Korps?&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 10. maja 1944, oficiri 15. brdskog korpusa navode da Nijemci snabdijevaju ukupno 6.318 četnika u NDH („Hrvatska borbena zajednica“). Za skrb 4.421 četnika starala se [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. divizija]], dok se o ostalih 1.897 brinula [[373. legionarska divizija|373. divizija]] Wehrmachta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=828&amp;rec=314&amp;roll=565 NAW, T-314, Roll 565, frame 000823: Zabilješka o broju četnika koje snabdijeva 15. brdski korpus (10. maj 1944.).]&lt;/ref&gt;

Sredinom srpnja 1944. godine, u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]] je organizirana [[Operacija Muholovka|operacija »Muholovka«]] ({{jez-njem|Fliegenfänger}}). U ratnom dnevniku [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] zabilježeno je da je izvođenje operacije povjereno [[13. SS oružana brdska divizija Handžar|13. SS brdskoj diviziji »Handžar«]] i lokalnim četnicima:
{{izdvojeni citat|14. 7. 1944: &lt;/br&gt; ''SS-brdska divizija »Handžar«'': &lt;/br&gt; Za operaciju »Fligenfenger«, čišćenje prostora [[Osmaci]] (25 km jugoistočno od [[Tuzla|Tuzle]] — aerodrom bandi), krenula su 2 ojačana bataljona i četnici.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_218.htm ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII — DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA — KNJIGA 4]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=960&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000820.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;W–SS–Geb.Div. Handschar: &lt;/br&gt; Zum Unternehmen &quot;Fliegenfänger&quot; Säuberung Raum Osmaci (25 SO Tuzla) (Bandenflugplatz) 2 verst. Btlne. und Cetniks angetreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemački izveštaj iz jula 1944. godine ocenjuje da četnici Momčila Đujića broje oko 8.000 ljudi, od čega 7.000 naoružanih; ovi su dobro organizovani te neprijateljski orijentisani prema Englezima i bez engleske pomoći. Nijemci zaključuju da im oni zamjenjuju jednu do dvije divizije u Jugoslaviji:

{{izdvojeni citat|Jedinica Konrad [srednja Dalmacija]: Saradnja sa četnicima izvanredna. '''Oni zamenjuju jednu do dve divizije'''. Samo se oni bore — ustaše manje aktivne.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=790 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000781.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit der Truppe mit Cetniks hervorragend. Cetniks ersetzen 1 — 2 Divisionen. Nur sie kämpfen. Ustascha wenig aktiv.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj kapetana Merrema, drugog obaveštajnog oficira Komande Jugoistoka (Armijske grupe F) o inspekcijskom putu po Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u periodu 20. jun — 4. juli 1944.}}

Kapetan Merrem, njemački oficir koji je sastavio ovaj izvještaj, imao je samo riječi hvale na račun četnikâ Dinarske divizije JVuO i vojvode Momčila Đujića:
{{izdvojeni citat|[[373. legionarska divizija|373. pešadijska divizija]]: Saradnja sa četnicima vrlo dobra (1. lički korpus sa sedištem u [[Gračac]]u). Oni nemaju direktnu vezu sa Đujićem. Rukovođenje njima direktno od strane obaveštajnog odjeljenja divizije. Njihovim akcijama uvek prisustvuje nekoliko Nemaca koji kontrolišu isporuke municije i snabdevanja. [...] '''Oni su jedini stvarno korisni saborci''' [podvučeno u originalu — prim.]. Jedino od njih dolaze korisna obaveštenja o neprijatelju. [...] Jedan četnički komandant odaje utisak potpuno pouzdanog saborca, koji je i neprijateljski nastrojen prema Englezima. [...] Četnici su vrlo častoljubivi i drago im je kada Nemci primete njihove podvige. [...] Podoficir Bartl poznaje lično vojvodu Đujića. Đujić mu šalje čak i sopstvene naredbe u vezi s područjem [[Donji Lapac|Lapca]]. [Najbolja taktika protiv partizana sastoji se u upotrebi specijalnih jedinica] i kombinovanju četnika u jedinice snage jednog bataljona sa jednim nemačkim vodom sa radio stanicom i, po mogućstvu, teškim oružjem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=793 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Aussenstelle der 373. (kroat.) Div. – Uffz. Bartl. &lt;/br&gt; Sehr gute Zusammenarbeit mit Cetniks. (1. Lika–Korps Sitz Gracac.) Kein unmittelbarer Einfluss Djuic. Direkte Führung durch Ic–Aussenstelle. Bei Cetnik–Einsatz nehmen meist einige deutsche Soldaten teil. Dadurch Kontrolle der Munitions– und Verpflegungslieferung gewährleistet. &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; bezeichnet Bartl nur als Ausdruck im deutschen Schriftverkehr. Cetniks können diesen Begriff nicht und würden bei Bekanntgabe feindselige Haltung einnehmen. Cetniks sind die einzigen brauchbaren Mitkämpfer. Diese allein liefern auch brauchbare Feindmeldungen. &lt;/br&gt; Kurze Rücksprache mit einem örtlichen Cetnik–Führer ergab den Eindruck eines absolut zuverlässigen, sogar englandfeindlichen Mitkämpfer. &lt;/br&gt; Cetniks sind sehr ehrgeizig und sehen es gerne, wann ihre Taten von Deutschen beobachtet werden. Geschriebenes Wort (Flugblätter) gilt bei ihnen wenig. Das gesprochene Wort ist alles. Gute Flüsterpropaganda hat grossen Einfluss. &lt;/br&gt; Von Invasion sprechen Cetniks kaum. &lt;/br&gt; Uffz. Bartl kennt den Vojvoden Djuic persönlich. Djuic schickt ihm sogar die den Raum Lapac berührenden eigenen Befehle. &lt;/br&gt; Auf die Frage, wie man nach seiner Ansicht der kommunistischen Banden Herr werden könne, antwortete Uffz. Bartl: &quot;Durch andauerndes Jagen mit kleinen Jagdkommandos (Kleinkrieg nach Bandenart), durch Einsatz von Tarneinheiten und durch Zusammenfassen der Cetniks in Batl.–Stärke, dabei etwa 1 deutscher Zug mit Funk und möglichst mit schweren Waffen.&quot; &lt;/br&gt; Uffz. Bartl macht einen sehr guten Eindruck, scheint sich aber doch sehr viel zuzutrauen, wenn er behauptet, er könne die gesamten Djuic–Cetniks dahin bringen, wo wir sie haben wollen, falls er an die entsprechende Stelle gesetzt werden wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Visoka ocjena za doprinos četničkih formacijâ s teritorije marionetske NDH ratnim naporima njemačkog okupatora data je 25. jula 1944. godine i od strane nadležnih instanci iz [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]]:
{{izdvojeni citat|Hrvatska: [...] Četnici su, s obzirom na vlastitu slabost, naši prirodni saveznici u borbi protiv komunizma. '''Samo se oni bore'''! “Hrvatska borbena zajednica” postoji samo na papiru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=716&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000707.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks unter Berücksichtigung eigener Schwäche im Kampf gegen Kommunisten unsere natürlichen Verbündeten. Sie allein kämpfen! &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; steht nur auf dem Papier.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka od 25. jula 1944.}}

U izvještaju od 11. avgusta 1944, nakon proputovanja koje je Vojni zapovjednik Jugoistoka poduzeo u zoni odgovornosti V SS brdskog korpusa na teritoriju NDH, o tamošnjim četnicima te suradnji s njima kazano je:
{{izdvojeni citat|Dobro iskorištavanje četničkih komandanata. Zahtjev za premještaj [[369. legionarska divizija|369. pješadijske divizije]] zbog sve češćih incidenata između četnika, o čijoj suradnji divizija apsolutno ovisi, i hrvatskih pripadnika divizije. 369. pješadijska divizija se sastoji od otprilike 70% Hrvata. Zapovjednik divizije napominje da se najmanje 40% njih smatra nepouzdanim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=192&amp;broj=445 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000440.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gute Ausnutzung der Cetnikführer. Antrag auf Herauslösung der 369.I.D. da sich Zwischenfälle zwischen Cetniks, auf deren Zusammenarbeit Division unbedingt angewiesen, und kroat.Div.Angehörigen mehren. (Siehe Ic–Bericht). 369.I.D. besteht aus ca. 70 % Kroaten. Div.Kdr. bemerkt, dass hiervon minderstens 40 % als unzuverlässig anzusehen sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o posjeti OBSO-a zoni odgovornosti 5. SS brdskog korpusa od 7. do 11. avgusta 1944. godine (11.8.44).}}

Major Adolf von Ernsthausen je bio zapovjednikom 392. artiljerijske pukovnije iz sastava [[392. legionarska divizija|392. (hrvatske) pješačke divizije]], jedne od tri njemačko-hrvatske divizije (pored [[369. legionarska divizija|369. legionarske divizije]] i [[373. pješadijska divizija|373. pješadijske divizije]]). Kao veteran [[Prvi svjetski rat|Prvog svjetskog rata]] sa iskustvom ratovanja na [[balkanskom bojištu]], major von Ernsthausen biva upućen [[1944]]. godine u okupiranu Jugoslaviju. Von Ernsthausen će [[1959]]. godine objaviti ratne memoare pod naslovom ''Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944'' (“Vukovi [[Lika|Like]]. Sa legionarima, ustašama, domobranima i četnicima protiv Titovih partizana. Doživljaji u Hrvatskoj 1944.”).&lt;ref&gt;[https://winkelried-verlag.de/buecher/landser-am-feind/744/die-woelfe-der-lika Winkelried Verlag: Adolf von Ernsthausen, Die Wölfe der Lika]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.booklooker.de/B%C3%BCcher/Adolf-von-Ernsthausen+Die-W%C3%B6lfe-der-Lika-Mit-Legion%C3%A4ren-Ustaschi-Domobranen-und-Tschetniks-gegen/id/A02Iwx5I01ZZ3 Ernsthausen, Adolf von — Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944 — Landser am Feind, Band 5 (www.booklooker.de)]&lt;/ref&gt;

O sveobuhvatnoj saradnji Dobroslava Jevđevića s okupacionim vlastima bio je general Mihailović, u više navrata, obaviješten i od strane Jovanke Krištof (pseudonim »Mira«), četničke obavještajke u [[Slovenija|Sloveniji]]. U veoma opširnom izvještaju od 29. juna 1944, Krištof o Jevđeviću (pseudonim »Aero«) daje nedvosmislenu ocjenu: „Aero je drugi [[Milan Nedić|Nedić]].“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_198.htm Izveštaj obaveštajnog organa od 29. juna 1944. Draži Mihailoviću o stanju četničkih organizacija u Sloveniji, Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Lici i saradnji sa nemačkim okupatorima]&lt;/ref&gt; Pored toga, Krištof karakteriše Jevđevića kao „vrlo kompromitovanu osobu“ (najprije zbog „jakog sudelovanja sa okupatorom“), te zaključuje da ovaj ne bi mogao organizovati četničku ilegalu. Iz izvještaja Krištof može se zaključiti kako su vojvoda Dobroslav Jevđević i kapetan [[Dušan Đaković]], komandant 4. brigade iz sastava Ličko-kordunaške oblasti JVuO, bili podređeni okupatoru i suštinski i u simboličkoj ravni:
{{izdvojeni citat|Odred u Ab.[aciji, tj. [[Opatija|Opatiji]] — prim.] likvidiran. 19 ljudi otišlo u [[Postojna|Postojnu]], a 10 ih ide u Nem.[ačku] kom. na [[Rijeka|Reci]], gde će služiti kao [[Gestapo]]. Tu će biti sa njima i Aero i kap. Đak., pa čak i r. stanica. [...] Svi su ti odredi pod Nem. kom. i bez međusobne veze, razbacani po [[Istra|Istri]], da se pokaže celom narodu, kako su Srbi Nem. sluge. Plaćeni su — vojnici 360 L.[ira] mesečno, podnar. 450 naredn. 525 podpor. mislim 3.000 a kap. Đak. 5.800 L. [...] U Josipdol je poslao Aero 11 ljudi, navodno da osnuju tamo četničku komandu. Međutim ti su ljudi Nem. tajna policija, a od četnika iz šume, koji su im dolazili u vezi, da je to četn. komanda, napravili Nem. radni bataljon, koji vode Nem. Tu je oko 40 ljudi, ostali su prestali dolaziti kad su videli šta se sa ovima desilo. [...] Kud ćemo veće poniženje za našu vojsku nego da komanduje Nem. poručnik našem kapetanu, pa i vojvodi, samo sreća, da je taj vojv. surogat, inače propadosmo od bruke... Sve ove i slične akcije vodi kap. Đaković, naravno pod komandom Nem. poručnika. Odluke o njima donosi Aero u dogovoru sa Nem. Upravo je gnusno gledati, kako se obojica klanjaju pred Nem. potpor. i por., pa kaplarima. Đak. sve pozdravlja fašistički uzdignutom rukom, a Aero samo veće činove oficire, inače našim pozdravom. [...] U Lici saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi — tamo mora okupator popuštati, jer inače odoše ljudi u šumu, a vođe su potpuno Nem. sluge i nemaju kamo bežati. [...] '''U krvi im je šurovanje sa okupatorom, a nama prikazuju kako vode vele politiku i kolike žrtve za narod s tim pridonašaju — dok u stvari nisu ništa drugo nego ponizne Nem. sluge'''. [...] Potrebno je već jednom započeti sa ozbiljnim i poštenim radom, jer će nas katastrofa preteći. Saradnju sa okupatorom trebalo bi napraviti na čisto drugoj bazi i ne sme biti vidna. Bar ovde.}}

Na drugoj strani, Jovanka Krištof izdvaja kao pozitivan primjer vojvodu Momčila Ðujića: „Ovi ljudi ovde vide jedini spas u vojv. Đujiću, jer ga smatraju poštenim i iskrenim borcem za našu stvar. Isto ima org. dobro sprovedenu. Pljačkati i krasti ne dozvoljava o čemu su se uverili iz njegove prop. gde su imena poubijanih ljudi zbog nediscipline i raznih prekršaja. To ljudima imponira — pošten rad i samo to žele, a i zaslužuju, jer ih nepoštenje tuče već 3 1/2 god. I pored svega toga, ostali su verni našoj ideji. Isto saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi i ne vodi se trgovina sa ljudima, kao ovde. Ovo vodstvo se jako boji Đujića i gaji mržnju prema njemu zato hoće ljudima dokazati, da Đujić nema ništa odnosno samo par sto vojnika bez oružja koji kao čudo gledaju mitraljez. A isto, da su pod Nem. kao ovi ovde.“ U pokušaju da prebaci teret odgovornosti za sopstvenu kolaboraciju s okupatorom na komandanta Dinarske divizije JVuO, vojvoda Jevđević piše Mihailoviću 8. avgusta 1944. godine: „Garantujem i imam stotine dokaza da trupe Đujića u velikom delu stoje u tešnjoj vezi od mene, ali to niko ne vidi. Vi bi se začudili, kad bi vam sve ispričao kakve mi izveštaje pokazuju Nemci o svojim vezama sa našim jedinicama, naročito kod [[Uroš Drenović|Drenovića]] i ostalih, prebacujući mi da ih mi sabotiramo i podmuklo rušimo.“&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 156, reg. br. 51/1—1.&lt;/ref&gt;

I u izvještaju od 10. avgusta 1944, Jovanka Krištof je upozorila Mihailovića na činjenicu da se [[Lika|lički]] četnici pod komandom vojvode Jevđevića nalaze u [[Istra|Istri]] u službi okupatora, kao i da su pred [[Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija|nacistima]] (»broj 11«) dužni salutirati [[Rimski pozdrav|fašističkim pozdravom]]:
{{izdvojeni citat|Kolben [potpukovnik [[Karl Novak]] — prim.] se povratio 3 ov. meseca. Zgrozio se nad ovim radom. Nije mogao svega verovati kad su mu referisali oficiri i vojnici, dok nije neke stvari i na vlastite oči video. Mislim, da je dosta ako Vam kažem da stalno uzdiše i govori pri svakoj prilici: »Jadni Čiča, kako ga upropastiše, zar [[Vermaht]] i [[Gestapo]], da predstavlja Čičinu vojsku.« Prebleđuje slušajući i gledajući ovo. 3. mu referiraše četnici da su dobili naređenje da moraju svi nacistički pozdravljati. A jučer se sam uverio da ima oficira, koji profaniraju našu uniformu, te u njoj putuju iz [[Postojna|Postojne]] u Trst i daju povoda komun. za prop. Isti oficir Korać je tako i u Ab.[aciju] došao samo da je još imao natpis na rukavu i kapi »Lika« što po naređenju moraju svi u Postojni nositi. Ja sam ga napala zbog toga, a isto tako i Jovanovog brata, te su jučer svi na putu skinuli te sramotne natpise. [...] Čujem da Jovan sad ostaje kod Vas. Neka Vam ispriča kako su part.[izani] u okolici Post.[ojne] natiskali plakate o četn. banditima sa natpisom »Lika« na rukavu i kapi, koji su pljačkali selo sa br. 11 i odveli x ljudi i t.d. [...] Nadam se da će sad sigurno uspeti četnicima, da se odele od br. 11. Samo mnogi su od njih mišljenja da su ovim radom upropas[ti]li i ovde i Liku.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_21.htm Izveštaj Jovanke Krištof od 10. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stanju ličkih četnika u Istri, njihovoj saradnji sa Nemcima i ponašanju Dobrosava Jevđevića u vezi sa problemom vraćanja četnika u Liku]&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u Srbiji (1944) ===
{{main|Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|Topličko-jablanička operacija}}
[[File:Nemci predaju minobacač četnicima.jpg|thumb|Nemci predaju minobacač četnicima u Srbiji 1944.]]

{{Quote box
 | citat = „D.M.-bande dosada nisu nikad napale okupacione trupe.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1115&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001111: Izvještaj o bandama u okolini katarakti Dunava (bez datuma, približno mart 1944).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bisher haben die D.M.Banden die Besatzungstruppen noch nie angegriffen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Nemački izvještaj o četnicima u okolini katarakti Dunava od marta 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}
{{Quote box
 | citat = „Titove bande imaju se napasti i uništiti, odn. zarobiti. Pristalice D.M.-a (četnici) ne smatrati neprijateljima.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1264&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001260: Naredba 923. Landeschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ (29. Juli 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Angetroffene Titobanden sind anzugreifen und zu vernichten bzw. gefangen zu nehmen. DM—Anhänger (Cetniks) sind nicht als Feind anzusehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Naredba 923. Landesschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ od 29. jula 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}

Oko [[Nova godina|Nove godine]] po [[Julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]] 1944. dolazi do žestokih [[Bitka za Ivanjicu (januar 1944.)|borbi za Ivanjicu]]. Ovom prilikom, četnici Draže Mihailovića stupaju u borbu protiv snagâ NOVJ skupa sa Nijemcima, [[Bugari|Bugarima]] i kvislinškim formacijama (Državna i Poljska straža). 11. januara 1944, u Vrhovnu komandu JVuO stiže depeša kapetana [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]] (pseudonimi »Švarc« i »Ras-Rasa«), u kojoj se navodi: „Nemci i Bugari uz pomoć četnika ušli u Ivanjicu, a tenkovi produžili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor — Kušići. Od naših u borbi [[Vuk Kalaitović|Kalait]] i Marković. Gubici nisu još utvrđeni. Nemci danas prošli kroz [[Kosjerić]] i sutra stižu na bojište. Od komunista učestvuju u borbi muslimanska i dalmatinska brigada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; Kapetan [[Predrag Raković]] (»Kar-Kar« i »Pre-Pre«) šalje 13. januara dvije depeše kojima obavještava VK JVuO i generala Mihailovića o stanju na terenu:
{{izdvojeni citat|Primio sam sva Vaša naređenja za prikupljanje snaga za dejstvo prema Ivanjici protivu komunista. Situacija kod Ivanjice 12-I uveče: partizani su izbačeni iz Ivanjice i odbačeni prema Mučnju, a štab mi je još u Katićima. Partizani tamo imaju 1, 2 i 5 proletersku brigadu i srbijansku proletersku brigadu. Ukupno oko 3000 ljudi. Odlično naoružani sa dosta municije. Od okupatora: Nemaca vrlo malo sa 5 tenkova, a Bugara 1000. Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jače snage za borbu, jer su radi da ove partizane likvidiraju sa Bugarima, srpskom državnom stražom i da im pomognu četnici D. M. I jedna i druga strana drže se u toku 13-I pasivno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od [[Druga proleterska divizija NOVJ|Druge]] i [[Peta krajiška divizija NOVJ|Pete divizije]] NOVJ iz [[Sandžak]]a [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|prodrla u zapadnu Srbiju]],  nesuglasice između četnika i Nijemaca u Srbiji potisnute su u drugi plan. Trupe sastavljene od jedinica [[Vermaht]]a i [[Vafen-SS|SS]], korpusâ JVUO, bugarskog okupacionog korpusa, [[Srpska državna straža|SDS]], [[Srpski Doborvoljački Korpus|SDK]] i [[Ruski Zaštitni Korpus|Ruskog zaštitnog korpusa]] pod objedinjenom nemačkom komandom generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] funkcionisale su kao jedinstvena operativna grupa u [[Operacija Kamerjeger|operaciji »Kammerjäger«]]. Kod nadležne je četničke komande majora [[Neško Nedić|Neška Nedića]] bio akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. maja 1944.]&lt;/ref&gt;

Kao znak otopljavanja odnosa na liniji četnici–okupator, nakon unilateralnog raskidanja (sa njemačke strane) [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|sporazuma potpisanih]] u zimu 1943/1944. godine te organiziranja [[Operacija Treibjagd|operacije »Hajka«]] protiv [[Nikola Kalabić|Kalabićevih]] četnika, u drugoj polovini marta 1944. upriličen je sastanak komandanta Drugog ravnogorskog korpusa kapetana [[Predrag Raković|Predraga Rakovića]] sa oficirom [[Schutzstaffel|SS]]-a Biermannom, inače njemačkim zapovjednikom [[Čačak|Čačka]]. Tom prilikom je kapetan Raković garantovao „da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak ili da se sprovedu sabotažne akcije“ protiv Nijemaca, odnosno da će „na teritoriji Srbije“ iznova nastupiti primirje. U Mihailovićevo ime, četnički komandant je iskazao spremnost „za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije“, a nije čak odbacio ni mogućnost angažovanja „na drugim evropskim frontovima“.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20221206140940/https://znaci.org/00001/4_14_3_269.htm Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa]&lt;/ref&gt; U izvještaju Komandi Jugoistoka, [[obersturmführer]] Biermann navodi da Draža Mihailović od njemačke strane očekuje diskretnost u održavanju kontakata, naročito stoga što bi srpske kvislinške vlasti u JVuO mogle vidjeti konkurenciju:
{{izdvojeni citat|Kapetan Raković mi je kazao lično, takoreći u povjerenju kao prijatelju, da sve što mi je do sada rekao i sve što sam ja zapisao, on rekao po nalogu Draže Mihailovića, s kojim je imao svakodnevnu radio-vezu i od koga je dobivao stalna uputstva o predmetu prethodnih razgovora. Pritom me uvjerava da će sa strane Mihailovića, naravno, sve biti demantirano, ukoliko se o sadržaju razgovorâ ponovno dozna u [[Beograd|beogradskim]] krugovima ([[Milan Nedić|Nedić]], [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]). Sasvim je prirodno da ovi krugovi pokušavaju svim sredstvima osujetiti sporazum između njemačke okupacijske vlasti i Draže Mihailovića, jer trenutno su oni legalni predstavnici srpskog naroda te bi možda mogli strahovati za svoje pozicije. Pregovore između DM–pokreta i njemačkih vlasti ovi bi krugovi odmah iskoristili u propagandne svrhe i predstavili ih kao kraj ili slabost DM–pokreta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=281&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000268—000269.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hauptmann Rakovic sagte mit persönlich, sozusagen vetraulich zu einem Freund, dass alles, was er mir bisher gesagt und ich aufgeschrieben habe, von ihm im Auftrage von DM gesagt worden sei, mit dem er tägliche Funkverbindung habe und von dem er laufend Anweisungen für den Stoff der bisherigen Besprechungen erhalten habe. Er versichert mir gleichzeitig dass selbverstandlich von DM–Seite alles abgestritten werde, falls wieder der Inhalt der Besprechungen in Belgrader Kreisen (Nedic, Ljotic) bekannt werde. Es sei zu natürlich, dass diese Kreise mit allen Mitteln eine Verständigung zwischen der deutschen Besatzungsmacht und DM zu hintertreiben versuchen, denn sie seien ja gegenwärtig die legalen Vertreter des serbischen Volkes und müssten evtl. um ihren Posten fürchten. Verhandlungen der DM–Bewegung mit deutschen Behörden würden sofort von diesen Kreisen propagandistisch aufgeschlachtet und als Ende bezw. Schwäche der DM–Bewegung hingestellt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 25. marta 1944. o pregovorima šefa [[Sicherheitsdienst]]a u Čačku obersturmführera Biermanna sa kapetanom [[Predrag Raković|Predragom Rakovićem]], komandantom 2. ravnogorskog korpusa JVuO}}

Kapetan Predrag Raković, jedan od glavnih četničkih komandanata zaduženih za održavanje [[Saradnja četnika sa Nedićevom vladom|veze s Milanom Nedićem]] i Nijemcima, ponovo se sastaje sa Biermannom u Čačku 26. aprila.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=331&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000314.]&lt;/ref&gt; Raković je tada naveo da mu je general Mihailović povukao punomoć za obavljanje poslovâ s Nijemcima i da zbog toga na ovom sastanku ne sudjeluje kao njegov predstavnik. Očigledno da je Draža Mihailović bio sasvim upoznat sa ovim kontaktima i davao je za njih odobrenja, dok je Raković održavao kontakte i obavljao poslove s Nijemcima, iako su mu ovlaštenja bila povučena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

Ubrzo je uslijedilo potčinjavanje Rakovićevog Drugog ravnogorskog korpusa JVuO (kao i Javorskog korpusa pod komandom majora [[Radomir Cvetić|Radomira Cvetića]]) njemačkim trupama u jugozapadnoj Srbiji, što se može zaključiti iz jednog izvještaja Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka s početka aprila 1944:
{{izdvojeni citat|Cvetićevi četnici osiguravaju lijevi bok grupe Jug i izviđaju u pravcu [[Golija|Golije]] od Drinića ka sjeveru. Zadatak Rakovićeve grupe nepromijenjen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=413 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000408—000409.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cvetic–Cetniks sind zum Schutz der linken Flanke der Angriffsgruppe Süd und zur Aufklärung über das Golija–Gebirge über Dramici nach Norden vorzuführen. Auftrag für Rakovic–Cetniks bleibt unverändert.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka svim potčinjenim jedinicama za 3. april 1944. godine}}

U dnevnom izvještaju iz Komande Jugoistoka za 18. april 1944, predviđa se koji će sektor zauzeti jedinice pod Rakovićevom komandom u vrijeme izvođenja operacije »Kammerjäger«, kojom prilikom je okupator s uspjehom osujetio [[Drugi prodor NOVJ u Srbiju|drugi prodor NOVJ u Srbiju]]:
{{izdvojeni citat|Rakovićeva grupa dobila zadatak da postavi osiguranja prema jugu na sjevernoj obali Studenice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=514&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000510.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Unternehmen Kamerjägger. II. Eigene Lage: &lt;/br&gt; F/ Cetnik–Gruppe Rakovic erhielt Auftrag zur Abschirmung nach S gegen Feind auf dem nördl. Studenica–Ufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka tokom operacije Kammerjäger, 18. april 1944.}}

Iz jednog razgovora na visokom nivou (prisutni: general [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka i [[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova), održanom 11. aprila 1944. godine, može se nazrijeti koliko su okupacioni dužnosnici bili zadovoljni saradnjom sa četnicima i ostalim [[Kolaboracija|kolaboracionističkim]] snagama na [[Balkan]]u:
{{izdvojeni citat|Neubacherovo mišljenje o vrijednosti srpskih formacijâ: [[Srpska državna straža|SDS]] loša, Hipo (pomoćna policija) isto, [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]] dobar, četnici veoma različito. U Crnoj Gori se dobro tuku [[Crnogorski dobrovoljački korpus|dobrovoljci pod njemačkim vođstvom]]. Kosovski Albanci se bore s nama. Evzoni u Grčkoj nijesu za odbranu obale, ali su korisni u unutrašnjosti zemlje i sigurno neće pucati na nas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=462&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000458.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Auffassung Neubacher über den Wert der serbischen Verbände: SSW schlecht, Hipo desgleichen, SFK gut, Cetniks sehr unterschiedlich. In Montenegro schlügen sich die Freiwilligen unter deutscher Führung gut. Die Kosovoalbaner kämpfen mit uns. Evzonen in Griechenland sind nichts für Küstenverteidigung, brauchbar wohl aber im Innern des Landes, werden bestimmt nicht auf uns schiessen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Vojni zapovjednik Jugoistoka (Razgovor Felber-Neubacher, 11. april 1944.)}}

U izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera (u odjeljku naslovljenom „Stanje kod neprijatelja“), sačinjenom 22. aprila iste godine, ambivalento držanje jedinicâ JVuO prema okupatorskim vlastima smatra se glavnom karakteristikom četničkog pokreta u Srbiji:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;br /&gt; Pokret DM je podijeljen unutar sebe. Dok se neki aktivno bore na strani njemačkog Wehrmachta protiv komunista — a da nijesu odustali od temeljnih rezervi prema svakom okupatoru — manje bande DM u centralnoj i istočnoj Srbiji spremne su činiti štetu. Izvještaji koji se stalno pojavljuju o pregovorima Draže Mihailovića i Tita nijesu potvrđeni i takođe se doimaju nevjerovatnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=556 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000552.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist in sich aufgespalten. Während ein Teil aktiv an der Seite der deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten kampft – ohne dadurch die grundsätzlichen gegen jeden Okkupator vorhandenen Vorbehalte aufgegeben zu haben – treiben kleinere DM–Banden in Mittel–und Ostserbien nach wir vor ihr Unwesen. Immer wieder auftauchende Meldungen über Verhandlungen zwischen DM und Tito bestätigen sich nicht und erscheinen auch unglaubwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka o stanju u periodu od 16. marta do 15. aprila 1944. godine}}

12. aprila 1944. godine, pukovnik [[Jevrem Simić]] izdaje jednom četničkom nižem oficiru objavu o kretanju na terenu brigade kojom komanduje, kako bi ovaj mogao što efikasnije uništavati jatake i simpatizere [[Narodnooslobodilački pokret|NOP]]-a: 
{{izdvojeni citat|OBJAVA

Za G. Milića Majstorovića p.poručnika, komandanta II bataljona III leteće kosmajske brigade, koja mu se izdaje s tim da može slobodno da se kreće sam ili sa svojom vojskom po terenu koji je ugovoren sa našim saveznicima Nemcima i Bugarima i da u ime Kralja Petra II Karađorđevića oduzima svu rekviziciju i kolje sve partizanske jatake i simpatizere zbog čega će dobiti čin majora.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_115.htm Objava komandanta četničke oblasti u Srbiji od 12. aprila 1944. komandantu 2. bataljona 3. kosmajske brigade za nesmetano kretanje od okupatora i klanje simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta]&lt;/ref&gt;}}

1. maja 1944. godine, u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka, koji potpisuje načelnik štaba general [[Kurt Geitner]], navodi se cifra od nekoliko hiljada pripadnika JVuO koji pomažu okupatoru u zaustavljanju ofenzive NOVJ:
{{izdvojeni citat|Srbija — Stanje u sopstvenim redovima: &lt;/br&gt; Borbena grupa Weyel: 500. SS padobranski lovački bataljon, sa otprilike 1.000 četnika, odbacio je neprijatelja kod [[Seča Reka|Seče Reke]] (6 km zap. od [[Kosjerić]]a) i sa manjom borbenom grupom vrši napad na neprijatelja kod Varde. Izbrojano 10 mrtvih neprijatelja; vjerovatni veći gubici. [...] &lt;/br&gt; Četnici su raspoređeni duž linije [[Požega]]—Kosjerić—[[Ražana]]—[[Povlen]], sa ukupnom jačinom od približno 5.000 ljudi. Pojedine grupe su poslale oficire za vezu. Draža Mihailović, koji je preuzeo jedinstveno zapovjedništvo, namjerava uspostaviti radio-vezu s njemačkom komandom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=673&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000669—000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. Eigene Lage. &lt;/br&gt; B. Kampfgruppe Weyel. Fg.Abt. 696 bis Kostojevici an Straße 4 OSO Rogacica durchgestossen. SS–Fallschirmjäger–Btl. hat mit etwa 1000 Cetniks Feind bei Sjecareka [sic!] (6 W Kosjerici) geworfen und steht mit einer schwächeren Kampfgruppe im Angriff gegen Feind bei Varda. 10 gezählte Feindtote, weitere Feindverluste wahrscheinlich. &lt;/br&gt; F. Cetniks stehen im allg. Linie Pozega–Kosjerici–Razana–Povlen in Gesamtstärke ca. 5000 Mann. Einzelen Gruppen haben V.Offz. abgestellt. DM., der Gesamtführung übernommen hat, will Funkverbindung zu deutschem Kommando herstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U monografiji “Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941—1945” [[Jozo Tomašević]] zaključuje: „Ne mogu ipak dati nikakvu potvrdu toj slutnji da je Mihailović održavao direktnu radio-vezu s Nijemcima, a uzimajući u obzir njegov način ponašanja u cijelom ratu, malo je vjerojatno da jest.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; Međutim, Hermann Neubacher svjedoči u memoarima kako je, makar tokom nekoliko dana u zimu [[1945]], održavao izravnu radio-vezu s Mihailovićevim štabom.&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005, str. 161—162.&lt;/ref&gt;

U ratnom dnevniku Vojnog zapovjednika Jugoistoka od 2. maja 1944, sa pohvalom se ističe kooperacija onih snagâ JVuO u zapadnoj Srbiji koje sačinjavaju taktički sklop pod komandom majora [[Ericha Weyela]]:
{{izdvojeni citat|Borbena grupa Weyel: SS padobranski lovački bataljon, zajedno sa četnicima, razbio [[Peta krajiška divizija|Petu diviziju]] kod Varde. Veliki neprijateljski gubici. Četnici su postrijeljali sve zarobljenike. Brojke će biti objavljene naknadno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=677&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000673.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgruppe Weyel. SS–Fallschirmjägger–Btl. hat mit Cetniks bei Varda Tross[?] der 5.Div. zerschlagen. Hohe blutige Feindverluste. Cetniks haben sämtl. Gefangene erschossen. Zahlen werden nachgemeldet.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvodu iz ratnog dnevnika generala Hansa-Gustava Felbera za 3. maj 1944. godine, navodi se da je načelnik štaba Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka general Kurt Geitner išao u posjetu njemačkim trupama na ratištu u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]]:
{{izdvojeni citat|(3.5.44) 6,00: Putovanje do Parišta [svakako je riječ o [[Donje Vardište|Vardištu]] — prim.] zbog razgovora sa majorom Weyelom i nekim četničkim vođama o formiranju zajedničkog štaba za borbu protiv komunista. Povratak za Beograd 3. maja u 15 časova.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=807&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000803.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.5.44 6.oo Uhr Fahrt nach Pariste zur Besprechung mit Major Weyel und einigen Cetnik–Führern über Bildung eines gemeinsamen Stabes zur Bekämpfung der Kommunisten. Rückkehr nach Belgrad am 3.5., nachmittags 15.oo Uhr.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, 3. maj 1944. godine}}

Kolike je razmjere poprimila kolaboracija četnikâ Draže Mihailovića sa njemačkim Wehrmachtom i srpskim kvislinškim jedinicama u proljeće 1944. godine, postaje očigledno i iz navodâ u izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja, u kom su snage JVuO ubrojane u vlastite formacije:
{{izdvojeni citat|
I. Sopstvene snage

A) Grupa “Holman”

696. bat. feldžand. krenuo je jutros sa četnicima u napad duž puta Nova Varoš — Ljubiš. 11/4. p. “Brand.” na maršu Sjenica — Maskova. Komandno mesto grupe “Holman” — Nova Varoš. I I/4. p. “Brand.” na maršu Užice — Ivanjica — Maskova.

B) Grupa “Vajel”

Napad Severne četničke grupe na jakog neprijatelja jugoistočno od Rožanstva nije uspeo uprkos visokih gubitaka i na strani četnika i na strani neprijatelja, pa će jutros biti ponovljen sa I/“Brand.”. Podređeni 1. bataljon 63. puka u obezbeđenju na visovima između Čajetine i Rožanstva.

C) 24. bug. div.

I I /64. nije uspeo u noći 11/12. 5. da kod Mokre Gore spreči neprijateljske zaštitnice da izmaknu ka jugu. Danas je sa 1/1. srp. puka i 1.000 četnika počelo čišćenje prostora Semegnjevo — Čajetina. 8. bataljon teških mitraljeza na maršu Požega — Arilje. 11/63. biće naknadno privučen.

D) Grupa “Tatalović”

Srpski dobrovoljački korpus uključio se kod Ljubovije u borbe na hrvatskoj obali Drine i prihvatio četnike koji su se povlačili. Kod Rogačice 4 prebeglice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o borbama sa 2. i 5. NOU divizijom na komunikaciji Užice — Višegrad]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000732—000733.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. II. Eigene Lage. &lt;/br&gt; A) Gruppe Hollmann. Fg.Abt.696 heute morgen mit Cetniks zum Angriff entlang Str. Nova Varos–Ljubis angetreten. II./4.Brdbg. auf Marsch Sjenica–Maskovo. Gefechtsstand Gruppe Hollmann Nova Varos. III./4.Brdbg. auf Marsch Uzice–Ivanjica–Maskovo. &lt;/br&gt; B) Gruppe Weyel. Angriff nördl. Cetnik–Gruppe gegen starken Feind SO Rozanstvo drang bei hohen Cetnik–u. Feindverlusten nicht durch und wird seit heute morgen mit I./Brdbg. wiederholt. Unterstelltes I./63 sichert auf Höhen zwischen Cajetina u. Rozanstvo. &lt;/br&gt; C) 24.bulg.Div. III./64 konnte in der Nacht 11./12.5. bei Mokra Gora Ausweichen feindl. Nachhuten nach S nicht verhindern und tritt heute mit I./Serb.Rgt.1 u. 1000 Cetniks zur Säuberung des Raumes Semegnjevo–Cajetina an. 8.sMG.Btl. auf Marsch Pozega–Arilje. II./63 wird nachgezogen. &lt;/br&gt; D) Gruppe Tatalovic. Bei Ljubovija griff SFK in Kämpfe auf kroat.Drina–Ufer ein u. nahm ausweichende Cetniks auf. Bei Rogacica 4 Überläufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U istom izvještaju je prenijeta i sljedeća informacija: 
{{izdvojeni citat|Prema pouzdanom izvoru, četnički komandant [[Dragoslav Račić|Račić]], koji je učestvovao u borbi protiv Grupe “[[Milutin Morača|Morača]]” u [[Valjevo|valjevskom]] kraju, zatražio je da se vrati u svoje dotadašnje operacijsko područje, jer ne želi više da se „prlja“ saradnjom sa okupatorom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000732.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach s.Qu. hat Cetnikführer Racic, der im Kampf gegen Gruppe Moraca im Raume Valjevo beteiligt war, die Rückkehr in sein bisheriges Einsatzgebiet beantragt, da er sich durch Zusammenarbeit mit der Okkupator nicht länger &quot;beschmutzen&quot; wolle.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Istog dana, u izvještaju koji je poslao Glavnom komandantu Jugoistoka feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|von Weichsu]], general Felber zapaža kako formiranje ''Borbene grupe Weyel'' označava novu etapu u četničko-njemačkim odnosima s ciljem saradnje u borbi protiv NOVJ, koja u tom obimu nije bila izvodiva u prethodnom periodu: 
{{izdvojeni citat|Utisak o upotrebljivosti pojedinih potčinjenih narodâ i jedinicâ: [...] Četnici uvjeravaju da će se uzdržati od bilo kakvog neprijateljstva prema njemačkim trupama i da će učestvovati u borbi protiv komunista do konačne pobjede. U operacijama četničke jedinice predvodi [[Neško Nedić]], a s njemačke strane major Weyel. Razgovori na bojnom polju pokazuju da su četničke vođe poput Kalabića i Rakovića spremne sarađivati sa Nijemcima. Kod ljudstva preovlađuje prijateljski pristup, uz samo nekoliko neprijateljskih lica. Naoružanje im je skromno; manjak mitraljeza. Situacija sa zalihama municije, kao i dosad, nejasna.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=727&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000723—000724.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Eindruck über die Brauchbarkeit der einzelnen unterstellten Nationen und Verbände: &lt;/br&gt; f) Cetniks versichern jede Feindseligkeit mit deutschen Truppen auszugeben und sich am Kampf gegen die Kommunisten bis zum Endsieg zu beteiligen. Leitung der Cetnik–Verbände durch Nesko Neditsch, deutscherseits durch Major Weyel. Besprechungen auf dem Gefechtsfeld zeigen, daß die Führer der Cetniks wie Kalabic und Rakovic gewillt sind, mit den Deutschen zusammenzuarbeiten. Unter den Leuten vielfach freundliches Entgegenkommen, nur zum Teil feindselige Gesichter. Ausrüstung mit Waffen mäßig, wenig Maschinenwaffen. Über Munitionslage nach wie vor Unklarheit.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Raport generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|Maximilianu von Weichsu]] od 13. maja 1944. godine}}

Draža Mihailović je imenovao [[Milorad Mitić|Milorada Mitića]] za oficira za vezu između svojih jedinica i njemačke komande, kako bi saradnja četničkih komandanata sa okupatorom dobila organizovaniju formu. General Mihailović je preko kapetana Mitića dostavljao svoje zahtjeve njemačkoj komandi koja je snabdijevala municijom i hranom njegove jedinice, angažovane u borbi protiv NOVJ. Mitić je o situaciji na frontovima, o svome radu i o količini pomoći primljenoj od okupatora gotovo svakodnevno izvještavao generala Mihailovića. U depeši od 28. marta 1944, između ostalog, kapetan Mitić piše:

{{izdvojeni citat|O nekoj akciji Bugara ili Br. 11 (šifra koja označava Njemce — nap.) protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora. Doručak i večera su uvek u garnizonu. Ako se hoće uništenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Možemo da računamo na pomoć uzduž komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne može mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno bačene masovne snage i lično da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inače [[Peko Dapčević|Peko]] ode u Toplicu i dalje... Moral kod naših ljudi u reonima gde su prošli komunisti je mnogo opao. Sve veća sumnja u snagu naših i Br. 11 i sve veći respekt prema crvenima... Pred svim ovim mi ne možemo da zatvorimo oči. Ovoga puta opasnost je stvarno velika, skoro ogromna...&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, S—X—57/2.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_62.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje KORPUSI DRAŽE MIHAILOVIĆA POLAŽU ISPIT PRED OKUPATOROM U SRBIJI]&lt;/ref&gt;}}

18. aprila 1944. godine, glavni inspektor Vrhovne komande JVuO pukovnik Jevrem Simić izvještava generala Mihailovića da se kapetan [[Zvonimir Vučković]], komandant Prvog ravnogorskog korpusa, nalazi pod izravnom komandom njemačkih oficira:

{{izdvojeni citat|Zvonkov odred pod komandom poručnika Nenadića zajedno sa Nemcima je u Negbini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_120.htm Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije]&lt;/ref&gt;}}

U telegramu od 20. IV 1944. pukovnik Simić piše generalu Mihailoviću:

{{izdvojeni citat|Vučković sa 130 odabranih četnika stavio se pod komandu nemačkog poručnika Kerpera i nalazi se južno od Jasenova na Beloj Glavi.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 277, registarski broj 4/1—56.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 99—100.&lt;/ref&gt;}}

Istog dana kada je došlo do formiranja ''Borbene grupe Weyel'' (28. april 1944), u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka zapisano je:
{{izdvojeni citat|Srbija — I. Stanje kod neprijatelja: &lt;/br&gt; A) Divizijska grupa “Morača” nalazi se sa istočnom kolonom u oblasti južno od Kosjerića u borbi sa vlastitim snagama i četnicima, koji su, navodno, bili lično vođeni od strane DM-a.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000628.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Tagesmeldung von 28.4.1944. &lt;/br&gt; Serbien. &lt;/br&gt; I. Feindlage. &lt;/br&gt; A) Div.Gruppe Moraca steht mit O–Kollone im Raum S Kosjerici im Kampf mit eigenen Kräften u. Cetniks, die von DM angeblich persönlich geführt werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. godine generalu Mihailoviću, kapetan [[Neško Nedić]] piše o uspostavljanju fronta prema snagama NOVJ u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], odnosno da je stvoren jedinstveni borbeni sklop koji sačinjavaju četnici, [[Srpski dobrovoljački korpus|srpski dobrovoljci]] i njemačke okupacione trupe:
{{izdvojeni citat|Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci—Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa—Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi—Ražana. Na prostoru Ražana—Kosjerić ima jedan bataljon Nemaca. Brigada Negovanova kao rezerva drži Divčibare. Rakovićev korpus u Kosjeriću sa ofanzivnom ulogom. Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci—Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar, a tada uništi prva, druga a potom peta divizija. U ovom cilju front ostaje prema drugoj diviziji danas u odbrani dok na ovu diviziju sa zapada napadaju jedan bataljon Nemaca i tri bataljona ljotićevaca a mi je dočekujemo. Prema petoj diviziji preduzima se napad danas sa angažovanjem.&lt;ref&gt;AVII, Ča, kut. 276, reg. br. 2/1—11.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 100.&lt;/ref&gt;}}

U prvoj polovini maja 1944. godine, Vrhovna komanda JVuO je javljala o zajedničkim borbama četnikâ i Nijemaca širom okupirane Jugoslavije: „Naši i nemački delovi zatvorili put [[Užice]] — [[Kokin Brod]]. Isto tako zatvorena i [[Lim (rijeka)|Limska dolina]]. Od strane Nemaca i naših 2. maja počela ofanziva od [[Podgorica|Podgorice]]. Komunisti u oblasti [[Bijelo Polje|Bijelog Polja]]. Nemci u [[Šavnik]]u, [[Žabljak]]u i [[Brodarevo|Brodarevu]]. U [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] šesnaesta, sedamnaesta i tridesetšesta komunistička divizija pri uništenju od dve nemačke divizije.“ General Mihailović je naređivao i majoru Dragiši Rakiću (pseudonim »Gis-Gis«), komandantu Vojvodine JVuO, da pokuša dobiti municiju od okupatora, koristeći se pritom i srpskim kvislinškim strukturama, budući da je [[Banat]] formalno bio dijelom [[Vojna uprava u Srbiji|Nedićeve Srbije]]: „Postarajte se za nabavku municije kako ste predvideli. Iskoristite raspoloženje Nemaca u Banatu za jačanje naše organizacije. Isto tako iskoristite i Nacionalnu službu rada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;

11. maja 1944, general Mihailović (pseudonim »Hans«) piše da je naredio »Viktoru« (major [[Mladen Mladenović]], komandant Čegarskog korpusa JVuO), »Hermanu« (potpukovnik [[Radoslav Đurić]], komandant Južne Srbije JVuO), »Orelu« (potpukovnik [[Dragutin Keserović]], komandant Rasinsko-topličkog korpusa JVuO) i »Minču« (major [[Branivoj Petrović]], komandant Deligradskog korpusa JVuO) da „iskoriste akciju“ okupatora protiv snaga NOVJ u [[Južna Srbija|južnoj Srbiji]], kao i da „na pogodan način“ nabave naoružanje i municiju:
{{izdvojeni citat|Po podacima od Viktora, Hermana i Georgija [potpukovnik Milutin Radojević, delegat VK JVuO za područje Jablanice i Toplice — prim.] jedna nemačka divizija jačine oko 15.000 nalazi se u [[Kuršumlija|Kuršumliji]], [[Prokuplje|Prokuplju]], [[Žitorađa|Žitorađi]], [[Pukovac|Pukovcu]] i [[Leskovac|Leskovcu]]. Ima 70 tenkova. Pripremaju se za akciju protiv komunista. [[Gestapo]]vci iz [[Niš]]a traže Viktora i nude oružje i municiju i da ne diraju naše. Keserović 8 i 9 napadao na komuniste u okolini [[Ribarska Banja|Ribarske Banje]] sa [[Jastrebac|Jastrepca]] i od sela Zdravinja. Crveni dobili pojačanje i Orel se povukao na polazni položaj [[Zdravinje]] — [[Veliki Šiljegovac]]. Orel se sprema za ponovni napad. Naredio sam: Viktoru: Da Knjaževački korpus uputi Orelu za akciju na Jastrepcu i Moravskom srezu, ako ga već nije uputio. Sa ostalim snagama da zatvori prelaze na [[Morava|Moravi]] od Niša do Leskovca. Da iskoristi na pogodan način ponudu oružja i municije, jer sada moramo tući komuniste i treba iskoristiti nemačku akciju. 2. — Hermanu: Treba iskoristiti akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice. Da prikupi svoje snage u Jablanici i da dejstvuje najpogodnijim pravcem protivu komunista imajući u vidu akciju Nemaca. Na pogodan način da dođe do municije. 3. — Orelu: Da iskoristi akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice i da mu se stavlja pod komandu Knjaževački i Deligradski korpus. Na pogodan način da dođe do municije. 4. — Minču: Da odmah pomogne Orela u akciji na Jastrepcu i Moravskom srezu kako je već naređeno i da je pod komandom Orela.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

12. maja 1944, Draža Mihailović obavještava potpukovnika [[Zaharije Ostojić|Zaharija Ostojića]] (pseudonim »Sto-Sto«) sljedeće: „2 i 5 divizija su sada u srezu Zlatiborskom. Napadi se vrše sa svih strana.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt; Napad su vršile njemačke i bugarske trupe, zajedno sa ljotićevcima i četnicima. U depešama&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 2/1—28.&lt;/ref&gt; koje je komandant Cersko-majevičke grupe korpusa major [[Dragoslav Račić]] poslao Mihailoviću prethodnog dana o saradnji četnika i Njemaca, između ostalog, stoji: 
{{izdvojeni citat|Saznajem da su [[Užice]] pune Jankovićevih [Milutin — prim.] četnika i da [[Predrag Raković|Raković]], [[Neško Nedić|Neško]], Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedem samo štabnu akciju u [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] i [[Srem]]u. Neko od nas mora ostati čist.}}

U proljeće 1944. godine, prilikom njemačke kontraofanzive protiv partizana u jugozapadnoj Srbiji u kojoj su učestvovale i značajne četničke snage, zabilježena je i fotografija komandanta 1. ravnogorskog korpusa JVuO sa njemačkim oficirom, vjerovatno iz Wehrmachtove divizije
[[Brandenburger|''Brandenburg'']].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt;
[[Datoteka:Zvonimir_Vuckovic_i_Nemci.jpg|minijatura|Kapetan [[Zvonimir Vučković]] (desno), komandant 1. ravnogorskog korpusa JVuO, pozira sa njemačkim oficirom tokom [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|partizanskog prodora u Srbiju]] (april/maj 1944. godine)]]

General [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka, 16. maja 1944. godine podvlači svojim potčinjenim: „'''Pokret DM bio je i ostaje neprijateljski.'''”&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=758&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000754.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist und bleibt Feind.&quot;}})&lt;/ref&gt; Felber podsjeća kako četnička saradnja u borbi protiv »crvenih« proističe samo iz činjenice da su komunisti njihov neprijatelj br. 1, ali neprijatelj br. 2 i dalje ostaje okupaciona sila. General Felber stoga preporučuje da se »borba protiv partizanskih bandi« oprezno nastavi voditi skupa s jedinicama generala Mihailovića:

{{izdvojeni citat|Četničke grupe koje se nalaze u borbi protiv komunista, ne treba nikako ometati niti ih napadati, već ih podupirati u borbi. Saradnja s četnicima u borbi protiv komunista, uz najštedljiviju isporuku municije i pod nadzorom okupacione sile, može biti samo lokalna i radi akutne borbe protiv partizanskih bandi. U tom slučaju potrebno je isporučivati i sanitetski materijal i negovati ranjenike.

Za svaku isporuku potrebno je odobrenje Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka.

Preporučujemo da se u svim prilikama obraća nesmanjena pažnja pokretu DM i njegovim postupcima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=759&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000755.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikgruppen, die sich im Kampf mit Ko. befinden, sind dagegen nicht zu hindern und nicht anzugreifen, sondern in ihrem Kampf zu fördern. Ein Zusammengehen mit Cetniks im Kampf gegen die Ko. unter sparsamter Lieferung von Munition unter Aufsicht der Besatzungsmacht darf nur örtlich und nur zum Zwecke des akuten Kampfes gegen die Partisanenbanden erfolgen. In diesem Falle ist auch Lieferung von Sanitätsmaterial und Pflege der Verwundeten erforderlich. Munitionslieferung bedarf in jedem Falle der Zustimmung des Mil.Befh. Südost. Ungeschwächte Aufmerksamkeit gegenüber der DM–Bewegung und deren Maßnahmen ist nach wie vor überall geboten.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_272.htm Informacije Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 16. maja 1944. potčinjenim komandama i štabovima o držanju prema četnicima]&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka će, takođe, u mjesečnom izvještaju iz druge polovine maja 1944. konstatovati rastrzanost Mihailovićevog pokreta između osnovnog antiokupatorskog usmjerenja i saradnje s njim u antikomunističkom frontu, kao i strah od gubitka [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] podrške i naklonosti najširih slojeva stanovništva okupirane Srbije, s obzirom na to da je kolaboraciju bilo gotovo nemoguće sakriti:
{{izdvojeni citat|II. Situacija kod neprijatelja &lt;/br&gt; a) Srbija &lt;/br&gt; Uprkos saradnji između jakih četničkih jedinica i nemačkog Vermahta — koju je odobrio sam DM — radi borbe protiv nadirućih Titovih snagâ, pokret DM je u svom stavu ostao suštinski neprijateljski nastrojen. Popuštanje pritiska od strane crvenih odmah je dovelo do pojačane aktivnosti usmerene protiv okupatorskih snaga i SDK-a. Tvrdnje područnih komandanata — da je većinu napada podstakao neodgovoran starešinski kadar nižeg ranga — tek treba dokazati. Psihološka osnova za ovu obnovljenu aktivnost može se pronaći u želji da se povrati politički ugled, koji je praktično izgubljen u očima Saveznika, a navodno i u očima srpskog naroda, usled iznuđene saradnje sa nemačkim Vermahtom. U tom smislu, ovi nacionalistički aktivisti su nesumnjivo u suprotnosti sa opštim javnim mnjenjem, koje bi pozdravilo nagodbu između okupacione sile, srpske vlade i pokreta DM.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=784&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000780.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;II. Feindlage. &lt;/br&gt; a) Serbien &lt;/br&gt; Die DM–Bewegung ist trotz der von DM gebilligsten Zusammenarbeit starker Cetnik–Verbände mit der deutschen Wehrmacht im Kampf gegen die eingebrochenen Tito–Kräfte in ihrem grundsätzlichen Haltung unverändert Feind geblieben. Dass Nachlassen des roten Drucks hat auch sofort eine verschärfte Aktivität gegenüber der Besatzungsmacht und dem SFK zur Folge gehabt. Es muss sich die Behauptung der Gebietsführer, dass die Mehrzahl der Überfalle durch unverantwortliche Unterführer hervorgerufen ist, erst noch beweisen. Der psychologische Grund für die neuerliche Aktivität könnte darin gefunden werden, das durch die notgedrungene Zusammenarbeit mit der deutschen Wehrmacht vor den Allierten tatsächlich und vor dem serbischen Volke vermeintlich verlorengegangene politische Prestige wiederzugewinnen. Damit stehen diese nationalen Aktivisten zweifellos im Gegensatz zur allgemeinen Volksmeinung, die einen Ausgleich zwischen der Besatzungsmacht, der serbischen Regierung und der DM–Bewegung begrüssen wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj Komande Jugoistoka za period od 16.4 do 15.5.44. (23. maj 1944. godine)}}

U zapisniku generala Felbera s kraja maja 1944, apostofira se korištenje Mihailovićevih četnika i Ljotićevih dobrovoljaca za odbranu jugozapadne granice okupirane Srbije od partizanskog prodora:
{{izdvojeni citat|Predviđeno je da se veći dio četnikâ Draže Mihailovića pošalje kući, da se najpouzdaniji koriste kao izviđači na granici, i da se dobrovoljci (SDK), poslije apsolutno neophodnog odmora i osvježenja, kasnije iskoriste kao graničari.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=817&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000813.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es ist beabsichtigt, von den DM–Cetniks einen größeren Teil nach Hause zu schicken, die Zuverlässigsten als Aufklärer an der Grenze zu verwenden, und später das SFK nach einer unbedingt notwendigen Ruhepause und Auffrischung als Grenzschutz einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zapisnik o putovanju za Niš i Sofiju 25-28.05.1944.}}

General [[Edmund Glaise von Horstenau]], vršio je od 15. juna do 25. juna 1944. dužnost komandanta Jugoistoka, zamjenjujući generala Hansa Felbera, koji se po službenom zadatku nalazio u Njemačkoj. Opisujući u svom ratnom dnevniku stanje u Srbiji, tj. odnose između njemačkih i bugarskih okupacionih trupa, s jedne, kao i četnika i kvislinga, s druge strane, Horstenau navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|'''Nemci gotovo da nemaju svojih trupa u Srbiji'''. Postoji samo nekoliko policijskih jedinica. Najveći deo Srbije nalazi se pod kontrolom bugarskog okupacionog korpusa. Bugarskih vojnika nema samo u severozapadnom delu Srbije i Banata. No, bugarske trupe u Srbiji jesu najlošije bugarske jedinice. Tek što sam na kratko vreme preuzeo Vrhovnu komandu u Beogradu, dve bugarske čete, zajedno sa svojim oficirima, prebegle su partizanima kod Leskovca. Jedine trupe na koje je čovek mogao da se osloni u borbi protiv partizana bili su srpski dobrovoljci, a donekle i ruski. Upotrebljivi za borbu protiv partizana bili su i ljudi Draže Mihailovića. Vezu sa njim za mene je održavao jedan nemački major [Erich Weyel], nosilac odlikovanja „viteškog krsta“.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 508.&lt;/ref&gt;}}

U vrijeme izvođenja [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Trumpf«]], u kojoj se [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pridružila njemačkim trupama u borbi protiv partizana, došlo je 14. jula 1944. u [[Kruševac|Kruševcu]] do sastanka vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera sa kapetanom [[Neško Nedić|Neškom Nedićem]], načelnikom štaba ove četničke formacije. Tom prilikom, Nedić je istaknuo da su „četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali“, ponudivši svoje usluge u „borbi protiv komunizma“. General Felber je ocijenio da je riječ „o potpuno ozbiljnoj ponudi četnika koju treba prihvatiti“, s čim se složio i major Erich Weyel, oficir za vezu kod kapetana Nedića:
{{izdvojeni citat|Neško Nedić je sada načelnik štaba četničke grupe koja se sa nama bori u akciji »Trumpf« i čija se jačina može proceniti na oko 10.000 ljudi. [...] Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačke oružane snage, ''kojima će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja''. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio. Na drugoj strani, Nedić je molio ponovnu pomoć u vidu ''isporuke municije i naoružanja, a naročito teškog naoružanja''. Četnici su spremni da daju svaku garanciju da će se isporučeno naoružanje i municija upotrebiti samo protiv komunizma. [...] Neško Nedić je još jednom molio za poverenje ne samo ovdašnjih nemačkih komandi nego i čitavog nemačkog naroda, kao i za priznanje srpskog naroda kao najvećeg neprijatelja komunizma na Balkanu. ''Kao dokaz svog unutarnjeg raspoloženja ponudio je da se lično dalje bori na [[Istočni front|istočnom frontu]] posle čišćenja Srbije od komunizma'' i siguran je da bi to, slično njemu, učinio i jedan veliki broj četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_93.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 15. jula 1944. Komandi Grupe armija »F« o razgovoru vođenom 14. jula 1944. u Kruševcu, sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=734&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frames no. 000725—000726.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nesko Nedić ist z.Zt. Chef des Stabes der beim Unternehmen &quot;Trumpf&quot; mit uns kämpfenden Cetnikgruppe, deren Stärke auf etwa 10 000 Mann zu schätzen ist. &lt;/br&gt; Da sie im Kampf gegen den Kommunismus alleine zu schwach seien, sähen sie ein, dass sie Anlehnung an die deutsche Wehrmacht suchen müssten, der sie sich voller Vertrauen bedingungslos unterstellten. Sie seien bereit, gegen den Kommunismus zu kämpfen überall da, wo ich sie hinstellen würde. Auf der anderen Seite erbat Nedić erneut Unterstützung durch Lieferung von Munition und Waffen, insbesondere schweren Waffen. Die Cetniks seien bereit, jegliche Garantie zu bieten, dass das Gelieferte nur gegen den Kommunismus verwendet würde. &lt;/br&gt; Nesko Nedić bat nochmals um Vertrauen nicht nur der hiesigen deutschen Stellen, sondern des ganzen deutschen Volkes und um Anerkennung des serbischen Volkes als stärksten Feind des Kommunismus auf dem Balkan. Als Beweis seiner inneren Haltung bot er sich an, nach Säuberung Serbiens vom Kommunismus für seine Person an der Ostfront weiterzukämpfen, und er sei sicher, dass auch eine grosse Anzahl Cetniks es ihm gleich tun würde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka Komandi Grupe armija »F« od 15. jula 1944. godine}}

Major Weyel je još od kraja aprila 1944. godine tijesno surađivao s kapetanom Neškom Nedićem (general Kurt von Geitner je 28. IV zabilježio da je formirana „nova Borbena grupa major[a] Vajel[a]“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000628—000629.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Neue Kampfgruppe Major Weyel.&quot;}})&lt;/ref&gt;) u koordiniranju njemačko-četničkih operacija protiv partizana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; U izvodu iz ratnog dnevnika Armijske grupe »F« za 18. jul 1944.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=978&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000837.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Major v.Geitner unterrichtet Oberst i.G. Selmayr über neue Lage in Serbien: Am 17.7. eröffneten rote Kräfte südl. Korsumlja [sic!] (S–Serbien) Angriff gegen Cetnikverband. unter Major Weyel. Cetnik zum Ausweichen in NW–Richtung gezwungen. Zielsetzung der Kommunisten wahrscheinlich lokale Verschiebung einer Division, da für Offensive Richtung Ibartal, vorherige Versammlung stärkerer Kräfte notwendig gewesen wäre. Abwehr nur durch Cetnik, nach Ibartal ein weiteres Russenbtl. als Sicherheitskoeffizient unter Schwächung der neu aufgebauten Drinaverteidigung verschoben.&quot;}})&lt;/ref&gt; navedeno je da je ovo savezništvo, makar taktičko, još uvijek na snazi:
{{izdvojeni citat|''General fon Gajtner obaveštava generalštabnog pukovnika Zelmajera o novoj situaciji u Srbiji'': &lt;/br&gt; Dana 17. 7. crvene snage otpočele su napad južno od Kuršumlije (južni deo Srbije) na četničke jedinice pod komandom majora Vajela. Četnici su bili prinuđeni da se povuku u pravcu severozapada. Cilj komunista je verovatno lokalno pomeranje jedne divizije, pošto bi za ofanzivu u pravcu Ibarske doline bilo potrebno prethodno prikupljanje jačih snaga. Odbrana počiva samo na četnicima, a upućen je još jedan bataljon Rusa kao koeficijent sigurnosti, uz slabljenje organizovane odbrane na Drini.}}

U dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 26. jul 1944. godine, četničkim se jedinicama odaje priznanje za krupne usluge koje su u vrijeme [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Kehraus«]] učinili okupatoru defanzivnim dejstvima pri zadržavanju glavnine snagâ NOVJ:
{{izdvojeni citat|''Srbija: Operacija »Kehraus«'' [Čistka]: &lt;/br&gt; Očigledno da je glavnina neprijateljskih snaga snažno potučena i kao takva povukla se preko srpsko-albanske demarkacione linije. Dodir sa neprijateljem održava se samo sa zaštitnicama. Operacija je time završena, naknadno čišćenje se produžava borbenim grupama koje učestvuju. Mada se u toku operacije nije uspelo u razbijanju glavnine neprijateljskih snaga, ipak je pošlo za rukom, naročito masovnom upotrebom četnika, da se osujeti namera neprijatelja da prodre u pravcu Ibra. U prostoru Sokobanje, pod pritiskom naših i četničkih snaga, delovi bandi prešli su, pod borbom sa jedinicama iz pripravnosti za zaštitu železnice, prugu Zaječar — Knjaževac u pravcu bugarske granice, dok je glavnina, uz velike gubitke u borbama sa četnicima, prodrla u prostor Aleksinca. Od 23. 7. četničke grupe su prodrle preko Save u Srem i tamo se od tog vremena nalaze u borbi sa komunistima. U ostalim delovima Srbije lokalna delatnost bandi, dok se u Banatu vrše neprekidne sabotaže u žetvi.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=204&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289457—6289458.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;SERBIEN: ”KEHRAUS” MASSE FD–KRAEFTE ANSCHEIN. STARK ANGESCHLAGEN, UEBER SERB–ALB. DEMARKATIONSLINIE AUSGEWICHEN. FD–BERUEHRUNG NUR NOCH MIT NACHHUTEN. UNTERNEHMEN DAMIT ABGESCHLOSSEN, NACHSAEUBERUNG DURCH BETEILIGTE KGRN. FORTGESETZT. WENN ES IM VERLAUF DES UNTERNEHMENS NICHT GELANG MASSE FD–KRAEFTE ZU SCHLAGEN, SO IST ES DOCH, INSBESOND. DURCH MASSENEINSATZ DER CETNIKS GELUNGEN, FD–ABSICHT, IN RICHTUNG IBAR VORZUSTOSSEN, ZU VEREITELN. UNTER DRUCK EIG. UND CETNIK  KRAEFTE BANDEN RAUM SOKOBANJA MIT TLN. UNTER KAMPF MIT ALARMEINHEITEN BAHNLINIE ZAJEZAR KNJAZEVAC RICHTUNG BULGAR GRENZE UEBERSCHRITTEN, MIT MASSE UNTER VERLUSTREICHEN KAEMPFEN MIT CETNIKS BIS IN RAUM ALEKSINAC VORGEDRUNGEN. SEIT 23.7. CETNIKS–GRUPPEN UEBER SAVE NACH SYRMIEN VORGEDRUNGEN UND DORT SEITDEM IM KAMPF MIT KOMM. IM UEBRIGEN SERBIEN OERTL. BANDENTAETIGKEIT, BANAT ANHALTENDE ERNSTSABOTAGE.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (26. VII 1944)}}

Nakon dva dana, poslat je iz Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Wehrmachta sljedeći dopis:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;/br&gt; Završni izvještaj [o operaciji] „Kehraus“: Uz približno 70 sopstvenih mrtvih iz svih borbenih grupa koje su učestvovale (uključujući četnike), izbrojano 363 mrtva neprijatelja, 464 zarobljenika i dezertera.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000242.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: &lt;/br&gt; Abschlussmeldung &quot;Kehraus&quot;: Bei etwa 70 eig. Toten aller beteiligten Kgrn. (einschl. Cetniks) 363. gez. Fd.–Tote, 464 Gefangene und Überläufer.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (28. VII 1944)}}

27. jula 1944, centrali u Berlinu javljali su iz komande Grupe armija »F«: „Srbija: Glavnina snažno potučenih neprijateljskih snaga u operaciji »Keraus«, koja se povukla ka jugu, ponovo je, posle neuspelog pokušaja da se povuče u oblast Albanije, napadnuta od strane Borbene grupe »Dizener« i četnika u prostoru jugoistočno od [[Medveđa|Medveđe]]. Gubici neprijatelja u akciji »Keraus« na dan 24. i 25. 7.: 29 mrtvih, 302 zarobljena, 8 mitraljeza, 2 minobacača i preko 200 pušaka.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=210&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289463.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|3.) SERBIEN &lt;/br&gt; MASSE DER BEI ”KEHRAUS” STARK ANGESCHLAGENEN UND NACH S AUSGEWICHENEN FD.– KRAEFTE NACH MISSLUNGEN VERSUCH IN ALBAN. GEBIET AUSZUWEICHEN, IM RAUM SO MEDVEDJA DURCH. KGR. DIESENER UND CETNIKS ERNEUT ANGEGRIFFEN. FEINDVERLUSTE &quot;KEHRAUS&quot; AM 24. U. 25.7.: 29 GEZ. TOTE, 302 GEFANGENE, 8 M. G., 2 GR. W. UEBER 200 GEWEHR.}})&lt;/ref&gt; Sjutradan, sumirani su rezultati ove operacije: „U Srbiji operacija »Keraus« je postigla potpuni uspeh; neprijatelj je bio prinuđen da izmakne u pravcu juga. Pošlo nam je za rukom da prodorom u pravcu Ibarske doline osujetimo njegovu nameru.“&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt; Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka za 30. jul 1944, takođe upućen Vrhovnoj komandi njemačkog Wehrmachta, bilježi da jedinice JVuO nastavljaju davati doprinos naporima okupatora u slamanju ofanzive koju je NOVJ poduzela u južnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Prilikom nastavljanja čišćenja u operaciji »Keraus«, dijelovi neprijateljskih snaga istočno od [[Lebane|Lebana]] prodrli su u pravcu sjevera. Glavnina je napadnuta u prostoru Lebana od strane Borbene grupe »Dizener« i četnikâ. 5. policijski puk (bez III bataljona) stupio je u akciju sa istoka. 

Borbene grupe 27. bugarske divizije (5 bataljona) ponovo će stupiti u akciju 31. 7. u cilju naknadnog čišćenja iz doline Toplice u pravcu juga. Neprijateljski gubici — 27. 

29. 7. Kod Borbene grupe »Dizener« i četničke grupe »Vajel«: 117 izbrojanih mrtvih [neprijatelja], 604 zarobljenih; zaplijenjeno 9 mitraljeza, 5 automobila, 5 minobacača, 560 pušaka, 6 radio-uređaja, velike količine municije i [vojne] opreme svake vrste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=221&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289474—6289475.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: &lt;/br&gt; BEI NACHSAEUBERUNG ”KEHRAUS” TLE. FD–KRAEFTE O LEBANE NACH N VORGEDRUNGEN. MASSE RAUM S LEBANE DURCH KGR. DIESENER UND CETNIKS ANGEGRIFFEN. POL. RGT. 5 OHNE ROEM 3. ) VN O ANGESETZT. &lt;/br&gt; KGR. 27. BULG. DIV. (5 BTLNE) ANTRITT 31. 7. ERNEUT ZUR NACHSAEUBERUNG AUS TOPLICA – TAL NACH S. FEINDVERLUSTE 27.&lt;/br&gt; 29.7.: BEI KGR. DIESENER UND CETNIK–GRUP[P]E WEYEL: 117 GEZ. TOTE, 604 GEFANGENE, 9 MG, 5 M PI, 5 GR W., 560 GEWEHRE, 6 FUNKGERAETE, GROSZE [sic!] MENGEN MUN. UND GERAET ALLER ART.}})&lt;/ref&gt;}}

Nakon što je krajem jula i početkom avgusta došlo do »naknadnog čišćenja« u ovoj operaciji, 6. VIII 1944. Komanda Jugoistoka zaključuje: {{izdvojeni citat|Srbija:

Protiv neprijateljskih raštrkanih grupa koje su prodrle prema istoku i na mnogim mestima prešle Ibar upućeni su delovi četničke grupe »Vajel« iz prostora Brus u pravcu planine Kopaonik.

Operacija »Keraus« je završena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=266&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289519.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: GEGEN DIE AN MEHREREN STELLEN UEBER IBAR NACH O VORGEDRUNGENE FDL. SPLITTERGRUPPE TLE. CETNIKGRUPPE WEYEL AUS RAUM BRUS RICHTUNG KOPAONIK– GEBIRGE IM VORGEHEN. &lt;/br&gt; ”KEHRAUS” BEENDET.}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka obavještava 11. avgusta 1944. da se Rasinsko-toplička grupa korpusa JVuO, pod komandom potpukovnika Dragutina Keserovića, i zvanično stavila pod komandu njemačkog Wehrmachta tokom [[Topličko-jablanička operacija 1944|Topličko-jablaničke operacije]]:
{{izdvojeni citat|Situacija kod Borbene grupe Diesener mirna. Četnička grupa Keserovića se dobrovoljno stavila pod komandu Borbene grupe Diesener. Ponovni napad protiv neprijateljskih snaga južno od Lebana počinje 13. VIII.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=288&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289541: Dnevni izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 10. augusta 1944 (11. august 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;C ) LAGE BEI KGR. DIESENER RUHIG. &lt;/br&gt; CETNIK–GRUPPE KESEROVIC FREIW. UNTER BEFEHL KGR. DIESENER GETRETEN. &lt;/br&gt; ERNEUTER ANGRIFF GEGEN FD– KRAEFTE S LEBANE LAEUFT AM 13.8. AN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Vermahta za 10. avgust 1944. godine}}

Neposredna četničko-nemačka operativna saradnja ponovila se i prilikom nemačkih operacija [[Operacija &quot;Trumpf&quot;|&quot;Trumpf&quot;]] i [[Operacija &quot;Halali&quot;|&quot;Hallali&quot;]] u jablaničko-topličkoj oblasti protiv [[21. srpska divizija NOVJ|21]]. [[22. srpska divizija NOVJ|22]]. [[24. srpska divizija NOVJ|24]]. i [[25. srpska divizija NOVJ|25]]. divizije NOVJ tokom jula i avgusta 1944.

{{izdvojeni citat|Ministar [[Nojbaher]] konstatuje da je premijer [[Milan Nedić|Nedić]] — ukazujući na neudovoljene zahteve za oružjem ponovno izrazio nameru da demisionira — verno služio nemačkim interesima. Slično je i s Mihailovićem, koji se do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru. To isto Važi i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »Dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30. avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=980&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000974—000978.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hierzu stellt Minister Neubacher fest, dass Ministerpräsident Nedic – der unter Hinweis auf die unerfüllten Waffenwünsche erneut Rücktrittsabsichten geäussert habe – in gutem Glauben zur deutschen Sache handelte. Ähnlich verhält es sich bei DM, der sich bis heute bemüht habe, keine feindselige Haltung dem Okkupator gegenüber einzunehmen. Das gleiche gilt für die anderen führenden Serben, die sich unter dem Motto: &quot;Gebt uns Waffen – dann gehören wir zu Euch!&quot; loyal verhalten hätten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački obaveštajni izveštaj od 30. avgusta 1944.}}

=== Desant na Drvar (1944) ===
{{main|Desant na Drvar}}
Za [[Desant na Drvar]] (operacija »Rösselsprung«), preduzet maja i juna 1944, komanda [[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druge oklopne armije]] je angažirala oko 16.000 njemačkih vojnika i tri hiljade [[Momčilo Đujić|Đujićevih]] četnika.&lt;ref name=&quot;Pop izdaje&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.]&lt;/ref&gt; Četnici su bili dragoceni kao nemački informatori, pa su upravo oni doneli Nemcima tačan podatak o lokaciji Titovog štaba:

{{izdvojeni citat|Prema četničkim podacima, Tito se nalazi u drvarskoj pećini, prema drugim izvorima u Oštrelju sjeverno od Drvara.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=459&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314,  Roll 564, frame no. 000455.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;IIc: Tito nach Cetnikmeldg. in Höhle Drvarska Pecina bei Drvar, nach anderer Meldg. in Ostrelj N Drvar.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog  odjeljenja [[15. brdski armijski korpus (Nemačka)|15. brdskog korpusa]] za 10. mart 1944.}}

U izvještaju 2. oklopnoj armiji iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], poslatom 19. maja 1944. godine, navedeno je da će četničke jedinice biti u potpunosti podređene njemačkom Wehrmachtu u ovoj operaciji:
{{izdvojeni citat|''Telegram K-di 2. okl. armije'' 
Tiče se: »Reselšprunga« [...] 

7) Ojačani 105. SS-izv. bat. sa potčinjenim 369. izv. bat. napada X-dana, nastupajući od Livna duž Livanjskog polja preko Bosanskog Grahova na Drvar, sprečava neprijateljske proboje prema jugoistoku i razbija neprijateljski komandni aparat. U Bosanskom Grahovu naši četnici, u Drvaru naši padobranci.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_63.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. maja 1944. Komandi 2. oklopne armije o izvršenim pripremama i zadacima potčinjenih jedinica za operaciju »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=724&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frames no. 000715—000716.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Fernschreiben An PzAOK 2 &lt;/br&gt; Betr. Rösselsprung &lt;/br&gt; 7.) Verstärkte SS–AA 105 mit unterstellter AA 369 stösst am X–Tag antretend von Livno entlang Livanskopolje über Bosn.Grahovo auf Drvar vor, verhindet feindl. Ausbruch nach Südosten und zerschlägt feindl. Führungsapparat. In Bosn.Grahovo eigene Cetniks, in Drvar eigene Fallschirmjäger.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Druge oklopne armije je uzvratila XV brdskom armijskom korpusu dopisom od 21. maja 1944. iz kojeg se zaključuje da se četnici nalaze pod komandom majora Ernsta Benescha iz divizije [[Brandenburger]], kao i da se za njih počeo koristiti službeni naziv »[[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|Hrvatska borbena zajednica]]«:
{{izdvojeni citat|1) Crveni komandni centar u Drvaru (po svoj prilici Vrhovni štab Tito, u Drvaru, na staroj stočnoj pijaci, Američka vojna misija Trninić Breg, u Prnjavoru Engleska vojna misija, preostala Ruska misija neotkrivena). Treba računati sa mesnim obezbeđenjem, pre svega na visovima severoistočno, istočno i zapadno od Drvara, u datom slučaju i na protivvazdušnu odbranu. Dalji podaci o neprijatelju postepeno se saopštavaju komandantu 500. padobranskog lov. bat. od strane Ic K-de 2 okl. armije i majora Beneša.

2) Operacija »Reselšprung« treba da ukloni crveni komandni centar oko Drvara.

Komandovanje »Reselšprung«: XV brd. AK, istaknuto komandno mesto Bihać. 

Za operaciju »Reselšprung« nastupaju X-dana (spuštanje padobranskog lov. bat.) na Drvar: [...]

d) Ojačana Borbena grupa 1. puka »Brandenburg« (bez 1. bat.) sa potčinjenom Hrvat. borbenom zajednicom, od Knina na Bosansko Grahovo, odatle u više borbenih grupa protiv linije Prekaja (14 km ji. od Drvara) — Drvar. Zadatak: Doček bandi i štabova koji se povlače prema jugu. Grupe nose maskirno odelo.

3) 500. SS-padobranski lov. bat., komandant šturmbanfirer Ribka, sa potčinjenom SS-padob. nast[avnom] četom (očekuje se konačno odobrenje [[Heinrich Himmler|rajhsfirera SS]]), 40 ljudi odreda »Beneš« i 6 ljudi kontraobaveštajne službe spuštaju se X-dana, u trenutku što je moguće ranije, u crveni komandni centar Drvar i uklanjaju munjevitim napadom naročito Vrhovni štab Tito, kao i ostale crvene komandne štabove i savezničke, odnosno ruske vojne misije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_66.htm Naređenje Komande 2. oklopne armije od 21. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa za dejstva u operaciji »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=698&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frame no. 000690.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Rotes Führungszentrum in DRVAR (voraussichtlich Hauptstab TITO DRVAR am alten Viehmarkt, amerik.Mil.Missionen TRNIC BREG, in PRNJAVOR engl.Mil.Mission, Verbleib russ.Mission nicht geklärt). Mit örtlichen Sicherungen, vor allem auch auf den Höhen NO, O und W DRVAR, gegebenenfalls auch mit Flak, ist zu rechnen. Weitere Feindfeststellungen werden an Kdr. Fallschirmjäg.Btl.500 durch Pz.AOK.2 I c und Major BENESCH laufend übermittelt. &lt;/br&gt; 2.) Das rote Führungszentrum um DRVAR soll durch das Unternehmen &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; ausgeschaltet werden. &lt;/br&gt; Führung &quot;RÖSSELSPRUNG&quot;: XV.Geb.AK., vorgeschobener Gefechtsstand BIHAC. &lt;/br&gt; Zu &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; treten am x–Tag (Absprungtag des Fallschirmjäg–Btl.) auf DRVAR an: &lt;/br&gt; d) Kampfgruppe verst. 1.Rgt.Brandenburg (ohne I.Btl.) mit unterstellten kroat. Kampfgemeinschaften von KNIN auf BOS.GRAHOVO, von dort in mehreren Kampfgruppen gegen Linie PREKAJA (14 SO DRVAR) – DRVAR. Auftrag: Auffangen von nach Süd ausweichenden Banden und Stäben. Gruppe trägt Tarnbekleidung. &lt;/br&gt; 3.) SS–Fallschirmjäg.Btl.500, Führer Sturmbannführer RYBKA mit unterstellter SS–Fallsch.Ausb.Komp. (endgültige Genehmigung Reichsführer SS steht noch aus), 40 Mann Abt. BENESCH und 6 Mann Abwehr landet am X–Tag zum frühest möglichen Zeitpunkt in roten Führungszentrum DRVAR und schaltet in blitzatrigem Zugriff insbesondere den Hauptstab TITO sowie weitere rote Führungsstäbe und allierte bzw. russ.Mil.Missionen aus.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemci su nakon operacije ocenili da četnici izviđačke zadatke izvršavaju besprijekorno, vođstvo im je dobro, ljudstvo naviklo na fizičke napore. Nemci zaključuju da su im četnici &quot;neophodni su pri osiguranju komunikacija, posebno zbog pomanjkanja vlastitih trupa&quot;.&lt;ref&gt;NAW, T-314, Roll 566, 000048-9: Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa o rezultatima formiranja „Hrvatskih borbenih grupa“ (30. juni 1944).&lt;/ref&gt;

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1944) ===
{{Poseban članak|Ponuda Draže Mihailovića Adolfu Hitleru}}
[[Datoteka:First Vrede sa četnicima.jpg|thumb|Nemački kapetan von Wrede i četnički komandanti kapetan [[Nikola Kalabić]], major [[Dragoslav Račić]] i kapetan [[Neško Nedić]], nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (''nemački izvor'')&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_536.jpg Wredeova zabeleška str.1]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_537.jpg Wredeova zabeleška str.2]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_538.jpg Wredeova zabeleška str.3]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_539.jpg Wredeova zabeleška str.4]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;]]
Tokom jula i avgusta [[1944]]. intenzivirani su kontakti između predstavnika nemačke komande Jugoistoka [[Herman Nojbaher|Nojbahera]], predsednika vlade [[Milan Nedić|Nedića]] i predstavnika Mihailovića.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83_%D1%81_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_14.7.1944. Nemački izveštaj o razgovoru s četnicima od 14.7.1944]&lt;/ref&gt; Njemačka strana je nakon sastanka između predstavnika Obavještajnog odjeljenja komandanta Jugoistoka i trojice visokih oficira JVuO, Mihailovićevih izaslanika ([[Dragoslav Račić]], [[Neško Nedić]] i [[Nikola Kalabić]]), održanom u Topoli 11. avgusta 1944, na osnovu ponude JVuO zaključila da se „političko zauzimanje stava Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno izmenilo. Oni su spremni da u potpunosti sa nama sarađuju“. Mihailovićevi izaslanici su stavili do znanja da je za JVuO najvažnije objedinjavanje domaćih antikomunističkih snaga, opšta mobilizacija i „stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji“. Pošto je za ostvarenje tog cilja bila neophodna njemačka dozvola i naoružanje, JVuO je bila spremna da se obaveže na lojalnost i vjernost okupatoru.&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt; Rittmeister Fürst von Wrede citira riječi četničkih oficira sa sastanka:

{{izdvojeni citat|»Srbi, koje vi niste poznavali, ipak se bore za vas. Mi se obavezujemo našom časnom oficirskom rečju da ćemo biti verni. Pokret Draže Mihailovića je spreman da dâ sve garancije koje Nemci budu zahtevali. '''Naše smrtno neprijateljstvo protiv komunizma je najbolja garancija naše vernosti'''. Nas ne interesuje budućnost, svejedno kako će se rat završiti, mi smo odlučili, ako tako mora biti, da viteški propadamo.«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_227.htm Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 11. avgusta 1944. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića o uslovima za sastanak Draže Mihailovića sa Nojbaherom]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000502.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben, die Ihr nicht bekannt habt, aber kämpfen für Euch. Wir verpflichten uns mit unserem Offz.Ehrenwort, dass wir treu sein werden. Die DM—Bewegung ist bereit, sämtliche von den Deutschen verlangten Garantien zu geben. Unser Todfeindschaft gegen den Kommunismus ist die beste Garantie für unsere Treue. Die Zukunft interessiert uns nicht, gleichgültig wie der Krieg ausgehen mag, wir sind entschlossen, wenn es sein muss, ritterlich zugrunde zu gehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Rittmeister Fürst Wrede je sumirao predloge predstavnika Draže Mihailovića na sledeći način:
{{izdvojeni citat|
1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom [[Hitler|firera]] za jugoistočni prostor.

2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.

3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.

4. DM moli da sam ostane u ilegali.

5. Pripadnici DM—pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.

6) Mesto sastanka ne treba ni u kom slučaju da bude Beograd ili neki veći grad.&lt;ref name=&quot;B0_11 1944&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_11.8.1944. Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000502—000503.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) DM wünscht mit dem Bevollm. des Führers für den Südostraum zu sprechen. &lt;/br&gt; 2.) Er fordert Zusammenschluss aller nat. serb. Kräfte. &lt;/br&gt; 3.) Mobilisierung und Bewaffnung aller waffenfähigen nat. Serben zum Kampf gegen den Kommunismus. Ausrüstung und Führung durch die deutsche Wehrmacht. &lt;/br&gt; 4.) DM bittet selbst illegal bleiben zu können &lt;/br&gt; 5.) Die Angeh. der DM–Bewegung sollen nicht in dt. Uniform gekleidet werden. &lt;/br&gt; 6.) Ort der Zusammenkunft soll keinesfalls Belgrad oder eine grössere Stadt sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

O saradnji sa četnicima Draže Mihailovića u jednoj se njemačkoj preporuci s početka avgusta 1944. navodi:
{{izdvojeni citat|
''Saradnja sa četničkim bandama''

Komandantu Jugoistoka upućen je dopis Ob. od./oficir Abvera str. pov. br. 6161/44, u vidu naređenja, o isporuci oružja i municije četničkim bandama i o saradnji između nemačkih operativnih jedinica i pojedinih lojalnih četničkih bandi u cilju zajedničke borbe protiv komunističkog neprijatelja. Postavljanjem oficira za vezu u četničkim bandama treba njihovo držanje stalno nadzirati.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1035&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000893.] ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit mit Cetnik—Banden. An den Mil.Befh. Südost ergeht mit Ic/AO Nr. 6161/44 g. Kdos. v. 2.8.44 ein Befehlschreiben über die Belieferung der Cetnikbanden mit Waffen und Munition und über die Zusammenarbeit zwischen deutschen Verbänden und einzelnen lojal erscheinen den Cetnik—Banden für Zwecke des gemeinsamen Kampfes gegen den kommunistischen Feind. Durch Abstellung von Verbindungsoffzen.zu den Cetnik—Banden ist deren Verhalten laufend zu überwachen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U večernjem izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 16. avgusta 1944, prenosi se vijest da je general Draža Mihailović, u koordinaciji sa predsjednikom srpske vlade generalom Milanom Nedićem, pred okupacione vlasti iznio ponudu o »potpunom potčinjavanju četničkih jedinica«:
{{izdvojeni citat|
Srbija:

Sporazumno sa Nedićem, Draža Mihailović je ponudio nemačkom komandovanju potpuno potčinjavanje četničkih jedinica. Pored postojanja problema davanja talaca, unutrašnjih srpskih suprotnosti i ponude za lični dogovor Draže Mihailovića sa specijalnim opunomoćenikom Ministarstva inostranih poslova, sada postoji samo zahtev za oružje za zajedničku borbu. Srpska vlada je jednovremeno zamolila prijem kod komandanta Jugoistoka i verovatno će tom prilikom biti iznesena i namera o njenoj ostavci.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1090&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311,  Roll 190, frame no. 000948.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In Übereinstimmung mit Nedic hat DM dtsch. Führung volle Unterstellung der Cetnik Verbände angeboten. Bei Geiselgestellung, Einstellung alle Innerserbischen Gegensätze und Angebot persönlicher Aussprache DM mit Sonderbevollm.Ausw.Amtes liegt allein Waffenforderung für den gemeinsamen Kampf vor. Serbische Regierung hat zugleich um Empfang bei Mil.Befh. Südost ersucht und wird dabei voraussichtl. Rücktrittsabsicht vortragen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Povodom Mihailovićevog predloga, 17. i 18. avgusta je održan sastanak na najvišem nivou u nemačkoj komandi Jugoistoka. Tu su još jednom sumirani Dražini predlozi:

{{izdvojeni citat|
a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.

b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.

c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista.

d) Draža Mihajlović moli da ga se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa.

e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.

f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje, da bi se oslobodilo četnike, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika.

g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana s invazionim trupama.

h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=581&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000576—000577.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Das Verhandlungsangebot des DM sieht folgende wesentlichen Punkte vor: &lt;/br&gt; a) Unbedingtes Versprechen, kein deutscher Soldat werde von Cetniken überfällen. Geiselgestellung. &lt;/br&gt; b) Gemeinsamer Kampf ausschliesslich gegen Kommunisten zur Herstellung von Ruhe und Ordnung. Deutsche und Cetniken brauchen nicht Feinde zu sein. &lt;/br&gt; c) Feind Nr. 1 sind Kommunisten und alle, die sie unterstützen oder im Kampfe gegen Kommunisten nicht mitwirken. &lt;/br&gt; d) DM bittet, ihn zu Ausbau des SFK und Aufbau Freikorps heranzuziehen. &lt;/br&gt; e) Irgendeine Verbindung mit Partisanen ist unmöglich. &lt;/br&gt; f) DM bittet zur Hebung freundschaftlicher Stimmung um Freilassung der in Serbien verhafteten Cetniken ohne Vermittlung der Cetniken. &lt;/br&gt; g) Im Invasionsfall kein Kampf gegen Deutsche. Kampf gegen Kommunisten wird weitergeführt. Verbindung der Partisanen zu Invasionstruppen wollen Cetniken verhindern. &lt;/br&gt; h) DM ohne Verbindung zu Engländern. Er will auch keine mehr haben, entsprechend engl. Verhalten gegen serb. Volk.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan iskaz&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=585&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000580.] ({{jez-njem|&quot;Durchführung der Zusammenarbeit mit dem Cetnik–Banden, Ausbildung und Führung im Kampf wird den in erster Linie hierfür zuständigen Sicherheitsdienst und SD übertragen. Dieser ist allein für die politische Kampfführung vorgesehen, hat die engsten Verbindungen zu den Cetniks und führt in einem Raume, der als eine Art Heeresgebiet Domäne des Sicherheitsdienstes und des SD ist.&quot;}})&lt;/ref&gt; sa ovog sastanka ubjedljivo svjedoči o uspostavljenim tijesnim vezama između [[Sicherheitsdienst|njemačkih obavještajnih struktura]] i četničke Vrhovne komande:
{{izdvojeni citat|Sprovođenje sadejstva s četničkim bandama, obuka i komandovanje u borbi biće preneti Službi obezbeđenja i SD koji su u prvom redu nadležni za ovo. Ta je služba isključivo predviđena za političko vođenje rata, '''ima najuže veze s četnicima''' i komanduje na jednom određenom području, koje je, kao neka vrsta vojnog područja, domen Službe obezbeđenja i SD.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 18. avgusta 1944. povodom ponude Draže Mihailovića za saradnju u borbi protiv NOVJ}}

U izvještaju poslatom 20. avgusta 1944. godine iz Operativnog odjeljenja [[Beograd]] [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], navodi se da je za prijem kod vođe [[Treći Reich|Reich]]a [[Adolf Hitler|Adolfa Hitlera]] pripremljen zajednički referat feldmaršala [[Maximilian von Weichs|Maximiliana von Weichsa]], komandanta Jugoistoka i specijalnog opunomoćenika Ministarstva inostranih poslova na Jugoistoku [[Hermann Neubacher|Hermanna Neubachera]], na temu ''saradnje sa Dražom Mihailovićem i buduće politike u Srbiji'', kao i da je sa ovim upoznat feldmaršal [[Wilhelm Keitel]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frames no. 000971—000972.]&lt;/ref&gt; Tog je dana sačinjena i službena bilješka u kojoj je sadržan sljedeći prijedlog:
{{izdvojeni citat|Po predmetu ponude Nedić — Draža Mihailović, ministar Nojbaher predlaže da se organizacija četničkih jedinica prenese u nadležnost Višeg SS i policijskog vođe u Srbiji. Načelnik štaba komandanta Jugoistoka se saglasio s ovim predlogom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000972.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In der Angelegenheit Angebot Nedic – DM schlagt Minister Neubacher vor, die Organisation der Cetnik–Verbände dem Höh.SS–Pol.Führer in Serbien zu übertragen. Chef des Gen.Stabes–O.B.Südost ist mit diesem Vorschlag einverstanden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Sâm Neubacher je 20. avgusta uputio opširan izvještaj ministru vanjskih poslova Velikonjemačkog Reicha [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]], u kojem je urgirao za prihvatanje ponude Nedić—Mihailović, navodeći da je Nedić garantirao da će se „pokret DM uzdržati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca i da ni u slučaju povlačenja Nemaca iz Srbije neće na Nemce biti ispaljen nijedan metak“. O odnosu Mihailovića i JVuO prema okupatoru od trenutka kada ga je Hitler imenovao ''Specijalnim izaslanikom Ministarstva vanjskih djela za Jugoistok'', Hermann Neubacher piše:
{{izdvojeni citat|U pogledu Draže Mihailovića, upućujem na svoje mnogobrojne ranije telegrame. Svoje dosledno antikomunističko držanje dokazao je nedvosmisleno, uprkos najvećem pritisku od strane Engleza, odrekavši se njihove pomoći u naoružanju dok su Englezi istovremeno, preteći naoružavali Tita. Iskustva poslednjih 12 meseci u pogledu njegovog držanja prema nemačkim oružanim snagama, dosadašnje zajedničke borbe na antikomunističkom frontu i dosadašnja ozbiljna ugroženost srpske nacije, koju on priznaje u punom opsegu, smatram dovoljnim osnovom za to da će D. M. održati reč koju nam je dao ako u ovom odlučujućem trenutku budemo pružili preko Nedića odlučujuću pomoć. Spreman sam, posle jednog ličnog razgovora sa D. M., da preuzmem odgovornost za to da nas taj čovek neće napasti s leđa i da će on sam učiniti bezopasnim one elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu nas.&lt;ref&gt;AVII, Mikroteka, NAV, N—T—312, rol. 780, f. 371746.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;}}

Specijalni nemački izaslanik Hermann Neubacher je ocenio da obećanja Draže Mihajlovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je dokazao on &quot;da je toliki antikomunista, da je '''usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora''' pred slogom s crvenom stranom&quot;.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=575&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000570.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;D.M. habe zweifellos bewiesen, dass er &lt;br /&gt; 1. Burgfrieden mit Besatzungsmacht halten will und &lt;br /&gt; 2. So sehr Antikommunist ist, dass er trotz Angeboten von englischer Seite einen Bettelgang beim Okkupator der Einigung mit der roten Seite vorgezegen hat. &lt;br /&gt; Zusicherungen D.M.'s auf loyale Einstellung sind ernst zu nehmen, da D.M. in antikommunistischer Frage stets konsequente Haltung eingenommen hat.&quot;}})&lt;/ref&gt; Ovi pregovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije od 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]], a koju bi opremila nacistička Nemačka. Pored toga, Hitleru su specijalni izaslanik Neubacher i feldmaršal von Weichs prezentirali situaciju u Srbiji: „Četnici su u Srbiji od marta do avgusta 1944. izgubili u borbama sa komunistima oko 5.000 boraca, a prema nemačkoj okupacionoj sili u poslednje vreme nisu više neprijateljski raspoloženi. Oko 10.000 četnika bore se zajedno sa nemačkim trupama u južnoj Srbiji i to pod komandom nemačkog majora Vajela“.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt; Uz naglasak da će dato oružje „jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca“, vođa [[Treći Reich|Velikonjemačkog Reicha]] je odbacio ovu inicijativu, formulisavši konačnu svoju odluku na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|Zaključujući, Führer je ustanovio, da on

a) nema ništa protiv “malih taktičkih manevara“ s pokretom DM,

b) da zatraženo formiranje armije, koja bi bila jačine 50.000 ljudi, nikako ne bi moglo doći u obzir.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=814&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000811.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Abschliessend, stellte der Führer fest, daß er &lt;br /&gt; a) gegen &quot;kleine taktische Manöver&quot; mit der DM–Bewegung keine Bedenke habe, &lt;br /&gt; b) daß die Aufstellung der gefordeten 50 000 Mann starken Armee auf keinen Fall in Frage kommen könne.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Službena beleška sa referisanja komandanta Jugoistoka Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22. avgusta 1944. godine}}

Ipak, u skladu sa idejom o formiranju srpskog korpusa pod komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]] koji bi se borio na strani Nemaca, [[6. septembra]] [[1944]]. [[Srpska državna straža]] i [[Srpska granična straža]] (ukupno oko 13.000 ljudi) stavljene su pod komandu Mihailovićevog komandanta Srbije generala [[Miroslav Trifunović|Trifunovića]]. Potom su jedinice [[Srpska državna straža|Srpske državne straže]] i [[Srpska granična straža|Srpske granične straže]] 6. oktobra [[1944]]. sabrane su u Jagodini gde je od njih formiran [[Srpski udarni korpus]] sa tri divizije, koji je brojao oko 6.800 ljudi. Komanda Srpske straže i Granične straže predana je naredbom generala Felbera generalu [[Miodrag Damjanović|Miodragu Damjanoviću]], šefu Nedićevog kabineta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=875&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000871.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;An den Präsidenten den serbischen Ministerrates Herrn Generaloberst Nedić. Herr Ministerpräsident! &lt;br /&gt; Ich bin damit einverstanden, dass der Generalmajor Damjanović mit der Führung der serbischen bewaffneten Verbände mit Ausnahme des SFK betraut wird. Dieses Korps muss meiner Auffassung noch in den bewährten Händen des General Mušićki [sic] bleiben. Mit dem Ausdruck meiner vorzüglichen Hochachtung.&quot;}})&lt;/ref&gt; Damjanović je bio i glavni Mihailovićev pouzdanik u Nedićevoj upravi, te su se on i komandanti Straže odmah stavili pod Mihailovićevu komandu. Ove jedinice, preimenovane u Srpski udarni korpus Jugoslovenske vojske u otadžbini, pridružile su se tako drugim četnicima u povlačenju prema Sandžaku. Njihovo je savezništvo ipak bilo nesigurno i ubrzo će se raspasti.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_74.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNICI SE POVLAČE IZ SRBIJE]&lt;/ref&gt;

=== Bitka za Srbiju (1944) ===
{{Poseban članak|Bitka za Srbiju 1944.}}
[[Datoteka:Četnici i Nemci u Srbiji 1944.jpg|minijatura|Grupa nemačkih vojnika i četnika Draže Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2. proleterske i 5. krajiške divizije NOVJ.]]
U povjerljivom izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 26. avgusta 1944. godine, analizirano je stanje na [[Balkansko poluostrvo|Balkanu]] nakon objave rata Trećem Reichu od strane [[Bugarska|Bugarske]] te proglašenja neutralnosti [[Rumunija|Rumunjske]] (i jedna i druga su do tada bile potpisnicama [[Trojni pakt|Trojnog pakta]]), neposredno po ulasku jedinica [[Crvena armija|Crvene armije]] na teritorij dvije države. Oficiri Wehrmachta anticipiraju držanje četnika Draže Mihailovića u novonastaloj, kompliciranoj situaciji:

{{izdvojeni citat|Ustanički pokreti na području Balkana – izuzev pokreta Draže Mihailovića – dobit će pojačan zamah, tako da ubrzo treba očekivati prekid svih vlastitih veza s cijelim južnim Balkanom. '''Pokret Draže Mihailovića predstavlja jedinu antiboljševičku organizaciju koja, uz odgovarajuću potporu, može biti dugoročno korisna našim interesima u borbi protiv boljševizma'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=874&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000870—000871.] ({{jez-njem|&quot;Darüber hinaus werden die Aufstandsbewegungen im Balkan–Raum – abgesehen von der DM–Bewegung – verstärkten Auftrieb erhalten, so dass in Kürze mit einer Unterbrechung sämtlicher eigenen Verbindungen nach gesamtem Süd–Balkan gerechnet werden muss. Die DM–Bewegung stellt bei entsprechender Unterstüzung die einzige antibolschewistische Organisation dar, die im Kampf gegen den Bolschewismus auf längere Sicht unseren Interessen nutzbar gemacht werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

[[Bitka za Srbiju 1944.]] je bila zajednički saveznički poduhvat sa ciljem ovladavanja središnjim komunikacijskim prostorom nemačkih snaga na Balkanu. Dejstva na tlu izvršavala je [[NOVJ]], a [[Saveznici]] su obezbeđivali borbeno sadejstvo, snabdevanje i pomoć iz vazduha. Četnici su se u ovim borbama našli direktno na strani [[Wehrmacht]]a. U to vreme, Saveznici su već promenili odnos prema [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevim]] snagama, a njihov prioritet u Jugoslaviji postalo je jačanje snaga [[NOVJ]] u Srbiji.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU, glava 11 - NOVI DOGOVOR |url=http://www.znaci.org/00001/1_11.htm |access-date=2023-08-14 |archive-date=2023-09-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230902100016/https://www.znaci.org/00001/1_11.htm }}&lt;/ref&gt; Vrhovni štab NOVJ nameravao je da partizanske snage u Srbiji pomogne prodorom jačih snaga iz [[Bosna|Bosne]] i [[Crna Gora|Crne Gore]]. Nemačka komanda, kao i Mihailović, bili su rešeni da to spreče.

Ključnu fazu bitke za Srbiju predstavlja [[Durmitorska operacija|operacija »Rübezahl«]]. Njemačka Komanda Jugoistoka prikupila je za ovu operaciju sljedeće raspoložive snage:
{{izdvojeni citat|''Predmet'': Planiranje »Ribecal«, 

1.) Snage koje učestvuju:

a) Južna grupa: glavni deo 1. brd. div., albanska milicija i delovi SS-divizije »Skenderbeg«,

b) Bor[bena] grupa »Jugozapad«: 2 ojačana bataljona 181. peš. divizije sa III/13. SS-puka,

c) S[evero] z[apadna] grupa: 2. puk Brandenburg (bez 1 bat.), 3/12. tenk. bat. z. b. V., CDK i četnici (Drinski korpus),

d) S[everna] grupa: 14. SS-puk (bez III),

e) I[stočna] grupa: Viša k-da III/363. puka, 696. bat. feldžandarmerije, delovi 297. izv. bat., 2/201. brig. jur. topova,

f) Grupa »Krempler«,

g) Padobranski lov. bat. »Brandenburg«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=491&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000486.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr.: Plannung &quot;Rübezahl&quot;. &lt;/br&gt; 1.) Beteiligte Kräfte: &lt;/br&gt; a) Südgruppe: Masse 1. Geb. Div., alban. Milizen und Tle. SS–Div. Skanderbeg. &lt;/br&gt; b) Kgr. Südwest: 2 verst. Btlne. 181 J.D. mit III./SS–13 &lt;/br&gt; c) NW–Gruppe: 2. Rgt. Brandenburg (o. 1 Btln.) 3./Pz. Abt. z.b.V. 12, MFK, und Cetniks (Drina–Korps). &lt;/br&gt; d) N–Gruppe: SS–Rgt. 14 (ohne III.). &lt;/br&gt; e) O–Gruppe: Höh. Kdo. mit III./363, Feld Gend.Abt. 696, Tle. A.A. 297, 2./Stu. Gesch.Brig 201. &lt;/br&gt; f) Gruppe Krempler. &lt;/br&gt; g) Fallschirm–Jg.Btl. Brandenburg.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_108.htm Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji »Ribecal«], Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 4, dokument br. 108.&lt;/ref&gt;}}

[[NOVJ]] je nastojala da koncentriše snage na levoj strani [[Lim (reka)|Lima]] za proboj u [[Srbija|Srbiju]]. Nemačka [[Komanda Jugoistoka (Nemačka)|Komanda Jugoistoka]] je rešila da brani [[Srbija|Srbiju]] aktivnim dejstvima - sprečavanjem pokreta jedinica [[NOVJ]] kroz [[Bosna|Bosnu]] prema zapadu, kao i nizom krupnih i ambicioznih operacija u [[Sandžak]]u i istočnoj [[Bosna|Bosni]] sračunatih na razbijanje koncentracija [[NOVJ]] i njihovo onesposobljavanje za ofanzivna dejstva. Snage [[JVuO]] sa velikim entuzijazmom učestvovale su u ovim operacijama, kao i u onim koje je organizovao nemački komandant [[Srbija|Srbije]] protiv lokalnih partizana i povremenih prodora. Vrhunac ovog sadejstva nastupio je u avgustu [[1944]],&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[Službena beleška oficira Abvera Komande Jugoistoka od 22. avgusta 1944. sa referisanja komandanta Jugoistoka Adolfu Hitleru, http://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230814062743/https://znaci.org/00001/4_12_4_112.htm |date=2023-08-14 }}] Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 112&lt;/ref&gt; kada su se odvijala najintenzivnija i najmasovnija dejstva. U izvještaju Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. godine upućenom Vojnoupravnom komandantu Jugoistoka, konstatuje se ozbiljna političko-bezbjednosna kriza uzrokovana uspješnim partizanskim manevrom, tj. prodorom u Srbiju:
{{izdvojeni citat|Započeo je očekivani veliki Titov napad na Srbiju. Dok su u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], na [[Drina|Drini]], pripremljene jedinice bile tako desetkovane našim akcijama da mu tamo samo slabe snage stoje na raspolaganju, dotle je jačim delovima Titovih jedinica, koje su bile u centralnom delu [[Crna Gora|Crne Gore]], oko 3 divizije, pošlo za rukom da upadnu u [[Južna Srbija|južnu Srbiju]] i da pređu dolinu [[Ibar|Ibra]]. One sada u rejonu između Ibra i [[Južna Morava|Južne Morave]], po sjedinjavanju sa tamošnje 3 srpske crvene divizije, ugrožavaju obe glavne saobraćajne arterije prema jugu. Slobodu pokreta ovih, oko 10.000 ljudi jakih i dobro naoružanih, združenih jedinica uspeli smo, istina u teškim borbama i uz mnogo gubitaka, pomoću nemačkih, bugarskih i srpskih snaga (četnici i [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]]) da suzimo; ipak, one su preslabe da bi, s obzirom na otkazivanje bugarskih jedinica, izborile odlučujuće uspehe.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_109.htm Izveštaj Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. komandantu Jugoistoka o vojno-političkoj i privrednoj situaciji u Srbiji]&lt;/ref&gt;}}

Koliki su značaj najviši okupacioni dužnosnici u Jugoslaviji pridavali upotrebi četničkih jedinicâ u borbi protiv snaga NOVJ, može se zaključiti i na osnovu jedne naredbe od 26. avgusta 1944. godine, koju potpisuje feldmaršal [[Maximilian von Weichs]]:
{{izdvojeni citat|
''Naređenje komandanta Jugoistoka''

Suštinski zadatak [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]] i Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od sada pa nadalje jeste dovesti i držati sve četničke jedinice u Srbiji i Crnoj Gori u borbenom dodiru s crvenim snagama, kako im ne bi bilo dopušteno preuzimanje vlastite inicijative, koja bi zbog cjelokupne situacije mogla biti uperena i protiv Njemačke. Odbijanje borbe protiv komunista mora se odmah prijaviti kao prijeteći simptom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=13&amp;rec=311&amp;roll=191 NARA, T311,  Roll 191, frame no. 000007.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Befehle OB.Südost &lt;br /&gt; Eine wesentl. Aufgabe Pz.AOk 2 und Mil.Befh.Südost ist ab sofort sämtl. in Serbien und Montenegro stehenden Cetnikverbände in Gefechtsberührung mit roten Kräften zu bringen und zu halten, um sie nicht zu einer eigenen Initiative die in Auswirkung der Gesamtlage auch gegen Deutschland gerichtet sein könnte gelangen zu lassen. Weigerung, dem Kampf gegen den Komm. aufzunehmen, ist als bedrohliches Symptom sofort zu melden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Uoči bitke sa partizanima, nemački Wehrmacht je snabdeo četnike svim raspoloživim zalihama italijanskog pešadijskog oružja i municije:

{{izdvojeni citat|U nadovezi na dogovor od 15. 8. saopštava se, da se za izdavanje četničkim jedinicama mogu staviti na raspolaganje, u najboljem slučaju, sledeća oružja:

7.000 pušaka 6,5 mm (ital.) sa po 100 metaka, &lt;br /&gt; 50 teš. mitraljeza 8 mm (ital.) sa po 13.000 metaka, &lt;br /&gt; 42 laka bacača 4,5 mm (ital.) sa po 250 metaka.

Upozorava se na to, da je time iscrpljena celokupna zaliha italijanske pešadijske municije u domenu Komandanta Jugoistoka i da se nove pošiljke mogu očekivati tek od oktobra 1944. godine i to u ograničenom obimu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=587&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000582.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Nachgang zur Besprechung vom 15.8. wird mitgeteilt, dass für Ausgabe an Cetnik–Einheiten äusserstenfalls folgende Waffen zur Verfügung gestellt werden können: &lt;/br&gt; 7 000 Gewehre 6,5 mm (i) mit je 100 Schuss, &lt;/br&gt; 50 s.M.G. 8 mm (i) mit je 13 000 Schuss, &lt;/br&gt; 42 le.Gr.W. 4,5 cm (i) mit je 250 Schuss. &lt;/br&gt; Es wird darauf aufmerksam gemacht, dass damit der gesamte Bestand an ital. Inf. Munition im Bereich O.B.Südost erschöpft ist und Neulieferung in beschränktem Maße erst ab Oktober 44 erwartet werden darf.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_14_4_228.htm Obaveštenje operativnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 16. avgusta 1944. obaveštajnom odeljenju o odobrenim količinama oružja i municije četničkim jedinicama]&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komande Jugoistoka o odobravanju oružja i municije četnicima (16. avgust 1944.)}}

U nacrtu jednog izvještaja, sastavljenog od strane oficirâ Armijske grupe »F« u ljeto 1944. godine, sumira se iskustvo njemačkih okupacionih organa sa Mihailovićevim četnicima u [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupiranoj Jugoslaviji]]:
{{izdvojeni citat|Dosadašnje držanje D.M.-a ima sljedeće karakteristike:

a) Aktivna borba protiv komunista u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, s tim što je ova borba zbog brojčane, a naročito materijalno-tehničke nadmoći komunista, uvijek rizična za snage D.M.-a,

b) Neispunjavanje od Saveznika postavljenih specijalnih zadataka,

c) Lokalna, ponekad vrlo aktivna saradnja sa njemačkim trupama, obavještajnim i ostalim okupacionim organima,

d) Potpuna spremnost za izvršavanje taktičkih instrukcija izdatih od strane njemačkih oficira za vezu,

e) Stalno ponavljanje zahtjeva za municijom i oružjem radi borbe protiv komunista, kao nagrada za dokazanu lojalnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=970&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000960.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Das bisherige Verhalten der DM–Bewegung ist gekennzeichnet: &lt;/br&gt; a) durch eine aktive Kampfführung gegen den kommunistischen Feind in Serbien, Kroatien und Montenegro, die bei zahlenmässiger und vor allem waffentechnischer Überlegenheit der kommunistischen Banden in jedem Falle mit einem besonderen Risiko für die DM–Kräfte verbunden ist, &lt;/br&gt; b) durch die Nichtausführung der von den Allierten generell und im Form von Spezialaufgaben gegebenen Sabotageaufträge, &lt;/br&gt; c) durch eine örtliche, z.Zt. sehr rege Zusammenarbeit der DM–Cetniks mit der deutschen Sicherungstruppe, den Abwehrorganen und den für Ausnutzung des Landes eingesetzten deutschen Dienststellen bezw. deren Organisationen, &lt;/br&gt; d) durch eine absolute Bereitwilligkeit, sich den taktischen Weisungen der deutschen Verbindungsoffiziere zu unterwerfen, &lt;/br&gt; e) durch die wiederholten Versuche, für bewiesene Loyalität Munition und Waffen zum Kampf gegen den kommunistischen Feind zu erhalten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Kada su partizani konačno uspeli da se probiju u Srbiju i krenu ka Beogradu, nastupila je panika u redovima okupatora i kvislinga/kolaboracionista:

{{izdvojeni citat|Titovi partizani upali su u septembru 1944. u Srbiju i to na više mesta. Zapadni deo Srbije bio je potpuno nezaštićen. Tamo je bio stacioniran samo mali broj nemačkih policijskih jedinica, koje su, zajedno sa četnicima, tu i tamo još vodile borbe. Sa svih strana neprijatelj je 
krenuo ka Beogradu. U gradu je vladao mir. Mi smo sedeli u Beogradu ne na buretu baruta, nego smo se nalazili u njemu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]], “Sonderauftrag Südost”}}

U izveštaju od 18. septembra 1944, komandant Jugoistoka feldmaršal Maximilian von Weichs jasno sagledava težinu situacije u kojoj su se našle okupacione snage u Srbiji usljed nezadržive partizanske ofanzive. Von Weichs smatra da se njemačkom vođstvu poput imperativa nameće nastavak saradnje sa Mihailovićevim četnicima:
{{izdvojeni citat|Loša situacija u Srbiji: zbog pomanjkanja vlastitih snaga, napredovanje partizana se može još samo usporiti; politika upotrebe četnika pri tome je od nesmanjene važnosti, te će biti nastavljena svim sredstvima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=763&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000758.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es kommt also darauf an, gegenüber den Banden in Serbien weiterhin mit unterlegenen Kräften eine Verzögerungstaktik zu betreiben in der Hoffnung, daß durch innerpolit. Gegensätze oder Versorgungsschwierigkeiten ihre Stoßkraft geschwächt wird. Ein Einspannen noch kampfbereiter Cetniks ist dabei von unverminderter Bedeutung u. wird mit allem Mitteln betrieben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|V. Weichs-ova ocjena situacije od 17.9.44 (18.9.44)}}

Četnici su nudili okupatoru sadjejstvo u borbi protiv snaga NOVJ u zamjenu za municiju i naoružanje: 
{{izdvojeni citat|Više četničkih vođa s područja Beograda nudi se za borbu protiv komunista pri isporuci oružja i municije od strane Nijemaca.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=789&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: Kampfangebote mehrerer Cetnik–Führer Raum Belgrad gegen Kommunisten bei Waffen– und Munitionslieferung durch Deutsche.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 19. septembar 1944. godine}}

Krajem septembra 1944, četnici učestvuju s njemačkim jedinicama u borbi protiv partizana u raznim dijelovima Srbije. Tako u zapadnoj Srbiji, [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pod komandom potpukovnika [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]] i trupe Wehrmachta pokušavaju spriječiti prodor snaga NOVJ:
{{izdvojeni citat|Zapadna i centralna Srbija: [...] Dijelovi Borbene grupe fon Jungenfeld prebačeni u Šabac, odakle su 26. septembra, u sadejstvu sa četničkom formacijom Račića, vršili napad na [[12. vojvođanski korpus NOVJ|12. korpus NOVJ]] koji nadire s juga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1027&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 001015.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;West– und Mittel– Serbien: &lt;/br&gt; Tle. Kgr. v. Jungenfeld nach Sabac verlegt, von dort 26.9. im Zusammenwirken mit Cetnik–Verband Racic Angriff auf von Süd vordringendes XII. rotes Korps.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ova elitna četnička formacija pomagala je okupatoru u zapadnoj Srbiji već početkom septembra te godine:
{{izdvojeni citat|[[Požega (Srbija)|Požegu]] zauzele vlastite trupe u sadejstvu sa četnicima (Račića).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000246.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Pozega durch eigene Truppe in Zusammenwirken mit Cetniks (Racic) genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj Obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 6. septembar 1944. godine}}

Pukovnik von Jungenfeld se nalazio na čelu 5. policijskog puka, sa štabom u [[Šabac|Šapcu]]. O saradnji visokih četničkih oficira sa Jungenfeldom, poput komandanta Kolubarskog korpusa JVuO kapetana Milorada Lapčevića, generala [[Svetomira Đukića]], komandanta Severnih pokrajina JVuO (tj. [[Vojvodina|Vojvodine]] i [[Slavonija|Slavonije]]) ili majora Ilije Orelja, u vezi sa planiranjem krupnije operacije protiv snagâ [[NOV i POJ]] u [[Srem]]u avgusta 1944. godine, general Dragoljub Mihailović je bio obaviješten od strane pukovnika Dragomira Radovanovića, delegata Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini za Vojvodinu:
{{izdvojeni citat|Dobro je što je kapetan Lapčević postavljen za komandanta Sremske jurišne grupe, no on je svojim radom za poslednji mesec dana stalno radio sa nemačkim komandantom iz [[Šabac|Šapca]]. On — kapetan Lapčević je izvodio akciju u [[Kupinovo|Kupinskom]] kutu po zapovesti nemačkog komandanta iz Šabca, javno sa njim sedeo obilazio Kupinski kut naravno da su u ovom pogledu sudelovali đeneral Đukić i major Orelj. Major Orelj je potpuno zabrljao. Nezgodno je što se svuda prestavlja za Vašeg Delegata te u ime Vaše onako pijan naređuje i govori. Sve ovo vide ovi naši mladi komandanti koji vode ljude i koji treba da nose ceo teret borbe na svojim leđima. Oni nemogu da dozvole da im neko prebaci da su saradnici Nemaca. Kapetan Lapčević, đeneral Đukić i major Orelj mogli su i trebali da rade, ali samo tajno, a nikako javno svakog dana sedeti u kafani u s. [[Ušće (Obrenovac)|Ušće]] pored puta [[Obrenovac]]—Šabac, još đeneral Đukić sa đeneralskom kapom i t.d. Da umirim ove mlade ljude i da im objasnim da će se ovo zabraniti i da će se ako se šta radi, u buduće tajno raditi, trebalo je dosta vremena i muke.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_37.htm Izveštaj delegata Vrhovne komande za Vojvodinu od 22. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o akcijama protiv NOV i POJ u Sremu i o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Iz Armijske grupe »F« javljeno je 13. septembra 1944. godine da Mihailovićevi četnici pomažu okupacionoj sili i prilikom defanzivnih akcijâ u zapadnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Sjeverozapadna Srbija: Noćni napad crvenih bandi na [[Valjevo]] odbijen od strane četnika i vlastitih snaga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=553&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000550.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;NW–Serbien: &lt;/br&gt; Nachtangriff roter Banden auf Valjevo durch Cetniks und eig. Kräfte abgeschlagen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Tajni dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«) za 13. IX 1944.}}

U [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]] četnici su asistirali okupatoru pri zaštiti objekata od strateškog značaja za ratnu privredu Trećeg Reicha, čime je Nijemcima znatno olakšavana eksploatacija rudnih bogatstava u zemlji:
{{izdvojeni citat|Napad bandi na rudnik uglja [[Bogovina]] odbijen od strane DM–jedinicâ i mešovite borbene grupe (Landesschützen iz [[Bor]]a i delovi 1. policijskog dobrov. bataljona).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=403&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289656.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;BANDENANGRIFF AUF KOHLENBERGWERK BOGOVINA DURCH DM–VERBAENDE UND GEMISCHTE KGR (LDS AUS BOR UND TLE. POL. FREIW.BTL. 1) ABGEWIESEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 27. VIII 1944. godine}}

Načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO major [[Neško Nedić]] je 13. septembra izdao naređenje kapetanu Vojislavu Markoviću da u najtješnjoj vezi sa njemačkim okupacionim snagama odbace [[1. proleterska divizija|Prvu proletersku diviziju]] prilikom napada na Valjevo:
{{izdvojeni citat|Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu — prema komunističkoj grupi dejstvuje u Kolubari. Pošto ovu akciju vode uglavnom Nemci to će tvoja uloga biti da naslonom naših i u sporazumu sa njima izvršiš tučenje crvenih sugerišući Nemcima najpogodnija rešenja. Od Nemaca ćeš neposredno da se snabdevaš municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz nemačke trupe goniš i hvataš komuniste koje oni razbijaju.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_69.htm Naređenje načelnika štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 13. septembra 1944. komandantu 7. jurišnog korpusa da sadejstvuje s nemačkim trupama u odbijanju napada 1. proleterske divizije NOVJ na Valjevo]&lt;/ref&gt;}}

Istovremeno, Nijemci otpočinju s izvođenjem [[Operacija Cirkus|operacije »Cirkus«]] ({{jez-njem|Zirkus}}), čiji je cilj bio ovlađivanje [[Kolubara|kolubarskim]] pobrđem. Operacija je počela 24. septembra 1944, uz učešće [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS-divizije »Prinz Eugen«]], [[Brandenburger|1. puka »Brandenburg«]] (bez 1. bataljona), 202. tenkovskog bataljona, dijelova 5. policijskog puka i pripadnikâ Šumadijske i Kolubarske grupe korpusa JVuO.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.pdf Pregled dejstava potčinjenih jedinica vojnoupravnog komandanta Jugoistoka (Armijske grupe »Srbija«) od 23. avgusta do 4. novembra 1944. godine]&lt;/ref&gt; Prethodnog dana, ispred Komande Jugoistoka je načelnik štaba Armijske grupe »F« general [[Arthur Winter]] uputio izvještaj kojim najavljuje početak operacije, napominjući da će se i brojne četničke jedinice boriti na strani Wehrmachta:

{{izdvojeni citat|Početak &quot;Cirkusa&quot; 24. septembra. [...] Sve naše snage u sjeverozapadnoj Srbiji potčinjene su Borbenoj grupi fon Jungenfeld. U kruševačkom kraju uspješno napredovanje većih četničkih snaga, uz podršku 12. bataljona iz sastava [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], protiv crvenih bandi u području sjeverozapadno od  Kruševca. Pothvat će biti nastavljen sa 6.000 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=941&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000931.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beginn &quot;Zirkus&quot; 24.9. Durch Aufkl.– Vorstoss 1. Rgt. Brandenburg Arandjelovac stark feindbesetzt festgestellt. Sämtl. eig. Kräfte in NW–Serbien Kgr. v. Jungenfeld unterstellt. Raum Krusevac erfolgreicher Vorstoss stärkerer Cetnik–Kräfte, unterstützt durch 2./Pz.Abt.z.b.V.12 gegen rote Banden Raum NW Krusevac. Unternehmen wird mit 6000 Cetniks fortgeführt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Povjerljivi izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 23. IX 1944.}}

U septembru su kvislinške formacije [[Srpska državna straža|Srpska državna]] i [[Srpska granična straža|granična straža]] preformirane u [[Srpski udarni korpus]] (jačine 6.800), stavljen pod Mihailovićevu komandu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.htm Izveštaj komandanta Armijske grupe &quot;Srbija&quot; od 4. novembra 1944] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230714172817/https://znaci.org/00001/4_12_4_168.htm |date=2023-07-14 }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 168&lt;/ref&gt; U prvoj polovini septembra, četničko-nemačka odbrana [[Srbija|Srbije]] sa zapada doživela je slom usled prodora [[NOVJ]]. Bitka za [[Srbija|Srbiju]] definitivno je rešena tokom oktobra [[Beogradska operacija 1944.|Beogradskom operacijom]], uz sadejstvo [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije]] sa oklopnim snagama [[Crvena armija|Crvene armije]]. No, i pored toga, JVuO je nastavila sadejstvovati sa Vermahtom:

{{izdvojeni citat|Usljed jakog komunističkog pritiska, još četničkih jedinica, uključujući i one iz istočne Srbije, izrazile su spremnost za dalju borbu protiv komunista u saradnji sa njem. Wehrmachtom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=101&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame 000095: Izvještaj o neprijatelju u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Albaniji (Dodatak za savjetovanje kod načelnika štaba jugoistoka od 2. oktobra 1944.)] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Unter dem starken kommunistischen Druck haben sich weitere Cetnik–Führer, auch aus O–Serbien bereit erklärt, gemeinsam mit der Deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten zu kämpfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 2. oktobra 1944.}}

{{izdvojeni citat|Četnička grupa [[Siniša Ocokoljić|Ocokoljića]] iz istočne Srbije osiguravala je pozadinu Müllerovom korpusu prilikom borbi protiv Rusa u rejonu okuka Dunava–Zaječar.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000562-000564: Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die ostserbische Cetnikgruppe des Ocokoljic hat dem Korps Müller bei den Verteidigungskämpfen gegen die Russen im Raum Donauschleife–Zajecar Dienste zur Freihaltung der rückwärtigen Verbindungen geleistet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 19. oktobra 1944.}}

Opšta (pozitivna) ocjena o doprinosu četničkih snaga u borbi na strani njemačkog Wehrmachta tokom bitke za Srbiju, data je u izvještaju štaba [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], poslatom 21. avgusta 1944. godine Vojnom zapovjedniku Jugoistoka generalu [[Hans Felber|Felberu]]:
{{izdvojeni citat|Njemačko vođstvo u Srbiji je stoga moralo tražiti pomoć većih dijelova četnika Draže Mihailovića. Oni su slabo naoružani i nedavno su teško pogođeni usljed izostanka obuke pojedinačnih boraca. Ipak, dobro su se borili, pretrpjeli su znatne krvave gubitke i mogu se označiti kao bezuslovno antikomunistički.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=985&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000975.] ({{jez-njem|&quot;Die deutsche Führung in Serbien mußte sich daher schon bisher der Mithilfe stärkerer Teile der DM–Cetniks bedienen. Diese sind schlecht bewaffnet und infolge geringer Ausbildung des Einzelkämpfers in der letzten Zeit stark angeschlagen worden. Sie haben sich aber gut geschlagen, erhebliche blutige Verluste zu verzeichnen und können als unbedingt antikommunistisch bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemačka procjena brojnosti partizanskih, njemačkih i kvislinških jedinica u Srbiji (21. august 1944).}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije|Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)}}
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-J28413, Jugoslawien, deutscher Rückzug.jpg|thumb|Nemački vojnici se povlače iz Srbije.]]

Tokom septembra [[1944]]. glavna četnička mobilna formacija u centralnoj i zapadnoj Srbiji, [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa]] pod komandom [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]], skupa sa drugim pridruženim jedinicama, poražena je od nadirućih snaga [[NOVJ]] i potisnuta prema [[Beograd]]u. Ove su jedinice Nemci tokom [[3. oktobra|3]], [[4. oktobra|4.]] i [[5. oktobra]] 1944. vozovima prebacili sa željezničkih stanica Topčider i Ripanj do [[Kraljevo|Kraljeva]].&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;&gt;Ratko Parežanin; MOJA MISIJA U CRNOJ GORI, Rim, 1974, str. 17-18.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Radomir Milošević-Čeda: ZAKASNELI RAPORT, Interprint, Beograd, 1996, str. 78-79.&lt;/ref&gt;
{{izdvojeni citat|Noću, iza ponoći, između 3. i 4. oktobra 1944, krenuli smo iz Beograda, sa železničke stanice u Topčideru... Uveče sam se oprostio sa komandantom Korpusa, generalom Kostom Mušickim... Kod Mušickog je u tom trenutku bio [[Nikola Kalabić]], a u štabu Dobrovoljačkog Korpusa sam primetio i Neška Nedića... Došli su da se dogovaraju sa Dobrovoljačkom komandom i da traže opremu i ostalo. Na brzinu progovorio sam nekoliko reči sa Neškom Nedićem. U vozu su s nama putovali i Kalabićevi četnici. Rekoše nam da idu do Kraljeva, gde se vrši koncentracija četnika za borbu.&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;/&gt;|Nedićev ministar [[Ratko Parežanin]]}}

O oštrini borbi koje su se vodile između snaga NOVJ, s jedne, te okupatorsko-kolaboracionističkih jedinica s druge strane, svjedoči i jedan njemački izvještaj neposredno pred [[Beogradska operacija|pad Beograda]]. U izvještaju se apostofira strateški značaj koji je, za odbranu glavnog grada Srbije, predstavljala linija bojišnice u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], gdje je bila raspoređena Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO pod komandom potpukovnika Račića:
{{izdvojeni citat|Račićeva jurišna grupa korpusa, koja je u septembru u teškim borbama na savskom zavoju bila potisnuta iz područja Čačak–Požega–Užice zbog napredovanja Titovih snaga u zapadnoj Srbiji ka sjeveru, probila se natrag u područje Užice–Požega–Čačak zapadno ka Drini u pojedinačnim grupama, trpeći velike gubitke, nakon što su njemačke snage raspoređene u ovom području povučene na [[Istočni front]]. Usljed nedostatka streljiva i oružja te u odsustvu njemačkih snaga koje bi ga poduprle, Račić je od tada mogao izvoditi samo manje operacije protiv komunističkih grupa. &lt;/br&gt; Brzo napredovanje Rusa preko doline Morave do saobraćajnice Beograd–Kraljevo potpuno je promijenilo situaciju kod četnika. Čini se da je bliski kontakt s njemačkim trupama bio poremećen brzim pokretima njemačkih trupa uzrokovanim borbama, tako da se s te strane teško mogao vršiti bilo kakav kontinuirani uticaj na četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame no. 000562.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im September durch den Nordvormarsch der Tito–Kräfte im westserbischen Gebiet aus dem Raum Cacak–Pozega–Uzice in harten Kämpfen gegen den Savabogen zurückgedrückte Sturmkorpsgruppe Racic hat sich nach Abzug der in diesem Raum eingesetzten deutschen Kräfte an die Ostfront wiederum unter starken Verlusten in Einzelgruppen in das Gebiet westlich der Drina und den Ausgangsraum Uzice–Pozega–Cacak durchgekämpft. Wegen Mangel an Munition und Waffen und im Hinblick auf das Fehlen deutscher Kräfte als Rückhalt hat Racic seitdem nur kleinere Aktionen gegen komm. Gruppen durchführen können. &lt;/br&gt; Das rasche Vordringen der Russen über das Moravatal bis zur Straße Belgrad–Kraljevo hat die Lage der Cetniks völlig verändert. Die Tuchfühlung mit der deutschen Truppe scheint durch die im Kampfverlauf notwendig gewordenen raschen deutschen Truppenverschiebungen unterbrochen zu sein, sodass von dieser Seite die Möglichkeit zu laufender Einwirkung auf die Cetniks kaum mehr bestand.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)}}

U mjesečnom izvještaju [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] ({{jez-njem|Heeresgruppe F}}) za oktobar 1944, poslatom Komandi Jugoistoka, konstatuje se da četnici u Srbiji nijesu u stanju održati svoje pozicije bez prisustva njemačkih okupacionih trupâ. Oficiri Wehrmachta tvrde da je „prebacivanje najvećeg dijela četničkih jedinica koje su se nalazile u sjevernoj i istočnoj Srbiji u suštini izvršeno da bi se izbjegli sukobi sa Rusima“, na čiju ih je „podmuklost“ upozorila Vrhovna komanda JVuO:
{{izdvojeni citat|U borbi sa snagama 1. komun. korpusa koje su napredovale ka Beogradu, krajem septembra je Rudnički korpus [JVuO] u rejonu Lazarevca (32 km si. od Valjeva) potpuno uništen, dok je Kosmajski korpus uspio da se održi u rejonu sjeverno od Mladenovca (4 km j–ji. od Beograda). Nakon povlačenja njemačkih trupa, budući u nemogućnosti da zadrže dotadašnja operativna područja zbog premoći Rusa i komunista, četničke jedinice koje su se borile u sjeverozapadnoj i centralnoj Srbiji prebačene su do sredine oktobra na područje južno od Zapadne Morave.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001138.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Verlegung des grössten Teiles der in Nord– und Ostserbien befindlichen Cetnik–Einheiten wurde im wesentlichen zur Vermeidung von Zusammenstössen mit den Russen vorgenommem, vor deren Hinterlist das Obkdo. die Stäbe dringend warnte. &lt;br /&gt; Im Kampf mit den auf Belgrad vorgehenden Kräften des I.komm.Korps wurde Ende September das im Raum Lazarevac (32 NO Valjevo) stehende Rudnik–Korps völlig zerschlagen, während das Kosmaj–Korps sich im Raum Nord Mladenovac (4 SSO Belgrad) behaupten könnte. &lt;br /&gt; Angesichts der Unmöglichket, nach dem Abzug der deutschen Truppen die bisherigen Einsatzräume gegen die Übermacht der Russen und Kommunisten zu halten, wurden die in Nordwest– und Mittel– Serbien kämpfenden Cetnik–Einheiten biss Mitte Oktober in den Raum südlich der Westl. Morava verlegt.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Izbijanje [[Crvena armija|Crvene armije]] na severoistočnu granicu Jugoslavije izazvalo je pometnju u četničkim redovima. Znatan deo četničkih trupa tokom septembra razbijen je od strane NOVJ u zapadnoj Srbiji. Sam [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]] sa manjom grupom boraca je nateran na povlačenje u Bosnu. Neki su pokušali da napadom na Nemce pred sam dolazak Crvene armije ponovo steknu saveznički status ([[Predrag Raković|Raković]], [[Dragutin Keserović|Keserović]], [[Dragoslav Račić|Račić]]), ali je i ovaj pokušaj bio kratkotrajan. Nakon neuspeha, glavnina se krajem oktobra koncentrisala u oblasti Ivanjice. Upravo u tom periodu vrh Armijske grupe E iz Grčke izbio je do [[Novi Pazar|Novog Pazara]]. Četnici su se priključili [[Proboj Armijske grupe E kroz Sandžak|prodoru Armijske grupe E kroz Sandžak]] u istočnu [[Bosna|Bosnu]].
{{Wikisource|Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.}}
{{izdvojeni citat|Draža Mihailović će nastaviti borbu protiv komunizma. Njegove jedinice se već bore sa Titovim trupama i imaju djelomično vezu sa njemačkim jedinicama (pukovnik v. Jungfeld, general Müller). Sada je stvar u tome, kako upotrebiti četničke jedinice kao prethodnice i osiguranje za komunikacije prilikom predstojećeg izmještanja njemačkih trupa iz Srbije. Pritom se neće moći izbjeći da četnici, prateći moguće pokrete njemačkih trupa ka zapadu, ne dospiju na tlo Hrvatske.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=51&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;D.M. wird weiterhin Kampf gegen den Kommunismus führen. Seine Verbände stehen nach wie vor gegen den Titobanden und haben zum Teil auch die notwendige Bindung an die deutsche Truppe (Oberst von Jungfeld, General Müller). Es wird nunmehr darauf ankommen, die Cetniks bei den zu erwartenden Absatzbewegungen der deutschen Truppe in Serbien als eine Art Vorhut einzusetzen, die die rückwärtigen Verbindungen durch Kampf gegen die dortständigen kommunistischen Banden öffnen. Dabei ist nicht zu vermeiden, dass die Cetniks im Zuge möglicher Rückverlegung der deutschen Kräfte in Serbien nach Westen auf kroatisches Gebiet übertreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Prvog dana oktobra 1944, u Komandi Jugoistoka je održano savjetovanje na kojem je upozoreno na promjenljivo raspoloženje četnika prema njemačkoj oružanoj sili u okupiranoj Jugoslaviji:
{{izdvojeni citat|Srbija: [...] Četničko držanje i dalje različito. Srbijanski četnici se bore zajedno sa Wehrmachtom protiv komunista. Čak je i sam Draža Mihailović tražio njemačko osiguranje za planirano prebacivanje svog štaba iz sjeverozapadne Srbije u područje jugozapadno od Beograda. Ovaj plan se ipak nije ostvario. Suprotno tome, četnici u Istočnoj Bosni, Hercegovini i južnoj Crnoj Gori su neprijateljski nastrojeni. Kreću se ka obali, kako bi u slučaju savezničkog iskrcavanja s njima uspostavili kontakt i dobili savezničku zaštitu od crvenih. Iz sigurnog izvora se doznaje da D.M. izričito osudio njihovo protivnjemačko držanje.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=111&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000105—000106.] ({{jez-njem|&quot;Cetnik–Haltung weiterhin uneinheitlich. Serbische Cetniks kämpfen zusammen mit deutscher Truppe gegen komm. Banden. DM. selbst bat sogar um deutsche Hilfe zur Sicherung beabsichtigter Verlegung seines Hauptstabes von NW–Serbien in Raum SW Belgrad. Diese Absicht jedoch nicht durchgeführt. Demgegenüber feindselige Haltung der Cetniks im O–Bosnien, Herzegovina und S–Montenegro und Bewegung dieser Kräfte zur Küste in den Raum Dubrovnik mit dem Ziel, bei erwarteter engl.Landung Verbindung mit Allierten aufzunehmen und Schutz gegen Rote zu suchen. Nach S.Qu. bekannt, dass DM. die deutschfeidliche Haltung dieser Cetniks aussdrücklich missbilligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj sa savjetovanja kod načelnika štaba Jugoistoka od 2. oktobra 1944 (1. oktobar 1944.).}}

Koliki je stepen kontrole nad četničkim snagama u Srbiji uspjela ostvariti njemačka Komanda Jugoistoka, vidljivo je i iz zapisnika sa sastanka na vrhu, održanog neposredno pred početak [[Beogradska operacija|Beogradske operacije]] (8. X 1944), kada su zabilježene i riječi Višeg SS i policijskog vođe [[Hermanna Behrendsa]]:
{{izdvojeni citat|Na pitanje g-dina feldmaršala [tj. [[Maximilian von Weichs|von Weichs]]a — prim.] postoji li mogućnost komunističkog ustanka u Beogradu, Viši SS i policijski vođa Obergruppenführer Behrends je odgovorio odrečno, ističući da su stalnim pročešljavanjem u posljednje vrijeme uklonjeni svi oni komunisti koji bi na bilo koji način mogli učestvovati u takvoj akciji. Na pitanje gdje se nalaze komunisti zatvoreni u koncentracioni logor, Behrends je odgovorio da su svi pobijeni. Na kraju je skrenuo pažnju na to da je u četničke redove uspio ubaciti dovoljno jake grupe Službe sigurnosti [SD-Sicherheitsdienst], koje imaju ostati sa četnicima i ubuduće. Na to je glavnokomandujući primijetio da je samo to dovoljan razlog zašto bi se vodstvo nad četnicima trebalo povjeriti isključivo Višem SS i policijskom vođi.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=52&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;Die Frage des Herrn Feldmarschall an den Obergruppenführer Behrends, ob er mit einem kommunistischen Aufstand in Belgrad rechne, verneinte dieser unter Hinweis darauf, dass er in letzter Zeit durch dauernde Durchkämmungen alle irgendwie für einen Putsch infrage kommenden Kommunisten beseitigt habe. Die Frage nach dem Verbleib der im Konzentrationslager erfassten Kommunisten beantwortete er dahingehend, dass diese alle umgelegt seien. Abschliessend wies Obergruppenführer Behrends noch daraufhin, dass er bei den Cetniks ausreichend starke SD—Kommandos eingebaut habe, die bei den Cetniks verbleiben würden. Von seiten O.B.Südost wurde daraufhin festgestellt, dass allein schon durch diese Tatsache die weitere Führung der Cetnikverbände durch den Höh.SS und Pol.Führer gegeben sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Nakon poraza u [[Bitka na Jelovoj gori|bici na Jelovoj gori]], Vrhovna komanda JVuO na čelu sa Dražom Mihailovićem obrela se u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]]. Potpukovnik [[Zaharije Ostojić]], komandant Istaknutog dela štaba Vrhovne komande, šalje 30. septembra 1944. komandantu Zlatiborskog korpusa kapetanu Dušanu Radoviću (pseudonim »Kondor«) upozoravajuću depešu:
{{izdvojeni citat|
''Za Kondora — ultra urgent''

Imam obaveštenje da ste Vi, [Miloš] Marković i [Filip] Ajdačić upućeni u [[Višegrad|višegradski]] srez sa specijalnim zadatkom i da ćete isti izvršiti u punoj vezi sa [[Gestapo]]m i Švabama. Vaši ljudi pričaju da su kaznena ekspedicija. Još u toku današnjeg dana očekujem Vaše objašnjenje, jer ću u protivnom preduzeti potrebno, a narod i istorija reći će ko je izdajnik?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_133.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša Istaknutog dela štaba Vrhovne komande od 7. avgusta 1944. do 7. januara 1945. godine]&lt;/ref&gt;}}

Jedinice [[Crvena armija|Crvene armije]] i [[NOVJ]] u prvoj polovini oktobra [[1944]]. zaposele su komunikaciju dolinom [[Morava (reka)|Morave]] između [[Vranje|Vranja]] i [[Velika Plana|Velike Plane]], što je otežalo [[Proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke 1944|proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke]]. Ova formacija time je bila usmerena na komunikaciju [[Skoplje]] - [[Kosovska Mitrovica]] - [[Raška]], odnosno dolinom [[Ibar (reka)|Ibra]], i zatim na otvaranje puteva prema [[Sarajevo|Sarajevu]] pod borbom. Tokom ovog četvoromesečnog proboja saradnja između Armijske grupe &quot;E&quot; i četnika iz [[Srbija|Srbije]] i [[Crna Gora|Crne Gore]] imala je više vidova.

U izvještaju [[91. armijskog korpusa]] Wehrmachta od 25. oktobra 1944. godine, što ga je potpisao general [[Werner von Erdmannsdorf]],&lt;ref&gt;NARA, T314, Roll 1360, frame no. 000889.&lt;/ref&gt; odato je svojevrsno priznanje generalu Mihailoviću i njegovim četnicima kao najvrjednijim antikomunističkim (sa)borcima na čitavom okupiranom području [[Jugoistočna Evropa|jugoistočne Evrope]]:
{{izdvojeni citat|Među antikomunističke grupe u Srbiji spadaju i sljedbenici srpskog pukovnika Draže Mihailovića [Mihailović je unaprijeđen u čin generala još decembra 1941. — prim.] i neke nezavisne četničke jedinice (četnik — borac za slobodu). Pukovnik Draža Mihailović igra u Srbiji ulogu sličnu onoj koju igra general [[EDES]]-a [[Napoleon Zervas|Zervas]] u Grčkoj. On jeste anglofil, ali i apsolutno antikomunistički nastrojen. Na osnovu njegova antikomunističkog stava, saradnja [četnika i Nijemaca] u borbi protiv Titovih komunističkih bandi bila je uglavnom zadovoljavajuća.

Srbin je dobar vojnik i u tom pogledu nalazi se na prvom mjestu na Balkanu. Disciplinovan je, žilav i uporan, te stoga stoji iznad prosječnog Grka.

Srpske bande se bore žešće od Grka i imaju se više cijeniti od grčkih bandita. Njihovo naoružanje je dobro.|Uputstvo za srpsko-albansku teritoriju, izdato od strane obavještajnog odjeljenja 91. armijskog korpusa, 25. oktobar 1944. godine}}

Prilikom proboja od [[Sjenica|Sjenice]] prema [[Prijepolje|Prijepolju]] [[24. oktobra|24]]-[[31. oktobra]] [[1944]]. Nemci su nastupali zajedno sa borcima [[Srpski udarni korpus|Srpskog udarnog korpusa]] protiv snaga [[37. sandžačka divizija|37. sandžačke divizije]]. Od Prijepolja se glavnina [[Armijska grupe &quot;E&quot;|Armijske grupe &quot;E&quot;]] kroz Sandžak usmerila na pravac Prijepolje - Višegrad - Rogatica - Sarajevo. Jednim motorizovanim bataljonom Nemci su 1. novembra otvorili su put Prijepolje - Pljevlja, i usmerili celokupne četničke snage iz [[Srbija|Srbije]] na pravac [[Sjenica]] - [[Prijepolje]] - [[Pljevlja]] - [[Goražde]]. Time su iskoristili snage [[JVUO]] iz Srbije kao svoju levu pobočnicu. Nakon toga, svojim napadom na NOVJ u pravcu Tuzle ([[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944]]) sadejstvovale su snagama [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] u njihovom proboju na sever.

U dnevnom izvještaju za 13. novembar 1944. o situaciji na teritoriji okupirane Jugoslavije iz štaba Armijske grupe »F«, u paragrafu naslovljenom “Njemačke i savezničke trupe“, navodi se, očigledno na osnovu presretnute komunikacije snaga NOVJ, da se general Dragoljub Mihailović nalazi u rejonu [[Sjenica|Sjenice]] sa „aktivnim jugoslovenskim generalom” (moguće da je riječ o [[Miroslav Trifunović|Miroslavu Trifunoviću]]).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=719&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001217.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;I. Deutsche und verbündete Truppen. &lt;/br&gt; Draza Mihajlovic befindet sich mit einem aktiven jugosl. General im Sjenica. (VII.mont.Brig. an 3.Div. 4.11.)&quot;}})&lt;/ref&gt;

Dok komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] general [[Aleksander Ler|Ler]] u svom pregledu brojnog stanja od [[16. novembra]] [[1944]]. ubraja 10.000 četnika Pavla Đurišića u vlastite (njemačke) trupe,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_174.htm Pregled brojnog stanja jedinica potčinjenih Grupi armija »E« na dan 16. 11. 1944. godine, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII - dokumenti nemačkog rajha, knjiga 4], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 174.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frames no. 000376—000377.]&lt;/ref&gt; dotle se za četnike iz Srbije u izveštaju poslatom Vrhovnoj komandi u [[Berlin]]u kaže da se &quot;drže u senci Vermahta&quot;. Nevoljno savezništvo veoma dobro ilustruje i sljedeći izveštaj:
{{izdvojeni citat|Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. [[Miroslav Trifunović|Trifunović]] sa oko 18.000 četnika [[Dragoslav Račić|Račića]] i [[Dragutin Keserović|Keserovića]], uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački [[Vermaht]], naročito na odvojene grupe. &lt;br /&gt; Moli se da se dostavi rezultat pregovora DM — [[Hermann Neubacher|zastupnik Ministarstva spoljnih poslova]].&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22%D0%95%22_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_11.11.1944. Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.], Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=507&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000501.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Gruppe Markovic (2500–3000) sichert im Einvernehmen mit dt. Truppe Abschnitt Mitrovica – Raska (Orte ausschl.) – Novi Pazar. Aufklärung gegen Bulgaren, Tito und Sowjets. Bis jetzt keine ernsteren Zwischenfälle. Vorsicht geboten. &lt;br /&gt; 2.) Trifunovic mit ca. 18000 Cetniks des Racic und Keserovic gleichlaufend mit dt. Bewegungen im Raum Prijepolje Marschrichtung Foca. Anfangs Teilnahme an Kampfhandlungen auf deutscher Seite (Flankenschutz). Neuerdings nur Mitläufer. Eindruck: Solange gleichlaufende Interessen im allgemeinen Ruhe. Wenn erfolgversprechend, Überfälle gegen deutsche Wehrmacht, besonders Splittergruppen, unbedingt zu erwarten. &lt;br /&gt; 3.) Um Übermittlung des Verhandlungsergebnisses DM – Vertreter AA wird gebeten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Načelnik štaba Armijske grupe »E« general-major [[Erich Schmidt-Richberg]] piše 5. decembra 1944. godine o pokušajima da se s četnicima Draže Mihailovića nađe, u vrijeme zajedničkog povlačenja, obostrano korisno rješenje u smislu nastavka saradnje u borbi protiv snagâ [[NOV i POJ]]: 
{{izdvojeni citat|
''Borbenoj grupi pukovnika Bemera &lt;/br&gt; Glavni štab [[V SS brdskog korpusa]]'': 

1) Pošto nemačka Vrhovna komanda sa opunomoćenicima DM već pregovara (preko izaslanika pukovnika [[Gojko Borota|Borote]]), molimo da se generalu Trifunoviću predoči da sačeka uputstva od svog pretpostavljenog starešine. 

2) Utvrđivanje neke neutralne zone ist. od [[Sokolac|Sokolca]] ne može se dovesti u sklad sa nemačkim planovima.

3) Ostali predlozi DM već su dostavljeni.

4) U držanju nemačkog Vermahta, koje je ranije utvrđeno, prema četnicima ništa se nije promenilo. Nemački Vermaht ima nameru da zadovolji potrebe četnika u što većoj meri uzimajući u obzir i pružanje materijalne pomoći.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=868&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000862.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;An Kampfgruppe Oberst Böhmer nachrichtl.: &lt;/br&gt; Gen.Kdo.V.SS-Geb. Korps (durch Schreiben, 2. Ausf.) &lt;/br&gt; 1.) Da deutsches Okdo. nur mit einer DM Vertretung verhandeln kann, und dies bereits geschiet (von entsandter Oberst Borota), wird gebeten, dass General Trifunovic nahezulegen, Weisungen seiner vorgesetzten Stelle abzuwarten. &lt;/br&gt; 2.) Festlegung eines neutralen Raumes ostw. Sokolac läst sich mit deutschen Planungen nicht in Einklang bringen. Entsprechende andere Vorschläge wurden bereits DM übermittelt. &lt;/br&gt; 3.) An dem ursprünglich festgelegten Verhalten der deutschen Wehrmacht gegenüber den Cetniks hat sich nichts geändert. &lt;/br&gt; 4.) Die deutsche Wehrmacht wird versuchen, den Bedürfnissen der Cetniks weitgehend gerecht zu werden und beabsichtigt hierzu auch materielle Hilfeleistung.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U posljednjim mjesecima okupacije Jugoslavije, dužnosnici njemačkog Wehrmachta mogli su dati konačni i zaokruženi sud o karakteru kolaboracije JVuO sa okupacionim snagama. Tako uputstvo iz štaba 91. armijskog korpusa od 26. decembra 1944. godine sadrži veoma iznijansirano tumačenje kvaliteta dosadašnje njemačko-četničke saradnje, prvenstveno uslovljene spoznajom da [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] predstavlja zajedničkog neprijatelja. Pored toga, oficiri iz štaba 91. koprusa analiziraju kako se može proći s najmanje političke štete usljed stalno prisutnog antagonizma između vlasti NDH i četnikâ, preporučajući oprez u odnosima s potonjima zbog njihovih neprekinutih veza sa [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|Saveznicima]]:
{{izdvojeni citat|Srpski četnici: &lt;/br&gt; Upotreba četničkih jedinica dala je u raznim oblastima dobre rezultate. Poznavanje zemljišta od strane četnikâ i njihove izviđačke aktivnosti protiv Titovih snaga od koristi su njemačkom Wehrmachtu. Međutim, oslanjanje četnika na njemački Wehrmacht proizilazi isključivo iz činjenice da su inferiorni u odnosu na Titove snage — [[Angloamerika|angloamerička]] oružana intervencija bi ih navela da odmah promijene kurs. Njihovi pokušaji da se svrstaju uz angloameričkog neprijatelja se nastavljaju. Stoga se savjetuje veliki oprez kada se postupa sa četnicima. Za vlastiti stav prema četnicima presudno je sljedeće: &lt;/br&gt; 1) Upotreba četničkih jedinica mora se sprovesti na način tako da, u slučaju nagle promjene kursa, šteta ostane u granicama podnošljivog; &lt;/br&gt; 2) Nijemci moraju iskoristiti neprijateljstvo između četnika i boljševičkih bandi; &lt;/br&gt; 3) Saradnja s četnicima od slučaja do slučaja u zamjenu za opskrbu borbenom municijom, zdravstvenu njegu i snabdijevanje namirnicama, ukoliko su dostupne; &lt;/br&gt; 4) Cjelokupno hrvatsko stanovništvo mrzi četnike; kompromis između njih i hrvatskih vlasti (posebno ustaša) teško da je moguć. Stoga, moramo spriječiti njihov upad na hrvatski teritorij, posebno između [[Drina|Drine]] i [[Bosna (rijeka)|Bosne]]. Prelazak [natrag] preko Drine u Srbiju, naročito od strane četnika iz Stare Srbije [misli se na teritoriju Nedićeve Srbije — prim.], treba podržati, jer se time izbjegava konflikt s NDH. Na hrvatskom tlu, taktički nužan kontakt s četnicima tokom operacija protiv Titovih snaga treba održati što je moguće više neprimjetnijim, s obzirom na odnos s ustašama; &lt;/br&gt; 5) Postojeća mržnja između srpskih četnika i [[Bošnjaci|Muslimana]] zahtijeva poseban oprez tokom pregovora s obje strane i njihovog upošljavanja, jer će se i jedna i druga strana ili povući ili odmah zauzeti neprijateljski stav ako se za takve pregovore sazna; &lt;/br&gt; Da li se četnici mogu iskoristiti u njemačku svrhu u borbi protiv Titovih bandi, '''čime bi se uštedjela njemačka krv''', zavisiće od razumnog i vještog pregovaranja s njima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/ok/T317.php?sta1=etni&amp;sta2=D.M&amp;idem=1404 NARA, T314, Roll 1630, frame no. 000770.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die serbischen Cetniks. &lt;/br&gt; Der Einsatz von Cetnik–Verbänden hat in verschiedenen Gebieten guten Ergebnissen geführt. Von Nutzen für die Deutsche Wehrmacht ist die Landeskenntnis der Cetniks und ihre Aufklärungstätigkeit den Titobanden gegenüber. &lt;/br&gt; Anlehnung der Cetniks an die Deutsche Wehrmacht beruht jedoch nur auf die Tatsache, daß sie den Titokräften unterlegen sind: ein bewaffnetes angloameriknisches Eingreifen wird ihr sofortiges Umschwenken veranlassen, Ihre Versuche, sich dem angloamerikanischen Gegner zu nähern, laufen weiter. Große Vorsicht den Cetniks gegenüber ist daher angebracht. &lt;/br&gt; Für die eigene Haltung den Cetniks gegenüber ist maßgebend: &lt;/br&gt; 1.) Der Einsatz der Cetnik–Verbände ist so durchzuführen, daß bei plötzlichem Umschwenken der Schaden in erträglichen Grenzen bleibt. &lt;/br&gt; 2.) Die Feindschaft zwischen den Cetniks und bolschewistischen Banden muß deutscherseits ausgenützt werden. &lt;/br&gt; 3.) Zusammenarbeit mit Cetniks von Fall zu Fall gegen Bereitstellung von Gefechtsmunition, sanitäre Betreuung und Verpflegung, soweit diese vorhanden. &lt;/br&gt; 4.) Die Cetniks sind bei der gesamten kroatischen Bevölkerung verhasst, ein Ausgleich zwischen ihnen und den kroatischen Dienststellen (bes. Ustascha) ist kaum möglich, daher muss ein Eindringen in den innerkroatischen Raum insbesondere zwischen Drina und Bosna unsererseits verhindert werden. Ein Übertritt insbesondere der altserbischen Cetniks über die Drina nach Serbien ist zu unterstützen, da so Konflikt mit Kroatien vermieden wird. Auf kroatischem Boden ist taktisch notwendige Fühlung mit Cetniks bei Einsatz gegen Titobanden im Hinblick auf Verhältnis zur Ustascha möglichst wenig in Erscheinung treten zu lassen. &lt;/br&gt; 5.) Der bestehende Haß zwischen serbischen Cetniks und Muselmanen verpflichtet bei Verhandlungen und Einsatz beider Teile zu besonderer Vorsicht, da bei Bekanntwerden solcher Verhandlungen beide Parteien entweder abspringen oder sofort eine feindselige Haltung einnehmen werden. &lt;/br&gt; Von einer verständnisvoll und geschickt geführten Verhandlung mit den Cetniks wird es abhängen, ob diese durch Einsatz gegen Titobanden für deutsche Zwecke nutzbar gemacht werden können, somit also deutsches Blut gespart werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Uputstvo načelnika štaba 91. armijskog korpusa o „srpskim četnicima“ iz decembra 1944.}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore|Pavle Đurišić|Crnogorski dobrovoljački korpus}}
[[File:Spisak vlastitih trupa njemačke Armijske grupe E 1944, decembra 1944.jpg|thumb|Spisak trupa njemačke Armijske grupe »E« iz decembra 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000376.]&lt;/ref&gt; Na spisku se nalazi i “10.000 Crnogoraca“ ({{jez-njem|&quot;10.000 Montenegriner&quot;}}). Riječ je o četnicima [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]] (tj. CDK), koji su se povlačili zajedno sa okupacionim snagama.]]

Dok su srbijanski četnici sadjejstvovali snagama Armijske grupe »E« u njihovom proboju na sjever, četnici iz Crne Gore uzeli su učešća u [[Proboj XXI brdskog korpusa iz okruženja|proboju XXI brdskog korpusa iz okruženja]]. Jedinice crnogorskih četnika, koje su od Njemaca takođe preformirane u dobrovoljačke pukove (&quot;[[Crnogorski dobrovoljački korpus]]&quot;), borile su se u sastavu njemačkog [[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. brdskog korpusa]] između [[Danilovgrad]]a i [[Cetinje|Cetinja]] rame uz rame sa njemačkim vojnicima. Ove snage učestvovale su zajedno sa njemačkim snagama u operacijama protiv NOVJ ([[Operacija Frilingservahen aprila 1944|Frilingservahen]], [[Operacija Ribecal avgusta 1944|Ribecal]]). Komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe &quot;E&quot;]] je u svom izvještaju od ove četnike ubrojao u brojno stanje svojih jedinica:
{{izdvojeni citat|C. D. K. od 3 puka, pod komandom potpukovnika [[Pavle Đurišić|Đurišića]], formiran neposredno od strane K-de 2. OkA ([[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druga oklopna armija]]), bio je do sada u službenom pogledu potčinjen K-di 2. OkA a u snabdevačkom i taktičkom pogledu 181. peš. div., koja je trebalo da se obimno uključi u obuku. [...] C.D.K. se do sada dokazao u borbi protiv komunista, ali je upitna njegova pouzdanost prema njemačkom Wehrmachtu zbog Đurišićeva kontradiktornog stava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=825&amp;rec=314&amp;roll=664 NARA, T314, Roll 664, frame 000817.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;M.F.K. zu 3 Rgt. unter Führung Oberstleutnant Djurisic, wurde von Pz.AOK 2 unmittelbar aufgestellt, unterstand bisher truppendienstlich Pz.AOK, versorgungsmässig und taktisch 181.Inf.Div., die sich ausbildungsmässig weitgehend einzuschalten hatte. &lt;/br&gt; M.F.K. im Kampf gegen Kommunisten bisher bewährt, jedoch in seiner Zuverlässigskeit gegenüber der deutschen Wehrmacht durch widerspruchsvolle Haltung Djurisic fragwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande 21. brdskog korpusa Komandi Grupe armija &quot;E&quot; od 23. septembra 1944. godine}}

O odluci komandanta Crne Gore, Boke i Sandžaka JVuO potpukovnika Pavla Đurišića da slijedi kolonu njemačkih armijâ pri povlačenju s Balkana, te o značajnoj pomoći pruženoj okupatoru od strane crnogorskih četnika tom prilikom, piše u svojim ratnim memoarima i [[Hermann Neubacher]]:
{{izdvojeni citat|On je bio opasan nemački saveznik. Meni je uvek bilo savršeno jasno da bismo mi za Pavla Đurišića, u slučaju invazije zapadnih sila na Balkan, ponovo postali njegov najveći neprijatelj. Kada je započelo povlačenje nemačkih trupa iz Crne Gore, Pavle Đurišić je krenuo sa njima. Tokom napornih marševa po planinskom terenu, tokom operacije povlačenja prolazili smo i kroz područja koja su kontrolisali partizani. Njegove trupe vodile su borbu sa partizanima i time nemačkim trupama olakšale evakuaciju sa tog prostora. Kasnije je Pavle Đurišić sklopio ugovor sa ustaškim trupama Ante Pavelića, da bi mogao da prođe sa svojim jedinicama kroz Hrvatsku i Istru. Tamo su se već nalazile i druge četničke jedinice, kao i Ljotićevi dobrovoljci.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN], str. 176—177.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]]}}

=== Prelazak sa Nemcima u Bosnu (1944-1945) ===
{{main|Proboj Armijske grupe E kroz istočnu Bosnu|Četnička ofanziva u istočnoj Bosni 1944.|Bosanska golgota}}
[[File: Četnički oficir Dinarske divizije, SS-Sturmbannführer Ernst Lerch i neidentificirani SS-Hautsturmführer tokom ofanzive protiv IX. korpusa.jpg|thumb|Oficir [[Dinarska četnička divizija|Dinarske divizije JVuO]], SS-Sturmbannführer [[Ernst Lerch]] i neidentificirani SS-Hauptsturmführer tokom ofanzive protiv [[9. korpus NOVJ|9. korpusa NOVJ]] u Sloveniji, mart 1945. godine&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2016/05/bk0164.html Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0164 | Photo | Höherer SS- und Polizeiführer Adriatisches Küstenland]&lt;/ref&gt;]]

[[Armijska grupa &quot;E&quot;]] imala je u planu otvaranje komunikacija kroz istočnu Bosnu, pa je krajem novembra jedna njena divizija ([[11. poljska vazduhoplovna divizija (Nemačka)|11. poljska vazduhoplovna divizija]]) započela napad pravcem od [[Rogatica|Rogatice]] prema [[Zvornik]]u, protiv snaga [[Treći udarni korpus NOVJ|Trećeg udarnog korpusa]] [[NOVJ]]. Međutim, kako su tokom ofanzive [[NOVJ]] i Crvene armije od 3. decembra nemačke pozicije na [[Sremski front|Sremskom frontu]] ozbiljno ugrožene, ova divizija hitno je izvučena i transportovana prugom [[Sarajevo]] - [[Slavonski Brod]] na [[Sremski front]]. Na njeno mesto usmerena je glavnina četnika iz [[Srbija|Srbije]]. U izvještaju Operativnog odjeljenja u [[Sarajevo|Sarajevu]] Armijske grupe »E« od 10. decembra 1944, koji potpisuje potpukovnik Warnstorff, istaknuto je:
{{izdvojeni citat|
Telegram 34. i 91. arm. korpusu, 5. SS-brd. arm. korpusu i Korpusnoj grupi »Kibler«:

1) Četnici na maršu u širi rejon Valjeva privremeno će preći preko područja Rogatica — Ljubovija — Zvornik — Kladanj.

2) DM garantuje najlojalnije držanje prema nemačkim jedinicama i nudi saradnju. Znak raspoznavanja za saradnju između nemačkih jedinica i četnika je: Mitrovica.

3) Četnike u što većoj meri koristiti za službu izviđanja. Materijalna pomoć može im se obezbediti u ograničenim razmerama ukoliko se stave na raspolaganje za borbu protiv bandi.

4) K-da Grupe armija obavestila je hrvatske vlasti o navedenom kretanju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=998&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311,  Roll 184, frame no. 000992.] ({{jez-njem| &lt;br /&gt; &quot;1.) Cetniks überschreiten auf dem Marsch in den Großraum Valjevo vorübergehend das Gebiet Rogatica – Ljubovija – Zvornik – Kladanj. &lt;br /&gt; 2.) DM hat loyalste Haltung gegenüber deutscher Truppe zugesichert und bietet Zusammenarbeit an. Kennwort zwischen deutscher Truppe und Cetniks für Zusammenarbeit ist &quot;Mitrovica&quot;. &lt;br /&gt; 3.) Die Cetniks sind weitgehend für Erkundungsaufträge zu verwenden. Materielle Hilfe darf ihnen in beschränktem Ausmaß gewährt werden, soweit sie sich zum Kampf gegen die Banden zur Verfügung stellen. &lt;br /&gt; 4.) Die kroatischen Behörden sind über obige Bewegung durch Okdo. unterrichtet worden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju njemačkog opunomoćenog generala u [[NDH]] od 24. decembra 1944. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_82.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje POSLJEDNJI DANI NA VUČJAKU]&lt;/ref&gt; navodi se da je general Draža Mihailović izrazio spremnost za suradnju i sa formacijama NDH u borbi protiv NOVJ:

{{izdvojeni citat|Prema izvješću pouzdanog agenta, Draža Mihajlović je izrazio namjeru da se bori skupa sa ustašama i domobranima, jer je njihov zajednički glavni cilj uništenje komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=443&amp;rec=311&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000427.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach zuverlässiger V–Mann–Meldung soll Draza Mihajlovic geäussert haben, er wolle mit den Ustascha und Domobranen zusammen kämpfen, da das gemeinsame Hauptziel die Vernichtung des Kommunismus sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj njemačkog opunomoćenog generala u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 24. XII 1944.}}

Četnici su, pod ličnom komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]], nakon koncentrisanja unutar nemačko-ustaških linija, izvršili [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|napad na snage NOVJ]]. 8. decembra [[1944]]. ujutro sa nemačko-ustaških položaja u okolini [[Rogatica|Rogatice]] krenuli u silovit napad prema [[Zvornik]]u. Ovaj napad bio je usklađen sa napadom nemačkog 34. armijskog korpusa sa druge strane, pravcem [[Užice]] - [[Ljubovija]] - [[Zvornik]]. Ovom prilikom četnicima su Nemci obezbedili snabdevanje municijom, kao i zbrinjavanje ranjenika u nemačkim bolnicama u [[Sarajevo|Sarajevu]]. Pošto je prodor četnika prema [[Zvornik]]u odbijen, njihova glavnina usmerila se prema oslobođenoj [[Tuzla|Tuzli]]. U [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|neizvesnim borbama od 24. do 28. decembra]] [[Treći udarni korpus NOVJ]] krajnjim naporom odbio je ovaj napad.

Nakon ovog poraza, glavnina [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] snaga razmestila se u [[Modriča|Modriči]] i okolini, gde su nakon kraćeg sukoba uspostavili sporazum sa snagama NDH. Tako su se našli na za Nemce vitalnoj komunikaciji Sarajevo - Brod, vodeći zajedno sa Nemcima teške dvomesečne borbe protiv [[Druga armija JA|Druge jugoslovenske armije]], koja je nastojala da je prekine. Preko pukovnika Borote, komandanta Romanijskog korpusa JVuO, uspostavljena je saradnja sa nemačkim štabom u [[Sarajevo|Sarajevu]], od kojeg je obezbeđeno snabdevanje municijom i bolničko zbrinjavanje ranjenika.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_130.htm Opšti uslovi sporazuma o saradnji između četnika i nemačkih jedinica pripremljeni za pregovore decembra 1944. godine], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 130&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_219.htm Ratni dnevnik Armijske grupe E 1.10.1944-31.12.1944], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - prilog broj 2, (10. decembar 1944)&lt;/ref&gt; [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićeva]] grupacija takođe je uspostavila vezu sa Štefanom Hedrihom ({{jez-nem|Stefan Hedrich}}), SS-oberfirerom i inspektorom u glavnom štabu SS, komandantom SS-oblasti Severozapadna Bosna.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/181.htm Roland Kaltenegger: TOTENKOPF &amp; EDELWEIß], četvrti deo: Das Kriegsjahr 1944 (Ares verlag, Graz), strana 268.&lt;/ref&gt;

[[3. april]]a 1945. godine, kada su nemačke trupe napuštale Bijeljinu i okolinu, Mihailović je pokušao da ih pridobije da ostanu pod njegovom komandom kao jugoslovenski državljani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_192.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša štaba Vrhovne komande od 12. decembra 1944. do 7. aprila 1945. godine]&lt;/ref&gt;

[[Schutzstaffel|SS]]-Sturmbannführer (major) [[Ernst Lerch]], u izvještaju od 8. marta 1945. godine, piše da je [[Aleksandar Nikolić (četnik)|Aleksandar Nikolić]], zapovjednik Sremsko-slavonske komande JVuO, zajedno sa svojim trupama (za koje navodi da broje oko 80 ljudi, ali i da bi po pristizanju ostatka jedinice ta cifra mogla dostići i 400) došao u [[Istra|Istru]], tj. u [[Operativna zona Jadransko primorje|Operativnu zonu Jadransko primorje]], gdje se stavlja na raspolaganje njemačkim vlastima. Ernst Lerch moli nadređene da naznače rejon u kojem bi »grupa pukovnika Nikolića« mogla da bude »upotrebljena«: 
{{izdvojeni citat|1.) U prostor [[Jurdani]], prov. [[Rijeka (grad)|Rijeka]], stigli su delovi četničke grupe pukovnika Nikoliča u jačini oko 80 ljudi.

2.) Prema telegr. Glavnog ureda SS od 7. 2. 45, delovodn. pov. br. 375/45, grupa Nikolić potčinjena je komandantu SS i policije u [Operativnoj zoni] Jadr. primorje. [...]

6.) Pukovnik Nikolić je samostalni četnički komandant i njegov načelnik Štaba major Miladinović je izjavio da ova grupa ne želi nikakvu zavisnost od ministra [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]a, odn. od drugih četničkih grupa. &lt;br /&gt; Oni obećavaju da će se stoprocentno zajedno s Nemcima boriti kako protiv komunista tako i protiv regularnih engleskih trupa koje oni navodno preziru iz dubine duše. &lt;br /&gt; Ovaj osnovni stav oni će zadržati u svakoj situaciji pa ma šta se desilo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_6_19.htm Zbornik NOR-a – tom VI – Borbe u Sloveniji – knjiga 19. – 1. III – 15. V 1945. godine, Vojnoistorijski institut], Beograd, 1975, dokument br. 161, str. 822–823.&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komandanta SS i policije u Operativnoj zoni Jadransko primorje od 8. marta 1945. o pristizanju četnika pukovnika Nikolića u Istru}}

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za [[Jugoistočna Evropa|jugoistočnu Evropu]], u svojim poslijeratnim memoarima ističe da je sa četničkim komandantom održavao vezu sve do aprila 1945, tj. do [[Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)|zajedničkog povlačenja Nijemaca i četnika]] pred jedinicama NOVJ i [[Crvena armija|Crvene armije]]. Neubacher navodi da je postojala i zamisao o susretu između njega i generala Mihailovića, ali [[Joachim von Ribbentrop]] nije dao dopuštenje za taj sastanak:
{{izdvojeni citat|Tokom sukoba četnika sa Englezima, stiglo je do mene pitanje da li bih bio spreman da razgovaram sa Dražom Mihailovićem. Ovu sam molbu prosledio ministru spoljnih poslova Ribentropu, tražeći od njega da mi dozvoli da do takvog susreta dođe. U principu, nije mi bilo zabranjeno da uspostavim kontakt. Ali, za vođenje razgovora morao sam da dobijem specijalnu dozvolu. Bilo mi je, međutim, zabranjeno da stupim na teren koji kontroliše Draža Mihailović. Moja spremnost i želja da se sretnem sa njim bili su veliki, te sam uskoro morao da sam sebi priznam da je moj glavni motiv bio – radoznalost. Da se sretnem sa četničkim vođom, a da se prethodno ne izvrše potrebne pripreme, razgovor bi bio besmislen, i jedino bi doneo neugodnost i neprilike za Dražu 
Mihailovića, jer bi dobio etiketu „kolaboratera“. Trebalo je susret dobro organizovati, kako bi bilo sigurno da će doneti senzacionalan rezultat. Verovatno je i sam Draža Mihailović tako razmišljao, pa zato, najzad, nije nikada ni došlo do našeg susreta. Ali, ostali smo u vezi preko naših posrednika. I jedna i druga strana bila je u tim kontaktima veoma oprezna. Jedan moj poverljiv čovek čak je tri puta bio u Dražinom glavnom štabu. Da ne bih bio suviše opširan, zadovoljiću se samo tvrdnjom da Draža Mihailović svoju politiku sve do kraja rata nije menjao. Tek početkom 1945, u vreme naših poslednjih borbi u Hrvatskoj, kada je povlačenje naših trupa sa tog prostora bilo samo pitanje dana, Draža Mihailović mi se obratio direktnom molbom – i to preko svojih poverljivih ljudi u Beču – da mu pružim pomoć u vezi sa naoružanjem njegovih jedinica. Tokom nekoliko dana ja sam čak imao direktnu radio-vezu sa njegovim glavnim štabom u Bosni. Moj poverljiv čovek bio je poslednji put kod Draže u aprilu 1945.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;}}

General Mihailović je odbijao da osobno uđe u bilo kakav aranžman s okupatorom, i od ove je politike odstupio samo u četiri ili pet navrata tokom rata. Riječ je o [[Sastanak u Divcima|sastanku u Divcima]] sredinom novembra 1941. godine, zatim o dva sastanka s predstavnikom Hermanna Neubachera, [[Rudolfom Stärkerom]], u jesen 1944 (prvi u zapadnoj Srbiji na kojem je Mihailovića pratio pukovnik [[Robert H. McDowell]], šef američke vojne misije pri njegovu štabu, a drugi u sjeveroistočnoj Bosni), kao i o posljednjem sastanku sa Stärkerom na planini [[Vučjak]], početkom aprila 1945. Neubacher pokušava u svojoj knjizi ekskulpirati Mihailovića od odgovornosti za kolaboraciju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

== Nemci o generalu Mihailoviću i JVuO ==
[[Datoteka:Draža pred sudom.jpg|mini|desno|Optuženi [[Dragoljub Mihailović]] na [[Beogradski proces|suđenju u Beogradu]] [[1946]].]]

{{izdvojeni citat|'''Njemačka je za D.M.-a neprijatelj br. 2 – neprijatelj br. 1 su komunisti'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=695&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000686.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Deutschland ist für D.M. nur noch der Feind No. 2. Feind No. 1 sind die Kommunisten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka Armijske grupe »F« sa izaslanikom Neubacherom održanog 30. jula 1944.}}

Jedna od najrječitijih evaluacijâ komandne sposobnosti načelnika štaba Jugoslovenske vojske u Otadžbini, a koja potiče iz primarnih izvora njemačke provenijencije, sadržana je u mjesečnom izvještaju Komande Jugoistoka za mart 1943. godine&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_51.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje BITKA NA NERETVI I NJENE POSLJEDICE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=813&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame 6290063.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die bisherigen Kämpfe zeigen, daß Mihailovic als militärischer Führer versagte. Die gegebenen Möglichkeiten infolge Unkenntnis von Zeitbedarf, Raum und Gelände nicht erkennend, trägt er die Hauptschuld an den bisherigen Mißerfolgen.&quot;}})&lt;/ref&gt;:

{{izdvojeni citat|Dosadašnje borbe pokazuju da je Mihailović kao vojni komandant zatajio. Mihailović snosi glavnu krivnju za dosadašnje neuspjehe zbog nepravilne procjene vremena, prostora i zemljišta i zbog toga što nije iskoristio opće date mogućnosti.|Procjena situacije Komande Jugoistoka za mart 1943. (1. april 1943.)}}

Prilikom ispitivanja od strane istražitelja 7. američke armije avgusta 1945. godine, pisanu izjavu o svojim aktivnostima u ratnom periodu sastavio je i [[feldmaršal]] [[Maximilian von Weichs]], koji je avgusta 1943. naslijedio generala Löhra na mjestu glavnokomandujućeg Jugoistoka. U odjeljku naslovljenom »Grupe koje pomažu Njemačkoj«, von Weichs o četnicima Draže Mihailovića piše sljedeće:
{{izdvojeni citat|Mihailovićeve trupe su se nekada borile protiv naših okupacionih trupa iz lojalnosti prema svome kralju. U isto vreme su se borile protiv Tita, zbog svojih antikomunističkih ubeđenja. Ovaj rat na dva fronta nije mogao dugo potrajati, posebno kada je britanska podrška počela favorizovati Tita. Sledstveno, Mihailović je pokazao pronemačka stremljenja. Bilo je angažmana tokom kojih su se srpski četnici borili protiv Tita zajedno sa nemačkim trupama. Sa druge strane, dešavalo se da neprijateljski raspoložene četničke grupe napadnu nemačke vozove za snabdevanje da bi popunili sopstvene zalihe. Mihailović je voleo da ostane u pozadini, i prepusti takve poslove svojim podređenima. On se nadao da će dočekati svoje vreme ovom igrom moći, dok mu anglo-američko iskrcavanje ne obezbedi dovoljnu podršku protiv Tita. Nemačka je prigrlila njegovu podršku, koliko god privremenu. Četničke izviđačke aktivnosti naši komandanti su visoko cenili.&lt;ref&gt;http://znaci.org/00002/318_4.htm ({{jez-eng|&quot;MIHAILOVIC's troops once fought against our occupation troops out of loyalty to their King. At the same time they fought against TITO, because of anti—Communist convictions. This two front war could not last long, particularly when British support favored TITO. Consequently MIHAILOVIC showed pro-German leanings. There were engagements during which Serbian Chetniks fought TITO alongside German troops. On the other hand, hostile Chetnik groups were known to attack German supply trains in order to replenish their own stocks.

''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders''.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Takođe, feldmaršal von Weichs na drugom mjestu podcrtava da, dok se general Mihailović nastojao držati po strani, taktička je njemačko-četnička kolaboracija na terenu poprimala sve veći obim:
{{izdvojeni citat|Iako se on sâm [Mihailović] oštroumno suzdržavao od iznošenja svog ličnog stava u javnosti, bez sumnje kako bi imao odriješene ruke za svaku eventualnost (npr. savezničko iskrcavanje na Balkanu), dopustio je svojim komandantima da pregovaraju s Nijemcima te da s njima sarađuju. I oni su to činili, sve više i više...&lt;ref&gt;Röhr, Werner, ed. (1994). Europa unterm Hakenkreuz: Okkupation und Kollaboration (1938–1945). Berlin: Hüthig. s. 358. &lt;br/ &gt; ({{jez-eng|&quot;Though he himself [Draža Mihailović] shrewdly refrained from giving his personal view in public, no doubt to have a free hand for every eventuality (e.g. Allied landing on the Balkans), he allowed his commanders to negotiate with Germans and to co-operate with them. And they did so, more and more...&quot;}})&lt;/ref&gt;|[[Maximilian von Weichs]]}}

Specijalni [[Adolf Hitler|Hitler]]ov izaslanik [[Hermann Neubacher]] u svojim memoarima tumači politiku Draže Mihailovića. On piše da je Mihailović „ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva”. Neubacher primjećuje da su Mihailovićevi komandanti sarađivali sa Nijemcima, dočim je on nastavio voditi antiokupatorsku propagandu:

{{izdvojeni citat|Politiku Draže Mihailovića nije bilo teško razumeti. On je bio impresioniran nemačkim vojnim podvizima. Pa ipak, sa sigurnošću je računao na to da će Nemačka izgubiti rat. Dovoljno sam čuo od pouzdanih izvora, koji su me obavestili o Dražinom stavu prema Rajhu. On je ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva. Saveznici su Dražu ostavili na cedilu, pa je zato pokušao da od Nemaca – koji su za njega sada bili samo neprijatelj broj dva – dobije što je moguće više oružja. Namera četničkog vođe bila je ova: da se, kada započne nemačko povlačenje, bez borbe dokopa nemačkih strateških pozicija i da se na njima utvrdi. On se spremao za konačan obračun sa Titom, koji je trebalo da se vodi beskompromisno, na život ili smrt, a u pitanju je bila budućnost Jugoslavije. Dok su, dakle, Dražini podređeni komandanti tu i tamo sarađivali sa Nemcima, on je sam nastavio da i dalje vodi propagandu protiv Nemaca.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 160–161.&lt;/ref&gt;}}

Čak i kada je odobravao kolaboraciju svojih komandanata sa okupatorima,  general Mihailović je strogo vodio računa da se na taj način lično ne kompromituje, prvenstveno iz straha od negativne reakcije stanovništva okupirane Jugoslavije. Presretanjem komunikacije između Mihailovića i vojvode Đujića ujesen 1943, njemački nadležni organi su registrovali ovu tendenciju kod četničkog vođstva:

{{izdvojeni citat|18.11. Radio-naređenje D.M. Đujiću da još više nego do sada ratuje zajedno sa njemačkim Wehrmachom protiv komunista, jer su oni izdali srpsku nacionalnu stvar. On sam ne može tako postupiti zbog stava naroda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=235&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000223.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;18. 11. FUNKBEFEHL D. M. AN DJUJIC, MIT DEUTSCHER WEHRMACHT GEGEN KOMMUNISTEN MEHR ALS BISHER ZU KAEMPFEN, DA NATIONALE SACHE SERBIENS VERRATEN. ER SELBST KOENNE WEGEN VOLKSMEINUNG NICHT MITMACHEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Depeša komande Druge oklopne armije komandi [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 21. novembra 1943. godine}}

General [[Schutzstaffel|SS]]-a [[Otto Kumm]], treći komandant [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS dobrovoljačke brdske divizije »Prinz Eugen«]], u knjizi ratnih memoara naslovljenoj ''Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;'' („Naprijed, Prinz Eugen! Istorija 7. SS dobrovoljačke divizije Prinz Eugen”), ostavio je svoje tumačenje prirode odnosâ između JVuO i njemačkog okupatora:
{{izdvojeni citat|Kao ostatak „u šumi“ regularne armije nakon okupacije Jugoslavije, oni su nosili stare uniforme – i nove brade, jer su se zakleli da se neće brijati dok okupator ne bude isteran iz zemlje. Oni su bili verni kraljevini i borili su se za svog mladog kralja Petra II, ali radije su se držali udaljenih sela i oblasti, ne napadajući naše jedinice, osim ako se nisu osećali dovoljno nadmoćnim. Disciplina i naoružanje bilo im je relativno dobro, a u odnosu prema drugim jugoslovenskim narodnim i verskim grupama bili su nepredvidljivi – što je često išlo do napada na hrvatska sela i muslimanske žene. Kao prijatelje još su imali Engleze – i njihov radio. Na volovskim kolima ili na konjskim leđima oni su se povremeno prebacivali u druge oblasti, najčešće neuzdrmani, jer smo ih mi puštali, smatrajući da ih dugoročno možemo pridobiti za nas – kao '''braću po oružju protiv komunizma'''. To je donekle nejasna situacija, oni nisu prijatelji, ali ni neprijatelji, i situacija se menja s vremena na vreme.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/200.htm Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;], [http://www.znaci.org/00001/200_5.pdf Aufstellung der Division &quot;Prinz Eugen&quot;] str. 52. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Als Reste der nach der Besetzung Jugoslawiens 'in den Wald' gegangenen regulären Armee tragen sie die alte Uniform – und neue Bärte, da sie geschworen haben, sich nicht früher zu rasieren, bevor nicht der Okkupator aus dem Land gejagt ist. Sie sind königstreu und kämpfen für ihren Jung-König Peter II., doch weichen sie lieber aus in abseits gelegene Dörfer und Gebiete und stellen sich nur selten unseren Verbänden, es sei denn, sie fühlen sich in ausreichender Ubermacht. Disziplin und Bewaffnung sind relativ gut, gegenüber den anderen jugoslawischen Volks- und Glaubensgruppen sind sie unberechenbar, weshalb es oft zu Ubergriffen gegen kroatische Dörfer oder muselmanische Frauen kommt. Als stille Freunde haben sie die Engländer – und ihre Funkgeräte. Auf Ochsenkarren oder hoch zu Roß verlegen sie manchmal in eine andere Gegend, meist ungeschoren, da wir sie ziehen lassen und sie auf lange Sicht für uns gewinnen wollen – als Waffengefährten gegen den Kommunismus. Es ist eine etwas unklare Situation, sie sind nicht Freund, auch nicht Feind, die Lage wechselt von mal zu mal.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Saradnju sa četničkim formacijama generala Mihailovića u borbi protiv zajedničkog neprijatelja pominje u svojim memoarima i [[Schutzstaffel|SS]]-potpukovnik [[Otto Skorzeny]], vođa njemačkih komandosa, zaslužan za izvođenje brojnih specijalnih operacija tokom rata. Neposredno pred [[Kapitulacija Nacističke Njemačke|kapitulaciju nacističke Njemačke]], ''Obersturmbannführer'' Skorzeny je tri dana (od 5. do 8. maja [[1945]]. godine) vršio dužnost šefa njemačke vojno-obavještajne službe ''[[Abwehr]]''. Po osobnom ''[[Adolf Hitler|Führer]]ovom'' naređenju, potpukovnik Skorzeny biva upućen proljeća 1944. godine u okupiranu Jugoslaviju, kako bi koordinirao [[Operacija Konjićev skok|operacijom uništenja]] [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba NOVJ]] i zarobljavanja [[Josip Broz Tito|maršala Tita]]:

{{izdvojeni citat|U proljeće 1944. dobio sam naredbu Vrhovne komande Wehrmachta da lociram [[Josip Broz Tito|Titov]] štab, uništim ga i uhvatim Tita, koji je, prema [[Winston Churchill|Churchill]]ovoj volji, već bio zamijenio generala Mihailovića. Mihailović, ratni ministar mladog kralja [[Petar II Karađorđević|Petra II]] od Jugoslavije, koji je živio u egzilu u [[London]]u, bio je uplašen sve većim uticajem komunizma. Na njegovo zaprepaštenje, njegovi su se četnici ponekad borili zajedno čak s mađarskim trupama, Hrvatima [[Ante Pavelić]]a, pa čak i sa našim vojnicima protiv Titovih trupâ.&lt;ref&gt;Otto Skorzeny, ''Meine Kommandounternehmen. Krieg ohne Fronten'', Universitas Verlag in F.A. Herbig Verlagsbuchhandlung GmbH, München, 1993, s. 201. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Frühjahr 1944 bekam ich den Befehl vom OKW, das Hauptquartier Titos ausfindig zu machen, es zu zerstören und Tito gefangenzunehmen, der nach dem Willen Churchills schon den General Mihailowitsch abgelöst hatte. Der Kriegsminister des im Exil in London lebenden jungen Königs Peter II. von Jugoslawien, Mihailowitsch, war über den fortschreitenden Einfluß des Kommunismus erschreckt. Seine Tschetniks schlugen sich zu seinem Erstaunen manchmal sogar gemeinsam mit den ungarischen Truppen, den Kroaten des Ante Pawelitsch und selbst unseren Soldaten gegen die Truppen Titos.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

== Reference ==
{{izvori|2}}

== Povezano ==
* [[Kolaboracija četnika sa silama Osovine]]
* [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom]]

== Vanjske veze ==
{{commonscat|Chetnik collaboration with Axis occupation}}
* [https://www.znaci.org/00001/40.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945 (Stanford University Press 1975)]

{{Kolaboracija u Jugoslaviji}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu| ]]</text>
      <sha1>tw8b1ukoqksyspxr5cu42rhodpf5xek</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681738</id>
      <parentid>42681713</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T09:02:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-40631-75</username>
        <id>376487</id>
      </contributor>
      <origin>42681738</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="340411" sha1="g0rwbyv7avfpz1auz212rmu3nji6xfs" xml:space="preserve">{{Sređivanje|razlog=Preterana upotreba citata}}
[[File:Lukačević i Nemci.jpg|thumb|Četnički potpukovnik [[Vojislav Lukačević]], dvojica nemačkih oficira i neidentifikovani četnički komandant. Fotografija je verovatno nastala tokom [[Bitka za Konjic 1943.|bitke za Konjic]], od 19. do 26. februara 1943. godine, kada su snage pod Lukačevićevom komandom sadejstvovale s Nemcima.]]
[[File:Četnici i Nemci u okupiranoj Jugoslaviji.jpg|thumb|Četnici i Nijemci u okupiranoj Jugoslaviji.]]

'''Kolaboracija četnika s Nemcima''' odvijala se, sa manjim ili većim intenzitetom, tokom većeg dijela perioda [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu]]. Glavna usluga koju su četnici vršili Nemcima bila je borba protiv [[Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije|partizanskih jedinica]], hvatanje pripadnika [[Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|pokreta otpora]] po naseljenim mestima, te njihovo likvidiranje ili slanje u logore pod kontrolom okupacionih ili kvislinških vlasti.

Zbog njegovog inicijalnog učešća u [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanku u Srbiji 1941]], Nemci su [[Draža Mihailović|Dražu Mihailovića]] dugo smatrali neprijateljem, za kojim je raspisana poternica.&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0_1943.&lt;/ref&gt; Istovremeno, njegovi odredi širom okupiranog područja sarađivali su sa nemačkom vlašću na razne načine (npr. [[legalizacija četnika u Srbiji]] 1941–1943). Saradnja četnika sa Vermahtom postala je sveobuhvatna nakon novembra 1943. godine, kada je politički vrh u [[Berlin]]u konačno odlučio da prihvati Dražu Mihailovića za saradnika, što je rezultiralo potpisivanjem niza [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovora o saradnji]] sa njegovim glavnim komandantima u Srbiji. Nakon potpisivanja ugovora o primirju i saradnji, okupator je počeo isporučivati municiju i vojnu opremu četničkim jedinicama koje su se, zajedno sa njemačkim trupama i pod nadzorom njemačkih oficira, borile protiv jedinica [[NOVJ]] u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] i [[Sandžak]]u.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 12058.&lt;/ref&gt;

U [[NDH]], četnici su služili Nemcima za razne namene: dostavljanje obaveštenja o komunistima, pomoć nemačkim nabavkama stoke, pomoć trupama u svojstvu vodiča, pomoć u ljudstvu, učestvovanje u osovinskim operacijama (na primer [[operacija Citen|operacija Ziethen]], [[operacija Bora]]), i druge potrebne radnje za gušenje ustaničkog pokreta.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u Dalmaciji i zapadnoj Bosni]&lt;/ref&gt; Nemci su četnike snabdevali oružjem i opremom i dozvoljavali im da po potrebi koriste njihove garnizone za smeštaj i motorizaciju za transport. Partizanske pokrete po Bosni i Hercegovini te Hrvatskoj Nijemci su u mnogo navrata doznavali na osnovu četničkih dojava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1071&amp;rec=314&amp;roll=563 NAW, T-314, Roll 563, frames 001061-1062: Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa (31. januar 1944.)]&lt;/ref&gt;

Prve dve godine rata, četnici su formalno bili deo [[Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] koalicije, ali zbog stavljanja [[Četnički odredi Jugoslovenske vojske|četničkih odreda Jugoslovenske vojske]] pod komandu Vermahta, krajem 1943. je došlo do konačnog napuštanja Draže Mihailovića od strane Saveznika, a potom 1944. godine i do napuštanja i osude četnika od strane jugoslovenskog kralja.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_II_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%86%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5 Poziv kralja Petra II na pristupanje Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije]&lt;/ref&gt;

Zbog kolaboracije sa nemačkim okupatorom, mnogim je četničkim vođama, uključujući samog Dražu Mihailovića, suđeno u [[Beogradski proces|beogradskom]] i drugim procesima.

Pored kolaboracije sa Nemcima, četnici na teritoriji italijanske okupacione zone su tesno [[Kolaboracija četnika s fašističkom Italijom|sarađivali sa fašističkom Italijom]].

== Nemačka politika prema četnicima ==

Česte njemačke promjene kursa u odnosu prema četnicima Draže Mihailovića (npr. [[Sastanak u Divcima|pregovori u Divcima]] u novembru, pa [[Operacija Mihailović|napad na štab Draže Mihailovića]] u decembru 1941, zatim ponovna obustava progona Mihailovićevih četnika i skidanje ucjene na njegovu glavu u proljeće 1942. godine, itd.) tokom čitavog ratnog perioda, bile su u potpunosti u skladu sa politikom koja je vođena u okupiranim zemljama. Najplastičniji prikaz ovakvog pristupa prezentovao je [[Felix Benzler]], opunomoćenik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova u [[Beograd]]u, u izvještaju koji je poslao u [[Berlin]] 11. marta 1942. godine ministru vanjskih poslova [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]] [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]]:

{{izdvojeni citat|To što nemačka vojna mesta vode pregovore s pojedinim četničkim vođama, nije ništa neobično u srpskom prostoru. To se zbiva svesno, u okviru naše politike, uslovljene slabošću naših vojn[ičk]ih snaga i dosad ne bez uspeha vođene, da Srbe, a naročito ustanike usmeri jedne protiv drugih (komuniste protiv četnika, četnike među sobom, vladine dobrovoljce protiv komunista i četnika) i da se time po mogućnosti omete obrazovanje jednog jedinstvenog fronta.&lt;ref&gt;AVII, NAV, N-T-120, 200/153555-58.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. I/272.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 90.&lt;/ref&gt;}}

Njemačko konstantno opiranje uspostavi saradnje s četnicima Draže Mihailovića bilo je generirano sa samog političkog vrha. U ratnom dnevniku Vrhovne komande Wehrmachta prenesena je informacija da je 23. septembra 1942. održan sastanak vođe Trećeg Reicha [[Adolf Hitler|Adolfa Hitler]]a s predsjednikom [[Rumunija|rumunjske]] vlade [[Ion Antonescu|Ionom Antonescuom]] i poglavnikom [[NDH]] [[Ante Pavelić|Antom Pavelićem]]. Na sastanku se uglavnom raspravljalo „o hrvatskim problemima“. Pored njemačkog veleposlanika u [[Zagreb]]u [[Siegfried Kasche|Siegfrieda Kaschea]], sastanku je prisustvovao i opunomoćeni general u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau]] koji se nije ustručavao da „otvoreno kritikuje hrvatsku vlast“, ali je i „skrenuo pažnju na četnike, koje su naoružali Italijani“. General von Horstenau je predložio da bi četnike trebalo „upotrebiti da na svom području [tj. u njemačkoj okupacionoj zoni] postanu organi reda“:
{{izdvojeni citat|Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer da mu se čini veoma opasno da se četnicima pruži podrška. Četnici su pre svega srpske patriote, koji zastupaju [[Velika Srbija|velikosrpsku]] misao. Time hranimo zmiju koja će jednoga dana da poraste. Istina, danas je ona još mala, ali jednog dana mogla bi da bude opasna.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Nakon sagledavanja situacije na Balkanu u jesen 1943, Nemci su jugoslovenske partizane proglasili najvećim neprijateljima.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_156.htm PROCENA KOMANDANTA JUGOISTOKA FELDMARŠALA VAJKSA OD 1. NOVEMBRA 1943. VOJNO-POLITIČKE SITUACIJE NA BALKANU KRAJEM OKTOBRA 1943. GODINE&lt;/ref&gt; U cilju borbe protiv partizana, tolerisali su i koristili četnike kao antikomunističku miliciju, iako im je bilo dobro poznato da oni održavaju veze sa [[London]]om.

== Hronologija ==

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1941) ===
{{main|Ustanak u Srbiji 1941.|Sastanak u Divcima}}
{{izdvojeni citat|Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Draže Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Vermahtom.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_30._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941._%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Извештај капетана Матла претпостављенима од 30. октобра 1941. о разговорима са представницима Драже Михаиловића]&lt;/ref&gt;|Dražina ponuda Nemcima iz oktobra 1941.}}

{{Wikisource|Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}
{{Wikisource|Izveštaj kapetana Matla pretpostavljenima od 30. oktobra 1941. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića}}
{{Wikisource|Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.}}

Nemci su za gušenje [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanka u Srbiji 1941.]] angažovali dodatne trupe i sproveli drastične represalije nad stanovništvom, što je Mihailovića navelo da se povuče iz ustanka, napadne partizane i zatraži kontakt sa nemačkom upravom radi prekida neprijateljstva. Vezu je uspostavio preko pukovnika [[Branislav Pantić|Branislava Pantića]], njegovog predstavnika i obaveštajca u [[Beograd]]u. Pukovnik Pantić je nakon rata svjedočio da je odluka o pregovorima s predstavnicima njemačkih okupacionih snagâ donijeta  krajem oktobra 1941. godine, i to na sastanku održanom u kući [[Živojin Mišić|vojvode Mišića]] u [[Struganik]]u. Sastanku su, pored Draže Mihailovića i Branislava Pantića, prisustvovali i [[Dragiša Vasić]], potpukovnik [[Dragoslav Pavlović]], major [[Aleksandar Mišić]] i kapetan [[Nenad Mitrović]]. Pukovnik Pantić piše:
{{izdvojeni citat|O potrebi pregovora nije bilo reči. Situacija je svima bila jasna. Ona ih je neodstupno zahtevala. Sporno je bilo: sa kime treba razgovarati, da li sa Nemcima ili sa Nedićem? Posle duže diskusije većina se složila da treba pregovarati sa Nedićem. Ovome se odsudno usprotivio Draža i major Mišić. Njegov zaključak po ovom pitanju bio je izražen rečima:

– KAD JE SITUACIJA TAKVA DA MORAM DA PREGOVARAM, ONDA ĆU DA PREGOVARAM SA NEPRIJATELJEM. NA TO ME OVLAŠĆUJE I MEĐUNARODNO RATNO PRAVO. UOSTALOM, ŠTA MI MOŽEMO DA DOBIJEMO OD NEDIĆA? SVE ŠTO NAMA TREBA, ORUŽJE I MUNICIJA, NEDIĆ MORA TRAŽITI OD NEMACA. JER OVDE NISU U PITANJU MALE I SITNE KOLIČINE. ZAŠTO IĆI POSREDNO, KAD MOŽEMO NEPOSREDNO?

Njegovo odsudno držanje, po ovom pitanju, odnelo je prevagu...

Isto tako bilo je sporno pitanje da li da se o pregovorima obavesti Nedić. Posle kraće diskusije, a pošto sam ja izložio da kapetan g. dr. Matl nalazi da Nedića treba obavestiti, doneta je odluka da se tako i učini. Tako je doneta odluka da se pregovara sa Nemcima.&lt;ref&gt;[https://sr.m.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8_%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%81_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 138.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 115.&lt;/ref&gt;|Izjava pukovnika [[Branislava Pantića]] o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}

1. novembra 1941. godine, pukovnik Draža Mihailović je uputio generalu [[Walteru Hinghoferu]], komandantu [[342. divizija|342. pješadijske divizije]], ponudu sljedeće sadržine:
{{izdvojeni citat|1) Na kolubarskom frontu nema komunista. Ukoliko ih je bilo oni su postali bezopasni. &lt;br /&gt; 2) Organizacija četnika je u stanju da održava red na području zapadne Srbije. &lt;br /&gt; 3) Komunistička opasnost će prestati od momenta kada se četničkoj organizaciji pruži mogućnost da neometano radi. Broj nacionalista je tako veliki da komunista ima samo 5%. Uz pomoć svoje brojne nadmoćnosti nacionalni elemenat pod komandom četnika može rešiti komunistička pitanja bez obostrane borbe. &lt;br /&gt; Uslov je: dovoljno naoružanje, koje nedostaje. &lt;br /&gt; 4) Ulazak u pojedine gradove je bio neophodan da se ne bi komunističke jedinice predstavljale kao oslobodioci i da ne bi povukle za sobom narodne mase. To se moralo događati i radi toga da bi se sprečili komunisti da vrše teror nad stanovništvom. &lt;br /&gt; 5) Četnička akcija nije usmerena protiv nemačkih jedinica, ukoliko one ne napadaju četnike i narod. &lt;br /&gt; 6) Naš narod voli slobodu i radovao bi se kada se na njegovoj teritoriji ne bi nalazile nemačke jedinice. To odgovara četničkom načinu vođenja rata, bez obzira na žrtve koje donosi. Oblast zapadne Srbije nema nikakav vojni značaj za nemačke jedinice, i trebalo bi da bude slobodna zona, u kojoj četnici održavaju red, pod uslovom da ih se u tome ne sprečava i da su dovoljno naoružani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_240.htm Izjava Draže Mihailovića od 1. novembra 1941. komandi nemačke 342. pešadijske divizije]&lt;/ref&gt;}}

Prethodno, general Hinghofer je 30. X 1941. obavijestio njemačkog opunomoćenog generala i zapovjednika u Srbiji [[Franz Böhme|Franza Böhmea]] da lokalni četnički komandanti u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] nude saradnju, očekujući zauzvrat pomoć u oružju od okupatora: „Četničke vođe iz [[Valjevo|Valjeva]], [[Slovac|Slovca]] i [[Lajkovac|Lajkovca]] daju važne podatke o organizaciji i izjavljuju spremnost da se sa nemačkim trupama bore protiv komunista. Traže oružje.“&lt;ref&gt;BA-MA, RH 26-342/14, 10-odnevni Hinghoferov izvještaj Bemeu, 30. 10. 1941.&lt;/ref&gt; Odmah po pristizanju Mihailovićeve ponude, štab 342. pješadijske divizije je istoga dana (1. XI) dostavio izvještaj svojoj pretpostavljenoj komandi u kome, između ostalog, stoji i sljedeće:
{{izdvojeni citat|Masa četnika, koja se nalazi u rejonu Valjeva, do sada se držala potpuno lojalno. Oni su prema komunistima zauzeli jasan odbijajući, takoreći, neprijateljski stav i može se reći uspešno se protiv njih borili. Oni su spremni i voljni da zajedno sa Vermahtom razbiju komuniste, kao i da u zemlji ponovo uspostave red i mir i zato traže nemačku pomoć.&lt;ref&gt;AVII, NAV—N—T—315, rolna 2130, snimci 626—632.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_10.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje MIHAILOVIĆ TRAŽI POMOĆ OD OKUPATORA]&lt;/ref&gt;}}

No, na samom početku sastanka sa nemačkim predstavnicima u selu [[Divci]] 11.11.1941. pukovniku Mihailoviću je rečeno:

{{izdvojeni citat|Pre dve nedelje poručili ste nam preko Vaših poverenika u Beogradu da je Vaša namera &quot;da nećete više dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje uništava&quot;. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemačkim Vermahtom i organima Nedićeve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:

1) Nemački Vermaht će sam u najkraćem vremenu okončati sa komunizmom i

2) glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku.}}

Nemci su procenili da Draža zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao generalštabni oficir pravilno ocenjuje da će se nastavak nemačkih operacija rđavo završiti po njega, i stoga &quot;nemački Vermaht ne može da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.]&lt;/ref&gt; U daljem razgovoru pukovnik Mihailović se pravdao nacistima zbog učešća u ustanku:

{{izdvojeni citat|Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generalštabni oficir poznajem snage obeju snaga.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt;}}

On se pravdao da je morao uzeti neke gradove od Nemaca da ih komunisti ne bi uzeli&lt;ref&gt;&quot;Moji ljudi su [[Bitka za Loznicu 1941.|krenuli na Loznicu]] zato da je komunisti ne zauzmu.&quot;&lt;/ref&gt; i tvrdio da nije na strani ustanika, &quot;onih koji žele da isteraju Nemce&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Draža Mihailović je izjavljivao Nemcima lojalnost i tražio da mu daju municiju da nastavi borbu protiv partizana.&lt;ref&gt;&quot;Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo.&quot;&lt;/ref&gt; Ali, želeo je da njegovo &quot;delovanje na nacionalnoj osnovi&quot; ostane potajno da ne bi prošao kao [[Kosta Pećanac]], koji je sklopio otvoreni sporazum sa okupatorom, čime je izgubio ugled u narodu i stekao oznaku izdajnika.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Uprkos svim njegovim predlozima, Nemci mu nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje:

{{izdvojeni citat|„Ponuda pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na raspolaganje za borbu protiv komunista je odbijena i zatražena je bezuslovna predaja. Mihailović je tražio da se konsultuje sa svojim komandatima. Mihailović također tražio oružje za borbu protiv komunista. Ovo je igra, borba između bandi za izvor oružja. Ipak, čini se da jedan dio Mihailovićevih bandi iskreno želi da se bori protiv komunista.“&lt;ref&gt;NAW, T-311, Roll 175, 000121-2: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka 17.11.41.}}

{{izdvojeni citat|Mihailović treba da sada pokrene akciju protiv Užica, gde se navodno nalazi celokupno rukovodstvo komunista, a zbog čega treba da se stavi u izgled i bombardovanje sa nemačke strane. U kontaktima sa nemačkim okupacionim vlastima koji su niže opisani, Mihailović je navodno molio da mu se stavi na raspolaganje 100.000 metaka da bi mogao nastupiti protiv Užica.|IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNOG CENTRA VERMAHTA U BEOGRADU OD 14. NOVEMBRA 1941. VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA O ODNOSU ČETNIKA DRAŽE MIHAILOVIĆA PREMA NOP-u, O PREGOVORIMA PREDSTAVNIKA VERMAHTA I DRAŽE MIHAILOVIĆA I O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI U SRBIJI}}

Za njim je decembra 1941. godine raspisana poternica, nakon čega je bio u bekstvu.

=== Predaja zarobljenih partizana Nijemcima (1941) ===
{{main|Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.}}
[[File:Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima.jpg|thumb|Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima]]
Iako je njegov prijedlog okupacionim vlastima u Divcima odbijen, pukovnik Mihailović je želio pružiti njemačkom okupatoru dokaz četničke gotovosti za saradnju. Stoga su četnici Draže Mihailovića, uz posredstvo samozvanog vojvode [[Jovan Škavović|Jovana Škavovića]], predali 13. novembra 1941. Njemcima oko [[Predaja zarobljenih partizana Nemcima novembra 1941.|365 zarobljenih partizana]]. [[Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.|Predaja zarobljenih partizana Nemcima]] se desila tokom [[ustanak u Srbiji 1941|ustanka u Srbiji]] novembra [[1941]]. godine.

Tokom [[Četničko-partizanski sukob|sukoba]] između [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] četnika i partizana u zapadnoj [[Srbija|Srbiji]] početkom novembra [[1941]], četnici su zarobili više stotina partizana. Jednu veću grupu od oko 500 zarobljenika, među kojima su bili partizani na prevaru zarobljeni u [[Gornji Milanovac|Gornjem Milanovcu]],&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_110.htm Relacija Takovskog četničkog odreda od 17. juna 1942, Zbornik NOR-a, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, dokument 110]&lt;/ref&gt; Kosjeriću,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/59_2_124.pdf Užička republika, Zapisi i sećanja, Narodni muzej, Užice 1981]&lt;/ref&gt; Karanu i Planinici, četnici su prikupili na [[Ravna Gora|Ravnoj Gori]]. Oko [[13. novembar|13. novembra]] [[1941]]. četnici su grupu od 365 zarobljenika odveli u [[Mionica|Mionicu]], i zatim u [[Slovac]]. Tu su prihvaćeni od [[Milan Nedić|Nedićevih]] i nemačkih snaga i prebačeni kamionima u [[Valjevo]]. Transport zarobljenika do [[Valjevo|Valjeva]] je pratio četnički vođ Jovan Škavović Škava, koji je prethodno bio [[Kosta Pećanac|Pećančev]] četovođa, dok je u tom periodu priznavao [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevu]] komandu. U predaji zarobljenika učestvovao je i ravnogorski oficir [[Pavle Mešković]]. Predaji partizana prethodio je [[Sastanak u Divcima 1941.|sastanak Draže sa Nemcima u selu Divci]].

Od ove grupe zarobljenika, Nemci su 263 streljali dana [[27. novembar|27. novembra]] [[1941]]. godine na Krušiku u Valjevu.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_21.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Streljanja na Krušiku u Valjevu]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44_4.pdf Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009: Krušik, Valjevo streljanje po grupama]&lt;/ref&gt; Ostali zarobljenici su delom streljani naknadno, delom deportovani u [[Koncentracioni logor|logore]], a delom pušteni na slobodu. Predaja zarobljenih partizana nastavila se i posle ovoga, i bila je naročito intenzivna u decembru 1941.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_24.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Decembarski pokolj]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44.htm Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009]&lt;/ref&gt;

=== Legalizacija četnika i hvatanje ustanika (1941-1942) ===
{{main|Legalizovani četnici}}
[[Datoteka:Legalizovani četnici u Srbiji 1942.jpg|minijatura|Legalizovani četnici Draže Mihailovića čuvaju [[Logor Metino brdo|logor na Metinom brdu]] kod [[Kragujevac|Kragujevca]] [[1942]].]]

Četnički odredi u Srbiji su delom raspustili regrute kućama i ostali u ilegali na kadrovskom sastavu, a delom se legalizovali kao pripadnici zvaničnih Nedićevih formacija. Krajem 1941. i početkom 1942. godine, pripadnici [[Legalizovani četnici|legalizovanih ravnogorskih odreda]] pružili su najznačajniji doprinos u hvatanju nekoliko hiljada odbjeglih ili pasiviziranih partizana i njihovih saradnika u [[Zapadna Srbija|zapadnoj]] i djelovima [[Centralna Srbija|centralne Srbije]], kao i u njihovoj predaji Njemcima. Učešćem u masovnom hvatanju i likvidaciji pripadnika partizanskih odreda i njihovih saradnika, čak i ako se zanemari aktivna borba protiv partizana, legalizovani ravnogorski četnici su učinili krupne usluge njemačkom okupatoru u uništenju partizanskog pokreta na području dotadašnje [[Užička Republika|Užičke republike]].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;&gt;[http://www.yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html Milan Radanović: Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944.]&lt;/ref&gt;

Već krajem novembra 1941. godine na Metinom brdu kod Kragujevca je formiran [[Logor na Metinom brdu|logor]] za zarobljene srpske ustanike i civilne taoce. Prvi dovedeni u logor bili su taoci iz Kragujevca, komunisti, odbornici narodnooslobodilačkog odbora, Romi, Jevreji i svi oni koji su nemačkim fašistima bili sumnjivi. Osim svakodnevnih likvidacija, veća masovna streljanja su vršena 2. i 19. marta 1942. godine.&lt;ref&gt;[http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1322 Metino brdo]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Hvatani borci su predavani nemačkom sudu, ili prekom sudu [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]]. Većina pohvatanih je bila iz okoline Rače, Topole i Aranđelovca. 2. marta 1942. godine na Metinom brdu je streljano 173 rodoljuba i simpatizera oslobodilačkog pokreta sa teritorije Kragujevca i okolnih opština.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |access-date=2014-05-01 |archivedate=2016-03-04 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304191846/http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; Logor je rasformiran u junu 1942. Preostali logoraši su transportovani u [[Koncentracijski logor Banjica|logor na Banjici]], gde je većina streljana, kao i u logore u Nemačkoj, Norveškoj i Grčkoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |title=Archive copy |access-date=2024-07-08 |archive-date=2024-07-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240708214249/https://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Nakon likvidacije partizanskih ostataka, četnici Draže Mihailovića su stekli faktičku kontrolu nad ruralnim područjima Srbije, dok je okupator držao gradove.

Mihailovićev stav u odnosu na njemačkog okupatora jasno je izražen u depeši, koju je opunomoćeni poslanik Ministarstva inostranih poslova Trećeg Rajha u Beogradu [[Felix Benzler]], 31. marta 1942. godine, uputio centrali u Berlinu:

{{izdvojeni citat|Sve dosad se nije postiglo da se ličnost pukovnika Mihailovića stavi pod kontrolu. Po svoj prilici ni on nije u stanju ili nije voljan da na srpskom području nešto preduzme, već je, naprotiv, preko jednog posrednika ovih dana ponudio vladi Nedića da prihvata da se objavi:

1) da on ne namerava da se bori protiv Nemaca;

2) da neće ništa da preduzima protiv Nedićeve vlade;

3) da se zalaže za održanje mira i reda u zemlji;

4) da poziva na borbu protiv komunista.

Posredniku je ponovo odgovoreno da za Mihailovića jedino u obzir dolazi da se bezuslovno potčini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_18.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje POD ZAŠTITOM LEGALIZOVANIH ODREDA]&lt;/ref&gt;}}

Nemački dokument od [[15. maj]]a 1942. godine navodi četničkog majora [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubu Jovanovića]] kao jednog od njihovih lokalnih saradnika za [[Zaječar]].&lt;ref&gt;NAW, T501, roll 248 frames 0121-0126; dostupno na http://znaci.net/temp/T-501_R-248-0126.jpg&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:SS-Obergruppenführer Werner Lorenz accompanied with unknown chetnik officer in NE Bosnia.JPG|mini|[[SS]]-[[Obergruppenführer]] [[Werner Lorenz]] u društvu neimenovanog četničkog oficira u sjeveroistočnoj [[Bosna (oblast)|Bosni]], jesen 1942. godine]]

U junu 1942. Mihailović je prešao u Crnu Goru, italijansku okupacionu zonu, na teritoriju koju su držali crnogorski četnici [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom|uz dopuštenje Italijana]]. Aktivnosti četničkih odreda u Srbiji svedene su na najmanju meru da se ne bi izazivao okupator, i uglavnom su ograničene na organizacionu i obaveštajnu delatnost i sitnije diverzije. Uprkos tome, nemački okupator je veoma ozbiljno shvatao četničku aktivnost i povremeno organizovao racije protiv preostalih Mihailovićevih odreda, koji su se trudili da izbegnu dodir sa neprijateljem.

U Srbiji, znatan broj Mihailovićevih snaga se legalizovao. Nemački popis glavnih vladinih legalnih odreda od [[15. maj]]a 1942, pod rednim brojevima 1 do 18 navodi Ljotićeve odrede, od 19 do 39 su Mihailovićevi, a od 40 do 100 Pećančevi. Tu na okupatorskom spisku snaga su neki od glavnih Mihailovićevih četnika: [[Predrag Raković]], [[Miloje Mojsilović]], [[Dušan Smiljanić]], [[Vučko Ignjatović]], [[Miloš Glišić]], [[Ljuba Jovanović]]... Do početka 1942. godine &quot;ravnogorski pokret istopio se u redovima Nedićeve milicije i konačno se ponovo pojavio, umanjen, u Crnoj Gori.&quot;&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/5_3.htm William Deakin, BOJOVNA PLANINA]&lt;/ref&gt;

Kako ne bi izgubio podršku naroda kao saradnik okupatora, Mihailović je odsustvo oružane borbe u Srbiji sredinom [[1942]]. godine nastojao da nadoknadi činjenjem smicalica nemačkim vojnicima po gradovima, ubacivanjem &quot;smrdljivih bombi&quot;, &quot;svrabećih praškova&quot;, &quot;praškova za kijanje&quot;, upućivanjem pretećih pisama, uznemiravanjem telefonom...&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;/&gt; Ovo nije ostalo neprimećeno. Britanski kapetan Bil Hadson je u drugoj polovini 1942. ponovo uspostavio vezu i javio da &quot;Mihailović još sarađuje s Osovinom u Crnoj Gori i Sandžaku i miruje u Srbiji&quot;, da su &quot;u Dalmaciji Trifunovićevi četnici legalizovani&quot; te, podsticani od Italijana, sanjaju o nekoj &quot;Srbo-Sloveniji i Dalmaciji&quot;. Na osnovu stanja na terenu on izvlači zaključak: 
{{izdvojeni citat|U trenutku kada je Mihailović u velikom stepenu igrao ulogu kvislinga bio je nagrađen najjačom britanskom propagandom.... Mihailoviću bi trebalo konačno reći da Britanci pretpostavljaju komuniste kvislinzima.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;|Britanski kapetan Bil Hadson}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Lopare 1942.jpg|mini|[[Radivoje Kerović]] (u sredini u bijeloj košulji) sa njemačkim tenkistima, [[Lopare]] 1942.]]

Posljednjeg dana kolovoza 1942, održan je sastanak kod načelnika štaba Komande Jugoistoka. Ovom prilikom je podijeljena informacija da se oko [[Banja Luka|Banje Luke]] vode žestoke borbe s partizanima, u kojima okupatoru pomažu četnici (“srpski nacionalisti“), bez preciziranja o kom odredu JVuO iz [[Bosna (oblast)|Bosne]] je riječ: 
{{izdvojeni citat|Velike borbe su izbile u blizini Banje Luke. Ustanici su upotrijebili teško naoružanje, topove, minobacače itd., kao i tenkove. Hiljadu srpskih nacionalista je sudjelovalo u borbi protiv ustanika na našoj strani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=490&amp;roll=175 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000485.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei Banja Luka größeres Gefecht, Aufständische traten mit schweren Waffen, Geschützten, Minenwerfern u.sw. auf, auch mit Panzer. 1000 serbische Nationalisten haben sich dort auf unserer Seite im Kampfe gegen die Aufständischen beteiligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka održanog 31. augusta 1942.}}

U drugom njemačkom izvještaju iz istog perioda se navodi da je 26. augusta jedan bataljun Wehrmachta južno od Banje Luke bio priklješten od strane nadmoćnijeg neprijatelja (i ovdje se napominje da su partizani raspolagali teškim naoružanjem), kao i da je Nijemcima u pomoć priskočilo čak „2000 bosanskih četnikâ“, što će rezultirati potiskivanjem jedinicâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOP i DVJ]] prema jugu do kraja mjeseca.&lt;ref&gt;BA/MA, RH 19 XI/81 (Die Bekämpfung der Aufstandsbewegung im Südostraum, Teil I), S. 244.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 155. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bereits am 26. August sah sich ein deutsches Bataillon bei dem Versuch, südlich von Banja Luka den ersten dieser Einfälle abzublocken, weit überlegenen, auch mit erbeuteten Panzern und Geschützen bewaffneten Verbänden gegenüber; nur mit Hilfe von 2.000 bosnischen Cetniks, die den Deutschen zu Hilfe eilten, gelang es bis Ende des Monats, die Partisanen wieder nach Süden abzudrängen.&quot;}})&lt;/ref&gt;

Takođe, u jednom izvještaju upućenom iz štaba njemačkih trupa u [[NDH]] od 18. novembra 1942. o četnicima se, između ostalog, navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|U zoni 714. pješadijske divizije nalazi se 6-8.000 četnika, naoružanih puškama i nešto automatskog oružja. Diviziji su dosad pružili vrijedne usluge time što su branili svoju teritoriju od partizana i time oslobodili njemačke i trupe NDH za dejstvo na drugim sektorima. K tome obezbjeđuju i željeznicu i pribavljaju važna obavještenja njemačkim trupama. Četnici su pri zajedničkim akcijama snabdjevani od strane NDH; također im pripada i naknada od otprilike 3 Rajshsmarke dnevno, čiju isplatu oni, međutim, dosad nisu tražili.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=361&amp;rec=314&amp;roll=566 Nacionalni arhiv Vašington, T-314, rolna 566, frejm 000357; Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj-/Veza sa neprijateljski orijentisanim krugovima u Srbiji/ (18. novembar 1942.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei 714.Div. haben die im Div.–Bereich beheimateten Cetnikverbände eine ungefähre Stärke von 6–8000 Mann. Sie sind mit Gewehren und verhältnissmässig wenig automatischen Waffen ausgestattet. Sie leisten der Div. wertvolle Dienste, indem sie ihr Heimatgebiet gegen Einfälle der Partisanen schützen, sodass, von grösseren Unternehmen abgesehen, in diesem Raume weder deutsche noch kroatische Truppen gebunden werden. Sie entlasten hiedurch den Bahnschutz und versorgen die deutsche Führung mit wertvollen Feindnachrichten. &lt;/br&gt; Die Cetnikverbände werden durch den kroatischen Staat bei Einsätzen mit Munition versorgt und verpflegt. Vertragsmässig steht ihnen neben anderen Zusagen /z.B. Versorgungsansprüchen/ auch Wehrsold von etwa RM 3.— täglich zu, den sie jedoch bisher nicht beansprucht haben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj (18. novembar 1942. godine)}}

=== Operacija Weiss i bitka na Neretvi (1943) ===
{{main|Operacija Weiss|Bitka za Konjic 1943.}}
[[File:Četnici i Nemci na Neretvi.jpg|thumb|Četnici i Nemci tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]] 1943.]]

Van Srbije, postojala je intenzivna saradnja četnika i Nemaca. Iako su mnogi četnici na lokalu pomagali nemačkim trupama protiv partizana, [[Hitler]] je do sredine 1943. godine strogo branio svojim jedinicama svaku saradnju sa četnicima.&lt;ref&gt;Nacionalni arhiv Vašington, Mikrofilm T-311, rolna 175, snimka 378: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka za novembar 1942 (30. novembar 1942.). „Svaka, pa i privremena, veza sa antikomunistički nastrojenim četnicima u Hrvatskoj je protivna naređenju Fuehrera, Ia 3071/42 o borbi protiv bandi.“&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=383 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000378.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Haltung gegenüber feindluch eingestellten Kreisen in Serbien/Kroatien: An Bev.Kmdr.Gen. in Serbien, Befehlshaber der dt. Truppen in Kroatien, Kdr.Gen. in Kroatien und Dt.Verb.Kdo. bei Supersloda ergeht ein Befehl betreffend klarer und eindeutiger militärischer Haltung gegenüber allen uns feindlich eingestellten Kreisen. Jede – wenn auch nur vorübergehende – Bindung mit antikommunistisch eingestellten Cetniks in Kroatien steht im Widerspruch zu den bzgl. Bandenkämpfung gegebenen Befehlen des Führers Ia Nr. 3071/42 g.K.&quot;}})&lt;/ref&gt; Za vrijeme izvođenja [[Operacija Weiss|operacije Weiss]], njemački komandanti na terenu su bili u nedoumici da li da se povinuju naređenjima svojih viših vojnih komandi, ali i političkih instanci, ili da nastave sarađivati s četnicima Draže Mihailovića:
{{izdvojeni citat|Uprkos borbenoj pomoći hrabrih četnika, koja je doprinijela deblokadi opkoljenih dijelova 718. pješadijske divizije, njemačke trupe imaju zadatak da se brzo probiju do boksitne oblasti. One imaju instrukcije da smatraju četnike neprijateljima. Sada se ispostavilo da se situacija kod mjesta Dobro (?), čija se posada sastojala od Nijemaca, Italijana i četnika, poboljšala zahvaljujući četničkom prodoru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=549 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000544.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Trotz der Waffenhilfe tapferer Cetnik, die auch zur Befreiung der eingeschlossenen Gruppe der 718.I.D. mit beigetragen haben, ergibt sich für die deutschen Truppen die Aufgabe, möglichst schnell in das Bauxitgebiet von Mostar vorzustoßen. Die deutschen Truppen haben den Auftrag die Cetniks als Feind anzusehen. Es ergab sich nun das Bild, daß die Besatzung von Dobro (?), die aus Deutschen, Italiener und Cetniks bestand durch den Vorstoß der Cetniks Luft bekam.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka (1. mart 1943.).}}

Major [[Slavoljub Vranješević]], komandant Zapadne Bosne JVuO, šalje 2. marta 1943. godine dopis »bratu« [[Uroš Drenović|Urošu Drenoviću]] kojim ga obavještava da je od strane njemačke komande u [[Banja Luka|Banjoj Luci]] zakazana konferencija na koju su pozvani najvažniji četnički zapovjednici s teritorije [[Bosanska krajina|Bosanske Krajine]]:
{{izdvojeni citat|Pre nekoliko časova primio sam izveštaj od Komandanta Bosanskih četničkih odreda brata Rade Radića, u kome mi javlja, da su Nemci pozvali na konferenciju u Banja Luci sve Komandante i to: Radića, Tešanovića, Drenovića, Marčetića, Mišića radi rešavanja važnih pitanja. Konferencija će se održati u nemačkoj komandi u B. Luci. Ovoj konferenciji neće prisustvovati pretstavnici hrvatskih ni vojnih ni civilnih vlasti.

Komandant mi je naredio, da pozovem sve Komandante na predkonferenciju, koja će se održati u Karanovcu na dan 4 o.m. u 12 časova.—

Prema napred izloženom pozivam te, da bez ikakvog izgovora i odlaganja bez obzira na situaciju na položaju, dođeš 4 o.m. do određenog časa u Karanovac.—

Ovo smatraj vrlo važnim i NAJHITNIJIM. Molim Te koristi sva moguća prevozna sredstva, pa i motorcikl i na vreme dođi na predkonferenciju.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 31, str. 64.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_64.htm Naređenje Komande bosanskih četničkih odreda od 2. marta 1943. komandantu odreda »Kočić« za prisustvovanje konferenciji radi usaglašavanja stavova o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Već 3. februara 1943. godine, major Vranješević je upoznao Vrhovnu komandu JVuO o činjenici da se bosanski četnici nalaze u službi njemačkog okupatora, ali i da su potpisali [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|sporazume o saradnji sa kvislinškim vlastima Nezavisne Države Hrvatske]]:
{{izdvojeni citat|
NEMCI

Četnički odredi učestvuju u borbi zajedno sa Nemcima češće puta, ali na zasebnim sektorima. Pre našeg dolaska, Nemci su uspeli da u borbu protiv komunista uvode četnike tako, da im ovi osiguravaju krila i da se mešaju u komandovanje. Ovome se je odmah stalo na put, ma da sa dosta poteškoća. Po sebi se razume da se mnogo interesuju o tome, da li mi imamo kakve veze sa Dražom Mihailovićem — što mi odbijamo, navodeći da je to samo komunistička propaganda kako bi izazvali Nemce protiv nas, pa nas tako priklještene, uveli u svoje redove. Ipak, često puta Nemci čuju kako svi četnici pevaju »Od Topole pa do Ravne Gore« ili »Od Manjače pa do Ravne Gore«, »sve su straže generala Draže« itd., dakle jasno primećuju, ali moraju da trpe. Njihova nemoć oseća se.

HRVATI

Ovi se redovno predaju komunistima, gde god ovi na njih udare. Hrvatski oficiri nalaze spas u komunizmu. Zbog sporazuma sa Hrvatima, koji su ovi [četnički — prim.] odredi sklopili pre našeg dolaska, borbe sa Hrvatima ne vode se. Naprotiv, za većinu starešina i boraca može se reći, da su taj sporazum shvatili kao definitivan svršetak rata, pa i otuda javašluk i slaba disciplina. Sada, dok se ne raščisti sa komunistima, ovakvo stanje mora da ostane.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_27.htm Izveštaj majora Slavoljuba Vranješevića od 3. februara 1943. majoru Zahariju Ostojiću o vojno-političkoj situaciji u četničkim odredima zapadne Bosne i saradnji sa nemačkim i ustaško-domobranskim jedinicama]&lt;/ref&gt;}}

Vojvoda [[Vukašin Marčetić]], komandant puka »Manjača«, bio je takođe jedan od potpisnikâ sporazuma sa vlastima satelitske NDH. Tokom operacije »Weiss«, vojvoda Marčetić se povezuje i sa njemačkim okupatorom, konkretno sa [[117. lovačka divizija (Nemačka)|117. divizijom]]:
{{izdvojeni citat|Posebno: [...] [[369. legionarska divizija|369. pješ. div.]] će prvo dovršiti borbe na [[Grmeč]]u. Uspostavljena veza sa četničkom grupom Marčetića, koja će preuzeti osiguranje vlastitog istočnog boka.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=315&amp;roll=2263 NARA, T315, Roll 2263, frame no. 000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;369. J.D. führt vorerst Kampfhandlungen in der Grmec durch. Verbindung mit Cetnikgruppe Marcetic aufgenommem, die Schutz der eigenen Ostflanke übernehmen will.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik 117. divizije, unos za 5. februar 1943.}}

O (prinudnom) sadjejstvu 117. divizije sa četničkim odredima pod komandom kapetana [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] u [[Bitka za Konjic 1943.|bici za Konjic]], februara 1943. godine, nakon rata će posvjedočiti i general [[Alexander Löhr]]:
{{izdvojeni citat|117. lovačka divizija, koja je prodirala od Ivan-sedla ka severozapadu, vodila je od početka teške borbe, pa je na kraju odbijena i odbačena. Jedan njen deo morao je da se spasava u Konjicu, koji je bio utvrđen i posednut od Italijana i četnika. Ovo mesto su partizani okružili i tako je došlo do toga da su se ovde, pod pritiskom događaja, borili na istom frontu Nemci i četnici – doduše odvojeni jedni od drugih italijanskim jedinicama. Konjic je doduše bio oslobođen iz okruženja sa trupama iz [[Sarajevo|Sarajeva]], ali je partizanima uspelo da se probiju preko Neretve i povuku svi bez izuzetka u severnu [[Crna Gora|Crnu Goru]].&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html | title = Записи Александра Лера, часопис СРПСКО НАСЛЕЂЕ, број 7/1998 | publisher = Srpsko-nasledje.co.rs |date=3. 1. 1943. | accessdate=4. 1. 2023. | archive-url = https://web.archive.org/web/20130216202528/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html# | archive-date=16. 2. 2013 |url-status=dead | df = }}&lt;/ref&gt;|General [[Alexander Löhr]], komandant Jugoistoka}}

Tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]], četnici su bili obilno snabdijevani streljivom i hranom iz italijanskih i njemačkih magacina. Kapetan Vojislav Lukačević, koji se zajedno sa svojim četnicima tukao uz borbenu grupu »Anacker«, [[5. mart]]a iz [[Konjic]]a je javio majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] da mu »11« (tj. Nijemci) daju municiju, kao i da je vojvoda [[Dobroslav Jevđević]], sa svoje strane, zadužen za obezbjeđivanje logistike:
{{izdvojeni citat|Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa 11. Verujem da si o njima dobio preterane izveštaje. Svaka njihova kolona koja nastupa ima najviše jednu trećinu Nemaca a ostalo su domobrani i po nešto ustaša. Oni sami ne mogu ništa da urade, toga su svesni. Ja mislim da je nama najpreči za sada cilj uništenje komunista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa 11 dok komunisti nisu likvidirani a oni nisu likvidirani i pored uspeha koje smo postigli. Čvrsto sam ubeđen da nas 11 neće napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano... Najvažnije i najbolje snabdevanje preko [[Sarajevo|Sarajeva]] koje neka Jevđo forsira. Dobio sam sinoć preko 11, 30.000 metaka obećali još čim im stigne neki transport koji očekuju u Sarajevo.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_2_71.htm IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 5. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O BORBENOM RASPOREDU ČETNIKA I NEMACA NA SEKTORU KONJIC—JABLANICA]&lt;/ref&gt;}}

O isporuci municije jedinicama JVuO (najvjerovatnije o onoj koja je data kapetanu Lukačeviću), Komanda Jugoistoka je 7. marta javila vojnom vrhu u [[Berlin]]u:
{{izdvojeni citat|– 7. mart 1943: Municija za četnike. Vrhovna komanda je obaviještena telegramom o isporuci 30.000 metaka četničkim jedinicama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=453 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000448.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Munition für die Cetniks: &lt;/br&gt; An OKW/WFSt. ergeht eine Meldung betraf. der Übergabe von 30.000 Schuß Inft. Munition an Cetnikverbände.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja Komande Jugostoka za mart 1943. godine (31.3.43.)}}
[[File:Chetniks and German Officers meet in Bosnia, 1943.jpg|thumb|Sastanak njemačkih oficira sa četnicima u [[Bosna (regija)|Bosni]], [[1943]]. godina]]

9. [[Mart|ožujka]] 1943. godine, [[Fašizam|fašistički]] [[Poglavnik|duce]] [[Benito Mussolini]] šalje pismo [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]],&lt;ref&gt;''Tajna pisma Hitler – Mussolini (1940—1943)'', edicija Dokumenti i svjedočanstva (priredio i preveo: Dr Bogdan Krizman), Novinarsko izdavačko poduzeće (NIP), Zagreb, 1953, str. 78.&lt;/ref&gt; vođi [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]], u kom navodi da je upoznat sa suradnjom njemačkih okupacionih trupa s četnicima:
{{izdvojeni citat|Više tisuća četnika naoružali su, na lokalnoj bazi, komandanti talijanskih jedinica, da vode gerilu, za koju imaju, kao svi stanovnici Balkana, naročite sklonosti. Do danas su ti četnici suzbijali partizane vrlo odlučno. Upravo sam primio izvještaj. U njemu mi javljaju, da su njemačke snage, koje su uspostavile dodir sa četnicima u dolini gornje Neretve, pristale da surađuju s njima i da su naoružale četnike metcima i ručnim bombama.|[[Benito Mussolini]] u pismu [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]] (9. III 1943)}}

O pristizanju Mussolinijeva pisma istog je dana javila i Vrhovna komanda njemačkih oružanih snaga:
{{izdvojeni citat|''9. mart'' &lt;/br&gt; Duče poslao pismo Hitleru, u kome zastupa mišljenje da su četnici i partizani neprijatelji Osovine. O tome je razgovarao i sa nemačkim ministrom spoljnih poslova. Priznaje da su Italijani do sada naoružali nekoliko hiljada četnika za gerilski rat protiv komunista i oni su se do sada energično borili protiv partizana. Ali, sada je Duče izdao energičnu naredbu, da se četnicima više ne daje oružje i da njih, nakon što se partizani poraze, treba razoružati. Na osnovu poslednjih vesti, na prostoru gornje Neretve Nemci su takođe stupili u kontakt sa četnicima i ostavili im patrone i ručne granate.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 9. marta 1943.}}

Pošto је za katastrofalni poraz četnika u bici na Neretvi optužio Jevđevića, [[Petar Baćović|Baćovića]] i [[Bajo Stanišić|Baja Stanišića]] a istakao za primjer Vojislava Lukačevića, major Ostojić im је 10. marta naredio da se kod Italijana zauzmu za dozvolu o prebacivanju četnika na zapadnu obalu Neretve. Odgovarajući na optužbe, Jevđević i Ваćоvić istoga dana izvještavaju Mihailovića da је za proboj operativne grupe NOVJ kriv upravo Lukačević, te da Ostojić, komandujući iz [[Kalinovik]]a, nema pravu predstavu о toku događaja. Jevđević navodi: „Kada sam zvao delove Vrhovne komande da komanduju nа licu mesta, odgovorili su neljubazno da neće da radе sa okupatorom, tražeći u isto doba hranu, municiju, topove i vojsku od okupatora.“ Као argument da četnici moraju bespogovorno slušati naređenja okupatorskih oficirâ, vojvoda Jevđević navodi podatak da Nijemci i Italijani hrane i snabdijevaju municijom cjelokupnu masu četnikâ od 13.200 ljudi. Riječ je o 2000 četnika pod komandom Вајa Stanišića, 4.000 iz Lukačevićeve konjičke gruре, 6.000 pod komandom majora Petra Baćovića (hercegovački četnici) i 1.200 četnika kojima komanduje major Andrija Vesković. Jevđević Mihailoviću piše i da su okupatori dali toliko hrane da је on, na osnovu lažnog brojnog stanja, uspio da uštedi 110.000 obroka, kao i da su mu za posljednjih nekoliko dana isporučili 1.100.000 metaka.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 3/1, kut. 293, dep. 2248.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Saradnja četnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februar — mart 1943), Prilozi Instituta za istoriju (br. 17), Sarajevo, 1980, str. 214.&lt;/ref&gt;

General [[Rudolf Lüters]], zapovjednik njemačkih trupa u NDH, piše u procjeni situacije od 16. marta 1943. da je „neprijateljski otpor protiv nemačkih divizija koje su napadale uglavnom slomljen“, te da je „operacija „[[Operacija Weiss|Vajs II]]“ u suštini završena“. O četničkim snagama u njemačkoj zoni operacija, general Lüters navodi:
{{izdvojeni citat|Četničko pitanje nije se dalje zaoštrilo. U području [[114. lovačka divizija (Njemačka)|714. divizije]] nisu zabeležena nikakva prekoračenja u tuđu nadležnost. Četničko rukovodstvo se potčinilo naređenjima nemačkog Vermahta i potvrdilo svoju lojalnost. Četnici koji se nalaze na području [[118. lovačka divizija (Njemačka)|718. pešadijske divizije]], naročito u rejonu [[Zenica|Zenice]] i [[Han-Pijesak|Han-Pijeska]], neprijateljski se suprotstavljaju hrvatskoj državi i nemačkom Vermahtu i pokušavaju da izazovu nemire putem sabotaža i razoružavanja hrvatskih odreda. Divizije koje su učestvovale u operaciji „Vajs II“ jedinstveno se povoljno izražavaju o držanju četničkih jedinica. Dragocenim izviđačkim podacima i napadima za rasterećenje pomagali su našim jedinicama, mada ni u jednom slučaju nije sa nemačke strane tražena podrška.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_3_38.htm Procena vojno-političke situacije komandanta nemačkih trupa u NDH od 16. marta 1943. za period od 1. do 15. marta 1943. godine]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=372&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 000366—000367.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cetnikfrage hat sich nicht weiter zugespitzt. Im Bereich der 714.J.D. sind keine Übergriffe zu verzeichen. Die Cetnikführung hat sich den Befehlen der deutschen Wehrmacht untergeordnet und ihre Loyalität versichert. Die im Bereich der 718.J.D. befindlichen Cetniks, besonders im Raum ZENICA und HAN PIJESAK stehen kroat. Staat und deutscher Wehrmacht feindlich gegenüber und versuchen durch Sabotageakte und Entwaffnung kroat. Abteilungen Unruhe zu stiften. Die im &quot;Weiss II&quot;–Einsatz befindlichen Divisionen äussern sich übereinstimmend günstig über das Verhalten der Cetnikverbände. Durch wortwolle Kundschafterdienste und Entlastungsangriffe haben sie der Truppe geholfen, obwohl in keinem Falle deutscherseits Unterstützung orboten worden war.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U iscrpnom izvještaju&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 1015—1018.&lt;/ref&gt; koji je [[5. maj]]a 1943. godine podnio [[SAD|američki]] [[Ured za strateške usluge]] (preteča današnje [[Centralna obaveštajna agencija|Centralne obavještajne agencije]]), sumiraju se rezultati netom završene operacije »Weiss«:
{{izdvojeni citat|Krajem januara 1943. godine zajedničke nemačke, hrvatske, italijanske i četničke snage povele su veliku ofanzivu protiv jugoslovenske oslobodilačke armije. Neprijatelj je potpomognut od Drenovićevih četnika uspeo da potisne jugoslovenske patriote u Hercegovini i jugoistočnoj Bosni. Glavni udar u sadašnjoj neprijateljskoj ofanzivi vrše kombinovane četničke snage u Hercegovini (V.[ojislav] Lukačević, član Mihailovićevog glavnog štaba), u Crnoj Gori (Bajo Stanišić) i u Sandžaku (Pavle Đurišić, član Mihailovićevog glavnog štaba). Ishod ove borbe je još neizvestan. Partizani govore da su oni odneli pobedu, dok četnici insistiraju na tome da su gotovo potpuno očistili ove jugoslovenske krajeve od antifašističkih snaga. Tačno je, međutim, da su jugoslovenski antifašistički gerilci pretrpeli teške teritorijalne gubitke, ali daleko je od toga da su njihove snage uništene ili razbijene. Na drugoj strani, mnogo slavljeni četnici generala Mihailovića danas su angažovani u jednoj od najžešćih ofanziva za uništenje jugoslovenskih demokratskih snaga.}}

=== Četnički teror u Srbiji (1943) ===
{{main|Srbija u Drugom svetskom ratu|Zločini četnika u Drugom svjetskom ratu}}
Mihailovićeva taktika u Srbiji se početkom 1943. sastojala u tome da organizuje i štedi svoje snage za &quot;planirani narodni ustanak&quot;. Nemci navode da je izbjegavao svaki konflikt sa okupacionim trupama.&lt;ref&gt;NAW, T-78, Roll 332, 6289915, 919: Procjena situacije komande Jugoistoka za feburar 1943 (2. mart 1943.).&lt;/ref&gt; Izveštaji Nedićeve vlade konstatuju da je četnička akcija gotovo svuda upravljena na obračunavanje sa komunistima, koje se sprovodi beskompromisno, do istrebljenja. Inače, četnici na sastancima sa narodom naređuju lojalno držanje prema domaćim vlastima i okupatorskoj vojnoj sili kao i &quot;odricanje svake pomoći partizansko-komunističkim bandama&quot;.&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 59/1—1, k. 22.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 54/5—1, k. 22.&lt;/ref&gt;

12. februara 1943. godine, kapetan [[Miloš B. Marković]], komandant Ariljske brigade iz sastava Požeškog korpusa JVuO, prenosi Mihailoviću ideju poručnika [[Zvonimir Vučković|Zvonka Vučkovića]] da iskoristi vezu sa njemačkim oficirom u cilju »gonjenja komunista«:

{{izdvojeni citat|Po povratku sa puta iz štaba 1a sastao sam se sa Vučkovićem koji me je zamolio da Vas izvestim o sledećem: &lt;/br&gt; U srezu Kačerskom nalaze se dve komunističke grupe, prva jačine 60 a druga oko 150 ljudi. Ove se grupe prebacuju i u Oplenački srez. Za likvidaciju ovih grupa potrebno mu je oko 300 ljudi, no kada bi ih skupio izazvao bi potere od strane okupatora. Ima jednu drugu mogućnost a to je da uputi Nemce da gone ove grupe. Posredno, no obazrivo ima vezu sa jednim od nemačkih komandanata, koji je izjavio gotovost za usluge svake vrste a naročito u gonjenju komunista. Zvonko će ga upotrebiti no ne uspeli to preduzeće sam potrebno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_33.htm  Izveštaj komandanta Ariljske brigade od 12. februara 1943. Draži Mihailoviću o borbama protiv pripadnika NOP-a u zimu 1942. godine i dostignutoj organizaciji u brigadi]&lt;/ref&gt;}}

Poručnik [[Predrag Raković]], u svojstvu komandanta 2. ravnogorskog korpusa JVuO, informiše 3. marta 1943. generala Mihailovića o tajnom sastanku sa nemačkim potporučnikom Krigerom:

{{izdvojeni citat|Okupator, kako Nemci tako i Bugari svu svoju akciju uputili su na komuniste, na njihovo gonjenje i istrebljenje. U smislu depeše koju sam podneo G. Ministru, sastao sam se 2 marta t.g. na Savincu u jednoj šumi sa Nemačkim komandantom potporučnikom Krigerom iz Gor. Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od strane Nemaca došao potporučnik Kriger i njegov tumač. A sa naše strane bio sam ja i moj Načelnik štaba p.por. Lazarević. Tema razgovora bila je isključivo uništenje komunističkih bandi, na teritoriji koju obezbeđuje Nemačka jedinica iz Gor. Milanovca. Uglavnom dolazi u obzir komunistički vođa [[Milorad Labudović|Labud]] koji ima oko 150 komunista pod svojom komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kačerskom i Orašačkom. Utvrdili smo plan za ovaj rad. O izvođenju ove akcije detaljno sam se dogovorio sa Zvonkom noću između 2/3 - III t.g., u čemu smo postigli potpunu saglasnost.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 127, reg. br. 7/3 (S-X-12/4).&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_67.htm  Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 3. marta 1943. Draži Mihailoviću o borbi protiv pripadnika NOP-a i pregovora sa predstavnicima nemačkih okupacionih trupa]&lt;/ref&gt;}}

I u depeši od 23. marta, Raković piše da se ponovo sastao sa nemačkim komandantom iz G. Milanovca, te je dogovoreno da se za ubijene Nemce neće više paliti kuće redom, već &quot;samo po našem spisku&quot;, partizanske, i samo će se partizani ubijati:

{{izdvojeni citat|Hapšenje naših ljudi više neće biti na reonu nemačke komande G. Milanovac. Ako pogine okupatorski vojnik na ovome terenu neće se paliti redom kuće, već samo po našem spisku i to partizanske i samo će se partizani ubijati. [...] Dobio sam 5000 metaka za čišćenje moga reona od komunista.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2,  Dokumenti jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta Draže Mihailovića: 1. januar — 8. septembar 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 113, str. 550.&lt;/ref&gt;}}

[[Datoteka:Četnici batinaju narod.jpg|thumb|Četnici batinaju seljaka u Srbiji.]]

Koliki je bio teror koji su četnici sprovodili nad pristalicama [[NOP|pokreta otpora]] u području doline Zapadne Morave, Dragačeva i Takova, svedoči konstatacija u biltenu kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova:

{{izdvojeni citat|Ilegalni odredi poručnika Vlaste Antonijevića, Dače Simovića, Milutina Jankovića, poručnika Vasića i kapetana Rakovića nemilosrdno ubijaju sve one koji su makar i jedan dan bili i sarađivali sa partizanima. Neki od ovih odreda vode tako bezumnu akciju da se njihova delatnost može ravnati sa radom običnih odmetnika.&lt;ref&gt;http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/102680-aak-Gornji-Milanovac-Luani.html&lt;/ref&gt;|Izveštaj kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova (april 1943)}}

Četnici su, poput okupatora, prema partizanima, njihovim simpatizerima i porodicama, primenjivali najsvirepije mere:

{{izdvojeni citat|1) Protiv zaludele, potpuno obezglavljene i pomahnitale komunističke bande u šumi, sve određene starešine i svo nacionalno naoružano ljudstvo ima povesti beskompromisnu borbu za njihovo potpuno uništenje. Izuzetka u ovome pogledu ne može biti.

4) Ko se uhvati da nosi hranu ili druge potrebe komunistima, a to se tačno utvrdi, komandant brigade sa čije bi teritorije bio takav krivac, odmah će ga streljati i porodicu potpuno uništiti. Kuću spaliti, a stoku zapleniti za izdržavanje gorskih jedinica.

5) Ko se uhvati, a to se od strane komandanta brigade utvrdi, da je krio komuniste, primio u svoju kuću ili im slao makakva obaveštenja, biće najstrožije kažnjen.

6) Ko se uhvati i bude dokazano, da je neko lice videlo komuniste, a nije na najbrži način izvestilo najbližu četničku komandu, biće takođe kažnjeno, u čemu se komandantima brigada ostavlja puna inicijativa.

7) '''Ako u nekom selu bude ubijen makoji četnik, komandant brigade dotične teritorije odmah će streljati deset simpatizera'''.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_4.9.1943. Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica 4.9.1943.]&lt;/ref&gt;|Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica (4.9.1943).}}

Zbog svega navedenog, mnogi ljudi koji su prišli četnicima na početku ustanka protiv sila Osovine, bili su razočarani preusmerenjem dejstava u borbu protiv partizana. Tako je britanski oficir za vezu Hadson zabeležio: &quot;Nekoliko četničkih jedinica tražilo je da bude oslobođeno zadatka borbe protiv partizana&quot;.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;

=== Zabrana sabotaža u Srbiji i učvršćivanje vezâ s Nijemcima na području NDH (1943) ===
{{main|Sabotaže u Srbiji u Drugom svjetskom ratu|Neil Selby}}
[[Datoteka:Plakat o streljanju DM pristalica iz 1942.jpg|mini|Plakat o streljanju „50 DM pristalica“ zbog rušenja mosta na pruzi Požarevac - Petrovac na Mlavi iz decembra [[1942]].]]

U Srbiji, iako su neke četničke pristalice vršile sabotaže, trpeći nemačke odmazde zbog toga, četničko vođstvo je posebno branilo ozbiljnije sabotaža na bitnim saobraćajnicama, pa su čak sprečavali britanske komandose na terenu da ih vrše:

{{izdvojeni citat|[[Neil Selby|Major Selby]] imao zadatak da organizuje sabotaže i dotur materijala za iste; „Prema Selbyevim navodima, '''do sabotaža nije došlo zato što ih D.M., odn. njegovi komandanti na terenu na terenu još nisu odobrili'''.“&lt;ref&gt;NAW, T-313, Roll 482, 000544: Izvještaj obavještajnog odjeljenja Vojnog komandanta Jugoistoka o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca u noći 18./19. augusta 1943 (26. august 1943.).&lt;/ref&gt;|Izvještaj nemačkog obavještajnog odjeljenja o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca (26. august 1943).}}

U izvještaju potpukovnika Klamrotha iz Generalštaba njemačkih oružanih snaga, nakon inspekcijskog putovanja po Balkanu u avgustu 1943. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt; konstatuje se da je general Mihailović najstrožije zabranio izvođenje sabotažâ protiv okupacione sile prije eventualnog [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničkog]] iskrcavanja. Pored toga, pominje se i to da su njemačke obavještajne strukture detaljno upoznate sa kretanjem četničkog komandanta i Vrhovne komande JVuO po Srbiji:
{{izdvojeni citat|Pokret Draže Mihailovića:

U Srbiji tinja latentni ustanak. Draža Mihailović je liderska priroda i veoma je aktivan. Svaki preuranjeni napad protiv okupacionih snaga u startu je strogo zabranjen. Trenutno se jedino vodi borba protiv komunista.

Mora se očekivati jedinstveni napad na okupacione snage, uključujući sabotaže i prepade. Pretpostavlja se da je angloameričko iskrcavanje na Jadranu trenutak za to. Stav Draže Mihailovića prema Angloamerikancima opisan je na sledeći način: „Kao pomagači ste dobrodošli, ali ja ću sâm obnoviti Jugoslaviju!“ Nadzor nad Dražom Mihailovićem je dobar. Nemačke službe vrlo brzo saznaju za njegova boravišta koja neprestano menja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=638&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289888.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;b) Draga [sic!] Mihailowitsch Bewegung: &lt;/br&gt; In Serbien schwelt der latente Aufstand. Draga Mihailowitsch ist eine Führernatur und sehr aktiv. Jedes vorzeitige Losschlagen gegen die Besatzungstruppen ist zunächst streng verboten. Zur Zeit nur Kampf gegen Kommunisten. &lt;/br&gt; Mit dem einheitlichen Beginn von Sabotage, Überfallen usw. auf Besatzungstruppen muss gerechnet werden. Als Zeitpunkt dafür wird die Landung der Anglo–Amerikaner in der Adria vermutet. Die Einstellung des Draga Mihailowitsch den Anglo–Amerikanern gegenüber wird geschildert: &quot;Als Helfer willkommen, aber ich selbst baue Jugoslawien wieder auf!&quot; Die Überwachung des Draga Mihailowitsch ist gut. Die deutschen Dienststellen kennen sehr bald seine ständig wechselnden Standorte.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ipak, kako bi i dalje stvarao privid otpora i zadržao status saveznika, povremeno je inicirao bezazlene diverzije, koje neće izazvati nemačku odmazdu:

{{citiranje|Udružite se sa apotekarima. Uzmite od njih praškova za kijanje, suzavce i supervodonik. Na igrankama svrabeće praškove. Upućujte preteća pisma, uznemiravajte telefonom, stvarajte svuda strah i zabunu.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;&gt;Bojan Dimitrijević - Kosta Nikolić: Đeneral Mihailović - biografija, Beograd : Institut za savremenu istoriju, 2004, str 378-9.&lt;/ref&gt;|[[Draža Mihailović]] naređuje „misteriozne” sabotaže po gradovima septembra 1943.}}

1. avgusta 1943. godine, komandant njemačkih trupa u Hrvatskoj ([[NDH]]) general [[Rudolf Lüters]] na sljedeći način interpretira držanje Mihailovićevih četnika (mahom onih koji su bili obuhvaćeni [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|ugovorima sa vlastima NDH]]) po okončanju [[Operacija Schwarz|operacije »Schwarz«]]: 
{{izdvojeni citat|Stav četnika s obje strane [[Bosna (rijeka)|rijeke Bosne]] te na području između rijekâ Bosne i [[Una|Une]] i [[Sana|Sane]] i dalje se može opisati kao lojalan, iako ustaška politika – koju je hrvatska vlada u posljednje vrijeme iznova naglasila – nije ostala bez povratnog dejstva na njihovo držanje, što se pokazalo uzdržanošću prema komunističkim bandama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=357&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000352.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Haltung der Cetniks beiderseits der Bosna und zwischen Bosna und Una–Sana kann noch als loyal bezeichnet werden, obwohl der wohl der in letzter Zeit seitens der kroat. Regierung wieder betonte Ustascha–Kurs nicht ohne Rückwirkung auf ihre Haltung geblieben ist und sich Zurückhaltung gegen die kommunistischen Banden zeigte.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj za mjesec jul 1943. upućen štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]}}

Kao paradigmatične za držanje spram nastupajućih njemačkih trupa mogu se uzeti preporuke iz naređenja kapetana Jovana Dabovića, komandanta Ličko-kordunaške četničke oblasti, upućene 6. septembra 1943. godine kapetanu Dušanu Đakoviću:
{{izdvojeni citat|NAREĐUJEM
1) Svi komandanti narediće svima svojim jedinicama i patrolama da, ako Nemci budu naišli na njihov reon dejstva, ne otvaraju vatru i da se drže pasivno sve do mog daljeg naređenja.

2) Kada bude primećen dolazak Nemaca da se jedinice povlače u šume i da sa njima izbegavaju dodir.

3) Ako se desi da se neka jedinica, patrola ili pojedinac nađe u takvoj situaciji da Nemce ne može izbeći pri dodiru sa njima da kaže da se bori protivu komunizma.

Napominjem ovom prilikom da su se Nemci prema četnicima u Hercegovini poneli vrlo korektno.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dok. br. 42, str. 81.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dokument br. 202, strane 942—943.&lt;/ref&gt;}}

18. rujna 1943. godine, poručnik Lippert iz Obavještajnog odjela [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] sastavlja izvještaj o posjetu poručnika [[Milana Cvjetićanina]], komandanta Bosanskog korpusa „[[Gavrilo Princip]]” [[Dinarska četnička divizija|Dinarske četničke divizije]] JVuO, kojega je [[Kapitulacija Italije|kapitulacija Italije]] zatekla na liječenju u [[Split]]u. Tom prilikom, Cvjetićanin nedvosmisleno poentira:
{{izdvojeni citat|Mi četnici znamo da se samo uz pomoć njemačkih trupa može postići efikasno uništenje bandita, jer smo mi četnici za to isuviše slabi.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.], str. 273.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=984&amp;rec=313&amp;roll=483 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000981.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Wir Cetniks wissen, dass nur durch die deutschen Truppen eine wirksame Vernichtung der Banditen erfolgen kann, da wir Cetniks hierzu zu schwach sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://pescanik.net/pismo-citateljima-blica-i-gledateljima-serije-ravna-gora/ Boris Dežulović: Pismo čitateljima Blica i gledateljima serije “Ravna gora”]&lt;/ref&gt;}}
[[Datoteka:Marsz wojsk niemieckich w Dalmacji (2-515).jpg|mini|Četnici Dinarske divizije u mimohodu pored motorizovane kolone njemačke 114. divizije (Dalmacija, septembar 1943).&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2018/01/bk0306.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0306 | Photo | 114. Jäger-Division]&lt;/ref&gt;]]

Nakon [[Kapitulacija Italije u Jugoslaviji|kapitulacije Italije]] [[8. septembar|8. septembra]] [[1943]]. sve četničke snage iz italijanske okupacione zone su, nakon [[Antiosovinska ofanziva JVuO 1943.|sporadičnih sukoba]], uspostavile punu saradnju sa novouspostavljenim nemačkim okupacionim vlastima.&lt;ref&gt;Vidi: [[s:Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade|Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade]], [[s:Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.|Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.]], [[s:Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.|Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.]], itd.&lt;/ref&gt; Mihailović je 7. oktobra 1943. naređivao svojim četnicima borbu protiv partizana u Sandžaku &quot;po svaku cenu&quot; i nesukobljavanje sa Nemcima &quot;po svaku cenu&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_9.htm Naređenje Draže Mihailovića od 7. oktobra 1943. komandantima kopusa u zapadnoj Srbiji za mobilizaciju ljudstva i borbu protiv NOVJ u Sandžaku]&lt;/ref&gt;

Poručnik [[Jovan Pupavac]] pojašnjava u pismu upućenom 10. februara 1944. komandantu Zapadne Bosne JVuO majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]] kako je tekao proces prilaženja četnikâ pod komandom vojvode Momčila Đujića njemačkoj okupacionoj sili:
{{izdvojeni citat|Dinarsku oblast sam napustio iz sledećih razloga: 1) Posle propasti Italije u Dalmaciju su došli Nemci. Komandant Dinarske oblasti pop Đujić stupio je u saradnju sa njima, najpre preko [[Mane Rokvić|Mane Rokvića]] koji je došao sa njima iz [[Bosanski Petrovac|Bosanskog Petrovca]]. Kasnije je delegirao kod štaba 114. Nemačke divizije svoga načelnika štaba kapetana Mijovića Novaka. Ljudstvo je postalo Nemačka milicija, primajući od njih redovnu hranu, municiju i dopunu oružja. Nemci su vrlo rado primili saradnju četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_73.htm Izveštaj komandanta 1. brigade Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 10. februara 1944. komandantu korpusa o saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji]&lt;/ref&gt;}}

U odgovoru koje je 4. oktobra 1943. poslalo Obavještajno odjeljenje 114. lovačke divizije, odbacuju se navodi iz telegrama poslatog od strane štaba 15. brdskog korpusa, u kojem se vojvoda [[Momčilo Đujić]] optužuje za prepade na njemačke trupe i u kojem se traži njegovo hapšenje. Nasuprot takvom zahtjevu, za komandanta [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]] se tvrdi sljedeće: „Uvjerljiva obavještenja i dokumenti nedvojbeno ukazuju da se Đujićeva četnička grupa u dosadašnjoj borbi protiv komunizma pokazala kao pouzdana... Sabotažni akti i prepadi na njemačke trupe dosad se nijesu događali.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=792&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000788.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach hiesigen sicheren Nachrichten und einwandfreien Unterlagen ist die Cetnikgruppe des Vojvoden Djujic im Kampf gegen die kommunistische Aufstandsbewegung bisher als zuverlässig zu bezeichnen. &lt;/br&gt; Sabotageakte und Überfälle gegen die Deutsche Wehrmacht sind bisher nicht erfolgt.&quot;}})&lt;/ref&gt; U poređenju sa oružanim snagama NDH, obavještajni oficiri 114. divizije Wehrmachta daju i mnogo povoljniju ocjenu za učinkovitost četnika: „Hrvatske trupe i ustaše, već zbog svoje brojnosti, ne mogu predstavljati značajniju podršku; osim toga, njihova borbena vrijednost je poznata. Četnički odredi su se dosad svuda pokazali kao izuzetno aktivni i pouzdani.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=793&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000789.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroatische Wehrmacht und Ustaschaverbände im Bereich sind schon rein zahlenmässig keine nennenswerte Unterstützung; darüber hinaus ist deren Kampfwert hinreichend bekannt. Die Cetnikverbände erweisen sich bisher überall als äusserst rege und zuverlässig.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Četnički komandant u zapadnoj Bosni Uroš Drenović s nemačkim oficirima na terenu.jpg|thumb|Vojvoda [[Uroš Drenović]] (desno), četnički zapovjednik u [[Zapadna Bosna|zapadnoj Bosni]], zajedno sa njemačkim oficirima na terenu.]]

U jesen 1943. godine, Vrhovna komanda Vermahta konstatuje prestanak bilo kakve aktivnosti DM protiv njih:

{{izdvojeni citat|U jesen 1943. Titov pokret sve je više uzimao maha, a Mihailovićev pokret bio je potisnut na teritoriju Srbije. Komunisti nisu primali samo pomoć od sovjetske Rusije, nego sve više i od Engleza. Italijanska armija je kapitulirala. U ovakvoj novonastaloj situaciji četnički pokret bio je prisiljen da preispita svoj stav prema nemačkoj okupacionoj sili… Bilo kako, od tog vremena prestali su svi napadi Mihailovićevih ljudi protiv nemačke okupacione sile.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Četnici u Hercegovini su počeli sarađivati sa njemačkim nadležnim komandama odmah po ulasku njihovih trupa u bivšu italijansku okupacionu zonu:
{{izdvojeni citat|Banda koja je napadala u području sjeverno od [[Bileća|Bileće]] i ojačana na oko 1200 ljudi ([[10. hercegovačka udarna brigada|X herceg. brigada]]), uz potporu 800 četnika je odbačena natrag na sjever.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1081&amp;rec=313&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 195, frame no. 7450860.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im Raum N Bileca angreifende und auf etwa 1200 Mann verstärkte Bande (X.He.Brig.) mit Unterstützung von 800 Cetniks nach N zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 18. septembar 1943. godine}}

{{izdvojeni citat|SS-divizija „Prinz Eugen“: Komunistička grupa (jačine 1.200 ljudi), koja je sa sjevera nastupala ka Bileći, odbačena je ka sjeveru akcijom 6. čete 2. SS brdskog puka ojačane sa 800 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=483&amp;broj=293 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000290.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Von Norden gegen Bileca vordringende komm. Gruppe (1200) durch herangeführte 6./SS 2 und 800 Cetniks nach Norden zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj 15. brdskog korpusa za 18. septembar 1943.}}

{{izdvojeni citat|U oblasti [[Stolac|Stoca]], kao što je već napomenuto, Stolačka i [[Ljubinje|Ljubinjska]] četnička brigada su u saradnji sa našim trupama postigle uspjeh protiv glavnine Desete herceg. brigade.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=636&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000631.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;b.) Cetniks: &lt;/br&gt; Im Raum von STOLAC hat, wie bereits erwähnt, im Zusammengehen mit eigenen Truppen die Cetnikbrig. von STOLAC und LUBINJE gegen die Hauptkräfte der X-herzeg.Brig. Erfolge erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 21. brdskog korpusa, Obaveštajno odeljenje, izveštaj o stanju, 27. septembar 1943.}}

U izvještaju [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS brdske divizije Prinz Eugen]] od 10. oktobra 1943. godine, poslatom štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], pohvaljuje se lojalno držanje koje su, do tog trenutka, formacije [[Hercegovina|hercegovačkih]] četnikâ pokazale spram njemačkih okupacionih jedinica:
{{izdvojeni citat|Četnici: Za borbu protiv komunista u istočnoj Hercegovini mobilisane su jače snage u okruzima [[Trebinje]], [[Bileća]], [[Stolac]] i [[Nevesinje]]. Dosadašnja iskustva s hercegovačkim četnicima mogu se ocijeniti dobrim, a njihovo držanje prema vlastitim trupama lojalnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1335&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001329.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks: Zur Bekämpfung der Kommunisten in der Ost–Herzegowina wurden in den Bezirken Trebinje, Bileca, Stolac u. Nevesinje stärkere Kräfte mobilisiert. Die bisherigen Erfahrungen mit den herzegowinischen Cetniks können als gut, das Verhalten gegenüber der eigenen Truppe kann als loyal bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U odlomku iz mjesečnog izvješća SS divizije »Prinz Eugen«, inače njemačke elitne postrojbe na teritoriji okupirane Jugoslavije, sastavljenog 5. septembra 1943, blagonaklon stav četnika na divizijskom području (Hercegovina) opisan je na sljedeći način: 
{{izdvojeni citat|Srbi [četnici — prim.] su se, djelimično, nastavili dokazivati ​​kao '''najpouzdaniji saveznici u borbi protiv crvenih bandi''', a time i protiv komunizma. U borbi protiv bandita uvijek su spremni sarađivati ​​s njemačkim Wehrmachtom, pa čak i podvrgnuti se njegovoj komandi.&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 307.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/NARA/T315.php?broj=1272&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001266.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben haben sich z.T. weiterhin als die zuverlässigsten Verbündeten im Kampf gegen die roten Banden und damit gegen den Kommunismus erwiesen. Im Kampf gegen die Banditen sind sie jederzeit bereit, mit der deutschen Wehrmacht zusammenzugehen und sich ihr sogar zu unterstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj 7. SS divizije XV brdskom armijskom korpusu za avgust 1943. godine}}

U četničkim izvorima se potvrda ovih navodâ nalazi u naređenju koje je kapetanu Dušanu Đakoviću 6. septembra 1943. uputio potpukovnik [[Slavko Bjelajac]] (pseudonim »Nikola Dekić«), komandant Ličko-kordunaške četničke oblasti. Informišući svog podređenog oficira o ogromnim partizanskim gubicima u [[Bitka na Sutjesci|bici na Sutjesci]], Bjelajac zapisuje:
{{izdvojeni citat|Po podatcima koje imamo partizani su kod Sutjeske strašno tučeni. Tvrdi se da su imali 5.000 mrtvih te da su samo naši s mrtvih lješeva partizanskih skinuli oko 200 puškomitraljeza. Četnici u Hercegovini drže pored ostalih mjesta i [[Kalinovik]], [[Foča|Foču]], i [[Čajniče]]. Ustaše su u [[Goražde|Goraždu]]. Njemci se također nalaze u Hercegovini. Dozvolili su bez ikakovih uslova da se na reonu svakog sreza može nalaziti i kretati 400 četnika (jednoj četničkoj grupi dali su 300 pušaka). &lt;br /&gt; U opšte izuzev situacija Hercegovine, Crne Gore, i Istočne Bosne stoji vrlo dobro. &lt;br /&gt; Ove podatke iz Hercegovine javljam Vam radi orjentacije. A u koliko se tiče Njemaca tek da naše stanovništvo zna da ih se ne treba plašiti i da neće vršiti represalije nad mirnim stanovništvom. &lt;br /&gt; Njemci govore u Hercegovini protiv Italijana i kažu da su oni spriječili širenje Srbije do rijeke Bosne protiv volje Njemaca. Optužuju Italiju da je ona dovela Pavelića na vlast. (To sve može i nemora biti tačno). &lt;br /&gt; Naši su zarobili čuvenog [[Nurija Pozderac|Nuriju Pozderca]] i [[Simo Milošević|Simu Miloševića]] u Hercegovini i streljali ih.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. br. 203, str. 946.&lt;/ref&gt;}}

Novembra 1943, Nijemci nabrajaju koje su se sve četničke vojvode u NDH upustile u saradnju s njima, kao npr.: [[Mane Rokvić]] („izjašnjava se za Nemačku i u slučaju neprijateljskog iskrcavanja stoji sigurno na našoj strani“), [[Momčilo Đujić]] („Ljotićev pristalica“ čijim „prisluškivanjem je više puta dokazano da je slao lažne izveštaje D. M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja“), [[Uroš Drenović]] („nepomirljiv protivnik komunista“; „više od godinu dana sarađuje otvoreno sa nemačkim Vermahtom“) i drugi.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikführer, mit denen zusammengearbeitet wurde: &lt;/br&gt; Vojvode Rokvic. Energischer Führer der ohne Unterbrechung rückhaltlos mit der deutschen Truppe zusammenarbeitet. Bekennt sich zu Deutschland und steht im Falle einer feindlichen Landung sicher auf unsere Seite. &lt;/br&gt; Vojvode Djujic, Ljotic–Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen. Djujic wird seitens der. Div. im bewusster Übertreibung als besonders aktiver Kämpfer gegen den Kommunismus in Verbindung mit der deutschen Wehrmacht herausgestellt. &lt;/br&gt; Vojvode Drenovic. Gerade Persönlichkeit, unversöhnlicher Kommunistengegner (kommunistische Untaten an seiner Ehefrau, die den Tod herbeiführten), bezeichnet sich als Beschützer seiner pravoslavischen Volksgenossen. Arbeitet länger als 1 Jahr offen mit deutscher Wehrmacht zusammen. Von DM. angestrebte Beeinflussung bisher ohne Erfolg.&quot;}})&lt;/ref&gt; U ovom strogo povjerljivom izvještaju, obavještajni oficiri XV brdskog armijskog korpusa dopisuju još i sljedeće: „Čitav niz drugih četničkih vođâ na području južno od [[Bihać]]a, neumoljivi su protivnici komunizma i dobri vojnici. Svi su se istakli u saradnji sa [našim] trupama, a kao svoj zadatak označavaju zaštitu pravoslavnog stanovništva od uništenja.“&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 44, str. 86.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Eine Reihe weiterer Cetnikführer im Raum südl. Bihac unerbittliche Kommunistengegner und gute Soldaten haben sich in der Zusammenarbeit mit der Truppe bewährt, und sehen es als ihr Ziel an, den pravoslavischen Volksteil vor der Ausrottung zu bewahren.&quot;}})&lt;/ref&gt; U izvještaju [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. godine zaključuje se da bi osiguranje dugih linija snabdijevanja bez četnika bilo „nezamislivo“.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=343&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000339.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Sicherung der langen Nachschubwege der Division ist ohne Unterstützung det zugeteilten Cetnik–Stützpunkte, wenn nicht ausreichend deutsche Kräfte oder kampffähige kroatische Truppen zur Verfügung gestellt werden, undenkbar.&quot;}})&lt;/ref&gt;

19. novembra 1943. potpisani su i na snagu stupaju prvi [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta]], koji četnicima nameću obavezu &quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm&lt;/ref&gt; 30. novembra 1943. godine [[Dragoljub Draža Mihailović|general Mihailović]] naređuje [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubi Patku]], komandantu Timočkog korpusa, da protera britanskog majora Erika Grinvuda koji hoće da vrši akcije protiv Nemaca bez njegovog dopuštenja:

{{izdvojeni citat|Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegrafistom. To je posledica prosjačenja materijala. Nije došao da vas pomogne u materijalu već da uništi naša sela za neku sitnu sabotažu. '''Naređujem da Grinvuda sa celom pratnjom najurite kao kučku''' po mom naređenju jer je pošao na teren bez mog odobrenja. Ponavljam najurite ga kao kučku i izvestite.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;|Depeša generala Mihailovića Ljubi Patku od 30. novembra 1943.}}

Saveznički komandant Sredozemlja uskoro i sam uviđa da se Mihailović bavi sporednim aktivnostima, uz izbegavanje da preduzme nešto na komunikacijama vitalnim za [[Saveznici|Saveznike]] i za Nemce. Stoga je [[9. decembar|9. decembra]] [[1943]]. poslao [[Dragoljub Mihailović|Mihailoviću]] telegram kojim zahteva izvršenje specifikovanih napada na komunikacije, a koji počinje rečima:
{{izdvojeni citat|Sloboda kojom se Nemci služe železničkim prugama od Grčke do Beograda za prevoz i izdržavanje trupa nepodnošljiva je.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_250.htm, Obaveštenje brigadira Armstronga od 9. decembra 1943. Draži Mihailoviću o zahtevu Komande britanskih trupa na Srednjem istoku da četnici izvrše dve sabotaže protiv Nemaca]{{Dead link|date=August 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - prilog II&lt;/ref&gt;}}

=== Potpisivanje ugovora o saradnji četnika i Vermahta u Srbiji (1943-1944) ===
{{Poseban članak|Ugovori o saradnji četnika i Vermahta}}
[[Datoteka:Zone odgovornosti četnika, prema sporazumu sa Nemcima.png|thumb|Zone odgovornosti četničkih komandanata u okupiranoj Srbiji, prema sporazumu sa Nemcima 1943. [[Jevrem Simić]] i [[Nikola Kalabić]] (roze), [[Vojislav Lukačević]] (plavo), [[Ljuba Jovanović Patak]] (zeleno) i [[Mihailo Čačić]] (sivo).]]

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za Jugoistok, inicirao je pregovore koji će rezultirati potpisivanjem [[Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka|ugovora o zajedničkoj borbi]]. Mihailović je polovinom novembra 1943. svojim komandantima naredio da sarađuju sa Nemcima; on sam nije mogao javno da stupi u saradnju &quot;zbog raspoloženja naroda&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/images/ktb_okw_III_6_1304.jpg KTB OKW (Kriegstagebuch des Oberkommando der Wehrmacht) - Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta, šesta knjiga&lt;/ref&gt; Ugovore su to potpisivali ovlašćeni Mihailovićevi komandanti i ljudi iz vojnog rukovodstva. Prvi ugovor o saradnji potpisan je 19. 11. 1943. između [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]], komandanta Mileševskog korpusa JVuO i nemačkog komandanta Jugoistoka koga je predstavljao fon Frede, glasio je:
{{Wikisource|Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.}}
{{izdvojeni citat|
2)  Primirje treba da bude pretpostavka za zajedničku borbu protiv komunista.

4)  Obaveza Lukačevića da nijedan pripadnik njemu potčinjenih jedinica neće delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemačkom.

5)  Prepuštanje područja borbenih dejstava četničkim odredima radi samostalnog vođenja borbe, koju vodi i nemački Vermaht.

6)  Uključivanje četničkih odreda prilikom većih zajedničkih operacija pod nemačko zapovedništvo. U tom periodu nemačko vodstvo izdaje borbene naloge četničkim odredima.

8)  Razmena štabova za vezu.

9)  Isporuke nemačke municije radi sprovođenja zajedničkih borbenih zadataka u skladu sa vojnim potrebama.

10)  Sporazum se mora držati u tajnosti.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_260.htm SPORAZUM IZMEĐU KOMANDANTA JUGOISTOKA I MAJORA VOJISLAVA LUKAČEVIĆA OD 19. NOVEMBRA 1943. O SARADNJI ČETNIKA SA NEMAČKIM TRUPAMA U BORBAMA PROTIV NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE JUGOSLAVIJE]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i majora [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] (19. 11. 43.)}}

27. novembra je potpisan ugovor sa [[Nikola Kalabić|Nikolom Kalabićem]].&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_262.htm Sporazum od 27. novembra 1943. između pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; U narednim nedeljama ugovori su potpisani i sa drugim komandantima korpusa od operativne važnosti. Iako Mihailović lično nije potpisao ni jedan ugovor, ovim ugovorima je bio pokriven veći deo nemačke okupacione zone u Srbiji.

{{izdvojeni citat|Ovaj ugovor, kao i buduće mjere, trebalo bi da se baziraju na međusobnom povjerenju i volji da se komunizam uništi, zemlja umiri a Srbiji omogući stabilna budućnost u okvirima Evrope oslobođene od komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=974&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frames no. 000969—000970: Sporazum između Krajskomandanture  Zaječar i potpukovnika Ljube Jovanovića Patka o nenapadanju i saradnji u borbi protiv NOVJ (23./25. decembar 1943.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Diese Vereinbarung sowie die zukünftigen Massnahmen sollen getragen sein vom gegenseitigen Vertrauen und dem Willen, den Kommunismus zu vernichten, das Land zu befrieden und Serbien einer geordneten Zukunft im Rahmen eines vom Kommunismus befreiten Europas entgegenzuführen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Ljuba Jovanović Patak|Ljube Jovanovića Patka]] o borbi protiv partizana u Srbiji (decembar [[1943]]).}}

Generalna tendencija priklanjanja Mihailovićevih četnikâ okupacionoj vojnoj sili bila je primijećena 28. XI 1943. i od strane njemačke Komande Jugoistoka:
{{izdvojeni citat|Srbija: U oblasti Kruševca borbe između [četnika] DM i komunista. Kod četnika znaci približavanja Vermahtu, verovatno zbog nestašice municije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;broj=639&amp;roll=485 NARA, T313, Roll 485, frame no. 000636.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) Serbien: &lt;/br&gt; Raum Krusevac: Kampf zwischen DM u. Komm. Bei Cetniks Anzeichen für Annäherung an dt. Wehrmacht vermutl. Mun. Mangel.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izveštaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 28. novembar 1943.}}

30. novembra 1943. godine i poručnik Milorad Vasić moli generala Mihailovića da mu odobri vezu sa Nijemcima, u cilju opskrbe streljivom, garantujući mu potpunu diskreciju u radu:
{{izdvojeni citat|Molim da mi dozvolite da ovu priliku iskoristim i dobijem municiju i ostalo, što mi je neophodno potrebno, a da pritom čast organizacije i Vaš autoritet u narodu ne bude ničim povređen.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 11690—11691.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Četničko-nemački sporazumi o saradnji u Srbiji (1943-1944), Vojnoistorijski glasnik br. 2/1978, Beograd, str. 344.&lt;/ref&gt;}}

Ugovori su bili u znatnoj meri tipizirani, nalik na sporazum između vojnog zapovednika Jugoistoka i inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića:

{{izdvojeni citat|Cilj sporazuma je zajednička borba protiv komunističkih partizana, pa će stoga sve jedinice DM-četnika, potčinjene pukovniku Jevremu Simiću, biti uključene u borbu nemačke i bugarske vojske, kao i srpskih vladinih trupa, protiv komunista.

U vezi s tim predviđa se uspostavljanje zajedničke obaveštajne službe kao i uzajamna podrška.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_23.1.1944 Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]] (januara [[1944]]).}}

Komandant Jugoistoka i [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] [[Maksimilijan fon Vajhs|fon Vajhs]] izdao je [[21. novembra]] [[1943]]. uputstvo o saradnji sa četnicima koje, između ostalog, predviđa izručenje Saveznika (&quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;). Fon Vajhs upozorava da se &quot;lojalna orijentacija pojedinih četničkih odreda ne sme uopštiti&quot;, jer neki još uvek izvode prepade i sabotaže, ali &quot;propagandu protiv četničkog pokreta treba obustaviti&quot;, do daljnjeg.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm Objašnjenje komandanta Jugoistoka od 21. novembra 1943. o cilju i načinu sklapanja sporazuma sa četničkim komandantima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/291.htm Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45], Musterschmidt-Verlag Göttingen, strana 268&lt;/ref&gt; Sporazum između Vermahta i četničkog komandanta [[Mihajlo Čačić|Mihajla Čačića]], komandanta Ravaničke brigade JVuO, uključuje i hvatanje [[rudar]]a koji su pobegli u šumu, i njihovo vraćanje u [[rudnik]]e uglja.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_264.htm Sporazum komandanta Jugoistoka sa komandantom Ravaničke brigade od 14. decembra 1943. o saradnji četnika sa nemačkim trupama u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]], inspektora odreda Draže Mihailovića, predviđa da &quot;četnici DM stavljaju na raspolaganje snagama poretka svoje podatke i svoju obaveštajnu službu&quot; za borbu protiv partizanskog pokreta.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_267.htm Izveštaj Abver-grupe od 23. januara 1944. o sklopljenom sporazumu između vojnoupravnog komandanta Jugoistoka i inspektora četničkih jedinica u Srbiji]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i potpukovnika Ljube Jovanovića, vođe Dražinih odreda u okrugu [[Zaječar]], četnicima omogućuje punu sloboda kretanja &quot;danju i noću na celom području na koje se odnosi sporazum&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt;

{{izdvojeni citat|Srbija i Hrvatska: kao i ranije, na ovom prostoru stoje dva suprotstavljena tabora — komunistički pod Titom i nacionalistički pod generalom Mihailovićem. Zbog brojčane premoći i veće borbene vrijednosti, komunisti su u posljednje vrijeme zadali nacionalistima niz teških udaraca. To je rezultiralo u traženju njemačke pomoći od strane nekoliko D.M.-komandanata. Već je došlo i do niza sporazuma, kojima se D.M.-jedinice obavezuju na obustavljanje neprijateljstava protiv Wehrmachta, čime im se omogućuje nesmetana borba protiv komunista.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=900&amp;rec=311&amp;roll=175 NARA, T-311, r. 175, s. 895: Prikaz neprijateljskog stanja u Sredozemlju od strane generalštabnog majora Varnstorfa (Warnstorff) – dodatak zabelešci sa sastanka kod načelnika štaba Grupe armija „E“ od 9. decembra 1943.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien–Kroatien: Hier stehen sich nach wie vor die nationalen Kräfte des Draca Michaylovic[sic!] und die kommunistischen Kräfte des Tito gegenüber. Infolge der zahlenmässigen und in Bezug auf die Kampfstärke starken Uberlegenheit der kommunistischen Verbände ist in der letzten Zeit DM mit seinen Kräften stark angeschlagen worden. Dies hatte zur Folge, dass verschiedene DM–Führer mit ihren Verbänden Anlehnung an die deutsche Besatzungsmacht suchten. Es sind bereits Abmachungen zu Stande gekommen, auf Grund deren DM–Verbände ihre Kampfhandlungen der deutschen Wehrmacht gegenüber einstellen und ihnen ungestörte Kampfführung den Kommunisten gegenüber zugesichert wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački prikaz stanja u Sredozemlju od 9. decembra 1943.}}

Njemački opunomoćeni general u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] [[Edmund Glaise von Horstenau]] opisuje u ratnom dnevniku kontekst u kom dolazi do potpisivanja ovih ugovorâ:
{{izdvojeni citat|Izgleda da je Srbija najmirnija zemlja na Balkanu, a neko reče da je ona čak i najmirnija zemlja u Evropi. Činjenica je da stanje u NDH ne može da se uporedi sa stanjem u Srbiji iako se i u Srbiji događaju neprijatne stvari... Draža Mihailović je iskoristio opšte stanje, pa su naši oblasni komandanti sklopili ugovore sa pojedinim četničkim vođama.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 412.&lt;/ref&gt;}}

I prije nego je došlo do parafiranja ugovorâ, kapetan [[Dušan Radović (četnik)|Dušan Radović]], komandant Zlatiborskog korpusa JVuO, obavijestio je 18. novembra 1943. generala Mihailovića da njemačke i bugarske okupacione trupe, uz velike poteškoće, nastoje zaustaviti ofanzivu snaga NOVJ nadomak [[Užice|Užica]], kao i da im četničke jedinice pod njegovom komandom pružaju značajnu borbenu pomoć, tj. napadaju partizane kako bi oslabili njihov pritisak na okupatora. Iz izvještaja se vidi i da je ravnogorski kapetan Milorad Mitić bio zadužen za održavanje kontakatâ s Nijemcima: 
{{izdvojeni citat|Noću, 17/18 ov.m-ca oko 21,30 časova, komunisti su jačim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmočasovne borbe komunisti su potpuno razbili oko 1800 Bugara i 200 Nemaca... Bugari se u najvećem neredu i bez oružja povlače za Užice. Beže glavom bez obzira. Tenkove su odvukli za Užice, dok je izgleda bugarska artilerija pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izveštaja jedan izvesni deo Bugara, koji se organizovano povlači, vodi borbu sa komunistima u Biosci. Naši delovi stupili su u borbu kod Bioske iz pravca s. Kneževići. Mišljenja sam da će u toku današnjeg dana pasti i Bioska i da će komunisti navaliti za Užice. Ja gde god mogu napadaću. Stanje je vrlo ozbiljno! Kapetan Mitić, presvučen u civilno odelo, viđen je u Užicu sa Nemcima. Posle je u jednom nemačkom automobilu otišao kako kažu za Beograd kamo ga Vi šaljete radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest širi naglo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_34.htm Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ kod Kremana]&lt;/ref&gt;}}

14. decembra 1943, u Vrhovnu komandu JVuO stigla je depeša od majora [[Siniša Ocokoljić|Siniše Ocokoljića]] (pseudonim »Ev-Ev«), komandanta Mlavskog korpusa JVuO, kojom se kapetan Mitić još jednom imenuje osobom koja je lično involvirana u pregovore s njemačkim okupatorom: &quot;Tufegdžić [Vojislav, komandant Cerskog korpusa JVuO — prim.] danas je doneo sledeći izveštaj: [...] 2. — Kapetan Mitić, koji je ranije u Užicu pregovarao za naš račun sa komunistima, bio je poslednjih dana na pregovorima i sa Nemcima gde je sa njima ručao u Mažestiku. Pregovore je javno sa Nemcima vršio neki kapetan Nešković, poslat od Kalabića. 3. — Nemci su povodom toga štampali letke blizu 2.000.000 primeraka sledeće sadržine: Narodni borci četnici, u radosti pozdravljam prestanak besmislenog međusobnog prolivanja krvi i zdrav razum koji je zavladao u vašim redovima. Sada možemo da se zajednički borimo protivu komunizma, tog smrtnog neprijatelja Evrope i ja vas ubrajam u nacionalne borce zato što smo i mi sami nacionalni borci. Mi ćemo udruženim silama da odbranimo Vašu lepu Otadžbinu, da je ne bi uništile komunističke bande. Primamo u svoje redove Vašu narodnu organizaciju kao čeličnu. Nije potrebno da vam ubrizgavamo narodni duh. Herojstvo je Vama u krvi i sa vama zajedno koji dobro poznajete svoju lepu zemlju poćiće nam za rukom da je oslobodimo. Stavom koga vi zauzimate osigurana je vaša budućnost. Pozdravljam vas kao svoje ratne drugove i želim vam istu vojničku sreću kao i našim vojnicima. Komandant nemačkih trupa. br. 1243. Ovaj letak Nemci su rasturili i već se pojedini primerci nalaze i kod nas. 4. — Tufegdžić javlja dalje, da je puk. Simić naveo hotimično Kalabića da se ovim vezama sa Nemcima naša organizacija kompromituje u narodu što koriste mošinovci [tj. partizani — prim.].&quot;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16. do 23. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;

U depeši od 28. decembra 1943. poslatoj Vrhovnoj komandi JVuO od strane potpukovnika [[Petar Baćović|Petra Baćovića]], govori se o sastanku koji je [[Todor Perović]], predstavnik Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine, održao u [[Sarajevo|Sarajevu]] sa njemačkim generalom Wernerom Frommom:

{{izdvojeni citat|Perović se vratio iz Sarajeva. U Sarajevu bio je kod generala Froma, komandanta pozadine celog Balkana. Između ostalog rekao mu je: »Srbi su istinski borci protivu partizana, mi Nemci cenimo borbu vaših ljudi. U tome se ističe naročito vaš kraj. Naročito cenimo saradnju majora Lukačevića. U kratko vreme prisajediniće se srpski krajevi Srbiji i u tom slučaju srpski će narod dobiti punu ekonomsku pomoć. U najkraćem roku dolazi još 12 divizija naših na teritoriju Jugoslavije radi potpunog likvidiranja partizana. Imamo jedan letak koji je izdao potpukovnik Borota za istočnu Bosnu, gde poziva narod da ga sluša kao novog komandanta, ali mi znamo da je komandant Baćović. Budite uvereni da će do proleća biti raščišćeno sa partizanima«.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Iako je Draža Mihailović sugerisao svojim komandantima da »koriste jedne neprijatelje protiv drugih«,&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 1a/1, depeša br. 361.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; u praksi se ova floskula isključivo odnosila na borbu četnika protiv partizana, skupa sa okupatorima i kvislinzima. U depeši majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] (pseudonim »Sto-Sto«) od 30. januara 1944. godine, poslatoj u povodu pokušaja snagâ [[NOV i POJ]] da prodru u [[Sandžak]], general Dragoljub Mihailović otkriva što je zapravo pravi cilj četničke kolaboracije:

{{izdvojeni citat|Vodite računa o Nemcima i Bugarima i iskoristite njihovu akciju protiv crvenih do krajnjih mogućnosti. Napad na [[Pljevlja|Pljevlje]] iskoristite za napad s leđa na komuniste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Vrlo moguće da je general Mihailović samo usvojio prijedloge koje mu je major Ostojić uputio u pismu od 6. decembra 1943. godine, gdje apostrofira sljedeće: 
{{izdvojeni citat|Koristeći se akcijom okupatora protiv komunista, mi ćemo verovatno u roku od mesec-dva dana opet imati situaciju u Sandžaku, Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni u našim rukama. [...]

Učeći se na sopstvenim greškama, smatram da se mora najhitnije preduzeti sledeće:

1)  Stvoriti u najkraćem roku što jače pokretne borbene snage — leteće brigade i korpuse — a naročito tamo gde se za to ima mogućnosti.

2)  '''Koristeći se akcijom okupatora i satelita, upotrebiti sve raspoložive snage za potpuno čišćenje od komunista svih srpskih pokrajina'''.

3)  U radu pod 2) ostvariti međusobno potpomaganje iz susednih pokrajina do maksimuma.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_43.htm Pismo majora Zaharija Ostojića od 6. decembra 1943. Draži Mihailoviću o potrebi većeg angažovanja četnika s okupatorskim trupama radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ u Srbiju]&lt;/ref&gt;|Pismo majora Ostojića generalu Mihailoviću od 6. decembra 1943. godine}}

Četničko-njemački odnosi bili su opterećeni međusobnim nepovjerenjem i sviješću o suprotstavljenosti ciljeva i interesa dviju stranâ. U telegramu koji je 29. januara [[1944]]. godine [[Joachim von Ribbentrop]], njemački ministar vanjskih poslova, uputio  specijalnom opunomoćeniku za Jugoistočnu Evropu [[Hermann Neubacher|Hermannu Neubacheru]], reflektuje se jasan stav političkog i vojnog vrha u [[Berlin]]u o generalu Draži Mihailoviću, dok su podređenima date precizne smjernice za držanje prema četničkom pokretu:
{{izdvojeni citat|Jedino se mogu ćuteći trpeti privremeni aranžmani nižih vojnih komandi sa Dražom Mihailovićem s ciljem suzbijanja zajedničkog neprijatelja Tita. On i njegovi ljudi ostaju i dalje, na kraju, naši neprijatelji. Zato je sada, kao i do sada, potrebno biti krajnje oprezan prema Draži Mihailoviću i njegovim četnicima, a naročito se ne sme nijednog trenutka izgubiti iz vida da će pomoć koju mu mi sada direktno ili indirektno pružamo radi vođenja borbe protiv Tita, kasnije najverovatnije biti upotrebljena protiv nas... Rat na Balkanu Nemačka je vodila zato da bi jednom zauvek uništila srpsko žarište nemira... Mi nemamo, otud, nikakvog interesa da ponovo razbuktavamo velikosrpski duh.&lt;ref&gt;Akten zur deutschen auswartigen Politik — ADAP/E/VII, s. 374–375.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Vasa Kazimirović, NDH u svetlosti dokumenata, Nova knjiga/Narodna knjiga, Beograd, 1987, str. 169.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005. str. 20.&lt;/ref&gt;}}

Izveštaje o sklapanju ugovora četnika sa Wehrmachtom presrele su i dešifrovale savezničke obaveštajne službe, što je imalo bitnu ulogu u konačnom opredeljivanju [[Čerčil]]a za Tita, a protiv Mihailovića.&lt;ref&gt;Cripps, John (2001). &quot;Mihailović or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose&quot;. {{ISBN|0593 049101}}&lt;/ref&gt;

No, Nemci nisu bili zadovoljni primenom nekih sporazuma, jer je uprkos njima dolazilo do incidenata, odnosno diverzija i napada na pripadnike [[Srpska Državna Straža|Srpske Državne Straže]] od strane četnika, usled čega je general [[Hans Felber]] pokrenuo nekoliko hapšenja i racija protiv četnika počev od februara [[1944]].

=== Borbe pod nemačkom komandom (1943) ===
{{main|Operacija Kugelblic}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Herzegovina in 1943.jpg|minijatura|Četnici i Nemci u Hercegovini 1943.]]

[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-005-0018-07, Jugoslawien, Polizeieinsatz mit Spähpanzer.jpg|thumb|Nemačka lokalna milicija sa italijanskim bornim kolima (izvor: ''Bundesarchiv'', [[1943]]).]]

{{izdvojeni citat|„Borbeno sadejstvo sa četničkim grupama duž glavne saobraćajnice [[Bihać]] — [[Gračac]] — [[Knin]] — [[Drniš]] — [[Šibenik]] sastoji se u tome što su četnici okupljeni u posebnim uporištima uz oslonac na nemačke trupe. Četničke vođe primaju naloge i uputstva o vršenju zadataka obezbeđenja i izviđanja od zapovednika nemačkih uporišta.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=346&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgemeinschaften mit Cetnikgruppen bestehen entlang der Hauptversorgungsstrasse Bihac – Gracac – Knin – Drnis – Sibenik derart, dass die Cetniks in besonderen Stützpunkten in Anlehnung an deutsche Truppen zusammengefasst sind. Die Cetnikführer erhalten Aufträge und Weisungen für Sicherungs– und Aufklärungsaufgaben durch deutsche Stützpunktführer.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u NDH]&lt;/ref&gt;|Njemački izveštaj o saradnji sa četnicima protiv partizana u Dalmaciji i Bosni (19. novembar [[1943]]).}}

Kratko po zauzimanju italijanske okupacione zone od strane njemačkih trupâ, četnici s teritorije [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] stupaju u borbeno savezništvo sa njima. Kako javlja obavještajno odjeljenje [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], u blizini [[Plitvička Jezera (općina)|Plitvičkih Jezera]] došlo je krajem septembra 1943. godine do prvog krupnijeg angažiranja lokalnih četničkih jedinicâ na njemačkoj strani. Ovom prilikom su četnici nanijeli partizanima ozbiljne gubitke:
{{izdvojeni citat|Agent za vezu javlja o izviđanju od 27. IX: Jaka skupina lojalnih četnika s njemačkom opremom provalila je 20. septembra na područje [[Korenica|Korenice]], [[Prijeboj (Plitvička jezera)|Prijeboj]]a (16 km zap. od [[Bihać]]a), Babinog Potoka (28 km z. od Bihaća), [[Krbavica|Krbavice]] (23 km jz. do Bihaća), te uništila sve komunističke prometne veze. Četnici su nanijeli velike gubitke komunistima kod Mirić Štropine (3 sjz. od Prijeboja), 350 mrtvih.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=196&amp;broj=390 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7457118.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;29.9. V–Mann meldet Beobachtung vom 27.9.: &lt;/br&gt; Starke Gruppe loyaler Cetniks mit deutscher Ausrüstung an 20.9. in Raum Korenica (1558), Prijeboj (16 W), Babin Potok (28 W), Krbavica (23 SW), alles Bihac, eingebrochen und haben alle Verkehrsverbindungen der Kommunisten vernichtet. Cetniks haben bei Miric Stropina (3 NW Prijeboj) den Kommunisten große Verluste, 350 Tote, beigebracht.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 3. oktobar 1943.}}

U izvorima njemačke provenijencije iz ovog perioda navodi se da su četničke jedinice asistirale okupatoru i pri izbacivanju partizana iz [[Bosansko Grahovo|Bosanskog Grahova]]:
{{izdvojeni citat|Četnici na putu za snabdijevanje Gospić — Gračac, Knin — Vrlika i Knin — Drniš, i pored oprečnih poruka DM-u, nikad ne pokazuju neprijateljstvo; naprotiv, dobro su sarađivali sa 114. lovačkom divizijom u zasjedama i [zajedno] zauzeli Bos. Grahovo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=98&amp;rec=314&amp;roll=560 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000093.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Lagebericht vom 27.9. bis 27.10.1943. &lt;/br&gt; Die Cetniks an den Nachschubstrassen Gospic – Gracac, Knin – Vrlika und Knin – Drnis sind bisher trotz abweichender Meldungen an DM. nirgends feindselig aufgetreten, haben vielmehr in Hinterhalten mit der 114.Jäg.Div. gut zusammengearbeitet und Bos.Grahovo genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Obavještajno odjeljenje [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], izvještaj za period od 27. septembra do 27. oktobra 1943.}}

U naređenju poslatom 23. oktobra 1943. iz [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] Wehrmachta, koja je bila smještena na teritoriji kvislinške NDH, navodi se sljedeće:
{{izdvojeni citat|Od 1. novembra 1943. svi pripadnici domaćih jedinica (četnici, ustaše i hrvatska žandarmerija) moraju biti u posjedu njemačkih propusnicâ.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=315&amp;roll=1295&amp;broj=606 NARA, T315, Roll 1295, frame no. 000600.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ab 1.11.43 müssen sämtliche Cetnik–, Ustascha–, und kroatische Gendarmerie–Angehörige im Besitz von Ausweisen der Abteilung Ic sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Divizijska naredba br. 122 od 23. X 1943. godine}}

U jednoj procjeni stanja snabdijevanja, poslatoj 25. oktobra 1943. štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]] iz 114. divizije, razmotreni su modaliteti „skladištenja zalihâ [hrane] tokom zime i opskrbe za 9.500 četnika, ustaša, zarobljenika i civilnog stanovništva“, i data je projekcija da bi tovarni prostor zapremine 12 [[Tona|tona]] bio dovoljan za podmirenje dnevnih potrebâ ove grupe („9.500 ustaša, četnika, itd.“).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1362&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 001356—001357.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Anlage 1 zur Beurteilung der Versorgungslage vom 25. Oktober 1943. &lt;/br&gt; a.) Berücksichtigung der Winterbevorratung und Versorgung der 9500 Cetniks, Ustaschen, Gefangenen und Zivilbevölkerung; &lt;/br&gt; Dabei ist die Versorgung der 9.500 Ustaschen, Cetniks usw. im hiesigen Raum nicht in Rechnung gestellt. Es würden also hierfür noch täglich 12 to Laderaum möglich sein.&quot;}})&lt;/ref&gt; Takođe, u naredbi o snabdijevanju iz 114. divizije Wehrmachta s početka decembra 1943. godine, precizno je određeno dnevno sljedovanje četničkih jedinicâ u zoni odgovornosti divizije (najvjerovatnije je riječ o [[Dinarska divizija JVuO|Dinarskoj diviziji JVuO]] pod [[Momčilo Đujić|Đujićevom]] komandom):
{{izdvojeni citat|Od sada se četnicima izdaje sljedovanje koje se sastoji od: &lt;/br&gt; 1 porcija hljeba; 1 porcija povrća; 1 porcija namaza (mast ili marmelada); 1 porcija soli; 2 porcije napitka; 1 porcija duhana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=822&amp;rec=315&amp;roll=1295 NARA, T315, Roll 1295, frames no. 000815—000816.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Verpflegung der Cetniks: &lt;/br&gt; Als Verpflegung für Cetniks sind ab sofort nur folgende Portionen auszugeben bezw. zu empfangen: &lt;/br&gt; 1 Brotportion, &lt;/br&gt; 1 Gemüseportion, &lt;/br&gt; 1 Brotaufstrichportion (Fett oder Marmelade), &lt;/br&gt; 1 Salzportion, &lt;/br&gt; 2 Getränkeportionen, &lt;/br&gt; 1 Tabakportion.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Posebna direktiva za snabdijevanje br. 65/43 (2.12.43)}}

{{izdvojeni citat|Četnici dobijaju snabdijevanje u skladu sa listama imena koje se stalno kontrolišu; municija za pješadijsko naoružanje se izdaje povremeno, uz strogu kontrolu potrošnje; svaki četnik nosi zvaničnu iskaznicu – oni bez iskaznice se hapse i razoružavaju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=342&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000338.] ({{jez-njem|&quot;Die Division gewährt den nach eigenen Wünschen beweglich und abseits ihrer Wohnorte eingesetzten Cetniks Verpflegungszuschüsse. Der Verpflegungsempfang wird nach namentlichen Listen getätigt, die Verteilung wird überwacht. Nach den gleichen Richtlinien werden von Zeit zu Zeit Gewehr– und MG–Munition im Rahmen des nachgewiesenen Verschusses ausgegeben. Der Verbrauch wird nach der jeweiligen Lage auch einigermassen genau überprüft. Jeder Cetnik muss einen namentlichen Ausweis mit der Nummer seiner Handwaffe (Gewehr– oder Pistolen–Nr.), der Unterschrift des zuständigen Kommandanten und des Ic der Division versehen, besitzen. Ohne Ausweis angetroffene Cetniks werden im Einvernehmen mit den Cetnik–Führern festgenommen und entwaffnet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima (5. novembar 1943).}}

U izvještaju [[114. lovačka divizija|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. detaljno se opisuje saradnja jedinica [[Wehrmacht]]a sa snagama pod komandom vojvodâ [[Momčilo Đujić|Momčila Đujića]], [[Mane Rokvić|Maneta Rokvića]] i [[Radomira Ðekića Ðeda]]. Njemački oficiri zaključuju da okupator ima veliku korist od četnika:

{{izdvojeni citat|Četnički vojvoda Mane Rokvić može se opisati kao apsolutno pouzdan. Već je pružio vrijedne usluge u oblasti [[Bosanski Petrovac|Bos. Petrovca]] gdje je bio raspoređen u prethodnici tokom čitavog napredovanja divizije, svuda uspostavljajući kontakt sa lokalnim četničkim jedinicama i značajno doprinoseći uspostavljanju povjerenja civilnog stanovništva u njemački Vermaht. Njegove mjere za održavanje discipline među četnicima i njegov oštar obračun sa sumnjivim [licima] i banditima dobro su poznati. [...] Iako se Đujić ne može smatrati potpuno pouzdanim, njegova podrška u borbi protiv komunizma trenutno je dragocjena. Divizija će učiniti sve što je u njenoj moći da ga u javnosti prikaže toliko pronjemački nastrojenim kako bi njegov povratak u neprijateljski tabor jednog dana bio onemogućen. [...] Četnički vojvoda Ðedo potiče iz Crne Gore i pristalica je pokreta Koste Pećanca, koji je, na osnovu prethodnog iskustva, održavao jasnu distancu od pokreta DM. Ðedo ostavlja veoma dobar lični utisak, izrazito je drzak [u borbi] protiv bandita i sumnjivih, i jasno je naklonjen njemačkom Vermahtu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=341&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000337—000341.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Der Cetnik–Vojvode Mane Rockvic [sic!] ist als unbedingt zuverlässig zu bezeichnen. Er hat bereits im Raum Bos. Petrovac wertvolle Dienst geleistet und war auch während des ganzen Vormarsches der Division bei der Spitze eingesetzt, stellte überall die Verbindung mit den örtlichen Cetnik–Einheiten her und hat in starken Masse für die Begründung des Vertrauens der Zivilbevölkerung zur deutschen Wehrmacht beigetragen. Seine Massnahmen zur Erhaltung der Disziplin unter den Cetniks, sein scharfes Durchgreifen gegen Verdächtige und Banditen, sind bekannt. &lt;/br&gt; Wenn auch Djujic als nicht voll zuverlässig angesehen werden kann, so ist aber seine Unterstützung im Kampf gegen den Kommunismus z.Zt. wertvoll. Seitens der Division wird alles versucht werden, um ihm in der Öffentlichkeit soweit als deutschfreundlich herauszustellen, dass ihm eines Tages der Rückzug in das feindliche Lager unmöglich gemacht wird. &lt;/br&gt; Der Cetnik–Vojvode Dzedo stammt aus Montenegro, ist Anhänger Richtung Kosta Pecanac, die nach bisherigen Erfahrungen klaren Abstand zur D.M.–Bewegung gehalten hat. Dzedo macht persönlich einen sehr guten Eindruck, ist ein ausgesprochener Draufgänger gegen Banditen wie Verdächtige und der Deutschen Wehrmacht eindeutig zugeneigt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima od 5. novembra 1943.}}

{{izdvojeni citat|Glavna komanda predlaže stvaranje oficirske ispostave pri štabu XV brd. korpusa za nadzor i vođenje četničkih grupâ koje se koriste za zaštitu cesta za snabdijevanje, željezničkih pruga i važnijih ratnih pogona.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=554&amp;broj=90 NARA, T314, Roll 554, frame no. 000084.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. beantragt Schaffung einer Offz.–Planstelle beim Stab XV.Geb.A.K. zur Überwachung und Anleitung der Cetnikverbände, die zur Sicherung von Nachschubstrassen, Eisenbahnen und kriegswichtiger Anlagen eingesetzt sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan od četničkih komandanata koji se dosljedno isticao kontinuiranom kolaboracijom sa njemačkim okupatorom bio je vojvoda [[Uroš Drenović]]. Nadležni okupacioni organi bili su zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje s Drenovićem, što se vidi i iz izvještaja XV brdskog armijskog korpusa od 26. XI 1943, u kom se pohvaljuje njegovo „lojalno držanje“:

{{izdvojeni citat|Predmet: &lt;/br&gt; Nemačka komanda za vezu kod četničkog vođe Drenovića: &lt;/br&gt; Četnička grupa Drenović z. i j-z od Banje Luke od jedno 1500 ljudi ima već godinu i po prema nemačkom Vermahtu i prema hrvatskoj državi lojalno držanje, i naše izviđačke i bezbednosne akcije korisno podržava. U nekim slučajeva bili su podržani sa nešto municije. Hrvatska vlada razmatrala je ideju da dovede Drenovića u Sabor za predstavnika svih pravoslavnih. Komanda Kirhner (puk Brandenburg) poslala je u dogovoru sa obaveštajnim odeljenjem [korpusa] Drenoviću komandu za vezu, i postigla je značajne rezultate u pogledu specijalnih misija.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=560&amp;broj=390 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000384.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. XV G.A.K, Abt.Ic, Betr.: Dtsch.Verb.Kdo. bei Cetnikführer Drenovic. An Pz.A.O.K.2.Ic/AO, 26.11.43: Die Cetnikgruppe Drenovic w. u. sw. Banja Luka mit etwa 1500 Mann hat seit über 1 1/2 Jahre der deutschen Wehmacht und dem kroat. Staat gegenüber eine loyale Haltung eingenommen und die eigene Aufklärung und Sicherung stets wertvoll unterstützt. In einzelnen Fällen wurde sie mit Inf.Mun. unterstützt. Die kroatische Regierung hat die Berufung des Drenovic in den Sabor (Landtag) als Vertreter aller Pravoslaven erwogen. Das Kdo. Kirchner (Rgt.Brandenburg) hat im Einvernehmen mit der Abt.Ic für seine Zwecke ein Verbindungs–Kommando zu Drenovic entsandt und in kürzester Zeit wertvolle Ergebnisse im Sinne des Sonder–Auftrages erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 15. brd. korpusa, Obaveštajno odeljenje, za obav. odeljenje komande 2. okl. armije, 26.11.43.}}

Četnički su odredi na teritoriji marionetske NDH pružali veoma značajnu potporu njemačkim vlastima, bez koje ove ne bi uspjele efikasno održavati okupacioni sistem. U izvještaju [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] [[Wehrmacht]]a iz prve nedjelje decembra 1943. provijava upravo ovakvo gledište; istaknuto je, pak, da bi četnike trebalo (zbog „ispadâ prema hrvatskom stanovništvu“) ograničiti „na rad u srpskim selima“: 
{{izdvojeni citat|Budući da vlastite snage i ustaše nisu dovoljne da same umire i osiguraju golemo područje, divizija se ne može odreći suradnje četnika. Trenutačno, drugačije rješenje ne bi bilo moguće zbog nedostatka dodatnih snaga. No, ne zanemaruje se da se suradnja s četnicima ne čini dugoročno održivom zbog njihovih političkih ciljeva. Stoga će se i dalje jačati utjecaj ustaša, a time i hrvatske države, kako bi se postupno udaljili od četničkih snaga i deportirali oni [četnici] koji nisu mještani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=788&amp;rec=314&amp;roll=555 NARA, T314, Roll 555, frames no. 000782—000783.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Da die eigene Kräfte und die Ustascha allein zur Befriedung und Sicherung des weiten Raumes nicht ausreichen, kann auf eine Mitarbeit der Cetniks noch nicht verzichtet werden. Im Augenblick wäre eine Lösung von ihnen mangels anderer Kräfte nicht möglich. Es wird jedoch nicht verkannt, dass auf die Dauer eine Zusammenarbeit mit den Cetniks auf Grund ihrer politischen Zielsetzung nicht tragbar orscheint. Es wird daher der Einfluss der Ustascha und damit des kroatischen Staates weiterhin gestärkt werden, um allmählich von den Cetnik–Verbänden abrücken zu können, die nicht ortsansässigen abzuschieben. Der Anfang hierzu ist gemacht. Um die Unzuträglichkeiten zu beenden, die sich daraus ergeben, dass in rein kroatischen Gegenden die eingesetaten Cetnik–Verbände die Bevölkerung belästigen und auch ausplündern, ist in Durchführung, sie aus diesen Gebieten herauszuziehen und nur noch in Orten mit pravoslavischer Bevölkerung zu Sicherungszwecken einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Procjena situacije 264. pješadijske divizije (7.12.43)}}

Komanda Jugoistoka je istog dana izvijestila Vrhovnu komandu njemačkog Wehrmachta o sadjejstvu [[114. lovačka divizija (Nemačka)|114. lovačke divizije]] i četnika u borbi protiv snaga [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]]:
{{izdvojeni citat|114. lovačka divizija: čišćenje prostora oko [[Vrlika|Vrlike]] u saradnji sa četnicima završeno; neprijatelj je izgubio 22 mrtva i 20 zarobljenih; veliki plen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=78&amp;broj=89&amp;roll=331 NARA, T78, Roll 331, frame no. 6287993.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;114. JG. DIV: SAEUBERUNG IN RAUMES VRLIKA IM ZUSAMMENWIRKEN MIT CETNIKS NACH WEITEREN 22 FEINDTOTEN U. 20 GEFANGENEN BEI EINBRINGUNG GROESSERER BEUTE ABGESCHLOSSEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 6. decembra 1943 (7. decembar 1943.).}}

=== Borbe pod njemačkom komandom u Crnoj Gori (1943-1944) ===
{{main|Operacija Frühlingserwachen (1944)}}
[[File:Collaborationist Jakov Jovović with Germans on Cetinje.jpg|thumb|Četnički komandant [[Jakov Jovović]] sa svojim saborcima i Nemcima na [[Cetinje|Cetinju]], jesen 1943.]]

Od 17. do 24. oktobra [[1943]]. godine, njemačke okupacione snage su organizovale [[Operacija Balkanski klanac|operaciju Balkanski klanac]] (njem. ''Balkanschlucht''). Osnovni cilj operacije je bio likvidacija snagâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] i [[Divizija Garibaldi|Italijana]] koji su prešli na stranu partizana u Crnoj Gori, kao i ovladavanje [[Jadransko more|jadranskim]] zaleđem. Pored sopstvenih snaga, njemački okupator je za ovu priliku angažovao dva italijanska fašistička puka (oko devet bataljona), čiji su štabovi bili u [[Bar]]u i [[Podgorica|Podgorici]], kao i muslimansku fašističku miliciju i ostatke četnika Draže Mihailovića.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/151_5.pdf&lt;/ref&gt; Dakle, pored dvije divizije [[Wehrmacht]]a, u operaciji je učestvovalo i oko 5.000 [[Balli Kombëtar|balista]], talijanskih fašista i četnika.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/33_9.pdf&lt;/ref&gt; U depeši Vrhovnoj komandi JVuO od 20. oktobra 1943,&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, Knjiga predatih depeša CG—3, Depeša br. 211.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Др Радоје Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941—1945, Обод, Цетиње, 1977, стр. 408.&lt;/ref&gt; delegat VK JVuO u Crnoj Gori i [[Sandžak]]u major [[Rudolf Perhinek]] piše o učešću crnogorskih četnika na strani okupatora u ovoj [[Sile Osovine|osovinskoj]] operaciji: 
{{izdvojeni citat|Žalosno ali tačno. Da nisu Nemci angažovali ovolike snage, nas ovde više ne bi bilo, jer se više niko nije hteo boriti, već samo begati, ali nije se više imalo kud... Mi se izvlačimo i gledamo da smo pozadi njih, da bi iskoristili njihovu borbu sa komunistima i uništavanje istih.}}

Informacija o potpunoj potčinjenosti četničkih jedinica u okupiranoj Crnoj Gori njemačkim vlastima, kao i tijesnim vezama sa kvislinškom ''Narodnom upravom'' koju je okupator formirao, Draži Mihailoviću je bila dostavljena 1. decembra 1943. godine iz štaba majora [[Petar Baćović|Petra Baćovića]] (pseudonim »Nav-Nav«):
{{izdvojeni citat|Nemci daju oružje i odelo s a s d j k a c a m a [nedešifrovana riječ; moguće &quot;žandarmima&quot; — prim.] i nešto plate. Milicija će biti formirana kao prava vojska. Za komandanta cetinjskog bataljona major Zdravko Kasalović. Za nikšićki bataljon Boško Pavić, a mene su naimenovali za komandanta žandarmerijskog bataljona za srez šavnički. Pojava Narodne uprave i svega ovoga što se sada stvara, nije izraz želje niti naroda niti naša, već je ovo nužno zlo, između dva zla, jer drugog izlaza nema. Mi nismo u stanju samo pomoću naroda da ma šta učinimo bez pomoći Nemaca.&lt;ref&gt;AVII, kut. 276, reg. br. 7/1-35.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 47, str. 89.&lt;/ref&gt;}}

[[Ljubomir Lazarević]], inženjer iz [[Kolašin]]a (pseudonim »Bene«), 28. januara 1944. godine obavještava Dražu Mihailovića da četnici u Crnoj Gori sarađuju sa njemačkim okupacionim vlastima u svakom obliku:
{{izdvojeni citat|Svi komandanti u Crnoj Gori primili su saradnju sa Nemcima, potpisali obavezu a sa ostatcima vojske nalaze se u žici, ili u neposrednoj blizini nje. Nema ni jedne grupe u šumi koja bi pretstavljala našu borbu, oko koje bi se moglo okupljati. Vukadinović isto tako nalazi se u Podgorici ili u okolini. Nagovešteni dolazak Srbijanske vojske pozdravljen je burno svuda, ali dolazak Ljotićevaca učinio je Ljotićevce vrlo aktivnim i prete da ko god ne bude s njima, on je komunista. Po varošima teško će se iko održati jer ta formula svakoga će staviti pod udar okupatora kao komunistu. Ovaka saradnja sa njima je nemoguća, jer ovi traže prilazak njima, ne saradnju. Po selima Crne Gore gospodare komunisti. Naše akcije vrše se samo u cilju osiguranja ili odbrane nemačkih kolona. Nemačke snage na ovom terenu vrlo su male i nesposobne za ma kakvu širu akciju. Do sada nema ni izgleda na akciju. Svako dalje čekanje, pogoršava našu situaciju. Narod gubi veru u našu dobru volju i našu sposobnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}
[[File:Chetniks and Germans in Podgorica 1944.jpg|thumb|Četnički komandanti i njemački okupatori u [[Crna Gora|Crnoj Gori]]. [[Đorđije Lašić]] (prvi zdesna), šef njemačke uprave za Crnu Goru pukovnik Hajnke (treći zdesna) i Jakov Jovović (drugi slijeva) u [[Podgorica|Podgorici]], proljeće 1944.]]

Krajem februara i početkom marta 1944. godine, u tzv. [[staroj Crnoj Gori]] (preciznije u [[Katunska nahija|Katunskoj nahiji]]) organizovana je [[Operacija Bura (1944)|operacija »Bura«]]. Specifičnost ove operacije ogleda se u činjenici da su za njeno izvođenje većinu ljudstva obezbijedili četnici, dok su oficiri iz Feldkomandanture na [[Cetinje|Cetinju]] i komandant mjesta [[Podgorica|Podgorice]] rukovodili borbenim djejstvima:
{{izdvojeni citat|1.) Sumarni i iskustveni izveštaj: Operacija »Bora« od 27. 2. do 3. 3. 44. Sprovedena je četnička operacija »Bora«, pod nemačkom komandom, radi čišćenja rejona Danilovgrad — Čevo — Cetinje — Podgorica.

2.) Jedinice koje su učestvovale:

4000 ljudi nacionalne žandarmerije, milicije, 215. abver-trup, jedna brdska baterija iz ratnog plena, lovačko poterno odeljenje 181. peš. div. [...]

5.) Sprovođenje:

U delom. oštrim borbama, kolone, koje su nastupale od i,, ji., i j., polako su osvajale teren. 29. 2. zauzeto je Čevo. Neprijatelj (jačine 250 ljudi) izvukao se prema sz. Posle odlaska nemačkih snaga i započinjanja neprij. protivnapada, četnici su se delom, u paničnom strahu, povukli na svoje polazne položaje. Neprijatelj je ponovo zauzeo teren očišćen operacijom.

6.) Gubici neprijatelja:

32 mrtva, 68 ranjenih, 23 zarobljena.

Plen:

2 p. mitr., 1 mitr., 15 pušaka, 1 radio-stanica, propagandni materijal i hrana.

Sopstveni gubici:

20 mrtvih, 31 ranjen, 46 nestalih.

7.) Iskustva:

a) Građanska zaštita, usled nedovoljne opremljenosti i slabog borbenog morala, nije pogodna za izvršavanje borbenih zadataka; žandari, milicija, četnici, uz učešće nemačkih trupa, podesni za borbene zadatke i zadatke osiguranja...

e) Prilikom sličnih operacija preduslovi za uspeh su učešće nemačkih trupa, podrška teškim naoružanjem i veza do pojedinih borbenih grupa.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_30.htm Izveštaj Komande 21. brdskog armijskog korpusa od 9. marta 1944. Komandi 2. oklopne armije o zajedničkoj nemačko-četničkoj operaciji »Bora« protiv jedinica 2. korpusa NOVJ na prostoru Danilovgrad — Cetinje — Podgorica]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;broj=72&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000065.]&lt;/ref&gt;|Izvještaj komande 21. brdskog korpusa o rezultatima operacije »Bura« od 9. marta 1944. godine}}

[[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. nemački korpus]] u Crnoj Gori pokrenuo je [[10. april]]a [[1944]]. [[Operacija &quot;Frilingservahen&quot; (april-maj 1944)|operaciju &quot;Frilingservahen&quot;]], uz masovno učešće četnika. Operacija je pripremljena u saradnji sa [[Pavle Đurišić|Pavlom Đurišićem]] i započeta tako što su četnici zajedno sa Nemcima iz nemačkih garnizona napali na slobodnu teritoriju. Plan napada je bio sledeći:
{{izdvojeni citat|'''Đurišićeve snage''':

Prva borbena grupa, 700 ljudi, iz si. pravca preko rejona 5 km j. Bijelo Polje za Mojkovac.

Druga borbena grupa, 1200 ljudi, pod komandom Đurišićevog Operativnog štaba, od Brodareva preko Šahovića za Mojkovac — Kolašin.

Treća borbena grupa, 1000 ljudi, od sredine puta Pljevlja — Prijepolje pravcem Mojkovac. Četvrta borbena grupa, 1500 ljudi, od Pljevalja pravcem Mojkovac. Mojkovac treba da bude dostignut za 2 dana. Posle toga skretanje glavnine u rejon z. Tara — sz. Kolašin — Mojkovac.

'''Nemačke snage''':

1 ojač. mot. č. prodire od Brodareva do Bijelog Polja.

1 ojač. mot. č. od Pljevalja do prelaza preko Tare 22 jjz. Pljevlja.

Bat. [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]], 600 ljudi, sledi nemačke snage za Bijelo Polje, onda skreće za Mojkovac. Milicija iz Brodareva, 700 ljudi, čisti svoj rejon i prodire od Brodareva ka jjz.

Početak napada: 10. 4. 44.

[[181. pešadijska divizija (Nemačka)|181. peš. div.]] obezbediće odgovarajuće informisanje četničke Grupe &quot;Jug&quot; (major Lašić i Bukatonović [pogreška; vjerovatno je u pitanju major [[Savo Vukadinović]] — prim.] u Podgorici) kao i Grupe &quot;Nikšić&quot;.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=364&amp;rec=314&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000357.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Obaveštenje Komande 21. brdskog korpusa Komandi 181. brdske divizije od 08.04.1944., Vojnoistorijski institut, NAV--T-314, r. 663, s. 357.&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u NDH (1944) ===
[[File:August Šmidhuber, komandant 7. SS divizije, Todor Perović, lekar Trebinjskog korpusa i kapetan Milorad Vidačić, komandant Trebinjskog korpusa JVuO.jpg|thumb|Žena u crnini moli za milost Milorada Vidačića, komandanta Trebinjskog korpusa JVuO. Prisutni su još [[August Schmidhuber]], komandant 2. puka [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS divizije]] (prvi lijevo), Todor Perović, predstavnik četničke komande istočne Bosne i Hercegovine (drugi lijevo) i neimenovani oficir [[Schutzstaffel|SS]]-a. Fotografija je nastala tokom njemačke [[Operacija Gama|operacije Gama]] protiv partizana u [[Istočna Hercegovina|istočnoj Hercegovini]] (ljeto/jesen 1943. godine).&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2015/08/bk0034.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0034 | Photo | SS-Freiwilligen-Gebirgs-Division &quot;Prinz Eugen&quot;]&lt;/ref&gt;]]

Kolaboracija četnika u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] sa njemačkim okupacionim snagama postala je intenzivnija tokom zime 1943-1944, makar u slučaju hrvatskih kvislinških snaga i četnika bila pod neprestanom tenzijom. Podaci navedeni u izvještaju generala [[Edmund Glaise von Horstenau|Glaisea von Horstenaua]] od 26. februara 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=236&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000236.]&lt;/ref&gt; zasnovani na službenim podacima NDH otkrivaju opseg kolaboracije: 11. februara bilo je na teritoriju NDH trideset i pet posebno imenovanih četničkih grupa sa procijenjenih 23.300 ljudi pod oružjem. Neke manje jedinice su brojale od 200 do 400 pripadnika, dok su ostale, poput [[Momčilo Đujić|Đujić]]eve grupe, imale i do 2.500 vojnika i oficira. Od toga je s Nijemcima i vlastima NDH kolaboriralo devetnaest grupa (ukupno 17.500 ljudi); šesnaest ostalih grupa s oko 5.800 ljudi ubrajane su u pobunjene četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=237&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000237—000240.]&lt;/ref&gt; S iznimkom odreda vojvode [[Uroš Drenović|Uroša Drenovića]] u sjeverozapadnoj Bosni (oko 400 ljudi), kojeg su vlasti NDH smatrale potpuno lojalnim, za sve druge četničke kolaborirajuće grupe ustaške su vlasti držale da se prema Nijemcima odnose osobito prijateljski kako bi od njih izvukle što više oružja i municije, dok se istovremeno drže neprijateljski prema NDH.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_64.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje KOLABORACIJA IZVAN SRBIJE DO OKTOBRA 1944.]&lt;/ref&gt;

Iako se vojvoda [[Radivoje Kerović]], komandant [[Majevica|majevičkih]] četnika, u Horstenauovom izvještaju ubraja među »pobunjene četnike« (i to kao prvi na spisku, dok se za njegov odred tvrdi da ima 1000 ljudi, tj. da je najbrojniji), u dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 18. februar 1944. godine njegova lojalnost uopšte nije dovedena u pitanje:
{{izdvojeni citat|Upit kod [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]] u vezi snabdijevanja municijom Kerovića koji se smatra lojalnim, i 200 ljudi tzv. [[Zeleni kadar|zelenog kadra]], koji se bore protiv crvenih zapadno od [[Koviljača|Koviljače]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=17&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000013.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beim Pz.AOK. 2 wird angefragt, ob Bedenken bestehen gegen Unterstützung mit Munition der im Raume westlich Koviljaca stehenden Cetniks des Kerovic, die als loyal angesehen werden und 200 Mann des sog. &quot;Grünen Kaders&quot; in Kampf gegen die Roten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnog zapovjednika Jugoistoka (18. februar 1944.)}}

Od 23. do 25. januara 1944. godine, na području između [[Knin]]a i [[Kistanje|Kistanja]] organizovana je [[Operacija Frühlingswetter|operacija »Frühlingsgewitter«]]. Vodeći borbe protiv jedinicâ iz sastava [[19. sjevernodalmatinska divizija NOVJ|19. divizije NOVJ]], operaciju su izveli dijelovi [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] Wehrmachta, zatim 92. motorizovani grenadirski puk i 3. bataljon 98. brdskog lovačkog puka [[1. brdska divizija (Njemačka)|1. brdske divizije]]. Njemačkom okupatoru pridružile su se snage lokalnih četnikâ, najvjerovatnije iz [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]]. U izvještaju 264. pješadijske divizije od 25. januara 1944, poslatom Komandi [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|15. brdskog armijskog korpusa]], njemačkim gubicima tokom operacije pribrojani su oni iz četničkih redovâ:
{{izdvojeni citat|
Sumarni izveštaj »Frilingsgeviter«:

1.) Delimičan ogorčeni otpor neprijatelja kod Ervenika, Bratiškovaca, Kistanja, Radučića slomljen je energičnim zahvatom. Banditi iznenađeni prodorom 92. gren. p. (mot.) od sz. prema Kistanju.

2.) Gubici:

A.) sopstveni: 1 poginuo, 3 ranjena, 1 četnik poginuo.

B.) neprijatelj: 66 poginulih izbrojano, procenjuje se daljih 60 do 70 poginulih i ranjenih. 35 zarobljenika u eng. uniformama iz Štaba 19. dalm. div. i 5. brig.

C.) Zaplenjeno: 1 mitr., 3 puš. mitr., 42 autom., 2 pt puške, 1 l. minob., 1 telefon, 46 karab., 30 eng. mina, 10.000 metaka peš. mun., 60 kom. mina za 1. minob., 3 engl. bicikla.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_21.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 25. januara 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o sopstvenim i neprijateljskim gubicima u operaciji »Frilingsgeviter« na prostoru Knin — Kistanje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=293&amp;rec=314&amp;roll=561 NARA, T314, Roll 561, frame no. 000287.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;ABSCHLUSSMELDUNG ”FRUEHLINGSGEWITTER”: &lt;/br&gt; 1.) TEILWEISE HEFTIGER FEINDWIDERSTAND BEI ERVENIK, BRATISKOVCI, KISTANJE, RADUCIC WURDE IM ENERGISCHEN ZUGREIFEN GEBROCHEN. BANDITEN DURCH EINBRUCH GREN. RGT. (MOT) 92 VON NW NACH KISTANJE UEBERRASCHT. &lt;/br&gt; 2.) VERLUSTE: &lt;/br&gt; A.) EIGENE: 1 TOTER, 3 VERWUNDETE, 1 CETNIK TOT. &lt;/br&gt; B.) FEIND: 66 GEZAEHLTE TOTE, 60 BIS 70 WEITERE TOTE UND VERWUNDETE GESCHAETZT. 35 GEFANGENE IN ENGL. UNIFORM VON STAB 19. DALM. DIV. UND ROEM. 5. BRIG. &lt;/br&gt; C.) BEUTE: 1 S.MG., 3 LE. MG., 42 MP., 2 PZ. BUECHSEN, 1 LE. GR. W., 1 FERNSCHRECHGERAET, 46 KARAB., 30 ENGL. MINEN, 10000 SCHUSS INF. MUN., 60 SCHUSS LE. GR.W. MUN., 3 ENGL. FAHRRAEDER.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}
[[File:Hercegovački četnici i njemački vojnici s narodnim herojem Miletom Okiljevićem uoči njegovog strijeljanja juna 1944.jpg|thumb|Pripadnici [[369. legionarska divizija|369. „Vražje“ divizije]] i četnici Gatačke brigade Nevesinjskog korpusa JVuO sa vezanim [[Miletom Okiljevićem]], zamjenikom političkog komesara II čete I bataljona XI hercegovačke brigade, zarobljenim u borbama za Gat 15. maja 1944. godine (istog mjeseca je i strijeljan). Okiljević je proglašen 1951. godine za [[Narodni heroj Jugoslavije|narodnog heroja Jugoslavije]].&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2017/10/bk0272.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0272 | Photo | 369. (kroatische) Infanterie-Division]&lt;/ref&gt;]]

Vojvoda [[Dobroslav Jevđević]] je, pored Momčila Đujića i [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]], vjerovatno najdalje otišao u kolaboraciji s njemačkim okupatorom, kada su u pitanju četničke jedinice van teritorije okupirane Srbije. Nakon kapitulacije Italije, boravio je u Rimu okupiranom od nacista. Nakon toga, našao se u Trstu, gdje je uspostavio čvrste veze s njemačkom obaveštajnom službom:
{{izdvojeni citat|Ja sam javio Đujiću da preko naših ljudi u Sušaku i Trstu prihvate naše oficire koji idu iz Italije i upućuje u Liku i zap. Bosnu. Ovo sam javio i našima u Rim. Kap. Đaković javlja da su Nemci pobili oko 14000 partizana na prostoriji Crikvenica — Sušak — Rijeka, od kapitulacije Italije do danas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 20. februara 1944, poslatom majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]], komandantu Zapadne Bosne JVuO, kapetan [[Ilija Jevtić]] piše o totalnoj subordinaciji [[Dinarska divizija|Dinarske divizije]] Nijemcima, koji u potpunosti kontrolišu četnike pod komandom vojvode Đujića:
{{izdvojeni citat|Sem samog vojvode Đujića i jednog malog broja četnika, svi četnici Dinarske oblasti (oko hiljadu devet stotina i nekoliko) nalaze se pod nemačkom komandom. Hranu, odeću, obuću, cigarete i novac svaki četnik i njegov starešina prima kao i nemački vojnik odn. oficir. Svu municiju i oružje primaju takođe od Nemaca. Četnici pod nemačkom komandom nalaze se po bunkerima počev od Knina do Šibenika i Splita. U pojedinim bunkerima su izmešani, pola četnici pola ustaše. Nemački oficiri dolaze na Kosovo polje u četničku diviziju, a isto tako naši četnički oficiri i ostale starešine na čelu sa Đujićevim načelnikom štaba odlaze u Nemačku diviziju. Voze se na nemačkim automobilima kroz Knin i t.d. Jednom rečju između četnika i Nemaca postoji najtešnja saradnja i nemačka puna kontrola nad radom četnika. Jedino se pop Đujić, kao komandant divizije, sa svojom užom pratnjom ne pojavljuje pred njima.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_78.htm Izveštaj kapetana Ilije Jevtića od 20. februara 1944. komandantu zapadne Bosne o svom radu i saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji i Lici]&lt;/ref&gt;}}

Njemački poručnik [[Reinhard Kopps]], poznatiji kao ''Konrad'', bio je šef jedne obavještajne grupe [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]. Kada je 3. marta 1944. došao iz [[Beograd]]a u [[Dalmacija|Dalmaciju]], sobom je doveo nekoliko [[ZBOR|ljotićevaca]], između ostalih i Roka Kaleba, pripadnika antikomunističke organizacije »[[Beli Orlovi]]«. Od ostataka Đačkog bataljona (ranije: Splitsko-šibenska četa), koji su uglavnom bili ljotićevci, i dijela četnika koje mu je ustupio vojvoda Đujić, poručnik Kopps je formirao odred »Konrad« čiji je zadatak bio da vrši diverzije na partizanske štabove, organe narodne vlasti, ubija simpatizere NOP-a i da spriječi veze iz unutrašnjosti sa jedinicama i štabovima NOVJ na otocima. Grupa »Konrad« brojila je oko 30 ljudi — četnika i Nijemaca, sa sjedištem u selu [[Zablaće]], pokraj [[Šibenik]]a.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_167.htm Izveštaj Štaba Dinarske četničke oblasti od 29. maja 1944. komandantu oblasti o akciji Grupe &quot;Konrad&quot; protiv pripadnika NOP-a na području Dalmacije]&lt;/ref&gt; U izvještaju koji je 11. marta 1944. godine uputio komandi [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]], o suradnji sa četnicima vojvode Đujića Kopps je zapisao sljedeće:
{{izdvojeni citat|''Predmet: Četničke jedinice u sjevernoj Dalmaciji.'' 

Četnici su u sjevernoj Dalmaciji grupisani u jednu [[Dinarska divizija JVuO|diviziju »Dinara«]], čiji se štab nalazi u [[Kosovo polje (Dalmacija)|Kosovu]], 11 km južno od Knina. Komandovanje je u rukama vojvode Momčila Đujića, uz podršku majora Kapetanovića i kapetana Mijovića. Jačina grupâ, podređenih ovoj komandi, trenutno iznosi oko 6500 ljudi. Utjecajna zona se poklapa sa rajonom naseljenim Srbima unutar trokuta [[Knin]]—[[Šibenik]]—[[Zadar]] i doseže do zone [[Lika|Like]]. Operaciona zona je cijeli ovaj trokut, a naročito veće komunističke, partizanske oblasti, koje su naseljene Hrvatima. Do sada su vojne operacije izvođene u suradnji sa njemačkim divizijama, o čijim su rezultatima ove izvještavane. Znatni dijelovi ovih četničkih jedinica angažirani su na osiguranju njemačkih puteva za dotur.

Posmatrano s vojne strane, trenutno se četnička suradnja sa njemačkim jedinicama ocjenjuje kao pozitivna. Na osnovu snaga, koje nam se ovdje nude, može se zaključiti da ona nije iskorištena u potpunosti, ali i ono što je do sada učinjeno upućuje na činjenicu, da bi njihovo dalje angažiranje u vojnom pogledu za nas bilo povoljno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_21_10.pdf#page=1414 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu, Narodnooslobodilačka borba u Dalmaciji, knjiga 10: siječanj—ožujak 1944. godine (tom 21, dokument br. 402, str. 1414—1418.)]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=696&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000692.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr. Cetnik–Verbaende Norddalmatien. &lt;/br&gt; In Norddalmatien sind die Cetniks in einer Division &quot;Dinara&quot; zusammengefasst, deren Hauptquartier in Kosovo, 11 km s. Knin, liegt. Die Fuehrung liegt in den Haenden des Wojwoden Momcilo Djujitsch, der seinerseits unterstuetzt wird von Major Kapetanowitsch und Hauptmann Miowitsch. Die Staerke der diesem Kommando unterstellten Gruppen belaeuft sich z.Zt. auf etwa 6500 Mann. Das Einflussgebiet stimmt ueberein mit dem serbischen Siedlungsraum innerhalb des Dreiecks Knin–Sibenik–Zara und reicht bis ins Lika–Gebiet hinein. Operationsgebiet ist dieses gesamte Dreieck, insbesondere die in ihm liegenden groesseren, kroatisch besiedelten kommunistischen Partisanbereiche. Militaerische Operationen wurden bislang in Zusammenarbeit mit deutschen Divisionen durchgefuehrt und deren Ergebnisse dorthin gemeldet. Darueber hinaus sind wesentliche Teile dieser Cetnik–Verbaende zur Sicherung deutscher Nachschubstrassen eingesetzt. &lt;/br&gt; Militaerisch gesehen ist somit die Zusammenarbeit der Cetniks mit deutschen Verbaenden zur Zeit positiv zu beurteilen. Sie fuehrt wohl noch keineswegs zu voller Ausnutzung der sich hier uns anbietenden Kraefte, doch berechtigt das bisher Geleistete zu der Auffassung, dass ein weiterer Einsatz sich fuer uns militaerisch guenstig auswirken muss.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj jedinice »Konrad« od 11. ožujka 1944. Komandi Druge oklopne armije o četničkim jedinicama u sjevernoj Dalmaciji}}

Na osnovu svega iznesenog, poručnik Konrad predlaže nadređenim: „Što se tiče upotrebe četničkih jedinica sjeverne Dalmacije u vojne svrhe, treba reći da one predstavljaju samo nastavak prakse talijanskih jedinica. Uz to se prije svega mora dodati i to, da se Talijani nikada nisu usuđivali — i pored svih hrvatskih suprotnih tvrdnji — da u većem obimu sprovedu vojnu suradnju, jer oni nisu željeli da se ojačaju četnici, tada još neoprobani u težoj političkoj situaciji. Dok su Talijani sprovodili samo djelomične operacije, danas je, uz strogu kontrolu i rukovođenje, moguća mnogo obimnija mobilizacija četničkih jedinica. Đujić nam je rekao da će se njegove jedinice, nakon čišćenja partizanskih oblasti u dalmatinskom području, angažirati tako što će u suradnji sa njemačkim komandama izvršiti zapriječavanja Titovih kanala za snabdijevanje. Na osnovu ovdje poznatih činjenica ovo izgleda apsolutno moguće.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=700&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000696.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zur militaerischen Verwendung der Cetnikverbaende Norddalmatiens ist zu sagen, dass sie nur eine Fortsetzung der italienischen Verbindungen darstellen wuerde. Dazu muss allerdings hinzugefuegt werden, dass die Italiener es niemals gewagt haben – trotz aller gegenteiligen wiederholten kroatischen Behauptungen – in grossem Stil militaerische Zusammenarbeit durchzufuehren, da sie die damals noch nicht erprobten Cetniks in einer im uebrigen noch unreiferen groesseren politischen Lage nicht zu stark werden lassen wollten. Waehrend somit die Italiener nur Teilunternehmen durchfuehrten, waere bei straffer Kontrolle und Steuerung der Cetnikverbaende heute ein Heranziehen in weit groesserem Umfang moeglich. Djujitsch hat sich uns gegenueber bereiterklaert, seine Verbaende nach Saeuberung der Partisanengebiete im dalmatinischen Raum so einzusetzen, dass in Zusammenarbeit mit deutschen Dienststellen eine Sperrung der Versorgungskanaele Titos erfolgt. Auf Grund der hier bekannten Unterlagen erscheint dies vollkommen moeglich.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Helmuth von Pannwitz and Chetniks.jpg|thumb|Njemački general [[Helmuth von Pannwitz]], zapovjednik [[15. SS kozački konjanički korpus|15. SS kozačkog korpusa]], u društvu četničkih oficirâ s teritorije NDH.]]

U izvještaju Višeg SS i policijskog vođe u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ''[[Gruppenführer]]a'' [[Konstantina Kammerhofera]] za mjesec mart 1944. godine, iskazano je stanovito nezadovoljstvo učinkovitošću četnikâ u Bosni i Hercegovini u borbi protiv NOVJ:
{{izdvojeni citat|Policijska oblast II ([[Sarajevo]]): [...] &lt;/br&gt; Borbena vrijednost četnika stacioniranih u policijskoj oblasti Sarajevo nastavila je opadati; borbe u okolici [[Višegrad]]a i [[Trebinje|Trebinja]] pokazale su da se oni mogu uspješno oduprijeti [neprijatelju] samo uz njemačku podršku. U [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], četnici nisu pokazali nikakvu vlastitu inicijativu tijekom izvještajnog perioda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=228&amp;rec=314&amp;roll=1548 NARA, T314, Roll 1548, frame no. 000222.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Polizeigebiet II (Sarajevo): &lt;/br&gt; Der Kampfwert der im Polizeigebiet Sarajevo stehenden Cetniks ist weiter gesunken, bei den Kämpfen im Raum von Visegrad und Trebinje hat sich gezeigt, daß sie sich nur mit deutscher Unterstützung erfolgreich zur Wehr setzen können. In Ostbosnien zeigten sich die Cetniks im Berichtsmonat ohne eigene Initiative.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj za mart 1944. godine Višeg SS i policijskog vođe u Hrvatskoj (6. IV 1944).}}

Konverzacija vođena između njemačkog opunomoćenog generala u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau|Edmunda Glaisea von Horstenaua]] i feldmaršala [[Wilhelm Keitel|Wilhelma Keitela]], prilikom posjete Hitlerovom glavnom štabu početkom marta 1944, otkriva kakva je bila percepcija statusa četnika u NDH od strane vojnog vrha Trećeg Reicha: „U [[Berchtesgaden|Berhtesgaden]]u ljubazno me je primio Kajtel. Informisao me je o toku razgovora sa [[Nikola Mandić|Mandić]]em i Perićem [predsjednik vlade i ministar vanjskih poslova NDH — prim.]. U više navrata morao sam da ga prekinem kako bih ga ispravio, a pre svega u pogledu četničkog pitanja. On je mislio da se četnici sastoje samo od nekoliko dobrovoljaca (skraćeno „Hiwis“, dolazi od nemačke reči „Hilfswilligen“, prim. prev.), koji služe u nemačkim divizijama.“&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 456.&lt;/ref&gt;

Njemački nadležni organi su ukazivali svojim višim komandama i na vidljivu diskrepanciju u domaćem antikomunističkom taboru u kontekstu »borbe protiv bandi«. Tako se u izvještaju 264. pješadijske divizije od 10. aprila 1944. na jednoj strani tvrdi da „hrvatske vlasti očigledno poseduju vrlo malo poverenja u trajno postojanje vlastite vlade“,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_43.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji]&lt;/ref&gt; dok se za četnike Dinarske divizije pod Đujićevom komandom navodi:
{{izdvojeni citat|Nasuprot ovom, četnike treba ceniti kao jedini pouzdani faktor borbe protiv komunističkih bandi. Oni raspolažu, pored jednog boljeg rukovođenja i organizacije, i potrebnom inicijativom u borbi protiv bandi za sopstvena obaveštavanja i poduhvate i redovno javljaju upotrebljive rezultate izviđanja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=494&amp;rec=314&amp;roll=562 NARA, T314, Roll 562, frames no. 000489—000490.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroat. Behoerden besitzen anscheinend nur geringes Vertrauen in der dauernden Bestand der eigenen Regierung. &lt;/br&gt; Im Gegensatz hierzu sind die Cetniks als einzig zuverlaessiger Faktor im Kampf gegen die kommunistischen Banden zu werten. Sie verfuegen neben einer besseren Fuehrung und Organisation ueber die im Bandenkampf notwendige Initiative zu eigenen Erkundungen und Unternehmen und melden regelmaessig brauchbare Aufklaerungsergebnisse.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. [[V SS korpusu]] iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], o držanju vojvode Momčila Đujića je data veoma povoljna ocjena:
{{izdvojeni citat|Đujić neupitni pristalica DM. Hrvatski državljanin, lojalno radi sa vlastitim trupama protiv komunista, nasilno mobiliše pravoslavce. Prema povjerljivom izvještaju, nedavno je više puta izrazio antibritanska osjećanja. Jačina: 7000. Jesu li Đujićeve jedinice na području V SS korpusa?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1208&amp;rec=314&amp;roll=565 NARA, T314, Roll 565, frame no. 001203.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Djujic einwandfrei DM Anhänger. Kroat. Staatsangehöriger, arbeitet mit eigener Truppe gegen Kommunisten loyal zusammen, zwangsmobilisiert Pravoslaven. In letzter Zeit nach V—Meldungen wiederholt englandfeindlich geäussert. Stärke 7000. Sind Djujic—Verbände im Bereich V. SS—Korps?&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 10. maja 1944, oficiri 15. brdskog korpusa navode da Nijemci snabdijevaju ukupno 6.318 četnika u NDH („Hrvatska borbena zajednica“). Za skrb 4.421 četnika starala se [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. divizija]], dok se o ostalih 1.897 brinula [[373. legionarska divizija|373. divizija]] Wehrmachta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=828&amp;rec=314&amp;roll=565 NAW, T-314, Roll 565, frame 000823: Zabilješka o broju četnika koje snabdijeva 15. brdski korpus (10. maj 1944.).]&lt;/ref&gt;

Sredinom srpnja 1944. godine, u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]] je organizirana [[Operacija Muholovka|operacija »Muholovka«]] ({{jez-njem|Fliegenfänger}}). U ratnom dnevniku [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] zabilježeno je da je izvođenje operacije povjereno [[13. SS oružana brdska divizija Handžar|13. SS brdskoj diviziji »Handžar«]] i lokalnim četnicima:
{{izdvojeni citat|14. 7. 1944: &lt;/br&gt; ''SS-brdska divizija »Handžar«'': &lt;/br&gt; Za operaciju »Fligenfenger«, čišćenje prostora [[Osmaci]] (25 km jugoistočno od [[Tuzla|Tuzle]] — aerodrom bandi), krenula su 2 ojačana bataljona i četnici.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_218.htm ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII — DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA — KNJIGA 4]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=960&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000820.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;W–SS–Geb.Div. Handschar: &lt;/br&gt; Zum Unternehmen &quot;Fliegenfänger&quot; Säuberung Raum Osmaci (25 SO Tuzla) (Bandenflugplatz) 2 verst. Btlne. und Cetniks angetreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Pored operacije »Fliegenfänger«, istočnobosanski četnički odredi (koji su brojali oko 13.000 ljudi) uzeli su, tokom proljeća i ljeta 1944. godine, učešća u više poduvhata koje je predvodila 13. SS brdska divizija »Handžar«. Riječ je o operacijama »Maiglöckchen«, »Vollmond« i »Heiderose«. Oficiri [[Sicherheitsdienst|SS]]-a su bili u velikoj mjeri zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje sa četnicima.

Nemački izveštaj iz jula 1944. godine ocenjuje da četnici Momčila Đujića broje oko 8.000 ljudi, od čega 7.000 naoružanih; ovi su dobro organizovani te neprijateljski orijentisani prema Englezima i bez engleske pomoći. Nijemci zaključuju da im oni zamjenjuju jednu do dvije divizije u Jugoslaviji:

{{izdvojeni citat|Jedinica Konrad [srednja Dalmacija]: Saradnja sa četnicima izvanredna. '''Oni zamenjuju jednu do dve divizije'''. Samo se oni bore — ustaše manje aktivne.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=790 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000781.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit der Truppe mit Cetniks hervorragend. Cetniks ersetzen 1 — 2 Divisionen. Nur sie kämpfen. Ustascha wenig aktiv.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj kapetana Merrema, drugog obaveštajnog oficira Komande Jugoistoka (Armijske grupe F) o inspekcijskom putu po Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u periodu 20. jun — 4. juli 1944.}}

Kapetan Merrem, njemački oficir koji je sastavio ovaj izvještaj, imao je samo riječi hvale na račun četnikâ Dinarske divizije JVuO i vojvode Momčila Đujića:
{{izdvojeni citat|[[373. legionarska divizija|373. pešadijska divizija]]: Saradnja sa četnicima vrlo dobra (1. lički korpus sa sedištem u [[Gračac]]u). Oni nemaju direktnu vezu sa Đujićem. Rukovođenje njima direktno od strane obaveštajnog odjeljenja divizije. Njihovim akcijama uvek prisustvuje nekoliko Nemaca koji kontrolišu isporuke municije i snabdevanja. [...] '''Oni su jedini stvarno korisni saborci''' [podvučeno u originalu — prim.]. Jedino od njih dolaze korisna obaveštenja o neprijatelju. [...] Jedan četnički komandant odaje utisak potpuno pouzdanog saborca, koji je i neprijateljski nastrojen prema Englezima. [...] Četnici su vrlo častoljubivi i drago im je kada Nemci primete njihove podvige. [...] Podoficir Bartl poznaje lično vojvodu Đujića. Đujić mu šalje čak i sopstvene naredbe u vezi s područjem [[Donji Lapac|Lapca]]. [Najbolja taktika protiv partizana sastoji se u upotrebi specijalnih jedinica] i kombinovanju četnika u jedinice snage jednog bataljona sa jednim nemačkim vodom sa radio stanicom i, po mogućstvu, teškim oružjem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=793 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Aussenstelle der 373. (kroat.) Div. – Uffz. Bartl. &lt;/br&gt; Sehr gute Zusammenarbeit mit Cetniks. (1. Lika–Korps Sitz Gracac.) Kein unmittelbarer Einfluss Djuic. Direkte Führung durch Ic–Aussenstelle. Bei Cetnik–Einsatz nehmen meist einige deutsche Soldaten teil. Dadurch Kontrolle der Munitions– und Verpflegungslieferung gewährleistet. &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; bezeichnet Bartl nur als Ausdruck im deutschen Schriftverkehr. Cetniks können diesen Begriff nicht und würden bei Bekanntgabe feindselige Haltung einnehmen. Cetniks sind die einzigen brauchbaren Mitkämpfer. Diese allein liefern auch brauchbare Feindmeldungen. &lt;/br&gt; Kurze Rücksprache mit einem örtlichen Cetnik–Führer ergab den Eindruck eines absolut zuverlässigen, sogar englandfeindlichen Mitkämpfer. &lt;/br&gt; Cetniks sind sehr ehrgeizig und sehen es gerne, wann ihre Taten von Deutschen beobachtet werden. Geschriebenes Wort (Flugblätter) gilt bei ihnen wenig. Das gesprochene Wort ist alles. Gute Flüsterpropaganda hat grossen Einfluss. &lt;/br&gt; Von Invasion sprechen Cetniks kaum. &lt;/br&gt; Uffz. Bartl kennt den Vojvoden Djuic persönlich. Djuic schickt ihm sogar die den Raum Lapac berührenden eigenen Befehle. &lt;/br&gt; Auf die Frage, wie man nach seiner Ansicht der kommunistischen Banden Herr werden könne, antwortete Uffz. Bartl: &quot;Durch andauerndes Jagen mit kleinen Jagdkommandos (Kleinkrieg nach Bandenart), durch Einsatz von Tarneinheiten und durch Zusammenfassen der Cetniks in Batl.–Stärke, dabei etwa 1 deutscher Zug mit Funk und möglichst mit schweren Waffen.&quot; &lt;/br&gt; Uffz. Bartl macht einen sehr guten Eindruck, scheint sich aber doch sehr viel zuzutrauen, wenn er behauptet, er könne die gesamten Djuic–Cetniks dahin bringen, wo wir sie haben wollen, falls er an die entsprechende Stelle gesetzt werden wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Visoka ocjena za doprinos četničkih formacijâ s teritorije marionetske NDH ratnim naporima njemačkog okupatora data je 25. jula 1944. godine i od strane nadležnih instanci iz [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]]:
{{izdvojeni citat|Hrvatska: [...] Četnici su, s obzirom na vlastitu slabost, naši prirodni saveznici u borbi protiv komunizma. '''Samo se oni bore'''! “Hrvatska borbena zajednica” postoji samo na papiru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=716&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000707.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks unter Berücksichtigung eigener Schwäche im Kampf gegen Kommunisten unsere natürlichen Verbündeten. Sie allein kämpfen! &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; steht nur auf dem Papier.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka od 25. jula 1944.}}

U izvještaju od 11. avgusta 1944, nakon proputovanja koje je Vojni zapovjednik Jugoistoka poduzeo u zoni odgovornosti V SS brdskog korpusa na teritoriju NDH, o tamošnjim četnicima te suradnji s njima kazano je:
{{izdvojeni citat|Dobro iskorištavanje četničkih komandanata. Zahtjev za premještaj [[369. legionarska divizija|369. pješadijske divizije]] zbog sve češćih incidenata između četnika, o čijoj suradnji divizija apsolutno ovisi, i hrvatskih pripadnika divizije. 369. pješadijska divizija se sastoji od otprilike 70% Hrvata. Zapovjednik divizije napominje da se najmanje 40% njih smatra nepouzdanim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=192&amp;broj=445 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000440.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gute Ausnutzung der Cetnikführer. Antrag auf Herauslösung der 369.I.D. da sich Zwischenfälle zwischen Cetniks, auf deren Zusammenarbeit Division unbedingt angewiesen, und kroat.Div.Angehörigen mehren. (Siehe Ic–Bericht). 369.I.D. besteht aus ca. 70 % Kroaten. Div.Kdr. bemerkt, dass hiervon minderstens 40 % als unzuverlässig anzusehen sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o posjeti OBSO-a zoni odgovornosti 5. SS brdskog korpusa od 7. do 11. avgusta 1944. godine (11.8.44).}}

Major Adolf von Ernsthausen je bio zapovjednikom 392. artiljerijske pukovnije iz sastava [[392. legionarska divizija|392. (hrvatske) pješačke divizije]], jedne od tri njemačko-hrvatske divizije (pored [[369. legionarska divizija|369. legionarske divizije]] i [[373. pješadijska divizija|373. pješadijske divizije]]). Kao veteran [[Prvi svjetski rat|Prvog svjetskog rata]] sa iskustvom ratovanja na [[balkanskom bojištu]], major von Ernsthausen biva upućen [[1944]]. godine u okupiranu Jugoslaviju. Von Ernsthausen će [[1959]]. godine objaviti ratne memoare pod naslovom ''Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944'' (“Vukovi [[Lika|Like]]. Sa legionarima, ustašama, domobranima i četnicima protiv Titovih partizana. Doživljaji u Hrvatskoj 1944.”).&lt;ref&gt;[https://winkelried-verlag.de/buecher/landser-am-feind/744/die-woelfe-der-lika Winkelried Verlag: Adolf von Ernsthausen, Die Wölfe der Lika]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.booklooker.de/B%C3%BCcher/Adolf-von-Ernsthausen+Die-W%C3%B6lfe-der-Lika-Mit-Legion%C3%A4ren-Ustaschi-Domobranen-und-Tschetniks-gegen/id/A02Iwx5I01ZZ3 Ernsthausen, Adolf von — Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944 — Landser am Feind, Band 5 (www.booklooker.de)]&lt;/ref&gt;

O sveobuhvatnoj saradnji Dobroslava Jevđevića s okupacionim vlastima bio je general Mihailović, u više navrata, obaviješten i od strane Jovanke Krištof (pseudonim »Mira«), četničke obavještajke u [[Slovenija|Sloveniji]]. U veoma opširnom izvještaju od 29. juna 1944, Krištof o Jevđeviću (pseudonim »Aero«) daje nedvosmislenu ocjenu: „Aero je drugi [[Milan Nedić|Nedić]].“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_198.htm Izveštaj obaveštajnog organa od 29. juna 1944. Draži Mihailoviću o stanju četničkih organizacija u Sloveniji, Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Lici i saradnji sa nemačkim okupatorima]&lt;/ref&gt; Pored toga, Krištof karakteriše Jevđevića kao „vrlo kompromitovanu osobu“ (najprije zbog „jakog sudelovanja sa okupatorom“), te zaključuje da ovaj ne bi mogao organizovati četničku ilegalu. Iz izvještaja Krištof može se zaključiti kako su vojvoda Dobroslav Jevđević i kapetan [[Dušan Đaković]], komandant 4. brigade iz sastava Ličko-kordunaške oblasti JVuO, bili podređeni okupatoru i suštinski i u simboličkoj ravni:
{{izdvojeni citat|Odred u Ab.[aciji, tj. [[Opatija|Opatiji]] — prim.] likvidiran. 19 ljudi otišlo u [[Postojna|Postojnu]], a 10 ih ide u Nem.[ačku] kom. na [[Rijeka|Reci]], gde će služiti kao [[Gestapo]]. Tu će biti sa njima i Aero i kap. Đak., pa čak i r. stanica. [...] Svi su ti odredi pod Nem. kom. i bez međusobne veze, razbacani po [[Istra|Istri]], da se pokaže celom narodu, kako su Srbi Nem. sluge. Plaćeni su — vojnici 360 L.[ira] mesečno, podnar. 450 naredn. 525 podpor. mislim 3.000 a kap. Đak. 5.800 L. [...] U Josipdol je poslao Aero 11 ljudi, navodno da osnuju tamo četničku komandu. Međutim ti su ljudi Nem. tajna policija, a od četnika iz šume, koji su im dolazili u vezi, da je to četn. komanda, napravili Nem. radni bataljon, koji vode Nem. Tu je oko 40 ljudi, ostali su prestali dolaziti kad su videli šta se sa ovima desilo. [...] Kud ćemo veće poniženje za našu vojsku nego da komanduje Nem. poručnik našem kapetanu, pa i vojvodi, samo sreća, da je taj vojv. surogat, inače propadosmo od bruke... Sve ove i slične akcije vodi kap. Đaković, naravno pod komandom Nem. poručnika. Odluke o njima donosi Aero u dogovoru sa Nem. Upravo je gnusno gledati, kako se obojica klanjaju pred Nem. potpor. i por., pa kaplarima. Đak. sve pozdravlja fašistički uzdignutom rukom, a Aero samo veće činove oficire, inače našim pozdravom. [...] U Lici saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi — tamo mora okupator popuštati, jer inače odoše ljudi u šumu, a vođe su potpuno Nem. sluge i nemaju kamo bežati. [...] '''U krvi im je šurovanje sa okupatorom, a nama prikazuju kako vode vele politiku i kolike žrtve za narod s tim pridonašaju — dok u stvari nisu ništa drugo nego ponizne Nem. sluge'''. [...] Potrebno je već jednom započeti sa ozbiljnim i poštenim radom, jer će nas katastrofa preteći. Saradnju sa okupatorom trebalo bi napraviti na čisto drugoj bazi i ne sme biti vidna. Bar ovde.}}

Na drugoj strani, Jovanka Krištof izdvaja kao pozitivan primjer vojvodu Momčila Ðujića: „Ovi ljudi ovde vide jedini spas u vojv. Đujiću, jer ga smatraju poštenim i iskrenim borcem za našu stvar. Isto ima org. dobro sprovedenu. Pljačkati i krasti ne dozvoljava o čemu su se uverili iz njegove prop. gde su imena poubijanih ljudi zbog nediscipline i raznih prekršaja. To ljudima imponira — pošten rad i samo to žele, a i zaslužuju, jer ih nepoštenje tuče već 3 1/2 god. I pored svega toga, ostali su verni našoj ideji. Isto saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi i ne vodi se trgovina sa ljudima, kao ovde. Ovo vodstvo se jako boji Đujića i gaji mržnju prema njemu zato hoće ljudima dokazati, da Đujić nema ništa odnosno samo par sto vojnika bez oružja koji kao čudo gledaju mitraljez. A isto, da su pod Nem. kao ovi ovde.“ U pokušaju da prebaci teret odgovornosti za sopstvenu kolaboraciju s okupatorom na komandanta Dinarske divizije JVuO, vojvoda Jevđević piše Mihailoviću 8. avgusta 1944. godine: „Garantujem i imam stotine dokaza da trupe Đujića u velikom delu stoje u tešnjoj vezi od mene, ali to niko ne vidi. Vi bi se začudili, kad bi vam sve ispričao kakve mi izveštaje pokazuju Nemci o svojim vezama sa našim jedinicama, naročito kod [[Uroš Drenović|Drenovića]] i ostalih, prebacujući mi da ih mi sabotiramo i podmuklo rušimo.“&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 156, reg. br. 51/1—1.&lt;/ref&gt;

I u izvještaju od 10. avgusta 1944, Jovanka Krištof je upozorila Mihailovića na činjenicu da se [[Lika|lički]] četnici pod komandom vojvode Jevđevića nalaze u [[Istra|Istri]] u službi okupatora, kao i da su pred [[Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija|nacistima]] (»broj 11«) dužni salutirati [[Rimski pozdrav|fašističkim pozdravom]]:
{{izdvojeni citat|Kolben [potpukovnik [[Karl Novak]] — prim.] se povratio 3 ov. meseca. Zgrozio se nad ovim radom. Nije mogao svega verovati kad su mu referisali oficiri i vojnici, dok nije neke stvari i na vlastite oči video. Mislim, da je dosta ako Vam kažem da stalno uzdiše i govori pri svakoj prilici: »Jadni Čiča, kako ga upropastiše, zar [[Vermaht]] i [[Gestapo]], da predstavlja Čičinu vojsku.« Prebleđuje slušajući i gledajući ovo. 3. mu referiraše četnici da su dobili naređenje da moraju svi nacistički pozdravljati. A jučer se sam uverio da ima oficira, koji profaniraju našu uniformu, te u njoj putuju iz [[Postojna|Postojne]] u Trst i daju povoda komun. za prop. Isti oficir Korać je tako i u Ab.[aciju] došao samo da je još imao natpis na rukavu i kapi »Lika« što po naređenju moraju svi u Postojni nositi. Ja sam ga napala zbog toga, a isto tako i Jovanovog brata, te su jučer svi na putu skinuli te sramotne natpise. [...] Čujem da Jovan sad ostaje kod Vas. Neka Vam ispriča kako su part.[izani] u okolici Post.[ojne] natiskali plakate o četn. banditima sa natpisom »Lika« na rukavu i kapi, koji su pljačkali selo sa br. 11 i odveli x ljudi i t.d. [...] Nadam se da će sad sigurno uspeti četnicima, da se odele od br. 11. Samo mnogi su od njih mišljenja da su ovim radom upropas[ti]li i ovde i Liku.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_21.htm Izveštaj Jovanke Krištof od 10. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stanju ličkih četnika u Istri, njihovoj saradnji sa Nemcima i ponašanju Dobrosava Jevđevića u vezi sa problemom vraćanja četnika u Liku]&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u Srbiji (1944) ===
{{main|Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|Topličko-jablanička operacija}}
[[File:Nemci predaju minobacač četnicima.jpg|thumb|Nemci predaju minobacač četnicima u Srbiji 1944.]]

{{Quote box
 | citat = „D.M.-bande dosada nisu nikad napale okupacione trupe.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1115&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001111: Izvještaj o bandama u okolini katarakti Dunava (bez datuma, približno mart 1944).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bisher haben die D.M.Banden die Besatzungstruppen noch nie angegriffen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Nemački izvještaj o četnicima u okolini katarakti Dunava od marta 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}
{{Quote box
 | citat = „Titove bande imaju se napasti i uništiti, odn. zarobiti. Pristalice D.M.-a (četnici) ne smatrati neprijateljima.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1264&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001260: Naredba 923. Landeschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ (29. Juli 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Angetroffene Titobanden sind anzugreifen und zu vernichten bzw. gefangen zu nehmen. DM—Anhänger (Cetniks) sind nicht als Feind anzusehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Naredba 923. Landesschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ od 29. jula 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}

Oko [[Nova godina|Nove godine]] po [[Julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]] 1944. dolazi do žestokih [[Bitka za Ivanjicu (januar 1944.)|borbi za Ivanjicu]]. Ovom prilikom, četnici Draže Mihailovića stupaju u borbu protiv snagâ NOVJ skupa sa Nijemcima, [[Bugari|Bugarima]] i kvislinškim formacijama (Državna i Poljska straža). 11. januara 1944, u Vrhovnu komandu JVuO stiže depeša kapetana [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]] (pseudonimi »Švarc« i »Ras-Rasa«), u kojoj se navodi: „Nemci i Bugari uz pomoć četnika ušli u Ivanjicu, a tenkovi produžili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor — Kušići. Od naših u borbi [[Vuk Kalaitović|Kalait]] i Marković. Gubici nisu još utvrđeni. Nemci danas prošli kroz [[Kosjerić]] i sutra stižu na bojište. Od komunista učestvuju u borbi muslimanska i dalmatinska brigada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; Kapetan [[Predrag Raković]] (»Kar-Kar« i »Pre-Pre«) šalje 13. januara dvije depeše kojima obavještava VK JVuO i generala Mihailovića o stanju na terenu:
{{izdvojeni citat|Primio sam sva Vaša naređenja za prikupljanje snaga za dejstvo prema Ivanjici protivu komunista. Situacija kod Ivanjice 12-I uveče: partizani su izbačeni iz Ivanjice i odbačeni prema Mučnju, a štab mi je još u Katićima. Partizani tamo imaju 1, 2 i 5 proletersku brigadu i srbijansku proletersku brigadu. Ukupno oko 3000 ljudi. Odlično naoružani sa dosta municije. Od okupatora: Nemaca vrlo malo sa 5 tenkova, a Bugara 1000. Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jače snage za borbu, jer su radi da ove partizane likvidiraju sa Bugarima, srpskom državnom stražom i da im pomognu četnici D. M. I jedna i druga strana drže se u toku 13-I pasivno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od [[Druga proleterska divizija NOVJ|Druge]] i [[Peta krajiška divizija NOVJ|Pete divizije]] NOVJ iz [[Sandžak]]a [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|prodrla u zapadnu Srbiju]],  nesuglasice između četnika i Nijemaca u Srbiji potisnute su u drugi plan. Trupe sastavljene od jedinica [[Vermaht]]a i [[Vafen-SS|SS]], korpusâ JVUO, bugarskog okupacionog korpusa, [[Srpska državna straža|SDS]], [[Srpski Doborvoljački Korpus|SDK]] i [[Ruski Zaštitni Korpus|Ruskog zaštitnog korpusa]] pod objedinjenom nemačkom komandom generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] funkcionisale su kao jedinstvena operativna grupa u [[Operacija Kamerjeger|operaciji »Kammerjäger«]]. Kod nadležne je četničke komande majora [[Neško Nedić|Neška Nedića]] bio akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. maja 1944.]&lt;/ref&gt;

Kao znak otopljavanja odnosa na liniji četnici–okupator, nakon unilateralnog raskidanja (sa njemačke strane) [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|sporazuma potpisanih]] u zimu 1943/1944. godine te organiziranja [[Operacija Treibjagd|operacije »Hajka«]] protiv [[Nikola Kalabić|Kalabićevih]] četnika, u drugoj polovini marta 1944. upriličen je sastanak komandanta Drugog ravnogorskog korpusa kapetana [[Predrag Raković|Predraga Rakovića]] sa oficirom [[Schutzstaffel|SS]]-a Biermannom, inače njemačkim zapovjednikom [[Čačak|Čačka]]. Tom prilikom je kapetan Raković garantovao „da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak ili da se sprovedu sabotažne akcije“ protiv Nijemaca, odnosno da će „na teritoriji Srbije“ iznova nastupiti primirje. U Mihailovićevo ime, četnički komandant je iskazao spremnost „za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije“, a nije čak odbacio ni mogućnost angažovanja „na drugim evropskim frontovima“.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20221206140940/https://znaci.org/00001/4_14_3_269.htm Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa]&lt;/ref&gt; U izvještaju Komandi Jugoistoka, [[obersturmführer]] Biermann navodi da Draža Mihailović od njemačke strane očekuje diskretnost u održavanju kontakata, naročito stoga što bi srpske kvislinške vlasti u JVuO mogle vidjeti konkurenciju:
{{izdvojeni citat|Kapetan Raković mi je kazao lično, takoreći u povjerenju kao prijatelju, da sve što mi je do sada rekao i sve što sam ja zapisao, on rekao po nalogu Draže Mihailovića, s kojim je imao svakodnevnu radio-vezu i od koga je dobivao stalna uputstva o predmetu prethodnih razgovora. Pritom me uvjerava da će sa strane Mihailovića, naravno, sve biti demantirano, ukoliko se o sadržaju razgovorâ ponovno dozna u [[Beograd|beogradskim]] krugovima ([[Milan Nedić|Nedić]], [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]). Sasvim je prirodno da ovi krugovi pokušavaju svim sredstvima osujetiti sporazum između njemačke okupacijske vlasti i Draže Mihailovića, jer trenutno su oni legalni predstavnici srpskog naroda te bi možda mogli strahovati za svoje pozicije. Pregovore između DM–pokreta i njemačkih vlasti ovi bi krugovi odmah iskoristili u propagandne svrhe i predstavili ih kao kraj ili slabost DM–pokreta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=281&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000268—000269.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hauptmann Rakovic sagte mit persönlich, sozusagen vetraulich zu einem Freund, dass alles, was er mir bisher gesagt und ich aufgeschrieben habe, von ihm im Auftrage von DM gesagt worden sei, mit dem er tägliche Funkverbindung habe und von dem er laufend Anweisungen für den Stoff der bisherigen Besprechungen erhalten habe. Er versichert mir gleichzeitig dass selbverstandlich von DM–Seite alles abgestritten werde, falls wieder der Inhalt der Besprechungen in Belgrader Kreisen (Nedic, Ljotic) bekannt werde. Es sei zu natürlich, dass diese Kreise mit allen Mitteln eine Verständigung zwischen der deutschen Besatzungsmacht und DM zu hintertreiben versuchen, denn sie seien ja gegenwärtig die legalen Vertreter des serbischen Volkes und müssten evtl. um ihren Posten fürchten. Verhandlungen der DM–Bewegung mit deutschen Behörden würden sofort von diesen Kreisen propagandistisch aufgeschlachtet und als Ende bezw. Schwäche der DM–Bewegung hingestellt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 25. marta 1944. o pregovorima šefa [[Sicherheitsdienst]]a u Čačku obersturmführera Biermanna sa kapetanom [[Predrag Raković|Predragom Rakovićem]], komandantom 2. ravnogorskog korpusa JVuO}}

Kapetan Predrag Raković, jedan od glavnih četničkih komandanata zaduženih za održavanje [[Saradnja četnika sa Nedićevom vladom|veze s Milanom Nedićem]] i Nijemcima, ponovo se sastaje sa Biermannom u Čačku 26. aprila.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=331&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000314.]&lt;/ref&gt; Raković je tada naveo da mu je general Mihailović povukao punomoć za obavljanje poslovâ s Nijemcima i da zbog toga na ovom sastanku ne sudjeluje kao njegov predstavnik. Očigledno da je Draža Mihailović bio sasvim upoznat sa ovim kontaktima i davao je za njih odobrenja, dok je Raković održavao kontakte i obavljao poslove s Nijemcima, iako su mu ovlaštenja bila povučena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

Ubrzo je uslijedilo potčinjavanje Rakovićevog Drugog ravnogorskog korpusa JVuO (kao i Javorskog korpusa pod komandom majora [[Radomir Cvetić|Radomira Cvetića]]) njemačkim trupama u jugozapadnoj Srbiji, što se može zaključiti iz jednog izvještaja Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka s početka aprila 1944:
{{izdvojeni citat|Cvetićevi četnici osiguravaju lijevi bok grupe Jug i izviđaju u pravcu [[Golija|Golije]] od Drinića ka sjeveru. Zadatak Rakovićeve grupe nepromijenjen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=413 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000408—000409.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cvetic–Cetniks sind zum Schutz der linken Flanke der Angriffsgruppe Süd und zur Aufklärung über das Golija–Gebirge über Dramici nach Norden vorzuführen. Auftrag für Rakovic–Cetniks bleibt unverändert.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka svim potčinjenim jedinicama za 3. april 1944. godine}}

U dnevnom izvještaju iz Komande Jugoistoka za 18. april 1944, predviđa se koji će sektor zauzeti jedinice pod Rakovićevom komandom u vrijeme izvođenja operacije »Kammerjäger«, kojom prilikom je okupator s uspjehom osujetio [[Drugi prodor NOVJ u Srbiju|drugi prodor NOVJ u Srbiju]]:
{{izdvojeni citat|Rakovićeva grupa dobila zadatak da postavi osiguranja prema jugu na sjevernoj obali Studenice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=514&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000510.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Unternehmen Kamerjägger. II. Eigene Lage: &lt;/br&gt; F/ Cetnik–Gruppe Rakovic erhielt Auftrag zur Abschirmung nach S gegen Feind auf dem nördl. Studenica–Ufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka tokom operacije Kammerjäger, 18. april 1944.}}

Iz jednog razgovora na visokom nivou (prisutni: general [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka i [[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova), održanom 11. aprila 1944. godine, može se nazrijeti koliko su okupacioni dužnosnici bili zadovoljni saradnjom sa četnicima i ostalim [[Kolaboracija|kolaboracionističkim]] snagama na [[Balkan]]u:
{{izdvojeni citat|Neubacherovo mišljenje o vrijednosti srpskih formacijâ: [[Srpska državna straža|SDS]] loša, Hipo (pomoćna policija) isto, [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]] dobar, četnici veoma različito. U Crnoj Gori se dobro tuku [[Crnogorski dobrovoljački korpus|dobrovoljci pod njemačkim vođstvom]]. Kosovski Albanci se bore s nama. Evzoni u Grčkoj nijesu za odbranu obale, ali su korisni u unutrašnjosti zemlje i sigurno neće pucati na nas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=462&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000458.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Auffassung Neubacher über den Wert der serbischen Verbände: SSW schlecht, Hipo desgleichen, SFK gut, Cetniks sehr unterschiedlich. In Montenegro schlügen sich die Freiwilligen unter deutscher Führung gut. Die Kosovoalbaner kämpfen mit uns. Evzonen in Griechenland sind nichts für Küstenverteidigung, brauchbar wohl aber im Innern des Landes, werden bestimmt nicht auf uns schiessen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Vojni zapovjednik Jugoistoka (Razgovor Felber-Neubacher, 11. april 1944.)}}

U izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera (u odjeljku naslovljenom „Stanje kod neprijatelja“), sačinjenom 22. aprila iste godine, ambivalento držanje jedinicâ JVuO prema okupatorskim vlastima smatra se glavnom karakteristikom četničkog pokreta u Srbiji:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;br /&gt; Pokret DM je podijeljen unutar sebe. Dok se neki aktivno bore na strani njemačkog Wehrmachta protiv komunista — a da nijesu odustali od temeljnih rezervi prema svakom okupatoru — manje bande DM u centralnoj i istočnoj Srbiji spremne su činiti štetu. Izvještaji koji se stalno pojavljuju o pregovorima Draže Mihailovića i Tita nijesu potvrđeni i takođe se doimaju nevjerovatnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=556 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000552.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist in sich aufgespalten. Während ein Teil aktiv an der Seite der deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten kampft – ohne dadurch die grundsätzlichen gegen jeden Okkupator vorhandenen Vorbehalte aufgegeben zu haben – treiben kleinere DM–Banden in Mittel–und Ostserbien nach wir vor ihr Unwesen. Immer wieder auftauchende Meldungen über Verhandlungen zwischen DM und Tito bestätigen sich nicht und erscheinen auch unglaubwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka o stanju u periodu od 16. marta do 15. aprila 1944. godine}}

12. aprila 1944. godine, pukovnik [[Jevrem Simić]] izdaje jednom četničkom nižem oficiru objavu o kretanju na terenu brigade kojom komanduje, kako bi ovaj mogao što efikasnije uništavati jatake i simpatizere [[Narodnooslobodilački pokret|NOP]]-a: 
{{izdvojeni citat|OBJAVA

Za G. Milića Majstorovića p.poručnika, komandanta II bataljona III leteće kosmajske brigade, koja mu se izdaje s tim da može slobodno da se kreće sam ili sa svojom vojskom po terenu koji je ugovoren sa našim saveznicima Nemcima i Bugarima i da u ime Kralja Petra II Karađorđevića oduzima svu rekviziciju i kolje sve partizanske jatake i simpatizere zbog čega će dobiti čin majora.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_115.htm Objava komandanta četničke oblasti u Srbiji od 12. aprila 1944. komandantu 2. bataljona 3. kosmajske brigade za nesmetano kretanje od okupatora i klanje simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta]&lt;/ref&gt;}}

1. maja 1944. godine, u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka, koji potpisuje načelnik štaba general [[Kurt Geitner]], navodi se cifra od nekoliko hiljada pripadnika JVuO koji pomažu okupatoru u zaustavljanju ofenzive NOVJ:
{{izdvojeni citat|Srbija — Stanje u sopstvenim redovima: &lt;/br&gt; Borbena grupa Weyel: 500. SS padobranski lovački bataljon, sa otprilike 1.000 četnika, odbacio je neprijatelja kod [[Seča Reka|Seče Reke]] (6 km zap. od [[Kosjerić]]a) i sa manjom borbenom grupom vrši napad na neprijatelja kod Varde. Izbrojano 10 mrtvih neprijatelja; vjerovatni veći gubici. [...] &lt;/br&gt; Četnici su raspoređeni duž linije [[Požega]]—Kosjerić—[[Ražana]]—[[Povlen]], sa ukupnom jačinom od približno 5.000 ljudi. Pojedine grupe su poslale oficire za vezu. Draža Mihailović, koji je preuzeo jedinstveno zapovjedništvo, namjerava uspostaviti radio-vezu s njemačkom komandom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=673&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000669—000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. Eigene Lage. &lt;/br&gt; B. Kampfgruppe Weyel. Fg.Abt. 696 bis Kostojevici an Straße 4 OSO Rogacica durchgestossen. SS–Fallschirmjäger–Btl. hat mit etwa 1000 Cetniks Feind bei Sjecareka [sic!] (6 W Kosjerici) geworfen und steht mit einer schwächeren Kampfgruppe im Angriff gegen Feind bei Varda. 10 gezählte Feindtote, weitere Feindverluste wahrscheinlich. &lt;/br&gt; F. Cetniks stehen im allg. Linie Pozega–Kosjerici–Razana–Povlen in Gesamtstärke ca. 5000 Mann. Einzelen Gruppen haben V.Offz. abgestellt. DM., der Gesamtführung übernommen hat, will Funkverbindung zu deutschem Kommando herstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U monografiji “Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941—1945” [[Jozo Tomašević]] zaključuje: „Ne mogu ipak dati nikakvu potvrdu toj slutnji da je Mihailović održavao direktnu radio-vezu s Nijemcima, a uzimajući u obzir njegov način ponašanja u cijelom ratu, malo je vjerojatno da jest.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; Međutim, Hermann Neubacher svjedoči u memoarima kako je, makar tokom nekoliko dana u zimu [[1945]], održavao izravnu radio-vezu s Mihailovićevim štabom.&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005, str. 161—162.&lt;/ref&gt;

U ratnom dnevniku Vojnog zapovjednika Jugoistoka od 2. maja 1944, sa pohvalom se ističe kooperacija onih snagâ JVuO u zapadnoj Srbiji koje sačinjavaju taktički sklop pod komandom majora [[Ericha Weyela]]:
{{izdvojeni citat|Borbena grupa Weyel: SS padobranski lovački bataljon, zajedno sa četnicima, razbio [[Peta krajiška divizija|Petu diviziju]] kod Varde. Veliki neprijateljski gubici. Četnici su postrijeljali sve zarobljenike. Brojke će biti objavljene naknadno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=677&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000673.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgruppe Weyel. SS–Fallschirmjägger–Btl. hat mit Cetniks bei Varda Tross[?] der 5.Div. zerschlagen. Hohe blutige Feindverluste. Cetniks haben sämtl. Gefangene erschossen. Zahlen werden nachgemeldet.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvodu iz ratnog dnevnika generala Hansa-Gustava Felbera za 3. maj 1944. godine, navodi se da je načelnik štaba Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka general Kurt Geitner išao u posjetu njemačkim trupama na ratištu u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]]:
{{izdvojeni citat|(3.5.44) 6,00: Putovanje do Parišta [svakako je riječ o [[Donje Vardište|Vardištu]] — prim.] zbog razgovora sa majorom Weyelom i nekim četničkim vođama o formiranju zajedničkog štaba za borbu protiv komunista. Povratak za Beograd 3. maja u 15 časova.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=807&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000803.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.5.44 6.oo Uhr Fahrt nach Pariste zur Besprechung mit Major Weyel und einigen Cetnik–Führern über Bildung eines gemeinsamen Stabes zur Bekämpfung der Kommunisten. Rückkehr nach Belgrad am 3.5., nachmittags 15.oo Uhr.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, 3. maj 1944. godine}}

Kolike je razmjere poprimila kolaboracija četnikâ Draže Mihailovića sa njemačkim Wehrmachtom i srpskim kvislinškim jedinicama u proljeće 1944. godine, postaje očigledno i iz navodâ u izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja, u kom su snage JVuO ubrojane u vlastite formacije:
{{izdvojeni citat|
I. Sopstvene snage

A) Grupa “Holman”

696. bat. feldžand. krenuo je jutros sa četnicima u napad duž puta Nova Varoš — Ljubiš. 11/4. p. “Brand.” na maršu Sjenica — Maskova. Komandno mesto grupe “Holman” — Nova Varoš. I I/4. p. “Brand.” na maršu Užice — Ivanjica — Maskova.

B) Grupa “Vajel”

Napad Severne četničke grupe na jakog neprijatelja jugoistočno od Rožanstva nije uspeo uprkos visokih gubitaka i na strani četnika i na strani neprijatelja, pa će jutros biti ponovljen sa I/“Brand.”. Podređeni 1. bataljon 63. puka u obezbeđenju na visovima između Čajetine i Rožanstva.

C) 24. bug. div.

I I /64. nije uspeo u noći 11/12. 5. da kod Mokre Gore spreči neprijateljske zaštitnice da izmaknu ka jugu. Danas je sa 1/1. srp. puka i 1.000 četnika počelo čišćenje prostora Semegnjevo — Čajetina. 8. bataljon teških mitraljeza na maršu Požega — Arilje. 11/63. biće naknadno privučen.

D) Grupa “Tatalović”

Srpski dobrovoljački korpus uključio se kod Ljubovije u borbe na hrvatskoj obali Drine i prihvatio četnike koji su se povlačili. Kod Rogačice 4 prebeglice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o borbama sa 2. i 5. NOU divizijom na komunikaciji Užice — Višegrad]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000732—000733.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. II. Eigene Lage. &lt;/br&gt; A) Gruppe Hollmann. Fg.Abt.696 heute morgen mit Cetniks zum Angriff entlang Str. Nova Varos–Ljubis angetreten. II./4.Brdbg. auf Marsch Sjenica–Maskovo. Gefechtsstand Gruppe Hollmann Nova Varos. III./4.Brdbg. auf Marsch Uzice–Ivanjica–Maskovo. &lt;/br&gt; B) Gruppe Weyel. Angriff nördl. Cetnik–Gruppe gegen starken Feind SO Rozanstvo drang bei hohen Cetnik–u. Feindverlusten nicht durch und wird seit heute morgen mit I./Brdbg. wiederholt. Unterstelltes I./63 sichert auf Höhen zwischen Cajetina u. Rozanstvo. &lt;/br&gt; C) 24.bulg.Div. III./64 konnte in der Nacht 11./12.5. bei Mokra Gora Ausweichen feindl. Nachhuten nach S nicht verhindern und tritt heute mit I./Serb.Rgt.1 u. 1000 Cetniks zur Säuberung des Raumes Semegnjevo–Cajetina an. 8.sMG.Btl. auf Marsch Pozega–Arilje. II./63 wird nachgezogen. &lt;/br&gt; D) Gruppe Tatalovic. Bei Ljubovija griff SFK in Kämpfe auf kroat.Drina–Ufer ein u. nahm ausweichende Cetniks auf. Bei Rogacica 4 Überläufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U istom izvještaju je prenijeta i sljedeća informacija: 
{{izdvojeni citat|Prema pouzdanom izvoru, četnički komandant [[Dragoslav Račić|Račić]], koji je učestvovao u borbi protiv Grupe “[[Milutin Morača|Morača]]” u [[Valjevo|valjevskom]] kraju, zatražio je da se vrati u svoje dotadašnje operacijsko područje, jer ne želi više da se „prlja“ saradnjom sa okupatorom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000732.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach s.Qu. hat Cetnikführer Racic, der im Kampf gegen Gruppe Moraca im Raume Valjevo beteiligt war, die Rückkehr in sein bisheriges Einsatzgebiet beantragt, da er sich durch Zusammenarbeit mit der Okkupator nicht länger &quot;beschmutzen&quot; wolle.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Istog dana, u izvještaju koji je poslao Glavnom komandantu Jugoistoka feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|von Weichsu]], general Felber zapaža kako formiranje ''Borbene grupe Weyel'' označava novu etapu u četničko-njemačkim odnosima s ciljem saradnje u borbi protiv NOVJ, koja u tom obimu nije bila izvodiva u prethodnom periodu: 
{{izdvojeni citat|Utisak o upotrebljivosti pojedinih potčinjenih narodâ i jedinicâ: [...] Četnici uvjeravaju da će se uzdržati od bilo kakvog neprijateljstva prema njemačkim trupama i da će učestvovati u borbi protiv komunista do konačne pobjede. U operacijama četničke jedinice predvodi [[Neško Nedić]], a s njemačke strane major Weyel. Razgovori na bojnom polju pokazuju da su četničke vođe poput Kalabića i Rakovića spremne sarađivati sa Nijemcima. Kod ljudstva preovlađuje prijateljski pristup, uz samo nekoliko neprijateljskih lica. Naoružanje im je skromno; manjak mitraljeza. Situacija sa zalihama municije, kao i dosad, nejasna.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=727&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000723—000724.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Eindruck über die Brauchbarkeit der einzelnen unterstellten Nationen und Verbände: &lt;/br&gt; f) Cetniks versichern jede Feindseligkeit mit deutschen Truppen auszugeben und sich am Kampf gegen die Kommunisten bis zum Endsieg zu beteiligen. Leitung der Cetnik–Verbände durch Nesko Neditsch, deutscherseits durch Major Weyel. Besprechungen auf dem Gefechtsfeld zeigen, daß die Führer der Cetniks wie Kalabic und Rakovic gewillt sind, mit den Deutschen zusammenzuarbeiten. Unter den Leuten vielfach freundliches Entgegenkommen, nur zum Teil feindselige Gesichter. Ausrüstung mit Waffen mäßig, wenig Maschinenwaffen. Über Munitionslage nach wie vor Unklarheit.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Raport generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|Maximilianu von Weichsu]] od 13. maja 1944. godine}}

Draža Mihailović je imenovao [[Milorad Mitić|Milorada Mitića]] za oficira za vezu između svojih jedinica i njemačke komande, kako bi saradnja četničkih komandanata sa okupatorom dobila organizovaniju formu. General Mihailović je preko kapetana Mitića dostavljao svoje zahtjeve njemačkoj komandi koja je snabdijevala municijom i hranom njegove jedinice, angažovane u borbi protiv NOVJ. Mitić je o situaciji na frontovima, o svome radu i o količini pomoći primljenoj od okupatora gotovo svakodnevno izvještavao generala Mihailovića. U depeši od 28. marta 1944, između ostalog, kapetan Mitić piše:

{{izdvojeni citat|O nekoj akciji Bugara ili Br. 11 (šifra koja označava Njemce — nap.) protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora. Doručak i večera su uvek u garnizonu. Ako se hoće uništenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Možemo da računamo na pomoć uzduž komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne može mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno bačene masovne snage i lično da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inače [[Peko Dapčević|Peko]] ode u Toplicu i dalje... Moral kod naših ljudi u reonima gde su prošli komunisti je mnogo opao. Sve veća sumnja u snagu naših i Br. 11 i sve veći respekt prema crvenima... Pred svim ovim mi ne možemo da zatvorimo oči. Ovoga puta opasnost je stvarno velika, skoro ogromna...&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, S—X—57/2.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_62.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje KORPUSI DRAŽE MIHAILOVIĆA POLAŽU ISPIT PRED OKUPATOROM U SRBIJI]&lt;/ref&gt;}}

18. aprila 1944. godine, glavni inspektor Vrhovne komande JVuO pukovnik Jevrem Simić izvještava generala Mihailovića da se kapetan [[Zvonimir Vučković]], komandant Prvog ravnogorskog korpusa, nalazi pod izravnom komandom njemačkih oficira:

{{izdvojeni citat|Zvonkov odred pod komandom poručnika Nenadića zajedno sa Nemcima je u Negbini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_120.htm Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije]&lt;/ref&gt;}}

U telegramu od 20. IV 1944. pukovnik Simić piše generalu Mihailoviću:

{{izdvojeni citat|Vučković sa 130 odabranih četnika stavio se pod komandu nemačkog poručnika Kerpera i nalazi se južno od Jasenova na Beloj Glavi.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 277, registarski broj 4/1—56.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 99—100.&lt;/ref&gt;}}

Istog dana kada je došlo do formiranja ''Borbene grupe Weyel'' (28. april 1944), u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka zapisano je:
{{izdvojeni citat|Srbija — I. Stanje kod neprijatelja: &lt;/br&gt; A) Divizijska grupa “Morača” nalazi se sa istočnom kolonom u oblasti južno od Kosjerića u borbi sa vlastitim snagama i četnicima, koji su, navodno, bili lično vođeni od strane DM-a.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000628.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Tagesmeldung von 28.4.1944. &lt;/br&gt; Serbien. &lt;/br&gt; I. Feindlage. &lt;/br&gt; A) Div.Gruppe Moraca steht mit O–Kollone im Raum S Kosjerici im Kampf mit eigenen Kräften u. Cetniks, die von DM angeblich persönlich geführt werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. godine generalu Mihailoviću, kapetan [[Neško Nedić]] piše o uspostavljanju fronta prema snagama NOVJ u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], odnosno da je stvoren jedinstveni borbeni sklop koji sačinjavaju četnici, [[Srpski dobrovoljački korpus|srpski dobrovoljci]] i njemačke okupacione trupe:
{{izdvojeni citat|Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci—Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa—Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi—Ražana. Na prostoru Ražana—Kosjerić ima jedan bataljon Nemaca. Brigada Negovanova kao rezerva drži Divčibare. Rakovićev korpus u Kosjeriću sa ofanzivnom ulogom. Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci—Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar, a tada uništi prva, druga a potom peta divizija. U ovom cilju front ostaje prema drugoj diviziji danas u odbrani dok na ovu diviziju sa zapada napadaju jedan bataljon Nemaca i tri bataljona ljotićevaca a mi je dočekujemo. Prema petoj diviziji preduzima se napad danas sa angažovanjem.&lt;ref&gt;AVII, Ča, kut. 276, reg. br. 2/1—11.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 100.&lt;/ref&gt;}}

U prvoj polovini maja 1944. godine, Vrhovna komanda JVuO je javljala o zajedničkim borbama četnikâ i Nijemaca širom okupirane Jugoslavije: „Naši i nemački delovi zatvorili put [[Užice]] — [[Kokin Brod]]. Isto tako zatvorena i [[Lim (rijeka)|Limska dolina]]. Od strane Nemaca i naših 2. maja počela ofanziva od [[Podgorica|Podgorice]]. Komunisti u oblasti [[Bijelo Polje|Bijelog Polja]]. Nemci u [[Šavnik]]u, [[Žabljak]]u i [[Brodarevo|Brodarevu]]. U [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] šesnaesta, sedamnaesta i tridesetšesta komunistička divizija pri uništenju od dve nemačke divizije.“ General Mihailović je naređivao i majoru Dragiši Rakiću (pseudonim »Gis-Gis«), komandantu Vojvodine JVuO, da pokuša dobiti municiju od okupatora, koristeći se pritom i srpskim kvislinškim strukturama, budući da je [[Banat]] formalno bio dijelom [[Vojna uprava u Srbiji|Nedićeve Srbije]]: „Postarajte se za nabavku municije kako ste predvideli. Iskoristite raspoloženje Nemaca u Banatu za jačanje naše organizacije. Isto tako iskoristite i Nacionalnu službu rada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;

11. maja 1944, general Mihailović (pseudonim »Hans«) piše da je naredio »Viktoru« (major [[Mladen Mladenović]], komandant Čegarskog korpusa JVuO), »Hermanu« (potpukovnik [[Radoslav Đurić]], komandant Južne Srbije JVuO), »Orelu« (potpukovnik [[Dragutin Keserović]], komandant Rasinsko-topličkog korpusa JVuO) i »Minču« (major [[Branivoj Petrović]], komandant Deligradskog korpusa JVuO) da „iskoriste akciju“ okupatora protiv snaga NOVJ u [[Južna Srbija|južnoj Srbiji]], kao i da „na pogodan način“ nabave naoružanje i municiju:
{{izdvojeni citat|Po podacima od Viktora, Hermana i Georgija [potpukovnik Milutin Radojević, delegat VK JVuO za područje Jablanice i Toplice — prim.] jedna nemačka divizija jačine oko 15.000 nalazi se u [[Kuršumlija|Kuršumliji]], [[Prokuplje|Prokuplju]], [[Žitorađa|Žitorađi]], [[Pukovac|Pukovcu]] i [[Leskovac|Leskovcu]]. Ima 70 tenkova. Pripremaju se za akciju protiv komunista. [[Gestapo]]vci iz [[Niš]]a traže Viktora i nude oružje i municiju i da ne diraju naše. Keserović 8 i 9 napadao na komuniste u okolini [[Ribarska Banja|Ribarske Banje]] sa [[Jastrebac|Jastrepca]] i od sela Zdravinja. Crveni dobili pojačanje i Orel se povukao na polazni položaj [[Zdravinje]] — [[Veliki Šiljegovac]]. Orel se sprema za ponovni napad. Naredio sam: Viktoru: Da Knjaževački korpus uputi Orelu za akciju na Jastrepcu i Moravskom srezu, ako ga već nije uputio. Sa ostalim snagama da zatvori prelaze na [[Morava|Moravi]] od Niša do Leskovca. Da iskoristi na pogodan način ponudu oružja i municije, jer sada moramo tući komuniste i treba iskoristiti nemačku akciju. 2. — Hermanu: Treba iskoristiti akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice. Da prikupi svoje snage u Jablanici i da dejstvuje najpogodnijim pravcem protivu komunista imajući u vidu akciju Nemaca. Na pogodan način da dođe do municije. 3. — Orelu: Da iskoristi akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice i da mu se stavlja pod komandu Knjaževački i Deligradski korpus. Na pogodan način da dođe do municije. 4. — Minču: Da odmah pomogne Orela u akciji na Jastrepcu i Moravskom srezu kako je već naređeno i da je pod komandom Orela.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

12. maja 1944, Draža Mihailović obavještava potpukovnika [[Zaharije Ostojić|Zaharija Ostojića]] (pseudonim »Sto-Sto«) sljedeće: „2 i 5 divizija su sada u srezu Zlatiborskom. Napadi se vrše sa svih strana.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt; Napad su vršile njemačke i bugarske trupe, zajedno sa ljotićevcima i četnicima. U depešama&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 2/1—28.&lt;/ref&gt; koje je komandant Cersko-majevičke grupe korpusa major [[Dragoslav Račić]] poslao Mihailoviću prethodnog dana o saradnji četnika i Njemaca, između ostalog, stoji: 
{{izdvojeni citat|Saznajem da su [[Užice]] pune Jankovićevih [Milutin — prim.] četnika i da [[Predrag Raković|Raković]], [[Neško Nedić|Neško]], Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedem samo štabnu akciju u [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] i [[Srem]]u. Neko od nas mora ostati čist.}}

U proljeće 1944. godine, prilikom njemačke kontraofanzive protiv partizana u jugozapadnoj Srbiji u kojoj su učestvovale i značajne četničke snage, zabilježena je i fotografija komandanta 1. ravnogorskog korpusa JVuO sa njemačkim oficirom, vjerovatno iz Wehrmachtove divizije
[[Brandenburger|''Brandenburg'']].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt;
[[Datoteka:Zvonimir_Vuckovic_i_Nemci.jpg|minijatura|Kapetan [[Zvonimir Vučković]] (desno), komandant 1. ravnogorskog korpusa JVuO, pozira sa njemačkim oficirom tokom [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|partizanskog prodora u Srbiju]] (april/maj 1944. godine)]]

General [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka, 16. maja 1944. godine podvlači svojim potčinjenim: „'''Pokret DM bio je i ostaje neprijateljski.'''”&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=758&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000754.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist und bleibt Feind.&quot;}})&lt;/ref&gt; Felber podsjeća kako četnička saradnja u borbi protiv »crvenih« proističe samo iz činjenice da su komunisti njihov neprijatelj br. 1, ali neprijatelj br. 2 i dalje ostaje okupaciona sila. General Felber stoga preporučuje da se »borba protiv partizanskih bandi« oprezno nastavi voditi skupa s jedinicama generala Mihailovića:

{{izdvojeni citat|Četničke grupe koje se nalaze u borbi protiv komunista, ne treba nikako ometati niti ih napadati, već ih podupirati u borbi. Saradnja s četnicima u borbi protiv komunista, uz najštedljiviju isporuku municije i pod nadzorom okupacione sile, može biti samo lokalna i radi akutne borbe protiv partizanskih bandi. U tom slučaju potrebno je isporučivati i sanitetski materijal i negovati ranjenike.

Za svaku isporuku potrebno je odobrenje Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka.

Preporučujemo da se u svim prilikama obraća nesmanjena pažnja pokretu DM i njegovim postupcima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=759&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000755.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikgruppen, die sich im Kampf mit Ko. befinden, sind dagegen nicht zu hindern und nicht anzugreifen, sondern in ihrem Kampf zu fördern. Ein Zusammengehen mit Cetniks im Kampf gegen die Ko. unter sparsamter Lieferung von Munition unter Aufsicht der Besatzungsmacht darf nur örtlich und nur zum Zwecke des akuten Kampfes gegen die Partisanenbanden erfolgen. In diesem Falle ist auch Lieferung von Sanitätsmaterial und Pflege der Verwundeten erforderlich. Munitionslieferung bedarf in jedem Falle der Zustimmung des Mil.Befh. Südost. Ungeschwächte Aufmerksamkeit gegenüber der DM–Bewegung und deren Maßnahmen ist nach wie vor überall geboten.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_272.htm Informacije Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 16. maja 1944. potčinjenim komandama i štabovima o držanju prema četnicima]&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka će, takođe, u mjesečnom izvještaju iz druge polovine maja 1944. konstatovati rastrzanost Mihailovićevog pokreta između osnovnog antiokupatorskog usmjerenja i saradnje s njim u antikomunističkom frontu, kao i strah od gubitka [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] podrške i naklonosti najširih slojeva stanovništva okupirane Srbije, s obzirom na to da je kolaboraciju bilo gotovo nemoguće sakriti:
{{izdvojeni citat|II. Situacija kod neprijatelja &lt;/br&gt; a) Srbija &lt;/br&gt; Uprkos saradnji između jakih četničkih jedinica i nemačkog Vermahta — koju je odobrio sam DM — radi borbe protiv nadirućih Titovih snagâ, pokret DM je u svom stavu ostao suštinski neprijateljski nastrojen. Popuštanje pritiska od strane crvenih odmah je dovelo do pojačane aktivnosti usmerene protiv okupatorskih snaga i SDK-a. Tvrdnje područnih komandanata — da je većinu napada podstakao neodgovoran starešinski kadar nižeg ranga — tek treba dokazati. Psihološka osnova za ovu obnovljenu aktivnost može se pronaći u želji da se povrati politički ugled, koji je praktično izgubljen u očima Saveznika, a navodno i u očima srpskog naroda, usled iznuđene saradnje sa nemačkim Vermahtom. U tom smislu, ovi nacionalistički aktivisti su nesumnjivo u suprotnosti sa opštim javnim mnjenjem, koje bi pozdravilo nagodbu između okupacione sile, srpske vlade i pokreta DM.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=784&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000780.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;II. Feindlage. &lt;/br&gt; a) Serbien &lt;/br&gt; Die DM–Bewegung ist trotz der von DM gebilligsten Zusammenarbeit starker Cetnik–Verbände mit der deutschen Wehrmacht im Kampf gegen die eingebrochenen Tito–Kräfte in ihrem grundsätzlichen Haltung unverändert Feind geblieben. Dass Nachlassen des roten Drucks hat auch sofort eine verschärfte Aktivität gegenüber der Besatzungsmacht und dem SFK zur Folge gehabt. Es muss sich die Behauptung der Gebietsführer, dass die Mehrzahl der Überfalle durch unverantwortliche Unterführer hervorgerufen ist, erst noch beweisen. Der psychologische Grund für die neuerliche Aktivität könnte darin gefunden werden, das durch die notgedrungene Zusammenarbeit mit der deutschen Wehrmacht vor den Allierten tatsächlich und vor dem serbischen Volke vermeintlich verlorengegangene politische Prestige wiederzugewinnen. Damit stehen diese nationalen Aktivisten zweifellos im Gegensatz zur allgemeinen Volksmeinung, die einen Ausgleich zwischen der Besatzungsmacht, der serbischen Regierung und der DM–Bewegung begrüssen wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj Komande Jugoistoka za period od 16.4 do 15.5.44. (23. maj 1944. godine)}}

U zapisniku generala Felbera s kraja maja 1944, apostofira se korištenje Mihailovićevih četnika i Ljotićevih dobrovoljaca za odbranu jugozapadne granice okupirane Srbije od partizanskog prodora:
{{izdvojeni citat|Predviđeno je da se veći dio četnikâ Draže Mihailovića pošalje kući, da se najpouzdaniji koriste kao izviđači na granici, i da se dobrovoljci (SDK), poslije apsolutno neophodnog odmora i osvježenja, kasnije iskoriste kao graničari.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=817&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000813.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es ist beabsichtigt, von den DM–Cetniks einen größeren Teil nach Hause zu schicken, die Zuverlässigsten als Aufklärer an der Grenze zu verwenden, und später das SFK nach einer unbedingt notwendigen Ruhepause und Auffrischung als Grenzschutz einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zapisnik o putovanju za Niš i Sofiju 25-28.05.1944.}}

General [[Edmund Glaise von Horstenau]], vršio je od 15. juna do 25. juna 1944. dužnost komandanta Jugoistoka, zamjenjujući generala Hansa Felbera, koji se po službenom zadatku nalazio u Njemačkoj. Opisujući u svom ratnom dnevniku stanje u Srbiji, tj. odnose između njemačkih i bugarskih okupacionih trupa, s jedne, kao i četnika i kvislinga, s druge strane, Horstenau navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|'''Nemci gotovo da nemaju svojih trupa u Srbiji'''. Postoji samo nekoliko policijskih jedinica. Najveći deo Srbije nalazi se pod kontrolom bugarskog okupacionog korpusa. Bugarskih vojnika nema samo u severozapadnom delu Srbije i Banata. No, bugarske trupe u Srbiji jesu najlošije bugarske jedinice. Tek što sam na kratko vreme preuzeo Vrhovnu komandu u Beogradu, dve bugarske čete, zajedno sa svojim oficirima, prebegle su partizanima kod Leskovca. Jedine trupe na koje je čovek mogao da se osloni u borbi protiv partizana bili su srpski dobrovoljci, a donekle i ruski. Upotrebljivi za borbu protiv partizana bili su i ljudi Draže Mihailovića. Vezu sa njim za mene je održavao jedan nemački major [Erich Weyel], nosilac odlikovanja „viteškog krsta“.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 508.&lt;/ref&gt;}}

U vrijeme izvođenja [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Trumpf«]], u kojoj se [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pridružila njemačkim trupama u borbi protiv partizana, došlo je 14. jula 1944. u [[Kruševac|Kruševcu]] do sastanka vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera sa kapetanom [[Neško Nedić|Neškom Nedićem]], načelnikom štaba ove četničke formacije. Tom prilikom, Nedić je istaknuo da su „četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali“, ponudivši svoje usluge u „borbi protiv komunizma“. General Felber je ocijenio da je riječ „o potpuno ozbiljnoj ponudi četnika koju treba prihvatiti“, s čim se složio i major Erich Weyel, oficir za vezu kod kapetana Nedića:
{{izdvojeni citat|Neško Nedić je sada načelnik štaba četničke grupe koja se sa nama bori u akciji »Trumpf« i čija se jačina može proceniti na oko 10.000 ljudi. [...] Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačke oružane snage, ''kojima će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja''. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio. Na drugoj strani, Nedić je molio ponovnu pomoć u vidu ''isporuke municije i naoružanja, a naročito teškog naoružanja''. Četnici su spremni da daju svaku garanciju da će se isporučeno naoružanje i municija upotrebiti samo protiv komunizma. [...] Neško Nedić je još jednom molio za poverenje ne samo ovdašnjih nemačkih komandi nego i čitavog nemačkog naroda, kao i za priznanje srpskog naroda kao najvećeg neprijatelja komunizma na Balkanu. ''Kao dokaz svog unutarnjeg raspoloženja ponudio je da se lično dalje bori na [[Istočni front|istočnom frontu]] posle čišćenja Srbije od komunizma'' i siguran je da bi to, slično njemu, učinio i jedan veliki broj četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_93.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 15. jula 1944. Komandi Grupe armija »F« o razgovoru vođenom 14. jula 1944. u Kruševcu, sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=734&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frames no. 000725—000726.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nesko Nedić ist z.Zt. Chef des Stabes der beim Unternehmen &quot;Trumpf&quot; mit uns kämpfenden Cetnikgruppe, deren Stärke auf etwa 10 000 Mann zu schätzen ist. &lt;/br&gt; Da sie im Kampf gegen den Kommunismus alleine zu schwach seien, sähen sie ein, dass sie Anlehnung an die deutsche Wehrmacht suchen müssten, der sie sich voller Vertrauen bedingungslos unterstellten. Sie seien bereit, gegen den Kommunismus zu kämpfen überall da, wo ich sie hinstellen würde. Auf der anderen Seite erbat Nedić erneut Unterstützung durch Lieferung von Munition und Waffen, insbesondere schweren Waffen. Die Cetniks seien bereit, jegliche Garantie zu bieten, dass das Gelieferte nur gegen den Kommunismus verwendet würde. &lt;/br&gt; Nesko Nedić bat nochmals um Vertrauen nicht nur der hiesigen deutschen Stellen, sondern des ganzen deutschen Volkes und um Anerkennung des serbischen Volkes als stärksten Feind des Kommunismus auf dem Balkan. Als Beweis seiner inneren Haltung bot er sich an, nach Säuberung Serbiens vom Kommunismus für seine Person an der Ostfront weiterzukämpfen, und er sei sicher, dass auch eine grosse Anzahl Cetniks es ihm gleich tun würde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka Komandi Grupe armija »F« od 15. jula 1944. godine}}

Major Weyel je još od kraja aprila 1944. godine tijesno surađivao s kapetanom Neškom Nedićem (general Kurt von Geitner je 28. IV zabilježio da je formirana „nova Borbena grupa major[a] Vajel[a]“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000628—000629.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Neue Kampfgruppe Major Weyel.&quot;}})&lt;/ref&gt;) u koordiniranju njemačko-četničkih operacija protiv partizana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; U izvodu iz ratnog dnevnika Armijske grupe »F« za 18. jul 1944.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=978&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000837.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Major v.Geitner unterrichtet Oberst i.G. Selmayr über neue Lage in Serbien: Am 17.7. eröffneten rote Kräfte südl. Korsumlja [sic!] (S–Serbien) Angriff gegen Cetnikverband. unter Major Weyel. Cetnik zum Ausweichen in NW–Richtung gezwungen. Zielsetzung der Kommunisten wahrscheinlich lokale Verschiebung einer Division, da für Offensive Richtung Ibartal, vorherige Versammlung stärkerer Kräfte notwendig gewesen wäre. Abwehr nur durch Cetnik, nach Ibartal ein weiteres Russenbtl. als Sicherheitskoeffizient unter Schwächung der neu aufgebauten Drinaverteidigung verschoben.&quot;}})&lt;/ref&gt; navedeno je da je ovo savezništvo, makar taktičko, još uvijek na snazi:
{{izdvojeni citat|''General fon Gajtner obaveštava generalštabnog pukovnika Zelmajera o novoj situaciji u Srbiji'': &lt;/br&gt; Dana 17. 7. crvene snage otpočele su napad južno od Kuršumlije (južni deo Srbije) na četničke jedinice pod komandom majora Vajela. Četnici su bili prinuđeni da se povuku u pravcu severozapada. Cilj komunista je verovatno lokalno pomeranje jedne divizije, pošto bi za ofanzivu u pravcu Ibarske doline bilo potrebno prethodno prikupljanje jačih snaga. Odbrana počiva samo na četnicima, a upućen je još jedan bataljon Rusa kao koeficijent sigurnosti, uz slabljenje organizovane odbrane na Drini.}}

U dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 26. jul 1944. godine, četničkim se jedinicama odaje priznanje za krupne usluge koje su u vrijeme [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Kehraus«]] učinili okupatoru defanzivnim dejstvima pri zadržavanju glavnine snagâ NOVJ:
{{izdvojeni citat|''Srbija: Operacija »Kehraus«'' [Čistka]: &lt;/br&gt; Očigledno da je glavnina neprijateljskih snaga snažno potučena i kao takva povukla se preko srpsko-albanske demarkacione linije. Dodir sa neprijateljem održava se samo sa zaštitnicama. Operacija je time završena, naknadno čišćenje se produžava borbenim grupama koje učestvuju. Mada se u toku operacije nije uspelo u razbijanju glavnine neprijateljskih snaga, ipak je pošlo za rukom, naročito masovnom upotrebom četnika, da se osujeti namera neprijatelja da prodre u pravcu Ibra. U prostoru Sokobanje, pod pritiskom naših i četničkih snaga, delovi bandi prešli su, pod borbom sa jedinicama iz pripravnosti za zaštitu železnice, prugu Zaječar — Knjaževac u pravcu bugarske granice, dok je glavnina, uz velike gubitke u borbama sa četnicima, prodrla u prostor Aleksinca. Od 23. 7. četničke grupe su prodrle preko Save u Srem i tamo se od tog vremena nalaze u borbi sa komunistima. U ostalim delovima Srbije lokalna delatnost bandi, dok se u Banatu vrše neprekidne sabotaže u žetvi.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=204&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289457—6289458.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;SERBIEN: ”KEHRAUS” MASSE FD–KRAEFTE ANSCHEIN. STARK ANGESCHLAGEN, UEBER SERB–ALB. DEMARKATIONSLINIE AUSGEWICHEN. FD–BERUEHRUNG NUR NOCH MIT NACHHUTEN. UNTERNEHMEN DAMIT ABGESCHLOSSEN, NACHSAEUBERUNG DURCH BETEILIGTE KGRN. FORTGESETZT. WENN ES IM VERLAUF DES UNTERNEHMENS NICHT GELANG MASSE FD–KRAEFTE ZU SCHLAGEN, SO IST ES DOCH, INSBESOND. DURCH MASSENEINSATZ DER CETNIKS GELUNGEN, FD–ABSICHT, IN RICHTUNG IBAR VORZUSTOSSEN, ZU VEREITELN. UNTER DRUCK EIG. UND CETNIK  KRAEFTE BANDEN RAUM SOKOBANJA MIT TLN. UNTER KAMPF MIT ALARMEINHEITEN BAHNLINIE ZAJEZAR KNJAZEVAC RICHTUNG BULGAR GRENZE UEBERSCHRITTEN, MIT MASSE UNTER VERLUSTREICHEN KAEMPFEN MIT CETNIKS BIS IN RAUM ALEKSINAC VORGEDRUNGEN. SEIT 23.7. CETNIKS–GRUPPEN UEBER SAVE NACH SYRMIEN VORGEDRUNGEN UND DORT SEITDEM IM KAMPF MIT KOMM. IM UEBRIGEN SERBIEN OERTL. BANDENTAETIGKEIT, BANAT ANHALTENDE ERNSTSABOTAGE.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (26. VII 1944)}}

Nakon dva dana, poslat je iz Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Wehrmachta sljedeći dopis:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;/br&gt; Završni izvještaj [o operaciji] „Kehraus“: Uz približno 70 sopstvenih mrtvih iz svih borbenih grupa koje su učestvovale (uključujući četnike), izbrojano 363 mrtva neprijatelja, 464 zarobljenika i dezertera.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000242.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: &lt;/br&gt; Abschlussmeldung &quot;Kehraus&quot;: Bei etwa 70 eig. Toten aller beteiligten Kgrn. (einschl. Cetniks) 363. gez. Fd.–Tote, 464 Gefangene und Überläufer.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (28. VII 1944)}}

27. jula 1944, centrali u Berlinu javljali su iz komande Grupe armija »F«: „Srbija: Glavnina snažno potučenih neprijateljskih snaga u operaciji »Keraus«, koja se povukla ka jugu, ponovo je, posle neuspelog pokušaja da se povuče u oblast Albanije, napadnuta od strane Borbene grupe »Dizener« i četnika u prostoru jugoistočno od [[Medveđa|Medveđe]]. Gubici neprijatelja u akciji »Keraus« na dan 24. i 25. 7.: 29 mrtvih, 302 zarobljena, 8 mitraljeza, 2 minobacača i preko 200 pušaka.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=210&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289463.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|3.) SERBIEN &lt;/br&gt; MASSE DER BEI ”KEHRAUS” STARK ANGESCHLAGENEN UND NACH S AUSGEWICHENEN FD.– KRAEFTE NACH MISSLUNGEN VERSUCH IN ALBAN. GEBIET AUSZUWEICHEN, IM RAUM SO MEDVEDJA DURCH. KGR. DIESENER UND CETNIKS ERNEUT ANGEGRIFFEN. FEINDVERLUSTE &quot;KEHRAUS&quot; AM 24. U. 25.7.: 29 GEZ. TOTE, 302 GEFANGENE, 8 M. G., 2 GR. W. UEBER 200 GEWEHR.}})&lt;/ref&gt; Sjutradan, sumirani su rezultati ove operacije: „U Srbiji operacija »Keraus« je postigla potpuni uspeh; neprijatelj je bio prinuđen da izmakne u pravcu juga. Pošlo nam je za rukom da prodorom u pravcu Ibarske doline osujetimo njegovu nameru.“&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt; Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka za 30. jul 1944, takođe upućen Vrhovnoj komandi njemačkog Wehrmachta, bilježi da jedinice JVuO nastavljaju davati doprinos naporima okupatora u slamanju ofanzive koju je NOVJ poduzela u južnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Prilikom nastavljanja čišćenja u operaciji »Keraus«, dijelovi neprijateljskih snaga istočno od [[Lebane|Lebana]] prodrli su u pravcu sjevera. Glavnina je napadnuta u prostoru Lebana od strane Borbene grupe »Dizener« i četnikâ. 5. policijski puk (bez III bataljona) stupio je u akciju sa istoka. 

Borbene grupe 27. bugarske divizije (5 bataljona) ponovo će stupiti u akciju 31. 7. u cilju naknadnog čišćenja iz doline Toplice u pravcu juga. Neprijateljski gubici — 27. 

29. 7. Kod Borbene grupe »Dizener« i četničke grupe »Vajel«: 117 izbrojanih mrtvih [neprijatelja], 604 zarobljenih; zaplijenjeno 9 mitraljeza, 5 automobila, 5 minobacača, 560 pušaka, 6 radio-uređaja, velike količine municije i [vojne] opreme svake vrste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=221&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289474—6289475.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: &lt;/br&gt; BEI NACHSAEUBERUNG ”KEHRAUS” TLE. FD–KRAEFTE O LEBANE NACH N VORGEDRUNGEN. MASSE RAUM S LEBANE DURCH KGR. DIESENER UND CETNIKS ANGEGRIFFEN. POL. RGT. 5 OHNE ROEM 3. ) VN O ANGESETZT. &lt;/br&gt; KGR. 27. BULG. DIV. (5 BTLNE) ANTRITT 31. 7. ERNEUT ZUR NACHSAEUBERUNG AUS TOPLICA – TAL NACH S. FEINDVERLUSTE 27.&lt;/br&gt; 29.7.: BEI KGR. DIESENER UND CETNIK–GRUP[P]E WEYEL: 117 GEZ. TOTE, 604 GEFANGENE, 9 MG, 5 M PI, 5 GR W., 560 GEWEHRE, 6 FUNKGERAETE, GROSZE [sic!] MENGEN MUN. UND GERAET ALLER ART.}})&lt;/ref&gt;}}

Nakon što je krajem jula i početkom avgusta došlo do »naknadnog čišćenja« u ovoj operaciji, 6. VIII 1944. Komanda Jugoistoka zaključuje: {{izdvojeni citat|Srbija:

Protiv neprijateljskih raštrkanih grupa koje su prodrle prema istoku i na mnogim mestima prešle Ibar upućeni su delovi četničke grupe »Vajel« iz prostora Brus u pravcu planine Kopaonik.

Operacija »Keraus« je završena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=266&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289519.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: GEGEN DIE AN MEHREREN STELLEN UEBER IBAR NACH O VORGEDRUNGENE FDL. SPLITTERGRUPPE TLE. CETNIKGRUPPE WEYEL AUS RAUM BRUS RICHTUNG KOPAONIK– GEBIRGE IM VORGEHEN. &lt;/br&gt; ”KEHRAUS” BEENDET.}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka obavještava 11. avgusta 1944. da se Rasinsko-toplička grupa korpusa JVuO, pod komandom potpukovnika Dragutina Keserovića, i zvanično stavila pod komandu njemačkog Wehrmachta tokom [[Topličko-jablanička operacija 1944|Topličko-jablaničke operacije]]:
{{izdvojeni citat|Situacija kod Borbene grupe Diesener mirna. Četnička grupa Keserovića se dobrovoljno stavila pod komandu Borbene grupe Diesener. Ponovni napad protiv neprijateljskih snaga južno od Lebana počinje 13. VIII.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=288&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289541: Dnevni izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 10. augusta 1944 (11. august 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;C ) LAGE BEI KGR. DIESENER RUHIG. &lt;/br&gt; CETNIK–GRUPPE KESEROVIC FREIW. UNTER BEFEHL KGR. DIESENER GETRETEN. &lt;/br&gt; ERNEUTER ANGRIFF GEGEN FD– KRAEFTE S LEBANE LAEUFT AM 13.8. AN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Vermahta za 10. avgust 1944. godine}}

Neposredna četničko-nemačka operativna saradnja ponovila se i prilikom nemačkih operacija [[Operacija &quot;Trumpf&quot;|&quot;Trumpf&quot;]] i [[Operacija &quot;Halali&quot;|&quot;Hallali&quot;]] u jablaničko-topličkoj oblasti protiv [[21. srpska divizija NOVJ|21]]. [[22. srpska divizija NOVJ|22]]. [[24. srpska divizija NOVJ|24]]. i [[25. srpska divizija NOVJ|25]]. divizije NOVJ tokom jula i avgusta 1944.

{{izdvojeni citat|Ministar [[Nojbaher]] konstatuje da je premijer [[Milan Nedić|Nedić]] — ukazujući na neudovoljene zahteve za oružjem ponovno izrazio nameru da demisionira — verno služio nemačkim interesima. Slično je i s Mihailovićem, koji se do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru. To isto Važi i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »Dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30. avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=980&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000974—000978.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hierzu stellt Minister Neubacher fest, dass Ministerpräsident Nedic – der unter Hinweis auf die unerfüllten Waffenwünsche erneut Rücktrittsabsichten geäussert habe – in gutem Glauben zur deutschen Sache handelte. Ähnlich verhält es sich bei DM, der sich bis heute bemüht habe, keine feindselige Haltung dem Okkupator gegenüber einzunehmen. Das gleiche gilt für die anderen führenden Serben, die sich unter dem Motto: &quot;Gebt uns Waffen – dann gehören wir zu Euch!&quot; loyal verhalten hätten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački obaveštajni izveštaj od 30. avgusta 1944.}}

=== Desant na Drvar (1944) ===
{{main|Desant na Drvar}}
Za [[Desant na Drvar]] (operacija »Rösselsprung«), preduzet maja i juna 1944, komanda [[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druge oklopne armije]] je angažirala oko 16.000 njemačkih vojnika i tri hiljade [[Momčilo Đujić|Đujićevih]] četnika.&lt;ref name=&quot;Pop izdaje&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.]&lt;/ref&gt; Četnici su bili dragoceni kao nemački informatori, pa su upravo oni doneli Nemcima tačan podatak o lokaciji Titovog štaba:

{{izdvojeni citat|Prema četničkim podacima, Tito se nalazi u drvarskoj pećini, prema drugim izvorima u Oštrelju sjeverno od Drvara.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=459&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314,  Roll 564, frame no. 000455.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;IIc: Tito nach Cetnikmeldg. in Höhle Drvarska Pecina bei Drvar, nach anderer Meldg. in Ostrelj N Drvar.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog  odjeljenja [[15. brdski armijski korpus (Nemačka)|15. brdskog korpusa]] za 10. mart 1944.}}

U izvještaju 2. oklopnoj armiji iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], poslatom 19. maja 1944. godine, navedeno je da će četničke jedinice biti u potpunosti podređene njemačkom Wehrmachtu u ovoj operaciji:
{{izdvojeni citat|''Telegram K-di 2. okl. armije'' 
Tiče se: »Reselšprunga« [...] 

7) Ojačani 105. SS-izv. bat. sa potčinjenim 369. izv. bat. napada X-dana, nastupajući od Livna duž Livanjskog polja preko Bosanskog Grahova na Drvar, sprečava neprijateljske proboje prema jugoistoku i razbija neprijateljski komandni aparat. U Bosanskom Grahovu naši četnici, u Drvaru naši padobranci.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_63.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. maja 1944. Komandi 2. oklopne armije o izvršenim pripremama i zadacima potčinjenih jedinica za operaciju »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=724&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frames no. 000715—000716.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Fernschreiben An PzAOK 2 &lt;/br&gt; Betr. Rösselsprung &lt;/br&gt; 7.) Verstärkte SS–AA 105 mit unterstellter AA 369 stösst am X–Tag antretend von Livno entlang Livanskopolje über Bosn.Grahovo auf Drvar vor, verhindet feindl. Ausbruch nach Südosten und zerschlägt feindl. Führungsapparat. In Bosn.Grahovo eigene Cetniks, in Drvar eigene Fallschirmjäger.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Druge oklopne armije je uzvratila XV brdskom armijskom korpusu dopisom od 21. maja 1944. iz kojeg se zaključuje da se četnici nalaze pod komandom majora Ernsta Benescha iz divizije [[Brandenburger]], kao i da se za njih počeo koristiti službeni naziv »[[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|Hrvatska borbena zajednica]]«:
{{izdvojeni citat|1) Crveni komandni centar u Drvaru (po svoj prilici Vrhovni štab Tito, u Drvaru, na staroj stočnoj pijaci, Američka vojna misija Trninić Breg, u Prnjavoru Engleska vojna misija, preostala Ruska misija neotkrivena). Treba računati sa mesnim obezbeđenjem, pre svega na visovima severoistočno, istočno i zapadno od Drvara, u datom slučaju i na protivvazdušnu odbranu. Dalji podaci o neprijatelju postepeno se saopštavaju komandantu 500. padobranskog lov. bat. od strane Ic K-de 2 okl. armije i majora Beneša.

2) Operacija »Reselšprung« treba da ukloni crveni komandni centar oko Drvara.

Komandovanje »Reselšprung«: XV brd. AK, istaknuto komandno mesto Bihać. 

Za operaciju »Reselšprung« nastupaju X-dana (spuštanje padobranskog lov. bat.) na Drvar: [...]

d) Ojačana Borbena grupa 1. puka »Brandenburg« (bez 1. bat.) sa potčinjenom Hrvat. borbenom zajednicom, od Knina na Bosansko Grahovo, odatle u više borbenih grupa protiv linije Prekaja (14 km ji. od Drvara) — Drvar. Zadatak: Doček bandi i štabova koji se povlače prema jugu. Grupe nose maskirno odelo.

3) 500. SS-padobranski lov. bat., komandant šturmbanfirer Ribka, sa potčinjenom SS-padob. nast[avnom] četom (očekuje se konačno odobrenje [[Heinrich Himmler|rajhsfirera SS]]), 40 ljudi odreda »Beneš« i 6 ljudi kontraobaveštajne službe spuštaju se X-dana, u trenutku što je moguće ranije, u crveni komandni centar Drvar i uklanjaju munjevitim napadom naročito Vrhovni štab Tito, kao i ostale crvene komandne štabove i savezničke, odnosno ruske vojne misije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_66.htm Naređenje Komande 2. oklopne armije od 21. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa za dejstva u operaciji »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=698&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frame no. 000690.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Rotes Führungszentrum in DRVAR (voraussichtlich Hauptstab TITO DRVAR am alten Viehmarkt, amerik.Mil.Missionen TRNIC BREG, in PRNJAVOR engl.Mil.Mission, Verbleib russ.Mission nicht geklärt). Mit örtlichen Sicherungen, vor allem auch auf den Höhen NO, O und W DRVAR, gegebenenfalls auch mit Flak, ist zu rechnen. Weitere Feindfeststellungen werden an Kdr. Fallschirmjäg.Btl.500 durch Pz.AOK.2 I c und Major BENESCH laufend übermittelt. &lt;/br&gt; 2.) Das rote Führungszentrum um DRVAR soll durch das Unternehmen &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; ausgeschaltet werden. &lt;/br&gt; Führung &quot;RÖSSELSPRUNG&quot;: XV.Geb.AK., vorgeschobener Gefechtsstand BIHAC. &lt;/br&gt; Zu &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; treten am x–Tag (Absprungtag des Fallschirmjäg–Btl.) auf DRVAR an: &lt;/br&gt; d) Kampfgruppe verst. 1.Rgt.Brandenburg (ohne I.Btl.) mit unterstellten kroat. Kampfgemeinschaften von KNIN auf BOS.GRAHOVO, von dort in mehreren Kampfgruppen gegen Linie PREKAJA (14 SO DRVAR) – DRVAR. Auftrag: Auffangen von nach Süd ausweichenden Banden und Stäben. Gruppe trägt Tarnbekleidung. &lt;/br&gt; 3.) SS–Fallschirmjäg.Btl.500, Führer Sturmbannführer RYBKA mit unterstellter SS–Fallsch.Ausb.Komp. (endgültige Genehmigung Reichsführer SS steht noch aus), 40 Mann Abt. BENESCH und 6 Mann Abwehr landet am X–Tag zum frühest möglichen Zeitpunkt in roten Führungszentrum DRVAR und schaltet in blitzatrigem Zugriff insbesondere den Hauptstab TITO sowie weitere rote Führungsstäbe und allierte bzw. russ.Mil.Missionen aus.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemci su nakon operacije ocenili da četnici izviđačke zadatke izvršavaju besprijekorno, vođstvo im je dobro, ljudstvo naviklo na fizičke napore. Nemci zaključuju da su im četnici &quot;neophodni su pri osiguranju komunikacija, posebno zbog pomanjkanja vlastitih trupa&quot;.&lt;ref&gt;NAW, T-314, Roll 566, 000048-9: Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa o rezultatima formiranja „Hrvatskih borbenih grupa“ (30. juni 1944).&lt;/ref&gt;

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1944) ===
{{Poseban članak|Ponuda Draže Mihailovića Adolfu Hitleru}}
[[Datoteka:First Vrede sa četnicima.jpg|thumb|Nemački kapetan von Wrede i četnički komandanti kapetan [[Nikola Kalabić]], major [[Dragoslav Račić]] i kapetan [[Neško Nedić]], nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (''nemački izvor'')&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_536.jpg Wredeova zabeleška str.1]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_537.jpg Wredeova zabeleška str.2]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_538.jpg Wredeova zabeleška str.3]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_539.jpg Wredeova zabeleška str.4]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;]]
Tokom jula i avgusta [[1944]]. intenzivirani su kontakti između predstavnika nemačke komande Jugoistoka [[Herman Nojbaher|Nojbahera]], predsednika vlade [[Milan Nedić|Nedića]] i predstavnika Mihailovića.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83_%D1%81_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_14.7.1944. Nemački izveštaj o razgovoru s četnicima od 14.7.1944]&lt;/ref&gt; Njemačka strana je nakon sastanka između predstavnika Obavještajnog odjeljenja komandanta Jugoistoka i trojice visokih oficira JVuO, Mihailovićevih izaslanika ([[Dragoslav Račić]], [[Neško Nedić]] i [[Nikola Kalabić]]), održanom u Topoli 11. avgusta 1944, na osnovu ponude JVuO zaključila da se „političko zauzimanje stava Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno izmenilo. Oni su spremni da u potpunosti sa nama sarađuju“. Mihailovićevi izaslanici su stavili do znanja da je za JVuO najvažnije objedinjavanje domaćih antikomunističkih snaga, opšta mobilizacija i „stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji“. Pošto je za ostvarenje tog cilja bila neophodna njemačka dozvola i naoružanje, JVuO je bila spremna da se obaveže na lojalnost i vjernost okupatoru.&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt; Rittmeister Fürst von Wrede citira riječi četničkih oficira sa sastanka:

{{izdvojeni citat|»Srbi, koje vi niste poznavali, ipak se bore za vas. Mi se obavezujemo našom časnom oficirskom rečju da ćemo biti verni. Pokret Draže Mihailovića je spreman da dâ sve garancije koje Nemci budu zahtevali. '''Naše smrtno neprijateljstvo protiv komunizma je najbolja garancija naše vernosti'''. Nas ne interesuje budućnost, svejedno kako će se rat završiti, mi smo odlučili, ako tako mora biti, da viteški propadamo.«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_227.htm Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 11. avgusta 1944. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića o uslovima za sastanak Draže Mihailovića sa Nojbaherom]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000502.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben, die Ihr nicht bekannt habt, aber kämpfen für Euch. Wir verpflichten uns mit unserem Offz.Ehrenwort, dass wir treu sein werden. Die DM—Bewegung ist bereit, sämtliche von den Deutschen verlangten Garantien zu geben. Unser Todfeindschaft gegen den Kommunismus ist die beste Garantie für unsere Treue. Die Zukunft interessiert uns nicht, gleichgültig wie der Krieg ausgehen mag, wir sind entschlossen, wenn es sein muss, ritterlich zugrunde zu gehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Rittmeister Fürst Wrede je sumirao predloge predstavnika Draže Mihailovića na sledeći način:
{{izdvojeni citat|
1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom [[Hitler|firera]] za jugoistočni prostor.

2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.

3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.

4. DM moli da sam ostane u ilegali.

5. Pripadnici DM—pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.

6) Mesto sastanka ne treba ni u kom slučaju da bude Beograd ili neki veći grad.&lt;ref name=&quot;B0_11 1944&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_11.8.1944. Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000502—000503.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) DM wünscht mit dem Bevollm. des Führers für den Südostraum zu sprechen. &lt;/br&gt; 2.) Er fordert Zusammenschluss aller nat. serb. Kräfte. &lt;/br&gt; 3.) Mobilisierung und Bewaffnung aller waffenfähigen nat. Serben zum Kampf gegen den Kommunismus. Ausrüstung und Führung durch die deutsche Wehrmacht. &lt;/br&gt; 4.) DM bittet selbst illegal bleiben zu können &lt;/br&gt; 5.) Die Angeh. der DM–Bewegung sollen nicht in dt. Uniform gekleidet werden. &lt;/br&gt; 6.) Ort der Zusammenkunft soll keinesfalls Belgrad oder eine grössere Stadt sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

O saradnji sa četnicima Draže Mihailovića u jednoj se njemačkoj preporuci s početka avgusta 1944. navodi:
{{izdvojeni citat|
''Saradnja sa četničkim bandama''

Komandantu Jugoistoka upućen je dopis Ob. od./oficir Abvera str. pov. br. 6161/44, u vidu naređenja, o isporuci oružja i municije četničkim bandama i o saradnji između nemačkih operativnih jedinica i pojedinih lojalnih četničkih bandi u cilju zajedničke borbe protiv komunističkog neprijatelja. Postavljanjem oficira za vezu u četničkim bandama treba njihovo držanje stalno nadzirati.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1035&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000893.] ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit mit Cetnik—Banden. An den Mil.Befh. Südost ergeht mit Ic/AO Nr. 6161/44 g. Kdos. v. 2.8.44 ein Befehlschreiben über die Belieferung der Cetnikbanden mit Waffen und Munition und über die Zusammenarbeit zwischen deutschen Verbänden und einzelnen lojal erscheinen den Cetnik—Banden für Zwecke des gemeinsamen Kampfes gegen den kommunistischen Feind. Durch Abstellung von Verbindungsoffzen.zu den Cetnik—Banden ist deren Verhalten laufend zu überwachen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U večernjem izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 16. avgusta 1944, prenosi se vijest da je general Draža Mihailović, u koordinaciji sa predsjednikom srpske vlade generalom Milanom Nedićem, pred okupacione vlasti iznio ponudu o »potpunom potčinjavanju četničkih jedinica«:
{{izdvojeni citat|
Srbija:

Sporazumno sa Nedićem, Draža Mihailović je ponudio nemačkom komandovanju potpuno potčinjavanje četničkih jedinica. Pored postojanja problema davanja talaca, unutrašnjih srpskih suprotnosti i ponude za lični dogovor Draže Mihailovića sa specijalnim opunomoćenikom Ministarstva inostranih poslova, sada postoji samo zahtev za oružje za zajedničku borbu. Srpska vlada je jednovremeno zamolila prijem kod komandanta Jugoistoka i verovatno će tom prilikom biti iznesena i namera o njenoj ostavci.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1090&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311,  Roll 190, frame no. 000948.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In Übereinstimmung mit Nedic hat DM dtsch. Führung volle Unterstellung der Cetnik Verbände angeboten. Bei Geiselgestellung, Einstellung alle Innerserbischen Gegensätze und Angebot persönlicher Aussprache DM mit Sonderbevollm.Ausw.Amtes liegt allein Waffenforderung für den gemeinsamen Kampf vor. Serbische Regierung hat zugleich um Empfang bei Mil.Befh. Südost ersucht und wird dabei voraussichtl. Rücktrittsabsicht vortragen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Povodom Mihailovićevog predloga, 17. i 18. avgusta je održan sastanak na najvišem nivou u nemačkoj komandi Jugoistoka. Tu su još jednom sumirani Dražini predlozi:

{{izdvojeni citat|
a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.

b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.

c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista.

d) Draža Mihajlović moli da ga se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa.

e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.

f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje, da bi se oslobodilo četnike, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika.

g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana s invazionim trupama.

h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=581&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000576—000577.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Das Verhandlungsangebot des DM sieht folgende wesentlichen Punkte vor: &lt;/br&gt; a) Unbedingtes Versprechen, kein deutscher Soldat werde von Cetniken überfällen. Geiselgestellung. &lt;/br&gt; b) Gemeinsamer Kampf ausschliesslich gegen Kommunisten zur Herstellung von Ruhe und Ordnung. Deutsche und Cetniken brauchen nicht Feinde zu sein. &lt;/br&gt; c) Feind Nr. 1 sind Kommunisten und alle, die sie unterstützen oder im Kampfe gegen Kommunisten nicht mitwirken. &lt;/br&gt; d) DM bittet, ihn zu Ausbau des SFK und Aufbau Freikorps heranzuziehen. &lt;/br&gt; e) Irgendeine Verbindung mit Partisanen ist unmöglich. &lt;/br&gt; f) DM bittet zur Hebung freundschaftlicher Stimmung um Freilassung der in Serbien verhafteten Cetniken ohne Vermittlung der Cetniken. &lt;/br&gt; g) Im Invasionsfall kein Kampf gegen Deutsche. Kampf gegen Kommunisten wird weitergeführt. Verbindung der Partisanen zu Invasionstruppen wollen Cetniken verhindern. &lt;/br&gt; h) DM ohne Verbindung zu Engländern. Er will auch keine mehr haben, entsprechend engl. Verhalten gegen serb. Volk.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan iskaz&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=585&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000580.] ({{jez-njem|&quot;Durchführung der Zusammenarbeit mit dem Cetnik–Banden, Ausbildung und Führung im Kampf wird den in erster Linie hierfür zuständigen Sicherheitsdienst und SD übertragen. Dieser ist allein für die politische Kampfführung vorgesehen, hat die engsten Verbindungen zu den Cetniks und führt in einem Raume, der als eine Art Heeresgebiet Domäne des Sicherheitsdienstes und des SD ist.&quot;}})&lt;/ref&gt; sa ovog sastanka ubjedljivo svjedoči o uspostavljenim tijesnim vezama između [[Sicherheitsdienst|njemačkih obavještajnih struktura]] i četničke Vrhovne komande:
{{izdvojeni citat|Sprovođenje sadejstva s četničkim bandama, obuka i komandovanje u borbi biće preneti Službi obezbeđenja i SD koji su u prvom redu nadležni za ovo. Ta je služba isključivo predviđena za političko vođenje rata, '''ima najuže veze s četnicima''' i komanduje na jednom određenom području, koje je, kao neka vrsta vojnog područja, domen Službe obezbeđenja i SD.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 18. avgusta 1944. povodom ponude Draže Mihailovića za saradnju u borbi protiv NOVJ}}

U izvještaju poslatom 20. avgusta 1944. godine iz Operativnog odjeljenja [[Beograd]] [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], navodi se da je za prijem kod vođe [[Treći Reich|Reich]]a [[Adolf Hitler|Adolfa Hitlera]] pripremljen zajednički referat feldmaršala [[Maximilian von Weichs|Maximiliana von Weichsa]], komandanta Jugoistoka i specijalnog opunomoćenika Ministarstva inostranih poslova na Jugoistoku [[Hermann Neubacher|Hermanna Neubachera]], na temu ''saradnje sa Dražom Mihailovićem i buduće politike u Srbiji'', kao i da je sa ovim upoznat feldmaršal [[Wilhelm Keitel]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frames no. 000971—000972.]&lt;/ref&gt; Tog je dana sačinjena i službena bilješka u kojoj je sadržan sljedeći prijedlog:
{{izdvojeni citat|Po predmetu ponude Nedić — Draža Mihailović, ministar Nojbaher predlaže da se organizacija četničkih jedinica prenese u nadležnost Višeg SS i policijskog vođe u Srbiji. Načelnik štaba komandanta Jugoistoka se saglasio s ovim predlogom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000972.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In der Angelegenheit Angebot Nedic – DM schlagt Minister Neubacher vor, die Organisation der Cetnik–Verbände dem Höh.SS–Pol.Führer in Serbien zu übertragen. Chef des Gen.Stabes–O.B.Südost ist mit diesem Vorschlag einverstanden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Sâm Neubacher je 20. avgusta uputio opširan izvještaj ministru vanjskih poslova Velikonjemačkog Reicha [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]], u kojem je urgirao za prihvatanje ponude Nedić—Mihailović, navodeći da je Nedić garantirao da će se „pokret DM uzdržati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca i da ni u slučaju povlačenja Nemaca iz Srbije neće na Nemce biti ispaljen nijedan metak“. O odnosu Mihailovića i JVuO prema okupatoru od trenutka kada ga je Hitler imenovao ''Specijalnim izaslanikom Ministarstva vanjskih djela za Jugoistok'', Hermann Neubacher piše:
{{izdvojeni citat|U pogledu Draže Mihailovića, upućujem na svoje mnogobrojne ranije telegrame. Svoje dosledno antikomunističko držanje dokazao je nedvosmisleno, uprkos najvećem pritisku od strane Engleza, odrekavši se njihove pomoći u naoružanju dok su Englezi istovremeno, preteći naoružavali Tita. Iskustva poslednjih 12 meseci u pogledu njegovog držanja prema nemačkim oružanim snagama, dosadašnje zajedničke borbe na antikomunističkom frontu i dosadašnja ozbiljna ugroženost srpske nacije, koju on priznaje u punom opsegu, smatram dovoljnim osnovom za to da će D. M. održati reč koju nam je dao ako u ovom odlučujućem trenutku budemo pružili preko Nedića odlučujuću pomoć. Spreman sam, posle jednog ličnog razgovora sa D. M., da preuzmem odgovornost za to da nas taj čovek neće napasti s leđa i da će on sam učiniti bezopasnim one elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu nas.&lt;ref&gt;AVII, Mikroteka, NAV, N—T—312, rol. 780, f. 371746.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;}}

Specijalni nemački izaslanik Hermann Neubacher je ocenio da obećanja Draže Mihajlovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je dokazao on &quot;da je toliki antikomunista, da je '''usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora''' pred slogom s crvenom stranom&quot;.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=575&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000570.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;D.M. habe zweifellos bewiesen, dass er &lt;br /&gt; 1. Burgfrieden mit Besatzungsmacht halten will und &lt;br /&gt; 2. So sehr Antikommunist ist, dass er trotz Angeboten von englischer Seite einen Bettelgang beim Okkupator der Einigung mit der roten Seite vorgezegen hat. &lt;br /&gt; Zusicherungen D.M.'s auf loyale Einstellung sind ernst zu nehmen, da D.M. in antikommunistischer Frage stets konsequente Haltung eingenommen hat.&quot;}})&lt;/ref&gt; Ovi pregovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije od 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]], a koju bi opremila nacistička Nemačka. Pored toga, Hitleru su specijalni izaslanik Neubacher i feldmaršal von Weichs prezentirali situaciju u Srbiji: „Četnici su u Srbiji od marta do avgusta 1944. izgubili u borbama sa komunistima oko 5.000 boraca, a prema nemačkoj okupacionoj sili u poslednje vreme nisu više neprijateljski raspoloženi. Oko 10.000 četnika bore se zajedno sa nemačkim trupama u južnoj Srbiji i to pod komandom nemačkog majora Vajela“.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt; Uz naglasak da će dato oružje „jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca“, vođa [[Treći Reich|Velikonjemačkog Reicha]] je odbacio ovu inicijativu, formulisavši konačnu svoju odluku na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|Zaključujući, Führer je ustanovio, da on

a) nema ništa protiv “malih taktičkih manevara“ s pokretom DM,

b) da zatraženo formiranje armije, koja bi bila jačine 50.000 ljudi, nikako ne bi moglo doći u obzir.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=814&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000811.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Abschliessend, stellte der Führer fest, daß er &lt;br /&gt; a) gegen &quot;kleine taktische Manöver&quot; mit der DM–Bewegung keine Bedenke habe, &lt;br /&gt; b) daß die Aufstellung der gefordeten 50 000 Mann starken Armee auf keinen Fall in Frage kommen könne.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Službena beleška sa referisanja komandanta Jugoistoka Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22. avgusta 1944. godine}}

Ipak, u skladu sa idejom o formiranju srpskog korpusa pod komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]] koji bi se borio na strani Nemaca, [[6. septembra]] [[1944]]. [[Srpska državna straža]] i [[Srpska granična straža]] (ukupno oko 13.000 ljudi) stavljene su pod komandu Mihailovićevog komandanta Srbije generala [[Miroslav Trifunović|Trifunovića]]. Potom su jedinice [[Srpska državna straža|Srpske državne straže]] i [[Srpska granična straža|Srpske granične straže]] 6. oktobra [[1944]]. sabrane su u Jagodini gde je od njih formiran [[Srpski udarni korpus]] sa tri divizije, koji je brojao oko 6.800 ljudi. Komanda Srpske straže i Granične straže predana je naredbom generala Felbera generalu [[Miodrag Damjanović|Miodragu Damjanoviću]], šefu Nedićevog kabineta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=875&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000871.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;An den Präsidenten den serbischen Ministerrates Herrn Generaloberst Nedić. Herr Ministerpräsident! &lt;br /&gt; Ich bin damit einverstanden, dass der Generalmajor Damjanović mit der Führung der serbischen bewaffneten Verbände mit Ausnahme des SFK betraut wird. Dieses Korps muss meiner Auffassung noch in den bewährten Händen des General Mušićki [sic] bleiben. Mit dem Ausdruck meiner vorzüglichen Hochachtung.&quot;}})&lt;/ref&gt; Damjanović je bio i glavni Mihailovićev pouzdanik u Nedićevoj upravi, te su se on i komandanti Straže odmah stavili pod Mihailovićevu komandu. Ove jedinice, preimenovane u Srpski udarni korpus Jugoslovenske vojske u otadžbini, pridružile su se tako drugim četnicima u povlačenju prema Sandžaku. Njihovo je savezništvo ipak bilo nesigurno i ubrzo će se raspasti.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_74.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNICI SE POVLAČE IZ SRBIJE]&lt;/ref&gt;

=== Bitka za Srbiju (1944) ===
{{Poseban članak|Bitka za Srbiju 1944.}}
[[Datoteka:Četnici i Nemci u Srbiji 1944.jpg|minijatura|Grupa nemačkih vojnika i četnika Draže Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2. proleterske i 5. krajiške divizije NOVJ.]]
U povjerljivom izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 26. avgusta 1944. godine, analizirano je stanje na [[Balkansko poluostrvo|Balkanu]] nakon objave rata Trećem Reichu od strane [[Bugarska|Bugarske]] te proglašenja neutralnosti [[Rumunija|Rumunjske]] (i jedna i druga su do tada bile potpisnicama [[Trojni pakt|Trojnog pakta]]), neposredno po ulasku jedinica [[Crvena armija|Crvene armije]] na teritorij dvije države. Oficiri Wehrmachta anticipiraju držanje četnika Draže Mihailovića u novonastaloj, kompliciranoj situaciji:

{{izdvojeni citat|Ustanički pokreti na području Balkana – izuzev pokreta Draže Mihailovića – dobit će pojačan zamah, tako da ubrzo treba očekivati prekid svih vlastitih veza s cijelim južnim Balkanom. '''Pokret Draže Mihailovića predstavlja jedinu antiboljševičku organizaciju koja, uz odgovarajuću potporu, može biti dugoročno korisna našim interesima u borbi protiv boljševizma'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=874&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000870—000871.] ({{jez-njem|&quot;Darüber hinaus werden die Aufstandsbewegungen im Balkan–Raum – abgesehen von der DM–Bewegung – verstärkten Auftrieb erhalten, so dass in Kürze mit einer Unterbrechung sämtlicher eigenen Verbindungen nach gesamtem Süd–Balkan gerechnet werden muss. Die DM–Bewegung stellt bei entsprechender Unterstüzung die einzige antibolschewistische Organisation dar, die im Kampf gegen den Bolschewismus auf längere Sicht unseren Interessen nutzbar gemacht werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

[[Bitka za Srbiju 1944.]] je bila zajednički saveznički poduhvat sa ciljem ovladavanja središnjim komunikacijskim prostorom nemačkih snaga na Balkanu. Dejstva na tlu izvršavala je [[NOVJ]], a [[Saveznici]] su obezbeđivali borbeno sadejstvo, snabdevanje i pomoć iz vazduha. Četnici su se u ovim borbama našli direktno na strani [[Wehrmacht]]a. U to vreme, Saveznici su već promenili odnos prema [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevim]] snagama, a njihov prioritet u Jugoslaviji postalo je jačanje snaga [[NOVJ]] u Srbiji.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU, glava 11 - NOVI DOGOVOR |url=http://www.znaci.org/00001/1_11.htm |access-date=2023-08-14 |archive-date=2023-09-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230902100016/https://www.znaci.org/00001/1_11.htm }}&lt;/ref&gt; Vrhovni štab NOVJ nameravao je da partizanske snage u Srbiji pomogne prodorom jačih snaga iz [[Bosna|Bosne]] i [[Crna Gora|Crne Gore]]. Nemačka komanda, kao i Mihailović, bili su rešeni da to spreče.

Ključnu fazu bitke za Srbiju predstavlja [[Durmitorska operacija|operacija »Rübezahl«]]. Njemačka Komanda Jugoistoka prikupila je za ovu operaciju sljedeće raspoložive snage:
{{izdvojeni citat|''Predmet'': Planiranje »Ribecal«, 

1.) Snage koje učestvuju:

a) Južna grupa: glavni deo 1. brd. div., albanska milicija i delovi SS-divizije »Skenderbeg«,

b) Bor[bena] grupa »Jugozapad«: 2 ojačana bataljona 181. peš. divizije sa III/13. SS-puka,

c) S[evero] z[apadna] grupa: 2. puk Brandenburg (bez 1 bat.), 3/12. tenk. bat. z. b. V., CDK i četnici (Drinski korpus),

d) S[everna] grupa: 14. SS-puk (bez III),

e) I[stočna] grupa: Viša k-da III/363. puka, 696. bat. feldžandarmerije, delovi 297. izv. bat., 2/201. brig. jur. topova,

f) Grupa »Krempler«,

g) Padobranski lov. bat. »Brandenburg«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=491&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000486.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr.: Plannung &quot;Rübezahl&quot;. &lt;/br&gt; 1.) Beteiligte Kräfte: &lt;/br&gt; a) Südgruppe: Masse 1. Geb. Div., alban. Milizen und Tle. SS–Div. Skanderbeg. &lt;/br&gt; b) Kgr. Südwest: 2 verst. Btlne. 181 J.D. mit III./SS–13 &lt;/br&gt; c) NW–Gruppe: 2. Rgt. Brandenburg (o. 1 Btln.) 3./Pz. Abt. z.b.V. 12, MFK, und Cetniks (Drina–Korps). &lt;/br&gt; d) N–Gruppe: SS–Rgt. 14 (ohne III.). &lt;/br&gt; e) O–Gruppe: Höh. Kdo. mit III./363, Feld Gend.Abt. 696, Tle. A.A. 297, 2./Stu. Gesch.Brig 201. &lt;/br&gt; f) Gruppe Krempler. &lt;/br&gt; g) Fallschirm–Jg.Btl. Brandenburg.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_108.htm Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji »Ribecal«], Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 4, dokument br. 108.&lt;/ref&gt;}}

[[NOVJ]] je nastojala da koncentriše snage na levoj strani [[Lim (reka)|Lima]] za proboj u [[Srbija|Srbiju]]. Nemačka [[Komanda Jugoistoka (Nemačka)|Komanda Jugoistoka]] je rešila da brani [[Srbija|Srbiju]] aktivnim dejstvima - sprečavanjem pokreta jedinica [[NOVJ]] kroz [[Bosna|Bosnu]] prema zapadu, kao i nizom krupnih i ambicioznih operacija u [[Sandžak]]u i istočnoj [[Bosna|Bosni]] sračunatih na razbijanje koncentracija [[NOVJ]] i njihovo onesposobljavanje za ofanzivna dejstva. Snage [[JVuO]] sa velikim entuzijazmom učestvovale su u ovim operacijama, kao i u onim koje je organizovao nemački komandant [[Srbija|Srbije]] protiv lokalnih partizana i povremenih prodora. Vrhunac ovog sadejstva nastupio je u avgustu [[1944]],&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[Službena beleška oficira Abvera Komande Jugoistoka od 22. avgusta 1944. sa referisanja komandanta Jugoistoka Adolfu Hitleru, http://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230814062743/https://znaci.org/00001/4_12_4_112.htm |date=2023-08-14 }}] Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 112&lt;/ref&gt; kada su se odvijala najintenzivnija i najmasovnija dejstva. U izvještaju Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. godine upućenom Vojnoupravnom komandantu Jugoistoka, konstatuje se ozbiljna političko-bezbjednosna kriza uzrokovana uspješnim partizanskim manevrom, tj. prodorom u Srbiju:
{{izdvojeni citat|Započeo je očekivani veliki Titov napad na Srbiju. Dok su u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], na [[Drina|Drini]], pripremljene jedinice bile tako desetkovane našim akcijama da mu tamo samo slabe snage stoje na raspolaganju, dotle je jačim delovima Titovih jedinica, koje su bile u centralnom delu [[Crna Gora|Crne Gore]], oko 3 divizije, pošlo za rukom da upadnu u [[Južna Srbija|južnu Srbiju]] i da pređu dolinu [[Ibar|Ibra]]. One sada u rejonu između Ibra i [[Južna Morava|Južne Morave]], po sjedinjavanju sa tamošnje 3 srpske crvene divizije, ugrožavaju obe glavne saobraćajne arterije prema jugu. Slobodu pokreta ovih, oko 10.000 ljudi jakih i dobro naoružanih, združenih jedinica uspeli smo, istina u teškim borbama i uz mnogo gubitaka, pomoću nemačkih, bugarskih i srpskih snaga (četnici i [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]]) da suzimo; ipak, one su preslabe da bi, s obzirom na otkazivanje bugarskih jedinica, izborile odlučujuće uspehe.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_109.htm Izveštaj Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. komandantu Jugoistoka o vojno-političkoj i privrednoj situaciji u Srbiji]&lt;/ref&gt;}}

Koliki su značaj najviši okupacioni dužnosnici u Jugoslaviji pridavali upotrebi četničkih jedinicâ u borbi protiv snaga NOVJ, može se zaključiti i na osnovu jedne naredbe od 26. avgusta 1944. godine, koju potpisuje feldmaršal [[Maximilian von Weichs]]:
{{izdvojeni citat|
''Naređenje komandanta Jugoistoka''

Suštinski zadatak [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]] i Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od sada pa nadalje jeste dovesti i držati sve četničke jedinice u Srbiji i Crnoj Gori u borbenom dodiru s crvenim snagama, kako im ne bi bilo dopušteno preuzimanje vlastite inicijative, koja bi zbog cjelokupne situacije mogla biti uperena i protiv Njemačke. Odbijanje borbe protiv komunista mora se odmah prijaviti kao prijeteći simptom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=13&amp;rec=311&amp;roll=191 NARA, T311,  Roll 191, frame no. 000007.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Befehle OB.Südost &lt;br /&gt; Eine wesentl. Aufgabe Pz.AOk 2 und Mil.Befh.Südost ist ab sofort sämtl. in Serbien und Montenegro stehenden Cetnikverbände in Gefechtsberührung mit roten Kräften zu bringen und zu halten, um sie nicht zu einer eigenen Initiative die in Auswirkung der Gesamtlage auch gegen Deutschland gerichtet sein könnte gelangen zu lassen. Weigerung, dem Kampf gegen den Komm. aufzunehmen, ist als bedrohliches Symptom sofort zu melden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Uoči bitke sa partizanima, nemački Wehrmacht je snabdeo četnike svim raspoloživim zalihama italijanskog pešadijskog oružja i municije:

{{izdvojeni citat|U nadovezi na dogovor od 15. 8. saopštava se, da se za izdavanje četničkim jedinicama mogu staviti na raspolaganje, u najboljem slučaju, sledeća oružja:

7.000 pušaka 6,5 mm (ital.) sa po 100 metaka, &lt;br /&gt; 50 teš. mitraljeza 8 mm (ital.) sa po 13.000 metaka, &lt;br /&gt; 42 laka bacača 4,5 mm (ital.) sa po 250 metaka.

Upozorava se na to, da je time iscrpljena celokupna zaliha italijanske pešadijske municije u domenu Komandanta Jugoistoka i da se nove pošiljke mogu očekivati tek od oktobra 1944. godine i to u ograničenom obimu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=587&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000582.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Nachgang zur Besprechung vom 15.8. wird mitgeteilt, dass für Ausgabe an Cetnik–Einheiten äusserstenfalls folgende Waffen zur Verfügung gestellt werden können: &lt;/br&gt; 7 000 Gewehre 6,5 mm (i) mit je 100 Schuss, &lt;/br&gt; 50 s.M.G. 8 mm (i) mit je 13 000 Schuss, &lt;/br&gt; 42 le.Gr.W. 4,5 cm (i) mit je 250 Schuss. &lt;/br&gt; Es wird darauf aufmerksam gemacht, dass damit der gesamte Bestand an ital. Inf. Munition im Bereich O.B.Südost erschöpft ist und Neulieferung in beschränktem Maße erst ab Oktober 44 erwartet werden darf.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_14_4_228.htm Obaveštenje operativnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 16. avgusta 1944. obaveštajnom odeljenju o odobrenim količinama oružja i municije četničkim jedinicama]&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komande Jugoistoka o odobravanju oružja i municije četnicima (16. avgust 1944.)}}

U nacrtu jednog izvještaja, sastavljenog od strane oficirâ Armijske grupe »F« u ljeto 1944. godine, sumira se iskustvo njemačkih okupacionih organa sa Mihailovićevim četnicima u [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupiranoj Jugoslaviji]]:
{{izdvojeni citat|Dosadašnje držanje D.M.-a ima sljedeće karakteristike:

a) Aktivna borba protiv komunista u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, s tim što je ova borba zbog brojčane, a naročito materijalno-tehničke nadmoći komunista, uvijek rizična za snage D.M.-a,

b) Neispunjavanje od Saveznika postavljenih specijalnih zadataka,

c) Lokalna, ponekad vrlo aktivna saradnja sa njemačkim trupama, obavještajnim i ostalim okupacionim organima,

d) Potpuna spremnost za izvršavanje taktičkih instrukcija izdatih od strane njemačkih oficira za vezu,

e) Stalno ponavljanje zahtjeva za municijom i oružjem radi borbe protiv komunista, kao nagrada za dokazanu lojalnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=970&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000960.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Das bisherige Verhalten der DM–Bewegung ist gekennzeichnet: &lt;/br&gt; a) durch eine aktive Kampfführung gegen den kommunistischen Feind in Serbien, Kroatien und Montenegro, die bei zahlenmässiger und vor allem waffentechnischer Überlegenheit der kommunistischen Banden in jedem Falle mit einem besonderen Risiko für die DM–Kräfte verbunden ist, &lt;/br&gt; b) durch die Nichtausführung der von den Allierten generell und im Form von Spezialaufgaben gegebenen Sabotageaufträge, &lt;/br&gt; c) durch eine örtliche, z.Zt. sehr rege Zusammenarbeit der DM–Cetniks mit der deutschen Sicherungstruppe, den Abwehrorganen und den für Ausnutzung des Landes eingesetzten deutschen Dienststellen bezw. deren Organisationen, &lt;/br&gt; d) durch eine absolute Bereitwilligkeit, sich den taktischen Weisungen der deutschen Verbindungsoffiziere zu unterwerfen, &lt;/br&gt; e) durch die wiederholten Versuche, für bewiesene Loyalität Munition und Waffen zum Kampf gegen den kommunistischen Feind zu erhalten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Kada su partizani konačno uspeli da se probiju u Srbiju i krenu ka Beogradu, nastupila je panika u redovima okupatora i kvislinga/kolaboracionista:

{{izdvojeni citat|Titovi partizani upali su u septembru 1944. u Srbiju i to na više mesta. Zapadni deo Srbije bio je potpuno nezaštićen. Tamo je bio stacioniran samo mali broj nemačkih policijskih jedinica, koje su, zajedno sa četnicima, tu i tamo još vodile borbe. Sa svih strana neprijatelj je 
krenuo ka Beogradu. U gradu je vladao mir. Mi smo sedeli u Beogradu ne na buretu baruta, nego smo se nalazili u njemu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]], “Sonderauftrag Südost”}}

U izveštaju od 18. septembra 1944, komandant Jugoistoka feldmaršal Maximilian von Weichs jasno sagledava težinu situacije u kojoj su se našle okupacione snage u Srbiji usljed nezadržive partizanske ofanzive. Von Weichs smatra da se njemačkom vođstvu poput imperativa nameće nastavak saradnje sa Mihailovićevim četnicima:
{{izdvojeni citat|Loša situacija u Srbiji: zbog pomanjkanja vlastitih snaga, napredovanje partizana se može još samo usporiti; politika upotrebe četnika pri tome je od nesmanjene važnosti, te će biti nastavljena svim sredstvima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=763&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000758.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es kommt also darauf an, gegenüber den Banden in Serbien weiterhin mit unterlegenen Kräften eine Verzögerungstaktik zu betreiben in der Hoffnung, daß durch innerpolit. Gegensätze oder Versorgungsschwierigkeiten ihre Stoßkraft geschwächt wird. Ein Einspannen noch kampfbereiter Cetniks ist dabei von unverminderter Bedeutung u. wird mit allem Mitteln betrieben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|V. Weichs-ova ocjena situacije od 17.9.44 (18.9.44)}}

Četnici su nudili okupatoru sadjejstvo u borbi protiv snaga NOVJ u zamjenu za municiju i naoružanje: 
{{izdvojeni citat|Više četničkih vođa s područja Beograda nudi se za borbu protiv komunista pri isporuci oružja i municije od strane Nijemaca.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=789&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: Kampfangebote mehrerer Cetnik–Führer Raum Belgrad gegen Kommunisten bei Waffen– und Munitionslieferung durch Deutsche.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 19. septembar 1944. godine}}

Krajem septembra 1944, četnici učestvuju s njemačkim jedinicama u borbi protiv partizana u raznim dijelovima Srbije. Tako u zapadnoj Srbiji, [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pod komandom potpukovnika [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]] i trupe Wehrmachta pokušavaju spriječiti prodor snaga NOVJ:
{{izdvojeni citat|Zapadna i centralna Srbija: [...] Dijelovi Borbene grupe fon Jungenfeld prebačeni u Šabac, odakle su 26. septembra, u sadejstvu sa četničkom formacijom Račića, vršili napad na [[12. vojvođanski korpus NOVJ|12. korpus NOVJ]] koji nadire s juga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1027&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 001015.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;West– und Mittel– Serbien: &lt;/br&gt; Tle. Kgr. v. Jungenfeld nach Sabac verlegt, von dort 26.9. im Zusammenwirken mit Cetnik–Verband Racic Angriff auf von Süd vordringendes XII. rotes Korps.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ova elitna četnička formacija pomagala je okupatoru u zapadnoj Srbiji već početkom septembra te godine:
{{izdvojeni citat|[[Požega (Srbija)|Požegu]] zauzele vlastite trupe u sadejstvu sa četnicima (Račića).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000246.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Pozega durch eigene Truppe in Zusammenwirken mit Cetniks (Racic) genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj Obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 6. septembar 1944. godine}}

Pukovnik von Jungenfeld se nalazio na čelu 5. policijskog puka, sa štabom u [[Šabac|Šapcu]]. O saradnji visokih četničkih oficira sa Jungenfeldom, poput komandanta Kolubarskog korpusa JVuO kapetana Milorada Lapčevića, generala [[Svetomira Đukića]], komandanta Severnih pokrajina JVuO (tj. [[Vojvodina|Vojvodine]] i [[Slavonija|Slavonije]]) ili majora Ilije Orelja, u vezi sa planiranjem krupnije operacije protiv snagâ [[NOV i POJ]] u [[Srem]]u avgusta 1944. godine, general Dragoljub Mihailović je bio obaviješten od strane pukovnika Dragomira Radovanovića, delegata Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini za Vojvodinu:
{{izdvojeni citat|Dobro je što je kapetan Lapčević postavljen za komandanta Sremske jurišne grupe, no on je svojim radom za poslednji mesec dana stalno radio sa nemačkim komandantom iz [[Šabac|Šapca]]. On — kapetan Lapčević je izvodio akciju u [[Kupinovo|Kupinskom]] kutu po zapovesti nemačkog komandanta iz Šabca, javno sa njim sedeo obilazio Kupinski kut naravno da su u ovom pogledu sudelovali đeneral Đukić i major Orelj. Major Orelj je potpuno zabrljao. Nezgodno je što se svuda prestavlja za Vašeg Delegata te u ime Vaše onako pijan naređuje i govori. Sve ovo vide ovi naši mladi komandanti koji vode ljude i koji treba da nose ceo teret borbe na svojim leđima. Oni nemogu da dozvole da im neko prebaci da su saradnici Nemaca. Kapetan Lapčević, đeneral Đukić i major Orelj mogli su i trebali da rade, ali samo tajno, a nikako javno svakog dana sedeti u kafani u s. [[Ušće (Obrenovac)|Ušće]] pored puta [[Obrenovac]]—Šabac, još đeneral Đukić sa đeneralskom kapom i t.d. Da umirim ove mlade ljude i da im objasnim da će se ovo zabraniti i da će se ako se šta radi, u buduće tajno raditi, trebalo je dosta vremena i muke.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_37.htm Izveštaj delegata Vrhovne komande za Vojvodinu od 22. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o akcijama protiv NOV i POJ u Sremu i o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Iz Armijske grupe »F« javljeno je 13. septembra 1944. godine da Mihailovićevi četnici pomažu okupacionoj sili i prilikom defanzivnih akcijâ u zapadnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Sjeverozapadna Srbija: Noćni napad crvenih bandi na [[Valjevo]] odbijen od strane četnika i vlastitih snaga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=553&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000550.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;NW–Serbien: &lt;/br&gt; Nachtangriff roter Banden auf Valjevo durch Cetniks und eig. Kräfte abgeschlagen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Tajni dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«) za 13. IX 1944.}}

U [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]] četnici su asistirali okupatoru pri zaštiti objekata od strateškog značaja za ratnu privredu Trećeg Reicha, čime je Nijemcima znatno olakšavana eksploatacija rudnih bogatstava u zemlji:
{{izdvojeni citat|Napad bandi na rudnik uglja [[Bogovina]] odbijen od strane DM–jedinicâ i mešovite borbene grupe (Landesschützen iz [[Bor]]a i delovi 1. policijskog dobrov. bataljona).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=403&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289656.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;BANDENANGRIFF AUF KOHLENBERGWERK BOGOVINA DURCH DM–VERBAENDE UND GEMISCHTE KGR (LDS AUS BOR UND TLE. POL. FREIW.BTL. 1) ABGEWIESEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 27. VIII 1944. godine}}

Načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO major [[Neško Nedić]] je 13. septembra izdao naređenje kapetanu Vojislavu Markoviću da u najtješnjoj vezi sa njemačkim okupacionim snagama odbace [[1. proleterska divizija|Prvu proletersku diviziju]] prilikom napada na Valjevo:
{{izdvojeni citat|Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu — prema komunističkoj grupi dejstvuje u Kolubari. Pošto ovu akciju vode uglavnom Nemci to će tvoja uloga biti da naslonom naših i u sporazumu sa njima izvršiš tučenje crvenih sugerišući Nemcima najpogodnija rešenja. Od Nemaca ćeš neposredno da se snabdevaš municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz nemačke trupe goniš i hvataš komuniste koje oni razbijaju.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_69.htm Naređenje načelnika štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 13. septembra 1944. komandantu 7. jurišnog korpusa da sadejstvuje s nemačkim trupama u odbijanju napada 1. proleterske divizije NOVJ na Valjevo]&lt;/ref&gt;}}

Istovremeno, Nijemci otpočinju s izvođenjem [[Operacija Cirkus|operacije »Cirkus«]] ({{jez-njem|Zirkus}}), čiji je cilj bio ovlađivanje [[Kolubara|kolubarskim]] pobrđem. Operacija je počela 24. septembra 1944, uz učešće [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS-divizije »Prinz Eugen«]], [[Brandenburger|1. puka »Brandenburg«]] (bez 1. bataljona), 202. tenkovskog bataljona, dijelova 5. policijskog puka i pripadnikâ Šumadijske i Kolubarske grupe korpusa JVuO.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.pdf Pregled dejstava potčinjenih jedinica vojnoupravnog komandanta Jugoistoka (Armijske grupe »Srbija«) od 23. avgusta do 4. novembra 1944. godine]&lt;/ref&gt; Prethodnog dana, ispred Komande Jugoistoka je načelnik štaba Armijske grupe »F« general [[Arthur Winter]] uputio izvještaj kojim najavljuje početak operacije, napominjući da će se i brojne četničke jedinice boriti na strani Wehrmachta:

{{izdvojeni citat|Početak &quot;Cirkusa&quot; 24. septembra. [...] Sve naše snage u sjeverozapadnoj Srbiji potčinjene su Borbenoj grupi fon Jungenfeld. U kruševačkom kraju uspješno napredovanje većih četničkih snaga, uz podršku 12. bataljona iz sastava [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], protiv crvenih bandi u području sjeverozapadno od  Kruševca. Pothvat će biti nastavljen sa 6.000 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=941&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000931.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beginn &quot;Zirkus&quot; 24.9. Durch Aufkl.– Vorstoss 1. Rgt. Brandenburg Arandjelovac stark feindbesetzt festgestellt. Sämtl. eig. Kräfte in NW–Serbien Kgr. v. Jungenfeld unterstellt. Raum Krusevac erfolgreicher Vorstoss stärkerer Cetnik–Kräfte, unterstützt durch 2./Pz.Abt.z.b.V.12 gegen rote Banden Raum NW Krusevac. Unternehmen wird mit 6000 Cetniks fortgeführt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Povjerljivi izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 23. IX 1944.}}

U septembru su kvislinške formacije [[Srpska državna straža|Srpska državna]] i [[Srpska granična straža|granična straža]] preformirane u [[Srpski udarni korpus]] (jačine 6.800), stavljen pod Mihailovićevu komandu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.htm Izveštaj komandanta Armijske grupe &quot;Srbija&quot; od 4. novembra 1944] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230714172817/https://znaci.org/00001/4_12_4_168.htm |date=2023-07-14 }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 168&lt;/ref&gt; U prvoj polovini septembra, četničko-nemačka odbrana [[Srbija|Srbije]] sa zapada doživela je slom usled prodora [[NOVJ]]. Bitka za [[Srbija|Srbiju]] definitivno je rešena tokom oktobra [[Beogradska operacija 1944.|Beogradskom operacijom]], uz sadejstvo [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije]] sa oklopnim snagama [[Crvena armija|Crvene armije]]. No, i pored toga, JVuO je nastavila sadejstvovati sa Vermahtom:

{{izdvojeni citat|Usljed jakog komunističkog pritiska, još četničkih jedinica, uključujući i one iz istočne Srbije, izrazile su spremnost za dalju borbu protiv komunista u saradnji sa njem. Wehrmachtom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=101&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame 000095: Izvještaj o neprijatelju u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Albaniji (Dodatak za savjetovanje kod načelnika štaba jugoistoka od 2. oktobra 1944.)] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Unter dem starken kommunistischen Druck haben sich weitere Cetnik–Führer, auch aus O–Serbien bereit erklärt, gemeinsam mit der Deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten zu kämpfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 2. oktobra 1944.}}

{{izdvojeni citat|Četnička grupa [[Siniša Ocokoljić|Ocokoljića]] iz istočne Srbije osiguravala je pozadinu Müllerovom korpusu prilikom borbi protiv Rusa u rejonu okuka Dunava–Zaječar.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000562-000564: Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die ostserbische Cetnikgruppe des Ocokoljic hat dem Korps Müller bei den Verteidigungskämpfen gegen die Russen im Raum Donauschleife–Zajecar Dienste zur Freihaltung der rückwärtigen Verbindungen geleistet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 19. oktobra 1944.}}

Opšta (pozitivna) ocjena o doprinosu četničkih snaga u borbi na strani njemačkog Wehrmachta tokom bitke za Srbiju, data je u izvještaju štaba [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], poslatom 21. avgusta 1944. godine Vojnom zapovjedniku Jugoistoka generalu [[Hans Felber|Felberu]]:
{{izdvojeni citat|Njemačko vođstvo u Srbiji je stoga moralo tražiti pomoć većih dijelova četnika Draže Mihailovića. Oni su slabo naoružani i nedavno su teško pogođeni usljed izostanka obuke pojedinačnih boraca. Ipak, dobro su se borili, pretrpjeli su znatne krvave gubitke i mogu se označiti kao bezuslovno antikomunistički.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=985&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000975.] ({{jez-njem|&quot;Die deutsche Führung in Serbien mußte sich daher schon bisher der Mithilfe stärkerer Teile der DM–Cetniks bedienen. Diese sind schlecht bewaffnet und infolge geringer Ausbildung des Einzelkämpfers in der letzten Zeit stark angeschlagen worden. Sie haben sich aber gut geschlagen, erhebliche blutige Verluste zu verzeichnen und können als unbedingt antikommunistisch bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemačka procjena brojnosti partizanskih, njemačkih i kvislinških jedinica u Srbiji (21. august 1944).}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije|Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)}}
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-J28413, Jugoslawien, deutscher Rückzug.jpg|thumb|Nemački vojnici se povlače iz Srbije.]]

Tokom septembra [[1944]]. glavna četnička mobilna formacija u centralnoj i zapadnoj Srbiji, [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa]] pod komandom [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]], skupa sa drugim pridruženim jedinicama, poražena je od nadirućih snaga [[NOVJ]] i potisnuta prema [[Beograd]]u. Ove su jedinice Nemci tokom [[3. oktobra|3]], [[4. oktobra|4.]] i [[5. oktobra]] 1944. vozovima prebacili sa željezničkih stanica Topčider i Ripanj do [[Kraljevo|Kraljeva]].&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;&gt;Ratko Parežanin; MOJA MISIJA U CRNOJ GORI, Rim, 1974, str. 17-18.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Radomir Milošević-Čeda: ZAKASNELI RAPORT, Interprint, Beograd, 1996, str. 78-79.&lt;/ref&gt;
{{izdvojeni citat|Noću, iza ponoći, između 3. i 4. oktobra 1944, krenuli smo iz Beograda, sa železničke stanice u Topčideru... Uveče sam se oprostio sa komandantom Korpusa, generalom Kostom Mušickim... Kod Mušickog je u tom trenutku bio [[Nikola Kalabić]], a u štabu Dobrovoljačkog Korpusa sam primetio i Neška Nedića... Došli su da se dogovaraju sa Dobrovoljačkom komandom i da traže opremu i ostalo. Na brzinu progovorio sam nekoliko reči sa Neškom Nedićem. U vozu su s nama putovali i Kalabićevi četnici. Rekoše nam da idu do Kraljeva, gde se vrši koncentracija četnika za borbu.&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;/&gt;|Nedićev ministar [[Ratko Parežanin]]}}

O oštrini borbi koje su se vodile između snaga NOVJ, s jedne, te okupatorsko-kolaboracionističkih jedinica s druge strane, svjedoči i jedan njemački izvještaj neposredno pred [[Beogradska operacija|pad Beograda]]. U izvještaju se apostofira strateški značaj koji je, za odbranu glavnog grada Srbije, predstavljala linija bojišnice u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], gdje je bila raspoređena Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO pod komandom potpukovnika Račića:
{{izdvojeni citat|Račićeva jurišna grupa korpusa, koja je u septembru u teškim borbama na savskom zavoju bila potisnuta iz područja Čačak–Požega–Užice zbog napredovanja Titovih snaga u zapadnoj Srbiji ka sjeveru, probila se natrag u područje Užice–Požega–Čačak zapadno ka Drini u pojedinačnim grupama, trpeći velike gubitke, nakon što su njemačke snage raspoređene u ovom području povučene na [[Istočni front]]. Usljed nedostatka streljiva i oružja te u odsustvu njemačkih snaga koje bi ga poduprle, Račić je od tada mogao izvoditi samo manje operacije protiv komunističkih grupa. &lt;/br&gt; Brzo napredovanje Rusa preko doline Morave do saobraćajnice Beograd–Kraljevo potpuno je promijenilo situaciju kod četnika. Čini se da je bliski kontakt s njemačkim trupama bio poremećen brzim pokretima njemačkih trupa uzrokovanim borbama, tako da se s te strane teško mogao vršiti bilo kakav kontinuirani uticaj na četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame no. 000562.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im September durch den Nordvormarsch der Tito–Kräfte im westserbischen Gebiet aus dem Raum Cacak–Pozega–Uzice in harten Kämpfen gegen den Savabogen zurückgedrückte Sturmkorpsgruppe Racic hat sich nach Abzug der in diesem Raum eingesetzten deutschen Kräfte an die Ostfront wiederum unter starken Verlusten in Einzelgruppen in das Gebiet westlich der Drina und den Ausgangsraum Uzice–Pozega–Cacak durchgekämpft. Wegen Mangel an Munition und Waffen und im Hinblick auf das Fehlen deutscher Kräfte als Rückhalt hat Racic seitdem nur kleinere Aktionen gegen komm. Gruppen durchführen können. &lt;/br&gt; Das rasche Vordringen der Russen über das Moravatal bis zur Straße Belgrad–Kraljevo hat die Lage der Cetniks völlig verändert. Die Tuchfühlung mit der deutschen Truppe scheint durch die im Kampfverlauf notwendig gewordenen raschen deutschen Truppenverschiebungen unterbrochen zu sein, sodass von dieser Seite die Möglichkeit zu laufender Einwirkung auf die Cetniks kaum mehr bestand.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)}}

U mjesečnom izvještaju [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] ({{jez-njem|Heeresgruppe F}}) za oktobar 1944, poslatom Komandi Jugoistoka, konstatuje se da četnici u Srbiji nijesu u stanju održati svoje pozicije bez prisustva njemačkih okupacionih trupâ. Oficiri Wehrmachta tvrde da je „prebacivanje najvećeg dijela četničkih jedinica koje su se nalazile u sjevernoj i istočnoj Srbiji u suštini izvršeno da bi se izbjegli sukobi sa Rusima“, na čiju ih je „podmuklost“ upozorila Vrhovna komanda JVuO:
{{izdvojeni citat|U borbi sa snagama 1. komun. korpusa koje su napredovale ka Beogradu, krajem septembra je Rudnički korpus [JVuO] u rejonu Lazarevca (32 km si. od Valjeva) potpuno uništen, dok je Kosmajski korpus uspio da se održi u rejonu sjeverno od Mladenovca (4 km j–ji. od Beograda). Nakon povlačenja njemačkih trupa, budući u nemogućnosti da zadrže dotadašnja operativna područja zbog premoći Rusa i komunista, četničke jedinice koje su se borile u sjeverozapadnoj i centralnoj Srbiji prebačene su do sredine oktobra na područje južno od Zapadne Morave.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001138.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Verlegung des grössten Teiles der in Nord– und Ostserbien befindlichen Cetnik–Einheiten wurde im wesentlichen zur Vermeidung von Zusammenstössen mit den Russen vorgenommem, vor deren Hinterlist das Obkdo. die Stäbe dringend warnte. &lt;br /&gt; Im Kampf mit den auf Belgrad vorgehenden Kräften des I.komm.Korps wurde Ende September das im Raum Lazarevac (32 NO Valjevo) stehende Rudnik–Korps völlig zerschlagen, während das Kosmaj–Korps sich im Raum Nord Mladenovac (4 SSO Belgrad) behaupten könnte. &lt;br /&gt; Angesichts der Unmöglichket, nach dem Abzug der deutschen Truppen die bisherigen Einsatzräume gegen die Übermacht der Russen und Kommunisten zu halten, wurden die in Nordwest– und Mittel– Serbien kämpfenden Cetnik–Einheiten biss Mitte Oktober in den Raum südlich der Westl. Morava verlegt.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Izbijanje [[Crvena armija|Crvene armije]] na severoistočnu granicu Jugoslavije izazvalo je pometnju u četničkim redovima. Znatan deo četničkih trupa tokom septembra razbijen je od strane NOVJ u zapadnoj Srbiji. Sam [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]] sa manjom grupom boraca je nateran na povlačenje u Bosnu. Neki su pokušali da napadom na Nemce pred sam dolazak Crvene armije ponovo steknu saveznički status ([[Predrag Raković|Raković]], [[Dragutin Keserović|Keserović]], [[Dragoslav Račić|Račić]]), ali je i ovaj pokušaj bio kratkotrajan. Nakon neuspeha, glavnina se krajem oktobra koncentrisala u oblasti Ivanjice. Upravo u tom periodu vrh Armijske grupe E iz Grčke izbio je do [[Novi Pazar|Novog Pazara]]. Četnici su se priključili [[Proboj Armijske grupe E kroz Sandžak|prodoru Armijske grupe E kroz Sandžak]] u istočnu [[Bosna|Bosnu]].
{{Wikisource|Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.}}
{{izdvojeni citat|Draža Mihailović će nastaviti borbu protiv komunizma. Njegove jedinice se već bore sa Titovim trupama i imaju djelomično vezu sa njemačkim jedinicama (pukovnik v. Jungfeld, general Müller). Sada je stvar u tome, kako upotrebiti četničke jedinice kao prethodnice i osiguranje za komunikacije prilikom predstojećeg izmještanja njemačkih trupa iz Srbije. Pritom se neće moći izbjeći da četnici, prateći moguće pokrete njemačkih trupa ka zapadu, ne dospiju na tlo Hrvatske.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=51&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;D.M. wird weiterhin Kampf gegen den Kommunismus führen. Seine Verbände stehen nach wie vor gegen den Titobanden und haben zum Teil auch die notwendige Bindung an die deutsche Truppe (Oberst von Jungfeld, General Müller). Es wird nunmehr darauf ankommen, die Cetniks bei den zu erwartenden Absatzbewegungen der deutschen Truppe in Serbien als eine Art Vorhut einzusetzen, die die rückwärtigen Verbindungen durch Kampf gegen die dortständigen kommunistischen Banden öffnen. Dabei ist nicht zu vermeiden, dass die Cetniks im Zuge möglicher Rückverlegung der deutschen Kräfte in Serbien nach Westen auf kroatisches Gebiet übertreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Prvog dana oktobra 1944, u Komandi Jugoistoka je održano savjetovanje na kojem je upozoreno na promjenljivo raspoloženje četnika prema njemačkoj oružanoj sili u okupiranoj Jugoslaviji:
{{izdvojeni citat|Srbija: [...] Četničko držanje i dalje različito. Srbijanski četnici se bore zajedno sa Wehrmachtom protiv komunista. Čak je i sam Draža Mihailović tražio njemačko osiguranje za planirano prebacivanje svog štaba iz sjeverozapadne Srbije u područje jugozapadno od Beograda. Ovaj plan se ipak nije ostvario. Suprotno tome, četnici u Istočnoj Bosni, Hercegovini i južnoj Crnoj Gori su neprijateljski nastrojeni. Kreću se ka obali, kako bi u slučaju savezničkog iskrcavanja s njima uspostavili kontakt i dobili savezničku zaštitu od crvenih. Iz sigurnog izvora se doznaje da D.M. izričito osudio njihovo protivnjemačko držanje.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=111&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000105—000106.] ({{jez-njem|&quot;Cetnik–Haltung weiterhin uneinheitlich. Serbische Cetniks kämpfen zusammen mit deutscher Truppe gegen komm. Banden. DM. selbst bat sogar um deutsche Hilfe zur Sicherung beabsichtigter Verlegung seines Hauptstabes von NW–Serbien in Raum SW Belgrad. Diese Absicht jedoch nicht durchgeführt. Demgegenüber feindselige Haltung der Cetniks im O–Bosnien, Herzegovina und S–Montenegro und Bewegung dieser Kräfte zur Küste in den Raum Dubrovnik mit dem Ziel, bei erwarteter engl.Landung Verbindung mit Allierten aufzunehmen und Schutz gegen Rote zu suchen. Nach S.Qu. bekannt, dass DM. die deutschfeidliche Haltung dieser Cetniks aussdrücklich missbilligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj sa savjetovanja kod načelnika štaba Jugoistoka od 2. oktobra 1944 (1. oktobar 1944.).}}

Koliki je stepen kontrole nad četničkim snagama u Srbiji uspjela ostvariti njemačka Komanda Jugoistoka, vidljivo je i iz zapisnika sa sastanka na vrhu, održanog neposredno pred početak [[Beogradska operacija|Beogradske operacije]] (8. X 1944), kada su zabilježene i riječi Višeg SS i policijskog vođe [[Hermanna Behrendsa]]:
{{izdvojeni citat|Na pitanje g-dina feldmaršala [tj. [[Maximilian von Weichs|von Weichs]]a — prim.] postoji li mogućnost komunističkog ustanka u Beogradu, Viši SS i policijski vođa Obergruppenführer Behrends je odgovorio odrečno, ističući da su stalnim pročešljavanjem u posljednje vrijeme uklonjeni svi oni komunisti koji bi na bilo koji način mogli učestvovati u takvoj akciji. Na pitanje gdje se nalaze komunisti zatvoreni u koncentracioni logor, Behrends je odgovorio da su svi pobijeni. Na kraju je skrenuo pažnju na to da je u četničke redove uspio ubaciti dovoljno jake grupe Službe sigurnosti [SD-Sicherheitsdienst], koje imaju ostati sa četnicima i ubuduće. Na to je glavnokomandujući primijetio da je samo to dovoljan razlog zašto bi se vodstvo nad četnicima trebalo povjeriti isključivo Višem SS i policijskom vođi.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=52&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;Die Frage des Herrn Feldmarschall an den Obergruppenführer Behrends, ob er mit einem kommunistischen Aufstand in Belgrad rechne, verneinte dieser unter Hinweis darauf, dass er in letzter Zeit durch dauernde Durchkämmungen alle irgendwie für einen Putsch infrage kommenden Kommunisten beseitigt habe. Die Frage nach dem Verbleib der im Konzentrationslager erfassten Kommunisten beantwortete er dahingehend, dass diese alle umgelegt seien. Abschliessend wies Obergruppenführer Behrends noch daraufhin, dass er bei den Cetniks ausreichend starke SD—Kommandos eingebaut habe, die bei den Cetniks verbleiben würden. Von seiten O.B.Südost wurde daraufhin festgestellt, dass allein schon durch diese Tatsache die weitere Führung der Cetnikverbände durch den Höh.SS und Pol.Führer gegeben sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Nakon poraza u [[Bitka na Jelovoj gori|bici na Jelovoj gori]], Vrhovna komanda JVuO na čelu sa Dražom Mihailovićem obrela se u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]]. Potpukovnik [[Zaharije Ostojić]], komandant Istaknutog dela štaba Vrhovne komande, šalje 30. septembra 1944. komandantu Zlatiborskog korpusa kapetanu Dušanu Radoviću (pseudonim »Kondor«) upozoravajuću depešu:
{{izdvojeni citat|
''Za Kondora — ultra urgent''

Imam obaveštenje da ste Vi, [Miloš] Marković i [Filip] Ajdačić upućeni u [[Višegrad|višegradski]] srez sa specijalnim zadatkom i da ćete isti izvršiti u punoj vezi sa [[Gestapo]]m i Švabama. Vaši ljudi pričaju da su kaznena ekspedicija. Još u toku današnjeg dana očekujem Vaše objašnjenje, jer ću u protivnom preduzeti potrebno, a narod i istorija reći će ko je izdajnik?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_133.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša Istaknutog dela štaba Vrhovne komande od 7. avgusta 1944. do 7. januara 1945. godine]&lt;/ref&gt;}}

Jedinice [[Crvena armija|Crvene armije]] i [[NOVJ]] u prvoj polovini oktobra [[1944]]. zaposele su komunikaciju dolinom [[Morava (reka)|Morave]] između [[Vranje|Vranja]] i [[Velika Plana|Velike Plane]], što je otežalo [[Proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke 1944|proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke]]. Ova formacija time je bila usmerena na komunikaciju [[Skoplje]] - [[Kosovska Mitrovica]] - [[Raška]], odnosno dolinom [[Ibar (reka)|Ibra]], i zatim na otvaranje puteva prema [[Sarajevo|Sarajevu]] pod borbom. Tokom ovog četvoromesečnog proboja saradnja između Armijske grupe &quot;E&quot; i četnika iz [[Srbija|Srbije]] i [[Crna Gora|Crne Gore]] imala je više vidova.

U izvještaju [[91. armijskog korpusa]] Wehrmachta od 25. oktobra 1944. godine, što ga je potpisao general [[Werner von Erdmannsdorf]],&lt;ref&gt;NARA, T314, Roll 1360, frame no. 000889.&lt;/ref&gt; odato je svojevrsno priznanje generalu Mihailoviću i njegovim četnicima kao najvrjednijim antikomunističkim (sa)borcima na čitavom okupiranom području [[Jugoistočna Evropa|jugoistočne Evrope]]:
{{izdvojeni citat|Među antikomunističke grupe u Srbiji spadaju i sljedbenici srpskog pukovnika Draže Mihailovića [Mihailović je unaprijeđen u čin generala još decembra 1941. — prim.] i neke nezavisne četničke jedinice (četnik — borac za slobodu). Pukovnik Draža Mihailović igra u Srbiji ulogu sličnu onoj koju igra general [[EDES]]-a [[Napoleon Zervas|Zervas]] u Grčkoj. On jeste anglofil, ali i apsolutno antikomunistički nastrojen. Na osnovu njegova antikomunističkog stava, saradnja [četnika i Nijemaca] u borbi protiv Titovih komunističkih bandi bila je uglavnom zadovoljavajuća.

Srbin je dobar vojnik i u tom pogledu nalazi se na prvom mjestu na Balkanu. Disciplinovan je, žilav i uporan, te stoga stoji iznad prosječnog Grka.

Srpske bande se bore žešće od Grka i imaju se više cijeniti od grčkih bandita. Njihovo naoružanje je dobro.|Uputstvo za srpsko-albansku teritoriju, izdato od strane obavještajnog odjeljenja 91. armijskog korpusa, 25. oktobar 1944. godine}}

Prilikom proboja od [[Sjenica|Sjenice]] prema [[Prijepolje|Prijepolju]] [[24. oktobra|24]]-[[31. oktobra]] [[1944]]. Nemci su nastupali zajedno sa borcima [[Srpski udarni korpus|Srpskog udarnog korpusa]] protiv snaga [[37. sandžačka divizija|37. sandžačke divizije]]. Od Prijepolja se glavnina [[Armijska grupe &quot;E&quot;|Armijske grupe &quot;E&quot;]] kroz Sandžak usmerila na pravac Prijepolje - Višegrad - Rogatica - Sarajevo. Jednim motorizovanim bataljonom Nemci su 1. novembra otvorili su put Prijepolje - Pljevlja, i usmerili celokupne četničke snage iz [[Srbija|Srbije]] na pravac [[Sjenica]] - [[Prijepolje]] - [[Pljevlja]] - [[Goražde]]. Time su iskoristili snage [[JVUO]] iz Srbije kao svoju levu pobočnicu. Nakon toga, svojim napadom na NOVJ u pravcu Tuzle ([[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944]]) sadejstvovale su snagama [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] u njihovom proboju na sever.

U dnevnom izvještaju za 13. novembar 1944. o situaciji na teritoriji okupirane Jugoslavije iz štaba Armijske grupe »F«, u paragrafu naslovljenom “Njemačke i savezničke trupe“, navodi se, očigledno na osnovu presretnute komunikacije snaga NOVJ, da se general Dragoljub Mihailović nalazi u rejonu [[Sjenica|Sjenice]] sa „aktivnim jugoslovenskim generalom” (moguće da je riječ o [[Miroslav Trifunović|Miroslavu Trifunoviću]]).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=719&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001217.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;I. Deutsche und verbündete Truppen. &lt;/br&gt; Draza Mihajlovic befindet sich mit einem aktiven jugosl. General im Sjenica. (VII.mont.Brig. an 3.Div. 4.11.)&quot;}})&lt;/ref&gt;

Dok komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] general [[Aleksander Ler|Ler]] u svom pregledu brojnog stanja od [[16. novembra]] [[1944]]. ubraja 10.000 četnika Pavla Đurišića u vlastite (njemačke) trupe,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_174.htm Pregled brojnog stanja jedinica potčinjenih Grupi armija »E« na dan 16. 11. 1944. godine, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII - dokumenti nemačkog rajha, knjiga 4], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 174.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frames no. 000376—000377.]&lt;/ref&gt; dotle se za četnike iz Srbije u izveštaju poslatom Vrhovnoj komandi u [[Berlin]]u kaže da se &quot;drže u senci Vermahta&quot;. Nevoljno savezništvo veoma dobro ilustruje i sljedeći izveštaj:
{{izdvojeni citat|Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. [[Miroslav Trifunović|Trifunović]] sa oko 18.000 četnika [[Dragoslav Račić|Račića]] i [[Dragutin Keserović|Keserovića]], uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački [[Vermaht]], naročito na odvojene grupe. &lt;br /&gt; Moli se da se dostavi rezultat pregovora DM — [[Hermann Neubacher|zastupnik Ministarstva spoljnih poslova]].&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22%D0%95%22_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_11.11.1944. Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.], Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=507&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000501.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Gruppe Markovic (2500–3000) sichert im Einvernehmen mit dt. Truppe Abschnitt Mitrovica – Raska (Orte ausschl.) – Novi Pazar. Aufklärung gegen Bulgaren, Tito und Sowjets. Bis jetzt keine ernsteren Zwischenfälle. Vorsicht geboten. &lt;br /&gt; 2.) Trifunovic mit ca. 18000 Cetniks des Racic und Keserovic gleichlaufend mit dt. Bewegungen im Raum Prijepolje Marschrichtung Foca. Anfangs Teilnahme an Kampfhandlungen auf deutscher Seite (Flankenschutz). Neuerdings nur Mitläufer. Eindruck: Solange gleichlaufende Interessen im allgemeinen Ruhe. Wenn erfolgversprechend, Überfälle gegen deutsche Wehrmacht, besonders Splittergruppen, unbedingt zu erwarten. &lt;br /&gt; 3.) Um Übermittlung des Verhandlungsergebnisses DM – Vertreter AA wird gebeten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Načelnik štaba Armijske grupe »E« general-major [[Erich Schmidt-Richberg]] piše 5. decembra 1944. godine o pokušajima da se s četnicima Draže Mihailovića nađe, u vrijeme zajedničkog povlačenja, obostrano korisno rješenje u smislu nastavka saradnje u borbi protiv snagâ [[NOV i POJ]]: 
{{izdvojeni citat|
''Borbenoj grupi pukovnika Bemera &lt;/br&gt; Glavni štab [[V SS brdskog korpusa]]'': 

1) Pošto nemačka Vrhovna komanda sa opunomoćenicima DM već pregovara (preko izaslanika pukovnika [[Gojko Borota|Borote]]), molimo da se generalu Trifunoviću predoči da sačeka uputstva od svog pretpostavljenog starešine. 

2) Utvrđivanje neke neutralne zone ist. od [[Sokolac|Sokolca]] ne može se dovesti u sklad sa nemačkim planovima.

3) Ostali predlozi DM već su dostavljeni.

4) U držanju nemačkog Vermahta, koje je ranije utvrđeno, prema četnicima ništa se nije promenilo. Nemački Vermaht ima nameru da zadovolji potrebe četnika u što većoj meri uzimajući u obzir i pružanje materijalne pomoći.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=868&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000862.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;An Kampfgruppe Oberst Böhmer nachrichtl.: &lt;/br&gt; Gen.Kdo.V.SS-Geb. Korps (durch Schreiben, 2. Ausf.) &lt;/br&gt; 1.) Da deutsches Okdo. nur mit einer DM Vertretung verhandeln kann, und dies bereits geschiet (von entsandter Oberst Borota), wird gebeten, dass General Trifunovic nahezulegen, Weisungen seiner vorgesetzten Stelle abzuwarten. &lt;/br&gt; 2.) Festlegung eines neutralen Raumes ostw. Sokolac läst sich mit deutschen Planungen nicht in Einklang bringen. Entsprechende andere Vorschläge wurden bereits DM übermittelt. &lt;/br&gt; 3.) An dem ursprünglich festgelegten Verhalten der deutschen Wehrmacht gegenüber den Cetniks hat sich nichts geändert. &lt;/br&gt; 4.) Die deutsche Wehrmacht wird versuchen, den Bedürfnissen der Cetniks weitgehend gerecht zu werden und beabsichtigt hierzu auch materielle Hilfeleistung.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U posljednjim mjesecima okupacije Jugoslavije, dužnosnici njemačkog Wehrmachta mogli su dati konačni i zaokruženi sud o karakteru kolaboracije JVuO sa okupacionim snagama. Tako uputstvo iz štaba 91. armijskog korpusa od 26. decembra 1944. godine sadrži veoma iznijansirano tumačenje kvaliteta dosadašnje njemačko-četničke saradnje, prvenstveno uslovljene spoznajom da [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] predstavlja zajedničkog neprijatelja. Pored toga, oficiri iz štaba 91. koprusa analiziraju kako se može proći s najmanje političke štete usljed stalno prisutnog antagonizma između vlasti NDH i četnikâ, preporučajući oprez u odnosima s potonjima zbog njihovih neprekinutih veza sa [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|Saveznicima]]:
{{izdvojeni citat|Srpski četnici: &lt;/br&gt; Upotreba četničkih jedinica dala je u raznim oblastima dobre rezultate. Poznavanje zemljišta od strane četnikâ i njihove izviđačke aktivnosti protiv Titovih snaga od koristi su njemačkom Wehrmachtu. Međutim, oslanjanje četnika na njemački Wehrmacht proizilazi isključivo iz činjenice da su inferiorni u odnosu na Titove snage — [[Angloamerika|angloamerička]] oružana intervencija bi ih navela da odmah promijene kurs. Njihovi pokušaji da se svrstaju uz angloameričkog neprijatelja se nastavljaju. Stoga se savjetuje veliki oprez kada se postupa sa četnicima. Za vlastiti stav prema četnicima presudno je sljedeće: &lt;/br&gt; 1) Upotreba četničkih jedinica mora se sprovesti na način tako da, u slučaju nagle promjene kursa, šteta ostane u granicama podnošljivog; &lt;/br&gt; 2) Nijemci moraju iskoristiti neprijateljstvo između četnika i boljševičkih bandi; &lt;/br&gt; 3) Saradnja s četnicima od slučaja do slučaja u zamjenu za opskrbu borbenom municijom, zdravstvenu njegu i snabdijevanje namirnicama, ukoliko su dostupne; &lt;/br&gt; 4) Cjelokupno hrvatsko stanovništvo mrzi četnike; kompromis između njih i hrvatskih vlasti (posebno ustaša) teško da je moguć. Stoga, moramo spriječiti njihov upad na hrvatski teritorij, posebno između [[Drina|Drine]] i [[Bosna (rijeka)|Bosne]]. Prelazak [natrag] preko Drine u Srbiju, naročito od strane četnika iz Stare Srbije [misli se na teritoriju Nedićeve Srbije — prim.], treba podržati, jer se time izbjegava konflikt s NDH. Na hrvatskom tlu, taktički nužan kontakt s četnicima tokom operacija protiv Titovih snaga treba održati što je moguće više neprimjetnijim, s obzirom na odnos s ustašama; &lt;/br&gt; 5) Postojeća mržnja između srpskih četnika i [[Bošnjaci|Muslimana]] zahtijeva poseban oprez tokom pregovora s obje strane i njihovog upošljavanja, jer će se i jedna i druga strana ili povući ili odmah zauzeti neprijateljski stav ako se za takve pregovore sazna; &lt;/br&gt; Da li se četnici mogu iskoristiti u njemačku svrhu u borbi protiv Titovih bandi, '''čime bi se uštedjela njemačka krv''', zavisiće od razumnog i vještog pregovaranja s njima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/ok/T317.php?sta1=etni&amp;sta2=D.M&amp;idem=1404 NARA, T314, Roll 1630, frame no. 000770.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die serbischen Cetniks. &lt;/br&gt; Der Einsatz von Cetnik–Verbänden hat in verschiedenen Gebieten guten Ergebnissen geführt. Von Nutzen für die Deutsche Wehrmacht ist die Landeskenntnis der Cetniks und ihre Aufklärungstätigkeit den Titobanden gegenüber. &lt;/br&gt; Anlehnung der Cetniks an die Deutsche Wehrmacht beruht jedoch nur auf die Tatsache, daß sie den Titokräften unterlegen sind: ein bewaffnetes angloameriknisches Eingreifen wird ihr sofortiges Umschwenken veranlassen, Ihre Versuche, sich dem angloamerikanischen Gegner zu nähern, laufen weiter. Große Vorsicht den Cetniks gegenüber ist daher angebracht. &lt;/br&gt; Für die eigene Haltung den Cetniks gegenüber ist maßgebend: &lt;/br&gt; 1.) Der Einsatz der Cetnik–Verbände ist so durchzuführen, daß bei plötzlichem Umschwenken der Schaden in erträglichen Grenzen bleibt. &lt;/br&gt; 2.) Die Feindschaft zwischen den Cetniks und bolschewistischen Banden muß deutscherseits ausgenützt werden. &lt;/br&gt; 3.) Zusammenarbeit mit Cetniks von Fall zu Fall gegen Bereitstellung von Gefechtsmunition, sanitäre Betreuung und Verpflegung, soweit diese vorhanden. &lt;/br&gt; 4.) Die Cetniks sind bei der gesamten kroatischen Bevölkerung verhasst, ein Ausgleich zwischen ihnen und den kroatischen Dienststellen (bes. Ustascha) ist kaum möglich, daher muss ein Eindringen in den innerkroatischen Raum insbesondere zwischen Drina und Bosna unsererseits verhindert werden. Ein Übertritt insbesondere der altserbischen Cetniks über die Drina nach Serbien ist zu unterstützen, da so Konflikt mit Kroatien vermieden wird. Auf kroatischem Boden ist taktisch notwendige Fühlung mit Cetniks bei Einsatz gegen Titobanden im Hinblick auf Verhältnis zur Ustascha möglichst wenig in Erscheinung treten zu lassen. &lt;/br&gt; 5.) Der bestehende Haß zwischen serbischen Cetniks und Muselmanen verpflichtet bei Verhandlungen und Einsatz beider Teile zu besonderer Vorsicht, da bei Bekanntwerden solcher Verhandlungen beide Parteien entweder abspringen oder sofort eine feindselige Haltung einnehmen werden. &lt;/br&gt; Von einer verständnisvoll und geschickt geführten Verhandlung mit den Cetniks wird es abhängen, ob diese durch Einsatz gegen Titobanden für deutsche Zwecke nutzbar gemacht werden können, somit also deutsches Blut gespart werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Uputstvo načelnika štaba 91. armijskog korpusa o „srpskim četnicima“ iz decembra 1944.}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore|Pavle Đurišić|Crnogorski dobrovoljački korpus}}
[[File:Spisak vlastitih trupa njemačke Armijske grupe E 1944, decembra 1944.jpg|thumb|Spisak trupa njemačke Armijske grupe »E« iz decembra 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000376.]&lt;/ref&gt; Na spisku se nalazi i “10.000 Crnogoraca“ ({{jez-njem|&quot;10.000 Montenegriner&quot;}}). Riječ je o četnicima [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]] (tj. CDK), koji su se povlačili zajedno sa okupacionim snagama.]]

Dok su srbijanski četnici sadjejstvovali snagama Armijske grupe »E« u njihovom proboju na sjever, četnici iz Crne Gore uzeli su učešća u [[Proboj XXI brdskog korpusa iz okruženja|proboju XXI brdskog korpusa iz okruženja]]. Jedinice crnogorskih četnika, koje su od Njemaca takođe preformirane u dobrovoljačke pukove (&quot;[[Crnogorski dobrovoljački korpus]]&quot;), borile su se u sastavu njemačkog [[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. brdskog korpusa]] između [[Danilovgrad]]a i [[Cetinje|Cetinja]] rame uz rame sa njemačkim vojnicima. Ove snage učestvovale su zajedno sa njemačkim snagama u operacijama protiv NOVJ ([[Operacija Frilingservahen aprila 1944|Frilingservahen]], [[Operacija Ribecal avgusta 1944|Ribecal]]). Komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe &quot;E&quot;]] je u svom izvještaju od ove četnike ubrojao u brojno stanje svojih jedinica:
{{izdvojeni citat|C. D. K. od 3 puka, pod komandom potpukovnika [[Pavle Đurišić|Đurišića]], formiran neposredno od strane K-de 2. OkA ([[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druga oklopna armija]]), bio je do sada u službenom pogledu potčinjen K-di 2. OkA a u snabdevačkom i taktičkom pogledu 181. peš. div., koja je trebalo da se obimno uključi u obuku. [...] C.D.K. se do sada dokazao u borbi protiv komunista, ali je upitna njegova pouzdanost prema njemačkom Wehrmachtu zbog Đurišićeva kontradiktornog stava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=825&amp;rec=314&amp;roll=664 NARA, T314, Roll 664, frame 000817.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;M.F.K. zu 3 Rgt. unter Führung Oberstleutnant Djurisic, wurde von Pz.AOK 2 unmittelbar aufgestellt, unterstand bisher truppendienstlich Pz.AOK, versorgungsmässig und taktisch 181.Inf.Div., die sich ausbildungsmässig weitgehend einzuschalten hatte. &lt;/br&gt; M.F.K. im Kampf gegen Kommunisten bisher bewährt, jedoch in seiner Zuverlässigskeit gegenüber der deutschen Wehrmacht durch widerspruchsvolle Haltung Djurisic fragwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande 21. brdskog korpusa Komandi Grupe armija &quot;E&quot; od 23. septembra 1944. godine}}

O odluci komandanta Crne Gore, Boke i Sandžaka JVuO potpukovnika Pavla Đurišića da slijedi kolonu njemačkih armijâ pri povlačenju s Balkana, te o značajnoj pomoći pruženoj okupatoru od strane crnogorskih četnika tom prilikom, piše u svojim ratnim memoarima i [[Hermann Neubacher]]:
{{izdvojeni citat|On je bio opasan nemački saveznik. Meni je uvek bilo savršeno jasno da bismo mi za Pavla Đurišića, u slučaju invazije zapadnih sila na Balkan, ponovo postali njegov najveći neprijatelj. Kada je započelo povlačenje nemačkih trupa iz Crne Gore, Pavle Đurišić je krenuo sa njima. Tokom napornih marševa po planinskom terenu, tokom operacije povlačenja prolazili smo i kroz područja koja su kontrolisali partizani. Njegove trupe vodile su borbu sa partizanima i time nemačkim trupama olakšale evakuaciju sa tog prostora. Kasnije je Pavle Đurišić sklopio ugovor sa ustaškim trupama Ante Pavelića, da bi mogao da prođe sa svojim jedinicama kroz Hrvatsku i Istru. Tamo su se već nalazile i druge četničke jedinice, kao i Ljotićevi dobrovoljci.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN], str. 176—177.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]]}}

=== Prelazak sa Nemcima u Bosnu (1944-1945) ===
{{main|Proboj Armijske grupe E kroz istočnu Bosnu|Četnička ofanziva u istočnoj Bosni 1944.|Bosanska golgota}}
[[File: Četnički oficir Dinarske divizije, SS-Sturmbannführer Ernst Lerch i neidentificirani SS-Hautsturmführer tokom ofanzive protiv IX. korpusa.jpg|thumb|Oficir [[Dinarska četnička divizija|Dinarske divizije JVuO]], SS-Sturmbannführer [[Ernst Lerch]] i neidentificirani SS-Hauptsturmführer tokom ofanzive protiv [[9. korpus NOVJ|9. korpusa NOVJ]] u Sloveniji, mart 1945. godine&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2016/05/bk0164.html Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0164 | Photo | Höherer SS- und Polizeiführer Adriatisches Küstenland]&lt;/ref&gt;]]

[[Armijska grupa &quot;E&quot;]] imala je u planu otvaranje komunikacija kroz istočnu Bosnu, pa je krajem novembra jedna njena divizija ([[11. poljska vazduhoplovna divizija (Nemačka)|11. poljska vazduhoplovna divizija]]) započela napad pravcem od [[Rogatica|Rogatice]] prema [[Zvornik]]u, protiv snaga [[Treći udarni korpus NOVJ|Trećeg udarnog korpusa]] [[NOVJ]]. Međutim, kako su tokom ofanzive [[NOVJ]] i Crvene armije od 3. decembra nemačke pozicije na [[Sremski front|Sremskom frontu]] ozbiljno ugrožene, ova divizija hitno je izvučena i transportovana prugom [[Sarajevo]] - [[Slavonski Brod]] na [[Sremski front]]. Na njeno mesto usmerena je glavnina četnika iz [[Srbija|Srbije]]. U izvještaju Operativnog odjeljenja u [[Sarajevo|Sarajevu]] Armijske grupe »E« od 10. decembra 1944, koji potpisuje potpukovnik Warnstorff, istaknuto je:
{{izdvojeni citat|
Telegram 34. i 91. arm. korpusu, 5. SS-brd. arm. korpusu i Korpusnoj grupi »Kibler«:

1) Četnici na maršu u širi rejon Valjeva privremeno će preći preko područja Rogatica — Ljubovija — Zvornik — Kladanj.

2) DM garantuje najlojalnije držanje prema nemačkim jedinicama i nudi saradnju. Znak raspoznavanja za saradnju između nemačkih jedinica i četnika je: Mitrovica.

3) Četnike u što većoj meri koristiti za službu izviđanja. Materijalna pomoć može im se obezbediti u ograničenim razmerama ukoliko se stave na raspolaganje za borbu protiv bandi.

4) K-da Grupe armija obavestila je hrvatske vlasti o navedenom kretanju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=998&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311,  Roll 184, frame no. 000992.] ({{jez-njem| &lt;br /&gt; &quot;1.) Cetniks überschreiten auf dem Marsch in den Großraum Valjevo vorübergehend das Gebiet Rogatica – Ljubovija – Zvornik – Kladanj. &lt;br /&gt; 2.) DM hat loyalste Haltung gegenüber deutscher Truppe zugesichert und bietet Zusammenarbeit an. Kennwort zwischen deutscher Truppe und Cetniks für Zusammenarbeit ist &quot;Mitrovica&quot;. &lt;br /&gt; 3.) Die Cetniks sind weitgehend für Erkundungsaufträge zu verwenden. Materielle Hilfe darf ihnen in beschränktem Ausmaß gewährt werden, soweit sie sich zum Kampf gegen die Banden zur Verfügung stellen. &lt;br /&gt; 4.) Die kroatischen Behörden sind über obige Bewegung durch Okdo. unterrichtet worden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju njemačkog opunomoćenog generala u [[NDH]] od 24. decembra 1944. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_82.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje POSLJEDNJI DANI NA VUČJAKU]&lt;/ref&gt; navodi se da je general Draža Mihailović izrazio spremnost za suradnju i sa formacijama NDH u borbi protiv NOVJ:

{{izdvojeni citat|Prema izvješću pouzdanog agenta, Draža Mihajlović je izrazio namjeru da se bori skupa sa ustašama i domobranima, jer je njihov zajednički glavni cilj uništenje komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=443&amp;rec=311&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000427.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach zuverlässiger V–Mann–Meldung soll Draza Mihajlovic geäussert haben, er wolle mit den Ustascha und Domobranen zusammen kämpfen, da das gemeinsame Hauptziel die Vernichtung des Kommunismus sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj njemačkog opunomoćenog generala u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 24. XII 1944.}}

Četnici su, pod ličnom komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]], nakon koncentrisanja unutar nemačko-ustaških linija, izvršili [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|napad na snage NOVJ]]. 8. decembra [[1944]]. ujutro sa nemačko-ustaških položaja u okolini [[Rogatica|Rogatice]] krenuli u silovit napad prema [[Zvornik]]u. Ovaj napad bio je usklađen sa napadom nemačkog 34. armijskog korpusa sa druge strane, pravcem [[Užice]] - [[Ljubovija]] - [[Zvornik]]. Ovom prilikom četnicima su Nemci obezbedili snabdevanje municijom, kao i zbrinjavanje ranjenika u nemačkim bolnicama u [[Sarajevo|Sarajevu]]. Pošto je prodor četnika prema [[Zvornik]]u odbijen, njihova glavnina usmerila se prema oslobođenoj [[Tuzla|Tuzli]]. U [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|neizvesnim borbama od 24. do 28. decembra]] [[Treći udarni korpus NOVJ]] krajnjim naporom odbio je ovaj napad.

Nakon ovog poraza, glavnina [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] snaga razmestila se u [[Modriča|Modriči]] i okolini, gde su nakon kraćeg sukoba uspostavili sporazum sa snagama NDH. Tako su se našli na za Nemce vitalnoj komunikaciji Sarajevo - Brod, vodeći zajedno sa Nemcima teške dvomesečne borbe protiv [[Druga armija JA|Druge jugoslovenske armije]], koja je nastojala da je prekine. Preko pukovnika Borote, komandanta Romanijskog korpusa JVuO, uspostavljena je saradnja sa nemačkim štabom u [[Sarajevo|Sarajevu]], od kojeg je obezbeđeno snabdevanje municijom i bolničko zbrinjavanje ranjenika.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_130.htm Opšti uslovi sporazuma o saradnji između četnika i nemačkih jedinica pripremljeni za pregovore decembra 1944. godine], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 130&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_219.htm Ratni dnevnik Armijske grupe E 1.10.1944-31.12.1944], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - prilog broj 2, (10. decembar 1944)&lt;/ref&gt; [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićeva]] grupacija takođe je uspostavila vezu sa Štefanom Hedrihom ({{jez-nem|Stefan Hedrich}}), SS-oberfirerom i inspektorom u glavnom štabu SS, komandantom SS-oblasti Severozapadna Bosna.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/181.htm Roland Kaltenegger: TOTENKOPF &amp; EDELWEIß], četvrti deo: Das Kriegsjahr 1944 (Ares verlag, Graz), strana 268.&lt;/ref&gt;

[[3. april]]a 1945. godine, kada su nemačke trupe napuštale Bijeljinu i okolinu, Mihailović je pokušao da ih pridobije da ostanu pod njegovom komandom kao jugoslovenski državljani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_192.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša štaba Vrhovne komande od 12. decembra 1944. do 7. aprila 1945. godine]&lt;/ref&gt;

[[Schutzstaffel|SS]]-Sturmbannführer (major) [[Ernst Lerch]], u izvještaju od 8. marta 1945. godine, piše da je [[Aleksandar Nikolić (četnik)|Aleksandar Nikolić]], zapovjednik Sremsko-slavonske komande JVuO, zajedno sa svojim trupama (za koje navodi da broje oko 80 ljudi, ali i da bi po pristizanju ostatka jedinice ta cifra mogla dostići i 400) došao u [[Istra|Istru]], tj. u [[Operativna zona Jadransko primorje|Operativnu zonu Jadransko primorje]], gdje se stavlja na raspolaganje njemačkim vlastima. Ernst Lerch moli nadređene da naznače rejon u kojem bi »grupa pukovnika Nikolića« mogla da bude »upotrebljena«: 
{{izdvojeni citat|1.) U prostor [[Jurdani]], prov. [[Rijeka (grad)|Rijeka]], stigli su delovi četničke grupe pukovnika Nikoliča u jačini oko 80 ljudi.

2.) Prema telegr. Glavnog ureda SS od 7. 2. 45, delovodn. pov. br. 375/45, grupa Nikolić potčinjena je komandantu SS i policije u [Operativnoj zoni] Jadr. primorje. [...]

6.) Pukovnik Nikolić je samostalni četnički komandant i njegov načelnik Štaba major Miladinović je izjavio da ova grupa ne želi nikakvu zavisnost od ministra [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]a, odn. od drugih četničkih grupa. &lt;br /&gt; Oni obećavaju da će se stoprocentno zajedno s Nemcima boriti kako protiv komunista tako i protiv regularnih engleskih trupa koje oni navodno preziru iz dubine duše. &lt;br /&gt; Ovaj osnovni stav oni će zadržati u svakoj situaciji pa ma šta se desilo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_6_19.htm Zbornik NOR-a – tom VI – Borbe u Sloveniji – knjiga 19. – 1. III – 15. V 1945. godine, Vojnoistorijski institut], Beograd, 1975, dokument br. 161, str. 822–823.&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komandanta SS i policije u Operativnoj zoni Jadransko primorje od 8. marta 1945. o pristizanju četnika pukovnika Nikolića u Istru}}

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za [[Jugoistočna Evropa|jugoistočnu Evropu]], u svojim poslijeratnim memoarima ističe da je sa četničkim komandantom održavao vezu sve do aprila 1945, tj. do [[Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)|zajedničkog povlačenja Nijemaca i četnika]] pred jedinicama NOVJ i [[Crvena armija|Crvene armije]]. Neubacher navodi da je postojala i zamisao o susretu između njega i generala Mihailovića, ali [[Joachim von Ribbentrop]] nije dao dopuštenje za taj sastanak:
{{izdvojeni citat|Tokom sukoba četnika sa Englezima, stiglo je do mene pitanje da li bih bio spreman da razgovaram sa Dražom Mihailovićem. Ovu sam molbu prosledio ministru spoljnih poslova Ribentropu, tražeći od njega da mi dozvoli da do takvog susreta dođe. U principu, nije mi bilo zabranjeno da uspostavim kontakt. Ali, za vođenje razgovora morao sam da dobijem specijalnu dozvolu. Bilo mi je, međutim, zabranjeno da stupim na teren koji kontroliše Draža Mihailović. Moja spremnost i želja da se sretnem sa njim bili su veliki, te sam uskoro morao da sam sebi priznam da je moj glavni motiv bio – radoznalost. Da se sretnem sa četničkim vođom, a da se prethodno ne izvrše potrebne pripreme, razgovor bi bio besmislen, i jedino bi doneo neugodnost i neprilike za Dražu 
Mihailovića, jer bi dobio etiketu „kolaboratera“. Trebalo je susret dobro organizovati, kako bi bilo sigurno da će doneti senzacionalan rezultat. Verovatno je i sam Draža Mihailović tako razmišljao, pa zato, najzad, nije nikada ni došlo do našeg susreta. Ali, ostali smo u vezi preko naših posrednika. I jedna i druga strana bila je u tim kontaktima veoma oprezna. Jedan moj poverljiv čovek čak je tri puta bio u Dražinom glavnom štabu. Da ne bih bio suviše opširan, zadovoljiću se samo tvrdnjom da Draža Mihailović svoju politiku sve do kraja rata nije menjao. Tek početkom 1945, u vreme naših poslednjih borbi u Hrvatskoj, kada je povlačenje naših trupa sa tog prostora bilo samo pitanje dana, Draža Mihailović mi se obratio direktnom molbom – i to preko svojih poverljivih ljudi u Beču – da mu pružim pomoć u vezi sa naoružanjem njegovih jedinica. Tokom nekoliko dana ja sam čak imao direktnu radio-vezu sa njegovim glavnim štabom u Bosni. Moj poverljiv čovek bio je poslednji put kod Draže u aprilu 1945.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;}}

General Mihailović je odbijao da osobno uđe u bilo kakav aranžman s okupatorom, i od ove je politike odstupio samo u četiri ili pet navrata tokom rata. Riječ je o [[Sastanak u Divcima|sastanku u Divcima]] sredinom novembra 1941. godine, zatim o dva sastanka s predstavnikom Hermanna Neubachera, [[Rudolfom Stärkerom]], u jesen 1944 (prvi u zapadnoj Srbiji na kojem je Mihailovića pratio pukovnik [[Robert H. McDowell]], šef američke vojne misije pri njegovu štabu, a drugi u sjeveroistočnoj Bosni), kao i o posljednjem sastanku sa Stärkerom na planini [[Vučjak]], početkom aprila 1945. Neubacher pokušava u svojoj knjizi ekskulpirati Mihailovića od odgovornosti za kolaboraciju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

== Nemci o generalu Mihailoviću i JVuO ==
[[Datoteka:Draža pred sudom.jpg|mini|desno|Optuženi [[Dragoljub Mihailović]] na [[Beogradski proces|suđenju u Beogradu]] [[1946]].]]

{{izdvojeni citat|'''Njemačka je za D.M.-a neprijatelj br. 2 – neprijatelj br. 1 su komunisti'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=695&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000686.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Deutschland ist für D.M. nur noch der Feind No. 2. Feind No. 1 sind die Kommunisten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka Armijske grupe »F« sa izaslanikom Neubacherom održanog 30. jula 1944.}}

Jedna od najrječitijih evaluacijâ komandne sposobnosti načelnika štaba Jugoslovenske vojske u Otadžbini, a koja potiče iz primarnih izvora njemačke provenijencije, sadržana je u mjesečnom izvještaju Komande Jugoistoka za mart 1943. godine&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_51.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje BITKA NA NERETVI I NJENE POSLJEDICE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=813&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame 6290063.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die bisherigen Kämpfe zeigen, daß Mihailovic als militärischer Führer versagte. Die gegebenen Möglichkeiten infolge Unkenntnis von Zeitbedarf, Raum und Gelände nicht erkennend, trägt er die Hauptschuld an den bisherigen Mißerfolgen.&quot;}})&lt;/ref&gt;:

{{izdvojeni citat|Dosadašnje borbe pokazuju da je Mihailović kao vojni komandant zatajio. Mihailović snosi glavnu krivnju za dosadašnje neuspjehe zbog nepravilne procjene vremena, prostora i zemljišta i zbog toga što nije iskoristio opće date mogućnosti.|Procjena situacije Komande Jugoistoka za mart 1943. (1. april 1943.)}}

Prilikom ispitivanja od strane istražitelja 7. američke armije avgusta 1945. godine, pisanu izjavu o svojim aktivnostima u ratnom periodu sastavio je i [[feldmaršal]] [[Maximilian von Weichs]], koji je avgusta 1943. naslijedio generala Löhra na mjestu glavnokomandujućeg Jugoistoka. U odjeljku naslovljenom »Grupe koje pomažu Njemačkoj«, von Weichs o četnicima Draže Mihailovića piše sljedeće:
{{izdvojeni citat|Mihailovićeve trupe su se nekada borile protiv naših okupacionih trupa iz lojalnosti prema svome kralju. U isto vreme su se borile protiv Tita, zbog svojih antikomunističkih ubeđenja. Ovaj rat na dva fronta nije mogao dugo potrajati, posebno kada je britanska podrška počela favorizovati Tita. Sledstveno, Mihailović je pokazao pronemačka stremljenja. Bilo je angažmana tokom kojih su se srpski četnici borili protiv Tita zajedno sa nemačkim trupama. Sa druge strane, dešavalo se da neprijateljski raspoložene četničke grupe napadnu nemačke vozove za snabdevanje da bi popunili sopstvene zalihe. Mihailović je voleo da ostane u pozadini, i prepusti takve poslove svojim podređenima. On se nadao da će dočekati svoje vreme ovom igrom moći, dok mu anglo-američko iskrcavanje ne obezbedi dovoljnu podršku protiv Tita. Nemačka je prigrlila njegovu podršku, koliko god privremenu. Četničke izviđačke aktivnosti naši komandanti su visoko cenili.&lt;ref&gt;http://znaci.org/00002/318_4.htm ({{jez-eng|&quot;MIHAILOVIC's troops once fought against our occupation troops out of loyalty to their King. At the same time they fought against TITO, because of anti—Communist convictions. This two front war could not last long, particularly when British support favored TITO. Consequently MIHAILOVIC showed pro-German leanings. There were engagements during which Serbian Chetniks fought TITO alongside German troops. On the other hand, hostile Chetnik groups were known to attack German supply trains in order to replenish their own stocks.

''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders''.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Takođe, feldmaršal von Weichs na drugom mjestu podcrtava da, dok se general Mihailović nastojao držati po strani, taktička je njemačko-četnička kolaboracija na terenu poprimala sve veći obim:
{{izdvojeni citat|Iako se on sâm [Mihailović] oštroumno suzdržavao od iznošenja svog ličnog stava u javnosti, bez sumnje kako bi imao odriješene ruke za svaku eventualnost (npr. savezničko iskrcavanje na Balkanu), dopustio je svojim komandantima da pregovaraju s Nijemcima te da s njima sarađuju. I oni su to činili, sve više i više...&lt;ref&gt;Röhr, Werner, ed. (1994). Europa unterm Hakenkreuz: Okkupation und Kollaboration (1938–1945). Berlin: Hüthig. s. 358. &lt;br/ &gt; ({{jez-eng|&quot;Though he himself [Draža Mihailović] shrewdly refrained from giving his personal view in public, no doubt to have a free hand for every eventuality (e.g. Allied landing on the Balkans), he allowed his commanders to negotiate with Germans and to co-operate with them. And they did so, more and more...&quot;}})&lt;/ref&gt;|[[Maximilian von Weichs]]}}

Specijalni [[Adolf Hitler|Hitler]]ov izaslanik [[Hermann Neubacher]] u svojim memoarima tumači politiku Draže Mihailovića. On piše da je Mihailović „ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva”. Neubacher primjećuje da su Mihailovićevi komandanti sarađivali sa Nijemcima, dočim je on nastavio voditi antiokupatorsku propagandu:

{{izdvojeni citat|Politiku Draže Mihailovića nije bilo teško razumeti. On je bio impresioniran nemačkim vojnim podvizima. Pa ipak, sa sigurnošću je računao na to da će Nemačka izgubiti rat. Dovoljno sam čuo od pouzdanih izvora, koji su me obavestili o Dražinom stavu prema Rajhu. On je ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva. Saveznici su Dražu ostavili na cedilu, pa je zato pokušao da od Nemaca – koji su za njega sada bili samo neprijatelj broj dva – dobije što je moguće više oružja. Namera četničkog vođe bila je ova: da se, kada započne nemačko povlačenje, bez borbe dokopa nemačkih strateških pozicija i da se na njima utvrdi. On se spremao za konačan obračun sa Titom, koji je trebalo da se vodi beskompromisno, na život ili smrt, a u pitanju je bila budućnost Jugoslavije. Dok su, dakle, Dražini podređeni komandanti tu i tamo sarađivali sa Nemcima, on je sam nastavio da i dalje vodi propagandu protiv Nemaca.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 160–161.&lt;/ref&gt;}}

Čak i kada je odobravao kolaboraciju svojih komandanata sa okupatorima,  general Mihailović je strogo vodio računa da se na taj način lično ne kompromituje, prvenstveno iz straha od negativne reakcije stanovništva okupirane Jugoslavije. Presretanjem komunikacije između Mihailovića i vojvode Đujića ujesen 1943, njemački nadležni organi su registrovali ovu tendenciju kod četničkog vođstva:

{{izdvojeni citat|18.11. Radio-naređenje D.M. Đujiću da još više nego do sada ratuje zajedno sa njemačkim Wehrmachom protiv komunista, jer su oni izdali srpsku nacionalnu stvar. On sam ne može tako postupiti zbog stava naroda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=235&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000223.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;18. 11. FUNKBEFEHL D. M. AN DJUJIC, MIT DEUTSCHER WEHRMACHT GEGEN KOMMUNISTEN MEHR ALS BISHER ZU KAEMPFEN, DA NATIONALE SACHE SERBIENS VERRATEN. ER SELBST KOENNE WEGEN VOLKSMEINUNG NICHT MITMACHEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Depeša komande Druge oklopne armije komandi [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 21. novembra 1943. godine}}

General [[Schutzstaffel|SS]]-a [[Otto Kumm]], treći komandant [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS dobrovoljačke brdske divizije »Prinz Eugen«]], u knjizi ratnih memoara naslovljenoj ''Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;'' („Naprijed, Prinz Eugen! Istorija 7. SS dobrovoljačke divizije Prinz Eugen”), ostavio je svoje tumačenje prirode odnosâ između JVuO i njemačkog okupatora:
{{izdvojeni citat|Kao ostatak „u šumi“ regularne armije nakon okupacije Jugoslavije, oni su nosili stare uniforme – i nove brade, jer su se zakleli da se neće brijati dok okupator ne bude isteran iz zemlje. Oni su bili verni kraljevini i borili su se za svog mladog kralja Petra II, ali radije su se držali udaljenih sela i oblasti, ne napadajući naše jedinice, osim ako se nisu osećali dovoljno nadmoćnim. Disciplina i naoružanje bilo im je relativno dobro, a u odnosu prema drugim jugoslovenskim narodnim i verskim grupama bili su nepredvidljivi – što je često išlo do napada na hrvatska sela i muslimanske žene. Kao prijatelje još su imali Engleze – i njihov radio. Na volovskim kolima ili na konjskim leđima oni su se povremeno prebacivali u druge oblasti, najčešće neuzdrmani, jer smo ih mi puštali, smatrajući da ih dugoročno možemo pridobiti za nas – kao '''braću po oružju protiv komunizma'''. To je donekle nejasna situacija, oni nisu prijatelji, ali ni neprijatelji, i situacija se menja s vremena na vreme.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/200.htm Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;], [http://www.znaci.org/00001/200_5.pdf Aufstellung der Division &quot;Prinz Eugen&quot;] str. 52. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Als Reste der nach der Besetzung Jugoslawiens 'in den Wald' gegangenen regulären Armee tragen sie die alte Uniform – und neue Bärte, da sie geschworen haben, sich nicht früher zu rasieren, bevor nicht der Okkupator aus dem Land gejagt ist. Sie sind königstreu und kämpfen für ihren Jung-König Peter II., doch weichen sie lieber aus in abseits gelegene Dörfer und Gebiete und stellen sich nur selten unseren Verbänden, es sei denn, sie fühlen sich in ausreichender Ubermacht. Disziplin und Bewaffnung sind relativ gut, gegenüber den anderen jugoslawischen Volks- und Glaubensgruppen sind sie unberechenbar, weshalb es oft zu Ubergriffen gegen kroatische Dörfer oder muselmanische Frauen kommt. Als stille Freunde haben sie die Engländer – und ihre Funkgeräte. Auf Ochsenkarren oder hoch zu Roß verlegen sie manchmal in eine andere Gegend, meist ungeschoren, da wir sie ziehen lassen und sie auf lange Sicht für uns gewinnen wollen – als Waffengefährten gegen den Kommunismus. Es ist eine etwas unklare Situation, sie sind nicht Freund, auch nicht Feind, die Lage wechselt von mal zu mal.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Saradnju sa četničkim formacijama generala Mihailovića u borbi protiv zajedničkog neprijatelja pominje u svojim memoarima i [[Schutzstaffel|SS]]-potpukovnik [[Otto Skorzeny]], vođa njemačkih komandosa, zaslužan za izvođenje brojnih specijalnih operacija tokom rata. Neposredno pred [[Kapitulacija Nacističke Njemačke|kapitulaciju nacističke Njemačke]], ''Obersturmbannführer'' Skorzeny je tri dana (od 5. do 8. maja [[1945]]. godine) vršio dužnost šefa njemačke vojno-obavještajne službe ''[[Abwehr]]''. Po osobnom ''[[Adolf Hitler|Führer]]ovom'' naređenju, potpukovnik Skorzeny biva upućen proljeća 1944. godine u okupiranu Jugoslaviju, kako bi koordinirao [[Operacija Konjićev skok|operacijom uništenja]] [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba NOVJ]] i zarobljavanja [[Josip Broz Tito|maršala Tita]]:

{{izdvojeni citat|U proljeće 1944. dobio sam naredbu Vrhovne komande Wehrmachta da lociram [[Josip Broz Tito|Titov]] štab, uništim ga i uhvatim Tita, koji je, prema [[Winston Churchill|Churchill]]ovoj volji, već bio zamijenio generala Mihailovića. Mihailović, ratni ministar mladog kralja [[Petar II Karađorđević|Petra II]] od Jugoslavije, koji je živio u egzilu u [[London]]u, bio je uplašen sve većim uticajem komunizma. Na njegovo zaprepaštenje, njegovi su se četnici ponekad borili zajedno čak s mađarskim trupama, Hrvatima [[Ante Pavelić]]a, pa čak i sa našim vojnicima protiv Titovih trupâ.&lt;ref&gt;Otto Skorzeny, ''Meine Kommandounternehmen. Krieg ohne Fronten'', Universitas Verlag in F.A. Herbig Verlagsbuchhandlung GmbH, München, 1993, s. 201. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Frühjahr 1944 bekam ich den Befehl vom OKW, das Hauptquartier Titos ausfindig zu machen, es zu zerstören und Tito gefangenzunehmen, der nach dem Willen Churchills schon den General Mihailowitsch abgelöst hatte. Der Kriegsminister des im Exil in London lebenden jungen Königs Peter II. von Jugoslawien, Mihailowitsch, war über den fortschreitenden Einfluß des Kommunismus erschreckt. Seine Tschetniks schlugen sich zu seinem Erstaunen manchmal sogar gemeinsam mit den ungarischen Truppen, den Kroaten des Ante Pawelitsch und selbst unseren Soldaten gegen die Truppen Titos.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

== Reference ==
{{izvori|2}}

== Povezano ==
* [[Kolaboracija četnika sa silama Osovine]]
* [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom]]

== Vanjske veze ==
{{commonscat|Chetnik collaboration with Axis occupation}}
* [https://www.znaci.org/00001/40.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945 (Stanford University Press 1975)]

{{Kolaboracija u Jugoslaviji}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu| ]]</text>
      <sha1>g0rwbyv7avfpz1auz212rmu3nji6xfs</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681751</id>
      <parentid>42681738</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:33:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-46654-78</username>
        <id>387279</id>
      </contributor>
      <origin>42681751</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="343080" sha1="skpqm170m80szo256t65uo1b7jyb3v0" xml:space="preserve">{{Sređivanje|razlog=Preterana upotreba citata}}
[[File:Lukačević i Nemci.jpg|thumb|Četnički potpukovnik [[Vojislav Lukačević]], dvojica nemačkih oficira i neidentifikovani četnički komandant. Fotografija je verovatno nastala tokom [[Bitka za Konjic 1943.|bitke za Konjic]], od 19. do 26. februara 1943. godine, kada su snage pod Lukačevićevom komandom sadejstvovale s Nemcima.]]
[[File:Četnici i Nemci u okupiranoj Jugoslaviji.jpg|thumb|Četnici i Nijemci u okupiranoj Jugoslaviji.]]

'''Kolaboracija četnika s Nemcima''' odvijala se, sa manjim ili većim intenzitetom, tokom većeg dijela perioda [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu]]. Glavna usluga koju su četnici vršili Nemcima bila je borba protiv [[Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije|partizanskih jedinica]], hvatanje pripadnika [[Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|pokreta otpora]] po naseljenim mestima, te njihovo likvidiranje ili slanje u logore pod kontrolom okupacionih ili kvislinških vlasti.

Zbog njegovog inicijalnog učešća u [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanku u Srbiji 1941]], Nemci su [[Draža Mihailović|Dražu Mihailovića]] dugo smatrali neprijateljem, za kojim je raspisana poternica.&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0_1943.&lt;/ref&gt; Istovremeno, njegovi odredi širom okupiranog područja sarađivali su sa nemačkom vlašću na razne načine (npr. [[legalizacija četnika u Srbiji]] 1941–1943). Saradnja četnika sa Vermahtom postala je sveobuhvatna nakon novembra 1943. godine, kada je politički vrh u [[Berlin]]u konačno odlučio da prihvati Dražu Mihailovića za saradnika, što je rezultiralo potpisivanjem niza [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovora o saradnji]] sa njegovim glavnim komandantima u Srbiji. Nakon potpisivanja ugovora o primirju i saradnji, okupator je počeo isporučivati municiju i vojnu opremu četničkim jedinicama koje su se, zajedno sa njemačkim trupama i pod nadzorom njemačkih oficira, borile protiv jedinica [[NOVJ]] u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] i [[Sandžak]]u.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 12058.&lt;/ref&gt;

U [[NDH]], četnici su služili Nemcima za razne namene: dostavljanje obaveštenja o komunistima, pomoć nemačkim nabavkama stoke, pomoć trupama u svojstvu vodiča, pomoć u ljudstvu, učestvovanje u osovinskim operacijama (na primer [[operacija Citen|operacija Ziethen]], [[operacija Bora]]), i druge potrebne radnje za gušenje ustaničkog pokreta.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u Dalmaciji i zapadnoj Bosni]&lt;/ref&gt; Nemci su četnike snabdevali oružjem i opremom i dozvoljavali im da po potrebi koriste njihove garnizone za smeštaj i motorizaciju za transport. Partizanske pokrete po Bosni i Hercegovini te Hrvatskoj Nijemci su u mnogo navrata doznavali na osnovu četničkih dojava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1071&amp;rec=314&amp;roll=563 NAW, T-314, Roll 563, frames 001061-1062: Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa (31. januar 1944.)]&lt;/ref&gt;

Prve dve godine rata, četnici su formalno bili deo [[Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] koalicije, ali zbog stavljanja [[Četnički odredi Jugoslovenske vojske|četničkih odreda Jugoslovenske vojske]] pod komandu Vermahta, krajem 1943. je došlo do konačnog napuštanja Draže Mihailovića od strane Saveznika, a potom 1944. godine i do napuštanja i osude četnika od strane jugoslovenskog kralja.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_II_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%86%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5 Poziv kralja Petra II na pristupanje Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije]&lt;/ref&gt;

Zbog kolaboracije sa nemačkim okupatorom, mnogim je četničkim vođama, uključujući samog Dražu Mihailovića, suđeno u [[Beogradski proces|beogradskom]] i drugim procesima.

Pored kolaboracije sa Nemcima, četnici na teritoriji italijanske okupacione zone su tesno [[Kolaboracija četnika s fašističkom Italijom|sarađivali sa fašističkom Italijom]].

== Nemačka politika prema četnicima ==

Česte njemačke promjene kursa u odnosu prema četnicima Draže Mihailovića (npr. [[Sastanak u Divcima|pregovori u Divcima]] u novembru, pa [[Operacija Mihailović|napad na štab Draže Mihailovića]] u decembru 1941, zatim ponovna obustava progona Mihailovićevih četnika i skidanje ucjene na njegovu glavu u proljeće 1942. godine, itd.) tokom čitavog ratnog perioda, bile su u potpunosti u skladu sa politikom koja je vođena u okupiranim zemljama. Najplastičniji prikaz ovakvog pristupa prezentovao je [[Felix Benzler]], opunomoćenik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova u [[Beograd]]u, u izvještaju koji je poslao u [[Berlin]] 11. marta 1942. godine ministru vanjskih poslova [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]] [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]]:

{{izdvojeni citat|To što nemačka vojna mesta vode pregovore s pojedinim četničkim vođama, nije ništa neobično u srpskom prostoru. To se zbiva svesno, u okviru naše politike, uslovljene slabošću naših vojn[ičk]ih snaga i dosad ne bez uspeha vođene, da Srbe, a naročito ustanike usmeri jedne protiv drugih (komuniste protiv četnika, četnike među sobom, vladine dobrovoljce protiv komunista i četnika) i da se time po mogućnosti omete obrazovanje jednog jedinstvenog fronta.&lt;ref&gt;AVII, NAV, N-T-120, 200/153555-58.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. I/272.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 90.&lt;/ref&gt;}}

Njemačko konstantno opiranje uspostavi saradnje s četnicima Draže Mihailovića bilo je generirano sa samog političkog vrha. U ratnom dnevniku Vrhovne komande Wehrmachta prenesena je informacija da je 23. septembra 1942. održan sastanak vođe Trećeg Reicha [[Adolf Hitler|Adolfa Hitler]]a s predsjednikom [[Rumunija|rumunjske]] vlade [[Ion Antonescu|Ionom Antonescuom]] i poglavnikom [[NDH]] [[Ante Pavelić|Antom Pavelićem]]. Na sastanku se uglavnom raspravljalo „o hrvatskim problemima“. Pored njemačkog veleposlanika u [[Zagreb]]u [[Siegfried Kasche|Siegfrieda Kaschea]], sastanku je prisustvovao i opunomoćeni general u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau]] koji se nije ustručavao da „otvoreno kritikuje hrvatsku vlast“, ali je i „skrenuo pažnju na četnike, koje su naoružali Italijani“. General von Horstenau je predložio da bi četnike trebalo „upotrebiti da na svom području [tj. u njemačkoj okupacionoj zoni] postanu organi reda“:
{{izdvojeni citat|Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer da mu se čini veoma opasno da se četnicima pruži podrška. Četnici su pre svega srpske patriote, koji zastupaju [[Velika Srbija|velikosrpsku]] misao. Time hranimo zmiju koja će jednoga dana da poraste. Istina, danas je ona još mala, ali jednog dana mogla bi da bude opasna.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Nakon sagledavanja situacije na Balkanu u jesen 1943, Nemci su jugoslovenske partizane proglasili najvećim neprijateljima.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_156.htm PROCENA KOMANDANTA JUGOISTOKA FELDMARŠALA VAJKSA OD 1. NOVEMBRA 1943. VOJNO-POLITIČKE SITUACIJE NA BALKANU KRAJEM OKTOBRA 1943. GODINE&lt;/ref&gt; U cilju borbe protiv partizana, tolerisali su i koristili četnike kao antikomunističku miliciju, iako im je bilo dobro poznato da oni održavaju veze sa [[London]]om.

== Hronologija ==

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1941) ===
{{main|Ustanak u Srbiji 1941.|Sastanak u Divcima}}
{{izdvojeni citat|Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Draže Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Vermahtom.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_30._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941._%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Извештај капетана Матла претпостављенима од 30. октобра 1941. о разговорима са представницима Драже Михаиловића]&lt;/ref&gt;|Dražina ponuda Nemcima iz oktobra 1941.}}

{{Wikisource|Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}
{{Wikisource|Izveštaj kapetana Matla pretpostavljenima od 30. oktobra 1941. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića}}
{{Wikisource|Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.}}

Nemci su za gušenje [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanka u Srbiji 1941.]] angažovali dodatne trupe i sproveli drastične represalije nad stanovništvom, što je Mihailovića navelo da se povuče iz ustanka, napadne partizane i zatraži kontakt sa nemačkom upravom radi prekida neprijateljstva. Vezu je uspostavio preko pukovnika [[Branislav Pantić|Branislava Pantića]], njegovog predstavnika i obaveštajca u [[Beograd]]u. Pukovnik Pantić je nakon rata svjedočio da je odluka o pregovorima s predstavnicima njemačkih okupacionih snagâ donijeta  krajem oktobra 1941. godine, i to na sastanku održanom u kući [[Živojin Mišić|vojvode Mišića]] u [[Struganik]]u. Sastanku su, pored Draže Mihailovića i Branislava Pantića, prisustvovali i [[Dragiša Vasić]], potpukovnik [[Dragoslav Pavlović]], major [[Aleksandar Mišić]] i kapetan [[Nenad Mitrović]]. Pukovnik Pantić piše:
{{izdvojeni citat|O potrebi pregovora nije bilo reči. Situacija je svima bila jasna. Ona ih je neodstupno zahtevala. Sporno je bilo: sa kime treba razgovarati, da li sa Nemcima ili sa Nedićem? Posle duže diskusije većina se složila da treba pregovarati sa Nedićem. Ovome se odsudno usprotivio Draža i major Mišić. Njegov zaključak po ovom pitanju bio je izražen rečima:

– KAD JE SITUACIJA TAKVA DA MORAM DA PREGOVARAM, ONDA ĆU DA PREGOVARAM SA NEPRIJATELJEM. NA TO ME OVLAŠĆUJE I MEĐUNARODNO RATNO PRAVO. UOSTALOM, ŠTA MI MOŽEMO DA DOBIJEMO OD NEDIĆA? SVE ŠTO NAMA TREBA, ORUŽJE I MUNICIJA, NEDIĆ MORA TRAŽITI OD NEMACA. JER OVDE NISU U PITANJU MALE I SITNE KOLIČINE. ZAŠTO IĆI POSREDNO, KAD MOŽEMO NEPOSREDNO?

Njegovo odsudno držanje, po ovom pitanju, odnelo je prevagu...

Isto tako bilo je sporno pitanje da li da se o pregovorima obavesti Nedić. Posle kraće diskusije, a pošto sam ja izložio da kapetan g. dr. Matl nalazi da Nedića treba obavestiti, doneta je odluka da se tako i učini. Tako je doneta odluka da se pregovara sa Nemcima.&lt;ref&gt;[https://sr.m.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8_%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%81_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 138.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 115.&lt;/ref&gt;|Izjava pukovnika [[Branislava Pantića]] o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}

1. novembra 1941. godine, pukovnik Draža Mihailović je uputio generalu [[Walteru Hinghoferu]], komandantu [[342. divizija|342. pješadijske divizije]], ponudu sljedeće sadržine:
{{izdvojeni citat|1) Na kolubarskom frontu nema komunista. Ukoliko ih je bilo oni su postali bezopasni. &lt;br /&gt; 2) Organizacija četnika je u stanju da održava red na području zapadne Srbije. &lt;br /&gt; 3) Komunistička opasnost će prestati od momenta kada se četničkoj organizaciji pruži mogućnost da neometano radi. Broj nacionalista je tako veliki da komunista ima samo 5%. Uz pomoć svoje brojne nadmoćnosti nacionalni elemenat pod komandom četnika može rešiti komunistička pitanja bez obostrane borbe. &lt;br /&gt; Uslov je: dovoljno naoružanje, koje nedostaje. &lt;br /&gt; 4) Ulazak u pojedine gradove je bio neophodan da se ne bi komunističke jedinice predstavljale kao oslobodioci i da ne bi povukle za sobom narodne mase. To se moralo događati i radi toga da bi se sprečili komunisti da vrše teror nad stanovništvom. &lt;br /&gt; 5) Četnička akcija nije usmerena protiv nemačkih jedinica, ukoliko one ne napadaju četnike i narod. &lt;br /&gt; 6) Naš narod voli slobodu i radovao bi se kada se na njegovoj teritoriji ne bi nalazile nemačke jedinice. To odgovara četničkom načinu vođenja rata, bez obzira na žrtve koje donosi. Oblast zapadne Srbije nema nikakav vojni značaj za nemačke jedinice, i trebalo bi da bude slobodna zona, u kojoj četnici održavaju red, pod uslovom da ih se u tome ne sprečava i da su dovoljno naoružani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_240.htm Izjava Draže Mihailovića od 1. novembra 1941. komandi nemačke 342. pešadijske divizije]&lt;/ref&gt;}}

Prethodno, general Hinghofer je 30. X 1941. obavijestio njemačkog opunomoćenog generala i zapovjednika u Srbiji [[Franz Böhme|Franza Böhmea]] da lokalni četnički komandanti u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] nude saradnju, očekujući zauzvrat pomoć u oružju od okupatora: „Četničke vođe iz [[Valjevo|Valjeva]], [[Slovac|Slovca]] i [[Lajkovac|Lajkovca]] daju važne podatke o organizaciji i izjavljuju spremnost da se sa nemačkim trupama bore protiv komunista. Traže oružje.“&lt;ref&gt;BA-MA, RH 26-342/14, 10-odnevni Hinghoferov izvještaj Bemeu, 30. 10. 1941.&lt;/ref&gt; Odmah po pristizanju Mihailovićeve ponude, štab 342. pješadijske divizije je istoga dana (1. XI) dostavio izvještaj svojoj pretpostavljenoj komandi u kome, između ostalog, stoji i sljedeće:
{{izdvojeni citat|Masa četnika, koja se nalazi u rejonu Valjeva, do sada se držala potpuno lojalno. Oni su prema komunistima zauzeli jasan odbijajući, takoreći, neprijateljski stav i može se reći uspešno se protiv njih borili. Oni su spremni i voljni da zajedno sa Vermahtom razbiju komuniste, kao i da u zemlji ponovo uspostave red i mir i zato traže nemačku pomoć.&lt;ref&gt;AVII, NAV—N—T—315, rolna 2130, snimci 626—632.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_10.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje MIHAILOVIĆ TRAŽI POMOĆ OD OKUPATORA]&lt;/ref&gt;}}

No, na samom početku sastanka sa nemačkim predstavnicima u selu [[Divci]] 11.11.1941. pukovniku Mihailoviću je rečeno:

{{izdvojeni citat|Pre dve nedelje poručili ste nam preko Vaših poverenika u Beogradu da je Vaša namera &quot;da nećete više dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje uništava&quot;. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemačkim Vermahtom i organima Nedićeve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:

1) Nemački Vermaht će sam u najkraćem vremenu okončati sa komunizmom i

2) glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku.}}

Nemci su procenili da Draža zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao generalštabni oficir pravilno ocenjuje da će se nastavak nemačkih operacija rđavo završiti po njega, i stoga &quot;nemački Vermaht ne može da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.]&lt;/ref&gt; U daljem razgovoru pukovnik Mihailović se pravdao nacistima zbog učešća u ustanku:

{{izdvojeni citat|Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generalštabni oficir poznajem snage obeju snaga.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt;}}

On se pravdao da je morao uzeti neke gradove od Nemaca da ih komunisti ne bi uzeli&lt;ref&gt;&quot;Moji ljudi su [[Bitka za Loznicu 1941.|krenuli na Loznicu]] zato da je komunisti ne zauzmu.&quot;&lt;/ref&gt; i tvrdio da nije na strani ustanika, &quot;onih koji žele da isteraju Nemce&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Draža Mihailović je izjavljivao Nemcima lojalnost i tražio da mu daju municiju da nastavi borbu protiv partizana.&lt;ref&gt;&quot;Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo.&quot;&lt;/ref&gt; Ali, želeo je da njegovo &quot;delovanje na nacionalnoj osnovi&quot; ostane potajno da ne bi prošao kao [[Kosta Pećanac]], koji je sklopio otvoreni sporazum sa okupatorom, čime je izgubio ugled u narodu i stekao oznaku izdajnika.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Uprkos svim njegovim predlozima, Nemci mu nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje:

{{izdvojeni citat|„Ponuda pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na raspolaganje za borbu protiv komunista je odbijena i zatražena je bezuslovna predaja. Mihailović je tražio da se konsultuje sa svojim komandatima. Mihailović također tražio oružje za borbu protiv komunista. Ovo je igra, borba između bandi za izvor oružja. Ipak, čini se da jedan dio Mihailovićevih bandi iskreno želi da se bori protiv komunista.“&lt;ref&gt;NAW, T-311, Roll 175, 000121-2: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka 17.11.41.}}

{{izdvojeni citat|Mihailović treba da sada pokrene akciju protiv Užica, gde se navodno nalazi celokupno rukovodstvo komunista, a zbog čega treba da se stavi u izgled i bombardovanje sa nemačke strane. U kontaktima sa nemačkim okupacionim vlastima koji su niže opisani, Mihailović je navodno molio da mu se stavi na raspolaganje 100.000 metaka da bi mogao nastupiti protiv Užica.|IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNOG CENTRA VERMAHTA U BEOGRADU OD 14. NOVEMBRA 1941. VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA O ODNOSU ČETNIKA DRAŽE MIHAILOVIĆA PREMA NOP-u, O PREGOVORIMA PREDSTAVNIKA VERMAHTA I DRAŽE MIHAILOVIĆA I O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI U SRBIJI}}

Za njim je decembra 1941. godine raspisana poternica, nakon čega je bio u bekstvu.

=== Predaja zarobljenih partizana Nijemcima (1941) ===
{{main|Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.}}
[[File:Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima.jpg|thumb|Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima]]
Iako je njegov prijedlog okupacionim vlastima u Divcima odbijen, pukovnik Mihailović je želio pružiti njemačkom okupatoru dokaz četničke gotovosti za saradnju. Stoga su četnici Draže Mihailovića, uz posredstvo samozvanog vojvode [[Jovan Škavović|Jovana Škavovića]], predali 13. novembra 1941. Njemcima oko [[Predaja zarobljenih partizana Nemcima novembra 1941.|365 zarobljenih partizana]]. [[Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.|Predaja zarobljenih partizana Nemcima]] se desila tokom [[ustanak u Srbiji 1941|ustanka u Srbiji]] novembra [[1941]]. godine.

Tokom [[Četničko-partizanski sukob|sukoba]] između [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] četnika i partizana u zapadnoj [[Srbija|Srbiji]] početkom novembra [[1941]], četnici su zarobili više stotina partizana. Jednu veću grupu od oko 500 zarobljenika, među kojima su bili partizani na prevaru zarobljeni u [[Gornji Milanovac|Gornjem Milanovcu]],&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_110.htm Relacija Takovskog četničkog odreda od 17. juna 1942, Zbornik NOR-a, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, dokument 110]&lt;/ref&gt; Kosjeriću,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/59_2_124.pdf Užička republika, Zapisi i sećanja, Narodni muzej, Užice 1981]&lt;/ref&gt; Karanu i Planinici, četnici su prikupili na [[Ravna Gora|Ravnoj Gori]]. Oko [[13. novembar|13. novembra]] [[1941]]. četnici su grupu od 365 zarobljenika odveli u [[Mionica|Mionicu]], i zatim u [[Slovac]]. Tu su prihvaćeni od [[Milan Nedić|Nedićevih]] i nemačkih snaga i prebačeni kamionima u [[Valjevo]]. Transport zarobljenika do [[Valjevo|Valjeva]] je pratio četnički vođ Jovan Škavović Škava, koji je prethodno bio [[Kosta Pećanac|Pećančev]] četovođa, dok je u tom periodu priznavao [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevu]] komandu. U predaji zarobljenika učestvovao je i ravnogorski oficir [[Pavle Mešković]]. Predaji partizana prethodio je [[Sastanak u Divcima 1941.|sastanak Draže sa Nemcima u selu Divci]].

Od ove grupe zarobljenika, Nemci su 263 streljali dana [[27. novembar|27. novembra]] [[1941]]. godine na Krušiku u Valjevu.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_21.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Streljanja na Krušiku u Valjevu]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44_4.pdf Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009: Krušik, Valjevo streljanje po grupama]&lt;/ref&gt; Ostali zarobljenici su delom streljani naknadno, delom deportovani u [[Koncentracioni logor|logore]], a delom pušteni na slobodu. Predaja zarobljenih partizana nastavila se i posle ovoga, i bila je naročito intenzivna u decembru 1941.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_24.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Decembarski pokolj]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44.htm Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009]&lt;/ref&gt;

=== Legalizacija četnika i hvatanje ustanika (1941-1942) ===
{{main|Legalizovani četnici}}
[[Datoteka:Legalizovani četnici u Srbiji 1942.jpg|minijatura|Legalizovani četnici Draže Mihailovića čuvaju [[Logor Metino brdo|logor na Metinom brdu]] kod [[Kragujevac|Kragujevca]] [[1942]].]]

Četnički odredi u Srbiji su delom raspustili regrute kućama i ostali u ilegali na kadrovskom sastavu, a delom se legalizovali kao pripadnici zvaničnih Nedićevih formacija. Krajem 1941. i početkom 1942. godine, pripadnici [[Legalizovani četnici|legalizovanih ravnogorskih odreda]] pružili su najznačajniji doprinos u hvatanju nekoliko hiljada odbjeglih ili pasiviziranih partizana i njihovih saradnika u [[Zapadna Srbija|zapadnoj]] i djelovima [[Centralna Srbija|centralne Srbije]], kao i u njihovoj predaji Njemcima. Učešćem u masovnom hvatanju i likvidaciji pripadnika partizanskih odreda i njihovih saradnika, čak i ako se zanemari aktivna borba protiv partizana, legalizovani ravnogorski četnici su učinili krupne usluge njemačkom okupatoru u uništenju partizanskog pokreta na području dotadašnje [[Užička Republika|Užičke republike]].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;&gt;[http://www.yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html Milan Radanović: Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944.]&lt;/ref&gt;

Već krajem novembra 1941. godine na Metinom brdu kod Kragujevca je formiran [[Logor na Metinom brdu|logor]] za zarobljene srpske ustanike i civilne taoce. Prvi dovedeni u logor bili su taoci iz Kragujevca, komunisti, odbornici narodnooslobodilačkog odbora, Romi, Jevreji i svi oni koji su nemačkim fašistima bili sumnjivi. Osim svakodnevnih likvidacija, veća masovna streljanja su vršena 2. i 19. marta 1942. godine.&lt;ref&gt;[http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1322 Metino brdo]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Hvatani borci su predavani nemačkom sudu, ili prekom sudu [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]]. Većina pohvatanih je bila iz okoline Rače, Topole i Aranđelovca. 2. marta 1942. godine na Metinom brdu je streljano 173 rodoljuba i simpatizera oslobodilačkog pokreta sa teritorije Kragujevca i okolnih opština.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |access-date=2014-05-01 |archivedate=2016-03-04 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304191846/http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; Logor je rasformiran u junu 1942. Preostali logoraši su transportovani u [[Koncentracijski logor Banjica|logor na Banjici]], gde je većina streljana, kao i u logore u Nemačkoj, Norveškoj i Grčkoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |title=Archive copy |access-date=2024-07-08 |archive-date=2024-07-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240708214249/https://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Nakon likvidacije partizanskih ostataka, četnici Draže Mihailovića su stekli faktičku kontrolu nad ruralnim područjima Srbije, dok je okupator držao gradove.

Mihailovićev stav u odnosu na njemačkog okupatora jasno je izražen u depeši, koju je opunomoćeni poslanik Ministarstva inostranih poslova Trećeg Rajha u Beogradu [[Felix Benzler]], 31. marta 1942. godine, uputio centrali u Berlinu:

{{izdvojeni citat|Sve dosad se nije postiglo da se ličnost pukovnika Mihailovića stavi pod kontrolu. Po svoj prilici ni on nije u stanju ili nije voljan da na srpskom području nešto preduzme, već je, naprotiv, preko jednog posrednika ovih dana ponudio vladi Nedića da prihvata da se objavi:

1) da on ne namerava da se bori protiv Nemaca;

2) da neće ništa da preduzima protiv Nedićeve vlade;

3) da se zalaže za održanje mira i reda u zemlji;

4) da poziva na borbu protiv komunista.

Posredniku je ponovo odgovoreno da za Mihailovića jedino u obzir dolazi da se bezuslovno potčini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_18.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje POD ZAŠTITOM LEGALIZOVANIH ODREDA]&lt;/ref&gt;}}

Nemački dokument od [[15. maj]]a 1942. godine navodi četničkog majora [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubu Jovanovića]] kao jednog od njihovih lokalnih saradnika za [[Zaječar]].&lt;ref&gt;NAW, T501, roll 248 frames 0121-0126; dostupno na http://znaci.net/temp/T-501_R-248-0126.jpg&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:SS-Obergruppenführer Werner Lorenz accompanied with unknown chetnik officer in NE Bosnia.JPG|mini|[[SS]]-[[Obergruppenführer]] [[Werner Lorenz]] u društvu neimenovanog četničkog oficira u sjeveroistočnoj [[Bosna (oblast)|Bosni]], jesen 1942. godine]]

U junu 1942. Mihailović je prešao u Crnu Goru, italijansku okupacionu zonu, na teritoriju koju su držali crnogorski četnici [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom|uz dopuštenje Italijana]]. Aktivnosti četničkih odreda u Srbiji svedene su na najmanju meru da se ne bi izazivao okupator, i uglavnom su ograničene na organizacionu i obaveštajnu delatnost i sitnije diverzije. Uprkos tome, nemački okupator je veoma ozbiljno shvatao četničku aktivnost i povremeno organizovao racije protiv preostalih Mihailovićevih odreda, koji su se trudili da izbegnu dodir sa neprijateljem.

U Srbiji, znatan broj Mihailovićevih snaga se legalizovao. Nemački popis glavnih vladinih legalnih odreda od [[15. maj]]a 1942, pod rednim brojevima 1 do 18 navodi Ljotićeve odrede, od 19 do 39 su Mihailovićevi, a od 40 do 100 Pećančevi. Tu na okupatorskom spisku snaga su neki od glavnih Mihailovićevih četnika: [[Predrag Raković]], [[Miloje Mojsilović]], [[Dušan Smiljanić]], [[Vučko Ignjatović]], [[Miloš Glišić]], [[Ljuba Jovanović]]... Do početka 1942. godine &quot;ravnogorski pokret istopio se u redovima Nedićeve milicije i konačno se ponovo pojavio, umanjen, u Crnoj Gori.&quot;&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/5_3.htm William Deakin, BOJOVNA PLANINA]&lt;/ref&gt;

Kako ne bi izgubio podršku naroda kao saradnik okupatora, Mihailović je odsustvo oružane borbe u Srbiji sredinom [[1942]]. godine nastojao da nadoknadi činjenjem smicalica nemačkim vojnicima po gradovima, ubacivanjem &quot;smrdljivih bombi&quot;, &quot;svrabećih praškova&quot;, &quot;praškova za kijanje&quot;, upućivanjem pretećih pisama, uznemiravanjem telefonom...&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;/&gt; Ovo nije ostalo neprimećeno. Britanski kapetan Bil Hadson je u drugoj polovini 1942. ponovo uspostavio vezu i javio da &quot;Mihailović još sarađuje s Osovinom u Crnoj Gori i Sandžaku i miruje u Srbiji&quot;, da su &quot;u Dalmaciji Trifunovićevi četnici legalizovani&quot; te, podsticani od Italijana, sanjaju o nekoj &quot;Srbo-Sloveniji i Dalmaciji&quot;. Na osnovu stanja na terenu on izvlači zaključak: 
{{izdvojeni citat|U trenutku kada je Mihailović u velikom stepenu igrao ulogu kvislinga bio je nagrađen najjačom britanskom propagandom.... Mihailoviću bi trebalo konačno reći da Britanci pretpostavljaju komuniste kvislinzima.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;|Britanski kapetan Bil Hadson}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Lopare 1942.jpg|mini|[[Radivoje Kerović]] (u sredini u bijeloj košulji) sa njemačkim tenkistima, [[Lopare]] 1942.]]

Posljednjeg dana kolovoza 1942, održan je sastanak kod načelnika štaba Komande Jugoistoka. Ovom prilikom je podijeljena informacija da se oko [[Banja Luka|Banje Luke]] vode žestoke borbe s partizanima, u kojima okupatoru pomažu četnici (“srpski nacionalisti“), bez preciziranja o kom odredu JVuO iz [[Bosna (oblast)|Bosne]] je riječ: 
{{izdvojeni citat|Velike borbe su izbile u blizini Banje Luke. Ustanici su upotrijebili teško naoružanje, topove, minobacače itd., kao i tenkove. Hiljadu srpskih nacionalista je sudjelovalo u borbi protiv ustanika na našoj strani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=490&amp;roll=175 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000485.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei Banja Luka größeres Gefecht, Aufständische traten mit schweren Waffen, Geschützten, Minenwerfern u.sw. auf, auch mit Panzer. 1000 serbische Nationalisten haben sich dort auf unserer Seite im Kampfe gegen die Aufständischen beteiligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka održanog 31. augusta 1942.}}

U drugom njemačkom izvještaju iz istog perioda se navodi da je 26. augusta jedan bataljun Wehrmachta južno od Banje Luke bio priklješten od strane nadmoćnijeg neprijatelja (i ovdje se napominje da su partizani raspolagali teškim naoružanjem), kao i da je Nijemcima u pomoć priskočilo čak „2000 bosanskih četnikâ“, što će rezultirati potiskivanjem jedinicâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOP i DVJ]] prema jugu do kraja mjeseca.&lt;ref&gt;BA/MA, RH 19 XI/81 (Die Bekämpfung der Aufstandsbewegung im Südostraum, Teil I), S. 244.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 155. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bereits am 26. August sah sich ein deutsches Bataillon bei dem Versuch, südlich von Banja Luka den ersten dieser Einfälle abzublocken, weit überlegenen, auch mit erbeuteten Panzern und Geschützen bewaffneten Verbänden gegenüber; nur mit Hilfe von 2.000 bosnischen Cetniks, die den Deutschen zu Hilfe eilten, gelang es bis Ende des Monats, die Partisanen wieder nach Süden abzudrängen.&quot;}})&lt;/ref&gt;

Takođe, u jednom izvještaju upućenom iz štaba njemačkih trupa u [[NDH]] od 18. novembra 1942. o četnicima se, između ostalog, navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|U zoni 714. pješadijske divizije nalazi se 6-8.000 četnika, naoružanih puškama i nešto automatskog oružja. Diviziji su dosad pružili vrijedne usluge time što su branili svoju teritoriju od partizana i time oslobodili njemačke i trupe NDH za dejstvo na drugim sektorima. K tome obezbjeđuju i željeznicu i pribavljaju važna obavještenja njemačkim trupama. Četnici su pri zajedničkim akcijama snabdjevani od strane NDH; također im pripada i naknada od otprilike 3 Rajshsmarke dnevno, čiju isplatu oni, međutim, dosad nisu tražili.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=361&amp;rec=314&amp;roll=566 Nacionalni arhiv Vašington, T-314, rolna 566, frejm 000357; Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj-/Veza sa neprijateljski orijentisanim krugovima u Srbiji/ (18. novembar 1942.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei 714.Div. haben die im Div.–Bereich beheimateten Cetnikverbände eine ungefähre Stärke von 6–8000 Mann. Sie sind mit Gewehren und verhältnissmässig wenig automatischen Waffen ausgestattet. Sie leisten der Div. wertvolle Dienste, indem sie ihr Heimatgebiet gegen Einfälle der Partisanen schützen, sodass, von grösseren Unternehmen abgesehen, in diesem Raume weder deutsche noch kroatische Truppen gebunden werden. Sie entlasten hiedurch den Bahnschutz und versorgen die deutsche Führung mit wertvollen Feindnachrichten. &lt;/br&gt; Die Cetnikverbände werden durch den kroatischen Staat bei Einsätzen mit Munition versorgt und verpflegt. Vertragsmässig steht ihnen neben anderen Zusagen /z.B. Versorgungsansprüchen/ auch Wehrsold von etwa RM 3.— täglich zu, den sie jedoch bisher nicht beansprucht haben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj (18. novembar 1942. godine)}}

=== Operacija Weiss i bitka na Neretvi (1943) ===
{{main|Operacija Weiss|Bitka za Konjic 1943.}}
[[File:Četnici i Nemci na Neretvi.jpg|thumb|Četnici i Nemci tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]] 1943.]]

Van Srbije, postojala je intenzivna saradnja četnika i Nemaca. Iako su mnogi četnici na lokalu pomagali nemačkim trupama protiv partizana, [[Hitler]] je do sredine 1943. godine strogo branio svojim jedinicama svaku saradnju sa četnicima.&lt;ref&gt;Nacionalni arhiv Vašington, Mikrofilm T-311, rolna 175, snimka 378: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka za novembar 1942 (30. novembar 1942.). „Svaka, pa i privremena, veza sa antikomunistički nastrojenim četnicima u Hrvatskoj je protivna naređenju Fuehrera, Ia 3071/42 o borbi protiv bandi.“&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=383 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000378.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Haltung gegenüber feindluch eingestellten Kreisen in Serbien/Kroatien: An Bev.Kmdr.Gen. in Serbien, Befehlshaber der dt. Truppen in Kroatien, Kdr.Gen. in Kroatien und Dt.Verb.Kdo. bei Supersloda ergeht ein Befehl betreffend klarer und eindeutiger militärischer Haltung gegenüber allen uns feindlich eingestellten Kreisen. Jede – wenn auch nur vorübergehende – Bindung mit antikommunistisch eingestellten Cetniks in Kroatien steht im Widerspruch zu den bzgl. Bandenkämpfung gegebenen Befehlen des Führers Ia Nr. 3071/42 g.K.&quot;}})&lt;/ref&gt; Za vrijeme izvođenja [[Operacija Weiss|operacije Weiss]], njemački komandanti na terenu su bili u nedoumici da li da se povinuju naređenjima svojih viših vojnih komandi, ali i političkih instanci, ili da nastave sarađivati s četnicima Draže Mihailovića:
{{izdvojeni citat|Uprkos borbenoj pomoći hrabrih četnika, koja je doprinijela deblokadi opkoljenih dijelova 718. pješadijske divizije, njemačke trupe imaju zadatak da se brzo probiju do boksitne oblasti. One imaju instrukcije da smatraju četnike neprijateljima. Sada se ispostavilo da se situacija kod mjesta Dobro (?), čija se posada sastojala od Nijemaca, Italijana i četnika, poboljšala zahvaljujući četničkom prodoru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=549 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000544.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Trotz der Waffenhilfe tapferer Cetnik, die auch zur Befreiung der eingeschlossenen Gruppe der 718.I.D. mit beigetragen haben, ergibt sich für die deutschen Truppen die Aufgabe, möglichst schnell in das Bauxitgebiet von Mostar vorzustoßen. Die deutschen Truppen haben den Auftrag die Cetniks als Feind anzusehen. Es ergab sich nun das Bild, daß die Besatzung von Dobro (?), die aus Deutschen, Italiener und Cetniks bestand durch den Vorstoß der Cetniks Luft bekam.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka (1. mart 1943.).}}

Major [[Slavoljub Vranješević]], komandant Zapadne Bosne JVuO, šalje 2. marta 1943. godine dopis »bratu« [[Uroš Drenović|Urošu Drenoviću]] kojim ga obavještava da je od strane njemačke komande u [[Banja Luka|Banjoj Luci]] zakazana konferencija na koju su pozvani najvažniji četnički zapovjednici s teritorije [[Bosanska krajina|Bosanske Krajine]]:
{{izdvojeni citat|Pre nekoliko časova primio sam izveštaj od Komandanta Bosanskih četničkih odreda brata Rade Radića, u kome mi javlja, da su Nemci pozvali na konferenciju u Banja Luci sve Komandante i to: Radića, Tešanovića, Drenovića, Marčetića, Mišića radi rešavanja važnih pitanja. Konferencija će se održati u nemačkoj komandi u B. Luci. Ovoj konferenciji neće prisustvovati pretstavnici hrvatskih ni vojnih ni civilnih vlasti.

Komandant mi je naredio, da pozovem sve Komandante na predkonferenciju, koja će se održati u Karanovcu na dan 4 o.m. u 12 časova.—

Prema napred izloženom pozivam te, da bez ikakvog izgovora i odlaganja bez obzira na situaciju na položaju, dođeš 4 o.m. do određenog časa u Karanovac.—

Ovo smatraj vrlo važnim i NAJHITNIJIM. Molim Te koristi sva moguća prevozna sredstva, pa i motorcikl i na vreme dođi na predkonferenciju.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 31, str. 64.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_64.htm Naređenje Komande bosanskih četničkih odreda od 2. marta 1943. komandantu odreda »Kočić« za prisustvovanje konferenciji radi usaglašavanja stavova o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Već 3. februara 1943. godine, major Vranješević je upoznao Vrhovnu komandu JVuO o činjenici da se bosanski četnici nalaze u službi njemačkog okupatora, ali i da su potpisali [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|sporazume o saradnji sa kvislinškim vlastima Nezavisne Države Hrvatske]]:
{{izdvojeni citat|
NEMCI

Četnički odredi učestvuju u borbi zajedno sa Nemcima češće puta, ali na zasebnim sektorima. Pre našeg dolaska, Nemci su uspeli da u borbu protiv komunista uvode četnike tako, da im ovi osiguravaju krila i da se mešaju u komandovanje. Ovome se je odmah stalo na put, ma da sa dosta poteškoća. Po sebi se razume da se mnogo interesuju o tome, da li mi imamo kakve veze sa Dražom Mihailovićem — što mi odbijamo, navodeći da je to samo komunistička propaganda kako bi izazvali Nemce protiv nas, pa nas tako priklještene, uveli u svoje redove. Ipak, često puta Nemci čuju kako svi četnici pevaju »Od Topole pa do Ravne Gore« ili »Od Manjače pa do Ravne Gore«, »sve su straže generala Draže« itd., dakle jasno primećuju, ali moraju da trpe. Njihova nemoć oseća se.

HRVATI

Ovi se redovno predaju komunistima, gde god ovi na njih udare. Hrvatski oficiri nalaze spas u komunizmu. Zbog sporazuma sa Hrvatima, koji su ovi [četnički — prim.] odredi sklopili pre našeg dolaska, borbe sa Hrvatima ne vode se. Naprotiv, za većinu starešina i boraca može se reći, da su taj sporazum shvatili kao definitivan svršetak rata, pa i otuda javašluk i slaba disciplina. Sada, dok se ne raščisti sa komunistima, ovakvo stanje mora da ostane.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_27.htm Izveštaj majora Slavoljuba Vranješevića od 3. februara 1943. majoru Zahariju Ostojiću o vojno-političkoj situaciji u četničkim odredima zapadne Bosne i saradnji sa nemačkim i ustaško-domobranskim jedinicama]&lt;/ref&gt;}}

Vojvoda [[Vukašin Marčetić]], komandant puka »Manjača«, bio je takođe jedan od potpisnikâ sporazuma sa vlastima satelitske NDH. Tokom operacije »Weiss«, vojvoda Marčetić se povezuje i sa njemačkim okupatorom, konkretno sa [[117. lovačka divizija (Nemačka)|117. divizijom]]:
{{izdvojeni citat|Posebno: [...] [[369. legionarska divizija|369. pješ. div.]] će prvo dovršiti borbe na [[Grmeč]]u. Uspostavljena veza sa četničkom grupom Marčetića, koja će preuzeti osiguranje vlastitog istočnog boka.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=315&amp;roll=2263 NARA, T315, Roll 2263, frame no. 000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;369. J.D. führt vorerst Kampfhandlungen in der Grmec durch. Verbindung mit Cetnikgruppe Marcetic aufgenommem, die Schutz der eigenen Ostflanke übernehmen will.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik 117. divizije, unos za 5. februar 1943.}}

O (prinudnom) sadjejstvu 117. divizije sa četničkim odredima pod komandom kapetana [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] u [[Bitka za Konjic 1943.|bici za Konjic]], februara 1943. godine, nakon rata će posvjedočiti i general [[Alexander Löhr]]:
{{izdvojeni citat|117. lovačka divizija, koja je prodirala od Ivan-sedla ka severozapadu, vodila je od početka teške borbe, pa je na kraju odbijena i odbačena. Jedan njen deo morao je da se spasava u Konjicu, koji je bio utvrđen i posednut od Italijana i četnika. Ovo mesto su partizani okružili i tako je došlo do toga da su se ovde, pod pritiskom događaja, borili na istom frontu Nemci i četnici – doduše odvojeni jedni od drugih italijanskim jedinicama. Konjic je doduše bio oslobođen iz okruženja sa trupama iz [[Sarajevo|Sarajeva]], ali je partizanima uspelo da se probiju preko Neretve i povuku svi bez izuzetka u severnu [[Crna Gora|Crnu Goru]].&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html | title = Записи Александра Лера, часопис СРПСКО НАСЛЕЂЕ, број 7/1998 | publisher = Srpsko-nasledje.co.rs |date=3. 1. 1943. | accessdate=4. 1. 2023. | archive-url = https://web.archive.org/web/20130216202528/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html# | archive-date=16. 2. 2013 |url-status=dead | df = }}&lt;/ref&gt;|General [[Alexander Löhr]], komandant Jugoistoka}}

Tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]], četnici su bili obilno snabdijevani streljivom i hranom iz italijanskih i njemačkih magacina. Kapetan Vojislav Lukačević, koji se zajedno sa svojim četnicima tukao uz borbenu grupu »Anacker«, [[5. mart]]a iz [[Konjic]]a je javio majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] da mu »11« (tj. Nijemci) daju municiju, kao i da je vojvoda [[Dobroslav Jevđević]], sa svoje strane, zadužen za obezbjeđivanje logistike:
{{izdvojeni citat|Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa 11. Verujem da si o njima dobio preterane izveštaje. Svaka njihova kolona koja nastupa ima najviše jednu trećinu Nemaca a ostalo su domobrani i po nešto ustaša. Oni sami ne mogu ništa da urade, toga su svesni. Ja mislim da je nama najpreči za sada cilj uništenje komunista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa 11 dok komunisti nisu likvidirani a oni nisu likvidirani i pored uspeha koje smo postigli. Čvrsto sam ubeđen da nas 11 neće napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano... Najvažnije i najbolje snabdevanje preko [[Sarajevo|Sarajeva]] koje neka Jevđo forsira. Dobio sam sinoć preko 11, 30.000 metaka obećali još čim im stigne neki transport koji očekuju u Sarajevo.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_2_71.htm IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 5. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O BORBENOM RASPOREDU ČETNIKA I NEMACA NA SEKTORU KONJIC—JABLANICA]&lt;/ref&gt;}}

O isporuci municije jedinicama JVuO (najvjerovatnije o onoj koja je data kapetanu Lukačeviću), Komanda Jugoistoka je 7. marta javila vojnom vrhu u [[Berlin]]u:
{{izdvojeni citat|– 7. mart 1943: Municija za četnike. Vrhovna komanda je obaviještena telegramom o isporuci 30.000 metaka četničkim jedinicama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=453 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000448.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Munition für die Cetniks: &lt;/br&gt; An OKW/WFSt. ergeht eine Meldung betraf. der Übergabe von 30.000 Schuß Inft. Munition an Cetnikverbände.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja Komande Jugostoka za mart 1943. godine (31.3.43.)}}
[[File:Chetniks and German Officers meet in Bosnia, 1943.jpg|thumb|Sastanak njemačkih oficira sa četnicima u [[Bosna (regija)|Bosni]], [[1943]]. godina]]

9. [[Mart|ožujka]] 1943. godine, [[Fašizam|fašistički]] [[Poglavnik|duce]] [[Benito Mussolini]] šalje pismo [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]],&lt;ref&gt;''Tajna pisma Hitler – Mussolini (1940—1943)'', edicija Dokumenti i svjedočanstva (priredio i preveo: Dr Bogdan Krizman), Novinarsko izdavačko poduzeće (NIP), Zagreb, 1953, str. 78.&lt;/ref&gt; vođi [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]], u kom navodi da je upoznat sa suradnjom njemačkih okupacionih trupa s četnicima:
{{izdvojeni citat|Više tisuća četnika naoružali su, na lokalnoj bazi, komandanti talijanskih jedinica, da vode gerilu, za koju imaju, kao svi stanovnici Balkana, naročite sklonosti. Do danas su ti četnici suzbijali partizane vrlo odlučno. Upravo sam primio izvještaj. U njemu mi javljaju, da su njemačke snage, koje su uspostavile dodir sa četnicima u dolini gornje Neretve, pristale da surađuju s njima i da su naoružale četnike metcima i ručnim bombama.|[[Benito Mussolini]] u pismu [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]] (9. III 1943)}}

O pristizanju Mussolinijeva pisma istog je dana javila i Vrhovna komanda njemačkih oružanih snaga:
{{izdvojeni citat|''9. mart'' &lt;/br&gt; Duče poslao pismo Hitleru, u kome zastupa mišljenje da su četnici i partizani neprijatelji Osovine. O tome je razgovarao i sa nemačkim ministrom spoljnih poslova. Priznaje da su Italijani do sada naoružali nekoliko hiljada četnika za gerilski rat protiv komunista i oni su se do sada energično borili protiv partizana. Ali, sada je Duče izdao energičnu naredbu, da se četnicima više ne daje oružje i da njih, nakon što se partizani poraze, treba razoružati. Na osnovu poslednjih vesti, na prostoru gornje Neretve Nemci su takođe stupili u kontakt sa četnicima i ostavili im patrone i ručne granate.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 9. marta 1943.}}

Pošto је za katastrofalni poraz četnika u bici na Neretvi optužio Jevđevića, [[Petar Baćović|Baćovića]] i [[Bajo Stanišić|Baja Stanišića]] a istakao za primjer Vojislava Lukačevića, major Ostojić im је 10. marta naredio da se kod Italijana zauzmu za dozvolu o prebacivanju četnika na zapadnu obalu Neretve. Odgovarajući na optužbe, Jevđević i Ваćоvić istoga dana izvještavaju Mihailovića da је za proboj operativne grupe NOVJ kriv upravo Lukačević, te da Ostojić, komandujući iz [[Kalinovik]]a, nema pravu predstavu о toku događaja. Jevđević navodi: „Kada sam zvao delove Vrhovne komande da komanduju nа licu mesta, odgovorili su neljubazno da neće da radе sa okupatorom, tražeći u isto doba hranu, municiju, topove i vojsku od okupatora.“ Као argument da četnici moraju bespogovorno slušati naređenja okupatorskih oficirâ, vojvoda Jevđević navodi podatak da Nijemci i Italijani hrane i snabdijevaju municijom cjelokupnu masu četnikâ od 13.200 ljudi. Riječ je o 2000 četnika pod komandom Вајa Stanišića, 4.000 iz Lukačevićeve konjičke gruре, 6.000 pod komandom majora Petra Baćovića (hercegovački četnici) i 1.200 četnika kojima komanduje major Andrija Vesković. Jevđević Mihailoviću piše i da su okupatori dali toliko hrane da је on, na osnovu lažnog brojnog stanja, uspio da uštedi 110.000 obroka, kao i da su mu za posljednjih nekoliko dana isporučili 1.100.000 metaka.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 3/1, kut. 293, dep. 2248.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Saradnja četnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februar — mart 1943), Prilozi Instituta za istoriju (br. 17), Sarajevo, 1980, str. 214.&lt;/ref&gt;

General [[Rudolf Lüters]], zapovjednik njemačkih trupa u NDH, piše u procjeni situacije od 16. marta 1943. da je „neprijateljski otpor protiv nemačkih divizija koje su napadale uglavnom slomljen“, te da je „operacija „[[Operacija Weiss|Vajs II]]“ u suštini završena“. O četničkim snagama u njemačkoj zoni operacija, general Lüters navodi:
{{izdvojeni citat|Četničko pitanje nije se dalje zaoštrilo. U području [[114. lovačka divizija (Njemačka)|714. divizije]] nisu zabeležena nikakva prekoračenja u tuđu nadležnost. Četničko rukovodstvo se potčinilo naređenjima nemačkog Vermahta i potvrdilo svoju lojalnost. Četnici koji se nalaze na području [[118. lovačka divizija (Njemačka)|718. pešadijske divizije]], naročito u rejonu [[Zenica|Zenice]] i [[Han-Pijesak|Han-Pijeska]], neprijateljski se suprotstavljaju hrvatskoj državi i nemačkom Vermahtu i pokušavaju da izazovu nemire putem sabotaža i razoružavanja hrvatskih odreda. Divizije koje su učestvovale u operaciji „Vajs II“ jedinstveno se povoljno izražavaju o držanju četničkih jedinica. Dragocenim izviđačkim podacima i napadima za rasterećenje pomagali su našim jedinicama, mada ni u jednom slučaju nije sa nemačke strane tražena podrška.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_3_38.htm Procena vojno-političke situacije komandanta nemačkih trupa u NDH od 16. marta 1943. za period od 1. do 15. marta 1943. godine]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=372&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 000366—000367.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cetnikfrage hat sich nicht weiter zugespitzt. Im Bereich der 714.J.D. sind keine Übergriffe zu verzeichen. Die Cetnikführung hat sich den Befehlen der deutschen Wehrmacht untergeordnet und ihre Loyalität versichert. Die im Bereich der 718.J.D. befindlichen Cetniks, besonders im Raum ZENICA und HAN PIJESAK stehen kroat. Staat und deutscher Wehrmacht feindlich gegenüber und versuchen durch Sabotageakte und Entwaffnung kroat. Abteilungen Unruhe zu stiften. Die im &quot;Weiss II&quot;–Einsatz befindlichen Divisionen äussern sich übereinstimmend günstig über das Verhalten der Cetnikverbände. Durch wortwolle Kundschafterdienste und Entlastungsangriffe haben sie der Truppe geholfen, obwohl in keinem Falle deutscherseits Unterstützung orboten worden war.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U iscrpnom izvještaju&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 1015—1018.&lt;/ref&gt; koji je [[5. maj]]a 1943. godine podnio [[SAD|američki]] [[Ured za strateške usluge]] (preteča današnje [[Centralna obaveštajna agencija|Centralne obavještajne agencije]]), sumiraju se rezultati netom završene operacije »Weiss«:
{{izdvojeni citat|Krajem januara 1943. godine zajedničke nemačke, hrvatske, italijanske i četničke snage povele su veliku ofanzivu protiv jugoslovenske oslobodilačke armije. Neprijatelj je potpomognut od Drenovićevih četnika uspeo da potisne jugoslovenske patriote u Hercegovini i jugoistočnoj Bosni. Glavni udar u sadašnjoj neprijateljskoj ofanzivi vrše kombinovane četničke snage u Hercegovini (V.[ojislav] Lukačević, član Mihailovićevog glavnog štaba), u Crnoj Gori (Bajo Stanišić) i u Sandžaku (Pavle Đurišić, član Mihailovićevog glavnog štaba). Ishod ove borbe je još neizvestan. Partizani govore da su oni odneli pobedu, dok četnici insistiraju na tome da su gotovo potpuno očistili ove jugoslovenske krajeve od antifašističkih snaga. Tačno je, međutim, da su jugoslovenski antifašistički gerilci pretrpeli teške teritorijalne gubitke, ali daleko je od toga da su njihove snage uništene ili razbijene. Na drugoj strani, mnogo slavljeni četnici generala Mihailovića danas su angažovani u jednoj od najžešćih ofanziva za uništenje jugoslovenskih demokratskih snaga.}}

=== Četnički teror u Srbiji (1943) ===
{{main|Srbija u Drugom svetskom ratu|Zločini četnika u Drugom svjetskom ratu}}
Mihailovićeva taktika u Srbiji se početkom 1943. sastojala u tome da organizuje i štedi svoje snage za &quot;planirani narodni ustanak&quot;. Nemci navode da je izbjegavao svaki konflikt sa okupacionim trupama.&lt;ref&gt;NAW, T-78, Roll 332, 6289915, 919: Procjena situacije komande Jugoistoka za feburar 1943 (2. mart 1943.).&lt;/ref&gt; Izveštaji Nedićeve vlade konstatuju da je četnička akcija gotovo svuda upravljena na obračunavanje sa komunistima, koje se sprovodi beskompromisno, do istrebljenja. Inače, četnici na sastancima sa narodom naređuju lojalno držanje prema domaćim vlastima i okupatorskoj vojnoj sili kao i &quot;odricanje svake pomoći partizansko-komunističkim bandama&quot;.&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 59/1—1, k. 22.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 54/5—1, k. 22.&lt;/ref&gt;

12. februara 1943. godine, kapetan [[Miloš B. Marković]], komandant Ariljske brigade iz sastava Požeškog korpusa JVuO, prenosi Mihailoviću ideju poručnika [[Zvonimir Vučković|Zvonka Vučkovića]] da iskoristi vezu sa njemačkim oficirom u cilju »gonjenja komunista«:

{{izdvojeni citat|Po povratku sa puta iz štaba 1a sastao sam se sa Vučkovićem koji me je zamolio da Vas izvestim o sledećem: &lt;/br&gt; U srezu Kačerskom nalaze se dve komunističke grupe, prva jačine 60 a druga oko 150 ljudi. Ove se grupe prebacuju i u Oplenački srez. Za likvidaciju ovih grupa potrebno mu je oko 300 ljudi, no kada bi ih skupio izazvao bi potere od strane okupatora. Ima jednu drugu mogućnost a to je da uputi Nemce da gone ove grupe. Posredno, no obazrivo ima vezu sa jednim od nemačkih komandanata, koji je izjavio gotovost za usluge svake vrste a naročito u gonjenju komunista. Zvonko će ga upotrebiti no ne uspeli to preduzeće sam potrebno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_33.htm  Izveštaj komandanta Ariljske brigade od 12. februara 1943. Draži Mihailoviću o borbama protiv pripadnika NOP-a u zimu 1942. godine i dostignutoj organizaciji u brigadi]&lt;/ref&gt;}}

Poručnik [[Predrag Raković]], u svojstvu komandanta 2. ravnogorskog korpusa JVuO, informiše 3. marta 1943. generala Mihailovića o tajnom sastanku sa nemačkim potporučnikom Krigerom:

{{izdvojeni citat|Okupator, kako Nemci tako i Bugari svu svoju akciju uputili su na komuniste, na njihovo gonjenje i istrebljenje. U smislu depeše koju sam podneo G. Ministru, sastao sam se 2 marta t.g. na Savincu u jednoj šumi sa Nemačkim komandantom potporučnikom Krigerom iz Gor. Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od strane Nemaca došao potporučnik Kriger i njegov tumač. A sa naše strane bio sam ja i moj Načelnik štaba p.por. Lazarević. Tema razgovora bila je isključivo uništenje komunističkih bandi, na teritoriji koju obezbeđuje Nemačka jedinica iz Gor. Milanovca. Uglavnom dolazi u obzir komunistički vođa [[Milorad Labudović|Labud]] koji ima oko 150 komunista pod svojom komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kačerskom i Orašačkom. Utvrdili smo plan za ovaj rad. O izvođenju ove akcije detaljno sam se dogovorio sa Zvonkom noću između 2/3 - III t.g., u čemu smo postigli potpunu saglasnost.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 127, reg. br. 7/3 (S-X-12/4).&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_67.htm  Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 3. marta 1943. Draži Mihailoviću o borbi protiv pripadnika NOP-a i pregovora sa predstavnicima nemačkih okupacionih trupa]&lt;/ref&gt;}}

I u depeši od 23. marta, Raković piše da se ponovo sastao sa nemačkim komandantom iz G. Milanovca, te je dogovoreno da se za ubijene Nemce neće više paliti kuće redom, već &quot;samo po našem spisku&quot;, partizanske, i samo će se partizani ubijati:

{{izdvojeni citat|Hapšenje naših ljudi više neće biti na reonu nemačke komande G. Milanovac. Ako pogine okupatorski vojnik na ovome terenu neće se paliti redom kuće, već samo po našem spisku i to partizanske i samo će se partizani ubijati. [...] Dobio sam 5000 metaka za čišćenje moga reona od komunista.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2,  Dokumenti jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta Draže Mihailovića: 1. januar — 8. septembar 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 113, str. 550.&lt;/ref&gt;}}

[[Datoteka:Četnici batinaju narod.jpg|thumb|Četnici batinaju seljaka u Srbiji.]]

Koliki je bio teror koji su četnici sprovodili nad pristalicama [[NOP|pokreta otpora]] u području doline Zapadne Morave, Dragačeva i Takova, svedoči konstatacija u biltenu kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova:

{{izdvojeni citat|Ilegalni odredi poručnika Vlaste Antonijevića, Dače Simovića, Milutina Jankovića, poručnika Vasića i kapetana Rakovića nemilosrdno ubijaju sve one koji su makar i jedan dan bili i sarađivali sa partizanima. Neki od ovih odreda vode tako bezumnu akciju da se njihova delatnost može ravnati sa radom običnih odmetnika.&lt;ref&gt;http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/102680-aak-Gornji-Milanovac-Luani.html&lt;/ref&gt;|Izveštaj kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova (april 1943)}}

Četnici su, poput okupatora, prema partizanima, njihovim simpatizerima i porodicama, primenjivali najsvirepije mere:

{{izdvojeni citat|1) Protiv zaludele, potpuno obezglavljene i pomahnitale komunističke bande u šumi, sve određene starešine i svo nacionalno naoružano ljudstvo ima povesti beskompromisnu borbu za njihovo potpuno uništenje. Izuzetka u ovome pogledu ne može biti.

4) Ko se uhvati da nosi hranu ili druge potrebe komunistima, a to se tačno utvrdi, komandant brigade sa čije bi teritorije bio takav krivac, odmah će ga streljati i porodicu potpuno uništiti. Kuću spaliti, a stoku zapleniti za izdržavanje gorskih jedinica.

5) Ko se uhvati, a to se od strane komandanta brigade utvrdi, da je krio komuniste, primio u svoju kuću ili im slao makakva obaveštenja, biće najstrožije kažnjen.

6) Ko se uhvati i bude dokazano, da je neko lice videlo komuniste, a nije na najbrži način izvestilo najbližu četničku komandu, biće takođe kažnjeno, u čemu se komandantima brigada ostavlja puna inicijativa.

7) '''Ako u nekom selu bude ubijen makoji četnik, komandant brigade dotične teritorije odmah će streljati deset simpatizera'''.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_4.9.1943. Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica 4.9.1943.]&lt;/ref&gt;|Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica (4.9.1943).}}

Zbog svega navedenog, mnogi ljudi koji su prišli četnicima na početku ustanka protiv sila Osovine, bili su razočarani preusmerenjem dejstava u borbu protiv partizana. Tako je britanski oficir za vezu Hadson zabeležio: &quot;Nekoliko četničkih jedinica tražilo je da bude oslobođeno zadatka borbe protiv partizana&quot;.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;

=== Zabrana sabotaža u Srbiji i učvršćivanje vezâ s Nijemcima na području NDH (1943) ===
{{main|Sabotaže u Srbiji u Drugom svjetskom ratu|Neil Selby}}
[[Datoteka:Plakat o streljanju DM pristalica iz 1942.jpg|mini|Plakat o streljanju „50 DM pristalica“ zbog rušenja mosta na pruzi Požarevac - Petrovac na Mlavi iz decembra [[1942]].]]

U Srbiji, iako su neke četničke pristalice vršile sabotaže, trpeći nemačke odmazde zbog toga, četničko vođstvo je posebno branilo ozbiljnije sabotaža na bitnim saobraćajnicama, pa su čak sprečavali britanske komandose na terenu da ih vrše:

{{izdvojeni citat|[[Neil Selby|Major Selby]] imao zadatak da organizuje sabotaže i dotur materijala za iste; „Prema Selbyevim navodima, '''do sabotaža nije došlo zato što ih D.M., odn. njegovi komandanti na terenu na terenu još nisu odobrili'''.“&lt;ref&gt;NAW, T-313, Roll 482, 000544: Izvještaj obavještajnog odjeljenja Vojnog komandanta Jugoistoka o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca u noći 18./19. augusta 1943 (26. august 1943.).&lt;/ref&gt;|Izvještaj nemačkog obavještajnog odjeljenja o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca (26. august 1943).}}

U izvještaju potpukovnika Klamrotha iz Generalštaba njemačkih oružanih snaga, nakon inspekcijskog putovanja po Balkanu u avgustu 1943. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt; konstatuje se da je general Mihailović najstrožije zabranio izvođenje sabotažâ protiv okupacione sile prije eventualnog [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničkog]] iskrcavanja. Pored toga, pominje se i to da su njemačke obavještajne strukture detaljno upoznate sa kretanjem četničkog komandanta i Vrhovne komande JVuO po Srbiji:
{{izdvojeni citat|Pokret Draže Mihailovića:

U Srbiji tinja latentni ustanak. Draža Mihailović je liderska priroda i veoma je aktivan. Svaki preuranjeni napad protiv okupacionih snaga u startu je strogo zabranjen. Trenutno se jedino vodi borba protiv komunista.

Mora se očekivati jedinstveni napad na okupacione snage, uključujući sabotaže i prepade. Pretpostavlja se da je angloameričko iskrcavanje na Jadranu trenutak za to. Stav Draže Mihailovića prema Angloamerikancima opisan je na sledeći način: „Kao pomagači ste dobrodošli, ali ja ću sâm obnoviti Jugoslaviju!“ Nadzor nad Dražom Mihailovićem je dobar. Nemačke službe vrlo brzo saznaju za njegova boravišta koja neprestano menja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=638&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289888.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;b) Draga [sic!] Mihailowitsch Bewegung: &lt;/br&gt; In Serbien schwelt der latente Aufstand. Draga Mihailowitsch ist eine Führernatur und sehr aktiv. Jedes vorzeitige Losschlagen gegen die Besatzungstruppen ist zunächst streng verboten. Zur Zeit nur Kampf gegen Kommunisten. &lt;/br&gt; Mit dem einheitlichen Beginn von Sabotage, Überfallen usw. auf Besatzungstruppen muss gerechnet werden. Als Zeitpunkt dafür wird die Landung der Anglo–Amerikaner in der Adria vermutet. Die Einstellung des Draga Mihailowitsch den Anglo–Amerikanern gegenüber wird geschildert: &quot;Als Helfer willkommen, aber ich selbst baue Jugoslawien wieder auf!&quot; Die Überwachung des Draga Mihailowitsch ist gut. Die deutschen Dienststellen kennen sehr bald seine ständig wechselnden Standorte.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ipak, kako bi i dalje stvarao privid otpora i zadržao status saveznika, povremeno je inicirao bezazlene diverzije, koje neće izazvati nemačku odmazdu:

{{citiranje|Udružite se sa apotekarima. Uzmite od njih praškova za kijanje, suzavce i supervodonik. Na igrankama svrabeće praškove. Upućujte preteća pisma, uznemiravajte telefonom, stvarajte svuda strah i zabunu.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;&gt;Bojan Dimitrijević - Kosta Nikolić: Đeneral Mihailović - biografija, Beograd : Institut za savremenu istoriju, 2004, str 378-9.&lt;/ref&gt;|[[Draža Mihailović]] naređuje „misteriozne” sabotaže po gradovima septembra 1943.}}

1. avgusta 1943. godine, komandant njemačkih trupa u Hrvatskoj ([[NDH]]) general [[Rudolf Lüters]] na sljedeći način interpretira držanje Mihailovićevih četnika (mahom onih koji su bili obuhvaćeni [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|ugovorima sa vlastima NDH]]) po okončanju [[Operacija Schwarz|operacije »Schwarz«]]: 
{{izdvojeni citat|Stav četnika s obje strane [[Bosna (rijeka)|rijeke Bosne]] te na području između rijekâ Bosne i [[Una|Une]] i [[Sana|Sane]] i dalje se može opisati kao lojalan, iako ustaška politika – koju je hrvatska vlada u posljednje vrijeme iznova naglasila – nije ostala bez povratnog dejstva na njihovo držanje, što se pokazalo uzdržanošću prema komunističkim bandama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=357&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000352.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Haltung der Cetniks beiderseits der Bosna und zwischen Bosna und Una–Sana kann noch als loyal bezeichnet werden, obwohl der wohl der in letzter Zeit seitens der kroat. Regierung wieder betonte Ustascha–Kurs nicht ohne Rückwirkung auf ihre Haltung geblieben ist und sich Zurückhaltung gegen die kommunistischen Banden zeigte.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj za mjesec jul 1943. upućen štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]}}

Kao paradigmatične za držanje spram nastupajućih njemačkih trupa mogu se uzeti preporuke iz naređenja kapetana Jovana Dabovića, komandanta Ličko-kordunaške četničke oblasti, upućene 6. septembra 1943. godine kapetanu Dušanu Đakoviću:
{{izdvojeni citat|NAREĐUJEM
1) Svi komandanti narediće svima svojim jedinicama i patrolama da, ako Nemci budu naišli na njihov reon dejstva, ne otvaraju vatru i da se drže pasivno sve do mog daljeg naređenja.

2) Kada bude primećen dolazak Nemaca da se jedinice povlače u šume i da sa njima izbegavaju dodir.

3) Ako se desi da se neka jedinica, patrola ili pojedinac nađe u takvoj situaciji da Nemce ne može izbeći pri dodiru sa njima da kaže da se bori protivu komunizma.

Napominjem ovom prilikom da su se Nemci prema četnicima u Hercegovini poneli vrlo korektno.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dok. br. 42, str. 81.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dokument br. 202, strane 942—943.&lt;/ref&gt;}}

18. rujna 1943. godine, poručnik Lippert iz Obavještajnog odjela [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] sastavlja izvještaj o posjetu poručnika [[Milana Cvjetićanina]], komandanta Bosanskog korpusa „[[Gavrilo Princip]]” [[Dinarska četnička divizija|Dinarske četničke divizije]] JVuO, kojega je [[Kapitulacija Italije|kapitulacija Italije]] zatekla na liječenju u [[Split]]u. Tom prilikom, Cvjetićanin nedvosmisleno poentira:
{{izdvojeni citat|Mi četnici znamo da se samo uz pomoć njemačkih trupa može postići efikasno uništenje bandita, jer smo mi četnici za to isuviše slabi.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.], str. 273.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=984&amp;rec=313&amp;roll=483 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000981.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Wir Cetniks wissen, dass nur durch die deutschen Truppen eine wirksame Vernichtung der Banditen erfolgen kann, da wir Cetniks hierzu zu schwach sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://pescanik.net/pismo-citateljima-blica-i-gledateljima-serije-ravna-gora/ Boris Dežulović: Pismo čitateljima Blica i gledateljima serije “Ravna gora”]&lt;/ref&gt;}}
[[Datoteka:Marsz wojsk niemieckich w Dalmacji (2-515).jpg|mini|Četnici Dinarske divizije u mimohodu pored motorizovane kolone njemačke 114. divizije (Dalmacija, septembar 1943).&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2018/01/bk0306.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0306 | Photo | 114. Jäger-Division]&lt;/ref&gt;]]

Nakon [[Kapitulacija Italije u Jugoslaviji|kapitulacije Italije]] [[8. septembar|8. septembra]] [[1943]]. sve četničke snage iz italijanske okupacione zone su, nakon [[Antiosovinska ofanziva JVuO 1943.|sporadičnih sukoba]], uspostavile punu saradnju sa novouspostavljenim nemačkim okupacionim vlastima.&lt;ref&gt;Vidi: [[s:Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade|Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade]], [[s:Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.|Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.]], [[s:Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.|Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.]], itd.&lt;/ref&gt; Mihailović je 7. oktobra 1943. naređivao svojim četnicima borbu protiv partizana u Sandžaku &quot;po svaku cenu&quot; i nesukobljavanje sa Nemcima &quot;po svaku cenu&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_9.htm Naređenje Draže Mihailovića od 7. oktobra 1943. komandantima kopusa u zapadnoj Srbiji za mobilizaciju ljudstva i borbu protiv NOVJ u Sandžaku]&lt;/ref&gt;

Poručnik [[Jovan Pupavac]] pojašnjava u pismu upućenom 10. februara 1944. komandantu Zapadne Bosne JVuO majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]] kako je tekao proces prilaženja četnikâ pod komandom vojvode Momčila Đujića njemačkoj okupacionoj sili:
{{izdvojeni citat|Dinarsku oblast sam napustio iz sledećih razloga: 1) Posle propasti Italije u Dalmaciju su došli Nemci. Komandant Dinarske oblasti pop Đujić stupio je u saradnju sa njima, najpre preko [[Mane Rokvić|Mane Rokvića]] koji je došao sa njima iz [[Bosanski Petrovac|Bosanskog Petrovca]]. Kasnije je delegirao kod štaba 114. Nemačke divizije svoga načelnika štaba kapetana Mijovića Novaka. Ljudstvo je postalo Nemačka milicija, primajući od njih redovnu hranu, municiju i dopunu oružja. Nemci su vrlo rado primili saradnju četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_73.htm Izveštaj komandanta 1. brigade Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 10. februara 1944. komandantu korpusa o saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji]&lt;/ref&gt;}}

U odgovoru koje je 4. oktobra 1943. poslalo Obavještajno odjeljenje 114. lovačke divizije, odbacuju se navodi iz telegrama poslatog od strane štaba 15. brdskog korpusa, u kojem se vojvoda [[Momčilo Đujić]] optužuje za prepade na njemačke trupe i u kojem se traži njegovo hapšenje. Nasuprot takvom zahtjevu, za komandanta [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]] se tvrdi sljedeće: „Uvjerljiva obavještenja i dokumenti nedvojbeno ukazuju da se Đujićeva četnička grupa u dosadašnjoj borbi protiv komunizma pokazala kao pouzdana... Sabotažni akti i prepadi na njemačke trupe dosad se nijesu događali.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=792&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000788.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach hiesigen sicheren Nachrichten und einwandfreien Unterlagen ist die Cetnikgruppe des Vojvoden Djujic im Kampf gegen die kommunistische Aufstandsbewegung bisher als zuverlässig zu bezeichnen. &lt;/br&gt; Sabotageakte und Überfälle gegen die Deutsche Wehrmacht sind bisher nicht erfolgt.&quot;}})&lt;/ref&gt; U poređenju sa oružanim snagama NDH, obavještajni oficiri 114. divizije Wehrmachta daju i mnogo povoljniju ocjenu za učinkovitost četnika: „Hrvatske trupe i ustaše, već zbog svoje brojnosti, ne mogu predstavljati značajniju podršku; osim toga, njihova borbena vrijednost je poznata. Četnički odredi su se dosad svuda pokazali kao izuzetno aktivni i pouzdani.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=793&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000789.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroatische Wehrmacht und Ustaschaverbände im Bereich sind schon rein zahlenmässig keine nennenswerte Unterstützung; darüber hinaus ist deren Kampfwert hinreichend bekannt. Die Cetnikverbände erweisen sich bisher überall als äusserst rege und zuverlässig.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Četnički komandant u zapadnoj Bosni Uroš Drenović s nemačkim oficirima na terenu.jpg|thumb|Vojvoda [[Uroš Drenović]] (desno), četnički zapovjednik u [[Zapadna Bosna|zapadnoj Bosni]], zajedno sa njemačkim oficirima na terenu.]]

U jesen 1943. godine, Vrhovna komanda Vermahta konstatuje prestanak bilo kakve aktivnosti DM protiv njih:

{{izdvojeni citat|U jesen 1943. Titov pokret sve je više uzimao maha, a Mihailovićev pokret bio je potisnut na teritoriju Srbije. Komunisti nisu primali samo pomoć od sovjetske Rusije, nego sve više i od Engleza. Italijanska armija je kapitulirala. U ovakvoj novonastaloj situaciji četnički pokret bio je prisiljen da preispita svoj stav prema nemačkoj okupacionoj sili… Bilo kako, od tog vremena prestali su svi napadi Mihailovićevih ljudi protiv nemačke okupacione sile.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Četnici u Hercegovini su počeli sarađivati sa njemačkim nadležnim komandama odmah po ulasku njihovih trupa u bivšu italijansku okupacionu zonu:
{{izdvojeni citat|Banda koja je napadala u području sjeverno od [[Bileća|Bileće]] i ojačana na oko 1200 ljudi ([[10. hercegovačka udarna brigada|X herceg. brigada]]), uz potporu 800 četnika je odbačena natrag na sjever.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1081&amp;rec=313&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 195, frame no. 7450860.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im Raum N Bileca angreifende und auf etwa 1200 Mann verstärkte Bande (X.He.Brig.) mit Unterstützung von 800 Cetniks nach N zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 18. septembar 1943. godine}}

{{izdvojeni citat|SS-divizija „Prinz Eugen“: Komunistička grupa (jačine 1.200 ljudi), koja je sa sjevera nastupala ka Bileći, odbačena je ka sjeveru akcijom 6. čete 2. SS brdskog puka ojačane sa 800 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=483&amp;broj=293 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000290.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Von Norden gegen Bileca vordringende komm. Gruppe (1200) durch herangeführte 6./SS 2 und 800 Cetniks nach Norden zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj 15. brdskog korpusa za 18. septembar 1943.}}

{{izdvojeni citat|U oblasti [[Stolac|Stoca]], kao što je već napomenuto, Stolačka i [[Ljubinje|Ljubinjska]] četnička brigada su u saradnji sa našim trupama postigle uspjeh protiv glavnine Desete herceg. brigade.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=636&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000631.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;b.) Cetniks: &lt;/br&gt; Im Raum von STOLAC hat, wie bereits erwähnt, im Zusammengehen mit eigenen Truppen die Cetnikbrig. von STOLAC und LUBINJE gegen die Hauptkräfte der X-herzeg.Brig. Erfolge erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 21. brdskog korpusa, Obaveštajno odeljenje, izveštaj o stanju, 27. septembar 1943.}}

U izvještaju [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS brdske divizije Prinz Eugen]] od 10. oktobra 1943. godine, poslatom štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], pohvaljuje se lojalno držanje koje su, do tog trenutka, formacije [[Hercegovina|hercegovačkih]] četnikâ pokazale spram njemačkih okupacionih jedinica:
{{izdvojeni citat|Četnici: Za borbu protiv komunista u istočnoj Hercegovini mobilisane su jače snage u okruzima [[Trebinje]], [[Bileća]], [[Stolac]] i [[Nevesinje]]. Dosadašnja iskustva s hercegovačkim četnicima mogu se ocijeniti dobrim, a njihovo držanje prema vlastitim trupama lojalnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1335&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001329.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks: Zur Bekämpfung der Kommunisten in der Ost–Herzegowina wurden in den Bezirken Trebinje, Bileca, Stolac u. Nevesinje stärkere Kräfte mobilisiert. Die bisherigen Erfahrungen mit den herzegowinischen Cetniks können als gut, das Verhalten gegenüber der eigenen Truppe kann als loyal bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U odlomku iz mjesečnog izvješća SS divizije »Prinz Eugen«, inače njemačke elitne postrojbe na teritoriji okupirane Jugoslavije, sastavljenog 5. septembra 1943, blagonaklon stav četnika na divizijskom području (Hercegovina) opisan je na sljedeći način: 
{{izdvojeni citat|Srbi [četnici — prim.] su se, djelimično, nastavili dokazivati ​​kao '''najpouzdaniji saveznici u borbi protiv crvenih bandi''', a time i protiv komunizma. U borbi protiv bandita uvijek su spremni sarađivati ​​s njemačkim Wehrmachtom, pa čak i podvrgnuti se njegovoj komandi.&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 307.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/NARA/T315.php?broj=1272&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001266.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben haben sich z.T. weiterhin als die zuverlässigsten Verbündeten im Kampf gegen die roten Banden und damit gegen den Kommunismus erwiesen. Im Kampf gegen die Banditen sind sie jederzeit bereit, mit der deutschen Wehrmacht zusammenzugehen und sich ihr sogar zu unterstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj 7. SS divizije XV brdskom armijskom korpusu za avgust 1943. godine}}

U četničkim izvorima se potvrda ovih navodâ nalazi u naređenju koje je kapetanu Dušanu Đakoviću 6. septembra 1943. uputio potpukovnik [[Slavko Bjelajac]] (pseudonim »Nikola Dekić«), komandant Ličko-kordunaške četničke oblasti. Informišući svog podređenog oficira o ogromnim partizanskim gubicima u [[Bitka na Sutjesci|bici na Sutjesci]], Bjelajac zapisuje:
{{izdvojeni citat|Po podatcima koje imamo partizani su kod Sutjeske strašno tučeni. Tvrdi se da su imali 5.000 mrtvih te da su samo naši s mrtvih lješeva partizanskih skinuli oko 200 puškomitraljeza. Četnici u Hercegovini drže pored ostalih mjesta i [[Kalinovik]], [[Foča|Foču]], i [[Čajniče]]. Ustaše su u [[Goražde|Goraždu]]. Njemci se također nalaze u Hercegovini. Dozvolili su bez ikakovih uslova da se na reonu svakog sreza može nalaziti i kretati 400 četnika (jednoj četničkoj grupi dali su 300 pušaka). &lt;br /&gt; U opšte izuzev situacija Hercegovine, Crne Gore, i Istočne Bosne stoji vrlo dobro. &lt;br /&gt; Ove podatke iz Hercegovine javljam Vam radi orjentacije. A u koliko se tiče Njemaca tek da naše stanovništvo zna da ih se ne treba plašiti i da neće vršiti represalije nad mirnim stanovništvom. &lt;br /&gt; Njemci govore u Hercegovini protiv Italijana i kažu da su oni spriječili širenje Srbije do rijeke Bosne protiv volje Njemaca. Optužuju Italiju da je ona dovela Pavelića na vlast. (To sve može i nemora biti tačno). &lt;br /&gt; Naši su zarobili čuvenog [[Nurija Pozderac|Nuriju Pozderca]] i [[Simo Milošević|Simu Miloševića]] u Hercegovini i streljali ih.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. br. 203, str. 946.&lt;/ref&gt;}}

Novembra 1943, Nijemci nabrajaju koje su se sve četničke vojvode u NDH upustile u saradnju s njima, kao npr.: [[Mane Rokvić]] („izjašnjava se za Nemačku i u slučaju neprijateljskog iskrcavanja stoji sigurno na našoj strani“), [[Momčilo Đujić]] („Ljotićev pristalica“ čijim „prisluškivanjem je više puta dokazano da je slao lažne izveštaje D. M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja“), [[Uroš Drenović]] („nepomirljiv protivnik komunista“; „više od godinu dana sarađuje otvoreno sa nemačkim Vermahtom“) i drugi.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikführer, mit denen zusammengearbeitet wurde: &lt;/br&gt; Vojvode Rokvic. Energischer Führer der ohne Unterbrechung rückhaltlos mit der deutschen Truppe zusammenarbeitet. Bekennt sich zu Deutschland und steht im Falle einer feindlichen Landung sicher auf unsere Seite. &lt;/br&gt; Vojvode Djujic, Ljotic–Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen. Djujic wird seitens der. Div. im bewusster Übertreibung als besonders aktiver Kämpfer gegen den Kommunismus in Verbindung mit der deutschen Wehrmacht herausgestellt. &lt;/br&gt; Vojvode Drenovic. Gerade Persönlichkeit, unversöhnlicher Kommunistengegner (kommunistische Untaten an seiner Ehefrau, die den Tod herbeiführten), bezeichnet sich als Beschützer seiner pravoslavischen Volksgenossen. Arbeitet länger als 1 Jahr offen mit deutscher Wehrmacht zusammen. Von DM. angestrebte Beeinflussung bisher ohne Erfolg.&quot;}})&lt;/ref&gt; U ovom strogo povjerljivom izvještaju, obavještajni oficiri XV brdskog armijskog korpusa dopisuju još i sljedeće: „Čitav niz drugih četničkih vođâ na području južno od [[Bihać]]a, neumoljivi su protivnici komunizma i dobri vojnici. Svi su se istakli u saradnji sa [našim] trupama, a kao svoj zadatak označavaju zaštitu pravoslavnog stanovništva od uništenja.“&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 44, str. 86.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Eine Reihe weiterer Cetnikführer im Raum südl. Bihac unerbittliche Kommunistengegner und gute Soldaten haben sich in der Zusammenarbeit mit der Truppe bewährt, und sehen es als ihr Ziel an, den pravoslavischen Volksteil vor der Ausrottung zu bewahren.&quot;}})&lt;/ref&gt; U izvještaju [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. godine zaključuje se da bi osiguranje dugih linija snabdijevanja bez četnika bilo „nezamislivo“.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=343&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000339.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Sicherung der langen Nachschubwege der Division ist ohne Unterstützung det zugeteilten Cetnik–Stützpunkte, wenn nicht ausreichend deutsche Kräfte oder kampffähige kroatische Truppen zur Verfügung gestellt werden, undenkbar.&quot;}})&lt;/ref&gt;

19. novembra 1943. potpisani su i na snagu stupaju prvi [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta]], koji četnicima nameću obavezu &quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm&lt;/ref&gt; 30. novembra 1943. godine [[Dragoljub Draža Mihailović|general Mihailović]] naređuje [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubi Patku]], komandantu Timočkog korpusa, da protera britanskog majora Erika Grinvuda koji hoće da vrši akcije protiv Nemaca bez njegovog dopuštenja:

{{izdvojeni citat|Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegrafistom. To je posledica prosjačenja materijala. Nije došao da vas pomogne u materijalu već da uništi naša sela za neku sitnu sabotažu. '''Naređujem da Grinvuda sa celom pratnjom najurite kao kučku''' po mom naređenju jer je pošao na teren bez mog odobrenja. Ponavljam najurite ga kao kučku i izvestite.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;|Depeša generala Mihailovića Ljubi Patku od 30. novembra 1943.}}

Saveznički komandant Sredozemlja uskoro i sam uviđa da se Mihailović bavi sporednim aktivnostima, uz izbegavanje da preduzme nešto na komunikacijama vitalnim za [[Saveznici|Saveznike]] i za Nemce. Stoga je [[9. decembar|9. decembra]] [[1943]]. poslao [[Dragoljub Mihailović|Mihailoviću]] telegram kojim zahteva izvršenje specifikovanih napada na komunikacije, a koji počinje rečima:
{{izdvojeni citat|Sloboda kojom se Nemci služe železničkim prugama od Grčke do Beograda za prevoz i izdržavanje trupa nepodnošljiva je.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_250.htm, Obaveštenje brigadira Armstronga od 9. decembra 1943. Draži Mihailoviću o zahtevu Komande britanskih trupa na Srednjem istoku da četnici izvrše dve sabotaže protiv Nemaca]{{Dead link|date=August 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - prilog II&lt;/ref&gt;}}

=== Potpisivanje ugovora o saradnji četnika i Vermahta u Srbiji (1943-1944) ===
{{Poseban članak|Ugovori o saradnji četnika i Vermahta}}
[[Datoteka:Zone odgovornosti četnika, prema sporazumu sa Nemcima.png|thumb|Zone odgovornosti četničkih komandanata u okupiranoj Srbiji, prema sporazumu sa Nemcima 1943. [[Jevrem Simić]] i [[Nikola Kalabić]] (roze), [[Vojislav Lukačević]] (plavo), [[Ljuba Jovanović Patak]] (zeleno) i [[Mihailo Čačić]] (sivo).]]

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za Jugoistok, inicirao je pregovore koji će rezultirati potpisivanjem [[Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka|ugovora o zajedničkoj borbi]]. Mihailović je polovinom novembra 1943. svojim komandantima naredio da sarađuju sa Nemcima; on sam nije mogao javno da stupi u saradnju &quot;zbog raspoloženja naroda&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/images/ktb_okw_III_6_1304.jpg KTB OKW (Kriegstagebuch des Oberkommando der Wehrmacht) - Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta, šesta knjiga&lt;/ref&gt; Ugovore su to potpisivali ovlašćeni Mihailovićevi komandanti i ljudi iz vojnog rukovodstva. Prvi ugovor o saradnji potpisan je 19. 11. 1943. između [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]], komandanta Mileševskog korpusa JVuO i nemačkog komandanta Jugoistoka koga je predstavljao fon Frede, glasio je:
{{Wikisource|Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.}}
{{izdvojeni citat|
2)  Primirje treba da bude pretpostavka za zajedničku borbu protiv komunista.

4)  Obaveza Lukačevića da nijedan pripadnik njemu potčinjenih jedinica neće delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemačkom.

5)  Prepuštanje područja borbenih dejstava četničkim odredima radi samostalnog vođenja borbe, koju vodi i nemački Vermaht.

6)  Uključivanje četničkih odreda prilikom većih zajedničkih operacija pod nemačko zapovedništvo. U tom periodu nemačko vodstvo izdaje borbene naloge četničkim odredima.

8)  Razmena štabova za vezu.

9)  Isporuke nemačke municije radi sprovođenja zajedničkih borbenih zadataka u skladu sa vojnim potrebama.

10)  Sporazum se mora držati u tajnosti.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_260.htm SPORAZUM IZMEĐU KOMANDANTA JUGOISTOKA I MAJORA VOJISLAVA LUKAČEVIĆA OD 19. NOVEMBRA 1943. O SARADNJI ČETNIKA SA NEMAČKIM TRUPAMA U BORBAMA PROTIV NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE JUGOSLAVIJE]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i majora [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] (19. 11. 43.)}}

27. novembra je potpisan ugovor sa [[Nikola Kalabić|Nikolom Kalabićem]].&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_262.htm Sporazum od 27. novembra 1943. između pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; U narednim nedeljama ugovori su potpisani i sa drugim komandantima korpusa od operativne važnosti. Iako Mihailović lično nije potpisao ni jedan ugovor, ovim ugovorima je bio pokriven veći deo nemačke okupacione zone u Srbiji.

{{izdvojeni citat|Ovaj ugovor, kao i buduće mjere, trebalo bi da se baziraju na međusobnom povjerenju i volji da se komunizam uništi, zemlja umiri a Srbiji omogući stabilna budućnost u okvirima Evrope oslobođene od komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=974&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frames no. 000969—000970: Sporazum između Krajskomandanture  Zaječar i potpukovnika Ljube Jovanovića Patka o nenapadanju i saradnji u borbi protiv NOVJ (23./25. decembar 1943.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Diese Vereinbarung sowie die zukünftigen Massnahmen sollen getragen sein vom gegenseitigen Vertrauen und dem Willen, den Kommunismus zu vernichten, das Land zu befrieden und Serbien einer geordneten Zukunft im Rahmen eines vom Kommunismus befreiten Europas entgegenzuführen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Ljuba Jovanović Patak|Ljube Jovanovića Patka]] o borbi protiv partizana u Srbiji (decembar [[1943]]).}}

Generalna tendencija priklanjanja Mihailovićevih četnikâ okupacionoj vojnoj sili bila je primijećena 28. XI 1943. i od strane njemačke Komande Jugoistoka:
{{izdvojeni citat|Srbija: U oblasti Kruševca borbe između [četnika] DM i komunista. Kod četnika znaci približavanja Vermahtu, verovatno zbog nestašice municije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;broj=639&amp;roll=485 NARA, T313, Roll 485, frame no. 000636.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) Serbien: &lt;/br&gt; Raum Krusevac: Kampf zwischen DM u. Komm. Bei Cetniks Anzeichen für Annäherung an dt. Wehrmacht vermutl. Mun. Mangel.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izveštaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 28. novembar 1943.}}

30. novembra 1943. godine i poručnik Milorad Vasić moli generala Mihailovića da mu odobri vezu sa Nijemcima, u cilju opskrbe streljivom, garantujući mu potpunu diskreciju u radu:
{{izdvojeni citat|Molim da mi dozvolite da ovu priliku iskoristim i dobijem municiju i ostalo, što mi je neophodno potrebno, a da pritom čast organizacije i Vaš autoritet u narodu ne bude ničim povređen.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 11690—11691.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Četničko-nemački sporazumi o saradnji u Srbiji (1943-1944), Vojnoistorijski glasnik br. 2/1978, Beograd, str. 344.&lt;/ref&gt;}}

Ugovori su bili u znatnoj meri tipizirani, nalik na sporazum između vojnog zapovednika Jugoistoka i inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića:

{{izdvojeni citat|Cilj sporazuma je zajednička borba protiv komunističkih partizana, pa će stoga sve jedinice DM-četnika, potčinjene pukovniku Jevremu Simiću, biti uključene u borbu nemačke i bugarske vojske, kao i srpskih vladinih trupa, protiv komunista.

U vezi s tim predviđa se uspostavljanje zajedničke obaveštajne službe kao i uzajamna podrška.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_23.1.1944 Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]] (januara [[1944]]).}}

Komandant Jugoistoka i [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] [[Maksimilijan fon Vajhs|fon Vajhs]] izdao je [[21. novembra]] [[1943]]. uputstvo o saradnji sa četnicima koje, između ostalog, predviđa izručenje Saveznika (&quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;). Fon Vajhs upozorava da se &quot;lojalna orijentacija pojedinih četničkih odreda ne sme uopštiti&quot;, jer neki još uvek izvode prepade i sabotaže, ali &quot;propagandu protiv četničkog pokreta treba obustaviti&quot;, do daljnjeg.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm Objašnjenje komandanta Jugoistoka od 21. novembra 1943. o cilju i načinu sklapanja sporazuma sa četničkim komandantima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/291.htm Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45], Musterschmidt-Verlag Göttingen, strana 268&lt;/ref&gt; Sporazum između Vermahta i četničkog komandanta [[Mihajlo Čačić|Mihajla Čačića]], komandanta Ravaničke brigade JVuO, uključuje i hvatanje [[rudar]]a koji su pobegli u šumu, i njihovo vraćanje u [[rudnik]]e uglja.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_264.htm Sporazum komandanta Jugoistoka sa komandantom Ravaničke brigade od 14. decembra 1943. o saradnji četnika sa nemačkim trupama u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]], inspektora odreda Draže Mihailovića, predviđa da &quot;četnici DM stavljaju na raspolaganje snagama poretka svoje podatke i svoju obaveštajnu službu&quot; za borbu protiv partizanskog pokreta.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_267.htm Izveštaj Abver-grupe od 23. januara 1944. o sklopljenom sporazumu između vojnoupravnog komandanta Jugoistoka i inspektora četničkih jedinica u Srbiji]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i potpukovnika Ljube Jovanovića, vođe Dražinih odreda u okrugu [[Zaječar]], četnicima omogućuje punu sloboda kretanja &quot;danju i noću na celom području na koje se odnosi sporazum&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt;

{{izdvojeni citat|Srbija i Hrvatska: kao i ranije, na ovom prostoru stoje dva suprotstavljena tabora — komunistički pod Titom i nacionalistički pod generalom Mihailovićem. Zbog brojčane premoći i veće borbene vrijednosti, komunisti su u posljednje vrijeme zadali nacionalistima niz teških udaraca. To je rezultiralo u traženju njemačke pomoći od strane nekoliko D.M.-komandanata. Već je došlo i do niza sporazuma, kojima se D.M.-jedinice obavezuju na obustavljanje neprijateljstava protiv Wehrmachta, čime im se omogućuje nesmetana borba protiv komunista.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=900&amp;rec=311&amp;roll=175 NARA, T-311, r. 175, s. 895: Prikaz neprijateljskog stanja u Sredozemlju od strane generalštabnog majora Varnstorfa (Warnstorff) – dodatak zabelešci sa sastanka kod načelnika štaba Grupe armija „E“ od 9. decembra 1943.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien–Kroatien: Hier stehen sich nach wie vor die nationalen Kräfte des Draca Michaylovic[sic!] und die kommunistischen Kräfte des Tito gegenüber. Infolge der zahlenmässigen und in Bezug auf die Kampfstärke starken Uberlegenheit der kommunistischen Verbände ist in der letzten Zeit DM mit seinen Kräften stark angeschlagen worden. Dies hatte zur Folge, dass verschiedene DM–Führer mit ihren Verbänden Anlehnung an die deutsche Besatzungsmacht suchten. Es sind bereits Abmachungen zu Stande gekommen, auf Grund deren DM–Verbände ihre Kampfhandlungen der deutschen Wehrmacht gegenüber einstellen und ihnen ungestörte Kampfführung den Kommunisten gegenüber zugesichert wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački prikaz stanja u Sredozemlju od 9. decembra 1943.}}

Njemački opunomoćeni general u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] [[Edmund Glaise von Horstenau]] opisuje u ratnom dnevniku kontekst u kom dolazi do potpisivanja ovih ugovorâ:
{{izdvojeni citat|Izgleda da je Srbija najmirnija zemlja na Balkanu, a neko reče da je ona čak i najmirnija zemlja u Evropi. Činjenica je da stanje u NDH ne može da se uporedi sa stanjem u Srbiji iako se i u Srbiji događaju neprijatne stvari... Draža Mihailović je iskoristio opšte stanje, pa su naši oblasni komandanti sklopili ugovore sa pojedinim četničkim vođama.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 412.&lt;/ref&gt;}}

I prije nego je došlo do parafiranja ugovorâ, kapetan [[Dušan Radović (četnik)|Dušan Radović]], komandant Zlatiborskog korpusa JVuO, obavijestio je 18. novembra 1943. generala Mihailovića da njemačke i bugarske okupacione trupe, uz velike poteškoće, nastoje zaustaviti ofanzivu snaga NOVJ nadomak [[Užice|Užica]], kao i da im četničke jedinice pod njegovom komandom pružaju značajnu borbenu pomoć, tj. napadaju partizane kako bi oslabili njihov pritisak na okupatora. Iz izvještaja se vidi i da je ravnogorski kapetan Milorad Mitić bio zadužen za održavanje kontakatâ s Nijemcima: 
{{izdvojeni citat|Noću, 17/18 ov.m-ca oko 21,30 časova, komunisti su jačim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmočasovne borbe komunisti su potpuno razbili oko 1800 Bugara i 200 Nemaca... Bugari se u najvećem neredu i bez oružja povlače za Užice. Beže glavom bez obzira. Tenkove su odvukli za Užice, dok je izgleda bugarska artilerija pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izveštaja jedan izvesni deo Bugara, koji se organizovano povlači, vodi borbu sa komunistima u Biosci. Naši delovi stupili su u borbu kod Bioske iz pravca s. Kneževići. Mišljenja sam da će u toku današnjeg dana pasti i Bioska i da će komunisti navaliti za Užice. Ja gde god mogu napadaću. Stanje je vrlo ozbiljno! Kapetan Mitić, presvučen u civilno odelo, viđen je u Užicu sa Nemcima. Posle je u jednom nemačkom automobilu otišao kako kažu za Beograd kamo ga Vi šaljete radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest širi naglo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_34.htm Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ kod Kremana]&lt;/ref&gt;}}

14. decembra 1943, u Vrhovnu komandu JVuO stigla je depeša od majora [[Siniša Ocokoljić|Siniše Ocokoljića]] (pseudonim »Ev-Ev«), komandanta Mlavskog korpusa JVuO, kojom se kapetan Mitić još jednom imenuje osobom koja je lično involvirana u pregovore s njemačkim okupatorom: &quot;Tufegdžić [Vojislav, komandant Cerskog korpusa JVuO — prim.] danas je doneo sledeći izveštaj: [...] 2. — Kapetan Mitić, koji je ranije u Užicu pregovarao za naš račun sa komunistima, bio je poslednjih dana na pregovorima i sa Nemcima gde je sa njima ručao u Mažestiku. Pregovore je javno sa Nemcima vršio neki kapetan Nešković, poslat od Kalabića. 3. — Nemci su povodom toga štampali letke blizu 2.000.000 primeraka sledeće sadržine: Narodni borci četnici, u radosti pozdravljam prestanak besmislenog međusobnog prolivanja krvi i zdrav razum koji je zavladao u vašim redovima. Sada možemo da se zajednički borimo protivu komunizma, tog smrtnog neprijatelja Evrope i ja vas ubrajam u nacionalne borce zato što smo i mi sami nacionalni borci. Mi ćemo udruženim silama da odbranimo Vašu lepu Otadžbinu, da je ne bi uništile komunističke bande. Primamo u svoje redove Vašu narodnu organizaciju kao čeličnu. Nije potrebno da vam ubrizgavamo narodni duh. Herojstvo je Vama u krvi i sa vama zajedno koji dobro poznajete svoju lepu zemlju poćiće nam za rukom da je oslobodimo. Stavom koga vi zauzimate osigurana je vaša budućnost. Pozdravljam vas kao svoje ratne drugove i želim vam istu vojničku sreću kao i našim vojnicima. Komandant nemačkih trupa. br. 1243. Ovaj letak Nemci su rasturili i već se pojedini primerci nalaze i kod nas. 4. — Tufegdžić javlja dalje, da je puk. Simić naveo hotimično Kalabića da se ovim vezama sa Nemcima naša organizacija kompromituje u narodu što koriste mošinovci [tj. partizani — prim.].&quot;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16. do 23. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;

U depeši od 28. decembra 1943. poslatoj Vrhovnoj komandi JVuO od strane potpukovnika [[Petar Baćović|Petra Baćovića]], govori se o sastanku koji je [[Todor Perović]], predstavnik Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine, održao u [[Sarajevo|Sarajevu]] sa njemačkim generalom Wernerom Frommom:

{{izdvojeni citat|Perović se vratio iz Sarajeva. U Sarajevu bio je kod generala Froma, komandanta pozadine celog Balkana. Između ostalog rekao mu je: »Srbi su istinski borci protivu partizana, mi Nemci cenimo borbu vaših ljudi. U tome se ističe naročito vaš kraj. Naročito cenimo saradnju majora Lukačevića. U kratko vreme prisajediniće se srpski krajevi Srbiji i u tom slučaju srpski će narod dobiti punu ekonomsku pomoć. U najkraćem roku dolazi još 12 divizija naših na teritoriju Jugoslavije radi potpunog likvidiranja partizana. Imamo jedan letak koji je izdao potpukovnik Borota za istočnu Bosnu, gde poziva narod da ga sluša kao novog komandanta, ali mi znamo da je komandant Baćović. Budite uvereni da će do proleća biti raščišćeno sa partizanima«.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Iako je Draža Mihailović sugerisao svojim komandantima da »koriste jedne neprijatelje protiv drugih«,&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 1a/1, depeša br. 361.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; u praksi se ova floskula isključivo odnosila na borbu četnika protiv partizana, skupa sa okupatorima i kvislinzima. U depeši majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] (pseudonim »Sto-Sto«) od 30. januara 1944. godine, poslatoj u povodu pokušaja snagâ [[NOV i POJ]] da prodru u [[Sandžak]], general Dragoljub Mihailović otkriva što je zapravo pravi cilj četničke kolaboracije:

{{izdvojeni citat|Vodite računa o Nemcima i Bugarima i iskoristite njihovu akciju protiv crvenih do krajnjih mogućnosti. Napad na [[Pljevlja|Pljevlje]] iskoristite za napad s leđa na komuniste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Vrlo moguće da je general Mihailović samo usvojio prijedloge koje mu je major Ostojić uputio u pismu od 6. decembra 1943. godine, gdje apostrofira sljedeće: 
{{izdvojeni citat|Koristeći se akcijom okupatora protiv komunista, mi ćemo verovatno u roku od mesec-dva dana opet imati situaciju u Sandžaku, Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni u našim rukama. [...]

Učeći se na sopstvenim greškama, smatram da se mora najhitnije preduzeti sledeće:

1)  Stvoriti u najkraćem roku što jače pokretne borbene snage — leteće brigade i korpuse — a naročito tamo gde se za to ima mogućnosti.

2)  '''Koristeći se akcijom okupatora i satelita, upotrebiti sve raspoložive snage za potpuno čišćenje od komunista svih srpskih pokrajina'''.

3)  U radu pod 2) ostvariti međusobno potpomaganje iz susednih pokrajina do maksimuma.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_43.htm Pismo majora Zaharija Ostojića od 6. decembra 1943. Draži Mihailoviću o potrebi većeg angažovanja četnika s okupatorskim trupama radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ u Srbiju]&lt;/ref&gt;|Pismo majora Ostojića generalu Mihailoviću od 6. decembra 1943. godine}}

Četničko-njemački odnosi bili su opterećeni međusobnim nepovjerenjem i sviješću o suprotstavljenosti ciljeva i interesa dviju stranâ. U telegramu koji je 29. januara [[1944]]. godine [[Joachim von Ribbentrop]], njemački ministar vanjskih poslova, uputio  specijalnom opunomoćeniku za Jugoistočnu Evropu [[Hermann Neubacher|Hermannu Neubacheru]], reflektuje se jasan stav političkog i vojnog vrha u [[Berlin]]u o generalu Draži Mihailoviću, dok su podređenima date precizne smjernice za držanje prema četničkom pokretu:
{{izdvojeni citat|Jedino se mogu ćuteći trpeti privremeni aranžmani nižih vojnih komandi sa Dražom Mihailovićem s ciljem suzbijanja zajedničkog neprijatelja Tita. On i njegovi ljudi ostaju i dalje, na kraju, naši neprijatelji. Zato je sada, kao i do sada, potrebno biti krajnje oprezan prema Draži Mihailoviću i njegovim četnicima, a naročito se ne sme nijednog trenutka izgubiti iz vida da će pomoć koju mu mi sada direktno ili indirektno pružamo radi vođenja borbe protiv Tita, kasnije najverovatnije biti upotrebljena protiv nas... Rat na Balkanu Nemačka je vodila zato da bi jednom zauvek uništila srpsko žarište nemira... Mi nemamo, otud, nikakvog interesa da ponovo razbuktavamo velikosrpski duh.&lt;ref&gt;Akten zur deutschen auswartigen Politik — ADAP/E/VII, s. 374–375.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Vasa Kazimirović, NDH u svetlosti dokumenata, Nova knjiga/Narodna knjiga, Beograd, 1987, str. 169.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005. str. 20.&lt;/ref&gt;}}

Izveštaje o sklapanju ugovora četnika sa Wehrmachtom presrele su i dešifrovale savezničke obaveštajne službe, što je imalo bitnu ulogu u konačnom opredeljivanju [[Čerčil]]a za Tita, a protiv Mihailovića.&lt;ref&gt;Cripps, John (2001). &quot;Mihailović or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose&quot;. {{ISBN|0593 049101}}&lt;/ref&gt;

No, Nemci nisu bili zadovoljni primenom nekih sporazuma, jer je uprkos njima dolazilo do incidenata, odnosno diverzija i napada na pripadnike [[Srpska Državna Straža|Srpske Državne Straže]] od strane četnika, usled čega je general [[Hans Felber]] pokrenuo nekoliko hapšenja i racija protiv četnika počev od februara [[1944]].

=== Borbe pod nemačkom komandom (1943) ===
{{main|Operacija Kugelblic}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Herzegovina in 1943.jpg|minijatura|Četnici i Nemci u Hercegovini 1943.]]

[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-005-0018-07, Jugoslawien, Polizeieinsatz mit Spähpanzer.jpg|thumb|Nemačka lokalna milicija sa italijanskim bornim kolima (izvor: ''Bundesarchiv'', [[1943]]).]]

{{izdvojeni citat|„Borbeno sadejstvo sa četničkim grupama duž glavne saobraćajnice [[Bihać]] — [[Gračac]] — [[Knin]] — [[Drniš]] — [[Šibenik]] sastoji se u tome što su četnici okupljeni u posebnim uporištima uz oslonac na nemačke trupe. Četničke vođe primaju naloge i uputstva o vršenju zadataka obezbeđenja i izviđanja od zapovednika nemačkih uporišta.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=346&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgemeinschaften mit Cetnikgruppen bestehen entlang der Hauptversorgungsstrasse Bihac – Gracac – Knin – Drnis – Sibenik derart, dass die Cetniks in besonderen Stützpunkten in Anlehnung an deutsche Truppen zusammengefasst sind. Die Cetnikführer erhalten Aufträge und Weisungen für Sicherungs– und Aufklärungsaufgaben durch deutsche Stützpunktführer.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u NDH]&lt;/ref&gt;|Njemački izveštaj o saradnji sa četnicima protiv partizana u Dalmaciji i Bosni (19. novembar [[1943]]).}}

Kratko po zauzimanju italijanske okupacione zone od strane njemačkih trupâ, četnici s teritorije [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] stupaju u borbeno savezništvo sa njima. Kako javlja obavještajno odjeljenje [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], u blizini [[Plitvička Jezera (općina)|Plitvičkih Jezera]] došlo je krajem septembra 1943. godine do prvog krupnijeg angažiranja lokalnih četničkih jedinicâ na njemačkoj strani. Ovom prilikom su četnici nanijeli partizanima ozbiljne gubitke:
{{izdvojeni citat|Agent za vezu javlja o izviđanju od 27. IX: Jaka skupina lojalnih četnika s njemačkom opremom provalila je 20. septembra na područje [[Korenica|Korenice]], [[Prijeboj (Plitvička jezera)|Prijeboj]]a (16 km zap. od [[Bihać]]a), Babinog Potoka (28 km z. od Bihaća), [[Krbavica|Krbavice]] (23 km jz. do Bihaća), te uništila sve komunističke prometne veze. Četnici su nanijeli velike gubitke komunistima kod Mirić Štropine (3 sjz. od Prijeboja), 350 mrtvih.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=196&amp;broj=390 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7457118.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;29.9. V–Mann meldet Beobachtung vom 27.9.: &lt;/br&gt; Starke Gruppe loyaler Cetniks mit deutscher Ausrüstung an 20.9. in Raum Korenica (1558), Prijeboj (16 W), Babin Potok (28 W), Krbavica (23 SW), alles Bihac, eingebrochen und haben alle Verkehrsverbindungen der Kommunisten vernichtet. Cetniks haben bei Miric Stropina (3 NW Prijeboj) den Kommunisten große Verluste, 350 Tote, beigebracht.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 3. oktobar 1943.}}

U izvorima njemačke provenijencije iz ovog perioda navodi se da su četničke jedinice asistirale okupatoru i pri izbacivanju partizana iz [[Bosansko Grahovo|Bosanskog Grahova]]:
{{izdvojeni citat|Četnici na putu za snabdijevanje Gospić — Gračac, Knin — Vrlika i Knin — Drniš, i pored oprečnih poruka DM-u, nikad ne pokazuju neprijateljstvo; naprotiv, dobro su sarađivali sa 114. lovačkom divizijom u zasjedama i [zajedno] zauzeli Bos. Grahovo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=98&amp;rec=314&amp;roll=560 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000093.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Lagebericht vom 27.9. bis 27.10.1943. &lt;/br&gt; Die Cetniks an den Nachschubstrassen Gospic – Gracac, Knin – Vrlika und Knin – Drnis sind bisher trotz abweichender Meldungen an DM. nirgends feindselig aufgetreten, haben vielmehr in Hinterhalten mit der 114.Jäg.Div. gut zusammengearbeitet und Bos.Grahovo genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Obavještajno odjeljenje [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], izvještaj za period od 27. septembra do 27. oktobra 1943.}}

U naređenju poslatom 23. oktobra 1943. iz [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] Wehrmachta, koja je bila smještena na teritoriji kvislinške NDH, navodi se sljedeće:
{{izdvojeni citat|Od 1. novembra 1943. svi pripadnici domaćih jedinica (četnici, ustaše i hrvatska žandarmerija) moraju biti u posjedu njemačkih propusnicâ.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=315&amp;roll=1295&amp;broj=606 NARA, T315, Roll 1295, frame no. 000600.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ab 1.11.43 müssen sämtliche Cetnik–, Ustascha–, und kroatische Gendarmerie–Angehörige im Besitz von Ausweisen der Abteilung Ic sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Divizijska naredba br. 122 od 23. X 1943. godine}}

U jednoj procjeni stanja snabdijevanja, poslatoj 25. oktobra 1943. štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]] iz 114. divizije, razmotreni su modaliteti „skladištenja zalihâ [hrane] tokom zime i opskrbe za 9.500 četnika, ustaša, zarobljenika i civilnog stanovništva“, i data je projekcija da bi tovarni prostor zapremine 12 [[Tona|tona]] bio dovoljan za podmirenje dnevnih potrebâ ove grupe („9.500 ustaša, četnika, itd.“).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1362&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 001356—001357.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Anlage 1 zur Beurteilung der Versorgungslage vom 25. Oktober 1943. &lt;/br&gt; a.) Berücksichtigung der Winterbevorratung und Versorgung der 9500 Cetniks, Ustaschen, Gefangenen und Zivilbevölkerung; &lt;/br&gt; Dabei ist die Versorgung der 9.500 Ustaschen, Cetniks usw. im hiesigen Raum nicht in Rechnung gestellt. Es würden also hierfür noch täglich 12 to Laderaum möglich sein.&quot;}})&lt;/ref&gt; Takođe, u naredbi o snabdijevanju iz 114. divizije Wehrmachta s početka decembra 1943. godine, precizno je određeno dnevno sljedovanje četničkih jedinicâ u zoni odgovornosti divizije (najvjerovatnije je riječ o [[Dinarska divizija JVuO|Dinarskoj diviziji JVuO]] pod [[Momčilo Đujić|Đujićevom]] komandom):
{{izdvojeni citat|Od sada se četnicima izdaje sljedovanje koje se sastoji od: &lt;/br&gt; 1 porcija hljeba; 1 porcija povrća; 1 porcija namaza (mast ili marmelada); 1 porcija soli; 2 porcije napitka; 1 porcija duhana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=822&amp;rec=315&amp;roll=1295 NARA, T315, Roll 1295, frames no. 000815—000816.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Verpflegung der Cetniks: &lt;/br&gt; Als Verpflegung für Cetniks sind ab sofort nur folgende Portionen auszugeben bezw. zu empfangen: &lt;/br&gt; 1 Brotportion, &lt;/br&gt; 1 Gemüseportion, &lt;/br&gt; 1 Brotaufstrichportion (Fett oder Marmelade), &lt;/br&gt; 1 Salzportion, &lt;/br&gt; 2 Getränkeportionen, &lt;/br&gt; 1 Tabakportion.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Posebna direktiva za snabdijevanje br. 65/43 (2.12.43)}}

{{izdvojeni citat|Četnici dobijaju snabdijevanje u skladu sa listama imena koje se stalno kontrolišu; municija za pješadijsko naoružanje se izdaje povremeno, uz strogu kontrolu potrošnje; svaki četnik nosi zvaničnu iskaznicu – oni bez iskaznice se hapse i razoružavaju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=342&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000338.] ({{jez-njem|&quot;Die Division gewährt den nach eigenen Wünschen beweglich und abseits ihrer Wohnorte eingesetzten Cetniks Verpflegungszuschüsse. Der Verpflegungsempfang wird nach namentlichen Listen getätigt, die Verteilung wird überwacht. Nach den gleichen Richtlinien werden von Zeit zu Zeit Gewehr– und MG–Munition im Rahmen des nachgewiesenen Verschusses ausgegeben. Der Verbrauch wird nach der jeweiligen Lage auch einigermassen genau überprüft. Jeder Cetnik muss einen namentlichen Ausweis mit der Nummer seiner Handwaffe (Gewehr– oder Pistolen–Nr.), der Unterschrift des zuständigen Kommandanten und des Ic der Division versehen, besitzen. Ohne Ausweis angetroffene Cetniks werden im Einvernehmen mit den Cetnik–Führern festgenommen und entwaffnet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima (5. novembar 1943).}}

U izvještaju [[114. lovačka divizija|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. detaljno se opisuje saradnja jedinica [[Wehrmacht]]a sa snagama pod komandom vojvodâ [[Momčilo Đujić|Momčila Đujića]], [[Mane Rokvić|Maneta Rokvića]] i [[Radomira Ðekića Ðeda]]. Njemački oficiri zaključuju da okupator ima veliku korist od četnika:

{{izdvojeni citat|Četnički vojvoda Mane Rokvić može se opisati kao apsolutno pouzdan. Već je pružio vrijedne usluge u oblasti [[Bosanski Petrovac|Bos. Petrovca]] gdje je bio raspoređen u prethodnici tokom čitavog napredovanja divizije, svuda uspostavljajući kontakt sa lokalnim četničkim jedinicama i značajno doprinoseći uspostavljanju povjerenja civilnog stanovništva u njemački Vermaht. Njegove mjere za održavanje discipline među četnicima i njegov oštar obračun sa sumnjivim [licima] i banditima dobro su poznati. [...] Iako se Đujić ne može smatrati potpuno pouzdanim, njegova podrška u borbi protiv komunizma trenutno je dragocjena. Divizija će učiniti sve što je u njenoj moći da ga u javnosti prikaže toliko pronjemački nastrojenim kako bi njegov povratak u neprijateljski tabor jednog dana bio onemogućen. [...] Četnički vojvoda Ðedo potiče iz Crne Gore i pristalica je pokreta Koste Pećanca, koji je, na osnovu prethodnog iskustva, održavao jasnu distancu od pokreta DM. Ðedo ostavlja veoma dobar lični utisak, izrazito je drzak [u borbi] protiv bandita i sumnjivih, i jasno je naklonjen njemačkom Vermahtu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=341&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000337—000341.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Der Cetnik–Vojvode Mane Rockvic [sic!] ist als unbedingt zuverlässig zu bezeichnen. Er hat bereits im Raum Bos. Petrovac wertvolle Dienst geleistet und war auch während des ganzen Vormarsches der Division bei der Spitze eingesetzt, stellte überall die Verbindung mit den örtlichen Cetnik–Einheiten her und hat in starken Masse für die Begründung des Vertrauens der Zivilbevölkerung zur deutschen Wehrmacht beigetragen. Seine Massnahmen zur Erhaltung der Disziplin unter den Cetniks, sein scharfes Durchgreifen gegen Verdächtige und Banditen, sind bekannt. &lt;/br&gt; Wenn auch Djujic als nicht voll zuverlässig angesehen werden kann, so ist aber seine Unterstützung im Kampf gegen den Kommunismus z.Zt. wertvoll. Seitens der Division wird alles versucht werden, um ihm in der Öffentlichkeit soweit als deutschfreundlich herauszustellen, dass ihm eines Tages der Rückzug in das feindliche Lager unmöglich gemacht wird. &lt;/br&gt; Der Cetnik–Vojvode Dzedo stammt aus Montenegro, ist Anhänger Richtung Kosta Pecanac, die nach bisherigen Erfahrungen klaren Abstand zur D.M.–Bewegung gehalten hat. Dzedo macht persönlich einen sehr guten Eindruck, ist ein ausgesprochener Draufgänger gegen Banditen wie Verdächtige und der Deutschen Wehrmacht eindeutig zugeneigt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima od 5. novembra 1943.}}

{{izdvojeni citat|Glavna komanda predlaže stvaranje oficirske ispostave pri štabu XV brd. korpusa za nadzor i vođenje četničkih grupâ koje se koriste za zaštitu cesta za snabdijevanje, željezničkih pruga i važnijih ratnih pogona.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=554&amp;broj=90 NARA, T314, Roll 554, frame no. 000084.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. beantragt Schaffung einer Offz.–Planstelle beim Stab XV.Geb.A.K. zur Überwachung und Anleitung der Cetnikverbände, die zur Sicherung von Nachschubstrassen, Eisenbahnen und kriegswichtiger Anlagen eingesetzt sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan od četničkih komandanata koji se dosljedno isticao kontinuiranom kolaboracijom sa njemačkim okupatorom bio je vojvoda [[Uroš Drenović]]. Nadležni okupacioni organi bili su zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje s Drenovićem, što se vidi i iz izvještaja XV brdskog armijskog korpusa od 26. XI 1943, u kom se pohvaljuje njegovo „lojalno držanje“:

{{izdvojeni citat|Predmet: &lt;/br&gt; Nemačka komanda za vezu kod četničkog vođe Drenovića: &lt;/br&gt; Četnička grupa Drenović z. i j-z od Banje Luke od jedno 1500 ljudi ima već godinu i po prema nemačkom Vermahtu i prema hrvatskoj državi lojalno držanje, i naše izviđačke i bezbednosne akcije korisno podržava. U nekim slučajeva bili su podržani sa nešto municije. Hrvatska vlada razmatrala je ideju da dovede Drenovića u Sabor za predstavnika svih pravoslavnih. Komanda Kirhner (puk Brandenburg) poslala je u dogovoru sa obaveštajnim odeljenjem [korpusa] Drenoviću komandu za vezu, i postigla je značajne rezultate u pogledu specijalnih misija.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=560&amp;broj=390 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000384.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. XV G.A.K, Abt.Ic, Betr.: Dtsch.Verb.Kdo. bei Cetnikführer Drenovic. An Pz.A.O.K.2.Ic/AO, 26.11.43: Die Cetnikgruppe Drenovic w. u. sw. Banja Luka mit etwa 1500 Mann hat seit über 1 1/2 Jahre der deutschen Wehmacht und dem kroat. Staat gegenüber eine loyale Haltung eingenommen und die eigene Aufklärung und Sicherung stets wertvoll unterstützt. In einzelnen Fällen wurde sie mit Inf.Mun. unterstützt. Die kroatische Regierung hat die Berufung des Drenovic in den Sabor (Landtag) als Vertreter aller Pravoslaven erwogen. Das Kdo. Kirchner (Rgt.Brandenburg) hat im Einvernehmen mit der Abt.Ic für seine Zwecke ein Verbindungs–Kommando zu Drenovic entsandt und in kürzester Zeit wertvolle Ergebnisse im Sinne des Sonder–Auftrages erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 15. brd. korpusa, Obaveštajno odeljenje, za obav. odeljenje komande 2. okl. armije, 26.11.43.}}

Četnički su odredi na teritoriji marionetske NDH pružali veoma značajnu potporu njemačkim vlastima, bez koje ove ne bi uspjele efikasno održavati okupacioni sistem. U izvještaju [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] [[Wehrmacht]]a iz prve nedjelje decembra 1943. provijava upravo ovakvo gledište; istaknuto je, pak, da bi četnike trebalo (zbog „ispadâ prema hrvatskom stanovništvu“) ograničiti „na rad u srpskim selima“: 
{{izdvojeni citat|Budući da vlastite snage i ustaše nisu dovoljne da same umire i osiguraju golemo područje, divizija se ne može odreći suradnje četnika. Trenutačno, drugačije rješenje ne bi bilo moguće zbog nedostatka dodatnih snaga. No, ne zanemaruje se da se suradnja s četnicima ne čini dugoročno održivom zbog njihovih političkih ciljeva. Stoga će se i dalje jačati utjecaj ustaša, a time i hrvatske države, kako bi se postupno udaljili od četničkih snaga i deportirali oni [četnici] koji nisu mještani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=788&amp;rec=314&amp;roll=555 NARA, T314, Roll 555, frames no. 000782—000783.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Da die eigene Kräfte und die Ustascha allein zur Befriedung und Sicherung des weiten Raumes nicht ausreichen, kann auf eine Mitarbeit der Cetniks noch nicht verzichtet werden. Im Augenblick wäre eine Lösung von ihnen mangels anderer Kräfte nicht möglich. Es wird jedoch nicht verkannt, dass auf die Dauer eine Zusammenarbeit mit den Cetniks auf Grund ihrer politischen Zielsetzung nicht tragbar orscheint. Es wird daher der Einfluss der Ustascha und damit des kroatischen Staates weiterhin gestärkt werden, um allmählich von den Cetnik–Verbänden abrücken zu können, die nicht ortsansässigen abzuschieben. Der Anfang hierzu ist gemacht. Um die Unzuträglichkeiten zu beenden, die sich daraus ergeben, dass in rein kroatischen Gegenden die eingesetaten Cetnik–Verbände die Bevölkerung belästigen und auch ausplündern, ist in Durchführung, sie aus diesen Gebieten herauszuziehen und nur noch in Orten mit pravoslavischer Bevölkerung zu Sicherungszwecken einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Procjena situacije 264. pješadijske divizije (7.12.43)}}

Komanda Jugoistoka je istog dana izvijestila Vrhovnu komandu njemačkog Wehrmachta o sadjejstvu [[114. lovačka divizija (Nemačka)|114. lovačke divizije]] i četnika u borbi protiv snaga [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]]:
{{izdvojeni citat|114. lovačka divizija: čišćenje prostora oko [[Vrlika|Vrlike]] u saradnji sa četnicima završeno; neprijatelj je izgubio 22 mrtva i 20 zarobljenih; veliki plen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=78&amp;broj=89&amp;roll=331 NARA, T78, Roll 331, frame no. 6287993.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;114. JG. DIV: SAEUBERUNG IN RAUMES VRLIKA IM ZUSAMMENWIRKEN MIT CETNIKS NACH WEITEREN 22 FEINDTOTEN U. 20 GEFANGENEN BEI EINBRINGUNG GROESSERER BEUTE ABGESCHLOSSEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 6. decembra 1943 (7. decembar 1943.).}}

=== Borbe pod njemačkom komandom u Crnoj Gori (1943-1944) ===
{{main|Operacija Frühlingserwachen (1944)}}
[[File:Collaborationist Jakov Jovović with Germans on Cetinje.jpg|thumb|Četnički komandant [[Jakov Jovović]] sa svojim saborcima i Nemcima na [[Cetinje|Cetinju]], jesen 1943.]]

Od 17. do 24. oktobra [[1943]]. godine, njemačke okupacione snage su organizovale [[Operacija Balkanski klanac|operaciju Balkanski klanac]] (njem. ''Balkanschlucht''). Osnovni cilj operacije je bio likvidacija snagâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] i [[Divizija Garibaldi|Italijana]] koji su prešli na stranu partizana u Crnoj Gori, kao i ovladavanje [[Jadransko more|jadranskim]] zaleđem. Pored sopstvenih snaga, njemački okupator je za ovu priliku angažovao dva italijanska fašistička puka (oko devet bataljona), čiji su štabovi bili u [[Bar]]u i [[Podgorica|Podgorici]], kao i muslimansku fašističku miliciju i ostatke četnika Draže Mihailovića.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/151_5.pdf&lt;/ref&gt; Dakle, pored dvije divizije [[Wehrmacht]]a, u operaciji je učestvovalo i oko 5.000 [[Balli Kombëtar|balista]], talijanskih fašista i četnika.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/33_9.pdf&lt;/ref&gt; U depeši Vrhovnoj komandi JVuO od 20. oktobra 1943,&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, Knjiga predatih depeša CG—3, Depeša br. 211.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Др Радоје Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941—1945, Обод, Цетиње, 1977, стр. 408.&lt;/ref&gt; delegat VK JVuO u Crnoj Gori i [[Sandžak]]u major [[Rudolf Perhinek]] piše o učešću crnogorskih četnika na strani okupatora u ovoj [[Sile Osovine|osovinskoj]] operaciji: 
{{izdvojeni citat|Žalosno ali tačno. Da nisu Nemci angažovali ovolike snage, nas ovde više ne bi bilo, jer se više niko nije hteo boriti, već samo begati, ali nije se više imalo kud... Mi se izvlačimo i gledamo da smo pozadi njih, da bi iskoristili njihovu borbu sa komunistima i uništavanje istih.}}

Informacija o potpunoj potčinjenosti četničkih jedinica u okupiranoj Crnoj Gori njemačkim vlastima, kao i tijesnim vezama sa kvislinškom ''Narodnom upravom'' koju je okupator formirao, Draži Mihailoviću je bila dostavljena 1. decembra 1943. godine iz štaba majora [[Petar Baćović|Petra Baćovića]] (pseudonim »Nav-Nav«):
{{izdvojeni citat|Nemci daju oružje i odelo s a s d j k a c a m a [nedešifrovana riječ; moguće &quot;žandarmima&quot; — prim.] i nešto plate. Milicija će biti formirana kao prava vojska. Za komandanta cetinjskog bataljona major Zdravko Kasalović. Za nikšićki bataljon Boško Pavić, a mene su naimenovali za komandanta žandarmerijskog bataljona za srez šavnički. Pojava Narodne uprave i svega ovoga što se sada stvara, nije izraz želje niti naroda niti naša, već je ovo nužno zlo, između dva zla, jer drugog izlaza nema. Mi nismo u stanju samo pomoću naroda da ma šta učinimo bez pomoći Nemaca.&lt;ref&gt;AVII, kut. 276, reg. br. 7/1-35.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 47, str. 89.&lt;/ref&gt;}}

[[Ljubomir Lazarević]], inženjer iz [[Kolašin]]a (pseudonim »Bene«), 28. januara 1944. godine obavještava Dražu Mihailovića da četnici u Crnoj Gori sarađuju sa njemačkim okupacionim vlastima u svakom obliku:
{{izdvojeni citat|Svi komandanti u Crnoj Gori primili su saradnju sa Nemcima, potpisali obavezu a sa ostatcima vojske nalaze se u žici, ili u neposrednoj blizini nje. Nema ni jedne grupe u šumi koja bi pretstavljala našu borbu, oko koje bi se moglo okupljati. Vukadinović isto tako nalazi se u Podgorici ili u okolini. Nagovešteni dolazak Srbijanske vojske pozdravljen je burno svuda, ali dolazak Ljotićevaca učinio je Ljotićevce vrlo aktivnim i prete da ko god ne bude s njima, on je komunista. Po varošima teško će se iko održati jer ta formula svakoga će staviti pod udar okupatora kao komunistu. Ovaka saradnja sa njima je nemoguća, jer ovi traže prilazak njima, ne saradnju. Po selima Crne Gore gospodare komunisti. Naše akcije vrše se samo u cilju osiguranja ili odbrane nemačkih kolona. Nemačke snage na ovom terenu vrlo su male i nesposobne za ma kakvu širu akciju. Do sada nema ni izgleda na akciju. Svako dalje čekanje, pogoršava našu situaciju. Narod gubi veru u našu dobru volju i našu sposobnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}
[[File:Chetniks and Germans in Podgorica 1944.jpg|thumb|Četnički komandanti i njemački okupatori u [[Crna Gora|Crnoj Gori]]. [[Đorđije Lašić]] (prvi zdesna), šef njemačke uprave za Crnu Goru pukovnik Hajnke (treći zdesna) i Jakov Jovović (drugi slijeva) u [[Podgorica|Podgorici]], proljeće 1944.]]

Krajem februara i početkom marta 1944. godine, u tzv. [[staroj Crnoj Gori]] (preciznije u [[Katunska nahija|Katunskoj nahiji]]) organizovana je [[Operacija Bura (1944)|operacija »Bura«]]. Specifičnost ove operacije ogleda se u činjenici da su za njeno izvođenje većinu ljudstva obezbijedili četnici, dok su oficiri iz Feldkomandanture na [[Cetinje|Cetinju]] i komandant mjesta [[Podgorica|Podgorice]] rukovodili borbenim djejstvima:
{{izdvojeni citat|1.) Sumarni i iskustveni izveštaj: Operacija »Bora« od 27. 2. do 3. 3. 44. Sprovedena je četnička operacija »Bora«, pod nemačkom komandom, radi čišćenja rejona Danilovgrad — Čevo — Cetinje — Podgorica.

2.) Jedinice koje su učestvovale:

4000 ljudi nacionalne žandarmerije, milicije, 215. abver-trup, jedna brdska baterija iz ratnog plena, lovačko poterno odeljenje 181. peš. div. [...]

5.) Sprovođenje:

U delom. oštrim borbama, kolone, koje su nastupale od i,, ji., i j., polako su osvajale teren. 29. 2. zauzeto je Čevo. Neprijatelj (jačine 250 ljudi) izvukao se prema sz. Posle odlaska nemačkih snaga i započinjanja neprij. protivnapada, četnici su se delom, u paničnom strahu, povukli na svoje polazne položaje. Neprijatelj je ponovo zauzeo teren očišćen operacijom.

6.) Gubici neprijatelja:

32 mrtva, 68 ranjenih, 23 zarobljena.

Plen:

2 p. mitr., 1 mitr., 15 pušaka, 1 radio-stanica, propagandni materijal i hrana.

Sopstveni gubici:

20 mrtvih, 31 ranjen, 46 nestalih.

7.) Iskustva:

a) Građanska zaštita, usled nedovoljne opremljenosti i slabog borbenog morala, nije pogodna za izvršavanje borbenih zadataka; žandari, milicija, četnici, uz učešće nemačkih trupa, podesni za borbene zadatke i zadatke osiguranja...

e) Prilikom sličnih operacija preduslovi za uspeh su učešće nemačkih trupa, podrška teškim naoružanjem i veza do pojedinih borbenih grupa.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_30.htm Izveštaj Komande 21. brdskog armijskog korpusa od 9. marta 1944. Komandi 2. oklopne armije o zajedničkoj nemačko-četničkoj operaciji »Bora« protiv jedinica 2. korpusa NOVJ na prostoru Danilovgrad — Cetinje — Podgorica]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;broj=72&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000065.]&lt;/ref&gt;|Izvještaj komande 21. brdskog korpusa o rezultatima operacije »Bura« od 9. marta 1944. godine}}

[[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. nemački korpus]] u Crnoj Gori pokrenuo je [[10. april]]a [[1944]]. [[Operacija &quot;Frilingservahen&quot; (april-maj 1944)|operaciju &quot;Frilingservahen&quot;]], uz masovno učešće četnika. Operacija je pripremljena u saradnji sa [[Pavle Đurišić|Pavlom Đurišićem]] i započeta tako što su četnici zajedno sa Nemcima iz nemačkih garnizona napali na slobodnu teritoriju. Plan napada je bio sledeći:
{{izdvojeni citat|'''Đurišićeve snage''':

Prva borbena grupa, 700 ljudi, iz si. pravca preko rejona 5 km j. Bijelo Polje za Mojkovac.

Druga borbena grupa, 1200 ljudi, pod komandom Đurišićevog Operativnog štaba, od Brodareva preko Šahovića za Mojkovac — Kolašin.

Treća borbena grupa, 1000 ljudi, od sredine puta Pljevlja — Prijepolje pravcem Mojkovac. Četvrta borbena grupa, 1500 ljudi, od Pljevalja pravcem Mojkovac. Mojkovac treba da bude dostignut za 2 dana. Posle toga skretanje glavnine u rejon z. Tara — sz. Kolašin — Mojkovac.

'''Nemačke snage''':

1 ojač. mot. č. prodire od Brodareva do Bijelog Polja.

1 ojač. mot. č. od Pljevalja do prelaza preko Tare 22 jjz. Pljevlja.

Bat. [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]], 600 ljudi, sledi nemačke snage za Bijelo Polje, onda skreće za Mojkovac. Milicija iz Brodareva, 700 ljudi, čisti svoj rejon i prodire od Brodareva ka jjz.

Početak napada: 10. 4. 44.

[[181. pešadijska divizija (Nemačka)|181. peš. div.]] obezbediće odgovarajuće informisanje četničke Grupe &quot;Jug&quot; (major Lašić i Bukatonović [pogreška; vjerovatno je u pitanju major [[Savo Vukadinović]] — prim.] u Podgorici) kao i Grupe &quot;Nikšić&quot;.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=364&amp;rec=314&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000357.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Obaveštenje Komande 21. brdskog korpusa Komandi 181. brdske divizije od 08.04.1944., Vojnoistorijski institut, NAV--T-314, r. 663, s. 357.&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u NDH (1944) ===
[[File:August Šmidhuber, komandant 7. SS divizije, Todor Perović, lekar Trebinjskog korpusa i kapetan Milorad Vidačić, komandant Trebinjskog korpusa JVuO.jpg|thumb|Žena u crnini moli za milost Milorada Vidačića, komandanta Trebinjskog korpusa JVuO. Prisutni su još [[August Schmidhuber]], komandant 2. puka [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS divizije]] (prvi lijevo), Todor Perović, predstavnik četničke komande istočne Bosne i Hercegovine (drugi lijevo) i neimenovani oficir [[Schutzstaffel|SS]]-a. Fotografija je nastala tokom njemačke [[Operacija Gama|operacije Gama]] protiv partizana u [[Istočna Hercegovina|istočnoj Hercegovini]] (ljeto/jesen 1943. godine).&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2015/08/bk0034.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0034 | Photo | SS-Freiwilligen-Gebirgs-Division &quot;Prinz Eugen&quot;]&lt;/ref&gt;]]

Kolaboracija četnika u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] sa njemačkim okupacionim snagama postala je intenzivnija tokom zime 1943-1944, makar u slučaju hrvatskih kvislinških snaga i četnika bila pod neprestanom tenzijom. Podaci navedeni u izvještaju generala [[Edmund Glaise von Horstenau|Glaisea von Horstenaua]] od 26. februara 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=236&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000236.]&lt;/ref&gt; zasnovani na službenim podacima NDH otkrivaju opseg kolaboracije: 11. februara bilo je na teritoriju NDH trideset i pet posebno imenovanih četničkih grupa sa procijenjenih 23.300 ljudi pod oružjem. Neke manje jedinice su brojale od 200 do 400 pripadnika, dok su ostale, poput [[Momčilo Đujić|Đujić]]eve grupe, imale i do 2.500 vojnika i oficira. Od toga je s Nijemcima i vlastima NDH kolaboriralo devetnaest grupa (ukupno 17.500 ljudi); šesnaest ostalih grupa s oko 5.800 ljudi ubrajane su u pobunjene četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=237&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000237—000240.]&lt;/ref&gt; S iznimkom odreda vojvode [[Uroš Drenović|Uroša Drenovića]] u sjeverozapadnoj Bosni (oko 400 ljudi), kojeg su vlasti NDH smatrale potpuno lojalnim, za sve druge četničke kolaborirajuće grupe ustaške su vlasti držale da se prema Nijemcima odnose osobito prijateljski kako bi od njih izvukle što više oružja i municije, dok se istovremeno drže neprijateljski prema NDH.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_64.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje KOLABORACIJA IZVAN SRBIJE DO OKTOBRA 1944.]&lt;/ref&gt;

Iako se vojvoda [[Radivoje Kerović]], komandant [[Majevica|majevičkih]] četnika, u Horstenauovom izvještaju ubraja među »pobunjene četnike« (i to kao prvi na spisku, dok se za njegov odred tvrdi da ima 1000 ljudi, tj. da je najbrojniji), u dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 18. februar 1944. godine njegova lojalnost uopšte nije dovedena u pitanje:
{{izdvojeni citat|Upit kod [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]] u vezi snabdijevanja municijom Kerovića koji se smatra lojalnim, i 200 ljudi tzv. [[Zeleni kadar|zelenog kadra]], koji se bore protiv crvenih zapadno od [[Koviljača|Koviljače]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=17&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000013.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beim Pz.AOK. 2 wird angefragt, ob Bedenken bestehen gegen Unterstützung mit Munition der im Raume westlich Koviljaca stehenden Cetniks des Kerovic, die als loyal angesehen werden und 200 Mann des sog. &quot;Grünen Kaders&quot; in Kampf gegen die Roten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnog zapovjednika Jugoistoka (18. februar 1944.)}}

Od 23. do 25. januara 1944. godine, na području između [[Knin]]a i [[Kistanje|Kistanja]] organizovana je [[Operacija Frühlingswetter|operacija »Frühlingsgewitter«]]. Vodeći borbe protiv jedinicâ iz sastava [[19. sjevernodalmatinska divizija NOVJ|19. divizije NOVJ]], operaciju su izveli dijelovi [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] Wehrmachta, zatim 92. motorizovani grenadirski puk i 3. bataljon 98. brdskog lovačkog puka [[1. brdska divizija (Njemačka)|1. brdske divizije]]. Njemačkom okupatoru pridružile su se snage lokalnih četnikâ, najvjerovatnije iz [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]]. U izvještaju 264. pješadijske divizije od 25. januara 1944, poslatom Komandi [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|15. brdskog armijskog korpusa]], njemačkim gubicima tokom operacije pribrojani su oni iz četničkih redovâ:
{{izdvojeni citat|
Sumarni izveštaj »Frilingsgeviter«:

1.) Delimičan ogorčeni otpor neprijatelja kod Ervenika, Bratiškovaca, Kistanja, Radučića slomljen je energičnim zahvatom. Banditi iznenađeni prodorom 92. gren. p. (mot.) od sz. prema Kistanju.

2.) Gubici:

A.) sopstveni: 1 poginuo, 3 ranjena, 1 četnik poginuo.

B.) neprijatelj: 66 poginulih izbrojano, procenjuje se daljih 60 do 70 poginulih i ranjenih. 35 zarobljenika u eng. uniformama iz Štaba 19. dalm. div. i 5. brig.

C.) Zaplenjeno: 1 mitr., 3 puš. mitr., 42 autom., 2 pt puške, 1 l. minob., 1 telefon, 46 karab., 30 eng. mina, 10.000 metaka peš. mun., 60 kom. mina za 1. minob., 3 engl. bicikla.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_21.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 25. januara 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o sopstvenim i neprijateljskim gubicima u operaciji »Frilingsgeviter« na prostoru Knin — Kistanje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=293&amp;rec=314&amp;roll=561 NARA, T314, Roll 561, frame no. 000287.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;ABSCHLUSSMELDUNG ”FRUEHLINGSGEWITTER”: &lt;/br&gt; 1.) TEILWEISE HEFTIGER FEINDWIDERSTAND BEI ERVENIK, BRATISKOVCI, KISTANJE, RADUCIC WURDE IM ENERGISCHEN ZUGREIFEN GEBROCHEN. BANDITEN DURCH EINBRUCH GREN. RGT. (MOT) 92 VON NW NACH KISTANJE UEBERRASCHT. &lt;/br&gt; 2.) VERLUSTE: &lt;/br&gt; A.) EIGENE: 1 TOTER, 3 VERWUNDETE, 1 CETNIK TOT. &lt;/br&gt; B.) FEIND: 66 GEZAEHLTE TOTE, 60 BIS 70 WEITERE TOTE UND VERWUNDETE GESCHAETZT. 35 GEFANGENE IN ENGL. UNIFORM VON STAB 19. DALM. DIV. UND ROEM. 5. BRIG. &lt;/br&gt; C.) BEUTE: 1 S.MG., 3 LE. MG., 42 MP., 2 PZ. BUECHSEN, 1 LE. GR. W., 1 FERNSCHRECHGERAET, 46 KARAB., 30 ENGL. MINEN, 10000 SCHUSS INF. MUN., 60 SCHUSS LE. GR.W. MUN., 3 ENGL. FAHRRAEDER.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}
[[File:Hercegovački četnici i njemački vojnici s narodnim herojem Miletom Okiljevićem uoči njegovog strijeljanja juna 1944.jpg|thumb|Pripadnici [[369. legionarska divizija|369. „Vražje“ divizije]] i četnici Gatačke brigade Nevesinjskog korpusa JVuO sa vezanim [[Miletom Okiljevićem]], zamjenikom političkog komesara II čete I bataljona XI hercegovačke brigade, zarobljenim u borbama za Gat 15. maja 1944. godine (istog mjeseca je i strijeljan). Okiljević je proglašen 1951. godine za [[Narodni heroj Jugoslavije|narodnog heroja Jugoslavije]].&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2017/10/bk0272.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0272 | Photo | 369. (kroatische) Infanterie-Division]&lt;/ref&gt;]]

Vojvoda [[Dobroslav Jevđević]] je, pored Momčila Đujića i [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]], vjerovatno najdalje otišao u kolaboraciji s njemačkim okupatorom, kada su u pitanju četničke jedinice van teritorije okupirane Srbije. Nakon kapitulacije Italije, boravio je u Rimu okupiranom od nacista. Nakon toga, našao se u Trstu, gdje je uspostavio čvrste veze s njemačkom obaveštajnom službom:
{{izdvojeni citat|Ja sam javio Đujiću da preko naših ljudi u Sušaku i Trstu prihvate naše oficire koji idu iz Italije i upućuje u Liku i zap. Bosnu. Ovo sam javio i našima u Rim. Kap. Đaković javlja da su Nemci pobili oko 14000 partizana na prostoriji Crikvenica — Sušak — Rijeka, od kapitulacije Italije do danas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 20. februara 1944, poslatom majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]], komandantu Zapadne Bosne JVuO, kapetan [[Ilija Jevtić]] piše o totalnoj subordinaciji [[Dinarska divizija|Dinarske divizije]] Nijemcima, koji u potpunosti kontrolišu četnike pod komandom vojvode Đujića:
{{izdvojeni citat|Sem samog vojvode Đujića i jednog malog broja četnika, svi četnici Dinarske oblasti (oko hiljadu devet stotina i nekoliko) nalaze se pod nemačkom komandom. Hranu, odeću, obuću, cigarete i novac svaki četnik i njegov starešina prima kao i nemački vojnik odn. oficir. Svu municiju i oružje primaju takođe od Nemaca. Četnici pod nemačkom komandom nalaze se po bunkerima počev od Knina do Šibenika i Splita. U pojedinim bunkerima su izmešani, pola četnici pola ustaše. Nemački oficiri dolaze na Kosovo polje u četničku diviziju, a isto tako naši četnički oficiri i ostale starešine na čelu sa Đujićevim načelnikom štaba odlaze u Nemačku diviziju. Voze se na nemačkim automobilima kroz Knin i t.d. Jednom rečju između četnika i Nemaca postoji najtešnja saradnja i nemačka puna kontrola nad radom četnika. Jedino se pop Đujić, kao komandant divizije, sa svojom užom pratnjom ne pojavljuje pred njima.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_78.htm Izveštaj kapetana Ilije Jevtića od 20. februara 1944. komandantu zapadne Bosne o svom radu i saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji i Lici]&lt;/ref&gt;}}

Njemački poručnik [[Reinhard Kopps]], poznatiji kao ''Konrad'', bio je šef jedne obavještajne grupe [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]. Kada je 3. marta 1944. došao iz [[Beograd]]a u [[Dalmacija|Dalmaciju]], sobom je doveo nekoliko [[ZBOR|ljotićevaca]], između ostalih i Roka Kaleba, pripadnika antikomunističke organizacije »[[Beli Orlovi]]«. Od ostataka Đačkog bataljona (ranije: Splitsko-šibenska četa), koji su uglavnom bili ljotićevci, i dijela četnika koje mu je ustupio vojvoda Đujić, poručnik Kopps je formirao odred »Konrad« čiji je zadatak bio da vrši diverzije na partizanske štabove, organe narodne vlasti, ubija simpatizere NOP-a i da spriječi veze iz unutrašnjosti sa jedinicama i štabovima NOVJ na otocima. Grupa »Konrad« brojila je oko 30 ljudi — četnika i Nijemaca, sa sjedištem u selu [[Zablaće]], pokraj [[Šibenik]]a.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_167.htm Izveštaj Štaba Dinarske četničke oblasti od 29. maja 1944. komandantu oblasti o akciji Grupe &quot;Konrad&quot; protiv pripadnika NOP-a na području Dalmacije]&lt;/ref&gt; U izvještaju koji je 11. marta 1944. godine uputio komandi [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]], o suradnji sa četnicima vojvode Đujića Kopps je zapisao sljedeće:
{{izdvojeni citat|''Predmet: Četničke jedinice u sjevernoj Dalmaciji.'' 

Četnici su u sjevernoj Dalmaciji grupisani u jednu [[Dinarska divizija JVuO|diviziju »Dinara«]], čiji se štab nalazi u [[Kosovo polje (Dalmacija)|Kosovu]], 11 km južno od Knina. Komandovanje je u rukama vojvode Momčila Đujića, uz podršku majora Kapetanovića i kapetana Mijovića. Jačina grupâ, podređenih ovoj komandi, trenutno iznosi oko 6500 ljudi. Utjecajna zona se poklapa sa rajonom naseljenim Srbima unutar trokuta [[Knin]]—[[Šibenik]]—[[Zadar]] i doseže do zone [[Lika|Like]]. Operaciona zona je cijeli ovaj trokut, a naročito veće komunističke, partizanske oblasti, koje su naseljene Hrvatima. Do sada su vojne operacije izvođene u suradnji sa njemačkim divizijama, o čijim su rezultatima ove izvještavane. Znatni dijelovi ovih četničkih jedinica angažirani su na osiguranju njemačkih puteva za dotur.

Posmatrano s vojne strane, trenutno se četnička suradnja sa njemačkim jedinicama ocjenjuje kao pozitivna. Na osnovu snaga, koje nam se ovdje nude, može se zaključiti da ona nije iskorištena u potpunosti, ali i ono što je do sada učinjeno upućuje na činjenicu, da bi njihovo dalje angažiranje u vojnom pogledu za nas bilo povoljno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_21_10.pdf#page=1414 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu, Narodnooslobodilačka borba u Dalmaciji, knjiga 10: siječanj—ožujak 1944. godine (tom 21, dokument br. 402, str. 1414—1418.)]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=696&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000692.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr. Cetnik–Verbaende Norddalmatien. &lt;/br&gt; In Norddalmatien sind die Cetniks in einer Division &quot;Dinara&quot; zusammengefasst, deren Hauptquartier in Kosovo, 11 km s. Knin, liegt. Die Fuehrung liegt in den Haenden des Wojwoden Momcilo Djujitsch, der seinerseits unterstuetzt wird von Major Kapetanowitsch und Hauptmann Miowitsch. Die Staerke der diesem Kommando unterstellten Gruppen belaeuft sich z.Zt. auf etwa 6500 Mann. Das Einflussgebiet stimmt ueberein mit dem serbischen Siedlungsraum innerhalb des Dreiecks Knin–Sibenik–Zara und reicht bis ins Lika–Gebiet hinein. Operationsgebiet ist dieses gesamte Dreieck, insbesondere die in ihm liegenden groesseren, kroatisch besiedelten kommunistischen Partisanbereiche. Militaerische Operationen wurden bislang in Zusammenarbeit mit deutschen Divisionen durchgefuehrt und deren Ergebnisse dorthin gemeldet. Darueber hinaus sind wesentliche Teile dieser Cetnik–Verbaende zur Sicherung deutscher Nachschubstrassen eingesetzt. &lt;/br&gt; Militaerisch gesehen ist somit die Zusammenarbeit der Cetniks mit deutschen Verbaenden zur Zeit positiv zu beurteilen. Sie fuehrt wohl noch keineswegs zu voller Ausnutzung der sich hier uns anbietenden Kraefte, doch berechtigt das bisher Geleistete zu der Auffassung, dass ein weiterer Einsatz sich fuer uns militaerisch guenstig auswirken muss.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj jedinice »Konrad« od 11. ožujka 1944. Komandi Druge oklopne armije o četničkim jedinicama u sjevernoj Dalmaciji}}

Na osnovu svega iznesenog, poručnik Konrad predlaže nadređenim: „Što se tiče upotrebe četničkih jedinica sjeverne Dalmacije u vojne svrhe, treba reći da one predstavljaju samo nastavak prakse talijanskih jedinica. Uz to se prije svega mora dodati i to, da se Talijani nikada nisu usuđivali — i pored svih hrvatskih suprotnih tvrdnji — da u većem obimu sprovedu vojnu suradnju, jer oni nisu željeli da se ojačaju četnici, tada još neoprobani u težoj političkoj situaciji. Dok su Talijani sprovodili samo djelomične operacije, danas je, uz strogu kontrolu i rukovođenje, moguća mnogo obimnija mobilizacija četničkih jedinica. Đujić nam je rekao da će se njegove jedinice, nakon čišćenja partizanskih oblasti u dalmatinskom području, angažirati tako što će u suradnji sa njemačkim komandama izvršiti zapriječavanja Titovih kanala za snabdijevanje. Na osnovu ovdje poznatih činjenica ovo izgleda apsolutno moguće.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=700&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000696.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zur militaerischen Verwendung der Cetnikverbaende Norddalmatiens ist zu sagen, dass sie nur eine Fortsetzung der italienischen Verbindungen darstellen wuerde. Dazu muss allerdings hinzugefuegt werden, dass die Italiener es niemals gewagt haben – trotz aller gegenteiligen wiederholten kroatischen Behauptungen – in grossem Stil militaerische Zusammenarbeit durchzufuehren, da sie die damals noch nicht erprobten Cetniks in einer im uebrigen noch unreiferen groesseren politischen Lage nicht zu stark werden lassen wollten. Waehrend somit die Italiener nur Teilunternehmen durchfuehrten, waere bei straffer Kontrolle und Steuerung der Cetnikverbaende heute ein Heranziehen in weit groesserem Umfang moeglich. Djujitsch hat sich uns gegenueber bereiterklaert, seine Verbaende nach Saeuberung der Partisanengebiete im dalmatinischen Raum so einzusetzen, dass in Zusammenarbeit mit deutschen Dienststellen eine Sperrung der Versorgungskanaele Titos erfolgt. Auf Grund der hier bekannten Unterlagen erscheint dies vollkommen moeglich.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Helmuth von Pannwitz and Chetniks.jpg|thumb|Njemački general [[Helmuth von Pannwitz]], zapovjednik [[15. SS kozački konjanički korpus|15. SS kozačkog korpusa]], u društvu četničkih oficirâ s teritorije NDH.]]

U izvještaju Višeg SS i policijskog vođe u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ''[[Gruppenführer]]a'' [[Konstantina Kammerhofera]] za mjesec mart 1944. godine, iskazano je stanovito nezadovoljstvo učinkovitošću četnikâ u Bosni i Hercegovini u borbi protiv NOVJ:
{{izdvojeni citat|Policijska oblast II ([[Sarajevo]]): [...] &lt;/br&gt; Borbena vrijednost četnika stacioniranih u policijskoj oblasti Sarajevo nastavila je opadati; borbe u okolici [[Višegrad]]a i [[Trebinje|Trebinja]] pokazale su da se oni mogu uspješno oduprijeti [neprijatelju] samo uz njemačku podršku. U [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], četnici nisu pokazali nikakvu vlastitu inicijativu tijekom izvještajnog perioda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=228&amp;rec=314&amp;roll=1548 NARA, T314, Roll 1548, frame no. 000222.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Polizeigebiet II (Sarajevo): &lt;/br&gt; Der Kampfwert der im Polizeigebiet Sarajevo stehenden Cetniks ist weiter gesunken, bei den Kämpfen im Raum von Visegrad und Trebinje hat sich gezeigt, daß sie sich nur mit deutscher Unterstützung erfolgreich zur Wehr setzen können. In Ostbosnien zeigten sich die Cetniks im Berichtsmonat ohne eigene Initiative.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj za mart 1944. godine Višeg SS i policijskog vođe u Hrvatskoj (6. IV 1944).}}

Konverzacija vođena između njemačkog opunomoćenog generala u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau|Edmunda Glaisea von Horstenaua]] i feldmaršala [[Wilhelm Keitel|Wilhelma Keitela]], prilikom posjete Hitlerovom glavnom štabu početkom marta 1944, otkriva kakva je bila percepcija statusa četnika u NDH od strane vojnog vrha Trećeg Reicha: „U [[Berchtesgaden|Berhtesgaden]]u ljubazno me je primio Kajtel. Informisao me je o toku razgovora sa [[Nikola Mandić|Mandić]]em i Perićem [predsjednik vlade i ministar vanjskih poslova NDH — prim.]. U više navrata morao sam da ga prekinem kako bih ga ispravio, a pre svega u pogledu četničkog pitanja. On je mislio da se četnici sastoje samo od nekoliko dobrovoljaca (skraćeno „Hiwis“, dolazi od nemačke reči „Hilfswilligen“, prim. prev.), koji služe u nemačkim divizijama.“&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 456.&lt;/ref&gt;

Njemački nadležni organi su ukazivali svojim višim komandama i na vidljivu diskrepanciju u domaćem antikomunističkom taboru u kontekstu »borbe protiv bandi«. Tako se u izvještaju 264. pješadijske divizije od 10. aprila 1944. na jednoj strani tvrdi da „hrvatske vlasti očigledno poseduju vrlo malo poverenja u trajno postojanje vlastite vlade“,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_43.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji]&lt;/ref&gt; dok se za četnike Dinarske divizije pod Đujićevom komandom navodi:
{{izdvojeni citat|Nasuprot ovom, četnike treba ceniti kao jedini pouzdani faktor borbe protiv komunističkih bandi. Oni raspolažu, pored jednog boljeg rukovođenja i organizacije, i potrebnom inicijativom u borbi protiv bandi za sopstvena obaveštavanja i poduhvate i redovno javljaju upotrebljive rezultate izviđanja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=494&amp;rec=314&amp;roll=562 NARA, T314, Roll 562, frames no. 000489—000490.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroat. Behoerden besitzen anscheinend nur geringes Vertrauen in der dauernden Bestand der eigenen Regierung. &lt;/br&gt; Im Gegensatz hierzu sind die Cetniks als einzig zuverlaessiger Faktor im Kampf gegen die kommunistischen Banden zu werten. Sie verfuegen neben einer besseren Fuehrung und Organisation ueber die im Bandenkampf notwendige Initiative zu eigenen Erkundungen und Unternehmen und melden regelmaessig brauchbare Aufklaerungsergebnisse.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. [[V SS korpusu]] iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], o držanju vojvode Momčila Đujića je data veoma povoljna ocjena:
{{izdvojeni citat|Đujić neupitni pristalica DM. Hrvatski državljanin, lojalno radi sa vlastitim trupama protiv komunista, nasilno mobiliše pravoslavce. Prema povjerljivom izvještaju, nedavno je više puta izrazio antibritanska osjećanja. Jačina: 7000. Jesu li Đujićeve jedinice na području V SS korpusa?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1208&amp;rec=314&amp;roll=565 NARA, T314, Roll 565, frame no. 001203.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Djujic einwandfrei DM Anhänger. Kroat. Staatsangehöriger, arbeitet mit eigener Truppe gegen Kommunisten loyal zusammen, zwangsmobilisiert Pravoslaven. In letzter Zeit nach V—Meldungen wiederholt englandfeindlich geäussert. Stärke 7000. Sind Djujic—Verbände im Bereich V. SS—Korps?&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 10. maja 1944, oficiri 15. brdskog korpusa navode da Nijemci snabdijevaju ukupno 6.318 četnika u NDH („Hrvatska borbena zajednica“). Za skrb 4.421 četnika starala se [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. divizija]], dok se o ostalih 1.897 brinula [[373. legionarska divizija|373. divizija]] Wehrmachta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=828&amp;rec=314&amp;roll=565 NAW, T-314, Roll 565, frame 000823: Zabilješka o broju četnika koje snabdijeva 15. brdski korpus (10. maj 1944.).]&lt;/ref&gt;

Sredinom srpnja 1944. godine, u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]] je organizirana [[Operacija Muholovka|operacija »Muholovka«]] ({{jez-njem|Fliegenfänger}}). U ratnom dnevniku [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] zabilježeno je da je izvođenje operacije povjereno [[13. SS oružana brdska divizija Handžar|13. SS brdskoj diviziji »Handžar«]] i lokalnim četnicima:
{{izdvojeni citat|14. 7. 1944: &lt;/br&gt; ''SS-brdska divizija »Handžar«'': &lt;/br&gt; Za operaciju »Fligenfenger«, čišćenje prostora [[Osmaci]] (25 km jugoistočno od [[Tuzla|Tuzle]] — aerodrom bandi), krenula su 2 ojačana bataljona i četnici.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_218.htm ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII — DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA — KNJIGA 4]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=960&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000820.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;W–SS–Geb.Div. Handschar: &lt;/br&gt; Zum Unternehmen &quot;Fliegenfänger&quot; Säuberung Raum Osmaci (25 SO Tuzla) (Bandenflugplatz) 2 verst. Btlne. und Cetniks angetreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Pored operacije »Fliegenfänger«, istočnobosanski četnički odredi (koji su brojali oko 13.000 ljudi) uzeli su, tokom proljeća i ljeta 1944. godine, učešća u više poduvhata koje je predvodila 13. SS brdska divizija »Handžar«. Riječ je o operacijama »[[Operacija Maiglöckchen|Maiglöckchen]]«, »[[Operacija Vollmond|Vollmond]]«, »[[Operacija Heiderose|Heiderose]]« ili »[[Operacija Röslein|Röslein]]«. Oficiri [[Sicherheitsdienst|SS]]-a su bili u velikoj mjeri zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje sa četnicima. Dok je [[Hauptsturmführer]] Hermann Schifferdecker, zapovjednik 27. brdske lovačke pukovnije iz sastava divizije, decenijama nakon rata tvdio da je „saradnja između divizije i četnika bila je veoma mlaka”, kao i da su se četnici „javljali našem obavještajnom oficiru kada im je bila potrebna hrana ili municija”, komandant 13. SS brdske divizije [[Karl-Gustav Sauberzweig]] je ljeta te godine iskreno hvalio pripadnike JVuO:
{{izdvojeni citat|Nakon što ih naše trupe razbiju, partizani u povlačenju često upadaju u zasjede četničkih jedinica koje traže oružje... Tokom posljednjih operacija, četničke snage su se dobro pokazale u borbi. Uspostavljena je prihvatljiva, gotovo drugarska saradnja sa četnicima. Srpsko pravoslavno stanovništvo (sigurnosne zone) predstavlja jedini marljivi, konstruktivni i vitalni element na ovoj teritoriji. Kada je divizija tek stigla u (sjeveroistočnu Bosnu), među četnicima je zavladala panika zbog straha od muslimanske osvete. U međuvremenu, konstruktivniji među Srbima su shvatili da će divizija uključiti sve dijelove stanovništva u svoju misiju oslobađanja [od snagâ NOVJ — prim.]. To je, u određenom smislu, dovelo do svojevrsne saradnje.&lt;ref&gt;George Lepre, Himmler's Bosnian Division: The Waffen-SS Handschar Division 1943–1945. Atlgen, PA: Schiffer Military History, 1997, pp. 198–199. &lt;br /&gt; ({{jez-eng|&quot;With an estimated strength of over 13,000 effectives, the Četniks of northeastern Bosnia were divided into four large groups, with one each operating in the Posavina, Bijeljina, Tuzla, and Zvornik areas. &quot;The cooperation between the division and the Četniks was very loose,&quot; wrote one critical SS officer. &quot;Most of the time they simply reported to our intelligence officer when they needed food or ammunition.&quot; Sauberzweig was more optimistic: &quot;After being routed by our troops, retreating Partisans are often ambushed by Četnik units seeking weapons.... During the latest operations, the Četnik forces have fought well. An acceptable, almost comradely cooperation with the Četniks has emerged. The Serbian-Orthodox population of the (security zone) is the sole industrious, constructive, and vital element in the territory. When the division first arrived in (northeastern Bosnia), the Četniks panicked, fearing Muslim revenge. In the meantime, the constructive-minded Serbians have realized that the division shall include all portions of the population in its mission of liberation. This has led, in a certain sense, to a sort of cooperation.&quot;&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemački izveštaj iz jula 1944. godine ocenjuje da četnici Momčila Đujića broje oko 8.000 ljudi, od čega 7.000 naoružanih; ovi su dobro organizovani te neprijateljski orijentisani prema Englezima i bez engleske pomoći. Nijemci zaključuju da im oni zamjenjuju jednu do dvije divizije u Jugoslaviji:

{{izdvojeni citat|Jedinica Konrad [srednja Dalmacija]: Saradnja sa četnicima izvanredna. '''Oni zamenjuju jednu do dve divizije'''. Samo se oni bore — ustaše manje aktivne.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=790 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000781.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit der Truppe mit Cetniks hervorragend. Cetniks ersetzen 1 — 2 Divisionen. Nur sie kämpfen. Ustascha wenig aktiv.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj kapetana Merrema, drugog obaveštajnog oficira Komande Jugoistoka (Armijske grupe F) o inspekcijskom putu po Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u periodu 20. jun — 4. juli 1944.}}

Kapetan Merrem, njemački oficir koji je sastavio ovaj izvještaj, imao je samo riječi hvale na račun četnikâ Dinarske divizije JVuO i vojvode Momčila Đujića:
{{izdvojeni citat|[[373. legionarska divizija|373. pešadijska divizija]]: Saradnja sa četnicima vrlo dobra (1. lički korpus sa sedištem u [[Gračac]]u). Oni nemaju direktnu vezu sa Đujićem. Rukovođenje njima direktno od strane obaveštajnog odjeljenja divizije. Njihovim akcijama uvek prisustvuje nekoliko Nemaca koji kontrolišu isporuke municije i snabdevanja. [...] '''Oni su jedini stvarno korisni saborci''' [podvučeno u originalu — prim.]. Jedino od njih dolaze korisna obaveštenja o neprijatelju. [...] Jedan četnički komandant odaje utisak potpuno pouzdanog saborca, koji je i neprijateljski nastrojen prema Englezima. [...] Četnici su vrlo častoljubivi i drago im je kada Nemci primete njihove podvige. [...] Podoficir Bartl poznaje lično vojvodu Đujića. Đujić mu šalje čak i sopstvene naredbe u vezi s područjem [[Donji Lapac|Lapca]]. [Najbolja taktika protiv partizana sastoji se u upotrebi specijalnih jedinica] i kombinovanju četnika u jedinice snage jednog bataljona sa jednim nemačkim vodom sa radio stanicom i, po mogućstvu, teškim oružjem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=793 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Aussenstelle der 373. (kroat.) Div. – Uffz. Bartl. &lt;/br&gt; Sehr gute Zusammenarbeit mit Cetniks. (1. Lika–Korps Sitz Gracac.) Kein unmittelbarer Einfluss Djuic. Direkte Führung durch Ic–Aussenstelle. Bei Cetnik–Einsatz nehmen meist einige deutsche Soldaten teil. Dadurch Kontrolle der Munitions– und Verpflegungslieferung gewährleistet. &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; bezeichnet Bartl nur als Ausdruck im deutschen Schriftverkehr. Cetniks können diesen Begriff nicht und würden bei Bekanntgabe feindselige Haltung einnehmen. Cetniks sind die einzigen brauchbaren Mitkämpfer. Diese allein liefern auch brauchbare Feindmeldungen. &lt;/br&gt; Kurze Rücksprache mit einem örtlichen Cetnik–Führer ergab den Eindruck eines absolut zuverlässigen, sogar englandfeindlichen Mitkämpfer. &lt;/br&gt; Cetniks sind sehr ehrgeizig und sehen es gerne, wann ihre Taten von Deutschen beobachtet werden. Geschriebenes Wort (Flugblätter) gilt bei ihnen wenig. Das gesprochene Wort ist alles. Gute Flüsterpropaganda hat grossen Einfluss. &lt;/br&gt; Von Invasion sprechen Cetniks kaum. &lt;/br&gt; Uffz. Bartl kennt den Vojvoden Djuic persönlich. Djuic schickt ihm sogar die den Raum Lapac berührenden eigenen Befehle. &lt;/br&gt; Auf die Frage, wie man nach seiner Ansicht der kommunistischen Banden Herr werden könne, antwortete Uffz. Bartl: &quot;Durch andauerndes Jagen mit kleinen Jagdkommandos (Kleinkrieg nach Bandenart), durch Einsatz von Tarneinheiten und durch Zusammenfassen der Cetniks in Batl.–Stärke, dabei etwa 1 deutscher Zug mit Funk und möglichst mit schweren Waffen.&quot; &lt;/br&gt; Uffz. Bartl macht einen sehr guten Eindruck, scheint sich aber doch sehr viel zuzutrauen, wenn er behauptet, er könne die gesamten Djuic–Cetniks dahin bringen, wo wir sie haben wollen, falls er an die entsprechende Stelle gesetzt werden wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Visoka ocjena za doprinos četničkih formacijâ s teritorije marionetske NDH ratnim naporima njemačkog okupatora data je 25. jula 1944. godine i od strane nadležnih instanci iz [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]]:
{{izdvojeni citat|Hrvatska: [...] Četnici su, s obzirom na vlastitu slabost, naši prirodni saveznici u borbi protiv komunizma. '''Samo se oni bore'''! “Hrvatska borbena zajednica” postoji samo na papiru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=716&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000707.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks unter Berücksichtigung eigener Schwäche im Kampf gegen Kommunisten unsere natürlichen Verbündeten. Sie allein kämpfen! &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; steht nur auf dem Papier.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka od 25. jula 1944.}}

U izvještaju od 11. avgusta 1944, nakon proputovanja koje je Vojni zapovjednik Jugoistoka poduzeo u zoni odgovornosti V SS brdskog korpusa na teritoriju NDH, o tamošnjim četnicima te suradnji s njima kazano je:
{{izdvojeni citat|Dobro iskorištavanje četničkih komandanata. Zahtjev za premještaj [[369. legionarska divizija|369. pješadijske divizije]] zbog sve češćih incidenata između četnika, o čijoj suradnji divizija apsolutno ovisi, i hrvatskih pripadnika divizije. 369. pješadijska divizija se sastoji od otprilike 70% Hrvata. Zapovjednik divizije napominje da se najmanje 40% njih smatra nepouzdanim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=192&amp;broj=445 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000440.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gute Ausnutzung der Cetnikführer. Antrag auf Herauslösung der 369.I.D. da sich Zwischenfälle zwischen Cetniks, auf deren Zusammenarbeit Division unbedingt angewiesen, und kroat.Div.Angehörigen mehren. (Siehe Ic–Bericht). 369.I.D. besteht aus ca. 70 % Kroaten. Div.Kdr. bemerkt, dass hiervon minderstens 40 % als unzuverlässig anzusehen sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o posjeti OBSO-a zoni odgovornosti 5. SS brdskog korpusa od 7. do 11. avgusta 1944. godine (11.8.44).}}

Major Adolf von Ernsthausen je bio zapovjednikom 392. artiljerijske pukovnije iz sastava [[392. legionarska divizija|392. (hrvatske) pješačke divizije]], jedne od tri njemačko-hrvatske divizije (pored [[369. legionarska divizija|369. legionarske divizije]] i [[373. pješadijska divizija|373. pješadijske divizije]]). Kao veteran [[Prvi svjetski rat|Prvog svjetskog rata]] sa iskustvom ratovanja na [[balkanskom bojištu]], major von Ernsthausen biva upućen [[1944]]. godine u okupiranu Jugoslaviju. Von Ernsthausen će [[1959]]. godine objaviti ratne memoare pod naslovom ''Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944'' (“Vukovi [[Lika|Like]]. Sa legionarima, ustašama, domobranima i četnicima protiv Titovih partizana. Doživljaji u Hrvatskoj 1944.”).&lt;ref&gt;[https://winkelried-verlag.de/buecher/landser-am-feind/744/die-woelfe-der-lika Winkelried Verlag: Adolf von Ernsthausen, Die Wölfe der Lika]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.booklooker.de/B%C3%BCcher/Adolf-von-Ernsthausen+Die-W%C3%B6lfe-der-Lika-Mit-Legion%C3%A4ren-Ustaschi-Domobranen-und-Tschetniks-gegen/id/A02Iwx5I01ZZ3 Ernsthausen, Adolf von — Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944 — Landser am Feind, Band 5 (www.booklooker.de)]&lt;/ref&gt;

O sveobuhvatnoj saradnji Dobroslava Jevđevića s okupacionim vlastima bio je general Mihailović, u više navrata, obaviješten i od strane Jovanke Krištof (pseudonim »Mira«), četničke obavještajke u [[Slovenija|Sloveniji]]. U veoma opširnom izvještaju od 29. juna 1944, Krištof o Jevđeviću (pseudonim »Aero«) daje nedvosmislenu ocjenu: „Aero je drugi [[Milan Nedić|Nedić]].“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_198.htm Izveštaj obaveštajnog organa od 29. juna 1944. Draži Mihailoviću o stanju četničkih organizacija u Sloveniji, Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Lici i saradnji sa nemačkim okupatorima]&lt;/ref&gt; Pored toga, Krištof karakteriše Jevđevića kao „vrlo kompromitovanu osobu“ (najprije zbog „jakog sudelovanja sa okupatorom“), te zaključuje da ovaj ne bi mogao organizovati četničku ilegalu. Iz izvještaja Krištof može se zaključiti kako su vojvoda Dobroslav Jevđević i kapetan [[Dušan Đaković]], komandant 4. brigade iz sastava Ličko-kordunaške oblasti JVuO, bili podređeni okupatoru i suštinski i u simboličkoj ravni:
{{izdvojeni citat|Odred u Ab.[aciji, tj. [[Opatija|Opatiji]] — prim.] likvidiran. 19 ljudi otišlo u [[Postojna|Postojnu]], a 10 ih ide u Nem.[ačku] kom. na [[Rijeka|Reci]], gde će služiti kao [[Gestapo]]. Tu će biti sa njima i Aero i kap. Đak., pa čak i r. stanica. [...] Svi su ti odredi pod Nem. kom. i bez međusobne veze, razbacani po [[Istra|Istri]], da se pokaže celom narodu, kako su Srbi Nem. sluge. Plaćeni su — vojnici 360 L.[ira] mesečno, podnar. 450 naredn. 525 podpor. mislim 3.000 a kap. Đak. 5.800 L. [...] U Josipdol je poslao Aero 11 ljudi, navodno da osnuju tamo četničku komandu. Međutim ti su ljudi Nem. tajna policija, a od četnika iz šume, koji su im dolazili u vezi, da je to četn. komanda, napravili Nem. radni bataljon, koji vode Nem. Tu je oko 40 ljudi, ostali su prestali dolaziti kad su videli šta se sa ovima desilo. [...] Kud ćemo veće poniženje za našu vojsku nego da komanduje Nem. poručnik našem kapetanu, pa i vojvodi, samo sreća, da je taj vojv. surogat, inače propadosmo od bruke... Sve ove i slične akcije vodi kap. Đaković, naravno pod komandom Nem. poručnika. Odluke o njima donosi Aero u dogovoru sa Nem. Upravo je gnusno gledati, kako se obojica klanjaju pred Nem. potpor. i por., pa kaplarima. Đak. sve pozdravlja fašistički uzdignutom rukom, a Aero samo veće činove oficire, inače našim pozdravom. [...] U Lici saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi — tamo mora okupator popuštati, jer inače odoše ljudi u šumu, a vođe su potpuno Nem. sluge i nemaju kamo bežati. [...] '''U krvi im je šurovanje sa okupatorom, a nama prikazuju kako vode vele politiku i kolike žrtve za narod s tim pridonašaju — dok u stvari nisu ništa drugo nego ponizne Nem. sluge'''. [...] Potrebno je već jednom započeti sa ozbiljnim i poštenim radom, jer će nas katastrofa preteći. Saradnju sa okupatorom trebalo bi napraviti na čisto drugoj bazi i ne sme biti vidna. Bar ovde.}}

Na drugoj strani, Jovanka Krištof izdvaja kao pozitivan primjer vojvodu Momčila Ðujića: „Ovi ljudi ovde vide jedini spas u vojv. Đujiću, jer ga smatraju poštenim i iskrenim borcem za našu stvar. Isto ima org. dobro sprovedenu. Pljačkati i krasti ne dozvoljava o čemu su se uverili iz njegove prop. gde su imena poubijanih ljudi zbog nediscipline i raznih prekršaja. To ljudima imponira — pošten rad i samo to žele, a i zaslužuju, jer ih nepoštenje tuče već 3 1/2 god. I pored svega toga, ostali su verni našoj ideji. Isto saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi i ne vodi se trgovina sa ljudima, kao ovde. Ovo vodstvo se jako boji Đujića i gaji mržnju prema njemu zato hoće ljudima dokazati, da Đujić nema ništa odnosno samo par sto vojnika bez oružja koji kao čudo gledaju mitraljez. A isto, da su pod Nem. kao ovi ovde.“ U pokušaju da prebaci teret odgovornosti za sopstvenu kolaboraciju s okupatorom na komandanta Dinarske divizije JVuO, vojvoda Jevđević piše Mihailoviću 8. avgusta 1944. godine: „Garantujem i imam stotine dokaza da trupe Đujića u velikom delu stoje u tešnjoj vezi od mene, ali to niko ne vidi. Vi bi se začudili, kad bi vam sve ispričao kakve mi izveštaje pokazuju Nemci o svojim vezama sa našim jedinicama, naročito kod [[Uroš Drenović|Drenovića]] i ostalih, prebacujući mi da ih mi sabotiramo i podmuklo rušimo.“&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 156, reg. br. 51/1—1.&lt;/ref&gt;

I u izvještaju od 10. avgusta 1944, Jovanka Krištof je upozorila Mihailovića na činjenicu da se [[Lika|lički]] četnici pod komandom vojvode Jevđevića nalaze u [[Istra|Istri]] u službi okupatora, kao i da su pred [[Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija|nacistima]] (»broj 11«) dužni salutirati [[Rimski pozdrav|fašističkim pozdravom]]:
{{izdvojeni citat|Kolben [potpukovnik [[Karl Novak]] — prim.] se povratio 3 ov. meseca. Zgrozio se nad ovim radom. Nije mogao svega verovati kad su mu referisali oficiri i vojnici, dok nije neke stvari i na vlastite oči video. Mislim, da je dosta ako Vam kažem da stalno uzdiše i govori pri svakoj prilici: »Jadni Čiča, kako ga upropastiše, zar [[Vermaht]] i [[Gestapo]], da predstavlja Čičinu vojsku.« Prebleđuje slušajući i gledajući ovo. 3. mu referiraše četnici da su dobili naređenje da moraju svi nacistički pozdravljati. A jučer se sam uverio da ima oficira, koji profaniraju našu uniformu, te u njoj putuju iz [[Postojna|Postojne]] u Trst i daju povoda komun. za prop. Isti oficir Korać je tako i u Ab.[aciju] došao samo da je još imao natpis na rukavu i kapi »Lika« što po naređenju moraju svi u Postojni nositi. Ja sam ga napala zbog toga, a isto tako i Jovanovog brata, te su jučer svi na putu skinuli te sramotne natpise. [...] Čujem da Jovan sad ostaje kod Vas. Neka Vam ispriča kako su part.[izani] u okolici Post.[ojne] natiskali plakate o četn. banditima sa natpisom »Lika« na rukavu i kapi, koji su pljačkali selo sa br. 11 i odveli x ljudi i t.d. [...] Nadam se da će sad sigurno uspeti četnicima, da se odele od br. 11. Samo mnogi su od njih mišljenja da su ovim radom upropas[ti]li i ovde i Liku.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_21.htm Izveštaj Jovanke Krištof od 10. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stanju ličkih četnika u Istri, njihovoj saradnji sa Nemcima i ponašanju Dobrosava Jevđevića u vezi sa problemom vraćanja četnika u Liku]&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u Srbiji (1944) ===
{{main|Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|Topličko-jablanička operacija}}
[[File:Nemci predaju minobacač četnicima.jpg|thumb|Nemci predaju minobacač četnicima u Srbiji 1944.]]

{{Quote box
 | citat = „D.M.-bande dosada nisu nikad napale okupacione trupe.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1115&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001111: Izvještaj o bandama u okolini katarakti Dunava (bez datuma, približno mart 1944).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bisher haben die D.M.Banden die Besatzungstruppen noch nie angegriffen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Nemački izvještaj o četnicima u okolini katarakti Dunava od marta 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}
{{Quote box
 | citat = „Titove bande imaju se napasti i uništiti, odn. zarobiti. Pristalice D.M.-a (četnici) ne smatrati neprijateljima.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1264&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001260: Naredba 923. Landeschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ (29. Juli 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Angetroffene Titobanden sind anzugreifen und zu vernichten bzw. gefangen zu nehmen. DM—Anhänger (Cetniks) sind nicht als Feind anzusehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Naredba 923. Landesschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ od 29. jula 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}

Oko [[Nova godina|Nove godine]] po [[Julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]] 1944. dolazi do žestokih [[Bitka za Ivanjicu (januar 1944.)|borbi za Ivanjicu]]. Ovom prilikom, četnici Draže Mihailovića stupaju u borbu protiv snagâ NOVJ skupa sa Nijemcima, [[Bugari|Bugarima]] i kvislinškim formacijama (Državna i Poljska straža). 11. januara 1944, u Vrhovnu komandu JVuO stiže depeša kapetana [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]] (pseudonimi »Švarc« i »Ras-Rasa«), u kojoj se navodi: „Nemci i Bugari uz pomoć četnika ušli u Ivanjicu, a tenkovi produžili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor — Kušići. Od naših u borbi [[Vuk Kalaitović|Kalait]] i Marković. Gubici nisu još utvrđeni. Nemci danas prošli kroz [[Kosjerić]] i sutra stižu na bojište. Od komunista učestvuju u borbi muslimanska i dalmatinska brigada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; Kapetan [[Predrag Raković]] (»Kar-Kar« i »Pre-Pre«) šalje 13. januara dvije depeše kojima obavještava VK JVuO i generala Mihailovića o stanju na terenu:
{{izdvojeni citat|Primio sam sva Vaša naređenja za prikupljanje snaga za dejstvo prema Ivanjici protivu komunista. Situacija kod Ivanjice 12-I uveče: partizani su izbačeni iz Ivanjice i odbačeni prema Mučnju, a štab mi je još u Katićima. Partizani tamo imaju 1, 2 i 5 proletersku brigadu i srbijansku proletersku brigadu. Ukupno oko 3000 ljudi. Odlično naoružani sa dosta municije. Od okupatora: Nemaca vrlo malo sa 5 tenkova, a Bugara 1000. Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jače snage za borbu, jer su radi da ove partizane likvidiraju sa Bugarima, srpskom državnom stražom i da im pomognu četnici D. M. I jedna i druga strana drže se u toku 13-I pasivno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od [[Druga proleterska divizija NOVJ|Druge]] i [[Peta krajiška divizija NOVJ|Pete divizije]] NOVJ iz [[Sandžak]]a [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|prodrla u zapadnu Srbiju]],  nesuglasice između četnika i Nijemaca u Srbiji potisnute su u drugi plan. Trupe sastavljene od jedinica [[Vermaht]]a i [[Vafen-SS|SS]], korpusâ JVUO, bugarskog okupacionog korpusa, [[Srpska državna straža|SDS]], [[Srpski Doborvoljački Korpus|SDK]] i [[Ruski Zaštitni Korpus|Ruskog zaštitnog korpusa]] pod objedinjenom nemačkom komandom generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] funkcionisale su kao jedinstvena operativna grupa u [[Operacija Kamerjeger|operaciji »Kammerjäger«]]. Kod nadležne je četničke komande majora [[Neško Nedić|Neška Nedića]] bio akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. maja 1944.]&lt;/ref&gt;

Kao znak otopljavanja odnosa na liniji četnici–okupator, nakon unilateralnog raskidanja (sa njemačke strane) [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|sporazuma potpisanih]] u zimu 1943/1944. godine te organiziranja [[Operacija Treibjagd|operacije »Hajka«]] protiv [[Nikola Kalabić|Kalabićevih]] četnika, u drugoj polovini marta 1944. upriličen je sastanak komandanta Drugog ravnogorskog korpusa kapetana [[Predrag Raković|Predraga Rakovića]] sa oficirom [[Schutzstaffel|SS]]-a Biermannom, inače njemačkim zapovjednikom [[Čačak|Čačka]]. Tom prilikom je kapetan Raković garantovao „da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak ili da se sprovedu sabotažne akcije“ protiv Nijemaca, odnosno da će „na teritoriji Srbije“ iznova nastupiti primirje. U Mihailovićevo ime, četnički komandant je iskazao spremnost „za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije“, a nije čak odbacio ni mogućnost angažovanja „na drugim evropskim frontovima“.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20221206140940/https://znaci.org/00001/4_14_3_269.htm Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa]&lt;/ref&gt; U izvještaju Komandi Jugoistoka, [[obersturmführer]] Biermann navodi da Draža Mihailović od njemačke strane očekuje diskretnost u održavanju kontakata, naročito stoga što bi srpske kvislinške vlasti u JVuO mogle vidjeti konkurenciju:
{{izdvojeni citat|Kapetan Raković mi je kazao lično, takoreći u povjerenju kao prijatelju, da sve što mi je do sada rekao i sve što sam ja zapisao, on rekao po nalogu Draže Mihailovića, s kojim je imao svakodnevnu radio-vezu i od koga je dobivao stalna uputstva o predmetu prethodnih razgovora. Pritom me uvjerava da će sa strane Mihailovića, naravno, sve biti demantirano, ukoliko se o sadržaju razgovorâ ponovno dozna u [[Beograd|beogradskim]] krugovima ([[Milan Nedić|Nedić]], [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]). Sasvim je prirodno da ovi krugovi pokušavaju svim sredstvima osujetiti sporazum između njemačke okupacijske vlasti i Draže Mihailovića, jer trenutno su oni legalni predstavnici srpskog naroda te bi možda mogli strahovati za svoje pozicije. Pregovore između DM–pokreta i njemačkih vlasti ovi bi krugovi odmah iskoristili u propagandne svrhe i predstavili ih kao kraj ili slabost DM–pokreta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=281&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000268—000269.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hauptmann Rakovic sagte mit persönlich, sozusagen vetraulich zu einem Freund, dass alles, was er mir bisher gesagt und ich aufgeschrieben habe, von ihm im Auftrage von DM gesagt worden sei, mit dem er tägliche Funkverbindung habe und von dem er laufend Anweisungen für den Stoff der bisherigen Besprechungen erhalten habe. Er versichert mir gleichzeitig dass selbverstandlich von DM–Seite alles abgestritten werde, falls wieder der Inhalt der Besprechungen in Belgrader Kreisen (Nedic, Ljotic) bekannt werde. Es sei zu natürlich, dass diese Kreise mit allen Mitteln eine Verständigung zwischen der deutschen Besatzungsmacht und DM zu hintertreiben versuchen, denn sie seien ja gegenwärtig die legalen Vertreter des serbischen Volkes und müssten evtl. um ihren Posten fürchten. Verhandlungen der DM–Bewegung mit deutschen Behörden würden sofort von diesen Kreisen propagandistisch aufgeschlachtet und als Ende bezw. Schwäche der DM–Bewegung hingestellt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 25. marta 1944. o pregovorima šefa [[Sicherheitsdienst]]a u Čačku obersturmführera Biermanna sa kapetanom [[Predrag Raković|Predragom Rakovićem]], komandantom 2. ravnogorskog korpusa JVuO}}

Kapetan Predrag Raković, jedan od glavnih četničkih komandanata zaduženih za održavanje [[Saradnja četnika sa Nedićevom vladom|veze s Milanom Nedićem]] i Nijemcima, ponovo se sastaje sa Biermannom u Čačku 26. aprila.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=331&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000314.]&lt;/ref&gt; Raković je tada naveo da mu je general Mihailović povukao punomoć za obavljanje poslovâ s Nijemcima i da zbog toga na ovom sastanku ne sudjeluje kao njegov predstavnik. Očigledno da je Draža Mihailović bio sasvim upoznat sa ovim kontaktima i davao je za njih odobrenja, dok je Raković održavao kontakte i obavljao poslove s Nijemcima, iako su mu ovlaštenja bila povučena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

Ubrzo je uslijedilo potčinjavanje Rakovićevog Drugog ravnogorskog korpusa JVuO (kao i Javorskog korpusa pod komandom majora [[Radomir Cvetić|Radomira Cvetića]]) njemačkim trupama u jugozapadnoj Srbiji, što se može zaključiti iz jednog izvještaja Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka s početka aprila 1944:
{{izdvojeni citat|Cvetićevi četnici osiguravaju lijevi bok grupe Jug i izviđaju u pravcu [[Golija|Golije]] od Drinića ka sjeveru. Zadatak Rakovićeve grupe nepromijenjen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=413 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000408—000409.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cvetic–Cetniks sind zum Schutz der linken Flanke der Angriffsgruppe Süd und zur Aufklärung über das Golija–Gebirge über Dramici nach Norden vorzuführen. Auftrag für Rakovic–Cetniks bleibt unverändert.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka svim potčinjenim jedinicama za 3. april 1944. godine}}

U dnevnom izvještaju iz Komande Jugoistoka za 18. april 1944, predviđa se koji će sektor zauzeti jedinice pod Rakovićevom komandom u vrijeme izvođenja operacije »Kammerjäger«, kojom prilikom je okupator s uspjehom osujetio [[Drugi prodor NOVJ u Srbiju|drugi prodor NOVJ u Srbiju]]:
{{izdvojeni citat|Rakovićeva grupa dobila zadatak da postavi osiguranja prema jugu na sjevernoj obali Studenice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=514&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000510.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Unternehmen Kamerjägger. II. Eigene Lage: &lt;/br&gt; F/ Cetnik–Gruppe Rakovic erhielt Auftrag zur Abschirmung nach S gegen Feind auf dem nördl. Studenica–Ufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka tokom operacije Kammerjäger, 18. april 1944.}}

Iz jednog razgovora na visokom nivou (prisutni: general [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka i [[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova), održanom 11. aprila 1944. godine, može se nazrijeti koliko su okupacioni dužnosnici bili zadovoljni saradnjom sa četnicima i ostalim [[Kolaboracija|kolaboracionističkim]] snagama na [[Balkan]]u:
{{izdvojeni citat|Neubacherovo mišljenje o vrijednosti srpskih formacijâ: [[Srpska državna straža|SDS]] loša, Hipo (pomoćna policija) isto, [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]] dobar, četnici veoma različito. U Crnoj Gori se dobro tuku [[Crnogorski dobrovoljački korpus|dobrovoljci pod njemačkim vođstvom]]. Kosovski Albanci se bore s nama. Evzoni u Grčkoj nijesu za odbranu obale, ali su korisni u unutrašnjosti zemlje i sigurno neće pucati na nas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=462&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000458.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Auffassung Neubacher über den Wert der serbischen Verbände: SSW schlecht, Hipo desgleichen, SFK gut, Cetniks sehr unterschiedlich. In Montenegro schlügen sich die Freiwilligen unter deutscher Führung gut. Die Kosovoalbaner kämpfen mit uns. Evzonen in Griechenland sind nichts für Küstenverteidigung, brauchbar wohl aber im Innern des Landes, werden bestimmt nicht auf uns schiessen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Vojni zapovjednik Jugoistoka (Razgovor Felber-Neubacher, 11. april 1944.)}}

U izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera (u odjeljku naslovljenom „Stanje kod neprijatelja“), sačinjenom 22. aprila iste godine, ambivalento držanje jedinicâ JVuO prema okupatorskim vlastima smatra se glavnom karakteristikom četničkog pokreta u Srbiji:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;br /&gt; Pokret DM je podijeljen unutar sebe. Dok se neki aktivno bore na strani njemačkog Wehrmachta protiv komunista — a da nijesu odustali od temeljnih rezervi prema svakom okupatoru — manje bande DM u centralnoj i istočnoj Srbiji spremne su činiti štetu. Izvještaji koji se stalno pojavljuju o pregovorima Draže Mihailovića i Tita nijesu potvrđeni i takođe se doimaju nevjerovatnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=556 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000552.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist in sich aufgespalten. Während ein Teil aktiv an der Seite der deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten kampft – ohne dadurch die grundsätzlichen gegen jeden Okkupator vorhandenen Vorbehalte aufgegeben zu haben – treiben kleinere DM–Banden in Mittel–und Ostserbien nach wir vor ihr Unwesen. Immer wieder auftauchende Meldungen über Verhandlungen zwischen DM und Tito bestätigen sich nicht und erscheinen auch unglaubwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka o stanju u periodu od 16. marta do 15. aprila 1944. godine}}

12. aprila 1944. godine, pukovnik [[Jevrem Simić]] izdaje jednom četničkom nižem oficiru objavu o kretanju na terenu brigade kojom komanduje, kako bi ovaj mogao što efikasnije uništavati jatake i simpatizere [[Narodnooslobodilački pokret|NOP]]-a: 
{{izdvojeni citat|OBJAVA

Za G. Milića Majstorovića p.poručnika, komandanta II bataljona III leteće kosmajske brigade, koja mu se izdaje s tim da može slobodno da se kreće sam ili sa svojom vojskom po terenu koji je ugovoren sa našim saveznicima Nemcima i Bugarima i da u ime Kralja Petra II Karađorđevića oduzima svu rekviziciju i kolje sve partizanske jatake i simpatizere zbog čega će dobiti čin majora.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_115.htm Objava komandanta četničke oblasti u Srbiji od 12. aprila 1944. komandantu 2. bataljona 3. kosmajske brigade za nesmetano kretanje od okupatora i klanje simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta]&lt;/ref&gt;}}

1. maja 1944. godine, u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka, koji potpisuje načelnik štaba general [[Kurt Geitner]], navodi se cifra od nekoliko hiljada pripadnika JVuO koji pomažu okupatoru u zaustavljanju ofenzive NOVJ:
{{izdvojeni citat|Srbija — Stanje u sopstvenim redovima: &lt;/br&gt; Borbena grupa Weyel: 500. SS padobranski lovački bataljon, sa otprilike 1.000 četnika, odbacio je neprijatelja kod [[Seča Reka|Seče Reke]] (6 km zap. od [[Kosjerić]]a) i sa manjom borbenom grupom vrši napad na neprijatelja kod Varde. Izbrojano 10 mrtvih neprijatelja; vjerovatni veći gubici. [...] &lt;/br&gt; Četnici su raspoređeni duž linije [[Požega]]—Kosjerić—[[Ražana]]—[[Povlen]], sa ukupnom jačinom od približno 5.000 ljudi. Pojedine grupe su poslale oficire za vezu. Draža Mihailović, koji je preuzeo jedinstveno zapovjedništvo, namjerava uspostaviti radio-vezu s njemačkom komandom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=673&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000669—000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. Eigene Lage. &lt;/br&gt; B. Kampfgruppe Weyel. Fg.Abt. 696 bis Kostojevici an Straße 4 OSO Rogacica durchgestossen. SS–Fallschirmjäger–Btl. hat mit etwa 1000 Cetniks Feind bei Sjecareka [sic!] (6 W Kosjerici) geworfen und steht mit einer schwächeren Kampfgruppe im Angriff gegen Feind bei Varda. 10 gezählte Feindtote, weitere Feindverluste wahrscheinlich. &lt;/br&gt; F. Cetniks stehen im allg. Linie Pozega–Kosjerici–Razana–Povlen in Gesamtstärke ca. 5000 Mann. Einzelen Gruppen haben V.Offz. abgestellt. DM., der Gesamtführung übernommen hat, will Funkverbindung zu deutschem Kommando herstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U monografiji “Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941—1945” [[Jozo Tomašević]] zaključuje: „Ne mogu ipak dati nikakvu potvrdu toj slutnji da je Mihailović održavao direktnu radio-vezu s Nijemcima, a uzimajući u obzir njegov način ponašanja u cijelom ratu, malo je vjerojatno da jest.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; Međutim, Hermann Neubacher svjedoči u memoarima kako je, makar tokom nekoliko dana u zimu [[1945]], održavao izravnu radio-vezu s Mihailovićevim štabom.&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005, str. 161—162.&lt;/ref&gt;

U ratnom dnevniku Vojnog zapovjednika Jugoistoka od 2. maja 1944, sa pohvalom se ističe kooperacija onih snagâ JVuO u zapadnoj Srbiji koje sačinjavaju taktički sklop pod komandom majora [[Ericha Weyela]]:
{{izdvojeni citat|Borbena grupa Weyel: SS padobranski lovački bataljon, zajedno sa četnicima, razbio [[Peta krajiška divizija|Petu diviziju]] kod Varde. Veliki neprijateljski gubici. Četnici su postrijeljali sve zarobljenike. Brojke će biti objavljene naknadno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=677&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000673.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgruppe Weyel. SS–Fallschirmjägger–Btl. hat mit Cetniks bei Varda Tross[?] der 5.Div. zerschlagen. Hohe blutige Feindverluste. Cetniks haben sämtl. Gefangene erschossen. Zahlen werden nachgemeldet.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvodu iz ratnog dnevnika generala Hansa-Gustava Felbera za 3. maj 1944. godine, navodi se da je načelnik štaba Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka general Kurt Geitner išao u posjetu njemačkim trupama na ratištu u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]]:
{{izdvojeni citat|(3.5.44) 6,00: Putovanje do Parišta [svakako je riječ o [[Donje Vardište|Vardištu]] — prim.] zbog razgovora sa majorom Weyelom i nekim četničkim vođama o formiranju zajedničkog štaba za borbu protiv komunista. Povratak za Beograd 3. maja u 15 časova.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=807&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000803.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.5.44 6.oo Uhr Fahrt nach Pariste zur Besprechung mit Major Weyel und einigen Cetnik–Führern über Bildung eines gemeinsamen Stabes zur Bekämpfung der Kommunisten. Rückkehr nach Belgrad am 3.5., nachmittags 15.oo Uhr.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, 3. maj 1944. godine}}

Kolike je razmjere poprimila kolaboracija četnikâ Draže Mihailovića sa njemačkim Wehrmachtom i srpskim kvislinškim jedinicama u proljeće 1944. godine, postaje očigledno i iz navodâ u izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja, u kom su snage JVuO ubrojane u vlastite formacije:
{{izdvojeni citat|
I. Sopstvene snage

A) Grupa “Holman”

696. bat. feldžand. krenuo je jutros sa četnicima u napad duž puta Nova Varoš — Ljubiš. 11/4. p. “Brand.” na maršu Sjenica — Maskova. Komandno mesto grupe “Holman” — Nova Varoš. I I/4. p. “Brand.” na maršu Užice — Ivanjica — Maskova.

B) Grupa “Vajel”

Napad Severne četničke grupe na jakog neprijatelja jugoistočno od Rožanstva nije uspeo uprkos visokih gubitaka i na strani četnika i na strani neprijatelja, pa će jutros biti ponovljen sa I/“Brand.”. Podređeni 1. bataljon 63. puka u obezbeđenju na visovima između Čajetine i Rožanstva.

C) 24. bug. div.

I I /64. nije uspeo u noći 11/12. 5. da kod Mokre Gore spreči neprijateljske zaštitnice da izmaknu ka jugu. Danas je sa 1/1. srp. puka i 1.000 četnika počelo čišćenje prostora Semegnjevo — Čajetina. 8. bataljon teških mitraljeza na maršu Požega — Arilje. 11/63. biće naknadno privučen.

D) Grupa “Tatalović”

Srpski dobrovoljački korpus uključio se kod Ljubovije u borbe na hrvatskoj obali Drine i prihvatio četnike koji su se povlačili. Kod Rogačice 4 prebeglice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o borbama sa 2. i 5. NOU divizijom na komunikaciji Užice — Višegrad]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000732—000733.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. II. Eigene Lage. &lt;/br&gt; A) Gruppe Hollmann. Fg.Abt.696 heute morgen mit Cetniks zum Angriff entlang Str. Nova Varos–Ljubis angetreten. II./4.Brdbg. auf Marsch Sjenica–Maskovo. Gefechtsstand Gruppe Hollmann Nova Varos. III./4.Brdbg. auf Marsch Uzice–Ivanjica–Maskovo. &lt;/br&gt; B) Gruppe Weyel. Angriff nördl. Cetnik–Gruppe gegen starken Feind SO Rozanstvo drang bei hohen Cetnik–u. Feindverlusten nicht durch und wird seit heute morgen mit I./Brdbg. wiederholt. Unterstelltes I./63 sichert auf Höhen zwischen Cajetina u. Rozanstvo. &lt;/br&gt; C) 24.bulg.Div. III./64 konnte in der Nacht 11./12.5. bei Mokra Gora Ausweichen feindl. Nachhuten nach S nicht verhindern und tritt heute mit I./Serb.Rgt.1 u. 1000 Cetniks zur Säuberung des Raumes Semegnjevo–Cajetina an. 8.sMG.Btl. auf Marsch Pozega–Arilje. II./63 wird nachgezogen. &lt;/br&gt; D) Gruppe Tatalovic. Bei Ljubovija griff SFK in Kämpfe auf kroat.Drina–Ufer ein u. nahm ausweichende Cetniks auf. Bei Rogacica 4 Überläufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U istom izvještaju je prenijeta i sljedeća informacija: 
{{izdvojeni citat|Prema pouzdanom izvoru, četnički komandant [[Dragoslav Račić|Račić]], koji je učestvovao u borbi protiv Grupe “[[Milutin Morača|Morača]]” u [[Valjevo|valjevskom]] kraju, zatražio je da se vrati u svoje dotadašnje operacijsko područje, jer ne želi više da se „prlja“ saradnjom sa okupatorom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000732.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach s.Qu. hat Cetnikführer Racic, der im Kampf gegen Gruppe Moraca im Raume Valjevo beteiligt war, die Rückkehr in sein bisheriges Einsatzgebiet beantragt, da er sich durch Zusammenarbeit mit der Okkupator nicht länger &quot;beschmutzen&quot; wolle.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Istog dana, u izvještaju koji je poslao Glavnom komandantu Jugoistoka feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|von Weichsu]], general Felber zapaža kako formiranje ''Borbene grupe Weyel'' označava novu etapu u četničko-njemačkim odnosima s ciljem saradnje u borbi protiv NOVJ, koja u tom obimu nije bila izvodiva u prethodnom periodu: 
{{izdvojeni citat|Utisak o upotrebljivosti pojedinih potčinjenih narodâ i jedinicâ: [...] Četnici uvjeravaju da će se uzdržati od bilo kakvog neprijateljstva prema njemačkim trupama i da će učestvovati u borbi protiv komunista do konačne pobjede. U operacijama četničke jedinice predvodi [[Neško Nedić]], a s njemačke strane major Weyel. Razgovori na bojnom polju pokazuju da su četničke vođe poput Kalabića i Rakovića spremne sarađivati sa Nijemcima. Kod ljudstva preovlađuje prijateljski pristup, uz samo nekoliko neprijateljskih lica. Naoružanje im je skromno; manjak mitraljeza. Situacija sa zalihama municije, kao i dosad, nejasna.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=727&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000723—000724.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Eindruck über die Brauchbarkeit der einzelnen unterstellten Nationen und Verbände: &lt;/br&gt; f) Cetniks versichern jede Feindseligkeit mit deutschen Truppen auszugeben und sich am Kampf gegen die Kommunisten bis zum Endsieg zu beteiligen. Leitung der Cetnik–Verbände durch Nesko Neditsch, deutscherseits durch Major Weyel. Besprechungen auf dem Gefechtsfeld zeigen, daß die Führer der Cetniks wie Kalabic und Rakovic gewillt sind, mit den Deutschen zusammenzuarbeiten. Unter den Leuten vielfach freundliches Entgegenkommen, nur zum Teil feindselige Gesichter. Ausrüstung mit Waffen mäßig, wenig Maschinenwaffen. Über Munitionslage nach wie vor Unklarheit.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Raport generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|Maximilianu von Weichsu]] od 13. maja 1944. godine}}

Draža Mihailović je imenovao [[Milorad Mitić|Milorada Mitića]] za oficira za vezu između svojih jedinica i njemačke komande, kako bi saradnja četničkih komandanata sa okupatorom dobila organizovaniju formu. General Mihailović je preko kapetana Mitića dostavljao svoje zahtjeve njemačkoj komandi koja je snabdijevala municijom i hranom njegove jedinice, angažovane u borbi protiv NOVJ. Mitić je o situaciji na frontovima, o svome radu i o količini pomoći primljenoj od okupatora gotovo svakodnevno izvještavao generala Mihailovića. U depeši od 28. marta 1944, između ostalog, kapetan Mitić piše:

{{izdvojeni citat|O nekoj akciji Bugara ili Br. 11 (šifra koja označava Njemce — nap.) protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora. Doručak i večera su uvek u garnizonu. Ako se hoće uništenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Možemo da računamo na pomoć uzduž komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne može mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno bačene masovne snage i lično da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inače [[Peko Dapčević|Peko]] ode u Toplicu i dalje... Moral kod naših ljudi u reonima gde su prošli komunisti je mnogo opao. Sve veća sumnja u snagu naših i Br. 11 i sve veći respekt prema crvenima... Pred svim ovim mi ne možemo da zatvorimo oči. Ovoga puta opasnost je stvarno velika, skoro ogromna...&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, S—X—57/2.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_62.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje KORPUSI DRAŽE MIHAILOVIĆA POLAŽU ISPIT PRED OKUPATOROM U SRBIJI]&lt;/ref&gt;}}

18. aprila 1944. godine, glavni inspektor Vrhovne komande JVuO pukovnik Jevrem Simić izvještava generala Mihailovića da se kapetan [[Zvonimir Vučković]], komandant Prvog ravnogorskog korpusa, nalazi pod izravnom komandom njemačkih oficira:

{{izdvojeni citat|Zvonkov odred pod komandom poručnika Nenadića zajedno sa Nemcima je u Negbini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_120.htm Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije]&lt;/ref&gt;}}

U telegramu od 20. IV 1944. pukovnik Simić piše generalu Mihailoviću:

{{izdvojeni citat|Vučković sa 130 odabranih četnika stavio se pod komandu nemačkog poručnika Kerpera i nalazi se južno od Jasenova na Beloj Glavi.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 277, registarski broj 4/1—56.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 99—100.&lt;/ref&gt;}}

Istog dana kada je došlo do formiranja ''Borbene grupe Weyel'' (28. april 1944), u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka zapisano je:
{{izdvojeni citat|Srbija — I. Stanje kod neprijatelja: &lt;/br&gt; A) Divizijska grupa “Morača” nalazi se sa istočnom kolonom u oblasti južno od Kosjerića u borbi sa vlastitim snagama i četnicima, koji su, navodno, bili lično vođeni od strane DM-a.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000628.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Tagesmeldung von 28.4.1944. &lt;/br&gt; Serbien. &lt;/br&gt; I. Feindlage. &lt;/br&gt; A) Div.Gruppe Moraca steht mit O–Kollone im Raum S Kosjerici im Kampf mit eigenen Kräften u. Cetniks, die von DM angeblich persönlich geführt werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. godine generalu Mihailoviću, kapetan [[Neško Nedić]] piše o uspostavljanju fronta prema snagama NOVJ u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], odnosno da je stvoren jedinstveni borbeni sklop koji sačinjavaju četnici, [[Srpski dobrovoljački korpus|srpski dobrovoljci]] i njemačke okupacione trupe:
{{izdvojeni citat|Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci—Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa—Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi—Ražana. Na prostoru Ražana—Kosjerić ima jedan bataljon Nemaca. Brigada Negovanova kao rezerva drži Divčibare. Rakovićev korpus u Kosjeriću sa ofanzivnom ulogom. Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci—Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar, a tada uništi prva, druga a potom peta divizija. U ovom cilju front ostaje prema drugoj diviziji danas u odbrani dok na ovu diviziju sa zapada napadaju jedan bataljon Nemaca i tri bataljona ljotićevaca a mi je dočekujemo. Prema petoj diviziji preduzima se napad danas sa angažovanjem.&lt;ref&gt;AVII, Ča, kut. 276, reg. br. 2/1—11.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 100.&lt;/ref&gt;}}

U prvoj polovini maja 1944. godine, Vrhovna komanda JVuO je javljala o zajedničkim borbama četnikâ i Nijemaca širom okupirane Jugoslavije: „Naši i nemački delovi zatvorili put [[Užice]] — [[Kokin Brod]]. Isto tako zatvorena i [[Lim (rijeka)|Limska dolina]]. Od strane Nemaca i naših 2. maja počela ofanziva od [[Podgorica|Podgorice]]. Komunisti u oblasti [[Bijelo Polje|Bijelog Polja]]. Nemci u [[Šavnik]]u, [[Žabljak]]u i [[Brodarevo|Brodarevu]]. U [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] šesnaesta, sedamnaesta i tridesetšesta komunistička divizija pri uništenju od dve nemačke divizije.“ General Mihailović je naređivao i majoru Dragiši Rakiću (pseudonim »Gis-Gis«), komandantu Vojvodine JVuO, da pokuša dobiti municiju od okupatora, koristeći se pritom i srpskim kvislinškim strukturama, budući da je [[Banat]] formalno bio dijelom [[Vojna uprava u Srbiji|Nedićeve Srbije]]: „Postarajte se za nabavku municije kako ste predvideli. Iskoristite raspoloženje Nemaca u Banatu za jačanje naše organizacije. Isto tako iskoristite i Nacionalnu službu rada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;

11. maja 1944, general Mihailović (pseudonim »Hans«) piše da je naredio »Viktoru« (major [[Mladen Mladenović]], komandant Čegarskog korpusa JVuO), »Hermanu« (potpukovnik [[Radoslav Đurić]], komandant Južne Srbije JVuO), »Orelu« (potpukovnik [[Dragutin Keserović]], komandant Rasinsko-topličkog korpusa JVuO) i »Minču« (major [[Branivoj Petrović]], komandant Deligradskog korpusa JVuO) da „iskoriste akciju“ okupatora protiv snaga NOVJ u [[Južna Srbija|južnoj Srbiji]], kao i da „na pogodan način“ nabave naoružanje i municiju:
{{izdvojeni citat|Po podacima od Viktora, Hermana i Georgija [potpukovnik Milutin Radojević, delegat VK JVuO za područje Jablanice i Toplice — prim.] jedna nemačka divizija jačine oko 15.000 nalazi se u [[Kuršumlija|Kuršumliji]], [[Prokuplje|Prokuplju]], [[Žitorađa|Žitorađi]], [[Pukovac|Pukovcu]] i [[Leskovac|Leskovcu]]. Ima 70 tenkova. Pripremaju se za akciju protiv komunista. [[Gestapo]]vci iz [[Niš]]a traže Viktora i nude oružje i municiju i da ne diraju naše. Keserović 8 i 9 napadao na komuniste u okolini [[Ribarska Banja|Ribarske Banje]] sa [[Jastrebac|Jastrepca]] i od sela Zdravinja. Crveni dobili pojačanje i Orel se povukao na polazni položaj [[Zdravinje]] — [[Veliki Šiljegovac]]. Orel se sprema za ponovni napad. Naredio sam: Viktoru: Da Knjaževački korpus uputi Orelu za akciju na Jastrepcu i Moravskom srezu, ako ga već nije uputio. Sa ostalim snagama da zatvori prelaze na [[Morava|Moravi]] od Niša do Leskovca. Da iskoristi na pogodan način ponudu oružja i municije, jer sada moramo tući komuniste i treba iskoristiti nemačku akciju. 2. — Hermanu: Treba iskoristiti akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice. Da prikupi svoje snage u Jablanici i da dejstvuje najpogodnijim pravcem protivu komunista imajući u vidu akciju Nemaca. Na pogodan način da dođe do municije. 3. — Orelu: Da iskoristi akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice i da mu se stavlja pod komandu Knjaževački i Deligradski korpus. Na pogodan način da dođe do municije. 4. — Minču: Da odmah pomogne Orela u akciji na Jastrepcu i Moravskom srezu kako je već naređeno i da je pod komandom Orela.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

12. maja 1944, Draža Mihailović obavještava potpukovnika [[Zaharije Ostojić|Zaharija Ostojića]] (pseudonim »Sto-Sto«) sljedeće: „2 i 5 divizija su sada u srezu Zlatiborskom. Napadi se vrše sa svih strana.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt; Napad su vršile njemačke i bugarske trupe, zajedno sa ljotićevcima i četnicima. U depešama&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 2/1—28.&lt;/ref&gt; koje je komandant Cersko-majevičke grupe korpusa major [[Dragoslav Račić]] poslao Mihailoviću prethodnog dana o saradnji četnika i Njemaca, između ostalog, stoji: 
{{izdvojeni citat|Saznajem da su [[Užice]] pune Jankovićevih [Milutin — prim.] četnika i da [[Predrag Raković|Raković]], [[Neško Nedić|Neško]], Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedem samo štabnu akciju u [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] i [[Srem]]u. Neko od nas mora ostati čist.}}

U proljeće 1944. godine, prilikom njemačke kontraofanzive protiv partizana u jugozapadnoj Srbiji u kojoj su učestvovale i značajne četničke snage, zabilježena je i fotografija komandanta 1. ravnogorskog korpusa JVuO sa njemačkim oficirom, vjerovatno iz Wehrmachtove divizije
[[Brandenburger|''Brandenburg'']].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt;
[[Datoteka:Zvonimir_Vuckovic_i_Nemci.jpg|minijatura|Kapetan [[Zvonimir Vučković]] (desno), komandant 1. ravnogorskog korpusa JVuO, pozira sa njemačkim oficirom tokom [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|partizanskog prodora u Srbiju]] (april/maj 1944. godine)]]

General [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka, 16. maja 1944. godine podvlači svojim potčinjenim: „'''Pokret DM bio je i ostaje neprijateljski.'''”&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=758&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000754.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist und bleibt Feind.&quot;}})&lt;/ref&gt; Felber podsjeća kako četnička saradnja u borbi protiv »crvenih« proističe samo iz činjenice da su komunisti njihov neprijatelj br. 1, ali neprijatelj br. 2 i dalje ostaje okupaciona sila. General Felber stoga preporučuje da se »borba protiv partizanskih bandi« oprezno nastavi voditi skupa s jedinicama generala Mihailovića:

{{izdvojeni citat|Četničke grupe koje se nalaze u borbi protiv komunista, ne treba nikako ometati niti ih napadati, već ih podupirati u borbi. Saradnja s četnicima u borbi protiv komunista, uz najštedljiviju isporuku municije i pod nadzorom okupacione sile, može biti samo lokalna i radi akutne borbe protiv partizanskih bandi. U tom slučaju potrebno je isporučivati i sanitetski materijal i negovati ranjenike.

Za svaku isporuku potrebno je odobrenje Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka.

Preporučujemo da se u svim prilikama obraća nesmanjena pažnja pokretu DM i njegovim postupcima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=759&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000755.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikgruppen, die sich im Kampf mit Ko. befinden, sind dagegen nicht zu hindern und nicht anzugreifen, sondern in ihrem Kampf zu fördern. Ein Zusammengehen mit Cetniks im Kampf gegen die Ko. unter sparsamter Lieferung von Munition unter Aufsicht der Besatzungsmacht darf nur örtlich und nur zum Zwecke des akuten Kampfes gegen die Partisanenbanden erfolgen. In diesem Falle ist auch Lieferung von Sanitätsmaterial und Pflege der Verwundeten erforderlich. Munitionslieferung bedarf in jedem Falle der Zustimmung des Mil.Befh. Südost. Ungeschwächte Aufmerksamkeit gegenüber der DM–Bewegung und deren Maßnahmen ist nach wie vor überall geboten.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_272.htm Informacije Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 16. maja 1944. potčinjenim komandama i štabovima o držanju prema četnicima]&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka će, takođe, u mjesečnom izvještaju iz druge polovine maja 1944. konstatovati rastrzanost Mihailovićevog pokreta između osnovnog antiokupatorskog usmjerenja i saradnje s njim u antikomunističkom frontu, kao i strah od gubitka [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] podrške i naklonosti najširih slojeva stanovništva okupirane Srbije, s obzirom na to da je kolaboraciju bilo gotovo nemoguće sakriti:
{{izdvojeni citat|II. Situacija kod neprijatelja &lt;/br&gt; a) Srbija &lt;/br&gt; Uprkos saradnji između jakih četničkih jedinica i nemačkog Vermahta — koju je odobrio sam DM — radi borbe protiv nadirućih Titovih snagâ, pokret DM je u svom stavu ostao suštinski neprijateljski nastrojen. Popuštanje pritiska od strane crvenih odmah je dovelo do pojačane aktivnosti usmerene protiv okupatorskih snaga i SDK-a. Tvrdnje područnih komandanata — da je većinu napada podstakao neodgovoran starešinski kadar nižeg ranga — tek treba dokazati. Psihološka osnova za ovu obnovljenu aktivnost može se pronaći u želji da se povrati politički ugled, koji je praktično izgubljen u očima Saveznika, a navodno i u očima srpskog naroda, usled iznuđene saradnje sa nemačkim Vermahtom. U tom smislu, ovi nacionalistički aktivisti su nesumnjivo u suprotnosti sa opštim javnim mnjenjem, koje bi pozdravilo nagodbu između okupacione sile, srpske vlade i pokreta DM.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=784&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000780.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;II. Feindlage. &lt;/br&gt; a) Serbien &lt;/br&gt; Die DM–Bewegung ist trotz der von DM gebilligsten Zusammenarbeit starker Cetnik–Verbände mit der deutschen Wehrmacht im Kampf gegen die eingebrochenen Tito–Kräfte in ihrem grundsätzlichen Haltung unverändert Feind geblieben. Dass Nachlassen des roten Drucks hat auch sofort eine verschärfte Aktivität gegenüber der Besatzungsmacht und dem SFK zur Folge gehabt. Es muss sich die Behauptung der Gebietsführer, dass die Mehrzahl der Überfalle durch unverantwortliche Unterführer hervorgerufen ist, erst noch beweisen. Der psychologische Grund für die neuerliche Aktivität könnte darin gefunden werden, das durch die notgedrungene Zusammenarbeit mit der deutschen Wehrmacht vor den Allierten tatsächlich und vor dem serbischen Volke vermeintlich verlorengegangene politische Prestige wiederzugewinnen. Damit stehen diese nationalen Aktivisten zweifellos im Gegensatz zur allgemeinen Volksmeinung, die einen Ausgleich zwischen der Besatzungsmacht, der serbischen Regierung und der DM–Bewegung begrüssen wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj Komande Jugoistoka za period od 16.4 do 15.5.44. (23. maj 1944. godine)}}

U zapisniku generala Felbera s kraja maja 1944, apostofira se korištenje Mihailovićevih četnika i Ljotićevih dobrovoljaca za odbranu jugozapadne granice okupirane Srbije od partizanskog prodora:
{{izdvojeni citat|Predviđeno je da se veći dio četnikâ Draže Mihailovića pošalje kući, da se najpouzdaniji koriste kao izviđači na granici, i da se dobrovoljci (SDK), poslije apsolutno neophodnog odmora i osvježenja, kasnije iskoriste kao graničari.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=817&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000813.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es ist beabsichtigt, von den DM–Cetniks einen größeren Teil nach Hause zu schicken, die Zuverlässigsten als Aufklärer an der Grenze zu verwenden, und später das SFK nach einer unbedingt notwendigen Ruhepause und Auffrischung als Grenzschutz einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zapisnik o putovanju za Niš i Sofiju 25-28.05.1944.}}

General [[Edmund Glaise von Horstenau]], vršio je od 15. juna do 25. juna 1944. dužnost komandanta Jugoistoka, zamjenjujući generala Hansa Felbera, koji se po službenom zadatku nalazio u Njemačkoj. Opisujući u svom ratnom dnevniku stanje u Srbiji, tj. odnose između njemačkih i bugarskih okupacionih trupa, s jedne, kao i četnika i kvislinga, s druge strane, Horstenau navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|'''Nemci gotovo da nemaju svojih trupa u Srbiji'''. Postoji samo nekoliko policijskih jedinica. Najveći deo Srbije nalazi se pod kontrolom bugarskog okupacionog korpusa. Bugarskih vojnika nema samo u severozapadnom delu Srbije i Banata. No, bugarske trupe u Srbiji jesu najlošije bugarske jedinice. Tek što sam na kratko vreme preuzeo Vrhovnu komandu u Beogradu, dve bugarske čete, zajedno sa svojim oficirima, prebegle su partizanima kod Leskovca. Jedine trupe na koje je čovek mogao da se osloni u borbi protiv partizana bili su srpski dobrovoljci, a donekle i ruski. Upotrebljivi za borbu protiv partizana bili su i ljudi Draže Mihailovića. Vezu sa njim za mene je održavao jedan nemački major [Erich Weyel], nosilac odlikovanja „viteškog krsta“.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 508.&lt;/ref&gt;}}

U vrijeme izvođenja [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Trumpf«]], u kojoj se [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pridružila njemačkim trupama u borbi protiv partizana, došlo je 14. jula 1944. u [[Kruševac|Kruševcu]] do sastanka vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera sa kapetanom [[Neško Nedić|Neškom Nedićem]], načelnikom štaba ove četničke formacije. Tom prilikom, Nedić je istaknuo da su „četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali“, ponudivši svoje usluge u „borbi protiv komunizma“. General Felber je ocijenio da je riječ „o potpuno ozbiljnoj ponudi četnika koju treba prihvatiti“, s čim se složio i major Erich Weyel, oficir za vezu kod kapetana Nedića:
{{izdvojeni citat|Neško Nedić je sada načelnik štaba četničke grupe koja se sa nama bori u akciji »Trumpf« i čija se jačina može proceniti na oko 10.000 ljudi. [...] Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačke oružane snage, ''kojima će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja''. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio. Na drugoj strani, Nedić je molio ponovnu pomoć u vidu ''isporuke municije i naoružanja, a naročito teškog naoružanja''. Četnici su spremni da daju svaku garanciju da će se isporučeno naoružanje i municija upotrebiti samo protiv komunizma. [...] Neško Nedić je još jednom molio za poverenje ne samo ovdašnjih nemačkih komandi nego i čitavog nemačkog naroda, kao i za priznanje srpskog naroda kao najvećeg neprijatelja komunizma na Balkanu. ''Kao dokaz svog unutarnjeg raspoloženja ponudio je da se lično dalje bori na [[Istočni front|istočnom frontu]] posle čišćenja Srbije od komunizma'' i siguran je da bi to, slično njemu, učinio i jedan veliki broj četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_93.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 15. jula 1944. Komandi Grupe armija »F« o razgovoru vođenom 14. jula 1944. u Kruševcu, sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=734&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frames no. 000725—000726.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nesko Nedić ist z.Zt. Chef des Stabes der beim Unternehmen &quot;Trumpf&quot; mit uns kämpfenden Cetnikgruppe, deren Stärke auf etwa 10 000 Mann zu schätzen ist. &lt;/br&gt; Da sie im Kampf gegen den Kommunismus alleine zu schwach seien, sähen sie ein, dass sie Anlehnung an die deutsche Wehrmacht suchen müssten, der sie sich voller Vertrauen bedingungslos unterstellten. Sie seien bereit, gegen den Kommunismus zu kämpfen überall da, wo ich sie hinstellen würde. Auf der anderen Seite erbat Nedić erneut Unterstützung durch Lieferung von Munition und Waffen, insbesondere schweren Waffen. Die Cetniks seien bereit, jegliche Garantie zu bieten, dass das Gelieferte nur gegen den Kommunismus verwendet würde. &lt;/br&gt; Nesko Nedić bat nochmals um Vertrauen nicht nur der hiesigen deutschen Stellen, sondern des ganzen deutschen Volkes und um Anerkennung des serbischen Volkes als stärksten Feind des Kommunismus auf dem Balkan. Als Beweis seiner inneren Haltung bot er sich an, nach Säuberung Serbiens vom Kommunismus für seine Person an der Ostfront weiterzukämpfen, und er sei sicher, dass auch eine grosse Anzahl Cetniks es ihm gleich tun würde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka Komandi Grupe armija »F« od 15. jula 1944. godine}}

Major Weyel je još od kraja aprila 1944. godine tijesno surađivao s kapetanom Neškom Nedićem (general Kurt von Geitner je 28. IV zabilježio da je formirana „nova Borbena grupa major[a] Vajel[a]“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000628—000629.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Neue Kampfgruppe Major Weyel.&quot;}})&lt;/ref&gt;) u koordiniranju njemačko-četničkih operacija protiv partizana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; U izvodu iz ratnog dnevnika Armijske grupe »F« za 18. jul 1944.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=978&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000837.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Major v.Geitner unterrichtet Oberst i.G. Selmayr über neue Lage in Serbien: Am 17.7. eröffneten rote Kräfte südl. Korsumlja [sic!] (S–Serbien) Angriff gegen Cetnikverband. unter Major Weyel. Cetnik zum Ausweichen in NW–Richtung gezwungen. Zielsetzung der Kommunisten wahrscheinlich lokale Verschiebung einer Division, da für Offensive Richtung Ibartal, vorherige Versammlung stärkerer Kräfte notwendig gewesen wäre. Abwehr nur durch Cetnik, nach Ibartal ein weiteres Russenbtl. als Sicherheitskoeffizient unter Schwächung der neu aufgebauten Drinaverteidigung verschoben.&quot;}})&lt;/ref&gt; navedeno je da je ovo savezništvo, makar taktičko, još uvijek na snazi:
{{izdvojeni citat|''General fon Gajtner obaveštava generalštabnog pukovnika Zelmajera o novoj situaciji u Srbiji'': &lt;/br&gt; Dana 17. 7. crvene snage otpočele su napad južno od Kuršumlije (južni deo Srbije) na četničke jedinice pod komandom majora Vajela. Četnici su bili prinuđeni da se povuku u pravcu severozapada. Cilj komunista je verovatno lokalno pomeranje jedne divizije, pošto bi za ofanzivu u pravcu Ibarske doline bilo potrebno prethodno prikupljanje jačih snaga. Odbrana počiva samo na četnicima, a upućen je još jedan bataljon Rusa kao koeficijent sigurnosti, uz slabljenje organizovane odbrane na Drini.}}

U dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 26. jul 1944. godine, četničkim se jedinicama odaje priznanje za krupne usluge koje su u vrijeme [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Kehraus«]] učinili okupatoru defanzivnim dejstvima pri zadržavanju glavnine snagâ NOVJ:
{{izdvojeni citat|''Srbija: Operacija »Kehraus«'' [Čistka]: &lt;/br&gt; Očigledno da je glavnina neprijateljskih snaga snažno potučena i kao takva povukla se preko srpsko-albanske demarkacione linije. Dodir sa neprijateljem održava se samo sa zaštitnicama. Operacija je time završena, naknadno čišćenje se produžava borbenim grupama koje učestvuju. Mada se u toku operacije nije uspelo u razbijanju glavnine neprijateljskih snaga, ipak je pošlo za rukom, naročito masovnom upotrebom četnika, da se osujeti namera neprijatelja da prodre u pravcu Ibra. U prostoru Sokobanje, pod pritiskom naših i četničkih snaga, delovi bandi prešli su, pod borbom sa jedinicama iz pripravnosti za zaštitu železnice, prugu Zaječar — Knjaževac u pravcu bugarske granice, dok je glavnina, uz velike gubitke u borbama sa četnicima, prodrla u prostor Aleksinca. Od 23. 7. četničke grupe su prodrle preko Save u Srem i tamo se od tog vremena nalaze u borbi sa komunistima. U ostalim delovima Srbije lokalna delatnost bandi, dok se u Banatu vrše neprekidne sabotaže u žetvi.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=204&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289457—6289458.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;SERBIEN: ”KEHRAUS” MASSE FD–KRAEFTE ANSCHEIN. STARK ANGESCHLAGEN, UEBER SERB–ALB. DEMARKATIONSLINIE AUSGEWICHEN. FD–BERUEHRUNG NUR NOCH MIT NACHHUTEN. UNTERNEHMEN DAMIT ABGESCHLOSSEN, NACHSAEUBERUNG DURCH BETEILIGTE KGRN. FORTGESETZT. WENN ES IM VERLAUF DES UNTERNEHMENS NICHT GELANG MASSE FD–KRAEFTE ZU SCHLAGEN, SO IST ES DOCH, INSBESOND. DURCH MASSENEINSATZ DER CETNIKS GELUNGEN, FD–ABSICHT, IN RICHTUNG IBAR VORZUSTOSSEN, ZU VEREITELN. UNTER DRUCK EIG. UND CETNIK  KRAEFTE BANDEN RAUM SOKOBANJA MIT TLN. UNTER KAMPF MIT ALARMEINHEITEN BAHNLINIE ZAJEZAR KNJAZEVAC RICHTUNG BULGAR GRENZE UEBERSCHRITTEN, MIT MASSE UNTER VERLUSTREICHEN KAEMPFEN MIT CETNIKS BIS IN RAUM ALEKSINAC VORGEDRUNGEN. SEIT 23.7. CETNIKS–GRUPPEN UEBER SAVE NACH SYRMIEN VORGEDRUNGEN UND DORT SEITDEM IM KAMPF MIT KOMM. IM UEBRIGEN SERBIEN OERTL. BANDENTAETIGKEIT, BANAT ANHALTENDE ERNSTSABOTAGE.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (26. VII 1944)}}

Nakon dva dana, poslat je iz Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Wehrmachta sljedeći dopis:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;/br&gt; Završni izvještaj [o operaciji] „Kehraus“: Uz približno 70 sopstvenih mrtvih iz svih borbenih grupa koje su učestvovale (uključujući četnike), izbrojano 363 mrtva neprijatelja, 464 zarobljenika i dezertera.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000242.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: &lt;/br&gt; Abschlussmeldung &quot;Kehraus&quot;: Bei etwa 70 eig. Toten aller beteiligten Kgrn. (einschl. Cetniks) 363. gez. Fd.–Tote, 464 Gefangene und Überläufer.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (28. VII 1944)}}

27. jula 1944, centrali u Berlinu javljali su iz komande Grupe armija »F«: „Srbija: Glavnina snažno potučenih neprijateljskih snaga u operaciji »Keraus«, koja se povukla ka jugu, ponovo je, posle neuspelog pokušaja da se povuče u oblast Albanije, napadnuta od strane Borbene grupe »Dizener« i četnika u prostoru jugoistočno od [[Medveđa|Medveđe]]. Gubici neprijatelja u akciji »Keraus« na dan 24. i 25. 7.: 29 mrtvih, 302 zarobljena, 8 mitraljeza, 2 minobacača i preko 200 pušaka.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=210&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289463.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|3.) SERBIEN &lt;/br&gt; MASSE DER BEI ”KEHRAUS” STARK ANGESCHLAGENEN UND NACH S AUSGEWICHENEN FD.– KRAEFTE NACH MISSLUNGEN VERSUCH IN ALBAN. GEBIET AUSZUWEICHEN, IM RAUM SO MEDVEDJA DURCH. KGR. DIESENER UND CETNIKS ERNEUT ANGEGRIFFEN. FEINDVERLUSTE &quot;KEHRAUS&quot; AM 24. U. 25.7.: 29 GEZ. TOTE, 302 GEFANGENE, 8 M. G., 2 GR. W. UEBER 200 GEWEHR.}})&lt;/ref&gt; Sjutradan, sumirani su rezultati ove operacije: „U Srbiji operacija »Keraus« je postigla potpuni uspeh; neprijatelj je bio prinuđen da izmakne u pravcu juga. Pošlo nam je za rukom da prodorom u pravcu Ibarske doline osujetimo njegovu nameru.“&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt; Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka za 30. jul 1944, takođe upućen Vrhovnoj komandi njemačkog Wehrmachta, bilježi da jedinice JVuO nastavljaju davati doprinos naporima okupatora u slamanju ofanzive koju je NOVJ poduzela u južnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Prilikom nastavljanja čišćenja u operaciji »Keraus«, dijelovi neprijateljskih snaga istočno od [[Lebane|Lebana]] prodrli su u pravcu sjevera. Glavnina je napadnuta u prostoru Lebana od strane Borbene grupe »Dizener« i četnikâ. 5. policijski puk (bez III bataljona) stupio je u akciju sa istoka. 

Borbene grupe 27. bugarske divizije (5 bataljona) ponovo će stupiti u akciju 31. 7. u cilju naknadnog čišćenja iz doline Toplice u pravcu juga. Neprijateljski gubici — 27. 

29. 7. Kod Borbene grupe »Dizener« i četničke grupe »Vajel«: 117 izbrojanih mrtvih [neprijatelja], 604 zarobljenih; zaplijenjeno 9 mitraljeza, 5 automobila, 5 minobacača, 560 pušaka, 6 radio-uređaja, velike količine municije i [vojne] opreme svake vrste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=221&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289474—6289475.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: &lt;/br&gt; BEI NACHSAEUBERUNG ”KEHRAUS” TLE. FD–KRAEFTE O LEBANE NACH N VORGEDRUNGEN. MASSE RAUM S LEBANE DURCH KGR. DIESENER UND CETNIKS ANGEGRIFFEN. POL. RGT. 5 OHNE ROEM 3. ) VN O ANGESETZT. &lt;/br&gt; KGR. 27. BULG. DIV. (5 BTLNE) ANTRITT 31. 7. ERNEUT ZUR NACHSAEUBERUNG AUS TOPLICA – TAL NACH S. FEINDVERLUSTE 27.&lt;/br&gt; 29.7.: BEI KGR. DIESENER UND CETNIK–GRUP[P]E WEYEL: 117 GEZ. TOTE, 604 GEFANGENE, 9 MG, 5 M PI, 5 GR W., 560 GEWEHRE, 6 FUNKGERAETE, GROSZE [sic!] MENGEN MUN. UND GERAET ALLER ART.}})&lt;/ref&gt;}}

Nakon što je krajem jula i početkom avgusta došlo do »naknadnog čišćenja« u ovoj operaciji, 6. VIII 1944. Komanda Jugoistoka zaključuje: {{izdvojeni citat|Srbija:

Protiv neprijateljskih raštrkanih grupa koje su prodrle prema istoku i na mnogim mestima prešle Ibar upućeni su delovi četničke grupe »Vajel« iz prostora Brus u pravcu planine Kopaonik.

Operacija »Keraus« je završena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=266&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289519.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: GEGEN DIE AN MEHREREN STELLEN UEBER IBAR NACH O VORGEDRUNGENE FDL. SPLITTERGRUPPE TLE. CETNIKGRUPPE WEYEL AUS RAUM BRUS RICHTUNG KOPAONIK– GEBIRGE IM VORGEHEN. &lt;/br&gt; ”KEHRAUS” BEENDET.}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka obavještava 11. avgusta 1944. da se Rasinsko-toplička grupa korpusa JVuO, pod komandom potpukovnika Dragutina Keserovića, i zvanično stavila pod komandu njemačkog Wehrmachta tokom [[Topličko-jablanička operacija 1944|Topličko-jablaničke operacije]]:
{{izdvojeni citat|Situacija kod Borbene grupe Diesener mirna. Četnička grupa Keserovića se dobrovoljno stavila pod komandu Borbene grupe Diesener. Ponovni napad protiv neprijateljskih snaga južno od Lebana počinje 13. VIII.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=288&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289541: Dnevni izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 10. augusta 1944 (11. august 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;C ) LAGE BEI KGR. DIESENER RUHIG. &lt;/br&gt; CETNIK–GRUPPE KESEROVIC FREIW. UNTER BEFEHL KGR. DIESENER GETRETEN. &lt;/br&gt; ERNEUTER ANGRIFF GEGEN FD– KRAEFTE S LEBANE LAEUFT AM 13.8. AN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Vermahta za 10. avgust 1944. godine}}

Neposredna četničko-nemačka operativna saradnja ponovila se i prilikom nemačkih operacija [[Operacija &quot;Trumpf&quot;|&quot;Trumpf&quot;]] i [[Operacija &quot;Halali&quot;|&quot;Hallali&quot;]] u jablaničko-topličkoj oblasti protiv [[21. srpska divizija NOVJ|21]]. [[22. srpska divizija NOVJ|22]]. [[24. srpska divizija NOVJ|24]]. i [[25. srpska divizija NOVJ|25]]. divizije NOVJ tokom jula i avgusta 1944.

{{izdvojeni citat|Ministar [[Nojbaher]] konstatuje da je premijer [[Milan Nedić|Nedić]] — ukazujući na neudovoljene zahteve za oružjem ponovno izrazio nameru da demisionira — verno služio nemačkim interesima. Slično je i s Mihailovićem, koji se do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru. To isto Važi i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »Dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30. avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=980&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000974—000978.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hierzu stellt Minister Neubacher fest, dass Ministerpräsident Nedic – der unter Hinweis auf die unerfüllten Waffenwünsche erneut Rücktrittsabsichten geäussert habe – in gutem Glauben zur deutschen Sache handelte. Ähnlich verhält es sich bei DM, der sich bis heute bemüht habe, keine feindselige Haltung dem Okkupator gegenüber einzunehmen. Das gleiche gilt für die anderen führenden Serben, die sich unter dem Motto: &quot;Gebt uns Waffen – dann gehören wir zu Euch!&quot; loyal verhalten hätten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački obaveštajni izveštaj od 30. avgusta 1944.}}

=== Desant na Drvar (1944) ===
{{main|Desant na Drvar}}
Za [[Desant na Drvar]] (operacija »Rösselsprung«), preduzet maja i juna 1944, komanda [[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druge oklopne armije]] je angažirala oko 16.000 njemačkih vojnika i tri hiljade [[Momčilo Đujić|Đujićevih]] četnika.&lt;ref name=&quot;Pop izdaje&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.]&lt;/ref&gt; Četnici su bili dragoceni kao nemački informatori, pa su upravo oni doneli Nemcima tačan podatak o lokaciji Titovog štaba:

{{izdvojeni citat|Prema četničkim podacima, Tito se nalazi u drvarskoj pećini, prema drugim izvorima u Oštrelju sjeverno od Drvara.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=459&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314,  Roll 564, frame no. 000455.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;IIc: Tito nach Cetnikmeldg. in Höhle Drvarska Pecina bei Drvar, nach anderer Meldg. in Ostrelj N Drvar.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog  odjeljenja [[15. brdski armijski korpus (Nemačka)|15. brdskog korpusa]] za 10. mart 1944.}}

U izvještaju 2. oklopnoj armiji iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], poslatom 19. maja 1944. godine, navedeno je da će četničke jedinice biti u potpunosti podređene njemačkom Wehrmachtu u ovoj operaciji:
{{izdvojeni citat|''Telegram K-di 2. okl. armije'' 
Tiče se: »Reselšprunga« [...] 

7) Ojačani 105. SS-izv. bat. sa potčinjenim 369. izv. bat. napada X-dana, nastupajući od Livna duž Livanjskog polja preko Bosanskog Grahova na Drvar, sprečava neprijateljske proboje prema jugoistoku i razbija neprijateljski komandni aparat. U Bosanskom Grahovu naši četnici, u Drvaru naši padobranci.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_63.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. maja 1944. Komandi 2. oklopne armije o izvršenim pripremama i zadacima potčinjenih jedinica za operaciju »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=724&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frames no. 000715—000716.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Fernschreiben An PzAOK 2 &lt;/br&gt; Betr. Rösselsprung &lt;/br&gt; 7.) Verstärkte SS–AA 105 mit unterstellter AA 369 stösst am X–Tag antretend von Livno entlang Livanskopolje über Bosn.Grahovo auf Drvar vor, verhindet feindl. Ausbruch nach Südosten und zerschlägt feindl. Führungsapparat. In Bosn.Grahovo eigene Cetniks, in Drvar eigene Fallschirmjäger.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Druge oklopne armije je uzvratila XV brdskom armijskom korpusu dopisom od 21. maja 1944. iz kojeg se zaključuje da se četnici nalaze pod komandom majora Ernsta Benescha iz divizije [[Brandenburger]], kao i da se za njih počeo koristiti službeni naziv »[[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|Hrvatska borbena zajednica]]«:
{{izdvojeni citat|1) Crveni komandni centar u Drvaru (po svoj prilici Vrhovni štab Tito, u Drvaru, na staroj stočnoj pijaci, Američka vojna misija Trninić Breg, u Prnjavoru Engleska vojna misija, preostala Ruska misija neotkrivena). Treba računati sa mesnim obezbeđenjem, pre svega na visovima severoistočno, istočno i zapadno od Drvara, u datom slučaju i na protivvazdušnu odbranu. Dalji podaci o neprijatelju postepeno se saopštavaju komandantu 500. padobranskog lov. bat. od strane Ic K-de 2 okl. armije i majora Beneša.

2) Operacija »Reselšprung« treba da ukloni crveni komandni centar oko Drvara.

Komandovanje »Reselšprung«: XV brd. AK, istaknuto komandno mesto Bihać. 

Za operaciju »Reselšprung« nastupaju X-dana (spuštanje padobranskog lov. bat.) na Drvar: [...]

d) Ojačana Borbena grupa 1. puka »Brandenburg« (bez 1. bat.) sa potčinjenom Hrvat. borbenom zajednicom, od Knina na Bosansko Grahovo, odatle u više borbenih grupa protiv linije Prekaja (14 km ji. od Drvara) — Drvar. Zadatak: Doček bandi i štabova koji se povlače prema jugu. Grupe nose maskirno odelo.

3) 500. SS-padobranski lov. bat., komandant šturmbanfirer Ribka, sa potčinjenom SS-padob. nast[avnom] četom (očekuje se konačno odobrenje [[Heinrich Himmler|rajhsfirera SS]]), 40 ljudi odreda »Beneš« i 6 ljudi kontraobaveštajne službe spuštaju se X-dana, u trenutku što je moguće ranije, u crveni komandni centar Drvar i uklanjaju munjevitim napadom naročito Vrhovni štab Tito, kao i ostale crvene komandne štabove i savezničke, odnosno ruske vojne misije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_66.htm Naređenje Komande 2. oklopne armije od 21. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa za dejstva u operaciji »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=698&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frame no. 000690.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Rotes Führungszentrum in DRVAR (voraussichtlich Hauptstab TITO DRVAR am alten Viehmarkt, amerik.Mil.Missionen TRNIC BREG, in PRNJAVOR engl.Mil.Mission, Verbleib russ.Mission nicht geklärt). Mit örtlichen Sicherungen, vor allem auch auf den Höhen NO, O und W DRVAR, gegebenenfalls auch mit Flak, ist zu rechnen. Weitere Feindfeststellungen werden an Kdr. Fallschirmjäg.Btl.500 durch Pz.AOK.2 I c und Major BENESCH laufend übermittelt. &lt;/br&gt; 2.) Das rote Führungszentrum um DRVAR soll durch das Unternehmen &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; ausgeschaltet werden. &lt;/br&gt; Führung &quot;RÖSSELSPRUNG&quot;: XV.Geb.AK., vorgeschobener Gefechtsstand BIHAC. &lt;/br&gt; Zu &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; treten am x–Tag (Absprungtag des Fallschirmjäg–Btl.) auf DRVAR an: &lt;/br&gt; d) Kampfgruppe verst. 1.Rgt.Brandenburg (ohne I.Btl.) mit unterstellten kroat. Kampfgemeinschaften von KNIN auf BOS.GRAHOVO, von dort in mehreren Kampfgruppen gegen Linie PREKAJA (14 SO DRVAR) – DRVAR. Auftrag: Auffangen von nach Süd ausweichenden Banden und Stäben. Gruppe trägt Tarnbekleidung. &lt;/br&gt; 3.) SS–Fallschirmjäg.Btl.500, Führer Sturmbannführer RYBKA mit unterstellter SS–Fallsch.Ausb.Komp. (endgültige Genehmigung Reichsführer SS steht noch aus), 40 Mann Abt. BENESCH und 6 Mann Abwehr landet am X–Tag zum frühest möglichen Zeitpunkt in roten Führungszentrum DRVAR und schaltet in blitzatrigem Zugriff insbesondere den Hauptstab TITO sowie weitere rote Führungsstäbe und allierte bzw. russ.Mil.Missionen aus.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemci su nakon operacije ocenili da četnici izviđačke zadatke izvršavaju besprijekorno, vođstvo im je dobro, ljudstvo naviklo na fizičke napore. Nemci zaključuju da su im četnici &quot;neophodni su pri osiguranju komunikacija, posebno zbog pomanjkanja vlastitih trupa&quot;.&lt;ref&gt;NAW, T-314, Roll 566, 000048-9: Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa o rezultatima formiranja „Hrvatskih borbenih grupa“ (30. juni 1944).&lt;/ref&gt;

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1944) ===
{{Poseban članak|Ponuda Draže Mihailovića Adolfu Hitleru}}
[[Datoteka:First Vrede sa četnicima.jpg|thumb|Nemački kapetan von Wrede i četnički komandanti kapetan [[Nikola Kalabić]], major [[Dragoslav Račić]] i kapetan [[Neško Nedić]], nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (''nemački izvor'')&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_536.jpg Wredeova zabeleška str.1]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_537.jpg Wredeova zabeleška str.2]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_538.jpg Wredeova zabeleška str.3]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_539.jpg Wredeova zabeleška str.4]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;]]
Tokom jula i avgusta [[1944]]. intenzivirani su kontakti između predstavnika nemačke komande Jugoistoka [[Herman Nojbaher|Nojbahera]], predsednika vlade [[Milan Nedić|Nedića]] i predstavnika Mihailovića.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83_%D1%81_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_14.7.1944. Nemački izveštaj o razgovoru s četnicima od 14.7.1944]&lt;/ref&gt; Njemačka strana je nakon sastanka između predstavnika Obavještajnog odjeljenja komandanta Jugoistoka i trojice visokih oficira JVuO, Mihailovićevih izaslanika ([[Dragoslav Račić]], [[Neško Nedić]] i [[Nikola Kalabić]]), održanom u Topoli 11. avgusta 1944, na osnovu ponude JVuO zaključila da se „političko zauzimanje stava Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno izmenilo. Oni su spremni da u potpunosti sa nama sarađuju“. Mihailovićevi izaslanici su stavili do znanja da je za JVuO najvažnije objedinjavanje domaćih antikomunističkih snaga, opšta mobilizacija i „stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji“. Pošto je za ostvarenje tog cilja bila neophodna njemačka dozvola i naoružanje, JVuO je bila spremna da se obaveže na lojalnost i vjernost okupatoru.&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt; Rittmeister Fürst von Wrede citira riječi četničkih oficira sa sastanka:

{{izdvojeni citat|»Srbi, koje vi niste poznavali, ipak se bore za vas. Mi se obavezujemo našom časnom oficirskom rečju da ćemo biti verni. Pokret Draže Mihailovića je spreman da dâ sve garancije koje Nemci budu zahtevali. '''Naše smrtno neprijateljstvo protiv komunizma je najbolja garancija naše vernosti'''. Nas ne interesuje budućnost, svejedno kako će se rat završiti, mi smo odlučili, ako tako mora biti, da viteški propadamo.«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_227.htm Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 11. avgusta 1944. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića o uslovima za sastanak Draže Mihailovića sa Nojbaherom]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000502.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben, die Ihr nicht bekannt habt, aber kämpfen für Euch. Wir verpflichten uns mit unserem Offz.Ehrenwort, dass wir treu sein werden. Die DM—Bewegung ist bereit, sämtliche von den Deutschen verlangten Garantien zu geben. Unser Todfeindschaft gegen den Kommunismus ist die beste Garantie für unsere Treue. Die Zukunft interessiert uns nicht, gleichgültig wie der Krieg ausgehen mag, wir sind entschlossen, wenn es sein muss, ritterlich zugrunde zu gehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Rittmeister Fürst Wrede je sumirao predloge predstavnika Draže Mihailovića na sledeći način:
{{izdvojeni citat|
1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom [[Hitler|firera]] za jugoistočni prostor.

2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.

3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.

4. DM moli da sam ostane u ilegali.

5. Pripadnici DM—pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.

6) Mesto sastanka ne treba ni u kom slučaju da bude Beograd ili neki veći grad.&lt;ref name=&quot;B0_11 1944&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_11.8.1944. Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000502—000503.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) DM wünscht mit dem Bevollm. des Führers für den Südostraum zu sprechen. &lt;/br&gt; 2.) Er fordert Zusammenschluss aller nat. serb. Kräfte. &lt;/br&gt; 3.) Mobilisierung und Bewaffnung aller waffenfähigen nat. Serben zum Kampf gegen den Kommunismus. Ausrüstung und Führung durch die deutsche Wehrmacht. &lt;/br&gt; 4.) DM bittet selbst illegal bleiben zu können &lt;/br&gt; 5.) Die Angeh. der DM–Bewegung sollen nicht in dt. Uniform gekleidet werden. &lt;/br&gt; 6.) Ort der Zusammenkunft soll keinesfalls Belgrad oder eine grössere Stadt sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

O saradnji sa četnicima Draže Mihailovića u jednoj se njemačkoj preporuci s početka avgusta 1944. navodi:
{{izdvojeni citat|
''Saradnja sa četničkim bandama''

Komandantu Jugoistoka upućen je dopis Ob. od./oficir Abvera str. pov. br. 6161/44, u vidu naređenja, o isporuci oružja i municije četničkim bandama i o saradnji između nemačkih operativnih jedinica i pojedinih lojalnih četničkih bandi u cilju zajedničke borbe protiv komunističkog neprijatelja. Postavljanjem oficira za vezu u četničkim bandama treba njihovo držanje stalno nadzirati.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1035&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000893.] ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit mit Cetnik—Banden. An den Mil.Befh. Südost ergeht mit Ic/AO Nr. 6161/44 g. Kdos. v. 2.8.44 ein Befehlschreiben über die Belieferung der Cetnikbanden mit Waffen und Munition und über die Zusammenarbeit zwischen deutschen Verbänden und einzelnen lojal erscheinen den Cetnik—Banden für Zwecke des gemeinsamen Kampfes gegen den kommunistischen Feind. Durch Abstellung von Verbindungsoffzen.zu den Cetnik—Banden ist deren Verhalten laufend zu überwachen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U večernjem izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 16. avgusta 1944, prenosi se vijest da je general Draža Mihailović, u koordinaciji sa predsjednikom srpske vlade generalom Milanom Nedićem, pred okupacione vlasti iznio ponudu o »potpunom potčinjavanju četničkih jedinica«:
{{izdvojeni citat|
Srbija:

Sporazumno sa Nedićem, Draža Mihailović je ponudio nemačkom komandovanju potpuno potčinjavanje četničkih jedinica. Pored postojanja problema davanja talaca, unutrašnjih srpskih suprotnosti i ponude za lični dogovor Draže Mihailovića sa specijalnim opunomoćenikom Ministarstva inostranih poslova, sada postoji samo zahtev za oružje za zajedničku borbu. Srpska vlada je jednovremeno zamolila prijem kod komandanta Jugoistoka i verovatno će tom prilikom biti iznesena i namera o njenoj ostavci.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1090&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311,  Roll 190, frame no. 000948.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In Übereinstimmung mit Nedic hat DM dtsch. Führung volle Unterstellung der Cetnik Verbände angeboten. Bei Geiselgestellung, Einstellung alle Innerserbischen Gegensätze und Angebot persönlicher Aussprache DM mit Sonderbevollm.Ausw.Amtes liegt allein Waffenforderung für den gemeinsamen Kampf vor. Serbische Regierung hat zugleich um Empfang bei Mil.Befh. Südost ersucht und wird dabei voraussichtl. Rücktrittsabsicht vortragen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Povodom Mihailovićevog predloga, 17. i 18. avgusta je održan sastanak na najvišem nivou u nemačkoj komandi Jugoistoka. Tu su još jednom sumirani Dražini predlozi:

{{izdvojeni citat|
a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.

b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.

c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista.

d) Draža Mihajlović moli da ga se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa.

e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.

f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje, da bi se oslobodilo četnike, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika.

g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana s invazionim trupama.

h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=581&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000576—000577.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Das Verhandlungsangebot des DM sieht folgende wesentlichen Punkte vor: &lt;/br&gt; a) Unbedingtes Versprechen, kein deutscher Soldat werde von Cetniken überfällen. Geiselgestellung. &lt;/br&gt; b) Gemeinsamer Kampf ausschliesslich gegen Kommunisten zur Herstellung von Ruhe und Ordnung. Deutsche und Cetniken brauchen nicht Feinde zu sein. &lt;/br&gt; c) Feind Nr. 1 sind Kommunisten und alle, die sie unterstützen oder im Kampfe gegen Kommunisten nicht mitwirken. &lt;/br&gt; d) DM bittet, ihn zu Ausbau des SFK und Aufbau Freikorps heranzuziehen. &lt;/br&gt; e) Irgendeine Verbindung mit Partisanen ist unmöglich. &lt;/br&gt; f) DM bittet zur Hebung freundschaftlicher Stimmung um Freilassung der in Serbien verhafteten Cetniken ohne Vermittlung der Cetniken. &lt;/br&gt; g) Im Invasionsfall kein Kampf gegen Deutsche. Kampf gegen Kommunisten wird weitergeführt. Verbindung der Partisanen zu Invasionstruppen wollen Cetniken verhindern. &lt;/br&gt; h) DM ohne Verbindung zu Engländern. Er will auch keine mehr haben, entsprechend engl. Verhalten gegen serb. Volk.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan iskaz&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=585&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000580.] ({{jez-njem|&quot;Durchführung der Zusammenarbeit mit dem Cetnik–Banden, Ausbildung und Führung im Kampf wird den in erster Linie hierfür zuständigen Sicherheitsdienst und SD übertragen. Dieser ist allein für die politische Kampfführung vorgesehen, hat die engsten Verbindungen zu den Cetniks und führt in einem Raume, der als eine Art Heeresgebiet Domäne des Sicherheitsdienstes und des SD ist.&quot;}})&lt;/ref&gt; sa ovog sastanka ubjedljivo svjedoči o uspostavljenim tijesnim vezama između [[Sicherheitsdienst|njemačkih obavještajnih struktura]] i četničke Vrhovne komande:
{{izdvojeni citat|Sprovođenje sadejstva s četničkim bandama, obuka i komandovanje u borbi biće preneti Službi obezbeđenja i SD koji su u prvom redu nadležni za ovo. Ta je služba isključivo predviđena za političko vođenje rata, '''ima najuže veze s četnicima''' i komanduje na jednom određenom području, koje je, kao neka vrsta vojnog područja, domen Službe obezbeđenja i SD.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 18. avgusta 1944. povodom ponude Draže Mihailovića za saradnju u borbi protiv NOVJ}}

U izvještaju poslatom 20. avgusta 1944. godine iz Operativnog odjeljenja [[Beograd]] [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], navodi se da je za prijem kod vođe [[Treći Reich|Reich]]a [[Adolf Hitler|Adolfa Hitlera]] pripremljen zajednički referat feldmaršala [[Maximilian von Weichs|Maximiliana von Weichsa]], komandanta Jugoistoka i specijalnog opunomoćenika Ministarstva inostranih poslova na Jugoistoku [[Hermann Neubacher|Hermanna Neubachera]], na temu ''saradnje sa Dražom Mihailovićem i buduće politike u Srbiji'', kao i da je sa ovim upoznat feldmaršal [[Wilhelm Keitel]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frames no. 000971—000972.]&lt;/ref&gt; Tog je dana sačinjena i službena bilješka u kojoj je sadržan sljedeći prijedlog:
{{izdvojeni citat|Po predmetu ponude Nedić — Draža Mihailović, ministar Nojbaher predlaže da se organizacija četničkih jedinica prenese u nadležnost Višeg SS i policijskog vođe u Srbiji. Načelnik štaba komandanta Jugoistoka se saglasio s ovim predlogom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000972.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In der Angelegenheit Angebot Nedic – DM schlagt Minister Neubacher vor, die Organisation der Cetnik–Verbände dem Höh.SS–Pol.Führer in Serbien zu übertragen. Chef des Gen.Stabes–O.B.Südost ist mit diesem Vorschlag einverstanden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Sâm Neubacher je 20. avgusta uputio opširan izvještaj ministru vanjskih poslova Velikonjemačkog Reicha [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]], u kojem je urgirao za prihvatanje ponude Nedić—Mihailović, navodeći da je Nedić garantirao da će se „pokret DM uzdržati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca i da ni u slučaju povlačenja Nemaca iz Srbije neće na Nemce biti ispaljen nijedan metak“. O odnosu Mihailovića i JVuO prema okupatoru od trenutka kada ga je Hitler imenovao ''Specijalnim izaslanikom Ministarstva vanjskih djela za Jugoistok'', Hermann Neubacher piše:
{{izdvojeni citat|U pogledu Draže Mihailovića, upućujem na svoje mnogobrojne ranije telegrame. Svoje dosledno antikomunističko držanje dokazao je nedvosmisleno, uprkos najvećem pritisku od strane Engleza, odrekavši se njihove pomoći u naoružanju dok su Englezi istovremeno, preteći naoružavali Tita. Iskustva poslednjih 12 meseci u pogledu njegovog držanja prema nemačkim oružanim snagama, dosadašnje zajedničke borbe na antikomunističkom frontu i dosadašnja ozbiljna ugroženost srpske nacije, koju on priznaje u punom opsegu, smatram dovoljnim osnovom za to da će D. M. održati reč koju nam je dao ako u ovom odlučujućem trenutku budemo pružili preko Nedića odlučujuću pomoć. Spreman sam, posle jednog ličnog razgovora sa D. M., da preuzmem odgovornost za to da nas taj čovek neće napasti s leđa i da će on sam učiniti bezopasnim one elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu nas.&lt;ref&gt;AVII, Mikroteka, NAV, N—T—312, rol. 780, f. 371746.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;}}

Specijalni nemački izaslanik Hermann Neubacher je ocenio da obećanja Draže Mihajlovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je dokazao on &quot;da je toliki antikomunista, da je '''usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora''' pred slogom s crvenom stranom&quot;.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=575&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000570.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;D.M. habe zweifellos bewiesen, dass er &lt;br /&gt; 1. Burgfrieden mit Besatzungsmacht halten will und &lt;br /&gt; 2. So sehr Antikommunist ist, dass er trotz Angeboten von englischer Seite einen Bettelgang beim Okkupator der Einigung mit der roten Seite vorgezegen hat. &lt;br /&gt; Zusicherungen D.M.'s auf loyale Einstellung sind ernst zu nehmen, da D.M. in antikommunistischer Frage stets konsequente Haltung eingenommen hat.&quot;}})&lt;/ref&gt; Ovi pregovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije od 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]], a koju bi opremila nacistička Nemačka. Pored toga, Hitleru su specijalni izaslanik Neubacher i feldmaršal von Weichs prezentirali situaciju u Srbiji: „Četnici su u Srbiji od marta do avgusta 1944. izgubili u borbama sa komunistima oko 5.000 boraca, a prema nemačkoj okupacionoj sili u poslednje vreme nisu više neprijateljski raspoloženi. Oko 10.000 četnika bore se zajedno sa nemačkim trupama u južnoj Srbiji i to pod komandom nemačkog majora Vajela“.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt; Uz naglasak da će dato oružje „jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca“, vođa [[Treći Reich|Velikonjemačkog Reicha]] je odbacio ovu inicijativu, formulisavši konačnu svoju odluku na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|Zaključujući, Führer je ustanovio, da on

a) nema ništa protiv “malih taktičkih manevara“ s pokretom DM,

b) da zatraženo formiranje armije, koja bi bila jačine 50.000 ljudi, nikako ne bi moglo doći u obzir.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=814&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000811.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Abschliessend, stellte der Führer fest, daß er &lt;br /&gt; a) gegen &quot;kleine taktische Manöver&quot; mit der DM–Bewegung keine Bedenke habe, &lt;br /&gt; b) daß die Aufstellung der gefordeten 50 000 Mann starken Armee auf keinen Fall in Frage kommen könne.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Službena beleška sa referisanja komandanta Jugoistoka Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22. avgusta 1944. godine}}

Ipak, u skladu sa idejom o formiranju srpskog korpusa pod komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]] koji bi se borio na strani Nemaca, [[6. septembra]] [[1944]]. [[Srpska državna straža]] i [[Srpska granična straža]] (ukupno oko 13.000 ljudi) stavljene su pod komandu Mihailovićevog komandanta Srbije generala [[Miroslav Trifunović|Trifunovića]]. Potom su jedinice [[Srpska državna straža|Srpske državne straže]] i [[Srpska granična straža|Srpske granične straže]] 6. oktobra [[1944]]. sabrane su u Jagodini gde je od njih formiran [[Srpski udarni korpus]] sa tri divizije, koji je brojao oko 6.800 ljudi. Komanda Srpske straže i Granične straže predana je naredbom generala Felbera generalu [[Miodrag Damjanović|Miodragu Damjanoviću]], šefu Nedićevog kabineta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=875&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000871.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;An den Präsidenten den serbischen Ministerrates Herrn Generaloberst Nedić. Herr Ministerpräsident! &lt;br /&gt; Ich bin damit einverstanden, dass der Generalmajor Damjanović mit der Führung der serbischen bewaffneten Verbände mit Ausnahme des SFK betraut wird. Dieses Korps muss meiner Auffassung noch in den bewährten Händen des General Mušićki [sic] bleiben. Mit dem Ausdruck meiner vorzüglichen Hochachtung.&quot;}})&lt;/ref&gt; Damjanović je bio i glavni Mihailovićev pouzdanik u Nedićevoj upravi, te su se on i komandanti Straže odmah stavili pod Mihailovićevu komandu. Ove jedinice, preimenovane u Srpski udarni korpus Jugoslovenske vojske u otadžbini, pridružile su se tako drugim četnicima u povlačenju prema Sandžaku. Njihovo je savezništvo ipak bilo nesigurno i ubrzo će se raspasti.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_74.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNICI SE POVLAČE IZ SRBIJE]&lt;/ref&gt;

=== Bitka za Srbiju (1944) ===
{{Poseban članak|Bitka za Srbiju 1944.}}
[[Datoteka:Četnici i Nemci u Srbiji 1944.jpg|minijatura|Grupa nemačkih vojnika i četnika Draže Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2. proleterske i 5. krajiške divizije NOVJ.]]
U povjerljivom izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 26. avgusta 1944. godine, analizirano je stanje na [[Balkansko poluostrvo|Balkanu]] nakon objave rata Trećem Reichu od strane [[Bugarska|Bugarske]] te proglašenja neutralnosti [[Rumunija|Rumunjske]] (i jedna i druga su do tada bile potpisnicama [[Trojni pakt|Trojnog pakta]]), neposredno po ulasku jedinica [[Crvena armija|Crvene armije]] na teritorij dvije države. Oficiri Wehrmachta anticipiraju držanje četnika Draže Mihailovića u novonastaloj, kompliciranoj situaciji:

{{izdvojeni citat|Ustanički pokreti na području Balkana – izuzev pokreta Draže Mihailovića – dobit će pojačan zamah, tako da ubrzo treba očekivati prekid svih vlastitih veza s cijelim južnim Balkanom. '''Pokret Draže Mihailovića predstavlja jedinu antiboljševičku organizaciju koja, uz odgovarajuću potporu, može biti dugoročno korisna našim interesima u borbi protiv boljševizma'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=874&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000870—000871.] ({{jez-njem|&quot;Darüber hinaus werden die Aufstandsbewegungen im Balkan–Raum – abgesehen von der DM–Bewegung – verstärkten Auftrieb erhalten, so dass in Kürze mit einer Unterbrechung sämtlicher eigenen Verbindungen nach gesamtem Süd–Balkan gerechnet werden muss. Die DM–Bewegung stellt bei entsprechender Unterstüzung die einzige antibolschewistische Organisation dar, die im Kampf gegen den Bolschewismus auf längere Sicht unseren Interessen nutzbar gemacht werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

[[Bitka za Srbiju 1944.]] je bila zajednički saveznički poduhvat sa ciljem ovladavanja središnjim komunikacijskim prostorom nemačkih snaga na Balkanu. Dejstva na tlu izvršavala je [[NOVJ]], a [[Saveznici]] su obezbeđivali borbeno sadejstvo, snabdevanje i pomoć iz vazduha. Četnici su se u ovim borbama našli direktno na strani [[Wehrmacht]]a. U to vreme, Saveznici su već promenili odnos prema [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevim]] snagama, a njihov prioritet u Jugoslaviji postalo je jačanje snaga [[NOVJ]] u Srbiji.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU, glava 11 - NOVI DOGOVOR |url=http://www.znaci.org/00001/1_11.htm |access-date=2023-08-14 |archive-date=2023-09-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230902100016/https://www.znaci.org/00001/1_11.htm }}&lt;/ref&gt; Vrhovni štab NOVJ nameravao je da partizanske snage u Srbiji pomogne prodorom jačih snaga iz [[Bosna|Bosne]] i [[Crna Gora|Crne Gore]]. Nemačka komanda, kao i Mihailović, bili su rešeni da to spreče.

Ključnu fazu bitke za Srbiju predstavlja [[Durmitorska operacija|operacija »Rübezahl«]]. Njemačka Komanda Jugoistoka prikupila je za ovu operaciju sljedeće raspoložive snage:
{{izdvojeni citat|''Predmet'': Planiranje »Ribecal«, 

1.) Snage koje učestvuju:

a) Južna grupa: glavni deo 1. brd. div., albanska milicija i delovi SS-divizije »Skenderbeg«,

b) Bor[bena] grupa »Jugozapad«: 2 ojačana bataljona 181. peš. divizije sa III/13. SS-puka,

c) S[evero] z[apadna] grupa: 2. puk Brandenburg (bez 1 bat.), 3/12. tenk. bat. z. b. V., CDK i četnici (Drinski korpus),

d) S[everna] grupa: 14. SS-puk (bez III),

e) I[stočna] grupa: Viša k-da III/363. puka, 696. bat. feldžandarmerije, delovi 297. izv. bat., 2/201. brig. jur. topova,

f) Grupa »Krempler«,

g) Padobranski lov. bat. »Brandenburg«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=491&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000486.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr.: Plannung &quot;Rübezahl&quot;. &lt;/br&gt; 1.) Beteiligte Kräfte: &lt;/br&gt; a) Südgruppe: Masse 1. Geb. Div., alban. Milizen und Tle. SS–Div. Skanderbeg. &lt;/br&gt; b) Kgr. Südwest: 2 verst. Btlne. 181 J.D. mit III./SS–13 &lt;/br&gt; c) NW–Gruppe: 2. Rgt. Brandenburg (o. 1 Btln.) 3./Pz. Abt. z.b.V. 12, MFK, und Cetniks (Drina–Korps). &lt;/br&gt; d) N–Gruppe: SS–Rgt. 14 (ohne III.). &lt;/br&gt; e) O–Gruppe: Höh. Kdo. mit III./363, Feld Gend.Abt. 696, Tle. A.A. 297, 2./Stu. Gesch.Brig 201. &lt;/br&gt; f) Gruppe Krempler. &lt;/br&gt; g) Fallschirm–Jg.Btl. Brandenburg.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_108.htm Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji »Ribecal«], Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 4, dokument br. 108.&lt;/ref&gt;}}

[[NOVJ]] je nastojala da koncentriše snage na levoj strani [[Lim (reka)|Lima]] za proboj u [[Srbija|Srbiju]]. Nemačka [[Komanda Jugoistoka (Nemačka)|Komanda Jugoistoka]] je rešila da brani [[Srbija|Srbiju]] aktivnim dejstvima - sprečavanjem pokreta jedinica [[NOVJ]] kroz [[Bosna|Bosnu]] prema zapadu, kao i nizom krupnih i ambicioznih operacija u [[Sandžak]]u i istočnoj [[Bosna|Bosni]] sračunatih na razbijanje koncentracija [[NOVJ]] i njihovo onesposobljavanje za ofanzivna dejstva. Snage [[JVuO]] sa velikim entuzijazmom učestvovale su u ovim operacijama, kao i u onim koje je organizovao nemački komandant [[Srbija|Srbije]] protiv lokalnih partizana i povremenih prodora. Vrhunac ovog sadejstva nastupio je u avgustu [[1944]],&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[Službena beleška oficira Abvera Komande Jugoistoka od 22. avgusta 1944. sa referisanja komandanta Jugoistoka Adolfu Hitleru, http://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230814062743/https://znaci.org/00001/4_12_4_112.htm |date=2023-08-14 }}] Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 112&lt;/ref&gt; kada su se odvijala najintenzivnija i najmasovnija dejstva. U izvještaju Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. godine upućenom Vojnoupravnom komandantu Jugoistoka, konstatuje se ozbiljna političko-bezbjednosna kriza uzrokovana uspješnim partizanskim manevrom, tj. prodorom u Srbiju:
{{izdvojeni citat|Započeo je očekivani veliki Titov napad na Srbiju. Dok su u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], na [[Drina|Drini]], pripremljene jedinice bile tako desetkovane našim akcijama da mu tamo samo slabe snage stoje na raspolaganju, dotle je jačim delovima Titovih jedinica, koje su bile u centralnom delu [[Crna Gora|Crne Gore]], oko 3 divizije, pošlo za rukom da upadnu u [[Južna Srbija|južnu Srbiju]] i da pređu dolinu [[Ibar|Ibra]]. One sada u rejonu između Ibra i [[Južna Morava|Južne Morave]], po sjedinjavanju sa tamošnje 3 srpske crvene divizije, ugrožavaju obe glavne saobraćajne arterije prema jugu. Slobodu pokreta ovih, oko 10.000 ljudi jakih i dobro naoružanih, združenih jedinica uspeli smo, istina u teškim borbama i uz mnogo gubitaka, pomoću nemačkih, bugarskih i srpskih snaga (četnici i [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]]) da suzimo; ipak, one su preslabe da bi, s obzirom na otkazivanje bugarskih jedinica, izborile odlučujuće uspehe.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_109.htm Izveštaj Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. komandantu Jugoistoka o vojno-političkoj i privrednoj situaciji u Srbiji]&lt;/ref&gt;}}

Koliki su značaj najviši okupacioni dužnosnici u Jugoslaviji pridavali upotrebi četničkih jedinicâ u borbi protiv snaga NOVJ, može se zaključiti i na osnovu jedne naredbe od 26. avgusta 1944. godine, koju potpisuje feldmaršal [[Maximilian von Weichs]]:
{{izdvojeni citat|
''Naređenje komandanta Jugoistoka''

Suštinski zadatak [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]] i Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od sada pa nadalje jeste dovesti i držati sve četničke jedinice u Srbiji i Crnoj Gori u borbenom dodiru s crvenim snagama, kako im ne bi bilo dopušteno preuzimanje vlastite inicijative, koja bi zbog cjelokupne situacije mogla biti uperena i protiv Njemačke. Odbijanje borbe protiv komunista mora se odmah prijaviti kao prijeteći simptom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=13&amp;rec=311&amp;roll=191 NARA, T311,  Roll 191, frame no. 000007.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Befehle OB.Südost &lt;br /&gt; Eine wesentl. Aufgabe Pz.AOk 2 und Mil.Befh.Südost ist ab sofort sämtl. in Serbien und Montenegro stehenden Cetnikverbände in Gefechtsberührung mit roten Kräften zu bringen und zu halten, um sie nicht zu einer eigenen Initiative die in Auswirkung der Gesamtlage auch gegen Deutschland gerichtet sein könnte gelangen zu lassen. Weigerung, dem Kampf gegen den Komm. aufzunehmen, ist als bedrohliches Symptom sofort zu melden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Uoči bitke sa partizanima, nemački Wehrmacht je snabdeo četnike svim raspoloživim zalihama italijanskog pešadijskog oružja i municije:

{{izdvojeni citat|U nadovezi na dogovor od 15. 8. saopštava se, da se za izdavanje četničkim jedinicama mogu staviti na raspolaganje, u najboljem slučaju, sledeća oružja:

7.000 pušaka 6,5 mm (ital.) sa po 100 metaka, &lt;br /&gt; 50 teš. mitraljeza 8 mm (ital.) sa po 13.000 metaka, &lt;br /&gt; 42 laka bacača 4,5 mm (ital.) sa po 250 metaka.

Upozorava se na to, da je time iscrpljena celokupna zaliha italijanske pešadijske municije u domenu Komandanta Jugoistoka i da se nove pošiljke mogu očekivati tek od oktobra 1944. godine i to u ograničenom obimu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=587&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000582.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Nachgang zur Besprechung vom 15.8. wird mitgeteilt, dass für Ausgabe an Cetnik–Einheiten äusserstenfalls folgende Waffen zur Verfügung gestellt werden können: &lt;/br&gt; 7 000 Gewehre 6,5 mm (i) mit je 100 Schuss, &lt;/br&gt; 50 s.M.G. 8 mm (i) mit je 13 000 Schuss, &lt;/br&gt; 42 le.Gr.W. 4,5 cm (i) mit je 250 Schuss. &lt;/br&gt; Es wird darauf aufmerksam gemacht, dass damit der gesamte Bestand an ital. Inf. Munition im Bereich O.B.Südost erschöpft ist und Neulieferung in beschränktem Maße erst ab Oktober 44 erwartet werden darf.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_14_4_228.htm Obaveštenje operativnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 16. avgusta 1944. obaveštajnom odeljenju o odobrenim količinama oružja i municije četničkim jedinicama]&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komande Jugoistoka o odobravanju oružja i municije četnicima (16. avgust 1944.)}}

U nacrtu jednog izvještaja, sastavljenog od strane oficirâ Armijske grupe »F« u ljeto 1944. godine, sumira se iskustvo njemačkih okupacionih organa sa Mihailovićevim četnicima u [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupiranoj Jugoslaviji]]:
{{izdvojeni citat|Dosadašnje držanje D.M.-a ima sljedeće karakteristike:

a) Aktivna borba protiv komunista u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, s tim što je ova borba zbog brojčane, a naročito materijalno-tehničke nadmoći komunista, uvijek rizična za snage D.M.-a,

b) Neispunjavanje od Saveznika postavljenih specijalnih zadataka,

c) Lokalna, ponekad vrlo aktivna saradnja sa njemačkim trupama, obavještajnim i ostalim okupacionim organima,

d) Potpuna spremnost za izvršavanje taktičkih instrukcija izdatih od strane njemačkih oficira za vezu,

e) Stalno ponavljanje zahtjeva za municijom i oružjem radi borbe protiv komunista, kao nagrada za dokazanu lojalnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=970&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000960.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Das bisherige Verhalten der DM–Bewegung ist gekennzeichnet: &lt;/br&gt; a) durch eine aktive Kampfführung gegen den kommunistischen Feind in Serbien, Kroatien und Montenegro, die bei zahlenmässiger und vor allem waffentechnischer Überlegenheit der kommunistischen Banden in jedem Falle mit einem besonderen Risiko für die DM–Kräfte verbunden ist, &lt;/br&gt; b) durch die Nichtausführung der von den Allierten generell und im Form von Spezialaufgaben gegebenen Sabotageaufträge, &lt;/br&gt; c) durch eine örtliche, z.Zt. sehr rege Zusammenarbeit der DM–Cetniks mit der deutschen Sicherungstruppe, den Abwehrorganen und den für Ausnutzung des Landes eingesetzten deutschen Dienststellen bezw. deren Organisationen, &lt;/br&gt; d) durch eine absolute Bereitwilligkeit, sich den taktischen Weisungen der deutschen Verbindungsoffiziere zu unterwerfen, &lt;/br&gt; e) durch die wiederholten Versuche, für bewiesene Loyalität Munition und Waffen zum Kampf gegen den kommunistischen Feind zu erhalten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Kada su partizani konačno uspeli da se probiju u Srbiju i krenu ka Beogradu, nastupila je panika u redovima okupatora i kvislinga/kolaboracionista:

{{izdvojeni citat|Titovi partizani upali su u septembru 1944. u Srbiju i to na više mesta. Zapadni deo Srbije bio je potpuno nezaštićen. Tamo je bio stacioniran samo mali broj nemačkih policijskih jedinica, koje su, zajedno sa četnicima, tu i tamo još vodile borbe. Sa svih strana neprijatelj je 
krenuo ka Beogradu. U gradu je vladao mir. Mi smo sedeli u Beogradu ne na buretu baruta, nego smo se nalazili u njemu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]], “Sonderauftrag Südost”}}

U izveštaju od 18. septembra 1944, komandant Jugoistoka feldmaršal Maximilian von Weichs jasno sagledava težinu situacije u kojoj su se našle okupacione snage u Srbiji usljed nezadržive partizanske ofanzive. Von Weichs smatra da se njemačkom vođstvu poput imperativa nameće nastavak saradnje sa Mihailovićevim četnicima:
{{izdvojeni citat|Loša situacija u Srbiji: zbog pomanjkanja vlastitih snaga, napredovanje partizana se može još samo usporiti; politika upotrebe četnika pri tome je od nesmanjene važnosti, te će biti nastavljena svim sredstvima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=763&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000758.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es kommt also darauf an, gegenüber den Banden in Serbien weiterhin mit unterlegenen Kräften eine Verzögerungstaktik zu betreiben in der Hoffnung, daß durch innerpolit. Gegensätze oder Versorgungsschwierigkeiten ihre Stoßkraft geschwächt wird. Ein Einspannen noch kampfbereiter Cetniks ist dabei von unverminderter Bedeutung u. wird mit allem Mitteln betrieben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|V. Weichs-ova ocjena situacije od 17.9.44 (18.9.44)}}

Četnici su nudili okupatoru sadjejstvo u borbi protiv snaga NOVJ u zamjenu za municiju i naoružanje: 
{{izdvojeni citat|Više četničkih vođa s područja Beograda nudi se za borbu protiv komunista pri isporuci oružja i municije od strane Nijemaca.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=789&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: Kampfangebote mehrerer Cetnik–Führer Raum Belgrad gegen Kommunisten bei Waffen– und Munitionslieferung durch Deutsche.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 19. septembar 1944. godine}}

Krajem septembra 1944, četnici učestvuju s njemačkim jedinicama u borbi protiv partizana u raznim dijelovima Srbije. Tako u zapadnoj Srbiji, [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pod komandom potpukovnika [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]] i trupe Wehrmachta pokušavaju spriječiti prodor snaga NOVJ:
{{izdvojeni citat|Zapadna i centralna Srbija: [...] Dijelovi Borbene grupe fon Jungenfeld prebačeni u Šabac, odakle su 26. septembra, u sadejstvu sa četničkom formacijom Račića, vršili napad na [[12. vojvođanski korpus NOVJ|12. korpus NOVJ]] koji nadire s juga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1027&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 001015.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;West– und Mittel– Serbien: &lt;/br&gt; Tle. Kgr. v. Jungenfeld nach Sabac verlegt, von dort 26.9. im Zusammenwirken mit Cetnik–Verband Racic Angriff auf von Süd vordringendes XII. rotes Korps.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ova elitna četnička formacija pomagala je okupatoru u zapadnoj Srbiji već početkom septembra te godine:
{{izdvojeni citat|[[Požega (Srbija)|Požegu]] zauzele vlastite trupe u sadejstvu sa četnicima (Račića).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000246.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Pozega durch eigene Truppe in Zusammenwirken mit Cetniks (Racic) genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj Obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 6. septembar 1944. godine}}

Pukovnik von Jungenfeld se nalazio na čelu 5. policijskog puka, sa štabom u [[Šabac|Šapcu]]. O saradnji visokih četničkih oficira sa Jungenfeldom, poput komandanta Kolubarskog korpusa JVuO kapetana Milorada Lapčevića, generala [[Svetomira Đukića]], komandanta Severnih pokrajina JVuO (tj. [[Vojvodina|Vojvodine]] i [[Slavonija|Slavonije]]) ili majora Ilije Orelja, u vezi sa planiranjem krupnije operacije protiv snagâ [[NOV i POJ]] u [[Srem]]u avgusta 1944. godine, general Dragoljub Mihailović je bio obaviješten od strane pukovnika Dragomira Radovanovića, delegata Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini za Vojvodinu:
{{izdvojeni citat|Dobro je što je kapetan Lapčević postavljen za komandanta Sremske jurišne grupe, no on je svojim radom za poslednji mesec dana stalno radio sa nemačkim komandantom iz [[Šabac|Šapca]]. On — kapetan Lapčević je izvodio akciju u [[Kupinovo|Kupinskom]] kutu po zapovesti nemačkog komandanta iz Šabca, javno sa njim sedeo obilazio Kupinski kut naravno da su u ovom pogledu sudelovali đeneral Đukić i major Orelj. Major Orelj je potpuno zabrljao. Nezgodno je što se svuda prestavlja za Vašeg Delegata te u ime Vaše onako pijan naređuje i govori. Sve ovo vide ovi naši mladi komandanti koji vode ljude i koji treba da nose ceo teret borbe na svojim leđima. Oni nemogu da dozvole da im neko prebaci da su saradnici Nemaca. Kapetan Lapčević, đeneral Đukić i major Orelj mogli su i trebali da rade, ali samo tajno, a nikako javno svakog dana sedeti u kafani u s. [[Ušće (Obrenovac)|Ušće]] pored puta [[Obrenovac]]—Šabac, još đeneral Đukić sa đeneralskom kapom i t.d. Da umirim ove mlade ljude i da im objasnim da će se ovo zabraniti i da će se ako se šta radi, u buduće tajno raditi, trebalo je dosta vremena i muke.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_37.htm Izveštaj delegata Vrhovne komande za Vojvodinu od 22. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o akcijama protiv NOV i POJ u Sremu i o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Iz Armijske grupe »F« javljeno je 13. septembra 1944. godine da Mihailovićevi četnici pomažu okupacionoj sili i prilikom defanzivnih akcijâ u zapadnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Sjeverozapadna Srbija: Noćni napad crvenih bandi na [[Valjevo]] odbijen od strane četnika i vlastitih snaga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=553&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000550.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;NW–Serbien: &lt;/br&gt; Nachtangriff roter Banden auf Valjevo durch Cetniks und eig. Kräfte abgeschlagen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Tajni dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«) za 13. IX 1944.}}

U [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]] četnici su asistirali okupatoru pri zaštiti objekata od strateškog značaja za ratnu privredu Trećeg Reicha, čime je Nijemcima znatno olakšavana eksploatacija rudnih bogatstava u zemlji:
{{izdvojeni citat|Napad bandi na rudnik uglja [[Bogovina]] odbijen od strane DM–jedinicâ i mešovite borbene grupe (Landesschützen iz [[Bor]]a i delovi 1. policijskog dobrov. bataljona).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=403&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289656.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;BANDENANGRIFF AUF KOHLENBERGWERK BOGOVINA DURCH DM–VERBAENDE UND GEMISCHTE KGR (LDS AUS BOR UND TLE. POL. FREIW.BTL. 1) ABGEWIESEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 27. VIII 1944. godine}}

Načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO major [[Neško Nedić]] je 13. septembra izdao naređenje kapetanu Vojislavu Markoviću da u najtješnjoj vezi sa njemačkim okupacionim snagama odbace [[1. proleterska divizija|Prvu proletersku diviziju]] prilikom napada na Valjevo:
{{izdvojeni citat|Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu — prema komunističkoj grupi dejstvuje u Kolubari. Pošto ovu akciju vode uglavnom Nemci to će tvoja uloga biti da naslonom naših i u sporazumu sa njima izvršiš tučenje crvenih sugerišući Nemcima najpogodnija rešenja. Od Nemaca ćeš neposredno da se snabdevaš municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz nemačke trupe goniš i hvataš komuniste koje oni razbijaju.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_69.htm Naređenje načelnika štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 13. septembra 1944. komandantu 7. jurišnog korpusa da sadejstvuje s nemačkim trupama u odbijanju napada 1. proleterske divizije NOVJ na Valjevo]&lt;/ref&gt;}}

Istovremeno, Nijemci otpočinju s izvođenjem [[Operacija Cirkus|operacije »Cirkus«]] ({{jez-njem|Zirkus}}), čiji je cilj bio ovlađivanje [[Kolubara|kolubarskim]] pobrđem. Operacija je počela 24. septembra 1944, uz učešće [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS-divizije »Prinz Eugen«]], [[Brandenburger|1. puka »Brandenburg«]] (bez 1. bataljona), 202. tenkovskog bataljona, dijelova 5. policijskog puka i pripadnikâ Šumadijske i Kolubarske grupe korpusa JVuO.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.pdf Pregled dejstava potčinjenih jedinica vojnoupravnog komandanta Jugoistoka (Armijske grupe »Srbija«) od 23. avgusta do 4. novembra 1944. godine]&lt;/ref&gt; Prethodnog dana, ispred Komande Jugoistoka je načelnik štaba Armijske grupe »F« general [[Arthur Winter]] uputio izvještaj kojim najavljuje početak operacije, napominjući da će se i brojne četničke jedinice boriti na strani Wehrmachta:

{{izdvojeni citat|Početak &quot;Cirkusa&quot; 24. septembra. [...] Sve naše snage u sjeverozapadnoj Srbiji potčinjene su Borbenoj grupi fon Jungenfeld. U kruševačkom kraju uspješno napredovanje većih četničkih snaga, uz podršku 12. bataljona iz sastava [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], protiv crvenih bandi u području sjeverozapadno od  Kruševca. Pothvat će biti nastavljen sa 6.000 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=941&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000931.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beginn &quot;Zirkus&quot; 24.9. Durch Aufkl.– Vorstoss 1. Rgt. Brandenburg Arandjelovac stark feindbesetzt festgestellt. Sämtl. eig. Kräfte in NW–Serbien Kgr. v. Jungenfeld unterstellt. Raum Krusevac erfolgreicher Vorstoss stärkerer Cetnik–Kräfte, unterstützt durch 2./Pz.Abt.z.b.V.12 gegen rote Banden Raum NW Krusevac. Unternehmen wird mit 6000 Cetniks fortgeführt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Povjerljivi izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 23. IX 1944.}}

U septembru su kvislinške formacije [[Srpska državna straža|Srpska državna]] i [[Srpska granična straža|granična straža]] preformirane u [[Srpski udarni korpus]] (jačine 6.800), stavljen pod Mihailovićevu komandu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.htm Izveštaj komandanta Armijske grupe &quot;Srbija&quot; od 4. novembra 1944] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230714172817/https://znaci.org/00001/4_12_4_168.htm |date=2023-07-14 }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 168&lt;/ref&gt; U prvoj polovini septembra, četničko-nemačka odbrana [[Srbija|Srbije]] sa zapada doživela je slom usled prodora [[NOVJ]]. Bitka za [[Srbija|Srbiju]] definitivno je rešena tokom oktobra [[Beogradska operacija 1944.|Beogradskom operacijom]], uz sadejstvo [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije]] sa oklopnim snagama [[Crvena armija|Crvene armije]]. No, i pored toga, JVuO je nastavila sadejstvovati sa Vermahtom:

{{izdvojeni citat|Usljed jakog komunističkog pritiska, još četničkih jedinica, uključujući i one iz istočne Srbije, izrazile su spremnost za dalju borbu protiv komunista u saradnji sa njem. Wehrmachtom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=101&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame 000095: Izvještaj o neprijatelju u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Albaniji (Dodatak za savjetovanje kod načelnika štaba jugoistoka od 2. oktobra 1944.)] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Unter dem starken kommunistischen Druck haben sich weitere Cetnik–Führer, auch aus O–Serbien bereit erklärt, gemeinsam mit der Deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten zu kämpfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 2. oktobra 1944.}}

{{izdvojeni citat|Četnička grupa [[Siniša Ocokoljić|Ocokoljića]] iz istočne Srbije osiguravala je pozadinu Müllerovom korpusu prilikom borbi protiv Rusa u rejonu okuka Dunava–Zaječar.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000562-000564: Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die ostserbische Cetnikgruppe des Ocokoljic hat dem Korps Müller bei den Verteidigungskämpfen gegen die Russen im Raum Donauschleife–Zajecar Dienste zur Freihaltung der rückwärtigen Verbindungen geleistet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 19. oktobra 1944.}}

Opšta (pozitivna) ocjena o doprinosu četničkih snaga u borbi na strani njemačkog Wehrmachta tokom bitke za Srbiju, data je u izvještaju štaba [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], poslatom 21. avgusta 1944. godine Vojnom zapovjedniku Jugoistoka generalu [[Hans Felber|Felberu]]:
{{izdvojeni citat|Njemačko vođstvo u Srbiji je stoga moralo tražiti pomoć većih dijelova četnika Draže Mihailovića. Oni su slabo naoružani i nedavno su teško pogođeni usljed izostanka obuke pojedinačnih boraca. Ipak, dobro su se borili, pretrpjeli su znatne krvave gubitke i mogu se označiti kao bezuslovno antikomunistički.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=985&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000975.] ({{jez-njem|&quot;Die deutsche Führung in Serbien mußte sich daher schon bisher der Mithilfe stärkerer Teile der DM–Cetniks bedienen. Diese sind schlecht bewaffnet und infolge geringer Ausbildung des Einzelkämpfers in der letzten Zeit stark angeschlagen worden. Sie haben sich aber gut geschlagen, erhebliche blutige Verluste zu verzeichnen und können als unbedingt antikommunistisch bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemačka procjena brojnosti partizanskih, njemačkih i kvislinških jedinica u Srbiji (21. august 1944).}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije|Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)}}
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-J28413, Jugoslawien, deutscher Rückzug.jpg|thumb|Nemački vojnici se povlače iz Srbije.]]

Tokom septembra [[1944]]. glavna četnička mobilna formacija u centralnoj i zapadnoj Srbiji, [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa]] pod komandom [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]], skupa sa drugim pridruženim jedinicama, poražena je od nadirućih snaga [[NOVJ]] i potisnuta prema [[Beograd]]u. Ove su jedinice Nemci tokom [[3. oktobra|3]], [[4. oktobra|4.]] i [[5. oktobra]] 1944. vozovima prebacili sa željezničkih stanica Topčider i Ripanj do [[Kraljevo|Kraljeva]].&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;&gt;Ratko Parežanin; MOJA MISIJA U CRNOJ GORI, Rim, 1974, str. 17-18.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Radomir Milošević-Čeda: ZAKASNELI RAPORT, Interprint, Beograd, 1996, str. 78-79.&lt;/ref&gt;
{{izdvojeni citat|Noću, iza ponoći, između 3. i 4. oktobra 1944, krenuli smo iz Beograda, sa železničke stanice u Topčideru... Uveče sam se oprostio sa komandantom Korpusa, generalom Kostom Mušickim... Kod Mušickog je u tom trenutku bio [[Nikola Kalabić]], a u štabu Dobrovoljačkog Korpusa sam primetio i Neška Nedića... Došli su da se dogovaraju sa Dobrovoljačkom komandom i da traže opremu i ostalo. Na brzinu progovorio sam nekoliko reči sa Neškom Nedićem. U vozu su s nama putovali i Kalabićevi četnici. Rekoše nam da idu do Kraljeva, gde se vrši koncentracija četnika za borbu.&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;/&gt;|Nedićev ministar [[Ratko Parežanin]]}}

O oštrini borbi koje su se vodile između snaga NOVJ, s jedne, te okupatorsko-kolaboracionističkih jedinica s druge strane, svjedoči i jedan njemački izvještaj neposredno pred [[Beogradska operacija|pad Beograda]]. U izvještaju se apostofira strateški značaj koji je, za odbranu glavnog grada Srbije, predstavljala linija bojišnice u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], gdje je bila raspoređena Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO pod komandom potpukovnika Račića:
{{izdvojeni citat|Račićeva jurišna grupa korpusa, koja je u septembru u teškim borbama na savskom zavoju bila potisnuta iz područja Čačak–Požega–Užice zbog napredovanja Titovih snaga u zapadnoj Srbiji ka sjeveru, probila se natrag u područje Užice–Požega–Čačak zapadno ka Drini u pojedinačnim grupama, trpeći velike gubitke, nakon što su njemačke snage raspoređene u ovom području povučene na [[Istočni front]]. Usljed nedostatka streljiva i oružja te u odsustvu njemačkih snaga koje bi ga poduprle, Račić je od tada mogao izvoditi samo manje operacije protiv komunističkih grupa. &lt;/br&gt; Brzo napredovanje Rusa preko doline Morave do saobraćajnice Beograd–Kraljevo potpuno je promijenilo situaciju kod četnika. Čini se da je bliski kontakt s njemačkim trupama bio poremećen brzim pokretima njemačkih trupa uzrokovanim borbama, tako da se s te strane teško mogao vršiti bilo kakav kontinuirani uticaj na četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame no. 000562.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im September durch den Nordvormarsch der Tito–Kräfte im westserbischen Gebiet aus dem Raum Cacak–Pozega–Uzice in harten Kämpfen gegen den Savabogen zurückgedrückte Sturmkorpsgruppe Racic hat sich nach Abzug der in diesem Raum eingesetzten deutschen Kräfte an die Ostfront wiederum unter starken Verlusten in Einzelgruppen in das Gebiet westlich der Drina und den Ausgangsraum Uzice–Pozega–Cacak durchgekämpft. Wegen Mangel an Munition und Waffen und im Hinblick auf das Fehlen deutscher Kräfte als Rückhalt hat Racic seitdem nur kleinere Aktionen gegen komm. Gruppen durchführen können. &lt;/br&gt; Das rasche Vordringen der Russen über das Moravatal bis zur Straße Belgrad–Kraljevo hat die Lage der Cetniks völlig verändert. Die Tuchfühlung mit der deutschen Truppe scheint durch die im Kampfverlauf notwendig gewordenen raschen deutschen Truppenverschiebungen unterbrochen zu sein, sodass von dieser Seite die Möglichkeit zu laufender Einwirkung auf die Cetniks kaum mehr bestand.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)}}

U mjesečnom izvještaju [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] ({{jez-njem|Heeresgruppe F}}) za oktobar 1944, poslatom Komandi Jugoistoka, konstatuje se da četnici u Srbiji nijesu u stanju održati svoje pozicije bez prisustva njemačkih okupacionih trupâ. Oficiri Wehrmachta tvrde da je „prebacivanje najvećeg dijela četničkih jedinica koje su se nalazile u sjevernoj i istočnoj Srbiji u suštini izvršeno da bi se izbjegli sukobi sa Rusima“, na čiju ih je „podmuklost“ upozorila Vrhovna komanda JVuO:
{{izdvojeni citat|U borbi sa snagama 1. komun. korpusa koje su napredovale ka Beogradu, krajem septembra je Rudnički korpus [JVuO] u rejonu Lazarevca (32 km si. od Valjeva) potpuno uništen, dok je Kosmajski korpus uspio da se održi u rejonu sjeverno od Mladenovca (4 km j–ji. od Beograda). Nakon povlačenja njemačkih trupa, budući u nemogućnosti da zadrže dotadašnja operativna područja zbog premoći Rusa i komunista, četničke jedinice koje su se borile u sjeverozapadnoj i centralnoj Srbiji prebačene su do sredine oktobra na područje južno od Zapadne Morave.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001138.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Verlegung des grössten Teiles der in Nord– und Ostserbien befindlichen Cetnik–Einheiten wurde im wesentlichen zur Vermeidung von Zusammenstössen mit den Russen vorgenommem, vor deren Hinterlist das Obkdo. die Stäbe dringend warnte. &lt;br /&gt; Im Kampf mit den auf Belgrad vorgehenden Kräften des I.komm.Korps wurde Ende September das im Raum Lazarevac (32 NO Valjevo) stehende Rudnik–Korps völlig zerschlagen, während das Kosmaj–Korps sich im Raum Nord Mladenovac (4 SSO Belgrad) behaupten könnte. &lt;br /&gt; Angesichts der Unmöglichket, nach dem Abzug der deutschen Truppen die bisherigen Einsatzräume gegen die Übermacht der Russen und Kommunisten zu halten, wurden die in Nordwest– und Mittel– Serbien kämpfenden Cetnik–Einheiten biss Mitte Oktober in den Raum südlich der Westl. Morava verlegt.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Izbijanje [[Crvena armija|Crvene armije]] na severoistočnu granicu Jugoslavije izazvalo je pometnju u četničkim redovima. Znatan deo četničkih trupa tokom septembra razbijen je od strane NOVJ u zapadnoj Srbiji. Sam [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]] sa manjom grupom boraca je nateran na povlačenje u Bosnu. Neki su pokušali da napadom na Nemce pred sam dolazak Crvene armije ponovo steknu saveznički status ([[Predrag Raković|Raković]], [[Dragutin Keserović|Keserović]], [[Dragoslav Račić|Račić]]), ali je i ovaj pokušaj bio kratkotrajan. Nakon neuspeha, glavnina se krajem oktobra koncentrisala u oblasti Ivanjice. Upravo u tom periodu vrh Armijske grupe E iz Grčke izbio je do [[Novi Pazar|Novog Pazara]]. Četnici su se priključili [[Proboj Armijske grupe E kroz Sandžak|prodoru Armijske grupe E kroz Sandžak]] u istočnu [[Bosna|Bosnu]].
{{Wikisource|Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.}}
{{izdvojeni citat|Draža Mihailović će nastaviti borbu protiv komunizma. Njegove jedinice se već bore sa Titovim trupama i imaju djelomično vezu sa njemačkim jedinicama (pukovnik v. Jungfeld, general Müller). Sada je stvar u tome, kako upotrebiti četničke jedinice kao prethodnice i osiguranje za komunikacije prilikom predstojećeg izmještanja njemačkih trupa iz Srbije. Pritom se neće moći izbjeći da četnici, prateći moguće pokrete njemačkih trupa ka zapadu, ne dospiju na tlo Hrvatske.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=51&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;D.M. wird weiterhin Kampf gegen den Kommunismus führen. Seine Verbände stehen nach wie vor gegen den Titobanden und haben zum Teil auch die notwendige Bindung an die deutsche Truppe (Oberst von Jungfeld, General Müller). Es wird nunmehr darauf ankommen, die Cetniks bei den zu erwartenden Absatzbewegungen der deutschen Truppe in Serbien als eine Art Vorhut einzusetzen, die die rückwärtigen Verbindungen durch Kampf gegen die dortständigen kommunistischen Banden öffnen. Dabei ist nicht zu vermeiden, dass die Cetniks im Zuge möglicher Rückverlegung der deutschen Kräfte in Serbien nach Westen auf kroatisches Gebiet übertreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Prvog dana oktobra 1944, u Komandi Jugoistoka je održano savjetovanje na kojem je upozoreno na promjenljivo raspoloženje četnika prema njemačkoj oružanoj sili u okupiranoj Jugoslaviji:
{{izdvojeni citat|Srbija: [...] Četničko držanje i dalje različito. Srbijanski četnici se bore zajedno sa Wehrmachtom protiv komunista. Čak je i sam Draža Mihailović tražio njemačko osiguranje za planirano prebacivanje svog štaba iz sjeverozapadne Srbije u područje jugozapadno od Beograda. Ovaj plan se ipak nije ostvario. Suprotno tome, četnici u Istočnoj Bosni, Hercegovini i južnoj Crnoj Gori su neprijateljski nastrojeni. Kreću se ka obali, kako bi u slučaju savezničkog iskrcavanja s njima uspostavili kontakt i dobili savezničku zaštitu od crvenih. Iz sigurnog izvora se doznaje da D.M. izričito osudio njihovo protivnjemačko držanje.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=111&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000105—000106.] ({{jez-njem|&quot;Cetnik–Haltung weiterhin uneinheitlich. Serbische Cetniks kämpfen zusammen mit deutscher Truppe gegen komm. Banden. DM. selbst bat sogar um deutsche Hilfe zur Sicherung beabsichtigter Verlegung seines Hauptstabes von NW–Serbien in Raum SW Belgrad. Diese Absicht jedoch nicht durchgeführt. Demgegenüber feindselige Haltung der Cetniks im O–Bosnien, Herzegovina und S–Montenegro und Bewegung dieser Kräfte zur Küste in den Raum Dubrovnik mit dem Ziel, bei erwarteter engl.Landung Verbindung mit Allierten aufzunehmen und Schutz gegen Rote zu suchen. Nach S.Qu. bekannt, dass DM. die deutschfeidliche Haltung dieser Cetniks aussdrücklich missbilligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj sa savjetovanja kod načelnika štaba Jugoistoka od 2. oktobra 1944 (1. oktobar 1944.).}}

Koliki je stepen kontrole nad četničkim snagama u Srbiji uspjela ostvariti njemačka Komanda Jugoistoka, vidljivo je i iz zapisnika sa sastanka na vrhu, održanog neposredno pred početak [[Beogradska operacija|Beogradske operacije]] (8. X 1944), kada su zabilježene i riječi Višeg SS i policijskog vođe [[Hermanna Behrendsa]]:
{{izdvojeni citat|Na pitanje g-dina feldmaršala [tj. [[Maximilian von Weichs|von Weichs]]a — prim.] postoji li mogućnost komunističkog ustanka u Beogradu, Viši SS i policijski vođa Obergruppenführer Behrends je odgovorio odrečno, ističući da su stalnim pročešljavanjem u posljednje vrijeme uklonjeni svi oni komunisti koji bi na bilo koji način mogli učestvovati u takvoj akciji. Na pitanje gdje se nalaze komunisti zatvoreni u koncentracioni logor, Behrends je odgovorio da su svi pobijeni. Na kraju je skrenuo pažnju na to da je u četničke redove uspio ubaciti dovoljno jake grupe Službe sigurnosti [SD-Sicherheitsdienst], koje imaju ostati sa četnicima i ubuduće. Na to je glavnokomandujući primijetio da je samo to dovoljan razlog zašto bi se vodstvo nad četnicima trebalo povjeriti isključivo Višem SS i policijskom vođi.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=52&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;Die Frage des Herrn Feldmarschall an den Obergruppenführer Behrends, ob er mit einem kommunistischen Aufstand in Belgrad rechne, verneinte dieser unter Hinweis darauf, dass er in letzter Zeit durch dauernde Durchkämmungen alle irgendwie für einen Putsch infrage kommenden Kommunisten beseitigt habe. Die Frage nach dem Verbleib der im Konzentrationslager erfassten Kommunisten beantwortete er dahingehend, dass diese alle umgelegt seien. Abschliessend wies Obergruppenführer Behrends noch daraufhin, dass er bei den Cetniks ausreichend starke SD—Kommandos eingebaut habe, die bei den Cetniks verbleiben würden. Von seiten O.B.Südost wurde daraufhin festgestellt, dass allein schon durch diese Tatsache die weitere Führung der Cetnikverbände durch den Höh.SS und Pol.Führer gegeben sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Nakon poraza u [[Bitka na Jelovoj gori|bici na Jelovoj gori]], Vrhovna komanda JVuO na čelu sa Dražom Mihailovićem obrela se u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]]. Potpukovnik [[Zaharije Ostojić]], komandant Istaknutog dela štaba Vrhovne komande, šalje 30. septembra 1944. komandantu Zlatiborskog korpusa kapetanu Dušanu Radoviću (pseudonim »Kondor«) upozoravajuću depešu:
{{izdvojeni citat|
''Za Kondora — ultra urgent''

Imam obaveštenje da ste Vi, [Miloš] Marković i [Filip] Ajdačić upućeni u [[Višegrad|višegradski]] srez sa specijalnim zadatkom i da ćete isti izvršiti u punoj vezi sa [[Gestapo]]m i Švabama. Vaši ljudi pričaju da su kaznena ekspedicija. Još u toku današnjeg dana očekujem Vaše objašnjenje, jer ću u protivnom preduzeti potrebno, a narod i istorija reći će ko je izdajnik?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_133.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša Istaknutog dela štaba Vrhovne komande od 7. avgusta 1944. do 7. januara 1945. godine]&lt;/ref&gt;}}

Jedinice [[Crvena armija|Crvene armije]] i [[NOVJ]] u prvoj polovini oktobra [[1944]]. zaposele su komunikaciju dolinom [[Morava (reka)|Morave]] između [[Vranje|Vranja]] i [[Velika Plana|Velike Plane]], što je otežalo [[Proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke 1944|proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke]]. Ova formacija time je bila usmerena na komunikaciju [[Skoplje]] - [[Kosovska Mitrovica]] - [[Raška]], odnosno dolinom [[Ibar (reka)|Ibra]], i zatim na otvaranje puteva prema [[Sarajevo|Sarajevu]] pod borbom. Tokom ovog četvoromesečnog proboja saradnja između Armijske grupe &quot;E&quot; i četnika iz [[Srbija|Srbije]] i [[Crna Gora|Crne Gore]] imala je više vidova.

U izvještaju [[91. armijskog korpusa]] Wehrmachta od 25. oktobra 1944. godine, što ga je potpisao general [[Werner von Erdmannsdorf]],&lt;ref&gt;NARA, T314, Roll 1360, frame no. 000889.&lt;/ref&gt; odato je svojevrsno priznanje generalu Mihailoviću i njegovim četnicima kao najvrjednijim antikomunističkim (sa)borcima na čitavom okupiranom području [[Jugoistočna Evropa|jugoistočne Evrope]]:
{{izdvojeni citat|Među antikomunističke grupe u Srbiji spadaju i sljedbenici srpskog pukovnika Draže Mihailovića [Mihailović je unaprijeđen u čin generala još decembra 1941. — prim.] i neke nezavisne četničke jedinice (četnik — borac za slobodu). Pukovnik Draža Mihailović igra u Srbiji ulogu sličnu onoj koju igra general [[EDES]]-a [[Napoleon Zervas|Zervas]] u Grčkoj. On jeste anglofil, ali i apsolutno antikomunistički nastrojen. Na osnovu njegova antikomunističkog stava, saradnja [četnika i Nijemaca] u borbi protiv Titovih komunističkih bandi bila je uglavnom zadovoljavajuća.

Srbin je dobar vojnik i u tom pogledu nalazi se na prvom mjestu na Balkanu. Disciplinovan je, žilav i uporan, te stoga stoji iznad prosječnog Grka.

Srpske bande se bore žešće od Grka i imaju se više cijeniti od grčkih bandita. Njihovo naoružanje je dobro.|Uputstvo za srpsko-albansku teritoriju, izdato od strane obavještajnog odjeljenja 91. armijskog korpusa, 25. oktobar 1944. godine}}

Prilikom proboja od [[Sjenica|Sjenice]] prema [[Prijepolje|Prijepolju]] [[24. oktobra|24]]-[[31. oktobra]] [[1944]]. Nemci su nastupali zajedno sa borcima [[Srpski udarni korpus|Srpskog udarnog korpusa]] protiv snaga [[37. sandžačka divizija|37. sandžačke divizije]]. Od Prijepolja se glavnina [[Armijska grupe &quot;E&quot;|Armijske grupe &quot;E&quot;]] kroz Sandžak usmerila na pravac Prijepolje - Višegrad - Rogatica - Sarajevo. Jednim motorizovanim bataljonom Nemci su 1. novembra otvorili su put Prijepolje - Pljevlja, i usmerili celokupne četničke snage iz [[Srbija|Srbije]] na pravac [[Sjenica]] - [[Prijepolje]] - [[Pljevlja]] - [[Goražde]]. Time su iskoristili snage [[JVUO]] iz Srbije kao svoju levu pobočnicu. Nakon toga, svojim napadom na NOVJ u pravcu Tuzle ([[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944]]) sadejstvovale su snagama [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] u njihovom proboju na sever.

U dnevnom izvještaju za 13. novembar 1944. o situaciji na teritoriji okupirane Jugoslavije iz štaba Armijske grupe »F«, u paragrafu naslovljenom “Njemačke i savezničke trupe“, navodi se, očigledno na osnovu presretnute komunikacije snaga NOVJ, da se general Dragoljub Mihailović nalazi u rejonu [[Sjenica|Sjenice]] sa „aktivnim jugoslovenskim generalom” (moguće da je riječ o [[Miroslav Trifunović|Miroslavu Trifunoviću]]).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=719&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001217.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;I. Deutsche und verbündete Truppen. &lt;/br&gt; Draza Mihajlovic befindet sich mit einem aktiven jugosl. General im Sjenica. (VII.mont.Brig. an 3.Div. 4.11.)&quot;}})&lt;/ref&gt;

Dok komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] general [[Aleksander Ler|Ler]] u svom pregledu brojnog stanja od [[16. novembra]] [[1944]]. ubraja 10.000 četnika Pavla Đurišića u vlastite (njemačke) trupe,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_174.htm Pregled brojnog stanja jedinica potčinjenih Grupi armija »E« na dan 16. 11. 1944. godine, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII - dokumenti nemačkog rajha, knjiga 4], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 174.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frames no. 000376—000377.]&lt;/ref&gt; dotle se za četnike iz Srbije u izveštaju poslatom Vrhovnoj komandi u [[Berlin]]u kaže da se &quot;drže u senci Vermahta&quot;. Nevoljno savezništvo veoma dobro ilustruje i sljedeći izveštaj:
{{izdvojeni citat|Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. [[Miroslav Trifunović|Trifunović]] sa oko 18.000 četnika [[Dragoslav Račić|Račića]] i [[Dragutin Keserović|Keserovića]], uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački [[Vermaht]], naročito na odvojene grupe. &lt;br /&gt; Moli se da se dostavi rezultat pregovora DM — [[Hermann Neubacher|zastupnik Ministarstva spoljnih poslova]].&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22%D0%95%22_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_11.11.1944. Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.], Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=507&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000501.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Gruppe Markovic (2500–3000) sichert im Einvernehmen mit dt. Truppe Abschnitt Mitrovica – Raska (Orte ausschl.) – Novi Pazar. Aufklärung gegen Bulgaren, Tito und Sowjets. Bis jetzt keine ernsteren Zwischenfälle. Vorsicht geboten. &lt;br /&gt; 2.) Trifunovic mit ca. 18000 Cetniks des Racic und Keserovic gleichlaufend mit dt. Bewegungen im Raum Prijepolje Marschrichtung Foca. Anfangs Teilnahme an Kampfhandlungen auf deutscher Seite (Flankenschutz). Neuerdings nur Mitläufer. Eindruck: Solange gleichlaufende Interessen im allgemeinen Ruhe. Wenn erfolgversprechend, Überfälle gegen deutsche Wehrmacht, besonders Splittergruppen, unbedingt zu erwarten. &lt;br /&gt; 3.) Um Übermittlung des Verhandlungsergebnisses DM – Vertreter AA wird gebeten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Načelnik štaba Armijske grupe »E« general-major [[Erich Schmidt-Richberg]] piše 5. decembra 1944. godine o pokušajima da se s četnicima Draže Mihailovića nađe, u vrijeme zajedničkog povlačenja, obostrano korisno rješenje u smislu nastavka saradnje u borbi protiv snagâ [[NOV i POJ]]: 
{{izdvojeni citat|
''Borbenoj grupi pukovnika Bemera &lt;/br&gt; Glavni štab [[V SS brdskog korpusa]]'': 

1) Pošto nemačka Vrhovna komanda sa opunomoćenicima DM već pregovara (preko izaslanika pukovnika [[Gojko Borota|Borote]]), molimo da se generalu Trifunoviću predoči da sačeka uputstva od svog pretpostavljenog starešine. 

2) Utvrđivanje neke neutralne zone ist. od [[Sokolac|Sokolca]] ne može se dovesti u sklad sa nemačkim planovima.

3) Ostali predlozi DM već su dostavljeni.

4) U držanju nemačkog Vermahta, koje je ranije utvrđeno, prema četnicima ništa se nije promenilo. Nemački Vermaht ima nameru da zadovolji potrebe četnika u što većoj meri uzimajući u obzir i pružanje materijalne pomoći.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=868&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000862.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;An Kampfgruppe Oberst Böhmer nachrichtl.: &lt;/br&gt; Gen.Kdo.V.SS-Geb. Korps (durch Schreiben, 2. Ausf.) &lt;/br&gt; 1.) Da deutsches Okdo. nur mit einer DM Vertretung verhandeln kann, und dies bereits geschiet (von entsandter Oberst Borota), wird gebeten, dass General Trifunovic nahezulegen, Weisungen seiner vorgesetzten Stelle abzuwarten. &lt;/br&gt; 2.) Festlegung eines neutralen Raumes ostw. Sokolac läst sich mit deutschen Planungen nicht in Einklang bringen. Entsprechende andere Vorschläge wurden bereits DM übermittelt. &lt;/br&gt; 3.) An dem ursprünglich festgelegten Verhalten der deutschen Wehrmacht gegenüber den Cetniks hat sich nichts geändert. &lt;/br&gt; 4.) Die deutsche Wehrmacht wird versuchen, den Bedürfnissen der Cetniks weitgehend gerecht zu werden und beabsichtigt hierzu auch materielle Hilfeleistung.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U posljednjim mjesecima okupacije Jugoslavije, dužnosnici njemačkog Wehrmachta mogli su dati konačni i zaokruženi sud o karakteru kolaboracije JVuO sa okupacionim snagama. Tako uputstvo iz štaba 91. armijskog korpusa od 26. decembra 1944. godine sadrži veoma iznijansirano tumačenje kvaliteta dosadašnje njemačko-četničke saradnje, prvenstveno uslovljene spoznajom da [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] predstavlja zajedničkog neprijatelja. Pored toga, oficiri iz štaba 91. koprusa analiziraju kako se može proći s najmanje političke štete usljed stalno prisutnog antagonizma između vlasti NDH i četnikâ, preporučajući oprez u odnosima s potonjima zbog njihovih neprekinutih veza sa [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|Saveznicima]]:
{{izdvojeni citat|Srpski četnici: &lt;/br&gt; Upotreba četničkih jedinica dala je u raznim oblastima dobre rezultate. Poznavanje zemljišta od strane četnikâ i njihove izviđačke aktivnosti protiv Titovih snaga od koristi su njemačkom Wehrmachtu. Međutim, oslanjanje četnika na njemački Wehrmacht proizilazi isključivo iz činjenice da su inferiorni u odnosu na Titove snage — [[Angloamerika|angloamerička]] oružana intervencija bi ih navela da odmah promijene kurs. Njihovi pokušaji da se svrstaju uz angloameričkog neprijatelja se nastavljaju. Stoga se savjetuje veliki oprez kada se postupa sa četnicima. Za vlastiti stav prema četnicima presudno je sljedeće: &lt;/br&gt; 1) Upotreba četničkih jedinica mora se sprovesti na način tako da, u slučaju nagle promjene kursa, šteta ostane u granicama podnošljivog; &lt;/br&gt; 2) Nijemci moraju iskoristiti neprijateljstvo između četnika i boljševičkih bandi; &lt;/br&gt; 3) Saradnja s četnicima od slučaja do slučaja u zamjenu za opskrbu borbenom municijom, zdravstvenu njegu i snabdijevanje namirnicama, ukoliko su dostupne; &lt;/br&gt; 4) Cjelokupno hrvatsko stanovništvo mrzi četnike; kompromis između njih i hrvatskih vlasti (posebno ustaša) teško da je moguć. Stoga, moramo spriječiti njihov upad na hrvatski teritorij, posebno između [[Drina|Drine]] i [[Bosna (rijeka)|Bosne]]. Prelazak [natrag] preko Drine u Srbiju, naročito od strane četnika iz Stare Srbije [misli se na teritoriju Nedićeve Srbije — prim.], treba podržati, jer se time izbjegava konflikt s NDH. Na hrvatskom tlu, taktički nužan kontakt s četnicima tokom operacija protiv Titovih snaga treba održati što je moguće više neprimjetnijim, s obzirom na odnos s ustašama; &lt;/br&gt; 5) Postojeća mržnja između srpskih četnika i [[Bošnjaci|Muslimana]] zahtijeva poseban oprez tokom pregovora s obje strane i njihovog upošljavanja, jer će se i jedna i druga strana ili povući ili odmah zauzeti neprijateljski stav ako se za takve pregovore sazna; &lt;/br&gt; Da li se četnici mogu iskoristiti u njemačku svrhu u borbi protiv Titovih bandi, '''čime bi se uštedjela njemačka krv''', zavisiće od razumnog i vještog pregovaranja s njima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/ok/T317.php?sta1=etni&amp;sta2=D.M&amp;idem=1404 NARA, T314, Roll 1630, frame no. 000770.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die serbischen Cetniks. &lt;/br&gt; Der Einsatz von Cetnik–Verbänden hat in verschiedenen Gebieten guten Ergebnissen geführt. Von Nutzen für die Deutsche Wehrmacht ist die Landeskenntnis der Cetniks und ihre Aufklärungstätigkeit den Titobanden gegenüber. &lt;/br&gt; Anlehnung der Cetniks an die Deutsche Wehrmacht beruht jedoch nur auf die Tatsache, daß sie den Titokräften unterlegen sind: ein bewaffnetes angloameriknisches Eingreifen wird ihr sofortiges Umschwenken veranlassen, Ihre Versuche, sich dem angloamerikanischen Gegner zu nähern, laufen weiter. Große Vorsicht den Cetniks gegenüber ist daher angebracht. &lt;/br&gt; Für die eigene Haltung den Cetniks gegenüber ist maßgebend: &lt;/br&gt; 1.) Der Einsatz der Cetnik–Verbände ist so durchzuführen, daß bei plötzlichem Umschwenken der Schaden in erträglichen Grenzen bleibt. &lt;/br&gt; 2.) Die Feindschaft zwischen den Cetniks und bolschewistischen Banden muß deutscherseits ausgenützt werden. &lt;/br&gt; 3.) Zusammenarbeit mit Cetniks von Fall zu Fall gegen Bereitstellung von Gefechtsmunition, sanitäre Betreuung und Verpflegung, soweit diese vorhanden. &lt;/br&gt; 4.) Die Cetniks sind bei der gesamten kroatischen Bevölkerung verhasst, ein Ausgleich zwischen ihnen und den kroatischen Dienststellen (bes. Ustascha) ist kaum möglich, daher muss ein Eindringen in den innerkroatischen Raum insbesondere zwischen Drina und Bosna unsererseits verhindert werden. Ein Übertritt insbesondere der altserbischen Cetniks über die Drina nach Serbien ist zu unterstützen, da so Konflikt mit Kroatien vermieden wird. Auf kroatischem Boden ist taktisch notwendige Fühlung mit Cetniks bei Einsatz gegen Titobanden im Hinblick auf Verhältnis zur Ustascha möglichst wenig in Erscheinung treten zu lassen. &lt;/br&gt; 5.) Der bestehende Haß zwischen serbischen Cetniks und Muselmanen verpflichtet bei Verhandlungen und Einsatz beider Teile zu besonderer Vorsicht, da bei Bekanntwerden solcher Verhandlungen beide Parteien entweder abspringen oder sofort eine feindselige Haltung einnehmen werden. &lt;/br&gt; Von einer verständnisvoll und geschickt geführten Verhandlung mit den Cetniks wird es abhängen, ob diese durch Einsatz gegen Titobanden für deutsche Zwecke nutzbar gemacht werden können, somit also deutsches Blut gespart werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Uputstvo načelnika štaba 91. armijskog korpusa o „srpskim četnicima“ iz decembra 1944.}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore|Pavle Đurišić|Crnogorski dobrovoljački korpus}}
[[File:Spisak vlastitih trupa njemačke Armijske grupe E 1944, decembra 1944.jpg|thumb|Spisak trupa njemačke Armijske grupe »E« iz decembra 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000376.]&lt;/ref&gt; Na spisku se nalazi i “10.000 Crnogoraca“ ({{jez-njem|&quot;10.000 Montenegriner&quot;}}). Riječ je o četnicima [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]] (tj. CDK), koji su se povlačili zajedno sa okupacionim snagama.]]

Dok su srbijanski četnici sadjejstvovali snagama Armijske grupe »E« u njihovom proboju na sjever, četnici iz Crne Gore uzeli su učešća u [[Proboj XXI brdskog korpusa iz okruženja|proboju XXI brdskog korpusa iz okruženja]]. Jedinice crnogorskih četnika, koje su od Njemaca takođe preformirane u dobrovoljačke pukove (&quot;[[Crnogorski dobrovoljački korpus]]&quot;), borile su se u sastavu njemačkog [[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. brdskog korpusa]] između [[Danilovgrad]]a i [[Cetinje|Cetinja]] rame uz rame sa njemačkim vojnicima. Ove snage učestvovale su zajedno sa njemačkim snagama u operacijama protiv NOVJ ([[Operacija Frilingservahen aprila 1944|Frilingservahen]], [[Operacija Ribecal avgusta 1944|Ribecal]]). Komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe &quot;E&quot;]] je u svom izvještaju od ove četnike ubrojao u brojno stanje svojih jedinica:
{{izdvojeni citat|C. D. K. od 3 puka, pod komandom potpukovnika [[Pavle Đurišić|Đurišića]], formiran neposredno od strane K-de 2. OkA ([[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druga oklopna armija]]), bio je do sada u službenom pogledu potčinjen K-di 2. OkA a u snabdevačkom i taktičkom pogledu 181. peš. div., koja je trebalo da se obimno uključi u obuku. [...] C.D.K. se do sada dokazao u borbi protiv komunista, ali je upitna njegova pouzdanost prema njemačkom Wehrmachtu zbog Đurišićeva kontradiktornog stava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=825&amp;rec=314&amp;roll=664 NARA, T314, Roll 664, frame 000817.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;M.F.K. zu 3 Rgt. unter Führung Oberstleutnant Djurisic, wurde von Pz.AOK 2 unmittelbar aufgestellt, unterstand bisher truppendienstlich Pz.AOK, versorgungsmässig und taktisch 181.Inf.Div., die sich ausbildungsmässig weitgehend einzuschalten hatte. &lt;/br&gt; M.F.K. im Kampf gegen Kommunisten bisher bewährt, jedoch in seiner Zuverlässigskeit gegenüber der deutschen Wehrmacht durch widerspruchsvolle Haltung Djurisic fragwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande 21. brdskog korpusa Komandi Grupe armija &quot;E&quot; od 23. septembra 1944. godine}}

O odluci komandanta Crne Gore, Boke i Sandžaka JVuO potpukovnika Pavla Đurišića da slijedi kolonu njemačkih armijâ pri povlačenju s Balkana, te o značajnoj pomoći pruženoj okupatoru od strane crnogorskih četnika tom prilikom, piše u svojim ratnim memoarima i [[Hermann Neubacher]]:
{{izdvojeni citat|On je bio opasan nemački saveznik. Meni je uvek bilo savršeno jasno da bismo mi za Pavla Đurišića, u slučaju invazije zapadnih sila na Balkan, ponovo postali njegov najveći neprijatelj. Kada je započelo povlačenje nemačkih trupa iz Crne Gore, Pavle Đurišić je krenuo sa njima. Tokom napornih marševa po planinskom terenu, tokom operacije povlačenja prolazili smo i kroz područja koja su kontrolisali partizani. Njegove trupe vodile su borbu sa partizanima i time nemačkim trupama olakšale evakuaciju sa tog prostora. Kasnije je Pavle Đurišić sklopio ugovor sa ustaškim trupama Ante Pavelića, da bi mogao da prođe sa svojim jedinicama kroz Hrvatsku i Istru. Tamo su se već nalazile i druge četničke jedinice, kao i Ljotićevi dobrovoljci.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN], str. 176—177.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]]}}

=== Prelazak sa Nemcima u Bosnu (1944-1945) ===
{{main|Proboj Armijske grupe E kroz istočnu Bosnu|Četnička ofanziva u istočnoj Bosni 1944.|Bosanska golgota}}
[[File: Četnički oficir Dinarske divizije, SS-Sturmbannführer Ernst Lerch i neidentificirani SS-Hautsturmführer tokom ofanzive protiv IX. korpusa.jpg|thumb|Oficir [[Dinarska četnička divizija|Dinarske divizije JVuO]], SS-Sturmbannführer [[Ernst Lerch]] i neidentificirani SS-Hauptsturmführer tokom ofanzive protiv [[9. korpus NOVJ|9. korpusa NOVJ]] u Sloveniji, mart 1945. godine&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2016/05/bk0164.html Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0164 | Photo | Höherer SS- und Polizeiführer Adriatisches Küstenland]&lt;/ref&gt;]]

[[Armijska grupa &quot;E&quot;]] imala je u planu otvaranje komunikacija kroz istočnu Bosnu, pa je krajem novembra jedna njena divizija ([[11. poljska vazduhoplovna divizija (Nemačka)|11. poljska vazduhoplovna divizija]]) započela napad pravcem od [[Rogatica|Rogatice]] prema [[Zvornik]]u, protiv snaga [[Treći udarni korpus NOVJ|Trećeg udarnog korpusa]] [[NOVJ]]. Međutim, kako su tokom ofanzive [[NOVJ]] i Crvene armije od 3. decembra nemačke pozicije na [[Sremski front|Sremskom frontu]] ozbiljno ugrožene, ova divizija hitno je izvučena i transportovana prugom [[Sarajevo]] - [[Slavonski Brod]] na [[Sremski front]]. Na njeno mesto usmerena je glavnina četnika iz [[Srbija|Srbije]]. U izvještaju Operativnog odjeljenja u [[Sarajevo|Sarajevu]] Armijske grupe »E« od 10. decembra 1944, koji potpisuje potpukovnik Warnstorff, istaknuto je:
{{izdvojeni citat|
Telegram 34. i 91. arm. korpusu, 5. SS-brd. arm. korpusu i Korpusnoj grupi »Kibler«:

1) Četnici na maršu u širi rejon Valjeva privremeno će preći preko područja Rogatica — Ljubovija — Zvornik — Kladanj.

2) DM garantuje najlojalnije držanje prema nemačkim jedinicama i nudi saradnju. Znak raspoznavanja za saradnju između nemačkih jedinica i četnika je: Mitrovica.

3) Četnike u što većoj meri koristiti za službu izviđanja. Materijalna pomoć može im se obezbediti u ograničenim razmerama ukoliko se stave na raspolaganje za borbu protiv bandi.

4) K-da Grupe armija obavestila je hrvatske vlasti o navedenom kretanju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=998&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311,  Roll 184, frame no. 000992.] ({{jez-njem| &lt;br /&gt; &quot;1.) Cetniks überschreiten auf dem Marsch in den Großraum Valjevo vorübergehend das Gebiet Rogatica – Ljubovija – Zvornik – Kladanj. &lt;br /&gt; 2.) DM hat loyalste Haltung gegenüber deutscher Truppe zugesichert und bietet Zusammenarbeit an. Kennwort zwischen deutscher Truppe und Cetniks für Zusammenarbeit ist &quot;Mitrovica&quot;. &lt;br /&gt; 3.) Die Cetniks sind weitgehend für Erkundungsaufträge zu verwenden. Materielle Hilfe darf ihnen in beschränktem Ausmaß gewährt werden, soweit sie sich zum Kampf gegen die Banden zur Verfügung stellen. &lt;br /&gt; 4.) Die kroatischen Behörden sind über obige Bewegung durch Okdo. unterrichtet worden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju njemačkog opunomoćenog generala u [[NDH]] od 24. decembra 1944. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_82.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje POSLJEDNJI DANI NA VUČJAKU]&lt;/ref&gt; navodi se da je general Draža Mihailović izrazio spremnost za suradnju i sa formacijama NDH u borbi protiv NOVJ:

{{izdvojeni citat|Prema izvješću pouzdanog agenta, Draža Mihajlović je izrazio namjeru da se bori skupa sa ustašama i domobranima, jer je njihov zajednički glavni cilj uništenje komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=443&amp;rec=311&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000427.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach zuverlässiger V–Mann–Meldung soll Draza Mihajlovic geäussert haben, er wolle mit den Ustascha und Domobranen zusammen kämpfen, da das gemeinsame Hauptziel die Vernichtung des Kommunismus sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj njemačkog opunomoćenog generala u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 24. XII 1944.}}

Četnici su, pod ličnom komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]], nakon koncentrisanja unutar nemačko-ustaških linija, izvršili [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|napad na snage NOVJ]]. 8. decembra [[1944]]. ujutro sa nemačko-ustaških položaja u okolini [[Rogatica|Rogatice]] krenuli u silovit napad prema [[Zvornik]]u. Ovaj napad bio je usklađen sa napadom nemačkog 34. armijskog korpusa sa druge strane, pravcem [[Užice]] - [[Ljubovija]] - [[Zvornik]]. Ovom prilikom četnicima su Nemci obezbedili snabdevanje municijom, kao i zbrinjavanje ranjenika u nemačkim bolnicama u [[Sarajevo|Sarajevu]]. Pošto je prodor četnika prema [[Zvornik]]u odbijen, njihova glavnina usmerila se prema oslobođenoj [[Tuzla|Tuzli]]. U [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|neizvesnim borbama od 24. do 28. decembra]] [[Treći udarni korpus NOVJ]] krajnjim naporom odbio je ovaj napad.

Nakon ovog poraza, glavnina [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] snaga razmestila se u [[Modriča|Modriči]] i okolini, gde su nakon kraćeg sukoba uspostavili sporazum sa snagama NDH. Tako su se našli na za Nemce vitalnoj komunikaciji Sarajevo - Brod, vodeći zajedno sa Nemcima teške dvomesečne borbe protiv [[Druga armija JA|Druge jugoslovenske armije]], koja je nastojala da je prekine. Preko pukovnika Borote, komandanta Romanijskog korpusa JVuO, uspostavljena je saradnja sa nemačkim štabom u [[Sarajevo|Sarajevu]], od kojeg je obezbeđeno snabdevanje municijom i bolničko zbrinjavanje ranjenika.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_130.htm Opšti uslovi sporazuma o saradnji između četnika i nemačkih jedinica pripremljeni za pregovore decembra 1944. godine], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 130&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_219.htm Ratni dnevnik Armijske grupe E 1.10.1944-31.12.1944], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - prilog broj 2, (10. decembar 1944)&lt;/ref&gt; [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićeva]] grupacija takođe je uspostavila vezu sa Štefanom Hedrihom ({{jez-nem|Stefan Hedrich}}), SS-oberfirerom i inspektorom u glavnom štabu SS, komandantom SS-oblasti Severozapadna Bosna.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/181.htm Roland Kaltenegger: TOTENKOPF &amp; EDELWEIß], četvrti deo: Das Kriegsjahr 1944 (Ares verlag, Graz), strana 268.&lt;/ref&gt;

[[3. april]]a 1945. godine, kada su nemačke trupe napuštale Bijeljinu i okolinu, Mihailović je pokušao da ih pridobije da ostanu pod njegovom komandom kao jugoslovenski državljani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_192.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša štaba Vrhovne komande od 12. decembra 1944. do 7. aprila 1945. godine]&lt;/ref&gt;

[[Schutzstaffel|SS]]-Sturmbannführer (major) [[Ernst Lerch]], u izvještaju od 8. marta 1945. godine, piše da je [[Aleksandar Nikolić (četnik)|Aleksandar Nikolić]], zapovjednik Sremsko-slavonske komande JVuO, zajedno sa svojim trupama (za koje navodi da broje oko 80 ljudi, ali i da bi po pristizanju ostatka jedinice ta cifra mogla dostići i 400) došao u [[Istra|Istru]], tj. u [[Operativna zona Jadransko primorje|Operativnu zonu Jadransko primorje]], gdje se stavlja na raspolaganje njemačkim vlastima. Ernst Lerch moli nadređene da naznače rejon u kojem bi »grupa pukovnika Nikolića« mogla da bude »upotrebljena«: 
{{izdvojeni citat|1.) U prostor [[Jurdani]], prov. [[Rijeka (grad)|Rijeka]], stigli su delovi četničke grupe pukovnika Nikoliča u jačini oko 80 ljudi.

2.) Prema telegr. Glavnog ureda SS od 7. 2. 45, delovodn. pov. br. 375/45, grupa Nikolić potčinjena je komandantu SS i policije u [Operativnoj zoni] Jadr. primorje. [...]

6.) Pukovnik Nikolić je samostalni četnički komandant i njegov načelnik Štaba major Miladinović je izjavio da ova grupa ne želi nikakvu zavisnost od ministra [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]a, odn. od drugih četničkih grupa. &lt;br /&gt; Oni obećavaju da će se stoprocentno zajedno s Nemcima boriti kako protiv komunista tako i protiv regularnih engleskih trupa koje oni navodno preziru iz dubine duše. &lt;br /&gt; Ovaj osnovni stav oni će zadržati u svakoj situaciji pa ma šta se desilo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_6_19.htm Zbornik NOR-a – tom VI – Borbe u Sloveniji – knjiga 19. – 1. III – 15. V 1945. godine, Vojnoistorijski institut], Beograd, 1975, dokument br. 161, str. 822–823.&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komandanta SS i policije u Operativnoj zoni Jadransko primorje od 8. marta 1945. o pristizanju četnika pukovnika Nikolića u Istru}}

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za [[Jugoistočna Evropa|jugoistočnu Evropu]], u svojim poslijeratnim memoarima ističe da je sa četničkim komandantom održavao vezu sve do aprila 1945, tj. do [[Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)|zajedničkog povlačenja Nijemaca i četnika]] pred jedinicama NOVJ i [[Crvena armija|Crvene armije]]. Neubacher navodi da je postojala i zamisao o susretu između njega i generala Mihailovića, ali [[Joachim von Ribbentrop]] nije dao dopuštenje za taj sastanak:
{{izdvojeni citat|Tokom sukoba četnika sa Englezima, stiglo je do mene pitanje da li bih bio spreman da razgovaram sa Dražom Mihailovićem. Ovu sam molbu prosledio ministru spoljnih poslova Ribentropu, tražeći od njega da mi dozvoli da do takvog susreta dođe. U principu, nije mi bilo zabranjeno da uspostavim kontakt. Ali, za vođenje razgovora morao sam da dobijem specijalnu dozvolu. Bilo mi je, međutim, zabranjeno da stupim na teren koji kontroliše Draža Mihailović. Moja spremnost i želja da se sretnem sa njim bili su veliki, te sam uskoro morao da sam sebi priznam da je moj glavni motiv bio – radoznalost. Da se sretnem sa četničkim vođom, a da se prethodno ne izvrše potrebne pripreme, razgovor bi bio besmislen, i jedino bi doneo neugodnost i neprilike za Dražu 
Mihailovića, jer bi dobio etiketu „kolaboratera“. Trebalo je susret dobro organizovati, kako bi bilo sigurno da će doneti senzacionalan rezultat. Verovatno je i sam Draža Mihailović tako razmišljao, pa zato, najzad, nije nikada ni došlo do našeg susreta. Ali, ostali smo u vezi preko naših posrednika. I jedna i druga strana bila je u tim kontaktima veoma oprezna. Jedan moj poverljiv čovek čak je tri puta bio u Dražinom glavnom štabu. Da ne bih bio suviše opširan, zadovoljiću se samo tvrdnjom da Draža Mihailović svoju politiku sve do kraja rata nije menjao. Tek početkom 1945, u vreme naših poslednjih borbi u Hrvatskoj, kada je povlačenje naših trupa sa tog prostora bilo samo pitanje dana, Draža Mihailović mi se obratio direktnom molbom – i to preko svojih poverljivih ljudi u Beču – da mu pružim pomoć u vezi sa naoružanjem njegovih jedinica. Tokom nekoliko dana ja sam čak imao direktnu radio-vezu sa njegovim glavnim štabom u Bosni. Moj poverljiv čovek bio je poslednji put kod Draže u aprilu 1945.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;}}

General Mihailović je odbijao da osobno uđe u bilo kakav aranžman s okupatorom, i od ove je politike odstupio samo u četiri ili pet navrata tokom rata. Riječ je o [[Sastanak u Divcima|sastanku u Divcima]] sredinom novembra 1941. godine, zatim o dva sastanka s predstavnikom Hermanna Neubachera, [[Rudolfom Stärkerom]], u jesen 1944 (prvi u zapadnoj Srbiji na kojem je Mihailovića pratio pukovnik [[Robert H. McDowell]], šef američke vojne misije pri njegovu štabu, a drugi u sjeveroistočnoj Bosni), kao i o posljednjem sastanku sa Stärkerom na planini [[Vučjak]], početkom aprila 1945. Neubacher pokušava u svojoj knjizi ekskulpirati Mihailovića od odgovornosti za kolaboraciju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

== Nemci o generalu Mihailoviću i JVuO ==
[[Datoteka:Draža pred sudom.jpg|mini|desno|Optuženi [[Dragoljub Mihailović]] na [[Beogradski proces|suđenju u Beogradu]] [[1946]].]]

{{izdvojeni citat|'''Njemačka je za D.M.-a neprijatelj br. 2 – neprijatelj br. 1 su komunisti'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=695&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000686.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Deutschland ist für D.M. nur noch der Feind No. 2. Feind No. 1 sind die Kommunisten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka Armijske grupe »F« sa izaslanikom Neubacherom održanog 30. jula 1944.}}

Jedna od najrječitijih evaluacijâ komandne sposobnosti načelnika štaba Jugoslovenske vojske u Otadžbini, a koja potiče iz primarnih izvora njemačke provenijencije, sadržana je u mjesečnom izvještaju Komande Jugoistoka za mart 1943. godine&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_51.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje BITKA NA NERETVI I NJENE POSLJEDICE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=813&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame 6290063.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die bisherigen Kämpfe zeigen, daß Mihailovic als militärischer Führer versagte. Die gegebenen Möglichkeiten infolge Unkenntnis von Zeitbedarf, Raum und Gelände nicht erkennend, trägt er die Hauptschuld an den bisherigen Mißerfolgen.&quot;}})&lt;/ref&gt;:

{{izdvojeni citat|Dosadašnje borbe pokazuju da je Mihailović kao vojni komandant zatajio. Mihailović snosi glavnu krivnju za dosadašnje neuspjehe zbog nepravilne procjene vremena, prostora i zemljišta i zbog toga što nije iskoristio opće date mogućnosti.|Procjena situacije Komande Jugoistoka za mart 1943. (1. april 1943.)}}

Prilikom ispitivanja od strane istražitelja 7. američke armije avgusta 1945. godine, pisanu izjavu o svojim aktivnostima u ratnom periodu sastavio je i [[feldmaršal]] [[Maximilian von Weichs]], koji je avgusta 1943. naslijedio generala Löhra na mjestu glavnokomandujućeg Jugoistoka. U odjeljku naslovljenom »Grupe koje pomažu Njemačkoj«, von Weichs o četnicima Draže Mihailovića piše sljedeće:
{{izdvojeni citat|Mihailovićeve trupe su se nekada borile protiv naših okupacionih trupa iz lojalnosti prema svome kralju. U isto vreme su se borile protiv Tita, zbog svojih antikomunističkih ubeđenja. Ovaj rat na dva fronta nije mogao dugo potrajati, posebno kada je britanska podrška počela favorizovati Tita. Sledstveno, Mihailović je pokazao pronemačka stremljenja. Bilo je angažmana tokom kojih su se srpski četnici borili protiv Tita zajedno sa nemačkim trupama. Sa druge strane, dešavalo se da neprijateljski raspoložene četničke grupe napadnu nemačke vozove za snabdevanje da bi popunili sopstvene zalihe. Mihailović je voleo da ostane u pozadini, i prepusti takve poslove svojim podređenima. On se nadao da će dočekati svoje vreme ovom igrom moći, dok mu anglo-američko iskrcavanje ne obezbedi dovoljnu podršku protiv Tita. Nemačka je prigrlila njegovu podršku, koliko god privremenu. Četničke izviđačke aktivnosti naši komandanti su visoko cenili.&lt;ref&gt;http://znaci.org/00002/318_4.htm ({{jez-eng|&quot;MIHAILOVIC's troops once fought against our occupation troops out of loyalty to their King. At the same time they fought against TITO, because of anti—Communist convictions. This two front war could not last long, particularly when British support favored TITO. Consequently MIHAILOVIC showed pro-German leanings. There were engagements during which Serbian Chetniks fought TITO alongside German troops. On the other hand, hostile Chetnik groups were known to attack German supply trains in order to replenish their own stocks.

''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders''.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Takođe, feldmaršal von Weichs na drugom mjestu podcrtava da, dok se general Mihailović nastojao držati po strani, taktička je njemačko-četnička kolaboracija na terenu poprimala sve veći obim:
{{izdvojeni citat|Iako se on sâm [Mihailović] oštroumno suzdržavao od iznošenja svog ličnog stava u javnosti, bez sumnje kako bi imao odriješene ruke za svaku eventualnost (npr. savezničko iskrcavanje na Balkanu), dopustio je svojim komandantima da pregovaraju s Nijemcima te da s njima sarađuju. I oni su to činili, sve više i više...&lt;ref&gt;Röhr, Werner, ed. (1994). Europa unterm Hakenkreuz: Okkupation und Kollaboration (1938–1945). Berlin: Hüthig. s. 358. &lt;br/ &gt; ({{jez-eng|&quot;Though he himself [Draža Mihailović] shrewdly refrained from giving his personal view in public, no doubt to have a free hand for every eventuality (e.g. Allied landing on the Balkans), he allowed his commanders to negotiate with Germans and to co-operate with them. And they did so, more and more...&quot;}})&lt;/ref&gt;|[[Maximilian von Weichs]]}}

Specijalni [[Adolf Hitler|Hitler]]ov izaslanik [[Hermann Neubacher]] u svojim memoarima tumači politiku Draže Mihailovića. On piše da je Mihailović „ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva”. Neubacher primjećuje da su Mihailovićevi komandanti sarađivali sa Nijemcima, dočim je on nastavio voditi antiokupatorsku propagandu:

{{izdvojeni citat|Politiku Draže Mihailovića nije bilo teško razumeti. On je bio impresioniran nemačkim vojnim podvizima. Pa ipak, sa sigurnošću je računao na to da će Nemačka izgubiti rat. Dovoljno sam čuo od pouzdanih izvora, koji su me obavestili o Dražinom stavu prema Rajhu. On je ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva. Saveznici su Dražu ostavili na cedilu, pa je zato pokušao da od Nemaca – koji su za njega sada bili samo neprijatelj broj dva – dobije što je moguće više oružja. Namera četničkog vođe bila je ova: da se, kada započne nemačko povlačenje, bez borbe dokopa nemačkih strateških pozicija i da se na njima utvrdi. On se spremao za konačan obračun sa Titom, koji je trebalo da se vodi beskompromisno, na život ili smrt, a u pitanju je bila budućnost Jugoslavije. Dok su, dakle, Dražini podređeni komandanti tu i tamo sarađivali sa Nemcima, on je sam nastavio da i dalje vodi propagandu protiv Nemaca.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 160–161.&lt;/ref&gt;}}

Čak i kada je odobravao kolaboraciju svojih komandanata sa okupatorima,  general Mihailović je strogo vodio računa da se na taj način lično ne kompromituje, prvenstveno iz straha od negativne reakcije stanovništva okupirane Jugoslavije. Presretanjem komunikacije između Mihailovića i vojvode Đujića ujesen 1943, njemački nadležni organi su registrovali ovu tendenciju kod četničkog vođstva:

{{izdvojeni citat|18.11. Radio-naređenje D.M. Đujiću da još više nego do sada ratuje zajedno sa njemačkim Wehrmachom protiv komunista, jer su oni izdali srpsku nacionalnu stvar. On sam ne može tako postupiti zbog stava naroda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=235&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000223.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;18. 11. FUNKBEFEHL D. M. AN DJUJIC, MIT DEUTSCHER WEHRMACHT GEGEN KOMMUNISTEN MEHR ALS BISHER ZU KAEMPFEN, DA NATIONALE SACHE SERBIENS VERRATEN. ER SELBST KOENNE WEGEN VOLKSMEINUNG NICHT MITMACHEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Depeša komande Druge oklopne armije komandi [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 21. novembra 1943. godine}}

General [[Schutzstaffel|SS]]-a [[Otto Kumm]], treći komandant [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS dobrovoljačke brdske divizije »Prinz Eugen«]], u knjizi ratnih memoara naslovljenoj ''Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;'' („Naprijed, Prinz Eugen! Istorija 7. SS dobrovoljačke divizije Prinz Eugen”), ostavio je svoje tumačenje prirode odnosâ između JVuO i njemačkog okupatora:
{{izdvojeni citat|Kao ostatak „u šumi“ regularne armije nakon okupacije Jugoslavije, oni su nosili stare uniforme – i nove brade, jer su se zakleli da se neće brijati dok okupator ne bude isteran iz zemlje. Oni su bili verni kraljevini i borili su se za svog mladog kralja Petra II, ali radije su se držali udaljenih sela i oblasti, ne napadajući naše jedinice, osim ako se nisu osećali dovoljno nadmoćnim. Disciplina i naoružanje bilo im je relativno dobro, a u odnosu prema drugim jugoslovenskim narodnim i verskim grupama bili su nepredvidljivi – što je često išlo do napada na hrvatska sela i muslimanske žene. Kao prijatelje još su imali Engleze – i njihov radio. Na volovskim kolima ili na konjskim leđima oni su se povremeno prebacivali u druge oblasti, najčešće neuzdrmani, jer smo ih mi puštali, smatrajući da ih dugoročno možemo pridobiti za nas – kao '''braću po oružju protiv komunizma'''. To je donekle nejasna situacija, oni nisu prijatelji, ali ni neprijatelji, i situacija se menja s vremena na vreme.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/200.htm Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;], [http://www.znaci.org/00001/200_5.pdf Aufstellung der Division &quot;Prinz Eugen&quot;] str. 52. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Als Reste der nach der Besetzung Jugoslawiens 'in den Wald' gegangenen regulären Armee tragen sie die alte Uniform – und neue Bärte, da sie geschworen haben, sich nicht früher zu rasieren, bevor nicht der Okkupator aus dem Land gejagt ist. Sie sind königstreu und kämpfen für ihren Jung-König Peter II., doch weichen sie lieber aus in abseits gelegene Dörfer und Gebiete und stellen sich nur selten unseren Verbänden, es sei denn, sie fühlen sich in ausreichender Ubermacht. Disziplin und Bewaffnung sind relativ gut, gegenüber den anderen jugoslawischen Volks- und Glaubensgruppen sind sie unberechenbar, weshalb es oft zu Ubergriffen gegen kroatische Dörfer oder muselmanische Frauen kommt. Als stille Freunde haben sie die Engländer – und ihre Funkgeräte. Auf Ochsenkarren oder hoch zu Roß verlegen sie manchmal in eine andere Gegend, meist ungeschoren, da wir sie ziehen lassen und sie auf lange Sicht für uns gewinnen wollen – als Waffengefährten gegen den Kommunismus. Es ist eine etwas unklare Situation, sie sind nicht Freund, auch nicht Feind, die Lage wechselt von mal zu mal.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Saradnju sa četničkim formacijama generala Mihailovića u borbi protiv zajedničkog neprijatelja pominje u svojim memoarima i [[Schutzstaffel|SS]]-potpukovnik [[Otto Skorzeny]], vođa njemačkih komandosa, zaslužan za izvođenje brojnih specijalnih operacija tokom rata. Neposredno pred [[Kapitulacija Nacističke Njemačke|kapitulaciju nacističke Njemačke]], ''Obersturmbannführer'' Skorzeny je tri dana (od 5. do 8. maja [[1945]]. godine) vršio dužnost šefa njemačke vojno-obavještajne službe ''[[Abwehr]]''. Po osobnom ''[[Adolf Hitler|Führer]]ovom'' naređenju, potpukovnik Skorzeny biva upućen proljeća 1944. godine u okupiranu Jugoslaviju, kako bi koordinirao [[Operacija Konjićev skok|operacijom uništenja]] [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba NOVJ]] i zarobljavanja [[Josip Broz Tito|maršala Tita]]:

{{izdvojeni citat|U proljeće 1944. dobio sam naredbu Vrhovne komande Wehrmachta da lociram [[Josip Broz Tito|Titov]] štab, uništim ga i uhvatim Tita, koji je, prema [[Winston Churchill|Churchill]]ovoj volji, već bio zamijenio generala Mihailovića. Mihailović, ratni ministar mladog kralja [[Petar II Karađorđević|Petra II]] od Jugoslavije, koji je živio u egzilu u [[London]]u, bio je uplašen sve većim uticajem komunizma. Na njegovo zaprepaštenje, njegovi su se četnici ponekad borili zajedno čak s mađarskim trupama, Hrvatima [[Ante Pavelić]]a, pa čak i sa našim vojnicima protiv Titovih trupâ.&lt;ref&gt;Otto Skorzeny, ''Meine Kommandounternehmen. Krieg ohne Fronten'', Universitas Verlag in F.A. Herbig Verlagsbuchhandlung GmbH, München, 1993, s. 201. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Frühjahr 1944 bekam ich den Befehl vom OKW, das Hauptquartier Titos ausfindig zu machen, es zu zerstören und Tito gefangenzunehmen, der nach dem Willen Churchills schon den General Mihailowitsch abgelöst hatte. Der Kriegsminister des im Exil in London lebenden jungen Königs Peter II. von Jugoslawien, Mihailowitsch, war über den fortschreitenden Einfluß des Kommunismus erschreckt. Seine Tschetniks schlugen sich zu seinem Erstaunen manchmal sogar gemeinsam mit den ungarischen Truppen, den Kroaten des Ante Pawelitsch und selbst unseren Soldaten gegen die Truppen Titos.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

== Reference ==
{{izvori|2}}

== Povezano ==
* [[Kolaboracija četnika sa silama Osovine]]
* [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom]]

== Vanjske veze ==
{{commonscat|Chetnik collaboration with Axis occupation}}
* [https://www.znaci.org/00001/40.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945 (Stanford University Press 1975)]

{{Kolaboracija u Jugoslaviji}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu| ]]</text>
      <sha1>skpqm170m80szo256t65uo1b7jyb3v0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681753</id>
      <parentid>42681751</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:36:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-46654-78</username>
        <id>387279</id>
      </contributor>
      <origin>42681753</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="343054" sha1="3og5jbfnr03ovc0ahd9buin2v2925w4" xml:space="preserve">{{Sređivanje|razlog=Preterana upotreba citata}}
[[File:Lukačević i Nemci.jpg|thumb|Četnički potpukovnik [[Vojislav Lukačević]], dvojica nemačkih oficira i neidentifikovani četnički komandant. Fotografija je verovatno nastala tokom [[Bitka za Konjic 1943.|bitke za Konjic]], od 19. do 26. februara 1943. godine, kada su snage pod Lukačevićevom komandom sadejstvovale s Nemcima.]]
[[File:Četnici i Nemci u okupiranoj Jugoslaviji.jpg|thumb|Četnici i Nijemci u okupiranoj Jugoslaviji.]]

'''Kolaboracija četnika s Nemcima''' odvijala se, sa manjim ili većim intenzitetom, tokom većeg dijela perioda [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu]]. Glavna usluga koju su četnici vršili Nemcima bila je borba protiv [[Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije|partizanskih jedinica]], hvatanje pripadnika [[Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|pokreta otpora]] po naseljenim mestima, te njihovo likvidiranje ili slanje u logore pod kontrolom okupacionih ili kvislinških vlasti.

Zbog njegovog inicijalnog učešća u [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanku u Srbiji 1941]], Nemci su [[Draža Mihailović|Dražu Mihailovića]] dugo smatrali neprijateljem, za kojim je raspisana poternica.&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0_1943.&lt;/ref&gt; Istovremeno, njegovi odredi širom okupiranog područja sarađivali su sa nemačkom vlašću na razne načine (npr. [[legalizacija četnika u Srbiji]] 1941–1943). Saradnja četnika sa Vermahtom postala je sveobuhvatna nakon novembra 1943. godine, kada je politički vrh u [[Berlin]]u konačno odlučio da prihvati Dražu Mihailovića za saradnika, što je rezultiralo potpisivanjem niza [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovora o saradnji]] sa njegovim glavnim komandantima u Srbiji. Nakon potpisivanja ugovora o primirju i saradnji, okupator je počeo isporučivati municiju i vojnu opremu četničkim jedinicama koje su se, zajedno sa njemačkim trupama i pod nadzorom njemačkih oficira, borile protiv jedinica [[NOVJ]] u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] i [[Sandžak]]u.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 12058.&lt;/ref&gt;

U [[NDH]], četnici su služili Nemcima za razne namene: dostavljanje obaveštenja o komunistima, pomoć nemačkim nabavkama stoke, pomoć trupama u svojstvu vodiča, pomoć u ljudstvu, učestvovanje u osovinskim operacijama (na primer [[operacija Citen|operacija Ziethen]], [[operacija Bora]]), i druge potrebne radnje za gušenje ustaničkog pokreta.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u Dalmaciji i zapadnoj Bosni]&lt;/ref&gt; Nemci su četnike snabdevali oružjem i opremom i dozvoljavali im da po potrebi koriste njihove garnizone za smeštaj i motorizaciju za transport. Partizanske pokrete po Bosni i Hercegovini te Hrvatskoj Nijemci su u mnogo navrata doznavali na osnovu četničkih dojava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1071&amp;rec=314&amp;roll=563 NAW, T-314, Roll 563, frames 001061-1062: Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa (31. januar 1944.)]&lt;/ref&gt;

Prve dve godine rata, četnici su formalno bili deo [[Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] koalicije, ali zbog stavljanja [[Četnički odredi Jugoslovenske vojske|četničkih odreda Jugoslovenske vojske]] pod komandu Vermahta, krajem 1943. je došlo do konačnog napuštanja Draže Mihailovića od strane Saveznika, a potom 1944. godine i do napuštanja i osude četnika od strane jugoslovenskog kralja.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_II_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%86%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5 Poziv kralja Petra II na pristupanje Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije]&lt;/ref&gt;

Zbog kolaboracije sa nemačkim okupatorom, mnogim je četničkim vođama, uključujući samog Dražu Mihailovića, suđeno u [[Beogradski proces|beogradskom]] i drugim procesima.

Pored kolaboracije sa Nemcima, četnici na teritoriji italijanske okupacione zone su tesno [[Kolaboracija četnika s fašističkom Italijom|sarađivali sa fašističkom Italijom]].

== Nemačka politika prema četnicima ==

Česte njemačke promjene kursa u odnosu prema četnicima Draže Mihailovića (npr. [[Sastanak u Divcima|pregovori u Divcima]] u novembru, pa [[Operacija Mihailović|napad na štab Draže Mihailovića]] u decembru 1941, zatim ponovna obustava progona Mihailovićevih četnika i skidanje ucjene na njegovu glavu u proljeće 1942. godine, itd.) tokom čitavog ratnog perioda, bile su u potpunosti u skladu sa politikom koja je vođena u okupiranim zemljama. Najplastičniji prikaz ovakvog pristupa prezentovao je [[Felix Benzler]], opunomoćenik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova u [[Beograd]]u, u izvještaju koji je poslao u [[Berlin]] 11. marta 1942. godine ministru vanjskih poslova [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]] [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]]:

{{izdvojeni citat|To što nemačka vojna mesta vode pregovore s pojedinim četničkim vođama, nije ništa neobično u srpskom prostoru. To se zbiva svesno, u okviru naše politike, uslovljene slabošću naših vojn[ičk]ih snaga i dosad ne bez uspeha vođene, da Srbe, a naročito ustanike usmeri jedne protiv drugih (komuniste protiv četnika, četnike među sobom, vladine dobrovoljce protiv komunista i četnika) i da se time po mogućnosti omete obrazovanje jednog jedinstvenog fronta.&lt;ref&gt;AVII, NAV, N-T-120, 200/153555-58.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. I/272.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 90.&lt;/ref&gt;}}

Njemačko konstantno opiranje uspostavi saradnje s četnicima Draže Mihailovića bilo je generirano sa samog političkog vrha. U ratnom dnevniku Vrhovne komande Wehrmachta prenesena je informacija da je 23. septembra 1942. održan sastanak vođe Trećeg Reicha [[Adolf Hitler|Adolfa Hitler]]a s predsjednikom [[Rumunija|rumunjske]] vlade [[Ion Antonescu|Ionom Antonescuom]] i poglavnikom [[NDH]] [[Ante Pavelić|Antom Pavelićem]]. Na sastanku se uglavnom raspravljalo „o hrvatskim problemima“. Pored njemačkog veleposlanika u [[Zagreb]]u [[Siegfried Kasche|Siegfrieda Kaschea]], sastanku je prisustvovao i opunomoćeni general u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau]] koji se nije ustručavao da „otvoreno kritikuje hrvatsku vlast“, ali je i „skrenuo pažnju na četnike, koje su naoružali Italijani“. General von Horstenau je predložio da bi četnike trebalo „upotrebiti da na svom području [tj. u njemačkoj okupacionoj zoni] postanu organi reda“:
{{izdvojeni citat|Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer da mu se čini veoma opasno da se četnicima pruži podrška. Četnici su pre svega srpske patriote, koji zastupaju [[Velika Srbija|velikosrpsku]] misao. Time hranimo zmiju koja će jednoga dana da poraste. Istina, danas je ona još mala, ali jednog dana mogla bi da bude opasna.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Nakon sagledavanja situacije na Balkanu u jesen 1943, Nemci su jugoslovenske partizane proglasili najvećim neprijateljima.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_156.htm PROCENA KOMANDANTA JUGOISTOKA FELDMARŠALA VAJKSA OD 1. NOVEMBRA 1943. VOJNO-POLITIČKE SITUACIJE NA BALKANU KRAJEM OKTOBRA 1943. GODINE&lt;/ref&gt; U cilju borbe protiv partizana, tolerisali su i koristili četnike kao antikomunističku miliciju, iako im je bilo dobro poznato da oni održavaju veze sa [[London]]om.

== Hronologija ==

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1941) ===
{{main|Ustanak u Srbiji 1941.|Sastanak u Divcima}}
{{izdvojeni citat|Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Draže Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Vermahtom.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_30._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941._%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Извештај капетана Матла претпостављенима од 30. октобра 1941. о разговорима са представницима Драже Михаиловића]&lt;/ref&gt;|Dražina ponuda Nemcima iz oktobra 1941.}}

{{Wikisource|Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}
{{Wikisource|Izveštaj kapetana Matla pretpostavljenima od 30. oktobra 1941. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića}}
{{Wikisource|Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.}}

Nemci su za gušenje [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanka u Srbiji 1941.]] angažovali dodatne trupe i sproveli drastične represalije nad stanovništvom, što je Mihailovića navelo da se povuče iz ustanka, napadne partizane i zatraži kontakt sa nemačkom upravom radi prekida neprijateljstva. Vezu je uspostavio preko pukovnika [[Branislav Pantić|Branislava Pantića]], njegovog predstavnika i obaveštajca u [[Beograd]]u. Pukovnik Pantić je nakon rata svjedočio da je odluka o pregovorima s predstavnicima njemačkih okupacionih snagâ donijeta  krajem oktobra 1941. godine, i to na sastanku održanom u kući [[Živojin Mišić|vojvode Mišića]] u [[Struganik]]u. Sastanku su, pored Draže Mihailovića i Branislava Pantića, prisustvovali i [[Dragiša Vasić]], potpukovnik [[Dragoslav Pavlović]], major [[Aleksandar Mišić]] i kapetan [[Nenad Mitrović]]. Pukovnik Pantić piše:
{{izdvojeni citat|O potrebi pregovora nije bilo reči. Situacija je svima bila jasna. Ona ih je neodstupno zahtevala. Sporno je bilo: sa kime treba razgovarati, da li sa Nemcima ili sa Nedićem? Posle duže diskusije većina se složila da treba pregovarati sa Nedićem. Ovome se odsudno usprotivio Draža i major Mišić. Njegov zaključak po ovom pitanju bio je izražen rečima:

– KAD JE SITUACIJA TAKVA DA MORAM DA PREGOVARAM, ONDA ĆU DA PREGOVARAM SA NEPRIJATELJEM. NA TO ME OVLAŠĆUJE I MEĐUNARODNO RATNO PRAVO. UOSTALOM, ŠTA MI MOŽEMO DA DOBIJEMO OD NEDIĆA? SVE ŠTO NAMA TREBA, ORUŽJE I MUNICIJA, NEDIĆ MORA TRAŽITI OD NEMACA. JER OVDE NISU U PITANJU MALE I SITNE KOLIČINE. ZAŠTO IĆI POSREDNO, KAD MOŽEMO NEPOSREDNO?

Njegovo odsudno držanje, po ovom pitanju, odnelo je prevagu...

Isto tako bilo je sporno pitanje da li da se o pregovorima obavesti Nedić. Posle kraće diskusije, a pošto sam ja izložio da kapetan g. dr. Matl nalazi da Nedića treba obavestiti, doneta je odluka da se tako i učini. Tako je doneta odluka da se pregovara sa Nemcima.&lt;ref&gt;[https://sr.m.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8_%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%81_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 138.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 115.&lt;/ref&gt;|Izjava pukovnika [[Branislava Pantića]] o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}

1. novembra 1941. godine, pukovnik Draža Mihailović je uputio generalu [[Walteru Hinghoferu]], komandantu [[342. divizija|342. pješadijske divizije]], ponudu sljedeće sadržine:
{{izdvojeni citat|1) Na kolubarskom frontu nema komunista. Ukoliko ih je bilo oni su postali bezopasni. &lt;br /&gt; 2) Organizacija četnika je u stanju da održava red na području zapadne Srbije. &lt;br /&gt; 3) Komunistička opasnost će prestati od momenta kada se četničkoj organizaciji pruži mogućnost da neometano radi. Broj nacionalista je tako veliki da komunista ima samo 5%. Uz pomoć svoje brojne nadmoćnosti nacionalni elemenat pod komandom četnika može rešiti komunistička pitanja bez obostrane borbe. &lt;br /&gt; Uslov je: dovoljno naoružanje, koje nedostaje. &lt;br /&gt; 4) Ulazak u pojedine gradove je bio neophodan da se ne bi komunističke jedinice predstavljale kao oslobodioci i da ne bi povukle za sobom narodne mase. To se moralo događati i radi toga da bi se sprečili komunisti da vrše teror nad stanovništvom. &lt;br /&gt; 5) Četnička akcija nije usmerena protiv nemačkih jedinica, ukoliko one ne napadaju četnike i narod. &lt;br /&gt; 6) Naš narod voli slobodu i radovao bi se kada se na njegovoj teritoriji ne bi nalazile nemačke jedinice. To odgovara četničkom načinu vođenja rata, bez obzira na žrtve koje donosi. Oblast zapadne Srbije nema nikakav vojni značaj za nemačke jedinice, i trebalo bi da bude slobodna zona, u kojoj četnici održavaju red, pod uslovom da ih se u tome ne sprečava i da su dovoljno naoružani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_240.htm Izjava Draže Mihailovića od 1. novembra 1941. komandi nemačke 342. pešadijske divizije]&lt;/ref&gt;}}

Prethodno, general Hinghofer je 30. X 1941. obavijestio njemačkog opunomoćenog generala i zapovjednika u Srbiji [[Franz Böhme|Franza Böhmea]] da lokalni četnički komandanti u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] nude saradnju, očekujući zauzvrat pomoć u oružju od okupatora: „Četničke vođe iz [[Valjevo|Valjeva]], [[Slovac|Slovca]] i [[Lajkovac|Lajkovca]] daju važne podatke o organizaciji i izjavljuju spremnost da se sa nemačkim trupama bore protiv komunista. Traže oružje.“&lt;ref&gt;BA-MA, RH 26-342/14, 10-odnevni Hinghoferov izvještaj Bemeu, 30. 10. 1941.&lt;/ref&gt; Odmah po pristizanju Mihailovićeve ponude, štab 342. pješadijske divizije je istoga dana (1. XI) dostavio izvještaj svojoj pretpostavljenoj komandi u kome, između ostalog, stoji i sljedeće:
{{izdvojeni citat|Masa četnika, koja se nalazi u rejonu Valjeva, do sada se držala potpuno lojalno. Oni su prema komunistima zauzeli jasan odbijajući, takoreći, neprijateljski stav i može se reći uspešno se protiv njih borili. Oni su spremni i voljni da zajedno sa Vermahtom razbiju komuniste, kao i da u zemlji ponovo uspostave red i mir i zato traže nemačku pomoć.&lt;ref&gt;AVII, NAV—N—T—315, rolna 2130, snimci 626—632.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_10.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje MIHAILOVIĆ TRAŽI POMOĆ OD OKUPATORA]&lt;/ref&gt;}}

No, na samom početku sastanka sa nemačkim predstavnicima u selu [[Divci]] 11.11.1941. pukovniku Mihailoviću je rečeno:

{{izdvojeni citat|Pre dve nedelje poručili ste nam preko Vaših poverenika u Beogradu da je Vaša namera &quot;da nećete više dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje uništava&quot;. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemačkim Vermahtom i organima Nedićeve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:

1) Nemački Vermaht će sam u najkraćem vremenu okončati sa komunizmom i

2) glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku.}}

Nemci su procenili da Draža zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao generalštabni oficir pravilno ocenjuje da će se nastavak nemačkih operacija rđavo završiti po njega, i stoga &quot;nemački Vermaht ne može da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.]&lt;/ref&gt; U daljem razgovoru pukovnik Mihailović se pravdao nacistima zbog učešća u ustanku:

{{izdvojeni citat|Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generalštabni oficir poznajem snage obeju snaga.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt;}}

On se pravdao da je morao uzeti neke gradove od Nemaca da ih komunisti ne bi uzeli&lt;ref&gt;&quot;Moji ljudi su [[Bitka za Loznicu 1941.|krenuli na Loznicu]] zato da je komunisti ne zauzmu.&quot;&lt;/ref&gt; i tvrdio da nije na strani ustanika, &quot;onih koji žele da isteraju Nemce&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Draža Mihailović je izjavljivao Nemcima lojalnost i tražio da mu daju municiju da nastavi borbu protiv partizana.&lt;ref&gt;&quot;Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo.&quot;&lt;/ref&gt; Ali, želeo je da njegovo &quot;delovanje na nacionalnoj osnovi&quot; ostane potajno da ne bi prošao kao [[Kosta Pećanac]], koji je sklopio otvoreni sporazum sa okupatorom, čime je izgubio ugled u narodu i stekao oznaku izdajnika.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Uprkos svim njegovim predlozima, Nemci mu nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje:

{{izdvojeni citat|„Ponuda pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na raspolaganje za borbu protiv komunista je odbijena i zatražena je bezuslovna predaja. Mihailović je tražio da se konsultuje sa svojim komandatima. Mihailović također tražio oružje za borbu protiv komunista. Ovo je igra, borba između bandi za izvor oružja. Ipak, čini se da jedan dio Mihailovićevih bandi iskreno želi da se bori protiv komunista.“&lt;ref&gt;NAW, T-311, Roll 175, 000121-2: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka 17.11.41.}}

{{izdvojeni citat|Mihailović treba da sada pokrene akciju protiv Užica, gde se navodno nalazi celokupno rukovodstvo komunista, a zbog čega treba da se stavi u izgled i bombardovanje sa nemačke strane. U kontaktima sa nemačkim okupacionim vlastima koji su niže opisani, Mihailović je navodno molio da mu se stavi na raspolaganje 100.000 metaka da bi mogao nastupiti protiv Užica.|IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNOG CENTRA VERMAHTA U BEOGRADU OD 14. NOVEMBRA 1941. VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA O ODNOSU ČETNIKA DRAŽE MIHAILOVIĆA PREMA NOP-u, O PREGOVORIMA PREDSTAVNIKA VERMAHTA I DRAŽE MIHAILOVIĆA I O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI U SRBIJI}}

Za njim je decembra 1941. godine raspisana poternica, nakon čega je bio u bekstvu.

=== Predaja zarobljenih partizana Nijemcima (1941) ===
{{main|Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.}}
[[File:Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima.jpg|thumb|Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima]]
Iako je njegov prijedlog okupacionim vlastima u Divcima odbijen, pukovnik Mihailović je želio pružiti njemačkom okupatoru dokaz četničke gotovosti za saradnju. Stoga su četnici Draže Mihailovića, uz posredstvo samozvanog vojvode [[Jovan Škavović|Jovana Škavovića]], predali 13. novembra 1941. Njemcima oko [[Predaja zarobljenih partizana Nemcima novembra 1941.|365 zarobljenih partizana]]. [[Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.|Predaja zarobljenih partizana Nemcima]] se desila tokom [[ustanak u Srbiji 1941|ustanka u Srbiji]] novembra [[1941]]. godine.

Tokom [[Četničko-partizanski sukob|sukoba]] između [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] četnika i partizana u zapadnoj [[Srbija|Srbiji]] početkom novembra [[1941]], četnici su zarobili više stotina partizana. Jednu veću grupu od oko 500 zarobljenika, među kojima su bili partizani na prevaru zarobljeni u [[Gornji Milanovac|Gornjem Milanovcu]],&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_110.htm Relacija Takovskog četničkog odreda od 17. juna 1942, Zbornik NOR-a, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, dokument 110]&lt;/ref&gt; Kosjeriću,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/59_2_124.pdf Užička republika, Zapisi i sećanja, Narodni muzej, Užice 1981]&lt;/ref&gt; Karanu i Planinici, četnici su prikupili na [[Ravna Gora|Ravnoj Gori]]. Oko [[13. novembar|13. novembra]] [[1941]]. četnici su grupu od 365 zarobljenika odveli u [[Mionica|Mionicu]], i zatim u [[Slovac]]. Tu su prihvaćeni od [[Milan Nedić|Nedićevih]] i nemačkih snaga i prebačeni kamionima u [[Valjevo]]. Transport zarobljenika do [[Valjevo|Valjeva]] je pratio četnički vođ Jovan Škavović Škava, koji je prethodno bio [[Kosta Pećanac|Pećančev]] četovođa, dok je u tom periodu priznavao [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevu]] komandu. U predaji zarobljenika učestvovao je i ravnogorski oficir [[Pavle Mešković]]. Predaji partizana prethodio je [[Sastanak u Divcima 1941.|sastanak Draže sa Nemcima u selu Divci]].

Od ove grupe zarobljenika, Nemci su 263 streljali dana [[27. novembar|27. novembra]] [[1941]]. godine na Krušiku u Valjevu.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_21.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Streljanja na Krušiku u Valjevu]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44_4.pdf Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009: Krušik, Valjevo streljanje po grupama]&lt;/ref&gt; Ostali zarobljenici su delom streljani naknadno, delom deportovani u [[Koncentracioni logor|logore]], a delom pušteni na slobodu. Predaja zarobljenih partizana nastavila se i posle ovoga, i bila je naročito intenzivna u decembru 1941.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_24.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Decembarski pokolj]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44.htm Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009]&lt;/ref&gt;

=== Legalizacija četnika i hvatanje ustanika (1941-1942) ===
{{main|Legalizovani četnici}}
[[Datoteka:Legalizovani četnici u Srbiji 1942.jpg|minijatura|Legalizovani četnici Draže Mihailovića čuvaju [[Logor Metino brdo|logor na Metinom brdu]] kod [[Kragujevac|Kragujevca]] [[1942]].]]

Četnički odredi u Srbiji su delom raspustili regrute kućama i ostali u ilegali na kadrovskom sastavu, a delom se legalizovali kao pripadnici zvaničnih Nedićevih formacija. Krajem 1941. i početkom 1942. godine, pripadnici [[Legalizovani četnici|legalizovanih ravnogorskih odreda]] pružili su najznačajniji doprinos u hvatanju nekoliko hiljada odbjeglih ili pasiviziranih partizana i njihovih saradnika u [[Zapadna Srbija|zapadnoj]] i djelovima [[Centralna Srbija|centralne Srbije]], kao i u njihovoj predaji Njemcima. Učešćem u masovnom hvatanju i likvidaciji pripadnika partizanskih odreda i njihovih saradnika, čak i ako se zanemari aktivna borba protiv partizana, legalizovani ravnogorski četnici su učinili krupne usluge njemačkom okupatoru u uništenju partizanskog pokreta na području dotadašnje [[Užička Republika|Užičke republike]].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;&gt;[http://www.yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html Milan Radanović: Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944.]&lt;/ref&gt;

Već krajem novembra 1941. godine na Metinom brdu kod Kragujevca je formiran [[Logor na Metinom brdu|logor]] za zarobljene srpske ustanike i civilne taoce. Prvi dovedeni u logor bili su taoci iz Kragujevca, komunisti, odbornici narodnooslobodilačkog odbora, Romi, Jevreji i svi oni koji su nemačkim fašistima bili sumnjivi. Osim svakodnevnih likvidacija, veća masovna streljanja su vršena 2. i 19. marta 1942. godine.&lt;ref&gt;[http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1322 Metino brdo]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Hvatani borci su predavani nemačkom sudu, ili prekom sudu [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]]. Većina pohvatanih je bila iz okoline Rače, Topole i Aranđelovca. 2. marta 1942. godine na Metinom brdu je streljano 173 rodoljuba i simpatizera oslobodilačkog pokreta sa teritorije Kragujevca i okolnih opština.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |access-date=2014-05-01 |archivedate=2016-03-04 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304191846/http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; Logor je rasformiran u junu 1942. Preostali logoraši su transportovani u [[Koncentracijski logor Banjica|logor na Banjici]], gde je većina streljana, kao i u logore u Nemačkoj, Norveškoj i Grčkoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |title=Archive copy |access-date=2024-07-08 |archive-date=2024-07-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240708214249/https://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Nakon likvidacije partizanskih ostataka, četnici Draže Mihailovića su stekli faktičku kontrolu nad ruralnim područjima Srbije, dok je okupator držao gradove.

Mihailovićev stav u odnosu na njemačkog okupatora jasno je izražen u depeši, koju je opunomoćeni poslanik Ministarstva inostranih poslova Trećeg Rajha u Beogradu [[Felix Benzler]], 31. marta 1942. godine, uputio centrali u Berlinu:

{{izdvojeni citat|Sve dosad se nije postiglo da se ličnost pukovnika Mihailovića stavi pod kontrolu. Po svoj prilici ni on nije u stanju ili nije voljan da na srpskom području nešto preduzme, već je, naprotiv, preko jednog posrednika ovih dana ponudio vladi Nedića da prihvata da se objavi:

1) da on ne namerava da se bori protiv Nemaca;

2) da neće ništa da preduzima protiv Nedićeve vlade;

3) da se zalaže za održanje mira i reda u zemlji;

4) da poziva na borbu protiv komunista.

Posredniku je ponovo odgovoreno da za Mihailovića jedino u obzir dolazi da se bezuslovno potčini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_18.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje POD ZAŠTITOM LEGALIZOVANIH ODREDA]&lt;/ref&gt;}}

Nemački dokument od [[15. maj]]a 1942. godine navodi četničkog majora [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubu Jovanovića]] kao jednog od njihovih lokalnih saradnika za [[Zaječar]].&lt;ref&gt;NAW, T501, roll 248 frames 0121-0126; dostupno na http://znaci.net/temp/T-501_R-248-0126.jpg&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:SS-Obergruppenführer Werner Lorenz accompanied with unknown chetnik officer in NE Bosnia.JPG|mini|[[SS]]-[[Obergruppenführer]] [[Werner Lorenz]] u društvu neimenovanog četničkog oficira u sjeveroistočnoj [[Bosna (oblast)|Bosni]], jesen 1942. godine]]

U junu 1942. Mihailović je prešao u Crnu Goru, italijansku okupacionu zonu, na teritoriju koju su držali crnogorski četnici [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom|uz dopuštenje Italijana]]. Aktivnosti četničkih odreda u Srbiji svedene su na najmanju meru da se ne bi izazivao okupator, i uglavnom su ograničene na organizacionu i obaveštajnu delatnost i sitnije diverzije. Uprkos tome, nemački okupator je veoma ozbiljno shvatao četničku aktivnost i povremeno organizovao racije protiv preostalih Mihailovićevih odreda, koji su se trudili da izbegnu dodir sa neprijateljem.

U Srbiji, znatan broj Mihailovićevih snaga se legalizovao. Nemački popis glavnih vladinih legalnih odreda od [[15. maj]]a 1942, pod rednim brojevima 1 do 18 navodi Ljotićeve odrede, od 19 do 39 su Mihailovićevi, a od 40 do 100 Pećančevi. Tu na okupatorskom spisku snaga su neki od glavnih Mihailovićevih četnika: [[Predrag Raković]], [[Miloje Mojsilović]], [[Dušan Smiljanić]], [[Vučko Ignjatović]], [[Miloš Glišić]], [[Ljuba Jovanović]]... Do početka 1942. godine &quot;ravnogorski pokret istopio se u redovima Nedićeve milicije i konačno se ponovo pojavio, umanjen, u Crnoj Gori.&quot;&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/5_3.htm William Deakin, BOJOVNA PLANINA]&lt;/ref&gt;

Kako ne bi izgubio podršku naroda kao saradnik okupatora, Mihailović je odsustvo oružane borbe u Srbiji sredinom [[1942]]. godine nastojao da nadoknadi činjenjem smicalica nemačkim vojnicima po gradovima, ubacivanjem &quot;smrdljivih bombi&quot;, &quot;svrabećih praškova&quot;, &quot;praškova za kijanje&quot;, upućivanjem pretećih pisama, uznemiravanjem telefonom...&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;/&gt; Ovo nije ostalo neprimećeno. Britanski kapetan Bil Hadson je u drugoj polovini 1942. ponovo uspostavio vezu i javio da &quot;Mihailović još sarađuje s Osovinom u Crnoj Gori i Sandžaku i miruje u Srbiji&quot;, da su &quot;u Dalmaciji Trifunovićevi četnici legalizovani&quot; te, podsticani od Italijana, sanjaju o nekoj &quot;Srbo-Sloveniji i Dalmaciji&quot;. Na osnovu stanja na terenu on izvlači zaključak: 
{{izdvojeni citat|U trenutku kada je Mihailović u velikom stepenu igrao ulogu kvislinga bio je nagrađen najjačom britanskom propagandom.... Mihailoviću bi trebalo konačno reći da Britanci pretpostavljaju komuniste kvislinzima.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;|Britanski kapetan Bil Hadson}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Lopare 1942.jpg|mini|[[Radivoje Kerović]] (u sredini u bijeloj košulji) sa njemačkim tenkistima, [[Lopare]] 1942.]]

Posljednjeg dana kolovoza 1942, održan je sastanak kod načelnika štaba Komande Jugoistoka. Ovom prilikom je podijeljena informacija da se oko [[Banja Luka|Banje Luke]] vode žestoke borbe s partizanima, u kojima okupatoru pomažu četnici (“srpski nacionalisti“), bez preciziranja o kom odredu JVuO iz [[Bosna (oblast)|Bosne]] je riječ: 
{{izdvojeni citat|Velike borbe su izbile u blizini Banje Luke. Ustanici su upotrijebili teško naoružanje, topove, minobacače itd., kao i tenkove. Hiljadu srpskih nacionalista je sudjelovalo u borbi protiv ustanika na našoj strani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=490&amp;roll=175 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000485.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei Banja Luka größeres Gefecht, Aufständische traten mit schweren Waffen, Geschützten, Minenwerfern u.sw. auf, auch mit Panzer. 1000 serbische Nationalisten haben sich dort auf unserer Seite im Kampfe gegen die Aufständischen beteiligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka održanog 31. augusta 1942.}}

U drugom njemačkom izvještaju iz istog perioda se navodi da je 26. augusta jedan bataljun Wehrmachta južno od Banje Luke bio priklješten od strane nadmoćnijeg neprijatelja (i ovdje se napominje da su partizani raspolagali teškim naoružanjem), kao i da je Nijemcima u pomoć priskočilo čak „2000 bosanskih četnikâ“, što će rezultirati potiskivanjem jedinicâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOP i DVJ]] prema jugu do kraja mjeseca.&lt;ref&gt;BA/MA, RH 19 XI/81 (Die Bekämpfung der Aufstandsbewegung im Südostraum, Teil I), S. 244.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 155. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bereits am 26. August sah sich ein deutsches Bataillon bei dem Versuch, südlich von Banja Luka den ersten dieser Einfälle abzublocken, weit überlegenen, auch mit erbeuteten Panzern und Geschützen bewaffneten Verbänden gegenüber; nur mit Hilfe von 2.000 bosnischen Cetniks, die den Deutschen zu Hilfe eilten, gelang es bis Ende des Monats, die Partisanen wieder nach Süden abzudrängen.&quot;}})&lt;/ref&gt;

Takođe, u jednom izvještaju upućenom iz štaba njemačkih trupa u [[NDH]] od 18. novembra 1942. o četnicima se, između ostalog, navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|U zoni 714. pješadijske divizije nalazi se 6-8.000 četnika, naoružanih puškama i nešto automatskog oružja. Diviziji su dosad pružili vrijedne usluge time što su branili svoju teritoriju od partizana i time oslobodili njemačke i trupe NDH za dejstvo na drugim sektorima. K tome obezbjeđuju i željeznicu i pribavljaju važna obavještenja njemačkim trupama. Četnici su pri zajedničkim akcijama snabdjevani od strane NDH; također im pripada i naknada od otprilike 3 Rajshsmarke dnevno, čiju isplatu oni, međutim, dosad nisu tražili.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=361&amp;rec=314&amp;roll=566 Nacionalni arhiv Vašington, T-314, rolna 566, frejm 000357; Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj-/Veza sa neprijateljski orijentisanim krugovima u Srbiji/ (18. novembar 1942.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei 714.Div. haben die im Div.–Bereich beheimateten Cetnikverbände eine ungefähre Stärke von 6–8000 Mann. Sie sind mit Gewehren und verhältnissmässig wenig automatischen Waffen ausgestattet. Sie leisten der Div. wertvolle Dienste, indem sie ihr Heimatgebiet gegen Einfälle der Partisanen schützen, sodass, von grösseren Unternehmen abgesehen, in diesem Raume weder deutsche noch kroatische Truppen gebunden werden. Sie entlasten hiedurch den Bahnschutz und versorgen die deutsche Führung mit wertvollen Feindnachrichten. &lt;/br&gt; Die Cetnikverbände werden durch den kroatischen Staat bei Einsätzen mit Munition versorgt und verpflegt. Vertragsmässig steht ihnen neben anderen Zusagen /z.B. Versorgungsansprüchen/ auch Wehrsold von etwa RM 3.— täglich zu, den sie jedoch bisher nicht beansprucht haben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj (18. novembar 1942. godine)}}

=== Operacija Weiss i bitka na Neretvi (1943) ===
{{main|Operacija Weiss|Bitka za Konjic 1943.}}
[[File:Četnici i Nemci na Neretvi.jpg|thumb|Četnici i Nemci tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]] 1943.]]

Van Srbije, postojala je intenzivna saradnja četnika i Nemaca. Iako su mnogi četnici na lokalu pomagali nemačkim trupama protiv partizana, [[Hitler]] je do sredine 1943. godine strogo branio svojim jedinicama svaku saradnju sa četnicima.&lt;ref&gt;Nacionalni arhiv Vašington, Mikrofilm T-311, rolna 175, snimka 378: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka za novembar 1942 (30. novembar 1942.). „Svaka, pa i privremena, veza sa antikomunistički nastrojenim četnicima u Hrvatskoj je protivna naređenju Fuehrera, Ia 3071/42 o borbi protiv bandi.“&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=383 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000378.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Haltung gegenüber feindluch eingestellten Kreisen in Serbien/Kroatien: An Bev.Kmdr.Gen. in Serbien, Befehlshaber der dt. Truppen in Kroatien, Kdr.Gen. in Kroatien und Dt.Verb.Kdo. bei Supersloda ergeht ein Befehl betreffend klarer und eindeutiger militärischer Haltung gegenüber allen uns feindlich eingestellten Kreisen. Jede – wenn auch nur vorübergehende – Bindung mit antikommunistisch eingestellten Cetniks in Kroatien steht im Widerspruch zu den bzgl. Bandenkämpfung gegebenen Befehlen des Führers Ia Nr. 3071/42 g.K.&quot;}})&lt;/ref&gt; Za vrijeme izvođenja [[Operacija Weiss|operacije Weiss]], njemački komandanti na terenu su bili u nedoumici da li da se povinuju naređenjima svojih viših vojnih komandi, ali i političkih instanci, ili da nastave sarađivati s četnicima Draže Mihailovića:
{{izdvojeni citat|Uprkos borbenoj pomoći hrabrih četnika, koja je doprinijela deblokadi opkoljenih dijelova 718. pješadijske divizije, njemačke trupe imaju zadatak da se brzo probiju do boksitne oblasti. One imaju instrukcije da smatraju četnike neprijateljima. Sada se ispostavilo da se situacija kod mjesta Dobro (?), čija se posada sastojala od Nijemaca, Italijana i četnika, poboljšala zahvaljujući četničkom prodoru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=549 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000544.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Trotz der Waffenhilfe tapferer Cetnik, die auch zur Befreiung der eingeschlossenen Gruppe der 718.I.D. mit beigetragen haben, ergibt sich für die deutschen Truppen die Aufgabe, möglichst schnell in das Bauxitgebiet von Mostar vorzustoßen. Die deutschen Truppen haben den Auftrag die Cetniks als Feind anzusehen. Es ergab sich nun das Bild, daß die Besatzung von Dobro (?), die aus Deutschen, Italiener und Cetniks bestand durch den Vorstoß der Cetniks Luft bekam.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka (1. mart 1943.).}}

Major [[Slavoljub Vranješević]], komandant Zapadne Bosne JVuO, šalje 2. marta 1943. godine dopis »bratu« [[Uroš Drenović|Urošu Drenoviću]] kojim ga obavještava da je od strane njemačke komande u [[Banja Luka|Banjoj Luci]] zakazana konferencija na koju su pozvani najvažniji četnički zapovjednici s teritorije [[Bosanska krajina|Bosanske Krajine]]:
{{izdvojeni citat|Pre nekoliko časova primio sam izveštaj od Komandanta Bosanskih četničkih odreda brata Rade Radića, u kome mi javlja, da su Nemci pozvali na konferenciju u Banja Luci sve Komandante i to: Radića, Tešanovića, Drenovića, Marčetića, Mišića radi rešavanja važnih pitanja. Konferencija će se održati u nemačkoj komandi u B. Luci. Ovoj konferenciji neće prisustvovati pretstavnici hrvatskih ni vojnih ni civilnih vlasti.

Komandant mi je naredio, da pozovem sve Komandante na predkonferenciju, koja će se održati u Karanovcu na dan 4 o.m. u 12 časova.—

Prema napred izloženom pozivam te, da bez ikakvog izgovora i odlaganja bez obzira na situaciju na položaju, dođeš 4 o.m. do određenog časa u Karanovac.—

Ovo smatraj vrlo važnim i NAJHITNIJIM. Molim Te koristi sva moguća prevozna sredstva, pa i motorcikl i na vreme dođi na predkonferenciju.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 31, str. 64.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_64.htm Naređenje Komande bosanskih četničkih odreda od 2. marta 1943. komandantu odreda »Kočić« za prisustvovanje konferenciji radi usaglašavanja stavova o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Već 3. februara 1943. godine, major Vranješević je upoznao Vrhovnu komandu JVuO o činjenici da se bosanski četnici nalaze u službi njemačkog okupatora, ali i da su potpisali [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|sporazume o saradnji sa kvislinškim vlastima Nezavisne Države Hrvatske]]:
{{izdvojeni citat|
NEMCI

Četnički odredi učestvuju u borbi zajedno sa Nemcima češće puta, ali na zasebnim sektorima. Pre našeg dolaska, Nemci su uspeli da u borbu protiv komunista uvode četnike tako, da im ovi osiguravaju krila i da se mešaju u komandovanje. Ovome se je odmah stalo na put, ma da sa dosta poteškoća. Po sebi se razume da se mnogo interesuju o tome, da li mi imamo kakve veze sa Dražom Mihailovićem — što mi odbijamo, navodeći da je to samo komunistička propaganda kako bi izazvali Nemce protiv nas, pa nas tako priklještene, uveli u svoje redove. Ipak, često puta Nemci čuju kako svi četnici pevaju »Od Topole pa do Ravne Gore« ili »Od Manjače pa do Ravne Gore«, »sve su straže generala Draže« itd., dakle jasno primećuju, ali moraju da trpe. Njihova nemoć oseća se.

HRVATI

Ovi se redovno predaju komunistima, gde god ovi na njih udare. Hrvatski oficiri nalaze spas u komunizmu. Zbog sporazuma sa Hrvatima, koji su ovi [četnički — prim.] odredi sklopili pre našeg dolaska, borbe sa Hrvatima ne vode se. Naprotiv, za većinu starešina i boraca može se reći, da su taj sporazum shvatili kao definitivan svršetak rata, pa i otuda javašluk i slaba disciplina. Sada, dok se ne raščisti sa komunistima, ovakvo stanje mora da ostane.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_27.htm Izveštaj majora Slavoljuba Vranješevića od 3. februara 1943. majoru Zahariju Ostojiću o vojno-političkoj situaciji u četničkim odredima zapadne Bosne i saradnji sa nemačkim i ustaško-domobranskim jedinicama]&lt;/ref&gt;}}

Vojvoda [[Vukašin Marčetić]], komandant puka »Manjača«, bio je takođe jedan od potpisnikâ sporazuma sa vlastima satelitske NDH. Tokom operacije »Weiss«, vojvoda Marčetić se povezuje i sa njemačkim okupatorom, konkretno sa [[117. lovačka divizija (Nemačka)|117. divizijom]]:
{{izdvojeni citat|Posebno: [...] [[369. legionarska divizija|369. pješ. div.]] će prvo dovršiti borbe na [[Grmeč]]u. Uspostavljena veza sa četničkom grupom Marčetića, koja će preuzeti osiguranje vlastitog istočnog boka.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=315&amp;roll=2263 NARA, T315, Roll 2263, frame no. 000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;369. J.D. führt vorerst Kampfhandlungen in der Grmec durch. Verbindung mit Cetnikgruppe Marcetic aufgenommem, die Schutz der eigenen Ostflanke übernehmen will.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik 117. divizije, unos za 5. februar 1943.}}

O (prinudnom) sadjejstvu 117. divizije sa četničkim odredima pod komandom kapetana [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] u [[Bitka za Konjic 1943.|bici za Konjic]], februara 1943. godine, nakon rata će posvjedočiti i general [[Alexander Löhr]]:
{{izdvojeni citat|117. lovačka divizija, koja je prodirala od Ivan-sedla ka severozapadu, vodila je od početka teške borbe, pa je na kraju odbijena i odbačena. Jedan njen deo morao je da se spasava u Konjicu, koji je bio utvrđen i posednut od Italijana i četnika. Ovo mesto su partizani okružili i tako je došlo do toga da su se ovde, pod pritiskom događaja, borili na istom frontu Nemci i četnici – doduše odvojeni jedni od drugih italijanskim jedinicama. Konjic je doduše bio oslobođen iz okruženja sa trupama iz [[Sarajevo|Sarajeva]], ali je partizanima uspelo da se probiju preko Neretve i povuku svi bez izuzetka u severnu [[Crna Gora|Crnu Goru]].&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html | title = Записи Александра Лера, часопис СРПСКО НАСЛЕЂЕ, број 7/1998 | publisher = Srpsko-nasledje.co.rs |date=3. 1. 1943. | accessdate=4. 1. 2023. | archive-url = https://web.archive.org/web/20130216202528/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html# | archive-date=16. 2. 2013 |url-status=dead | df = }}&lt;/ref&gt;|General [[Alexander Löhr]], komandant Jugoistoka}}

Tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]], četnici su bili obilno snabdijevani streljivom i hranom iz italijanskih i njemačkih magacina. Kapetan Vojislav Lukačević, koji se zajedno sa svojim četnicima tukao uz borbenu grupu »Anacker«, [[5. mart]]a iz [[Konjic]]a je javio majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] da mu »11« (tj. Nijemci) daju municiju, kao i da je vojvoda [[Dobroslav Jevđević]], sa svoje strane, zadužen za obezbjeđivanje logistike:
{{izdvojeni citat|Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa 11. Verujem da si o njima dobio preterane izveštaje. Svaka njihova kolona koja nastupa ima najviše jednu trećinu Nemaca a ostalo su domobrani i po nešto ustaša. Oni sami ne mogu ništa da urade, toga su svesni. Ja mislim da je nama najpreči za sada cilj uništenje komunista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa 11 dok komunisti nisu likvidirani a oni nisu likvidirani i pored uspeha koje smo postigli. Čvrsto sam ubeđen da nas 11 neće napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano... Najvažnije i najbolje snabdevanje preko [[Sarajevo|Sarajeva]] koje neka Jevđo forsira. Dobio sam sinoć preko 11, 30.000 metaka obećali još čim im stigne neki transport koji očekuju u Sarajevo.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_2_71.htm IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 5. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O BORBENOM RASPOREDU ČETNIKA I NEMACA NA SEKTORU KONJIC—JABLANICA]&lt;/ref&gt;}}

O isporuci municije jedinicama JVuO (najvjerovatnije o onoj koja je data kapetanu Lukačeviću), Komanda Jugoistoka je 7. marta javila vojnom vrhu u [[Berlin]]u:
{{izdvojeni citat|– 7. mart 1943: Municija za četnike. Vrhovna komanda je obaviještena telegramom o isporuci 30.000 metaka četničkim jedinicama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=453 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000448.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Munition für die Cetniks: &lt;/br&gt; An OKW/WFSt. ergeht eine Meldung betraf. der Übergabe von 30.000 Schuß Inft. Munition an Cetnikverbände.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja Komande Jugostoka za mart 1943. godine (31.3.43.)}}
[[File:Chetniks and German Officers meet in Bosnia, 1943.jpg|thumb|Sastanak njemačkih oficira sa četnicima u [[Bosna (regija)|Bosni]], [[1943]]. godina]]

9. [[Mart|ožujka]] 1943. godine, [[Fašizam|fašistički]] [[Poglavnik|duce]] [[Benito Mussolini]] šalje pismo [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]],&lt;ref&gt;''Tajna pisma Hitler – Mussolini (1940—1943)'', edicija Dokumenti i svjedočanstva (priredio i preveo: Dr Bogdan Krizman), Novinarsko izdavačko poduzeće (NIP), Zagreb, 1953, str. 78.&lt;/ref&gt; vođi [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]], u kom navodi da je upoznat sa suradnjom njemačkih okupacionih trupa s četnicima:
{{izdvojeni citat|Više tisuća četnika naoružali su, na lokalnoj bazi, komandanti talijanskih jedinica, da vode gerilu, za koju imaju, kao svi stanovnici Balkana, naročite sklonosti. Do danas su ti četnici suzbijali partizane vrlo odlučno. Upravo sam primio izvještaj. U njemu mi javljaju, da su njemačke snage, koje su uspostavile dodir sa četnicima u dolini gornje Neretve, pristale da surađuju s njima i da su naoružale četnike metcima i ručnim bombama.|[[Benito Mussolini]] u pismu [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]] (9. III 1943)}}

O pristizanju Mussolinijeva pisma istog je dana javila i Vrhovna komanda njemačkih oružanih snaga:
{{izdvojeni citat|''9. mart'' &lt;/br&gt; Duče poslao pismo Hitleru, u kome zastupa mišljenje da su četnici i partizani neprijatelji Osovine. O tome je razgovarao i sa nemačkim ministrom spoljnih poslova. Priznaje da su Italijani do sada naoružali nekoliko hiljada četnika za gerilski rat protiv komunista i oni su se do sada energično borili protiv partizana. Ali, sada je Duče izdao energičnu naredbu, da se četnicima više ne daje oružje i da njih, nakon što se partizani poraze, treba razoružati. Na osnovu poslednjih vesti, na prostoru gornje Neretve Nemci su takođe stupili u kontakt sa četnicima i ostavili im patrone i ručne granate.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 9. marta 1943.}}

Pošto је za katastrofalni poraz četnika u bici na Neretvi optužio Jevđevića, [[Petar Baćović|Baćovića]] i [[Bajo Stanišić|Baja Stanišića]] a istakao za primjer Vojislava Lukačevića, major Ostojić im је 10. marta naredio da se kod Italijana zauzmu za dozvolu o prebacivanju četnika na zapadnu obalu Neretve. Odgovarajući na optužbe, Jevđević i Ваćоvić istoga dana izvještavaju Mihailovića da је za proboj operativne grupe NOVJ kriv upravo Lukačević, te da Ostojić, komandujući iz [[Kalinovik]]a, nema pravu predstavu о toku događaja. Jevđević navodi: „Kada sam zvao delove Vrhovne komande da komanduju nа licu mesta, odgovorili su neljubazno da neće da radе sa okupatorom, tražeći u isto doba hranu, municiju, topove i vojsku od okupatora.“ Као argument da četnici moraju bespogovorno slušati naređenja okupatorskih oficirâ, vojvoda Jevđević navodi podatak da Nijemci i Italijani hrane i snabdijevaju municijom cjelokupnu masu četnikâ od 13.200 ljudi. Riječ je o 2000 četnika pod komandom Вајa Stanišića, 4.000 iz Lukačevićeve konjičke gruре, 6.000 pod komandom majora Petra Baćovića (hercegovački četnici) i 1.200 četnika kojima komanduje major Andrija Vesković. Jevđević Mihailoviću piše i da su okupatori dali toliko hrane da је on, na osnovu lažnog brojnog stanja, uspio da uštedi 110.000 obroka, kao i da su mu za posljednjih nekoliko dana isporučili 1.100.000 metaka.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 3/1, kut. 293, dep. 2248.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Saradnja četnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februar — mart 1943), Prilozi Instituta za istoriju (br. 17), Sarajevo, 1980, str. 214.&lt;/ref&gt;

General [[Rudolf Lüters]], zapovjednik njemačkih trupa u NDH, piše u procjeni situacije od 16. marta 1943. da je „neprijateljski otpor protiv nemačkih divizija koje su napadale uglavnom slomljen“, te da je „operacija „[[Operacija Weiss|Vajs II]]“ u suštini završena“. O četničkim snagama u njemačkoj zoni operacija, general Lüters navodi:
{{izdvojeni citat|Četničko pitanje nije se dalje zaoštrilo. U području [[114. lovačka divizija (Njemačka)|714. divizije]] nisu zabeležena nikakva prekoračenja u tuđu nadležnost. Četničko rukovodstvo se potčinilo naređenjima nemačkog Vermahta i potvrdilo svoju lojalnost. Četnici koji se nalaze na području [[118. lovačka divizija (Njemačka)|718. pešadijske divizije]], naročito u rejonu [[Zenica|Zenice]] i [[Han-Pijesak|Han-Pijeska]], neprijateljski se suprotstavljaju hrvatskoj državi i nemačkom Vermahtu i pokušavaju da izazovu nemire putem sabotaža i razoružavanja hrvatskih odreda. Divizije koje su učestvovale u operaciji „Vajs II“ jedinstveno se povoljno izražavaju o držanju četničkih jedinica. Dragocenim izviđačkim podacima i napadima za rasterećenje pomagali su našim jedinicama, mada ni u jednom slučaju nije sa nemačke strane tražena podrška.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_3_38.htm Procena vojno-političke situacije komandanta nemačkih trupa u NDH od 16. marta 1943. za period od 1. do 15. marta 1943. godine]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=372&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 000366—000367.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cetnikfrage hat sich nicht weiter zugespitzt. Im Bereich der 714.J.D. sind keine Übergriffe zu verzeichen. Die Cetnikführung hat sich den Befehlen der deutschen Wehrmacht untergeordnet und ihre Loyalität versichert. Die im Bereich der 718.J.D. befindlichen Cetniks, besonders im Raum ZENICA und HAN PIJESAK stehen kroat. Staat und deutscher Wehrmacht feindlich gegenüber und versuchen durch Sabotageakte und Entwaffnung kroat. Abteilungen Unruhe zu stiften. Die im &quot;Weiss II&quot;–Einsatz befindlichen Divisionen äussern sich übereinstimmend günstig über das Verhalten der Cetnikverbände. Durch wortwolle Kundschafterdienste und Entlastungsangriffe haben sie der Truppe geholfen, obwohl in keinem Falle deutscherseits Unterstützung orboten worden war.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U iscrpnom izvještaju&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 1015—1018.&lt;/ref&gt; koji je [[5. maj]]a 1943. godine podnio [[SAD|američki]] [[Ured za strateške usluge]] (preteča današnje [[Centralna obaveštajna agencija|Centralne obavještajne agencije]]), sumiraju se rezultati netom završene operacije »Weiss«:
{{izdvojeni citat|Krajem januara 1943. godine zajedničke nemačke, hrvatske, italijanske i četničke snage povele su veliku ofanzivu protiv jugoslovenske oslobodilačke armije. Neprijatelj je potpomognut od Drenovićevih četnika uspeo da potisne jugoslovenske patriote u Hercegovini i jugoistočnoj Bosni. Glavni udar u sadašnjoj neprijateljskoj ofanzivi vrše kombinovane četničke snage u Hercegovini (V.[ojislav] Lukačević, član Mihailovićevog glavnog štaba), u Crnoj Gori (Bajo Stanišić) i u Sandžaku (Pavle Đurišić, član Mihailovićevog glavnog štaba). Ishod ove borbe je još neizvestan. Partizani govore da su oni odneli pobedu, dok četnici insistiraju na tome da su gotovo potpuno očistili ove jugoslovenske krajeve od antifašističkih snaga. Tačno je, međutim, da su jugoslovenski antifašistički gerilci pretrpeli teške teritorijalne gubitke, ali daleko je od toga da su njihove snage uništene ili razbijene. Na drugoj strani, mnogo slavljeni četnici generala Mihailovića danas su angažovani u jednoj od najžešćih ofanziva za uništenje jugoslovenskih demokratskih snaga.}}

=== Četnički teror u Srbiji (1943) ===
{{main|Srbija u Drugom svetskom ratu|Zločini četnika u Drugom svjetskom ratu}}
Mihailovićeva taktika u Srbiji se početkom 1943. sastojala u tome da organizuje i štedi svoje snage za &quot;planirani narodni ustanak&quot;. Nemci navode da je izbjegavao svaki konflikt sa okupacionim trupama.&lt;ref&gt;NAW, T-78, Roll 332, 6289915, 919: Procjena situacije komande Jugoistoka za feburar 1943 (2. mart 1943.).&lt;/ref&gt; Izveštaji Nedićeve vlade konstatuju da je četnička akcija gotovo svuda upravljena na obračunavanje sa komunistima, koje se sprovodi beskompromisno, do istrebljenja. Inače, četnici na sastancima sa narodom naređuju lojalno držanje prema domaćim vlastima i okupatorskoj vojnoj sili kao i &quot;odricanje svake pomoći partizansko-komunističkim bandama&quot;.&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 59/1—1, k. 22.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 54/5—1, k. 22.&lt;/ref&gt;

12. februara 1943. godine, kapetan [[Miloš B. Marković]], komandant Ariljske brigade iz sastava Požeškog korpusa JVuO, prenosi Mihailoviću ideju poručnika [[Zvonimir Vučković|Zvonka Vučkovića]] da iskoristi vezu sa njemačkim oficirom u cilju »gonjenja komunista«:

{{izdvojeni citat|Po povratku sa puta iz štaba 1a sastao sam se sa Vučkovićem koji me je zamolio da Vas izvestim o sledećem: &lt;/br&gt; U srezu Kačerskom nalaze se dve komunističke grupe, prva jačine 60 a druga oko 150 ljudi. Ove se grupe prebacuju i u Oplenački srez. Za likvidaciju ovih grupa potrebno mu je oko 300 ljudi, no kada bi ih skupio izazvao bi potere od strane okupatora. Ima jednu drugu mogućnost a to je da uputi Nemce da gone ove grupe. Posredno, no obazrivo ima vezu sa jednim od nemačkih komandanata, koji je izjavio gotovost za usluge svake vrste a naročito u gonjenju komunista. Zvonko će ga upotrebiti no ne uspeli to preduzeće sam potrebno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_33.htm  Izveštaj komandanta Ariljske brigade od 12. februara 1943. Draži Mihailoviću o borbama protiv pripadnika NOP-a u zimu 1942. godine i dostignutoj organizaciji u brigadi]&lt;/ref&gt;}}

Poručnik [[Predrag Raković]], u svojstvu komandanta 2. ravnogorskog korpusa JVuO, informiše 3. marta 1943. generala Mihailovića o tajnom sastanku sa nemačkim potporučnikom Krigerom:

{{izdvojeni citat|Okupator, kako Nemci tako i Bugari svu svoju akciju uputili su na komuniste, na njihovo gonjenje i istrebljenje. U smislu depeše koju sam podneo G. Ministru, sastao sam se 2 marta t.g. na Savincu u jednoj šumi sa Nemačkim komandantom potporučnikom Krigerom iz Gor. Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od strane Nemaca došao potporučnik Kriger i njegov tumač. A sa naše strane bio sam ja i moj Načelnik štaba p.por. Lazarević. Tema razgovora bila je isključivo uništenje komunističkih bandi, na teritoriji koju obezbeđuje Nemačka jedinica iz Gor. Milanovca. Uglavnom dolazi u obzir komunistički vođa [[Milorad Labudović|Labud]] koji ima oko 150 komunista pod svojom komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kačerskom i Orašačkom. Utvrdili smo plan za ovaj rad. O izvođenju ove akcije detaljno sam se dogovorio sa Zvonkom noću između 2/3 - III t.g., u čemu smo postigli potpunu saglasnost.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 127, reg. br. 7/3 (S-X-12/4).&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_67.htm  Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 3. marta 1943. Draži Mihailoviću o borbi protiv pripadnika NOP-a i pregovora sa predstavnicima nemačkih okupacionih trupa]&lt;/ref&gt;}}

I u depeši od 23. marta, Raković piše da se ponovo sastao sa nemačkim komandantom iz G. Milanovca, te je dogovoreno da se za ubijene Nemce neće više paliti kuće redom, već &quot;samo po našem spisku&quot;, partizanske, i samo će se partizani ubijati:

{{izdvojeni citat|Hapšenje naših ljudi više neće biti na reonu nemačke komande G. Milanovac. Ako pogine okupatorski vojnik na ovome terenu neće se paliti redom kuće, već samo po našem spisku i to partizanske i samo će se partizani ubijati. [...] Dobio sam 5000 metaka za čišćenje moga reona od komunista.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2,  Dokumenti jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta Draže Mihailovića: 1. januar — 8. septembar 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 113, str. 550.&lt;/ref&gt;}}

[[Datoteka:Četnici batinaju narod.jpg|thumb|Četnici batinaju seljaka u Srbiji.]]

Koliki je bio teror koji su četnici sprovodili nad pristalicama [[NOP|pokreta otpora]] u području doline Zapadne Morave, Dragačeva i Takova, svedoči konstatacija u biltenu kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova:

{{izdvojeni citat|Ilegalni odredi poručnika Vlaste Antonijevića, Dače Simovića, Milutina Jankovića, poručnika Vasića i kapetana Rakovića nemilosrdno ubijaju sve one koji su makar i jedan dan bili i sarađivali sa partizanima. Neki od ovih odreda vode tako bezumnu akciju da se njihova delatnost može ravnati sa radom običnih odmetnika.&lt;ref&gt;http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/102680-aak-Gornji-Milanovac-Luani.html&lt;/ref&gt;|Izveštaj kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova (april 1943)}}

Četnici su, poput okupatora, prema partizanima, njihovim simpatizerima i porodicama, primenjivali najsvirepije mere:

{{izdvojeni citat|1) Protiv zaludele, potpuno obezglavljene i pomahnitale komunističke bande u šumi, sve određene starešine i svo nacionalno naoružano ljudstvo ima povesti beskompromisnu borbu za njihovo potpuno uništenje. Izuzetka u ovome pogledu ne može biti.

4) Ko se uhvati da nosi hranu ili druge potrebe komunistima, a to se tačno utvrdi, komandant brigade sa čije bi teritorije bio takav krivac, odmah će ga streljati i porodicu potpuno uništiti. Kuću spaliti, a stoku zapleniti za izdržavanje gorskih jedinica.

5) Ko se uhvati, a to se od strane komandanta brigade utvrdi, da je krio komuniste, primio u svoju kuću ili im slao makakva obaveštenja, biće najstrožije kažnjen.

6) Ko se uhvati i bude dokazano, da je neko lice videlo komuniste, a nije na najbrži način izvestilo najbližu četničku komandu, biće takođe kažnjeno, u čemu se komandantima brigada ostavlja puna inicijativa.

7) '''Ako u nekom selu bude ubijen makoji četnik, komandant brigade dotične teritorije odmah će streljati deset simpatizera'''.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_4.9.1943. Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica 4.9.1943.]&lt;/ref&gt;|Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica (4.9.1943).}}

Zbog svega navedenog, mnogi ljudi koji su prišli četnicima na početku ustanka protiv sila Osovine, bili su razočarani preusmerenjem dejstava u borbu protiv partizana. Tako je britanski oficir za vezu Hadson zabeležio: &quot;Nekoliko četničkih jedinica tražilo je da bude oslobođeno zadatka borbe protiv partizana&quot;.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;

=== Zabrana sabotaža u Srbiji i učvršćivanje vezâ s Nijemcima na području NDH (1943) ===
{{main|Sabotaže u Srbiji u Drugom svjetskom ratu|Neil Selby}}
[[Datoteka:Plakat o streljanju DM pristalica iz 1942.jpg|mini|Plakat o streljanju „50 DM pristalica“ zbog rušenja mosta na pruzi Požarevac - Petrovac na Mlavi iz decembra [[1942]].]]

U Srbiji, iako su neke četničke pristalice vršile sabotaže, trpeći nemačke odmazde zbog toga, četničko vođstvo je posebno branilo ozbiljnije sabotaža na bitnim saobraćajnicama, pa su čak sprečavali britanske komandose na terenu da ih vrše:

{{izdvojeni citat|[[Neil Selby|Major Selby]] imao zadatak da organizuje sabotaže i dotur materijala za iste; „Prema Selbyevim navodima, '''do sabotaža nije došlo zato što ih D.M., odn. njegovi komandanti na terenu na terenu još nisu odobrili'''.“&lt;ref&gt;NAW, T-313, Roll 482, 000544: Izvještaj obavještajnog odjeljenja Vojnog komandanta Jugoistoka o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca u noći 18./19. augusta 1943 (26. august 1943.).&lt;/ref&gt;|Izvještaj nemačkog obavještajnog odjeljenja o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca (26. august 1943).}}

U izvještaju potpukovnika Klamrotha iz Generalštaba njemačkih oružanih snaga, nakon inspekcijskog putovanja po Balkanu u avgustu 1943. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt; konstatuje se da je general Mihailović najstrožije zabranio izvođenje sabotažâ protiv okupacione sile prije eventualnog [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničkog]] iskrcavanja. Pored toga, pominje se i to da su njemačke obavještajne strukture detaljno upoznate sa kretanjem četničkog komandanta i Vrhovne komande JVuO po Srbiji:
{{izdvojeni citat|Pokret Draže Mihailovića:

U Srbiji tinja latentni ustanak. Draža Mihailović je liderska priroda i veoma je aktivan. Svaki preuranjeni napad protiv okupacionih snaga u startu je strogo zabranjen. Trenutno se jedino vodi borba protiv komunista.

Mora se očekivati jedinstveni napad na okupacione snage, uključujući sabotaže i prepade. Pretpostavlja se da je angloameričko iskrcavanje na Jadranu trenutak za to. Stav Draže Mihailovića prema Angloamerikancima opisan je na sledeći način: „Kao pomagači ste dobrodošli, ali ja ću sâm obnoviti Jugoslaviju!“ Nadzor nad Dražom Mihailovićem je dobar. Nemačke službe vrlo brzo saznaju za njegova boravišta koja neprestano menja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=638&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289888.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;b) Draga [sic!] Mihailowitsch Bewegung: &lt;/br&gt; In Serbien schwelt der latente Aufstand. Draga Mihailowitsch ist eine Führernatur und sehr aktiv. Jedes vorzeitige Losschlagen gegen die Besatzungstruppen ist zunächst streng verboten. Zur Zeit nur Kampf gegen Kommunisten. &lt;/br&gt; Mit dem einheitlichen Beginn von Sabotage, Überfallen usw. auf Besatzungstruppen muss gerechnet werden. Als Zeitpunkt dafür wird die Landung der Anglo–Amerikaner in der Adria vermutet. Die Einstellung des Draga Mihailowitsch den Anglo–Amerikanern gegenüber wird geschildert: &quot;Als Helfer willkommen, aber ich selbst baue Jugoslawien wieder auf!&quot; Die Überwachung des Draga Mihailowitsch ist gut. Die deutschen Dienststellen kennen sehr bald seine ständig wechselnden Standorte.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ipak, kako bi i dalje stvarao privid otpora i zadržao status saveznika, povremeno je inicirao bezazlene diverzije, koje neće izazvati nemačku odmazdu:

{{citiranje|Udružite se sa apotekarima. Uzmite od njih praškova za kijanje, suzavce i supervodonik. Na igrankama svrabeće praškove. Upućujte preteća pisma, uznemiravajte telefonom, stvarajte svuda strah i zabunu.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;&gt;Bojan Dimitrijević - Kosta Nikolić: Đeneral Mihailović - biografija, Beograd : Institut za savremenu istoriju, 2004, str 378-9.&lt;/ref&gt;|[[Draža Mihailović]] naređuje „misteriozne” sabotaže po gradovima septembra 1943.}}

1. avgusta 1943. godine, komandant njemačkih trupa u Hrvatskoj ([[NDH]]) general [[Rudolf Lüters]] na sljedeći način interpretira držanje Mihailovićevih četnika (mahom onih koji su bili obuhvaćeni [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|ugovorima sa vlastima NDH]]) po okončanju [[Operacija Schwarz|operacije »Schwarz«]]: 
{{izdvojeni citat|Stav četnika s obje strane [[Bosna (rijeka)|rijeke Bosne]] te na području između rijekâ Bosne i [[Una|Une]] i [[Sana|Sane]] i dalje se može opisati kao lojalan, iako ustaška politika – koju je hrvatska vlada u posljednje vrijeme iznova naglasila – nije ostala bez povratnog dejstva na njihovo držanje, što se pokazalo uzdržanošću prema komunističkim bandama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=357&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000352.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Haltung der Cetniks beiderseits der Bosna und zwischen Bosna und Una–Sana kann noch als loyal bezeichnet werden, obwohl der wohl der in letzter Zeit seitens der kroat. Regierung wieder betonte Ustascha–Kurs nicht ohne Rückwirkung auf ihre Haltung geblieben ist und sich Zurückhaltung gegen die kommunistischen Banden zeigte.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj za mjesec jul 1943. upućen štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]}}

Kao paradigmatične za držanje spram nastupajućih njemačkih trupa mogu se uzeti preporuke iz naređenja kapetana Jovana Dabovića, komandanta Ličko-kordunaške četničke oblasti, upućene 6. septembra 1943. godine kapetanu Dušanu Đakoviću:
{{izdvojeni citat|NAREĐUJEM
1) Svi komandanti narediće svima svojim jedinicama i patrolama da, ako Nemci budu naišli na njihov reon dejstva, ne otvaraju vatru i da se drže pasivno sve do mog daljeg naređenja.

2) Kada bude primećen dolazak Nemaca da se jedinice povlače u šume i da sa njima izbegavaju dodir.

3) Ako se desi da se neka jedinica, patrola ili pojedinac nađe u takvoj situaciji da Nemce ne može izbeći pri dodiru sa njima da kaže da se bori protivu komunizma.

Napominjem ovom prilikom da su se Nemci prema četnicima u Hercegovini poneli vrlo korektno.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dok. br. 42, str. 81.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dokument br. 202, strane 942—943.&lt;/ref&gt;}}

18. rujna 1943. godine, poručnik Lippert iz Obavještajnog odjela [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] sastavlja izvještaj o posjetu poručnika [[Milana Cvjetićanina]], komandanta Bosanskog korpusa „[[Gavrilo Princip]]” [[Dinarska četnička divizija|Dinarske četničke divizije]] JVuO, kojega je [[Kapitulacija Italije|kapitulacija Italije]] zatekla na liječenju u [[Split]]u. Tom prilikom, Cvjetićanin nedvosmisleno poentira:
{{izdvojeni citat|Mi četnici znamo da se samo uz pomoć njemačkih trupa može postići efikasno uništenje bandita, jer smo mi četnici za to isuviše slabi.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.], str. 273.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=984&amp;rec=313&amp;roll=483 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000981.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Wir Cetniks wissen, dass nur durch die deutschen Truppen eine wirksame Vernichtung der Banditen erfolgen kann, da wir Cetniks hierzu zu schwach sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://pescanik.net/pismo-citateljima-blica-i-gledateljima-serije-ravna-gora/ Boris Dežulović: Pismo čitateljima Blica i gledateljima serije “Ravna gora”]&lt;/ref&gt;}}
[[Datoteka:Marsz wojsk niemieckich w Dalmacji (2-515).jpg|mini|Četnici Dinarske divizije u mimohodu pored motorizovane kolone njemačke 114. divizije (Dalmacija, septembar 1943).&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2018/01/bk0306.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0306 | Photo | 114. Jäger-Division]&lt;/ref&gt;]]

Nakon [[Kapitulacija Italije u Jugoslaviji|kapitulacije Italije]] [[8. septembar|8. septembra]] [[1943]]. sve četničke snage iz italijanske okupacione zone su, nakon [[Antiosovinska ofanziva JVuO 1943.|sporadičnih sukoba]], uspostavile punu saradnju sa novouspostavljenim nemačkim okupacionim vlastima.&lt;ref&gt;Vidi: [[s:Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade|Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade]], [[s:Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.|Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.]], [[s:Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.|Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.]], itd.&lt;/ref&gt; Mihailović je 7. oktobra 1943. naređivao svojim četnicima borbu protiv partizana u Sandžaku &quot;po svaku cenu&quot; i nesukobljavanje sa Nemcima &quot;po svaku cenu&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_9.htm Naređenje Draže Mihailovića od 7. oktobra 1943. komandantima kopusa u zapadnoj Srbiji za mobilizaciju ljudstva i borbu protiv NOVJ u Sandžaku]&lt;/ref&gt;

Poručnik [[Jovan Pupavac]] pojašnjava u pismu upućenom 10. februara 1944. komandantu Zapadne Bosne JVuO majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]] kako je tekao proces prilaženja četnikâ pod komandom vojvode Momčila Đujića njemačkoj okupacionoj sili:
{{izdvojeni citat|Dinarsku oblast sam napustio iz sledećih razloga: 1) Posle propasti Italije u Dalmaciju su došli Nemci. Komandant Dinarske oblasti pop Đujić stupio je u saradnju sa njima, najpre preko [[Mane Rokvić|Mane Rokvića]] koji je došao sa njima iz [[Bosanski Petrovac|Bosanskog Petrovca]]. Kasnije je delegirao kod štaba 114. Nemačke divizije svoga načelnika štaba kapetana Mijovića Novaka. Ljudstvo je postalo Nemačka milicija, primajući od njih redovnu hranu, municiju i dopunu oružja. Nemci su vrlo rado primili saradnju četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_73.htm Izveštaj komandanta 1. brigade Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 10. februara 1944. komandantu korpusa o saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji]&lt;/ref&gt;}}

U odgovoru koje je 4. oktobra 1943. poslalo Obavještajno odjeljenje 114. lovačke divizije, odbacuju se navodi iz telegrama poslatog od strane štaba 15. brdskog korpusa, u kojem se vojvoda [[Momčilo Đujić]] optužuje za prepade na njemačke trupe i u kojem se traži njegovo hapšenje. Nasuprot takvom zahtjevu, za komandanta [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]] se tvrdi sljedeće: „Uvjerljiva obavještenja i dokumenti nedvojbeno ukazuju da se Đujićeva četnička grupa u dosadašnjoj borbi protiv komunizma pokazala kao pouzdana... Sabotažni akti i prepadi na njemačke trupe dosad se nijesu događali.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=792&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000788.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach hiesigen sicheren Nachrichten und einwandfreien Unterlagen ist die Cetnikgruppe des Vojvoden Djujic im Kampf gegen die kommunistische Aufstandsbewegung bisher als zuverlässig zu bezeichnen. &lt;/br&gt; Sabotageakte und Überfälle gegen die Deutsche Wehrmacht sind bisher nicht erfolgt.&quot;}})&lt;/ref&gt; U poređenju sa oružanim snagama NDH, obavještajni oficiri 114. divizije Wehrmachta daju i mnogo povoljniju ocjenu za učinkovitost četnika: „Hrvatske trupe i ustaše, već zbog svoje brojnosti, ne mogu predstavljati značajniju podršku; osim toga, njihova borbena vrijednost je poznata. Četnički odredi su se dosad svuda pokazali kao izuzetno aktivni i pouzdani.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=793&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000789.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroatische Wehrmacht und Ustaschaverbände im Bereich sind schon rein zahlenmässig keine nennenswerte Unterstützung; darüber hinaus ist deren Kampfwert hinreichend bekannt. Die Cetnikverbände erweisen sich bisher überall als äusserst rege und zuverlässig.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Četnički komandant u zapadnoj Bosni Uroš Drenović s nemačkim oficirima na terenu.jpg|thumb|Vojvoda [[Uroš Drenović]] (desno), četnički zapovjednik u [[Zapadna Bosna|zapadnoj Bosni]], zajedno sa njemačkim oficirima na terenu.]]

U jesen 1943. godine, Vrhovna komanda Vermahta konstatuje prestanak bilo kakve aktivnosti DM protiv njih:

{{izdvojeni citat|U jesen 1943. Titov pokret sve je više uzimao maha, a Mihailovićev pokret bio je potisnut na teritoriju Srbije. Komunisti nisu primali samo pomoć od sovjetske Rusije, nego sve više i od Engleza. Italijanska armija je kapitulirala. U ovakvoj novonastaloj situaciji četnički pokret bio je prisiljen da preispita svoj stav prema nemačkoj okupacionoj sili… Bilo kako, od tog vremena prestali su svi napadi Mihailovićevih ljudi protiv nemačke okupacione sile.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Četnici u Hercegovini su počeli sarađivati sa njemačkim nadležnim komandama odmah po ulasku njihovih trupa u bivšu italijansku okupacionu zonu:
{{izdvojeni citat|Banda koja je napadala u području sjeverno od [[Bileća|Bileće]] i ojačana na oko 1200 ljudi ([[10. hercegovačka udarna brigada|X herceg. brigada]]), uz potporu 800 četnika je odbačena natrag na sjever.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1081&amp;rec=313&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 195, frame no. 7450860.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im Raum N Bileca angreifende und auf etwa 1200 Mann verstärkte Bande (X.He.Brig.) mit Unterstützung von 800 Cetniks nach N zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 18. septembar 1943. godine}}

{{izdvojeni citat|SS-divizija „Prinz Eugen“: Komunistička grupa (jačine 1.200 ljudi), koja je sa sjevera nastupala ka Bileći, odbačena je ka sjeveru akcijom 6. čete 2. SS brdskog puka ojačane sa 800 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=483&amp;broj=293 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000290.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Von Norden gegen Bileca vordringende komm. Gruppe (1200) durch herangeführte 6./SS 2 und 800 Cetniks nach Norden zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj 15. brdskog korpusa za 18. septembar 1943.}}

{{izdvojeni citat|U oblasti [[Stolac|Stoca]], kao što je već napomenuto, Stolačka i [[Ljubinje|Ljubinjska]] četnička brigada su u saradnji sa našim trupama postigle uspjeh protiv glavnine Desete herceg. brigade.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=636&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000631.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;b.) Cetniks: &lt;/br&gt; Im Raum von STOLAC hat, wie bereits erwähnt, im Zusammengehen mit eigenen Truppen die Cetnikbrig. von STOLAC und LUBINJE gegen die Hauptkräfte der X-herzeg.Brig. Erfolge erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 21. brdskog korpusa, Obaveštajno odeljenje, izveštaj o stanju, 27. septembar 1943.}}

U izvještaju [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS brdske divizije Prinz Eugen]] od 10. oktobra 1943. godine, poslatom štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], pohvaljuje se lojalno držanje koje su, do tog trenutka, formacije [[Hercegovina|hercegovačkih]] četnikâ pokazale spram njemačkih okupacionih jedinica:
{{izdvojeni citat|Četnici: Za borbu protiv komunista u istočnoj Hercegovini mobilisane su jače snage u okruzima [[Trebinje]], [[Bileća]], [[Stolac]] i [[Nevesinje]]. Dosadašnja iskustva s hercegovačkim četnicima mogu se ocijeniti dobrim, a njihovo držanje prema vlastitim trupama lojalnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1335&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001329.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks: Zur Bekämpfung der Kommunisten in der Ost–Herzegowina wurden in den Bezirken Trebinje, Bileca, Stolac u. Nevesinje stärkere Kräfte mobilisiert. Die bisherigen Erfahrungen mit den herzegowinischen Cetniks können als gut, das Verhalten gegenüber der eigenen Truppe kann als loyal bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U odlomku iz mjesečnog izvješća SS divizije »Prinz Eugen«, inače njemačke elitne postrojbe na teritoriji okupirane Jugoslavije, sastavljenog 5. septembra 1943, blagonaklon stav četnika na divizijskom području (Hercegovina) opisan je na sljedeći način: 
{{izdvojeni citat|Srbi [četnici — prim.] su se, djelimično, nastavili dokazivati ​​kao '''najpouzdaniji saveznici u borbi protiv crvenih bandi''', a time i protiv komunizma. U borbi protiv bandita uvijek su spremni sarađivati ​​s njemačkim Wehrmachtom, pa čak i podvrgnuti se njegovoj komandi.&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 307.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/NARA/T315.php?broj=1272&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001266.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben haben sich z.T. weiterhin als die zuverlässigsten Verbündeten im Kampf gegen die roten Banden und damit gegen den Kommunismus erwiesen. Im Kampf gegen die Banditen sind sie jederzeit bereit, mit der deutschen Wehrmacht zusammenzugehen und sich ihr sogar zu unterstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj 7. SS divizije XV brdskom armijskom korpusu za avgust 1943. godine}}

U četničkim izvorima se potvrda ovih navodâ nalazi u naređenju koje je kapetanu Dušanu Đakoviću 6. septembra 1943. uputio potpukovnik [[Slavko Bjelajac]] (pseudonim »Nikola Dekić«), komandant Ličko-kordunaške četničke oblasti. Informišući svog podređenog oficira o ogromnim partizanskim gubicima u [[Bitka na Sutjesci|bici na Sutjesci]], Bjelajac zapisuje:
{{izdvojeni citat|Po podatcima koje imamo partizani su kod Sutjeske strašno tučeni. Tvrdi se da su imali 5.000 mrtvih te da su samo naši s mrtvih lješeva partizanskih skinuli oko 200 puškomitraljeza. Četnici u Hercegovini drže pored ostalih mjesta i [[Kalinovik]], [[Foča|Foču]], i [[Čajniče]]. Ustaše su u [[Goražde|Goraždu]]. Njemci se također nalaze u Hercegovini. Dozvolili su bez ikakovih uslova da se na reonu svakog sreza može nalaziti i kretati 400 četnika (jednoj četničkoj grupi dali su 300 pušaka). &lt;br /&gt; U opšte izuzev situacija Hercegovine, Crne Gore, i Istočne Bosne stoji vrlo dobro. &lt;br /&gt; Ove podatke iz Hercegovine javljam Vam radi orjentacije. A u koliko se tiče Njemaca tek da naše stanovništvo zna da ih se ne treba plašiti i da neće vršiti represalije nad mirnim stanovništvom. &lt;br /&gt; Njemci govore u Hercegovini protiv Italijana i kažu da su oni spriječili širenje Srbije do rijeke Bosne protiv volje Njemaca. Optužuju Italiju da je ona dovela Pavelića na vlast. (To sve može i nemora biti tačno). &lt;br /&gt; Naši su zarobili čuvenog [[Nurija Pozderac|Nuriju Pozderca]] i [[Simo Milošević|Simu Miloševića]] u Hercegovini i streljali ih.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. br. 203, str. 946.&lt;/ref&gt;}}

Novembra 1943, Nijemci nabrajaju koje su se sve četničke vojvode u NDH upustile u saradnju s njima, kao npr.: [[Mane Rokvić]] („izjašnjava se za Nemačku i u slučaju neprijateljskog iskrcavanja stoji sigurno na našoj strani“), [[Momčilo Đujić]] („Ljotićev pristalica“ čijim „prisluškivanjem je više puta dokazano da je slao lažne izveštaje D. M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja“), [[Uroš Drenović]] („nepomirljiv protivnik komunista“; „više od godinu dana sarađuje otvoreno sa nemačkim Vermahtom“) i drugi.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikführer, mit denen zusammengearbeitet wurde: &lt;/br&gt; Vojvode Rokvic. Energischer Führer der ohne Unterbrechung rückhaltlos mit der deutschen Truppe zusammenarbeitet. Bekennt sich zu Deutschland und steht im Falle einer feindlichen Landung sicher auf unsere Seite. &lt;/br&gt; Vojvode Djujic, Ljotic–Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen. Djujic wird seitens der. Div. im bewusster Übertreibung als besonders aktiver Kämpfer gegen den Kommunismus in Verbindung mit der deutschen Wehrmacht herausgestellt. &lt;/br&gt; Vojvode Drenovic. Gerade Persönlichkeit, unversöhnlicher Kommunistengegner (kommunistische Untaten an seiner Ehefrau, die den Tod herbeiführten), bezeichnet sich als Beschützer seiner pravoslavischen Volksgenossen. Arbeitet länger als 1 Jahr offen mit deutscher Wehrmacht zusammen. Von DM. angestrebte Beeinflussung bisher ohne Erfolg.&quot;}})&lt;/ref&gt; U ovom strogo povjerljivom izvještaju, obavještajni oficiri XV brdskog armijskog korpusa dopisuju još i sljedeće: „Čitav niz drugih četničkih vođâ na području južno od [[Bihać]]a, neumoljivi su protivnici komunizma i dobri vojnici. Svi su se istakli u saradnji sa [našim] trupama, a kao svoj zadatak označavaju zaštitu pravoslavnog stanovništva od uništenja.“&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 44, str. 86.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Eine Reihe weiterer Cetnikführer im Raum südl. Bihac unerbittliche Kommunistengegner und gute Soldaten haben sich in der Zusammenarbeit mit der Truppe bewährt, und sehen es als ihr Ziel an, den pravoslavischen Volksteil vor der Ausrottung zu bewahren.&quot;}})&lt;/ref&gt; U izvještaju [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. godine zaključuje se da bi osiguranje dugih linija snabdijevanja bez četnika bilo „nezamislivo“.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=343&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000339.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Sicherung der langen Nachschubwege der Division ist ohne Unterstützung det zugeteilten Cetnik–Stützpunkte, wenn nicht ausreichend deutsche Kräfte oder kampffähige kroatische Truppen zur Verfügung gestellt werden, undenkbar.&quot;}})&lt;/ref&gt;

19. novembra 1943. potpisani su i na snagu stupaju prvi [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta]], koji četnicima nameću obavezu &quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm&lt;/ref&gt; 30. novembra 1943. godine [[Dragoljub Draža Mihailović|general Mihailović]] naređuje [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubi Patku]], komandantu Timočkog korpusa, da protera britanskog majora Erika Grinvuda koji hoće da vrši akcije protiv Nemaca bez njegovog dopuštenja:

{{izdvojeni citat|Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegrafistom. To je posledica prosjačenja materijala. Nije došao da vas pomogne u materijalu već da uništi naša sela za neku sitnu sabotažu. '''Naređujem da Grinvuda sa celom pratnjom najurite kao kučku''' po mom naređenju jer je pošao na teren bez mog odobrenja. Ponavljam najurite ga kao kučku i izvestite.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;|Depeša generala Mihailovića Ljubi Patku od 30. novembra 1943.}}

Saveznički komandant Sredozemlja uskoro i sam uviđa da se Mihailović bavi sporednim aktivnostima, uz izbegavanje da preduzme nešto na komunikacijama vitalnim za [[Saveznici|Saveznike]] i za Nemce. Stoga je [[9. decembar|9. decembra]] [[1943]]. poslao [[Dragoljub Mihailović|Mihailoviću]] telegram kojim zahteva izvršenje specifikovanih napada na komunikacije, a koji počinje rečima:
{{izdvojeni citat|Sloboda kojom se Nemci služe železničkim prugama od Grčke do Beograda za prevoz i izdržavanje trupa nepodnošljiva je.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_250.htm, Obaveštenje brigadira Armstronga od 9. decembra 1943. Draži Mihailoviću o zahtevu Komande britanskih trupa na Srednjem istoku da četnici izvrše dve sabotaže protiv Nemaca]{{Dead link|date=August 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - prilog II&lt;/ref&gt;}}

=== Potpisivanje ugovora o saradnji četnika i Vermahta u Srbiji (1943-1944) ===
{{Poseban članak|Ugovori o saradnji četnika i Vermahta}}
[[Datoteka:Zone odgovornosti četnika, prema sporazumu sa Nemcima.png|thumb|Zone odgovornosti četničkih komandanata u okupiranoj Srbiji, prema sporazumu sa Nemcima 1943. [[Jevrem Simić]] i [[Nikola Kalabić]] (roze), [[Vojislav Lukačević]] (plavo), [[Ljuba Jovanović Patak]] (zeleno) i [[Mihailo Čačić]] (sivo).]]

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za Jugoistok, inicirao je pregovore koji će rezultirati potpisivanjem [[Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka|ugovora o zajedničkoj borbi]]. Mihailović je polovinom novembra 1943. svojim komandantima naredio da sarađuju sa Nemcima; on sam nije mogao javno da stupi u saradnju &quot;zbog raspoloženja naroda&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/images/ktb_okw_III_6_1304.jpg KTB OKW (Kriegstagebuch des Oberkommando der Wehrmacht) - Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta, šesta knjiga&lt;/ref&gt; Ugovore su to potpisivali ovlašćeni Mihailovićevi komandanti i ljudi iz vojnog rukovodstva. Prvi ugovor o saradnji potpisan je 19. 11. 1943. između [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]], komandanta Mileševskog korpusa JVuO i nemačkog komandanta Jugoistoka koga je predstavljao fon Frede, glasio je:
{{Wikisource|Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.}}
{{izdvojeni citat|
2)  Primirje treba da bude pretpostavka za zajedničku borbu protiv komunista.

4)  Obaveza Lukačevića da nijedan pripadnik njemu potčinjenih jedinica neće delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemačkom.

5)  Prepuštanje područja borbenih dejstava četničkim odredima radi samostalnog vođenja borbe, koju vodi i nemački Vermaht.

6)  Uključivanje četničkih odreda prilikom većih zajedničkih operacija pod nemačko zapovedništvo. U tom periodu nemačko vodstvo izdaje borbene naloge četničkim odredima.

8)  Razmena štabova za vezu.

9)  Isporuke nemačke municije radi sprovođenja zajedničkih borbenih zadataka u skladu sa vojnim potrebama.

10)  Sporazum se mora držati u tajnosti.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_260.htm SPORAZUM IZMEĐU KOMANDANTA JUGOISTOKA I MAJORA VOJISLAVA LUKAČEVIĆA OD 19. NOVEMBRA 1943. O SARADNJI ČETNIKA SA NEMAČKIM TRUPAMA U BORBAMA PROTIV NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE JUGOSLAVIJE]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i majora [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] (19. 11. 43.)}}

27. novembra je potpisan ugovor sa [[Nikola Kalabić|Nikolom Kalabićem]].&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_262.htm Sporazum od 27. novembra 1943. između pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; U narednim nedeljama ugovori su potpisani i sa drugim komandantima korpusa od operativne važnosti. Iako Mihailović lično nije potpisao ni jedan ugovor, ovim ugovorima je bio pokriven veći deo nemačke okupacione zone u Srbiji.

{{izdvojeni citat|Ovaj ugovor, kao i buduće mjere, trebalo bi da se baziraju na međusobnom povjerenju i volji da se komunizam uništi, zemlja umiri a Srbiji omogući stabilna budućnost u okvirima Evrope oslobođene od komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=974&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frames no. 000969—000970: Sporazum između Krajskomandanture  Zaječar i potpukovnika Ljube Jovanovića Patka o nenapadanju i saradnji u borbi protiv NOVJ (23./25. decembar 1943.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Diese Vereinbarung sowie die zukünftigen Massnahmen sollen getragen sein vom gegenseitigen Vertrauen und dem Willen, den Kommunismus zu vernichten, das Land zu befrieden und Serbien einer geordneten Zukunft im Rahmen eines vom Kommunismus befreiten Europas entgegenzuführen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Ljuba Jovanović Patak|Ljube Jovanovića Patka]] o borbi protiv partizana u Srbiji (decembar [[1943]]).}}

Generalna tendencija priklanjanja Mihailovićevih četnikâ okupacionoj vojnoj sili bila je primijećena 28. XI 1943. i od strane njemačke Komande Jugoistoka:
{{izdvojeni citat|Srbija: U oblasti Kruševca borbe između [četnika] DM i komunista. Kod četnika znaci približavanja Vermahtu, verovatno zbog nestašice municije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;broj=639&amp;roll=485 NARA, T313, Roll 485, frame no. 000636.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) Serbien: &lt;/br&gt; Raum Krusevac: Kampf zwischen DM u. Komm. Bei Cetniks Anzeichen für Annäherung an dt. Wehrmacht vermutl. Mun. Mangel.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izveštaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 28. novembar 1943.}}

30. novembra 1943. godine i poručnik Milorad Vasić moli generala Mihailovića da mu odobri vezu sa Nijemcima, u cilju opskrbe streljivom, garantujući mu potpunu diskreciju u radu:
{{izdvojeni citat|Molim da mi dozvolite da ovu priliku iskoristim i dobijem municiju i ostalo, što mi je neophodno potrebno, a da pritom čast organizacije i Vaš autoritet u narodu ne bude ničim povređen.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 11690—11691.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Četničko-nemački sporazumi o saradnji u Srbiji (1943-1944), Vojnoistorijski glasnik br. 2/1978, Beograd, str. 344.&lt;/ref&gt;}}

Ugovori su bili u znatnoj meri tipizirani, nalik na sporazum između vojnog zapovednika Jugoistoka i inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića:

{{izdvojeni citat|Cilj sporazuma je zajednička borba protiv komunističkih partizana, pa će stoga sve jedinice DM-četnika, potčinjene pukovniku Jevremu Simiću, biti uključene u borbu nemačke i bugarske vojske, kao i srpskih vladinih trupa, protiv komunista.

U vezi s tim predviđa se uspostavljanje zajedničke obaveštajne službe kao i uzajamna podrška.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_23.1.1944 Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]] (januara [[1944]]).}}

Komandant Jugoistoka i [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] [[Maksimilijan fon Vajhs|fon Vajhs]] izdao je [[21. novembra]] [[1943]]. uputstvo o saradnji sa četnicima koje, između ostalog, predviđa izručenje Saveznika (&quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;). Fon Vajhs upozorava da se &quot;lojalna orijentacija pojedinih četničkih odreda ne sme uopštiti&quot;, jer neki još uvek izvode prepade i sabotaže, ali &quot;propagandu protiv četničkog pokreta treba obustaviti&quot;, do daljnjeg.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm Objašnjenje komandanta Jugoistoka od 21. novembra 1943. o cilju i načinu sklapanja sporazuma sa četničkim komandantima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/291.htm Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45], Musterschmidt-Verlag Göttingen, strana 268&lt;/ref&gt; Sporazum između Vermahta i četničkog komandanta [[Mihajlo Čačić|Mihajla Čačića]], komandanta Ravaničke brigade JVuO, uključuje i hvatanje [[rudar]]a koji su pobegli u šumu, i njihovo vraćanje u [[rudnik]]e uglja.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_264.htm Sporazum komandanta Jugoistoka sa komandantom Ravaničke brigade od 14. decembra 1943. o saradnji četnika sa nemačkim trupama u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]], inspektora odreda Draže Mihailovića, predviđa da &quot;četnici DM stavljaju na raspolaganje snagama poretka svoje podatke i svoju obaveštajnu službu&quot; za borbu protiv partizanskog pokreta.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_267.htm Izveštaj Abver-grupe od 23. januara 1944. o sklopljenom sporazumu između vojnoupravnog komandanta Jugoistoka i inspektora četničkih jedinica u Srbiji]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i potpukovnika Ljube Jovanovića, vođe Dražinih odreda u okrugu [[Zaječar]], četnicima omogućuje punu sloboda kretanja &quot;danju i noću na celom području na koje se odnosi sporazum&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt;

{{izdvojeni citat|Srbija i Hrvatska: kao i ranije, na ovom prostoru stoje dva suprotstavljena tabora — komunistički pod Titom i nacionalistički pod generalom Mihailovićem. Zbog brojčane premoći i veće borbene vrijednosti, komunisti su u posljednje vrijeme zadali nacionalistima niz teških udaraca. To je rezultiralo u traženju njemačke pomoći od strane nekoliko D.M.-komandanata. Već je došlo i do niza sporazuma, kojima se D.M.-jedinice obavezuju na obustavljanje neprijateljstava protiv Wehrmachta, čime im se omogućuje nesmetana borba protiv komunista.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=900&amp;rec=311&amp;roll=175 NARA, T-311, r. 175, s. 895: Prikaz neprijateljskog stanja u Sredozemlju od strane generalštabnog majora Varnstorfa (Warnstorff) – dodatak zabelešci sa sastanka kod načelnika štaba Grupe armija „E“ od 9. decembra 1943.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien–Kroatien: Hier stehen sich nach wie vor die nationalen Kräfte des Draca Michaylovic[sic!] und die kommunistischen Kräfte des Tito gegenüber. Infolge der zahlenmässigen und in Bezug auf die Kampfstärke starken Uberlegenheit der kommunistischen Verbände ist in der letzten Zeit DM mit seinen Kräften stark angeschlagen worden. Dies hatte zur Folge, dass verschiedene DM–Führer mit ihren Verbänden Anlehnung an die deutsche Besatzungsmacht suchten. Es sind bereits Abmachungen zu Stande gekommen, auf Grund deren DM–Verbände ihre Kampfhandlungen der deutschen Wehrmacht gegenüber einstellen und ihnen ungestörte Kampfführung den Kommunisten gegenüber zugesichert wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački prikaz stanja u Sredozemlju od 9. decembra 1943.}}

Njemački opunomoćeni general u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] [[Edmund Glaise von Horstenau]] opisuje u ratnom dnevniku kontekst u kom dolazi do potpisivanja ovih ugovorâ:
{{izdvojeni citat|Izgleda da je Srbija najmirnija zemlja na Balkanu, a neko reče da je ona čak i najmirnija zemlja u Evropi. Činjenica je da stanje u NDH ne može da se uporedi sa stanjem u Srbiji iako se i u Srbiji događaju neprijatne stvari... Draža Mihailović je iskoristio opšte stanje, pa su naši oblasni komandanti sklopili ugovore sa pojedinim četničkim vođama.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 412.&lt;/ref&gt;}}

I prije nego je došlo do parafiranja ugovorâ, kapetan [[Dušan Radović (četnik)|Dušan Radović]], komandant Zlatiborskog korpusa JVuO, obavijestio je 18. novembra 1943. generala Mihailovića da njemačke i bugarske okupacione trupe, uz velike poteškoće, nastoje zaustaviti ofanzivu snaga NOVJ nadomak [[Užice|Užica]], kao i da im četničke jedinice pod njegovom komandom pružaju značajnu borbenu pomoć, tj. napadaju partizane kako bi oslabili njihov pritisak na okupatora. Iz izvještaja se vidi i da je ravnogorski kapetan Milorad Mitić bio zadužen za održavanje kontakatâ s Nijemcima: 
{{izdvojeni citat|Noću, 17/18 ov.m-ca oko 21,30 časova, komunisti su jačim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmočasovne borbe komunisti su potpuno razbili oko 1800 Bugara i 200 Nemaca... Bugari se u najvećem neredu i bez oružja povlače za Užice. Beže glavom bez obzira. Tenkove su odvukli za Užice, dok je izgleda bugarska artilerija pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izveštaja jedan izvesni deo Bugara, koji se organizovano povlači, vodi borbu sa komunistima u Biosci. Naši delovi stupili su u borbu kod Bioske iz pravca s. Kneževići. Mišljenja sam da će u toku današnjeg dana pasti i Bioska i da će komunisti navaliti za Užice. Ja gde god mogu napadaću. Stanje je vrlo ozbiljno! Kapetan Mitić, presvučen u civilno odelo, viđen je u Užicu sa Nemcima. Posle je u jednom nemačkom automobilu otišao kako kažu za Beograd kamo ga Vi šaljete radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest širi naglo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_34.htm Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ kod Kremana]&lt;/ref&gt;}}

14. decembra 1943, u Vrhovnu komandu JVuO stigla je depeša od majora [[Siniša Ocokoljić|Siniše Ocokoljića]] (pseudonim »Ev-Ev«), komandanta Mlavskog korpusa JVuO, kojom se kapetan Mitić još jednom imenuje osobom koja je lično involvirana u pregovore s njemačkim okupatorom: &quot;Tufegdžić [Vojislav, komandant Cerskog korpusa JVuO — prim.] danas je doneo sledeći izveštaj: [...] 2. — Kapetan Mitić, koji je ranije u Užicu pregovarao za naš račun sa komunistima, bio je poslednjih dana na pregovorima i sa Nemcima gde je sa njima ručao u Mažestiku. Pregovore je javno sa Nemcima vršio neki kapetan Nešković, poslat od Kalabića. 3. — Nemci su povodom toga štampali letke blizu 2.000.000 primeraka sledeće sadržine: Narodni borci četnici, u radosti pozdravljam prestanak besmislenog međusobnog prolivanja krvi i zdrav razum koji je zavladao u vašim redovima. Sada možemo da se zajednički borimo protivu komunizma, tog smrtnog neprijatelja Evrope i ja vas ubrajam u nacionalne borce zato što smo i mi sami nacionalni borci. Mi ćemo udruženim silama da odbranimo Vašu lepu Otadžbinu, da je ne bi uništile komunističke bande. Primamo u svoje redove Vašu narodnu organizaciju kao čeličnu. Nije potrebno da vam ubrizgavamo narodni duh. Herojstvo je Vama u krvi i sa vama zajedno koji dobro poznajete svoju lepu zemlju poćiće nam za rukom da je oslobodimo. Stavom koga vi zauzimate osigurana je vaša budućnost. Pozdravljam vas kao svoje ratne drugove i želim vam istu vojničku sreću kao i našim vojnicima. Komandant nemačkih trupa. br. 1243. Ovaj letak Nemci su rasturili i već se pojedini primerci nalaze i kod nas. 4. — Tufegdžić javlja dalje, da je puk. Simić naveo hotimično Kalabića da se ovim vezama sa Nemcima naša organizacija kompromituje u narodu što koriste mošinovci [tj. partizani — prim.].&quot;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16. do 23. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;

U depeši od 28. decembra 1943. poslatoj Vrhovnoj komandi JVuO od strane potpukovnika [[Petar Baćović|Petra Baćovića]], govori se o sastanku koji je [[Todor Perović]], predstavnik Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine, održao u [[Sarajevo|Sarajevu]] sa njemačkim generalom Wernerom Frommom:

{{izdvojeni citat|Perović se vratio iz Sarajeva. U Sarajevu bio je kod generala Froma, komandanta pozadine celog Balkana. Između ostalog rekao mu je: »Srbi su istinski borci protivu partizana, mi Nemci cenimo borbu vaših ljudi. U tome se ističe naročito vaš kraj. Naročito cenimo saradnju majora Lukačevića. U kratko vreme prisajediniće se srpski krajevi Srbiji i u tom slučaju srpski će narod dobiti punu ekonomsku pomoć. U najkraćem roku dolazi još 12 divizija naših na teritoriju Jugoslavije radi potpunog likvidiranja partizana. Imamo jedan letak koji je izdao potpukovnik Borota za istočnu Bosnu, gde poziva narod da ga sluša kao novog komandanta, ali mi znamo da je komandant Baćović. Budite uvereni da će do proleća biti raščišćeno sa partizanima«.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Iako je Draža Mihailović sugerisao svojim komandantima da »koriste jedne neprijatelje protiv drugih«,&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 1a/1, depeša br. 361.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; u praksi se ova floskula isključivo odnosila na borbu četnika protiv partizana, skupa sa okupatorima i kvislinzima. U depeši majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] (pseudonim »Sto-Sto«) od 30. januara 1944. godine, poslatoj u povodu pokušaja snagâ [[NOV i POJ]] da prodru u [[Sandžak]], general Dragoljub Mihailović otkriva što je zapravo pravi cilj četničke kolaboracije:

{{izdvojeni citat|Vodite računa o Nemcima i Bugarima i iskoristite njihovu akciju protiv crvenih do krajnjih mogućnosti. Napad na [[Pljevlja|Pljevlje]] iskoristite za napad s leđa na komuniste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Vrlo moguće da je general Mihailović samo usvojio prijedloge koje mu je major Ostojić uputio u pismu od 6. decembra 1943. godine, gdje apostrofira sljedeće: 
{{izdvojeni citat|Koristeći se akcijom okupatora protiv komunista, mi ćemo verovatno u roku od mesec-dva dana opet imati situaciju u Sandžaku, Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni u našim rukama. [...]

Učeći se na sopstvenim greškama, smatram da se mora najhitnije preduzeti sledeće:

1)  Stvoriti u najkraćem roku što jače pokretne borbene snage — leteće brigade i korpuse — a naročito tamo gde se za to ima mogućnosti.

2)  '''Koristeći se akcijom okupatora i satelita, upotrebiti sve raspoložive snage za potpuno čišćenje od komunista svih srpskih pokrajina'''.

3)  U radu pod 2) ostvariti međusobno potpomaganje iz susednih pokrajina do maksimuma.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_43.htm Pismo majora Zaharija Ostojića od 6. decembra 1943. Draži Mihailoviću o potrebi većeg angažovanja četnika s okupatorskim trupama radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ u Srbiju]&lt;/ref&gt;|Pismo majora Ostojića generalu Mihailoviću od 6. decembra 1943. godine}}

Četničko-njemački odnosi bili su opterećeni međusobnim nepovjerenjem i sviješću o suprotstavljenosti ciljeva i interesa dviju stranâ. U telegramu koji je 29. januara [[1944]]. godine [[Joachim von Ribbentrop]], njemački ministar vanjskih poslova, uputio  specijalnom opunomoćeniku za Jugoistočnu Evropu [[Hermann Neubacher|Hermannu Neubacheru]], reflektuje se jasan stav političkog i vojnog vrha u [[Berlin]]u o generalu Draži Mihailoviću, dok su podređenima date precizne smjernice za držanje prema četničkom pokretu:
{{izdvojeni citat|Jedino se mogu ćuteći trpeti privremeni aranžmani nižih vojnih komandi sa Dražom Mihailovićem s ciljem suzbijanja zajedničkog neprijatelja Tita. On i njegovi ljudi ostaju i dalje, na kraju, naši neprijatelji. Zato je sada, kao i do sada, potrebno biti krajnje oprezan prema Draži Mihailoviću i njegovim četnicima, a naročito se ne sme nijednog trenutka izgubiti iz vida da će pomoć koju mu mi sada direktno ili indirektno pružamo radi vođenja borbe protiv Tita, kasnije najverovatnije biti upotrebljena protiv nas... Rat na Balkanu Nemačka je vodila zato da bi jednom zauvek uništila srpsko žarište nemira... Mi nemamo, otud, nikakvog interesa da ponovo razbuktavamo velikosrpski duh.&lt;ref&gt;Akten zur deutschen auswartigen Politik — ADAP/E/VII, s. 374–375.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Vasa Kazimirović, NDH u svetlosti dokumenata, Nova knjiga/Narodna knjiga, Beograd, 1987, str. 169.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005. str. 20.&lt;/ref&gt;}}

Izveštaje o sklapanju ugovora četnika sa Wehrmachtom presrele su i dešifrovale savezničke obaveštajne službe, što je imalo bitnu ulogu u konačnom opredeljivanju [[Čerčil]]a za Tita, a protiv Mihailovića.&lt;ref&gt;Cripps, John (2001). &quot;Mihailović or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose&quot;. {{ISBN|0593 049101}}&lt;/ref&gt;

No, Nemci nisu bili zadovoljni primenom nekih sporazuma, jer je uprkos njima dolazilo do incidenata, odnosno diverzija i napada na pripadnike [[Srpska Državna Straža|Srpske Državne Straže]] od strane četnika, usled čega je general [[Hans Felber]] pokrenuo nekoliko hapšenja i racija protiv četnika počev od februara [[1944]].

=== Borbe pod nemačkom komandom (1943) ===
{{main|Operacija Kugelblic}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Herzegovina in 1943.jpg|minijatura|Četnici i Nemci u Hercegovini 1943.]]

[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-005-0018-07, Jugoslawien, Polizeieinsatz mit Spähpanzer.jpg|thumb|Nemačka lokalna milicija sa italijanskim bornim kolima (izvor: ''Bundesarchiv'', [[1943]]).]]

{{izdvojeni citat|„Borbeno sadejstvo sa četničkim grupama duž glavne saobraćajnice [[Bihać]] — [[Gračac]] — [[Knin]] — [[Drniš]] — [[Šibenik]] sastoji se u tome što su četnici okupljeni u posebnim uporištima uz oslonac na nemačke trupe. Četničke vođe primaju naloge i uputstva o vršenju zadataka obezbeđenja i izviđanja od zapovednika nemačkih uporišta.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=346&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgemeinschaften mit Cetnikgruppen bestehen entlang der Hauptversorgungsstrasse Bihac – Gracac – Knin – Drnis – Sibenik derart, dass die Cetniks in besonderen Stützpunkten in Anlehnung an deutsche Truppen zusammengefasst sind. Die Cetnikführer erhalten Aufträge und Weisungen für Sicherungs– und Aufklärungsaufgaben durch deutsche Stützpunktführer.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u NDH]&lt;/ref&gt;|Njemački izveštaj o saradnji sa četnicima protiv partizana u Dalmaciji i Bosni (19. novembar [[1943]]).}}

Kratko po zauzimanju italijanske okupacione zone od strane njemačkih trupâ, četnici s teritorije [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] stupaju u borbeno savezništvo sa njima. Kako javlja obavještajno odjeljenje [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], u blizini [[Plitvička Jezera (općina)|Plitvičkih Jezera]] došlo je krajem septembra 1943. godine do prvog krupnijeg angažiranja lokalnih četničkih jedinicâ na njemačkoj strani. Ovom prilikom su četnici nanijeli partizanima ozbiljne gubitke:
{{izdvojeni citat|Agent za vezu javlja o izviđanju od 27. IX: Jaka skupina lojalnih četnika s njemačkom opremom provalila je 20. septembra na područje [[Korenica|Korenice]], [[Prijeboj (Plitvička jezera)|Prijeboj]]a (16 km zap. od [[Bihać]]a), Babinog Potoka (28 km z. od Bihaća), [[Krbavica|Krbavice]] (23 km jz. do Bihaća), te uništila sve komunističke prometne veze. Četnici su nanijeli velike gubitke komunistima kod Mirić Štropine (3 sjz. od Prijeboja), 350 mrtvih.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=196&amp;broj=390 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7457118.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;29.9. V–Mann meldet Beobachtung vom 27.9.: &lt;/br&gt; Starke Gruppe loyaler Cetniks mit deutscher Ausrüstung an 20.9. in Raum Korenica (1558), Prijeboj (16 W), Babin Potok (28 W), Krbavica (23 SW), alles Bihac, eingebrochen und haben alle Verkehrsverbindungen der Kommunisten vernichtet. Cetniks haben bei Miric Stropina (3 NW Prijeboj) den Kommunisten große Verluste, 350 Tote, beigebracht.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 3. oktobar 1943.}}

U izvorima njemačke provenijencije iz ovog perioda navodi se da su četničke jedinice asistirale okupatoru i pri izbacivanju partizana iz [[Bosansko Grahovo|Bosanskog Grahova]]:
{{izdvojeni citat|Četnici na putu za snabdijevanje Gospić — Gračac, Knin — Vrlika i Knin — Drniš, i pored oprečnih poruka DM-u, nikad ne pokazuju neprijateljstvo; naprotiv, dobro su sarađivali sa 114. lovačkom divizijom u zasjedama i [zajedno] zauzeli Bos. Grahovo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=98&amp;rec=314&amp;roll=560 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000093.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Lagebericht vom 27.9. bis 27.10.1943. &lt;/br&gt; Die Cetniks an den Nachschubstrassen Gospic – Gracac, Knin – Vrlika und Knin – Drnis sind bisher trotz abweichender Meldungen an DM. nirgends feindselig aufgetreten, haben vielmehr in Hinterhalten mit der 114.Jäg.Div. gut zusammengearbeitet und Bos.Grahovo genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Obavještajno odjeljenje [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], izvještaj za period od 27. septembra do 27. oktobra 1943.}}

U naređenju poslatom 23. oktobra 1943. iz [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] Wehrmachta, koja je bila smještena na teritoriji kvislinške NDH, navodi se sljedeće:
{{izdvojeni citat|Od 1. novembra 1943. svi pripadnici domaćih jedinica (četnici, ustaše i hrvatska žandarmerija) moraju biti u posjedu njemačkih propusnicâ.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=315&amp;roll=1295&amp;broj=606 NARA, T315, Roll 1295, frame no. 000600.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ab 1.11.43 müssen sämtliche Cetnik–, Ustascha–, und kroatische Gendarmerie–Angehörige im Besitz von Ausweisen der Abteilung Ic sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Divizijska naredba br. 122 od 23. X 1943. godine}}

U jednoj procjeni stanja snabdijevanja, poslatoj 25. oktobra 1943. štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]] iz 114. divizije, razmotreni su modaliteti „skladištenja zalihâ [hrane] tokom zime i opskrbe za 9.500 četnika, ustaša, zarobljenika i civilnog stanovništva“, i data je projekcija da bi tovarni prostor zapremine 12 [[Tona|tona]] bio dovoljan za podmirenje dnevnih potrebâ ove grupe („9.500 ustaša, četnika, itd.“).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1362&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 001356—001357.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Anlage 1 zur Beurteilung der Versorgungslage vom 25. Oktober 1943. &lt;/br&gt; a.) Berücksichtigung der Winterbevorratung und Versorgung der 9500 Cetniks, Ustaschen, Gefangenen und Zivilbevölkerung; &lt;/br&gt; Dabei ist die Versorgung der 9.500 Ustaschen, Cetniks usw. im hiesigen Raum nicht in Rechnung gestellt. Es würden also hierfür noch täglich 12 to Laderaum möglich sein.&quot;}})&lt;/ref&gt; Takođe, u naredbi o snabdijevanju iz 114. divizije Wehrmachta s početka decembra 1943. godine, precizno je određeno dnevno sljedovanje četničkih jedinicâ u zoni odgovornosti divizije (najvjerovatnije je riječ o [[Dinarska divizija JVuO|Dinarskoj diviziji JVuO]] pod [[Momčilo Đujić|Đujićevom]] komandom):
{{izdvojeni citat|Od sada se četnicima izdaje sljedovanje koje se sastoji od: &lt;/br&gt; 1 porcija hljeba; 1 porcija povrća; 1 porcija namaza (mast ili marmelada); 1 porcija soli; 2 porcije napitka; 1 porcija duhana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=822&amp;rec=315&amp;roll=1295 NARA, T315, Roll 1295, frames no. 000815—000816.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Verpflegung der Cetniks: &lt;/br&gt; Als Verpflegung für Cetniks sind ab sofort nur folgende Portionen auszugeben bezw. zu empfangen: &lt;/br&gt; 1 Brotportion, &lt;/br&gt; 1 Gemüseportion, &lt;/br&gt; 1 Brotaufstrichportion (Fett oder Marmelade), &lt;/br&gt; 1 Salzportion, &lt;/br&gt; 2 Getränkeportionen, &lt;/br&gt; 1 Tabakportion.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Posebna direktiva za snabdijevanje br. 65/43 (2.12.43)}}

{{izdvojeni citat|Četnici dobijaju snabdijevanje u skladu sa listama imena koje se stalno kontrolišu; municija za pješadijsko naoružanje se izdaje povremeno, uz strogu kontrolu potrošnje; svaki četnik nosi zvaničnu iskaznicu – oni bez iskaznice se hapse i razoružavaju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=342&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000338.] ({{jez-njem|&quot;Die Division gewährt den nach eigenen Wünschen beweglich und abseits ihrer Wohnorte eingesetzten Cetniks Verpflegungszuschüsse. Der Verpflegungsempfang wird nach namentlichen Listen getätigt, die Verteilung wird überwacht. Nach den gleichen Richtlinien werden von Zeit zu Zeit Gewehr– und MG–Munition im Rahmen des nachgewiesenen Verschusses ausgegeben. Der Verbrauch wird nach der jeweiligen Lage auch einigermassen genau überprüft. Jeder Cetnik muss einen namentlichen Ausweis mit der Nummer seiner Handwaffe (Gewehr– oder Pistolen–Nr.), der Unterschrift des zuständigen Kommandanten und des Ic der Division versehen, besitzen. Ohne Ausweis angetroffene Cetniks werden im Einvernehmen mit den Cetnik–Führern festgenommen und entwaffnet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima (5. novembar 1943).}}

U izvještaju [[114. lovačka divizija|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. detaljno se opisuje saradnja jedinica [[Wehrmacht]]a sa snagama pod komandom vojvodâ [[Momčilo Đujić|Momčila Đujića]], [[Mane Rokvić|Maneta Rokvića]] i [[Radomira Ðekića Ðeda]]. Njemački oficiri zaključuju da okupator ima veliku korist od četnika:

{{izdvojeni citat|Četnički vojvoda Mane Rokvić može se opisati kao apsolutno pouzdan. Već je pružio vrijedne usluge u oblasti [[Bosanski Petrovac|Bos. Petrovca]] gdje je bio raspoređen u prethodnici tokom čitavog napredovanja divizije, svuda uspostavljajući kontakt sa lokalnim četničkim jedinicama i značajno doprinoseći uspostavljanju povjerenja civilnog stanovništva u njemački Vermaht. Njegove mjere za održavanje discipline među četnicima i njegov oštar obračun sa sumnjivim [licima] i banditima dobro su poznati. [...] Iako se Đujić ne može smatrati potpuno pouzdanim, njegova podrška u borbi protiv komunizma trenutno je dragocjena. Divizija će učiniti sve što je u njenoj moći da ga u javnosti prikaže toliko pronjemački nastrojenim kako bi njegov povratak u neprijateljski tabor jednog dana bio onemogućen. [...] Četnički vojvoda Ðedo potiče iz Crne Gore i pristalica je pokreta Koste Pećanca, koji je, na osnovu prethodnog iskustva, održavao jasnu distancu od pokreta DM. Ðedo ostavlja veoma dobar lični utisak, izrazito je drzak [u borbi] protiv bandita i sumnjivih, i jasno je naklonjen njemačkom Vermahtu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=341&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000337—000341.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Der Cetnik–Vojvode Mane Rockvic [sic!] ist als unbedingt zuverlässig zu bezeichnen. Er hat bereits im Raum Bos. Petrovac wertvolle Dienst geleistet und war auch während des ganzen Vormarsches der Division bei der Spitze eingesetzt, stellte überall die Verbindung mit den örtlichen Cetnik–Einheiten her und hat in starken Masse für die Begründung des Vertrauens der Zivilbevölkerung zur deutschen Wehrmacht beigetragen. Seine Massnahmen zur Erhaltung der Disziplin unter den Cetniks, sein scharfes Durchgreifen gegen Verdächtige und Banditen, sind bekannt. &lt;/br&gt; Wenn auch Djujic als nicht voll zuverlässig angesehen werden kann, so ist aber seine Unterstützung im Kampf gegen den Kommunismus z.Zt. wertvoll. Seitens der Division wird alles versucht werden, um ihm in der Öffentlichkeit soweit als deutschfreundlich herauszustellen, dass ihm eines Tages der Rückzug in das feindliche Lager unmöglich gemacht wird. &lt;/br&gt; Der Cetnik–Vojvode Dzedo stammt aus Montenegro, ist Anhänger Richtung Kosta Pecanac, die nach bisherigen Erfahrungen klaren Abstand zur D.M.–Bewegung gehalten hat. Dzedo macht persönlich einen sehr guten Eindruck, ist ein ausgesprochener Draufgänger gegen Banditen wie Verdächtige und der Deutschen Wehrmacht eindeutig zugeneigt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima od 5. novembra 1943.}}

{{izdvojeni citat|Glavna komanda predlaže stvaranje oficirske ispostave pri štabu XV brd. korpusa za nadzor i vođenje četničkih grupâ koje se koriste za zaštitu cesta za snabdijevanje, željezničkih pruga i važnijih ratnih pogona.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=554&amp;broj=90 NARA, T314, Roll 554, frame no. 000084.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. beantragt Schaffung einer Offz.–Planstelle beim Stab XV.Geb.A.K. zur Überwachung und Anleitung der Cetnikverbände, die zur Sicherung von Nachschubstrassen, Eisenbahnen und kriegswichtiger Anlagen eingesetzt sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan od četničkih komandanata koji se dosljedno isticao kontinuiranom kolaboracijom sa njemačkim okupatorom bio je vojvoda [[Uroš Drenović]]. Nadležni okupacioni organi bili su zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje s Drenovićem, što se vidi i iz izvještaja XV brdskog armijskog korpusa od 26. XI 1943, u kom se pohvaljuje njegovo „lojalno držanje“:

{{izdvojeni citat|Predmet: &lt;/br&gt; Nemačka komanda za vezu kod četničkog vođe Drenovića: &lt;/br&gt; Četnička grupa Drenović z. i j-z od Banje Luke od jedno 1500 ljudi ima već godinu i po prema nemačkom Vermahtu i prema hrvatskoj državi lojalno držanje, i naše izviđačke i bezbednosne akcije korisno podržava. U nekim slučajeva bili su podržani sa nešto municije. Hrvatska vlada razmatrala je ideju da dovede Drenovića u Sabor za predstavnika svih pravoslavnih. Komanda Kirhner (puk Brandenburg) poslala je u dogovoru sa obaveštajnim odeljenjem [korpusa] Drenoviću komandu za vezu, i postigla je značajne rezultate u pogledu specijalnih misija.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=560&amp;broj=390 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000384.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. XV G.A.K, Abt.Ic, Betr.: Dtsch.Verb.Kdo. bei Cetnikführer Drenovic. An Pz.A.O.K.2.Ic/AO, 26.11.43: Die Cetnikgruppe Drenovic w. u. sw. Banja Luka mit etwa 1500 Mann hat seit über 1 1/2 Jahre der deutschen Wehmacht und dem kroat. Staat gegenüber eine loyale Haltung eingenommen und die eigene Aufklärung und Sicherung stets wertvoll unterstützt. In einzelnen Fällen wurde sie mit Inf.Mun. unterstützt. Die kroatische Regierung hat die Berufung des Drenovic in den Sabor (Landtag) als Vertreter aller Pravoslaven erwogen. Das Kdo. Kirchner (Rgt.Brandenburg) hat im Einvernehmen mit der Abt.Ic für seine Zwecke ein Verbindungs–Kommando zu Drenovic entsandt und in kürzester Zeit wertvolle Ergebnisse im Sinne des Sonder–Auftrages erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 15. brd. korpusa, Obaveštajno odeljenje, za obav. odeljenje komande 2. okl. armije, 26.11.43.}}

Četnički su odredi na teritoriji marionetske NDH pružali veoma značajnu potporu njemačkim vlastima, bez koje ove ne bi uspjele efikasno održavati okupacioni sistem. U izvještaju [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] [[Wehrmacht]]a iz prve nedjelje decembra 1943. provijava upravo ovakvo gledište; istaknuto je, pak, da bi četnike trebalo (zbog „ispadâ prema hrvatskom stanovništvu“) ograničiti „na rad u srpskim selima“: 
{{izdvojeni citat|Budući da vlastite snage i ustaše nisu dovoljne da same umire i osiguraju golemo područje, divizija se ne može odreći suradnje četnika. Trenutačno, drugačije rješenje ne bi bilo moguće zbog nedostatka dodatnih snaga. No, ne zanemaruje se da se suradnja s četnicima ne čini dugoročno održivom zbog njihovih političkih ciljeva. Stoga će se i dalje jačati utjecaj ustaša, a time i hrvatske države, kako bi se postupno udaljili od četničkih snaga i deportirali oni [četnici] koji nisu mještani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=788&amp;rec=314&amp;roll=555 NARA, T314, Roll 555, frames no. 000782—000783.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Da die eigene Kräfte und die Ustascha allein zur Befriedung und Sicherung des weiten Raumes nicht ausreichen, kann auf eine Mitarbeit der Cetniks noch nicht verzichtet werden. Im Augenblick wäre eine Lösung von ihnen mangels anderer Kräfte nicht möglich. Es wird jedoch nicht verkannt, dass auf die Dauer eine Zusammenarbeit mit den Cetniks auf Grund ihrer politischen Zielsetzung nicht tragbar orscheint. Es wird daher der Einfluss der Ustascha und damit des kroatischen Staates weiterhin gestärkt werden, um allmählich von den Cetnik–Verbänden abrücken zu können, die nicht ortsansässigen abzuschieben. Der Anfang hierzu ist gemacht. Um die Unzuträglichkeiten zu beenden, die sich daraus ergeben, dass in rein kroatischen Gegenden die eingesetaten Cetnik–Verbände die Bevölkerung belästigen und auch ausplündern, ist in Durchführung, sie aus diesen Gebieten herauszuziehen und nur noch in Orten mit pravoslavischer Bevölkerung zu Sicherungszwecken einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Procjena situacije 264. pješadijske divizije (7.12.43)}}

Komanda Jugoistoka je istog dana izvijestila Vrhovnu komandu njemačkog Wehrmachta o sadjejstvu [[114. lovačka divizija (Nemačka)|114. lovačke divizije]] i četnika u borbi protiv snaga [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]]:
{{izdvojeni citat|114. lovačka divizija: čišćenje prostora oko [[Vrlika|Vrlike]] u saradnji sa četnicima završeno; neprijatelj je izgubio 22 mrtva i 20 zarobljenih; veliki plen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=78&amp;broj=89&amp;roll=331 NARA, T78, Roll 331, frame no. 6287993.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;114. JG. DIV: SAEUBERUNG IN RAUMES VRLIKA IM ZUSAMMENWIRKEN MIT CETNIKS NACH WEITEREN 22 FEINDTOTEN U. 20 GEFANGENEN BEI EINBRINGUNG GROESSERER BEUTE ABGESCHLOSSEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 6. decembra 1943 (7. decembar 1943.).}}

=== Borbe pod njemačkom komandom u Crnoj Gori (1943-1944) ===
{{main|Operacija Frühlingserwachen (1944)}}
[[File:Collaborationist Jakov Jovović with Germans on Cetinje.jpg|thumb|Četnički komandant [[Jakov Jovović]] sa svojim saborcima i Nemcima na [[Cetinje|Cetinju]], jesen 1943.]]

Od 17. do 24. oktobra [[1943]]. godine, njemačke okupacione snage su organizovale [[Operacija Balkanski klanac|operaciju Balkanski klanac]] (njem. ''Balkanschlucht''). Osnovni cilj operacije je bio likvidacija snagâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] i [[Divizija Garibaldi|Italijana]] koji su prešli na stranu partizana u Crnoj Gori, kao i ovladavanje [[Jadransko more|jadranskim]] zaleđem. Pored sopstvenih snaga, njemački okupator je za ovu priliku angažovao dva italijanska fašistička puka (oko devet bataljona), čiji su štabovi bili u [[Bar]]u i [[Podgorica|Podgorici]], kao i muslimansku fašističku miliciju i ostatke četnika Draže Mihailovića.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/151_5.pdf&lt;/ref&gt; Dakle, pored dvije divizije [[Wehrmacht]]a, u operaciji je učestvovalo i oko 5.000 [[Balli Kombëtar|balista]], talijanskih fašista i četnika.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/33_9.pdf&lt;/ref&gt; U depeši Vrhovnoj komandi JVuO od 20. oktobra 1943,&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, Knjiga predatih depeša CG—3, Depeša br. 211.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Др Радоје Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941—1945, Обод, Цетиње, 1977, стр. 408.&lt;/ref&gt; delegat VK JVuO u Crnoj Gori i [[Sandžak]]u major [[Rudolf Perhinek]] piše o učešću crnogorskih četnika na strani okupatora u ovoj [[Sile Osovine|osovinskoj]] operaciji: 
{{izdvojeni citat|Žalosno ali tačno. Da nisu Nemci angažovali ovolike snage, nas ovde više ne bi bilo, jer se više niko nije hteo boriti, već samo begati, ali nije se više imalo kud... Mi se izvlačimo i gledamo da smo pozadi njih, da bi iskoristili njihovu borbu sa komunistima i uništavanje istih.}}

Informacija o potpunoj potčinjenosti četničkih jedinica u okupiranoj Crnoj Gori njemačkim vlastima, kao i tijesnim vezama sa kvislinškom ''Narodnom upravom'' koju je okupator formirao, Draži Mihailoviću je bila dostavljena 1. decembra 1943. godine iz štaba majora [[Petar Baćović|Petra Baćovića]] (pseudonim »Nav-Nav«):
{{izdvojeni citat|Nemci daju oružje i odelo s a s d j k a c a m a [nedešifrovana riječ; moguće &quot;žandarmima&quot; — prim.] i nešto plate. Milicija će biti formirana kao prava vojska. Za komandanta cetinjskog bataljona major Zdravko Kasalović. Za nikšićki bataljon Boško Pavić, a mene su naimenovali za komandanta žandarmerijskog bataljona za srez šavnički. Pojava Narodne uprave i svega ovoga što se sada stvara, nije izraz želje niti naroda niti naša, već je ovo nužno zlo, između dva zla, jer drugog izlaza nema. Mi nismo u stanju samo pomoću naroda da ma šta učinimo bez pomoći Nemaca.&lt;ref&gt;AVII, kut. 276, reg. br. 7/1-35.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 47, str. 89.&lt;/ref&gt;}}

[[Ljubomir Lazarević]], inženjer iz [[Kolašin]]a (pseudonim »Bene«), 28. januara 1944. godine obavještava Dražu Mihailovića da četnici u Crnoj Gori sarađuju sa njemačkim okupacionim vlastima u svakom obliku:
{{izdvojeni citat|Svi komandanti u Crnoj Gori primili su saradnju sa Nemcima, potpisali obavezu a sa ostatcima vojske nalaze se u žici, ili u neposrednoj blizini nje. Nema ni jedne grupe u šumi koja bi pretstavljala našu borbu, oko koje bi se moglo okupljati. Vukadinović isto tako nalazi se u Podgorici ili u okolini. Nagovešteni dolazak Srbijanske vojske pozdravljen je burno svuda, ali dolazak Ljotićevaca učinio je Ljotićevce vrlo aktivnim i prete da ko god ne bude s njima, on je komunista. Po varošima teško će se iko održati jer ta formula svakoga će staviti pod udar okupatora kao komunistu. Ovaka saradnja sa njima je nemoguća, jer ovi traže prilazak njima, ne saradnju. Po selima Crne Gore gospodare komunisti. Naše akcije vrše se samo u cilju osiguranja ili odbrane nemačkih kolona. Nemačke snage na ovom terenu vrlo su male i nesposobne za ma kakvu širu akciju. Do sada nema ni izgleda na akciju. Svako dalje čekanje, pogoršava našu situaciju. Narod gubi veru u našu dobru volju i našu sposobnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}
[[File:Chetniks and Germans in Podgorica 1944.jpg|thumb|Četnički komandanti i njemački okupatori u [[Crna Gora|Crnoj Gori]]. [[Đorđije Lašić]] (prvi zdesna), šef njemačke uprave za Crnu Goru pukovnik Hajnke (treći zdesna) i Jakov Jovović (drugi slijeva) u [[Podgorica|Podgorici]], proljeće 1944.]]

Krajem februara i početkom marta 1944. godine, u tzv. [[staroj Crnoj Gori]] (preciznije u [[Katunska nahija|Katunskoj nahiji]]) organizovana je [[Operacija Bura (1944)|operacija »Bura«]]. Specifičnost ove operacije ogleda se u činjenici da su za njeno izvođenje većinu ljudstva obezbijedili četnici, dok su oficiri iz Feldkomandanture na [[Cetinje|Cetinju]] i komandant mjesta [[Podgorica|Podgorice]] rukovodili borbenim djejstvima:
{{izdvojeni citat|1.) Sumarni i iskustveni izveštaj: Operacija »Bora« od 27. 2. do 3. 3. 44. Sprovedena je četnička operacija »Bora«, pod nemačkom komandom, radi čišćenja rejona Danilovgrad — Čevo — Cetinje — Podgorica.

2.) Jedinice koje su učestvovale:

4000 ljudi nacionalne žandarmerije, milicije, 215. abver-trup, jedna brdska baterija iz ratnog plena, lovačko poterno odeljenje 181. peš. div. [...]

5.) Sprovođenje:

U delom. oštrim borbama, kolone, koje su nastupale od i,, ji., i j., polako su osvajale teren. 29. 2. zauzeto je Čevo. Neprijatelj (jačine 250 ljudi) izvukao se prema sz. Posle odlaska nemačkih snaga i započinjanja neprij. protivnapada, četnici su se delom, u paničnom strahu, povukli na svoje polazne položaje. Neprijatelj je ponovo zauzeo teren očišćen operacijom.

6.) Gubici neprijatelja:

32 mrtva, 68 ranjenih, 23 zarobljena.

Plen:

2 p. mitr., 1 mitr., 15 pušaka, 1 radio-stanica, propagandni materijal i hrana.

Sopstveni gubici:

20 mrtvih, 31 ranjen, 46 nestalih.

7.) Iskustva:

a) Građanska zaštita, usled nedovoljne opremljenosti i slabog borbenog morala, nije pogodna za izvršavanje borbenih zadataka; žandari, milicija, četnici, uz učešće nemačkih trupa, podesni za borbene zadatke i zadatke osiguranja...

e) Prilikom sličnih operacija preduslovi za uspeh su učešće nemačkih trupa, podrška teškim naoružanjem i veza do pojedinih borbenih grupa.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_30.htm Izveštaj Komande 21. brdskog armijskog korpusa od 9. marta 1944. Komandi 2. oklopne armije o zajedničkoj nemačko-četničkoj operaciji »Bora« protiv jedinica 2. korpusa NOVJ na prostoru Danilovgrad — Cetinje — Podgorica]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;broj=72&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000065.]&lt;/ref&gt;|Izvještaj komande 21. brdskog korpusa o rezultatima operacije »Bura« od 9. marta 1944. godine}}

[[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. nemački korpus]] u Crnoj Gori pokrenuo je [[10. april]]a [[1944]]. [[Operacija &quot;Frilingservahen&quot; (april-maj 1944)|operaciju &quot;Frilingservahen&quot;]], uz masovno učešće četnika. Operacija je pripremljena u saradnji sa [[Pavle Đurišić|Pavlom Đurišićem]] i započeta tako što su četnici zajedno sa Nemcima iz nemačkih garnizona napali na slobodnu teritoriju. Plan napada je bio sledeći:
{{izdvojeni citat|'''Đurišićeve snage''':

Prva borbena grupa, 700 ljudi, iz si. pravca preko rejona 5 km j. Bijelo Polje za Mojkovac.

Druga borbena grupa, 1200 ljudi, pod komandom Đurišićevog Operativnog štaba, od Brodareva preko Šahovića za Mojkovac — Kolašin.

Treća borbena grupa, 1000 ljudi, od sredine puta Pljevlja — Prijepolje pravcem Mojkovac. Četvrta borbena grupa, 1500 ljudi, od Pljevalja pravcem Mojkovac. Mojkovac treba da bude dostignut za 2 dana. Posle toga skretanje glavnine u rejon z. Tara — sz. Kolašin — Mojkovac.

'''Nemačke snage''':

1 ojač. mot. č. prodire od Brodareva do Bijelog Polja.

1 ojač. mot. č. od Pljevalja do prelaza preko Tare 22 jjz. Pljevlja.

Bat. [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]], 600 ljudi, sledi nemačke snage za Bijelo Polje, onda skreće za Mojkovac. Milicija iz Brodareva, 700 ljudi, čisti svoj rejon i prodire od Brodareva ka jjz.

Početak napada: 10. 4. 44.

[[181. pešadijska divizija (Nemačka)|181. peš. div.]] obezbediće odgovarajuće informisanje četničke Grupe &quot;Jug&quot; (major Lašić i Bukatonović [pogreška; vjerovatno je u pitanju major [[Savo Vukadinović]] — prim.] u Podgorici) kao i Grupe &quot;Nikšić&quot;.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=364&amp;rec=314&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000357.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Obaveštenje Komande 21. brdskog korpusa Komandi 181. brdske divizije od 08.04.1944., Vojnoistorijski institut, NAV--T-314, r. 663, s. 357.&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u NDH (1944) ===
[[File:August Šmidhuber, komandant 7. SS divizije, Todor Perović, lekar Trebinjskog korpusa i kapetan Milorad Vidačić, komandant Trebinjskog korpusa JVuO.jpg|thumb|Žena u crnini moli za milost Milorada Vidačića, komandanta Trebinjskog korpusa JVuO. Prisutni su još [[August Schmidhuber]], komandant 2. puka [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS divizije]] (prvi lijevo), Todor Perović, predstavnik četničke komande istočne Bosne i Hercegovine (drugi lijevo) i neimenovani oficir [[Schutzstaffel|SS]]-a. Fotografija je nastala tokom njemačke [[Operacija Gama|operacije Gama]] protiv partizana u [[Istočna Hercegovina|istočnoj Hercegovini]] (ljeto/jesen 1943. godine).&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2015/08/bk0034.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0034 | Photo | SS-Freiwilligen-Gebirgs-Division &quot;Prinz Eugen&quot;]&lt;/ref&gt;]]

Kolaboracija četnika u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] sa njemačkim okupacionim snagama postala je intenzivnija tokom zime 1943-1944, makar u slučaju hrvatskih kvislinških snaga i četnika bila pod neprestanom tenzijom. Podaci navedeni u izvještaju generala [[Edmund Glaise von Horstenau|Glaisea von Horstenaua]] od 26. februara 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=236&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000236.]&lt;/ref&gt; zasnovani na službenim podacima NDH otkrivaju opseg kolaboracije: 11. februara bilo je na teritoriju NDH trideset i pet posebno imenovanih četničkih grupa sa procijenjenih 23.300 ljudi pod oružjem. Neke manje jedinice su brojale od 200 do 400 pripadnika, dok su ostale, poput [[Momčilo Đujić|Đujić]]eve grupe, imale i do 2.500 vojnika i oficira. Od toga je s Nijemcima i vlastima NDH kolaboriralo devetnaest grupa (ukupno 17.500 ljudi); šesnaest ostalih grupa s oko 5.800 ljudi ubrajane su u pobunjene četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=237&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000237—000240.]&lt;/ref&gt; S iznimkom odreda vojvode [[Uroš Drenović|Uroša Drenovića]] u sjeverozapadnoj Bosni (oko 400 ljudi), kojeg su vlasti NDH smatrale potpuno lojalnim, za sve druge četničke kolaborirajuće grupe ustaške su vlasti držale da se prema Nijemcima odnose osobito prijateljski kako bi od njih izvukle što više oružja i municije, dok se istovremeno drže neprijateljski prema NDH.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_64.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje KOLABORACIJA IZVAN SRBIJE DO OKTOBRA 1944.]&lt;/ref&gt;

Iako se vojvoda [[Radivoje Kerović]], komandant [[Majevica|majevičkih]] četnika, u Horstenauovom izvještaju ubraja među »pobunjene četnike« (i to kao prvi na spisku, dok se za njegov odred tvrdi da ima 1000 ljudi, tj. da je najbrojniji), u dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 18. februar 1944. godine njegova lojalnost uopšte nije dovedena u pitanje:
{{izdvojeni citat|Upit kod [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]] u vezi snabdijevanja municijom Kerovića koji se smatra lojalnim, i 200 ljudi tzv. [[Zeleni kadar|zelenog kadra]], koji se bore protiv crvenih zapadno od [[Koviljača|Koviljače]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=17&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000013.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beim Pz.AOK. 2 wird angefragt, ob Bedenken bestehen gegen Unterstützung mit Munition der im Raume westlich Koviljaca stehenden Cetniks des Kerovic, die als loyal angesehen werden und 200 Mann des sog. &quot;Grünen Kaders&quot; in Kampf gegen die Roten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnog zapovjednika Jugoistoka (18. februar 1944.)}}

Od 23. do 25. januara 1944. godine, na području između [[Knin]]a i [[Kistanje|Kistanja]] organizovana je [[Operacija Frühlingswetter|operacija »Frühlingsgewitter«]]. Vodeći borbe protiv jedinicâ iz sastava [[19. sjevernodalmatinska divizija NOVJ|19. divizije NOVJ]], operaciju su izveli dijelovi [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] Wehrmachta, zatim 92. motorizovani grenadirski puk i 3. bataljon 98. brdskog lovačkog puka [[1. brdska divizija (Njemačka)|1. brdske divizije]]. Njemačkom okupatoru pridružile su se snage lokalnih četnikâ, najvjerovatnije iz [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]]. U izvještaju 264. pješadijske divizije od 25. januara 1944, poslatom Komandi [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|15. brdskog armijskog korpusa]], njemačkim gubicima tokom operacije pribrojani su oni iz četničkih redovâ:
{{izdvojeni citat|
Sumarni izveštaj »Frilingsgeviter«:

1.) Delimičan ogorčeni otpor neprijatelja kod Ervenika, Bratiškovaca, Kistanja, Radučića slomljen je energičnim zahvatom. Banditi iznenađeni prodorom 92. gren. p. (mot.) od sz. prema Kistanju.

2.) Gubici:

A.) sopstveni: 1 poginuo, 3 ranjena, 1 četnik poginuo.

B.) neprijatelj: 66 poginulih izbrojano, procenjuje se daljih 60 do 70 poginulih i ranjenih. 35 zarobljenika u eng. uniformama iz Štaba 19. dalm. div. i 5. brig.

C.) Zaplenjeno: 1 mitr., 3 puš. mitr., 42 autom., 2 pt puške, 1 l. minob., 1 telefon, 46 karab., 30 eng. mina, 10.000 metaka peš. mun., 60 kom. mina za 1. minob., 3 engl. bicikla.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_21.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 25. januara 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o sopstvenim i neprijateljskim gubicima u operaciji »Frilingsgeviter« na prostoru Knin — Kistanje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=293&amp;rec=314&amp;roll=561 NARA, T314, Roll 561, frame no. 000287.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;ABSCHLUSSMELDUNG ”FRUEHLINGSGEWITTER”: &lt;/br&gt; 1.) TEILWEISE HEFTIGER FEINDWIDERSTAND BEI ERVENIK, BRATISKOVCI, KISTANJE, RADUCIC WURDE IM ENERGISCHEN ZUGREIFEN GEBROCHEN. BANDITEN DURCH EINBRUCH GREN. RGT. (MOT) 92 VON NW NACH KISTANJE UEBERRASCHT. &lt;/br&gt; 2.) VERLUSTE: &lt;/br&gt; A.) EIGENE: 1 TOTER, 3 VERWUNDETE, 1 CETNIK TOT. &lt;/br&gt; B.) FEIND: 66 GEZAEHLTE TOTE, 60 BIS 70 WEITERE TOTE UND VERWUNDETE GESCHAETZT. 35 GEFANGENE IN ENGL. UNIFORM VON STAB 19. DALM. DIV. UND ROEM. 5. BRIG. &lt;/br&gt; C.) BEUTE: 1 S.MG., 3 LE. MG., 42 MP., 2 PZ. BUECHSEN, 1 LE. GR. W., 1 FERNSCHRECHGERAET, 46 KARAB., 30 ENGL. MINEN, 10000 SCHUSS INF. MUN., 60 SCHUSS LE. GR.W. MUN., 3 ENGL. FAHRRAEDER.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}
[[File:Hercegovački četnici i njemački vojnici s narodnim herojem Miletom Okiljevićem uoči njegovog strijeljanja juna 1944.jpg|thumb|Pripadnici [[369. legionarska divizija|369. „Vražje“ divizije]] i četnici Gatačke brigade Nevesinjskog korpusa JVuO sa vezanim [[Miletom Okiljevićem]], zamjenikom političkog komesara II čete I bataljona XI hercegovačke brigade, zarobljenim u borbama za Gat 15. maja 1944. godine (istog mjeseca je i strijeljan). Okiljević je proglašen 1951. godine za [[Narodni heroj Jugoslavije|narodnog heroja Jugoslavije]].&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2017/10/bk0272.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0272 | Photo | 369. (kroatische) Infanterie-Division]&lt;/ref&gt;]]

Vojvoda [[Dobroslav Jevđević]] je, pored Momčila Đujića i [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]], vjerovatno najdalje otišao u kolaboraciji s njemačkim okupatorom, kada su u pitanju četničke jedinice van teritorije okupirane Srbije. Nakon kapitulacije Italije, boravio je u Rimu okupiranom od nacista. Nakon toga, našao se u Trstu, gdje je uspostavio čvrste veze s njemačkom obaveštajnom službom:
{{izdvojeni citat|Ja sam javio Đujiću da preko naših ljudi u Sušaku i Trstu prihvate naše oficire koji idu iz Italije i upućuje u Liku i zap. Bosnu. Ovo sam javio i našima u Rim. Kap. Đaković javlja da su Nemci pobili oko 14000 partizana na prostoriji Crikvenica — Sušak — Rijeka, od kapitulacije Italije do danas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 20. februara 1944, poslatom majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]], komandantu Zapadne Bosne JVuO, kapetan [[Ilija Jevtić]] piše o totalnoj subordinaciji [[Dinarska divizija|Dinarske divizije]] Nijemcima, koji u potpunosti kontrolišu četnike pod komandom vojvode Đujića:
{{izdvojeni citat|Sem samog vojvode Đujića i jednog malog broja četnika, svi četnici Dinarske oblasti (oko hiljadu devet stotina i nekoliko) nalaze se pod nemačkom komandom. Hranu, odeću, obuću, cigarete i novac svaki četnik i njegov starešina prima kao i nemački vojnik odn. oficir. Svu municiju i oružje primaju takođe od Nemaca. Četnici pod nemačkom komandom nalaze se po bunkerima počev od Knina do Šibenika i Splita. U pojedinim bunkerima su izmešani, pola četnici pola ustaše. Nemački oficiri dolaze na Kosovo polje u četničku diviziju, a isto tako naši četnički oficiri i ostale starešine na čelu sa Đujićevim načelnikom štaba odlaze u Nemačku diviziju. Voze se na nemačkim automobilima kroz Knin i t.d. Jednom rečju između četnika i Nemaca postoji najtešnja saradnja i nemačka puna kontrola nad radom četnika. Jedino se pop Đujić, kao komandant divizije, sa svojom užom pratnjom ne pojavljuje pred njima.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_78.htm Izveštaj kapetana Ilije Jevtića od 20. februara 1944. komandantu zapadne Bosne o svom radu i saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji i Lici]&lt;/ref&gt;}}

Njemački poručnik [[Reinhard Kopps]], poznatiji kao ''Konrad'', bio je šef jedne obavještajne grupe [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]. Kada je 3. marta 1944. došao iz [[Beograd]]a u [[Dalmacija|Dalmaciju]], sobom je doveo nekoliko [[ZBOR|ljotićevaca]], između ostalih i Roka Kaleba, pripadnika antikomunističke organizacije »[[Beli Orlovi]]«. Od ostataka Đačkog bataljona (ranije: Splitsko-šibenska četa), koji su uglavnom bili ljotićevci, i dijela četnika koje mu je ustupio vojvoda Đujić, poručnik Kopps je formirao odred »Konrad« čiji je zadatak bio da vrši diverzije na partizanske štabove, organe narodne vlasti, ubija simpatizere NOP-a i da spriječi veze iz unutrašnjosti sa jedinicama i štabovima NOVJ na otocima. Grupa »Konrad« brojila je oko 30 ljudi — četnika i Nijemaca, sa sjedištem u selu [[Zablaće]], pokraj [[Šibenik]]a.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_167.htm Izveštaj Štaba Dinarske četničke oblasti od 29. maja 1944. komandantu oblasti o akciji Grupe &quot;Konrad&quot; protiv pripadnika NOP-a na području Dalmacije]&lt;/ref&gt; U izvještaju koji je 11. marta 1944. godine uputio komandi [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]], o suradnji sa četnicima vojvode Đujića Kopps je zapisao sljedeće:
{{izdvojeni citat|''Predmet: Četničke jedinice u sjevernoj Dalmaciji.'' 

Četnici su u sjevernoj Dalmaciji grupisani u jednu [[Dinarska divizija JVuO|diviziju »Dinara«]], čiji se štab nalazi u [[Kosovo polje (Dalmacija)|Kosovu]], 11 km južno od Knina. Komandovanje je u rukama vojvode Momčila Đujića, uz podršku majora Kapetanovića i kapetana Mijovića. Jačina grupâ, podređenih ovoj komandi, trenutno iznosi oko 6500 ljudi. Utjecajna zona se poklapa sa rajonom naseljenim Srbima unutar trokuta [[Knin]]—[[Šibenik]]—[[Zadar]] i doseže do zone [[Lika|Like]]. Operaciona zona je cijeli ovaj trokut, a naročito veće komunističke, partizanske oblasti, koje su naseljene Hrvatima. Do sada su vojne operacije izvođene u suradnji sa njemačkim divizijama, o čijim su rezultatima ove izvještavane. Znatni dijelovi ovih četničkih jedinica angažirani su na osiguranju njemačkih puteva za dotur.

Posmatrano s vojne strane, trenutno se četnička suradnja sa njemačkim jedinicama ocjenjuje kao pozitivna. Na osnovu snaga, koje nam se ovdje nude, može se zaključiti da ona nije iskorištena u potpunosti, ali i ono što je do sada učinjeno upućuje na činjenicu, da bi njihovo dalje angažiranje u vojnom pogledu za nas bilo povoljno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_21_10.pdf#page=1414 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu, Narodnooslobodilačka borba u Dalmaciji, knjiga 10: siječanj—ožujak 1944. godine (tom 21, dokument br. 402, str. 1414—1418.)]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=696&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000692.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr. Cetnik–Verbaende Norddalmatien. &lt;/br&gt; In Norddalmatien sind die Cetniks in einer Division &quot;Dinara&quot; zusammengefasst, deren Hauptquartier in Kosovo, 11 km s. Knin, liegt. Die Fuehrung liegt in den Haenden des Wojwoden Momcilo Djujitsch, der seinerseits unterstuetzt wird von Major Kapetanowitsch und Hauptmann Miowitsch. Die Staerke der diesem Kommando unterstellten Gruppen belaeuft sich z.Zt. auf etwa 6500 Mann. Das Einflussgebiet stimmt ueberein mit dem serbischen Siedlungsraum innerhalb des Dreiecks Knin–Sibenik–Zara und reicht bis ins Lika–Gebiet hinein. Operationsgebiet ist dieses gesamte Dreieck, insbesondere die in ihm liegenden groesseren, kroatisch besiedelten kommunistischen Partisanbereiche. Militaerische Operationen wurden bislang in Zusammenarbeit mit deutschen Divisionen durchgefuehrt und deren Ergebnisse dorthin gemeldet. Darueber hinaus sind wesentliche Teile dieser Cetnik–Verbaende zur Sicherung deutscher Nachschubstrassen eingesetzt. &lt;/br&gt; Militaerisch gesehen ist somit die Zusammenarbeit der Cetniks mit deutschen Verbaenden zur Zeit positiv zu beurteilen. Sie fuehrt wohl noch keineswegs zu voller Ausnutzung der sich hier uns anbietenden Kraefte, doch berechtigt das bisher Geleistete zu der Auffassung, dass ein weiterer Einsatz sich fuer uns militaerisch guenstig auswirken muss.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj jedinice »Konrad« od 11. ožujka 1944. Komandi Druge oklopne armije o četničkim jedinicama u sjevernoj Dalmaciji}}

Na osnovu svega iznesenog, poručnik Konrad predlaže nadređenim: „Što se tiče upotrebe četničkih jedinica sjeverne Dalmacije u vojne svrhe, treba reći da one predstavljaju samo nastavak prakse talijanskih jedinica. Uz to se prije svega mora dodati i to, da se Talijani nikada nisu usuđivali — i pored svih hrvatskih suprotnih tvrdnji — da u većem obimu sprovedu vojnu suradnju, jer oni nisu željeli da se ojačaju četnici, tada još neoprobani u težoj političkoj situaciji. Dok su Talijani sprovodili samo djelomične operacije, danas je, uz strogu kontrolu i rukovođenje, moguća mnogo obimnija mobilizacija četničkih jedinica. Đujić nam je rekao da će se njegove jedinice, nakon čišćenja partizanskih oblasti u dalmatinskom području, angažirati tako što će u suradnji sa njemačkim komandama izvršiti zapriječavanja Titovih kanala za snabdijevanje. Na osnovu ovdje poznatih činjenica ovo izgleda apsolutno moguće.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=700&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000696.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zur militaerischen Verwendung der Cetnikverbaende Norddalmatiens ist zu sagen, dass sie nur eine Fortsetzung der italienischen Verbindungen darstellen wuerde. Dazu muss allerdings hinzugefuegt werden, dass die Italiener es niemals gewagt haben – trotz aller gegenteiligen wiederholten kroatischen Behauptungen – in grossem Stil militaerische Zusammenarbeit durchzufuehren, da sie die damals noch nicht erprobten Cetniks in einer im uebrigen noch unreiferen groesseren politischen Lage nicht zu stark werden lassen wollten. Waehrend somit die Italiener nur Teilunternehmen durchfuehrten, waere bei straffer Kontrolle und Steuerung der Cetnikverbaende heute ein Heranziehen in weit groesserem Umfang moeglich. Djujitsch hat sich uns gegenueber bereiterklaert, seine Verbaende nach Saeuberung der Partisanengebiete im dalmatinischen Raum so einzusetzen, dass in Zusammenarbeit mit deutschen Dienststellen eine Sperrung der Versorgungskanaele Titos erfolgt. Auf Grund der hier bekannten Unterlagen erscheint dies vollkommen moeglich.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Helmuth von Pannwitz and Chetniks.jpg|thumb|Njemački general [[Helmuth von Pannwitz]], zapovjednik [[15. SS kozački konjanički korpus|15. SS kozačkog korpusa]], u društvu četničkih oficirâ s teritorije NDH.]]

U izvještaju Višeg SS i policijskog vođe u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ''[[Gruppenführer]]a'' [[Konstantina Kammerhofera]] za mjesec mart 1944. godine, iskazano je stanovito nezadovoljstvo učinkovitošću četnikâ u Bosni i Hercegovini u borbi protiv NOVJ:
{{izdvojeni citat|Policijska oblast II ([[Sarajevo]]): [...] &lt;/br&gt; Borbena vrijednost četnika stacioniranih u policijskoj oblasti Sarajevo nastavila je opadati; borbe u okolici [[Višegrad]]a i [[Trebinje|Trebinja]] pokazale su da se oni mogu uspješno oduprijeti [neprijatelju] samo uz njemačku podršku. U [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], četnici nisu pokazali nikakvu vlastitu inicijativu tijekom izvještajnog perioda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=228&amp;rec=314&amp;roll=1548 NARA, T314, Roll 1548, frame no. 000222.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Polizeigebiet II (Sarajevo): &lt;/br&gt; Der Kampfwert der im Polizeigebiet Sarajevo stehenden Cetniks ist weiter gesunken, bei den Kämpfen im Raum von Visegrad und Trebinje hat sich gezeigt, daß sie sich nur mit deutscher Unterstützung erfolgreich zur Wehr setzen können. In Ostbosnien zeigten sich die Cetniks im Berichtsmonat ohne eigene Initiative.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj za mart 1944. godine Višeg SS i policijskog vođe u Hrvatskoj (6. IV 1944).}}

Konverzacija vođena između njemačkog opunomoćenog generala u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau|Edmunda Glaisea von Horstenaua]] i feldmaršala [[Wilhelm Keitel|Wilhelma Keitela]], prilikom posjete Hitlerovom glavnom štabu početkom marta 1944, otkriva kakva je bila percepcija statusa četnika u NDH od strane vojnog vrha Trećeg Reicha: „U [[Berchtesgaden|Berhtesgaden]]u ljubazno me je primio Kajtel. Informisao me je o toku razgovora sa [[Nikola Mandić|Mandić]]em i Perićem [predsjednik vlade i ministar vanjskih poslova NDH — prim.]. U više navrata morao sam da ga prekinem kako bih ga ispravio, a pre svega u pogledu četničkog pitanja. On je mislio da se četnici sastoje samo od nekoliko dobrovoljaca (skraćeno „Hiwis“, dolazi od nemačke reči „Hilfswilligen“, prim. prev.), koji služe u nemačkim divizijama.“&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 456.&lt;/ref&gt;

Njemački nadležni organi su ukazivali svojim višim komandama i na vidljivu diskrepanciju u domaćem antikomunističkom taboru u kontekstu »borbe protiv bandi«. Tako se u izvještaju 264. pješadijske divizije od 10. aprila 1944. na jednoj strani tvrdi da „hrvatske vlasti očigledno poseduju vrlo malo poverenja u trajno postojanje vlastite vlade“,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_43.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji]&lt;/ref&gt; dok se za četnike Dinarske divizije pod Đujićevom komandom navodi:
{{izdvojeni citat|Nasuprot ovom, četnike treba ceniti kao jedini pouzdani faktor borbe protiv komunističkih bandi. Oni raspolažu, pored jednog boljeg rukovođenja i organizacije, i potrebnom inicijativom u borbi protiv bandi za sopstvena obaveštavanja i poduhvate i redovno javljaju upotrebljive rezultate izviđanja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=494&amp;rec=314&amp;roll=562 NARA, T314, Roll 562, frames no. 000489—000490.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroat. Behoerden besitzen anscheinend nur geringes Vertrauen in der dauernden Bestand der eigenen Regierung. &lt;/br&gt; Im Gegensatz hierzu sind die Cetniks als einzig zuverlaessiger Faktor im Kampf gegen die kommunistischen Banden zu werten. Sie verfuegen neben einer besseren Fuehrung und Organisation ueber die im Bandenkampf notwendige Initiative zu eigenen Erkundungen und Unternehmen und melden regelmaessig brauchbare Aufklaerungsergebnisse.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. [[V SS korpusu]] iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], o držanju vojvode Momčila Đujića je data veoma povoljna ocjena:
{{izdvojeni citat|Đujić neupitni pristalica DM. Hrvatski državljanin, lojalno radi sa vlastitim trupama protiv komunista, nasilno mobiliše pravoslavce. Prema povjerljivom izvještaju, nedavno je više puta izrazio antibritanska osjećanja. Jačina: 7000. Jesu li Đujićeve jedinice na području V SS korpusa?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1208&amp;rec=314&amp;roll=565 NARA, T314, Roll 565, frame no. 001203.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Djujic einwandfrei DM Anhänger. Kroat. Staatsangehöriger, arbeitet mit eigener Truppe gegen Kommunisten loyal zusammen, zwangsmobilisiert Pravoslaven. In letzter Zeit nach V—Meldungen wiederholt englandfeindlich geäussert. Stärke 7000. Sind Djujic—Verbände im Bereich V. SS—Korps?&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 10. maja 1944, oficiri 15. brdskog korpusa navode da Nijemci snabdijevaju ukupno 6.318 četnika u NDH („Hrvatska borbena zajednica“). Za skrb 4.421 četnika starala se [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. divizija]], dok se o ostalih 1.897 brinula [[373. legionarska divizija|373. divizija]] Wehrmachta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=828&amp;rec=314&amp;roll=565 NAW, T-314, Roll 565, frame 000823: Zabilješka o broju četnika koje snabdijeva 15. brdski korpus (10. maj 1944.).]&lt;/ref&gt;

Sredinom srpnja 1944. godine, u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]] je organizirana [[Operacija Muholovka|operacija »Muholovka«]] ({{jez-njem|Fliegenfänger}}). U ratnom dnevniku [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] zabilježeno je da je izvođenje operacije povjereno [[13. SS oružana brdska divizija Handžar|13. SS brdskoj diviziji »Handžar«]] i lokalnim četnicima:
{{izdvojeni citat|14. 7. 1944: &lt;/br&gt; ''SS-brdska divizija »Handžar«'': &lt;/br&gt; Za operaciju »Fligenfenger«, čišćenje prostora [[Osmaci]] (25 km jugoistočno od [[Tuzla|Tuzle]] — aerodrom bandi), krenula su 2 ojačana bataljona i četnici.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_218.htm ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII — DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA — KNJIGA 4]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=960&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000820.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;W–SS–Geb.Div. Handschar: &lt;/br&gt; Zum Unternehmen &quot;Fliegenfänger&quot; Säuberung Raum Osmaci (25 SO Tuzla) (Bandenflugplatz) 2 verst. Btlne. und Cetniks angetreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Pored operacije »Fliegenfänger«, istočnobosanski četnički odredi (koji su brojali oko 13.000 ljudi) uzeli su, tokom proljeća i ljeta 1944. godine, učešća u više poduvhata koje je predvodila 13. SS brdska divizija, kao npr. »[[Operacija Maiglöckchen|Maiglöckchen]]«, »[[Operacija Vollmond|Vollmond]]«, »[[Operacija Heiderose|Heiderose]]« ili »[[Operacija Röslein|Röslein]]«. Oficiri [[Sicherheitsdienst|SS]]-a su bili u velikoj mjeri zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje sa četnicima. Dok je [[Hauptsturmführer]] Hermann Schifferdecker, zapovjednik 27. brdske lovačke pukovnije iz sastava divizije, decenijama nakon rata tvdio da je „saradnja između divizije i četnika bila (je) veoma mlaka”, kao i da su se četnici „javljali našem obavještajnom oficiru kada im je bila potrebna hrana ili municija”, komandant 13. SS brdske divizije [[Karl-Gustav Sauberzweig]] je ljeta te godine iskreno hvalio pripadnike JVuO:
{{izdvojeni citat|Nakon što ih naše trupe razbiju, partizani u povlačenju često upadaju u zasjede četničkih jedinica koje traže oružje... Tokom posljednjih operacija, četničke snage su se dobro pokazale u borbi. Uspostavljena je prihvatljiva, gotovo drugarska saradnja sa četnicima. Srpsko pravoslavno stanovništvo (sigurnosne zone) predstavlja jedini marljivi, konstruktivni i vitalni element na ovoj teritoriji. Kada je divizija tek stigla u (sjeveroistočnu Bosnu), među četnicima je zavladala panika zbog straha od muslimanske osvete. U međuvremenu, konstruktivniji među Srbima su shvatili da će divizija uključiti sve dijelove stanovništva u svoju misiju oslobađanja [od snagâ NOVJ — prim.]. To je, u određenom smislu, dovelo do svojevrsne saradnje.&lt;ref&gt;George Lepre, Himmler's Bosnian Division: The Waffen-SS Handschar Division 1943–1945. Atlgen, PA: Schiffer Military History, 1997, pp. 198–199. &lt;br /&gt; ({{jez-eng|&quot;With an estimated strength of over 13,000 effectives, the Četniks of northeastern Bosnia were divided into four large groups, with one each operating in the Posavina, Bijeljina, Tuzla, and Zvornik areas. &quot;The cooperation between the division and the Četniks was very loose,&quot; wrote one critical SS officer. &quot;Most of the time they simply reported to our intelligence officer when they needed food or ammunition.&quot; Sauberzweig was more optimistic: &quot;After being routed by our troops, retreating Partisans are often ambushed by Četnik units seeking weapons.... During the latest operations, the Četnik forces have fought well. An acceptable, almost comradely cooperation with the Četniks has emerged. The Serbian-Orthodox population of the (security zone) is the sole industrious, constructive, and vital element in the territory. When the division first arrived in (northeastern Bosnia), the Četniks panicked, fearing Muslim revenge. In the meantime, the constructive-minded Serbians have realized that the division shall include all portions of the population in its mission of liberation. This has led, in a certain sense, to a sort of cooperation.&quot;&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemački izveštaj iz jula 1944. godine ocenjuje da četnici Momčila Đujića broje oko 8.000 ljudi, od čega 7.000 naoružanih; ovi su dobro organizovani te neprijateljski orijentisani prema Englezima i bez engleske pomoći. Nijemci zaključuju da im oni zamjenjuju jednu do dvije divizije u Jugoslaviji:

{{izdvojeni citat|Jedinica Konrad [srednja Dalmacija]: Saradnja sa četnicima izvanredna. '''Oni zamenjuju jednu do dve divizije'''. Samo se oni bore — ustaše manje aktivne.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=790 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000781.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit der Truppe mit Cetniks hervorragend. Cetniks ersetzen 1 — 2 Divisionen. Nur sie kämpfen. Ustascha wenig aktiv.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj kapetana Merrema, drugog obaveštajnog oficira Komande Jugoistoka (Armijske grupe F) o inspekcijskom putu po Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u periodu 20. jun — 4. juli 1944.}}

Kapetan Merrem, njemački oficir koji je sastavio ovaj izvještaj, imao je samo riječi hvale na račun četnikâ Dinarske divizije JVuO i vojvode Momčila Đujića:
{{izdvojeni citat|[[373. legionarska divizija|373. pešadijska divizija]]: Saradnja sa četnicima vrlo dobra (1. lički korpus sa sedištem u [[Gračac]]u). Oni nemaju direktnu vezu sa Đujićem. Rukovođenje njima direktno od strane obaveštajnog odjeljenja divizije. Njihovim akcijama uvek prisustvuje nekoliko Nemaca koji kontrolišu isporuke municije i snabdevanja. [...] '''Oni su jedini stvarno korisni saborci''' [podvučeno u originalu — prim.]. Jedino od njih dolaze korisna obaveštenja o neprijatelju. [...] Jedan četnički komandant odaje utisak potpuno pouzdanog saborca, koji je i neprijateljski nastrojen prema Englezima. [...] Četnici su vrlo častoljubivi i drago im je kada Nemci primete njihove podvige. [...] Podoficir Bartl poznaje lično vojvodu Đujića. Đujić mu šalje čak i sopstvene naredbe u vezi s područjem [[Donji Lapac|Lapca]]. [Najbolja taktika protiv partizana sastoji se u upotrebi specijalnih jedinica] i kombinovanju četnika u jedinice snage jednog bataljona sa jednim nemačkim vodom sa radio stanicom i, po mogućstvu, teškim oružjem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=793 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Aussenstelle der 373. (kroat.) Div. – Uffz. Bartl. &lt;/br&gt; Sehr gute Zusammenarbeit mit Cetniks. (1. Lika–Korps Sitz Gracac.) Kein unmittelbarer Einfluss Djuic. Direkte Führung durch Ic–Aussenstelle. Bei Cetnik–Einsatz nehmen meist einige deutsche Soldaten teil. Dadurch Kontrolle der Munitions– und Verpflegungslieferung gewährleistet. &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; bezeichnet Bartl nur als Ausdruck im deutschen Schriftverkehr. Cetniks können diesen Begriff nicht und würden bei Bekanntgabe feindselige Haltung einnehmen. Cetniks sind die einzigen brauchbaren Mitkämpfer. Diese allein liefern auch brauchbare Feindmeldungen. &lt;/br&gt; Kurze Rücksprache mit einem örtlichen Cetnik–Führer ergab den Eindruck eines absolut zuverlässigen, sogar englandfeindlichen Mitkämpfer. &lt;/br&gt; Cetniks sind sehr ehrgeizig und sehen es gerne, wann ihre Taten von Deutschen beobachtet werden. Geschriebenes Wort (Flugblätter) gilt bei ihnen wenig. Das gesprochene Wort ist alles. Gute Flüsterpropaganda hat grossen Einfluss. &lt;/br&gt; Von Invasion sprechen Cetniks kaum. &lt;/br&gt; Uffz. Bartl kennt den Vojvoden Djuic persönlich. Djuic schickt ihm sogar die den Raum Lapac berührenden eigenen Befehle. &lt;/br&gt; Auf die Frage, wie man nach seiner Ansicht der kommunistischen Banden Herr werden könne, antwortete Uffz. Bartl: &quot;Durch andauerndes Jagen mit kleinen Jagdkommandos (Kleinkrieg nach Bandenart), durch Einsatz von Tarneinheiten und durch Zusammenfassen der Cetniks in Batl.–Stärke, dabei etwa 1 deutscher Zug mit Funk und möglichst mit schweren Waffen.&quot; &lt;/br&gt; Uffz. Bartl macht einen sehr guten Eindruck, scheint sich aber doch sehr viel zuzutrauen, wenn er behauptet, er könne die gesamten Djuic–Cetniks dahin bringen, wo wir sie haben wollen, falls er an die entsprechende Stelle gesetzt werden wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Visoka ocjena za doprinos četničkih formacijâ s teritorije marionetske NDH ratnim naporima njemačkog okupatora data je 25. jula 1944. godine i od strane nadležnih instanci iz [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]]:
{{izdvojeni citat|Hrvatska: [...] Četnici su, s obzirom na vlastitu slabost, naši prirodni saveznici u borbi protiv komunizma. '''Samo se oni bore'''! “Hrvatska borbena zajednica” postoji samo na papiru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=716&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000707.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks unter Berücksichtigung eigener Schwäche im Kampf gegen Kommunisten unsere natürlichen Verbündeten. Sie allein kämpfen! &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; steht nur auf dem Papier.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka od 25. jula 1944.}}

U izvještaju od 11. avgusta 1944, nakon proputovanja koje je Vojni zapovjednik Jugoistoka poduzeo u zoni odgovornosti V SS brdskog korpusa na teritoriju NDH, o tamošnjim četnicima te suradnji s njima kazano je:
{{izdvojeni citat|Dobro iskorištavanje četničkih komandanata. Zahtjev za premještaj [[369. legionarska divizija|369. pješadijske divizije]] zbog sve češćih incidenata između četnika, o čijoj suradnji divizija apsolutno ovisi, i hrvatskih pripadnika divizije. 369. pješadijska divizija se sastoji od otprilike 70% Hrvata. Zapovjednik divizije napominje da se najmanje 40% njih smatra nepouzdanim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=192&amp;broj=445 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000440.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gute Ausnutzung der Cetnikführer. Antrag auf Herauslösung der 369.I.D. da sich Zwischenfälle zwischen Cetniks, auf deren Zusammenarbeit Division unbedingt angewiesen, und kroat.Div.Angehörigen mehren. (Siehe Ic–Bericht). 369.I.D. besteht aus ca. 70 % Kroaten. Div.Kdr. bemerkt, dass hiervon minderstens 40 % als unzuverlässig anzusehen sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o posjeti OBSO-a zoni odgovornosti 5. SS brdskog korpusa od 7. do 11. avgusta 1944. godine (11.8.44).}}

Major Adolf von Ernsthausen je bio zapovjednikom 392. artiljerijske pukovnije iz sastava [[392. legionarska divizija|392. (hrvatske) pješačke divizije]], jedne od tri njemačko-hrvatske divizije (pored [[369. legionarska divizija|369. legionarske divizije]] i [[373. pješadijska divizija|373. pješadijske divizije]]). Kao veteran [[Prvi svjetski rat|Prvog svjetskog rata]] sa iskustvom ratovanja na [[balkanskom bojištu]], major von Ernsthausen biva upućen [[1944]]. godine u okupiranu Jugoslaviju. Von Ernsthausen će [[1959]]. godine objaviti ratne memoare pod naslovom ''Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944'' (“Vukovi [[Lika|Like]]. Sa legionarima, ustašama, domobranima i četnicima protiv Titovih partizana. Doživljaji u Hrvatskoj 1944.”).&lt;ref&gt;[https://winkelried-verlag.de/buecher/landser-am-feind/744/die-woelfe-der-lika Winkelried Verlag: Adolf von Ernsthausen, Die Wölfe der Lika]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.booklooker.de/B%C3%BCcher/Adolf-von-Ernsthausen+Die-W%C3%B6lfe-der-Lika-Mit-Legion%C3%A4ren-Ustaschi-Domobranen-und-Tschetniks-gegen/id/A02Iwx5I01ZZ3 Ernsthausen, Adolf von — Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944 — Landser am Feind, Band 5 (www.booklooker.de)]&lt;/ref&gt;

O sveobuhvatnoj saradnji Dobroslava Jevđevića s okupacionim vlastima bio je general Mihailović, u više navrata, obaviješten i od strane Jovanke Krištof (pseudonim »Mira«), četničke obavještajke u [[Slovenija|Sloveniji]]. U veoma opširnom izvještaju od 29. juna 1944, Krištof o Jevđeviću (pseudonim »Aero«) daje nedvosmislenu ocjenu: „Aero je drugi [[Milan Nedić|Nedić]].“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_198.htm Izveštaj obaveštajnog organa od 29. juna 1944. Draži Mihailoviću o stanju četničkih organizacija u Sloveniji, Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Lici i saradnji sa nemačkim okupatorima]&lt;/ref&gt; Pored toga, Krištof karakteriše Jevđevića kao „vrlo kompromitovanu osobu“ (najprije zbog „jakog sudelovanja sa okupatorom“), te zaključuje da ovaj ne bi mogao organizovati četničku ilegalu. Iz izvještaja Krištof može se zaključiti kako su vojvoda Dobroslav Jevđević i kapetan [[Dušan Đaković]], komandant 4. brigade iz sastava Ličko-kordunaške oblasti JVuO, bili podređeni okupatoru i suštinski i u simboličkoj ravni:
{{izdvojeni citat|Odred u Ab.[aciji, tj. [[Opatija|Opatiji]] — prim.] likvidiran. 19 ljudi otišlo u [[Postojna|Postojnu]], a 10 ih ide u Nem.[ačku] kom. na [[Rijeka|Reci]], gde će služiti kao [[Gestapo]]. Tu će biti sa njima i Aero i kap. Đak., pa čak i r. stanica. [...] Svi su ti odredi pod Nem. kom. i bez međusobne veze, razbacani po [[Istra|Istri]], da se pokaže celom narodu, kako su Srbi Nem. sluge. Plaćeni su — vojnici 360 L.[ira] mesečno, podnar. 450 naredn. 525 podpor. mislim 3.000 a kap. Đak. 5.800 L. [...] U Josipdol je poslao Aero 11 ljudi, navodno da osnuju tamo četničku komandu. Međutim ti su ljudi Nem. tajna policija, a od četnika iz šume, koji su im dolazili u vezi, da je to četn. komanda, napravili Nem. radni bataljon, koji vode Nem. Tu je oko 40 ljudi, ostali su prestali dolaziti kad su videli šta se sa ovima desilo. [...] Kud ćemo veće poniženje za našu vojsku nego da komanduje Nem. poručnik našem kapetanu, pa i vojvodi, samo sreća, da je taj vojv. surogat, inače propadosmo od bruke... Sve ove i slične akcije vodi kap. Đaković, naravno pod komandom Nem. poručnika. Odluke o njima donosi Aero u dogovoru sa Nem. Upravo je gnusno gledati, kako se obojica klanjaju pred Nem. potpor. i por., pa kaplarima. Đak. sve pozdravlja fašistički uzdignutom rukom, a Aero samo veće činove oficire, inače našim pozdravom. [...] U Lici saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi — tamo mora okupator popuštati, jer inače odoše ljudi u šumu, a vođe su potpuno Nem. sluge i nemaju kamo bežati. [...] '''U krvi im je šurovanje sa okupatorom, a nama prikazuju kako vode vele politiku i kolike žrtve za narod s tim pridonašaju — dok u stvari nisu ništa drugo nego ponizne Nem. sluge'''. [...] Potrebno je već jednom započeti sa ozbiljnim i poštenim radom, jer će nas katastrofa preteći. Saradnju sa okupatorom trebalo bi napraviti na čisto drugoj bazi i ne sme biti vidna. Bar ovde.}}

Na drugoj strani, Jovanka Krištof izdvaja kao pozitivan primjer vojvodu Momčila Ðujića: „Ovi ljudi ovde vide jedini spas u vojv. Đujiću, jer ga smatraju poštenim i iskrenim borcem za našu stvar. Isto ima org. dobro sprovedenu. Pljačkati i krasti ne dozvoljava o čemu su se uverili iz njegove prop. gde su imena poubijanih ljudi zbog nediscipline i raznih prekršaja. To ljudima imponira — pošten rad i samo to žele, a i zaslužuju, jer ih nepoštenje tuče već 3 1/2 god. I pored svega toga, ostali su verni našoj ideji. Isto saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi i ne vodi se trgovina sa ljudima, kao ovde. Ovo vodstvo se jako boji Đujića i gaji mržnju prema njemu zato hoće ljudima dokazati, da Đujić nema ništa odnosno samo par sto vojnika bez oružja koji kao čudo gledaju mitraljez. A isto, da su pod Nem. kao ovi ovde.“ U pokušaju da prebaci teret odgovornosti za sopstvenu kolaboraciju s okupatorom na komandanta Dinarske divizije JVuO, vojvoda Jevđević piše Mihailoviću 8. avgusta 1944. godine: „Garantujem i imam stotine dokaza da trupe Đujića u velikom delu stoje u tešnjoj vezi od mene, ali to niko ne vidi. Vi bi se začudili, kad bi vam sve ispričao kakve mi izveštaje pokazuju Nemci o svojim vezama sa našim jedinicama, naročito kod [[Uroš Drenović|Drenovića]] i ostalih, prebacujući mi da ih mi sabotiramo i podmuklo rušimo.“&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 156, reg. br. 51/1—1.&lt;/ref&gt;

I u izvještaju od 10. avgusta 1944, Jovanka Krištof je upozorila Mihailovića na činjenicu da se [[Lika|lički]] četnici pod komandom vojvode Jevđevića nalaze u [[Istra|Istri]] u službi okupatora, kao i da su pred [[Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija|nacistima]] (»broj 11«) dužni salutirati [[Rimski pozdrav|fašističkim pozdravom]]:
{{izdvojeni citat|Kolben [potpukovnik [[Karl Novak]] — prim.] se povratio 3 ov. meseca. Zgrozio se nad ovim radom. Nije mogao svega verovati kad su mu referisali oficiri i vojnici, dok nije neke stvari i na vlastite oči video. Mislim, da je dosta ako Vam kažem da stalno uzdiše i govori pri svakoj prilici: »Jadni Čiča, kako ga upropastiše, zar [[Vermaht]] i [[Gestapo]], da predstavlja Čičinu vojsku.« Prebleđuje slušajući i gledajući ovo. 3. mu referiraše četnici da su dobili naređenje da moraju svi nacistički pozdravljati. A jučer se sam uverio da ima oficira, koji profaniraju našu uniformu, te u njoj putuju iz [[Postojna|Postojne]] u Trst i daju povoda komun. za prop. Isti oficir Korać je tako i u Ab.[aciju] došao samo da je još imao natpis na rukavu i kapi »Lika« što po naređenju moraju svi u Postojni nositi. Ja sam ga napala zbog toga, a isto tako i Jovanovog brata, te su jučer svi na putu skinuli te sramotne natpise. [...] Čujem da Jovan sad ostaje kod Vas. Neka Vam ispriča kako su part.[izani] u okolici Post.[ojne] natiskali plakate o četn. banditima sa natpisom »Lika« na rukavu i kapi, koji su pljačkali selo sa br. 11 i odveli x ljudi i t.d. [...] Nadam se da će sad sigurno uspeti četnicima, da se odele od br. 11. Samo mnogi su od njih mišljenja da su ovim radom upropas[ti]li i ovde i Liku.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_21.htm Izveštaj Jovanke Krištof od 10. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stanju ličkih četnika u Istri, njihovoj saradnji sa Nemcima i ponašanju Dobrosava Jevđevića u vezi sa problemom vraćanja četnika u Liku]&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u Srbiji (1944) ===
{{main|Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|Topličko-jablanička operacija}}
[[File:Nemci predaju minobacač četnicima.jpg|thumb|Nemci predaju minobacač četnicima u Srbiji 1944.]]

{{Quote box
 | citat = „D.M.-bande dosada nisu nikad napale okupacione trupe.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1115&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001111: Izvještaj o bandama u okolini katarakti Dunava (bez datuma, približno mart 1944).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bisher haben die D.M.Banden die Besatzungstruppen noch nie angegriffen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Nemački izvještaj o četnicima u okolini katarakti Dunava od marta 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}
{{Quote box
 | citat = „Titove bande imaju se napasti i uništiti, odn. zarobiti. Pristalice D.M.-a (četnici) ne smatrati neprijateljima.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1264&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001260: Naredba 923. Landeschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ (29. Juli 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Angetroffene Titobanden sind anzugreifen und zu vernichten bzw. gefangen zu nehmen. DM—Anhänger (Cetniks) sind nicht als Feind anzusehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Naredba 923. Landesschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ od 29. jula 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}

Oko [[Nova godina|Nove godine]] po [[Julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]] 1944. dolazi do žestokih [[Bitka za Ivanjicu (januar 1944.)|borbi za Ivanjicu]]. Ovom prilikom, četnici Draže Mihailovića stupaju u borbu protiv snagâ NOVJ skupa sa Nijemcima, [[Bugari|Bugarima]] i kvislinškim formacijama (Državna i Poljska straža). 11. januara 1944, u Vrhovnu komandu JVuO stiže depeša kapetana [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]] (pseudonimi »Švarc« i »Ras-Rasa«), u kojoj se navodi: „Nemci i Bugari uz pomoć četnika ušli u Ivanjicu, a tenkovi produžili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor — Kušići. Od naših u borbi [[Vuk Kalaitović|Kalait]] i Marković. Gubici nisu još utvrđeni. Nemci danas prošli kroz [[Kosjerić]] i sutra stižu na bojište. Od komunista učestvuju u borbi muslimanska i dalmatinska brigada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; Kapetan [[Predrag Raković]] (»Kar-Kar« i »Pre-Pre«) šalje 13. januara dvije depeše kojima obavještava VK JVuO i generala Mihailovića o stanju na terenu:
{{izdvojeni citat|Primio sam sva Vaša naređenja za prikupljanje snaga za dejstvo prema Ivanjici protivu komunista. Situacija kod Ivanjice 12-I uveče: partizani su izbačeni iz Ivanjice i odbačeni prema Mučnju, a štab mi je još u Katićima. Partizani tamo imaju 1, 2 i 5 proletersku brigadu i srbijansku proletersku brigadu. Ukupno oko 3000 ljudi. Odlično naoružani sa dosta municije. Od okupatora: Nemaca vrlo malo sa 5 tenkova, a Bugara 1000. Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jače snage za borbu, jer su radi da ove partizane likvidiraju sa Bugarima, srpskom državnom stražom i da im pomognu četnici D. M. I jedna i druga strana drže se u toku 13-I pasivno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od [[Druga proleterska divizija NOVJ|Druge]] i [[Peta krajiška divizija NOVJ|Pete divizije]] NOVJ iz [[Sandžak]]a [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|prodrla u zapadnu Srbiju]],  nesuglasice između četnika i Nijemaca u Srbiji potisnute su u drugi plan. Trupe sastavljene od jedinica [[Vermaht]]a i [[Vafen-SS|SS]], korpusâ JVUO, bugarskog okupacionog korpusa, [[Srpska državna straža|SDS]], [[Srpski Doborvoljački Korpus|SDK]] i [[Ruski Zaštitni Korpus|Ruskog zaštitnog korpusa]] pod objedinjenom nemačkom komandom generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] funkcionisale su kao jedinstvena operativna grupa u [[Operacija Kamerjeger|operaciji »Kammerjäger«]]. Kod nadležne je četničke komande majora [[Neško Nedić|Neška Nedića]] bio akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. maja 1944.]&lt;/ref&gt;

Kao znak otopljavanja odnosa na liniji četnici–okupator, nakon unilateralnog raskidanja (sa njemačke strane) [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|sporazuma potpisanih]] u zimu 1943/1944. godine te organiziranja [[Operacija Treibjagd|operacije »Hajka«]] protiv [[Nikola Kalabić|Kalabićevih]] četnika, u drugoj polovini marta 1944. upriličen je sastanak komandanta Drugog ravnogorskog korpusa kapetana [[Predrag Raković|Predraga Rakovića]] sa oficirom [[Schutzstaffel|SS]]-a Biermannom, inače njemačkim zapovjednikom [[Čačak|Čačka]]. Tom prilikom je kapetan Raković garantovao „da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak ili da se sprovedu sabotažne akcije“ protiv Nijemaca, odnosno da će „na teritoriji Srbije“ iznova nastupiti primirje. U Mihailovićevo ime, četnički komandant je iskazao spremnost „za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije“, a nije čak odbacio ni mogućnost angažovanja „na drugim evropskim frontovima“.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20221206140940/https://znaci.org/00001/4_14_3_269.htm Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa]&lt;/ref&gt; U izvještaju Komandi Jugoistoka, [[obersturmführer]] Biermann navodi da Draža Mihailović od njemačke strane očekuje diskretnost u održavanju kontakata, naročito stoga što bi srpske kvislinške vlasti u JVuO mogle vidjeti konkurenciju:
{{izdvojeni citat|Kapetan Raković mi je kazao lično, takoreći u povjerenju kao prijatelju, da sve što mi je do sada rekao i sve što sam ja zapisao, on rekao po nalogu Draže Mihailovića, s kojim je imao svakodnevnu radio-vezu i od koga je dobivao stalna uputstva o predmetu prethodnih razgovora. Pritom me uvjerava da će sa strane Mihailovića, naravno, sve biti demantirano, ukoliko se o sadržaju razgovorâ ponovno dozna u [[Beograd|beogradskim]] krugovima ([[Milan Nedić|Nedić]], [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]). Sasvim je prirodno da ovi krugovi pokušavaju svim sredstvima osujetiti sporazum između njemačke okupacijske vlasti i Draže Mihailovića, jer trenutno su oni legalni predstavnici srpskog naroda te bi možda mogli strahovati za svoje pozicije. Pregovore između DM–pokreta i njemačkih vlasti ovi bi krugovi odmah iskoristili u propagandne svrhe i predstavili ih kao kraj ili slabost DM–pokreta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=281&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000268—000269.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hauptmann Rakovic sagte mit persönlich, sozusagen vetraulich zu einem Freund, dass alles, was er mir bisher gesagt und ich aufgeschrieben habe, von ihm im Auftrage von DM gesagt worden sei, mit dem er tägliche Funkverbindung habe und von dem er laufend Anweisungen für den Stoff der bisherigen Besprechungen erhalten habe. Er versichert mir gleichzeitig dass selbverstandlich von DM–Seite alles abgestritten werde, falls wieder der Inhalt der Besprechungen in Belgrader Kreisen (Nedic, Ljotic) bekannt werde. Es sei zu natürlich, dass diese Kreise mit allen Mitteln eine Verständigung zwischen der deutschen Besatzungsmacht und DM zu hintertreiben versuchen, denn sie seien ja gegenwärtig die legalen Vertreter des serbischen Volkes und müssten evtl. um ihren Posten fürchten. Verhandlungen der DM–Bewegung mit deutschen Behörden würden sofort von diesen Kreisen propagandistisch aufgeschlachtet und als Ende bezw. Schwäche der DM–Bewegung hingestellt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 25. marta 1944. o pregovorima šefa [[Sicherheitsdienst]]a u Čačku obersturmführera Biermanna sa kapetanom [[Predrag Raković|Predragom Rakovićem]], komandantom 2. ravnogorskog korpusa JVuO}}

Kapetan Predrag Raković, jedan od glavnih četničkih komandanata zaduženih za održavanje [[Saradnja četnika sa Nedićevom vladom|veze s Milanom Nedićem]] i Nijemcima, ponovo se sastaje sa Biermannom u Čačku 26. aprila.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=331&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000314.]&lt;/ref&gt; Raković je tada naveo da mu je general Mihailović povukao punomoć za obavljanje poslovâ s Nijemcima i da zbog toga na ovom sastanku ne sudjeluje kao njegov predstavnik. Očigledno da je Draža Mihailović bio sasvim upoznat sa ovim kontaktima i davao je za njih odobrenja, dok je Raković održavao kontakte i obavljao poslove s Nijemcima, iako su mu ovlaštenja bila povučena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

Ubrzo je uslijedilo potčinjavanje Rakovićevog Drugog ravnogorskog korpusa JVuO (kao i Javorskog korpusa pod komandom majora [[Radomir Cvetić|Radomira Cvetića]]) njemačkim trupama u jugozapadnoj Srbiji, što se može zaključiti iz jednog izvještaja Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka s početka aprila 1944:
{{izdvojeni citat|Cvetićevi četnici osiguravaju lijevi bok grupe Jug i izviđaju u pravcu [[Golija|Golije]] od Drinića ka sjeveru. Zadatak Rakovićeve grupe nepromijenjen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=413 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000408—000409.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cvetic–Cetniks sind zum Schutz der linken Flanke der Angriffsgruppe Süd und zur Aufklärung über das Golija–Gebirge über Dramici nach Norden vorzuführen. Auftrag für Rakovic–Cetniks bleibt unverändert.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka svim potčinjenim jedinicama za 3. april 1944. godine}}

U dnevnom izvještaju iz Komande Jugoistoka za 18. april 1944, predviđa se koji će sektor zauzeti jedinice pod Rakovićevom komandom u vrijeme izvođenja operacije »Kammerjäger«, kojom prilikom je okupator s uspjehom osujetio [[Drugi prodor NOVJ u Srbiju|drugi prodor NOVJ u Srbiju]]:
{{izdvojeni citat|Rakovićeva grupa dobila zadatak da postavi osiguranja prema jugu na sjevernoj obali Studenice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=514&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000510.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Unternehmen Kamerjägger. II. Eigene Lage: &lt;/br&gt; F/ Cetnik–Gruppe Rakovic erhielt Auftrag zur Abschirmung nach S gegen Feind auf dem nördl. Studenica–Ufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka tokom operacije Kammerjäger, 18. april 1944.}}

Iz jednog razgovora na visokom nivou (prisutni: general [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka i [[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova), održanom 11. aprila 1944. godine, može se nazrijeti koliko su okupacioni dužnosnici bili zadovoljni saradnjom sa četnicima i ostalim [[Kolaboracija|kolaboracionističkim]] snagama na [[Balkan]]u:
{{izdvojeni citat|Neubacherovo mišljenje o vrijednosti srpskih formacijâ: [[Srpska državna straža|SDS]] loša, Hipo (pomoćna policija) isto, [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]] dobar, četnici veoma različito. U Crnoj Gori se dobro tuku [[Crnogorski dobrovoljački korpus|dobrovoljci pod njemačkim vođstvom]]. Kosovski Albanci se bore s nama. Evzoni u Grčkoj nijesu za odbranu obale, ali su korisni u unutrašnjosti zemlje i sigurno neće pucati na nas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=462&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000458.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Auffassung Neubacher über den Wert der serbischen Verbände: SSW schlecht, Hipo desgleichen, SFK gut, Cetniks sehr unterschiedlich. In Montenegro schlügen sich die Freiwilligen unter deutscher Führung gut. Die Kosovoalbaner kämpfen mit uns. Evzonen in Griechenland sind nichts für Küstenverteidigung, brauchbar wohl aber im Innern des Landes, werden bestimmt nicht auf uns schiessen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Vojni zapovjednik Jugoistoka (Razgovor Felber-Neubacher, 11. april 1944.)}}

U izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera (u odjeljku naslovljenom „Stanje kod neprijatelja“), sačinjenom 22. aprila iste godine, ambivalento držanje jedinicâ JVuO prema okupatorskim vlastima smatra se glavnom karakteristikom četničkog pokreta u Srbiji:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;br /&gt; Pokret DM je podijeljen unutar sebe. Dok se neki aktivno bore na strani njemačkog Wehrmachta protiv komunista — a da nijesu odustali od temeljnih rezervi prema svakom okupatoru — manje bande DM u centralnoj i istočnoj Srbiji spremne su činiti štetu. Izvještaji koji se stalno pojavljuju o pregovorima Draže Mihailovića i Tita nijesu potvrđeni i takođe se doimaju nevjerovatnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=556 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000552.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist in sich aufgespalten. Während ein Teil aktiv an der Seite der deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten kampft – ohne dadurch die grundsätzlichen gegen jeden Okkupator vorhandenen Vorbehalte aufgegeben zu haben – treiben kleinere DM–Banden in Mittel–und Ostserbien nach wir vor ihr Unwesen. Immer wieder auftauchende Meldungen über Verhandlungen zwischen DM und Tito bestätigen sich nicht und erscheinen auch unglaubwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka o stanju u periodu od 16. marta do 15. aprila 1944. godine}}

12. aprila 1944. godine, pukovnik [[Jevrem Simić]] izdaje jednom četničkom nižem oficiru objavu o kretanju na terenu brigade kojom komanduje, kako bi ovaj mogao što efikasnije uništavati jatake i simpatizere [[Narodnooslobodilački pokret|NOP]]-a: 
{{izdvojeni citat|OBJAVA

Za G. Milića Majstorovića p.poručnika, komandanta II bataljona III leteće kosmajske brigade, koja mu se izdaje s tim da može slobodno da se kreće sam ili sa svojom vojskom po terenu koji je ugovoren sa našim saveznicima Nemcima i Bugarima i da u ime Kralja Petra II Karađorđevića oduzima svu rekviziciju i kolje sve partizanske jatake i simpatizere zbog čega će dobiti čin majora.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_115.htm Objava komandanta četničke oblasti u Srbiji od 12. aprila 1944. komandantu 2. bataljona 3. kosmajske brigade za nesmetano kretanje od okupatora i klanje simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta]&lt;/ref&gt;}}

1. maja 1944. godine, u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka, koji potpisuje načelnik štaba general [[Kurt Geitner]], navodi se cifra od nekoliko hiljada pripadnika JVuO koji pomažu okupatoru u zaustavljanju ofenzive NOVJ:
{{izdvojeni citat|Srbija — Stanje u sopstvenim redovima: &lt;/br&gt; Borbena grupa Weyel: 500. SS padobranski lovački bataljon, sa otprilike 1.000 četnika, odbacio je neprijatelja kod [[Seča Reka|Seče Reke]] (6 km zap. od [[Kosjerić]]a) i sa manjom borbenom grupom vrši napad na neprijatelja kod Varde. Izbrojano 10 mrtvih neprijatelja; vjerovatni veći gubici. [...] &lt;/br&gt; Četnici su raspoređeni duž linije [[Požega]]—Kosjerić—[[Ražana]]—[[Povlen]], sa ukupnom jačinom od približno 5.000 ljudi. Pojedine grupe su poslale oficire za vezu. Draža Mihailović, koji je preuzeo jedinstveno zapovjedništvo, namjerava uspostaviti radio-vezu s njemačkom komandom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=673&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000669—000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. Eigene Lage. &lt;/br&gt; B. Kampfgruppe Weyel. Fg.Abt. 696 bis Kostojevici an Straße 4 OSO Rogacica durchgestossen. SS–Fallschirmjäger–Btl. hat mit etwa 1000 Cetniks Feind bei Sjecareka [sic!] (6 W Kosjerici) geworfen und steht mit einer schwächeren Kampfgruppe im Angriff gegen Feind bei Varda. 10 gezählte Feindtote, weitere Feindverluste wahrscheinlich. &lt;/br&gt; F. Cetniks stehen im allg. Linie Pozega–Kosjerici–Razana–Povlen in Gesamtstärke ca. 5000 Mann. Einzelen Gruppen haben V.Offz. abgestellt. DM., der Gesamtführung übernommen hat, will Funkverbindung zu deutschem Kommando herstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U monografiji “Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941—1945” [[Jozo Tomašević]] zaključuje: „Ne mogu ipak dati nikakvu potvrdu toj slutnji da je Mihailović održavao direktnu radio-vezu s Nijemcima, a uzimajući u obzir njegov način ponašanja u cijelom ratu, malo je vjerojatno da jest.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; Međutim, Hermann Neubacher svjedoči u memoarima kako je, makar tokom nekoliko dana u zimu [[1945]], održavao izravnu radio-vezu s Mihailovićevim štabom.&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005, str. 161—162.&lt;/ref&gt;

U ratnom dnevniku Vojnog zapovjednika Jugoistoka od 2. maja 1944, sa pohvalom se ističe kooperacija onih snagâ JVuO u zapadnoj Srbiji koje sačinjavaju taktički sklop pod komandom majora [[Ericha Weyela]]:
{{izdvojeni citat|Borbena grupa Weyel: SS padobranski lovački bataljon, zajedno sa četnicima, razbio [[Peta krajiška divizija|Petu diviziju]] kod Varde. Veliki neprijateljski gubici. Četnici su postrijeljali sve zarobljenike. Brojke će biti objavljene naknadno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=677&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000673.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgruppe Weyel. SS–Fallschirmjägger–Btl. hat mit Cetniks bei Varda Tross[?] der 5.Div. zerschlagen. Hohe blutige Feindverluste. Cetniks haben sämtl. Gefangene erschossen. Zahlen werden nachgemeldet.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvodu iz ratnog dnevnika generala Hansa-Gustava Felbera za 3. maj 1944. godine, navodi se da je načelnik štaba Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka general Kurt Geitner išao u posjetu njemačkim trupama na ratištu u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]]:
{{izdvojeni citat|(3.5.44) 6,00: Putovanje do Parišta [svakako je riječ o [[Donje Vardište|Vardištu]] — prim.] zbog razgovora sa majorom Weyelom i nekim četničkim vođama o formiranju zajedničkog štaba za borbu protiv komunista. Povratak za Beograd 3. maja u 15 časova.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=807&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000803.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.5.44 6.oo Uhr Fahrt nach Pariste zur Besprechung mit Major Weyel und einigen Cetnik–Führern über Bildung eines gemeinsamen Stabes zur Bekämpfung der Kommunisten. Rückkehr nach Belgrad am 3.5., nachmittags 15.oo Uhr.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, 3. maj 1944. godine}}

Kolike je razmjere poprimila kolaboracija četnikâ Draže Mihailovića sa njemačkim Wehrmachtom i srpskim kvislinškim jedinicama u proljeće 1944. godine, postaje očigledno i iz navodâ u izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja, u kom su snage JVuO ubrojane u vlastite formacije:
{{izdvojeni citat|
I. Sopstvene snage

A) Grupa “Holman”

696. bat. feldžand. krenuo je jutros sa četnicima u napad duž puta Nova Varoš — Ljubiš. 11/4. p. “Brand.” na maršu Sjenica — Maskova. Komandno mesto grupe “Holman” — Nova Varoš. I I/4. p. “Brand.” na maršu Užice — Ivanjica — Maskova.

B) Grupa “Vajel”

Napad Severne četničke grupe na jakog neprijatelja jugoistočno od Rožanstva nije uspeo uprkos visokih gubitaka i na strani četnika i na strani neprijatelja, pa će jutros biti ponovljen sa I/“Brand.”. Podređeni 1. bataljon 63. puka u obezbeđenju na visovima između Čajetine i Rožanstva.

C) 24. bug. div.

I I /64. nije uspeo u noći 11/12. 5. da kod Mokre Gore spreči neprijateljske zaštitnice da izmaknu ka jugu. Danas je sa 1/1. srp. puka i 1.000 četnika počelo čišćenje prostora Semegnjevo — Čajetina. 8. bataljon teških mitraljeza na maršu Požega — Arilje. 11/63. biće naknadno privučen.

D) Grupa “Tatalović”

Srpski dobrovoljački korpus uključio se kod Ljubovije u borbe na hrvatskoj obali Drine i prihvatio četnike koji su se povlačili. Kod Rogačice 4 prebeglice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o borbama sa 2. i 5. NOU divizijom na komunikaciji Užice — Višegrad]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000732—000733.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. II. Eigene Lage. &lt;/br&gt; A) Gruppe Hollmann. Fg.Abt.696 heute morgen mit Cetniks zum Angriff entlang Str. Nova Varos–Ljubis angetreten. II./4.Brdbg. auf Marsch Sjenica–Maskovo. Gefechtsstand Gruppe Hollmann Nova Varos. III./4.Brdbg. auf Marsch Uzice–Ivanjica–Maskovo. &lt;/br&gt; B) Gruppe Weyel. Angriff nördl. Cetnik–Gruppe gegen starken Feind SO Rozanstvo drang bei hohen Cetnik–u. Feindverlusten nicht durch und wird seit heute morgen mit I./Brdbg. wiederholt. Unterstelltes I./63 sichert auf Höhen zwischen Cajetina u. Rozanstvo. &lt;/br&gt; C) 24.bulg.Div. III./64 konnte in der Nacht 11./12.5. bei Mokra Gora Ausweichen feindl. Nachhuten nach S nicht verhindern und tritt heute mit I./Serb.Rgt.1 u. 1000 Cetniks zur Säuberung des Raumes Semegnjevo–Cajetina an. 8.sMG.Btl. auf Marsch Pozega–Arilje. II./63 wird nachgezogen. &lt;/br&gt; D) Gruppe Tatalovic. Bei Ljubovija griff SFK in Kämpfe auf kroat.Drina–Ufer ein u. nahm ausweichende Cetniks auf. Bei Rogacica 4 Überläufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U istom izvještaju je prenijeta i sljedeća informacija: 
{{izdvojeni citat|Prema pouzdanom izvoru, četnički komandant [[Dragoslav Račić|Račić]], koji je učestvovao u borbi protiv Grupe “[[Milutin Morača|Morača]]” u [[Valjevo|valjevskom]] kraju, zatražio je da se vrati u svoje dotadašnje operacijsko područje, jer ne želi više da se „prlja“ saradnjom sa okupatorom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000732.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach s.Qu. hat Cetnikführer Racic, der im Kampf gegen Gruppe Moraca im Raume Valjevo beteiligt war, die Rückkehr in sein bisheriges Einsatzgebiet beantragt, da er sich durch Zusammenarbeit mit der Okkupator nicht länger &quot;beschmutzen&quot; wolle.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Istog dana, u izvještaju koji je poslao Glavnom komandantu Jugoistoka feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|von Weichsu]], general Felber zapaža kako formiranje ''Borbene grupe Weyel'' označava novu etapu u četničko-njemačkim odnosima s ciljem saradnje u borbi protiv NOVJ, koja u tom obimu nije bila izvodiva u prethodnom periodu: 
{{izdvojeni citat|Utisak o upotrebljivosti pojedinih potčinjenih narodâ i jedinicâ: [...] Četnici uvjeravaju da će se uzdržati od bilo kakvog neprijateljstva prema njemačkim trupama i da će učestvovati u borbi protiv komunista do konačne pobjede. U operacijama četničke jedinice predvodi [[Neško Nedić]], a s njemačke strane major Weyel. Razgovori na bojnom polju pokazuju da su četničke vođe poput Kalabića i Rakovića spremne sarađivati sa Nijemcima. Kod ljudstva preovlađuje prijateljski pristup, uz samo nekoliko neprijateljskih lica. Naoružanje im je skromno; manjak mitraljeza. Situacija sa zalihama municije, kao i dosad, nejasna.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=727&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000723—000724.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Eindruck über die Brauchbarkeit der einzelnen unterstellten Nationen und Verbände: &lt;/br&gt; f) Cetniks versichern jede Feindseligkeit mit deutschen Truppen auszugeben und sich am Kampf gegen die Kommunisten bis zum Endsieg zu beteiligen. Leitung der Cetnik–Verbände durch Nesko Neditsch, deutscherseits durch Major Weyel. Besprechungen auf dem Gefechtsfeld zeigen, daß die Führer der Cetniks wie Kalabic und Rakovic gewillt sind, mit den Deutschen zusammenzuarbeiten. Unter den Leuten vielfach freundliches Entgegenkommen, nur zum Teil feindselige Gesichter. Ausrüstung mit Waffen mäßig, wenig Maschinenwaffen. Über Munitionslage nach wie vor Unklarheit.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Raport generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|Maximilianu von Weichsu]] od 13. maja 1944. godine}}

Draža Mihailović je imenovao [[Milorad Mitić|Milorada Mitića]] za oficira za vezu između svojih jedinica i njemačke komande, kako bi saradnja četničkih komandanata sa okupatorom dobila organizovaniju formu. General Mihailović je preko kapetana Mitića dostavljao svoje zahtjeve njemačkoj komandi koja je snabdijevala municijom i hranom njegove jedinice, angažovane u borbi protiv NOVJ. Mitić je o situaciji na frontovima, o svome radu i o količini pomoći primljenoj od okupatora gotovo svakodnevno izvještavao generala Mihailovića. U depeši od 28. marta 1944, između ostalog, kapetan Mitić piše:

{{izdvojeni citat|O nekoj akciji Bugara ili Br. 11 (šifra koja označava Njemce — nap.) protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora. Doručak i večera su uvek u garnizonu. Ako se hoće uništenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Možemo da računamo na pomoć uzduž komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne može mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno bačene masovne snage i lično da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inače [[Peko Dapčević|Peko]] ode u Toplicu i dalje... Moral kod naših ljudi u reonima gde su prošli komunisti je mnogo opao. Sve veća sumnja u snagu naših i Br. 11 i sve veći respekt prema crvenima... Pred svim ovim mi ne možemo da zatvorimo oči. Ovoga puta opasnost je stvarno velika, skoro ogromna...&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, S—X—57/2.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_62.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje KORPUSI DRAŽE MIHAILOVIĆA POLAŽU ISPIT PRED OKUPATOROM U SRBIJI]&lt;/ref&gt;}}

18. aprila 1944. godine, glavni inspektor Vrhovne komande JVuO pukovnik Jevrem Simić izvještava generala Mihailovića da se kapetan [[Zvonimir Vučković]], komandant Prvog ravnogorskog korpusa, nalazi pod izravnom komandom njemačkih oficira:

{{izdvojeni citat|Zvonkov odred pod komandom poručnika Nenadića zajedno sa Nemcima je u Negbini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_120.htm Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije]&lt;/ref&gt;}}

U telegramu od 20. IV 1944. pukovnik Simić piše generalu Mihailoviću:

{{izdvojeni citat|Vučković sa 130 odabranih četnika stavio se pod komandu nemačkog poručnika Kerpera i nalazi se južno od Jasenova na Beloj Glavi.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 277, registarski broj 4/1—56.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 99—100.&lt;/ref&gt;}}

Istog dana kada je došlo do formiranja ''Borbene grupe Weyel'' (28. april 1944), u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka zapisano je:
{{izdvojeni citat|Srbija — I. Stanje kod neprijatelja: &lt;/br&gt; A) Divizijska grupa “Morača” nalazi se sa istočnom kolonom u oblasti južno od Kosjerića u borbi sa vlastitim snagama i četnicima, koji su, navodno, bili lično vođeni od strane DM-a.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000628.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Tagesmeldung von 28.4.1944. &lt;/br&gt; Serbien. &lt;/br&gt; I. Feindlage. &lt;/br&gt; A) Div.Gruppe Moraca steht mit O–Kollone im Raum S Kosjerici im Kampf mit eigenen Kräften u. Cetniks, die von DM angeblich persönlich geführt werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. godine generalu Mihailoviću, kapetan [[Neško Nedić]] piše o uspostavljanju fronta prema snagama NOVJ u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], odnosno da je stvoren jedinstveni borbeni sklop koji sačinjavaju četnici, [[Srpski dobrovoljački korpus|srpski dobrovoljci]] i njemačke okupacione trupe:
{{izdvojeni citat|Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci—Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa—Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi—Ražana. Na prostoru Ražana—Kosjerić ima jedan bataljon Nemaca. Brigada Negovanova kao rezerva drži Divčibare. Rakovićev korpus u Kosjeriću sa ofanzivnom ulogom. Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci—Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar, a tada uništi prva, druga a potom peta divizija. U ovom cilju front ostaje prema drugoj diviziji danas u odbrani dok na ovu diviziju sa zapada napadaju jedan bataljon Nemaca i tri bataljona ljotićevaca a mi je dočekujemo. Prema petoj diviziji preduzima se napad danas sa angažovanjem.&lt;ref&gt;AVII, Ča, kut. 276, reg. br. 2/1—11.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 100.&lt;/ref&gt;}}

U prvoj polovini maja 1944. godine, Vrhovna komanda JVuO je javljala o zajedničkim borbama četnikâ i Nijemaca širom okupirane Jugoslavije: „Naši i nemački delovi zatvorili put [[Užice]] — [[Kokin Brod]]. Isto tako zatvorena i [[Lim (rijeka)|Limska dolina]]. Od strane Nemaca i naših 2. maja počela ofanziva od [[Podgorica|Podgorice]]. Komunisti u oblasti [[Bijelo Polje|Bijelog Polja]]. Nemci u [[Šavnik]]u, [[Žabljak]]u i [[Brodarevo|Brodarevu]]. U [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] šesnaesta, sedamnaesta i tridesetšesta komunistička divizija pri uništenju od dve nemačke divizije.“ General Mihailović je naređivao i majoru Dragiši Rakiću (pseudonim »Gis-Gis«), komandantu Vojvodine JVuO, da pokuša dobiti municiju od okupatora, koristeći se pritom i srpskim kvislinškim strukturama, budući da je [[Banat]] formalno bio dijelom [[Vojna uprava u Srbiji|Nedićeve Srbije]]: „Postarajte se za nabavku municije kako ste predvideli. Iskoristite raspoloženje Nemaca u Banatu za jačanje naše organizacije. Isto tako iskoristite i Nacionalnu službu rada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;

11. maja 1944, general Mihailović (pseudonim »Hans«) piše da je naredio »Viktoru« (major [[Mladen Mladenović]], komandant Čegarskog korpusa JVuO), »Hermanu« (potpukovnik [[Radoslav Đurić]], komandant Južne Srbije JVuO), »Orelu« (potpukovnik [[Dragutin Keserović]], komandant Rasinsko-topličkog korpusa JVuO) i »Minču« (major [[Branivoj Petrović]], komandant Deligradskog korpusa JVuO) da „iskoriste akciju“ okupatora protiv snaga NOVJ u [[Južna Srbija|južnoj Srbiji]], kao i da „na pogodan način“ nabave naoružanje i municiju:
{{izdvojeni citat|Po podacima od Viktora, Hermana i Georgija [potpukovnik Milutin Radojević, delegat VK JVuO za područje Jablanice i Toplice — prim.] jedna nemačka divizija jačine oko 15.000 nalazi se u [[Kuršumlija|Kuršumliji]], [[Prokuplje|Prokuplju]], [[Žitorađa|Žitorađi]], [[Pukovac|Pukovcu]] i [[Leskovac|Leskovcu]]. Ima 70 tenkova. Pripremaju se za akciju protiv komunista. [[Gestapo]]vci iz [[Niš]]a traže Viktora i nude oružje i municiju i da ne diraju naše. Keserović 8 i 9 napadao na komuniste u okolini [[Ribarska Banja|Ribarske Banje]] sa [[Jastrebac|Jastrepca]] i od sela Zdravinja. Crveni dobili pojačanje i Orel se povukao na polazni položaj [[Zdravinje]] — [[Veliki Šiljegovac]]. Orel se sprema za ponovni napad. Naredio sam: Viktoru: Da Knjaževački korpus uputi Orelu za akciju na Jastrepcu i Moravskom srezu, ako ga već nije uputio. Sa ostalim snagama da zatvori prelaze na [[Morava|Moravi]] od Niša do Leskovca. Da iskoristi na pogodan način ponudu oružja i municije, jer sada moramo tući komuniste i treba iskoristiti nemačku akciju. 2. — Hermanu: Treba iskoristiti akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice. Da prikupi svoje snage u Jablanici i da dejstvuje najpogodnijim pravcem protivu komunista imajući u vidu akciju Nemaca. Na pogodan način da dođe do municije. 3. — Orelu: Da iskoristi akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice i da mu se stavlja pod komandu Knjaževački i Deligradski korpus. Na pogodan način da dođe do municije. 4. — Minču: Da odmah pomogne Orela u akciji na Jastrepcu i Moravskom srezu kako je već naređeno i da je pod komandom Orela.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

12. maja 1944, Draža Mihailović obavještava potpukovnika [[Zaharije Ostojić|Zaharija Ostojića]] (pseudonim »Sto-Sto«) sljedeće: „2 i 5 divizija su sada u srezu Zlatiborskom. Napadi se vrše sa svih strana.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt; Napad su vršile njemačke i bugarske trupe, zajedno sa ljotićevcima i četnicima. U depešama&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 2/1—28.&lt;/ref&gt; koje je komandant Cersko-majevičke grupe korpusa major [[Dragoslav Račić]] poslao Mihailoviću prethodnog dana o saradnji četnika i Njemaca, između ostalog, stoji: 
{{izdvojeni citat|Saznajem da su [[Užice]] pune Jankovićevih [Milutin — prim.] četnika i da [[Predrag Raković|Raković]], [[Neško Nedić|Neško]], Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedem samo štabnu akciju u [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] i [[Srem]]u. Neko od nas mora ostati čist.}}

U proljeće 1944. godine, prilikom njemačke kontraofanzive protiv partizana u jugozapadnoj Srbiji u kojoj su učestvovale i značajne četničke snage, zabilježena je i fotografija komandanta 1. ravnogorskog korpusa JVuO sa njemačkim oficirom, vjerovatno iz Wehrmachtove divizije
[[Brandenburger|''Brandenburg'']].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt;
[[Datoteka:Zvonimir_Vuckovic_i_Nemci.jpg|minijatura|Kapetan [[Zvonimir Vučković]] (desno), komandant 1. ravnogorskog korpusa JVuO, pozira sa njemačkim oficirom tokom [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|partizanskog prodora u Srbiju]] (april/maj 1944. godine)]]

General [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka, 16. maja 1944. godine podvlači svojim potčinjenim: „'''Pokret DM bio je i ostaje neprijateljski.'''”&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=758&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000754.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist und bleibt Feind.&quot;}})&lt;/ref&gt; Felber podsjeća kako četnička saradnja u borbi protiv »crvenih« proističe samo iz činjenice da su komunisti njihov neprijatelj br. 1, ali neprijatelj br. 2 i dalje ostaje okupaciona sila. General Felber stoga preporučuje da se »borba protiv partizanskih bandi« oprezno nastavi voditi skupa s jedinicama generala Mihailovića:

{{izdvojeni citat|Četničke grupe koje se nalaze u borbi protiv komunista, ne treba nikako ometati niti ih napadati, već ih podupirati u borbi. Saradnja s četnicima u borbi protiv komunista, uz najštedljiviju isporuku municije i pod nadzorom okupacione sile, može biti samo lokalna i radi akutne borbe protiv partizanskih bandi. U tom slučaju potrebno je isporučivati i sanitetski materijal i negovati ranjenike.

Za svaku isporuku potrebno je odobrenje Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka.

Preporučujemo da se u svim prilikama obraća nesmanjena pažnja pokretu DM i njegovim postupcima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=759&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000755.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikgruppen, die sich im Kampf mit Ko. befinden, sind dagegen nicht zu hindern und nicht anzugreifen, sondern in ihrem Kampf zu fördern. Ein Zusammengehen mit Cetniks im Kampf gegen die Ko. unter sparsamter Lieferung von Munition unter Aufsicht der Besatzungsmacht darf nur örtlich und nur zum Zwecke des akuten Kampfes gegen die Partisanenbanden erfolgen. In diesem Falle ist auch Lieferung von Sanitätsmaterial und Pflege der Verwundeten erforderlich. Munitionslieferung bedarf in jedem Falle der Zustimmung des Mil.Befh. Südost. Ungeschwächte Aufmerksamkeit gegenüber der DM–Bewegung und deren Maßnahmen ist nach wie vor überall geboten.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_272.htm Informacije Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 16. maja 1944. potčinjenim komandama i štabovima o držanju prema četnicima]&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka će, takođe, u mjesečnom izvještaju iz druge polovine maja 1944. konstatovati rastrzanost Mihailovićevog pokreta između osnovnog antiokupatorskog usmjerenja i saradnje s njim u antikomunističkom frontu, kao i strah od gubitka [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] podrške i naklonosti najširih slojeva stanovništva okupirane Srbije, s obzirom na to da je kolaboraciju bilo gotovo nemoguće sakriti:
{{izdvojeni citat|II. Situacija kod neprijatelja &lt;/br&gt; a) Srbija &lt;/br&gt; Uprkos saradnji između jakih četničkih jedinica i nemačkog Vermahta — koju je odobrio sam DM — radi borbe protiv nadirućih Titovih snagâ, pokret DM je u svom stavu ostao suštinski neprijateljski nastrojen. Popuštanje pritiska od strane crvenih odmah je dovelo do pojačane aktivnosti usmerene protiv okupatorskih snaga i SDK-a. Tvrdnje područnih komandanata — da je većinu napada podstakao neodgovoran starešinski kadar nižeg ranga — tek treba dokazati. Psihološka osnova za ovu obnovljenu aktivnost može se pronaći u želji da se povrati politički ugled, koji je praktično izgubljen u očima Saveznika, a navodno i u očima srpskog naroda, usled iznuđene saradnje sa nemačkim Vermahtom. U tom smislu, ovi nacionalistički aktivisti su nesumnjivo u suprotnosti sa opštim javnim mnjenjem, koje bi pozdravilo nagodbu između okupacione sile, srpske vlade i pokreta DM.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=784&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000780.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;II. Feindlage. &lt;/br&gt; a) Serbien &lt;/br&gt; Die DM–Bewegung ist trotz der von DM gebilligsten Zusammenarbeit starker Cetnik–Verbände mit der deutschen Wehrmacht im Kampf gegen die eingebrochenen Tito–Kräfte in ihrem grundsätzlichen Haltung unverändert Feind geblieben. Dass Nachlassen des roten Drucks hat auch sofort eine verschärfte Aktivität gegenüber der Besatzungsmacht und dem SFK zur Folge gehabt. Es muss sich die Behauptung der Gebietsführer, dass die Mehrzahl der Überfalle durch unverantwortliche Unterführer hervorgerufen ist, erst noch beweisen. Der psychologische Grund für die neuerliche Aktivität könnte darin gefunden werden, das durch die notgedrungene Zusammenarbeit mit der deutschen Wehrmacht vor den Allierten tatsächlich und vor dem serbischen Volke vermeintlich verlorengegangene politische Prestige wiederzugewinnen. Damit stehen diese nationalen Aktivisten zweifellos im Gegensatz zur allgemeinen Volksmeinung, die einen Ausgleich zwischen der Besatzungsmacht, der serbischen Regierung und der DM–Bewegung begrüssen wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj Komande Jugoistoka za period od 16.4 do 15.5.44. (23. maj 1944. godine)}}

U zapisniku generala Felbera s kraja maja 1944, apostofira se korištenje Mihailovićevih četnika i Ljotićevih dobrovoljaca za odbranu jugozapadne granice okupirane Srbije od partizanskog prodora:
{{izdvojeni citat|Predviđeno je da se veći dio četnikâ Draže Mihailovića pošalje kući, da se najpouzdaniji koriste kao izviđači na granici, i da se dobrovoljci (SDK), poslije apsolutno neophodnog odmora i osvježenja, kasnije iskoriste kao graničari.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=817&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000813.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es ist beabsichtigt, von den DM–Cetniks einen größeren Teil nach Hause zu schicken, die Zuverlässigsten als Aufklärer an der Grenze zu verwenden, und später das SFK nach einer unbedingt notwendigen Ruhepause und Auffrischung als Grenzschutz einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zapisnik o putovanju za Niš i Sofiju 25-28.05.1944.}}

General [[Edmund Glaise von Horstenau]], vršio je od 15. juna do 25. juna 1944. dužnost komandanta Jugoistoka, zamjenjujući generala Hansa Felbera, koji se po službenom zadatku nalazio u Njemačkoj. Opisujući u svom ratnom dnevniku stanje u Srbiji, tj. odnose između njemačkih i bugarskih okupacionih trupa, s jedne, kao i četnika i kvislinga, s druge strane, Horstenau navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|'''Nemci gotovo da nemaju svojih trupa u Srbiji'''. Postoji samo nekoliko policijskih jedinica. Najveći deo Srbije nalazi se pod kontrolom bugarskog okupacionog korpusa. Bugarskih vojnika nema samo u severozapadnom delu Srbije i Banata. No, bugarske trupe u Srbiji jesu najlošije bugarske jedinice. Tek što sam na kratko vreme preuzeo Vrhovnu komandu u Beogradu, dve bugarske čete, zajedno sa svojim oficirima, prebegle su partizanima kod Leskovca. Jedine trupe na koje je čovek mogao da se osloni u borbi protiv partizana bili su srpski dobrovoljci, a donekle i ruski. Upotrebljivi za borbu protiv partizana bili su i ljudi Draže Mihailovića. Vezu sa njim za mene je održavao jedan nemački major [Erich Weyel], nosilac odlikovanja „viteškog krsta“.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 508.&lt;/ref&gt;}}

U vrijeme izvođenja [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Trumpf«]], u kojoj se [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pridružila njemačkim trupama u borbi protiv partizana, došlo je 14. jula 1944. u [[Kruševac|Kruševcu]] do sastanka vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera sa kapetanom [[Neško Nedić|Neškom Nedićem]], načelnikom štaba ove četničke formacije. Tom prilikom, Nedić je istaknuo da su „četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali“, ponudivši svoje usluge u „borbi protiv komunizma“. General Felber je ocijenio da je riječ „o potpuno ozbiljnoj ponudi četnika koju treba prihvatiti“, s čim se složio i major Erich Weyel, oficir za vezu kod kapetana Nedića:
{{izdvojeni citat|Neško Nedić je sada načelnik štaba četničke grupe koja se sa nama bori u akciji »Trumpf« i čija se jačina može proceniti na oko 10.000 ljudi. [...] Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačke oružane snage, ''kojima će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja''. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio. Na drugoj strani, Nedić je molio ponovnu pomoć u vidu ''isporuke municije i naoružanja, a naročito teškog naoružanja''. Četnici su spremni da daju svaku garanciju da će se isporučeno naoružanje i municija upotrebiti samo protiv komunizma. [...] Neško Nedić je još jednom molio za poverenje ne samo ovdašnjih nemačkih komandi nego i čitavog nemačkog naroda, kao i za priznanje srpskog naroda kao najvećeg neprijatelja komunizma na Balkanu. ''Kao dokaz svog unutarnjeg raspoloženja ponudio je da se lično dalje bori na [[Istočni front|istočnom frontu]] posle čišćenja Srbije od komunizma'' i siguran je da bi to, slično njemu, učinio i jedan veliki broj četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_93.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 15. jula 1944. Komandi Grupe armija »F« o razgovoru vođenom 14. jula 1944. u Kruševcu, sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=734&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frames no. 000725—000726.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nesko Nedić ist z.Zt. Chef des Stabes der beim Unternehmen &quot;Trumpf&quot; mit uns kämpfenden Cetnikgruppe, deren Stärke auf etwa 10 000 Mann zu schätzen ist. &lt;/br&gt; Da sie im Kampf gegen den Kommunismus alleine zu schwach seien, sähen sie ein, dass sie Anlehnung an die deutsche Wehrmacht suchen müssten, der sie sich voller Vertrauen bedingungslos unterstellten. Sie seien bereit, gegen den Kommunismus zu kämpfen überall da, wo ich sie hinstellen würde. Auf der anderen Seite erbat Nedić erneut Unterstützung durch Lieferung von Munition und Waffen, insbesondere schweren Waffen. Die Cetniks seien bereit, jegliche Garantie zu bieten, dass das Gelieferte nur gegen den Kommunismus verwendet würde. &lt;/br&gt; Nesko Nedić bat nochmals um Vertrauen nicht nur der hiesigen deutschen Stellen, sondern des ganzen deutschen Volkes und um Anerkennung des serbischen Volkes als stärksten Feind des Kommunismus auf dem Balkan. Als Beweis seiner inneren Haltung bot er sich an, nach Säuberung Serbiens vom Kommunismus für seine Person an der Ostfront weiterzukämpfen, und er sei sicher, dass auch eine grosse Anzahl Cetniks es ihm gleich tun würde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka Komandi Grupe armija »F« od 15. jula 1944. godine}}

Major Weyel je još od kraja aprila 1944. godine tijesno surađivao s kapetanom Neškom Nedićem (general Kurt von Geitner je 28. IV zabilježio da je formirana „nova Borbena grupa major[a] Vajel[a]“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000628—000629.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Neue Kampfgruppe Major Weyel.&quot;}})&lt;/ref&gt;) u koordiniranju njemačko-četničkih operacija protiv partizana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; U izvodu iz ratnog dnevnika Armijske grupe »F« za 18. jul 1944.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=978&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000837.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Major v.Geitner unterrichtet Oberst i.G. Selmayr über neue Lage in Serbien: Am 17.7. eröffneten rote Kräfte südl. Korsumlja [sic!] (S–Serbien) Angriff gegen Cetnikverband. unter Major Weyel. Cetnik zum Ausweichen in NW–Richtung gezwungen. Zielsetzung der Kommunisten wahrscheinlich lokale Verschiebung einer Division, da für Offensive Richtung Ibartal, vorherige Versammlung stärkerer Kräfte notwendig gewesen wäre. Abwehr nur durch Cetnik, nach Ibartal ein weiteres Russenbtl. als Sicherheitskoeffizient unter Schwächung der neu aufgebauten Drinaverteidigung verschoben.&quot;}})&lt;/ref&gt; navedeno je da je ovo savezništvo, makar taktičko, još uvijek na snazi:
{{izdvojeni citat|''General fon Gajtner obaveštava generalštabnog pukovnika Zelmajera o novoj situaciji u Srbiji'': &lt;/br&gt; Dana 17. 7. crvene snage otpočele su napad južno od Kuršumlije (južni deo Srbije) na četničke jedinice pod komandom majora Vajela. Četnici su bili prinuđeni da se povuku u pravcu severozapada. Cilj komunista je verovatno lokalno pomeranje jedne divizije, pošto bi za ofanzivu u pravcu Ibarske doline bilo potrebno prethodno prikupljanje jačih snaga. Odbrana počiva samo na četnicima, a upućen je još jedan bataljon Rusa kao koeficijent sigurnosti, uz slabljenje organizovane odbrane na Drini.}}

U dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 26. jul 1944. godine, četničkim se jedinicama odaje priznanje za krupne usluge koje su u vrijeme [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Kehraus«]] učinili okupatoru defanzivnim dejstvima pri zadržavanju glavnine snagâ NOVJ:
{{izdvojeni citat|''Srbija: Operacija »Kehraus«'' [Čistka]: &lt;/br&gt; Očigledno da je glavnina neprijateljskih snaga snažno potučena i kao takva povukla se preko srpsko-albanske demarkacione linije. Dodir sa neprijateljem održava se samo sa zaštitnicama. Operacija je time završena, naknadno čišćenje se produžava borbenim grupama koje učestvuju. Mada se u toku operacije nije uspelo u razbijanju glavnine neprijateljskih snaga, ipak je pošlo za rukom, naročito masovnom upotrebom četnika, da se osujeti namera neprijatelja da prodre u pravcu Ibra. U prostoru Sokobanje, pod pritiskom naših i četničkih snaga, delovi bandi prešli su, pod borbom sa jedinicama iz pripravnosti za zaštitu železnice, prugu Zaječar — Knjaževac u pravcu bugarske granice, dok je glavnina, uz velike gubitke u borbama sa četnicima, prodrla u prostor Aleksinca. Od 23. 7. četničke grupe su prodrle preko Save u Srem i tamo se od tog vremena nalaze u borbi sa komunistima. U ostalim delovima Srbije lokalna delatnost bandi, dok se u Banatu vrše neprekidne sabotaže u žetvi.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=204&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289457—6289458.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;SERBIEN: ”KEHRAUS” MASSE FD–KRAEFTE ANSCHEIN. STARK ANGESCHLAGEN, UEBER SERB–ALB. DEMARKATIONSLINIE AUSGEWICHEN. FD–BERUEHRUNG NUR NOCH MIT NACHHUTEN. UNTERNEHMEN DAMIT ABGESCHLOSSEN, NACHSAEUBERUNG DURCH BETEILIGTE KGRN. FORTGESETZT. WENN ES IM VERLAUF DES UNTERNEHMENS NICHT GELANG MASSE FD–KRAEFTE ZU SCHLAGEN, SO IST ES DOCH, INSBESOND. DURCH MASSENEINSATZ DER CETNIKS GELUNGEN, FD–ABSICHT, IN RICHTUNG IBAR VORZUSTOSSEN, ZU VEREITELN. UNTER DRUCK EIG. UND CETNIK  KRAEFTE BANDEN RAUM SOKOBANJA MIT TLN. UNTER KAMPF MIT ALARMEINHEITEN BAHNLINIE ZAJEZAR KNJAZEVAC RICHTUNG BULGAR GRENZE UEBERSCHRITTEN, MIT MASSE UNTER VERLUSTREICHEN KAEMPFEN MIT CETNIKS BIS IN RAUM ALEKSINAC VORGEDRUNGEN. SEIT 23.7. CETNIKS–GRUPPEN UEBER SAVE NACH SYRMIEN VORGEDRUNGEN UND DORT SEITDEM IM KAMPF MIT KOMM. IM UEBRIGEN SERBIEN OERTL. BANDENTAETIGKEIT, BANAT ANHALTENDE ERNSTSABOTAGE.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (26. VII 1944)}}

Nakon dva dana, poslat je iz Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Wehrmachta sljedeći dopis:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;/br&gt; Završni izvještaj [o operaciji] „Kehraus“: Uz približno 70 sopstvenih mrtvih iz svih borbenih grupa koje su učestvovale (uključujući četnike), izbrojano 363 mrtva neprijatelja, 464 zarobljenika i dezertera.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000242.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: &lt;/br&gt; Abschlussmeldung &quot;Kehraus&quot;: Bei etwa 70 eig. Toten aller beteiligten Kgrn. (einschl. Cetniks) 363. gez. Fd.–Tote, 464 Gefangene und Überläufer.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (28. VII 1944)}}

27. jula 1944, centrali u Berlinu javljali su iz komande Grupe armija »F«: „Srbija: Glavnina snažno potučenih neprijateljskih snaga u operaciji »Keraus«, koja se povukla ka jugu, ponovo je, posle neuspelog pokušaja da se povuče u oblast Albanije, napadnuta od strane Borbene grupe »Dizener« i četnika u prostoru jugoistočno od [[Medveđa|Medveđe]]. Gubici neprijatelja u akciji »Keraus« na dan 24. i 25. 7.: 29 mrtvih, 302 zarobljena, 8 mitraljeza, 2 minobacača i preko 200 pušaka.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=210&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289463.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|3.) SERBIEN &lt;/br&gt; MASSE DER BEI ”KEHRAUS” STARK ANGESCHLAGENEN UND NACH S AUSGEWICHENEN FD.– KRAEFTE NACH MISSLUNGEN VERSUCH IN ALBAN. GEBIET AUSZUWEICHEN, IM RAUM SO MEDVEDJA DURCH. KGR. DIESENER UND CETNIKS ERNEUT ANGEGRIFFEN. FEINDVERLUSTE &quot;KEHRAUS&quot; AM 24. U. 25.7.: 29 GEZ. TOTE, 302 GEFANGENE, 8 M. G., 2 GR. W. UEBER 200 GEWEHR.}})&lt;/ref&gt; Sjutradan, sumirani su rezultati ove operacije: „U Srbiji operacija »Keraus« je postigla potpuni uspeh; neprijatelj je bio prinuđen da izmakne u pravcu juga. Pošlo nam je za rukom da prodorom u pravcu Ibarske doline osujetimo njegovu nameru.“&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt; Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka za 30. jul 1944, takođe upućen Vrhovnoj komandi njemačkog Wehrmachta, bilježi da jedinice JVuO nastavljaju davati doprinos naporima okupatora u slamanju ofanzive koju je NOVJ poduzela u južnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Prilikom nastavljanja čišćenja u operaciji »Keraus«, dijelovi neprijateljskih snaga istočno od [[Lebane|Lebana]] prodrli su u pravcu sjevera. Glavnina je napadnuta u prostoru Lebana od strane Borbene grupe »Dizener« i četnikâ. 5. policijski puk (bez III bataljona) stupio je u akciju sa istoka. 

Borbene grupe 27. bugarske divizije (5 bataljona) ponovo će stupiti u akciju 31. 7. u cilju naknadnog čišćenja iz doline Toplice u pravcu juga. Neprijateljski gubici — 27. 

29. 7. Kod Borbene grupe »Dizener« i četničke grupe »Vajel«: 117 izbrojanih mrtvih [neprijatelja], 604 zarobljenih; zaplijenjeno 9 mitraljeza, 5 automobila, 5 minobacača, 560 pušaka, 6 radio-uređaja, velike količine municije i [vojne] opreme svake vrste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=221&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289474—6289475.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: &lt;/br&gt; BEI NACHSAEUBERUNG ”KEHRAUS” TLE. FD–KRAEFTE O LEBANE NACH N VORGEDRUNGEN. MASSE RAUM S LEBANE DURCH KGR. DIESENER UND CETNIKS ANGEGRIFFEN. POL. RGT. 5 OHNE ROEM 3. ) VN O ANGESETZT. &lt;/br&gt; KGR. 27. BULG. DIV. (5 BTLNE) ANTRITT 31. 7. ERNEUT ZUR NACHSAEUBERUNG AUS TOPLICA – TAL NACH S. FEINDVERLUSTE 27.&lt;/br&gt; 29.7.: BEI KGR. DIESENER UND CETNIK–GRUP[P]E WEYEL: 117 GEZ. TOTE, 604 GEFANGENE, 9 MG, 5 M PI, 5 GR W., 560 GEWEHRE, 6 FUNKGERAETE, GROSZE [sic!] MENGEN MUN. UND GERAET ALLER ART.}})&lt;/ref&gt;}}

Nakon što je krajem jula i početkom avgusta došlo do »naknadnog čišćenja« u ovoj operaciji, 6. VIII 1944. Komanda Jugoistoka zaključuje: {{izdvojeni citat|Srbija:

Protiv neprijateljskih raštrkanih grupa koje su prodrle prema istoku i na mnogim mestima prešle Ibar upućeni su delovi četničke grupe »Vajel« iz prostora Brus u pravcu planine Kopaonik.

Operacija »Keraus« je završena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=266&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289519.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: GEGEN DIE AN MEHREREN STELLEN UEBER IBAR NACH O VORGEDRUNGENE FDL. SPLITTERGRUPPE TLE. CETNIKGRUPPE WEYEL AUS RAUM BRUS RICHTUNG KOPAONIK– GEBIRGE IM VORGEHEN. &lt;/br&gt; ”KEHRAUS” BEENDET.}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka obavještava 11. avgusta 1944. da se Rasinsko-toplička grupa korpusa JVuO, pod komandom potpukovnika Dragutina Keserovića, i zvanično stavila pod komandu njemačkog Wehrmachta tokom [[Topličko-jablanička operacija 1944|Topličko-jablaničke operacije]]:
{{izdvojeni citat|Situacija kod Borbene grupe Diesener mirna. Četnička grupa Keserovića se dobrovoljno stavila pod komandu Borbene grupe Diesener. Ponovni napad protiv neprijateljskih snaga južno od Lebana počinje 13. VIII.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=288&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289541: Dnevni izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 10. augusta 1944 (11. august 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;C ) LAGE BEI KGR. DIESENER RUHIG. &lt;/br&gt; CETNIK–GRUPPE KESEROVIC FREIW. UNTER BEFEHL KGR. DIESENER GETRETEN. &lt;/br&gt; ERNEUTER ANGRIFF GEGEN FD– KRAEFTE S LEBANE LAEUFT AM 13.8. AN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Vermahta za 10. avgust 1944. godine}}

Neposredna četničko-nemačka operativna saradnja ponovila se i prilikom nemačkih operacija [[Operacija &quot;Trumpf&quot;|&quot;Trumpf&quot;]] i [[Operacija &quot;Halali&quot;|&quot;Hallali&quot;]] u jablaničko-topličkoj oblasti protiv [[21. srpska divizija NOVJ|21]]. [[22. srpska divizija NOVJ|22]]. [[24. srpska divizija NOVJ|24]]. i [[25. srpska divizija NOVJ|25]]. divizije NOVJ tokom jula i avgusta 1944.

{{izdvojeni citat|Ministar [[Nojbaher]] konstatuje da je premijer [[Milan Nedić|Nedić]] — ukazujući na neudovoljene zahteve za oružjem ponovno izrazio nameru da demisionira — verno služio nemačkim interesima. Slično je i s Mihailovićem, koji se do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru. To isto Važi i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »Dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30. avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=980&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000974—000978.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hierzu stellt Minister Neubacher fest, dass Ministerpräsident Nedic – der unter Hinweis auf die unerfüllten Waffenwünsche erneut Rücktrittsabsichten geäussert habe – in gutem Glauben zur deutschen Sache handelte. Ähnlich verhält es sich bei DM, der sich bis heute bemüht habe, keine feindselige Haltung dem Okkupator gegenüber einzunehmen. Das gleiche gilt für die anderen führenden Serben, die sich unter dem Motto: &quot;Gebt uns Waffen – dann gehören wir zu Euch!&quot; loyal verhalten hätten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački obaveštajni izveštaj od 30. avgusta 1944.}}

=== Desant na Drvar (1944) ===
{{main|Desant na Drvar}}
Za [[Desant na Drvar]] (operacija »Rösselsprung«), preduzet maja i juna 1944, komanda [[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druge oklopne armije]] je angažirala oko 16.000 njemačkih vojnika i tri hiljade [[Momčilo Đujić|Đujićevih]] četnika.&lt;ref name=&quot;Pop izdaje&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.]&lt;/ref&gt; Četnici su bili dragoceni kao nemački informatori, pa su upravo oni doneli Nemcima tačan podatak o lokaciji Titovog štaba:

{{izdvojeni citat|Prema četničkim podacima, Tito se nalazi u drvarskoj pećini, prema drugim izvorima u Oštrelju sjeverno od Drvara.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=459&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314,  Roll 564, frame no. 000455.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;IIc: Tito nach Cetnikmeldg. in Höhle Drvarska Pecina bei Drvar, nach anderer Meldg. in Ostrelj N Drvar.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog  odjeljenja [[15. brdski armijski korpus (Nemačka)|15. brdskog korpusa]] za 10. mart 1944.}}

U izvještaju 2. oklopnoj armiji iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], poslatom 19. maja 1944. godine, navedeno je da će četničke jedinice biti u potpunosti podređene njemačkom Wehrmachtu u ovoj operaciji:
{{izdvojeni citat|''Telegram K-di 2. okl. armije'' 
Tiče se: »Reselšprunga« [...] 

7) Ojačani 105. SS-izv. bat. sa potčinjenim 369. izv. bat. napada X-dana, nastupajući od Livna duž Livanjskog polja preko Bosanskog Grahova na Drvar, sprečava neprijateljske proboje prema jugoistoku i razbija neprijateljski komandni aparat. U Bosanskom Grahovu naši četnici, u Drvaru naši padobranci.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_63.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. maja 1944. Komandi 2. oklopne armije o izvršenim pripremama i zadacima potčinjenih jedinica za operaciju »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=724&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frames no. 000715—000716.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Fernschreiben An PzAOK 2 &lt;/br&gt; Betr. Rösselsprung &lt;/br&gt; 7.) Verstärkte SS–AA 105 mit unterstellter AA 369 stösst am X–Tag antretend von Livno entlang Livanskopolje über Bosn.Grahovo auf Drvar vor, verhindet feindl. Ausbruch nach Südosten und zerschlägt feindl. Führungsapparat. In Bosn.Grahovo eigene Cetniks, in Drvar eigene Fallschirmjäger.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Druge oklopne armije je uzvratila XV brdskom armijskom korpusu dopisom od 21. maja 1944. iz kojeg se zaključuje da se četnici nalaze pod komandom majora Ernsta Benescha iz divizije [[Brandenburger]], kao i da se za njih počeo koristiti službeni naziv »[[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|Hrvatska borbena zajednica]]«:
{{izdvojeni citat|1) Crveni komandni centar u Drvaru (po svoj prilici Vrhovni štab Tito, u Drvaru, na staroj stočnoj pijaci, Američka vojna misija Trninić Breg, u Prnjavoru Engleska vojna misija, preostala Ruska misija neotkrivena). Treba računati sa mesnim obezbeđenjem, pre svega na visovima severoistočno, istočno i zapadno od Drvara, u datom slučaju i na protivvazdušnu odbranu. Dalji podaci o neprijatelju postepeno se saopštavaju komandantu 500. padobranskog lov. bat. od strane Ic K-de 2 okl. armije i majora Beneša.

2) Operacija »Reselšprung« treba da ukloni crveni komandni centar oko Drvara.

Komandovanje »Reselšprung«: XV brd. AK, istaknuto komandno mesto Bihać. 

Za operaciju »Reselšprung« nastupaju X-dana (spuštanje padobranskog lov. bat.) na Drvar: [...]

d) Ojačana Borbena grupa 1. puka »Brandenburg« (bez 1. bat.) sa potčinjenom Hrvat. borbenom zajednicom, od Knina na Bosansko Grahovo, odatle u više borbenih grupa protiv linije Prekaja (14 km ji. od Drvara) — Drvar. Zadatak: Doček bandi i štabova koji se povlače prema jugu. Grupe nose maskirno odelo.

3) 500. SS-padobranski lov. bat., komandant šturmbanfirer Ribka, sa potčinjenom SS-padob. nast[avnom] četom (očekuje se konačno odobrenje [[Heinrich Himmler|rajhsfirera SS]]), 40 ljudi odreda »Beneš« i 6 ljudi kontraobaveštajne službe spuštaju se X-dana, u trenutku što je moguće ranije, u crveni komandni centar Drvar i uklanjaju munjevitim napadom naročito Vrhovni štab Tito, kao i ostale crvene komandne štabove i savezničke, odnosno ruske vojne misije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_66.htm Naređenje Komande 2. oklopne armije od 21. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa za dejstva u operaciji »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=698&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frame no. 000690.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Rotes Führungszentrum in DRVAR (voraussichtlich Hauptstab TITO DRVAR am alten Viehmarkt, amerik.Mil.Missionen TRNIC BREG, in PRNJAVOR engl.Mil.Mission, Verbleib russ.Mission nicht geklärt). Mit örtlichen Sicherungen, vor allem auch auf den Höhen NO, O und W DRVAR, gegebenenfalls auch mit Flak, ist zu rechnen. Weitere Feindfeststellungen werden an Kdr. Fallschirmjäg.Btl.500 durch Pz.AOK.2 I c und Major BENESCH laufend übermittelt. &lt;/br&gt; 2.) Das rote Führungszentrum um DRVAR soll durch das Unternehmen &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; ausgeschaltet werden. &lt;/br&gt; Führung &quot;RÖSSELSPRUNG&quot;: XV.Geb.AK., vorgeschobener Gefechtsstand BIHAC. &lt;/br&gt; Zu &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; treten am x–Tag (Absprungtag des Fallschirmjäg–Btl.) auf DRVAR an: &lt;/br&gt; d) Kampfgruppe verst. 1.Rgt.Brandenburg (ohne I.Btl.) mit unterstellten kroat. Kampfgemeinschaften von KNIN auf BOS.GRAHOVO, von dort in mehreren Kampfgruppen gegen Linie PREKAJA (14 SO DRVAR) – DRVAR. Auftrag: Auffangen von nach Süd ausweichenden Banden und Stäben. Gruppe trägt Tarnbekleidung. &lt;/br&gt; 3.) SS–Fallschirmjäg.Btl.500, Führer Sturmbannführer RYBKA mit unterstellter SS–Fallsch.Ausb.Komp. (endgültige Genehmigung Reichsführer SS steht noch aus), 40 Mann Abt. BENESCH und 6 Mann Abwehr landet am X–Tag zum frühest möglichen Zeitpunkt in roten Führungszentrum DRVAR und schaltet in blitzatrigem Zugriff insbesondere den Hauptstab TITO sowie weitere rote Führungsstäbe und allierte bzw. russ.Mil.Missionen aus.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemci su nakon operacije ocenili da četnici izviđačke zadatke izvršavaju besprijekorno, vođstvo im je dobro, ljudstvo naviklo na fizičke napore. Nemci zaključuju da su im četnici &quot;neophodni su pri osiguranju komunikacija, posebno zbog pomanjkanja vlastitih trupa&quot;.&lt;ref&gt;NAW, T-314, Roll 566, 000048-9: Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa o rezultatima formiranja „Hrvatskih borbenih grupa“ (30. juni 1944).&lt;/ref&gt;

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1944) ===
{{Poseban članak|Ponuda Draže Mihailovića Adolfu Hitleru}}
[[Datoteka:First Vrede sa četnicima.jpg|thumb|Nemački kapetan von Wrede i četnički komandanti kapetan [[Nikola Kalabić]], major [[Dragoslav Račić]] i kapetan [[Neško Nedić]], nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (''nemački izvor'')&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_536.jpg Wredeova zabeleška str.1]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_537.jpg Wredeova zabeleška str.2]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_538.jpg Wredeova zabeleška str.3]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_539.jpg Wredeova zabeleška str.4]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;]]
Tokom jula i avgusta [[1944]]. intenzivirani su kontakti između predstavnika nemačke komande Jugoistoka [[Herman Nojbaher|Nojbahera]], predsednika vlade [[Milan Nedić|Nedića]] i predstavnika Mihailovića.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83_%D1%81_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_14.7.1944. Nemački izveštaj o razgovoru s četnicima od 14.7.1944]&lt;/ref&gt; Njemačka strana je nakon sastanka između predstavnika Obavještajnog odjeljenja komandanta Jugoistoka i trojice visokih oficira JVuO, Mihailovićevih izaslanika ([[Dragoslav Račić]], [[Neško Nedić]] i [[Nikola Kalabić]]), održanom u Topoli 11. avgusta 1944, na osnovu ponude JVuO zaključila da se „političko zauzimanje stava Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno izmenilo. Oni su spremni da u potpunosti sa nama sarađuju“. Mihailovićevi izaslanici su stavili do znanja da je za JVuO najvažnije objedinjavanje domaćih antikomunističkih snaga, opšta mobilizacija i „stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji“. Pošto je za ostvarenje tog cilja bila neophodna njemačka dozvola i naoružanje, JVuO je bila spremna da se obaveže na lojalnost i vjernost okupatoru.&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt; Rittmeister Fürst von Wrede citira riječi četničkih oficira sa sastanka:

{{izdvojeni citat|»Srbi, koje vi niste poznavali, ipak se bore za vas. Mi se obavezujemo našom časnom oficirskom rečju da ćemo biti verni. Pokret Draže Mihailovića je spreman da dâ sve garancije koje Nemci budu zahtevali. '''Naše smrtno neprijateljstvo protiv komunizma je najbolja garancija naše vernosti'''. Nas ne interesuje budućnost, svejedno kako će se rat završiti, mi smo odlučili, ako tako mora biti, da viteški propadamo.«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_227.htm Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 11. avgusta 1944. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića o uslovima za sastanak Draže Mihailovića sa Nojbaherom]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000502.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben, die Ihr nicht bekannt habt, aber kämpfen für Euch. Wir verpflichten uns mit unserem Offz.Ehrenwort, dass wir treu sein werden. Die DM—Bewegung ist bereit, sämtliche von den Deutschen verlangten Garantien zu geben. Unser Todfeindschaft gegen den Kommunismus ist die beste Garantie für unsere Treue. Die Zukunft interessiert uns nicht, gleichgültig wie der Krieg ausgehen mag, wir sind entschlossen, wenn es sein muss, ritterlich zugrunde zu gehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Rittmeister Fürst Wrede je sumirao predloge predstavnika Draže Mihailovića na sledeći način:
{{izdvojeni citat|
1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom [[Hitler|firera]] za jugoistočni prostor.

2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.

3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.

4. DM moli da sam ostane u ilegali.

5. Pripadnici DM—pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.

6) Mesto sastanka ne treba ni u kom slučaju da bude Beograd ili neki veći grad.&lt;ref name=&quot;B0_11 1944&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_11.8.1944. Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000502—000503.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) DM wünscht mit dem Bevollm. des Führers für den Südostraum zu sprechen. &lt;/br&gt; 2.) Er fordert Zusammenschluss aller nat. serb. Kräfte. &lt;/br&gt; 3.) Mobilisierung und Bewaffnung aller waffenfähigen nat. Serben zum Kampf gegen den Kommunismus. Ausrüstung und Führung durch die deutsche Wehrmacht. &lt;/br&gt; 4.) DM bittet selbst illegal bleiben zu können &lt;/br&gt; 5.) Die Angeh. der DM–Bewegung sollen nicht in dt. Uniform gekleidet werden. &lt;/br&gt; 6.) Ort der Zusammenkunft soll keinesfalls Belgrad oder eine grössere Stadt sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

O saradnji sa četnicima Draže Mihailovića u jednoj se njemačkoj preporuci s početka avgusta 1944. navodi:
{{izdvojeni citat|
''Saradnja sa četničkim bandama''

Komandantu Jugoistoka upućen je dopis Ob. od./oficir Abvera str. pov. br. 6161/44, u vidu naređenja, o isporuci oružja i municije četničkim bandama i o saradnji između nemačkih operativnih jedinica i pojedinih lojalnih četničkih bandi u cilju zajedničke borbe protiv komunističkog neprijatelja. Postavljanjem oficira za vezu u četničkim bandama treba njihovo držanje stalno nadzirati.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1035&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000893.] ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit mit Cetnik—Banden. An den Mil.Befh. Südost ergeht mit Ic/AO Nr. 6161/44 g. Kdos. v. 2.8.44 ein Befehlschreiben über die Belieferung der Cetnikbanden mit Waffen und Munition und über die Zusammenarbeit zwischen deutschen Verbänden und einzelnen lojal erscheinen den Cetnik—Banden für Zwecke des gemeinsamen Kampfes gegen den kommunistischen Feind. Durch Abstellung von Verbindungsoffzen.zu den Cetnik—Banden ist deren Verhalten laufend zu überwachen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U večernjem izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 16. avgusta 1944, prenosi se vijest da je general Draža Mihailović, u koordinaciji sa predsjednikom srpske vlade generalom Milanom Nedićem, pred okupacione vlasti iznio ponudu o »potpunom potčinjavanju četničkih jedinica«:
{{izdvojeni citat|
Srbija:

Sporazumno sa Nedićem, Draža Mihailović je ponudio nemačkom komandovanju potpuno potčinjavanje četničkih jedinica. Pored postojanja problema davanja talaca, unutrašnjih srpskih suprotnosti i ponude za lični dogovor Draže Mihailovića sa specijalnim opunomoćenikom Ministarstva inostranih poslova, sada postoji samo zahtev za oružje za zajedničku borbu. Srpska vlada je jednovremeno zamolila prijem kod komandanta Jugoistoka i verovatno će tom prilikom biti iznesena i namera o njenoj ostavci.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1090&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311,  Roll 190, frame no. 000948.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In Übereinstimmung mit Nedic hat DM dtsch. Führung volle Unterstellung der Cetnik Verbände angeboten. Bei Geiselgestellung, Einstellung alle Innerserbischen Gegensätze und Angebot persönlicher Aussprache DM mit Sonderbevollm.Ausw.Amtes liegt allein Waffenforderung für den gemeinsamen Kampf vor. Serbische Regierung hat zugleich um Empfang bei Mil.Befh. Südost ersucht und wird dabei voraussichtl. Rücktrittsabsicht vortragen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Povodom Mihailovićevog predloga, 17. i 18. avgusta je održan sastanak na najvišem nivou u nemačkoj komandi Jugoistoka. Tu su još jednom sumirani Dražini predlozi:

{{izdvojeni citat|
a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.

b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.

c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista.

d) Draža Mihajlović moli da ga se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa.

e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.

f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje, da bi se oslobodilo četnike, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika.

g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana s invazionim trupama.

h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=581&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000576—000577.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Das Verhandlungsangebot des DM sieht folgende wesentlichen Punkte vor: &lt;/br&gt; a) Unbedingtes Versprechen, kein deutscher Soldat werde von Cetniken überfällen. Geiselgestellung. &lt;/br&gt; b) Gemeinsamer Kampf ausschliesslich gegen Kommunisten zur Herstellung von Ruhe und Ordnung. Deutsche und Cetniken brauchen nicht Feinde zu sein. &lt;/br&gt; c) Feind Nr. 1 sind Kommunisten und alle, die sie unterstützen oder im Kampfe gegen Kommunisten nicht mitwirken. &lt;/br&gt; d) DM bittet, ihn zu Ausbau des SFK und Aufbau Freikorps heranzuziehen. &lt;/br&gt; e) Irgendeine Verbindung mit Partisanen ist unmöglich. &lt;/br&gt; f) DM bittet zur Hebung freundschaftlicher Stimmung um Freilassung der in Serbien verhafteten Cetniken ohne Vermittlung der Cetniken. &lt;/br&gt; g) Im Invasionsfall kein Kampf gegen Deutsche. Kampf gegen Kommunisten wird weitergeführt. Verbindung der Partisanen zu Invasionstruppen wollen Cetniken verhindern. &lt;/br&gt; h) DM ohne Verbindung zu Engländern. Er will auch keine mehr haben, entsprechend engl. Verhalten gegen serb. Volk.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan iskaz&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=585&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000580.] ({{jez-njem|&quot;Durchführung der Zusammenarbeit mit dem Cetnik–Banden, Ausbildung und Führung im Kampf wird den in erster Linie hierfür zuständigen Sicherheitsdienst und SD übertragen. Dieser ist allein für die politische Kampfführung vorgesehen, hat die engsten Verbindungen zu den Cetniks und führt in einem Raume, der als eine Art Heeresgebiet Domäne des Sicherheitsdienstes und des SD ist.&quot;}})&lt;/ref&gt; sa ovog sastanka ubjedljivo svjedoči o uspostavljenim tijesnim vezama između [[Sicherheitsdienst|njemačkih obavještajnih struktura]] i četničke Vrhovne komande:
{{izdvojeni citat|Sprovođenje sadejstva s četničkim bandama, obuka i komandovanje u borbi biće preneti Službi obezbeđenja i SD koji su u prvom redu nadležni za ovo. Ta je služba isključivo predviđena za političko vođenje rata, '''ima najuže veze s četnicima''' i komanduje na jednom određenom području, koje je, kao neka vrsta vojnog područja, domen Službe obezbeđenja i SD.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 18. avgusta 1944. povodom ponude Draže Mihailovića za saradnju u borbi protiv NOVJ}}

U izvještaju poslatom 20. avgusta 1944. godine iz Operativnog odjeljenja [[Beograd]] [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], navodi se da je za prijem kod vođe [[Treći Reich|Reich]]a [[Adolf Hitler|Adolfa Hitlera]] pripremljen zajednički referat feldmaršala [[Maximilian von Weichs|Maximiliana von Weichsa]], komandanta Jugoistoka i specijalnog opunomoćenika Ministarstva inostranih poslova na Jugoistoku [[Hermann Neubacher|Hermanna Neubachera]], na temu ''saradnje sa Dražom Mihailovićem i buduće politike u Srbiji'', kao i da je sa ovim upoznat feldmaršal [[Wilhelm Keitel]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frames no. 000971—000972.]&lt;/ref&gt; Tog je dana sačinjena i službena bilješka u kojoj je sadržan sljedeći prijedlog:
{{izdvojeni citat|Po predmetu ponude Nedić — Draža Mihailović, ministar Nojbaher predlaže da se organizacija četničkih jedinica prenese u nadležnost Višeg SS i policijskog vođe u Srbiji. Načelnik štaba komandanta Jugoistoka se saglasio s ovim predlogom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000972.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In der Angelegenheit Angebot Nedic – DM schlagt Minister Neubacher vor, die Organisation der Cetnik–Verbände dem Höh.SS–Pol.Führer in Serbien zu übertragen. Chef des Gen.Stabes–O.B.Südost ist mit diesem Vorschlag einverstanden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Sâm Neubacher je 20. avgusta uputio opširan izvještaj ministru vanjskih poslova Velikonjemačkog Reicha [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]], u kojem je urgirao za prihvatanje ponude Nedić—Mihailović, navodeći da je Nedić garantirao da će se „pokret DM uzdržati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca i da ni u slučaju povlačenja Nemaca iz Srbije neće na Nemce biti ispaljen nijedan metak“. O odnosu Mihailovića i JVuO prema okupatoru od trenutka kada ga je Hitler imenovao ''Specijalnim izaslanikom Ministarstva vanjskih djela za Jugoistok'', Hermann Neubacher piše:
{{izdvojeni citat|U pogledu Draže Mihailovića, upućujem na svoje mnogobrojne ranije telegrame. Svoje dosledno antikomunističko držanje dokazao je nedvosmisleno, uprkos najvećem pritisku od strane Engleza, odrekavši se njihove pomoći u naoružanju dok su Englezi istovremeno, preteći naoružavali Tita. Iskustva poslednjih 12 meseci u pogledu njegovog držanja prema nemačkim oružanim snagama, dosadašnje zajedničke borbe na antikomunističkom frontu i dosadašnja ozbiljna ugroženost srpske nacije, koju on priznaje u punom opsegu, smatram dovoljnim osnovom za to da će D. M. održati reč koju nam je dao ako u ovom odlučujućem trenutku budemo pružili preko Nedića odlučujuću pomoć. Spreman sam, posle jednog ličnog razgovora sa D. M., da preuzmem odgovornost za to da nas taj čovek neće napasti s leđa i da će on sam učiniti bezopasnim one elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu nas.&lt;ref&gt;AVII, Mikroteka, NAV, N—T—312, rol. 780, f. 371746.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;}}

Specijalni nemački izaslanik Hermann Neubacher je ocenio da obećanja Draže Mihajlovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je dokazao on &quot;da je toliki antikomunista, da je '''usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora''' pred slogom s crvenom stranom&quot;.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=575&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000570.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;D.M. habe zweifellos bewiesen, dass er &lt;br /&gt; 1. Burgfrieden mit Besatzungsmacht halten will und &lt;br /&gt; 2. So sehr Antikommunist ist, dass er trotz Angeboten von englischer Seite einen Bettelgang beim Okkupator der Einigung mit der roten Seite vorgezegen hat. &lt;br /&gt; Zusicherungen D.M.'s auf loyale Einstellung sind ernst zu nehmen, da D.M. in antikommunistischer Frage stets konsequente Haltung eingenommen hat.&quot;}})&lt;/ref&gt; Ovi pregovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije od 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]], a koju bi opremila nacistička Nemačka. Pored toga, Hitleru su specijalni izaslanik Neubacher i feldmaršal von Weichs prezentirali situaciju u Srbiji: „Četnici su u Srbiji od marta do avgusta 1944. izgubili u borbama sa komunistima oko 5.000 boraca, a prema nemačkoj okupacionoj sili u poslednje vreme nisu više neprijateljski raspoloženi. Oko 10.000 četnika bore se zajedno sa nemačkim trupama u južnoj Srbiji i to pod komandom nemačkog majora Vajela“.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt; Uz naglasak da će dato oružje „jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca“, vođa [[Treći Reich|Velikonjemačkog Reicha]] je odbacio ovu inicijativu, formulisavši konačnu svoju odluku na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|Zaključujući, Führer je ustanovio, da on

a) nema ništa protiv “malih taktičkih manevara“ s pokretom DM,

b) da zatraženo formiranje armije, koja bi bila jačine 50.000 ljudi, nikako ne bi moglo doći u obzir.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=814&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000811.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Abschliessend, stellte der Führer fest, daß er &lt;br /&gt; a) gegen &quot;kleine taktische Manöver&quot; mit der DM–Bewegung keine Bedenke habe, &lt;br /&gt; b) daß die Aufstellung der gefordeten 50 000 Mann starken Armee auf keinen Fall in Frage kommen könne.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Službena beleška sa referisanja komandanta Jugoistoka Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22. avgusta 1944. godine}}

Ipak, u skladu sa idejom o formiranju srpskog korpusa pod komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]] koji bi se borio na strani Nemaca, [[6. septembra]] [[1944]]. [[Srpska državna straža]] i [[Srpska granična straža]] (ukupno oko 13.000 ljudi) stavljene su pod komandu Mihailovićevog komandanta Srbije generala [[Miroslav Trifunović|Trifunovića]]. Potom su jedinice [[Srpska državna straža|Srpske državne straže]] i [[Srpska granična straža|Srpske granične straže]] 6. oktobra [[1944]]. sabrane su u Jagodini gde je od njih formiran [[Srpski udarni korpus]] sa tri divizije, koji je brojao oko 6.800 ljudi. Komanda Srpske straže i Granične straže predana je naredbom generala Felbera generalu [[Miodrag Damjanović|Miodragu Damjanoviću]], šefu Nedićevog kabineta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=875&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000871.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;An den Präsidenten den serbischen Ministerrates Herrn Generaloberst Nedić. Herr Ministerpräsident! &lt;br /&gt; Ich bin damit einverstanden, dass der Generalmajor Damjanović mit der Führung der serbischen bewaffneten Verbände mit Ausnahme des SFK betraut wird. Dieses Korps muss meiner Auffassung noch in den bewährten Händen des General Mušićki [sic] bleiben. Mit dem Ausdruck meiner vorzüglichen Hochachtung.&quot;}})&lt;/ref&gt; Damjanović je bio i glavni Mihailovićev pouzdanik u Nedićevoj upravi, te su se on i komandanti Straže odmah stavili pod Mihailovićevu komandu. Ove jedinice, preimenovane u Srpski udarni korpus Jugoslovenske vojske u otadžbini, pridružile su se tako drugim četnicima u povlačenju prema Sandžaku. Njihovo je savezništvo ipak bilo nesigurno i ubrzo će se raspasti.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_74.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNICI SE POVLAČE IZ SRBIJE]&lt;/ref&gt;

=== Bitka za Srbiju (1944) ===
{{Poseban članak|Bitka za Srbiju 1944.}}
[[Datoteka:Četnici i Nemci u Srbiji 1944.jpg|minijatura|Grupa nemačkih vojnika i četnika Draže Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2. proleterske i 5. krajiške divizije NOVJ.]]
U povjerljivom izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 26. avgusta 1944. godine, analizirano je stanje na [[Balkansko poluostrvo|Balkanu]] nakon objave rata Trećem Reichu od strane [[Bugarska|Bugarske]] te proglašenja neutralnosti [[Rumunija|Rumunjske]] (i jedna i druga su do tada bile potpisnicama [[Trojni pakt|Trojnog pakta]]), neposredno po ulasku jedinica [[Crvena armija|Crvene armije]] na teritorij dvije države. Oficiri Wehrmachta anticipiraju držanje četnika Draže Mihailovića u novonastaloj, kompliciranoj situaciji:

{{izdvojeni citat|Ustanički pokreti na području Balkana – izuzev pokreta Draže Mihailovića – dobit će pojačan zamah, tako da ubrzo treba očekivati prekid svih vlastitih veza s cijelim južnim Balkanom. '''Pokret Draže Mihailovića predstavlja jedinu antiboljševičku organizaciju koja, uz odgovarajuću potporu, može biti dugoročno korisna našim interesima u borbi protiv boljševizma'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=874&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000870—000871.] ({{jez-njem|&quot;Darüber hinaus werden die Aufstandsbewegungen im Balkan–Raum – abgesehen von der DM–Bewegung – verstärkten Auftrieb erhalten, so dass in Kürze mit einer Unterbrechung sämtlicher eigenen Verbindungen nach gesamtem Süd–Balkan gerechnet werden muss. Die DM–Bewegung stellt bei entsprechender Unterstüzung die einzige antibolschewistische Organisation dar, die im Kampf gegen den Bolschewismus auf längere Sicht unseren Interessen nutzbar gemacht werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

[[Bitka za Srbiju 1944.]] je bila zajednički saveznički poduhvat sa ciljem ovladavanja središnjim komunikacijskim prostorom nemačkih snaga na Balkanu. Dejstva na tlu izvršavala je [[NOVJ]], a [[Saveznici]] su obezbeđivali borbeno sadejstvo, snabdevanje i pomoć iz vazduha. Četnici su se u ovim borbama našli direktno na strani [[Wehrmacht]]a. U to vreme, Saveznici su već promenili odnos prema [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevim]] snagama, a njihov prioritet u Jugoslaviji postalo je jačanje snaga [[NOVJ]] u Srbiji.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU, glava 11 - NOVI DOGOVOR |url=http://www.znaci.org/00001/1_11.htm |access-date=2023-08-14 |archive-date=2023-09-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230902100016/https://www.znaci.org/00001/1_11.htm }}&lt;/ref&gt; Vrhovni štab NOVJ nameravao je da partizanske snage u Srbiji pomogne prodorom jačih snaga iz [[Bosna|Bosne]] i [[Crna Gora|Crne Gore]]. Nemačka komanda, kao i Mihailović, bili su rešeni da to spreče.

Ključnu fazu bitke za Srbiju predstavlja [[Durmitorska operacija|operacija »Rübezahl«]]. Njemačka Komanda Jugoistoka prikupila je za ovu operaciju sljedeće raspoložive snage:
{{izdvojeni citat|''Predmet'': Planiranje »Ribecal«, 

1.) Snage koje učestvuju:

a) Južna grupa: glavni deo 1. brd. div., albanska milicija i delovi SS-divizije »Skenderbeg«,

b) Bor[bena] grupa »Jugozapad«: 2 ojačana bataljona 181. peš. divizije sa III/13. SS-puka,

c) S[evero] z[apadna] grupa: 2. puk Brandenburg (bez 1 bat.), 3/12. tenk. bat. z. b. V., CDK i četnici (Drinski korpus),

d) S[everna] grupa: 14. SS-puk (bez III),

e) I[stočna] grupa: Viša k-da III/363. puka, 696. bat. feldžandarmerije, delovi 297. izv. bat., 2/201. brig. jur. topova,

f) Grupa »Krempler«,

g) Padobranski lov. bat. »Brandenburg«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=491&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000486.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr.: Plannung &quot;Rübezahl&quot;. &lt;/br&gt; 1.) Beteiligte Kräfte: &lt;/br&gt; a) Südgruppe: Masse 1. Geb. Div., alban. Milizen und Tle. SS–Div. Skanderbeg. &lt;/br&gt; b) Kgr. Südwest: 2 verst. Btlne. 181 J.D. mit III./SS–13 &lt;/br&gt; c) NW–Gruppe: 2. Rgt. Brandenburg (o. 1 Btln.) 3./Pz. Abt. z.b.V. 12, MFK, und Cetniks (Drina–Korps). &lt;/br&gt; d) N–Gruppe: SS–Rgt. 14 (ohne III.). &lt;/br&gt; e) O–Gruppe: Höh. Kdo. mit III./363, Feld Gend.Abt. 696, Tle. A.A. 297, 2./Stu. Gesch.Brig 201. &lt;/br&gt; f) Gruppe Krempler. &lt;/br&gt; g) Fallschirm–Jg.Btl. Brandenburg.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_108.htm Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji »Ribecal«], Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 4, dokument br. 108.&lt;/ref&gt;}}

[[NOVJ]] je nastojala da koncentriše snage na levoj strani [[Lim (reka)|Lima]] za proboj u [[Srbija|Srbiju]]. Nemačka [[Komanda Jugoistoka (Nemačka)|Komanda Jugoistoka]] je rešila da brani [[Srbija|Srbiju]] aktivnim dejstvima - sprečavanjem pokreta jedinica [[NOVJ]] kroz [[Bosna|Bosnu]] prema zapadu, kao i nizom krupnih i ambicioznih operacija u [[Sandžak]]u i istočnoj [[Bosna|Bosni]] sračunatih na razbijanje koncentracija [[NOVJ]] i njihovo onesposobljavanje za ofanzivna dejstva. Snage [[JVuO]] sa velikim entuzijazmom učestvovale su u ovim operacijama, kao i u onim koje je organizovao nemački komandant [[Srbija|Srbije]] protiv lokalnih partizana i povremenih prodora. Vrhunac ovog sadejstva nastupio je u avgustu [[1944]],&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[Službena beleška oficira Abvera Komande Jugoistoka od 22. avgusta 1944. sa referisanja komandanta Jugoistoka Adolfu Hitleru, http://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230814062743/https://znaci.org/00001/4_12_4_112.htm |date=2023-08-14 }}] Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 112&lt;/ref&gt; kada su se odvijala najintenzivnija i najmasovnija dejstva. U izvještaju Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. godine upućenom Vojnoupravnom komandantu Jugoistoka, konstatuje se ozbiljna političko-bezbjednosna kriza uzrokovana uspješnim partizanskim manevrom, tj. prodorom u Srbiju:
{{izdvojeni citat|Započeo je očekivani veliki Titov napad na Srbiju. Dok su u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], na [[Drina|Drini]], pripremljene jedinice bile tako desetkovane našim akcijama da mu tamo samo slabe snage stoje na raspolaganju, dotle je jačim delovima Titovih jedinica, koje su bile u centralnom delu [[Crna Gora|Crne Gore]], oko 3 divizije, pošlo za rukom da upadnu u [[Južna Srbija|južnu Srbiju]] i da pređu dolinu [[Ibar|Ibra]]. One sada u rejonu između Ibra i [[Južna Morava|Južne Morave]], po sjedinjavanju sa tamošnje 3 srpske crvene divizije, ugrožavaju obe glavne saobraćajne arterije prema jugu. Slobodu pokreta ovih, oko 10.000 ljudi jakih i dobro naoružanih, združenih jedinica uspeli smo, istina u teškim borbama i uz mnogo gubitaka, pomoću nemačkih, bugarskih i srpskih snaga (četnici i [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]]) da suzimo; ipak, one su preslabe da bi, s obzirom na otkazivanje bugarskih jedinica, izborile odlučujuće uspehe.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_109.htm Izveštaj Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. komandantu Jugoistoka o vojno-političkoj i privrednoj situaciji u Srbiji]&lt;/ref&gt;}}

Koliki su značaj najviši okupacioni dužnosnici u Jugoslaviji pridavali upotrebi četničkih jedinicâ u borbi protiv snaga NOVJ, može se zaključiti i na osnovu jedne naredbe od 26. avgusta 1944. godine, koju potpisuje feldmaršal [[Maximilian von Weichs]]:
{{izdvojeni citat|
''Naređenje komandanta Jugoistoka''

Suštinski zadatak [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]] i Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od sada pa nadalje jeste dovesti i držati sve četničke jedinice u Srbiji i Crnoj Gori u borbenom dodiru s crvenim snagama, kako im ne bi bilo dopušteno preuzimanje vlastite inicijative, koja bi zbog cjelokupne situacije mogla biti uperena i protiv Njemačke. Odbijanje borbe protiv komunista mora se odmah prijaviti kao prijeteći simptom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=13&amp;rec=311&amp;roll=191 NARA, T311,  Roll 191, frame no. 000007.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Befehle OB.Südost &lt;br /&gt; Eine wesentl. Aufgabe Pz.AOk 2 und Mil.Befh.Südost ist ab sofort sämtl. in Serbien und Montenegro stehenden Cetnikverbände in Gefechtsberührung mit roten Kräften zu bringen und zu halten, um sie nicht zu einer eigenen Initiative die in Auswirkung der Gesamtlage auch gegen Deutschland gerichtet sein könnte gelangen zu lassen. Weigerung, dem Kampf gegen den Komm. aufzunehmen, ist als bedrohliches Symptom sofort zu melden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Uoči bitke sa partizanima, nemački Wehrmacht je snabdeo četnike svim raspoloživim zalihama italijanskog pešadijskog oružja i municije:

{{izdvojeni citat|U nadovezi na dogovor od 15. 8. saopštava se, da se za izdavanje četničkim jedinicama mogu staviti na raspolaganje, u najboljem slučaju, sledeća oružja:

7.000 pušaka 6,5 mm (ital.) sa po 100 metaka, &lt;br /&gt; 50 teš. mitraljeza 8 mm (ital.) sa po 13.000 metaka, &lt;br /&gt; 42 laka bacača 4,5 mm (ital.) sa po 250 metaka.

Upozorava se na to, da je time iscrpljena celokupna zaliha italijanske pešadijske municije u domenu Komandanta Jugoistoka i da se nove pošiljke mogu očekivati tek od oktobra 1944. godine i to u ograničenom obimu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=587&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000582.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Nachgang zur Besprechung vom 15.8. wird mitgeteilt, dass für Ausgabe an Cetnik–Einheiten äusserstenfalls folgende Waffen zur Verfügung gestellt werden können: &lt;/br&gt; 7 000 Gewehre 6,5 mm (i) mit je 100 Schuss, &lt;/br&gt; 50 s.M.G. 8 mm (i) mit je 13 000 Schuss, &lt;/br&gt; 42 le.Gr.W. 4,5 cm (i) mit je 250 Schuss. &lt;/br&gt; Es wird darauf aufmerksam gemacht, dass damit der gesamte Bestand an ital. Inf. Munition im Bereich O.B.Südost erschöpft ist und Neulieferung in beschränktem Maße erst ab Oktober 44 erwartet werden darf.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_14_4_228.htm Obaveštenje operativnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 16. avgusta 1944. obaveštajnom odeljenju o odobrenim količinama oružja i municije četničkim jedinicama]&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komande Jugoistoka o odobravanju oružja i municije četnicima (16. avgust 1944.)}}

U nacrtu jednog izvještaja, sastavljenog od strane oficirâ Armijske grupe »F« u ljeto 1944. godine, sumira se iskustvo njemačkih okupacionih organa sa Mihailovićevim četnicima u [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupiranoj Jugoslaviji]]:
{{izdvojeni citat|Dosadašnje držanje D.M.-a ima sljedeće karakteristike:

a) Aktivna borba protiv komunista u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, s tim što je ova borba zbog brojčane, a naročito materijalno-tehničke nadmoći komunista, uvijek rizična za snage D.M.-a,

b) Neispunjavanje od Saveznika postavljenih specijalnih zadataka,

c) Lokalna, ponekad vrlo aktivna saradnja sa njemačkim trupama, obavještajnim i ostalim okupacionim organima,

d) Potpuna spremnost za izvršavanje taktičkih instrukcija izdatih od strane njemačkih oficira za vezu,

e) Stalno ponavljanje zahtjeva za municijom i oružjem radi borbe protiv komunista, kao nagrada za dokazanu lojalnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=970&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000960.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Das bisherige Verhalten der DM–Bewegung ist gekennzeichnet: &lt;/br&gt; a) durch eine aktive Kampfführung gegen den kommunistischen Feind in Serbien, Kroatien und Montenegro, die bei zahlenmässiger und vor allem waffentechnischer Überlegenheit der kommunistischen Banden in jedem Falle mit einem besonderen Risiko für die DM–Kräfte verbunden ist, &lt;/br&gt; b) durch die Nichtausführung der von den Allierten generell und im Form von Spezialaufgaben gegebenen Sabotageaufträge, &lt;/br&gt; c) durch eine örtliche, z.Zt. sehr rege Zusammenarbeit der DM–Cetniks mit der deutschen Sicherungstruppe, den Abwehrorganen und den für Ausnutzung des Landes eingesetzten deutschen Dienststellen bezw. deren Organisationen, &lt;/br&gt; d) durch eine absolute Bereitwilligkeit, sich den taktischen Weisungen der deutschen Verbindungsoffiziere zu unterwerfen, &lt;/br&gt; e) durch die wiederholten Versuche, für bewiesene Loyalität Munition und Waffen zum Kampf gegen den kommunistischen Feind zu erhalten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Kada su partizani konačno uspeli da se probiju u Srbiju i krenu ka Beogradu, nastupila je panika u redovima okupatora i kvislinga/kolaboracionista:

{{izdvojeni citat|Titovi partizani upali su u septembru 1944. u Srbiju i to na više mesta. Zapadni deo Srbije bio je potpuno nezaštićen. Tamo je bio stacioniran samo mali broj nemačkih policijskih jedinica, koje su, zajedno sa četnicima, tu i tamo još vodile borbe. Sa svih strana neprijatelj je 
krenuo ka Beogradu. U gradu je vladao mir. Mi smo sedeli u Beogradu ne na buretu baruta, nego smo se nalazili u njemu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]], “Sonderauftrag Südost”}}

U izveštaju od 18. septembra 1944, komandant Jugoistoka feldmaršal Maximilian von Weichs jasno sagledava težinu situacije u kojoj su se našle okupacione snage u Srbiji usljed nezadržive partizanske ofanzive. Von Weichs smatra da se njemačkom vođstvu poput imperativa nameće nastavak saradnje sa Mihailovićevim četnicima:
{{izdvojeni citat|Loša situacija u Srbiji: zbog pomanjkanja vlastitih snaga, napredovanje partizana se može još samo usporiti; politika upotrebe četnika pri tome je od nesmanjene važnosti, te će biti nastavljena svim sredstvima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=763&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000758.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es kommt also darauf an, gegenüber den Banden in Serbien weiterhin mit unterlegenen Kräften eine Verzögerungstaktik zu betreiben in der Hoffnung, daß durch innerpolit. Gegensätze oder Versorgungsschwierigkeiten ihre Stoßkraft geschwächt wird. Ein Einspannen noch kampfbereiter Cetniks ist dabei von unverminderter Bedeutung u. wird mit allem Mitteln betrieben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|V. Weichs-ova ocjena situacije od 17.9.44 (18.9.44)}}

Četnici su nudili okupatoru sadjejstvo u borbi protiv snaga NOVJ u zamjenu za municiju i naoružanje: 
{{izdvojeni citat|Više četničkih vođa s područja Beograda nudi se za borbu protiv komunista pri isporuci oružja i municije od strane Nijemaca.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=789&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: Kampfangebote mehrerer Cetnik–Führer Raum Belgrad gegen Kommunisten bei Waffen– und Munitionslieferung durch Deutsche.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 19. septembar 1944. godine}}

Krajem septembra 1944, četnici učestvuju s njemačkim jedinicama u borbi protiv partizana u raznim dijelovima Srbije. Tako u zapadnoj Srbiji, [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pod komandom potpukovnika [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]] i trupe Wehrmachta pokušavaju spriječiti prodor snaga NOVJ:
{{izdvojeni citat|Zapadna i centralna Srbija: [...] Dijelovi Borbene grupe fon Jungenfeld prebačeni u Šabac, odakle su 26. septembra, u sadejstvu sa četničkom formacijom Račića, vršili napad na [[12. vojvođanski korpus NOVJ|12. korpus NOVJ]] koji nadire s juga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1027&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 001015.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;West– und Mittel– Serbien: &lt;/br&gt; Tle. Kgr. v. Jungenfeld nach Sabac verlegt, von dort 26.9. im Zusammenwirken mit Cetnik–Verband Racic Angriff auf von Süd vordringendes XII. rotes Korps.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ova elitna četnička formacija pomagala je okupatoru u zapadnoj Srbiji već početkom septembra te godine:
{{izdvojeni citat|[[Požega (Srbija)|Požegu]] zauzele vlastite trupe u sadejstvu sa četnicima (Račića).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000246.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Pozega durch eigene Truppe in Zusammenwirken mit Cetniks (Racic) genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj Obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 6. septembar 1944. godine}}

Pukovnik von Jungenfeld se nalazio na čelu 5. policijskog puka, sa štabom u [[Šabac|Šapcu]]. O saradnji visokih četničkih oficira sa Jungenfeldom, poput komandanta Kolubarskog korpusa JVuO kapetana Milorada Lapčevića, generala [[Svetomira Đukića]], komandanta Severnih pokrajina JVuO (tj. [[Vojvodina|Vojvodine]] i [[Slavonija|Slavonije]]) ili majora Ilije Orelja, u vezi sa planiranjem krupnije operacije protiv snagâ [[NOV i POJ]] u [[Srem]]u avgusta 1944. godine, general Dragoljub Mihailović je bio obaviješten od strane pukovnika Dragomira Radovanovića, delegata Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini za Vojvodinu:
{{izdvojeni citat|Dobro je što je kapetan Lapčević postavljen za komandanta Sremske jurišne grupe, no on je svojim radom za poslednji mesec dana stalno radio sa nemačkim komandantom iz [[Šabac|Šapca]]. On — kapetan Lapčević je izvodio akciju u [[Kupinovo|Kupinskom]] kutu po zapovesti nemačkog komandanta iz Šabca, javno sa njim sedeo obilazio Kupinski kut naravno da su u ovom pogledu sudelovali đeneral Đukić i major Orelj. Major Orelj je potpuno zabrljao. Nezgodno je što se svuda prestavlja za Vašeg Delegata te u ime Vaše onako pijan naređuje i govori. Sve ovo vide ovi naši mladi komandanti koji vode ljude i koji treba da nose ceo teret borbe na svojim leđima. Oni nemogu da dozvole da im neko prebaci da su saradnici Nemaca. Kapetan Lapčević, đeneral Đukić i major Orelj mogli su i trebali da rade, ali samo tajno, a nikako javno svakog dana sedeti u kafani u s. [[Ušće (Obrenovac)|Ušće]] pored puta [[Obrenovac]]—Šabac, još đeneral Đukić sa đeneralskom kapom i t.d. Da umirim ove mlade ljude i da im objasnim da će se ovo zabraniti i da će se ako se šta radi, u buduće tajno raditi, trebalo je dosta vremena i muke.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_37.htm Izveštaj delegata Vrhovne komande za Vojvodinu od 22. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o akcijama protiv NOV i POJ u Sremu i o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Iz Armijske grupe »F« javljeno je 13. septembra 1944. godine da Mihailovićevi četnici pomažu okupacionoj sili i prilikom defanzivnih akcijâ u zapadnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Sjeverozapadna Srbija: Noćni napad crvenih bandi na [[Valjevo]] odbijen od strane četnika i vlastitih snaga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=553&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000550.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;NW–Serbien: &lt;/br&gt; Nachtangriff roter Banden auf Valjevo durch Cetniks und eig. Kräfte abgeschlagen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Tajni dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«) za 13. IX 1944.}}

U [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]] četnici su asistirali okupatoru pri zaštiti objekata od strateškog značaja za ratnu privredu Trećeg Reicha, čime je Nijemcima znatno olakšavana eksploatacija rudnih bogatstava u zemlji:
{{izdvojeni citat|Napad bandi na rudnik uglja [[Bogovina]] odbijen od strane DM–jedinicâ i mešovite borbene grupe (Landesschützen iz [[Bor]]a i delovi 1. policijskog dobrov. bataljona).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=403&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289656.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;BANDENANGRIFF AUF KOHLENBERGWERK BOGOVINA DURCH DM–VERBAENDE UND GEMISCHTE KGR (LDS AUS BOR UND TLE. POL. FREIW.BTL. 1) ABGEWIESEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 27. VIII 1944. godine}}

Načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO major [[Neško Nedić]] je 13. septembra izdao naređenje kapetanu Vojislavu Markoviću da u najtješnjoj vezi sa njemačkim okupacionim snagama odbace [[1. proleterska divizija|Prvu proletersku diviziju]] prilikom napada na Valjevo:
{{izdvojeni citat|Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu — prema komunističkoj grupi dejstvuje u Kolubari. Pošto ovu akciju vode uglavnom Nemci to će tvoja uloga biti da naslonom naših i u sporazumu sa njima izvršiš tučenje crvenih sugerišući Nemcima najpogodnija rešenja. Od Nemaca ćeš neposredno da se snabdevaš municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz nemačke trupe goniš i hvataš komuniste koje oni razbijaju.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_69.htm Naređenje načelnika štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 13. septembra 1944. komandantu 7. jurišnog korpusa da sadejstvuje s nemačkim trupama u odbijanju napada 1. proleterske divizije NOVJ na Valjevo]&lt;/ref&gt;}}

Istovremeno, Nijemci otpočinju s izvođenjem [[Operacija Cirkus|operacije »Cirkus«]] ({{jez-njem|Zirkus}}), čiji je cilj bio ovlađivanje [[Kolubara|kolubarskim]] pobrđem. Operacija je počela 24. septembra 1944, uz učešće [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS-divizije »Prinz Eugen«]], [[Brandenburger|1. puka »Brandenburg«]] (bez 1. bataljona), 202. tenkovskog bataljona, dijelova 5. policijskog puka i pripadnikâ Šumadijske i Kolubarske grupe korpusa JVuO.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.pdf Pregled dejstava potčinjenih jedinica vojnoupravnog komandanta Jugoistoka (Armijske grupe »Srbija«) od 23. avgusta do 4. novembra 1944. godine]&lt;/ref&gt; Prethodnog dana, ispred Komande Jugoistoka je načelnik štaba Armijske grupe »F« general [[Arthur Winter]] uputio izvještaj kojim najavljuje početak operacije, napominjući da će se i brojne četničke jedinice boriti na strani Wehrmachta:

{{izdvojeni citat|Početak &quot;Cirkusa&quot; 24. septembra. [...] Sve naše snage u sjeverozapadnoj Srbiji potčinjene su Borbenoj grupi fon Jungenfeld. U kruševačkom kraju uspješno napredovanje većih četničkih snaga, uz podršku 12. bataljona iz sastava [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], protiv crvenih bandi u području sjeverozapadno od  Kruševca. Pothvat će biti nastavljen sa 6.000 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=941&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000931.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beginn &quot;Zirkus&quot; 24.9. Durch Aufkl.– Vorstoss 1. Rgt. Brandenburg Arandjelovac stark feindbesetzt festgestellt. Sämtl. eig. Kräfte in NW–Serbien Kgr. v. Jungenfeld unterstellt. Raum Krusevac erfolgreicher Vorstoss stärkerer Cetnik–Kräfte, unterstützt durch 2./Pz.Abt.z.b.V.12 gegen rote Banden Raum NW Krusevac. Unternehmen wird mit 6000 Cetniks fortgeführt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Povjerljivi izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 23. IX 1944.}}

U septembru su kvislinške formacije [[Srpska državna straža|Srpska državna]] i [[Srpska granična straža|granična straža]] preformirane u [[Srpski udarni korpus]] (jačine 6.800), stavljen pod Mihailovićevu komandu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.htm Izveštaj komandanta Armijske grupe &quot;Srbija&quot; od 4. novembra 1944] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230714172817/https://znaci.org/00001/4_12_4_168.htm |date=2023-07-14 }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 168&lt;/ref&gt; U prvoj polovini septembra, četničko-nemačka odbrana [[Srbija|Srbije]] sa zapada doživela je slom usled prodora [[NOVJ]]. Bitka za [[Srbija|Srbiju]] definitivno je rešena tokom oktobra [[Beogradska operacija 1944.|Beogradskom operacijom]], uz sadejstvo [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije]] sa oklopnim snagama [[Crvena armija|Crvene armije]]. No, i pored toga, JVuO je nastavila sadejstvovati sa Vermahtom:

{{izdvojeni citat|Usljed jakog komunističkog pritiska, još četničkih jedinica, uključujući i one iz istočne Srbije, izrazile su spremnost za dalju borbu protiv komunista u saradnji sa njem. Wehrmachtom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=101&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame 000095: Izvještaj o neprijatelju u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Albaniji (Dodatak za savjetovanje kod načelnika štaba jugoistoka od 2. oktobra 1944.)] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Unter dem starken kommunistischen Druck haben sich weitere Cetnik–Führer, auch aus O–Serbien bereit erklärt, gemeinsam mit der Deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten zu kämpfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 2. oktobra 1944.}}

{{izdvojeni citat|Četnička grupa [[Siniša Ocokoljić|Ocokoljića]] iz istočne Srbije osiguravala je pozadinu Müllerovom korpusu prilikom borbi protiv Rusa u rejonu okuka Dunava–Zaječar.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000562-000564: Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die ostserbische Cetnikgruppe des Ocokoljic hat dem Korps Müller bei den Verteidigungskämpfen gegen die Russen im Raum Donauschleife–Zajecar Dienste zur Freihaltung der rückwärtigen Verbindungen geleistet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 19. oktobra 1944.}}

Opšta (pozitivna) ocjena o doprinosu četničkih snaga u borbi na strani njemačkog Wehrmachta tokom bitke za Srbiju, data je u izvještaju štaba [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], poslatom 21. avgusta 1944. godine Vojnom zapovjedniku Jugoistoka generalu [[Hans Felber|Felberu]]:
{{izdvojeni citat|Njemačko vođstvo u Srbiji je stoga moralo tražiti pomoć većih dijelova četnika Draže Mihailovića. Oni su slabo naoružani i nedavno su teško pogođeni usljed izostanka obuke pojedinačnih boraca. Ipak, dobro su se borili, pretrpjeli su znatne krvave gubitke i mogu se označiti kao bezuslovno antikomunistički.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=985&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000975.] ({{jez-njem|&quot;Die deutsche Führung in Serbien mußte sich daher schon bisher der Mithilfe stärkerer Teile der DM–Cetniks bedienen. Diese sind schlecht bewaffnet und infolge geringer Ausbildung des Einzelkämpfers in der letzten Zeit stark angeschlagen worden. Sie haben sich aber gut geschlagen, erhebliche blutige Verluste zu verzeichnen und können als unbedingt antikommunistisch bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemačka procjena brojnosti partizanskih, njemačkih i kvislinških jedinica u Srbiji (21. august 1944).}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije|Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)}}
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-J28413, Jugoslawien, deutscher Rückzug.jpg|thumb|Nemački vojnici se povlače iz Srbije.]]

Tokom septembra [[1944]]. glavna četnička mobilna formacija u centralnoj i zapadnoj Srbiji, [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa]] pod komandom [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]], skupa sa drugim pridruženim jedinicama, poražena je od nadirućih snaga [[NOVJ]] i potisnuta prema [[Beograd]]u. Ove su jedinice Nemci tokom [[3. oktobra|3]], [[4. oktobra|4.]] i [[5. oktobra]] 1944. vozovima prebacili sa željezničkih stanica Topčider i Ripanj do [[Kraljevo|Kraljeva]].&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;&gt;Ratko Parežanin; MOJA MISIJA U CRNOJ GORI, Rim, 1974, str. 17-18.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Radomir Milošević-Čeda: ZAKASNELI RAPORT, Interprint, Beograd, 1996, str. 78-79.&lt;/ref&gt;
{{izdvojeni citat|Noću, iza ponoći, između 3. i 4. oktobra 1944, krenuli smo iz Beograda, sa železničke stanice u Topčideru... Uveče sam se oprostio sa komandantom Korpusa, generalom Kostom Mušickim... Kod Mušickog je u tom trenutku bio [[Nikola Kalabić]], a u štabu Dobrovoljačkog Korpusa sam primetio i Neška Nedića... Došli su da se dogovaraju sa Dobrovoljačkom komandom i da traže opremu i ostalo. Na brzinu progovorio sam nekoliko reči sa Neškom Nedićem. U vozu su s nama putovali i Kalabićevi četnici. Rekoše nam da idu do Kraljeva, gde se vrši koncentracija četnika za borbu.&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;/&gt;|Nedićev ministar [[Ratko Parežanin]]}}

O oštrini borbi koje su se vodile između snaga NOVJ, s jedne, te okupatorsko-kolaboracionističkih jedinica s druge strane, svjedoči i jedan njemački izvještaj neposredno pred [[Beogradska operacija|pad Beograda]]. U izvještaju se apostofira strateški značaj koji je, za odbranu glavnog grada Srbije, predstavljala linija bojišnice u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], gdje je bila raspoređena Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO pod komandom potpukovnika Račića:
{{izdvojeni citat|Račićeva jurišna grupa korpusa, koja je u septembru u teškim borbama na savskom zavoju bila potisnuta iz područja Čačak–Požega–Užice zbog napredovanja Titovih snaga u zapadnoj Srbiji ka sjeveru, probila se natrag u područje Užice–Požega–Čačak zapadno ka Drini u pojedinačnim grupama, trpeći velike gubitke, nakon što su njemačke snage raspoređene u ovom području povučene na [[Istočni front]]. Usljed nedostatka streljiva i oružja te u odsustvu njemačkih snaga koje bi ga poduprle, Račić je od tada mogao izvoditi samo manje operacije protiv komunističkih grupa. &lt;/br&gt; Brzo napredovanje Rusa preko doline Morave do saobraćajnice Beograd–Kraljevo potpuno je promijenilo situaciju kod četnika. Čini se da je bliski kontakt s njemačkim trupama bio poremećen brzim pokretima njemačkih trupa uzrokovanim borbama, tako da se s te strane teško mogao vršiti bilo kakav kontinuirani uticaj na četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame no. 000562.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im September durch den Nordvormarsch der Tito–Kräfte im westserbischen Gebiet aus dem Raum Cacak–Pozega–Uzice in harten Kämpfen gegen den Savabogen zurückgedrückte Sturmkorpsgruppe Racic hat sich nach Abzug der in diesem Raum eingesetzten deutschen Kräfte an die Ostfront wiederum unter starken Verlusten in Einzelgruppen in das Gebiet westlich der Drina und den Ausgangsraum Uzice–Pozega–Cacak durchgekämpft. Wegen Mangel an Munition und Waffen und im Hinblick auf das Fehlen deutscher Kräfte als Rückhalt hat Racic seitdem nur kleinere Aktionen gegen komm. Gruppen durchführen können. &lt;/br&gt; Das rasche Vordringen der Russen über das Moravatal bis zur Straße Belgrad–Kraljevo hat die Lage der Cetniks völlig verändert. Die Tuchfühlung mit der deutschen Truppe scheint durch die im Kampfverlauf notwendig gewordenen raschen deutschen Truppenverschiebungen unterbrochen zu sein, sodass von dieser Seite die Möglichkeit zu laufender Einwirkung auf die Cetniks kaum mehr bestand.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)}}

U mjesečnom izvještaju [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] ({{jez-njem|Heeresgruppe F}}) za oktobar 1944, poslatom Komandi Jugoistoka, konstatuje se da četnici u Srbiji nijesu u stanju održati svoje pozicije bez prisustva njemačkih okupacionih trupâ. Oficiri Wehrmachta tvrde da je „prebacivanje najvećeg dijela četničkih jedinica koje su se nalazile u sjevernoj i istočnoj Srbiji u suštini izvršeno da bi se izbjegli sukobi sa Rusima“, na čiju ih je „podmuklost“ upozorila Vrhovna komanda JVuO:
{{izdvojeni citat|U borbi sa snagama 1. komun. korpusa koje su napredovale ka Beogradu, krajem septembra je Rudnički korpus [JVuO] u rejonu Lazarevca (32 km si. od Valjeva) potpuno uništen, dok je Kosmajski korpus uspio da se održi u rejonu sjeverno od Mladenovca (4 km j–ji. od Beograda). Nakon povlačenja njemačkih trupa, budući u nemogućnosti da zadrže dotadašnja operativna područja zbog premoći Rusa i komunista, četničke jedinice koje su se borile u sjeverozapadnoj i centralnoj Srbiji prebačene su do sredine oktobra na područje južno od Zapadne Morave.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001138.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Verlegung des grössten Teiles der in Nord– und Ostserbien befindlichen Cetnik–Einheiten wurde im wesentlichen zur Vermeidung von Zusammenstössen mit den Russen vorgenommem, vor deren Hinterlist das Obkdo. die Stäbe dringend warnte. &lt;br /&gt; Im Kampf mit den auf Belgrad vorgehenden Kräften des I.komm.Korps wurde Ende September das im Raum Lazarevac (32 NO Valjevo) stehende Rudnik–Korps völlig zerschlagen, während das Kosmaj–Korps sich im Raum Nord Mladenovac (4 SSO Belgrad) behaupten könnte. &lt;br /&gt; Angesichts der Unmöglichket, nach dem Abzug der deutschen Truppen die bisherigen Einsatzräume gegen die Übermacht der Russen und Kommunisten zu halten, wurden die in Nordwest– und Mittel– Serbien kämpfenden Cetnik–Einheiten biss Mitte Oktober in den Raum südlich der Westl. Morava verlegt.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Izbijanje [[Crvena armija|Crvene armije]] na severoistočnu granicu Jugoslavije izazvalo je pometnju u četničkim redovima. Znatan deo četničkih trupa tokom septembra razbijen je od strane NOVJ u zapadnoj Srbiji. Sam [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]] sa manjom grupom boraca je nateran na povlačenje u Bosnu. Neki su pokušali da napadom na Nemce pred sam dolazak Crvene armije ponovo steknu saveznički status ([[Predrag Raković|Raković]], [[Dragutin Keserović|Keserović]], [[Dragoslav Račić|Račić]]), ali je i ovaj pokušaj bio kratkotrajan. Nakon neuspeha, glavnina se krajem oktobra koncentrisala u oblasti Ivanjice. Upravo u tom periodu vrh Armijske grupe E iz Grčke izbio je do [[Novi Pazar|Novog Pazara]]. Četnici su se priključili [[Proboj Armijske grupe E kroz Sandžak|prodoru Armijske grupe E kroz Sandžak]] u istočnu [[Bosna|Bosnu]].
{{Wikisource|Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.}}
{{izdvojeni citat|Draža Mihailović će nastaviti borbu protiv komunizma. Njegove jedinice se već bore sa Titovim trupama i imaju djelomično vezu sa njemačkim jedinicama (pukovnik v. Jungfeld, general Müller). Sada je stvar u tome, kako upotrebiti četničke jedinice kao prethodnice i osiguranje za komunikacije prilikom predstojećeg izmještanja njemačkih trupa iz Srbije. Pritom se neće moći izbjeći da četnici, prateći moguće pokrete njemačkih trupa ka zapadu, ne dospiju na tlo Hrvatske.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=51&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;D.M. wird weiterhin Kampf gegen den Kommunismus führen. Seine Verbände stehen nach wie vor gegen den Titobanden und haben zum Teil auch die notwendige Bindung an die deutsche Truppe (Oberst von Jungfeld, General Müller). Es wird nunmehr darauf ankommen, die Cetniks bei den zu erwartenden Absatzbewegungen der deutschen Truppe in Serbien als eine Art Vorhut einzusetzen, die die rückwärtigen Verbindungen durch Kampf gegen die dortständigen kommunistischen Banden öffnen. Dabei ist nicht zu vermeiden, dass die Cetniks im Zuge möglicher Rückverlegung der deutschen Kräfte in Serbien nach Westen auf kroatisches Gebiet übertreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Prvog dana oktobra 1944, u Komandi Jugoistoka je održano savjetovanje na kojem je upozoreno na promjenljivo raspoloženje četnika prema njemačkoj oružanoj sili u okupiranoj Jugoslaviji:
{{izdvojeni citat|Srbija: [...] Četničko držanje i dalje različito. Srbijanski četnici se bore zajedno sa Wehrmachtom protiv komunista. Čak je i sam Draža Mihailović tražio njemačko osiguranje za planirano prebacivanje svog štaba iz sjeverozapadne Srbije u područje jugozapadno od Beograda. Ovaj plan se ipak nije ostvario. Suprotno tome, četnici u Istočnoj Bosni, Hercegovini i južnoj Crnoj Gori su neprijateljski nastrojeni. Kreću se ka obali, kako bi u slučaju savezničkog iskrcavanja s njima uspostavili kontakt i dobili savezničku zaštitu od crvenih. Iz sigurnog izvora se doznaje da D.M. izričito osudio njihovo protivnjemačko držanje.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=111&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000105—000106.] ({{jez-njem|&quot;Cetnik–Haltung weiterhin uneinheitlich. Serbische Cetniks kämpfen zusammen mit deutscher Truppe gegen komm. Banden. DM. selbst bat sogar um deutsche Hilfe zur Sicherung beabsichtigter Verlegung seines Hauptstabes von NW–Serbien in Raum SW Belgrad. Diese Absicht jedoch nicht durchgeführt. Demgegenüber feindselige Haltung der Cetniks im O–Bosnien, Herzegovina und S–Montenegro und Bewegung dieser Kräfte zur Küste in den Raum Dubrovnik mit dem Ziel, bei erwarteter engl.Landung Verbindung mit Allierten aufzunehmen und Schutz gegen Rote zu suchen. Nach S.Qu. bekannt, dass DM. die deutschfeidliche Haltung dieser Cetniks aussdrücklich missbilligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj sa savjetovanja kod načelnika štaba Jugoistoka od 2. oktobra 1944 (1. oktobar 1944.).}}

Koliki je stepen kontrole nad četničkim snagama u Srbiji uspjela ostvariti njemačka Komanda Jugoistoka, vidljivo je i iz zapisnika sa sastanka na vrhu, održanog neposredno pred početak [[Beogradska operacija|Beogradske operacije]] (8. X 1944), kada su zabilježene i riječi Višeg SS i policijskog vođe [[Hermanna Behrendsa]]:
{{izdvojeni citat|Na pitanje g-dina feldmaršala [tj. [[Maximilian von Weichs|von Weichs]]a — prim.] postoji li mogućnost komunističkog ustanka u Beogradu, Viši SS i policijski vođa Obergruppenführer Behrends je odgovorio odrečno, ističući da su stalnim pročešljavanjem u posljednje vrijeme uklonjeni svi oni komunisti koji bi na bilo koji način mogli učestvovati u takvoj akciji. Na pitanje gdje se nalaze komunisti zatvoreni u koncentracioni logor, Behrends je odgovorio da su svi pobijeni. Na kraju je skrenuo pažnju na to da je u četničke redove uspio ubaciti dovoljno jake grupe Službe sigurnosti [SD-Sicherheitsdienst], koje imaju ostati sa četnicima i ubuduće. Na to je glavnokomandujući primijetio da je samo to dovoljan razlog zašto bi se vodstvo nad četnicima trebalo povjeriti isključivo Višem SS i policijskom vođi.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=52&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;Die Frage des Herrn Feldmarschall an den Obergruppenführer Behrends, ob er mit einem kommunistischen Aufstand in Belgrad rechne, verneinte dieser unter Hinweis darauf, dass er in letzter Zeit durch dauernde Durchkämmungen alle irgendwie für einen Putsch infrage kommenden Kommunisten beseitigt habe. Die Frage nach dem Verbleib der im Konzentrationslager erfassten Kommunisten beantwortete er dahingehend, dass diese alle umgelegt seien. Abschliessend wies Obergruppenführer Behrends noch daraufhin, dass er bei den Cetniks ausreichend starke SD—Kommandos eingebaut habe, die bei den Cetniks verbleiben würden. Von seiten O.B.Südost wurde daraufhin festgestellt, dass allein schon durch diese Tatsache die weitere Führung der Cetnikverbände durch den Höh.SS und Pol.Führer gegeben sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Nakon poraza u [[Bitka na Jelovoj gori|bici na Jelovoj gori]], Vrhovna komanda JVuO na čelu sa Dražom Mihailovićem obrela se u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]]. Potpukovnik [[Zaharije Ostojić]], komandant Istaknutog dela štaba Vrhovne komande, šalje 30. septembra 1944. komandantu Zlatiborskog korpusa kapetanu Dušanu Radoviću (pseudonim »Kondor«) upozoravajuću depešu:
{{izdvojeni citat|
''Za Kondora — ultra urgent''

Imam obaveštenje da ste Vi, [Miloš] Marković i [Filip] Ajdačić upućeni u [[Višegrad|višegradski]] srez sa specijalnim zadatkom i da ćete isti izvršiti u punoj vezi sa [[Gestapo]]m i Švabama. Vaši ljudi pričaju da su kaznena ekspedicija. Još u toku današnjeg dana očekujem Vaše objašnjenje, jer ću u protivnom preduzeti potrebno, a narod i istorija reći će ko je izdajnik?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_133.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša Istaknutog dela štaba Vrhovne komande od 7. avgusta 1944. do 7. januara 1945. godine]&lt;/ref&gt;}}

Jedinice [[Crvena armija|Crvene armije]] i [[NOVJ]] u prvoj polovini oktobra [[1944]]. zaposele su komunikaciju dolinom [[Morava (reka)|Morave]] između [[Vranje|Vranja]] i [[Velika Plana|Velike Plane]], što je otežalo [[Proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke 1944|proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke]]. Ova formacija time je bila usmerena na komunikaciju [[Skoplje]] - [[Kosovska Mitrovica]] - [[Raška]], odnosno dolinom [[Ibar (reka)|Ibra]], i zatim na otvaranje puteva prema [[Sarajevo|Sarajevu]] pod borbom. Tokom ovog četvoromesečnog proboja saradnja između Armijske grupe &quot;E&quot; i četnika iz [[Srbija|Srbije]] i [[Crna Gora|Crne Gore]] imala je više vidova.

U izvještaju [[91. armijskog korpusa]] Wehrmachta od 25. oktobra 1944. godine, što ga je potpisao general [[Werner von Erdmannsdorf]],&lt;ref&gt;NARA, T314, Roll 1360, frame no. 000889.&lt;/ref&gt; odato je svojevrsno priznanje generalu Mihailoviću i njegovim četnicima kao najvrjednijim antikomunističkim (sa)borcima na čitavom okupiranom području [[Jugoistočna Evropa|jugoistočne Evrope]]:
{{izdvojeni citat|Među antikomunističke grupe u Srbiji spadaju i sljedbenici srpskog pukovnika Draže Mihailovića [Mihailović je unaprijeđen u čin generala još decembra 1941. — prim.] i neke nezavisne četničke jedinice (četnik — borac za slobodu). Pukovnik Draža Mihailović igra u Srbiji ulogu sličnu onoj koju igra general [[EDES]]-a [[Napoleon Zervas|Zervas]] u Grčkoj. On jeste anglofil, ali i apsolutno antikomunistički nastrojen. Na osnovu njegova antikomunističkog stava, saradnja [četnika i Nijemaca] u borbi protiv Titovih komunističkih bandi bila je uglavnom zadovoljavajuća.

Srbin je dobar vojnik i u tom pogledu nalazi se na prvom mjestu na Balkanu. Disciplinovan je, žilav i uporan, te stoga stoji iznad prosječnog Grka.

Srpske bande se bore žešće od Grka i imaju se više cijeniti od grčkih bandita. Njihovo naoružanje je dobro.|Uputstvo za srpsko-albansku teritoriju, izdato od strane obavještajnog odjeljenja 91. armijskog korpusa, 25. oktobar 1944. godine}}

Prilikom proboja od [[Sjenica|Sjenice]] prema [[Prijepolje|Prijepolju]] [[24. oktobra|24]]-[[31. oktobra]] [[1944]]. Nemci su nastupali zajedno sa borcima [[Srpski udarni korpus|Srpskog udarnog korpusa]] protiv snaga [[37. sandžačka divizija|37. sandžačke divizije]]. Od Prijepolja se glavnina [[Armijska grupe &quot;E&quot;|Armijske grupe &quot;E&quot;]] kroz Sandžak usmerila na pravac Prijepolje - Višegrad - Rogatica - Sarajevo. Jednim motorizovanim bataljonom Nemci su 1. novembra otvorili su put Prijepolje - Pljevlja, i usmerili celokupne četničke snage iz [[Srbija|Srbije]] na pravac [[Sjenica]] - [[Prijepolje]] - [[Pljevlja]] - [[Goražde]]. Time su iskoristili snage [[JVUO]] iz Srbije kao svoju levu pobočnicu. Nakon toga, svojim napadom na NOVJ u pravcu Tuzle ([[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944]]) sadejstvovale su snagama [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] u njihovom proboju na sever.

U dnevnom izvještaju za 13. novembar 1944. o situaciji na teritoriji okupirane Jugoslavije iz štaba Armijske grupe »F«, u paragrafu naslovljenom “Njemačke i savezničke trupe“, navodi se, očigledno na osnovu presretnute komunikacije snaga NOVJ, da se general Dragoljub Mihailović nalazi u rejonu [[Sjenica|Sjenice]] sa „aktivnim jugoslovenskim generalom” (moguće da je riječ o [[Miroslav Trifunović|Miroslavu Trifunoviću]]).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=719&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001217.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;I. Deutsche und verbündete Truppen. &lt;/br&gt; Draza Mihajlovic befindet sich mit einem aktiven jugosl. General im Sjenica. (VII.mont.Brig. an 3.Div. 4.11.)&quot;}})&lt;/ref&gt;

Dok komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] general [[Aleksander Ler|Ler]] u svom pregledu brojnog stanja od [[16. novembra]] [[1944]]. ubraja 10.000 četnika Pavla Đurišića u vlastite (njemačke) trupe,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_174.htm Pregled brojnog stanja jedinica potčinjenih Grupi armija »E« na dan 16. 11. 1944. godine, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII - dokumenti nemačkog rajha, knjiga 4], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 174.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frames no. 000376—000377.]&lt;/ref&gt; dotle se za četnike iz Srbije u izveštaju poslatom Vrhovnoj komandi u [[Berlin]]u kaže da se &quot;drže u senci Vermahta&quot;. Nevoljno savezništvo veoma dobro ilustruje i sljedeći izveštaj:
{{izdvojeni citat|Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. [[Miroslav Trifunović|Trifunović]] sa oko 18.000 četnika [[Dragoslav Račić|Račića]] i [[Dragutin Keserović|Keserovića]], uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački [[Vermaht]], naročito na odvojene grupe. &lt;br /&gt; Moli se da se dostavi rezultat pregovora DM — [[Hermann Neubacher|zastupnik Ministarstva spoljnih poslova]].&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22%D0%95%22_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_11.11.1944. Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.], Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=507&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000501.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Gruppe Markovic (2500–3000) sichert im Einvernehmen mit dt. Truppe Abschnitt Mitrovica – Raska (Orte ausschl.) – Novi Pazar. Aufklärung gegen Bulgaren, Tito und Sowjets. Bis jetzt keine ernsteren Zwischenfälle. Vorsicht geboten. &lt;br /&gt; 2.) Trifunovic mit ca. 18000 Cetniks des Racic und Keserovic gleichlaufend mit dt. Bewegungen im Raum Prijepolje Marschrichtung Foca. Anfangs Teilnahme an Kampfhandlungen auf deutscher Seite (Flankenschutz). Neuerdings nur Mitläufer. Eindruck: Solange gleichlaufende Interessen im allgemeinen Ruhe. Wenn erfolgversprechend, Überfälle gegen deutsche Wehrmacht, besonders Splittergruppen, unbedingt zu erwarten. &lt;br /&gt; 3.) Um Übermittlung des Verhandlungsergebnisses DM – Vertreter AA wird gebeten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Načelnik štaba Armijske grupe »E« general-major [[Erich Schmidt-Richberg]] piše 5. decembra 1944. godine o pokušajima da se s četnicima Draže Mihailovića nađe, u vrijeme zajedničkog povlačenja, obostrano korisno rješenje u smislu nastavka saradnje u borbi protiv snagâ [[NOV i POJ]]: 
{{izdvojeni citat|
''Borbenoj grupi pukovnika Bemera &lt;/br&gt; Glavni štab [[V SS brdskog korpusa]]'': 

1) Pošto nemačka Vrhovna komanda sa opunomoćenicima DM već pregovara (preko izaslanika pukovnika [[Gojko Borota|Borote]]), molimo da se generalu Trifunoviću predoči da sačeka uputstva od svog pretpostavljenog starešine. 

2) Utvrđivanje neke neutralne zone ist. od [[Sokolac|Sokolca]] ne može se dovesti u sklad sa nemačkim planovima.

3) Ostali predlozi DM već su dostavljeni.

4) U držanju nemačkog Vermahta, koje je ranije utvrđeno, prema četnicima ništa se nije promenilo. Nemački Vermaht ima nameru da zadovolji potrebe četnika u što većoj meri uzimajući u obzir i pružanje materijalne pomoći.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=868&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000862.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;An Kampfgruppe Oberst Böhmer nachrichtl.: &lt;/br&gt; Gen.Kdo.V.SS-Geb. Korps (durch Schreiben, 2. Ausf.) &lt;/br&gt; 1.) Da deutsches Okdo. nur mit einer DM Vertretung verhandeln kann, und dies bereits geschiet (von entsandter Oberst Borota), wird gebeten, dass General Trifunovic nahezulegen, Weisungen seiner vorgesetzten Stelle abzuwarten. &lt;/br&gt; 2.) Festlegung eines neutralen Raumes ostw. Sokolac läst sich mit deutschen Planungen nicht in Einklang bringen. Entsprechende andere Vorschläge wurden bereits DM übermittelt. &lt;/br&gt; 3.) An dem ursprünglich festgelegten Verhalten der deutschen Wehrmacht gegenüber den Cetniks hat sich nichts geändert. &lt;/br&gt; 4.) Die deutsche Wehrmacht wird versuchen, den Bedürfnissen der Cetniks weitgehend gerecht zu werden und beabsichtigt hierzu auch materielle Hilfeleistung.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U posljednjim mjesecima okupacije Jugoslavije, dužnosnici njemačkog Wehrmachta mogli su dati konačni i zaokruženi sud o karakteru kolaboracije JVuO sa okupacionim snagama. Tako uputstvo iz štaba 91. armijskog korpusa od 26. decembra 1944. godine sadrži veoma iznijansirano tumačenje kvaliteta dosadašnje njemačko-četničke saradnje, prvenstveno uslovljene spoznajom da [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] predstavlja zajedničkog neprijatelja. Pored toga, oficiri iz štaba 91. koprusa analiziraju kako se može proći s najmanje političke štete usljed stalno prisutnog antagonizma između vlasti NDH i četnikâ, preporučajući oprez u odnosima s potonjima zbog njihovih neprekinutih veza sa [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|Saveznicima]]:
{{izdvojeni citat|Srpski četnici: &lt;/br&gt; Upotreba četničkih jedinica dala je u raznim oblastima dobre rezultate. Poznavanje zemljišta od strane četnikâ i njihove izviđačke aktivnosti protiv Titovih snaga od koristi su njemačkom Wehrmachtu. Međutim, oslanjanje četnika na njemački Wehrmacht proizilazi isključivo iz činjenice da su inferiorni u odnosu na Titove snage — [[Angloamerika|angloamerička]] oružana intervencija bi ih navela da odmah promijene kurs. Njihovi pokušaji da se svrstaju uz angloameričkog neprijatelja se nastavljaju. Stoga se savjetuje veliki oprez kada se postupa sa četnicima. Za vlastiti stav prema četnicima presudno je sljedeće: &lt;/br&gt; 1) Upotreba četničkih jedinica mora se sprovesti na način tako da, u slučaju nagle promjene kursa, šteta ostane u granicama podnošljivog; &lt;/br&gt; 2) Nijemci moraju iskoristiti neprijateljstvo između četnika i boljševičkih bandi; &lt;/br&gt; 3) Saradnja s četnicima od slučaja do slučaja u zamjenu za opskrbu borbenom municijom, zdravstvenu njegu i snabdijevanje namirnicama, ukoliko su dostupne; &lt;/br&gt; 4) Cjelokupno hrvatsko stanovništvo mrzi četnike; kompromis između njih i hrvatskih vlasti (posebno ustaša) teško da je moguć. Stoga, moramo spriječiti njihov upad na hrvatski teritorij, posebno između [[Drina|Drine]] i [[Bosna (rijeka)|Bosne]]. Prelazak [natrag] preko Drine u Srbiju, naročito od strane četnika iz Stare Srbije [misli se na teritoriju Nedićeve Srbije — prim.], treba podržati, jer se time izbjegava konflikt s NDH. Na hrvatskom tlu, taktički nužan kontakt s četnicima tokom operacija protiv Titovih snaga treba održati što je moguće više neprimjetnijim, s obzirom na odnos s ustašama; &lt;/br&gt; 5) Postojeća mržnja između srpskih četnika i [[Bošnjaci|Muslimana]] zahtijeva poseban oprez tokom pregovora s obje strane i njihovog upošljavanja, jer će se i jedna i druga strana ili povući ili odmah zauzeti neprijateljski stav ako se za takve pregovore sazna; &lt;/br&gt; Da li se četnici mogu iskoristiti u njemačku svrhu u borbi protiv Titovih bandi, '''čime bi se uštedjela njemačka krv''', zavisiće od razumnog i vještog pregovaranja s njima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/ok/T317.php?sta1=etni&amp;sta2=D.M&amp;idem=1404 NARA, T314, Roll 1630, frame no. 000770.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die serbischen Cetniks. &lt;/br&gt; Der Einsatz von Cetnik–Verbänden hat in verschiedenen Gebieten guten Ergebnissen geführt. Von Nutzen für die Deutsche Wehrmacht ist die Landeskenntnis der Cetniks und ihre Aufklärungstätigkeit den Titobanden gegenüber. &lt;/br&gt; Anlehnung der Cetniks an die Deutsche Wehrmacht beruht jedoch nur auf die Tatsache, daß sie den Titokräften unterlegen sind: ein bewaffnetes angloameriknisches Eingreifen wird ihr sofortiges Umschwenken veranlassen, Ihre Versuche, sich dem angloamerikanischen Gegner zu nähern, laufen weiter. Große Vorsicht den Cetniks gegenüber ist daher angebracht. &lt;/br&gt; Für die eigene Haltung den Cetniks gegenüber ist maßgebend: &lt;/br&gt; 1.) Der Einsatz der Cetnik–Verbände ist so durchzuführen, daß bei plötzlichem Umschwenken der Schaden in erträglichen Grenzen bleibt. &lt;/br&gt; 2.) Die Feindschaft zwischen den Cetniks und bolschewistischen Banden muß deutscherseits ausgenützt werden. &lt;/br&gt; 3.) Zusammenarbeit mit Cetniks von Fall zu Fall gegen Bereitstellung von Gefechtsmunition, sanitäre Betreuung und Verpflegung, soweit diese vorhanden. &lt;/br&gt; 4.) Die Cetniks sind bei der gesamten kroatischen Bevölkerung verhasst, ein Ausgleich zwischen ihnen und den kroatischen Dienststellen (bes. Ustascha) ist kaum möglich, daher muss ein Eindringen in den innerkroatischen Raum insbesondere zwischen Drina und Bosna unsererseits verhindert werden. Ein Übertritt insbesondere der altserbischen Cetniks über die Drina nach Serbien ist zu unterstützen, da so Konflikt mit Kroatien vermieden wird. Auf kroatischem Boden ist taktisch notwendige Fühlung mit Cetniks bei Einsatz gegen Titobanden im Hinblick auf Verhältnis zur Ustascha möglichst wenig in Erscheinung treten zu lassen. &lt;/br&gt; 5.) Der bestehende Haß zwischen serbischen Cetniks und Muselmanen verpflichtet bei Verhandlungen und Einsatz beider Teile zu besonderer Vorsicht, da bei Bekanntwerden solcher Verhandlungen beide Parteien entweder abspringen oder sofort eine feindselige Haltung einnehmen werden. &lt;/br&gt; Von einer verständnisvoll und geschickt geführten Verhandlung mit den Cetniks wird es abhängen, ob diese durch Einsatz gegen Titobanden für deutsche Zwecke nutzbar gemacht werden können, somit also deutsches Blut gespart werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Uputstvo načelnika štaba 91. armijskog korpusa o „srpskim četnicima“ iz decembra 1944.}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore|Pavle Đurišić|Crnogorski dobrovoljački korpus}}
[[File:Spisak vlastitih trupa njemačke Armijske grupe E 1944, decembra 1944.jpg|thumb|Spisak trupa njemačke Armijske grupe »E« iz decembra 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000376.]&lt;/ref&gt; Na spisku se nalazi i “10.000 Crnogoraca“ ({{jez-njem|&quot;10.000 Montenegriner&quot;}}). Riječ je o četnicima [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]] (tj. CDK), koji su se povlačili zajedno sa okupacionim snagama.]]

Dok su srbijanski četnici sadjejstvovali snagama Armijske grupe »E« u njihovom proboju na sjever, četnici iz Crne Gore uzeli su učešća u [[Proboj XXI brdskog korpusa iz okruženja|proboju XXI brdskog korpusa iz okruženja]]. Jedinice crnogorskih četnika, koje su od Njemaca takođe preformirane u dobrovoljačke pukove (&quot;[[Crnogorski dobrovoljački korpus]]&quot;), borile su se u sastavu njemačkog [[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. brdskog korpusa]] između [[Danilovgrad]]a i [[Cetinje|Cetinja]] rame uz rame sa njemačkim vojnicima. Ove snage učestvovale su zajedno sa njemačkim snagama u operacijama protiv NOVJ ([[Operacija Frilingservahen aprila 1944|Frilingservahen]], [[Operacija Ribecal avgusta 1944|Ribecal]]). Komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe &quot;E&quot;]] je u svom izvještaju od ove četnike ubrojao u brojno stanje svojih jedinica:
{{izdvojeni citat|C. D. K. od 3 puka, pod komandom potpukovnika [[Pavle Đurišić|Đurišića]], formiran neposredno od strane K-de 2. OkA ([[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druga oklopna armija]]), bio je do sada u službenom pogledu potčinjen K-di 2. OkA a u snabdevačkom i taktičkom pogledu 181. peš. div., koja je trebalo da se obimno uključi u obuku. [...] C.D.K. se do sada dokazao u borbi protiv komunista, ali je upitna njegova pouzdanost prema njemačkom Wehrmachtu zbog Đurišićeva kontradiktornog stava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=825&amp;rec=314&amp;roll=664 NARA, T314, Roll 664, frame 000817.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;M.F.K. zu 3 Rgt. unter Führung Oberstleutnant Djurisic, wurde von Pz.AOK 2 unmittelbar aufgestellt, unterstand bisher truppendienstlich Pz.AOK, versorgungsmässig und taktisch 181.Inf.Div., die sich ausbildungsmässig weitgehend einzuschalten hatte. &lt;/br&gt; M.F.K. im Kampf gegen Kommunisten bisher bewährt, jedoch in seiner Zuverlässigskeit gegenüber der deutschen Wehrmacht durch widerspruchsvolle Haltung Djurisic fragwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande 21. brdskog korpusa Komandi Grupe armija &quot;E&quot; od 23. septembra 1944. godine}}

O odluci komandanta Crne Gore, Boke i Sandžaka JVuO potpukovnika Pavla Đurišića da slijedi kolonu njemačkih armijâ pri povlačenju s Balkana, te o značajnoj pomoći pruženoj okupatoru od strane crnogorskih četnika tom prilikom, piše u svojim ratnim memoarima i [[Hermann Neubacher]]:
{{izdvojeni citat|On je bio opasan nemački saveznik. Meni je uvek bilo savršeno jasno da bismo mi za Pavla Đurišića, u slučaju invazije zapadnih sila na Balkan, ponovo postali njegov najveći neprijatelj. Kada je započelo povlačenje nemačkih trupa iz Crne Gore, Pavle Đurišić je krenuo sa njima. Tokom napornih marševa po planinskom terenu, tokom operacije povlačenja prolazili smo i kroz područja koja su kontrolisali partizani. Njegove trupe vodile su borbu sa partizanima i time nemačkim trupama olakšale evakuaciju sa tog prostora. Kasnije je Pavle Đurišić sklopio ugovor sa ustaškim trupama Ante Pavelića, da bi mogao da prođe sa svojim jedinicama kroz Hrvatsku i Istru. Tamo su se već nalazile i druge četničke jedinice, kao i Ljotićevi dobrovoljci.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN], str. 176—177.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]]}}

=== Prelazak sa Nemcima u Bosnu (1944-1945) ===
{{main|Proboj Armijske grupe E kroz istočnu Bosnu|Četnička ofanziva u istočnoj Bosni 1944.|Bosanska golgota}}
[[File: Četnički oficir Dinarske divizije, SS-Sturmbannführer Ernst Lerch i neidentificirani SS-Hautsturmführer tokom ofanzive protiv IX. korpusa.jpg|thumb|Oficir [[Dinarska četnička divizija|Dinarske divizije JVuO]], SS-Sturmbannführer [[Ernst Lerch]] i neidentificirani SS-Hauptsturmführer tokom ofanzive protiv [[9. korpus NOVJ|9. korpusa NOVJ]] u Sloveniji, mart 1945. godine&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2016/05/bk0164.html Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0164 | Photo | Höherer SS- und Polizeiführer Adriatisches Küstenland]&lt;/ref&gt;]]

[[Armijska grupa &quot;E&quot;]] imala je u planu otvaranje komunikacija kroz istočnu Bosnu, pa je krajem novembra jedna njena divizija ([[11. poljska vazduhoplovna divizija (Nemačka)|11. poljska vazduhoplovna divizija]]) započela napad pravcem od [[Rogatica|Rogatice]] prema [[Zvornik]]u, protiv snaga [[Treći udarni korpus NOVJ|Trećeg udarnog korpusa]] [[NOVJ]]. Međutim, kako su tokom ofanzive [[NOVJ]] i Crvene armije od 3. decembra nemačke pozicije na [[Sremski front|Sremskom frontu]] ozbiljno ugrožene, ova divizija hitno je izvučena i transportovana prugom [[Sarajevo]] - [[Slavonski Brod]] na [[Sremski front]]. Na njeno mesto usmerena je glavnina četnika iz [[Srbija|Srbije]]. U izvještaju Operativnog odjeljenja u [[Sarajevo|Sarajevu]] Armijske grupe »E« od 10. decembra 1944, koji potpisuje potpukovnik Warnstorff, istaknuto je:
{{izdvojeni citat|
Telegram 34. i 91. arm. korpusu, 5. SS-brd. arm. korpusu i Korpusnoj grupi »Kibler«:

1) Četnici na maršu u širi rejon Valjeva privremeno će preći preko područja Rogatica — Ljubovija — Zvornik — Kladanj.

2) DM garantuje najlojalnije držanje prema nemačkim jedinicama i nudi saradnju. Znak raspoznavanja za saradnju između nemačkih jedinica i četnika je: Mitrovica.

3) Četnike u što većoj meri koristiti za službu izviđanja. Materijalna pomoć može im se obezbediti u ograničenim razmerama ukoliko se stave na raspolaganje za borbu protiv bandi.

4) K-da Grupe armija obavestila je hrvatske vlasti o navedenom kretanju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=998&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311,  Roll 184, frame no. 000992.] ({{jez-njem| &lt;br /&gt; &quot;1.) Cetniks überschreiten auf dem Marsch in den Großraum Valjevo vorübergehend das Gebiet Rogatica – Ljubovija – Zvornik – Kladanj. &lt;br /&gt; 2.) DM hat loyalste Haltung gegenüber deutscher Truppe zugesichert und bietet Zusammenarbeit an. Kennwort zwischen deutscher Truppe und Cetniks für Zusammenarbeit ist &quot;Mitrovica&quot;. &lt;br /&gt; 3.) Die Cetniks sind weitgehend für Erkundungsaufträge zu verwenden. Materielle Hilfe darf ihnen in beschränktem Ausmaß gewährt werden, soweit sie sich zum Kampf gegen die Banden zur Verfügung stellen. &lt;br /&gt; 4.) Die kroatischen Behörden sind über obige Bewegung durch Okdo. unterrichtet worden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju njemačkog opunomoćenog generala u [[NDH]] od 24. decembra 1944. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_82.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje POSLJEDNJI DANI NA VUČJAKU]&lt;/ref&gt; navodi se da je general Draža Mihailović izrazio spremnost za suradnju i sa formacijama NDH u borbi protiv NOVJ:

{{izdvojeni citat|Prema izvješću pouzdanog agenta, Draža Mihajlović je izrazio namjeru da se bori skupa sa ustašama i domobranima, jer je njihov zajednički glavni cilj uništenje komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=443&amp;rec=311&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000427.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach zuverlässiger V–Mann–Meldung soll Draza Mihajlovic geäussert haben, er wolle mit den Ustascha und Domobranen zusammen kämpfen, da das gemeinsame Hauptziel die Vernichtung des Kommunismus sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj njemačkog opunomoćenog generala u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 24. XII 1944.}}

Četnici su, pod ličnom komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]], nakon koncentrisanja unutar nemačko-ustaških linija, izvršili [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|napad na snage NOVJ]]. 8. decembra [[1944]]. ujutro sa nemačko-ustaških položaja u okolini [[Rogatica|Rogatice]] krenuli u silovit napad prema [[Zvornik]]u. Ovaj napad bio je usklađen sa napadom nemačkog 34. armijskog korpusa sa druge strane, pravcem [[Užice]] - [[Ljubovija]] - [[Zvornik]]. Ovom prilikom četnicima su Nemci obezbedili snabdevanje municijom, kao i zbrinjavanje ranjenika u nemačkim bolnicama u [[Sarajevo|Sarajevu]]. Pošto je prodor četnika prema [[Zvornik]]u odbijen, njihova glavnina usmerila se prema oslobođenoj [[Tuzla|Tuzli]]. U [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|neizvesnim borbama od 24. do 28. decembra]] [[Treći udarni korpus NOVJ]] krajnjim naporom odbio je ovaj napad.

Nakon ovog poraza, glavnina [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] snaga razmestila se u [[Modriča|Modriči]] i okolini, gde su nakon kraćeg sukoba uspostavili sporazum sa snagama NDH. Tako su se našli na za Nemce vitalnoj komunikaciji Sarajevo - Brod, vodeći zajedno sa Nemcima teške dvomesečne borbe protiv [[Druga armija JA|Druge jugoslovenske armije]], koja je nastojala da je prekine. Preko pukovnika Borote, komandanta Romanijskog korpusa JVuO, uspostavljena je saradnja sa nemačkim štabom u [[Sarajevo|Sarajevu]], od kojeg je obezbeđeno snabdevanje municijom i bolničko zbrinjavanje ranjenika.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_130.htm Opšti uslovi sporazuma o saradnji između četnika i nemačkih jedinica pripremljeni za pregovore decembra 1944. godine], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 130&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_219.htm Ratni dnevnik Armijske grupe E 1.10.1944-31.12.1944], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - prilog broj 2, (10. decembar 1944)&lt;/ref&gt; [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićeva]] grupacija takođe je uspostavila vezu sa Štefanom Hedrihom ({{jez-nem|Stefan Hedrich}}), SS-oberfirerom i inspektorom u glavnom štabu SS, komandantom SS-oblasti Severozapadna Bosna.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/181.htm Roland Kaltenegger: TOTENKOPF &amp; EDELWEIß], četvrti deo: Das Kriegsjahr 1944 (Ares verlag, Graz), strana 268.&lt;/ref&gt;

[[3. april]]a 1945. godine, kada su nemačke trupe napuštale Bijeljinu i okolinu, Mihailović je pokušao da ih pridobije da ostanu pod njegovom komandom kao jugoslovenski državljani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_192.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša štaba Vrhovne komande od 12. decembra 1944. do 7. aprila 1945. godine]&lt;/ref&gt;

[[Schutzstaffel|SS]]-Sturmbannführer (major) [[Ernst Lerch]], u izvještaju od 8. marta 1945. godine, piše da je [[Aleksandar Nikolić (četnik)|Aleksandar Nikolić]], zapovjednik Sremsko-slavonske komande JVuO, zajedno sa svojim trupama (za koje navodi da broje oko 80 ljudi, ali i da bi po pristizanju ostatka jedinice ta cifra mogla dostići i 400) došao u [[Istra|Istru]], tj. u [[Operativna zona Jadransko primorje|Operativnu zonu Jadransko primorje]], gdje se stavlja na raspolaganje njemačkim vlastima. Ernst Lerch moli nadređene da naznače rejon u kojem bi »grupa pukovnika Nikolića« mogla da bude »upotrebljena«: 
{{izdvojeni citat|1.) U prostor [[Jurdani]], prov. [[Rijeka (grad)|Rijeka]], stigli su delovi četničke grupe pukovnika Nikoliča u jačini oko 80 ljudi.

2.) Prema telegr. Glavnog ureda SS od 7. 2. 45, delovodn. pov. br. 375/45, grupa Nikolić potčinjena je komandantu SS i policije u [Operativnoj zoni] Jadr. primorje. [...]

6.) Pukovnik Nikolić je samostalni četnički komandant i njegov načelnik Štaba major Miladinović je izjavio da ova grupa ne želi nikakvu zavisnost od ministra [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]a, odn. od drugih četničkih grupa. &lt;br /&gt; Oni obećavaju da će se stoprocentno zajedno s Nemcima boriti kako protiv komunista tako i protiv regularnih engleskih trupa koje oni navodno preziru iz dubine duše. &lt;br /&gt; Ovaj osnovni stav oni će zadržati u svakoj situaciji pa ma šta se desilo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_6_19.htm Zbornik NOR-a – tom VI – Borbe u Sloveniji – knjiga 19. – 1. III – 15. V 1945. godine, Vojnoistorijski institut], Beograd, 1975, dokument br. 161, str. 822–823.&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komandanta SS i policije u Operativnoj zoni Jadransko primorje od 8. marta 1945. o pristizanju četnika pukovnika Nikolića u Istru}}

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za [[Jugoistočna Evropa|jugoistočnu Evropu]], u svojim poslijeratnim memoarima ističe da je sa četničkim komandantom održavao vezu sve do aprila 1945, tj. do [[Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)|zajedničkog povlačenja Nijemaca i četnika]] pred jedinicama NOVJ i [[Crvena armija|Crvene armije]]. Neubacher navodi da je postojala i zamisao o susretu između njega i generala Mihailovića, ali [[Joachim von Ribbentrop]] nije dao dopuštenje za taj sastanak:
{{izdvojeni citat|Tokom sukoba četnika sa Englezima, stiglo je do mene pitanje da li bih bio spreman da razgovaram sa Dražom Mihailovićem. Ovu sam molbu prosledio ministru spoljnih poslova Ribentropu, tražeći od njega da mi dozvoli da do takvog susreta dođe. U principu, nije mi bilo zabranjeno da uspostavim kontakt. Ali, za vođenje razgovora morao sam da dobijem specijalnu dozvolu. Bilo mi je, međutim, zabranjeno da stupim na teren koji kontroliše Draža Mihailović. Moja spremnost i želja da se sretnem sa njim bili su veliki, te sam uskoro morao da sam sebi priznam da je moj glavni motiv bio – radoznalost. Da se sretnem sa četničkim vođom, a da se prethodno ne izvrše potrebne pripreme, razgovor bi bio besmislen, i jedino bi doneo neugodnost i neprilike za Dražu 
Mihailovića, jer bi dobio etiketu „kolaboratera“. Trebalo je susret dobro organizovati, kako bi bilo sigurno da će doneti senzacionalan rezultat. Verovatno je i sam Draža Mihailović tako razmišljao, pa zato, najzad, nije nikada ni došlo do našeg susreta. Ali, ostali smo u vezi preko naših posrednika. I jedna i druga strana bila je u tim kontaktima veoma oprezna. Jedan moj poverljiv čovek čak je tri puta bio u Dražinom glavnom štabu. Da ne bih bio suviše opširan, zadovoljiću se samo tvrdnjom da Draža Mihailović svoju politiku sve do kraja rata nije menjao. Tek početkom 1945, u vreme naših poslednjih borbi u Hrvatskoj, kada je povlačenje naših trupa sa tog prostora bilo samo pitanje dana, Draža Mihailović mi se obratio direktnom molbom – i to preko svojih poverljivih ljudi u Beču – da mu pružim pomoć u vezi sa naoružanjem njegovih jedinica. Tokom nekoliko dana ja sam čak imao direktnu radio-vezu sa njegovim glavnim štabom u Bosni. Moj poverljiv čovek bio je poslednji put kod Draže u aprilu 1945.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;}}

General Mihailović je odbijao da osobno uđe u bilo kakav aranžman s okupatorom, i od ove je politike odstupio samo u četiri ili pet navrata tokom rata. Riječ je o [[Sastanak u Divcima|sastanku u Divcima]] sredinom novembra 1941. godine, zatim o dva sastanka s predstavnikom Hermanna Neubachera, [[Rudolfom Stärkerom]], u jesen 1944 (prvi u zapadnoj Srbiji na kojem je Mihailovića pratio pukovnik [[Robert H. McDowell]], šef američke vojne misije pri njegovu štabu, a drugi u sjeveroistočnoj Bosni), kao i o posljednjem sastanku sa Stärkerom na planini [[Vučjak]], početkom aprila 1945. Neubacher pokušava u svojoj knjizi ekskulpirati Mihailovića od odgovornosti za kolaboraciju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

== Nemci o generalu Mihailoviću i JVuO ==
[[Datoteka:Draža pred sudom.jpg|mini|desno|Optuženi [[Dragoljub Mihailović]] na [[Beogradski proces|suđenju u Beogradu]] [[1946]].]]

{{izdvojeni citat|'''Njemačka je za D.M.-a neprijatelj br. 2 – neprijatelj br. 1 su komunisti'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=695&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000686.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Deutschland ist für D.M. nur noch der Feind No. 2. Feind No. 1 sind die Kommunisten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka Armijske grupe »F« sa izaslanikom Neubacherom održanog 30. jula 1944.}}

Jedna od najrječitijih evaluacijâ komandne sposobnosti načelnika štaba Jugoslovenske vojske u Otadžbini, a koja potiče iz primarnih izvora njemačke provenijencije, sadržana je u mjesečnom izvještaju Komande Jugoistoka za mart 1943. godine&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_51.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje BITKA NA NERETVI I NJENE POSLJEDICE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=813&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame 6290063.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die bisherigen Kämpfe zeigen, daß Mihailovic als militärischer Führer versagte. Die gegebenen Möglichkeiten infolge Unkenntnis von Zeitbedarf, Raum und Gelände nicht erkennend, trägt er die Hauptschuld an den bisherigen Mißerfolgen.&quot;}})&lt;/ref&gt;:

{{izdvojeni citat|Dosadašnje borbe pokazuju da je Mihailović kao vojni komandant zatajio. Mihailović snosi glavnu krivnju za dosadašnje neuspjehe zbog nepravilne procjene vremena, prostora i zemljišta i zbog toga što nije iskoristio opće date mogućnosti.|Procjena situacije Komande Jugoistoka za mart 1943. (1. april 1943.)}}

Prilikom ispitivanja od strane istražitelja 7. američke armije avgusta 1945. godine, pisanu izjavu o svojim aktivnostima u ratnom periodu sastavio je i [[feldmaršal]] [[Maximilian von Weichs]], koji je avgusta 1943. naslijedio generala Löhra na mjestu glavnokomandujućeg Jugoistoka. U odjeljku naslovljenom »Grupe koje pomažu Njemačkoj«, von Weichs o četnicima Draže Mihailovića piše sljedeće:
{{izdvojeni citat|Mihailovićeve trupe su se nekada borile protiv naših okupacionih trupa iz lojalnosti prema svome kralju. U isto vreme su se borile protiv Tita, zbog svojih antikomunističkih ubeđenja. Ovaj rat na dva fronta nije mogao dugo potrajati, posebno kada je britanska podrška počela favorizovati Tita. Sledstveno, Mihailović je pokazao pronemačka stremljenja. Bilo je angažmana tokom kojih su se srpski četnici borili protiv Tita zajedno sa nemačkim trupama. Sa druge strane, dešavalo se da neprijateljski raspoložene četničke grupe napadnu nemačke vozove za snabdevanje da bi popunili sopstvene zalihe. Mihailović je voleo da ostane u pozadini, i prepusti takve poslove svojim podređenima. On se nadao da će dočekati svoje vreme ovom igrom moći, dok mu anglo-američko iskrcavanje ne obezbedi dovoljnu podršku protiv Tita. Nemačka je prigrlila njegovu podršku, koliko god privremenu. Četničke izviđačke aktivnosti naši komandanti su visoko cenili.&lt;ref&gt;http://znaci.org/00002/318_4.htm ({{jez-eng|&quot;MIHAILOVIC's troops once fought against our occupation troops out of loyalty to their King. At the same time they fought against TITO, because of anti—Communist convictions. This two front war could not last long, particularly when British support favored TITO. Consequently MIHAILOVIC showed pro-German leanings. There were engagements during which Serbian Chetniks fought TITO alongside German troops. On the other hand, hostile Chetnik groups were known to attack German supply trains in order to replenish their own stocks.

''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders''.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Takođe, feldmaršal von Weichs na drugom mjestu podcrtava da, dok se general Mihailović nastojao držati po strani, taktička je njemačko-četnička kolaboracija na terenu poprimala sve veći obim:
{{izdvojeni citat|Iako se on sâm [Mihailović] oštroumno suzdržavao od iznošenja svog ličnog stava u javnosti, bez sumnje kako bi imao odriješene ruke za svaku eventualnost (npr. savezničko iskrcavanje na Balkanu), dopustio je svojim komandantima da pregovaraju s Nijemcima te da s njima sarađuju. I oni su to činili, sve više i više...&lt;ref&gt;Röhr, Werner, ed. (1994). Europa unterm Hakenkreuz: Okkupation und Kollaboration (1938–1945). Berlin: Hüthig. s. 358. &lt;br/ &gt; ({{jez-eng|&quot;Though he himself [Draža Mihailović] shrewdly refrained from giving his personal view in public, no doubt to have a free hand for every eventuality (e.g. Allied landing on the Balkans), he allowed his commanders to negotiate with Germans and to co-operate with them. And they did so, more and more...&quot;}})&lt;/ref&gt;|[[Maximilian von Weichs]]}}

Specijalni [[Adolf Hitler|Hitler]]ov izaslanik [[Hermann Neubacher]] u svojim memoarima tumači politiku Draže Mihailovića. On piše da je Mihailović „ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva”. Neubacher primjećuje da su Mihailovićevi komandanti sarađivali sa Nijemcima, dočim je on nastavio voditi antiokupatorsku propagandu:

{{izdvojeni citat|Politiku Draže Mihailovića nije bilo teško razumeti. On je bio impresioniran nemačkim vojnim podvizima. Pa ipak, sa sigurnošću je računao na to da će Nemačka izgubiti rat. Dovoljno sam čuo od pouzdanih izvora, koji su me obavestili o Dražinom stavu prema Rajhu. On je ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva. Saveznici su Dražu ostavili na cedilu, pa je zato pokušao da od Nemaca – koji su za njega sada bili samo neprijatelj broj dva – dobije što je moguće više oružja. Namera četničkog vođe bila je ova: da se, kada započne nemačko povlačenje, bez borbe dokopa nemačkih strateških pozicija i da se na njima utvrdi. On se spremao za konačan obračun sa Titom, koji je trebalo da se vodi beskompromisno, na život ili smrt, a u pitanju je bila budućnost Jugoslavije. Dok su, dakle, Dražini podređeni komandanti tu i tamo sarađivali sa Nemcima, on je sam nastavio da i dalje vodi propagandu protiv Nemaca.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 160–161.&lt;/ref&gt;}}

Čak i kada je odobravao kolaboraciju svojih komandanata sa okupatorima,  general Mihailović je strogo vodio računa da se na taj način lično ne kompromituje, prvenstveno iz straha od negativne reakcije stanovništva okupirane Jugoslavije. Presretanjem komunikacije između Mihailovića i vojvode Đujića ujesen 1943, njemački nadležni organi su registrovali ovu tendenciju kod četničkog vođstva:

{{izdvojeni citat|18.11. Radio-naređenje D.M. Đujiću da još više nego do sada ratuje zajedno sa njemačkim Wehrmachom protiv komunista, jer su oni izdali srpsku nacionalnu stvar. On sam ne može tako postupiti zbog stava naroda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=235&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000223.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;18. 11. FUNKBEFEHL D. M. AN DJUJIC, MIT DEUTSCHER WEHRMACHT GEGEN KOMMUNISTEN MEHR ALS BISHER ZU KAEMPFEN, DA NATIONALE SACHE SERBIENS VERRATEN. ER SELBST KOENNE WEGEN VOLKSMEINUNG NICHT MITMACHEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Depeša komande Druge oklopne armije komandi [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 21. novembra 1943. godine}}

General [[Schutzstaffel|SS]]-a [[Otto Kumm]], treći komandant [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS dobrovoljačke brdske divizije »Prinz Eugen«]], u knjizi ratnih memoara naslovljenoj ''Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;'' („Naprijed, Prinz Eugen! Istorija 7. SS dobrovoljačke divizije Prinz Eugen”), ostavio je svoje tumačenje prirode odnosâ između JVuO i njemačkog okupatora:
{{izdvojeni citat|Kao ostatak „u šumi“ regularne armije nakon okupacije Jugoslavije, oni su nosili stare uniforme – i nove brade, jer su se zakleli da se neće brijati dok okupator ne bude isteran iz zemlje. Oni su bili verni kraljevini i borili su se za svog mladog kralja Petra II, ali radije su se držali udaljenih sela i oblasti, ne napadajući naše jedinice, osim ako se nisu osećali dovoljno nadmoćnim. Disciplina i naoružanje bilo im je relativno dobro, a u odnosu prema drugim jugoslovenskim narodnim i verskim grupama bili su nepredvidljivi – što je često išlo do napada na hrvatska sela i muslimanske žene. Kao prijatelje još su imali Engleze – i njihov radio. Na volovskim kolima ili na konjskim leđima oni su se povremeno prebacivali u druge oblasti, najčešće neuzdrmani, jer smo ih mi puštali, smatrajući da ih dugoročno možemo pridobiti za nas – kao '''braću po oružju protiv komunizma'''. To je donekle nejasna situacija, oni nisu prijatelji, ali ni neprijatelji, i situacija se menja s vremena na vreme.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/200.htm Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;], [http://www.znaci.org/00001/200_5.pdf Aufstellung der Division &quot;Prinz Eugen&quot;] str. 52. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Als Reste der nach der Besetzung Jugoslawiens 'in den Wald' gegangenen regulären Armee tragen sie die alte Uniform – und neue Bärte, da sie geschworen haben, sich nicht früher zu rasieren, bevor nicht der Okkupator aus dem Land gejagt ist. Sie sind königstreu und kämpfen für ihren Jung-König Peter II., doch weichen sie lieber aus in abseits gelegene Dörfer und Gebiete und stellen sich nur selten unseren Verbänden, es sei denn, sie fühlen sich in ausreichender Ubermacht. Disziplin und Bewaffnung sind relativ gut, gegenüber den anderen jugoslawischen Volks- und Glaubensgruppen sind sie unberechenbar, weshalb es oft zu Ubergriffen gegen kroatische Dörfer oder muselmanische Frauen kommt. Als stille Freunde haben sie die Engländer – und ihre Funkgeräte. Auf Ochsenkarren oder hoch zu Roß verlegen sie manchmal in eine andere Gegend, meist ungeschoren, da wir sie ziehen lassen und sie auf lange Sicht für uns gewinnen wollen – als Waffengefährten gegen den Kommunismus. Es ist eine etwas unklare Situation, sie sind nicht Freund, auch nicht Feind, die Lage wechselt von mal zu mal.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Saradnju sa četničkim formacijama generala Mihailovića u borbi protiv zajedničkog neprijatelja pominje u svojim memoarima i [[Schutzstaffel|SS]]-potpukovnik [[Otto Skorzeny]], vođa njemačkih komandosa, zaslužan za izvođenje brojnih specijalnih operacija tokom rata. Neposredno pred [[Kapitulacija Nacističke Njemačke|kapitulaciju nacističke Njemačke]], ''Obersturmbannführer'' Skorzeny je tri dana (od 5. do 8. maja [[1945]]. godine) vršio dužnost šefa njemačke vojno-obavještajne službe ''[[Abwehr]]''. Po osobnom ''[[Adolf Hitler|Führer]]ovom'' naređenju, potpukovnik Skorzeny biva upućen proljeća 1944. godine u okupiranu Jugoslaviju, kako bi koordinirao [[Operacija Konjićev skok|operacijom uništenja]] [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba NOVJ]] i zarobljavanja [[Josip Broz Tito|maršala Tita]]:

{{izdvojeni citat|U proljeće 1944. dobio sam naredbu Vrhovne komande Wehrmachta da lociram [[Josip Broz Tito|Titov]] štab, uništim ga i uhvatim Tita, koji je, prema [[Winston Churchill|Churchill]]ovoj volji, već bio zamijenio generala Mihailovića. Mihailović, ratni ministar mladog kralja [[Petar II Karađorđević|Petra II]] od Jugoslavije, koji je živio u egzilu u [[London]]u, bio je uplašen sve većim uticajem komunizma. Na njegovo zaprepaštenje, njegovi su se četnici ponekad borili zajedno čak s mađarskim trupama, Hrvatima [[Ante Pavelić]]a, pa čak i sa našim vojnicima protiv Titovih trupâ.&lt;ref&gt;Otto Skorzeny, ''Meine Kommandounternehmen. Krieg ohne Fronten'', Universitas Verlag in F.A. Herbig Verlagsbuchhandlung GmbH, München, 1993, s. 201. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Frühjahr 1944 bekam ich den Befehl vom OKW, das Hauptquartier Titos ausfindig zu machen, es zu zerstören und Tito gefangenzunehmen, der nach dem Willen Churchills schon den General Mihailowitsch abgelöst hatte. Der Kriegsminister des im Exil in London lebenden jungen Königs Peter II. von Jugoslawien, Mihailowitsch, war über den fortschreitenden Einfluß des Kommunismus erschreckt. Seine Tschetniks schlugen sich zu seinem Erstaunen manchmal sogar gemeinsam mit den ungarischen Truppen, den Kroaten des Ante Pawelitsch und selbst unseren Soldaten gegen die Truppen Titos.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

== Reference ==
{{izvori|2}}

== Povezano ==
* [[Kolaboracija četnika sa silama Osovine]]
* [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom]]

== Vanjske veze ==
{{commonscat|Chetnik collaboration with Axis occupation}}
* [https://www.znaci.org/00001/40.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945 (Stanford University Press 1975)]

{{Kolaboracija u Jugoslaviji}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu| ]]</text>
      <sha1>3og5jbfnr03ovc0ahd9buin2v2925w4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681754</id>
      <parentid>42681753</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:37:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-46654-78</username>
        <id>387279</id>
      </contributor>
      <origin>42681754</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="343044" sha1="lxpsxlyu1vkdxnx4i709cbvtaao5jgp" xml:space="preserve">{{Sređivanje|razlog=Preterana upotreba citata}}
[[File:Lukačević i Nemci.jpg|thumb|Četnički potpukovnik [[Vojislav Lukačević]], dvojica nemačkih oficira i neidentifikovani četnički komandant. Fotografija je verovatno nastala tokom [[Bitka za Konjic 1943.|bitke za Konjic]], od 19. do 26. februara 1943. godine, kada su snage pod Lukačevićevom komandom sadejstvovale s Nemcima.]]
[[File:Četnici i Nemci u okupiranoj Jugoslaviji.jpg|thumb|Četnici i Nijemci u okupiranoj Jugoslaviji.]]

'''Kolaboracija četnika s Nemcima''' odvijala se, sa manjim ili većim intenzitetom, tokom većeg dijela perioda [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu]]. Glavna usluga koju su četnici vršili Nemcima bila je borba protiv [[Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije|partizanskih jedinica]], hvatanje pripadnika [[Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|pokreta otpora]] po naseljenim mestima, te njihovo likvidiranje ili slanje u logore pod kontrolom okupacionih ili kvislinških vlasti.

Zbog njegovog inicijalnog učešća u [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanku u Srbiji 1941]], Nemci su [[Draža Mihailović|Dražu Mihailovića]] dugo smatrali neprijateljem, za kojim je raspisana poternica.&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0_1943.&lt;/ref&gt; Istovremeno, njegovi odredi širom okupiranog područja sarađivali su sa nemačkom vlašću na razne načine (npr. [[legalizacija četnika u Srbiji]] 1941–1943). Saradnja četnika sa Vermahtom postala je sveobuhvatna nakon novembra 1943. godine, kada je politički vrh u [[Berlin]]u konačno odlučio da prihvati Dražu Mihailovića za saradnika, što je rezultiralo potpisivanjem niza [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovora o saradnji]] sa njegovim glavnim komandantima u Srbiji. Nakon potpisivanja ugovora o primirju i saradnji, okupator je počeo isporučivati municiju i vojnu opremu četničkim jedinicama koje su se, zajedno sa njemačkim trupama i pod nadzorom njemačkih oficira, borile protiv jedinica [[NOVJ]] u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] i [[Sandžak]]u.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 12058.&lt;/ref&gt;

U [[NDH]], četnici su služili Nemcima za razne namene: dostavljanje obaveštenja o komunistima, pomoć nemačkim nabavkama stoke, pomoć trupama u svojstvu vodiča, pomoć u ljudstvu, učestvovanje u osovinskim operacijama (na primer [[operacija Citen|operacija Ziethen]], [[operacija Bora]]), i druge potrebne radnje za gušenje ustaničkog pokreta.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u Dalmaciji i zapadnoj Bosni]&lt;/ref&gt; Nemci su četnike snabdevali oružjem i opremom i dozvoljavali im da po potrebi koriste njihove garnizone za smeštaj i motorizaciju za transport. Partizanske pokrete po Bosni i Hercegovini te Hrvatskoj Nijemci su u mnogo navrata doznavali na osnovu četničkih dojava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1071&amp;rec=314&amp;roll=563 NAW, T-314, Roll 563, frames 001061-1062: Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa (31. januar 1944.)]&lt;/ref&gt;

Prve dve godine rata, četnici su formalno bili deo [[Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] koalicije, ali zbog stavljanja [[Četnički odredi Jugoslovenske vojske|četničkih odreda Jugoslovenske vojske]] pod komandu Vermahta, krajem 1943. je došlo do konačnog napuštanja Draže Mihailovića od strane Saveznika, a potom 1944. godine i do napuštanja i osude četnika od strane jugoslovenskog kralja.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_II_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%86%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5 Poziv kralja Petra II na pristupanje Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije]&lt;/ref&gt;

Zbog kolaboracije sa nemačkim okupatorom, mnogim je četničkim vođama, uključujući samog Dražu Mihailovića, suđeno u [[Beogradski proces|beogradskom]] i drugim procesima.

Pored kolaboracije sa Nemcima, četnici na teritoriji italijanske okupacione zone su tesno [[Kolaboracija četnika s fašističkom Italijom|sarađivali sa fašističkom Italijom]].

== Nemačka politika prema četnicima ==

Česte njemačke promjene kursa u odnosu prema četnicima Draže Mihailovića (npr. [[Sastanak u Divcima|pregovori u Divcima]] u novembru, pa [[Operacija Mihailović|napad na štab Draže Mihailovića]] u decembru 1941, zatim ponovna obustava progona Mihailovićevih četnika i skidanje ucjene na njegovu glavu u proljeće 1942. godine, itd.) tokom čitavog ratnog perioda, bile su u potpunosti u skladu sa politikom koja je vođena u okupiranim zemljama. Najplastičniji prikaz ovakvog pristupa prezentovao je [[Felix Benzler]], opunomoćenik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova u [[Beograd]]u, u izvještaju koji je poslao u [[Berlin]] 11. marta 1942. godine ministru vanjskih poslova [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]] [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]]:

{{izdvojeni citat|To što nemačka vojna mesta vode pregovore s pojedinim četničkim vođama, nije ništa neobično u srpskom prostoru. To se zbiva svesno, u okviru naše politike, uslovljene slabošću naših vojn[ičk]ih snaga i dosad ne bez uspeha vođene, da Srbe, a naročito ustanike usmeri jedne protiv drugih (komuniste protiv četnika, četnike među sobom, vladine dobrovoljce protiv komunista i četnika) i da se time po mogućnosti omete obrazovanje jednog jedinstvenog fronta.&lt;ref&gt;AVII, NAV, N-T-120, 200/153555-58.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. I/272.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 90.&lt;/ref&gt;}}

Njemačko konstantno opiranje uspostavi saradnje s četnicima Draže Mihailovića bilo je generirano sa samog političkog vrha. U ratnom dnevniku Vrhovne komande Wehrmachta prenesena je informacija da je 23. septembra 1942. održan sastanak vođe Trećeg Reicha [[Adolf Hitler|Adolfa Hitler]]a s predsjednikom [[Rumunija|rumunjske]] vlade [[Ion Antonescu|Ionom Antonescuom]] i poglavnikom [[NDH]] [[Ante Pavelić|Antom Pavelićem]]. Na sastanku se uglavnom raspravljalo „o hrvatskim problemima“. Pored njemačkog veleposlanika u [[Zagreb]]u [[Siegfried Kasche|Siegfrieda Kaschea]], sastanku je prisustvovao i opunomoćeni general u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau]] koji se nije ustručavao da „otvoreno kritikuje hrvatsku vlast“, ali je i „skrenuo pažnju na četnike, koje su naoružali Italijani“. General von Horstenau je predložio da bi četnike trebalo „upotrebiti da na svom području [tj. u njemačkoj okupacionoj zoni] postanu organi reda“:
{{izdvojeni citat|Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer da mu se čini veoma opasno da se četnicima pruži podrška. Četnici su pre svega srpske patriote, koji zastupaju [[Velika Srbija|velikosrpsku]] misao. Time hranimo zmiju koja će jednoga dana da poraste. Istina, danas je ona još mala, ali jednog dana mogla bi da bude opasna.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Nakon sagledavanja situacije na Balkanu u jesen 1943, Nemci su jugoslovenske partizane proglasili najvećim neprijateljima.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_156.htm PROCENA KOMANDANTA JUGOISTOKA FELDMARŠALA VAJKSA OD 1. NOVEMBRA 1943. VOJNO-POLITIČKE SITUACIJE NA BALKANU KRAJEM OKTOBRA 1943. GODINE&lt;/ref&gt; U cilju borbe protiv partizana, tolerisali su i koristili četnike kao antikomunističku miliciju, iako im je bilo dobro poznato da oni održavaju veze sa [[London]]om.

== Hronologija ==

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1941) ===
{{main|Ustanak u Srbiji 1941.|Sastanak u Divcima}}
{{izdvojeni citat|Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Draže Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Vermahtom.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_30._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941._%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Извештај капетана Матла претпостављенима од 30. октобра 1941. о разговорима са представницима Драже Михаиловића]&lt;/ref&gt;|Dražina ponuda Nemcima iz oktobra 1941.}}

{{Wikisource|Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}
{{Wikisource|Izveštaj kapetana Matla pretpostavljenima od 30. oktobra 1941. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića}}
{{Wikisource|Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.}}

Nemci su za gušenje [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanka u Srbiji 1941.]] angažovali dodatne trupe i sproveli drastične represalije nad stanovništvom, što je Mihailovića navelo da se povuče iz ustanka, napadne partizane i zatraži kontakt sa nemačkom upravom radi prekida neprijateljstva. Vezu je uspostavio preko pukovnika [[Branislav Pantić|Branislava Pantića]], njegovog predstavnika i obaveštajca u [[Beograd]]u. Pukovnik Pantić je nakon rata svjedočio da je odluka o pregovorima s predstavnicima njemačkih okupacionih snagâ donijeta  krajem oktobra 1941. godine, i to na sastanku održanom u kući [[Živojin Mišić|vojvode Mišića]] u [[Struganik]]u. Sastanku su, pored Draže Mihailovića i Branislava Pantića, prisustvovali i [[Dragiša Vasić]], potpukovnik [[Dragoslav Pavlović]], major [[Aleksandar Mišić]] i kapetan [[Nenad Mitrović]]. Pukovnik Pantić piše:
{{izdvojeni citat|O potrebi pregovora nije bilo reči. Situacija je svima bila jasna. Ona ih je neodstupno zahtevala. Sporno je bilo: sa kime treba razgovarati, da li sa Nemcima ili sa Nedićem? Posle duže diskusije većina se složila da treba pregovarati sa Nedićem. Ovome se odsudno usprotivio Draža i major Mišić. Njegov zaključak po ovom pitanju bio je izražen rečima:

– KAD JE SITUACIJA TAKVA DA MORAM DA PREGOVARAM, ONDA ĆU DA PREGOVARAM SA NEPRIJATELJEM. NA TO ME OVLAŠĆUJE I MEĐUNARODNO RATNO PRAVO. UOSTALOM, ŠTA MI MOŽEMO DA DOBIJEMO OD NEDIĆA? SVE ŠTO NAMA TREBA, ORUŽJE I MUNICIJA, NEDIĆ MORA TRAŽITI OD NEMACA. JER OVDE NISU U PITANJU MALE I SITNE KOLIČINE. ZAŠTO IĆI POSREDNO, KAD MOŽEMO NEPOSREDNO?

Njegovo odsudno držanje, po ovom pitanju, odnelo je prevagu...

Isto tako bilo je sporno pitanje da li da se o pregovorima obavesti Nedić. Posle kraće diskusije, a pošto sam ja izložio da kapetan g. dr. Matl nalazi da Nedića treba obavestiti, doneta je odluka da se tako i učini. Tako je doneta odluka da se pregovara sa Nemcima.&lt;ref&gt;[https://sr.m.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8_%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%81_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 138.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 115.&lt;/ref&gt;|Izjava pukovnika [[Branislava Pantića]] o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}

1. novembra 1941. godine, pukovnik Draža Mihailović je uputio generalu [[Walteru Hinghoferu]], komandantu [[342. divizija|342. pješadijske divizije]], ponudu sljedeće sadržine:
{{izdvojeni citat|1) Na kolubarskom frontu nema komunista. Ukoliko ih je bilo oni su postali bezopasni. &lt;br /&gt; 2) Organizacija četnika je u stanju da održava red na području zapadne Srbije. &lt;br /&gt; 3) Komunistička opasnost će prestati od momenta kada se četničkoj organizaciji pruži mogućnost da neometano radi. Broj nacionalista je tako veliki da komunista ima samo 5%. Uz pomoć svoje brojne nadmoćnosti nacionalni elemenat pod komandom četnika može rešiti komunistička pitanja bez obostrane borbe. &lt;br /&gt; Uslov je: dovoljno naoružanje, koje nedostaje. &lt;br /&gt; 4) Ulazak u pojedine gradove je bio neophodan da se ne bi komunističke jedinice predstavljale kao oslobodioci i da ne bi povukle za sobom narodne mase. To se moralo događati i radi toga da bi se sprečili komunisti da vrše teror nad stanovništvom. &lt;br /&gt; 5) Četnička akcija nije usmerena protiv nemačkih jedinica, ukoliko one ne napadaju četnike i narod. &lt;br /&gt; 6) Naš narod voli slobodu i radovao bi se kada se na njegovoj teritoriji ne bi nalazile nemačke jedinice. To odgovara četničkom načinu vođenja rata, bez obzira na žrtve koje donosi. Oblast zapadne Srbije nema nikakav vojni značaj za nemačke jedinice, i trebalo bi da bude slobodna zona, u kojoj četnici održavaju red, pod uslovom da ih se u tome ne sprečava i da su dovoljno naoružani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_240.htm Izjava Draže Mihailovića od 1. novembra 1941. komandi nemačke 342. pešadijske divizije]&lt;/ref&gt;}}

Prethodno, general Hinghofer je 30. X 1941. obavijestio njemačkog opunomoćenog generala i zapovjednika u Srbiji [[Franz Böhme|Franza Böhmea]] da lokalni četnički komandanti u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] nude saradnju, očekujući zauzvrat pomoć u oružju od okupatora: „Četničke vođe iz [[Valjevo|Valjeva]], [[Slovac|Slovca]] i [[Lajkovac|Lajkovca]] daju važne podatke o organizaciji i izjavljuju spremnost da se sa nemačkim trupama bore protiv komunista. Traže oružje.“&lt;ref&gt;BA-MA, RH 26-342/14, 10-odnevni Hinghoferov izvještaj Bemeu, 30. 10. 1941.&lt;/ref&gt; Odmah po pristizanju Mihailovićeve ponude, štab 342. pješadijske divizije je istoga dana (1. XI) dostavio izvještaj svojoj pretpostavljenoj komandi u kome, između ostalog, stoji i sljedeće:
{{izdvojeni citat|Masa četnika, koja se nalazi u rejonu Valjeva, do sada se držala potpuno lojalno. Oni su prema komunistima zauzeli jasan odbijajući, takoreći, neprijateljski stav i može se reći uspešno se protiv njih borili. Oni su spremni i voljni da zajedno sa Vermahtom razbiju komuniste, kao i da u zemlji ponovo uspostave red i mir i zato traže nemačku pomoć.&lt;ref&gt;AVII, NAV—N—T—315, rolna 2130, snimci 626—632.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_10.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje MIHAILOVIĆ TRAŽI POMOĆ OD OKUPATORA]&lt;/ref&gt;}}

No, na samom početku sastanka sa nemačkim predstavnicima u selu [[Divci]] 11.11.1941. pukovniku Mihailoviću je rečeno:

{{izdvojeni citat|Pre dve nedelje poručili ste nam preko Vaših poverenika u Beogradu da je Vaša namera &quot;da nećete više dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje uništava&quot;. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemačkim Vermahtom i organima Nedićeve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:

1) Nemački Vermaht će sam u najkraćem vremenu okončati sa komunizmom i

2) glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku.}}

Nemci su procenili da Draža zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao generalštabni oficir pravilno ocenjuje da će se nastavak nemačkih operacija rđavo završiti po njega, i stoga &quot;nemački Vermaht ne može da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.]&lt;/ref&gt; U daljem razgovoru pukovnik Mihailović se pravdao nacistima zbog učešća u ustanku:

{{izdvojeni citat|Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generalštabni oficir poznajem snage obeju snaga.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt;}}

On se pravdao da je morao uzeti neke gradove od Nemaca da ih komunisti ne bi uzeli&lt;ref&gt;&quot;Moji ljudi su [[Bitka za Loznicu 1941.|krenuli na Loznicu]] zato da je komunisti ne zauzmu.&quot;&lt;/ref&gt; i tvrdio da nije na strani ustanika, &quot;onih koji žele da isteraju Nemce&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Draža Mihailović je izjavljivao Nemcima lojalnost i tražio da mu daju municiju da nastavi borbu protiv partizana.&lt;ref&gt;&quot;Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo.&quot;&lt;/ref&gt; Ali, želeo je da njegovo &quot;delovanje na nacionalnoj osnovi&quot; ostane potajno da ne bi prošao kao [[Kosta Pećanac]], koji je sklopio otvoreni sporazum sa okupatorom, čime je izgubio ugled u narodu i stekao oznaku izdajnika.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Uprkos svim njegovim predlozima, Nemci mu nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje:

{{izdvojeni citat|„Ponuda pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na raspolaganje za borbu protiv komunista je odbijena i zatražena je bezuslovna predaja. Mihailović je tražio da se konsultuje sa svojim komandatima. Mihailović također tražio oružje za borbu protiv komunista. Ovo je igra, borba između bandi za izvor oružja. Ipak, čini se da jedan dio Mihailovićevih bandi iskreno želi da se bori protiv komunista.“&lt;ref&gt;NAW, T-311, Roll 175, 000121-2: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka 17.11.41.}}

{{izdvojeni citat|Mihailović treba da sada pokrene akciju protiv Užica, gde se navodno nalazi celokupno rukovodstvo komunista, a zbog čega treba da se stavi u izgled i bombardovanje sa nemačke strane. U kontaktima sa nemačkim okupacionim vlastima koji su niže opisani, Mihailović je navodno molio da mu se stavi na raspolaganje 100.000 metaka da bi mogao nastupiti protiv Užica.|IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNOG CENTRA VERMAHTA U BEOGRADU OD 14. NOVEMBRA 1941. VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA O ODNOSU ČETNIKA DRAŽE MIHAILOVIĆA PREMA NOP-u, O PREGOVORIMA PREDSTAVNIKA VERMAHTA I DRAŽE MIHAILOVIĆA I O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI U SRBIJI}}

Za njim je decembra 1941. godine raspisana poternica, nakon čega je bio u bekstvu.

=== Predaja zarobljenih partizana Nijemcima (1941) ===
{{main|Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.}}
[[File:Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima.jpg|thumb|Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima]]
Iako je njegov prijedlog okupacionim vlastima u Divcima odbijen, pukovnik Mihailović je želio pružiti njemačkom okupatoru dokaz četničke gotovosti za saradnju. Stoga su četnici Draže Mihailovića, uz posredstvo samozvanog vojvode [[Jovan Škavović|Jovana Škavovića]], predali 13. novembra 1941. Njemcima oko [[Predaja zarobljenih partizana Nemcima novembra 1941.|365 zarobljenih partizana]]. [[Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.|Predaja zarobljenih partizana Nemcima]] se desila tokom [[ustanak u Srbiji 1941|ustanka u Srbiji]] novembra [[1941]]. godine.

Tokom [[Četničko-partizanski sukob|sukoba]] između [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] četnika i partizana u zapadnoj [[Srbija|Srbiji]] početkom novembra [[1941]], četnici su zarobili više stotina partizana. Jednu veću grupu od oko 500 zarobljenika, među kojima su bili partizani na prevaru zarobljeni u [[Gornji Milanovac|Gornjem Milanovcu]],&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_110.htm Relacija Takovskog četničkog odreda od 17. juna 1942, Zbornik NOR-a, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, dokument 110]&lt;/ref&gt; Kosjeriću,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/59_2_124.pdf Užička republika, Zapisi i sećanja, Narodni muzej, Užice 1981]&lt;/ref&gt; Karanu i Planinici, četnici su prikupili na [[Ravna Gora|Ravnoj Gori]]. Oko [[13. novembar|13. novembra]] [[1941]]. četnici su grupu od 365 zarobljenika odveli u [[Mionica|Mionicu]], i zatim u [[Slovac]]. Tu su prihvaćeni od [[Milan Nedić|Nedićevih]] i nemačkih snaga i prebačeni kamionima u [[Valjevo]]. Transport zarobljenika do [[Valjevo|Valjeva]] je pratio četnički vođ Jovan Škavović Škava, koji je prethodno bio [[Kosta Pećanac|Pećančev]] četovođa, dok je u tom periodu priznavao [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevu]] komandu. U predaji zarobljenika učestvovao je i ravnogorski oficir [[Pavle Mešković]]. Predaji partizana prethodio je [[Sastanak u Divcima 1941.|sastanak Draže sa Nemcima u selu Divci]].

Od ove grupe zarobljenika, Nemci su 263 streljali dana [[27. novembar|27. novembra]] [[1941]]. godine na Krušiku u Valjevu.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_21.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Streljanja na Krušiku u Valjevu]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44_4.pdf Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009: Krušik, Valjevo streljanje po grupama]&lt;/ref&gt; Ostali zarobljenici su delom streljani naknadno, delom deportovani u [[Koncentracioni logor|logore]], a delom pušteni na slobodu. Predaja zarobljenih partizana nastavila se i posle ovoga, i bila je naročito intenzivna u decembru 1941.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_24.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Decembarski pokolj]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44.htm Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009]&lt;/ref&gt;

=== Legalizacija četnika i hvatanje ustanika (1941-1942) ===
{{main|Legalizovani četnici}}
[[Datoteka:Legalizovani četnici u Srbiji 1942.jpg|minijatura|Legalizovani četnici Draže Mihailovića čuvaju [[Logor Metino brdo|logor na Metinom brdu]] kod [[Kragujevac|Kragujevca]] [[1942]].]]

Četnički odredi u Srbiji su delom raspustili regrute kućama i ostali u ilegali na kadrovskom sastavu, a delom se legalizovali kao pripadnici zvaničnih Nedićevih formacija. Krajem 1941. i početkom 1942. godine, pripadnici [[Legalizovani četnici|legalizovanih ravnogorskih odreda]] pružili su najznačajniji doprinos u hvatanju nekoliko hiljada odbjeglih ili pasiviziranih partizana i njihovih saradnika u [[Zapadna Srbija|zapadnoj]] i djelovima [[Centralna Srbija|centralne Srbije]], kao i u njihovoj predaji Njemcima. Učešćem u masovnom hvatanju i likvidaciji pripadnika partizanskih odreda i njihovih saradnika, čak i ako se zanemari aktivna borba protiv partizana, legalizovani ravnogorski četnici su učinili krupne usluge njemačkom okupatoru u uništenju partizanskog pokreta na području dotadašnje [[Užička Republika|Užičke republike]].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;&gt;[http://www.yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html Milan Radanović: Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944.]&lt;/ref&gt;

Već krajem novembra 1941. godine na Metinom brdu kod Kragujevca je formiran [[Logor na Metinom brdu|logor]] za zarobljene srpske ustanike i civilne taoce. Prvi dovedeni u logor bili su taoci iz Kragujevca, komunisti, odbornici narodnooslobodilačkog odbora, Romi, Jevreji i svi oni koji su nemačkim fašistima bili sumnjivi. Osim svakodnevnih likvidacija, veća masovna streljanja su vršena 2. i 19. marta 1942. godine.&lt;ref&gt;[http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1322 Metino brdo]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Hvatani borci su predavani nemačkom sudu, ili prekom sudu [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]]. Većina pohvatanih je bila iz okoline Rače, Topole i Aranđelovca. 2. marta 1942. godine na Metinom brdu je streljano 173 rodoljuba i simpatizera oslobodilačkog pokreta sa teritorije Kragujevca i okolnih opština.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |access-date=2014-05-01 |archivedate=2016-03-04 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304191846/http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; Logor je rasformiran u junu 1942. Preostali logoraši su transportovani u [[Koncentracijski logor Banjica|logor na Banjici]], gde je većina streljana, kao i u logore u Nemačkoj, Norveškoj i Grčkoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |title=Archive copy |access-date=2024-07-08 |archive-date=2024-07-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240708214249/https://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Nakon likvidacije partizanskih ostataka, četnici Draže Mihailovića su stekli faktičku kontrolu nad ruralnim područjima Srbije, dok je okupator držao gradove.

Mihailovićev stav u odnosu na njemačkog okupatora jasno je izražen u depeši, koju je opunomoćeni poslanik Ministarstva inostranih poslova Trećeg Rajha u Beogradu [[Felix Benzler]], 31. marta 1942. godine, uputio centrali u Berlinu:

{{izdvojeni citat|Sve dosad se nije postiglo da se ličnost pukovnika Mihailovića stavi pod kontrolu. Po svoj prilici ni on nije u stanju ili nije voljan da na srpskom području nešto preduzme, već je, naprotiv, preko jednog posrednika ovih dana ponudio vladi Nedića da prihvata da se objavi:

1) da on ne namerava da se bori protiv Nemaca;

2) da neće ništa da preduzima protiv Nedićeve vlade;

3) da se zalaže za održanje mira i reda u zemlji;

4) da poziva na borbu protiv komunista.

Posredniku je ponovo odgovoreno da za Mihailovića jedino u obzir dolazi da se bezuslovno potčini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_18.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje POD ZAŠTITOM LEGALIZOVANIH ODREDA]&lt;/ref&gt;}}

Nemački dokument od [[15. maj]]a 1942. godine navodi četničkog majora [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubu Jovanovića]] kao jednog od njihovih lokalnih saradnika za [[Zaječar]].&lt;ref&gt;NAW, T501, roll 248 frames 0121-0126; dostupno na http://znaci.net/temp/T-501_R-248-0126.jpg&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:SS-Obergruppenführer Werner Lorenz accompanied with unknown chetnik officer in NE Bosnia.JPG|mini|[[SS]]-[[Obergruppenführer]] [[Werner Lorenz]] u društvu neimenovanog četničkog oficira u sjeveroistočnoj [[Bosna (oblast)|Bosni]], jesen 1942. godine]]

U junu 1942. Mihailović je prešao u Crnu Goru, italijansku okupacionu zonu, na teritoriju koju su držali crnogorski četnici [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom|uz dopuštenje Italijana]]. Aktivnosti četničkih odreda u Srbiji svedene su na najmanju meru da se ne bi izazivao okupator, i uglavnom su ograničene na organizacionu i obaveštajnu delatnost i sitnije diverzije. Uprkos tome, nemački okupator je veoma ozbiljno shvatao četničku aktivnost i povremeno organizovao racije protiv preostalih Mihailovićevih odreda, koji su se trudili da izbegnu dodir sa neprijateljem.

U Srbiji, znatan broj Mihailovićevih snaga se legalizovao. Nemački popis glavnih vladinih legalnih odreda od [[15. maj]]a 1942, pod rednim brojevima 1 do 18 navodi Ljotićeve odrede, od 19 do 39 su Mihailovićevi, a od 40 do 100 Pećančevi. Tu na okupatorskom spisku snaga su neki od glavnih Mihailovićevih četnika: [[Predrag Raković]], [[Miloje Mojsilović]], [[Dušan Smiljanić]], [[Vučko Ignjatović]], [[Miloš Glišić]], [[Ljuba Jovanović]]... Do početka 1942. godine &quot;ravnogorski pokret istopio se u redovima Nedićeve milicije i konačno se ponovo pojavio, umanjen, u Crnoj Gori.&quot;&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/5_3.htm William Deakin, BOJOVNA PLANINA]&lt;/ref&gt;

Kako ne bi izgubio podršku naroda kao saradnik okupatora, Mihailović je odsustvo oružane borbe u Srbiji sredinom [[1942]]. godine nastojao da nadoknadi činjenjem smicalica nemačkim vojnicima po gradovima, ubacivanjem &quot;smrdljivih bombi&quot;, &quot;svrabećih praškova&quot;, &quot;praškova za kijanje&quot;, upućivanjem pretećih pisama, uznemiravanjem telefonom...&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;/&gt; Ovo nije ostalo neprimećeno. Britanski kapetan Bil Hadson je u drugoj polovini 1942. ponovo uspostavio vezu i javio da &quot;Mihailović još sarađuje s Osovinom u Crnoj Gori i Sandžaku i miruje u Srbiji&quot;, da su &quot;u Dalmaciji Trifunovićevi četnici legalizovani&quot; te, podsticani od Italijana, sanjaju o nekoj &quot;Srbo-Sloveniji i Dalmaciji&quot;. Na osnovu stanja na terenu on izvlači zaključak: 
{{izdvojeni citat|U trenutku kada je Mihailović u velikom stepenu igrao ulogu kvislinga bio je nagrađen najjačom britanskom propagandom.... Mihailoviću bi trebalo konačno reći da Britanci pretpostavljaju komuniste kvislinzima.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;|Britanski kapetan Bil Hadson}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Lopare 1942.jpg|mini|[[Radivoje Kerović]] (u sredini u bijeloj košulji) sa njemačkim tenkistima, [[Lopare]] 1942.]]

Posljednjeg dana kolovoza 1942, održan je sastanak kod načelnika štaba Komande Jugoistoka. Ovom prilikom je podijeljena informacija da se oko [[Banja Luka|Banje Luke]] vode žestoke borbe s partizanima, u kojima okupatoru pomažu četnici (“srpski nacionalisti“), bez preciziranja o kom odredu JVuO iz [[Bosna (oblast)|Bosne]] je riječ: 
{{izdvojeni citat|Velike borbe su izbile u blizini Banje Luke. Ustanici su upotrijebili teško naoružanje, topove, minobacače itd., kao i tenkove. Hiljadu srpskih nacionalista je sudjelovalo u borbi protiv ustanika na našoj strani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=490&amp;roll=175 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000485.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei Banja Luka größeres Gefecht, Aufständische traten mit schweren Waffen, Geschützten, Minenwerfern u.sw. auf, auch mit Panzer. 1000 serbische Nationalisten haben sich dort auf unserer Seite im Kampfe gegen die Aufständischen beteiligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka održanog 31. augusta 1942.}}

U drugom njemačkom izvještaju iz istog perioda se navodi da je 26. augusta jedan bataljun Wehrmachta južno od Banje Luke bio priklješten od strane nadmoćnijeg neprijatelja (i ovdje se napominje da su partizani raspolagali teškim naoružanjem), kao i da je Nijemcima u pomoć priskočilo čak „2000 bosanskih četnikâ“, što će rezultirati potiskivanjem jedinicâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOP i DVJ]] prema jugu do kraja mjeseca.&lt;ref&gt;BA/MA, RH 19 XI/81 (Die Bekämpfung der Aufstandsbewegung im Südostraum, Teil I), S. 244.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 155. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bereits am 26. August sah sich ein deutsches Bataillon bei dem Versuch, südlich von Banja Luka den ersten dieser Einfälle abzublocken, weit überlegenen, auch mit erbeuteten Panzern und Geschützen bewaffneten Verbänden gegenüber; nur mit Hilfe von 2.000 bosnischen Cetniks, die den Deutschen zu Hilfe eilten, gelang es bis Ende des Monats, die Partisanen wieder nach Süden abzudrängen.&quot;}})&lt;/ref&gt;

Takođe, u jednom izvještaju upućenom iz štaba njemačkih trupa u [[NDH]] od 18. novembra 1942. o četnicima se, između ostalog, navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|U zoni 714. pješadijske divizije nalazi se 6-8.000 četnika, naoružanih puškama i nešto automatskog oružja. Diviziji su dosad pružili vrijedne usluge time što su branili svoju teritoriju od partizana i time oslobodili njemačke i trupe NDH za dejstvo na drugim sektorima. K tome obezbjeđuju i željeznicu i pribavljaju važna obavještenja njemačkim trupama. Četnici su pri zajedničkim akcijama snabdjevani od strane NDH; također im pripada i naknada od otprilike 3 Rajshsmarke dnevno, čiju isplatu oni, međutim, dosad nisu tražili.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=361&amp;rec=314&amp;roll=566 Nacionalni arhiv Vašington, T-314, rolna 566, frejm 000357; Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj-/Veza sa neprijateljski orijentisanim krugovima u Srbiji/ (18. novembar 1942.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei 714.Div. haben die im Div.–Bereich beheimateten Cetnikverbände eine ungefähre Stärke von 6–8000 Mann. Sie sind mit Gewehren und verhältnissmässig wenig automatischen Waffen ausgestattet. Sie leisten der Div. wertvolle Dienste, indem sie ihr Heimatgebiet gegen Einfälle der Partisanen schützen, sodass, von grösseren Unternehmen abgesehen, in diesem Raume weder deutsche noch kroatische Truppen gebunden werden. Sie entlasten hiedurch den Bahnschutz und versorgen die deutsche Führung mit wertvollen Feindnachrichten. &lt;/br&gt; Die Cetnikverbände werden durch den kroatischen Staat bei Einsätzen mit Munition versorgt und verpflegt. Vertragsmässig steht ihnen neben anderen Zusagen /z.B. Versorgungsansprüchen/ auch Wehrsold von etwa RM 3.— täglich zu, den sie jedoch bisher nicht beansprucht haben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj (18. novembar 1942. godine)}}

=== Operacija Weiss i bitka na Neretvi (1943) ===
{{main|Operacija Weiss|Bitka za Konjic 1943.}}
[[File:Četnici i Nemci na Neretvi.jpg|thumb|Četnici i Nemci tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]] 1943.]]

Van Srbije, postojala je intenzivna saradnja četnika i Nemaca. Iako su mnogi četnici na lokalu pomagali nemačkim trupama protiv partizana, [[Hitler]] je do sredine 1943. godine strogo branio svojim jedinicama svaku saradnju sa četnicima.&lt;ref&gt;Nacionalni arhiv Vašington, Mikrofilm T-311, rolna 175, snimka 378: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka za novembar 1942 (30. novembar 1942.). „Svaka, pa i privremena, veza sa antikomunistički nastrojenim četnicima u Hrvatskoj je protivna naređenju Fuehrera, Ia 3071/42 o borbi protiv bandi.“&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=383 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000378.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Haltung gegenüber feindluch eingestellten Kreisen in Serbien/Kroatien: An Bev.Kmdr.Gen. in Serbien, Befehlshaber der dt. Truppen in Kroatien, Kdr.Gen. in Kroatien und Dt.Verb.Kdo. bei Supersloda ergeht ein Befehl betreffend klarer und eindeutiger militärischer Haltung gegenüber allen uns feindlich eingestellten Kreisen. Jede – wenn auch nur vorübergehende – Bindung mit antikommunistisch eingestellten Cetniks in Kroatien steht im Widerspruch zu den bzgl. Bandenkämpfung gegebenen Befehlen des Führers Ia Nr. 3071/42 g.K.&quot;}})&lt;/ref&gt; Za vrijeme izvođenja [[Operacija Weiss|operacije Weiss]], njemački komandanti na terenu su bili u nedoumici da li da se povinuju naređenjima svojih viših vojnih komandi, ali i političkih instanci, ili da nastave sarađivati s četnicima Draže Mihailovića:
{{izdvojeni citat|Uprkos borbenoj pomoći hrabrih četnika, koja je doprinijela deblokadi opkoljenih dijelova 718. pješadijske divizije, njemačke trupe imaju zadatak da se brzo probiju do boksitne oblasti. One imaju instrukcije da smatraju četnike neprijateljima. Sada se ispostavilo da se situacija kod mjesta Dobro (?), čija se posada sastojala od Nijemaca, Italijana i četnika, poboljšala zahvaljujući četničkom prodoru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=549 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000544.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Trotz der Waffenhilfe tapferer Cetnik, die auch zur Befreiung der eingeschlossenen Gruppe der 718.I.D. mit beigetragen haben, ergibt sich für die deutschen Truppen die Aufgabe, möglichst schnell in das Bauxitgebiet von Mostar vorzustoßen. Die deutschen Truppen haben den Auftrag die Cetniks als Feind anzusehen. Es ergab sich nun das Bild, daß die Besatzung von Dobro (?), die aus Deutschen, Italiener und Cetniks bestand durch den Vorstoß der Cetniks Luft bekam.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka (1. mart 1943.).}}

Major [[Slavoljub Vranješević]], komandant Zapadne Bosne JVuO, šalje 2. marta 1943. godine dopis »bratu« [[Uroš Drenović|Urošu Drenoviću]] kojim ga obavještava da je od strane njemačke komande u [[Banja Luka|Banjoj Luci]] zakazana konferencija na koju su pozvani najvažniji četnički zapovjednici s teritorije [[Bosanska krajina|Bosanske Krajine]]:
{{izdvojeni citat|Pre nekoliko časova primio sam izveštaj od Komandanta Bosanskih četničkih odreda brata Rade Radića, u kome mi javlja, da su Nemci pozvali na konferenciju u Banja Luci sve Komandante i to: Radića, Tešanovića, Drenovića, Marčetića, Mišića radi rešavanja važnih pitanja. Konferencija će se održati u nemačkoj komandi u B. Luci. Ovoj konferenciji neće prisustvovati pretstavnici hrvatskih ni vojnih ni civilnih vlasti.

Komandant mi je naredio, da pozovem sve Komandante na predkonferenciju, koja će se održati u Karanovcu na dan 4 o.m. u 12 časova.—

Prema napred izloženom pozivam te, da bez ikakvog izgovora i odlaganja bez obzira na situaciju na položaju, dođeš 4 o.m. do određenog časa u Karanovac.—

Ovo smatraj vrlo važnim i NAJHITNIJIM. Molim Te koristi sva moguća prevozna sredstva, pa i motorcikl i na vreme dođi na predkonferenciju.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 31, str. 64.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_64.htm Naređenje Komande bosanskih četničkih odreda od 2. marta 1943. komandantu odreda »Kočić« za prisustvovanje konferenciji radi usaglašavanja stavova o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Već 3. februara 1943. godine, major Vranješević je upoznao Vrhovnu komandu JVuO o činjenici da se bosanski četnici nalaze u službi njemačkog okupatora, ali i da su potpisali [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|sporazume o saradnji sa kvislinškim vlastima Nezavisne Države Hrvatske]]:
{{izdvojeni citat|
NEMCI

Četnički odredi učestvuju u borbi zajedno sa Nemcima češće puta, ali na zasebnim sektorima. Pre našeg dolaska, Nemci su uspeli da u borbu protiv komunista uvode četnike tako, da im ovi osiguravaju krila i da se mešaju u komandovanje. Ovome se je odmah stalo na put, ma da sa dosta poteškoća. Po sebi se razume da se mnogo interesuju o tome, da li mi imamo kakve veze sa Dražom Mihailovićem — što mi odbijamo, navodeći da je to samo komunistička propaganda kako bi izazvali Nemce protiv nas, pa nas tako priklještene, uveli u svoje redove. Ipak, često puta Nemci čuju kako svi četnici pevaju »Od Topole pa do Ravne Gore« ili »Od Manjače pa do Ravne Gore«, »sve su straže generala Draže« itd., dakle jasno primećuju, ali moraju da trpe. Njihova nemoć oseća se.

HRVATI

Ovi se redovno predaju komunistima, gde god ovi na njih udare. Hrvatski oficiri nalaze spas u komunizmu. Zbog sporazuma sa Hrvatima, koji su ovi [četnički — prim.] odredi sklopili pre našeg dolaska, borbe sa Hrvatima ne vode se. Naprotiv, za većinu starešina i boraca može se reći, da su taj sporazum shvatili kao definitivan svršetak rata, pa i otuda javašluk i slaba disciplina. Sada, dok se ne raščisti sa komunistima, ovakvo stanje mora da ostane.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_27.htm Izveštaj majora Slavoljuba Vranješevića od 3. februara 1943. majoru Zahariju Ostojiću o vojno-političkoj situaciji u četničkim odredima zapadne Bosne i saradnji sa nemačkim i ustaško-domobranskim jedinicama]&lt;/ref&gt;}}

Vojvoda [[Vukašin Marčetić]], komandant puka »Manjača«, bio je takođe jedan od potpisnikâ sporazuma sa vlastima satelitske NDH. Tokom operacije »Weiss«, vojvoda Marčetić se povezuje i sa njemačkim okupatorom, konkretno sa [[117. lovačka divizija (Nemačka)|117. divizijom]]:
{{izdvojeni citat|Posebno: [...] [[369. legionarska divizija|369. pješ. div.]] će prvo dovršiti borbe na [[Grmeč]]u. Uspostavljena veza sa četničkom grupom Marčetića, koja će preuzeti osiguranje vlastitog istočnog boka.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=315&amp;roll=2263 NARA, T315, Roll 2263, frame no. 000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;369. J.D. führt vorerst Kampfhandlungen in der Grmec durch. Verbindung mit Cetnikgruppe Marcetic aufgenommem, die Schutz der eigenen Ostflanke übernehmen will.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik 117. divizije, unos za 5. februar 1943.}}

O (prinudnom) sadjejstvu 117. divizije sa četničkim odredima pod komandom kapetana [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] u [[Bitka za Konjic 1943.|bici za Konjic]], februara 1943. godine, nakon rata će posvjedočiti i general [[Alexander Löhr]]:
{{izdvojeni citat|117. lovačka divizija, koja je prodirala od Ivan-sedla ka severozapadu, vodila je od početka teške borbe, pa je na kraju odbijena i odbačena. Jedan njen deo morao je da se spasava u Konjicu, koji je bio utvrđen i posednut od Italijana i četnika. Ovo mesto su partizani okružili i tako je došlo do toga da su se ovde, pod pritiskom događaja, borili na istom frontu Nemci i četnici – doduše odvojeni jedni od drugih italijanskim jedinicama. Konjic je doduše bio oslobođen iz okruženja sa trupama iz [[Sarajevo|Sarajeva]], ali je partizanima uspelo da se probiju preko Neretve i povuku svi bez izuzetka u severnu [[Crna Gora|Crnu Goru]].&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html | title = Записи Александра Лера, часопис СРПСКО НАСЛЕЂЕ, број 7/1998 | publisher = Srpsko-nasledje.co.rs |date=3. 1. 1943. | accessdate=4. 1. 2023. | archive-url = https://web.archive.org/web/20130216202528/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html# | archive-date=16. 2. 2013 |url-status=dead | df = }}&lt;/ref&gt;|General [[Alexander Löhr]], komandant Jugoistoka}}

Tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]], četnici su bili obilno snabdijevani streljivom i hranom iz italijanskih i njemačkih magacina. Kapetan Vojislav Lukačević, koji se zajedno sa svojim četnicima tukao uz borbenu grupu »Anacker«, [[5. mart]]a iz [[Konjic]]a je javio majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] da mu »11« (tj. Nijemci) daju municiju, kao i da je vojvoda [[Dobroslav Jevđević]], sa svoje strane, zadužen za obezbjeđivanje logistike:
{{izdvojeni citat|Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa 11. Verujem da si o njima dobio preterane izveštaje. Svaka njihova kolona koja nastupa ima najviše jednu trećinu Nemaca a ostalo su domobrani i po nešto ustaša. Oni sami ne mogu ništa da urade, toga su svesni. Ja mislim da je nama najpreči za sada cilj uništenje komunista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa 11 dok komunisti nisu likvidirani a oni nisu likvidirani i pored uspeha koje smo postigli. Čvrsto sam ubeđen da nas 11 neće napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano... Najvažnije i najbolje snabdevanje preko [[Sarajevo|Sarajeva]] koje neka Jevđo forsira. Dobio sam sinoć preko 11, 30.000 metaka obećali još čim im stigne neki transport koji očekuju u Sarajevo.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_2_71.htm IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 5. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O BORBENOM RASPOREDU ČETNIKA I NEMACA NA SEKTORU KONJIC—JABLANICA]&lt;/ref&gt;}}

O isporuci municije jedinicama JVuO (najvjerovatnije o onoj koja je data kapetanu Lukačeviću), Komanda Jugoistoka je 7. marta javila vojnom vrhu u [[Berlin]]u:
{{izdvojeni citat|– 7. mart 1943: Municija za četnike. Vrhovna komanda je obaviještena telegramom o isporuci 30.000 metaka četničkim jedinicama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=453 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000448.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Munition für die Cetniks: &lt;/br&gt; An OKW/WFSt. ergeht eine Meldung betraf. der Übergabe von 30.000 Schuß Inft. Munition an Cetnikverbände.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja Komande Jugostoka za mart 1943. godine (31.3.43.)}}
[[File:Chetniks and German Officers meet in Bosnia, 1943.jpg|thumb|Sastanak njemačkih oficira sa četnicima u [[Bosna (regija)|Bosni]], [[1943]]. godina]]

9. [[Mart|ožujka]] 1943. godine, [[Fašizam|fašistički]] [[Poglavnik|duce]] [[Benito Mussolini]] šalje pismo [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]],&lt;ref&gt;''Tajna pisma Hitler – Mussolini (1940—1943)'', edicija Dokumenti i svjedočanstva (priredio i preveo: Dr Bogdan Krizman), Novinarsko izdavačko poduzeće (NIP), Zagreb, 1953, str. 78.&lt;/ref&gt; vođi [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]], u kom navodi da je upoznat sa suradnjom njemačkih okupacionih trupa s četnicima:
{{izdvojeni citat|Više tisuća četnika naoružali su, na lokalnoj bazi, komandanti talijanskih jedinica, da vode gerilu, za koju imaju, kao svi stanovnici Balkana, naročite sklonosti. Do danas su ti četnici suzbijali partizane vrlo odlučno. Upravo sam primio izvještaj. U njemu mi javljaju, da su njemačke snage, koje su uspostavile dodir sa četnicima u dolini gornje Neretve, pristale da surađuju s njima i da su naoružale četnike metcima i ručnim bombama.|[[Benito Mussolini]] u pismu [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]] (9. III 1943)}}

O pristizanju Mussolinijeva pisma istog je dana javila i Vrhovna komanda njemačkih oružanih snaga:
{{izdvojeni citat|''9. mart'' &lt;/br&gt; Duče poslao pismo Hitleru, u kome zastupa mišljenje da su četnici i partizani neprijatelji Osovine. O tome je razgovarao i sa nemačkim ministrom spoljnih poslova. Priznaje da su Italijani do sada naoružali nekoliko hiljada četnika za gerilski rat protiv komunista i oni su se do sada energično borili protiv partizana. Ali, sada je Duče izdao energičnu naredbu, da se četnicima više ne daje oružje i da njih, nakon što se partizani poraze, treba razoružati. Na osnovu poslednjih vesti, na prostoru gornje Neretve Nemci su takođe stupili u kontakt sa četnicima i ostavili im patrone i ručne granate.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 9. marta 1943.}}

Pošto је za katastrofalni poraz četnika u bici na Neretvi optužio Jevđevića, [[Petar Baćović|Baćovića]] i [[Bajo Stanišić|Baja Stanišića]] a istakao za primjer Vojislava Lukačevića, major Ostojić im је 10. marta naredio da se kod Italijana zauzmu za dozvolu o prebacivanju četnika na zapadnu obalu Neretve. Odgovarajući na optužbe, Jevđević i Ваćоvić istoga dana izvještavaju Mihailovića da је za proboj operativne grupe NOVJ kriv upravo Lukačević, te da Ostojić, komandujući iz [[Kalinovik]]a, nema pravu predstavu о toku događaja. Jevđević navodi: „Kada sam zvao delove Vrhovne komande da komanduju nа licu mesta, odgovorili su neljubazno da neće da radе sa okupatorom, tražeći u isto doba hranu, municiju, topove i vojsku od okupatora.“ Као argument da četnici moraju bespogovorno slušati naređenja okupatorskih oficirâ, vojvoda Jevđević navodi podatak da Nijemci i Italijani hrane i snabdijevaju municijom cjelokupnu masu četnikâ od 13.200 ljudi. Riječ je o 2000 četnika pod komandom Вајa Stanišića, 4.000 iz Lukačevićeve konjičke gruре, 6.000 pod komandom majora Petra Baćovića (hercegovački četnici) i 1.200 četnika kojima komanduje major Andrija Vesković. Jevđević Mihailoviću piše i da su okupatori dali toliko hrane da је on, na osnovu lažnog brojnog stanja, uspio da uštedi 110.000 obroka, kao i da su mu za posljednjih nekoliko dana isporučili 1.100.000 metaka.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 3/1, kut. 293, dep. 2248.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Saradnja četnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februar — mart 1943), Prilozi Instituta za istoriju (br. 17), Sarajevo, 1980, str. 214.&lt;/ref&gt;

General [[Rudolf Lüters]], zapovjednik njemačkih trupa u NDH, piše u procjeni situacije od 16. marta 1943. da je „neprijateljski otpor protiv nemačkih divizija koje su napadale uglavnom slomljen“, te da je „operacija „[[Operacija Weiss|Vajs II]]“ u suštini završena“. O četničkim snagama u njemačkoj zoni operacija, general Lüters navodi:
{{izdvojeni citat|Četničko pitanje nije se dalje zaoštrilo. U području [[114. lovačka divizija (Njemačka)|714. divizije]] nisu zabeležena nikakva prekoračenja u tuđu nadležnost. Četničko rukovodstvo se potčinilo naređenjima nemačkog Vermahta i potvrdilo svoju lojalnost. Četnici koji se nalaze na području [[118. lovačka divizija (Njemačka)|718. pešadijske divizije]], naročito u rejonu [[Zenica|Zenice]] i [[Han-Pijesak|Han-Pijeska]], neprijateljski se suprotstavljaju hrvatskoj državi i nemačkom Vermahtu i pokušavaju da izazovu nemire putem sabotaža i razoružavanja hrvatskih odreda. Divizije koje su učestvovale u operaciji „Vajs II“ jedinstveno se povoljno izražavaju o držanju četničkih jedinica. Dragocenim izviđačkim podacima i napadima za rasterećenje pomagali su našim jedinicama, mada ni u jednom slučaju nije sa nemačke strane tražena podrška.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_3_38.htm Procena vojno-političke situacije komandanta nemačkih trupa u NDH od 16. marta 1943. za period od 1. do 15. marta 1943. godine]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=372&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 000366—000367.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cetnikfrage hat sich nicht weiter zugespitzt. Im Bereich der 714.J.D. sind keine Übergriffe zu verzeichen. Die Cetnikführung hat sich den Befehlen der deutschen Wehrmacht untergeordnet und ihre Loyalität versichert. Die im Bereich der 718.J.D. befindlichen Cetniks, besonders im Raum ZENICA und HAN PIJESAK stehen kroat. Staat und deutscher Wehrmacht feindlich gegenüber und versuchen durch Sabotageakte und Entwaffnung kroat. Abteilungen Unruhe zu stiften. Die im &quot;Weiss II&quot;–Einsatz befindlichen Divisionen äussern sich übereinstimmend günstig über das Verhalten der Cetnikverbände. Durch wortwolle Kundschafterdienste und Entlastungsangriffe haben sie der Truppe geholfen, obwohl in keinem Falle deutscherseits Unterstützung orboten worden war.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U iscrpnom izvještaju&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 1015—1018.&lt;/ref&gt; koji je [[5. maj]]a 1943. godine podnio [[SAD|američki]] [[Ured za strateške usluge]] (preteča današnje [[Centralna obaveštajna agencija|Centralne obavještajne agencije]]), sumiraju se rezultati netom završene operacije »Weiss«:
{{izdvojeni citat|Krajem januara 1943. godine zajedničke nemačke, hrvatske, italijanske i četničke snage povele su veliku ofanzivu protiv jugoslovenske oslobodilačke armije. Neprijatelj je potpomognut od Drenovićevih četnika uspeo da potisne jugoslovenske patriote u Hercegovini i jugoistočnoj Bosni. Glavni udar u sadašnjoj neprijateljskoj ofanzivi vrše kombinovane četničke snage u Hercegovini (V.[ojislav] Lukačević, član Mihailovićevog glavnog štaba), u Crnoj Gori (Bajo Stanišić) i u Sandžaku (Pavle Đurišić, član Mihailovićevog glavnog štaba). Ishod ove borbe je još neizvestan. Partizani govore da su oni odneli pobedu, dok četnici insistiraju na tome da su gotovo potpuno očistili ove jugoslovenske krajeve od antifašističkih snaga. Tačno je, međutim, da su jugoslovenski antifašistički gerilci pretrpeli teške teritorijalne gubitke, ali daleko je od toga da su njihove snage uništene ili razbijene. Na drugoj strani, mnogo slavljeni četnici generala Mihailovića danas su angažovani u jednoj od najžešćih ofanziva za uništenje jugoslovenskih demokratskih snaga.}}

=== Četnički teror u Srbiji (1943) ===
{{main|Srbija u Drugom svetskom ratu|Zločini četnika u Drugom svjetskom ratu}}
Mihailovićeva taktika u Srbiji se početkom 1943. sastojala u tome da organizuje i štedi svoje snage za &quot;planirani narodni ustanak&quot;. Nemci navode da je izbjegavao svaki konflikt sa okupacionim trupama.&lt;ref&gt;NAW, T-78, Roll 332, 6289915, 919: Procjena situacije komande Jugoistoka za feburar 1943 (2. mart 1943.).&lt;/ref&gt; Izveštaji Nedićeve vlade konstatuju da je četnička akcija gotovo svuda upravljena na obračunavanje sa komunistima, koje se sprovodi beskompromisno, do istrebljenja. Inače, četnici na sastancima sa narodom naređuju lojalno držanje prema domaćim vlastima i okupatorskoj vojnoj sili kao i &quot;odricanje svake pomoći partizansko-komunističkim bandama&quot;.&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 59/1—1, k. 22.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 54/5—1, k. 22.&lt;/ref&gt;

12. februara 1943. godine, kapetan [[Miloš B. Marković]], komandant Ariljske brigade iz sastava Požeškog korpusa JVuO, prenosi Mihailoviću ideju poručnika [[Zvonimir Vučković|Zvonka Vučkovića]] da iskoristi vezu sa njemačkim oficirom u cilju »gonjenja komunista«:

{{izdvojeni citat|Po povratku sa puta iz štaba 1a sastao sam se sa Vučkovićem koji me je zamolio da Vas izvestim o sledećem: &lt;/br&gt; U srezu Kačerskom nalaze se dve komunističke grupe, prva jačine 60 a druga oko 150 ljudi. Ove se grupe prebacuju i u Oplenački srez. Za likvidaciju ovih grupa potrebno mu je oko 300 ljudi, no kada bi ih skupio izazvao bi potere od strane okupatora. Ima jednu drugu mogućnost a to je da uputi Nemce da gone ove grupe. Posredno, no obazrivo ima vezu sa jednim od nemačkih komandanata, koji je izjavio gotovost za usluge svake vrste a naročito u gonjenju komunista. Zvonko će ga upotrebiti no ne uspeli to preduzeće sam potrebno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_33.htm  Izveštaj komandanta Ariljske brigade od 12. februara 1943. Draži Mihailoviću o borbama protiv pripadnika NOP-a u zimu 1942. godine i dostignutoj organizaciji u brigadi]&lt;/ref&gt;}}

Poručnik [[Predrag Raković]], u svojstvu komandanta 2. ravnogorskog korpusa JVuO, informiše 3. marta 1943. generala Mihailovića o tajnom sastanku sa nemačkim potporučnikom Krigerom:

{{izdvojeni citat|Okupator, kako Nemci tako i Bugari svu svoju akciju uputili su na komuniste, na njihovo gonjenje i istrebljenje. U smislu depeše koju sam podneo G. Ministru, sastao sam se 2 marta t.g. na Savincu u jednoj šumi sa Nemačkim komandantom potporučnikom Krigerom iz Gor. Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od strane Nemaca došao potporučnik Kriger i njegov tumač. A sa naše strane bio sam ja i moj Načelnik štaba p.por. Lazarević. Tema razgovora bila je isključivo uništenje komunističkih bandi, na teritoriji koju obezbeđuje Nemačka jedinica iz Gor. Milanovca. Uglavnom dolazi u obzir komunistički vođa [[Milorad Labudović|Labud]] koji ima oko 150 komunista pod svojom komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kačerskom i Orašačkom. Utvrdili smo plan za ovaj rad. O izvođenju ove akcije detaljno sam se dogovorio sa Zvonkom noću između 2/3 - III t.g., u čemu smo postigli potpunu saglasnost.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 127, reg. br. 7/3 (S-X-12/4).&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_67.htm  Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 3. marta 1943. Draži Mihailoviću o borbi protiv pripadnika NOP-a i pregovora sa predstavnicima nemačkih okupacionih trupa]&lt;/ref&gt;}}

I u depeši od 23. marta, Raković piše da se ponovo sastao sa nemačkim komandantom iz G. Milanovca, te je dogovoreno da se za ubijene Nemce neće više paliti kuće redom, već &quot;samo po našem spisku&quot;, partizanske, i samo će se partizani ubijati:

{{izdvojeni citat|Hapšenje naših ljudi više neće biti na reonu nemačke komande G. Milanovac. Ako pogine okupatorski vojnik na ovome terenu neće se paliti redom kuće, već samo po našem spisku i to partizanske i samo će se partizani ubijati. [...] Dobio sam 5000 metaka za čišćenje moga reona od komunista.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2,  Dokumenti jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta Draže Mihailovića: 1. januar — 8. septembar 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 113, str. 550.&lt;/ref&gt;}}

[[Datoteka:Četnici batinaju narod.jpg|thumb|Četnici batinaju seljaka u Srbiji.]]

Koliki je bio teror koji su četnici sprovodili nad pristalicama [[NOP|pokreta otpora]] u području doline Zapadne Morave, Dragačeva i Takova, svedoči konstatacija u biltenu kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova:

{{izdvojeni citat|Ilegalni odredi poručnika Vlaste Antonijevića, Dače Simovića, Milutina Jankovića, poručnika Vasića i kapetana Rakovića nemilosrdno ubijaju sve one koji su makar i jedan dan bili i sarađivali sa partizanima. Neki od ovih odreda vode tako bezumnu akciju da se njihova delatnost može ravnati sa radom običnih odmetnika.&lt;ref&gt;http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/102680-aak-Gornji-Milanovac-Luani.html&lt;/ref&gt;|Izveštaj kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova (april 1943)}}

Četnici su, poput okupatora, prema partizanima, njihovim simpatizerima i porodicama, primenjivali najsvirepije mere:

{{izdvojeni citat|1) Protiv zaludele, potpuno obezglavljene i pomahnitale komunističke bande u šumi, sve određene starešine i svo nacionalno naoružano ljudstvo ima povesti beskompromisnu borbu za njihovo potpuno uništenje. Izuzetka u ovome pogledu ne može biti.

4) Ko se uhvati da nosi hranu ili druge potrebe komunistima, a to se tačno utvrdi, komandant brigade sa čije bi teritorije bio takav krivac, odmah će ga streljati i porodicu potpuno uništiti. Kuću spaliti, a stoku zapleniti za izdržavanje gorskih jedinica.

5) Ko se uhvati, a to se od strane komandanta brigade utvrdi, da je krio komuniste, primio u svoju kuću ili im slao makakva obaveštenja, biće najstrožije kažnjen.

6) Ko se uhvati i bude dokazano, da je neko lice videlo komuniste, a nije na najbrži način izvestilo najbližu četničku komandu, biće takođe kažnjeno, u čemu se komandantima brigada ostavlja puna inicijativa.

7) '''Ako u nekom selu bude ubijen makoji četnik, komandant brigade dotične teritorije odmah će streljati deset simpatizera'''.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_4.9.1943. Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica 4.9.1943.]&lt;/ref&gt;|Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica (4.9.1943).}}

Zbog svega navedenog, mnogi ljudi koji su prišli četnicima na početku ustanka protiv sila Osovine, bili su razočarani preusmerenjem dejstava u borbu protiv partizana. Tako je britanski oficir za vezu Hadson zabeležio: &quot;Nekoliko četničkih jedinica tražilo je da bude oslobođeno zadatka borbe protiv partizana&quot;.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;

=== Zabrana sabotaža u Srbiji i učvršćivanje vezâ s Nijemcima na području NDH (1943) ===
{{main|Sabotaže u Srbiji u Drugom svjetskom ratu|Neil Selby}}
[[Datoteka:Plakat o streljanju DM pristalica iz 1942.jpg|mini|Plakat o streljanju „50 DM pristalica“ zbog rušenja mosta na pruzi Požarevac - Petrovac na Mlavi iz decembra [[1942]].]]

U Srbiji, iako su neke četničke pristalice vršile sabotaže, trpeći nemačke odmazde zbog toga, četničko vođstvo je posebno branilo ozbiljnije sabotaža na bitnim saobraćajnicama, pa su čak sprečavali britanske komandose na terenu da ih vrše:

{{izdvojeni citat|[[Neil Selby|Major Selby]] imao zadatak da organizuje sabotaže i dotur materijala za iste; „Prema Selbyevim navodima, '''do sabotaža nije došlo zato što ih D.M., odn. njegovi komandanti na terenu na terenu još nisu odobrili'''.“&lt;ref&gt;NAW, T-313, Roll 482, 000544: Izvještaj obavještajnog odjeljenja Vojnog komandanta Jugoistoka o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca u noći 18./19. augusta 1943 (26. august 1943.).&lt;/ref&gt;|Izvještaj nemačkog obavještajnog odjeljenja o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca (26. august 1943).}}

U izvještaju potpukovnika Klamrotha iz Generalštaba njemačkih oružanih snaga, nakon inspekcijskog putovanja po Balkanu u avgustu 1943. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt; konstatuje se da je general Mihailović najstrožije zabranio izvođenje sabotažâ protiv okupacione sile prije eventualnog [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničkog]] iskrcavanja. Pored toga, pominje se i to da su njemačke obavještajne strukture detaljno upoznate sa kretanjem četničkog komandanta i Vrhovne komande JVuO po Srbiji:
{{izdvojeni citat|Pokret Draže Mihailovića:

U Srbiji tinja latentni ustanak. Draža Mihailović je liderska priroda i veoma je aktivan. Svaki preuranjeni napad protiv okupacionih snaga u startu je strogo zabranjen. Trenutno se jedino vodi borba protiv komunista.

Mora se očekivati jedinstveni napad na okupacione snage, uključujući sabotaže i prepade. Pretpostavlja se da je angloameričko iskrcavanje na Jadranu trenutak za to. Stav Draže Mihailovića prema Angloamerikancima opisan je na sledeći način: „Kao pomagači ste dobrodošli, ali ja ću sâm obnoviti Jugoslaviju!“ Nadzor nad Dražom Mihailovićem je dobar. Nemačke službe vrlo brzo saznaju za njegova boravišta koja neprestano menja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=638&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289888.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;b) Draga [sic!] Mihailowitsch Bewegung: &lt;/br&gt; In Serbien schwelt der latente Aufstand. Draga Mihailowitsch ist eine Führernatur und sehr aktiv. Jedes vorzeitige Losschlagen gegen die Besatzungstruppen ist zunächst streng verboten. Zur Zeit nur Kampf gegen Kommunisten. &lt;/br&gt; Mit dem einheitlichen Beginn von Sabotage, Überfallen usw. auf Besatzungstruppen muss gerechnet werden. Als Zeitpunkt dafür wird die Landung der Anglo–Amerikaner in der Adria vermutet. Die Einstellung des Draga Mihailowitsch den Anglo–Amerikanern gegenüber wird geschildert: &quot;Als Helfer willkommen, aber ich selbst baue Jugoslawien wieder auf!&quot; Die Überwachung des Draga Mihailowitsch ist gut. Die deutschen Dienststellen kennen sehr bald seine ständig wechselnden Standorte.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ipak, kako bi i dalje stvarao privid otpora i zadržao status saveznika, povremeno je inicirao bezazlene diverzije, koje neće izazvati nemačku odmazdu:

{{citiranje|Udružite se sa apotekarima. Uzmite od njih praškova za kijanje, suzavce i supervodonik. Na igrankama svrabeće praškove. Upućujte preteća pisma, uznemiravajte telefonom, stvarajte svuda strah i zabunu.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;&gt;Bojan Dimitrijević - Kosta Nikolić: Đeneral Mihailović - biografija, Beograd : Institut za savremenu istoriju, 2004, str 378-9.&lt;/ref&gt;|[[Draža Mihailović]] naređuje „misteriozne” sabotaže po gradovima septembra 1943.}}

1. avgusta 1943. godine, komandant njemačkih trupa u Hrvatskoj ([[NDH]]) general [[Rudolf Lüters]] na sljedeći način interpretira držanje Mihailovićevih četnika (mahom onih koji su bili obuhvaćeni [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|ugovorima sa vlastima NDH]]) po okončanju [[Operacija Schwarz|operacije »Schwarz«]]: 
{{izdvojeni citat|Stav četnika s obje strane [[Bosna (rijeka)|rijeke Bosne]] te na području između rijekâ Bosne i [[Una|Une]] i [[Sana|Sane]] i dalje se može opisati kao lojalan, iako ustaška politika – koju je hrvatska vlada u posljednje vrijeme iznova naglasila – nije ostala bez povratnog dejstva na njihovo držanje, što se pokazalo uzdržanošću prema komunističkim bandama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=357&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000352.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Haltung der Cetniks beiderseits der Bosna und zwischen Bosna und Una–Sana kann noch als loyal bezeichnet werden, obwohl der wohl der in letzter Zeit seitens der kroat. Regierung wieder betonte Ustascha–Kurs nicht ohne Rückwirkung auf ihre Haltung geblieben ist und sich Zurückhaltung gegen die kommunistischen Banden zeigte.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj za mjesec jul 1943. upućen štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]}}

Kao paradigmatične za držanje spram nastupajućih njemačkih trupa mogu se uzeti preporuke iz naređenja kapetana Jovana Dabovića, komandanta Ličko-kordunaške četničke oblasti, upućene 6. septembra 1943. godine kapetanu Dušanu Đakoviću:
{{izdvojeni citat|NAREĐUJEM
1) Svi komandanti narediće svima svojim jedinicama i patrolama da, ako Nemci budu naišli na njihov reon dejstva, ne otvaraju vatru i da se drže pasivno sve do mog daljeg naređenja.

2) Kada bude primećen dolazak Nemaca da se jedinice povlače u šume i da sa njima izbegavaju dodir.

3) Ako se desi da se neka jedinica, patrola ili pojedinac nađe u takvoj situaciji da Nemce ne može izbeći pri dodiru sa njima da kaže da se bori protivu komunizma.

Napominjem ovom prilikom da su se Nemci prema četnicima u Hercegovini poneli vrlo korektno.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dok. br. 42, str. 81.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dokument br. 202, strane 942—943.&lt;/ref&gt;}}

18. rujna 1943. godine, poručnik Lippert iz Obavještajnog odjela [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] sastavlja izvještaj o posjetu poručnika [[Milana Cvjetićanina]], komandanta Bosanskog korpusa „[[Gavrilo Princip]]” [[Dinarska četnička divizija|Dinarske četničke divizije]] JVuO, kojega je [[Kapitulacija Italije|kapitulacija Italije]] zatekla na liječenju u [[Split]]u. Tom prilikom, Cvjetićanin nedvosmisleno poentira:
{{izdvojeni citat|Mi četnici znamo da se samo uz pomoć njemačkih trupa može postići efikasno uništenje bandita, jer smo mi četnici za to isuviše slabi.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.], str. 273.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=984&amp;rec=313&amp;roll=483 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000981.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Wir Cetniks wissen, dass nur durch die deutschen Truppen eine wirksame Vernichtung der Banditen erfolgen kann, da wir Cetniks hierzu zu schwach sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://pescanik.net/pismo-citateljima-blica-i-gledateljima-serije-ravna-gora/ Boris Dežulović: Pismo čitateljima Blica i gledateljima serije “Ravna gora”]&lt;/ref&gt;}}
[[Datoteka:Marsz wojsk niemieckich w Dalmacji (2-515).jpg|mini|Četnici Dinarske divizije u mimohodu pored motorizovane kolone njemačke 114. divizije (Dalmacija, septembar 1943).&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2018/01/bk0306.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0306 | Photo | 114. Jäger-Division]&lt;/ref&gt;]]

Nakon [[Kapitulacija Italije u Jugoslaviji|kapitulacije Italije]] [[8. septembar|8. septembra]] [[1943]]. sve četničke snage iz italijanske okupacione zone su, nakon [[Antiosovinska ofanziva JVuO 1943.|sporadičnih sukoba]], uspostavile punu saradnju sa novouspostavljenim nemačkim okupacionim vlastima.&lt;ref&gt;Vidi: [[s:Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade|Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade]], [[s:Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.|Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.]], [[s:Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.|Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.]], itd.&lt;/ref&gt; Mihailović je 7. oktobra 1943. naređivao svojim četnicima borbu protiv partizana u Sandžaku &quot;po svaku cenu&quot; i nesukobljavanje sa Nemcima &quot;po svaku cenu&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_9.htm Naređenje Draže Mihailovića od 7. oktobra 1943. komandantima kopusa u zapadnoj Srbiji za mobilizaciju ljudstva i borbu protiv NOVJ u Sandžaku]&lt;/ref&gt;

Poručnik [[Jovan Pupavac]] pojašnjava u pismu upućenom 10. februara 1944. komandantu Zapadne Bosne JVuO majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]] kako je tekao proces prilaženja četnikâ pod komandom vojvode Momčila Đujića njemačkoj okupacionoj sili:
{{izdvojeni citat|Dinarsku oblast sam napustio iz sledećih razloga: 1) Posle propasti Italije u Dalmaciju su došli Nemci. Komandant Dinarske oblasti pop Đujić stupio je u saradnju sa njima, najpre preko [[Mane Rokvić|Mane Rokvića]] koji je došao sa njima iz [[Bosanski Petrovac|Bosanskog Petrovca]]. Kasnije je delegirao kod štaba 114. Nemačke divizije svoga načelnika štaba kapetana Mijovića Novaka. Ljudstvo je postalo Nemačka milicija, primajući od njih redovnu hranu, municiju i dopunu oružja. Nemci su vrlo rado primili saradnju četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_73.htm Izveštaj komandanta 1. brigade Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 10. februara 1944. komandantu korpusa o saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji]&lt;/ref&gt;}}

U odgovoru koje je 4. oktobra 1943. poslalo Obavještajno odjeljenje 114. lovačke divizije, odbacuju se navodi iz telegrama poslatog od strane štaba 15. brdskog korpusa, u kojem se vojvoda [[Momčilo Đujić]] optužuje za prepade na njemačke trupe i u kojem se traži njegovo hapšenje. Nasuprot takvom zahtjevu, za komandanta [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]] se tvrdi sljedeće: „Uvjerljiva obavještenja i dokumenti nedvojbeno ukazuju da se Đujićeva četnička grupa u dosadašnjoj borbi protiv komunizma pokazala kao pouzdana... Sabotažni akti i prepadi na njemačke trupe dosad se nijesu događali.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=792&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000788.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach hiesigen sicheren Nachrichten und einwandfreien Unterlagen ist die Cetnikgruppe des Vojvoden Djujic im Kampf gegen die kommunistische Aufstandsbewegung bisher als zuverlässig zu bezeichnen. &lt;/br&gt; Sabotageakte und Überfälle gegen die Deutsche Wehrmacht sind bisher nicht erfolgt.&quot;}})&lt;/ref&gt; U poređenju sa oružanim snagama NDH, obavještajni oficiri 114. divizije Wehrmachta daju i mnogo povoljniju ocjenu za učinkovitost četnika: „Hrvatske trupe i ustaše, već zbog svoje brojnosti, ne mogu predstavljati značajniju podršku; osim toga, njihova borbena vrijednost je poznata. Četnički odredi su se dosad svuda pokazali kao izuzetno aktivni i pouzdani.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=793&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000789.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroatische Wehrmacht und Ustaschaverbände im Bereich sind schon rein zahlenmässig keine nennenswerte Unterstützung; darüber hinaus ist deren Kampfwert hinreichend bekannt. Die Cetnikverbände erweisen sich bisher überall als äusserst rege und zuverlässig.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Četnički komandant u zapadnoj Bosni Uroš Drenović s nemačkim oficirima na terenu.jpg|thumb|Vojvoda [[Uroš Drenović]] (desno), četnički zapovjednik u [[Zapadna Bosna|zapadnoj Bosni]], zajedno sa njemačkim oficirima na terenu.]]

U jesen 1943. godine, Vrhovna komanda Vermahta konstatuje prestanak bilo kakve aktivnosti DM protiv njih:

{{izdvojeni citat|U jesen 1943. Titov pokret sve je više uzimao maha, a Mihailovićev pokret bio je potisnut na teritoriju Srbije. Komunisti nisu primali samo pomoć od sovjetske Rusije, nego sve više i od Engleza. Italijanska armija je kapitulirala. U ovakvoj novonastaloj situaciji četnički pokret bio je prisiljen da preispita svoj stav prema nemačkoj okupacionoj sili… Bilo kako, od tog vremena prestali su svi napadi Mihailovićevih ljudi protiv nemačke okupacione sile.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Četnici u Hercegovini su počeli sarađivati sa njemačkim nadležnim komandama odmah po ulasku njihovih trupa u bivšu italijansku okupacionu zonu:
{{izdvojeni citat|Banda koja je napadala u području sjeverno od [[Bileća|Bileće]] i ojačana na oko 1200 ljudi ([[10. hercegovačka udarna brigada|X herceg. brigada]]), uz potporu 800 četnika je odbačena natrag na sjever.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1081&amp;rec=313&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 195, frame no. 7450860.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im Raum N Bileca angreifende und auf etwa 1200 Mann verstärkte Bande (X.He.Brig.) mit Unterstützung von 800 Cetniks nach N zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 18. septembar 1943. godine}}

{{izdvojeni citat|SS-divizija „Prinz Eugen“: Komunistička grupa (jačine 1.200 ljudi), koja je sa sjevera nastupala ka Bileći, odbačena je ka sjeveru akcijom 6. čete 2. SS brdskog puka ojačane sa 800 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=483&amp;broj=293 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000290.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Von Norden gegen Bileca vordringende komm. Gruppe (1200) durch herangeführte 6./SS 2 und 800 Cetniks nach Norden zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj 15. brdskog korpusa za 18. septembar 1943.}}

{{izdvojeni citat|U oblasti [[Stolac|Stoca]], kao što je već napomenuto, Stolačka i [[Ljubinje|Ljubinjska]] četnička brigada su u saradnji sa našim trupama postigle uspjeh protiv glavnine Desete herceg. brigade.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=636&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000631.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;b.) Cetniks: &lt;/br&gt; Im Raum von STOLAC hat, wie bereits erwähnt, im Zusammengehen mit eigenen Truppen die Cetnikbrig. von STOLAC und LUBINJE gegen die Hauptkräfte der X-herzeg.Brig. Erfolge erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 21. brdskog korpusa, Obaveštajno odeljenje, izveštaj o stanju, 27. septembar 1943.}}

U izvještaju [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS brdske divizije Prinz Eugen]] od 10. oktobra 1943. godine, poslatom štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], pohvaljuje se lojalno držanje koje su, do tog trenutka, formacije [[Hercegovina|hercegovačkih]] četnikâ pokazale spram njemačkih okupacionih jedinica:
{{izdvojeni citat|Četnici: Za borbu protiv komunista u istočnoj Hercegovini mobilisane su jače snage u okruzima [[Trebinje]], [[Bileća]], [[Stolac]] i [[Nevesinje]]. Dosadašnja iskustva s hercegovačkim četnicima mogu se ocijeniti dobrim, a njihovo držanje prema vlastitim trupama lojalnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1335&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001329.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks: Zur Bekämpfung der Kommunisten in der Ost–Herzegowina wurden in den Bezirken Trebinje, Bileca, Stolac u. Nevesinje stärkere Kräfte mobilisiert. Die bisherigen Erfahrungen mit den herzegowinischen Cetniks können als gut, das Verhalten gegenüber der eigenen Truppe kann als loyal bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U odlomku iz mjesečnog izvješća SS divizije »Prinz Eugen«, inače njemačke elitne postrojbe na teritoriji okupirane Jugoslavije, sastavljenog 5. septembra 1943, blagonaklon stav četnika na divizijskom području (Hercegovina) opisan je na sljedeći način: 
{{izdvojeni citat|Srbi [četnici — prim.] su se, djelimično, nastavili dokazivati ​​kao '''najpouzdaniji saveznici u borbi protiv crvenih bandi''', a time i protiv komunizma. U borbi protiv bandita uvijek su spremni sarađivati ​​s njemačkim Wehrmachtom, pa čak i podvrgnuti se njegovoj komandi.&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 307.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/NARA/T315.php?broj=1272&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001266.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben haben sich z.T. weiterhin als die zuverlässigsten Verbündeten im Kampf gegen die roten Banden und damit gegen den Kommunismus erwiesen. Im Kampf gegen die Banditen sind sie jederzeit bereit, mit der deutschen Wehrmacht zusammenzugehen und sich ihr sogar zu unterstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj 7. SS divizije XV brdskom armijskom korpusu za avgust 1943. godine}}

U četničkim izvorima se potvrda ovih navodâ nalazi u naređenju koje je kapetanu Dušanu Đakoviću 6. septembra 1943. uputio potpukovnik [[Slavko Bjelajac]] (pseudonim »Nikola Dekić«), komandant Ličko-kordunaške četničke oblasti. Informišući svog podređenog oficira o ogromnim partizanskim gubicima u [[Bitka na Sutjesci|bici na Sutjesci]], Bjelajac zapisuje:
{{izdvojeni citat|Po podatcima koje imamo partizani su kod Sutjeske strašno tučeni. Tvrdi se da su imali 5.000 mrtvih te da su samo naši s mrtvih lješeva partizanskih skinuli oko 200 puškomitraljeza. Četnici u Hercegovini drže pored ostalih mjesta i [[Kalinovik]], [[Foča|Foču]], i [[Čajniče]]. Ustaše su u [[Goražde|Goraždu]]. Njemci se također nalaze u Hercegovini. Dozvolili su bez ikakovih uslova da se na reonu svakog sreza može nalaziti i kretati 400 četnika (jednoj četničkoj grupi dali su 300 pušaka). &lt;br /&gt; U opšte izuzev situacija Hercegovine, Crne Gore, i Istočne Bosne stoji vrlo dobro. &lt;br /&gt; Ove podatke iz Hercegovine javljam Vam radi orjentacije. A u koliko se tiče Njemaca tek da naše stanovništvo zna da ih se ne treba plašiti i da neće vršiti represalije nad mirnim stanovništvom. &lt;br /&gt; Njemci govore u Hercegovini protiv Italijana i kažu da su oni spriječili širenje Srbije do rijeke Bosne protiv volje Njemaca. Optužuju Italiju da je ona dovela Pavelića na vlast. (To sve može i nemora biti tačno). &lt;br /&gt; Naši su zarobili čuvenog [[Nurija Pozderac|Nuriju Pozderca]] i [[Simo Milošević|Simu Miloševića]] u Hercegovini i streljali ih.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. br. 203, str. 946.&lt;/ref&gt;}}

Novembra 1943, Nijemci nabrajaju koje su se sve četničke vojvode u NDH upustile u saradnju s njima, kao npr.: [[Mane Rokvić]] („izjašnjava se za Nemačku i u slučaju neprijateljskog iskrcavanja stoji sigurno na našoj strani“), [[Momčilo Đujić]] („Ljotićev pristalica“ čijim „prisluškivanjem je više puta dokazano da je slao lažne izveštaje D. M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja“), [[Uroš Drenović]] („nepomirljiv protivnik komunista“; „više od godinu dana sarađuje otvoreno sa nemačkim Vermahtom“) i drugi.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikführer, mit denen zusammengearbeitet wurde: &lt;/br&gt; Vojvode Rokvic. Energischer Führer der ohne Unterbrechung rückhaltlos mit der deutschen Truppe zusammenarbeitet. Bekennt sich zu Deutschland und steht im Falle einer feindlichen Landung sicher auf unsere Seite. &lt;/br&gt; Vojvode Djujic, Ljotic–Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen. Djujic wird seitens der. Div. im bewusster Übertreibung als besonders aktiver Kämpfer gegen den Kommunismus in Verbindung mit der deutschen Wehrmacht herausgestellt. &lt;/br&gt; Vojvode Drenovic. Gerade Persönlichkeit, unversöhnlicher Kommunistengegner (kommunistische Untaten an seiner Ehefrau, die den Tod herbeiführten), bezeichnet sich als Beschützer seiner pravoslavischen Volksgenossen. Arbeitet länger als 1 Jahr offen mit deutscher Wehrmacht zusammen. Von DM. angestrebte Beeinflussung bisher ohne Erfolg.&quot;}})&lt;/ref&gt; U ovom strogo povjerljivom izvještaju, obavještajni oficiri XV brdskog armijskog korpusa dopisuju još i sljedeće: „Čitav niz drugih četničkih vođâ na području južno od [[Bihać]]a, neumoljivi su protivnici komunizma i dobri vojnici. Svi su se istakli u saradnji sa [našim] trupama, a kao svoj zadatak označavaju zaštitu pravoslavnog stanovništva od uništenja.“&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 44, str. 86.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Eine Reihe weiterer Cetnikführer im Raum südl. Bihac unerbittliche Kommunistengegner und gute Soldaten haben sich in der Zusammenarbeit mit der Truppe bewährt, und sehen es als ihr Ziel an, den pravoslavischen Volksteil vor der Ausrottung zu bewahren.&quot;}})&lt;/ref&gt; U izvještaju [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. godine zaključuje se da bi osiguranje dugih linija snabdijevanja bez četnika bilo „nezamislivo“.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=343&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000339.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Sicherung der langen Nachschubwege der Division ist ohne Unterstützung det zugeteilten Cetnik–Stützpunkte, wenn nicht ausreichend deutsche Kräfte oder kampffähige kroatische Truppen zur Verfügung gestellt werden, undenkbar.&quot;}})&lt;/ref&gt;

19. novembra 1943. potpisani su i na snagu stupaju prvi [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta]], koji četnicima nameću obavezu &quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm&lt;/ref&gt; 30. novembra 1943. godine [[Dragoljub Draža Mihailović|general Mihailović]] naređuje [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubi Patku]], komandantu Timočkog korpusa, da protera britanskog majora Erika Grinvuda koji hoće da vrši akcije protiv Nemaca bez njegovog dopuštenja:

{{izdvojeni citat|Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegrafistom. To je posledica prosjačenja materijala. Nije došao da vas pomogne u materijalu već da uništi naša sela za neku sitnu sabotažu. '''Naređujem da Grinvuda sa celom pratnjom najurite kao kučku''' po mom naređenju jer je pošao na teren bez mog odobrenja. Ponavljam najurite ga kao kučku i izvestite.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;|Depeša generala Mihailovića Ljubi Patku od 30. novembra 1943.}}

Saveznički komandant Sredozemlja uskoro i sam uviđa da se Mihailović bavi sporednim aktivnostima, uz izbegavanje da preduzme nešto na komunikacijama vitalnim za [[Saveznici|Saveznike]] i za Nemce. Stoga je [[9. decembar|9. decembra]] [[1943]]. poslao [[Dragoljub Mihailović|Mihailoviću]] telegram kojim zahteva izvršenje specifikovanih napada na komunikacije, a koji počinje rečima:
{{izdvojeni citat|Sloboda kojom se Nemci služe železničkim prugama od Grčke do Beograda za prevoz i izdržavanje trupa nepodnošljiva je.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_250.htm, Obaveštenje brigadira Armstronga od 9. decembra 1943. Draži Mihailoviću o zahtevu Komande britanskih trupa na Srednjem istoku da četnici izvrše dve sabotaže protiv Nemaca]{{Dead link|date=August 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - prilog II&lt;/ref&gt;}}

=== Potpisivanje ugovora o saradnji četnika i Vermahta u Srbiji (1943-1944) ===
{{Poseban članak|Ugovori o saradnji četnika i Vermahta}}
[[Datoteka:Zone odgovornosti četnika, prema sporazumu sa Nemcima.png|thumb|Zone odgovornosti četničkih komandanata u okupiranoj Srbiji, prema sporazumu sa Nemcima 1943. [[Jevrem Simić]] i [[Nikola Kalabić]] (roze), [[Vojislav Lukačević]] (plavo), [[Ljuba Jovanović Patak]] (zeleno) i [[Mihailo Čačić]] (sivo).]]

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za Jugoistok, inicirao je pregovore koji će rezultirati potpisivanjem [[Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka|ugovora o zajedničkoj borbi]]. Mihailović je polovinom novembra 1943. svojim komandantima naredio da sarađuju sa Nemcima; on sam nije mogao javno da stupi u saradnju &quot;zbog raspoloženja naroda&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/images/ktb_okw_III_6_1304.jpg KTB OKW (Kriegstagebuch des Oberkommando der Wehrmacht) - Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta, šesta knjiga&lt;/ref&gt; Ugovore su to potpisivali ovlašćeni Mihailovićevi komandanti i ljudi iz vojnog rukovodstva. Prvi ugovor o saradnji potpisan je 19. 11. 1943. između [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]], komandanta Mileševskog korpusa JVuO i nemačkog komandanta Jugoistoka koga je predstavljao fon Frede, glasio je:
{{Wikisource|Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.}}
{{izdvojeni citat|
2)  Primirje treba da bude pretpostavka za zajedničku borbu protiv komunista.

4)  Obaveza Lukačevića da nijedan pripadnik njemu potčinjenih jedinica neće delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemačkom.

5)  Prepuštanje područja borbenih dejstava četničkim odredima radi samostalnog vođenja borbe, koju vodi i nemački Vermaht.

6)  Uključivanje četničkih odreda prilikom većih zajedničkih operacija pod nemačko zapovedništvo. U tom periodu nemačko vodstvo izdaje borbene naloge četničkim odredima.

8)  Razmena štabova za vezu.

9)  Isporuke nemačke municije radi sprovođenja zajedničkih borbenih zadataka u skladu sa vojnim potrebama.

10)  Sporazum se mora držati u tajnosti.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_260.htm SPORAZUM IZMEĐU KOMANDANTA JUGOISTOKA I MAJORA VOJISLAVA LUKAČEVIĆA OD 19. NOVEMBRA 1943. O SARADNJI ČETNIKA SA NEMAČKIM TRUPAMA U BORBAMA PROTIV NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE JUGOSLAVIJE]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i majora [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] (19. 11. 43.)}}

27. novembra je potpisan ugovor sa [[Nikola Kalabić|Nikolom Kalabićem]].&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_262.htm Sporazum od 27. novembra 1943. između pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; U narednim nedeljama ugovori su potpisani i sa drugim komandantima korpusa od operativne važnosti. Iako Mihailović lično nije potpisao ni jedan ugovor, ovim ugovorima je bio pokriven veći deo nemačke okupacione zone u Srbiji.

{{izdvojeni citat|Ovaj ugovor, kao i buduće mjere, trebalo bi da se baziraju na međusobnom povjerenju i volji da se komunizam uništi, zemlja umiri a Srbiji omogući stabilna budućnost u okvirima Evrope oslobođene od komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=974&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frames no. 000969—000970: Sporazum između Krajskomandanture  Zaječar i potpukovnika Ljube Jovanovića Patka o nenapadanju i saradnji u borbi protiv NOVJ (23./25. decembar 1943.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Diese Vereinbarung sowie die zukünftigen Massnahmen sollen getragen sein vom gegenseitigen Vertrauen und dem Willen, den Kommunismus zu vernichten, das Land zu befrieden und Serbien einer geordneten Zukunft im Rahmen eines vom Kommunismus befreiten Europas entgegenzuführen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Ljuba Jovanović Patak|Ljube Jovanovića Patka]] o borbi protiv partizana u Srbiji (decembar [[1943]]).}}

Generalna tendencija priklanjanja Mihailovićevih četnikâ okupacionoj vojnoj sili bila je primijećena 28. XI 1943. i od strane njemačke Komande Jugoistoka:
{{izdvojeni citat|Srbija: U oblasti Kruševca borbe između [četnika] DM i komunista. Kod četnika znaci približavanja Vermahtu, verovatno zbog nestašice municije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;broj=639&amp;roll=485 NARA, T313, Roll 485, frame no. 000636.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) Serbien: &lt;/br&gt; Raum Krusevac: Kampf zwischen DM u. Komm. Bei Cetniks Anzeichen für Annäherung an dt. Wehrmacht vermutl. Mun. Mangel.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izveštaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 28. novembar 1943.}}

30. novembra 1943. godine i poručnik Milorad Vasić moli generala Mihailovića da mu odobri vezu sa Nijemcima, u cilju opskrbe streljivom, garantujući mu potpunu diskreciju u radu:
{{izdvojeni citat|Molim da mi dozvolite da ovu priliku iskoristim i dobijem municiju i ostalo, što mi je neophodno potrebno, a da pritom čast organizacije i Vaš autoritet u narodu ne bude ničim povređen.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 11690—11691.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Četničko-nemački sporazumi o saradnji u Srbiji (1943-1944), Vojnoistorijski glasnik br. 2/1978, Beograd, str. 344.&lt;/ref&gt;}}

Ugovori su bili u znatnoj meri tipizirani, nalik na sporazum između vojnog zapovednika Jugoistoka i inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića:

{{izdvojeni citat|Cilj sporazuma je zajednička borba protiv komunističkih partizana, pa će stoga sve jedinice DM-četnika, potčinjene pukovniku Jevremu Simiću, biti uključene u borbu nemačke i bugarske vojske, kao i srpskih vladinih trupa, protiv komunista.

U vezi s tim predviđa se uspostavljanje zajedničke obaveštajne službe kao i uzajamna podrška.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_23.1.1944 Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]] (januara [[1944]]).}}

Komandant Jugoistoka i [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] [[Maksimilijan fon Vajhs|fon Vajhs]] izdao je [[21. novembra]] [[1943]]. uputstvo o saradnji sa četnicima koje, između ostalog, predviđa izručenje Saveznika (&quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;). Fon Vajhs upozorava da se &quot;lojalna orijentacija pojedinih četničkih odreda ne sme uopštiti&quot;, jer neki još uvek izvode prepade i sabotaže, ali &quot;propagandu protiv četničkog pokreta treba obustaviti&quot;, do daljnjeg.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm Objašnjenje komandanta Jugoistoka od 21. novembra 1943. o cilju i načinu sklapanja sporazuma sa četničkim komandantima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/291.htm Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45], Musterschmidt-Verlag Göttingen, strana 268&lt;/ref&gt; Sporazum između Vermahta i četničkog komandanta [[Mihajlo Čačić|Mihajla Čačića]], komandanta Ravaničke brigade JVuO, uključuje i hvatanje [[rudar]]a koji su pobegli u šumu, i njihovo vraćanje u [[rudnik]]e uglja.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_264.htm Sporazum komandanta Jugoistoka sa komandantom Ravaničke brigade od 14. decembra 1943. o saradnji četnika sa nemačkim trupama u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]], inspektora odreda Draže Mihailovića, predviđa da &quot;četnici DM stavljaju na raspolaganje snagama poretka svoje podatke i svoju obaveštajnu službu&quot; za borbu protiv partizanskog pokreta.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_267.htm Izveštaj Abver-grupe od 23. januara 1944. o sklopljenom sporazumu između vojnoupravnog komandanta Jugoistoka i inspektora četničkih jedinica u Srbiji]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i potpukovnika Ljube Jovanovića, vođe Dražinih odreda u okrugu [[Zaječar]], četnicima omogućuje punu sloboda kretanja &quot;danju i noću na celom području na koje se odnosi sporazum&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt;

{{izdvojeni citat|Srbija i Hrvatska: kao i ranije, na ovom prostoru stoje dva suprotstavljena tabora — komunistički pod Titom i nacionalistički pod generalom Mihailovićem. Zbog brojčane premoći i veće borbene vrijednosti, komunisti su u posljednje vrijeme zadali nacionalistima niz teških udaraca. To je rezultiralo u traženju njemačke pomoći od strane nekoliko D.M.-komandanata. Već je došlo i do niza sporazuma, kojima se D.M.-jedinice obavezuju na obustavljanje neprijateljstava protiv Wehrmachta, čime im se omogućuje nesmetana borba protiv komunista.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=900&amp;rec=311&amp;roll=175 NARA, T-311, r. 175, s. 895: Prikaz neprijateljskog stanja u Sredozemlju od strane generalštabnog majora Varnstorfa (Warnstorff) – dodatak zabelešci sa sastanka kod načelnika štaba Grupe armija „E“ od 9. decembra 1943.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien–Kroatien: Hier stehen sich nach wie vor die nationalen Kräfte des Draca Michaylovic[sic!] und die kommunistischen Kräfte des Tito gegenüber. Infolge der zahlenmässigen und in Bezug auf die Kampfstärke starken Uberlegenheit der kommunistischen Verbände ist in der letzten Zeit DM mit seinen Kräften stark angeschlagen worden. Dies hatte zur Folge, dass verschiedene DM–Führer mit ihren Verbänden Anlehnung an die deutsche Besatzungsmacht suchten. Es sind bereits Abmachungen zu Stande gekommen, auf Grund deren DM–Verbände ihre Kampfhandlungen der deutschen Wehrmacht gegenüber einstellen und ihnen ungestörte Kampfführung den Kommunisten gegenüber zugesichert wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački prikaz stanja u Sredozemlju od 9. decembra 1943.}}

Njemački opunomoćeni general u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] [[Edmund Glaise von Horstenau]] opisuje u ratnom dnevniku kontekst u kom dolazi do potpisivanja ovih ugovorâ:
{{izdvojeni citat|Izgleda da je Srbija najmirnija zemlja na Balkanu, a neko reče da je ona čak i najmirnija zemlja u Evropi. Činjenica je da stanje u NDH ne može da se uporedi sa stanjem u Srbiji iako se i u Srbiji događaju neprijatne stvari... Draža Mihailović je iskoristio opšte stanje, pa su naši oblasni komandanti sklopili ugovore sa pojedinim četničkim vođama.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 412.&lt;/ref&gt;}}

I prije nego je došlo do parafiranja ugovorâ, kapetan [[Dušan Radović (četnik)|Dušan Radović]], komandant Zlatiborskog korpusa JVuO, obavijestio je 18. novembra 1943. generala Mihailovića da njemačke i bugarske okupacione trupe, uz velike poteškoće, nastoje zaustaviti ofanzivu snaga NOVJ nadomak [[Užice|Užica]], kao i da im četničke jedinice pod njegovom komandom pružaju značajnu borbenu pomoć, tj. napadaju partizane kako bi oslabili njihov pritisak na okupatora. Iz izvještaja se vidi i da je ravnogorski kapetan Milorad Mitić bio zadužen za održavanje kontakatâ s Nijemcima: 
{{izdvojeni citat|Noću, 17/18 ov.m-ca oko 21,30 časova, komunisti su jačim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmočasovne borbe komunisti su potpuno razbili oko 1800 Bugara i 200 Nemaca... Bugari se u najvećem neredu i bez oružja povlače za Užice. Beže glavom bez obzira. Tenkove su odvukli za Užice, dok je izgleda bugarska artilerija pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izveštaja jedan izvesni deo Bugara, koji se organizovano povlači, vodi borbu sa komunistima u Biosci. Naši delovi stupili su u borbu kod Bioske iz pravca s. Kneževići. Mišljenja sam da će u toku današnjeg dana pasti i Bioska i da će komunisti navaliti za Užice. Ja gde god mogu napadaću. Stanje je vrlo ozbiljno! Kapetan Mitić, presvučen u civilno odelo, viđen je u Užicu sa Nemcima. Posle je u jednom nemačkom automobilu otišao kako kažu za Beograd kamo ga Vi šaljete radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest širi naglo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_34.htm Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ kod Kremana]&lt;/ref&gt;}}

14. decembra 1943, u Vrhovnu komandu JVuO stigla je depeša od majora [[Siniša Ocokoljić|Siniše Ocokoljića]] (pseudonim »Ev-Ev«), komandanta Mlavskog korpusa JVuO, kojom se kapetan Mitić još jednom imenuje osobom koja je lično involvirana u pregovore s njemačkim okupatorom: &quot;Tufegdžić [Vojislav, komandant Cerskog korpusa JVuO — prim.] danas je doneo sledeći izveštaj: [...] 2. — Kapetan Mitić, koji je ranije u Užicu pregovarao za naš račun sa komunistima, bio je poslednjih dana na pregovorima i sa Nemcima gde je sa njima ručao u Mažestiku. Pregovore je javno sa Nemcima vršio neki kapetan Nešković, poslat od Kalabića. 3. — Nemci su povodom toga štampali letke blizu 2.000.000 primeraka sledeće sadržine: Narodni borci četnici, u radosti pozdravljam prestanak besmislenog međusobnog prolivanja krvi i zdrav razum koji je zavladao u vašim redovima. Sada možemo da se zajednički borimo protivu komunizma, tog smrtnog neprijatelja Evrope i ja vas ubrajam u nacionalne borce zato što smo i mi sami nacionalni borci. Mi ćemo udruženim silama da odbranimo Vašu lepu Otadžbinu, da je ne bi uništile komunističke bande. Primamo u svoje redove Vašu narodnu organizaciju kao čeličnu. Nije potrebno da vam ubrizgavamo narodni duh. Herojstvo je Vama u krvi i sa vama zajedno koji dobro poznajete svoju lepu zemlju poćiće nam za rukom da je oslobodimo. Stavom koga vi zauzimate osigurana je vaša budućnost. Pozdravljam vas kao svoje ratne drugove i želim vam istu vojničku sreću kao i našim vojnicima. Komandant nemačkih trupa. br. 1243. Ovaj letak Nemci su rasturili i već se pojedini primerci nalaze i kod nas. 4. — Tufegdžić javlja dalje, da je puk. Simić naveo hotimično Kalabića da se ovim vezama sa Nemcima naša organizacija kompromituje u narodu što koriste mošinovci [tj. partizani — prim.].&quot;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16. do 23. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;

U depeši od 28. decembra 1943. poslatoj Vrhovnoj komandi JVuO od strane potpukovnika [[Petar Baćović|Petra Baćovića]], govori se o sastanku koji je [[Todor Perović]], predstavnik Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine, održao u [[Sarajevo|Sarajevu]] sa njemačkim generalom Wernerom Frommom:

{{izdvojeni citat|Perović se vratio iz Sarajeva. U Sarajevu bio je kod generala Froma, komandanta pozadine celog Balkana. Između ostalog rekao mu je: »Srbi su istinski borci protivu partizana, mi Nemci cenimo borbu vaših ljudi. U tome se ističe naročito vaš kraj. Naročito cenimo saradnju majora Lukačevića. U kratko vreme prisajediniće se srpski krajevi Srbiji i u tom slučaju srpski će narod dobiti punu ekonomsku pomoć. U najkraćem roku dolazi još 12 divizija naših na teritoriju Jugoslavije radi potpunog likvidiranja partizana. Imamo jedan letak koji je izdao potpukovnik Borota za istočnu Bosnu, gde poziva narod da ga sluša kao novog komandanta, ali mi znamo da je komandant Baćović. Budite uvereni da će do proleća biti raščišćeno sa partizanima«.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Iako je Draža Mihailović sugerisao svojim komandantima da »koriste jedne neprijatelje protiv drugih«,&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 1a/1, depeša br. 361.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; u praksi se ova floskula isključivo odnosila na borbu četnika protiv partizana, skupa sa okupatorima i kvislinzima. U depeši majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] (pseudonim »Sto-Sto«) od 30. januara 1944. godine, poslatoj u povodu pokušaja snagâ [[NOV i POJ]] da prodru u [[Sandžak]], general Dragoljub Mihailović otkriva što je zapravo pravi cilj četničke kolaboracije:

{{izdvojeni citat|Vodite računa o Nemcima i Bugarima i iskoristite njihovu akciju protiv crvenih do krajnjih mogućnosti. Napad na [[Pljevlja|Pljevlje]] iskoristite za napad s leđa na komuniste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Vrlo moguće da je general Mihailović samo usvojio prijedloge koje mu je major Ostojić uputio u pismu od 6. decembra 1943. godine, gdje apostrofira sljedeće: 
{{izdvojeni citat|Koristeći se akcijom okupatora protiv komunista, mi ćemo verovatno u roku od mesec-dva dana opet imati situaciju u Sandžaku, Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni u našim rukama. [...]

Učeći se na sopstvenim greškama, smatram da se mora najhitnije preduzeti sledeće:

1)  Stvoriti u najkraćem roku što jače pokretne borbene snage — leteće brigade i korpuse — a naročito tamo gde se za to ima mogućnosti.

2)  '''Koristeći se akcijom okupatora i satelita, upotrebiti sve raspoložive snage za potpuno čišćenje od komunista svih srpskih pokrajina'''.

3)  U radu pod 2) ostvariti međusobno potpomaganje iz susednih pokrajina do maksimuma.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_43.htm Pismo majora Zaharija Ostojića od 6. decembra 1943. Draži Mihailoviću o potrebi većeg angažovanja četnika s okupatorskim trupama radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ u Srbiju]&lt;/ref&gt;|Pismo majora Ostojića generalu Mihailoviću od 6. decembra 1943. godine}}

Četničko-njemački odnosi bili su opterećeni međusobnim nepovjerenjem i sviješću o suprotstavljenosti ciljeva i interesa dviju stranâ. U telegramu koji je 29. januara [[1944]]. godine [[Joachim von Ribbentrop]], njemački ministar vanjskih poslova, uputio  specijalnom opunomoćeniku za Jugoistočnu Evropu [[Hermann Neubacher|Hermannu Neubacheru]], reflektuje se jasan stav političkog i vojnog vrha u [[Berlin]]u o generalu Draži Mihailoviću, dok su podređenima date precizne smjernice za držanje prema četničkom pokretu:
{{izdvojeni citat|Jedino se mogu ćuteći trpeti privremeni aranžmani nižih vojnih komandi sa Dražom Mihailovićem s ciljem suzbijanja zajedničkog neprijatelja Tita. On i njegovi ljudi ostaju i dalje, na kraju, naši neprijatelji. Zato je sada, kao i do sada, potrebno biti krajnje oprezan prema Draži Mihailoviću i njegovim četnicima, a naročito se ne sme nijednog trenutka izgubiti iz vida da će pomoć koju mu mi sada direktno ili indirektno pružamo radi vođenja borbe protiv Tita, kasnije najverovatnije biti upotrebljena protiv nas... Rat na Balkanu Nemačka je vodila zato da bi jednom zauvek uništila srpsko žarište nemira... Mi nemamo, otud, nikakvog interesa da ponovo razbuktavamo velikosrpski duh.&lt;ref&gt;Akten zur deutschen auswartigen Politik — ADAP/E/VII, s. 374–375.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Vasa Kazimirović, NDH u svetlosti dokumenata, Nova knjiga/Narodna knjiga, Beograd, 1987, str. 169.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005. str. 20.&lt;/ref&gt;}}

Izveštaje o sklapanju ugovora četnika sa Wehrmachtom presrele su i dešifrovale savezničke obaveštajne službe, što je imalo bitnu ulogu u konačnom opredeljivanju [[Čerčil]]a za Tita, a protiv Mihailovića.&lt;ref&gt;Cripps, John (2001). &quot;Mihailović or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose&quot;. {{ISBN|0593 049101}}&lt;/ref&gt;

No, Nemci nisu bili zadovoljni primenom nekih sporazuma, jer je uprkos njima dolazilo do incidenata, odnosno diverzija i napada na pripadnike [[Srpska Državna Straža|Srpske Državne Straže]] od strane četnika, usled čega je general [[Hans Felber]] pokrenuo nekoliko hapšenja i racija protiv četnika počev od februara [[1944]].

=== Borbe pod nemačkom komandom (1943) ===
{{main|Operacija Kugelblic}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Herzegovina in 1943.jpg|minijatura|Četnici i Nemci u Hercegovini 1943.]]

[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-005-0018-07, Jugoslawien, Polizeieinsatz mit Spähpanzer.jpg|thumb|Nemačka lokalna milicija sa italijanskim bornim kolima (izvor: ''Bundesarchiv'', [[1943]]).]]

{{izdvojeni citat|„Borbeno sadejstvo sa četničkim grupama duž glavne saobraćajnice [[Bihać]] — [[Gračac]] — [[Knin]] — [[Drniš]] — [[Šibenik]] sastoji se u tome što su četnici okupljeni u posebnim uporištima uz oslonac na nemačke trupe. Četničke vođe primaju naloge i uputstva o vršenju zadataka obezbeđenja i izviđanja od zapovednika nemačkih uporišta.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=346&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgemeinschaften mit Cetnikgruppen bestehen entlang der Hauptversorgungsstrasse Bihac – Gracac – Knin – Drnis – Sibenik derart, dass die Cetniks in besonderen Stützpunkten in Anlehnung an deutsche Truppen zusammengefasst sind. Die Cetnikführer erhalten Aufträge und Weisungen für Sicherungs– und Aufklärungsaufgaben durch deutsche Stützpunktführer.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u NDH]&lt;/ref&gt;|Njemački izveštaj o saradnji sa četnicima protiv partizana u Dalmaciji i Bosni (19. novembar [[1943]]).}}

Kratko po zauzimanju italijanske okupacione zone od strane njemačkih trupâ, četnici s teritorije [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] stupaju u borbeno savezništvo sa njima. Kako javlja obavještajno odjeljenje [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], u blizini [[Plitvička Jezera (općina)|Plitvičkih Jezera]] došlo je krajem septembra 1943. godine do prvog krupnijeg angažiranja lokalnih četničkih jedinicâ na njemačkoj strani. Ovom prilikom su četnici nanijeli partizanima ozbiljne gubitke:
{{izdvojeni citat|Agent za vezu javlja o izviđanju od 27. IX: Jaka skupina lojalnih četnika s njemačkom opremom provalila je 20. septembra na područje [[Korenica|Korenice]], [[Prijeboj (Plitvička jezera)|Prijeboj]]a (16 km zap. od [[Bihać]]a), Babinog Potoka (28 km z. od Bihaća), [[Krbavica|Krbavice]] (23 km jz. do Bihaća), te uništila sve komunističke prometne veze. Četnici su nanijeli velike gubitke komunistima kod Mirić Štropine (3 sjz. od Prijeboja), 350 mrtvih.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=196&amp;broj=390 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7457118.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;29.9. V–Mann meldet Beobachtung vom 27.9.: &lt;/br&gt; Starke Gruppe loyaler Cetniks mit deutscher Ausrüstung an 20.9. in Raum Korenica (1558), Prijeboj (16 W), Babin Potok (28 W), Krbavica (23 SW), alles Bihac, eingebrochen und haben alle Verkehrsverbindungen der Kommunisten vernichtet. Cetniks haben bei Miric Stropina (3 NW Prijeboj) den Kommunisten große Verluste, 350 Tote, beigebracht.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 3. oktobar 1943.}}

U izvorima njemačke provenijencije iz ovog perioda navodi se da su četničke jedinice asistirale okupatoru i pri izbacivanju partizana iz [[Bosansko Grahovo|Bosanskog Grahova]]:
{{izdvojeni citat|Četnici na putu za snabdijevanje Gospić — Gračac, Knin — Vrlika i Knin — Drniš, i pored oprečnih poruka DM-u, nikad ne pokazuju neprijateljstvo; naprotiv, dobro su sarađivali sa 114. lovačkom divizijom u zasjedama i [zajedno] zauzeli Bos. Grahovo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=98&amp;rec=314&amp;roll=560 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000093.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Lagebericht vom 27.9. bis 27.10.1943. &lt;/br&gt; Die Cetniks an den Nachschubstrassen Gospic – Gracac, Knin – Vrlika und Knin – Drnis sind bisher trotz abweichender Meldungen an DM. nirgends feindselig aufgetreten, haben vielmehr in Hinterhalten mit der 114.Jäg.Div. gut zusammengearbeitet und Bos.Grahovo genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Obavještajno odjeljenje [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], izvještaj za period od 27. septembra do 27. oktobra 1943.}}

U naređenju poslatom 23. oktobra 1943. iz [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] Wehrmachta, koja je bila smještena na teritoriji kvislinške NDH, navodi se sljedeće:
{{izdvojeni citat|Od 1. novembra 1943. svi pripadnici domaćih jedinica (četnici, ustaše i hrvatska žandarmerija) moraju biti u posjedu njemačkih propusnicâ.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=315&amp;roll=1295&amp;broj=606 NARA, T315, Roll 1295, frame no. 000600.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ab 1.11.43 müssen sämtliche Cetnik–, Ustascha–, und kroatische Gendarmerie–Angehörige im Besitz von Ausweisen der Abteilung Ic sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Divizijska naredba br. 122 od 23. X 1943. godine}}

U jednoj procjeni stanja snabdijevanja, poslatoj 25. oktobra 1943. štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]] iz 114. divizije, razmotreni su modaliteti „skladištenja zalihâ [hrane] tokom zime i opskrbe za 9.500 četnika, ustaša, zarobljenika i civilnog stanovništva“, i data je projekcija da bi tovarni prostor zapremine 12 [[Tona|tona]] bio dovoljan za podmirenje dnevnih potrebâ ove grupe („9.500 ustaša, četnika, itd.“).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1362&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 001356—001357.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Anlage 1 zur Beurteilung der Versorgungslage vom 25. Oktober 1943. &lt;/br&gt; a.) Berücksichtigung der Winterbevorratung und Versorgung der 9500 Cetniks, Ustaschen, Gefangenen und Zivilbevölkerung; &lt;/br&gt; Dabei ist die Versorgung der 9.500 Ustaschen, Cetniks usw. im hiesigen Raum nicht in Rechnung gestellt. Es würden also hierfür noch täglich 12 to Laderaum möglich sein.&quot;}})&lt;/ref&gt; Takođe, u naredbi o snabdijevanju iz 114. divizije Wehrmachta s početka decembra 1943. godine, precizno je određeno dnevno sljedovanje četničkih jedinicâ u zoni odgovornosti divizije (najvjerovatnije je riječ o [[Dinarska divizija JVuO|Dinarskoj diviziji JVuO]] pod [[Momčilo Đujić|Đujićevom]] komandom):
{{izdvojeni citat|Od sada se četnicima izdaje sljedovanje koje se sastoji od: &lt;/br&gt; 1 porcija hljeba; 1 porcija povrća; 1 porcija namaza (mast ili marmelada); 1 porcija soli; 2 porcije napitka; 1 porcija duhana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=822&amp;rec=315&amp;roll=1295 NARA, T315, Roll 1295, frames no. 000815—000816.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Verpflegung der Cetniks: &lt;/br&gt; Als Verpflegung für Cetniks sind ab sofort nur folgende Portionen auszugeben bezw. zu empfangen: &lt;/br&gt; 1 Brotportion, &lt;/br&gt; 1 Gemüseportion, &lt;/br&gt; 1 Brotaufstrichportion (Fett oder Marmelade), &lt;/br&gt; 1 Salzportion, &lt;/br&gt; 2 Getränkeportionen, &lt;/br&gt; 1 Tabakportion.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Posebna direktiva za snabdijevanje br. 65/43 (2.12.43)}}

{{izdvojeni citat|Četnici dobijaju snabdijevanje u skladu sa listama imena koje se stalno kontrolišu; municija za pješadijsko naoružanje se izdaje povremeno, uz strogu kontrolu potrošnje; svaki četnik nosi zvaničnu iskaznicu – oni bez iskaznice se hapse i razoružavaju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=342&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000338.] ({{jez-njem|&quot;Die Division gewährt den nach eigenen Wünschen beweglich und abseits ihrer Wohnorte eingesetzten Cetniks Verpflegungszuschüsse. Der Verpflegungsempfang wird nach namentlichen Listen getätigt, die Verteilung wird überwacht. Nach den gleichen Richtlinien werden von Zeit zu Zeit Gewehr– und MG–Munition im Rahmen des nachgewiesenen Verschusses ausgegeben. Der Verbrauch wird nach der jeweiligen Lage auch einigermassen genau überprüft. Jeder Cetnik muss einen namentlichen Ausweis mit der Nummer seiner Handwaffe (Gewehr– oder Pistolen–Nr.), der Unterschrift des zuständigen Kommandanten und des Ic der Division versehen, besitzen. Ohne Ausweis angetroffene Cetniks werden im Einvernehmen mit den Cetnik–Führern festgenommen und entwaffnet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima (5. novembar 1943).}}

U izvještaju [[114. lovačka divizija|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. detaljno se opisuje saradnja jedinica [[Wehrmacht]]a sa snagama pod komandom vojvodâ [[Momčilo Đujić|Momčila Đujića]], [[Mane Rokvić|Maneta Rokvića]] i [[Radomira Ðekića Ðeda]]. Njemački oficiri zaključuju da okupator ima veliku korist od četnika:

{{izdvojeni citat|Četnički vojvoda Mane Rokvić može se opisati kao apsolutno pouzdan. Već je pružio vrijedne usluge u oblasti [[Bosanski Petrovac|Bos. Petrovca]] gdje je bio raspoređen u prethodnici tokom čitavog napredovanja divizije, svuda uspostavljajući kontakt sa lokalnim četničkim jedinicama i značajno doprinoseći uspostavljanju povjerenja civilnog stanovništva u njemački Vermaht. Njegove mjere za održavanje discipline među četnicima i njegov oštar obračun sa sumnjivim [licima] i banditima dobro su poznati. [...] Iako se Đujić ne može smatrati potpuno pouzdanim, njegova podrška u borbi protiv komunizma trenutno je dragocjena. Divizija će učiniti sve što je u njenoj moći da ga u javnosti prikaže toliko pronjemački nastrojenim kako bi njegov povratak u neprijateljski tabor jednog dana bio onemogućen. [...] Četnički vojvoda Ðedo potiče iz Crne Gore i pristalica je pokreta Koste Pećanca, koji je, na osnovu prethodnog iskustva, održavao jasnu distancu od pokreta DM. Ðedo ostavlja veoma dobar lični utisak, izrazito je drzak [u borbi] protiv bandita i sumnjivih, i jasno je naklonjen njemačkom Vermahtu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=341&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000337—000341.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Der Cetnik–Vojvode Mane Rockvic [sic!] ist als unbedingt zuverlässig zu bezeichnen. Er hat bereits im Raum Bos. Petrovac wertvolle Dienst geleistet und war auch während des ganzen Vormarsches der Division bei der Spitze eingesetzt, stellte überall die Verbindung mit den örtlichen Cetnik–Einheiten her und hat in starken Masse für die Begründung des Vertrauens der Zivilbevölkerung zur deutschen Wehrmacht beigetragen. Seine Massnahmen zur Erhaltung der Disziplin unter den Cetniks, sein scharfes Durchgreifen gegen Verdächtige und Banditen, sind bekannt. &lt;/br&gt; Wenn auch Djujic als nicht voll zuverlässig angesehen werden kann, so ist aber seine Unterstützung im Kampf gegen den Kommunismus z.Zt. wertvoll. Seitens der Division wird alles versucht werden, um ihm in der Öffentlichkeit soweit als deutschfreundlich herauszustellen, dass ihm eines Tages der Rückzug in das feindliche Lager unmöglich gemacht wird. &lt;/br&gt; Der Cetnik–Vojvode Dzedo stammt aus Montenegro, ist Anhänger Richtung Kosta Pecanac, die nach bisherigen Erfahrungen klaren Abstand zur D.M.–Bewegung gehalten hat. Dzedo macht persönlich einen sehr guten Eindruck, ist ein ausgesprochener Draufgänger gegen Banditen wie Verdächtige und der Deutschen Wehrmacht eindeutig zugeneigt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima od 5. novembra 1943.}}

{{izdvojeni citat|Glavna komanda predlaže stvaranje oficirske ispostave pri štabu XV brd. korpusa za nadzor i vođenje četničkih grupâ koje se koriste za zaštitu cesta za snabdijevanje, željezničkih pruga i važnijih ratnih pogona.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=554&amp;broj=90 NARA, T314, Roll 554, frame no. 000084.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. beantragt Schaffung einer Offz.–Planstelle beim Stab XV.Geb.A.K. zur Überwachung und Anleitung der Cetnikverbände, die zur Sicherung von Nachschubstrassen, Eisenbahnen und kriegswichtiger Anlagen eingesetzt sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan od četničkih komandanata koji se dosljedno isticao kontinuiranom kolaboracijom sa njemačkim okupatorom bio je vojvoda [[Uroš Drenović]]. Nadležni okupacioni organi bili su zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje s Drenovićem, što se vidi i iz izvještaja XV brdskog armijskog korpusa od 26. XI 1943, u kom se pohvaljuje njegovo „lojalno držanje“:

{{izdvojeni citat|Predmet: &lt;/br&gt; Nemačka komanda za vezu kod četničkog vođe Drenovića: &lt;/br&gt; Četnička grupa Drenović z. i j-z od Banje Luke od jedno 1500 ljudi ima već godinu i po prema nemačkom Vermahtu i prema hrvatskoj državi lojalno držanje, i naše izviđačke i bezbednosne akcije korisno podržava. U nekim slučajeva bili su podržani sa nešto municije. Hrvatska vlada razmatrala je ideju da dovede Drenovića u Sabor za predstavnika svih pravoslavnih. Komanda Kirhner (puk Brandenburg) poslala je u dogovoru sa obaveštajnim odeljenjem [korpusa] Drenoviću komandu za vezu, i postigla je značajne rezultate u pogledu specijalnih misija.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=560&amp;broj=390 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000384.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. XV G.A.K, Abt.Ic, Betr.: Dtsch.Verb.Kdo. bei Cetnikführer Drenovic. An Pz.A.O.K.2.Ic/AO, 26.11.43: Die Cetnikgruppe Drenovic w. u. sw. Banja Luka mit etwa 1500 Mann hat seit über 1 1/2 Jahre der deutschen Wehmacht und dem kroat. Staat gegenüber eine loyale Haltung eingenommen und die eigene Aufklärung und Sicherung stets wertvoll unterstützt. In einzelnen Fällen wurde sie mit Inf.Mun. unterstützt. Die kroatische Regierung hat die Berufung des Drenovic in den Sabor (Landtag) als Vertreter aller Pravoslaven erwogen. Das Kdo. Kirchner (Rgt.Brandenburg) hat im Einvernehmen mit der Abt.Ic für seine Zwecke ein Verbindungs–Kommando zu Drenovic entsandt und in kürzester Zeit wertvolle Ergebnisse im Sinne des Sonder–Auftrages erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 15. brd. korpusa, Obaveštajno odeljenje, za obav. odeljenje komande 2. okl. armije, 26.11.43.}}

Četnički su odredi na teritoriji marionetske NDH pružali veoma značajnu potporu njemačkim vlastima, bez koje ove ne bi uspjele efikasno održavati okupacioni sistem. U izvještaju [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] [[Wehrmacht]]a iz prve nedjelje decembra 1943. provijava upravo ovakvo gledište; istaknuto je, pak, da bi četnike trebalo (zbog „ispadâ prema hrvatskom stanovništvu“) ograničiti „na rad u srpskim selima“: 
{{izdvojeni citat|Budući da vlastite snage i ustaše nisu dovoljne da same umire i osiguraju golemo područje, divizija se ne može odreći suradnje četnika. Trenutačno, drugačije rješenje ne bi bilo moguće zbog nedostatka dodatnih snaga. No, ne zanemaruje se da se suradnja s četnicima ne čini dugoročno održivom zbog njihovih političkih ciljeva. Stoga će se i dalje jačati utjecaj ustaša, a time i hrvatske države, kako bi se postupno udaljili od četničkih snaga i deportirali oni [četnici] koji nisu mještani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=788&amp;rec=314&amp;roll=555 NARA, T314, Roll 555, frames no. 000782—000783.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Da die eigene Kräfte und die Ustascha allein zur Befriedung und Sicherung des weiten Raumes nicht ausreichen, kann auf eine Mitarbeit der Cetniks noch nicht verzichtet werden. Im Augenblick wäre eine Lösung von ihnen mangels anderer Kräfte nicht möglich. Es wird jedoch nicht verkannt, dass auf die Dauer eine Zusammenarbeit mit den Cetniks auf Grund ihrer politischen Zielsetzung nicht tragbar orscheint. Es wird daher der Einfluss der Ustascha und damit des kroatischen Staates weiterhin gestärkt werden, um allmählich von den Cetnik–Verbänden abrücken zu können, die nicht ortsansässigen abzuschieben. Der Anfang hierzu ist gemacht. Um die Unzuträglichkeiten zu beenden, die sich daraus ergeben, dass in rein kroatischen Gegenden die eingesetaten Cetnik–Verbände die Bevölkerung belästigen und auch ausplündern, ist in Durchführung, sie aus diesen Gebieten herauszuziehen und nur noch in Orten mit pravoslavischer Bevölkerung zu Sicherungszwecken einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Procjena situacije 264. pješadijske divizije (7.12.43)}}

Komanda Jugoistoka je istog dana izvijestila Vrhovnu komandu njemačkog Wehrmachta o sadjejstvu [[114. lovačka divizija (Nemačka)|114. lovačke divizije]] i četnika u borbi protiv snaga [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]]:
{{izdvojeni citat|114. lovačka divizija: čišćenje prostora oko [[Vrlika|Vrlike]] u saradnji sa četnicima završeno; neprijatelj je izgubio 22 mrtva i 20 zarobljenih; veliki plen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=78&amp;broj=89&amp;roll=331 NARA, T78, Roll 331, frame no. 6287993.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;114. JG. DIV: SAEUBERUNG IN RAUMES VRLIKA IM ZUSAMMENWIRKEN MIT CETNIKS NACH WEITEREN 22 FEINDTOTEN U. 20 GEFANGENEN BEI EINBRINGUNG GROESSERER BEUTE ABGESCHLOSSEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 6. decembra 1943 (7. decembar 1943.).}}

=== Borbe pod njemačkom komandom u Crnoj Gori (1943-1944) ===
{{main|Operacija Frühlingserwachen (1944)}}
[[File:Collaborationist Jakov Jovović with Germans on Cetinje.jpg|thumb|Četnički komandant [[Jakov Jovović]] sa svojim saborcima i Nemcima na [[Cetinje|Cetinju]], jesen 1943.]]

Od 17. do 24. oktobra [[1943]]. godine, njemačke okupacione snage su organizovale [[Operacija Balkanski klanac|operaciju Balkanski klanac]] (njem. ''Balkanschlucht''). Osnovni cilj operacije je bio likvidacija snagâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] i [[Divizija Garibaldi|Italijana]] koji su prešli na stranu partizana u Crnoj Gori, kao i ovladavanje [[Jadransko more|jadranskim]] zaleđem. Pored sopstvenih snaga, njemački okupator je za ovu priliku angažovao dva italijanska fašistička puka (oko devet bataljona), čiji su štabovi bili u [[Bar]]u i [[Podgorica|Podgorici]], kao i muslimansku fašističku miliciju i ostatke četnika Draže Mihailovića.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/151_5.pdf&lt;/ref&gt; Dakle, pored dvije divizije [[Wehrmacht]]a, u operaciji je učestvovalo i oko 5.000 [[Balli Kombëtar|balista]], talijanskih fašista i četnika.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/33_9.pdf&lt;/ref&gt; U depeši Vrhovnoj komandi JVuO od 20. oktobra 1943,&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, Knjiga predatih depeša CG—3, Depeša br. 211.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Др Радоје Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941—1945, Обод, Цетиње, 1977, стр. 408.&lt;/ref&gt; delegat VK JVuO u Crnoj Gori i [[Sandžak]]u major [[Rudolf Perhinek]] piše o učešću crnogorskih četnika na strani okupatora u ovoj [[Sile Osovine|osovinskoj]] operaciji: 
{{izdvojeni citat|Žalosno ali tačno. Da nisu Nemci angažovali ovolike snage, nas ovde više ne bi bilo, jer se više niko nije hteo boriti, već samo begati, ali nije se više imalo kud... Mi se izvlačimo i gledamo da smo pozadi njih, da bi iskoristili njihovu borbu sa komunistima i uništavanje istih.}}

Informacija o potpunoj potčinjenosti četničkih jedinica u okupiranoj Crnoj Gori njemačkim vlastima, kao i tijesnim vezama sa kvislinškom ''Narodnom upravom'' koju je okupator formirao, Draži Mihailoviću je bila dostavljena 1. decembra 1943. godine iz štaba majora [[Petar Baćović|Petra Baćovića]] (pseudonim »Nav-Nav«):
{{izdvojeni citat|Nemci daju oružje i odelo s a s d j k a c a m a [nedešifrovana riječ; moguće &quot;žandarmima&quot; — prim.] i nešto plate. Milicija će biti formirana kao prava vojska. Za komandanta cetinjskog bataljona major Zdravko Kasalović. Za nikšićki bataljon Boško Pavić, a mene su naimenovali za komandanta žandarmerijskog bataljona za srez šavnički. Pojava Narodne uprave i svega ovoga što se sada stvara, nije izraz želje niti naroda niti naša, već je ovo nužno zlo, između dva zla, jer drugog izlaza nema. Mi nismo u stanju samo pomoću naroda da ma šta učinimo bez pomoći Nemaca.&lt;ref&gt;AVII, kut. 276, reg. br. 7/1-35.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 47, str. 89.&lt;/ref&gt;}}

[[Ljubomir Lazarević]], inženjer iz [[Kolašin]]a (pseudonim »Bene«), 28. januara 1944. godine obavještava Dražu Mihailovića da četnici u Crnoj Gori sarađuju sa njemačkim okupacionim vlastima u svakom obliku:
{{izdvojeni citat|Svi komandanti u Crnoj Gori primili su saradnju sa Nemcima, potpisali obavezu a sa ostatcima vojske nalaze se u žici, ili u neposrednoj blizini nje. Nema ni jedne grupe u šumi koja bi pretstavljala našu borbu, oko koje bi se moglo okupljati. Vukadinović isto tako nalazi se u Podgorici ili u okolini. Nagovešteni dolazak Srbijanske vojske pozdravljen je burno svuda, ali dolazak Ljotićevaca učinio je Ljotićevce vrlo aktivnim i prete da ko god ne bude s njima, on je komunista. Po varošima teško će se iko održati jer ta formula svakoga će staviti pod udar okupatora kao komunistu. Ovaka saradnja sa njima je nemoguća, jer ovi traže prilazak njima, ne saradnju. Po selima Crne Gore gospodare komunisti. Naše akcije vrše se samo u cilju osiguranja ili odbrane nemačkih kolona. Nemačke snage na ovom terenu vrlo su male i nesposobne za ma kakvu širu akciju. Do sada nema ni izgleda na akciju. Svako dalje čekanje, pogoršava našu situaciju. Narod gubi veru u našu dobru volju i našu sposobnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}
[[File:Chetniks and Germans in Podgorica 1944.jpg|thumb|Četnički komandanti i njemački okupatori u [[Crna Gora|Crnoj Gori]]. [[Đorđije Lašić]] (prvi zdesna), šef njemačke uprave za Crnu Goru pukovnik Hajnke (treći zdesna) i Jakov Jovović (drugi slijeva) u [[Podgorica|Podgorici]], proljeće 1944.]]

Krajem februara i početkom marta 1944. godine, u tzv. [[staroj Crnoj Gori]] (preciznije u [[Katunska nahija|Katunskoj nahiji]]) organizovana je [[Operacija Bura (1944)|operacija »Bura«]]. Specifičnost ove operacije ogleda se u činjenici da su za njeno izvođenje većinu ljudstva obezbijedili četnici, dok su oficiri iz Feldkomandanture na [[Cetinje|Cetinju]] i komandant mjesta [[Podgorica|Podgorice]] rukovodili borbenim djejstvima:
{{izdvojeni citat|1.) Sumarni i iskustveni izveštaj: Operacija »Bora« od 27. 2. do 3. 3. 44. Sprovedena je četnička operacija »Bora«, pod nemačkom komandom, radi čišćenja rejona Danilovgrad — Čevo — Cetinje — Podgorica.

2.) Jedinice koje su učestvovale:

4000 ljudi nacionalne žandarmerije, milicije, 215. abver-trup, jedna brdska baterija iz ratnog plena, lovačko poterno odeljenje 181. peš. div. [...]

5.) Sprovođenje:

U delom. oštrim borbama, kolone, koje su nastupale od i,, ji., i j., polako su osvajale teren. 29. 2. zauzeto je Čevo. Neprijatelj (jačine 250 ljudi) izvukao se prema sz. Posle odlaska nemačkih snaga i započinjanja neprij. protivnapada, četnici su se delom, u paničnom strahu, povukli na svoje polazne položaje. Neprijatelj je ponovo zauzeo teren očišćen operacijom.

6.) Gubici neprijatelja:

32 mrtva, 68 ranjenih, 23 zarobljena.

Plen:

2 p. mitr., 1 mitr., 15 pušaka, 1 radio-stanica, propagandni materijal i hrana.

Sopstveni gubici:

20 mrtvih, 31 ranjen, 46 nestalih.

7.) Iskustva:

a) Građanska zaštita, usled nedovoljne opremljenosti i slabog borbenog morala, nije pogodna za izvršavanje borbenih zadataka; žandari, milicija, četnici, uz učešće nemačkih trupa, podesni za borbene zadatke i zadatke osiguranja...

e) Prilikom sličnih operacija preduslovi za uspeh su učešće nemačkih trupa, podrška teškim naoružanjem i veza do pojedinih borbenih grupa.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_30.htm Izveštaj Komande 21. brdskog armijskog korpusa od 9. marta 1944. Komandi 2. oklopne armije o zajedničkoj nemačko-četničkoj operaciji »Bora« protiv jedinica 2. korpusa NOVJ na prostoru Danilovgrad — Cetinje — Podgorica]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;broj=72&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000065.]&lt;/ref&gt;|Izvještaj komande 21. brdskog korpusa o rezultatima operacije »Bura« od 9. marta 1944. godine}}

[[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. nemački korpus]] u Crnoj Gori pokrenuo je [[10. april]]a [[1944]]. [[Operacija &quot;Frilingservahen&quot; (april-maj 1944)|operaciju &quot;Frilingservahen&quot;]], uz masovno učešće četnika. Operacija je pripremljena u saradnji sa [[Pavle Đurišić|Pavlom Đurišićem]] i započeta tako što su četnici zajedno sa Nemcima iz nemačkih garnizona napali na slobodnu teritoriju. Plan napada je bio sledeći:
{{izdvojeni citat|'''Đurišićeve snage''':

Prva borbena grupa, 700 ljudi, iz si. pravca preko rejona 5 km j. Bijelo Polje za Mojkovac.

Druga borbena grupa, 1200 ljudi, pod komandom Đurišićevog Operativnog štaba, od Brodareva preko Šahovića za Mojkovac — Kolašin.

Treća borbena grupa, 1000 ljudi, od sredine puta Pljevlja — Prijepolje pravcem Mojkovac. Četvrta borbena grupa, 1500 ljudi, od Pljevalja pravcem Mojkovac. Mojkovac treba da bude dostignut za 2 dana. Posle toga skretanje glavnine u rejon z. Tara — sz. Kolašin — Mojkovac.

'''Nemačke snage''':

1 ojač. mot. č. prodire od Brodareva do Bijelog Polja.

1 ojač. mot. č. od Pljevalja do prelaza preko Tare 22 jjz. Pljevlja.

Bat. [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]], 600 ljudi, sledi nemačke snage za Bijelo Polje, onda skreće za Mojkovac. Milicija iz Brodareva, 700 ljudi, čisti svoj rejon i prodire od Brodareva ka jjz.

Početak napada: 10. 4. 44.

[[181. pešadijska divizija (Nemačka)|181. peš. div.]] obezbediće odgovarajuće informisanje četničke Grupe &quot;Jug&quot; (major Lašić i Bukatonović [pogreška; vjerovatno je u pitanju major [[Savo Vukadinović]] — prim.] u Podgorici) kao i Grupe &quot;Nikšić&quot;.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=364&amp;rec=314&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000357.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Obaveštenje Komande 21. brdskog korpusa Komandi 181. brdske divizije od 08.04.1944., Vojnoistorijski institut, NAV--T-314, r. 663, s. 357.&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u NDH (1944) ===
[[File:August Šmidhuber, komandant 7. SS divizije, Todor Perović, lekar Trebinjskog korpusa i kapetan Milorad Vidačić, komandant Trebinjskog korpusa JVuO.jpg|thumb|Žena u crnini moli za milost Milorada Vidačića, komandanta Trebinjskog korpusa JVuO. Prisutni su još [[August Schmidhuber]], komandant 2. puka [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS divizije]] (prvi lijevo), Todor Perović, predstavnik četničke komande istočne Bosne i Hercegovine (drugi lijevo) i neimenovani oficir [[Schutzstaffel|SS]]-a. Fotografija je nastala tokom njemačke [[Operacija Gama|operacije Gama]] protiv partizana u [[Istočna Hercegovina|istočnoj Hercegovini]] (ljeto/jesen 1943. godine).&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2015/08/bk0034.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0034 | Photo | SS-Freiwilligen-Gebirgs-Division &quot;Prinz Eugen&quot;]&lt;/ref&gt;]]

Kolaboracija četnika u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] sa njemačkim okupacionim snagama postala je intenzivnija tokom zime 1943-1944, makar u slučaju hrvatskih kvislinških snaga i četnika bila pod neprestanom tenzijom. Podaci navedeni u izvještaju generala [[Edmund Glaise von Horstenau|Glaisea von Horstenaua]] od 26. februara 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=236&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000236.]&lt;/ref&gt; zasnovani na službenim podacima NDH otkrivaju opseg kolaboracije: 11. februara bilo je na teritoriju NDH trideset i pet posebno imenovanih četničkih grupa sa procijenjenih 23.300 ljudi pod oružjem. Neke manje jedinice su brojale od 200 do 400 pripadnika, dok su ostale, poput [[Momčilo Đujić|Đujić]]eve grupe, imale i do 2.500 vojnika i oficira. Od toga je s Nijemcima i vlastima NDH kolaboriralo devetnaest grupa (ukupno 17.500 ljudi); šesnaest ostalih grupa s oko 5.800 ljudi ubrajane su u pobunjene četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=237&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000237—000240.]&lt;/ref&gt; S iznimkom odreda vojvode [[Uroš Drenović|Uroša Drenovića]] u sjeverozapadnoj Bosni (oko 400 ljudi), kojeg su vlasti NDH smatrale potpuno lojalnim, za sve druge četničke kolaborirajuće grupe ustaške su vlasti držale da se prema Nijemcima odnose osobito prijateljski kako bi od njih izvukle što više oružja i municije, dok se istovremeno drže neprijateljski prema NDH.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_64.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje KOLABORACIJA IZVAN SRBIJE DO OKTOBRA 1944.]&lt;/ref&gt;

Iako se vojvoda [[Radivoje Kerović]], komandant [[Majevica|majevičkih]] četnika, u Horstenauovom izvještaju ubraja među »pobunjene četnike« (i to kao prvi na spisku, dok se za njegov odred tvrdi da ima 1000 ljudi, tj. da je najbrojniji), u dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 18. februar 1944. godine njegova lojalnost uopšte nije dovedena u pitanje:
{{izdvojeni citat|Upit kod [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]] u vezi snabdijevanja municijom Kerovića koji se smatra lojalnim, i 200 ljudi tzv. [[Zeleni kadar|zelenog kadra]], koji se bore protiv crvenih zapadno od [[Koviljača|Koviljače]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=17&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000013.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beim Pz.AOK. 2 wird angefragt, ob Bedenken bestehen gegen Unterstützung mit Munition der im Raume westlich Koviljaca stehenden Cetniks des Kerovic, die als loyal angesehen werden und 200 Mann des sog. &quot;Grünen Kaders&quot; in Kampf gegen die Roten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnog zapovjednika Jugoistoka (18. februar 1944.)}}

Od 23. do 25. januara 1944. godine, na području između [[Knin]]a i [[Kistanje|Kistanja]] organizovana je [[Operacija Frühlingswetter|operacija »Frühlingsgewitter«]]. Vodeći borbe protiv jedinicâ iz sastava [[19. sjevernodalmatinska divizija NOVJ|19. divizije NOVJ]], operaciju su izveli dijelovi [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] Wehrmachta, zatim 92. motorizovani grenadirski puk i 3. bataljon 98. brdskog lovačkog puka [[1. brdska divizija (Njemačka)|1. brdske divizije]]. Njemačkom okupatoru pridružile su se snage lokalnih četnikâ, najvjerovatnije iz [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]]. U izvještaju 264. pješadijske divizije od 25. januara 1944, poslatom Komandi [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|15. brdskog armijskog korpusa]], njemačkim gubicima tokom operacije pribrojani su oni iz četničkih redovâ:
{{izdvojeni citat|
Sumarni izveštaj »Frilingsgeviter«:

1.) Delimičan ogorčeni otpor neprijatelja kod Ervenika, Bratiškovaca, Kistanja, Radučića slomljen je energičnim zahvatom. Banditi iznenađeni prodorom 92. gren. p. (mot.) od sz. prema Kistanju.

2.) Gubici:

A.) sopstveni: 1 poginuo, 3 ranjena, 1 četnik poginuo.

B.) neprijatelj: 66 poginulih izbrojano, procenjuje se daljih 60 do 70 poginulih i ranjenih. 35 zarobljenika u eng. uniformama iz Štaba 19. dalm. div. i 5. brig.

C.) Zaplenjeno: 1 mitr., 3 puš. mitr., 42 autom., 2 pt puške, 1 l. minob., 1 telefon, 46 karab., 30 eng. mina, 10.000 metaka peš. mun., 60 kom. mina za 1. minob., 3 engl. bicikla.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_21.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 25. januara 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o sopstvenim i neprijateljskim gubicima u operaciji »Frilingsgeviter« na prostoru Knin — Kistanje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=293&amp;rec=314&amp;roll=561 NARA, T314, Roll 561, frame no. 000287.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;ABSCHLUSSMELDUNG ”FRUEHLINGSGEWITTER”: &lt;/br&gt; 1.) TEILWEISE HEFTIGER FEINDWIDERSTAND BEI ERVENIK, BRATISKOVCI, KISTANJE, RADUCIC WURDE IM ENERGISCHEN ZUGREIFEN GEBROCHEN. BANDITEN DURCH EINBRUCH GREN. RGT. (MOT) 92 VON NW NACH KISTANJE UEBERRASCHT. &lt;/br&gt; 2.) VERLUSTE: &lt;/br&gt; A.) EIGENE: 1 TOTER, 3 VERWUNDETE, 1 CETNIK TOT. &lt;/br&gt; B.) FEIND: 66 GEZAEHLTE TOTE, 60 BIS 70 WEITERE TOTE UND VERWUNDETE GESCHAETZT. 35 GEFANGENE IN ENGL. UNIFORM VON STAB 19. DALM. DIV. UND ROEM. 5. BRIG. &lt;/br&gt; C.) BEUTE: 1 S.MG., 3 LE. MG., 42 MP., 2 PZ. BUECHSEN, 1 LE. GR. W., 1 FERNSCHRECHGERAET, 46 KARAB., 30 ENGL. MINEN, 10000 SCHUSS INF. MUN., 60 SCHUSS LE. GR.W. MUN., 3 ENGL. FAHRRAEDER.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}
[[File:Hercegovački četnici i njemački vojnici s narodnim herojem Miletom Okiljevićem uoči njegovog strijeljanja juna 1944.jpg|thumb|Pripadnici [[369. legionarska divizija|369. „Vražje“ divizije]] i četnici Gatačke brigade Nevesinjskog korpusa JVuO sa vezanim [[Miletom Okiljevićem]], zamjenikom političkog komesara II čete I bataljona XI hercegovačke brigade, zarobljenim u borbama za Gat 15. maja 1944. godine (istog mjeseca je i strijeljan). Okiljević je proglašen 1951. godine za [[Narodni heroj Jugoslavije|narodnog heroja Jugoslavije]].&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2017/10/bk0272.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0272 | Photo | 369. (kroatische) Infanterie-Division]&lt;/ref&gt;]]

Vojvoda [[Dobroslav Jevđević]] je, pored Momčila Đujića i [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]], vjerovatno najdalje otišao u kolaboraciji s njemačkim okupatorom, kada su u pitanju četničke jedinice van teritorije okupirane Srbije. Nakon kapitulacije Italije, boravio je u Rimu okupiranom od nacista. Nakon toga, našao se u Trstu, gdje je uspostavio čvrste veze s njemačkom obaveštajnom službom:
{{izdvojeni citat|Ja sam javio Đujiću da preko naših ljudi u Sušaku i Trstu prihvate naše oficire koji idu iz Italije i upućuje u Liku i zap. Bosnu. Ovo sam javio i našima u Rim. Kap. Đaković javlja da su Nemci pobili oko 14000 partizana na prostoriji Crikvenica — Sušak — Rijeka, od kapitulacije Italije do danas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 20. februara 1944, poslatom majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]], komandantu Zapadne Bosne JVuO, kapetan [[Ilija Jevtić]] piše o totalnoj subordinaciji [[Dinarska divizija|Dinarske divizije]] Nijemcima, koji u potpunosti kontrolišu četnike pod komandom vojvode Đujića:
{{izdvojeni citat|Sem samog vojvode Đujića i jednog malog broja četnika, svi četnici Dinarske oblasti (oko hiljadu devet stotina i nekoliko) nalaze se pod nemačkom komandom. Hranu, odeću, obuću, cigarete i novac svaki četnik i njegov starešina prima kao i nemački vojnik odn. oficir. Svu municiju i oružje primaju takođe od Nemaca. Četnici pod nemačkom komandom nalaze se po bunkerima počev od Knina do Šibenika i Splita. U pojedinim bunkerima su izmešani, pola četnici pola ustaše. Nemački oficiri dolaze na Kosovo polje u četničku diviziju, a isto tako naši četnički oficiri i ostale starešine na čelu sa Đujićevim načelnikom štaba odlaze u Nemačku diviziju. Voze se na nemačkim automobilima kroz Knin i t.d. Jednom rečju između četnika i Nemaca postoji najtešnja saradnja i nemačka puna kontrola nad radom četnika. Jedino se pop Đujić, kao komandant divizije, sa svojom užom pratnjom ne pojavljuje pred njima.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_78.htm Izveštaj kapetana Ilije Jevtića od 20. februara 1944. komandantu zapadne Bosne o svom radu i saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji i Lici]&lt;/ref&gt;}}

Njemački poručnik [[Reinhard Kopps]], poznatiji kao ''Konrad'', bio je šef jedne obavještajne grupe [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]. Kada je 3. marta 1944. došao iz [[Beograd]]a u [[Dalmacija|Dalmaciju]], sobom je doveo nekoliko [[ZBOR|ljotićevaca]], između ostalih i Roka Kaleba, pripadnika antikomunističke organizacije »[[Beli Orlovi]]«. Od ostataka Đačkog bataljona (ranije: Splitsko-šibenska četa), koji su uglavnom bili ljotićevci, i dijela četnika koje mu je ustupio vojvoda Đujić, poručnik Kopps je formirao odred »Konrad« čiji je zadatak bio da vrši diverzije na partizanske štabove, organe narodne vlasti, ubija simpatizere NOP-a i da spriječi veze iz unutrašnjosti sa jedinicama i štabovima NOVJ na otocima. Grupa »Konrad« brojila je oko 30 ljudi — četnika i Nijemaca, sa sjedištem u selu [[Zablaće]], pokraj [[Šibenik]]a.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_167.htm Izveštaj Štaba Dinarske četničke oblasti od 29. maja 1944. komandantu oblasti o akciji Grupe &quot;Konrad&quot; protiv pripadnika NOP-a na području Dalmacije]&lt;/ref&gt; U izvještaju koji je 11. marta 1944. godine uputio komandi [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]], o suradnji sa četnicima vojvode Đujića Kopps je zapisao sljedeće:
{{izdvojeni citat|''Predmet: Četničke jedinice u sjevernoj Dalmaciji.'' 

Četnici su u sjevernoj Dalmaciji grupisani u jednu [[Dinarska divizija JVuO|diviziju »Dinara«]], čiji se štab nalazi u [[Kosovo polje (Dalmacija)|Kosovu]], 11 km južno od Knina. Komandovanje je u rukama vojvode Momčila Đujića, uz podršku majora Kapetanovića i kapetana Mijovića. Jačina grupâ, podređenih ovoj komandi, trenutno iznosi oko 6500 ljudi. Utjecajna zona se poklapa sa rajonom naseljenim Srbima unutar trokuta [[Knin]]—[[Šibenik]]—[[Zadar]] i doseže do zone [[Lika|Like]]. Operaciona zona je cijeli ovaj trokut, a naročito veće komunističke, partizanske oblasti, koje su naseljene Hrvatima. Do sada su vojne operacije izvođene u suradnji sa njemačkim divizijama, o čijim su rezultatima ove izvještavane. Znatni dijelovi ovih četničkih jedinica angažirani su na osiguranju njemačkih puteva za dotur.

Posmatrano s vojne strane, trenutno se četnička suradnja sa njemačkim jedinicama ocjenjuje kao pozitivna. Na osnovu snaga, koje nam se ovdje nude, može se zaključiti da ona nije iskorištena u potpunosti, ali i ono što je do sada učinjeno upućuje na činjenicu, da bi njihovo dalje angažiranje u vojnom pogledu za nas bilo povoljno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_21_10.pdf#page=1414 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu, Narodnooslobodilačka borba u Dalmaciji, knjiga 10: siječanj—ožujak 1944. godine (tom 21, dokument br. 402, str. 1414—1418.)]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=696&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000692.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr. Cetnik–Verbaende Norddalmatien. &lt;/br&gt; In Norddalmatien sind die Cetniks in einer Division &quot;Dinara&quot; zusammengefasst, deren Hauptquartier in Kosovo, 11 km s. Knin, liegt. Die Fuehrung liegt in den Haenden des Wojwoden Momcilo Djujitsch, der seinerseits unterstuetzt wird von Major Kapetanowitsch und Hauptmann Miowitsch. Die Staerke der diesem Kommando unterstellten Gruppen belaeuft sich z.Zt. auf etwa 6500 Mann. Das Einflussgebiet stimmt ueberein mit dem serbischen Siedlungsraum innerhalb des Dreiecks Knin–Sibenik–Zara und reicht bis ins Lika–Gebiet hinein. Operationsgebiet ist dieses gesamte Dreieck, insbesondere die in ihm liegenden groesseren, kroatisch besiedelten kommunistischen Partisanbereiche. Militaerische Operationen wurden bislang in Zusammenarbeit mit deutschen Divisionen durchgefuehrt und deren Ergebnisse dorthin gemeldet. Darueber hinaus sind wesentliche Teile dieser Cetnik–Verbaende zur Sicherung deutscher Nachschubstrassen eingesetzt. &lt;/br&gt; Militaerisch gesehen ist somit die Zusammenarbeit der Cetniks mit deutschen Verbaenden zur Zeit positiv zu beurteilen. Sie fuehrt wohl noch keineswegs zu voller Ausnutzung der sich hier uns anbietenden Kraefte, doch berechtigt das bisher Geleistete zu der Auffassung, dass ein weiterer Einsatz sich fuer uns militaerisch guenstig auswirken muss.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj jedinice »Konrad« od 11. ožujka 1944. Komandi Druge oklopne armije o četničkim jedinicama u sjevernoj Dalmaciji}}

Na osnovu svega iznesenog, poručnik Konrad predlaže nadređenim: „Što se tiče upotrebe četničkih jedinica sjeverne Dalmacije u vojne svrhe, treba reći da one predstavljaju samo nastavak prakse talijanskih jedinica. Uz to se prije svega mora dodati i to, da se Talijani nikada nisu usuđivali — i pored svih hrvatskih suprotnih tvrdnji — da u većem obimu sprovedu vojnu suradnju, jer oni nisu željeli da se ojačaju četnici, tada još neoprobani u težoj političkoj situaciji. Dok su Talijani sprovodili samo djelomične operacije, danas je, uz strogu kontrolu i rukovođenje, moguća mnogo obimnija mobilizacija četničkih jedinica. Đujić nam je rekao da će se njegove jedinice, nakon čišćenja partizanskih oblasti u dalmatinskom području, angažirati tako što će u suradnji sa njemačkim komandama izvršiti zapriječavanja Titovih kanala za snabdijevanje. Na osnovu ovdje poznatih činjenica ovo izgleda apsolutno moguće.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=700&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000696.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zur militaerischen Verwendung der Cetnikverbaende Norddalmatiens ist zu sagen, dass sie nur eine Fortsetzung der italienischen Verbindungen darstellen wuerde. Dazu muss allerdings hinzugefuegt werden, dass die Italiener es niemals gewagt haben – trotz aller gegenteiligen wiederholten kroatischen Behauptungen – in grossem Stil militaerische Zusammenarbeit durchzufuehren, da sie die damals noch nicht erprobten Cetniks in einer im uebrigen noch unreiferen groesseren politischen Lage nicht zu stark werden lassen wollten. Waehrend somit die Italiener nur Teilunternehmen durchfuehrten, waere bei straffer Kontrolle und Steuerung der Cetnikverbaende heute ein Heranziehen in weit groesserem Umfang moeglich. Djujitsch hat sich uns gegenueber bereiterklaert, seine Verbaende nach Saeuberung der Partisanengebiete im dalmatinischen Raum so einzusetzen, dass in Zusammenarbeit mit deutschen Dienststellen eine Sperrung der Versorgungskanaele Titos erfolgt. Auf Grund der hier bekannten Unterlagen erscheint dies vollkommen moeglich.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Helmuth von Pannwitz and Chetniks.jpg|thumb|Njemački general [[Helmuth von Pannwitz]], zapovjednik [[15. SS kozački konjanički korpus|15. SS kozačkog korpusa]], u društvu četničkih oficirâ s teritorije NDH.]]

U izvještaju Višeg SS i policijskog vođe u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ''[[Gruppenführer]]a'' [[Konstantina Kammerhofera]] za mjesec mart 1944. godine, iskazano je stanovito nezadovoljstvo učinkovitošću četnikâ u Bosni i Hercegovini u borbi protiv NOVJ:
{{izdvojeni citat|Policijska oblast II ([[Sarajevo]]): [...] &lt;/br&gt; Borbena vrijednost četnika stacioniranih u policijskoj oblasti Sarajevo nastavila je opadati; borbe u okolici [[Višegrad]]a i [[Trebinje|Trebinja]] pokazale su da se oni mogu uspješno oduprijeti [neprijatelju] samo uz njemačku podršku. U [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], četnici nisu pokazali nikakvu vlastitu inicijativu tijekom izvještajnog perioda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=228&amp;rec=314&amp;roll=1548 NARA, T314, Roll 1548, frame no. 000222.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Polizeigebiet II (Sarajevo): &lt;/br&gt; Der Kampfwert der im Polizeigebiet Sarajevo stehenden Cetniks ist weiter gesunken, bei den Kämpfen im Raum von Visegrad und Trebinje hat sich gezeigt, daß sie sich nur mit deutscher Unterstützung erfolgreich zur Wehr setzen können. In Ostbosnien zeigten sich die Cetniks im Berichtsmonat ohne eigene Initiative.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj za mart 1944. godine Višeg SS i policijskog vođe u Hrvatskoj (6. IV 1944).}}

Konverzacija vođena između njemačkog opunomoćenog generala u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau|Edmunda Glaisea von Horstenaua]] i feldmaršala [[Wilhelm Keitel|Wilhelma Keitela]], prilikom posjete Hitlerovom glavnom štabu početkom marta 1944, otkriva kakva je bila percepcija statusa četnika u NDH od strane vojnog vrha Trećeg Reicha: „U [[Berchtesgaden|Berhtesgaden]]u ljubazno me je primio Kajtel. Informisao me je o toku razgovora sa [[Nikola Mandić|Mandić]]em i Perićem [predsjednik vlade i ministar vanjskih poslova NDH — prim.]. U više navrata morao sam da ga prekinem kako bih ga ispravio, a pre svega u pogledu četničkog pitanja. On je mislio da se četnici sastoje samo od nekoliko dobrovoljaca (skraćeno „Hiwis“, dolazi od nemačke reči „Hilfswilligen“, prim. prev.), koji služe u nemačkim divizijama.“&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 456.&lt;/ref&gt;

Njemački nadležni organi su ukazivali svojim višim komandama i na vidljivu diskrepanciju u domaćem antikomunističkom taboru u kontekstu »borbe protiv bandi«. Tako se u izvještaju 264. pješadijske divizije od 10. aprila 1944. na jednoj strani tvrdi da „hrvatske vlasti očigledno poseduju vrlo malo poverenja u trajno postojanje vlastite vlade“,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_43.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji]&lt;/ref&gt; dok se za četnike Dinarske divizije pod Đujićevom komandom navodi:
{{izdvojeni citat|Nasuprot ovom, četnike treba ceniti kao jedini pouzdani faktor borbe protiv komunističkih bandi. Oni raspolažu, pored jednog boljeg rukovođenja i organizacije, i potrebnom inicijativom u borbi protiv bandi za sopstvena obaveštavanja i poduhvate i redovno javljaju upotrebljive rezultate izviđanja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=494&amp;rec=314&amp;roll=562 NARA, T314, Roll 562, frames no. 000489—000490.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroat. Behoerden besitzen anscheinend nur geringes Vertrauen in der dauernden Bestand der eigenen Regierung. &lt;/br&gt; Im Gegensatz hierzu sind die Cetniks als einzig zuverlaessiger Faktor im Kampf gegen die kommunistischen Banden zu werten. Sie verfuegen neben einer besseren Fuehrung und Organisation ueber die im Bandenkampf notwendige Initiative zu eigenen Erkundungen und Unternehmen und melden regelmaessig brauchbare Aufklaerungsergebnisse.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. [[V SS korpusu]] iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], o držanju vojvode Momčila Đujića je data veoma povoljna ocjena:
{{izdvojeni citat|Đujić neupitni pristalica DM. Hrvatski državljanin, lojalno radi sa vlastitim trupama protiv komunista, nasilno mobiliše pravoslavce. Prema povjerljivom izvještaju, nedavno je više puta izrazio antibritanska osjećanja. Jačina: 7000. Jesu li Đujićeve jedinice na području V SS korpusa?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1208&amp;rec=314&amp;roll=565 NARA, T314, Roll 565, frame no. 001203.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Djujic einwandfrei DM Anhänger. Kroat. Staatsangehöriger, arbeitet mit eigener Truppe gegen Kommunisten loyal zusammen, zwangsmobilisiert Pravoslaven. In letzter Zeit nach V—Meldungen wiederholt englandfeindlich geäussert. Stärke 7000. Sind Djujic—Verbände im Bereich V. SS—Korps?&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 10. maja 1944, oficiri 15. brdskog korpusa navode da Nijemci snabdijevaju ukupno 6.318 četnika u NDH („Hrvatska borbena zajednica“). Za skrb 4.421 četnika starala se [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. divizija]], dok se o ostalih 1.897 brinula [[373. legionarska divizija|373. divizija]] Wehrmachta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=828&amp;rec=314&amp;roll=565 NAW, T-314, Roll 565, frame 000823: Zabilješka o broju četnika koje snabdijeva 15. brdski korpus (10. maj 1944.).]&lt;/ref&gt;

Sredinom srpnja 1944. godine, u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]] je organizirana [[Operacija Muholovka|operacija »Muholovka«]] ({{jez-njem|Fliegenfänger}}). U ratnom dnevniku [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] zabilježeno je da je izvođenje operacije povjereno [[13. SS oružana brdska divizija Handžar|13. SS brdskoj diviziji »Handžar«]] i lokalnim četnicima:
{{izdvojeni citat|14. 7. 1944: &lt;/br&gt; ''SS-brdska divizija »Handžar«'': &lt;/br&gt; Za operaciju »Fligenfenger«, čišćenje prostora [[Osmaci]] (25 km jugoistočno od [[Tuzla|Tuzle]] — aerodrom bandi), krenula su 2 ojačana bataljona i četnici.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_218.htm ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII — DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA — KNJIGA 4]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=960&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000820.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;W–SS–Geb.Div. Handschar: &lt;/br&gt; Zum Unternehmen &quot;Fliegenfänger&quot; Säuberung Raum Osmaci (25 SO Tuzla) (Bandenflugplatz) 2 verst. Btlne. und Cetniks angetreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Pored operacije »Fliegenfänger«, istočnobosanski četnički odredi (koji su brojali oko 13.000 ljudi) uzeli su, tokom proljeća i ljeta 1944. godine, učešća u više poduvhata koje je predvodila 13. SS brdska divizija, kao npr. »[[Operacija Maiglöckchen|Maiglöckchen]]«, »[[Operacija Vollmond|Vollmond]]«, »[[Operacija Heiderose|Heiderose]]« ili »[[Operacija Röslein|Röslein]]«. Oficiri [[Sicherheitsdienst|SS]]-a su bili u velikoj mjeri zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje sa četnicima. Dok je [[Hauptsturmführer]] Hermann Schifferdecker, zapovjednik 27. brdske lovačke pukovnije iz sastava divizije, decenijama nakon rata tvdio da je „saradnja između divizije i četnika bila (je) veoma mlaka”, kao i da su se četnici „javljali našem obavještajnom oficiru kada im je bila potrebna hrana ili municija”, komandant 13. SS brdske divizije [[Karl-Gustav Sauberzweig]] je ljeta te godine iskreno hvalio pripadnike JVuO:
{{izdvojeni citat|Nakon što ih naše trupe razbiju, partizani u povlačenju često upadaju u zasjede četničkih jedinica koje traže oružje... Tokom posljednjih operacija, četničke snage su se dobro pokazale u borbi. Uspostavljena je prihvatljiva, gotovo drugarska saradnja sa četnicima. Srpsko pravoslavno stanovništvo (sigurnosne zone) predstavlja jedini marljivi, konstruktivni i vitalni element na ovoj teritoriji. Kada je divizija tek stigla u (sjeveroistočnu Bosnu), među četnicima je zavladala panika zbog straha od muslimanske osvete. U međuvremenu, konstruktivniji među Srbima su shvatili da će divizija uključiti sve dijelove stanovništva u svoju misiju oslobađanja [od snagâ NOVJ]. To je, u određenom smislu, dovelo do svojevrsne saradnje.&lt;ref&gt;George Lepre, Himmler's Bosnian Division: The Waffen-SS Handschar Division 1943–1945. Atlgen, PA: Schiffer Military History, 1997, pp. 198–199. &lt;br /&gt; ({{jez-eng|&quot;With an estimated strength of over 13,000 effectives, the Četniks of northeastern Bosnia were divided into four large groups, with one each operating in the Posavina, Bijeljina, Tuzla, and Zvornik areas. &quot;The cooperation between the division and the Četniks was very loose,&quot; wrote one critical SS officer. &quot;Most of the time they simply reported to our intelligence officer when they needed food or ammunition.&quot; Sauberzweig was more optimistic: &quot;After being routed by our troops, retreating Partisans are often ambushed by Četnik units seeking weapons.... During the latest operations, the Četnik forces have fought well. An acceptable, almost comradely cooperation with the Četniks has emerged. The Serbian-Orthodox population of the (security zone) is the sole industrious, constructive, and vital element in the territory. When the division first arrived in (northeastern Bosnia), the Četniks panicked, fearing Muslim revenge. In the meantime, the constructive-minded Serbians have realized that the division shall include all portions of the population in its mission of liberation. This has led, in a certain sense, to a sort of cooperation.&quot;&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemački izveštaj iz jula 1944. godine ocenjuje da četnici Momčila Đujića broje oko 8.000 ljudi, od čega 7.000 naoružanih; ovi su dobro organizovani te neprijateljski orijentisani prema Englezima i bez engleske pomoći. Nijemci zaključuju da im oni zamjenjuju jednu do dvije divizije u Jugoslaviji:

{{izdvojeni citat|Jedinica Konrad [srednja Dalmacija]: Saradnja sa četnicima izvanredna. '''Oni zamenjuju jednu do dve divizije'''. Samo se oni bore — ustaše manje aktivne.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=790 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000781.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit der Truppe mit Cetniks hervorragend. Cetniks ersetzen 1 — 2 Divisionen. Nur sie kämpfen. Ustascha wenig aktiv.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj kapetana Merrema, drugog obaveštajnog oficira Komande Jugoistoka (Armijske grupe F) o inspekcijskom putu po Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u periodu 20. jun — 4. juli 1944.}}

Kapetan Merrem, njemački oficir koji je sastavio ovaj izvještaj, imao je samo riječi hvale na račun četnikâ Dinarske divizije JVuO i vojvode Momčila Đujića:
{{izdvojeni citat|[[373. legionarska divizija|373. pešadijska divizija]]: Saradnja sa četnicima vrlo dobra (1. lički korpus sa sedištem u [[Gračac]]u). Oni nemaju direktnu vezu sa Đujićem. Rukovođenje njima direktno od strane obaveštajnog odjeljenja divizije. Njihovim akcijama uvek prisustvuje nekoliko Nemaca koji kontrolišu isporuke municije i snabdevanja. [...] '''Oni su jedini stvarno korisni saborci''' [podvučeno u originalu — prim.]. Jedino od njih dolaze korisna obaveštenja o neprijatelju. [...] Jedan četnički komandant odaje utisak potpuno pouzdanog saborca, koji je i neprijateljski nastrojen prema Englezima. [...] Četnici su vrlo častoljubivi i drago im je kada Nemci primete njihove podvige. [...] Podoficir Bartl poznaje lično vojvodu Đujića. Đujić mu šalje čak i sopstvene naredbe u vezi s područjem [[Donji Lapac|Lapca]]. [Najbolja taktika protiv partizana sastoji se u upotrebi specijalnih jedinica] i kombinovanju četnika u jedinice snage jednog bataljona sa jednim nemačkim vodom sa radio stanicom i, po mogućstvu, teškim oružjem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=793 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Aussenstelle der 373. (kroat.) Div. – Uffz. Bartl. &lt;/br&gt; Sehr gute Zusammenarbeit mit Cetniks. (1. Lika–Korps Sitz Gracac.) Kein unmittelbarer Einfluss Djuic. Direkte Führung durch Ic–Aussenstelle. Bei Cetnik–Einsatz nehmen meist einige deutsche Soldaten teil. Dadurch Kontrolle der Munitions– und Verpflegungslieferung gewährleistet. &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; bezeichnet Bartl nur als Ausdruck im deutschen Schriftverkehr. Cetniks können diesen Begriff nicht und würden bei Bekanntgabe feindselige Haltung einnehmen. Cetniks sind die einzigen brauchbaren Mitkämpfer. Diese allein liefern auch brauchbare Feindmeldungen. &lt;/br&gt; Kurze Rücksprache mit einem örtlichen Cetnik–Führer ergab den Eindruck eines absolut zuverlässigen, sogar englandfeindlichen Mitkämpfer. &lt;/br&gt; Cetniks sind sehr ehrgeizig und sehen es gerne, wann ihre Taten von Deutschen beobachtet werden. Geschriebenes Wort (Flugblätter) gilt bei ihnen wenig. Das gesprochene Wort ist alles. Gute Flüsterpropaganda hat grossen Einfluss. &lt;/br&gt; Von Invasion sprechen Cetniks kaum. &lt;/br&gt; Uffz. Bartl kennt den Vojvoden Djuic persönlich. Djuic schickt ihm sogar die den Raum Lapac berührenden eigenen Befehle. &lt;/br&gt; Auf die Frage, wie man nach seiner Ansicht der kommunistischen Banden Herr werden könne, antwortete Uffz. Bartl: &quot;Durch andauerndes Jagen mit kleinen Jagdkommandos (Kleinkrieg nach Bandenart), durch Einsatz von Tarneinheiten und durch Zusammenfassen der Cetniks in Batl.–Stärke, dabei etwa 1 deutscher Zug mit Funk und möglichst mit schweren Waffen.&quot; &lt;/br&gt; Uffz. Bartl macht einen sehr guten Eindruck, scheint sich aber doch sehr viel zuzutrauen, wenn er behauptet, er könne die gesamten Djuic–Cetniks dahin bringen, wo wir sie haben wollen, falls er an die entsprechende Stelle gesetzt werden wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Visoka ocjena za doprinos četničkih formacijâ s teritorije marionetske NDH ratnim naporima njemačkog okupatora data je 25. jula 1944. godine i od strane nadležnih instanci iz [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]]:
{{izdvojeni citat|Hrvatska: [...] Četnici su, s obzirom na vlastitu slabost, naši prirodni saveznici u borbi protiv komunizma. '''Samo se oni bore'''! “Hrvatska borbena zajednica” postoji samo na papiru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=716&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000707.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks unter Berücksichtigung eigener Schwäche im Kampf gegen Kommunisten unsere natürlichen Verbündeten. Sie allein kämpfen! &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; steht nur auf dem Papier.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka od 25. jula 1944.}}

U izvještaju od 11. avgusta 1944, nakon proputovanja koje je Vojni zapovjednik Jugoistoka poduzeo u zoni odgovornosti V SS brdskog korpusa na teritoriju NDH, o tamošnjim četnicima te suradnji s njima kazano je:
{{izdvojeni citat|Dobro iskorištavanje četničkih komandanata. Zahtjev za premještaj [[369. legionarska divizija|369. pješadijske divizije]] zbog sve češćih incidenata između četnika, o čijoj suradnji divizija apsolutno ovisi, i hrvatskih pripadnika divizije. 369. pješadijska divizija se sastoji od otprilike 70% Hrvata. Zapovjednik divizije napominje da se najmanje 40% njih smatra nepouzdanim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=192&amp;broj=445 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000440.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gute Ausnutzung der Cetnikführer. Antrag auf Herauslösung der 369.I.D. da sich Zwischenfälle zwischen Cetniks, auf deren Zusammenarbeit Division unbedingt angewiesen, und kroat.Div.Angehörigen mehren. (Siehe Ic–Bericht). 369.I.D. besteht aus ca. 70 % Kroaten. Div.Kdr. bemerkt, dass hiervon minderstens 40 % als unzuverlässig anzusehen sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o posjeti OBSO-a zoni odgovornosti 5. SS brdskog korpusa od 7. do 11. avgusta 1944. godine (11.8.44).}}

Major Adolf von Ernsthausen je bio zapovjednikom 392. artiljerijske pukovnije iz sastava [[392. legionarska divizija|392. (hrvatske) pješačke divizije]], jedne od tri njemačko-hrvatske divizije (pored [[369. legionarska divizija|369. legionarske divizije]] i [[373. pješadijska divizija|373. pješadijske divizije]]). Kao veteran [[Prvi svjetski rat|Prvog svjetskog rata]] sa iskustvom ratovanja na [[balkanskom bojištu]], major von Ernsthausen biva upućen [[1944]]. godine u okupiranu Jugoslaviju. Von Ernsthausen će [[1959]]. godine objaviti ratne memoare pod naslovom ''Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944'' (“Vukovi [[Lika|Like]]. Sa legionarima, ustašama, domobranima i četnicima protiv Titovih partizana. Doživljaji u Hrvatskoj 1944.”).&lt;ref&gt;[https://winkelried-verlag.de/buecher/landser-am-feind/744/die-woelfe-der-lika Winkelried Verlag: Adolf von Ernsthausen, Die Wölfe der Lika]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.booklooker.de/B%C3%BCcher/Adolf-von-Ernsthausen+Die-W%C3%B6lfe-der-Lika-Mit-Legion%C3%A4ren-Ustaschi-Domobranen-und-Tschetniks-gegen/id/A02Iwx5I01ZZ3 Ernsthausen, Adolf von — Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944 — Landser am Feind, Band 5 (www.booklooker.de)]&lt;/ref&gt;

O sveobuhvatnoj saradnji Dobroslava Jevđevića s okupacionim vlastima bio je general Mihailović, u više navrata, obaviješten i od strane Jovanke Krištof (pseudonim »Mira«), četničke obavještajke u [[Slovenija|Sloveniji]]. U veoma opširnom izvještaju od 29. juna 1944, Krištof o Jevđeviću (pseudonim »Aero«) daje nedvosmislenu ocjenu: „Aero je drugi [[Milan Nedić|Nedić]].“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_198.htm Izveštaj obaveštajnog organa od 29. juna 1944. Draži Mihailoviću o stanju četničkih organizacija u Sloveniji, Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Lici i saradnji sa nemačkim okupatorima]&lt;/ref&gt; Pored toga, Krištof karakteriše Jevđevića kao „vrlo kompromitovanu osobu“ (najprije zbog „jakog sudelovanja sa okupatorom“), te zaključuje da ovaj ne bi mogao organizovati četničku ilegalu. Iz izvještaja Krištof može se zaključiti kako su vojvoda Dobroslav Jevđević i kapetan [[Dušan Đaković]], komandant 4. brigade iz sastava Ličko-kordunaške oblasti JVuO, bili podređeni okupatoru i suštinski i u simboličkoj ravni:
{{izdvojeni citat|Odred u Ab.[aciji, tj. [[Opatija|Opatiji]] — prim.] likvidiran. 19 ljudi otišlo u [[Postojna|Postojnu]], a 10 ih ide u Nem.[ačku] kom. na [[Rijeka|Reci]], gde će služiti kao [[Gestapo]]. Tu će biti sa njima i Aero i kap. Đak., pa čak i r. stanica. [...] Svi su ti odredi pod Nem. kom. i bez međusobne veze, razbacani po [[Istra|Istri]], da se pokaže celom narodu, kako su Srbi Nem. sluge. Plaćeni su — vojnici 360 L.[ira] mesečno, podnar. 450 naredn. 525 podpor. mislim 3.000 a kap. Đak. 5.800 L. [...] U Josipdol je poslao Aero 11 ljudi, navodno da osnuju tamo četničku komandu. Međutim ti su ljudi Nem. tajna policija, a od četnika iz šume, koji su im dolazili u vezi, da je to četn. komanda, napravili Nem. radni bataljon, koji vode Nem. Tu je oko 40 ljudi, ostali su prestali dolaziti kad su videli šta se sa ovima desilo. [...] Kud ćemo veće poniženje za našu vojsku nego da komanduje Nem. poručnik našem kapetanu, pa i vojvodi, samo sreća, da je taj vojv. surogat, inače propadosmo od bruke... Sve ove i slične akcije vodi kap. Đaković, naravno pod komandom Nem. poručnika. Odluke o njima donosi Aero u dogovoru sa Nem. Upravo je gnusno gledati, kako se obojica klanjaju pred Nem. potpor. i por., pa kaplarima. Đak. sve pozdravlja fašistički uzdignutom rukom, a Aero samo veće činove oficire, inače našim pozdravom. [...] U Lici saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi — tamo mora okupator popuštati, jer inače odoše ljudi u šumu, a vođe su potpuno Nem. sluge i nemaju kamo bežati. [...] '''U krvi im je šurovanje sa okupatorom, a nama prikazuju kako vode vele politiku i kolike žrtve za narod s tim pridonašaju — dok u stvari nisu ništa drugo nego ponizne Nem. sluge'''. [...] Potrebno je već jednom započeti sa ozbiljnim i poštenim radom, jer će nas katastrofa preteći. Saradnju sa okupatorom trebalo bi napraviti na čisto drugoj bazi i ne sme biti vidna. Bar ovde.}}

Na drugoj strani, Jovanka Krištof izdvaja kao pozitivan primjer vojvodu Momčila Ðujića: „Ovi ljudi ovde vide jedini spas u vojv. Đujiću, jer ga smatraju poštenim i iskrenim borcem za našu stvar. Isto ima org. dobro sprovedenu. Pljačkati i krasti ne dozvoljava o čemu su se uverili iz njegove prop. gde su imena poubijanih ljudi zbog nediscipline i raznih prekršaja. To ljudima imponira — pošten rad i samo to žele, a i zaslužuju, jer ih nepoštenje tuče već 3 1/2 god. I pored svega toga, ostali su verni našoj ideji. Isto saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi i ne vodi se trgovina sa ljudima, kao ovde. Ovo vodstvo se jako boji Đujića i gaji mržnju prema njemu zato hoće ljudima dokazati, da Đujić nema ništa odnosno samo par sto vojnika bez oružja koji kao čudo gledaju mitraljez. A isto, da su pod Nem. kao ovi ovde.“ U pokušaju da prebaci teret odgovornosti za sopstvenu kolaboraciju s okupatorom na komandanta Dinarske divizije JVuO, vojvoda Jevđević piše Mihailoviću 8. avgusta 1944. godine: „Garantujem i imam stotine dokaza da trupe Đujića u velikom delu stoje u tešnjoj vezi od mene, ali to niko ne vidi. Vi bi se začudili, kad bi vam sve ispričao kakve mi izveštaje pokazuju Nemci o svojim vezama sa našim jedinicama, naročito kod [[Uroš Drenović|Drenovića]] i ostalih, prebacujući mi da ih mi sabotiramo i podmuklo rušimo.“&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 156, reg. br. 51/1—1.&lt;/ref&gt;

I u izvještaju od 10. avgusta 1944, Jovanka Krištof je upozorila Mihailovića na činjenicu da se [[Lika|lički]] četnici pod komandom vojvode Jevđevića nalaze u [[Istra|Istri]] u službi okupatora, kao i da su pred [[Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija|nacistima]] (»broj 11«) dužni salutirati [[Rimski pozdrav|fašističkim pozdravom]]:
{{izdvojeni citat|Kolben [potpukovnik [[Karl Novak]] — prim.] se povratio 3 ov. meseca. Zgrozio se nad ovim radom. Nije mogao svega verovati kad su mu referisali oficiri i vojnici, dok nije neke stvari i na vlastite oči video. Mislim, da je dosta ako Vam kažem da stalno uzdiše i govori pri svakoj prilici: »Jadni Čiča, kako ga upropastiše, zar [[Vermaht]] i [[Gestapo]], da predstavlja Čičinu vojsku.« Prebleđuje slušajući i gledajući ovo. 3. mu referiraše četnici da su dobili naređenje da moraju svi nacistički pozdravljati. A jučer se sam uverio da ima oficira, koji profaniraju našu uniformu, te u njoj putuju iz [[Postojna|Postojne]] u Trst i daju povoda komun. za prop. Isti oficir Korać je tako i u Ab.[aciju] došao samo da je još imao natpis na rukavu i kapi »Lika« što po naređenju moraju svi u Postojni nositi. Ja sam ga napala zbog toga, a isto tako i Jovanovog brata, te su jučer svi na putu skinuli te sramotne natpise. [...] Čujem da Jovan sad ostaje kod Vas. Neka Vam ispriča kako su part.[izani] u okolici Post.[ojne] natiskali plakate o četn. banditima sa natpisom »Lika« na rukavu i kapi, koji su pljačkali selo sa br. 11 i odveli x ljudi i t.d. [...] Nadam se da će sad sigurno uspeti četnicima, da se odele od br. 11. Samo mnogi su od njih mišljenja da su ovim radom upropas[ti]li i ovde i Liku.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_21.htm Izveštaj Jovanke Krištof od 10. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stanju ličkih četnika u Istri, njihovoj saradnji sa Nemcima i ponašanju Dobrosava Jevđevića u vezi sa problemom vraćanja četnika u Liku]&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u Srbiji (1944) ===
{{main|Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|Topličko-jablanička operacija}}
[[File:Nemci predaju minobacač četnicima.jpg|thumb|Nemci predaju minobacač četnicima u Srbiji 1944.]]

{{Quote box
 | citat = „D.M.-bande dosada nisu nikad napale okupacione trupe.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1115&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001111: Izvještaj o bandama u okolini katarakti Dunava (bez datuma, približno mart 1944).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bisher haben die D.M.Banden die Besatzungstruppen noch nie angegriffen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Nemački izvještaj o četnicima u okolini katarakti Dunava od marta 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}
{{Quote box
 | citat = „Titove bande imaju se napasti i uništiti, odn. zarobiti. Pristalice D.M.-a (četnici) ne smatrati neprijateljima.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1264&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001260: Naredba 923. Landeschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ (29. Juli 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Angetroffene Titobanden sind anzugreifen und zu vernichten bzw. gefangen zu nehmen. DM—Anhänger (Cetniks) sind nicht als Feind anzusehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Naredba 923. Landesschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ od 29. jula 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}

Oko [[Nova godina|Nove godine]] po [[Julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]] 1944. dolazi do žestokih [[Bitka za Ivanjicu (januar 1944.)|borbi za Ivanjicu]]. Ovom prilikom, četnici Draže Mihailovića stupaju u borbu protiv snagâ NOVJ skupa sa Nijemcima, [[Bugari|Bugarima]] i kvislinškim formacijama (Državna i Poljska straža). 11. januara 1944, u Vrhovnu komandu JVuO stiže depeša kapetana [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]] (pseudonimi »Švarc« i »Ras-Rasa«), u kojoj se navodi: „Nemci i Bugari uz pomoć četnika ušli u Ivanjicu, a tenkovi produžili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor — Kušići. Od naših u borbi [[Vuk Kalaitović|Kalait]] i Marković. Gubici nisu još utvrđeni. Nemci danas prošli kroz [[Kosjerić]] i sutra stižu na bojište. Od komunista učestvuju u borbi muslimanska i dalmatinska brigada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; Kapetan [[Predrag Raković]] (»Kar-Kar« i »Pre-Pre«) šalje 13. januara dvije depeše kojima obavještava VK JVuO i generala Mihailovića o stanju na terenu:
{{izdvojeni citat|Primio sam sva Vaša naređenja za prikupljanje snaga za dejstvo prema Ivanjici protivu komunista. Situacija kod Ivanjice 12-I uveče: partizani su izbačeni iz Ivanjice i odbačeni prema Mučnju, a štab mi je još u Katićima. Partizani tamo imaju 1, 2 i 5 proletersku brigadu i srbijansku proletersku brigadu. Ukupno oko 3000 ljudi. Odlično naoružani sa dosta municije. Od okupatora: Nemaca vrlo malo sa 5 tenkova, a Bugara 1000. Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jače snage za borbu, jer su radi da ove partizane likvidiraju sa Bugarima, srpskom državnom stražom i da im pomognu četnici D. M. I jedna i druga strana drže se u toku 13-I pasivno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od [[Druga proleterska divizija NOVJ|Druge]] i [[Peta krajiška divizija NOVJ|Pete divizije]] NOVJ iz [[Sandžak]]a [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|prodrla u zapadnu Srbiju]],  nesuglasice između četnika i Nijemaca u Srbiji potisnute su u drugi plan. Trupe sastavljene od jedinica [[Vermaht]]a i [[Vafen-SS|SS]], korpusâ JVUO, bugarskog okupacionog korpusa, [[Srpska državna straža|SDS]], [[Srpski Doborvoljački Korpus|SDK]] i [[Ruski Zaštitni Korpus|Ruskog zaštitnog korpusa]] pod objedinjenom nemačkom komandom generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] funkcionisale su kao jedinstvena operativna grupa u [[Operacija Kamerjeger|operaciji »Kammerjäger«]]. Kod nadležne je četničke komande majora [[Neško Nedić|Neška Nedića]] bio akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. maja 1944.]&lt;/ref&gt;

Kao znak otopljavanja odnosa na liniji četnici–okupator, nakon unilateralnog raskidanja (sa njemačke strane) [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|sporazuma potpisanih]] u zimu 1943/1944. godine te organiziranja [[Operacija Treibjagd|operacije »Hajka«]] protiv [[Nikola Kalabić|Kalabićevih]] četnika, u drugoj polovini marta 1944. upriličen je sastanak komandanta Drugog ravnogorskog korpusa kapetana [[Predrag Raković|Predraga Rakovića]] sa oficirom [[Schutzstaffel|SS]]-a Biermannom, inače njemačkim zapovjednikom [[Čačak|Čačka]]. Tom prilikom je kapetan Raković garantovao „da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak ili da se sprovedu sabotažne akcije“ protiv Nijemaca, odnosno da će „na teritoriji Srbije“ iznova nastupiti primirje. U Mihailovićevo ime, četnički komandant je iskazao spremnost „za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije“, a nije čak odbacio ni mogućnost angažovanja „na drugim evropskim frontovima“.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20221206140940/https://znaci.org/00001/4_14_3_269.htm Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa]&lt;/ref&gt; U izvještaju Komandi Jugoistoka, [[obersturmführer]] Biermann navodi da Draža Mihailović od njemačke strane očekuje diskretnost u održavanju kontakata, naročito stoga što bi srpske kvislinške vlasti u JVuO mogle vidjeti konkurenciju:
{{izdvojeni citat|Kapetan Raković mi je kazao lično, takoreći u povjerenju kao prijatelju, da sve što mi je do sada rekao i sve što sam ja zapisao, on rekao po nalogu Draže Mihailovića, s kojim je imao svakodnevnu radio-vezu i od koga je dobivao stalna uputstva o predmetu prethodnih razgovora. Pritom me uvjerava da će sa strane Mihailovića, naravno, sve biti demantirano, ukoliko se o sadržaju razgovorâ ponovno dozna u [[Beograd|beogradskim]] krugovima ([[Milan Nedić|Nedić]], [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]). Sasvim je prirodno da ovi krugovi pokušavaju svim sredstvima osujetiti sporazum između njemačke okupacijske vlasti i Draže Mihailovića, jer trenutno su oni legalni predstavnici srpskog naroda te bi možda mogli strahovati za svoje pozicije. Pregovore između DM–pokreta i njemačkih vlasti ovi bi krugovi odmah iskoristili u propagandne svrhe i predstavili ih kao kraj ili slabost DM–pokreta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=281&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000268—000269.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hauptmann Rakovic sagte mit persönlich, sozusagen vetraulich zu einem Freund, dass alles, was er mir bisher gesagt und ich aufgeschrieben habe, von ihm im Auftrage von DM gesagt worden sei, mit dem er tägliche Funkverbindung habe und von dem er laufend Anweisungen für den Stoff der bisherigen Besprechungen erhalten habe. Er versichert mir gleichzeitig dass selbverstandlich von DM–Seite alles abgestritten werde, falls wieder der Inhalt der Besprechungen in Belgrader Kreisen (Nedic, Ljotic) bekannt werde. Es sei zu natürlich, dass diese Kreise mit allen Mitteln eine Verständigung zwischen der deutschen Besatzungsmacht und DM zu hintertreiben versuchen, denn sie seien ja gegenwärtig die legalen Vertreter des serbischen Volkes und müssten evtl. um ihren Posten fürchten. Verhandlungen der DM–Bewegung mit deutschen Behörden würden sofort von diesen Kreisen propagandistisch aufgeschlachtet und als Ende bezw. Schwäche der DM–Bewegung hingestellt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 25. marta 1944. o pregovorima šefa [[Sicherheitsdienst]]a u Čačku obersturmführera Biermanna sa kapetanom [[Predrag Raković|Predragom Rakovićem]], komandantom 2. ravnogorskog korpusa JVuO}}

Kapetan Predrag Raković, jedan od glavnih četničkih komandanata zaduženih za održavanje [[Saradnja četnika sa Nedićevom vladom|veze s Milanom Nedićem]] i Nijemcima, ponovo se sastaje sa Biermannom u Čačku 26. aprila.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=331&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000314.]&lt;/ref&gt; Raković je tada naveo da mu je general Mihailović povukao punomoć za obavljanje poslovâ s Nijemcima i da zbog toga na ovom sastanku ne sudjeluje kao njegov predstavnik. Očigledno da je Draža Mihailović bio sasvim upoznat sa ovim kontaktima i davao je za njih odobrenja, dok je Raković održavao kontakte i obavljao poslove s Nijemcima, iako su mu ovlaštenja bila povučena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

Ubrzo je uslijedilo potčinjavanje Rakovićevog Drugog ravnogorskog korpusa JVuO (kao i Javorskog korpusa pod komandom majora [[Radomir Cvetić|Radomira Cvetića]]) njemačkim trupama u jugozapadnoj Srbiji, što se može zaključiti iz jednog izvještaja Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka s početka aprila 1944:
{{izdvojeni citat|Cvetićevi četnici osiguravaju lijevi bok grupe Jug i izviđaju u pravcu [[Golija|Golije]] od Drinića ka sjeveru. Zadatak Rakovićeve grupe nepromijenjen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=413 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000408—000409.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cvetic–Cetniks sind zum Schutz der linken Flanke der Angriffsgruppe Süd und zur Aufklärung über das Golija–Gebirge über Dramici nach Norden vorzuführen. Auftrag für Rakovic–Cetniks bleibt unverändert.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka svim potčinjenim jedinicama za 3. april 1944. godine}}

U dnevnom izvještaju iz Komande Jugoistoka za 18. april 1944, predviđa se koji će sektor zauzeti jedinice pod Rakovićevom komandom u vrijeme izvođenja operacije »Kammerjäger«, kojom prilikom je okupator s uspjehom osujetio [[Drugi prodor NOVJ u Srbiju|drugi prodor NOVJ u Srbiju]]:
{{izdvojeni citat|Rakovićeva grupa dobila zadatak da postavi osiguranja prema jugu na sjevernoj obali Studenice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=514&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000510.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Unternehmen Kamerjägger. II. Eigene Lage: &lt;/br&gt; F/ Cetnik–Gruppe Rakovic erhielt Auftrag zur Abschirmung nach S gegen Feind auf dem nördl. Studenica–Ufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka tokom operacije Kammerjäger, 18. april 1944.}}

Iz jednog razgovora na visokom nivou (prisutni: general [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka i [[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova), održanom 11. aprila 1944. godine, može se nazrijeti koliko su okupacioni dužnosnici bili zadovoljni saradnjom sa četnicima i ostalim [[Kolaboracija|kolaboracionističkim]] snagama na [[Balkan]]u:
{{izdvojeni citat|Neubacherovo mišljenje o vrijednosti srpskih formacijâ: [[Srpska državna straža|SDS]] loša, Hipo (pomoćna policija) isto, [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]] dobar, četnici veoma različito. U Crnoj Gori se dobro tuku [[Crnogorski dobrovoljački korpus|dobrovoljci pod njemačkim vođstvom]]. Kosovski Albanci se bore s nama. Evzoni u Grčkoj nijesu za odbranu obale, ali su korisni u unutrašnjosti zemlje i sigurno neće pucati na nas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=462&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000458.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Auffassung Neubacher über den Wert der serbischen Verbände: SSW schlecht, Hipo desgleichen, SFK gut, Cetniks sehr unterschiedlich. In Montenegro schlügen sich die Freiwilligen unter deutscher Führung gut. Die Kosovoalbaner kämpfen mit uns. Evzonen in Griechenland sind nichts für Küstenverteidigung, brauchbar wohl aber im Innern des Landes, werden bestimmt nicht auf uns schiessen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Vojni zapovjednik Jugoistoka (Razgovor Felber-Neubacher, 11. april 1944.)}}

U izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera (u odjeljku naslovljenom „Stanje kod neprijatelja“), sačinjenom 22. aprila iste godine, ambivalento držanje jedinicâ JVuO prema okupatorskim vlastima smatra se glavnom karakteristikom četničkog pokreta u Srbiji:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;br /&gt; Pokret DM je podijeljen unutar sebe. Dok se neki aktivno bore na strani njemačkog Wehrmachta protiv komunista — a da nijesu odustali od temeljnih rezervi prema svakom okupatoru — manje bande DM u centralnoj i istočnoj Srbiji spremne su činiti štetu. Izvještaji koji se stalno pojavljuju o pregovorima Draže Mihailovića i Tita nijesu potvrđeni i takođe se doimaju nevjerovatnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=556 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000552.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist in sich aufgespalten. Während ein Teil aktiv an der Seite der deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten kampft – ohne dadurch die grundsätzlichen gegen jeden Okkupator vorhandenen Vorbehalte aufgegeben zu haben – treiben kleinere DM–Banden in Mittel–und Ostserbien nach wir vor ihr Unwesen. Immer wieder auftauchende Meldungen über Verhandlungen zwischen DM und Tito bestätigen sich nicht und erscheinen auch unglaubwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka o stanju u periodu od 16. marta do 15. aprila 1944. godine}}

12. aprila 1944. godine, pukovnik [[Jevrem Simić]] izdaje jednom četničkom nižem oficiru objavu o kretanju na terenu brigade kojom komanduje, kako bi ovaj mogao što efikasnije uništavati jatake i simpatizere [[Narodnooslobodilački pokret|NOP]]-a: 
{{izdvojeni citat|OBJAVA

Za G. Milića Majstorovića p.poručnika, komandanta II bataljona III leteće kosmajske brigade, koja mu se izdaje s tim da može slobodno da se kreće sam ili sa svojom vojskom po terenu koji je ugovoren sa našim saveznicima Nemcima i Bugarima i da u ime Kralja Petra II Karađorđevića oduzima svu rekviziciju i kolje sve partizanske jatake i simpatizere zbog čega će dobiti čin majora.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_115.htm Objava komandanta četničke oblasti u Srbiji od 12. aprila 1944. komandantu 2. bataljona 3. kosmajske brigade za nesmetano kretanje od okupatora i klanje simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta]&lt;/ref&gt;}}

1. maja 1944. godine, u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka, koji potpisuje načelnik štaba general [[Kurt Geitner]], navodi se cifra od nekoliko hiljada pripadnika JVuO koji pomažu okupatoru u zaustavljanju ofenzive NOVJ:
{{izdvojeni citat|Srbija — Stanje u sopstvenim redovima: &lt;/br&gt; Borbena grupa Weyel: 500. SS padobranski lovački bataljon, sa otprilike 1.000 četnika, odbacio je neprijatelja kod [[Seča Reka|Seče Reke]] (6 km zap. od [[Kosjerić]]a) i sa manjom borbenom grupom vrši napad na neprijatelja kod Varde. Izbrojano 10 mrtvih neprijatelja; vjerovatni veći gubici. [...] &lt;/br&gt; Četnici su raspoređeni duž linije [[Požega]]—Kosjerić—[[Ražana]]—[[Povlen]], sa ukupnom jačinom od približno 5.000 ljudi. Pojedine grupe su poslale oficire za vezu. Draža Mihailović, koji je preuzeo jedinstveno zapovjedništvo, namjerava uspostaviti radio-vezu s njemačkom komandom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=673&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000669—000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. Eigene Lage. &lt;/br&gt; B. Kampfgruppe Weyel. Fg.Abt. 696 bis Kostojevici an Straße 4 OSO Rogacica durchgestossen. SS–Fallschirmjäger–Btl. hat mit etwa 1000 Cetniks Feind bei Sjecareka [sic!] (6 W Kosjerici) geworfen und steht mit einer schwächeren Kampfgruppe im Angriff gegen Feind bei Varda. 10 gezählte Feindtote, weitere Feindverluste wahrscheinlich. &lt;/br&gt; F. Cetniks stehen im allg. Linie Pozega–Kosjerici–Razana–Povlen in Gesamtstärke ca. 5000 Mann. Einzelen Gruppen haben V.Offz. abgestellt. DM., der Gesamtführung übernommen hat, will Funkverbindung zu deutschem Kommando herstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U monografiji “Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941—1945” [[Jozo Tomašević]] zaključuje: „Ne mogu ipak dati nikakvu potvrdu toj slutnji da je Mihailović održavao direktnu radio-vezu s Nijemcima, a uzimajući u obzir njegov način ponašanja u cijelom ratu, malo je vjerojatno da jest.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; Međutim, Hermann Neubacher svjedoči u memoarima kako je, makar tokom nekoliko dana u zimu [[1945]], održavao izravnu radio-vezu s Mihailovićevim štabom.&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005, str. 161—162.&lt;/ref&gt;

U ratnom dnevniku Vojnog zapovjednika Jugoistoka od 2. maja 1944, sa pohvalom se ističe kooperacija onih snagâ JVuO u zapadnoj Srbiji koje sačinjavaju taktički sklop pod komandom majora [[Ericha Weyela]]:
{{izdvojeni citat|Borbena grupa Weyel: SS padobranski lovački bataljon, zajedno sa četnicima, razbio [[Peta krajiška divizija|Petu diviziju]] kod Varde. Veliki neprijateljski gubici. Četnici su postrijeljali sve zarobljenike. Brojke će biti objavljene naknadno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=677&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000673.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgruppe Weyel. SS–Fallschirmjägger–Btl. hat mit Cetniks bei Varda Tross[?] der 5.Div. zerschlagen. Hohe blutige Feindverluste. Cetniks haben sämtl. Gefangene erschossen. Zahlen werden nachgemeldet.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvodu iz ratnog dnevnika generala Hansa-Gustava Felbera za 3. maj 1944. godine, navodi se da je načelnik štaba Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka general Kurt Geitner išao u posjetu njemačkim trupama na ratištu u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]]:
{{izdvojeni citat|(3.5.44) 6,00: Putovanje do Parišta [svakako je riječ o [[Donje Vardište|Vardištu]] — prim.] zbog razgovora sa majorom Weyelom i nekim četničkim vođama o formiranju zajedničkog štaba za borbu protiv komunista. Povratak za Beograd 3. maja u 15 časova.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=807&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000803.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.5.44 6.oo Uhr Fahrt nach Pariste zur Besprechung mit Major Weyel und einigen Cetnik–Führern über Bildung eines gemeinsamen Stabes zur Bekämpfung der Kommunisten. Rückkehr nach Belgrad am 3.5., nachmittags 15.oo Uhr.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, 3. maj 1944. godine}}

Kolike je razmjere poprimila kolaboracija četnikâ Draže Mihailovića sa njemačkim Wehrmachtom i srpskim kvislinškim jedinicama u proljeće 1944. godine, postaje očigledno i iz navodâ u izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja, u kom su snage JVuO ubrojane u vlastite formacije:
{{izdvojeni citat|
I. Sopstvene snage

A) Grupa “Holman”

696. bat. feldžand. krenuo je jutros sa četnicima u napad duž puta Nova Varoš — Ljubiš. 11/4. p. “Brand.” na maršu Sjenica — Maskova. Komandno mesto grupe “Holman” — Nova Varoš. I I/4. p. “Brand.” na maršu Užice — Ivanjica — Maskova.

B) Grupa “Vajel”

Napad Severne četničke grupe na jakog neprijatelja jugoistočno od Rožanstva nije uspeo uprkos visokih gubitaka i na strani četnika i na strani neprijatelja, pa će jutros biti ponovljen sa I/“Brand.”. Podređeni 1. bataljon 63. puka u obezbeđenju na visovima između Čajetine i Rožanstva.

C) 24. bug. div.

I I /64. nije uspeo u noći 11/12. 5. da kod Mokre Gore spreči neprijateljske zaštitnice da izmaknu ka jugu. Danas je sa 1/1. srp. puka i 1.000 četnika počelo čišćenje prostora Semegnjevo — Čajetina. 8. bataljon teških mitraljeza na maršu Požega — Arilje. 11/63. biće naknadno privučen.

D) Grupa “Tatalović”

Srpski dobrovoljački korpus uključio se kod Ljubovije u borbe na hrvatskoj obali Drine i prihvatio četnike koji su se povlačili. Kod Rogačice 4 prebeglice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o borbama sa 2. i 5. NOU divizijom na komunikaciji Užice — Višegrad]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000732—000733.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. II. Eigene Lage. &lt;/br&gt; A) Gruppe Hollmann. Fg.Abt.696 heute morgen mit Cetniks zum Angriff entlang Str. Nova Varos–Ljubis angetreten. II./4.Brdbg. auf Marsch Sjenica–Maskovo. Gefechtsstand Gruppe Hollmann Nova Varos. III./4.Brdbg. auf Marsch Uzice–Ivanjica–Maskovo. &lt;/br&gt; B) Gruppe Weyel. Angriff nördl. Cetnik–Gruppe gegen starken Feind SO Rozanstvo drang bei hohen Cetnik–u. Feindverlusten nicht durch und wird seit heute morgen mit I./Brdbg. wiederholt. Unterstelltes I./63 sichert auf Höhen zwischen Cajetina u. Rozanstvo. &lt;/br&gt; C) 24.bulg.Div. III./64 konnte in der Nacht 11./12.5. bei Mokra Gora Ausweichen feindl. Nachhuten nach S nicht verhindern und tritt heute mit I./Serb.Rgt.1 u. 1000 Cetniks zur Säuberung des Raumes Semegnjevo–Cajetina an. 8.sMG.Btl. auf Marsch Pozega–Arilje. II./63 wird nachgezogen. &lt;/br&gt; D) Gruppe Tatalovic. Bei Ljubovija griff SFK in Kämpfe auf kroat.Drina–Ufer ein u. nahm ausweichende Cetniks auf. Bei Rogacica 4 Überläufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U istom izvještaju je prenijeta i sljedeća informacija: 
{{izdvojeni citat|Prema pouzdanom izvoru, četnički komandant [[Dragoslav Račić|Račić]], koji je učestvovao u borbi protiv Grupe “[[Milutin Morača|Morača]]” u [[Valjevo|valjevskom]] kraju, zatražio je da se vrati u svoje dotadašnje operacijsko područje, jer ne želi više da se „prlja“ saradnjom sa okupatorom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000732.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach s.Qu. hat Cetnikführer Racic, der im Kampf gegen Gruppe Moraca im Raume Valjevo beteiligt war, die Rückkehr in sein bisheriges Einsatzgebiet beantragt, da er sich durch Zusammenarbeit mit der Okkupator nicht länger &quot;beschmutzen&quot; wolle.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Istog dana, u izvještaju koji je poslao Glavnom komandantu Jugoistoka feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|von Weichsu]], general Felber zapaža kako formiranje ''Borbene grupe Weyel'' označava novu etapu u četničko-njemačkim odnosima s ciljem saradnje u borbi protiv NOVJ, koja u tom obimu nije bila izvodiva u prethodnom periodu: 
{{izdvojeni citat|Utisak o upotrebljivosti pojedinih potčinjenih narodâ i jedinicâ: [...] Četnici uvjeravaju da će se uzdržati od bilo kakvog neprijateljstva prema njemačkim trupama i da će učestvovati u borbi protiv komunista do konačne pobjede. U operacijama četničke jedinice predvodi [[Neško Nedić]], a s njemačke strane major Weyel. Razgovori na bojnom polju pokazuju da su četničke vođe poput Kalabića i Rakovića spremne sarađivati sa Nijemcima. Kod ljudstva preovlađuje prijateljski pristup, uz samo nekoliko neprijateljskih lica. Naoružanje im je skromno; manjak mitraljeza. Situacija sa zalihama municije, kao i dosad, nejasna.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=727&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000723—000724.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Eindruck über die Brauchbarkeit der einzelnen unterstellten Nationen und Verbände: &lt;/br&gt; f) Cetniks versichern jede Feindseligkeit mit deutschen Truppen auszugeben und sich am Kampf gegen die Kommunisten bis zum Endsieg zu beteiligen. Leitung der Cetnik–Verbände durch Nesko Neditsch, deutscherseits durch Major Weyel. Besprechungen auf dem Gefechtsfeld zeigen, daß die Führer der Cetniks wie Kalabic und Rakovic gewillt sind, mit den Deutschen zusammenzuarbeiten. Unter den Leuten vielfach freundliches Entgegenkommen, nur zum Teil feindselige Gesichter. Ausrüstung mit Waffen mäßig, wenig Maschinenwaffen. Über Munitionslage nach wie vor Unklarheit.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Raport generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|Maximilianu von Weichsu]] od 13. maja 1944. godine}}

Draža Mihailović je imenovao [[Milorad Mitić|Milorada Mitića]] za oficira za vezu između svojih jedinica i njemačke komande, kako bi saradnja četničkih komandanata sa okupatorom dobila organizovaniju formu. General Mihailović je preko kapetana Mitića dostavljao svoje zahtjeve njemačkoj komandi koja je snabdijevala municijom i hranom njegove jedinice, angažovane u borbi protiv NOVJ. Mitić je o situaciji na frontovima, o svome radu i o količini pomoći primljenoj od okupatora gotovo svakodnevno izvještavao generala Mihailovića. U depeši od 28. marta 1944, između ostalog, kapetan Mitić piše:

{{izdvojeni citat|O nekoj akciji Bugara ili Br. 11 (šifra koja označava Njemce — nap.) protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora. Doručak i večera su uvek u garnizonu. Ako se hoće uništenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Možemo da računamo na pomoć uzduž komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne može mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno bačene masovne snage i lično da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inače [[Peko Dapčević|Peko]] ode u Toplicu i dalje... Moral kod naših ljudi u reonima gde su prošli komunisti je mnogo opao. Sve veća sumnja u snagu naših i Br. 11 i sve veći respekt prema crvenima... Pred svim ovim mi ne možemo da zatvorimo oči. Ovoga puta opasnost je stvarno velika, skoro ogromna...&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, S—X—57/2.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_62.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje KORPUSI DRAŽE MIHAILOVIĆA POLAŽU ISPIT PRED OKUPATOROM U SRBIJI]&lt;/ref&gt;}}

18. aprila 1944. godine, glavni inspektor Vrhovne komande JVuO pukovnik Jevrem Simić izvještava generala Mihailovića da se kapetan [[Zvonimir Vučković]], komandant Prvog ravnogorskog korpusa, nalazi pod izravnom komandom njemačkih oficira:

{{izdvojeni citat|Zvonkov odred pod komandom poručnika Nenadića zajedno sa Nemcima je u Negbini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_120.htm Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije]&lt;/ref&gt;}}

U telegramu od 20. IV 1944. pukovnik Simić piše generalu Mihailoviću:

{{izdvojeni citat|Vučković sa 130 odabranih četnika stavio se pod komandu nemačkog poručnika Kerpera i nalazi se južno od Jasenova na Beloj Glavi.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 277, registarski broj 4/1—56.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 99—100.&lt;/ref&gt;}}

Istog dana kada je došlo do formiranja ''Borbene grupe Weyel'' (28. april 1944), u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka zapisano je:
{{izdvojeni citat|Srbija — I. Stanje kod neprijatelja: &lt;/br&gt; A) Divizijska grupa “Morača” nalazi se sa istočnom kolonom u oblasti južno od Kosjerića u borbi sa vlastitim snagama i četnicima, koji su, navodno, bili lično vođeni od strane DM-a.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000628.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Tagesmeldung von 28.4.1944. &lt;/br&gt; Serbien. &lt;/br&gt; I. Feindlage. &lt;/br&gt; A) Div.Gruppe Moraca steht mit O–Kollone im Raum S Kosjerici im Kampf mit eigenen Kräften u. Cetniks, die von DM angeblich persönlich geführt werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. godine generalu Mihailoviću, kapetan [[Neško Nedić]] piše o uspostavljanju fronta prema snagama NOVJ u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], odnosno da je stvoren jedinstveni borbeni sklop koji sačinjavaju četnici, [[Srpski dobrovoljački korpus|srpski dobrovoljci]] i njemačke okupacione trupe:
{{izdvojeni citat|Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci—Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa—Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi—Ražana. Na prostoru Ražana—Kosjerić ima jedan bataljon Nemaca. Brigada Negovanova kao rezerva drži Divčibare. Rakovićev korpus u Kosjeriću sa ofanzivnom ulogom. Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci—Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar, a tada uništi prva, druga a potom peta divizija. U ovom cilju front ostaje prema drugoj diviziji danas u odbrani dok na ovu diviziju sa zapada napadaju jedan bataljon Nemaca i tri bataljona ljotićevaca a mi je dočekujemo. Prema petoj diviziji preduzima se napad danas sa angažovanjem.&lt;ref&gt;AVII, Ča, kut. 276, reg. br. 2/1—11.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 100.&lt;/ref&gt;}}

U prvoj polovini maja 1944. godine, Vrhovna komanda JVuO je javljala o zajedničkim borbama četnikâ i Nijemaca širom okupirane Jugoslavije: „Naši i nemački delovi zatvorili put [[Užice]] — [[Kokin Brod]]. Isto tako zatvorena i [[Lim (rijeka)|Limska dolina]]. Od strane Nemaca i naših 2. maja počela ofanziva od [[Podgorica|Podgorice]]. Komunisti u oblasti [[Bijelo Polje|Bijelog Polja]]. Nemci u [[Šavnik]]u, [[Žabljak]]u i [[Brodarevo|Brodarevu]]. U [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] šesnaesta, sedamnaesta i tridesetšesta komunistička divizija pri uništenju od dve nemačke divizije.“ General Mihailović je naređivao i majoru Dragiši Rakiću (pseudonim »Gis-Gis«), komandantu Vojvodine JVuO, da pokuša dobiti municiju od okupatora, koristeći se pritom i srpskim kvislinškim strukturama, budući da je [[Banat]] formalno bio dijelom [[Vojna uprava u Srbiji|Nedićeve Srbije]]: „Postarajte se za nabavku municije kako ste predvideli. Iskoristite raspoloženje Nemaca u Banatu za jačanje naše organizacije. Isto tako iskoristite i Nacionalnu službu rada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;

11. maja 1944, general Mihailović (pseudonim »Hans«) piše da je naredio »Viktoru« (major [[Mladen Mladenović]], komandant Čegarskog korpusa JVuO), »Hermanu« (potpukovnik [[Radoslav Đurić]], komandant Južne Srbije JVuO), »Orelu« (potpukovnik [[Dragutin Keserović]], komandant Rasinsko-topličkog korpusa JVuO) i »Minču« (major [[Branivoj Petrović]], komandant Deligradskog korpusa JVuO) da „iskoriste akciju“ okupatora protiv snaga NOVJ u [[Južna Srbija|južnoj Srbiji]], kao i da „na pogodan način“ nabave naoružanje i municiju:
{{izdvojeni citat|Po podacima od Viktora, Hermana i Georgija [potpukovnik Milutin Radojević, delegat VK JVuO za područje Jablanice i Toplice — prim.] jedna nemačka divizija jačine oko 15.000 nalazi se u [[Kuršumlija|Kuršumliji]], [[Prokuplje|Prokuplju]], [[Žitorađa|Žitorađi]], [[Pukovac|Pukovcu]] i [[Leskovac|Leskovcu]]. Ima 70 tenkova. Pripremaju se za akciju protiv komunista. [[Gestapo]]vci iz [[Niš]]a traže Viktora i nude oružje i municiju i da ne diraju naše. Keserović 8 i 9 napadao na komuniste u okolini [[Ribarska Banja|Ribarske Banje]] sa [[Jastrebac|Jastrepca]] i od sela Zdravinja. Crveni dobili pojačanje i Orel se povukao na polazni položaj [[Zdravinje]] — [[Veliki Šiljegovac]]. Orel se sprema za ponovni napad. Naredio sam: Viktoru: Da Knjaževački korpus uputi Orelu za akciju na Jastrepcu i Moravskom srezu, ako ga već nije uputio. Sa ostalim snagama da zatvori prelaze na [[Morava|Moravi]] od Niša do Leskovca. Da iskoristi na pogodan način ponudu oružja i municije, jer sada moramo tući komuniste i treba iskoristiti nemačku akciju. 2. — Hermanu: Treba iskoristiti akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice. Da prikupi svoje snage u Jablanici i da dejstvuje najpogodnijim pravcem protivu komunista imajući u vidu akciju Nemaca. Na pogodan način da dođe do municije. 3. — Orelu: Da iskoristi akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice i da mu se stavlja pod komandu Knjaževački i Deligradski korpus. Na pogodan način da dođe do municije. 4. — Minču: Da odmah pomogne Orela u akciji na Jastrepcu i Moravskom srezu kako je već naređeno i da je pod komandom Orela.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

12. maja 1944, Draža Mihailović obavještava potpukovnika [[Zaharije Ostojić|Zaharija Ostojića]] (pseudonim »Sto-Sto«) sljedeće: „2 i 5 divizija su sada u srezu Zlatiborskom. Napadi se vrše sa svih strana.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt; Napad su vršile njemačke i bugarske trupe, zajedno sa ljotićevcima i četnicima. U depešama&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 2/1—28.&lt;/ref&gt; koje je komandant Cersko-majevičke grupe korpusa major [[Dragoslav Račić]] poslao Mihailoviću prethodnog dana o saradnji četnika i Njemaca, između ostalog, stoji: 
{{izdvojeni citat|Saznajem da su [[Užice]] pune Jankovićevih [Milutin — prim.] četnika i da [[Predrag Raković|Raković]], [[Neško Nedić|Neško]], Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedem samo štabnu akciju u [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] i [[Srem]]u. Neko od nas mora ostati čist.}}

U proljeće 1944. godine, prilikom njemačke kontraofanzive protiv partizana u jugozapadnoj Srbiji u kojoj su učestvovale i značajne četničke snage, zabilježena je i fotografija komandanta 1. ravnogorskog korpusa JVuO sa njemačkim oficirom, vjerovatno iz Wehrmachtove divizije
[[Brandenburger|''Brandenburg'']].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt;
[[Datoteka:Zvonimir_Vuckovic_i_Nemci.jpg|minijatura|Kapetan [[Zvonimir Vučković]] (desno), komandant 1. ravnogorskog korpusa JVuO, pozira sa njemačkim oficirom tokom [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|partizanskog prodora u Srbiju]] (april/maj 1944. godine)]]

General [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka, 16. maja 1944. godine podvlači svojim potčinjenim: „'''Pokret DM bio je i ostaje neprijateljski.'''”&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=758&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000754.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist und bleibt Feind.&quot;}})&lt;/ref&gt; Felber podsjeća kako četnička saradnja u borbi protiv »crvenih« proističe samo iz činjenice da su komunisti njihov neprijatelj br. 1, ali neprijatelj br. 2 i dalje ostaje okupaciona sila. General Felber stoga preporučuje da se »borba protiv partizanskih bandi« oprezno nastavi voditi skupa s jedinicama generala Mihailovića:

{{izdvojeni citat|Četničke grupe koje se nalaze u borbi protiv komunista, ne treba nikako ometati niti ih napadati, već ih podupirati u borbi. Saradnja s četnicima u borbi protiv komunista, uz najštedljiviju isporuku municije i pod nadzorom okupacione sile, može biti samo lokalna i radi akutne borbe protiv partizanskih bandi. U tom slučaju potrebno je isporučivati i sanitetski materijal i negovati ranjenike.

Za svaku isporuku potrebno je odobrenje Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka.

Preporučujemo da se u svim prilikama obraća nesmanjena pažnja pokretu DM i njegovim postupcima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=759&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000755.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikgruppen, die sich im Kampf mit Ko. befinden, sind dagegen nicht zu hindern und nicht anzugreifen, sondern in ihrem Kampf zu fördern. Ein Zusammengehen mit Cetniks im Kampf gegen die Ko. unter sparsamter Lieferung von Munition unter Aufsicht der Besatzungsmacht darf nur örtlich und nur zum Zwecke des akuten Kampfes gegen die Partisanenbanden erfolgen. In diesem Falle ist auch Lieferung von Sanitätsmaterial und Pflege der Verwundeten erforderlich. Munitionslieferung bedarf in jedem Falle der Zustimmung des Mil.Befh. Südost. Ungeschwächte Aufmerksamkeit gegenüber der DM–Bewegung und deren Maßnahmen ist nach wie vor überall geboten.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_272.htm Informacije Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 16. maja 1944. potčinjenim komandama i štabovima o držanju prema četnicima]&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka će, takođe, u mjesečnom izvještaju iz druge polovine maja 1944. konstatovati rastrzanost Mihailovićevog pokreta između osnovnog antiokupatorskog usmjerenja i saradnje s njim u antikomunističkom frontu, kao i strah od gubitka [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] podrške i naklonosti najširih slojeva stanovništva okupirane Srbije, s obzirom na to da je kolaboraciju bilo gotovo nemoguće sakriti:
{{izdvojeni citat|II. Situacija kod neprijatelja &lt;/br&gt; a) Srbija &lt;/br&gt; Uprkos saradnji između jakih četničkih jedinica i nemačkog Vermahta — koju je odobrio sam DM — radi borbe protiv nadirućih Titovih snagâ, pokret DM je u svom stavu ostao suštinski neprijateljski nastrojen. Popuštanje pritiska od strane crvenih odmah je dovelo do pojačane aktivnosti usmerene protiv okupatorskih snaga i SDK-a. Tvrdnje područnih komandanata — da je većinu napada podstakao neodgovoran starešinski kadar nižeg ranga — tek treba dokazati. Psihološka osnova za ovu obnovljenu aktivnost može se pronaći u želji da se povrati politički ugled, koji je praktično izgubljen u očima Saveznika, a navodno i u očima srpskog naroda, usled iznuđene saradnje sa nemačkim Vermahtom. U tom smislu, ovi nacionalistički aktivisti su nesumnjivo u suprotnosti sa opštim javnim mnjenjem, koje bi pozdravilo nagodbu između okupacione sile, srpske vlade i pokreta DM.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=784&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000780.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;II. Feindlage. &lt;/br&gt; a) Serbien &lt;/br&gt; Die DM–Bewegung ist trotz der von DM gebilligsten Zusammenarbeit starker Cetnik–Verbände mit der deutschen Wehrmacht im Kampf gegen die eingebrochenen Tito–Kräfte in ihrem grundsätzlichen Haltung unverändert Feind geblieben. Dass Nachlassen des roten Drucks hat auch sofort eine verschärfte Aktivität gegenüber der Besatzungsmacht und dem SFK zur Folge gehabt. Es muss sich die Behauptung der Gebietsführer, dass die Mehrzahl der Überfalle durch unverantwortliche Unterführer hervorgerufen ist, erst noch beweisen. Der psychologische Grund für die neuerliche Aktivität könnte darin gefunden werden, das durch die notgedrungene Zusammenarbeit mit der deutschen Wehrmacht vor den Allierten tatsächlich und vor dem serbischen Volke vermeintlich verlorengegangene politische Prestige wiederzugewinnen. Damit stehen diese nationalen Aktivisten zweifellos im Gegensatz zur allgemeinen Volksmeinung, die einen Ausgleich zwischen der Besatzungsmacht, der serbischen Regierung und der DM–Bewegung begrüssen wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj Komande Jugoistoka za period od 16.4 do 15.5.44. (23. maj 1944. godine)}}

U zapisniku generala Felbera s kraja maja 1944, apostofira se korištenje Mihailovićevih četnika i Ljotićevih dobrovoljaca za odbranu jugozapadne granice okupirane Srbije od partizanskog prodora:
{{izdvojeni citat|Predviđeno je da se veći dio četnikâ Draže Mihailovića pošalje kući, da se najpouzdaniji koriste kao izviđači na granici, i da se dobrovoljci (SDK), poslije apsolutno neophodnog odmora i osvježenja, kasnije iskoriste kao graničari.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=817&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000813.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es ist beabsichtigt, von den DM–Cetniks einen größeren Teil nach Hause zu schicken, die Zuverlässigsten als Aufklärer an der Grenze zu verwenden, und später das SFK nach einer unbedingt notwendigen Ruhepause und Auffrischung als Grenzschutz einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zapisnik o putovanju za Niš i Sofiju 25-28.05.1944.}}

General [[Edmund Glaise von Horstenau]], vršio je od 15. juna do 25. juna 1944. dužnost komandanta Jugoistoka, zamjenjujući generala Hansa Felbera, koji se po službenom zadatku nalazio u Njemačkoj. Opisujući u svom ratnom dnevniku stanje u Srbiji, tj. odnose između njemačkih i bugarskih okupacionih trupa, s jedne, kao i četnika i kvislinga, s druge strane, Horstenau navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|'''Nemci gotovo da nemaju svojih trupa u Srbiji'''. Postoji samo nekoliko policijskih jedinica. Najveći deo Srbije nalazi se pod kontrolom bugarskog okupacionog korpusa. Bugarskih vojnika nema samo u severozapadnom delu Srbije i Banata. No, bugarske trupe u Srbiji jesu najlošije bugarske jedinice. Tek što sam na kratko vreme preuzeo Vrhovnu komandu u Beogradu, dve bugarske čete, zajedno sa svojim oficirima, prebegle su partizanima kod Leskovca. Jedine trupe na koje je čovek mogao da se osloni u borbi protiv partizana bili su srpski dobrovoljci, a donekle i ruski. Upotrebljivi za borbu protiv partizana bili su i ljudi Draže Mihailovića. Vezu sa njim za mene je održavao jedan nemački major [Erich Weyel], nosilac odlikovanja „viteškog krsta“.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 508.&lt;/ref&gt;}}

U vrijeme izvođenja [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Trumpf«]], u kojoj se [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pridružila njemačkim trupama u borbi protiv partizana, došlo je 14. jula 1944. u [[Kruševac|Kruševcu]] do sastanka vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera sa kapetanom [[Neško Nedić|Neškom Nedićem]], načelnikom štaba ove četničke formacije. Tom prilikom, Nedić je istaknuo da su „četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali“, ponudivši svoje usluge u „borbi protiv komunizma“. General Felber je ocijenio da je riječ „o potpuno ozbiljnoj ponudi četnika koju treba prihvatiti“, s čim se složio i major Erich Weyel, oficir za vezu kod kapetana Nedića:
{{izdvojeni citat|Neško Nedić je sada načelnik štaba četničke grupe koja se sa nama bori u akciji »Trumpf« i čija se jačina može proceniti na oko 10.000 ljudi. [...] Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačke oružane snage, ''kojima će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja''. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio. Na drugoj strani, Nedić je molio ponovnu pomoć u vidu ''isporuke municije i naoružanja, a naročito teškog naoružanja''. Četnici su spremni da daju svaku garanciju da će se isporučeno naoružanje i municija upotrebiti samo protiv komunizma. [...] Neško Nedić je još jednom molio za poverenje ne samo ovdašnjih nemačkih komandi nego i čitavog nemačkog naroda, kao i za priznanje srpskog naroda kao najvećeg neprijatelja komunizma na Balkanu. ''Kao dokaz svog unutarnjeg raspoloženja ponudio je da se lično dalje bori na [[Istočni front|istočnom frontu]] posle čišćenja Srbije od komunizma'' i siguran je da bi to, slično njemu, učinio i jedan veliki broj četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_93.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 15. jula 1944. Komandi Grupe armija »F« o razgovoru vođenom 14. jula 1944. u Kruševcu, sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=734&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frames no. 000725—000726.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nesko Nedić ist z.Zt. Chef des Stabes der beim Unternehmen &quot;Trumpf&quot; mit uns kämpfenden Cetnikgruppe, deren Stärke auf etwa 10 000 Mann zu schätzen ist. &lt;/br&gt; Da sie im Kampf gegen den Kommunismus alleine zu schwach seien, sähen sie ein, dass sie Anlehnung an die deutsche Wehrmacht suchen müssten, der sie sich voller Vertrauen bedingungslos unterstellten. Sie seien bereit, gegen den Kommunismus zu kämpfen überall da, wo ich sie hinstellen würde. Auf der anderen Seite erbat Nedić erneut Unterstützung durch Lieferung von Munition und Waffen, insbesondere schweren Waffen. Die Cetniks seien bereit, jegliche Garantie zu bieten, dass das Gelieferte nur gegen den Kommunismus verwendet würde. &lt;/br&gt; Nesko Nedić bat nochmals um Vertrauen nicht nur der hiesigen deutschen Stellen, sondern des ganzen deutschen Volkes und um Anerkennung des serbischen Volkes als stärksten Feind des Kommunismus auf dem Balkan. Als Beweis seiner inneren Haltung bot er sich an, nach Säuberung Serbiens vom Kommunismus für seine Person an der Ostfront weiterzukämpfen, und er sei sicher, dass auch eine grosse Anzahl Cetniks es ihm gleich tun würde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka Komandi Grupe armija »F« od 15. jula 1944. godine}}

Major Weyel je još od kraja aprila 1944. godine tijesno surađivao s kapetanom Neškom Nedićem (general Kurt von Geitner je 28. IV zabilježio da je formirana „nova Borbena grupa major[a] Vajel[a]“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000628—000629.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Neue Kampfgruppe Major Weyel.&quot;}})&lt;/ref&gt;) u koordiniranju njemačko-četničkih operacija protiv partizana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; U izvodu iz ratnog dnevnika Armijske grupe »F« za 18. jul 1944.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=978&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000837.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Major v.Geitner unterrichtet Oberst i.G. Selmayr über neue Lage in Serbien: Am 17.7. eröffneten rote Kräfte südl. Korsumlja [sic!] (S–Serbien) Angriff gegen Cetnikverband. unter Major Weyel. Cetnik zum Ausweichen in NW–Richtung gezwungen. Zielsetzung der Kommunisten wahrscheinlich lokale Verschiebung einer Division, da für Offensive Richtung Ibartal, vorherige Versammlung stärkerer Kräfte notwendig gewesen wäre. Abwehr nur durch Cetnik, nach Ibartal ein weiteres Russenbtl. als Sicherheitskoeffizient unter Schwächung der neu aufgebauten Drinaverteidigung verschoben.&quot;}})&lt;/ref&gt; navedeno je da je ovo savezništvo, makar taktičko, još uvijek na snazi:
{{izdvojeni citat|''General fon Gajtner obaveštava generalštabnog pukovnika Zelmajera o novoj situaciji u Srbiji'': &lt;/br&gt; Dana 17. 7. crvene snage otpočele su napad južno od Kuršumlije (južni deo Srbije) na četničke jedinice pod komandom majora Vajela. Četnici su bili prinuđeni da se povuku u pravcu severozapada. Cilj komunista je verovatno lokalno pomeranje jedne divizije, pošto bi za ofanzivu u pravcu Ibarske doline bilo potrebno prethodno prikupljanje jačih snaga. Odbrana počiva samo na četnicima, a upućen je još jedan bataljon Rusa kao koeficijent sigurnosti, uz slabljenje organizovane odbrane na Drini.}}

U dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 26. jul 1944. godine, četničkim se jedinicama odaje priznanje za krupne usluge koje su u vrijeme [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Kehraus«]] učinili okupatoru defanzivnim dejstvima pri zadržavanju glavnine snagâ NOVJ:
{{izdvojeni citat|''Srbija: Operacija »Kehraus«'' [Čistka]: &lt;/br&gt; Očigledno da je glavnina neprijateljskih snaga snažno potučena i kao takva povukla se preko srpsko-albanske demarkacione linije. Dodir sa neprijateljem održava se samo sa zaštitnicama. Operacija je time završena, naknadno čišćenje se produžava borbenim grupama koje učestvuju. Mada se u toku operacije nije uspelo u razbijanju glavnine neprijateljskih snaga, ipak je pošlo za rukom, naročito masovnom upotrebom četnika, da se osujeti namera neprijatelja da prodre u pravcu Ibra. U prostoru Sokobanje, pod pritiskom naših i četničkih snaga, delovi bandi prešli su, pod borbom sa jedinicama iz pripravnosti za zaštitu železnice, prugu Zaječar — Knjaževac u pravcu bugarske granice, dok je glavnina, uz velike gubitke u borbama sa četnicima, prodrla u prostor Aleksinca. Od 23. 7. četničke grupe su prodrle preko Save u Srem i tamo se od tog vremena nalaze u borbi sa komunistima. U ostalim delovima Srbije lokalna delatnost bandi, dok se u Banatu vrše neprekidne sabotaže u žetvi.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=204&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289457—6289458.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;SERBIEN: ”KEHRAUS” MASSE FD–KRAEFTE ANSCHEIN. STARK ANGESCHLAGEN, UEBER SERB–ALB. DEMARKATIONSLINIE AUSGEWICHEN. FD–BERUEHRUNG NUR NOCH MIT NACHHUTEN. UNTERNEHMEN DAMIT ABGESCHLOSSEN, NACHSAEUBERUNG DURCH BETEILIGTE KGRN. FORTGESETZT. WENN ES IM VERLAUF DES UNTERNEHMENS NICHT GELANG MASSE FD–KRAEFTE ZU SCHLAGEN, SO IST ES DOCH, INSBESOND. DURCH MASSENEINSATZ DER CETNIKS GELUNGEN, FD–ABSICHT, IN RICHTUNG IBAR VORZUSTOSSEN, ZU VEREITELN. UNTER DRUCK EIG. UND CETNIK  KRAEFTE BANDEN RAUM SOKOBANJA MIT TLN. UNTER KAMPF MIT ALARMEINHEITEN BAHNLINIE ZAJEZAR KNJAZEVAC RICHTUNG BULGAR GRENZE UEBERSCHRITTEN, MIT MASSE UNTER VERLUSTREICHEN KAEMPFEN MIT CETNIKS BIS IN RAUM ALEKSINAC VORGEDRUNGEN. SEIT 23.7. CETNIKS–GRUPPEN UEBER SAVE NACH SYRMIEN VORGEDRUNGEN UND DORT SEITDEM IM KAMPF MIT KOMM. IM UEBRIGEN SERBIEN OERTL. BANDENTAETIGKEIT, BANAT ANHALTENDE ERNSTSABOTAGE.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (26. VII 1944)}}

Nakon dva dana, poslat je iz Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Wehrmachta sljedeći dopis:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;/br&gt; Završni izvještaj [o operaciji] „Kehraus“: Uz približno 70 sopstvenih mrtvih iz svih borbenih grupa koje su učestvovale (uključujući četnike), izbrojano 363 mrtva neprijatelja, 464 zarobljenika i dezertera.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000242.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: &lt;/br&gt; Abschlussmeldung &quot;Kehraus&quot;: Bei etwa 70 eig. Toten aller beteiligten Kgrn. (einschl. Cetniks) 363. gez. Fd.–Tote, 464 Gefangene und Überläufer.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (28. VII 1944)}}

27. jula 1944, centrali u Berlinu javljali su iz komande Grupe armija »F«: „Srbija: Glavnina snažno potučenih neprijateljskih snaga u operaciji »Keraus«, koja se povukla ka jugu, ponovo je, posle neuspelog pokušaja da se povuče u oblast Albanije, napadnuta od strane Borbene grupe »Dizener« i četnika u prostoru jugoistočno od [[Medveđa|Medveđe]]. Gubici neprijatelja u akciji »Keraus« na dan 24. i 25. 7.: 29 mrtvih, 302 zarobljena, 8 mitraljeza, 2 minobacača i preko 200 pušaka.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=210&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289463.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|3.) SERBIEN &lt;/br&gt; MASSE DER BEI ”KEHRAUS” STARK ANGESCHLAGENEN UND NACH S AUSGEWICHENEN FD.– KRAEFTE NACH MISSLUNGEN VERSUCH IN ALBAN. GEBIET AUSZUWEICHEN, IM RAUM SO MEDVEDJA DURCH. KGR. DIESENER UND CETNIKS ERNEUT ANGEGRIFFEN. FEINDVERLUSTE &quot;KEHRAUS&quot; AM 24. U. 25.7.: 29 GEZ. TOTE, 302 GEFANGENE, 8 M. G., 2 GR. W. UEBER 200 GEWEHR.}})&lt;/ref&gt; Sjutradan, sumirani su rezultati ove operacije: „U Srbiji operacija »Keraus« je postigla potpuni uspeh; neprijatelj je bio prinuđen da izmakne u pravcu juga. Pošlo nam je za rukom da prodorom u pravcu Ibarske doline osujetimo njegovu nameru.“&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt; Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka za 30. jul 1944, takođe upućen Vrhovnoj komandi njemačkog Wehrmachta, bilježi da jedinice JVuO nastavljaju davati doprinos naporima okupatora u slamanju ofanzive koju je NOVJ poduzela u južnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Prilikom nastavljanja čišćenja u operaciji »Keraus«, dijelovi neprijateljskih snaga istočno od [[Lebane|Lebana]] prodrli su u pravcu sjevera. Glavnina je napadnuta u prostoru Lebana od strane Borbene grupe »Dizener« i četnikâ. 5. policijski puk (bez III bataljona) stupio je u akciju sa istoka. 

Borbene grupe 27. bugarske divizije (5 bataljona) ponovo će stupiti u akciju 31. 7. u cilju naknadnog čišćenja iz doline Toplice u pravcu juga. Neprijateljski gubici — 27. 

29. 7. Kod Borbene grupe »Dizener« i četničke grupe »Vajel«: 117 izbrojanih mrtvih [neprijatelja], 604 zarobljenih; zaplijenjeno 9 mitraljeza, 5 automobila, 5 minobacača, 560 pušaka, 6 radio-uređaja, velike količine municije i [vojne] opreme svake vrste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=221&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289474—6289475.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: &lt;/br&gt; BEI NACHSAEUBERUNG ”KEHRAUS” TLE. FD–KRAEFTE O LEBANE NACH N VORGEDRUNGEN. MASSE RAUM S LEBANE DURCH KGR. DIESENER UND CETNIKS ANGEGRIFFEN. POL. RGT. 5 OHNE ROEM 3. ) VN O ANGESETZT. &lt;/br&gt; KGR. 27. BULG. DIV. (5 BTLNE) ANTRITT 31. 7. ERNEUT ZUR NACHSAEUBERUNG AUS TOPLICA – TAL NACH S. FEINDVERLUSTE 27.&lt;/br&gt; 29.7.: BEI KGR. DIESENER UND CETNIK–GRUP[P]E WEYEL: 117 GEZ. TOTE, 604 GEFANGENE, 9 MG, 5 M PI, 5 GR W., 560 GEWEHRE, 6 FUNKGERAETE, GROSZE [sic!] MENGEN MUN. UND GERAET ALLER ART.}})&lt;/ref&gt;}}

Nakon što je krajem jula i početkom avgusta došlo do »naknadnog čišćenja« u ovoj operaciji, 6. VIII 1944. Komanda Jugoistoka zaključuje: {{izdvojeni citat|Srbija:

Protiv neprijateljskih raštrkanih grupa koje su prodrle prema istoku i na mnogim mestima prešle Ibar upućeni su delovi četničke grupe »Vajel« iz prostora Brus u pravcu planine Kopaonik.

Operacija »Keraus« je završena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=266&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289519.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: GEGEN DIE AN MEHREREN STELLEN UEBER IBAR NACH O VORGEDRUNGENE FDL. SPLITTERGRUPPE TLE. CETNIKGRUPPE WEYEL AUS RAUM BRUS RICHTUNG KOPAONIK– GEBIRGE IM VORGEHEN. &lt;/br&gt; ”KEHRAUS” BEENDET.}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka obavještava 11. avgusta 1944. da se Rasinsko-toplička grupa korpusa JVuO, pod komandom potpukovnika Dragutina Keserovića, i zvanično stavila pod komandu njemačkog Wehrmachta tokom [[Topličko-jablanička operacija 1944|Topličko-jablaničke operacije]]:
{{izdvojeni citat|Situacija kod Borbene grupe Diesener mirna. Četnička grupa Keserovića se dobrovoljno stavila pod komandu Borbene grupe Diesener. Ponovni napad protiv neprijateljskih snaga južno od Lebana počinje 13. VIII.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=288&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289541: Dnevni izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 10. augusta 1944 (11. august 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;C ) LAGE BEI KGR. DIESENER RUHIG. &lt;/br&gt; CETNIK–GRUPPE KESEROVIC FREIW. UNTER BEFEHL KGR. DIESENER GETRETEN. &lt;/br&gt; ERNEUTER ANGRIFF GEGEN FD– KRAEFTE S LEBANE LAEUFT AM 13.8. AN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Vermahta za 10. avgust 1944. godine}}

Neposredna četničko-nemačka operativna saradnja ponovila se i prilikom nemačkih operacija [[Operacija &quot;Trumpf&quot;|&quot;Trumpf&quot;]] i [[Operacija &quot;Halali&quot;|&quot;Hallali&quot;]] u jablaničko-topličkoj oblasti protiv [[21. srpska divizija NOVJ|21]]. [[22. srpska divizija NOVJ|22]]. [[24. srpska divizija NOVJ|24]]. i [[25. srpska divizija NOVJ|25]]. divizije NOVJ tokom jula i avgusta 1944.

{{izdvojeni citat|Ministar [[Nojbaher]] konstatuje da je premijer [[Milan Nedić|Nedić]] — ukazujući na neudovoljene zahteve za oružjem ponovno izrazio nameru da demisionira — verno služio nemačkim interesima. Slično je i s Mihailovićem, koji se do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru. To isto Važi i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »Dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30. avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=980&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000974—000978.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hierzu stellt Minister Neubacher fest, dass Ministerpräsident Nedic – der unter Hinweis auf die unerfüllten Waffenwünsche erneut Rücktrittsabsichten geäussert habe – in gutem Glauben zur deutschen Sache handelte. Ähnlich verhält es sich bei DM, der sich bis heute bemüht habe, keine feindselige Haltung dem Okkupator gegenüber einzunehmen. Das gleiche gilt für die anderen führenden Serben, die sich unter dem Motto: &quot;Gebt uns Waffen – dann gehören wir zu Euch!&quot; loyal verhalten hätten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački obaveštajni izveštaj od 30. avgusta 1944.}}

=== Desant na Drvar (1944) ===
{{main|Desant na Drvar}}
Za [[Desant na Drvar]] (operacija »Rösselsprung«), preduzet maja i juna 1944, komanda [[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druge oklopne armije]] je angažirala oko 16.000 njemačkih vojnika i tri hiljade [[Momčilo Đujić|Đujićevih]] četnika.&lt;ref name=&quot;Pop izdaje&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.]&lt;/ref&gt; Četnici su bili dragoceni kao nemački informatori, pa su upravo oni doneli Nemcima tačan podatak o lokaciji Titovog štaba:

{{izdvojeni citat|Prema četničkim podacima, Tito se nalazi u drvarskoj pećini, prema drugim izvorima u Oštrelju sjeverno od Drvara.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=459&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314,  Roll 564, frame no. 000455.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;IIc: Tito nach Cetnikmeldg. in Höhle Drvarska Pecina bei Drvar, nach anderer Meldg. in Ostrelj N Drvar.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog  odjeljenja [[15. brdski armijski korpus (Nemačka)|15. brdskog korpusa]] za 10. mart 1944.}}

U izvještaju 2. oklopnoj armiji iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], poslatom 19. maja 1944. godine, navedeno je da će četničke jedinice biti u potpunosti podređene njemačkom Wehrmachtu u ovoj operaciji:
{{izdvojeni citat|''Telegram K-di 2. okl. armije'' 
Tiče se: »Reselšprunga« [...] 

7) Ojačani 105. SS-izv. bat. sa potčinjenim 369. izv. bat. napada X-dana, nastupajući od Livna duž Livanjskog polja preko Bosanskog Grahova na Drvar, sprečava neprijateljske proboje prema jugoistoku i razbija neprijateljski komandni aparat. U Bosanskom Grahovu naši četnici, u Drvaru naši padobranci.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_63.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. maja 1944. Komandi 2. oklopne armije o izvršenim pripremama i zadacima potčinjenih jedinica za operaciju »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=724&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frames no. 000715—000716.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Fernschreiben An PzAOK 2 &lt;/br&gt; Betr. Rösselsprung &lt;/br&gt; 7.) Verstärkte SS–AA 105 mit unterstellter AA 369 stösst am X–Tag antretend von Livno entlang Livanskopolje über Bosn.Grahovo auf Drvar vor, verhindet feindl. Ausbruch nach Südosten und zerschlägt feindl. Führungsapparat. In Bosn.Grahovo eigene Cetniks, in Drvar eigene Fallschirmjäger.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Druge oklopne armije je uzvratila XV brdskom armijskom korpusu dopisom od 21. maja 1944. iz kojeg se zaključuje da se četnici nalaze pod komandom majora Ernsta Benescha iz divizije [[Brandenburger]], kao i da se za njih počeo koristiti službeni naziv »[[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|Hrvatska borbena zajednica]]«:
{{izdvojeni citat|1) Crveni komandni centar u Drvaru (po svoj prilici Vrhovni štab Tito, u Drvaru, na staroj stočnoj pijaci, Američka vojna misija Trninić Breg, u Prnjavoru Engleska vojna misija, preostala Ruska misija neotkrivena). Treba računati sa mesnim obezbeđenjem, pre svega na visovima severoistočno, istočno i zapadno od Drvara, u datom slučaju i na protivvazdušnu odbranu. Dalji podaci o neprijatelju postepeno se saopštavaju komandantu 500. padobranskog lov. bat. od strane Ic K-de 2 okl. armije i majora Beneša.

2) Operacija »Reselšprung« treba da ukloni crveni komandni centar oko Drvara.

Komandovanje »Reselšprung«: XV brd. AK, istaknuto komandno mesto Bihać. 

Za operaciju »Reselšprung« nastupaju X-dana (spuštanje padobranskog lov. bat.) na Drvar: [...]

d) Ojačana Borbena grupa 1. puka »Brandenburg« (bez 1. bat.) sa potčinjenom Hrvat. borbenom zajednicom, od Knina na Bosansko Grahovo, odatle u više borbenih grupa protiv linije Prekaja (14 km ji. od Drvara) — Drvar. Zadatak: Doček bandi i štabova koji se povlače prema jugu. Grupe nose maskirno odelo.

3) 500. SS-padobranski lov. bat., komandant šturmbanfirer Ribka, sa potčinjenom SS-padob. nast[avnom] četom (očekuje se konačno odobrenje [[Heinrich Himmler|rajhsfirera SS]]), 40 ljudi odreda »Beneš« i 6 ljudi kontraobaveštajne službe spuštaju se X-dana, u trenutku što je moguće ranije, u crveni komandni centar Drvar i uklanjaju munjevitim napadom naročito Vrhovni štab Tito, kao i ostale crvene komandne štabove i savezničke, odnosno ruske vojne misije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_66.htm Naređenje Komande 2. oklopne armije od 21. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa za dejstva u operaciji »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=698&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frame no. 000690.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Rotes Führungszentrum in DRVAR (voraussichtlich Hauptstab TITO DRVAR am alten Viehmarkt, amerik.Mil.Missionen TRNIC BREG, in PRNJAVOR engl.Mil.Mission, Verbleib russ.Mission nicht geklärt). Mit örtlichen Sicherungen, vor allem auch auf den Höhen NO, O und W DRVAR, gegebenenfalls auch mit Flak, ist zu rechnen. Weitere Feindfeststellungen werden an Kdr. Fallschirmjäg.Btl.500 durch Pz.AOK.2 I c und Major BENESCH laufend übermittelt. &lt;/br&gt; 2.) Das rote Führungszentrum um DRVAR soll durch das Unternehmen &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; ausgeschaltet werden. &lt;/br&gt; Führung &quot;RÖSSELSPRUNG&quot;: XV.Geb.AK., vorgeschobener Gefechtsstand BIHAC. &lt;/br&gt; Zu &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; treten am x–Tag (Absprungtag des Fallschirmjäg–Btl.) auf DRVAR an: &lt;/br&gt; d) Kampfgruppe verst. 1.Rgt.Brandenburg (ohne I.Btl.) mit unterstellten kroat. Kampfgemeinschaften von KNIN auf BOS.GRAHOVO, von dort in mehreren Kampfgruppen gegen Linie PREKAJA (14 SO DRVAR) – DRVAR. Auftrag: Auffangen von nach Süd ausweichenden Banden und Stäben. Gruppe trägt Tarnbekleidung. &lt;/br&gt; 3.) SS–Fallschirmjäg.Btl.500, Führer Sturmbannführer RYBKA mit unterstellter SS–Fallsch.Ausb.Komp. (endgültige Genehmigung Reichsführer SS steht noch aus), 40 Mann Abt. BENESCH und 6 Mann Abwehr landet am X–Tag zum frühest möglichen Zeitpunkt in roten Führungszentrum DRVAR und schaltet in blitzatrigem Zugriff insbesondere den Hauptstab TITO sowie weitere rote Führungsstäbe und allierte bzw. russ.Mil.Missionen aus.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemci su nakon operacije ocenili da četnici izviđačke zadatke izvršavaju besprijekorno, vođstvo im je dobro, ljudstvo naviklo na fizičke napore. Nemci zaključuju da su im četnici &quot;neophodni su pri osiguranju komunikacija, posebno zbog pomanjkanja vlastitih trupa&quot;.&lt;ref&gt;NAW, T-314, Roll 566, 000048-9: Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa o rezultatima formiranja „Hrvatskih borbenih grupa“ (30. juni 1944).&lt;/ref&gt;

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1944) ===
{{Poseban članak|Ponuda Draže Mihailovića Adolfu Hitleru}}
[[Datoteka:First Vrede sa četnicima.jpg|thumb|Nemački kapetan von Wrede i četnički komandanti kapetan [[Nikola Kalabić]], major [[Dragoslav Račić]] i kapetan [[Neško Nedić]], nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (''nemački izvor'')&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_536.jpg Wredeova zabeleška str.1]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_537.jpg Wredeova zabeleška str.2]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_538.jpg Wredeova zabeleška str.3]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_539.jpg Wredeova zabeleška str.4]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;]]
Tokom jula i avgusta [[1944]]. intenzivirani su kontakti između predstavnika nemačke komande Jugoistoka [[Herman Nojbaher|Nojbahera]], predsednika vlade [[Milan Nedić|Nedića]] i predstavnika Mihailovića.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83_%D1%81_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_14.7.1944. Nemački izveštaj o razgovoru s četnicima od 14.7.1944]&lt;/ref&gt; Njemačka strana je nakon sastanka između predstavnika Obavještajnog odjeljenja komandanta Jugoistoka i trojice visokih oficira JVuO, Mihailovićevih izaslanika ([[Dragoslav Račić]], [[Neško Nedić]] i [[Nikola Kalabić]]), održanom u Topoli 11. avgusta 1944, na osnovu ponude JVuO zaključila da se „političko zauzimanje stava Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno izmenilo. Oni su spremni da u potpunosti sa nama sarađuju“. Mihailovićevi izaslanici su stavili do znanja da je za JVuO najvažnije objedinjavanje domaćih antikomunističkih snaga, opšta mobilizacija i „stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji“. Pošto je za ostvarenje tog cilja bila neophodna njemačka dozvola i naoružanje, JVuO je bila spremna da se obaveže na lojalnost i vjernost okupatoru.&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt; Rittmeister Fürst von Wrede citira riječi četničkih oficira sa sastanka:

{{izdvojeni citat|»Srbi, koje vi niste poznavali, ipak se bore za vas. Mi se obavezujemo našom časnom oficirskom rečju da ćemo biti verni. Pokret Draže Mihailovića je spreman da dâ sve garancije koje Nemci budu zahtevali. '''Naše smrtno neprijateljstvo protiv komunizma je najbolja garancija naše vernosti'''. Nas ne interesuje budućnost, svejedno kako će se rat završiti, mi smo odlučili, ako tako mora biti, da viteški propadamo.«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_227.htm Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 11. avgusta 1944. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića o uslovima za sastanak Draže Mihailovića sa Nojbaherom]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000502.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben, die Ihr nicht bekannt habt, aber kämpfen für Euch. Wir verpflichten uns mit unserem Offz.Ehrenwort, dass wir treu sein werden. Die DM—Bewegung ist bereit, sämtliche von den Deutschen verlangten Garantien zu geben. Unser Todfeindschaft gegen den Kommunismus ist die beste Garantie für unsere Treue. Die Zukunft interessiert uns nicht, gleichgültig wie der Krieg ausgehen mag, wir sind entschlossen, wenn es sein muss, ritterlich zugrunde zu gehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Rittmeister Fürst Wrede je sumirao predloge predstavnika Draže Mihailovića na sledeći način:
{{izdvojeni citat|
1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom [[Hitler|firera]] za jugoistočni prostor.

2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.

3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.

4. DM moli da sam ostane u ilegali.

5. Pripadnici DM—pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.

6) Mesto sastanka ne treba ni u kom slučaju da bude Beograd ili neki veći grad.&lt;ref name=&quot;B0_11 1944&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_11.8.1944. Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000502—000503.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) DM wünscht mit dem Bevollm. des Führers für den Südostraum zu sprechen. &lt;/br&gt; 2.) Er fordert Zusammenschluss aller nat. serb. Kräfte. &lt;/br&gt; 3.) Mobilisierung und Bewaffnung aller waffenfähigen nat. Serben zum Kampf gegen den Kommunismus. Ausrüstung und Führung durch die deutsche Wehrmacht. &lt;/br&gt; 4.) DM bittet selbst illegal bleiben zu können &lt;/br&gt; 5.) Die Angeh. der DM–Bewegung sollen nicht in dt. Uniform gekleidet werden. &lt;/br&gt; 6.) Ort der Zusammenkunft soll keinesfalls Belgrad oder eine grössere Stadt sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

O saradnji sa četnicima Draže Mihailovića u jednoj se njemačkoj preporuci s početka avgusta 1944. navodi:
{{izdvojeni citat|
''Saradnja sa četničkim bandama''

Komandantu Jugoistoka upućen je dopis Ob. od./oficir Abvera str. pov. br. 6161/44, u vidu naređenja, o isporuci oružja i municije četničkim bandama i o saradnji između nemačkih operativnih jedinica i pojedinih lojalnih četničkih bandi u cilju zajedničke borbe protiv komunističkog neprijatelja. Postavljanjem oficira za vezu u četničkim bandama treba njihovo držanje stalno nadzirati.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1035&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000893.] ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit mit Cetnik—Banden. An den Mil.Befh. Südost ergeht mit Ic/AO Nr. 6161/44 g. Kdos. v. 2.8.44 ein Befehlschreiben über die Belieferung der Cetnikbanden mit Waffen und Munition und über die Zusammenarbeit zwischen deutschen Verbänden und einzelnen lojal erscheinen den Cetnik—Banden für Zwecke des gemeinsamen Kampfes gegen den kommunistischen Feind. Durch Abstellung von Verbindungsoffzen.zu den Cetnik—Banden ist deren Verhalten laufend zu überwachen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U večernjem izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 16. avgusta 1944, prenosi se vijest da je general Draža Mihailović, u koordinaciji sa predsjednikom srpske vlade generalom Milanom Nedićem, pred okupacione vlasti iznio ponudu o »potpunom potčinjavanju četničkih jedinica«:
{{izdvojeni citat|
Srbija:

Sporazumno sa Nedićem, Draža Mihailović je ponudio nemačkom komandovanju potpuno potčinjavanje četničkih jedinica. Pored postojanja problema davanja talaca, unutrašnjih srpskih suprotnosti i ponude za lični dogovor Draže Mihailovića sa specijalnim opunomoćenikom Ministarstva inostranih poslova, sada postoji samo zahtev za oružje za zajedničku borbu. Srpska vlada je jednovremeno zamolila prijem kod komandanta Jugoistoka i verovatno će tom prilikom biti iznesena i namera o njenoj ostavci.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1090&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311,  Roll 190, frame no. 000948.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In Übereinstimmung mit Nedic hat DM dtsch. Führung volle Unterstellung der Cetnik Verbände angeboten. Bei Geiselgestellung, Einstellung alle Innerserbischen Gegensätze und Angebot persönlicher Aussprache DM mit Sonderbevollm.Ausw.Amtes liegt allein Waffenforderung für den gemeinsamen Kampf vor. Serbische Regierung hat zugleich um Empfang bei Mil.Befh. Südost ersucht und wird dabei voraussichtl. Rücktrittsabsicht vortragen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Povodom Mihailovićevog predloga, 17. i 18. avgusta je održan sastanak na najvišem nivou u nemačkoj komandi Jugoistoka. Tu su još jednom sumirani Dražini predlozi:

{{izdvojeni citat|
a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.

b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.

c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista.

d) Draža Mihajlović moli da ga se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa.

e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.

f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje, da bi se oslobodilo četnike, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika.

g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana s invazionim trupama.

h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=581&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000576—000577.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Das Verhandlungsangebot des DM sieht folgende wesentlichen Punkte vor: &lt;/br&gt; a) Unbedingtes Versprechen, kein deutscher Soldat werde von Cetniken überfällen. Geiselgestellung. &lt;/br&gt; b) Gemeinsamer Kampf ausschliesslich gegen Kommunisten zur Herstellung von Ruhe und Ordnung. Deutsche und Cetniken brauchen nicht Feinde zu sein. &lt;/br&gt; c) Feind Nr. 1 sind Kommunisten und alle, die sie unterstützen oder im Kampfe gegen Kommunisten nicht mitwirken. &lt;/br&gt; d) DM bittet, ihn zu Ausbau des SFK und Aufbau Freikorps heranzuziehen. &lt;/br&gt; e) Irgendeine Verbindung mit Partisanen ist unmöglich. &lt;/br&gt; f) DM bittet zur Hebung freundschaftlicher Stimmung um Freilassung der in Serbien verhafteten Cetniken ohne Vermittlung der Cetniken. &lt;/br&gt; g) Im Invasionsfall kein Kampf gegen Deutsche. Kampf gegen Kommunisten wird weitergeführt. Verbindung der Partisanen zu Invasionstruppen wollen Cetniken verhindern. &lt;/br&gt; h) DM ohne Verbindung zu Engländern. Er will auch keine mehr haben, entsprechend engl. Verhalten gegen serb. Volk.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan iskaz&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=585&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000580.] ({{jez-njem|&quot;Durchführung der Zusammenarbeit mit dem Cetnik–Banden, Ausbildung und Führung im Kampf wird den in erster Linie hierfür zuständigen Sicherheitsdienst und SD übertragen. Dieser ist allein für die politische Kampfführung vorgesehen, hat die engsten Verbindungen zu den Cetniks und führt in einem Raume, der als eine Art Heeresgebiet Domäne des Sicherheitsdienstes und des SD ist.&quot;}})&lt;/ref&gt; sa ovog sastanka ubjedljivo svjedoči o uspostavljenim tijesnim vezama između [[Sicherheitsdienst|njemačkih obavještajnih struktura]] i četničke Vrhovne komande:
{{izdvojeni citat|Sprovođenje sadejstva s četničkim bandama, obuka i komandovanje u borbi biće preneti Službi obezbeđenja i SD koji su u prvom redu nadležni za ovo. Ta je služba isključivo predviđena za političko vođenje rata, '''ima najuže veze s četnicima''' i komanduje na jednom određenom području, koje je, kao neka vrsta vojnog područja, domen Službe obezbeđenja i SD.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 18. avgusta 1944. povodom ponude Draže Mihailovića za saradnju u borbi protiv NOVJ}}

U izvještaju poslatom 20. avgusta 1944. godine iz Operativnog odjeljenja [[Beograd]] [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], navodi se da je za prijem kod vođe [[Treći Reich|Reich]]a [[Adolf Hitler|Adolfa Hitlera]] pripremljen zajednički referat feldmaršala [[Maximilian von Weichs|Maximiliana von Weichsa]], komandanta Jugoistoka i specijalnog opunomoćenika Ministarstva inostranih poslova na Jugoistoku [[Hermann Neubacher|Hermanna Neubachera]], na temu ''saradnje sa Dražom Mihailovićem i buduće politike u Srbiji'', kao i da je sa ovim upoznat feldmaršal [[Wilhelm Keitel]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frames no. 000971—000972.]&lt;/ref&gt; Tog je dana sačinjena i službena bilješka u kojoj je sadržan sljedeći prijedlog:
{{izdvojeni citat|Po predmetu ponude Nedić — Draža Mihailović, ministar Nojbaher predlaže da se organizacija četničkih jedinica prenese u nadležnost Višeg SS i policijskog vođe u Srbiji. Načelnik štaba komandanta Jugoistoka se saglasio s ovim predlogom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000972.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In der Angelegenheit Angebot Nedic – DM schlagt Minister Neubacher vor, die Organisation der Cetnik–Verbände dem Höh.SS–Pol.Führer in Serbien zu übertragen. Chef des Gen.Stabes–O.B.Südost ist mit diesem Vorschlag einverstanden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Sâm Neubacher je 20. avgusta uputio opširan izvještaj ministru vanjskih poslova Velikonjemačkog Reicha [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]], u kojem je urgirao za prihvatanje ponude Nedić—Mihailović, navodeći da je Nedić garantirao da će se „pokret DM uzdržati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca i da ni u slučaju povlačenja Nemaca iz Srbije neće na Nemce biti ispaljen nijedan metak“. O odnosu Mihailovića i JVuO prema okupatoru od trenutka kada ga je Hitler imenovao ''Specijalnim izaslanikom Ministarstva vanjskih djela za Jugoistok'', Hermann Neubacher piše:
{{izdvojeni citat|U pogledu Draže Mihailovića, upućujem na svoje mnogobrojne ranije telegrame. Svoje dosledno antikomunističko držanje dokazao je nedvosmisleno, uprkos najvećem pritisku od strane Engleza, odrekavši se njihove pomoći u naoružanju dok su Englezi istovremeno, preteći naoružavali Tita. Iskustva poslednjih 12 meseci u pogledu njegovog držanja prema nemačkim oružanim snagama, dosadašnje zajedničke borbe na antikomunističkom frontu i dosadašnja ozbiljna ugroženost srpske nacije, koju on priznaje u punom opsegu, smatram dovoljnim osnovom za to da će D. M. održati reč koju nam je dao ako u ovom odlučujućem trenutku budemo pružili preko Nedića odlučujuću pomoć. Spreman sam, posle jednog ličnog razgovora sa D. M., da preuzmem odgovornost za to da nas taj čovek neće napasti s leđa i da će on sam učiniti bezopasnim one elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu nas.&lt;ref&gt;AVII, Mikroteka, NAV, N—T—312, rol. 780, f. 371746.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;}}

Specijalni nemački izaslanik Hermann Neubacher je ocenio da obećanja Draže Mihajlovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je dokazao on &quot;da je toliki antikomunista, da je '''usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora''' pred slogom s crvenom stranom&quot;.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=575&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000570.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;D.M. habe zweifellos bewiesen, dass er &lt;br /&gt; 1. Burgfrieden mit Besatzungsmacht halten will und &lt;br /&gt; 2. So sehr Antikommunist ist, dass er trotz Angeboten von englischer Seite einen Bettelgang beim Okkupator der Einigung mit der roten Seite vorgezegen hat. &lt;br /&gt; Zusicherungen D.M.'s auf loyale Einstellung sind ernst zu nehmen, da D.M. in antikommunistischer Frage stets konsequente Haltung eingenommen hat.&quot;}})&lt;/ref&gt; Ovi pregovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije od 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]], a koju bi opremila nacistička Nemačka. Pored toga, Hitleru su specijalni izaslanik Neubacher i feldmaršal von Weichs prezentirali situaciju u Srbiji: „Četnici su u Srbiji od marta do avgusta 1944. izgubili u borbama sa komunistima oko 5.000 boraca, a prema nemačkoj okupacionoj sili u poslednje vreme nisu više neprijateljski raspoloženi. Oko 10.000 četnika bore se zajedno sa nemačkim trupama u južnoj Srbiji i to pod komandom nemačkog majora Vajela“.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt; Uz naglasak da će dato oružje „jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca“, vođa [[Treći Reich|Velikonjemačkog Reicha]] je odbacio ovu inicijativu, formulisavši konačnu svoju odluku na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|Zaključujući, Führer je ustanovio, da on

a) nema ništa protiv “malih taktičkih manevara“ s pokretom DM,

b) da zatraženo formiranje armije, koja bi bila jačine 50.000 ljudi, nikako ne bi moglo doći u obzir.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=814&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000811.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Abschliessend, stellte der Führer fest, daß er &lt;br /&gt; a) gegen &quot;kleine taktische Manöver&quot; mit der DM–Bewegung keine Bedenke habe, &lt;br /&gt; b) daß die Aufstellung der gefordeten 50 000 Mann starken Armee auf keinen Fall in Frage kommen könne.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Službena beleška sa referisanja komandanta Jugoistoka Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22. avgusta 1944. godine}}

Ipak, u skladu sa idejom o formiranju srpskog korpusa pod komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]] koji bi se borio na strani Nemaca, [[6. septembra]] [[1944]]. [[Srpska državna straža]] i [[Srpska granična straža]] (ukupno oko 13.000 ljudi) stavljene su pod komandu Mihailovićevog komandanta Srbije generala [[Miroslav Trifunović|Trifunovića]]. Potom su jedinice [[Srpska državna straža|Srpske državne straže]] i [[Srpska granična straža|Srpske granične straže]] 6. oktobra [[1944]]. sabrane su u Jagodini gde je od njih formiran [[Srpski udarni korpus]] sa tri divizije, koji je brojao oko 6.800 ljudi. Komanda Srpske straže i Granične straže predana je naredbom generala Felbera generalu [[Miodrag Damjanović|Miodragu Damjanoviću]], šefu Nedićevog kabineta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=875&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000871.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;An den Präsidenten den serbischen Ministerrates Herrn Generaloberst Nedić. Herr Ministerpräsident! &lt;br /&gt; Ich bin damit einverstanden, dass der Generalmajor Damjanović mit der Führung der serbischen bewaffneten Verbände mit Ausnahme des SFK betraut wird. Dieses Korps muss meiner Auffassung noch in den bewährten Händen des General Mušićki [sic] bleiben. Mit dem Ausdruck meiner vorzüglichen Hochachtung.&quot;}})&lt;/ref&gt; Damjanović je bio i glavni Mihailovićev pouzdanik u Nedićevoj upravi, te su se on i komandanti Straže odmah stavili pod Mihailovićevu komandu. Ove jedinice, preimenovane u Srpski udarni korpus Jugoslovenske vojske u otadžbini, pridružile su se tako drugim četnicima u povlačenju prema Sandžaku. Njihovo je savezništvo ipak bilo nesigurno i ubrzo će se raspasti.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_74.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNICI SE POVLAČE IZ SRBIJE]&lt;/ref&gt;

=== Bitka za Srbiju (1944) ===
{{Poseban članak|Bitka za Srbiju 1944.}}
[[Datoteka:Četnici i Nemci u Srbiji 1944.jpg|minijatura|Grupa nemačkih vojnika i četnika Draže Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2. proleterske i 5. krajiške divizije NOVJ.]]
U povjerljivom izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 26. avgusta 1944. godine, analizirano je stanje na [[Balkansko poluostrvo|Balkanu]] nakon objave rata Trećem Reichu od strane [[Bugarska|Bugarske]] te proglašenja neutralnosti [[Rumunija|Rumunjske]] (i jedna i druga su do tada bile potpisnicama [[Trojni pakt|Trojnog pakta]]), neposredno po ulasku jedinica [[Crvena armija|Crvene armije]] na teritorij dvije države. Oficiri Wehrmachta anticipiraju držanje četnika Draže Mihailovića u novonastaloj, kompliciranoj situaciji:

{{izdvojeni citat|Ustanički pokreti na području Balkana – izuzev pokreta Draže Mihailovića – dobit će pojačan zamah, tako da ubrzo treba očekivati prekid svih vlastitih veza s cijelim južnim Balkanom. '''Pokret Draže Mihailovića predstavlja jedinu antiboljševičku organizaciju koja, uz odgovarajuću potporu, može biti dugoročno korisna našim interesima u borbi protiv boljševizma'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=874&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000870—000871.] ({{jez-njem|&quot;Darüber hinaus werden die Aufstandsbewegungen im Balkan–Raum – abgesehen von der DM–Bewegung – verstärkten Auftrieb erhalten, so dass in Kürze mit einer Unterbrechung sämtlicher eigenen Verbindungen nach gesamtem Süd–Balkan gerechnet werden muss. Die DM–Bewegung stellt bei entsprechender Unterstüzung die einzige antibolschewistische Organisation dar, die im Kampf gegen den Bolschewismus auf längere Sicht unseren Interessen nutzbar gemacht werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

[[Bitka za Srbiju 1944.]] je bila zajednički saveznički poduhvat sa ciljem ovladavanja središnjim komunikacijskim prostorom nemačkih snaga na Balkanu. Dejstva na tlu izvršavala je [[NOVJ]], a [[Saveznici]] su obezbeđivali borbeno sadejstvo, snabdevanje i pomoć iz vazduha. Četnici su se u ovim borbama našli direktno na strani [[Wehrmacht]]a. U to vreme, Saveznici su već promenili odnos prema [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevim]] snagama, a njihov prioritet u Jugoslaviji postalo je jačanje snaga [[NOVJ]] u Srbiji.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU, glava 11 - NOVI DOGOVOR |url=http://www.znaci.org/00001/1_11.htm |access-date=2023-08-14 |archive-date=2023-09-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230902100016/https://www.znaci.org/00001/1_11.htm }}&lt;/ref&gt; Vrhovni štab NOVJ nameravao je da partizanske snage u Srbiji pomogne prodorom jačih snaga iz [[Bosna|Bosne]] i [[Crna Gora|Crne Gore]]. Nemačka komanda, kao i Mihailović, bili su rešeni da to spreče.

Ključnu fazu bitke za Srbiju predstavlja [[Durmitorska operacija|operacija »Rübezahl«]]. Njemačka Komanda Jugoistoka prikupila je za ovu operaciju sljedeće raspoložive snage:
{{izdvojeni citat|''Predmet'': Planiranje »Ribecal«, 

1.) Snage koje učestvuju:

a) Južna grupa: glavni deo 1. brd. div., albanska milicija i delovi SS-divizije »Skenderbeg«,

b) Bor[bena] grupa »Jugozapad«: 2 ojačana bataljona 181. peš. divizije sa III/13. SS-puka,

c) S[evero] z[apadna] grupa: 2. puk Brandenburg (bez 1 bat.), 3/12. tenk. bat. z. b. V., CDK i četnici (Drinski korpus),

d) S[everna] grupa: 14. SS-puk (bez III),

e) I[stočna] grupa: Viša k-da III/363. puka, 696. bat. feldžandarmerije, delovi 297. izv. bat., 2/201. brig. jur. topova,

f) Grupa »Krempler«,

g) Padobranski lov. bat. »Brandenburg«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=491&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000486.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr.: Plannung &quot;Rübezahl&quot;. &lt;/br&gt; 1.) Beteiligte Kräfte: &lt;/br&gt; a) Südgruppe: Masse 1. Geb. Div., alban. Milizen und Tle. SS–Div. Skanderbeg. &lt;/br&gt; b) Kgr. Südwest: 2 verst. Btlne. 181 J.D. mit III./SS–13 &lt;/br&gt; c) NW–Gruppe: 2. Rgt. Brandenburg (o. 1 Btln.) 3./Pz. Abt. z.b.V. 12, MFK, und Cetniks (Drina–Korps). &lt;/br&gt; d) N–Gruppe: SS–Rgt. 14 (ohne III.). &lt;/br&gt; e) O–Gruppe: Höh. Kdo. mit III./363, Feld Gend.Abt. 696, Tle. A.A. 297, 2./Stu. Gesch.Brig 201. &lt;/br&gt; f) Gruppe Krempler. &lt;/br&gt; g) Fallschirm–Jg.Btl. Brandenburg.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_108.htm Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji »Ribecal«], Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 4, dokument br. 108.&lt;/ref&gt;}}

[[NOVJ]] je nastojala da koncentriše snage na levoj strani [[Lim (reka)|Lima]] za proboj u [[Srbija|Srbiju]]. Nemačka [[Komanda Jugoistoka (Nemačka)|Komanda Jugoistoka]] je rešila da brani [[Srbija|Srbiju]] aktivnim dejstvima - sprečavanjem pokreta jedinica [[NOVJ]] kroz [[Bosna|Bosnu]] prema zapadu, kao i nizom krupnih i ambicioznih operacija u [[Sandžak]]u i istočnoj [[Bosna|Bosni]] sračunatih na razbijanje koncentracija [[NOVJ]] i njihovo onesposobljavanje za ofanzivna dejstva. Snage [[JVuO]] sa velikim entuzijazmom učestvovale su u ovim operacijama, kao i u onim koje je organizovao nemački komandant [[Srbija|Srbije]] protiv lokalnih partizana i povremenih prodora. Vrhunac ovog sadejstva nastupio je u avgustu [[1944]],&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[Službena beleška oficira Abvera Komande Jugoistoka od 22. avgusta 1944. sa referisanja komandanta Jugoistoka Adolfu Hitleru, http://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230814062743/https://znaci.org/00001/4_12_4_112.htm |date=2023-08-14 }}] Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 112&lt;/ref&gt; kada su se odvijala najintenzivnija i najmasovnija dejstva. U izvještaju Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. godine upućenom Vojnoupravnom komandantu Jugoistoka, konstatuje se ozbiljna političko-bezbjednosna kriza uzrokovana uspješnim partizanskim manevrom, tj. prodorom u Srbiju:
{{izdvojeni citat|Započeo je očekivani veliki Titov napad na Srbiju. Dok su u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], na [[Drina|Drini]], pripremljene jedinice bile tako desetkovane našim akcijama da mu tamo samo slabe snage stoje na raspolaganju, dotle je jačim delovima Titovih jedinica, koje su bile u centralnom delu [[Crna Gora|Crne Gore]], oko 3 divizije, pošlo za rukom da upadnu u [[Južna Srbija|južnu Srbiju]] i da pređu dolinu [[Ibar|Ibra]]. One sada u rejonu između Ibra i [[Južna Morava|Južne Morave]], po sjedinjavanju sa tamošnje 3 srpske crvene divizije, ugrožavaju obe glavne saobraćajne arterije prema jugu. Slobodu pokreta ovih, oko 10.000 ljudi jakih i dobro naoružanih, združenih jedinica uspeli smo, istina u teškim borbama i uz mnogo gubitaka, pomoću nemačkih, bugarskih i srpskih snaga (četnici i [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]]) da suzimo; ipak, one su preslabe da bi, s obzirom na otkazivanje bugarskih jedinica, izborile odlučujuće uspehe.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_109.htm Izveštaj Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. komandantu Jugoistoka o vojno-političkoj i privrednoj situaciji u Srbiji]&lt;/ref&gt;}}

Koliki su značaj najviši okupacioni dužnosnici u Jugoslaviji pridavali upotrebi četničkih jedinicâ u borbi protiv snaga NOVJ, može se zaključiti i na osnovu jedne naredbe od 26. avgusta 1944. godine, koju potpisuje feldmaršal [[Maximilian von Weichs]]:
{{izdvojeni citat|
''Naređenje komandanta Jugoistoka''

Suštinski zadatak [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]] i Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od sada pa nadalje jeste dovesti i držati sve četničke jedinice u Srbiji i Crnoj Gori u borbenom dodiru s crvenim snagama, kako im ne bi bilo dopušteno preuzimanje vlastite inicijative, koja bi zbog cjelokupne situacije mogla biti uperena i protiv Njemačke. Odbijanje borbe protiv komunista mora se odmah prijaviti kao prijeteći simptom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=13&amp;rec=311&amp;roll=191 NARA, T311,  Roll 191, frame no. 000007.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Befehle OB.Südost &lt;br /&gt; Eine wesentl. Aufgabe Pz.AOk 2 und Mil.Befh.Südost ist ab sofort sämtl. in Serbien und Montenegro stehenden Cetnikverbände in Gefechtsberührung mit roten Kräften zu bringen und zu halten, um sie nicht zu einer eigenen Initiative die in Auswirkung der Gesamtlage auch gegen Deutschland gerichtet sein könnte gelangen zu lassen. Weigerung, dem Kampf gegen den Komm. aufzunehmen, ist als bedrohliches Symptom sofort zu melden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Uoči bitke sa partizanima, nemački Wehrmacht je snabdeo četnike svim raspoloživim zalihama italijanskog pešadijskog oružja i municije:

{{izdvojeni citat|U nadovezi na dogovor od 15. 8. saopštava se, da se za izdavanje četničkim jedinicama mogu staviti na raspolaganje, u najboljem slučaju, sledeća oružja:

7.000 pušaka 6,5 mm (ital.) sa po 100 metaka, &lt;br /&gt; 50 teš. mitraljeza 8 mm (ital.) sa po 13.000 metaka, &lt;br /&gt; 42 laka bacača 4,5 mm (ital.) sa po 250 metaka.

Upozorava se na to, da je time iscrpljena celokupna zaliha italijanske pešadijske municije u domenu Komandanta Jugoistoka i da se nove pošiljke mogu očekivati tek od oktobra 1944. godine i to u ograničenom obimu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=587&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000582.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Nachgang zur Besprechung vom 15.8. wird mitgeteilt, dass für Ausgabe an Cetnik–Einheiten äusserstenfalls folgende Waffen zur Verfügung gestellt werden können: &lt;/br&gt; 7 000 Gewehre 6,5 mm (i) mit je 100 Schuss, &lt;/br&gt; 50 s.M.G. 8 mm (i) mit je 13 000 Schuss, &lt;/br&gt; 42 le.Gr.W. 4,5 cm (i) mit je 250 Schuss. &lt;/br&gt; Es wird darauf aufmerksam gemacht, dass damit der gesamte Bestand an ital. Inf. Munition im Bereich O.B.Südost erschöpft ist und Neulieferung in beschränktem Maße erst ab Oktober 44 erwartet werden darf.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_14_4_228.htm Obaveštenje operativnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 16. avgusta 1944. obaveštajnom odeljenju o odobrenim količinama oružja i municije četničkim jedinicama]&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komande Jugoistoka o odobravanju oružja i municije četnicima (16. avgust 1944.)}}

U nacrtu jednog izvještaja, sastavljenog od strane oficirâ Armijske grupe »F« u ljeto 1944. godine, sumira se iskustvo njemačkih okupacionih organa sa Mihailovićevim četnicima u [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupiranoj Jugoslaviji]]:
{{izdvojeni citat|Dosadašnje držanje D.M.-a ima sljedeće karakteristike:

a) Aktivna borba protiv komunista u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, s tim što je ova borba zbog brojčane, a naročito materijalno-tehničke nadmoći komunista, uvijek rizična za snage D.M.-a,

b) Neispunjavanje od Saveznika postavljenih specijalnih zadataka,

c) Lokalna, ponekad vrlo aktivna saradnja sa njemačkim trupama, obavještajnim i ostalim okupacionim organima,

d) Potpuna spremnost za izvršavanje taktičkih instrukcija izdatih od strane njemačkih oficira za vezu,

e) Stalno ponavljanje zahtjeva za municijom i oružjem radi borbe protiv komunista, kao nagrada za dokazanu lojalnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=970&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000960.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Das bisherige Verhalten der DM–Bewegung ist gekennzeichnet: &lt;/br&gt; a) durch eine aktive Kampfführung gegen den kommunistischen Feind in Serbien, Kroatien und Montenegro, die bei zahlenmässiger und vor allem waffentechnischer Überlegenheit der kommunistischen Banden in jedem Falle mit einem besonderen Risiko für die DM–Kräfte verbunden ist, &lt;/br&gt; b) durch die Nichtausführung der von den Allierten generell und im Form von Spezialaufgaben gegebenen Sabotageaufträge, &lt;/br&gt; c) durch eine örtliche, z.Zt. sehr rege Zusammenarbeit der DM–Cetniks mit der deutschen Sicherungstruppe, den Abwehrorganen und den für Ausnutzung des Landes eingesetzten deutschen Dienststellen bezw. deren Organisationen, &lt;/br&gt; d) durch eine absolute Bereitwilligkeit, sich den taktischen Weisungen der deutschen Verbindungsoffiziere zu unterwerfen, &lt;/br&gt; e) durch die wiederholten Versuche, für bewiesene Loyalität Munition und Waffen zum Kampf gegen den kommunistischen Feind zu erhalten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Kada su partizani konačno uspeli da se probiju u Srbiju i krenu ka Beogradu, nastupila je panika u redovima okupatora i kvislinga/kolaboracionista:

{{izdvojeni citat|Titovi partizani upali su u septembru 1944. u Srbiju i to na više mesta. Zapadni deo Srbije bio je potpuno nezaštićen. Tamo je bio stacioniran samo mali broj nemačkih policijskih jedinica, koje su, zajedno sa četnicima, tu i tamo još vodile borbe. Sa svih strana neprijatelj je 
krenuo ka Beogradu. U gradu je vladao mir. Mi smo sedeli u Beogradu ne na buretu baruta, nego smo se nalazili u njemu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]], “Sonderauftrag Südost”}}

U izveštaju od 18. septembra 1944, komandant Jugoistoka feldmaršal Maximilian von Weichs jasno sagledava težinu situacije u kojoj su se našle okupacione snage u Srbiji usljed nezadržive partizanske ofanzive. Von Weichs smatra da se njemačkom vođstvu poput imperativa nameće nastavak saradnje sa Mihailovićevim četnicima:
{{izdvojeni citat|Loša situacija u Srbiji: zbog pomanjkanja vlastitih snaga, napredovanje partizana se može još samo usporiti; politika upotrebe četnika pri tome je od nesmanjene važnosti, te će biti nastavljena svim sredstvima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=763&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000758.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es kommt also darauf an, gegenüber den Banden in Serbien weiterhin mit unterlegenen Kräften eine Verzögerungstaktik zu betreiben in der Hoffnung, daß durch innerpolit. Gegensätze oder Versorgungsschwierigkeiten ihre Stoßkraft geschwächt wird. Ein Einspannen noch kampfbereiter Cetniks ist dabei von unverminderter Bedeutung u. wird mit allem Mitteln betrieben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|V. Weichs-ova ocjena situacije od 17.9.44 (18.9.44)}}

Četnici su nudili okupatoru sadjejstvo u borbi protiv snaga NOVJ u zamjenu za municiju i naoružanje: 
{{izdvojeni citat|Više četničkih vođa s područja Beograda nudi se za borbu protiv komunista pri isporuci oružja i municije od strane Nijemaca.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=789&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: Kampfangebote mehrerer Cetnik–Führer Raum Belgrad gegen Kommunisten bei Waffen– und Munitionslieferung durch Deutsche.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 19. septembar 1944. godine}}

Krajem septembra 1944, četnici učestvuju s njemačkim jedinicama u borbi protiv partizana u raznim dijelovima Srbije. Tako u zapadnoj Srbiji, [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pod komandom potpukovnika [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]] i trupe Wehrmachta pokušavaju spriječiti prodor snaga NOVJ:
{{izdvojeni citat|Zapadna i centralna Srbija: [...] Dijelovi Borbene grupe fon Jungenfeld prebačeni u Šabac, odakle su 26. septembra, u sadejstvu sa četničkom formacijom Račića, vršili napad na [[12. vojvođanski korpus NOVJ|12. korpus NOVJ]] koji nadire s juga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1027&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 001015.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;West– und Mittel– Serbien: &lt;/br&gt; Tle. Kgr. v. Jungenfeld nach Sabac verlegt, von dort 26.9. im Zusammenwirken mit Cetnik–Verband Racic Angriff auf von Süd vordringendes XII. rotes Korps.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ova elitna četnička formacija pomagala je okupatoru u zapadnoj Srbiji već početkom septembra te godine:
{{izdvojeni citat|[[Požega (Srbija)|Požegu]] zauzele vlastite trupe u sadejstvu sa četnicima (Račića).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000246.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Pozega durch eigene Truppe in Zusammenwirken mit Cetniks (Racic) genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj Obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 6. septembar 1944. godine}}

Pukovnik von Jungenfeld se nalazio na čelu 5. policijskog puka, sa štabom u [[Šabac|Šapcu]]. O saradnji visokih četničkih oficira sa Jungenfeldom, poput komandanta Kolubarskog korpusa JVuO kapetana Milorada Lapčevića, generala [[Svetomira Đukića]], komandanta Severnih pokrajina JVuO (tj. [[Vojvodina|Vojvodine]] i [[Slavonija|Slavonije]]) ili majora Ilije Orelja, u vezi sa planiranjem krupnije operacije protiv snagâ [[NOV i POJ]] u [[Srem]]u avgusta 1944. godine, general Dragoljub Mihailović je bio obaviješten od strane pukovnika Dragomira Radovanovića, delegata Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini za Vojvodinu:
{{izdvojeni citat|Dobro je što je kapetan Lapčević postavljen za komandanta Sremske jurišne grupe, no on je svojim radom za poslednji mesec dana stalno radio sa nemačkim komandantom iz [[Šabac|Šapca]]. On — kapetan Lapčević je izvodio akciju u [[Kupinovo|Kupinskom]] kutu po zapovesti nemačkog komandanta iz Šabca, javno sa njim sedeo obilazio Kupinski kut naravno da su u ovom pogledu sudelovali đeneral Đukić i major Orelj. Major Orelj je potpuno zabrljao. Nezgodno je što se svuda prestavlja za Vašeg Delegata te u ime Vaše onako pijan naređuje i govori. Sve ovo vide ovi naši mladi komandanti koji vode ljude i koji treba da nose ceo teret borbe na svojim leđima. Oni nemogu da dozvole da im neko prebaci da su saradnici Nemaca. Kapetan Lapčević, đeneral Đukić i major Orelj mogli su i trebali da rade, ali samo tajno, a nikako javno svakog dana sedeti u kafani u s. [[Ušće (Obrenovac)|Ušće]] pored puta [[Obrenovac]]—Šabac, još đeneral Đukić sa đeneralskom kapom i t.d. Da umirim ove mlade ljude i da im objasnim da će se ovo zabraniti i da će se ako se šta radi, u buduće tajno raditi, trebalo je dosta vremena i muke.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_37.htm Izveštaj delegata Vrhovne komande za Vojvodinu od 22. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o akcijama protiv NOV i POJ u Sremu i o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Iz Armijske grupe »F« javljeno je 13. septembra 1944. godine da Mihailovićevi četnici pomažu okupacionoj sili i prilikom defanzivnih akcijâ u zapadnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Sjeverozapadna Srbija: Noćni napad crvenih bandi na [[Valjevo]] odbijen od strane četnika i vlastitih snaga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=553&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000550.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;NW–Serbien: &lt;/br&gt; Nachtangriff roter Banden auf Valjevo durch Cetniks und eig. Kräfte abgeschlagen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Tajni dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«) za 13. IX 1944.}}

U [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]] četnici su asistirali okupatoru pri zaštiti objekata od strateškog značaja za ratnu privredu Trećeg Reicha, čime je Nijemcima znatno olakšavana eksploatacija rudnih bogatstava u zemlji:
{{izdvojeni citat|Napad bandi na rudnik uglja [[Bogovina]] odbijen od strane DM–jedinicâ i mešovite borbene grupe (Landesschützen iz [[Bor]]a i delovi 1. policijskog dobrov. bataljona).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=403&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289656.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;BANDENANGRIFF AUF KOHLENBERGWERK BOGOVINA DURCH DM–VERBAENDE UND GEMISCHTE KGR (LDS AUS BOR UND TLE. POL. FREIW.BTL. 1) ABGEWIESEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 27. VIII 1944. godine}}

Načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO major [[Neško Nedić]] je 13. septembra izdao naređenje kapetanu Vojislavu Markoviću da u najtješnjoj vezi sa njemačkim okupacionim snagama odbace [[1. proleterska divizija|Prvu proletersku diviziju]] prilikom napada na Valjevo:
{{izdvojeni citat|Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu — prema komunističkoj grupi dejstvuje u Kolubari. Pošto ovu akciju vode uglavnom Nemci to će tvoja uloga biti da naslonom naših i u sporazumu sa njima izvršiš tučenje crvenih sugerišući Nemcima najpogodnija rešenja. Od Nemaca ćeš neposredno da se snabdevaš municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz nemačke trupe goniš i hvataš komuniste koje oni razbijaju.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_69.htm Naređenje načelnika štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 13. septembra 1944. komandantu 7. jurišnog korpusa da sadejstvuje s nemačkim trupama u odbijanju napada 1. proleterske divizije NOVJ na Valjevo]&lt;/ref&gt;}}

Istovremeno, Nijemci otpočinju s izvođenjem [[Operacija Cirkus|operacije »Cirkus«]] ({{jez-njem|Zirkus}}), čiji je cilj bio ovlađivanje [[Kolubara|kolubarskim]] pobrđem. Operacija je počela 24. septembra 1944, uz učešće [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS-divizije »Prinz Eugen«]], [[Brandenburger|1. puka »Brandenburg«]] (bez 1. bataljona), 202. tenkovskog bataljona, dijelova 5. policijskog puka i pripadnikâ Šumadijske i Kolubarske grupe korpusa JVuO.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.pdf Pregled dejstava potčinjenih jedinica vojnoupravnog komandanta Jugoistoka (Armijske grupe »Srbija«) od 23. avgusta do 4. novembra 1944. godine]&lt;/ref&gt; Prethodnog dana, ispred Komande Jugoistoka je načelnik štaba Armijske grupe »F« general [[Arthur Winter]] uputio izvještaj kojim najavljuje početak operacije, napominjući da će se i brojne četničke jedinice boriti na strani Wehrmachta:

{{izdvojeni citat|Početak &quot;Cirkusa&quot; 24. septembra. [...] Sve naše snage u sjeverozapadnoj Srbiji potčinjene su Borbenoj grupi fon Jungenfeld. U kruševačkom kraju uspješno napredovanje većih četničkih snaga, uz podršku 12. bataljona iz sastava [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], protiv crvenih bandi u području sjeverozapadno od  Kruševca. Pothvat će biti nastavljen sa 6.000 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=941&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000931.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beginn &quot;Zirkus&quot; 24.9. Durch Aufkl.– Vorstoss 1. Rgt. Brandenburg Arandjelovac stark feindbesetzt festgestellt. Sämtl. eig. Kräfte in NW–Serbien Kgr. v. Jungenfeld unterstellt. Raum Krusevac erfolgreicher Vorstoss stärkerer Cetnik–Kräfte, unterstützt durch 2./Pz.Abt.z.b.V.12 gegen rote Banden Raum NW Krusevac. Unternehmen wird mit 6000 Cetniks fortgeführt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Povjerljivi izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 23. IX 1944.}}

U septembru su kvislinške formacije [[Srpska državna straža|Srpska državna]] i [[Srpska granična straža|granična straža]] preformirane u [[Srpski udarni korpus]] (jačine 6.800), stavljen pod Mihailovićevu komandu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.htm Izveštaj komandanta Armijske grupe &quot;Srbija&quot; od 4. novembra 1944] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230714172817/https://znaci.org/00001/4_12_4_168.htm |date=2023-07-14 }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 168&lt;/ref&gt; U prvoj polovini septembra, četničko-nemačka odbrana [[Srbija|Srbije]] sa zapada doživela je slom usled prodora [[NOVJ]]. Bitka za [[Srbija|Srbiju]] definitivno je rešena tokom oktobra [[Beogradska operacija 1944.|Beogradskom operacijom]], uz sadejstvo [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije]] sa oklopnim snagama [[Crvena armija|Crvene armije]]. No, i pored toga, JVuO je nastavila sadejstvovati sa Vermahtom:

{{izdvojeni citat|Usljed jakog komunističkog pritiska, još četničkih jedinica, uključujući i one iz istočne Srbije, izrazile su spremnost za dalju borbu protiv komunista u saradnji sa njem. Wehrmachtom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=101&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame 000095: Izvještaj o neprijatelju u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Albaniji (Dodatak za savjetovanje kod načelnika štaba jugoistoka od 2. oktobra 1944.)] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Unter dem starken kommunistischen Druck haben sich weitere Cetnik–Führer, auch aus O–Serbien bereit erklärt, gemeinsam mit der Deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten zu kämpfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 2. oktobra 1944.}}

{{izdvojeni citat|Četnička grupa [[Siniša Ocokoljić|Ocokoljića]] iz istočne Srbije osiguravala je pozadinu Müllerovom korpusu prilikom borbi protiv Rusa u rejonu okuka Dunava–Zaječar.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000562-000564: Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die ostserbische Cetnikgruppe des Ocokoljic hat dem Korps Müller bei den Verteidigungskämpfen gegen die Russen im Raum Donauschleife–Zajecar Dienste zur Freihaltung der rückwärtigen Verbindungen geleistet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 19. oktobra 1944.}}

Opšta (pozitivna) ocjena o doprinosu četničkih snaga u borbi na strani njemačkog Wehrmachta tokom bitke za Srbiju, data je u izvještaju štaba [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], poslatom 21. avgusta 1944. godine Vojnom zapovjedniku Jugoistoka generalu [[Hans Felber|Felberu]]:
{{izdvojeni citat|Njemačko vođstvo u Srbiji je stoga moralo tražiti pomoć većih dijelova četnika Draže Mihailovića. Oni su slabo naoružani i nedavno su teško pogođeni usljed izostanka obuke pojedinačnih boraca. Ipak, dobro su se borili, pretrpjeli su znatne krvave gubitke i mogu se označiti kao bezuslovno antikomunistički.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=985&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000975.] ({{jez-njem|&quot;Die deutsche Führung in Serbien mußte sich daher schon bisher der Mithilfe stärkerer Teile der DM–Cetniks bedienen. Diese sind schlecht bewaffnet und infolge geringer Ausbildung des Einzelkämpfers in der letzten Zeit stark angeschlagen worden. Sie haben sich aber gut geschlagen, erhebliche blutige Verluste zu verzeichnen und können als unbedingt antikommunistisch bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemačka procjena brojnosti partizanskih, njemačkih i kvislinških jedinica u Srbiji (21. august 1944).}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije|Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)}}
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-J28413, Jugoslawien, deutscher Rückzug.jpg|thumb|Nemački vojnici se povlače iz Srbije.]]

Tokom septembra [[1944]]. glavna četnička mobilna formacija u centralnoj i zapadnoj Srbiji, [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa]] pod komandom [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]], skupa sa drugim pridruženim jedinicama, poražena je od nadirućih snaga [[NOVJ]] i potisnuta prema [[Beograd]]u. Ove su jedinice Nemci tokom [[3. oktobra|3]], [[4. oktobra|4.]] i [[5. oktobra]] 1944. vozovima prebacili sa željezničkih stanica Topčider i Ripanj do [[Kraljevo|Kraljeva]].&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;&gt;Ratko Parežanin; MOJA MISIJA U CRNOJ GORI, Rim, 1974, str. 17-18.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Radomir Milošević-Čeda: ZAKASNELI RAPORT, Interprint, Beograd, 1996, str. 78-79.&lt;/ref&gt;
{{izdvojeni citat|Noću, iza ponoći, između 3. i 4. oktobra 1944, krenuli smo iz Beograda, sa železničke stanice u Topčideru... Uveče sam se oprostio sa komandantom Korpusa, generalom Kostom Mušickim... Kod Mušickog je u tom trenutku bio [[Nikola Kalabić]], a u štabu Dobrovoljačkog Korpusa sam primetio i Neška Nedića... Došli su da se dogovaraju sa Dobrovoljačkom komandom i da traže opremu i ostalo. Na brzinu progovorio sam nekoliko reči sa Neškom Nedićem. U vozu su s nama putovali i Kalabićevi četnici. Rekoše nam da idu do Kraljeva, gde se vrši koncentracija četnika za borbu.&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;/&gt;|Nedićev ministar [[Ratko Parežanin]]}}

O oštrini borbi koje su se vodile između snaga NOVJ, s jedne, te okupatorsko-kolaboracionističkih jedinica s druge strane, svjedoči i jedan njemački izvještaj neposredno pred [[Beogradska operacija|pad Beograda]]. U izvještaju se apostofira strateški značaj koji je, za odbranu glavnog grada Srbije, predstavljala linija bojišnice u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], gdje je bila raspoređena Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO pod komandom potpukovnika Račića:
{{izdvojeni citat|Račićeva jurišna grupa korpusa, koja je u septembru u teškim borbama na savskom zavoju bila potisnuta iz područja Čačak–Požega–Užice zbog napredovanja Titovih snaga u zapadnoj Srbiji ka sjeveru, probila se natrag u područje Užice–Požega–Čačak zapadno ka Drini u pojedinačnim grupama, trpeći velike gubitke, nakon što su njemačke snage raspoređene u ovom području povučene na [[Istočni front]]. Usljed nedostatka streljiva i oružja te u odsustvu njemačkih snaga koje bi ga poduprle, Račić je od tada mogao izvoditi samo manje operacije protiv komunističkih grupa. &lt;/br&gt; Brzo napredovanje Rusa preko doline Morave do saobraćajnice Beograd–Kraljevo potpuno je promijenilo situaciju kod četnika. Čini se da je bliski kontakt s njemačkim trupama bio poremećen brzim pokretima njemačkih trupa uzrokovanim borbama, tako da se s te strane teško mogao vršiti bilo kakav kontinuirani uticaj na četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame no. 000562.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im September durch den Nordvormarsch der Tito–Kräfte im westserbischen Gebiet aus dem Raum Cacak–Pozega–Uzice in harten Kämpfen gegen den Savabogen zurückgedrückte Sturmkorpsgruppe Racic hat sich nach Abzug der in diesem Raum eingesetzten deutschen Kräfte an die Ostfront wiederum unter starken Verlusten in Einzelgruppen in das Gebiet westlich der Drina und den Ausgangsraum Uzice–Pozega–Cacak durchgekämpft. Wegen Mangel an Munition und Waffen und im Hinblick auf das Fehlen deutscher Kräfte als Rückhalt hat Racic seitdem nur kleinere Aktionen gegen komm. Gruppen durchführen können. &lt;/br&gt; Das rasche Vordringen der Russen über das Moravatal bis zur Straße Belgrad–Kraljevo hat die Lage der Cetniks völlig verändert. Die Tuchfühlung mit der deutschen Truppe scheint durch die im Kampfverlauf notwendig gewordenen raschen deutschen Truppenverschiebungen unterbrochen zu sein, sodass von dieser Seite die Möglichkeit zu laufender Einwirkung auf die Cetniks kaum mehr bestand.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)}}

U mjesečnom izvještaju [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] ({{jez-njem|Heeresgruppe F}}) za oktobar 1944, poslatom Komandi Jugoistoka, konstatuje se da četnici u Srbiji nijesu u stanju održati svoje pozicije bez prisustva njemačkih okupacionih trupâ. Oficiri Wehrmachta tvrde da je „prebacivanje najvećeg dijela četničkih jedinica koje su se nalazile u sjevernoj i istočnoj Srbiji u suštini izvršeno da bi se izbjegli sukobi sa Rusima“, na čiju ih je „podmuklost“ upozorila Vrhovna komanda JVuO:
{{izdvojeni citat|U borbi sa snagama 1. komun. korpusa koje su napredovale ka Beogradu, krajem septembra je Rudnički korpus [JVuO] u rejonu Lazarevca (32 km si. od Valjeva) potpuno uništen, dok je Kosmajski korpus uspio da se održi u rejonu sjeverno od Mladenovca (4 km j–ji. od Beograda). Nakon povlačenja njemačkih trupa, budući u nemogućnosti da zadrže dotadašnja operativna područja zbog premoći Rusa i komunista, četničke jedinice koje su se borile u sjeverozapadnoj i centralnoj Srbiji prebačene su do sredine oktobra na područje južno od Zapadne Morave.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001138.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Verlegung des grössten Teiles der in Nord– und Ostserbien befindlichen Cetnik–Einheiten wurde im wesentlichen zur Vermeidung von Zusammenstössen mit den Russen vorgenommem, vor deren Hinterlist das Obkdo. die Stäbe dringend warnte. &lt;br /&gt; Im Kampf mit den auf Belgrad vorgehenden Kräften des I.komm.Korps wurde Ende September das im Raum Lazarevac (32 NO Valjevo) stehende Rudnik–Korps völlig zerschlagen, während das Kosmaj–Korps sich im Raum Nord Mladenovac (4 SSO Belgrad) behaupten könnte. &lt;br /&gt; Angesichts der Unmöglichket, nach dem Abzug der deutschen Truppen die bisherigen Einsatzräume gegen die Übermacht der Russen und Kommunisten zu halten, wurden die in Nordwest– und Mittel– Serbien kämpfenden Cetnik–Einheiten biss Mitte Oktober in den Raum südlich der Westl. Morava verlegt.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Izbijanje [[Crvena armija|Crvene armije]] na severoistočnu granicu Jugoslavije izazvalo je pometnju u četničkim redovima. Znatan deo četničkih trupa tokom septembra razbijen je od strane NOVJ u zapadnoj Srbiji. Sam [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]] sa manjom grupom boraca je nateran na povlačenje u Bosnu. Neki su pokušali da napadom na Nemce pred sam dolazak Crvene armije ponovo steknu saveznički status ([[Predrag Raković|Raković]], [[Dragutin Keserović|Keserović]], [[Dragoslav Račić|Račić]]), ali je i ovaj pokušaj bio kratkotrajan. Nakon neuspeha, glavnina se krajem oktobra koncentrisala u oblasti Ivanjice. Upravo u tom periodu vrh Armijske grupe E iz Grčke izbio je do [[Novi Pazar|Novog Pazara]]. Četnici su se priključili [[Proboj Armijske grupe E kroz Sandžak|prodoru Armijske grupe E kroz Sandžak]] u istočnu [[Bosna|Bosnu]].
{{Wikisource|Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.}}
{{izdvojeni citat|Draža Mihailović će nastaviti borbu protiv komunizma. Njegove jedinice se već bore sa Titovim trupama i imaju djelomično vezu sa njemačkim jedinicama (pukovnik v. Jungfeld, general Müller). Sada je stvar u tome, kako upotrebiti četničke jedinice kao prethodnice i osiguranje za komunikacije prilikom predstojećeg izmještanja njemačkih trupa iz Srbije. Pritom se neće moći izbjeći da četnici, prateći moguće pokrete njemačkih trupa ka zapadu, ne dospiju na tlo Hrvatske.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=51&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;D.M. wird weiterhin Kampf gegen den Kommunismus führen. Seine Verbände stehen nach wie vor gegen den Titobanden und haben zum Teil auch die notwendige Bindung an die deutsche Truppe (Oberst von Jungfeld, General Müller). Es wird nunmehr darauf ankommen, die Cetniks bei den zu erwartenden Absatzbewegungen der deutschen Truppe in Serbien als eine Art Vorhut einzusetzen, die die rückwärtigen Verbindungen durch Kampf gegen die dortständigen kommunistischen Banden öffnen. Dabei ist nicht zu vermeiden, dass die Cetniks im Zuge möglicher Rückverlegung der deutschen Kräfte in Serbien nach Westen auf kroatisches Gebiet übertreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Prvog dana oktobra 1944, u Komandi Jugoistoka je održano savjetovanje na kojem je upozoreno na promjenljivo raspoloženje četnika prema njemačkoj oružanoj sili u okupiranoj Jugoslaviji:
{{izdvojeni citat|Srbija: [...] Četničko držanje i dalje različito. Srbijanski četnici se bore zajedno sa Wehrmachtom protiv komunista. Čak je i sam Draža Mihailović tražio njemačko osiguranje za planirano prebacivanje svog štaba iz sjeverozapadne Srbije u područje jugozapadno od Beograda. Ovaj plan se ipak nije ostvario. Suprotno tome, četnici u Istočnoj Bosni, Hercegovini i južnoj Crnoj Gori su neprijateljski nastrojeni. Kreću se ka obali, kako bi u slučaju savezničkog iskrcavanja s njima uspostavili kontakt i dobili savezničku zaštitu od crvenih. Iz sigurnog izvora se doznaje da D.M. izričito osudio njihovo protivnjemačko držanje.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=111&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000105—000106.] ({{jez-njem|&quot;Cetnik–Haltung weiterhin uneinheitlich. Serbische Cetniks kämpfen zusammen mit deutscher Truppe gegen komm. Banden. DM. selbst bat sogar um deutsche Hilfe zur Sicherung beabsichtigter Verlegung seines Hauptstabes von NW–Serbien in Raum SW Belgrad. Diese Absicht jedoch nicht durchgeführt. Demgegenüber feindselige Haltung der Cetniks im O–Bosnien, Herzegovina und S–Montenegro und Bewegung dieser Kräfte zur Küste in den Raum Dubrovnik mit dem Ziel, bei erwarteter engl.Landung Verbindung mit Allierten aufzunehmen und Schutz gegen Rote zu suchen. Nach S.Qu. bekannt, dass DM. die deutschfeidliche Haltung dieser Cetniks aussdrücklich missbilligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj sa savjetovanja kod načelnika štaba Jugoistoka od 2. oktobra 1944 (1. oktobar 1944.).}}

Koliki je stepen kontrole nad četničkim snagama u Srbiji uspjela ostvariti njemačka Komanda Jugoistoka, vidljivo je i iz zapisnika sa sastanka na vrhu, održanog neposredno pred početak [[Beogradska operacija|Beogradske operacije]] (8. X 1944), kada su zabilježene i riječi Višeg SS i policijskog vođe [[Hermanna Behrendsa]]:
{{izdvojeni citat|Na pitanje g-dina feldmaršala [tj. [[Maximilian von Weichs|von Weichs]]a — prim.] postoji li mogućnost komunističkog ustanka u Beogradu, Viši SS i policijski vođa Obergruppenführer Behrends je odgovorio odrečno, ističući da su stalnim pročešljavanjem u posljednje vrijeme uklonjeni svi oni komunisti koji bi na bilo koji način mogli učestvovati u takvoj akciji. Na pitanje gdje se nalaze komunisti zatvoreni u koncentracioni logor, Behrends je odgovorio da su svi pobijeni. Na kraju je skrenuo pažnju na to da je u četničke redove uspio ubaciti dovoljno jake grupe Službe sigurnosti [SD-Sicherheitsdienst], koje imaju ostati sa četnicima i ubuduće. Na to je glavnokomandujući primijetio da je samo to dovoljan razlog zašto bi se vodstvo nad četnicima trebalo povjeriti isključivo Višem SS i policijskom vođi.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=52&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;Die Frage des Herrn Feldmarschall an den Obergruppenführer Behrends, ob er mit einem kommunistischen Aufstand in Belgrad rechne, verneinte dieser unter Hinweis darauf, dass er in letzter Zeit durch dauernde Durchkämmungen alle irgendwie für einen Putsch infrage kommenden Kommunisten beseitigt habe. Die Frage nach dem Verbleib der im Konzentrationslager erfassten Kommunisten beantwortete er dahingehend, dass diese alle umgelegt seien. Abschliessend wies Obergruppenführer Behrends noch daraufhin, dass er bei den Cetniks ausreichend starke SD—Kommandos eingebaut habe, die bei den Cetniks verbleiben würden. Von seiten O.B.Südost wurde daraufhin festgestellt, dass allein schon durch diese Tatsache die weitere Führung der Cetnikverbände durch den Höh.SS und Pol.Führer gegeben sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Nakon poraza u [[Bitka na Jelovoj gori|bici na Jelovoj gori]], Vrhovna komanda JVuO na čelu sa Dražom Mihailovićem obrela se u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]]. Potpukovnik [[Zaharije Ostojić]], komandant Istaknutog dela štaba Vrhovne komande, šalje 30. septembra 1944. komandantu Zlatiborskog korpusa kapetanu Dušanu Radoviću (pseudonim »Kondor«) upozoravajuću depešu:
{{izdvojeni citat|
''Za Kondora — ultra urgent''

Imam obaveštenje da ste Vi, [Miloš] Marković i [Filip] Ajdačić upućeni u [[Višegrad|višegradski]] srez sa specijalnim zadatkom i da ćete isti izvršiti u punoj vezi sa [[Gestapo]]m i Švabama. Vaši ljudi pričaju da su kaznena ekspedicija. Još u toku današnjeg dana očekujem Vaše objašnjenje, jer ću u protivnom preduzeti potrebno, a narod i istorija reći će ko je izdajnik?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_133.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša Istaknutog dela štaba Vrhovne komande od 7. avgusta 1944. do 7. januara 1945. godine]&lt;/ref&gt;}}

Jedinice [[Crvena armija|Crvene armije]] i [[NOVJ]] u prvoj polovini oktobra [[1944]]. zaposele su komunikaciju dolinom [[Morava (reka)|Morave]] između [[Vranje|Vranja]] i [[Velika Plana|Velike Plane]], što je otežalo [[Proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke 1944|proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke]]. Ova formacija time je bila usmerena na komunikaciju [[Skoplje]] - [[Kosovska Mitrovica]] - [[Raška]], odnosno dolinom [[Ibar (reka)|Ibra]], i zatim na otvaranje puteva prema [[Sarajevo|Sarajevu]] pod borbom. Tokom ovog četvoromesečnog proboja saradnja između Armijske grupe &quot;E&quot; i četnika iz [[Srbija|Srbije]] i [[Crna Gora|Crne Gore]] imala je više vidova.

U izvještaju [[91. armijskog korpusa]] Wehrmachta od 25. oktobra 1944. godine, što ga je potpisao general [[Werner von Erdmannsdorf]],&lt;ref&gt;NARA, T314, Roll 1360, frame no. 000889.&lt;/ref&gt; odato je svojevrsno priznanje generalu Mihailoviću i njegovim četnicima kao najvrjednijim antikomunističkim (sa)borcima na čitavom okupiranom području [[Jugoistočna Evropa|jugoistočne Evrope]]:
{{izdvojeni citat|Među antikomunističke grupe u Srbiji spadaju i sljedbenici srpskog pukovnika Draže Mihailovića [Mihailović je unaprijeđen u čin generala još decembra 1941. — prim.] i neke nezavisne četničke jedinice (četnik — borac za slobodu). Pukovnik Draža Mihailović igra u Srbiji ulogu sličnu onoj koju igra general [[EDES]]-a [[Napoleon Zervas|Zervas]] u Grčkoj. On jeste anglofil, ali i apsolutno antikomunistički nastrojen. Na osnovu njegova antikomunističkog stava, saradnja [četnika i Nijemaca] u borbi protiv Titovih komunističkih bandi bila je uglavnom zadovoljavajuća.

Srbin je dobar vojnik i u tom pogledu nalazi se na prvom mjestu na Balkanu. Disciplinovan je, žilav i uporan, te stoga stoji iznad prosječnog Grka.

Srpske bande se bore žešće od Grka i imaju se više cijeniti od grčkih bandita. Njihovo naoružanje je dobro.|Uputstvo za srpsko-albansku teritoriju, izdato od strane obavještajnog odjeljenja 91. armijskog korpusa, 25. oktobar 1944. godine}}

Prilikom proboja od [[Sjenica|Sjenice]] prema [[Prijepolje|Prijepolju]] [[24. oktobra|24]]-[[31. oktobra]] [[1944]]. Nemci su nastupali zajedno sa borcima [[Srpski udarni korpus|Srpskog udarnog korpusa]] protiv snaga [[37. sandžačka divizija|37. sandžačke divizije]]. Od Prijepolja se glavnina [[Armijska grupe &quot;E&quot;|Armijske grupe &quot;E&quot;]] kroz Sandžak usmerila na pravac Prijepolje - Višegrad - Rogatica - Sarajevo. Jednim motorizovanim bataljonom Nemci su 1. novembra otvorili su put Prijepolje - Pljevlja, i usmerili celokupne četničke snage iz [[Srbija|Srbije]] na pravac [[Sjenica]] - [[Prijepolje]] - [[Pljevlja]] - [[Goražde]]. Time su iskoristili snage [[JVUO]] iz Srbije kao svoju levu pobočnicu. Nakon toga, svojim napadom na NOVJ u pravcu Tuzle ([[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944]]) sadejstvovale su snagama [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] u njihovom proboju na sever.

U dnevnom izvještaju za 13. novembar 1944. o situaciji na teritoriji okupirane Jugoslavije iz štaba Armijske grupe »F«, u paragrafu naslovljenom “Njemačke i savezničke trupe“, navodi se, očigledno na osnovu presretnute komunikacije snaga NOVJ, da se general Dragoljub Mihailović nalazi u rejonu [[Sjenica|Sjenice]] sa „aktivnim jugoslovenskim generalom” (moguće da je riječ o [[Miroslav Trifunović|Miroslavu Trifunoviću]]).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=719&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001217.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;I. Deutsche und verbündete Truppen. &lt;/br&gt; Draza Mihajlovic befindet sich mit einem aktiven jugosl. General im Sjenica. (VII.mont.Brig. an 3.Div. 4.11.)&quot;}})&lt;/ref&gt;

Dok komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] general [[Aleksander Ler|Ler]] u svom pregledu brojnog stanja od [[16. novembra]] [[1944]]. ubraja 10.000 četnika Pavla Đurišića u vlastite (njemačke) trupe,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_174.htm Pregled brojnog stanja jedinica potčinjenih Grupi armija »E« na dan 16. 11. 1944. godine, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII - dokumenti nemačkog rajha, knjiga 4], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 174.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frames no. 000376—000377.]&lt;/ref&gt; dotle se za četnike iz Srbije u izveštaju poslatom Vrhovnoj komandi u [[Berlin]]u kaže da se &quot;drže u senci Vermahta&quot;. Nevoljno savezništvo veoma dobro ilustruje i sljedeći izveštaj:
{{izdvojeni citat|Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. [[Miroslav Trifunović|Trifunović]] sa oko 18.000 četnika [[Dragoslav Račić|Račića]] i [[Dragutin Keserović|Keserovića]], uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački [[Vermaht]], naročito na odvojene grupe. &lt;br /&gt; Moli se da se dostavi rezultat pregovora DM — [[Hermann Neubacher|zastupnik Ministarstva spoljnih poslova]].&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22%D0%95%22_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_11.11.1944. Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.], Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=507&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000501.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Gruppe Markovic (2500–3000) sichert im Einvernehmen mit dt. Truppe Abschnitt Mitrovica – Raska (Orte ausschl.) – Novi Pazar. Aufklärung gegen Bulgaren, Tito und Sowjets. Bis jetzt keine ernsteren Zwischenfälle. Vorsicht geboten. &lt;br /&gt; 2.) Trifunovic mit ca. 18000 Cetniks des Racic und Keserovic gleichlaufend mit dt. Bewegungen im Raum Prijepolje Marschrichtung Foca. Anfangs Teilnahme an Kampfhandlungen auf deutscher Seite (Flankenschutz). Neuerdings nur Mitläufer. Eindruck: Solange gleichlaufende Interessen im allgemeinen Ruhe. Wenn erfolgversprechend, Überfälle gegen deutsche Wehrmacht, besonders Splittergruppen, unbedingt zu erwarten. &lt;br /&gt; 3.) Um Übermittlung des Verhandlungsergebnisses DM – Vertreter AA wird gebeten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Načelnik štaba Armijske grupe »E« general-major [[Erich Schmidt-Richberg]] piše 5. decembra 1944. godine o pokušajima da se s četnicima Draže Mihailovića nađe, u vrijeme zajedničkog povlačenja, obostrano korisno rješenje u smislu nastavka saradnje u borbi protiv snagâ [[NOV i POJ]]: 
{{izdvojeni citat|
''Borbenoj grupi pukovnika Bemera &lt;/br&gt; Glavni štab [[V SS brdskog korpusa]]'': 

1) Pošto nemačka Vrhovna komanda sa opunomoćenicima DM već pregovara (preko izaslanika pukovnika [[Gojko Borota|Borote]]), molimo da se generalu Trifunoviću predoči da sačeka uputstva od svog pretpostavljenog starešine. 

2) Utvrđivanje neke neutralne zone ist. od [[Sokolac|Sokolca]] ne može se dovesti u sklad sa nemačkim planovima.

3) Ostali predlozi DM već su dostavljeni.

4) U držanju nemačkog Vermahta, koje je ranije utvrđeno, prema četnicima ništa se nije promenilo. Nemački Vermaht ima nameru da zadovolji potrebe četnika u što većoj meri uzimajući u obzir i pružanje materijalne pomoći.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=868&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000862.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;An Kampfgruppe Oberst Böhmer nachrichtl.: &lt;/br&gt; Gen.Kdo.V.SS-Geb. Korps (durch Schreiben, 2. Ausf.) &lt;/br&gt; 1.) Da deutsches Okdo. nur mit einer DM Vertretung verhandeln kann, und dies bereits geschiet (von entsandter Oberst Borota), wird gebeten, dass General Trifunovic nahezulegen, Weisungen seiner vorgesetzten Stelle abzuwarten. &lt;/br&gt; 2.) Festlegung eines neutralen Raumes ostw. Sokolac läst sich mit deutschen Planungen nicht in Einklang bringen. Entsprechende andere Vorschläge wurden bereits DM übermittelt. &lt;/br&gt; 3.) An dem ursprünglich festgelegten Verhalten der deutschen Wehrmacht gegenüber den Cetniks hat sich nichts geändert. &lt;/br&gt; 4.) Die deutsche Wehrmacht wird versuchen, den Bedürfnissen der Cetniks weitgehend gerecht zu werden und beabsichtigt hierzu auch materielle Hilfeleistung.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U posljednjim mjesecima okupacije Jugoslavije, dužnosnici njemačkog Wehrmachta mogli su dati konačni i zaokruženi sud o karakteru kolaboracije JVuO sa okupacionim snagama. Tako uputstvo iz štaba 91. armijskog korpusa od 26. decembra 1944. godine sadrži veoma iznijansirano tumačenje kvaliteta dosadašnje njemačko-četničke saradnje, prvenstveno uslovljene spoznajom da [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] predstavlja zajedničkog neprijatelja. Pored toga, oficiri iz štaba 91. koprusa analiziraju kako se može proći s najmanje političke štete usljed stalno prisutnog antagonizma između vlasti NDH i četnikâ, preporučajući oprez u odnosima s potonjima zbog njihovih neprekinutih veza sa [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|Saveznicima]]:
{{izdvojeni citat|Srpski četnici: &lt;/br&gt; Upotreba četničkih jedinica dala je u raznim oblastima dobre rezultate. Poznavanje zemljišta od strane četnikâ i njihove izviđačke aktivnosti protiv Titovih snaga od koristi su njemačkom Wehrmachtu. Međutim, oslanjanje četnika na njemački Wehrmacht proizilazi isključivo iz činjenice da su inferiorni u odnosu na Titove snage — [[Angloamerika|angloamerička]] oružana intervencija bi ih navela da odmah promijene kurs. Njihovi pokušaji da se svrstaju uz angloameričkog neprijatelja se nastavljaju. Stoga se savjetuje veliki oprez kada se postupa sa četnicima. Za vlastiti stav prema četnicima presudno je sljedeće: &lt;/br&gt; 1) Upotreba četničkih jedinica mora se sprovesti na način tako da, u slučaju nagle promjene kursa, šteta ostane u granicama podnošljivog; &lt;/br&gt; 2) Nijemci moraju iskoristiti neprijateljstvo između četnika i boljševičkih bandi; &lt;/br&gt; 3) Saradnja s četnicima od slučaja do slučaja u zamjenu za opskrbu borbenom municijom, zdravstvenu njegu i snabdijevanje namirnicama, ukoliko su dostupne; &lt;/br&gt; 4) Cjelokupno hrvatsko stanovništvo mrzi četnike; kompromis između njih i hrvatskih vlasti (posebno ustaša) teško da je moguć. Stoga, moramo spriječiti njihov upad na hrvatski teritorij, posebno između [[Drina|Drine]] i [[Bosna (rijeka)|Bosne]]. Prelazak [natrag] preko Drine u Srbiju, naročito od strane četnika iz Stare Srbije [misli se na teritoriju Nedićeve Srbije — prim.], treba podržati, jer se time izbjegava konflikt s NDH. Na hrvatskom tlu, taktički nužan kontakt s četnicima tokom operacija protiv Titovih snaga treba održati što je moguće više neprimjetnijim, s obzirom na odnos s ustašama; &lt;/br&gt; 5) Postojeća mržnja između srpskih četnika i [[Bošnjaci|Muslimana]] zahtijeva poseban oprez tokom pregovora s obje strane i njihovog upošljavanja, jer će se i jedna i druga strana ili povući ili odmah zauzeti neprijateljski stav ako se za takve pregovore sazna; &lt;/br&gt; Da li se četnici mogu iskoristiti u njemačku svrhu u borbi protiv Titovih bandi, '''čime bi se uštedjela njemačka krv''', zavisiće od razumnog i vještog pregovaranja s njima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/ok/T317.php?sta1=etni&amp;sta2=D.M&amp;idem=1404 NARA, T314, Roll 1630, frame no. 000770.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die serbischen Cetniks. &lt;/br&gt; Der Einsatz von Cetnik–Verbänden hat in verschiedenen Gebieten guten Ergebnissen geführt. Von Nutzen für die Deutsche Wehrmacht ist die Landeskenntnis der Cetniks und ihre Aufklärungstätigkeit den Titobanden gegenüber. &lt;/br&gt; Anlehnung der Cetniks an die Deutsche Wehrmacht beruht jedoch nur auf die Tatsache, daß sie den Titokräften unterlegen sind: ein bewaffnetes angloameriknisches Eingreifen wird ihr sofortiges Umschwenken veranlassen, Ihre Versuche, sich dem angloamerikanischen Gegner zu nähern, laufen weiter. Große Vorsicht den Cetniks gegenüber ist daher angebracht. &lt;/br&gt; Für die eigene Haltung den Cetniks gegenüber ist maßgebend: &lt;/br&gt; 1.) Der Einsatz der Cetnik–Verbände ist so durchzuführen, daß bei plötzlichem Umschwenken der Schaden in erträglichen Grenzen bleibt. &lt;/br&gt; 2.) Die Feindschaft zwischen den Cetniks und bolschewistischen Banden muß deutscherseits ausgenützt werden. &lt;/br&gt; 3.) Zusammenarbeit mit Cetniks von Fall zu Fall gegen Bereitstellung von Gefechtsmunition, sanitäre Betreuung und Verpflegung, soweit diese vorhanden. &lt;/br&gt; 4.) Die Cetniks sind bei der gesamten kroatischen Bevölkerung verhasst, ein Ausgleich zwischen ihnen und den kroatischen Dienststellen (bes. Ustascha) ist kaum möglich, daher muss ein Eindringen in den innerkroatischen Raum insbesondere zwischen Drina und Bosna unsererseits verhindert werden. Ein Übertritt insbesondere der altserbischen Cetniks über die Drina nach Serbien ist zu unterstützen, da so Konflikt mit Kroatien vermieden wird. Auf kroatischem Boden ist taktisch notwendige Fühlung mit Cetniks bei Einsatz gegen Titobanden im Hinblick auf Verhältnis zur Ustascha möglichst wenig in Erscheinung treten zu lassen. &lt;/br&gt; 5.) Der bestehende Haß zwischen serbischen Cetniks und Muselmanen verpflichtet bei Verhandlungen und Einsatz beider Teile zu besonderer Vorsicht, da bei Bekanntwerden solcher Verhandlungen beide Parteien entweder abspringen oder sofort eine feindselige Haltung einnehmen werden. &lt;/br&gt; Von einer verständnisvoll und geschickt geführten Verhandlung mit den Cetniks wird es abhängen, ob diese durch Einsatz gegen Titobanden für deutsche Zwecke nutzbar gemacht werden können, somit also deutsches Blut gespart werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Uputstvo načelnika štaba 91. armijskog korpusa o „srpskim četnicima“ iz decembra 1944.}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore|Pavle Đurišić|Crnogorski dobrovoljački korpus}}
[[File:Spisak vlastitih trupa njemačke Armijske grupe E 1944, decembra 1944.jpg|thumb|Spisak trupa njemačke Armijske grupe »E« iz decembra 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000376.]&lt;/ref&gt; Na spisku se nalazi i “10.000 Crnogoraca“ ({{jez-njem|&quot;10.000 Montenegriner&quot;}}). Riječ je o četnicima [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]] (tj. CDK), koji su se povlačili zajedno sa okupacionim snagama.]]

Dok su srbijanski četnici sadjejstvovali snagama Armijske grupe »E« u njihovom proboju na sjever, četnici iz Crne Gore uzeli su učešća u [[Proboj XXI brdskog korpusa iz okruženja|proboju XXI brdskog korpusa iz okruženja]]. Jedinice crnogorskih četnika, koje su od Njemaca takođe preformirane u dobrovoljačke pukove (&quot;[[Crnogorski dobrovoljački korpus]]&quot;), borile su se u sastavu njemačkog [[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. brdskog korpusa]] između [[Danilovgrad]]a i [[Cetinje|Cetinja]] rame uz rame sa njemačkim vojnicima. Ove snage učestvovale su zajedno sa njemačkim snagama u operacijama protiv NOVJ ([[Operacija Frilingservahen aprila 1944|Frilingservahen]], [[Operacija Ribecal avgusta 1944|Ribecal]]). Komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe &quot;E&quot;]] je u svom izvještaju od ove četnike ubrojao u brojno stanje svojih jedinica:
{{izdvojeni citat|C. D. K. od 3 puka, pod komandom potpukovnika [[Pavle Đurišić|Đurišića]], formiran neposredno od strane K-de 2. OkA ([[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druga oklopna armija]]), bio je do sada u službenom pogledu potčinjen K-di 2. OkA a u snabdevačkom i taktičkom pogledu 181. peš. div., koja je trebalo da se obimno uključi u obuku. [...] C.D.K. se do sada dokazao u borbi protiv komunista, ali je upitna njegova pouzdanost prema njemačkom Wehrmachtu zbog Đurišićeva kontradiktornog stava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=825&amp;rec=314&amp;roll=664 NARA, T314, Roll 664, frame 000817.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;M.F.K. zu 3 Rgt. unter Führung Oberstleutnant Djurisic, wurde von Pz.AOK 2 unmittelbar aufgestellt, unterstand bisher truppendienstlich Pz.AOK, versorgungsmässig und taktisch 181.Inf.Div., die sich ausbildungsmässig weitgehend einzuschalten hatte. &lt;/br&gt; M.F.K. im Kampf gegen Kommunisten bisher bewährt, jedoch in seiner Zuverlässigskeit gegenüber der deutschen Wehrmacht durch widerspruchsvolle Haltung Djurisic fragwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande 21. brdskog korpusa Komandi Grupe armija &quot;E&quot; od 23. septembra 1944. godine}}

O odluci komandanta Crne Gore, Boke i Sandžaka JVuO potpukovnika Pavla Đurišića da slijedi kolonu njemačkih armijâ pri povlačenju s Balkana, te o značajnoj pomoći pruženoj okupatoru od strane crnogorskih četnika tom prilikom, piše u svojim ratnim memoarima i [[Hermann Neubacher]]:
{{izdvojeni citat|On je bio opasan nemački saveznik. Meni je uvek bilo savršeno jasno da bismo mi za Pavla Đurišića, u slučaju invazije zapadnih sila na Balkan, ponovo postali njegov najveći neprijatelj. Kada je započelo povlačenje nemačkih trupa iz Crne Gore, Pavle Đurišić je krenuo sa njima. Tokom napornih marševa po planinskom terenu, tokom operacije povlačenja prolazili smo i kroz područja koja su kontrolisali partizani. Njegove trupe vodile su borbu sa partizanima i time nemačkim trupama olakšale evakuaciju sa tog prostora. Kasnije je Pavle Đurišić sklopio ugovor sa ustaškim trupama Ante Pavelića, da bi mogao da prođe sa svojim jedinicama kroz Hrvatsku i Istru. Tamo su se već nalazile i druge četničke jedinice, kao i Ljotićevi dobrovoljci.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN], str. 176—177.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]]}}

=== Prelazak sa Nemcima u Bosnu (1944-1945) ===
{{main|Proboj Armijske grupe E kroz istočnu Bosnu|Četnička ofanziva u istočnoj Bosni 1944.|Bosanska golgota}}
[[File: Četnički oficir Dinarske divizije, SS-Sturmbannführer Ernst Lerch i neidentificirani SS-Hautsturmführer tokom ofanzive protiv IX. korpusa.jpg|thumb|Oficir [[Dinarska četnička divizija|Dinarske divizije JVuO]], SS-Sturmbannführer [[Ernst Lerch]] i neidentificirani SS-Hauptsturmführer tokom ofanzive protiv [[9. korpus NOVJ|9. korpusa NOVJ]] u Sloveniji, mart 1945. godine&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2016/05/bk0164.html Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0164 | Photo | Höherer SS- und Polizeiführer Adriatisches Küstenland]&lt;/ref&gt;]]

[[Armijska grupa &quot;E&quot;]] imala je u planu otvaranje komunikacija kroz istočnu Bosnu, pa je krajem novembra jedna njena divizija ([[11. poljska vazduhoplovna divizija (Nemačka)|11. poljska vazduhoplovna divizija]]) započela napad pravcem od [[Rogatica|Rogatice]] prema [[Zvornik]]u, protiv snaga [[Treći udarni korpus NOVJ|Trećeg udarnog korpusa]] [[NOVJ]]. Međutim, kako su tokom ofanzive [[NOVJ]] i Crvene armije od 3. decembra nemačke pozicije na [[Sremski front|Sremskom frontu]] ozbiljno ugrožene, ova divizija hitno je izvučena i transportovana prugom [[Sarajevo]] - [[Slavonski Brod]] na [[Sremski front]]. Na njeno mesto usmerena je glavnina četnika iz [[Srbija|Srbije]]. U izvještaju Operativnog odjeljenja u [[Sarajevo|Sarajevu]] Armijske grupe »E« od 10. decembra 1944, koji potpisuje potpukovnik Warnstorff, istaknuto je:
{{izdvojeni citat|
Telegram 34. i 91. arm. korpusu, 5. SS-brd. arm. korpusu i Korpusnoj grupi »Kibler«:

1) Četnici na maršu u širi rejon Valjeva privremeno će preći preko područja Rogatica — Ljubovija — Zvornik — Kladanj.

2) DM garantuje najlojalnije držanje prema nemačkim jedinicama i nudi saradnju. Znak raspoznavanja za saradnju između nemačkih jedinica i četnika je: Mitrovica.

3) Četnike u što većoj meri koristiti za službu izviđanja. Materijalna pomoć može im se obezbediti u ograničenim razmerama ukoliko se stave na raspolaganje za borbu protiv bandi.

4) K-da Grupe armija obavestila je hrvatske vlasti o navedenom kretanju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=998&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311,  Roll 184, frame no. 000992.] ({{jez-njem| &lt;br /&gt; &quot;1.) Cetniks überschreiten auf dem Marsch in den Großraum Valjevo vorübergehend das Gebiet Rogatica – Ljubovija – Zvornik – Kladanj. &lt;br /&gt; 2.) DM hat loyalste Haltung gegenüber deutscher Truppe zugesichert und bietet Zusammenarbeit an. Kennwort zwischen deutscher Truppe und Cetniks für Zusammenarbeit ist &quot;Mitrovica&quot;. &lt;br /&gt; 3.) Die Cetniks sind weitgehend für Erkundungsaufträge zu verwenden. Materielle Hilfe darf ihnen in beschränktem Ausmaß gewährt werden, soweit sie sich zum Kampf gegen die Banden zur Verfügung stellen. &lt;br /&gt; 4.) Die kroatischen Behörden sind über obige Bewegung durch Okdo. unterrichtet worden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju njemačkog opunomoćenog generala u [[NDH]] od 24. decembra 1944. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_82.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje POSLJEDNJI DANI NA VUČJAKU]&lt;/ref&gt; navodi se da je general Draža Mihailović izrazio spremnost za suradnju i sa formacijama NDH u borbi protiv NOVJ:

{{izdvojeni citat|Prema izvješću pouzdanog agenta, Draža Mihajlović je izrazio namjeru da se bori skupa sa ustašama i domobranima, jer je njihov zajednički glavni cilj uništenje komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=443&amp;rec=311&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000427.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach zuverlässiger V–Mann–Meldung soll Draza Mihajlovic geäussert haben, er wolle mit den Ustascha und Domobranen zusammen kämpfen, da das gemeinsame Hauptziel die Vernichtung des Kommunismus sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj njemačkog opunomoćenog generala u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 24. XII 1944.}}

Četnici su, pod ličnom komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]], nakon koncentrisanja unutar nemačko-ustaških linija, izvršili [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|napad na snage NOVJ]]. 8. decembra [[1944]]. ujutro sa nemačko-ustaških položaja u okolini [[Rogatica|Rogatice]] krenuli u silovit napad prema [[Zvornik]]u. Ovaj napad bio je usklađen sa napadom nemačkog 34. armijskog korpusa sa druge strane, pravcem [[Užice]] - [[Ljubovija]] - [[Zvornik]]. Ovom prilikom četnicima su Nemci obezbedili snabdevanje municijom, kao i zbrinjavanje ranjenika u nemačkim bolnicama u [[Sarajevo|Sarajevu]]. Pošto je prodor četnika prema [[Zvornik]]u odbijen, njihova glavnina usmerila se prema oslobođenoj [[Tuzla|Tuzli]]. U [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|neizvesnim borbama od 24. do 28. decembra]] [[Treći udarni korpus NOVJ]] krajnjim naporom odbio je ovaj napad.

Nakon ovog poraza, glavnina [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] snaga razmestila se u [[Modriča|Modriči]] i okolini, gde su nakon kraćeg sukoba uspostavili sporazum sa snagama NDH. Tako su se našli na za Nemce vitalnoj komunikaciji Sarajevo - Brod, vodeći zajedno sa Nemcima teške dvomesečne borbe protiv [[Druga armija JA|Druge jugoslovenske armije]], koja je nastojala da je prekine. Preko pukovnika Borote, komandanta Romanijskog korpusa JVuO, uspostavljena je saradnja sa nemačkim štabom u [[Sarajevo|Sarajevu]], od kojeg je obezbeđeno snabdevanje municijom i bolničko zbrinjavanje ranjenika.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_130.htm Opšti uslovi sporazuma o saradnji između četnika i nemačkih jedinica pripremljeni za pregovore decembra 1944. godine], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 130&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_219.htm Ratni dnevnik Armijske grupe E 1.10.1944-31.12.1944], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - prilog broj 2, (10. decembar 1944)&lt;/ref&gt; [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićeva]] grupacija takođe je uspostavila vezu sa Štefanom Hedrihom ({{jez-nem|Stefan Hedrich}}), SS-oberfirerom i inspektorom u glavnom štabu SS, komandantom SS-oblasti Severozapadna Bosna.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/181.htm Roland Kaltenegger: TOTENKOPF &amp; EDELWEIß], četvrti deo: Das Kriegsjahr 1944 (Ares verlag, Graz), strana 268.&lt;/ref&gt;

[[3. april]]a 1945. godine, kada su nemačke trupe napuštale Bijeljinu i okolinu, Mihailović je pokušao da ih pridobije da ostanu pod njegovom komandom kao jugoslovenski državljani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_192.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša štaba Vrhovne komande od 12. decembra 1944. do 7. aprila 1945. godine]&lt;/ref&gt;

[[Schutzstaffel|SS]]-Sturmbannführer (major) [[Ernst Lerch]], u izvještaju od 8. marta 1945. godine, piše da je [[Aleksandar Nikolić (četnik)|Aleksandar Nikolić]], zapovjednik Sremsko-slavonske komande JVuO, zajedno sa svojim trupama (za koje navodi da broje oko 80 ljudi, ali i da bi po pristizanju ostatka jedinice ta cifra mogla dostići i 400) došao u [[Istra|Istru]], tj. u [[Operativna zona Jadransko primorje|Operativnu zonu Jadransko primorje]], gdje se stavlja na raspolaganje njemačkim vlastima. Ernst Lerch moli nadređene da naznače rejon u kojem bi »grupa pukovnika Nikolića« mogla da bude »upotrebljena«: 
{{izdvojeni citat|1.) U prostor [[Jurdani]], prov. [[Rijeka (grad)|Rijeka]], stigli su delovi četničke grupe pukovnika Nikoliča u jačini oko 80 ljudi.

2.) Prema telegr. Glavnog ureda SS od 7. 2. 45, delovodn. pov. br. 375/45, grupa Nikolić potčinjena je komandantu SS i policije u [Operativnoj zoni] Jadr. primorje. [...]

6.) Pukovnik Nikolić je samostalni četnički komandant i njegov načelnik Štaba major Miladinović je izjavio da ova grupa ne želi nikakvu zavisnost od ministra [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]a, odn. od drugih četničkih grupa. &lt;br /&gt; Oni obećavaju da će se stoprocentno zajedno s Nemcima boriti kako protiv komunista tako i protiv regularnih engleskih trupa koje oni navodno preziru iz dubine duše. &lt;br /&gt; Ovaj osnovni stav oni će zadržati u svakoj situaciji pa ma šta se desilo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_6_19.htm Zbornik NOR-a – tom VI – Borbe u Sloveniji – knjiga 19. – 1. III – 15. V 1945. godine, Vojnoistorijski institut], Beograd, 1975, dokument br. 161, str. 822–823.&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komandanta SS i policije u Operativnoj zoni Jadransko primorje od 8. marta 1945. o pristizanju četnika pukovnika Nikolića u Istru}}

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za [[Jugoistočna Evropa|jugoistočnu Evropu]], u svojim poslijeratnim memoarima ističe da je sa četničkim komandantom održavao vezu sve do aprila 1945, tj. do [[Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)|zajedničkog povlačenja Nijemaca i četnika]] pred jedinicama NOVJ i [[Crvena armija|Crvene armije]]. Neubacher navodi da je postojala i zamisao o susretu između njega i generala Mihailovića, ali [[Joachim von Ribbentrop]] nije dao dopuštenje za taj sastanak:
{{izdvojeni citat|Tokom sukoba četnika sa Englezima, stiglo je do mene pitanje da li bih bio spreman da razgovaram sa Dražom Mihailovićem. Ovu sam molbu prosledio ministru spoljnih poslova Ribentropu, tražeći od njega da mi dozvoli da do takvog susreta dođe. U principu, nije mi bilo zabranjeno da uspostavim kontakt. Ali, za vođenje razgovora morao sam da dobijem specijalnu dozvolu. Bilo mi je, međutim, zabranjeno da stupim na teren koji kontroliše Draža Mihailović. Moja spremnost i želja da se sretnem sa njim bili su veliki, te sam uskoro morao da sam sebi priznam da je moj glavni motiv bio – radoznalost. Da se sretnem sa četničkim vođom, a da se prethodno ne izvrše potrebne pripreme, razgovor bi bio besmislen, i jedino bi doneo neugodnost i neprilike za Dražu 
Mihailovića, jer bi dobio etiketu „kolaboratera“. Trebalo je susret dobro organizovati, kako bi bilo sigurno da će doneti senzacionalan rezultat. Verovatno je i sam Draža Mihailović tako razmišljao, pa zato, najzad, nije nikada ni došlo do našeg susreta. Ali, ostali smo u vezi preko naših posrednika. I jedna i druga strana bila je u tim kontaktima veoma oprezna. Jedan moj poverljiv čovek čak je tri puta bio u Dražinom glavnom štabu. Da ne bih bio suviše opširan, zadovoljiću se samo tvrdnjom da Draža Mihailović svoju politiku sve do kraja rata nije menjao. Tek početkom 1945, u vreme naših poslednjih borbi u Hrvatskoj, kada je povlačenje naših trupa sa tog prostora bilo samo pitanje dana, Draža Mihailović mi se obratio direktnom molbom – i to preko svojih poverljivih ljudi u Beču – da mu pružim pomoć u vezi sa naoružanjem njegovih jedinica. Tokom nekoliko dana ja sam čak imao direktnu radio-vezu sa njegovim glavnim štabom u Bosni. Moj poverljiv čovek bio je poslednji put kod Draže u aprilu 1945.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;}}

General Mihailović je odbijao da osobno uđe u bilo kakav aranžman s okupatorom, i od ove je politike odstupio samo u četiri ili pet navrata tokom rata. Riječ je o [[Sastanak u Divcima|sastanku u Divcima]] sredinom novembra 1941. godine, zatim o dva sastanka s predstavnikom Hermanna Neubachera, [[Rudolfom Stärkerom]], u jesen 1944 (prvi u zapadnoj Srbiji na kojem je Mihailovića pratio pukovnik [[Robert H. McDowell]], šef američke vojne misije pri njegovu štabu, a drugi u sjeveroistočnoj Bosni), kao i o posljednjem sastanku sa Stärkerom na planini [[Vučjak]], početkom aprila 1945. Neubacher pokušava u svojoj knjizi ekskulpirati Mihailovića od odgovornosti za kolaboraciju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

== Nemci o generalu Mihailoviću i JVuO ==
[[Datoteka:Draža pred sudom.jpg|mini|desno|Optuženi [[Dragoljub Mihailović]] na [[Beogradski proces|suđenju u Beogradu]] [[1946]].]]

{{izdvojeni citat|'''Njemačka je za D.M.-a neprijatelj br. 2 – neprijatelj br. 1 su komunisti'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=695&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000686.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Deutschland ist für D.M. nur noch der Feind No. 2. Feind No. 1 sind die Kommunisten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka Armijske grupe »F« sa izaslanikom Neubacherom održanog 30. jula 1944.}}

Jedna od najrječitijih evaluacijâ komandne sposobnosti načelnika štaba Jugoslovenske vojske u Otadžbini, a koja potiče iz primarnih izvora njemačke provenijencije, sadržana je u mjesečnom izvještaju Komande Jugoistoka za mart 1943. godine&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_51.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje BITKA NA NERETVI I NJENE POSLJEDICE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=813&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame 6290063.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die bisherigen Kämpfe zeigen, daß Mihailovic als militärischer Führer versagte. Die gegebenen Möglichkeiten infolge Unkenntnis von Zeitbedarf, Raum und Gelände nicht erkennend, trägt er die Hauptschuld an den bisherigen Mißerfolgen.&quot;}})&lt;/ref&gt;:

{{izdvojeni citat|Dosadašnje borbe pokazuju da je Mihailović kao vojni komandant zatajio. Mihailović snosi glavnu krivnju za dosadašnje neuspjehe zbog nepravilne procjene vremena, prostora i zemljišta i zbog toga što nije iskoristio opće date mogućnosti.|Procjena situacije Komande Jugoistoka za mart 1943. (1. april 1943.)}}

Prilikom ispitivanja od strane istražitelja 7. američke armije avgusta 1945. godine, pisanu izjavu o svojim aktivnostima u ratnom periodu sastavio je i [[feldmaršal]] [[Maximilian von Weichs]], koji je avgusta 1943. naslijedio generala Löhra na mjestu glavnokomandujućeg Jugoistoka. U odjeljku naslovljenom »Grupe koje pomažu Njemačkoj«, von Weichs o četnicima Draže Mihailovića piše sljedeće:
{{izdvojeni citat|Mihailovićeve trupe su se nekada borile protiv naših okupacionih trupa iz lojalnosti prema svome kralju. U isto vreme su se borile protiv Tita, zbog svojih antikomunističkih ubeđenja. Ovaj rat na dva fronta nije mogao dugo potrajati, posebno kada je britanska podrška počela favorizovati Tita. Sledstveno, Mihailović je pokazao pronemačka stremljenja. Bilo je angažmana tokom kojih su se srpski četnici borili protiv Tita zajedno sa nemačkim trupama. Sa druge strane, dešavalo se da neprijateljski raspoložene četničke grupe napadnu nemačke vozove za snabdevanje da bi popunili sopstvene zalihe. Mihailović je voleo da ostane u pozadini, i prepusti takve poslove svojim podređenima. On se nadao da će dočekati svoje vreme ovom igrom moći, dok mu anglo-američko iskrcavanje ne obezbedi dovoljnu podršku protiv Tita. Nemačka je prigrlila njegovu podršku, koliko god privremenu. Četničke izviđačke aktivnosti naši komandanti su visoko cenili.&lt;ref&gt;http://znaci.org/00002/318_4.htm ({{jez-eng|&quot;MIHAILOVIC's troops once fought against our occupation troops out of loyalty to their King. At the same time they fought against TITO, because of anti—Communist convictions. This two front war could not last long, particularly when British support favored TITO. Consequently MIHAILOVIC showed pro-German leanings. There were engagements during which Serbian Chetniks fought TITO alongside German troops. On the other hand, hostile Chetnik groups were known to attack German supply trains in order to replenish their own stocks.

''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders''.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Takođe, feldmaršal von Weichs na drugom mjestu podcrtava da, dok se general Mihailović nastojao držati po strani, taktička je njemačko-četnička kolaboracija na terenu poprimala sve veći obim:
{{izdvojeni citat|Iako se on sâm [Mihailović] oštroumno suzdržavao od iznošenja svog ličnog stava u javnosti, bez sumnje kako bi imao odriješene ruke za svaku eventualnost (npr. savezničko iskrcavanje na Balkanu), dopustio je svojim komandantima da pregovaraju s Nijemcima te da s njima sarađuju. I oni su to činili, sve više i više...&lt;ref&gt;Röhr, Werner, ed. (1994). Europa unterm Hakenkreuz: Okkupation und Kollaboration (1938–1945). Berlin: Hüthig. s. 358. &lt;br/ &gt; ({{jez-eng|&quot;Though he himself [Draža Mihailović] shrewdly refrained from giving his personal view in public, no doubt to have a free hand for every eventuality (e.g. Allied landing on the Balkans), he allowed his commanders to negotiate with Germans and to co-operate with them. And they did so, more and more...&quot;}})&lt;/ref&gt;|[[Maximilian von Weichs]]}}

Specijalni [[Adolf Hitler|Hitler]]ov izaslanik [[Hermann Neubacher]] u svojim memoarima tumači politiku Draže Mihailovića. On piše da je Mihailović „ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva”. Neubacher primjećuje da su Mihailovićevi komandanti sarađivali sa Nijemcima, dočim je on nastavio voditi antiokupatorsku propagandu:

{{izdvojeni citat|Politiku Draže Mihailovića nije bilo teško razumeti. On je bio impresioniran nemačkim vojnim podvizima. Pa ipak, sa sigurnošću je računao na to da će Nemačka izgubiti rat. Dovoljno sam čuo od pouzdanih izvora, koji su me obavestili o Dražinom stavu prema Rajhu. On je ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva. Saveznici su Dražu ostavili na cedilu, pa je zato pokušao da od Nemaca – koji su za njega sada bili samo neprijatelj broj dva – dobije što je moguće više oružja. Namera četničkog vođe bila je ova: da se, kada započne nemačko povlačenje, bez borbe dokopa nemačkih strateških pozicija i da se na njima utvrdi. On se spremao za konačan obračun sa Titom, koji je trebalo da se vodi beskompromisno, na život ili smrt, a u pitanju je bila budućnost Jugoslavije. Dok su, dakle, Dražini podređeni komandanti tu i tamo sarađivali sa Nemcima, on je sam nastavio da i dalje vodi propagandu protiv Nemaca.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 160–161.&lt;/ref&gt;}}

Čak i kada je odobravao kolaboraciju svojih komandanata sa okupatorima,  general Mihailović je strogo vodio računa da se na taj način lično ne kompromituje, prvenstveno iz straha od negativne reakcije stanovništva okupirane Jugoslavije. Presretanjem komunikacije između Mihailovića i vojvode Đujića ujesen 1943, njemački nadležni organi su registrovali ovu tendenciju kod četničkog vođstva:

{{izdvojeni citat|18.11. Radio-naređenje D.M. Đujiću da još više nego do sada ratuje zajedno sa njemačkim Wehrmachom protiv komunista, jer su oni izdali srpsku nacionalnu stvar. On sam ne može tako postupiti zbog stava naroda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=235&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000223.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;18. 11. FUNKBEFEHL D. M. AN DJUJIC, MIT DEUTSCHER WEHRMACHT GEGEN KOMMUNISTEN MEHR ALS BISHER ZU KAEMPFEN, DA NATIONALE SACHE SERBIENS VERRATEN. ER SELBST KOENNE WEGEN VOLKSMEINUNG NICHT MITMACHEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Depeša komande Druge oklopne armije komandi [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 21. novembra 1943. godine}}

General [[Schutzstaffel|SS]]-a [[Otto Kumm]], treći komandant [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS dobrovoljačke brdske divizije »Prinz Eugen«]], u knjizi ratnih memoara naslovljenoj ''Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;'' („Naprijed, Prinz Eugen! Istorija 7. SS dobrovoljačke divizije Prinz Eugen”), ostavio je svoje tumačenje prirode odnosâ između JVuO i njemačkog okupatora:
{{izdvojeni citat|Kao ostatak „u šumi“ regularne armije nakon okupacije Jugoslavije, oni su nosili stare uniforme – i nove brade, jer su se zakleli da se neće brijati dok okupator ne bude isteran iz zemlje. Oni su bili verni kraljevini i borili su se za svog mladog kralja Petra II, ali radije su se držali udaljenih sela i oblasti, ne napadajući naše jedinice, osim ako se nisu osećali dovoljno nadmoćnim. Disciplina i naoružanje bilo im je relativno dobro, a u odnosu prema drugim jugoslovenskim narodnim i verskim grupama bili su nepredvidljivi – što je često išlo do napada na hrvatska sela i muslimanske žene. Kao prijatelje još su imali Engleze – i njihov radio. Na volovskim kolima ili na konjskim leđima oni su se povremeno prebacivali u druge oblasti, najčešće neuzdrmani, jer smo ih mi puštali, smatrajući da ih dugoročno možemo pridobiti za nas – kao '''braću po oružju protiv komunizma'''. To je donekle nejasna situacija, oni nisu prijatelji, ali ni neprijatelji, i situacija se menja s vremena na vreme.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/200.htm Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;], [http://www.znaci.org/00001/200_5.pdf Aufstellung der Division &quot;Prinz Eugen&quot;] str. 52. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Als Reste der nach der Besetzung Jugoslawiens 'in den Wald' gegangenen regulären Armee tragen sie die alte Uniform – und neue Bärte, da sie geschworen haben, sich nicht früher zu rasieren, bevor nicht der Okkupator aus dem Land gejagt ist. Sie sind königstreu und kämpfen für ihren Jung-König Peter II., doch weichen sie lieber aus in abseits gelegene Dörfer und Gebiete und stellen sich nur selten unseren Verbänden, es sei denn, sie fühlen sich in ausreichender Ubermacht. Disziplin und Bewaffnung sind relativ gut, gegenüber den anderen jugoslawischen Volks- und Glaubensgruppen sind sie unberechenbar, weshalb es oft zu Ubergriffen gegen kroatische Dörfer oder muselmanische Frauen kommt. Als stille Freunde haben sie die Engländer – und ihre Funkgeräte. Auf Ochsenkarren oder hoch zu Roß verlegen sie manchmal in eine andere Gegend, meist ungeschoren, da wir sie ziehen lassen und sie auf lange Sicht für uns gewinnen wollen – als Waffengefährten gegen den Kommunismus. Es ist eine etwas unklare Situation, sie sind nicht Freund, auch nicht Feind, die Lage wechselt von mal zu mal.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Saradnju sa četničkim formacijama generala Mihailovića u borbi protiv zajedničkog neprijatelja pominje u svojim memoarima i [[Schutzstaffel|SS]]-potpukovnik [[Otto Skorzeny]], vođa njemačkih komandosa, zaslužan za izvođenje brojnih specijalnih operacija tokom rata. Neposredno pred [[Kapitulacija Nacističke Njemačke|kapitulaciju nacističke Njemačke]], ''Obersturmbannführer'' Skorzeny je tri dana (od 5. do 8. maja [[1945]]. godine) vršio dužnost šefa njemačke vojno-obavještajne službe ''[[Abwehr]]''. Po osobnom ''[[Adolf Hitler|Führer]]ovom'' naređenju, potpukovnik Skorzeny biva upućen proljeća 1944. godine u okupiranu Jugoslaviju, kako bi koordinirao [[Operacija Konjićev skok|operacijom uništenja]] [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba NOVJ]] i zarobljavanja [[Josip Broz Tito|maršala Tita]]:

{{izdvojeni citat|U proljeće 1944. dobio sam naredbu Vrhovne komande Wehrmachta da lociram [[Josip Broz Tito|Titov]] štab, uništim ga i uhvatim Tita, koji je, prema [[Winston Churchill|Churchill]]ovoj volji, već bio zamijenio generala Mihailovića. Mihailović, ratni ministar mladog kralja [[Petar II Karađorđević|Petra II]] od Jugoslavije, koji je živio u egzilu u [[London]]u, bio je uplašen sve većim uticajem komunizma. Na njegovo zaprepaštenje, njegovi su se četnici ponekad borili zajedno čak s mađarskim trupama, Hrvatima [[Ante Pavelić]]a, pa čak i sa našim vojnicima protiv Titovih trupâ.&lt;ref&gt;Otto Skorzeny, ''Meine Kommandounternehmen. Krieg ohne Fronten'', Universitas Verlag in F.A. Herbig Verlagsbuchhandlung GmbH, München, 1993, s. 201. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Frühjahr 1944 bekam ich den Befehl vom OKW, das Hauptquartier Titos ausfindig zu machen, es zu zerstören und Tito gefangenzunehmen, der nach dem Willen Churchills schon den General Mihailowitsch abgelöst hatte. Der Kriegsminister des im Exil in London lebenden jungen Königs Peter II. von Jugoslawien, Mihailowitsch, war über den fortschreitenden Einfluß des Kommunismus erschreckt. Seine Tschetniks schlugen sich zu seinem Erstaunen manchmal sogar gemeinsam mit den ungarischen Truppen, den Kroaten des Ante Pawelitsch und selbst unseren Soldaten gegen die Truppen Titos.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

== Reference ==
{{izvori|2}}

== Povezano ==
* [[Kolaboracija četnika sa silama Osovine]]
* [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom]]

== Vanjske veze ==
{{commonscat|Chetnik collaboration with Axis occupation}}
* [https://www.znaci.org/00001/40.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945 (Stanford University Press 1975)]

{{Kolaboracija u Jugoslaviji}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu| ]]</text>
      <sha1>lxpsxlyu1vkdxnx4i709cbvtaao5jgp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681755</id>
      <parentid>42681754</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:39:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-46654-78</username>
        <id>387279</id>
      </contributor>
      <origin>42681755</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="343033" sha1="sb65k7ucvy1qrxsxu3qalfz4gwnq49v" xml:space="preserve">{{Sređivanje|razlog=Preterana upotreba citata}}
[[File:Lukačević i Nemci.jpg|thumb|Četnički potpukovnik [[Vojislav Lukačević]], dvojica nemačkih oficira i neidentifikovani četnički komandant. Fotografija je verovatno nastala tokom [[Bitka za Konjic 1943.|bitke za Konjic]], od 19. do 26. februara 1943. godine, kada su snage pod Lukačevićevom komandom sadejstvovale s Nemcima.]]
[[File:Četnici i Nemci u okupiranoj Jugoslaviji.jpg|thumb|Četnici i Nijemci u okupiranoj Jugoslaviji.]]

'''Kolaboracija četnika s Nemcima''' odvijala se, sa manjim ili većim intenzitetom, tokom većeg dijela perioda [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu]]. Glavna usluga koju su četnici vršili Nemcima bila je borba protiv [[Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije|partizanskih jedinica]], hvatanje pripadnika [[Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|pokreta otpora]] po naseljenim mestima, te njihovo likvidiranje ili slanje u logore pod kontrolom okupacionih ili kvislinških vlasti.

Zbog njegovog inicijalnog učešća u [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanku u Srbiji 1941]], Nemci su [[Draža Mihailović|Dražu Mihailovića]] dugo smatrali neprijateljem, za kojim je raspisana poternica.&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0_1943.&lt;/ref&gt; Istovremeno, njegovi odredi širom okupiranog područja sarađivali su sa nemačkom vlašću na razne načine (npr. [[legalizacija četnika u Srbiji]] 1941–1943). Saradnja četnika sa Vermahtom postala je sveobuhvatna nakon novembra 1943. godine, kada je politički vrh u [[Berlin]]u konačno odlučio da prihvati Dražu Mihailovića za saradnika, što je rezultiralo potpisivanjem niza [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovora o saradnji]] sa njegovim glavnim komandantima u Srbiji. Nakon potpisivanja ugovora o primirju i saradnji, okupator je počeo isporučivati municiju i vojnu opremu četničkim jedinicama koje su se, zajedno sa njemačkim trupama i pod nadzorom njemačkih oficira, borile protiv jedinica [[NOVJ]] u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] i [[Sandžak]]u.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 12058.&lt;/ref&gt;

U [[NDH]], četnici su služili Nemcima za razne namene: dostavljanje obaveštenja o komunistima, pomoć nemačkim nabavkama stoke, pomoć trupama u svojstvu vodiča, pomoć u ljudstvu, učestvovanje u osovinskim operacijama (na primer [[operacija Citen|operacija Ziethen]], [[operacija Bora]]), i druge potrebne radnje za gušenje ustaničkog pokreta.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u Dalmaciji i zapadnoj Bosni]&lt;/ref&gt; Nemci su četnike snabdevali oružjem i opremom i dozvoljavali im da po potrebi koriste njihove garnizone za smeštaj i motorizaciju za transport. Partizanske pokrete po Bosni i Hercegovini te Hrvatskoj Nijemci su u mnogo navrata doznavali na osnovu četničkih dojava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1071&amp;rec=314&amp;roll=563 NAW, T-314, Roll 563, frames 001061-1062: Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa (31. januar 1944.)]&lt;/ref&gt;

Prve dve godine rata, četnici su formalno bili deo [[Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] koalicije, ali zbog stavljanja [[Četnički odredi Jugoslovenske vojske|četničkih odreda Jugoslovenske vojske]] pod komandu Vermahta, krajem 1943. je došlo do konačnog napuštanja Draže Mihailovića od strane Saveznika, a potom 1944. godine i do napuštanja i osude četnika od strane jugoslovenskog kralja.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_II_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%86%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5 Poziv kralja Petra II na pristupanje Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije]&lt;/ref&gt;

Zbog kolaboracije sa nemačkim okupatorom, mnogim je četničkim vođama, uključujući samog Dražu Mihailovića, suđeno u [[Beogradski proces|beogradskom]] i drugim procesima.

Pored kolaboracije sa Nemcima, četnici na teritoriji italijanske okupacione zone su tesno [[Kolaboracija četnika s fašističkom Italijom|sarađivali sa fašističkom Italijom]].

== Nemačka politika prema četnicima ==

Česte njemačke promjene kursa u odnosu prema četnicima Draže Mihailovića (npr. [[Sastanak u Divcima|pregovori u Divcima]] u novembru, pa [[Operacija Mihailović|napad na štab Draže Mihailovića]] u decembru 1941, zatim ponovna obustava progona Mihailovićevih četnika i skidanje ucjene na njegovu glavu u proljeće 1942. godine, itd.) tokom čitavog ratnog perioda, bile su u potpunosti u skladu sa politikom koja je vođena u okupiranim zemljama. Najplastičniji prikaz ovakvog pristupa prezentovao je [[Felix Benzler]], opunomoćenik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova u [[Beograd]]u, u izvještaju koji je poslao u [[Berlin]] 11. marta 1942. godine ministru vanjskih poslova [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]] [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]]:

{{izdvojeni citat|To što nemačka vojna mesta vode pregovore s pojedinim četničkim vođama, nije ništa neobično u srpskom prostoru. To se zbiva svesno, u okviru naše politike, uslovljene slabošću naših vojn[ičk]ih snaga i dosad ne bez uspeha vođene, da Srbe, a naročito ustanike usmeri jedne protiv drugih (komuniste protiv četnika, četnike među sobom, vladine dobrovoljce protiv komunista i četnika) i da se time po mogućnosti omete obrazovanje jednog jedinstvenog fronta.&lt;ref&gt;AVII, NAV, N-T-120, 200/153555-58.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. I/272.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 90.&lt;/ref&gt;}}

Njemačko konstantno opiranje uspostavi saradnje s četnicima Draže Mihailovića bilo je generirano sa samog političkog vrha. U ratnom dnevniku Vrhovne komande Wehrmachta prenesena je informacija da je 23. septembra 1942. održan sastanak vođe Trećeg Reicha [[Adolf Hitler|Adolfa Hitler]]a s predsjednikom [[Rumunija|rumunjske]] vlade [[Ion Antonescu|Ionom Antonescuom]] i poglavnikom [[NDH]] [[Ante Pavelić|Antom Pavelićem]]. Na sastanku se uglavnom raspravljalo „o hrvatskim problemima“. Pored njemačkog veleposlanika u [[Zagreb]]u [[Siegfried Kasche|Siegfrieda Kaschea]], sastanku je prisustvovao i opunomoćeni general u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau]] koji se nije ustručavao da „otvoreno kritikuje hrvatsku vlast“, ali je i „skrenuo pažnju na četnike, koje su naoružali Italijani“. General von Horstenau je predložio da bi četnike trebalo „upotrebiti da na svom području [tj. u njemačkoj okupacionoj zoni] postanu organi reda“:
{{izdvojeni citat|Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer da mu se čini veoma opasno da se četnicima pruži podrška. Četnici su pre svega srpske patriote, koji zastupaju [[Velika Srbija|velikosrpsku]] misao. Time hranimo zmiju koja će jednoga dana da poraste. Istina, danas je ona još mala, ali jednog dana mogla bi da bude opasna.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Nakon sagledavanja situacije na Balkanu u jesen 1943, Nemci su jugoslovenske partizane proglasili najvećim neprijateljima.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_156.htm PROCENA KOMANDANTA JUGOISTOKA FELDMARŠALA VAJKSA OD 1. NOVEMBRA 1943. VOJNO-POLITIČKE SITUACIJE NA BALKANU KRAJEM OKTOBRA 1943. GODINE&lt;/ref&gt; U cilju borbe protiv partizana, tolerisali su i koristili četnike kao antikomunističku miliciju, iako im je bilo dobro poznato da oni održavaju veze sa [[London]]om.

== Hronologija ==

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1941) ===
{{main|Ustanak u Srbiji 1941.|Sastanak u Divcima}}
{{izdvojeni citat|Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Draže Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Vermahtom.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_30._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941._%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Извештај капетана Матла претпостављенима од 30. октобра 1941. о разговорима са представницима Драже Михаиловића]&lt;/ref&gt;|Dražina ponuda Nemcima iz oktobra 1941.}}

{{Wikisource|Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}
{{Wikisource|Izveštaj kapetana Matla pretpostavljenima od 30. oktobra 1941. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića}}
{{Wikisource|Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.}}

Nemci su za gušenje [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanka u Srbiji 1941.]] angažovali dodatne trupe i sproveli drastične represalije nad stanovništvom, što je Mihailovića navelo da se povuče iz ustanka, napadne partizane i zatraži kontakt sa nemačkom upravom radi prekida neprijateljstva. Vezu je uspostavio preko pukovnika [[Branislav Pantić|Branislava Pantića]], njegovog predstavnika i obaveštajca u [[Beograd]]u. Pukovnik Pantić je nakon rata svjedočio da je odluka o pregovorima s predstavnicima njemačkih okupacionih snagâ donijeta  krajem oktobra 1941. godine, i to na sastanku održanom u kući [[Živojin Mišić|vojvode Mišića]] u [[Struganik]]u. Sastanku su, pored Draže Mihailovića i Branislava Pantića, prisustvovali i [[Dragiša Vasić]], potpukovnik [[Dragoslav Pavlović]], major [[Aleksandar Mišić]] i kapetan [[Nenad Mitrović]]. Pukovnik Pantić piše:
{{izdvojeni citat|O potrebi pregovora nije bilo reči. Situacija je svima bila jasna. Ona ih je neodstupno zahtevala. Sporno je bilo: sa kime treba razgovarati, da li sa Nemcima ili sa Nedićem? Posle duže diskusije većina se složila da treba pregovarati sa Nedićem. Ovome se odsudno usprotivio Draža i major Mišić. Njegov zaključak po ovom pitanju bio je izražen rečima:

– KAD JE SITUACIJA TAKVA DA MORAM DA PREGOVARAM, ONDA ĆU DA PREGOVARAM SA NEPRIJATELJEM. NA TO ME OVLAŠĆUJE I MEĐUNARODNO RATNO PRAVO. UOSTALOM, ŠTA MI MOŽEMO DA DOBIJEMO OD NEDIĆA? SVE ŠTO NAMA TREBA, ORUŽJE I MUNICIJA, NEDIĆ MORA TRAŽITI OD NEMACA. JER OVDE NISU U PITANJU MALE I SITNE KOLIČINE. ZAŠTO IĆI POSREDNO, KAD MOŽEMO NEPOSREDNO?

Njegovo odsudno držanje, po ovom pitanju, odnelo je prevagu...

Isto tako bilo je sporno pitanje da li da se o pregovorima obavesti Nedić. Posle kraće diskusije, a pošto sam ja izložio da kapetan g. dr. Matl nalazi da Nedića treba obavestiti, doneta je odluka da se tako i učini. Tako je doneta odluka da se pregovara sa Nemcima.&lt;ref&gt;[https://sr.m.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8_%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%81_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 138.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 115.&lt;/ref&gt;|Izjava pukovnika [[Branislava Pantića]] o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}

1. novembra 1941. godine, pukovnik Draža Mihailović je uputio generalu [[Walteru Hinghoferu]], komandantu [[342. divizija|342. pješadijske divizije]], ponudu sljedeće sadržine:
{{izdvojeni citat|1) Na kolubarskom frontu nema komunista. Ukoliko ih je bilo oni su postali bezopasni. &lt;br /&gt; 2) Organizacija četnika je u stanju da održava red na području zapadne Srbije. &lt;br /&gt; 3) Komunistička opasnost će prestati od momenta kada se četničkoj organizaciji pruži mogućnost da neometano radi. Broj nacionalista je tako veliki da komunista ima samo 5%. Uz pomoć svoje brojne nadmoćnosti nacionalni elemenat pod komandom četnika može rešiti komunistička pitanja bez obostrane borbe. &lt;br /&gt; Uslov je: dovoljno naoružanje, koje nedostaje. &lt;br /&gt; 4) Ulazak u pojedine gradove je bio neophodan da se ne bi komunističke jedinice predstavljale kao oslobodioci i da ne bi povukle za sobom narodne mase. To se moralo događati i radi toga da bi se sprečili komunisti da vrše teror nad stanovništvom. &lt;br /&gt; 5) Četnička akcija nije usmerena protiv nemačkih jedinica, ukoliko one ne napadaju četnike i narod. &lt;br /&gt; 6) Naš narod voli slobodu i radovao bi se kada se na njegovoj teritoriji ne bi nalazile nemačke jedinice. To odgovara četničkom načinu vođenja rata, bez obzira na žrtve koje donosi. Oblast zapadne Srbije nema nikakav vojni značaj za nemačke jedinice, i trebalo bi da bude slobodna zona, u kojoj četnici održavaju red, pod uslovom da ih se u tome ne sprečava i da su dovoljno naoružani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_240.htm Izjava Draže Mihailovića od 1. novembra 1941. komandi nemačke 342. pešadijske divizije]&lt;/ref&gt;}}

Prethodno, general Hinghofer je 30. X 1941. obavijestio njemačkog opunomoćenog generala i zapovjednika u Srbiji [[Franz Böhme|Franza Böhmea]] da lokalni četnički komandanti u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] nude saradnju, očekujući zauzvrat pomoć u oružju od okupatora: „Četničke vođe iz [[Valjevo|Valjeva]], [[Slovac|Slovca]] i [[Lajkovac|Lajkovca]] daju važne podatke o organizaciji i izjavljuju spremnost da se sa nemačkim trupama bore protiv komunista. Traže oružje.“&lt;ref&gt;BA-MA, RH 26-342/14, 10-odnevni Hinghoferov izvještaj Bemeu, 30. 10. 1941.&lt;/ref&gt; Odmah po pristizanju Mihailovićeve ponude, štab 342. pješadijske divizije je istoga dana (1. XI) dostavio izvještaj svojoj pretpostavljenoj komandi u kome, između ostalog, stoji i sljedeće:
{{izdvojeni citat|Masa četnika, koja se nalazi u rejonu Valjeva, do sada se držala potpuno lojalno. Oni su prema komunistima zauzeli jasan odbijajući, takoreći, neprijateljski stav i može se reći uspešno se protiv njih borili. Oni su spremni i voljni da zajedno sa Vermahtom razbiju komuniste, kao i da u zemlji ponovo uspostave red i mir i zato traže nemačku pomoć.&lt;ref&gt;AVII, NAV—N—T—315, rolna 2130, snimci 626—632.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_10.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje MIHAILOVIĆ TRAŽI POMOĆ OD OKUPATORA]&lt;/ref&gt;}}

No, na samom početku sastanka sa nemačkim predstavnicima u selu [[Divci]] 11.11.1941. pukovniku Mihailoviću je rečeno:

{{izdvojeni citat|Pre dve nedelje poručili ste nam preko Vaših poverenika u Beogradu da je Vaša namera &quot;da nećete više dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje uništava&quot;. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemačkim Vermahtom i organima Nedićeve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:

1) Nemački Vermaht će sam u najkraćem vremenu okončati sa komunizmom i

2) glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku.}}

Nemci su procenili da Draža zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao generalštabni oficir pravilno ocenjuje da će se nastavak nemačkih operacija rđavo završiti po njega, i stoga &quot;nemački Vermaht ne može da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.]&lt;/ref&gt; U daljem razgovoru pukovnik Mihailović se pravdao nacistima zbog učešća u ustanku:

{{izdvojeni citat|Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generalštabni oficir poznajem snage obeju snaga.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt;}}

On se pravdao da je morao uzeti neke gradove od Nemaca da ih komunisti ne bi uzeli&lt;ref&gt;&quot;Moji ljudi su [[Bitka za Loznicu 1941.|krenuli na Loznicu]] zato da je komunisti ne zauzmu.&quot;&lt;/ref&gt; i tvrdio da nije na strani ustanika, &quot;onih koji žele da isteraju Nemce&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Draža Mihailović je izjavljivao Nemcima lojalnost i tražio da mu daju municiju da nastavi borbu protiv partizana.&lt;ref&gt;&quot;Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo.&quot;&lt;/ref&gt; Ali, želeo je da njegovo &quot;delovanje na nacionalnoj osnovi&quot; ostane potajno da ne bi prošao kao [[Kosta Pećanac]], koji je sklopio otvoreni sporazum sa okupatorom, čime je izgubio ugled u narodu i stekao oznaku izdajnika.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Uprkos svim njegovim predlozima, Nemci mu nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje:

{{izdvojeni citat|„Ponuda pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na raspolaganje za borbu protiv komunista je odbijena i zatražena je bezuslovna predaja. Mihailović je tražio da se konsultuje sa svojim komandatima. Mihailović također tražio oružje za borbu protiv komunista. Ovo je igra, borba između bandi za izvor oružja. Ipak, čini se da jedan dio Mihailovićevih bandi iskreno želi da se bori protiv komunista.“&lt;ref&gt;NAW, T-311, Roll 175, 000121-2: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka 17.11.41.}}

{{izdvojeni citat|Mihailović treba da sada pokrene akciju protiv Užica, gde se navodno nalazi celokupno rukovodstvo komunista, a zbog čega treba da se stavi u izgled i bombardovanje sa nemačke strane. U kontaktima sa nemačkim okupacionim vlastima koji su niže opisani, Mihailović je navodno molio da mu se stavi na raspolaganje 100.000 metaka da bi mogao nastupiti protiv Užica.|IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNOG CENTRA VERMAHTA U BEOGRADU OD 14. NOVEMBRA 1941. VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA O ODNOSU ČETNIKA DRAŽE MIHAILOVIĆA PREMA NOP-u, O PREGOVORIMA PREDSTAVNIKA VERMAHTA I DRAŽE MIHAILOVIĆA I O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI U SRBIJI}}

Za njim je decembra 1941. godine raspisana poternica, nakon čega je bio u bekstvu.

=== Predaja zarobljenih partizana Nijemcima (1941) ===
{{main|Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.}}
[[File:Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima.jpg|thumb|Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima]]
Iako je njegov prijedlog okupacionim vlastima u Divcima odbijen, pukovnik Mihailović je želio pružiti njemačkom okupatoru dokaz četničke gotovosti za saradnju. Stoga su četnici Draže Mihailovića, uz posredstvo samozvanog vojvode [[Jovan Škavović|Jovana Škavovića]], predali 13. novembra 1941. Njemcima oko [[Predaja zarobljenih partizana Nemcima novembra 1941.|365 zarobljenih partizana]]. [[Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.|Predaja zarobljenih partizana Nemcima]] se desila tokom [[ustanak u Srbiji 1941|ustanka u Srbiji]] novembra [[1941]]. godine.

Tokom [[Četničko-partizanski sukob|sukoba]] između [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] četnika i partizana u zapadnoj [[Srbija|Srbiji]] početkom novembra [[1941]], četnici su zarobili više stotina partizana. Jednu veću grupu od oko 500 zarobljenika, među kojima su bili partizani na prevaru zarobljeni u [[Gornji Milanovac|Gornjem Milanovcu]],&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_110.htm Relacija Takovskog četničkog odreda od 17. juna 1942, Zbornik NOR-a, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, dokument 110]&lt;/ref&gt; Kosjeriću,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/59_2_124.pdf Užička republika, Zapisi i sećanja, Narodni muzej, Užice 1981]&lt;/ref&gt; Karanu i Planinici, četnici su prikupili na [[Ravna Gora|Ravnoj Gori]]. Oko [[13. novembar|13. novembra]] [[1941]]. četnici su grupu od 365 zarobljenika odveli u [[Mionica|Mionicu]], i zatim u [[Slovac]]. Tu su prihvaćeni od [[Milan Nedić|Nedićevih]] i nemačkih snaga i prebačeni kamionima u [[Valjevo]]. Transport zarobljenika do [[Valjevo|Valjeva]] je pratio četnički vođ Jovan Škavović Škava, koji je prethodno bio [[Kosta Pećanac|Pećančev]] četovođa, dok je u tom periodu priznavao [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevu]] komandu. U predaji zarobljenika učestvovao je i ravnogorski oficir [[Pavle Mešković]]. Predaji partizana prethodio je [[Sastanak u Divcima 1941.|sastanak Draže sa Nemcima u selu Divci]].

Od ove grupe zarobljenika, Nemci su 263 streljali dana [[27. novembar|27. novembra]] [[1941]]. godine na Krušiku u Valjevu.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_21.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Streljanja na Krušiku u Valjevu]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44_4.pdf Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009: Krušik, Valjevo streljanje po grupama]&lt;/ref&gt; Ostali zarobljenici su delom streljani naknadno, delom deportovani u [[Koncentracioni logor|logore]], a delom pušteni na slobodu. Predaja zarobljenih partizana nastavila se i posle ovoga, i bila je naročito intenzivna u decembru 1941.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_24.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Decembarski pokolj]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44.htm Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009]&lt;/ref&gt;

=== Legalizacija četnika i hvatanje ustanika (1941-1942) ===
{{main|Legalizovani četnici}}
[[Datoteka:Legalizovani četnici u Srbiji 1942.jpg|minijatura|Legalizovani četnici Draže Mihailovića čuvaju [[Logor Metino brdo|logor na Metinom brdu]] kod [[Kragujevac|Kragujevca]] [[1942]].]]

Četnički odredi u Srbiji su delom raspustili regrute kućama i ostali u ilegali na kadrovskom sastavu, a delom se legalizovali kao pripadnici zvaničnih Nedićevih formacija. Krajem 1941. i početkom 1942. godine, pripadnici [[Legalizovani četnici|legalizovanih ravnogorskih odreda]] pružili su najznačajniji doprinos u hvatanju nekoliko hiljada odbjeglih ili pasiviziranih partizana i njihovih saradnika u [[Zapadna Srbija|zapadnoj]] i djelovima [[Centralna Srbija|centralne Srbije]], kao i u njihovoj predaji Njemcima. Učešćem u masovnom hvatanju i likvidaciji pripadnika partizanskih odreda i njihovih saradnika, čak i ako se zanemari aktivna borba protiv partizana, legalizovani ravnogorski četnici su učinili krupne usluge njemačkom okupatoru u uništenju partizanskog pokreta na području dotadašnje [[Užička Republika|Užičke republike]].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;&gt;[http://www.yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html Milan Radanović: Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944.]&lt;/ref&gt;

Već krajem novembra 1941. godine na Metinom brdu kod Kragujevca je formiran [[Logor na Metinom brdu|logor]] za zarobljene srpske ustanike i civilne taoce. Prvi dovedeni u logor bili su taoci iz Kragujevca, komunisti, odbornici narodnooslobodilačkog odbora, Romi, Jevreji i svi oni koji su nemačkim fašistima bili sumnjivi. Osim svakodnevnih likvidacija, veća masovna streljanja su vršena 2. i 19. marta 1942. godine.&lt;ref&gt;[http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1322 Metino brdo]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Hvatani borci su predavani nemačkom sudu, ili prekom sudu [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]]. Većina pohvatanih je bila iz okoline Rače, Topole i Aranđelovca. 2. marta 1942. godine na Metinom brdu je streljano 173 rodoljuba i simpatizera oslobodilačkog pokreta sa teritorije Kragujevca i okolnih opština.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |access-date=2014-05-01 |archivedate=2016-03-04 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304191846/http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; Logor je rasformiran u junu 1942. Preostali logoraši su transportovani u [[Koncentracijski logor Banjica|logor na Banjici]], gde je većina streljana, kao i u logore u Nemačkoj, Norveškoj i Grčkoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |title=Archive copy |access-date=2024-07-08 |archive-date=2024-07-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240708214249/https://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Nakon likvidacije partizanskih ostataka, četnici Draže Mihailovića su stekli faktičku kontrolu nad ruralnim područjima Srbije, dok je okupator držao gradove.

Mihailovićev stav u odnosu na njemačkog okupatora jasno je izražen u depeši, koju je opunomoćeni poslanik Ministarstva inostranih poslova Trećeg Rajha u Beogradu [[Felix Benzler]], 31. marta 1942. godine, uputio centrali u Berlinu:

{{izdvojeni citat|Sve dosad se nije postiglo da se ličnost pukovnika Mihailovića stavi pod kontrolu. Po svoj prilici ni on nije u stanju ili nije voljan da na srpskom području nešto preduzme, već je, naprotiv, preko jednog posrednika ovih dana ponudio vladi Nedića da prihvata da se objavi:

1) da on ne namerava da se bori protiv Nemaca;

2) da neće ništa da preduzima protiv Nedićeve vlade;

3) da se zalaže za održanje mira i reda u zemlji;

4) da poziva na borbu protiv komunista.

Posredniku je ponovo odgovoreno da za Mihailovića jedino u obzir dolazi da se bezuslovno potčini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_18.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje POD ZAŠTITOM LEGALIZOVANIH ODREDA]&lt;/ref&gt;}}

Nemački dokument od [[15. maj]]a 1942. godine navodi četničkog majora [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubu Jovanovića]] kao jednog od njihovih lokalnih saradnika za [[Zaječar]].&lt;ref&gt;NAW, T501, roll 248 frames 0121-0126; dostupno na http://znaci.net/temp/T-501_R-248-0126.jpg&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:SS-Obergruppenführer Werner Lorenz accompanied with unknown chetnik officer in NE Bosnia.JPG|mini|[[SS]]-[[Obergruppenführer]] [[Werner Lorenz]] u društvu neimenovanog četničkog oficira u sjeveroistočnoj [[Bosna (oblast)|Bosni]], jesen 1942. godine]]

U junu 1942. Mihailović je prešao u Crnu Goru, italijansku okupacionu zonu, na teritoriju koju su držali crnogorski četnici [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom|uz dopuštenje Italijana]]. Aktivnosti četničkih odreda u Srbiji svedene su na najmanju meru da se ne bi izazivao okupator, i uglavnom su ograničene na organizacionu i obaveštajnu delatnost i sitnije diverzije. Uprkos tome, nemački okupator je veoma ozbiljno shvatao četničku aktivnost i povremeno organizovao racije protiv preostalih Mihailovićevih odreda, koji su se trudili da izbegnu dodir sa neprijateljem.

U Srbiji, znatan broj Mihailovićevih snaga se legalizovao. Nemački popis glavnih vladinih legalnih odreda od [[15. maj]]a 1942, pod rednim brojevima 1 do 18 navodi Ljotićeve odrede, od 19 do 39 su Mihailovićevi, a od 40 do 100 Pećančevi. Tu na okupatorskom spisku snaga su neki od glavnih Mihailovićevih četnika: [[Predrag Raković]], [[Miloje Mojsilović]], [[Dušan Smiljanić]], [[Vučko Ignjatović]], [[Miloš Glišić]], [[Ljuba Jovanović]]... Do početka 1942. godine &quot;ravnogorski pokret istopio se u redovima Nedićeve milicije i konačno se ponovo pojavio, umanjen, u Crnoj Gori.&quot;&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/5_3.htm William Deakin, BOJOVNA PLANINA]&lt;/ref&gt;

Kako ne bi izgubio podršku naroda kao saradnik okupatora, Mihailović je odsustvo oružane borbe u Srbiji sredinom [[1942]]. godine nastojao da nadoknadi činjenjem smicalica nemačkim vojnicima po gradovima, ubacivanjem &quot;smrdljivih bombi&quot;, &quot;svrabećih praškova&quot;, &quot;praškova za kijanje&quot;, upućivanjem pretećih pisama, uznemiravanjem telefonom...&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;/&gt; Ovo nije ostalo neprimećeno. Britanski kapetan Bil Hadson je u drugoj polovini 1942. ponovo uspostavio vezu i javio da &quot;Mihailović još sarađuje s Osovinom u Crnoj Gori i Sandžaku i miruje u Srbiji&quot;, da su &quot;u Dalmaciji Trifunovićevi četnici legalizovani&quot; te, podsticani od Italijana, sanjaju o nekoj &quot;Srbo-Sloveniji i Dalmaciji&quot;. Na osnovu stanja na terenu on izvlači zaključak: 
{{izdvojeni citat|U trenutku kada je Mihailović u velikom stepenu igrao ulogu kvislinga bio je nagrađen najjačom britanskom propagandom.... Mihailoviću bi trebalo konačno reći da Britanci pretpostavljaju komuniste kvislinzima.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;|Britanski kapetan Bil Hadson}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Lopare 1942.jpg|mini|[[Radivoje Kerović]] (u sredini u bijeloj košulji) sa njemačkim tenkistima, [[Lopare]] 1942.]]

Posljednjeg dana kolovoza 1942, održan je sastanak kod načelnika štaba Komande Jugoistoka. Ovom prilikom je podijeljena informacija da se oko [[Banja Luka|Banje Luke]] vode žestoke borbe s partizanima, u kojima okupatoru pomažu četnici (“srpski nacionalisti“), bez preciziranja o kom odredu JVuO iz [[Bosna (oblast)|Bosne]] je riječ: 
{{izdvojeni citat|Velike borbe su izbile u blizini Banje Luke. Ustanici su upotrijebili teško naoružanje, topove, minobacače itd., kao i tenkove. Hiljadu srpskih nacionalista je sudjelovalo u borbi protiv ustanika na našoj strani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=490&amp;roll=175 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000485.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei Banja Luka größeres Gefecht, Aufständische traten mit schweren Waffen, Geschützten, Minenwerfern u.sw. auf, auch mit Panzer. 1000 serbische Nationalisten haben sich dort auf unserer Seite im Kampfe gegen die Aufständischen beteiligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka održanog 31. augusta 1942.}}

U drugom njemačkom izvještaju iz istog perioda se navodi da je 26. augusta jedan bataljun Wehrmachta južno od Banje Luke bio priklješten od strane nadmoćnijeg neprijatelja (i ovdje se napominje da su partizani raspolagali teškim naoružanjem), kao i da je Nijemcima u pomoć priskočilo čak „2000 bosanskih četnikâ“, što će rezultirati potiskivanjem jedinicâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOP i DVJ]] prema jugu do kraja mjeseca.&lt;ref&gt;BA/MA, RH 19 XI/81 (Die Bekämpfung der Aufstandsbewegung im Südostraum, Teil I), S. 244.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 155. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bereits am 26. August sah sich ein deutsches Bataillon bei dem Versuch, südlich von Banja Luka den ersten dieser Einfälle abzublocken, weit überlegenen, auch mit erbeuteten Panzern und Geschützen bewaffneten Verbänden gegenüber; nur mit Hilfe von 2.000 bosnischen Cetniks, die den Deutschen zu Hilfe eilten, gelang es bis Ende des Monats, die Partisanen wieder nach Süden abzudrängen.&quot;}})&lt;/ref&gt;

Takođe, u jednom izvještaju upućenom iz štaba njemačkih trupa u [[NDH]] od 18. novembra 1942. o četnicima se, između ostalog, navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|U zoni 714. pješadijske divizije nalazi se 6-8.000 četnika, naoružanih puškama i nešto automatskog oružja. Diviziji su dosad pružili vrijedne usluge time što su branili svoju teritoriju od partizana i time oslobodili njemačke i trupe NDH za dejstvo na drugim sektorima. K tome obezbjeđuju i željeznicu i pribavljaju važna obavještenja njemačkim trupama. Četnici su pri zajedničkim akcijama snabdjevani od strane NDH; također im pripada i naknada od otprilike 3 Rajshsmarke dnevno, čiju isplatu oni, međutim, dosad nisu tražili.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=361&amp;rec=314&amp;roll=566 Nacionalni arhiv Vašington, T-314, rolna 566, frejm 000357; Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj-/Veza sa neprijateljski orijentisanim krugovima u Srbiji/ (18. novembar 1942.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei 714.Div. haben die im Div.–Bereich beheimateten Cetnikverbände eine ungefähre Stärke von 6–8000 Mann. Sie sind mit Gewehren und verhältnissmässig wenig automatischen Waffen ausgestattet. Sie leisten der Div. wertvolle Dienste, indem sie ihr Heimatgebiet gegen Einfälle der Partisanen schützen, sodass, von grösseren Unternehmen abgesehen, in diesem Raume weder deutsche noch kroatische Truppen gebunden werden. Sie entlasten hiedurch den Bahnschutz und versorgen die deutsche Führung mit wertvollen Feindnachrichten. &lt;/br&gt; Die Cetnikverbände werden durch den kroatischen Staat bei Einsätzen mit Munition versorgt und verpflegt. Vertragsmässig steht ihnen neben anderen Zusagen /z.B. Versorgungsansprüchen/ auch Wehrsold von etwa RM 3.— täglich zu, den sie jedoch bisher nicht beansprucht haben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj (18. novembar 1942. godine)}}

=== Operacija Weiss i bitka na Neretvi (1943) ===
{{main|Operacija Weiss|Bitka za Konjic 1943.}}
[[File:Četnici i Nemci na Neretvi.jpg|thumb|Četnici i Nemci tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]] 1943.]]

Van Srbije, postojala je intenzivna saradnja četnika i Nemaca. Iako su mnogi četnici na lokalu pomagali nemačkim trupama protiv partizana, [[Hitler]] je do sredine 1943. godine strogo branio svojim jedinicama svaku saradnju sa četnicima.&lt;ref&gt;Nacionalni arhiv Vašington, Mikrofilm T-311, rolna 175, snimka 378: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka za novembar 1942 (30. novembar 1942.). „Svaka, pa i privremena, veza sa antikomunistički nastrojenim četnicima u Hrvatskoj je protivna naređenju Fuehrera, Ia 3071/42 o borbi protiv bandi.“&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=383 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000378.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Haltung gegenüber feindluch eingestellten Kreisen in Serbien/Kroatien: An Bev.Kmdr.Gen. in Serbien, Befehlshaber der dt. Truppen in Kroatien, Kdr.Gen. in Kroatien und Dt.Verb.Kdo. bei Supersloda ergeht ein Befehl betreffend klarer und eindeutiger militärischer Haltung gegenüber allen uns feindlich eingestellten Kreisen. Jede – wenn auch nur vorübergehende – Bindung mit antikommunistisch eingestellten Cetniks in Kroatien steht im Widerspruch zu den bzgl. Bandenkämpfung gegebenen Befehlen des Führers Ia Nr. 3071/42 g.K.&quot;}})&lt;/ref&gt; Za vrijeme izvođenja [[Operacija Weiss|operacije Weiss]], njemački komandanti na terenu su bili u nedoumici da li da se povinuju naređenjima svojih viših vojnih komandi, ali i političkih instanci, ili da nastave sarađivati s četnicima Draže Mihailovića:
{{izdvojeni citat|Uprkos borbenoj pomoći hrabrih četnika, koja je doprinijela deblokadi opkoljenih dijelova 718. pješadijske divizije, njemačke trupe imaju zadatak da se brzo probiju do boksitne oblasti. One imaju instrukcije da smatraju četnike neprijateljima. Sada se ispostavilo da se situacija kod mjesta Dobro (?), čija se posada sastojala od Nijemaca, Italijana i četnika, poboljšala zahvaljujući četničkom prodoru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=549 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000544.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Trotz der Waffenhilfe tapferer Cetnik, die auch zur Befreiung der eingeschlossenen Gruppe der 718.I.D. mit beigetragen haben, ergibt sich für die deutschen Truppen die Aufgabe, möglichst schnell in das Bauxitgebiet von Mostar vorzustoßen. Die deutschen Truppen haben den Auftrag die Cetniks als Feind anzusehen. Es ergab sich nun das Bild, daß die Besatzung von Dobro (?), die aus Deutschen, Italiener und Cetniks bestand durch den Vorstoß der Cetniks Luft bekam.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka (1. mart 1943.).}}

Major [[Slavoljub Vranješević]], komandant Zapadne Bosne JVuO, šalje 2. marta 1943. godine dopis »bratu« [[Uroš Drenović|Urošu Drenoviću]] kojim ga obavještava da je od strane njemačke komande u [[Banja Luka|Banjoj Luci]] zakazana konferencija na koju su pozvani najvažniji četnički zapovjednici s teritorije [[Bosanska krajina|Bosanske Krajine]]:
{{izdvojeni citat|Pre nekoliko časova primio sam izveštaj od Komandanta Bosanskih četničkih odreda brata Rade Radića, u kome mi javlja, da su Nemci pozvali na konferenciju u Banja Luci sve Komandante i to: Radića, Tešanovića, Drenovića, Marčetića, Mišića radi rešavanja važnih pitanja. Konferencija će se održati u nemačkoj komandi u B. Luci. Ovoj konferenciji neće prisustvovati pretstavnici hrvatskih ni vojnih ni civilnih vlasti.

Komandant mi je naredio, da pozovem sve Komandante na predkonferenciju, koja će se održati u Karanovcu na dan 4 o.m. u 12 časova.—

Prema napred izloženom pozivam te, da bez ikakvog izgovora i odlaganja bez obzira na situaciju na položaju, dođeš 4 o.m. do određenog časa u Karanovac.—

Ovo smatraj vrlo važnim i NAJHITNIJIM. Molim Te koristi sva moguća prevozna sredstva, pa i motorcikl i na vreme dođi na predkonferenciju.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 31, str. 64.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_64.htm Naređenje Komande bosanskih četničkih odreda od 2. marta 1943. komandantu odreda »Kočić« za prisustvovanje konferenciji radi usaglašavanja stavova o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Već 3. februara 1943. godine, major Vranješević je upoznao Vrhovnu komandu JVuO o činjenici da se bosanski četnici nalaze u službi njemačkog okupatora, ali i da su potpisali [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|sporazume o saradnji sa kvislinškim vlastima Nezavisne Države Hrvatske]]:
{{izdvojeni citat|
NEMCI

Četnički odredi učestvuju u borbi zajedno sa Nemcima češće puta, ali na zasebnim sektorima. Pre našeg dolaska, Nemci su uspeli da u borbu protiv komunista uvode četnike tako, da im ovi osiguravaju krila i da se mešaju u komandovanje. Ovome se je odmah stalo na put, ma da sa dosta poteškoća. Po sebi se razume da se mnogo interesuju o tome, da li mi imamo kakve veze sa Dražom Mihailovićem — što mi odbijamo, navodeći da je to samo komunistička propaganda kako bi izazvali Nemce protiv nas, pa nas tako priklještene, uveli u svoje redove. Ipak, često puta Nemci čuju kako svi četnici pevaju »Od Topole pa do Ravne Gore« ili »Od Manjače pa do Ravne Gore«, »sve su straže generala Draže« itd., dakle jasno primećuju, ali moraju da trpe. Njihova nemoć oseća se.

HRVATI

Ovi se redovno predaju komunistima, gde god ovi na njih udare. Hrvatski oficiri nalaze spas u komunizmu. Zbog sporazuma sa Hrvatima, koji su ovi [četnički — prim.] odredi sklopili pre našeg dolaska, borbe sa Hrvatima ne vode se. Naprotiv, za većinu starešina i boraca može se reći, da su taj sporazum shvatili kao definitivan svršetak rata, pa i otuda javašluk i slaba disciplina. Sada, dok se ne raščisti sa komunistima, ovakvo stanje mora da ostane.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_27.htm Izveštaj majora Slavoljuba Vranješevića od 3. februara 1943. majoru Zahariju Ostojiću o vojno-političkoj situaciji u četničkim odredima zapadne Bosne i saradnji sa nemačkim i ustaško-domobranskim jedinicama]&lt;/ref&gt;}}

Vojvoda [[Vukašin Marčetić]], komandant puka »Manjača«, bio je takođe jedan od potpisnikâ sporazuma sa vlastima satelitske NDH. Tokom operacije »Weiss«, vojvoda Marčetić se povezuje i sa njemačkim okupatorom, konkretno sa [[117. lovačka divizija (Nemačka)|117. divizijom]]:
{{izdvojeni citat|Posebno: [...] [[369. legionarska divizija|369. pješ. div.]] će prvo dovršiti borbe na [[Grmeč]]u. Uspostavljena veza sa četničkom grupom Marčetića, koja će preuzeti osiguranje vlastitog istočnog boka.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=315&amp;roll=2263 NARA, T315, Roll 2263, frame no. 000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;369. J.D. führt vorerst Kampfhandlungen in der Grmec durch. Verbindung mit Cetnikgruppe Marcetic aufgenommem, die Schutz der eigenen Ostflanke übernehmen will.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik 117. divizije, unos za 5. februar 1943.}}

O (prinudnom) sadjejstvu 117. divizije sa četničkim odredima pod komandom kapetana [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] u [[Bitka za Konjic 1943.|bici za Konjic]], februara 1943. godine, nakon rata će posvjedočiti i general [[Alexander Löhr]]:
{{izdvojeni citat|117. lovačka divizija, koja je prodirala od Ivan-sedla ka severozapadu, vodila je od početka teške borbe, pa je na kraju odbijena i odbačena. Jedan njen deo morao je da se spasava u Konjicu, koji je bio utvrđen i posednut od Italijana i četnika. Ovo mesto su partizani okružili i tako je došlo do toga da su se ovde, pod pritiskom događaja, borili na istom frontu Nemci i četnici – doduše odvojeni jedni od drugih italijanskim jedinicama. Konjic je doduše bio oslobođen iz okruženja sa trupama iz [[Sarajevo|Sarajeva]], ali je partizanima uspelo da se probiju preko Neretve i povuku svi bez izuzetka u severnu [[Crna Gora|Crnu Goru]].&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html | title = Записи Александра Лера, часопис СРПСКО НАСЛЕЂЕ, број 7/1998 | publisher = Srpsko-nasledje.co.rs |date=3. 1. 1943. | accessdate=4. 1. 2023. | archive-url = https://web.archive.org/web/20130216202528/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html# | archive-date=16. 2. 2013 |url-status=dead | df = }}&lt;/ref&gt;|General [[Alexander Löhr]], komandant Jugoistoka}}

Tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]], četnici su bili obilno snabdijevani streljivom i hranom iz italijanskih i njemačkih magacina. Kapetan Vojislav Lukačević, koji se zajedno sa svojim četnicima tukao uz borbenu grupu »Anacker«, [[5. mart]]a iz [[Konjic]]a je javio majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] da mu »11« (tj. Nijemci) daju municiju, kao i da je vojvoda [[Dobroslav Jevđević]], sa svoje strane, zadužen za obezbjeđivanje logistike:
{{izdvojeni citat|Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa 11. Verujem da si o njima dobio preterane izveštaje. Svaka njihova kolona koja nastupa ima najviše jednu trećinu Nemaca a ostalo su domobrani i po nešto ustaša. Oni sami ne mogu ništa da urade, toga su svesni. Ja mislim da je nama najpreči za sada cilj uništenje komunista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa 11 dok komunisti nisu likvidirani a oni nisu likvidirani i pored uspeha koje smo postigli. Čvrsto sam ubeđen da nas 11 neće napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano... Najvažnije i najbolje snabdevanje preko [[Sarajevo|Sarajeva]] koje neka Jevđo forsira. Dobio sam sinoć preko 11, 30.000 metaka obećali još čim im stigne neki transport koji očekuju u Sarajevo.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_2_71.htm IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 5. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O BORBENOM RASPOREDU ČETNIKA I NEMACA NA SEKTORU KONJIC—JABLANICA]&lt;/ref&gt;}}

O isporuci municije jedinicama JVuO (najvjerovatnije o onoj koja je data kapetanu Lukačeviću), Komanda Jugoistoka je 7. marta javila vojnom vrhu u [[Berlin]]u:
{{izdvojeni citat|– 7. mart 1943: Municija za četnike. Vrhovna komanda je obaviještena telegramom o isporuci 30.000 metaka četničkim jedinicama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=453 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000448.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Munition für die Cetniks: &lt;/br&gt; An OKW/WFSt. ergeht eine Meldung betraf. der Übergabe von 30.000 Schuß Inft. Munition an Cetnikverbände.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja Komande Jugostoka za mart 1943. godine (31.3.43.)}}
[[File:Chetniks and German Officers meet in Bosnia, 1943.jpg|thumb|Sastanak njemačkih oficira sa četnicima u [[Bosna (regija)|Bosni]], [[1943]]. godina]]

9. [[Mart|ožujka]] 1943. godine, [[Fašizam|fašistički]] [[Poglavnik|duce]] [[Benito Mussolini]] šalje pismo [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]],&lt;ref&gt;''Tajna pisma Hitler – Mussolini (1940—1943)'', edicija Dokumenti i svjedočanstva (priredio i preveo: Dr Bogdan Krizman), Novinarsko izdavačko poduzeće (NIP), Zagreb, 1953, str. 78.&lt;/ref&gt; vođi [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]], u kom navodi da je upoznat sa suradnjom njemačkih okupacionih trupa s četnicima:
{{izdvojeni citat|Više tisuća četnika naoružali su, na lokalnoj bazi, komandanti talijanskih jedinica, da vode gerilu, za koju imaju, kao svi stanovnici Balkana, naročite sklonosti. Do danas su ti četnici suzbijali partizane vrlo odlučno. Upravo sam primio izvještaj. U njemu mi javljaju, da su njemačke snage, koje su uspostavile dodir sa četnicima u dolini gornje Neretve, pristale da surađuju s njima i da su naoružale četnike metcima i ručnim bombama.|[[Benito Mussolini]] u pismu [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]] (9. III 1943)}}

O pristizanju Mussolinijeva pisma istog je dana javila i Vrhovna komanda njemačkih oružanih snaga:
{{izdvojeni citat|''9. mart'' &lt;/br&gt; Duče poslao pismo Hitleru, u kome zastupa mišljenje da su četnici i partizani neprijatelji Osovine. O tome je razgovarao i sa nemačkim ministrom spoljnih poslova. Priznaje da su Italijani do sada naoružali nekoliko hiljada četnika za gerilski rat protiv komunista i oni su se do sada energično borili protiv partizana. Ali, sada je Duče izdao energičnu naredbu, da se četnicima više ne daje oružje i da njih, nakon što se partizani poraze, treba razoružati. Na osnovu poslednjih vesti, na prostoru gornje Neretve Nemci su takođe stupili u kontakt sa četnicima i ostavili im patrone i ručne granate.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 9. marta 1943.}}

Pošto је za katastrofalni poraz četnika u bici na Neretvi optužio Jevđevića, [[Petar Baćović|Baćovića]] i [[Bajo Stanišić|Baja Stanišića]] a istakao za primjer Vojislava Lukačevića, major Ostojić im је 10. marta naredio da se kod Italijana zauzmu za dozvolu o prebacivanju četnika na zapadnu obalu Neretve. Odgovarajući na optužbe, Jevđević i Ваćоvić istoga dana izvještavaju Mihailovića da је za proboj operativne grupe NOVJ kriv upravo Lukačević, te da Ostojić, komandujući iz [[Kalinovik]]a, nema pravu predstavu о toku događaja. Jevđević navodi: „Kada sam zvao delove Vrhovne komande da komanduju nа licu mesta, odgovorili su neljubazno da neće da radе sa okupatorom, tražeći u isto doba hranu, municiju, topove i vojsku od okupatora.“ Као argument da četnici moraju bespogovorno slušati naređenja okupatorskih oficirâ, vojvoda Jevđević navodi podatak da Nijemci i Italijani hrane i snabdijevaju municijom cjelokupnu masu četnikâ od 13.200 ljudi. Riječ je o 2000 četnika pod komandom Вајa Stanišića, 4.000 iz Lukačevićeve konjičke gruре, 6.000 pod komandom majora Petra Baćovića (hercegovački četnici) i 1.200 četnika kojima komanduje major Andrija Vesković. Jevđević Mihailoviću piše i da su okupatori dali toliko hrane da је on, na osnovu lažnog brojnog stanja, uspio da uštedi 110.000 obroka, kao i da su mu za posljednjih nekoliko dana isporučili 1.100.000 metaka.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 3/1, kut. 293, dep. 2248.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Saradnja četnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februar — mart 1943), Prilozi Instituta za istoriju (br. 17), Sarajevo, 1980, str. 214.&lt;/ref&gt;

General [[Rudolf Lüters]], zapovjednik njemačkih trupa u NDH, piše u procjeni situacije od 16. marta 1943. da je „neprijateljski otpor protiv nemačkih divizija koje su napadale uglavnom slomljen“, te da je „operacija „[[Operacija Weiss|Vajs II]]“ u suštini završena“. O četničkim snagama u njemačkoj zoni operacija, general Lüters navodi:
{{izdvojeni citat|Četničko pitanje nije se dalje zaoštrilo. U području [[114. lovačka divizija (Njemačka)|714. divizije]] nisu zabeležena nikakva prekoračenja u tuđu nadležnost. Četničko rukovodstvo se potčinilo naređenjima nemačkog Vermahta i potvrdilo svoju lojalnost. Četnici koji se nalaze na području [[118. lovačka divizija (Njemačka)|718. pešadijske divizije]], naročito u rejonu [[Zenica|Zenice]] i [[Han-Pijesak|Han-Pijeska]], neprijateljski se suprotstavljaju hrvatskoj državi i nemačkom Vermahtu i pokušavaju da izazovu nemire putem sabotaža i razoružavanja hrvatskih odreda. Divizije koje su učestvovale u operaciji „Vajs II“ jedinstveno se povoljno izražavaju o držanju četničkih jedinica. Dragocenim izviđačkim podacima i napadima za rasterećenje pomagali su našim jedinicama, mada ni u jednom slučaju nije sa nemačke strane tražena podrška.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_3_38.htm Procena vojno-političke situacije komandanta nemačkih trupa u NDH od 16. marta 1943. za period od 1. do 15. marta 1943. godine]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=372&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 000366—000367.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cetnikfrage hat sich nicht weiter zugespitzt. Im Bereich der 714.J.D. sind keine Übergriffe zu verzeichen. Die Cetnikführung hat sich den Befehlen der deutschen Wehrmacht untergeordnet und ihre Loyalität versichert. Die im Bereich der 718.J.D. befindlichen Cetniks, besonders im Raum ZENICA und HAN PIJESAK stehen kroat. Staat und deutscher Wehrmacht feindlich gegenüber und versuchen durch Sabotageakte und Entwaffnung kroat. Abteilungen Unruhe zu stiften. Die im &quot;Weiss II&quot;–Einsatz befindlichen Divisionen äussern sich übereinstimmend günstig über das Verhalten der Cetnikverbände. Durch wortwolle Kundschafterdienste und Entlastungsangriffe haben sie der Truppe geholfen, obwohl in keinem Falle deutscherseits Unterstützung orboten worden war.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U iscrpnom izvještaju&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 1015—1018.&lt;/ref&gt; koji je [[5. maj]]a 1943. godine podnio [[SAD|američki]] [[Ured za strateške usluge]] (preteča današnje [[Centralna obaveštajna agencija|Centralne obavještajne agencije]]), sumiraju se rezultati netom završene operacije »Weiss«:
{{izdvojeni citat|Krajem januara 1943. godine zajedničke nemačke, hrvatske, italijanske i četničke snage povele su veliku ofanzivu protiv jugoslovenske oslobodilačke armije. Neprijatelj je potpomognut od Drenovićevih četnika uspeo da potisne jugoslovenske patriote u Hercegovini i jugoistočnoj Bosni. Glavni udar u sadašnjoj neprijateljskoj ofanzivi vrše kombinovane četničke snage u Hercegovini (V.[ojislav] Lukačević, član Mihailovićevog glavnog štaba), u Crnoj Gori (Bajo Stanišić) i u Sandžaku (Pavle Đurišić, član Mihailovićevog glavnog štaba). Ishod ove borbe je još neizvestan. Partizani govore da su oni odneli pobedu, dok četnici insistiraju na tome da su gotovo potpuno očistili ove jugoslovenske krajeve od antifašističkih snaga. Tačno je, međutim, da su jugoslovenski antifašistički gerilci pretrpeli teške teritorijalne gubitke, ali daleko je od toga da su njihove snage uništene ili razbijene. Na drugoj strani, mnogo slavljeni četnici generala Mihailovića danas su angažovani u jednoj od najžešćih ofanziva za uništenje jugoslovenskih demokratskih snaga.}}

=== Četnički teror u Srbiji (1943) ===
{{main|Srbija u Drugom svetskom ratu|Zločini četnika u Drugom svjetskom ratu}}
Mihailovićeva taktika u Srbiji se početkom 1943. sastojala u tome da organizuje i štedi svoje snage za &quot;planirani narodni ustanak&quot;. Nemci navode da je izbjegavao svaki konflikt sa okupacionim trupama.&lt;ref&gt;NAW, T-78, Roll 332, 6289915, 919: Procjena situacije komande Jugoistoka za feburar 1943 (2. mart 1943.).&lt;/ref&gt; Izveštaji Nedićeve vlade konstatuju da je četnička akcija gotovo svuda upravljena na obračunavanje sa komunistima, koje se sprovodi beskompromisno, do istrebljenja. Inače, četnici na sastancima sa narodom naređuju lojalno držanje prema domaćim vlastima i okupatorskoj vojnoj sili kao i &quot;odricanje svake pomoći partizansko-komunističkim bandama&quot;.&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 59/1—1, k. 22.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 54/5—1, k. 22.&lt;/ref&gt;

12. februara 1943. godine, kapetan [[Miloš B. Marković]], komandant Ariljske brigade iz sastava Požeškog korpusa JVuO, prenosi Mihailoviću ideju poručnika [[Zvonimir Vučković|Zvonka Vučkovića]] da iskoristi vezu sa njemačkim oficirom u cilju »gonjenja komunista«:

{{izdvojeni citat|Po povratku sa puta iz štaba 1a sastao sam se sa Vučkovićem koji me je zamolio da Vas izvestim o sledećem: &lt;/br&gt; U srezu Kačerskom nalaze se dve komunističke grupe, prva jačine 60 a druga oko 150 ljudi. Ove se grupe prebacuju i u Oplenački srez. Za likvidaciju ovih grupa potrebno mu je oko 300 ljudi, no kada bi ih skupio izazvao bi potere od strane okupatora. Ima jednu drugu mogućnost a to je da uputi Nemce da gone ove grupe. Posredno, no obazrivo ima vezu sa jednim od nemačkih komandanata, koji je izjavio gotovost za usluge svake vrste a naročito u gonjenju komunista. Zvonko će ga upotrebiti no ne uspeli to preduzeće sam potrebno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_33.htm  Izveštaj komandanta Ariljske brigade od 12. februara 1943. Draži Mihailoviću o borbama protiv pripadnika NOP-a u zimu 1942. godine i dostignutoj organizaciji u brigadi]&lt;/ref&gt;}}

Poručnik [[Predrag Raković]], u svojstvu komandanta 2. ravnogorskog korpusa JVuO, informiše 3. marta 1943. generala Mihailovića o tajnom sastanku sa nemačkim potporučnikom Krigerom:

{{izdvojeni citat|Okupator, kako Nemci tako i Bugari svu svoju akciju uputili su na komuniste, na njihovo gonjenje i istrebljenje. U smislu depeše koju sam podneo G. Ministru, sastao sam se 2 marta t.g. na Savincu u jednoj šumi sa Nemačkim komandantom potporučnikom Krigerom iz Gor. Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od strane Nemaca došao potporučnik Kriger i njegov tumač. A sa naše strane bio sam ja i moj Načelnik štaba p.por. Lazarević. Tema razgovora bila je isključivo uništenje komunističkih bandi, na teritoriji koju obezbeđuje Nemačka jedinica iz Gor. Milanovca. Uglavnom dolazi u obzir komunistički vođa [[Milorad Labudović|Labud]] koji ima oko 150 komunista pod svojom komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kačerskom i Orašačkom. Utvrdili smo plan za ovaj rad. O izvođenju ove akcije detaljno sam se dogovorio sa Zvonkom noću između 2/3 - III t.g., u čemu smo postigli potpunu saglasnost.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 127, reg. br. 7/3 (S-X-12/4).&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_67.htm  Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 3. marta 1943. Draži Mihailoviću o borbi protiv pripadnika NOP-a i pregovora sa predstavnicima nemačkih okupacionih trupa]&lt;/ref&gt;}}

I u depeši od 23. marta, Raković piše da se ponovo sastao sa nemačkim komandantom iz G. Milanovca, te je dogovoreno da se za ubijene Nemce neće više paliti kuće redom, već &quot;samo po našem spisku&quot;, partizanske, i samo će se partizani ubijati:

{{izdvojeni citat|Hapšenje naših ljudi više neće biti na reonu nemačke komande G. Milanovac. Ako pogine okupatorski vojnik na ovome terenu neće se paliti redom kuće, već samo po našem spisku i to partizanske i samo će se partizani ubijati. [...] Dobio sam 5000 metaka za čišćenje moga reona od komunista.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2,  Dokumenti jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta Draže Mihailovića: 1. januar — 8. septembar 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 113, str. 550.&lt;/ref&gt;}}

[[Datoteka:Četnici batinaju narod.jpg|thumb|Četnici batinaju seljaka u Srbiji.]]

Koliki je bio teror koji su četnici sprovodili nad pristalicama [[NOP|pokreta otpora]] u području doline Zapadne Morave, Dragačeva i Takova, svedoči konstatacija u biltenu kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova:

{{izdvojeni citat|Ilegalni odredi poručnika Vlaste Antonijevića, Dače Simovića, Milutina Jankovića, poručnika Vasića i kapetana Rakovića nemilosrdno ubijaju sve one koji su makar i jedan dan bili i sarađivali sa partizanima. Neki od ovih odreda vode tako bezumnu akciju da se njihova delatnost može ravnati sa radom običnih odmetnika.&lt;ref&gt;http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/102680-aak-Gornji-Milanovac-Luani.html&lt;/ref&gt;|Izveštaj kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova (april 1943)}}

Četnici su, poput okupatora, prema partizanima, njihovim simpatizerima i porodicama, primenjivali najsvirepije mere:

{{izdvojeni citat|1) Protiv zaludele, potpuno obezglavljene i pomahnitale komunističke bande u šumi, sve određene starešine i svo nacionalno naoružano ljudstvo ima povesti beskompromisnu borbu za njihovo potpuno uništenje. Izuzetka u ovome pogledu ne može biti.

4) Ko se uhvati da nosi hranu ili druge potrebe komunistima, a to se tačno utvrdi, komandant brigade sa čije bi teritorije bio takav krivac, odmah će ga streljati i porodicu potpuno uništiti. Kuću spaliti, a stoku zapleniti za izdržavanje gorskih jedinica.

5) Ko se uhvati, a to se od strane komandanta brigade utvrdi, da je krio komuniste, primio u svoju kuću ili im slao makakva obaveštenja, biće najstrožije kažnjen.

6) Ko se uhvati i bude dokazano, da je neko lice videlo komuniste, a nije na najbrži način izvestilo najbližu četničku komandu, biće takođe kažnjeno, u čemu se komandantima brigada ostavlja puna inicijativa.

7) '''Ako u nekom selu bude ubijen makoji četnik, komandant brigade dotične teritorije odmah će streljati deset simpatizera'''.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_4.9.1943. Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica 4.9.1943.]&lt;/ref&gt;|Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica (4.9.1943).}}

Zbog svega navedenog, mnogi ljudi koji su prišli četnicima na početku ustanka protiv sila Osovine, bili su razočarani preusmerenjem dejstava u borbu protiv partizana. Tako je britanski oficir za vezu Hadson zabeležio: &quot;Nekoliko četničkih jedinica tražilo je da bude oslobođeno zadatka borbe protiv partizana&quot;.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;

=== Zabrana sabotaža u Srbiji i učvršćivanje vezâ s Nijemcima na području NDH (1943) ===
{{main|Sabotaže u Srbiji u Drugom svjetskom ratu|Neil Selby}}
[[Datoteka:Plakat o streljanju DM pristalica iz 1942.jpg|mini|Plakat o streljanju „50 DM pristalica“ zbog rušenja mosta na pruzi Požarevac - Petrovac na Mlavi iz decembra [[1942]].]]

U Srbiji, iako su neke četničke pristalice vršile sabotaže, trpeći nemačke odmazde zbog toga, četničko vođstvo je posebno branilo ozbiljnije sabotaža na bitnim saobraćajnicama, pa su čak sprečavali britanske komandose na terenu da ih vrše:

{{izdvojeni citat|[[Neil Selby|Major Selby]] imao zadatak da organizuje sabotaže i dotur materijala za iste; „Prema Selbyevim navodima, '''do sabotaža nije došlo zato što ih D.M., odn. njegovi komandanti na terenu na terenu još nisu odobrili'''.“&lt;ref&gt;NAW, T-313, Roll 482, 000544: Izvještaj obavještajnog odjeljenja Vojnog komandanta Jugoistoka o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca u noći 18./19. augusta 1943 (26. august 1943.).&lt;/ref&gt;|Izvještaj nemačkog obavještajnog odjeljenja o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca (26. august 1943).}}

U izvještaju potpukovnika Klamrotha iz Generalštaba njemačkih oružanih snaga, nakon inspekcijskog putovanja po Balkanu u avgustu 1943. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt; konstatuje se da je general Mihailović najstrožije zabranio izvođenje sabotažâ protiv okupacione sile prije eventualnog [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničkog]] iskrcavanja. Pored toga, pominje se i to da su njemačke obavještajne strukture detaljno upoznate sa kretanjem četničkog komandanta i Vrhovne komande JVuO po Srbiji:
{{izdvojeni citat|Pokret Draže Mihailovića:

U Srbiji tinja latentni ustanak. Draža Mihailović je liderska priroda i veoma je aktivan. Svaki preuranjeni napad protiv okupacionih snaga u startu je strogo zabranjen. Trenutno se jedino vodi borba protiv komunista.

Mora se očekivati jedinstveni napad na okupacione snage, uključujući sabotaže i prepade. Pretpostavlja se da je angloameričko iskrcavanje na Jadranu trenutak za to. Stav Draže Mihailovića prema Angloamerikancima opisan je na sledeći način: „Kao pomagači ste dobrodošli, ali ja ću sâm obnoviti Jugoslaviju!“ Nadzor nad Dražom Mihailovićem je dobar. Nemačke službe vrlo brzo saznaju za njegova boravišta koja neprestano menja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=638&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289888.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;b) Draga [sic!] Mihailowitsch Bewegung: &lt;/br&gt; In Serbien schwelt der latente Aufstand. Draga Mihailowitsch ist eine Führernatur und sehr aktiv. Jedes vorzeitige Losschlagen gegen die Besatzungstruppen ist zunächst streng verboten. Zur Zeit nur Kampf gegen Kommunisten. &lt;/br&gt; Mit dem einheitlichen Beginn von Sabotage, Überfallen usw. auf Besatzungstruppen muss gerechnet werden. Als Zeitpunkt dafür wird die Landung der Anglo–Amerikaner in der Adria vermutet. Die Einstellung des Draga Mihailowitsch den Anglo–Amerikanern gegenüber wird geschildert: &quot;Als Helfer willkommen, aber ich selbst baue Jugoslawien wieder auf!&quot; Die Überwachung des Draga Mihailowitsch ist gut. Die deutschen Dienststellen kennen sehr bald seine ständig wechselnden Standorte.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ipak, kako bi i dalje stvarao privid otpora i zadržao status saveznika, povremeno je inicirao bezazlene diverzije, koje neće izazvati nemačku odmazdu:

{{citiranje|Udružite se sa apotekarima. Uzmite od njih praškova za kijanje, suzavce i supervodonik. Na igrankama svrabeće praškove. Upućujte preteća pisma, uznemiravajte telefonom, stvarajte svuda strah i zabunu.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;&gt;Bojan Dimitrijević - Kosta Nikolić: Đeneral Mihailović - biografija, Beograd : Institut za savremenu istoriju, 2004, str 378-9.&lt;/ref&gt;|[[Draža Mihailović]] naređuje „misteriozne” sabotaže po gradovima septembra 1943.}}

1. avgusta 1943. godine, komandant njemačkih trupa u Hrvatskoj ([[NDH]]) general [[Rudolf Lüters]] na sljedeći način interpretira držanje Mihailovićevih četnika (mahom onih koji su bili obuhvaćeni [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|ugovorima sa vlastima NDH]]) po okončanju [[Operacija Schwarz|operacije »Schwarz«]]: 
{{izdvojeni citat|Stav četnika s obje strane [[Bosna (rijeka)|rijeke Bosne]] te na području između rijekâ Bosne i [[Una|Une]] i [[Sana|Sane]] i dalje se može opisati kao lojalan, iako ustaška politika – koju je hrvatska vlada u posljednje vrijeme iznova naglasila – nije ostala bez povratnog dejstva na njihovo držanje, što se pokazalo uzdržanošću prema komunističkim bandama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=357&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000352.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Haltung der Cetniks beiderseits der Bosna und zwischen Bosna und Una–Sana kann noch als loyal bezeichnet werden, obwohl der wohl der in letzter Zeit seitens der kroat. Regierung wieder betonte Ustascha–Kurs nicht ohne Rückwirkung auf ihre Haltung geblieben ist und sich Zurückhaltung gegen die kommunistischen Banden zeigte.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj za mjesec jul 1943. upućen štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]}}

Kao paradigmatične za držanje spram nastupajućih njemačkih trupa mogu se uzeti preporuke iz naređenja kapetana Jovana Dabovića, komandanta Ličko-kordunaške četničke oblasti, upućene 6. septembra 1943. godine kapetanu Dušanu Đakoviću:
{{izdvojeni citat|NAREĐUJEM
1) Svi komandanti narediće svima svojim jedinicama i patrolama da, ako Nemci budu naišli na njihov reon dejstva, ne otvaraju vatru i da se drže pasivno sve do mog daljeg naređenja.

2) Kada bude primećen dolazak Nemaca da se jedinice povlače u šume i da sa njima izbegavaju dodir.

3) Ako se desi da se neka jedinica, patrola ili pojedinac nađe u takvoj situaciji da Nemce ne može izbeći pri dodiru sa njima da kaže da se bori protivu komunizma.

Napominjem ovom prilikom da su se Nemci prema četnicima u Hercegovini poneli vrlo korektno.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dok. br. 42, str. 81.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dokument br. 202, strane 942—943.&lt;/ref&gt;}}

18. rujna 1943. godine, poručnik Lippert iz Obavještajnog odjela [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] sastavlja izvještaj o posjetu poručnika [[Milana Cvjetićanina]], komandanta Bosanskog korpusa „[[Gavrilo Princip]]” [[Dinarska četnička divizija|Dinarske četničke divizije]] JVuO, kojega je [[Kapitulacija Italije|kapitulacija Italije]] zatekla na liječenju u [[Split]]u. Tom prilikom, Cvjetićanin nedvosmisleno poentira:
{{izdvojeni citat|Mi četnici znamo da se samo uz pomoć njemačkih trupa može postići efikasno uništenje bandita, jer smo mi četnici za to isuviše slabi.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.], str. 273.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=984&amp;rec=313&amp;roll=483 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000981.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Wir Cetniks wissen, dass nur durch die deutschen Truppen eine wirksame Vernichtung der Banditen erfolgen kann, da wir Cetniks hierzu zu schwach sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://pescanik.net/pismo-citateljima-blica-i-gledateljima-serije-ravna-gora/ Boris Dežulović: Pismo čitateljima Blica i gledateljima serije “Ravna gora”]&lt;/ref&gt;}}
[[Datoteka:Marsz wojsk niemieckich w Dalmacji (2-515).jpg|mini|Četnici Dinarske divizije u mimohodu pored motorizovane kolone njemačke 114. divizije (Dalmacija, septembar 1943).&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2018/01/bk0306.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0306 | Photo | 114. Jäger-Division]&lt;/ref&gt;]]

Nakon [[Kapitulacija Italije u Jugoslaviji|kapitulacije Italije]] [[8. septembar|8. septembra]] [[1943]]. sve četničke snage iz italijanske okupacione zone su, nakon [[Antiosovinska ofanziva JVuO 1943.|sporadičnih sukoba]], uspostavile punu saradnju sa novouspostavljenim nemačkim okupacionim vlastima.&lt;ref&gt;Vidi: [[s:Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade|Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade]], [[s:Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.|Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.]], [[s:Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.|Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.]], itd.&lt;/ref&gt; Mihailović je 7. oktobra 1943. naređivao svojim četnicima borbu protiv partizana u Sandžaku &quot;po svaku cenu&quot; i nesukobljavanje sa Nemcima &quot;po svaku cenu&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_9.htm Naređenje Draže Mihailovića od 7. oktobra 1943. komandantima kopusa u zapadnoj Srbiji za mobilizaciju ljudstva i borbu protiv NOVJ u Sandžaku]&lt;/ref&gt;

Poručnik [[Jovan Pupavac]] pojašnjava u pismu upućenom 10. februara 1944. komandantu Zapadne Bosne JVuO majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]] kako je tekao proces prilaženja četnikâ pod komandom vojvode Momčila Đujića njemačkoj okupacionoj sili:
{{izdvojeni citat|Dinarsku oblast sam napustio iz sledećih razloga: 1) Posle propasti Italije u Dalmaciju su došli Nemci. Komandant Dinarske oblasti pop Đujić stupio je u saradnju sa njima, najpre preko [[Mane Rokvić|Mane Rokvića]] koji je došao sa njima iz [[Bosanski Petrovac|Bosanskog Petrovca]]. Kasnije je delegirao kod štaba 114. Nemačke divizije svoga načelnika štaba kapetana Mijovića Novaka. Ljudstvo je postalo Nemačka milicija, primajući od njih redovnu hranu, municiju i dopunu oružja. Nemci su vrlo rado primili saradnju četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_73.htm Izveštaj komandanta 1. brigade Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 10. februara 1944. komandantu korpusa o saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji]&lt;/ref&gt;}}

U odgovoru koje je 4. oktobra 1943. poslalo Obavještajno odjeljenje 114. lovačke divizije, odbacuju se navodi iz telegrama poslatog od strane štaba 15. brdskog korpusa, u kojem se vojvoda [[Momčilo Đujić]] optužuje za prepade na njemačke trupe i u kojem se traži njegovo hapšenje. Nasuprot takvom zahtjevu, za komandanta [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]] se tvrdi sljedeće: „Uvjerljiva obavještenja i dokumenti nedvojbeno ukazuju da se Đujićeva četnička grupa u dosadašnjoj borbi protiv komunizma pokazala kao pouzdana... Sabotažni akti i prepadi na njemačke trupe dosad se nijesu događali.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=792&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000788.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach hiesigen sicheren Nachrichten und einwandfreien Unterlagen ist die Cetnikgruppe des Vojvoden Djujic im Kampf gegen die kommunistische Aufstandsbewegung bisher als zuverlässig zu bezeichnen. &lt;/br&gt; Sabotageakte und Überfälle gegen die Deutsche Wehrmacht sind bisher nicht erfolgt.&quot;}})&lt;/ref&gt; U poređenju sa oružanim snagama NDH, obavještajni oficiri 114. divizije Wehrmachta daju i mnogo povoljniju ocjenu za učinkovitost četnika: „Hrvatske trupe i ustaše, već zbog svoje brojnosti, ne mogu predstavljati značajniju podršku; osim toga, njihova borbena vrijednost je poznata. Četnički odredi su se dosad svuda pokazali kao izuzetno aktivni i pouzdani.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=793&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000789.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroatische Wehrmacht und Ustaschaverbände im Bereich sind schon rein zahlenmässig keine nennenswerte Unterstützung; darüber hinaus ist deren Kampfwert hinreichend bekannt. Die Cetnikverbände erweisen sich bisher überall als äusserst rege und zuverlässig.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Četnički komandant u zapadnoj Bosni Uroš Drenović s nemačkim oficirima na terenu.jpg|thumb|Vojvoda [[Uroš Drenović]] (desno), četnički zapovjednik u [[Zapadna Bosna|zapadnoj Bosni]], zajedno sa njemačkim oficirima na terenu.]]

U jesen 1943. godine, Vrhovna komanda Vermahta konstatuje prestanak bilo kakve aktivnosti DM protiv njih:

{{izdvojeni citat|U jesen 1943. Titov pokret sve je više uzimao maha, a Mihailovićev pokret bio je potisnut na teritoriju Srbije. Komunisti nisu primali samo pomoć od sovjetske Rusije, nego sve više i od Engleza. Italijanska armija je kapitulirala. U ovakvoj novonastaloj situaciji četnički pokret bio je prisiljen da preispita svoj stav prema nemačkoj okupacionoj sili… Bilo kako, od tog vremena prestali su svi napadi Mihailovićevih ljudi protiv nemačke okupacione sile.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Četnici u Hercegovini su počeli sarađivati sa njemačkim nadležnim komandama odmah po ulasku njihovih trupa u bivšu italijansku okupacionu zonu:
{{izdvojeni citat|Banda koja je napadala u području sjeverno od [[Bileća|Bileće]] i ojačana na oko 1200 ljudi ([[10. hercegovačka udarna brigada|X herceg. brigada]]), uz potporu 800 četnika je odbačena natrag na sjever.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1081&amp;rec=313&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 195, frame no. 7450860.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im Raum N Bileca angreifende und auf etwa 1200 Mann verstärkte Bande (X.He.Brig.) mit Unterstützung von 800 Cetniks nach N zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 18. septembar 1943. godine}}

{{izdvojeni citat|SS-divizija „Prinz Eugen“: Komunistička grupa (jačine 1.200 ljudi), koja je sa sjevera nastupala ka Bileći, odbačena je ka sjeveru akcijom 6. čete 2. SS brdskog puka ojačane sa 800 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=483&amp;broj=293 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000290.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Von Norden gegen Bileca vordringende komm. Gruppe (1200) durch herangeführte 6./SS 2 und 800 Cetniks nach Norden zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj 15. brdskog korpusa za 18. septembar 1943.}}

{{izdvojeni citat|U oblasti [[Stolac|Stoca]], kao što je već napomenuto, Stolačka i [[Ljubinje|Ljubinjska]] četnička brigada su u saradnji sa našim trupama postigle uspjeh protiv glavnine Desete herceg. brigade.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=636&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000631.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;b.) Cetniks: &lt;/br&gt; Im Raum von STOLAC hat, wie bereits erwähnt, im Zusammengehen mit eigenen Truppen die Cetnikbrig. von STOLAC und LUBINJE gegen die Hauptkräfte der X-herzeg.Brig. Erfolge erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 21. brdskog korpusa, Obaveštajno odeljenje, izveštaj o stanju, 27. septembar 1943.}}

U izvještaju [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS brdske divizije Prinz Eugen]] od 10. oktobra 1943. godine, poslatom štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], pohvaljuje se lojalno držanje koje su, do tog trenutka, formacije [[Hercegovina|hercegovačkih]] četnikâ pokazale spram njemačkih okupacionih jedinica:
{{izdvojeni citat|Četnici: Za borbu protiv komunista u istočnoj Hercegovini mobilisane su jače snage u okruzima [[Trebinje]], [[Bileća]], [[Stolac]] i [[Nevesinje]]. Dosadašnja iskustva s hercegovačkim četnicima mogu se ocijeniti dobrim, a njihovo držanje prema vlastitim trupama lojalnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1335&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001329.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks: Zur Bekämpfung der Kommunisten in der Ost–Herzegowina wurden in den Bezirken Trebinje, Bileca, Stolac u. Nevesinje stärkere Kräfte mobilisiert. Die bisherigen Erfahrungen mit den herzegowinischen Cetniks können als gut, das Verhalten gegenüber der eigenen Truppe kann als loyal bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U odlomku iz mjesečnog izvješća SS divizije »Prinz Eugen«, inače njemačke elitne postrojbe na teritoriji okupirane Jugoslavije, sastavljenog 5. septembra 1943, blagonaklon stav četnika na divizijskom području (Hercegovina) opisan je na sljedeći način: 
{{izdvojeni citat|Srbi [četnici — prim.] su se, djelimično, nastavili dokazivati ​​kao '''najpouzdaniji saveznici u borbi protiv crvenih bandi''', a time i protiv komunizma. U borbi protiv bandita uvijek su spremni sarađivati ​​s njemačkim Wehrmachtom, pa čak i podvrgnuti se njegovoj komandi.&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 307.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/NARA/T315.php?broj=1272&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001266.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben haben sich z.T. weiterhin als die zuverlässigsten Verbündeten im Kampf gegen die roten Banden und damit gegen den Kommunismus erwiesen. Im Kampf gegen die Banditen sind sie jederzeit bereit, mit der deutschen Wehrmacht zusammenzugehen und sich ihr sogar zu unterstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj 7. SS divizije XV brdskom armijskom korpusu za avgust 1943. godine}}

U četničkim izvorima se potvrda ovih navodâ nalazi u naređenju koje je kapetanu Dušanu Đakoviću 6. septembra 1943. uputio potpukovnik [[Slavko Bjelajac]] (pseudonim »Nikola Dekić«), komandant Ličko-kordunaške četničke oblasti. Informišući svog podređenog oficira o ogromnim partizanskim gubicima u [[Bitka na Sutjesci|bici na Sutjesci]], Bjelajac zapisuje:
{{izdvojeni citat|Po podatcima koje imamo partizani su kod Sutjeske strašno tučeni. Tvrdi se da su imali 5.000 mrtvih te da su samo naši s mrtvih lješeva partizanskih skinuli oko 200 puškomitraljeza. Četnici u Hercegovini drže pored ostalih mjesta i [[Kalinovik]], [[Foča|Foču]], i [[Čajniče]]. Ustaše su u [[Goražde|Goraždu]]. Njemci se također nalaze u Hercegovini. Dozvolili su bez ikakovih uslova da se na reonu svakog sreza može nalaziti i kretati 400 četnika (jednoj četničkoj grupi dali su 300 pušaka). &lt;br /&gt; U opšte izuzev situacija Hercegovine, Crne Gore, i Istočne Bosne stoji vrlo dobro. &lt;br /&gt; Ove podatke iz Hercegovine javljam Vam radi orjentacije. A u koliko se tiče Njemaca tek da naše stanovništvo zna da ih se ne treba plašiti i da neće vršiti represalije nad mirnim stanovništvom. &lt;br /&gt; Njemci govore u Hercegovini protiv Italijana i kažu da su oni spriječili širenje Srbije do rijeke Bosne protiv volje Njemaca. Optužuju Italiju da je ona dovela Pavelića na vlast. (To sve može i nemora biti tačno). &lt;br /&gt; Naši su zarobili čuvenog [[Nurija Pozderac|Nuriju Pozderca]] i [[Simo Milošević|Simu Miloševića]] u Hercegovini i streljali ih.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. br. 203, str. 946.&lt;/ref&gt;}}

Novembra 1943, Nijemci nabrajaju koje su se sve četničke vojvode u NDH upustile u saradnju s njima, kao npr.: [[Mane Rokvić]] („izjašnjava se za Nemačku i u slučaju neprijateljskog iskrcavanja stoji sigurno na našoj strani“), [[Momčilo Đujić]] („Ljotićev pristalica“ čijim „prisluškivanjem je više puta dokazano da je slao lažne izveštaje D. M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja“), [[Uroš Drenović]] („nepomirljiv protivnik komunista“; „više od godinu dana sarađuje otvoreno sa nemačkim Vermahtom“) i drugi.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikführer, mit denen zusammengearbeitet wurde: &lt;/br&gt; Vojvode Rokvic. Energischer Führer der ohne Unterbrechung rückhaltlos mit der deutschen Truppe zusammenarbeitet. Bekennt sich zu Deutschland und steht im Falle einer feindlichen Landung sicher auf unsere Seite. &lt;/br&gt; Vojvode Djujic, Ljotic–Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen. Djujic wird seitens der. Div. im bewusster Übertreibung als besonders aktiver Kämpfer gegen den Kommunismus in Verbindung mit der deutschen Wehrmacht herausgestellt. &lt;/br&gt; Vojvode Drenovic. Gerade Persönlichkeit, unversöhnlicher Kommunistengegner (kommunistische Untaten an seiner Ehefrau, die den Tod herbeiführten), bezeichnet sich als Beschützer seiner pravoslavischen Volksgenossen. Arbeitet länger als 1 Jahr offen mit deutscher Wehrmacht zusammen. Von DM. angestrebte Beeinflussung bisher ohne Erfolg.&quot;}})&lt;/ref&gt; U ovom strogo povjerljivom izvještaju, obavještajni oficiri XV brdskog armijskog korpusa dopisuju još i sljedeće: „Čitav niz drugih četničkih vođâ na području južno od [[Bihać]]a, neumoljivi su protivnici komunizma i dobri vojnici. Svi su se istakli u saradnji sa [našim] trupama, a kao svoj zadatak označavaju zaštitu pravoslavnog stanovništva od uništenja.“&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 44, str. 86.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Eine Reihe weiterer Cetnikführer im Raum südl. Bihac unerbittliche Kommunistengegner und gute Soldaten haben sich in der Zusammenarbeit mit der Truppe bewährt, und sehen es als ihr Ziel an, den pravoslavischen Volksteil vor der Ausrottung zu bewahren.&quot;}})&lt;/ref&gt; U izvještaju [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. godine zaključuje se da bi osiguranje dugih linija snabdijevanja bez četnika bilo „nezamislivo“.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=343&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000339.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Sicherung der langen Nachschubwege der Division ist ohne Unterstützung det zugeteilten Cetnik–Stützpunkte, wenn nicht ausreichend deutsche Kräfte oder kampffähige kroatische Truppen zur Verfügung gestellt werden, undenkbar.&quot;}})&lt;/ref&gt;

19. novembra 1943. potpisani su i na snagu stupaju prvi [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta]], koji četnicima nameću obavezu &quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm&lt;/ref&gt; 30. novembra 1943. godine [[Dragoljub Draža Mihailović|general Mihailović]] naređuje [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubi Patku]], komandantu Timočkog korpusa, da protera britanskog majora Erika Grinvuda koji hoće da vrši akcije protiv Nemaca bez njegovog dopuštenja:

{{izdvojeni citat|Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegrafistom. To je posledica prosjačenja materijala. Nije došao da vas pomogne u materijalu već da uništi naša sela za neku sitnu sabotažu. '''Naređujem da Grinvuda sa celom pratnjom najurite kao kučku''' po mom naređenju jer je pošao na teren bez mog odobrenja. Ponavljam najurite ga kao kučku i izvestite.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;|Depeša generala Mihailovića Ljubi Patku od 30. novembra 1943.}}

Saveznički komandant Sredozemlja uskoro i sam uviđa da se Mihailović bavi sporednim aktivnostima, uz izbegavanje da preduzme nešto na komunikacijama vitalnim za [[Saveznici|Saveznike]] i za Nemce. Stoga je [[9. decembar|9. decembra]] [[1943]]. poslao [[Dragoljub Mihailović|Mihailoviću]] telegram kojim zahteva izvršenje specifikovanih napada na komunikacije, a koji počinje rečima:
{{izdvojeni citat|Sloboda kojom se Nemci služe železničkim prugama od Grčke do Beograda za prevoz i izdržavanje trupa nepodnošljiva je.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_250.htm, Obaveštenje brigadira Armstronga od 9. decembra 1943. Draži Mihailoviću o zahtevu Komande britanskih trupa na Srednjem istoku da četnici izvrše dve sabotaže protiv Nemaca]{{Dead link|date=August 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - prilog II&lt;/ref&gt;}}

=== Potpisivanje ugovora o saradnji četnika i Vermahta u Srbiji (1943-1944) ===
{{Poseban članak|Ugovori o saradnji četnika i Vermahta}}
[[Datoteka:Zone odgovornosti četnika, prema sporazumu sa Nemcima.png|thumb|Zone odgovornosti četničkih komandanata u okupiranoj Srbiji, prema sporazumu sa Nemcima 1943. [[Jevrem Simić]] i [[Nikola Kalabić]] (roze), [[Vojislav Lukačević]] (plavo), [[Ljuba Jovanović Patak]] (zeleno) i [[Mihailo Čačić]] (sivo).]]

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za Jugoistok, inicirao je pregovore koji će rezultirati potpisivanjem [[Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka|ugovora o zajedničkoj borbi]]. Mihailović je polovinom novembra 1943. svojim komandantima naredio da sarađuju sa Nemcima; on sam nije mogao javno da stupi u saradnju &quot;zbog raspoloženja naroda&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/images/ktb_okw_III_6_1304.jpg KTB OKW (Kriegstagebuch des Oberkommando der Wehrmacht) - Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta, šesta knjiga&lt;/ref&gt; Ugovore su to potpisivali ovlašćeni Mihailovićevi komandanti i ljudi iz vojnog rukovodstva. Prvi ugovor o saradnji potpisan je 19. 11. 1943. između [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]], komandanta Mileševskog korpusa JVuO i nemačkog komandanta Jugoistoka koga je predstavljao fon Frede, glasio je:
{{Wikisource|Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.}}
{{izdvojeni citat|
2)  Primirje treba da bude pretpostavka za zajedničku borbu protiv komunista.

4)  Obaveza Lukačevića da nijedan pripadnik njemu potčinjenih jedinica neće delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemačkom.

5)  Prepuštanje područja borbenih dejstava četničkim odredima radi samostalnog vođenja borbe, koju vodi i nemački Vermaht.

6)  Uključivanje četničkih odreda prilikom većih zajedničkih operacija pod nemačko zapovedništvo. U tom periodu nemačko vodstvo izdaje borbene naloge četničkim odredima.

8)  Razmena štabova za vezu.

9)  Isporuke nemačke municije radi sprovođenja zajedničkih borbenih zadataka u skladu sa vojnim potrebama.

10)  Sporazum se mora držati u tajnosti.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_260.htm SPORAZUM IZMEĐU KOMANDANTA JUGOISTOKA I MAJORA VOJISLAVA LUKAČEVIĆA OD 19. NOVEMBRA 1943. O SARADNJI ČETNIKA SA NEMAČKIM TRUPAMA U BORBAMA PROTIV NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE JUGOSLAVIJE]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i majora [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] (19. 11. 43.)}}

27. novembra je potpisan ugovor sa [[Nikola Kalabić|Nikolom Kalabićem]].&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_262.htm Sporazum od 27. novembra 1943. između pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; U narednim nedeljama ugovori su potpisani i sa drugim komandantima korpusa od operativne važnosti. Iako Mihailović lično nije potpisao ni jedan ugovor, ovim ugovorima je bio pokriven veći deo nemačke okupacione zone u Srbiji.

{{izdvojeni citat|Ovaj ugovor, kao i buduće mjere, trebalo bi da se baziraju na međusobnom povjerenju i volji da se komunizam uništi, zemlja umiri a Srbiji omogući stabilna budućnost u okvirima Evrope oslobođene od komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=974&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frames no. 000969—000970: Sporazum između Krajskomandanture  Zaječar i potpukovnika Ljube Jovanovića Patka o nenapadanju i saradnji u borbi protiv NOVJ (23./25. decembar 1943.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Diese Vereinbarung sowie die zukünftigen Massnahmen sollen getragen sein vom gegenseitigen Vertrauen und dem Willen, den Kommunismus zu vernichten, das Land zu befrieden und Serbien einer geordneten Zukunft im Rahmen eines vom Kommunismus befreiten Europas entgegenzuführen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Ljuba Jovanović Patak|Ljube Jovanovića Patka]] o borbi protiv partizana u Srbiji (decembar [[1943]]).}}

Generalna tendencija priklanjanja Mihailovićevih četnikâ okupacionoj vojnoj sili bila je primijećena 28. XI 1943. i od strane njemačke Komande Jugoistoka:
{{izdvojeni citat|Srbija: U oblasti Kruševca borbe između [četnika] DM i komunista. Kod četnika znaci približavanja Vermahtu, verovatno zbog nestašice municije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;broj=639&amp;roll=485 NARA, T313, Roll 485, frame no. 000636.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) Serbien: &lt;/br&gt; Raum Krusevac: Kampf zwischen DM u. Komm. Bei Cetniks Anzeichen für Annäherung an dt. Wehrmacht vermutl. Mun. Mangel.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izveštaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 28. novembar 1943.}}

30. novembra 1943. godine i poručnik Milorad Vasić moli generala Mihailovića da mu odobri vezu sa Nijemcima, u cilju opskrbe streljivom, garantujući mu potpunu diskreciju u radu:
{{izdvojeni citat|Molim da mi dozvolite da ovu priliku iskoristim i dobijem municiju i ostalo, što mi je neophodno potrebno, a da pritom čast organizacije i Vaš autoritet u narodu ne bude ničim povređen.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 11690—11691.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Četničko-nemački sporazumi o saradnji u Srbiji (1943-1944), Vojnoistorijski glasnik br. 2/1978, Beograd, str. 344.&lt;/ref&gt;}}

Ugovori su bili u znatnoj meri tipizirani, nalik na sporazum između vojnog zapovednika Jugoistoka i inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića:

{{izdvojeni citat|Cilj sporazuma je zajednička borba protiv komunističkih partizana, pa će stoga sve jedinice DM-četnika, potčinjene pukovniku Jevremu Simiću, biti uključene u borbu nemačke i bugarske vojske, kao i srpskih vladinih trupa, protiv komunista.

U vezi s tim predviđa se uspostavljanje zajedničke obaveštajne službe kao i uzajamna podrška.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_23.1.1944 Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]] (januara [[1944]]).}}

Komandant Jugoistoka i [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] [[Maksimilijan fon Vajhs|fon Vajhs]] izdao je [[21. novembra]] [[1943]]. uputstvo o saradnji sa četnicima koje, između ostalog, predviđa izručenje Saveznika (&quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;). Fon Vajhs upozorava da se &quot;lojalna orijentacija pojedinih četničkih odreda ne sme uopštiti&quot;, jer neki još uvek izvode prepade i sabotaže, ali &quot;propagandu protiv četničkog pokreta treba obustaviti&quot;, do daljnjeg.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm Objašnjenje komandanta Jugoistoka od 21. novembra 1943. o cilju i načinu sklapanja sporazuma sa četničkim komandantima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/291.htm Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45], Musterschmidt-Verlag Göttingen, strana 268&lt;/ref&gt; Sporazum između Vermahta i četničkog komandanta [[Mihajlo Čačić|Mihajla Čačića]], komandanta Ravaničke brigade JVuO, uključuje i hvatanje [[rudar]]a koji su pobegli u šumu, i njihovo vraćanje u [[rudnik]]e uglja.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_264.htm Sporazum komandanta Jugoistoka sa komandantom Ravaničke brigade od 14. decembra 1943. o saradnji četnika sa nemačkim trupama u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]], inspektora odreda Draže Mihailovića, predviđa da &quot;četnici DM stavljaju na raspolaganje snagama poretka svoje podatke i svoju obaveštajnu službu&quot; za borbu protiv partizanskog pokreta.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_267.htm Izveštaj Abver-grupe od 23. januara 1944. o sklopljenom sporazumu između vojnoupravnog komandanta Jugoistoka i inspektora četničkih jedinica u Srbiji]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i potpukovnika Ljube Jovanovića, vođe Dražinih odreda u okrugu [[Zaječar]], četnicima omogućuje punu sloboda kretanja &quot;danju i noću na celom području na koje se odnosi sporazum&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt;

{{izdvojeni citat|Srbija i Hrvatska: kao i ranije, na ovom prostoru stoje dva suprotstavljena tabora — komunistički pod Titom i nacionalistički pod generalom Mihailovićem. Zbog brojčane premoći i veće borbene vrijednosti, komunisti su u posljednje vrijeme zadali nacionalistima niz teških udaraca. To je rezultiralo u traženju njemačke pomoći od strane nekoliko D.M.-komandanata. Već je došlo i do niza sporazuma, kojima se D.M.-jedinice obavezuju na obustavljanje neprijateljstava protiv Wehrmachta, čime im se omogućuje nesmetana borba protiv komunista.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=900&amp;rec=311&amp;roll=175 NARA, T-311, r. 175, s. 895: Prikaz neprijateljskog stanja u Sredozemlju od strane generalštabnog majora Varnstorfa (Warnstorff) – dodatak zabelešci sa sastanka kod načelnika štaba Grupe armija „E“ od 9. decembra 1943.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien–Kroatien: Hier stehen sich nach wie vor die nationalen Kräfte des Draca Michaylovic[sic!] und die kommunistischen Kräfte des Tito gegenüber. Infolge der zahlenmässigen und in Bezug auf die Kampfstärke starken Uberlegenheit der kommunistischen Verbände ist in der letzten Zeit DM mit seinen Kräften stark angeschlagen worden. Dies hatte zur Folge, dass verschiedene DM–Führer mit ihren Verbänden Anlehnung an die deutsche Besatzungsmacht suchten. Es sind bereits Abmachungen zu Stande gekommen, auf Grund deren DM–Verbände ihre Kampfhandlungen der deutschen Wehrmacht gegenüber einstellen und ihnen ungestörte Kampfführung den Kommunisten gegenüber zugesichert wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački prikaz stanja u Sredozemlju od 9. decembra 1943.}}

Njemački opunomoćeni general u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] [[Edmund Glaise von Horstenau]] opisuje u ratnom dnevniku kontekst u kom dolazi do potpisivanja ovih ugovorâ:
{{izdvojeni citat|Izgleda da je Srbija najmirnija zemlja na Balkanu, a neko reče da je ona čak i najmirnija zemlja u Evropi. Činjenica je da stanje u NDH ne može da se uporedi sa stanjem u Srbiji iako se i u Srbiji događaju neprijatne stvari... Draža Mihailović je iskoristio opšte stanje, pa su naši oblasni komandanti sklopili ugovore sa pojedinim četničkim vođama.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 412.&lt;/ref&gt;}}

I prije nego je došlo do parafiranja ugovorâ, kapetan [[Dušan Radović (četnik)|Dušan Radović]], komandant Zlatiborskog korpusa JVuO, obavijestio je 18. novembra 1943. generala Mihailovića da njemačke i bugarske okupacione trupe, uz velike poteškoće, nastoje zaustaviti ofanzivu snaga NOVJ nadomak [[Užice|Užica]], kao i da im četničke jedinice pod njegovom komandom pružaju značajnu borbenu pomoć, tj. napadaju partizane kako bi oslabili njihov pritisak na okupatora. Iz izvještaja se vidi i da je ravnogorski kapetan Milorad Mitić bio zadužen za održavanje kontakatâ s Nijemcima: 
{{izdvojeni citat|Noću, 17/18 ov.m-ca oko 21,30 časova, komunisti su jačim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmočasovne borbe komunisti su potpuno razbili oko 1800 Bugara i 200 Nemaca... Bugari se u najvećem neredu i bez oružja povlače za Užice. Beže glavom bez obzira. Tenkove su odvukli za Užice, dok je izgleda bugarska artilerija pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izveštaja jedan izvesni deo Bugara, koji se organizovano povlači, vodi borbu sa komunistima u Biosci. Naši delovi stupili su u borbu kod Bioske iz pravca s. Kneževići. Mišljenja sam da će u toku današnjeg dana pasti i Bioska i da će komunisti navaliti za Užice. Ja gde god mogu napadaću. Stanje je vrlo ozbiljno! Kapetan Mitić, presvučen u civilno odelo, viđen je u Užicu sa Nemcima. Posle je u jednom nemačkom automobilu otišao kako kažu za Beograd kamo ga Vi šaljete radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest širi naglo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_34.htm Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ kod Kremana]&lt;/ref&gt;}}

14. decembra 1943, u Vrhovnu komandu JVuO stigla je depeša od majora [[Siniša Ocokoljić|Siniše Ocokoljića]] (pseudonim »Ev-Ev«), komandanta Mlavskog korpusa JVuO, kojom se kapetan Mitić još jednom imenuje osobom koja je lično involvirana u pregovore s njemačkim okupatorom: &quot;Tufegdžić [Vojislav, komandant Cerskog korpusa JVuO — prim.] danas je doneo sledeći izveštaj: [...] 2. — Kapetan Mitić, koji je ranije u Užicu pregovarao za naš račun sa komunistima, bio je poslednjih dana na pregovorima i sa Nemcima gde je sa njima ručao u Mažestiku. Pregovore je javno sa Nemcima vršio neki kapetan Nešković, poslat od Kalabića. 3. — Nemci su povodom toga štampali letke blizu 2.000.000 primeraka sledeće sadržine: Narodni borci četnici, u radosti pozdravljam prestanak besmislenog međusobnog prolivanja krvi i zdrav razum koji je zavladao u vašim redovima. Sada možemo da se zajednički borimo protivu komunizma, tog smrtnog neprijatelja Evrope i ja vas ubrajam u nacionalne borce zato što smo i mi sami nacionalni borci. Mi ćemo udruženim silama da odbranimo Vašu lepu Otadžbinu, da je ne bi uništile komunističke bande. Primamo u svoje redove Vašu narodnu organizaciju kao čeličnu. Nije potrebno da vam ubrizgavamo narodni duh. Herojstvo je Vama u krvi i sa vama zajedno koji dobro poznajete svoju lepu zemlju poćiće nam za rukom da je oslobodimo. Stavom koga vi zauzimate osigurana je vaša budućnost. Pozdravljam vas kao svoje ratne drugove i želim vam istu vojničku sreću kao i našim vojnicima. Komandant nemačkih trupa. br. 1243. Ovaj letak Nemci su rasturili i već se pojedini primerci nalaze i kod nas. 4. — Tufegdžić javlja dalje, da je puk. Simić naveo hotimično Kalabića da se ovim vezama sa Nemcima naša organizacija kompromituje u narodu što koriste mošinovci [tj. partizani — prim.].&quot;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16. do 23. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;

U depeši od 28. decembra 1943. poslatoj Vrhovnoj komandi JVuO od strane potpukovnika [[Petar Baćović|Petra Baćovića]], govori se o sastanku koji je [[Todor Perović]], predstavnik Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine, održao u [[Sarajevo|Sarajevu]] sa njemačkim generalom Wernerom Frommom:

{{izdvojeni citat|Perović se vratio iz Sarajeva. U Sarajevu bio je kod generala Froma, komandanta pozadine celog Balkana. Između ostalog rekao mu je: »Srbi su istinski borci protivu partizana, mi Nemci cenimo borbu vaših ljudi. U tome se ističe naročito vaš kraj. Naročito cenimo saradnju majora Lukačevića. U kratko vreme prisajediniće se srpski krajevi Srbiji i u tom slučaju srpski će narod dobiti punu ekonomsku pomoć. U najkraćem roku dolazi još 12 divizija naših na teritoriju Jugoslavije radi potpunog likvidiranja partizana. Imamo jedan letak koji je izdao potpukovnik Borota za istočnu Bosnu, gde poziva narod da ga sluša kao novog komandanta, ali mi znamo da je komandant Baćović. Budite uvereni da će do proleća biti raščišćeno sa partizanima«.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Iako je Draža Mihailović sugerisao svojim komandantima da »koriste jedne neprijatelje protiv drugih«,&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 1a/1, depeša br. 361.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; u praksi se ova floskula isključivo odnosila na borbu četnika protiv partizana, skupa sa okupatorima i kvislinzima. U depeši majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] (pseudonim »Sto-Sto«) od 30. januara 1944. godine, poslatoj u povodu pokušaja snagâ [[NOV i POJ]] da prodru u [[Sandžak]], general Dragoljub Mihailović otkriva što je zapravo pravi cilj četničke kolaboracije:

{{izdvojeni citat|Vodite računa o Nemcima i Bugarima i iskoristite njihovu akciju protiv crvenih do krajnjih mogućnosti. Napad na [[Pljevlja|Pljevlje]] iskoristite za napad s leđa na komuniste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Vrlo moguće da je general Mihailović samo usvojio prijedloge koje mu je major Ostojić uputio u pismu od 6. decembra 1943. godine, gdje apostrofira sljedeće: 
{{izdvojeni citat|Koristeći se akcijom okupatora protiv komunista, mi ćemo verovatno u roku od mesec-dva dana opet imati situaciju u Sandžaku, Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni u našim rukama. [...]

Učeći se na sopstvenim greškama, smatram da se mora najhitnije preduzeti sledeće:

1)  Stvoriti u najkraćem roku što jače pokretne borbene snage — leteće brigade i korpuse — a naročito tamo gde se za to ima mogućnosti.

2)  '''Koristeći se akcijom okupatora i satelita, upotrebiti sve raspoložive snage za potpuno čišćenje od komunista svih srpskih pokrajina'''.

3)  U radu pod 2) ostvariti međusobno potpomaganje iz susednih pokrajina do maksimuma.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_43.htm Pismo majora Zaharija Ostojića od 6. decembra 1943. Draži Mihailoviću o potrebi većeg angažovanja četnika s okupatorskim trupama radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ u Srbiju]&lt;/ref&gt;|Pismo majora Ostojića generalu Mihailoviću od 6. decembra 1943. godine}}

Četničko-njemački odnosi bili su opterećeni međusobnim nepovjerenjem i sviješću o suprotstavljenosti ciljeva i interesa dviju stranâ. U telegramu koji je 29. januara [[1944]]. godine [[Joachim von Ribbentrop]], njemački ministar vanjskih poslova, uputio  specijalnom opunomoćeniku za Jugoistočnu Evropu [[Hermann Neubacher|Hermannu Neubacheru]], reflektuje se jasan stav političkog i vojnog vrha u [[Berlin]]u o generalu Draži Mihailoviću, dok su podređenima date precizne smjernice za držanje prema četničkom pokretu:
{{izdvojeni citat|Jedino se mogu ćuteći trpeti privremeni aranžmani nižih vojnih komandi sa Dražom Mihailovićem s ciljem suzbijanja zajedničkog neprijatelja Tita. On i njegovi ljudi ostaju i dalje, na kraju, naši neprijatelji. Zato je sada, kao i do sada, potrebno biti krajnje oprezan prema Draži Mihailoviću i njegovim četnicima, a naročito se ne sme nijednog trenutka izgubiti iz vida da će pomoć koju mu mi sada direktno ili indirektno pružamo radi vođenja borbe protiv Tita, kasnije najverovatnije biti upotrebljena protiv nas... Rat na Balkanu Nemačka je vodila zato da bi jednom zauvek uništila srpsko žarište nemira... Mi nemamo, otud, nikakvog interesa da ponovo razbuktavamo velikosrpski duh.&lt;ref&gt;Akten zur deutschen auswartigen Politik — ADAP/E/VII, s. 374–375.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Vasa Kazimirović, NDH u svetlosti dokumenata, Nova knjiga/Narodna knjiga, Beograd, 1987, str. 169.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005. str. 20.&lt;/ref&gt;}}

Izveštaje o sklapanju ugovora četnika sa Wehrmachtom presrele su i dešifrovale savezničke obaveštajne službe, što je imalo bitnu ulogu u konačnom opredeljivanju [[Čerčil]]a za Tita, a protiv Mihailovića.&lt;ref&gt;Cripps, John (2001). &quot;Mihailović or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose&quot;. {{ISBN|0593 049101}}&lt;/ref&gt;

No, Nemci nisu bili zadovoljni primenom nekih sporazuma, jer je uprkos njima dolazilo do incidenata, odnosno diverzija i napada na pripadnike [[Srpska Državna Straža|Srpske Državne Straže]] od strane četnika, usled čega je general [[Hans Felber]] pokrenuo nekoliko hapšenja i racija protiv četnika počev od februara [[1944]].

=== Borbe pod nemačkom komandom (1943) ===
{{main|Operacija Kugelblic}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Herzegovina in 1943.jpg|minijatura|Četnici i Nemci u Hercegovini 1943.]]

[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-005-0018-07, Jugoslawien, Polizeieinsatz mit Spähpanzer.jpg|thumb|Nemačka lokalna milicija sa italijanskim bornim kolima (izvor: ''Bundesarchiv'', [[1943]]).]]

{{izdvojeni citat|„Borbeno sadejstvo sa četničkim grupama duž glavne saobraćajnice [[Bihać]] — [[Gračac]] — [[Knin]] — [[Drniš]] — [[Šibenik]] sastoji se u tome što su četnici okupljeni u posebnim uporištima uz oslonac na nemačke trupe. Četničke vođe primaju naloge i uputstva o vršenju zadataka obezbeđenja i izviđanja od zapovednika nemačkih uporišta.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=346&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgemeinschaften mit Cetnikgruppen bestehen entlang der Hauptversorgungsstrasse Bihac – Gracac – Knin – Drnis – Sibenik derart, dass die Cetniks in besonderen Stützpunkten in Anlehnung an deutsche Truppen zusammengefasst sind. Die Cetnikführer erhalten Aufträge und Weisungen für Sicherungs– und Aufklärungsaufgaben durch deutsche Stützpunktführer.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u NDH]&lt;/ref&gt;|Njemački izveštaj o saradnji sa četnicima protiv partizana u Dalmaciji i Bosni (19. novembar [[1943]]).}}

Kratko po zauzimanju italijanske okupacione zone od strane njemačkih trupâ, četnici s teritorije [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] stupaju u borbeno savezništvo sa njima. Kako javlja obavještajno odjeljenje [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], u blizini [[Plitvička Jezera (općina)|Plitvičkih Jezera]] došlo je krajem septembra 1943. godine do prvog krupnijeg angažiranja lokalnih četničkih jedinicâ na njemačkoj strani. Ovom prilikom su četnici nanijeli partizanima ozbiljne gubitke:
{{izdvojeni citat|Agent za vezu javlja o izviđanju od 27. IX: Jaka skupina lojalnih četnika s njemačkom opremom provalila je 20. septembra na područje [[Korenica|Korenice]], [[Prijeboj (Plitvička jezera)|Prijeboj]]a (16 km zap. od [[Bihać]]a), Babinog Potoka (28 km z. od Bihaća), [[Krbavica|Krbavice]] (23 km jz. do Bihaća), te uništila sve komunističke prometne veze. Četnici su nanijeli velike gubitke komunistima kod Mirić Štropine (3 sjz. od Prijeboja), 350 mrtvih.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=196&amp;broj=390 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7457118.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;29.9. V–Mann meldet Beobachtung vom 27.9.: &lt;/br&gt; Starke Gruppe loyaler Cetniks mit deutscher Ausrüstung an 20.9. in Raum Korenica (1558), Prijeboj (16 W), Babin Potok (28 W), Krbavica (23 SW), alles Bihac, eingebrochen und haben alle Verkehrsverbindungen der Kommunisten vernichtet. Cetniks haben bei Miric Stropina (3 NW Prijeboj) den Kommunisten große Verluste, 350 Tote, beigebracht.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 3. oktobar 1943.}}

U izvorima njemačke provenijencije iz ovog perioda navodi se da su četničke jedinice asistirale okupatoru i pri izbacivanju partizana iz [[Bosansko Grahovo|Bosanskog Grahova]]:
{{izdvojeni citat|Četnici na putu za snabdijevanje Gospić — Gračac, Knin — Vrlika i Knin — Drniš, i pored oprečnih poruka DM-u, nikad ne pokazuju neprijateljstvo; naprotiv, dobro su sarađivali sa 114. lovačkom divizijom u zasjedama i [zajedno] zauzeli Bos. Grahovo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=98&amp;rec=314&amp;roll=560 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000093.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Lagebericht vom 27.9. bis 27.10.1943. &lt;/br&gt; Die Cetniks an den Nachschubstrassen Gospic – Gracac, Knin – Vrlika und Knin – Drnis sind bisher trotz abweichender Meldungen an DM. nirgends feindselig aufgetreten, haben vielmehr in Hinterhalten mit der 114.Jäg.Div. gut zusammengearbeitet und Bos.Grahovo genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Obavještajno odjeljenje [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], izvještaj za period od 27. septembra do 27. oktobra 1943.}}

U naređenju poslatom 23. oktobra 1943. iz [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] Wehrmachta, koja je bila smještena na teritoriji kvislinške NDH, navodi se sljedeće:
{{izdvojeni citat|Od 1. novembra 1943. svi pripadnici domaćih jedinica (četnici, ustaše i hrvatska žandarmerija) moraju biti u posjedu njemačkih propusnicâ.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=315&amp;roll=1295&amp;broj=606 NARA, T315, Roll 1295, frame no. 000600.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ab 1.11.43 müssen sämtliche Cetnik–, Ustascha–, und kroatische Gendarmerie–Angehörige im Besitz von Ausweisen der Abteilung Ic sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Divizijska naredba br. 122 od 23. X 1943. godine}}

U jednoj procjeni stanja snabdijevanja, poslatoj 25. oktobra 1943. štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]] iz 114. divizije, razmotreni su modaliteti „skladištenja zalihâ [hrane] tokom zime i opskrbe za 9.500 četnika, ustaša, zarobljenika i civilnog stanovništva“, i data je projekcija da bi tovarni prostor zapremine 12 [[Tona|tona]] bio dovoljan za podmirenje dnevnih potrebâ ove grupe („9.500 ustaša, četnika, itd.“).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1362&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 001356—001357.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Anlage 1 zur Beurteilung der Versorgungslage vom 25. Oktober 1943. &lt;/br&gt; a.) Berücksichtigung der Winterbevorratung und Versorgung der 9500 Cetniks, Ustaschen, Gefangenen und Zivilbevölkerung; &lt;/br&gt; Dabei ist die Versorgung der 9.500 Ustaschen, Cetniks usw. im hiesigen Raum nicht in Rechnung gestellt. Es würden also hierfür noch täglich 12 to Laderaum möglich sein.&quot;}})&lt;/ref&gt; Takođe, u naredbi o snabdijevanju iz 114. divizije Wehrmachta s početka decembra 1943. godine, precizno je određeno dnevno sljedovanje četničkih jedinicâ u zoni odgovornosti divizije (najvjerovatnije je riječ o [[Dinarska divizija JVuO|Dinarskoj diviziji JVuO]] pod [[Momčilo Đujić|Đujićevom]] komandom):
{{izdvojeni citat|Od sada se četnicima izdaje sljedovanje koje se sastoji od: &lt;/br&gt; 1 porcija hljeba; 1 porcija povrća; 1 porcija namaza (mast ili marmelada); 1 porcija soli; 2 porcije napitka; 1 porcija duhana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=822&amp;rec=315&amp;roll=1295 NARA, T315, Roll 1295, frames no. 000815—000816.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Verpflegung der Cetniks: &lt;/br&gt; Als Verpflegung für Cetniks sind ab sofort nur folgende Portionen auszugeben bezw. zu empfangen: &lt;/br&gt; 1 Brotportion, &lt;/br&gt; 1 Gemüseportion, &lt;/br&gt; 1 Brotaufstrichportion (Fett oder Marmelade), &lt;/br&gt; 1 Salzportion, &lt;/br&gt; 2 Getränkeportionen, &lt;/br&gt; 1 Tabakportion.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Posebna direktiva za snabdijevanje br. 65/43 (2.12.43)}}

{{izdvojeni citat|Četnici dobijaju snabdijevanje u skladu sa listama imena koje se stalno kontrolišu; municija za pješadijsko naoružanje se izdaje povremeno, uz strogu kontrolu potrošnje; svaki četnik nosi zvaničnu iskaznicu – oni bez iskaznice se hapse i razoružavaju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=342&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000338.] ({{jez-njem|&quot;Die Division gewährt den nach eigenen Wünschen beweglich und abseits ihrer Wohnorte eingesetzten Cetniks Verpflegungszuschüsse. Der Verpflegungsempfang wird nach namentlichen Listen getätigt, die Verteilung wird überwacht. Nach den gleichen Richtlinien werden von Zeit zu Zeit Gewehr– und MG–Munition im Rahmen des nachgewiesenen Verschusses ausgegeben. Der Verbrauch wird nach der jeweiligen Lage auch einigermassen genau überprüft. Jeder Cetnik muss einen namentlichen Ausweis mit der Nummer seiner Handwaffe (Gewehr– oder Pistolen–Nr.), der Unterschrift des zuständigen Kommandanten und des Ic der Division versehen, besitzen. Ohne Ausweis angetroffene Cetniks werden im Einvernehmen mit den Cetnik–Führern festgenommen und entwaffnet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima (5. novembar 1943).}}

U izvještaju [[114. lovačka divizija|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. detaljno se opisuje saradnja jedinica [[Wehrmacht]]a sa snagama pod komandom vojvodâ [[Momčilo Đujić|Momčila Đujića]], [[Mane Rokvić|Maneta Rokvića]] i [[Radomira Ðekića Ðeda]]. Njemački oficiri zaključuju da okupator ima veliku korist od četnika:

{{izdvojeni citat|Četnički vojvoda Mane Rokvić može se opisati kao apsolutno pouzdan. Već je pružio vrijedne usluge u oblasti [[Bosanski Petrovac|Bos. Petrovca]] gdje je bio raspoređen u prethodnici tokom čitavog napredovanja divizije, svuda uspostavljajući kontakt sa lokalnim četničkim jedinicama i značajno doprinoseći uspostavljanju povjerenja civilnog stanovništva u njemački Vermaht. Njegove mjere za održavanje discipline među četnicima i njegov oštar obračun sa sumnjivim [licima] i banditima dobro su poznati. [...] Iako se Đujić ne može smatrati potpuno pouzdanim, njegova podrška u borbi protiv komunizma trenutno je dragocjena. Divizija će učiniti sve što je u njenoj moći da ga u javnosti prikaže toliko pronjemački nastrojenim kako bi njegov povratak u neprijateljski tabor jednog dana bio onemogućen. [...] Četnički vojvoda Ðedo potiče iz Crne Gore i pristalica je pokreta Koste Pećanca, koji je, na osnovu prethodnog iskustva, održavao jasnu distancu od pokreta DM. Ðedo ostavlja veoma dobar lični utisak, izrazito je drzak [u borbi] protiv bandita i sumnjivih, i jasno je naklonjen njemačkom Vermahtu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=341&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000337—000341.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Der Cetnik–Vojvode Mane Rockvic [sic!] ist als unbedingt zuverlässig zu bezeichnen. Er hat bereits im Raum Bos. Petrovac wertvolle Dienst geleistet und war auch während des ganzen Vormarsches der Division bei der Spitze eingesetzt, stellte überall die Verbindung mit den örtlichen Cetnik–Einheiten her und hat in starken Masse für die Begründung des Vertrauens der Zivilbevölkerung zur deutschen Wehrmacht beigetragen. Seine Massnahmen zur Erhaltung der Disziplin unter den Cetniks, sein scharfes Durchgreifen gegen Verdächtige und Banditen, sind bekannt. &lt;/br&gt; Wenn auch Djujic als nicht voll zuverlässig angesehen werden kann, so ist aber seine Unterstützung im Kampf gegen den Kommunismus z.Zt. wertvoll. Seitens der Division wird alles versucht werden, um ihm in der Öffentlichkeit soweit als deutschfreundlich herauszustellen, dass ihm eines Tages der Rückzug in das feindliche Lager unmöglich gemacht wird. &lt;/br&gt; Der Cetnik–Vojvode Dzedo stammt aus Montenegro, ist Anhänger Richtung Kosta Pecanac, die nach bisherigen Erfahrungen klaren Abstand zur D.M.–Bewegung gehalten hat. Dzedo macht persönlich einen sehr guten Eindruck, ist ein ausgesprochener Draufgänger gegen Banditen wie Verdächtige und der Deutschen Wehrmacht eindeutig zugeneigt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima od 5. novembra 1943.}}

{{izdvojeni citat|Glavna komanda predlaže stvaranje oficirske ispostave pri štabu XV brd. korpusa za nadzor i vođenje četničkih grupâ koje se koriste za zaštitu cesta za snabdijevanje, željezničkih pruga i važnijih ratnih pogona.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=554&amp;broj=90 NARA, T314, Roll 554, frame no. 000084.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. beantragt Schaffung einer Offz.–Planstelle beim Stab XV.Geb.A.K. zur Überwachung und Anleitung der Cetnikverbände, die zur Sicherung von Nachschubstrassen, Eisenbahnen und kriegswichtiger Anlagen eingesetzt sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan od četničkih komandanata koji se dosljedno isticao kontinuiranom kolaboracijom sa njemačkim okupatorom bio je vojvoda [[Uroš Drenović]]. Nadležni okupacioni organi bili su zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje s Drenovićem, što se vidi i iz izvještaja XV brdskog armijskog korpusa od 26. XI 1943, u kom se pohvaljuje njegovo „lojalno držanje“:

{{izdvojeni citat|Predmet: &lt;/br&gt; Nemačka komanda za vezu kod četničkog vođe Drenovića: &lt;/br&gt; Četnička grupa Drenović z. i j-z od Banje Luke od jedno 1500 ljudi ima već godinu i po prema nemačkom Vermahtu i prema hrvatskoj državi lojalno držanje, i naše izviđačke i bezbednosne akcije korisno podržava. U nekim slučajeva bili su podržani sa nešto municije. Hrvatska vlada razmatrala je ideju da dovede Drenovića u Sabor za predstavnika svih pravoslavnih. Komanda Kirhner (puk Brandenburg) poslala je u dogovoru sa obaveštajnim odeljenjem [korpusa] Drenoviću komandu za vezu, i postigla je značajne rezultate u pogledu specijalnih misija.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=560&amp;broj=390 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000384.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. XV G.A.K, Abt.Ic, Betr.: Dtsch.Verb.Kdo. bei Cetnikführer Drenovic. An Pz.A.O.K.2.Ic/AO, 26.11.43: Die Cetnikgruppe Drenovic w. u. sw. Banja Luka mit etwa 1500 Mann hat seit über 1 1/2 Jahre der deutschen Wehmacht und dem kroat. Staat gegenüber eine loyale Haltung eingenommen und die eigene Aufklärung und Sicherung stets wertvoll unterstützt. In einzelnen Fällen wurde sie mit Inf.Mun. unterstützt. Die kroatische Regierung hat die Berufung des Drenovic in den Sabor (Landtag) als Vertreter aller Pravoslaven erwogen. Das Kdo. Kirchner (Rgt.Brandenburg) hat im Einvernehmen mit der Abt.Ic für seine Zwecke ein Verbindungs–Kommando zu Drenovic entsandt und in kürzester Zeit wertvolle Ergebnisse im Sinne des Sonder–Auftrages erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 15. brd. korpusa, Obaveštajno odeljenje, za obav. odeljenje komande 2. okl. armije, 26.11.43.}}

Četnički su odredi na teritoriji marionetske NDH pružali veoma značajnu potporu njemačkim vlastima, bez koje ove ne bi uspjele efikasno održavati okupacioni sistem. U izvještaju [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] [[Wehrmacht]]a iz prve nedjelje decembra 1943. provijava upravo ovakvo gledište; istaknuto je, pak, da bi četnike trebalo (zbog „ispadâ prema hrvatskom stanovništvu“) ograničiti „na rad u srpskim selima“: 
{{izdvojeni citat|Budući da vlastite snage i ustaše nisu dovoljne da same umire i osiguraju golemo područje, divizija se ne može odreći suradnje četnika. Trenutačno, drugačije rješenje ne bi bilo moguće zbog nedostatka dodatnih snaga. No, ne zanemaruje se da se suradnja s četnicima ne čini dugoročno održivom zbog njihovih političkih ciljeva. Stoga će se i dalje jačati utjecaj ustaša, a time i hrvatske države, kako bi se postupno udaljili od četničkih snaga i deportirali oni [četnici] koji nisu mještani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=788&amp;rec=314&amp;roll=555 NARA, T314, Roll 555, frames no. 000782—000783.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Da die eigene Kräfte und die Ustascha allein zur Befriedung und Sicherung des weiten Raumes nicht ausreichen, kann auf eine Mitarbeit der Cetniks noch nicht verzichtet werden. Im Augenblick wäre eine Lösung von ihnen mangels anderer Kräfte nicht möglich. Es wird jedoch nicht verkannt, dass auf die Dauer eine Zusammenarbeit mit den Cetniks auf Grund ihrer politischen Zielsetzung nicht tragbar orscheint. Es wird daher der Einfluss der Ustascha und damit des kroatischen Staates weiterhin gestärkt werden, um allmählich von den Cetnik–Verbänden abrücken zu können, die nicht ortsansässigen abzuschieben. Der Anfang hierzu ist gemacht. Um die Unzuträglichkeiten zu beenden, die sich daraus ergeben, dass in rein kroatischen Gegenden die eingesetaten Cetnik–Verbände die Bevölkerung belästigen und auch ausplündern, ist in Durchführung, sie aus diesen Gebieten herauszuziehen und nur noch in Orten mit pravoslavischer Bevölkerung zu Sicherungszwecken einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Procjena situacije 264. pješadijske divizije (7.12.43)}}

Komanda Jugoistoka je istog dana izvijestila Vrhovnu komandu njemačkog Wehrmachta o sadjejstvu [[114. lovačka divizija (Nemačka)|114. lovačke divizije]] i četnika u borbi protiv snaga [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]]:
{{izdvojeni citat|114. lovačka divizija: čišćenje prostora oko [[Vrlika|Vrlike]] u saradnji sa četnicima završeno; neprijatelj je izgubio 22 mrtva i 20 zarobljenih; veliki plen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=78&amp;broj=89&amp;roll=331 NARA, T78, Roll 331, frame no. 6287993.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;114. JG. DIV: SAEUBERUNG IN RAUMES VRLIKA IM ZUSAMMENWIRKEN MIT CETNIKS NACH WEITEREN 22 FEINDTOTEN U. 20 GEFANGENEN BEI EINBRINGUNG GROESSERER BEUTE ABGESCHLOSSEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 6. decembra 1943 (7. decembar 1943.).}}

=== Borbe pod njemačkom komandom u Crnoj Gori (1943-1944) ===
{{main|Operacija Frühlingserwachen (1944)}}
[[File:Collaborationist Jakov Jovović with Germans on Cetinje.jpg|thumb|Četnički komandant [[Jakov Jovović]] sa svojim saborcima i Nemcima na [[Cetinje|Cetinju]], jesen 1943.]]

Od 17. do 24. oktobra [[1943]]. godine, njemačke okupacione snage su organizovale [[Operacija Balkanski klanac|operaciju Balkanski klanac]] (njem. ''Balkanschlucht''). Osnovni cilj operacije je bio likvidacija snagâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] i [[Divizija Garibaldi|Italijana]] koji su prešli na stranu partizana u Crnoj Gori, kao i ovladavanje [[Jadransko more|jadranskim]] zaleđem. Pored sopstvenih snaga, njemački okupator je za ovu priliku angažovao dva italijanska fašistička puka (oko devet bataljona), čiji su štabovi bili u [[Bar]]u i [[Podgorica|Podgorici]], kao i muslimansku fašističku miliciju i ostatke četnika Draže Mihailovića.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/151_5.pdf&lt;/ref&gt; Dakle, pored dvije divizije [[Wehrmacht]]a, u operaciji je učestvovalo i oko 5.000 [[Balli Kombëtar|balista]], talijanskih fašista i četnika.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/33_9.pdf&lt;/ref&gt; U depeši Vrhovnoj komandi JVuO od 20. oktobra 1943,&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, Knjiga predatih depeša CG—3, Depeša br. 211.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Др Радоје Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941—1945, Обод, Цетиње, 1977, стр. 408.&lt;/ref&gt; delegat VK JVuO u Crnoj Gori i [[Sandžak]]u major [[Rudolf Perhinek]] piše o učešću crnogorskih četnika na strani okupatora u ovoj [[Sile Osovine|osovinskoj]] operaciji: 
{{izdvojeni citat|Žalosno ali tačno. Da nisu Nemci angažovali ovolike snage, nas ovde više ne bi bilo, jer se više niko nije hteo boriti, već samo begati, ali nije se više imalo kud... Mi se izvlačimo i gledamo da smo pozadi njih, da bi iskoristili njihovu borbu sa komunistima i uništavanje istih.}}

Informacija o potpunoj potčinjenosti četničkih jedinica u okupiranoj Crnoj Gori njemačkim vlastima, kao i tijesnim vezama sa kvislinškom ''Narodnom upravom'' koju je okupator formirao, Draži Mihailoviću je bila dostavljena 1. decembra 1943. godine iz štaba majora [[Petar Baćović|Petra Baćovića]] (pseudonim »Nav-Nav«):
{{izdvojeni citat|Nemci daju oružje i odelo s a s d j k a c a m a [nedešifrovana riječ; moguće &quot;žandarmima&quot; — prim.] i nešto plate. Milicija će biti formirana kao prava vojska. Za komandanta cetinjskog bataljona major Zdravko Kasalović. Za nikšićki bataljon Boško Pavić, a mene su naimenovali za komandanta žandarmerijskog bataljona za srez šavnički. Pojava Narodne uprave i svega ovoga što se sada stvara, nije izraz želje niti naroda niti naša, već je ovo nužno zlo, između dva zla, jer drugog izlaza nema. Mi nismo u stanju samo pomoću naroda da ma šta učinimo bez pomoći Nemaca.&lt;ref&gt;AVII, kut. 276, reg. br. 7/1-35.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 47, str. 89.&lt;/ref&gt;}}

[[Ljubomir Lazarević]], inženjer iz [[Kolašin]]a (pseudonim »Bene«), 28. januara 1944. godine obavještava Dražu Mihailovića da četnici u Crnoj Gori sarađuju sa njemačkim okupacionim vlastima u svakom obliku:
{{izdvojeni citat|Svi komandanti u Crnoj Gori primili su saradnju sa Nemcima, potpisali obavezu a sa ostatcima vojske nalaze se u žici, ili u neposrednoj blizini nje. Nema ni jedne grupe u šumi koja bi pretstavljala našu borbu, oko koje bi se moglo okupljati. Vukadinović isto tako nalazi se u Podgorici ili u okolini. Nagovešteni dolazak Srbijanske vojske pozdravljen je burno svuda, ali dolazak Ljotićevaca učinio je Ljotićevce vrlo aktivnim i prete da ko god ne bude s njima, on je komunista. Po varošima teško će se iko održati jer ta formula svakoga će staviti pod udar okupatora kao komunistu. Ovaka saradnja sa njima je nemoguća, jer ovi traže prilazak njima, ne saradnju. Po selima Crne Gore gospodare komunisti. Naše akcije vrše se samo u cilju osiguranja ili odbrane nemačkih kolona. Nemačke snage na ovom terenu vrlo su male i nesposobne za ma kakvu širu akciju. Do sada nema ni izgleda na akciju. Svako dalje čekanje, pogoršava našu situaciju. Narod gubi veru u našu dobru volju i našu sposobnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}
[[File:Chetniks and Germans in Podgorica 1944.jpg|thumb|Četnički komandanti i njemački okupatori u [[Crna Gora|Crnoj Gori]]. [[Đorđije Lašić]] (prvi zdesna), šef njemačke uprave za Crnu Goru pukovnik Hajnke (treći zdesna) i Jakov Jovović (drugi slijeva) u [[Podgorica|Podgorici]], proljeće 1944.]]

Krajem februara i početkom marta 1944. godine, u tzv. [[staroj Crnoj Gori]] (preciznije u [[Katunska nahija|Katunskoj nahiji]]) organizovana je [[Operacija Bura (1944)|operacija »Bura«]]. Specifičnost ove operacije ogleda se u činjenici da su za njeno izvođenje većinu ljudstva obezbijedili četnici, dok su oficiri iz Feldkomandanture na [[Cetinje|Cetinju]] i komandant mjesta [[Podgorica|Podgorice]] rukovodili borbenim djejstvima:
{{izdvojeni citat|1.) Sumarni i iskustveni izveštaj: Operacija »Bora« od 27. 2. do 3. 3. 44. Sprovedena je četnička operacija »Bora«, pod nemačkom komandom, radi čišćenja rejona Danilovgrad — Čevo — Cetinje — Podgorica.

2.) Jedinice koje su učestvovale:

4000 ljudi nacionalne žandarmerije, milicije, 215. abver-trup, jedna brdska baterija iz ratnog plena, lovačko poterno odeljenje 181. peš. div. [...]

5.) Sprovođenje:

U delom. oštrim borbama, kolone, koje su nastupale od i,, ji., i j., polako su osvajale teren. 29. 2. zauzeto je Čevo. Neprijatelj (jačine 250 ljudi) izvukao se prema sz. Posle odlaska nemačkih snaga i započinjanja neprij. protivnapada, četnici su se delom, u paničnom strahu, povukli na svoje polazne položaje. Neprijatelj je ponovo zauzeo teren očišćen operacijom.

6.) Gubici neprijatelja:

32 mrtva, 68 ranjenih, 23 zarobljena.

Plen:

2 p. mitr., 1 mitr., 15 pušaka, 1 radio-stanica, propagandni materijal i hrana.

Sopstveni gubici:

20 mrtvih, 31 ranjen, 46 nestalih.

7.) Iskustva:

a) Građanska zaštita, usled nedovoljne opremljenosti i slabog borbenog morala, nije pogodna za izvršavanje borbenih zadataka; žandari, milicija, četnici, uz učešće nemačkih trupa, podesni za borbene zadatke i zadatke osiguranja...

e) Prilikom sličnih operacija preduslovi za uspeh su učešće nemačkih trupa, podrška teškim naoružanjem i veza do pojedinih borbenih grupa.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_30.htm Izveštaj Komande 21. brdskog armijskog korpusa od 9. marta 1944. Komandi 2. oklopne armije o zajedničkoj nemačko-četničkoj operaciji »Bora« protiv jedinica 2. korpusa NOVJ na prostoru Danilovgrad — Cetinje — Podgorica]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;broj=72&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000065.]&lt;/ref&gt;|Izvještaj komande 21. brdskog korpusa o rezultatima operacije »Bura« od 9. marta 1944. godine}}

[[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. nemački korpus]] u Crnoj Gori pokrenuo je [[10. april]]a [[1944]]. [[Operacija &quot;Frilingservahen&quot; (april-maj 1944)|operaciju &quot;Frilingservahen&quot;]], uz masovno učešće četnika. Operacija je pripremljena u saradnji sa [[Pavle Đurišić|Pavlom Đurišićem]] i započeta tako što su četnici zajedno sa Nemcima iz nemačkih garnizona napali na slobodnu teritoriju. Plan napada je bio sledeći:
{{izdvojeni citat|'''Đurišićeve snage''':

Prva borbena grupa, 700 ljudi, iz si. pravca preko rejona 5 km j. Bijelo Polje za Mojkovac.

Druga borbena grupa, 1200 ljudi, pod komandom Đurišićevog Operativnog štaba, od Brodareva preko Šahovića za Mojkovac — Kolašin.

Treća borbena grupa, 1000 ljudi, od sredine puta Pljevlja — Prijepolje pravcem Mojkovac. Četvrta borbena grupa, 1500 ljudi, od Pljevalja pravcem Mojkovac. Mojkovac treba da bude dostignut za 2 dana. Posle toga skretanje glavnine u rejon z. Tara — sz. Kolašin — Mojkovac.

'''Nemačke snage''':

1 ojač. mot. č. prodire od Brodareva do Bijelog Polja.

1 ojač. mot. č. od Pljevalja do prelaza preko Tare 22 jjz. Pljevlja.

Bat. [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]], 600 ljudi, sledi nemačke snage za Bijelo Polje, onda skreće za Mojkovac. Milicija iz Brodareva, 700 ljudi, čisti svoj rejon i prodire od Brodareva ka jjz.

Početak napada: 10. 4. 44.

[[181. pešadijska divizija (Nemačka)|181. peš. div.]] obezbediće odgovarajuće informisanje četničke Grupe &quot;Jug&quot; (major Lašić i Bukatonović [pogreška; vjerovatno je u pitanju major [[Savo Vukadinović]] — prim.] u Podgorici) kao i Grupe &quot;Nikšić&quot;.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=364&amp;rec=314&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000357.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Obaveštenje Komande 21. brdskog korpusa Komandi 181. brdske divizije od 08.04.1944., Vojnoistorijski institut, NAV--T-314, r. 663, s. 357.&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u NDH (1944) ===
[[File:August Šmidhuber, komandant 7. SS divizije, Todor Perović, lekar Trebinjskog korpusa i kapetan Milorad Vidačić, komandant Trebinjskog korpusa JVuO.jpg|thumb|Žena u crnini moli za milost Milorada Vidačića, komandanta Trebinjskog korpusa JVuO. Prisutni su još [[August Schmidhuber]], komandant 2. puka [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS divizije]] (prvi lijevo), Todor Perović, predstavnik četničke komande istočne Bosne i Hercegovine (drugi lijevo) i neimenovani oficir [[Schutzstaffel|SS]]-a. Fotografija je nastala tokom njemačke [[Operacija Gama|operacije Gama]] protiv partizana u [[Istočna Hercegovina|istočnoj Hercegovini]] (ljeto/jesen 1943. godine).&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2015/08/bk0034.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0034 | Photo | SS-Freiwilligen-Gebirgs-Division &quot;Prinz Eugen&quot;]&lt;/ref&gt;]]

Kolaboracija četnika u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] sa njemačkim okupacionim snagama postala je intenzivnija tokom zime 1943-1944, makar u slučaju hrvatskih kvislinških snaga i četnika bila pod neprestanom tenzijom. Podaci navedeni u izvještaju generala [[Edmund Glaise von Horstenau|Glaisea von Horstenaua]] od 26. februara 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=236&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000236.]&lt;/ref&gt; zasnovani na službenim podacima NDH otkrivaju opseg kolaboracije: 11. februara bilo je na teritoriju NDH trideset i pet posebno imenovanih četničkih grupa sa procijenjenih 23.300 ljudi pod oružjem. Neke manje jedinice su brojale od 200 do 400 pripadnika, dok su ostale, poput [[Momčilo Đujić|Đujić]]eve grupe, imale i do 2.500 vojnika i oficira. Od toga je s Nijemcima i vlastima NDH kolaboriralo devetnaest grupa (ukupno 17.500 ljudi); šesnaest ostalih grupa s oko 5.800 ljudi ubrajane su u pobunjene četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=237&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000237—000240.]&lt;/ref&gt; S iznimkom odreda vojvode [[Uroš Drenović|Uroša Drenovića]] u sjeverozapadnoj Bosni (oko 400 ljudi), kojeg su vlasti NDH smatrale potpuno lojalnim, za sve druge četničke kolaborirajuće grupe ustaške su vlasti držale da se prema Nijemcima odnose osobito prijateljski kako bi od njih izvukle što više oružja i municije, dok se istovremeno drže neprijateljski prema NDH.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_64.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje KOLABORACIJA IZVAN SRBIJE DO OKTOBRA 1944.]&lt;/ref&gt;

Iako se vojvoda [[Radivoje Kerović]], komandant [[Majevica|majevičkih]] četnika, u Horstenauovom izvještaju ubraja među »pobunjene četnike« (i to kao prvi na spisku, dok se za njegov odred tvrdi da ima 1000 ljudi, tj. da je najbrojniji), u dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 18. februar 1944. godine njegova lojalnost uopšte nije dovedena u pitanje:
{{izdvojeni citat|Upit kod [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]] u vezi snabdijevanja municijom Kerovića koji se smatra lojalnim, i 200 ljudi tzv. [[Zeleni kadar|zelenog kadra]], koji se bore protiv crvenih zapadno od [[Koviljača|Koviljače]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=17&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000013.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beim Pz.AOK. 2 wird angefragt, ob Bedenken bestehen gegen Unterstützung mit Munition der im Raume westlich Koviljaca stehenden Cetniks des Kerovic, die als loyal angesehen werden und 200 Mann des sog. &quot;Grünen Kaders&quot; in Kampf gegen die Roten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnog zapovjednika Jugoistoka (18. februar 1944.)}}

Od 23. do 25. januara 1944. godine, na području između [[Knin]]a i [[Kistanje|Kistanja]] organizovana je [[Operacija Frühlingswetter|operacija »Frühlingsgewitter«]]. Vodeći borbe protiv jedinicâ iz sastava [[19. sjevernodalmatinska divizija NOVJ|19. divizije NOVJ]], operaciju su izveli dijelovi [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] Wehrmachta, zatim 92. motorizovani grenadirski puk i 3. bataljon 98. brdskog lovačkog puka [[1. brdska divizija (Njemačka)|1. brdske divizije]]. Njemačkom okupatoru pridružile su se snage lokalnih četnikâ, najvjerovatnije iz [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]]. U izvještaju 264. pješadijske divizije od 25. januara 1944, poslatom Komandi [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|15. brdskog armijskog korpusa]], njemačkim gubicima tokom operacije pribrojani su oni iz četničkih redovâ:
{{izdvojeni citat|
Sumarni izveštaj »Frilingsgeviter«:

1.) Delimičan ogorčeni otpor neprijatelja kod Ervenika, Bratiškovaca, Kistanja, Radučića slomljen je energičnim zahvatom. Banditi iznenađeni prodorom 92. gren. p. (mot.) od sz. prema Kistanju.

2.) Gubici:

A.) sopstveni: 1 poginuo, 3 ranjena, 1 četnik poginuo.

B.) neprijatelj: 66 poginulih izbrojano, procenjuje se daljih 60 do 70 poginulih i ranjenih. 35 zarobljenika u eng. uniformama iz Štaba 19. dalm. div. i 5. brig.

C.) Zaplenjeno: 1 mitr., 3 puš. mitr., 42 autom., 2 pt puške, 1 l. minob., 1 telefon, 46 karab., 30 eng. mina, 10.000 metaka peš. mun., 60 kom. mina za 1. minob., 3 engl. bicikla.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_21.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 25. januara 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o sopstvenim i neprijateljskim gubicima u operaciji »Frilingsgeviter« na prostoru Knin — Kistanje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=293&amp;rec=314&amp;roll=561 NARA, T314, Roll 561, frame no. 000287.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;ABSCHLUSSMELDUNG ”FRUEHLINGSGEWITTER”: &lt;/br&gt; 1.) TEILWEISE HEFTIGER FEINDWIDERSTAND BEI ERVENIK, BRATISKOVCI, KISTANJE, RADUCIC WURDE IM ENERGISCHEN ZUGREIFEN GEBROCHEN. BANDITEN DURCH EINBRUCH GREN. RGT. (MOT) 92 VON NW NACH KISTANJE UEBERRASCHT. &lt;/br&gt; 2.) VERLUSTE: &lt;/br&gt; A.) EIGENE: 1 TOTER, 3 VERWUNDETE, 1 CETNIK TOT. &lt;/br&gt; B.) FEIND: 66 GEZAEHLTE TOTE, 60 BIS 70 WEITERE TOTE UND VERWUNDETE GESCHAETZT. 35 GEFANGENE IN ENGL. UNIFORM VON STAB 19. DALM. DIV. UND ROEM. 5. BRIG. &lt;/br&gt; C.) BEUTE: 1 S.MG., 3 LE. MG., 42 MP., 2 PZ. BUECHSEN, 1 LE. GR. W., 1 FERNSCHRECHGERAET, 46 KARAB., 30 ENGL. MINEN, 10000 SCHUSS INF. MUN., 60 SCHUSS LE. GR.W. MUN., 3 ENGL. FAHRRAEDER.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}
[[File:Hercegovački četnici i njemački vojnici s narodnim herojem Miletom Okiljevićem uoči njegovog strijeljanja juna 1944.jpg|thumb|Pripadnici [[369. legionarska divizija|369. „Vražje“ divizije]] i četnici Gatačke brigade Nevesinjskog korpusa JVuO sa vezanim [[Miletom Okiljevićem]], zamjenikom političkog komesara II čete I bataljona XI hercegovačke brigade, zarobljenim u borbama za Gat 15. maja 1944. godine (istog mjeseca je i strijeljan). Okiljević je proglašen 1951. godine za [[Narodni heroj Jugoslavije|narodnog heroja Jugoslavije]].&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2017/10/bk0272.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0272 | Photo | 369. (kroatische) Infanterie-Division]&lt;/ref&gt;]]

Vojvoda [[Dobroslav Jevđević]] je, pored Momčila Đujića i [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]], vjerovatno najdalje otišao u kolaboraciji s njemačkim okupatorom, kada su u pitanju četničke jedinice van teritorije okupirane Srbije. Nakon kapitulacije Italije, boravio je u Rimu okupiranom od nacista. Nakon toga, našao se u Trstu, gdje je uspostavio čvrste veze s njemačkom obaveštajnom službom:
{{izdvojeni citat|Ja sam javio Đujiću da preko naših ljudi u Sušaku i Trstu prihvate naše oficire koji idu iz Italije i upućuje u Liku i zap. Bosnu. Ovo sam javio i našima u Rim. Kap. Đaković javlja da su Nemci pobili oko 14000 partizana na prostoriji Crikvenica — Sušak — Rijeka, od kapitulacije Italije do danas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 20. februara 1944, poslatom majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]], komandantu Zapadne Bosne JVuO, kapetan [[Ilija Jevtić]] piše o totalnoj subordinaciji [[Dinarska divizija|Dinarske divizije]] Nijemcima, koji u potpunosti kontrolišu četnike pod komandom vojvode Đujića:
{{izdvojeni citat|Sem samog vojvode Đujića i jednog malog broja četnika, svi četnici Dinarske oblasti (oko hiljadu devet stotina i nekoliko) nalaze se pod nemačkom komandom. Hranu, odeću, obuću, cigarete i novac svaki četnik i njegov starešina prima kao i nemački vojnik odn. oficir. Svu municiju i oružje primaju takođe od Nemaca. Četnici pod nemačkom komandom nalaze se po bunkerima počev od Knina do Šibenika i Splita. U pojedinim bunkerima su izmešani, pola četnici pola ustaše. Nemački oficiri dolaze na Kosovo polje u četničku diviziju, a isto tako naši četnički oficiri i ostale starešine na čelu sa Đujićevim načelnikom štaba odlaze u Nemačku diviziju. Voze se na nemačkim automobilima kroz Knin i t.d. Jednom rečju između četnika i Nemaca postoji najtešnja saradnja i nemačka puna kontrola nad radom četnika. Jedino se pop Đujić, kao komandant divizije, sa svojom užom pratnjom ne pojavljuje pred njima.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_78.htm Izveštaj kapetana Ilije Jevtića od 20. februara 1944. komandantu zapadne Bosne o svom radu i saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji i Lici]&lt;/ref&gt;}}

Njemački poručnik [[Reinhard Kopps]], poznatiji kao ''Konrad'', bio je šef jedne obavještajne grupe [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]. Kada je 3. marta 1944. došao iz [[Beograd]]a u [[Dalmacija|Dalmaciju]], sobom je doveo nekoliko [[ZBOR|ljotićevaca]], između ostalih i Roka Kaleba, pripadnika antikomunističke organizacije »[[Beli Orlovi]]«. Od ostataka Đačkog bataljona (ranije: Splitsko-šibenska četa), koji su uglavnom bili ljotićevci, i dijela četnika koje mu je ustupio vojvoda Đujić, poručnik Kopps je formirao odred »Konrad« čiji je zadatak bio da vrši diverzije na partizanske štabove, organe narodne vlasti, ubija simpatizere NOP-a i da spriječi veze iz unutrašnjosti sa jedinicama i štabovima NOVJ na otocima. Grupa »Konrad« brojila je oko 30 ljudi — četnika i Nijemaca, sa sjedištem u selu [[Zablaće]], pokraj [[Šibenik]]a.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_167.htm Izveštaj Štaba Dinarske četničke oblasti od 29. maja 1944. komandantu oblasti o akciji Grupe &quot;Konrad&quot; protiv pripadnika NOP-a na području Dalmacije]&lt;/ref&gt; U izvještaju koji je 11. marta 1944. godine uputio komandi [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]], o suradnji sa četnicima vojvode Đujića Kopps je zapisao sljedeće:
{{izdvojeni citat|''Predmet: Četničke jedinice u sjevernoj Dalmaciji.'' 

Četnici su u sjevernoj Dalmaciji grupisani u jednu [[Dinarska divizija JVuO|diviziju »Dinara«]], čiji se štab nalazi u [[Kosovo polje (Dalmacija)|Kosovu]], 11 km južno od Knina. Komandovanje je u rukama vojvode Momčila Đujića, uz podršku majora Kapetanovića i kapetana Mijovića. Jačina grupâ, podređenih ovoj komandi, trenutno iznosi oko 6500 ljudi. Utjecajna zona se poklapa sa rajonom naseljenim Srbima unutar trokuta [[Knin]]—[[Šibenik]]—[[Zadar]] i doseže do zone [[Lika|Like]]. Operaciona zona je cijeli ovaj trokut, a naročito veće komunističke, partizanske oblasti, koje su naseljene Hrvatima. Do sada su vojne operacije izvođene u suradnji sa njemačkim divizijama, o čijim su rezultatima ove izvještavane. Znatni dijelovi ovih četničkih jedinica angažirani su na osiguranju njemačkih puteva za dotur.

Posmatrano s vojne strane, trenutno se četnička suradnja sa njemačkim jedinicama ocjenjuje kao pozitivna. Na osnovu snaga, koje nam se ovdje nude, može se zaključiti da ona nije iskorištena u potpunosti, ali i ono što je do sada učinjeno upućuje na činjenicu, da bi njihovo dalje angažiranje u vojnom pogledu za nas bilo povoljno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_21_10.pdf#page=1414 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu, Narodnooslobodilačka borba u Dalmaciji, knjiga 10: siječanj—ožujak 1944. godine (tom 21, dokument br. 402, str. 1414—1418.)]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=696&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000692.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr. Cetnik–Verbaende Norddalmatien. &lt;/br&gt; In Norddalmatien sind die Cetniks in einer Division &quot;Dinara&quot; zusammengefasst, deren Hauptquartier in Kosovo, 11 km s. Knin, liegt. Die Fuehrung liegt in den Haenden des Wojwoden Momcilo Djujitsch, der seinerseits unterstuetzt wird von Major Kapetanowitsch und Hauptmann Miowitsch. Die Staerke der diesem Kommando unterstellten Gruppen belaeuft sich z.Zt. auf etwa 6500 Mann. Das Einflussgebiet stimmt ueberein mit dem serbischen Siedlungsraum innerhalb des Dreiecks Knin–Sibenik–Zara und reicht bis ins Lika–Gebiet hinein. Operationsgebiet ist dieses gesamte Dreieck, insbesondere die in ihm liegenden groesseren, kroatisch besiedelten kommunistischen Partisanbereiche. Militaerische Operationen wurden bislang in Zusammenarbeit mit deutschen Divisionen durchgefuehrt und deren Ergebnisse dorthin gemeldet. Darueber hinaus sind wesentliche Teile dieser Cetnik–Verbaende zur Sicherung deutscher Nachschubstrassen eingesetzt. &lt;/br&gt; Militaerisch gesehen ist somit die Zusammenarbeit der Cetniks mit deutschen Verbaenden zur Zeit positiv zu beurteilen. Sie fuehrt wohl noch keineswegs zu voller Ausnutzung der sich hier uns anbietenden Kraefte, doch berechtigt das bisher Geleistete zu der Auffassung, dass ein weiterer Einsatz sich fuer uns militaerisch guenstig auswirken muss.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj jedinice »Konrad« od 11. ožujka 1944. Komandi Druge oklopne armije o četničkim jedinicama u sjevernoj Dalmaciji}}

Na osnovu svega iznesenog, poručnik Konrad predlaže nadređenim: „Što se tiče upotrebe četničkih jedinica sjeverne Dalmacije u vojne svrhe, treba reći da one predstavljaju samo nastavak prakse talijanskih jedinica. Uz to se prije svega mora dodati i to, da se Talijani nikada nisu usuđivali — i pored svih hrvatskih suprotnih tvrdnji — da u većem obimu sprovedu vojnu suradnju, jer oni nisu željeli da se ojačaju četnici, tada još neoprobani u težoj političkoj situaciji. Dok su Talijani sprovodili samo djelomične operacije, danas je, uz strogu kontrolu i rukovođenje, moguća mnogo obimnija mobilizacija četničkih jedinica. Đujić nam je rekao da će se njegove jedinice, nakon čišćenja partizanskih oblasti u dalmatinskom području, angažirati tako što će u suradnji sa njemačkim komandama izvršiti zapriječavanja Titovih kanala za snabdijevanje. Na osnovu ovdje poznatih činjenica ovo izgleda apsolutno moguće.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=700&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000696.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zur militaerischen Verwendung der Cetnikverbaende Norddalmatiens ist zu sagen, dass sie nur eine Fortsetzung der italienischen Verbindungen darstellen wuerde. Dazu muss allerdings hinzugefuegt werden, dass die Italiener es niemals gewagt haben – trotz aller gegenteiligen wiederholten kroatischen Behauptungen – in grossem Stil militaerische Zusammenarbeit durchzufuehren, da sie die damals noch nicht erprobten Cetniks in einer im uebrigen noch unreiferen groesseren politischen Lage nicht zu stark werden lassen wollten. Waehrend somit die Italiener nur Teilunternehmen durchfuehrten, waere bei straffer Kontrolle und Steuerung der Cetnikverbaende heute ein Heranziehen in weit groesserem Umfang moeglich. Djujitsch hat sich uns gegenueber bereiterklaert, seine Verbaende nach Saeuberung der Partisanengebiete im dalmatinischen Raum so einzusetzen, dass in Zusammenarbeit mit deutschen Dienststellen eine Sperrung der Versorgungskanaele Titos erfolgt. Auf Grund der hier bekannten Unterlagen erscheint dies vollkommen moeglich.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Helmuth von Pannwitz and Chetniks.jpg|thumb|Njemački general [[Helmuth von Pannwitz]], zapovjednik [[15. SS kozački konjanički korpus|15. SS kozačkog korpusa]], u društvu četničkih oficirâ s teritorije NDH.]]

U izvještaju Višeg SS i policijskog vođe u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ''[[Gruppenführer]]a'' [[Konstantina Kammerhofera]] za mjesec mart 1944. godine, iskazano je stanovito nezadovoljstvo učinkovitošću četnikâ u Bosni i Hercegovini u borbi protiv NOVJ:
{{izdvojeni citat|Policijska oblast II ([[Sarajevo]]): [...] &lt;/br&gt; Borbena vrijednost četnika stacioniranih u policijskoj oblasti Sarajevo nastavila je opadati; borbe u okolici [[Višegrad]]a i [[Trebinje|Trebinja]] pokazale su da se oni mogu uspješno oduprijeti [neprijatelju] samo uz njemačku podršku. U [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], četnici nisu pokazali nikakvu vlastitu inicijativu tijekom izvještajnog perioda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=228&amp;rec=314&amp;roll=1548 NARA, T314, Roll 1548, frame no. 000222.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Polizeigebiet II (Sarajevo): &lt;/br&gt; Der Kampfwert der im Polizeigebiet Sarajevo stehenden Cetniks ist weiter gesunken, bei den Kämpfen im Raum von Visegrad und Trebinje hat sich gezeigt, daß sie sich nur mit deutscher Unterstützung erfolgreich zur Wehr setzen können. In Ostbosnien zeigten sich die Cetniks im Berichtsmonat ohne eigene Initiative.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj za mart 1944. godine Višeg SS i policijskog vođe u Hrvatskoj (6. IV 1944).}}

Konverzacija vođena između njemačkog opunomoćenog generala u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau|Edmunda Glaisea von Horstenaua]] i feldmaršala [[Wilhelm Keitel|Wilhelma Keitela]], prilikom posjete Hitlerovom glavnom štabu početkom marta 1944, otkriva kakva je bila percepcija statusa četnika u NDH od strane vojnog vrha Trećeg Reicha: „U [[Berchtesgaden|Berhtesgaden]]u ljubazno me je primio Kajtel. Informisao me je o toku razgovora sa [[Nikola Mandić|Mandić]]em i Perićem [predsjednik vlade i ministar vanjskih poslova NDH — prim.]. U više navrata morao sam da ga prekinem kako bih ga ispravio, a pre svega u pogledu četničkog pitanja. On je mislio da se četnici sastoje samo od nekoliko dobrovoljaca (skraćeno „Hiwis“, dolazi od nemačke reči „Hilfswilligen“, prim. prev.), koji služe u nemačkim divizijama.“&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 456.&lt;/ref&gt;

Njemački nadležni organi su ukazivali svojim višim komandama i na vidljivu diskrepanciju u domaćem antikomunističkom taboru u kontekstu »borbe protiv bandi«. Tako se u izvještaju 264. pješadijske divizije od 10. aprila 1944. na jednoj strani tvrdi da „hrvatske vlasti očigledno poseduju vrlo malo poverenja u trajno postojanje vlastite vlade“,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_43.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji]&lt;/ref&gt; dok se za četnike Dinarske divizije pod Đujićevom komandom navodi:
{{izdvojeni citat|Nasuprot ovom, četnike treba ceniti kao jedini pouzdani faktor borbe protiv komunističkih bandi. Oni raspolažu, pored jednog boljeg rukovođenja i organizacije, i potrebnom inicijativom u borbi protiv bandi za sopstvena obaveštavanja i poduhvate i redovno javljaju upotrebljive rezultate izviđanja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=494&amp;rec=314&amp;roll=562 NARA, T314, Roll 562, frames no. 000489—000490.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroat. Behoerden besitzen anscheinend nur geringes Vertrauen in der dauernden Bestand der eigenen Regierung. &lt;/br&gt; Im Gegensatz hierzu sind die Cetniks als einzig zuverlaessiger Faktor im Kampf gegen die kommunistischen Banden zu werten. Sie verfuegen neben einer besseren Fuehrung und Organisation ueber die im Bandenkampf notwendige Initiative zu eigenen Erkundungen und Unternehmen und melden regelmaessig brauchbare Aufklaerungsergebnisse.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. [[V SS korpusu]] iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], o držanju vojvode Momčila Đujića je data veoma povoljna ocjena:
{{izdvojeni citat|Đujić neupitni pristalica DM. Hrvatski državljanin, lojalno radi sa vlastitim trupama protiv komunista, nasilno mobiliše pravoslavce. Prema povjerljivom izvještaju, nedavno je više puta izrazio antibritanska osjećanja. Jačina: 7000. Jesu li Đujićeve jedinice na području V SS korpusa?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1208&amp;rec=314&amp;roll=565 NARA, T314, Roll 565, frame no. 001203.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Djujic einwandfrei DM Anhänger. Kroat. Staatsangehöriger, arbeitet mit eigener Truppe gegen Kommunisten loyal zusammen, zwangsmobilisiert Pravoslaven. In letzter Zeit nach V—Meldungen wiederholt englandfeindlich geäussert. Stärke 7000. Sind Djujic—Verbände im Bereich V. SS—Korps?&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 10. maja 1944, oficiri 15. brdskog korpusa navode da Nijemci snabdijevaju ukupno 6.318 četnika u NDH („Hrvatska borbena zajednica“). Za skrb 4.421 četnika starala se [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. divizija]], dok se o ostalih 1.897 brinula [[373. legionarska divizija|373. divizija]] Wehrmachta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=828&amp;rec=314&amp;roll=565 NAW, T-314, Roll 565, frame 000823: Zabilješka o broju četnika koje snabdijeva 15. brdski korpus (10. maj 1944.).]&lt;/ref&gt;

Sredinom srpnja 1944. godine, u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]] je organizirana [[Operacija Muholovka|operacija »Muholovka«]] ({{jez-njem|Fliegenfänger}}). U ratnom dnevniku [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] zabilježeno je da je izvođenje operacije povjereno [[13. SS oružana brdska divizija Handžar|13. SS brdskoj diviziji »Handžar«]] i lokalnim četnicima:
{{izdvojeni citat|14. 7. 1944: &lt;/br&gt; ''SS-brdska divizija »Handžar«'': &lt;/br&gt; Za operaciju »Fligenfenger«, čišćenje prostora [[Osmaci]] (25 km jugoistočno od [[Tuzla|Tuzle]] — aerodrom bandi), krenula su 2 ojačana bataljona i četnici.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_218.htm ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII — DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA — KNJIGA 4]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=960&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000820.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;W–SS–Geb.Div. Handschar: &lt;/br&gt; Zum Unternehmen &quot;Fliegenfänger&quot; Säuberung Raum Osmaci (25 SO Tuzla) (Bandenflugplatz) 2 verst. Btlne. und Cetniks angetreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Pored operacije »Fliegenfänger«, istočnobosanski četnički odredi (koji su brojali oko 13.000 ljudi) uzeli su, tokom proljeća i ljeta 1944. godine, učešća u više poduvhata koje je predvodila 13. SS brdska divizija (»[[Operacija Maiglöckchen|Maiglöckchen]]«, »[[Operacija Vollmond|Vollmond]]«, »[[Operacija Heiderose|Heiderose]]«, »[[Operacija Röslein|Röslein]]«). Oficiri [[Sicherheitsdienst|SS]]-a su bili u velikoj mjeri zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje sa četnicima. Dok je [[Hauptsturmführer]] Hermann Schifferdecker, zapovjednik 27. brdske lovačke pukovnije iz sastava divizije, decenijama nakon rata tvdio da je „saradnja između divizije i četnika bila (je) veoma mlaka”, kao i da su se četnici „javljali našem obavještajnom oficiru kada im je bila potrebna hrana ili municija”, komandant 13. SS brdske divizije [[Karl-Gustav Sauberzweig]] je ljeta te godine iskreno hvalio pripadnike JVuO:
{{izdvojeni citat|Nakon što ih naše trupe razbiju, partizani u povlačenju često upadaju u zasjede četničkih jedinica koje traže oružje... Tokom posljednjih operacija, četničke snage su se dobro pokazale u borbi. Uspostavljena je prihvatljiva, gotovo drugarska saradnja sa četnicima. Srpsko pravoslavno stanovništvo (sigurnosne zone) predstavlja jedini marljivi, konstruktivni i vitalni element na ovoj teritoriji. Kada je divizija tek stigla u (sjeveroistočnu Bosnu), među četnicima je zavladala panika zbog straha od muslimanske osvete. U međuvremenu, konstruktivniji među Srbima su shvatili da će divizija uključiti sve dijelove stanovništva u svoju misiju oslobađanja [od snagâ NOVJ]. To je, u određenom smislu, dovelo do svojevrsne saradnje.&lt;ref&gt;George Lepre, Himmler's Bosnian Division: The Waffen-SS Handschar Division 1943–1945. Atlgen, PA: Schiffer Military History, 1997, pp. 198–199. &lt;br /&gt; ({{jez-eng|&quot;With an estimated strength of over 13,000 effectives, the Četniks of northeastern Bosnia were divided into four large groups, with one each operating in the Posavina, Bijeljina, Tuzla, and Zvornik areas. &quot;The cooperation between the division and the Četniks was very loose,&quot; wrote one critical SS officer. &quot;Most of the time they simply reported to our intelligence officer when they needed food or ammunition.&quot; Sauberzweig was more optimistic: &quot;After being routed by our troops, retreating Partisans are often ambushed by Četnik units seeking weapons.... During the latest operations, the Četnik forces have fought well. An acceptable, almost comradely cooperation with the Četniks has emerged. The Serbian-Orthodox population of the (security zone) is the sole industrious, constructive, and vital element in the territory. When the division first arrived in (northeastern Bosnia), the Četniks panicked, fearing Muslim revenge. In the meantime, the constructive-minded Serbians have realized that the division shall include all portions of the population in its mission of liberation. This has led, in a certain sense, to a sort of cooperation.&quot;&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemački izveštaj iz jula 1944. godine ocenjuje da četnici Momčila Đujića broje oko 8.000 ljudi, od čega 7.000 naoružanih; ovi su dobro organizovani te neprijateljski orijentisani prema Englezima i bez engleske pomoći. Nijemci zaključuju da im oni zamjenjuju jednu do dvije divizije u Jugoslaviji:

{{izdvojeni citat|Jedinica Konrad [srednja Dalmacija]: Saradnja sa četnicima izvanredna. '''Oni zamenjuju jednu do dve divizije'''. Samo se oni bore — ustaše manje aktivne.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=790 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000781.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit der Truppe mit Cetniks hervorragend. Cetniks ersetzen 1 — 2 Divisionen. Nur sie kämpfen. Ustascha wenig aktiv.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj kapetana Merrema, drugog obaveštajnog oficira Komande Jugoistoka (Armijske grupe F) o inspekcijskom putu po Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u periodu 20. jun — 4. juli 1944.}}

Kapetan Merrem, njemački oficir koji je sastavio ovaj izvještaj, imao je samo riječi hvale na račun četnikâ Dinarske divizije JVuO i vojvode Momčila Đujića:
{{izdvojeni citat|[[373. legionarska divizija|373. pešadijska divizija]]: Saradnja sa četnicima vrlo dobra (1. lički korpus sa sedištem u [[Gračac]]u). Oni nemaju direktnu vezu sa Đujićem. Rukovođenje njima direktno od strane obaveštajnog odjeljenja divizije. Njihovim akcijama uvek prisustvuje nekoliko Nemaca koji kontrolišu isporuke municije i snabdevanja. [...] '''Oni su jedini stvarno korisni saborci''' [podvučeno u originalu — prim.]. Jedino od njih dolaze korisna obaveštenja o neprijatelju. [...] Jedan četnički komandant odaje utisak potpuno pouzdanog saborca, koji je i neprijateljski nastrojen prema Englezima. [...] Četnici su vrlo častoljubivi i drago im je kada Nemci primete njihove podvige. [...] Podoficir Bartl poznaje lično vojvodu Đujića. Đujić mu šalje čak i sopstvene naredbe u vezi s područjem [[Donji Lapac|Lapca]]. [Najbolja taktika protiv partizana sastoji se u upotrebi specijalnih jedinica] i kombinovanju četnika u jedinice snage jednog bataljona sa jednim nemačkim vodom sa radio stanicom i, po mogućstvu, teškim oružjem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=793 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Aussenstelle der 373. (kroat.) Div. – Uffz. Bartl. &lt;/br&gt; Sehr gute Zusammenarbeit mit Cetniks. (1. Lika–Korps Sitz Gracac.) Kein unmittelbarer Einfluss Djuic. Direkte Führung durch Ic–Aussenstelle. Bei Cetnik–Einsatz nehmen meist einige deutsche Soldaten teil. Dadurch Kontrolle der Munitions– und Verpflegungslieferung gewährleistet. &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; bezeichnet Bartl nur als Ausdruck im deutschen Schriftverkehr. Cetniks können diesen Begriff nicht und würden bei Bekanntgabe feindselige Haltung einnehmen. Cetniks sind die einzigen brauchbaren Mitkämpfer. Diese allein liefern auch brauchbare Feindmeldungen. &lt;/br&gt; Kurze Rücksprache mit einem örtlichen Cetnik–Führer ergab den Eindruck eines absolut zuverlässigen, sogar englandfeindlichen Mitkämpfer. &lt;/br&gt; Cetniks sind sehr ehrgeizig und sehen es gerne, wann ihre Taten von Deutschen beobachtet werden. Geschriebenes Wort (Flugblätter) gilt bei ihnen wenig. Das gesprochene Wort ist alles. Gute Flüsterpropaganda hat grossen Einfluss. &lt;/br&gt; Von Invasion sprechen Cetniks kaum. &lt;/br&gt; Uffz. Bartl kennt den Vojvoden Djuic persönlich. Djuic schickt ihm sogar die den Raum Lapac berührenden eigenen Befehle. &lt;/br&gt; Auf die Frage, wie man nach seiner Ansicht der kommunistischen Banden Herr werden könne, antwortete Uffz. Bartl: &quot;Durch andauerndes Jagen mit kleinen Jagdkommandos (Kleinkrieg nach Bandenart), durch Einsatz von Tarneinheiten und durch Zusammenfassen der Cetniks in Batl.–Stärke, dabei etwa 1 deutscher Zug mit Funk und möglichst mit schweren Waffen.&quot; &lt;/br&gt; Uffz. Bartl macht einen sehr guten Eindruck, scheint sich aber doch sehr viel zuzutrauen, wenn er behauptet, er könne die gesamten Djuic–Cetniks dahin bringen, wo wir sie haben wollen, falls er an die entsprechende Stelle gesetzt werden wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Visoka ocjena za doprinos četničkih formacijâ s teritorije marionetske NDH ratnim naporima njemačkog okupatora data je 25. jula 1944. godine i od strane nadležnih instanci iz [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]]:
{{izdvojeni citat|Hrvatska: [...] Četnici su, s obzirom na vlastitu slabost, naši prirodni saveznici u borbi protiv komunizma. '''Samo se oni bore'''! “Hrvatska borbena zajednica” postoji samo na papiru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=716&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000707.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks unter Berücksichtigung eigener Schwäche im Kampf gegen Kommunisten unsere natürlichen Verbündeten. Sie allein kämpfen! &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; steht nur auf dem Papier.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka od 25. jula 1944.}}

U izvještaju od 11. avgusta 1944, nakon proputovanja koje je Vojni zapovjednik Jugoistoka poduzeo u zoni odgovornosti V SS brdskog korpusa na teritoriju NDH, o tamošnjim četnicima te suradnji s njima kazano je:
{{izdvojeni citat|Dobro iskorištavanje četničkih komandanata. Zahtjev za premještaj [[369. legionarska divizija|369. pješadijske divizije]] zbog sve češćih incidenata između četnika, o čijoj suradnji divizija apsolutno ovisi, i hrvatskih pripadnika divizije. 369. pješadijska divizija se sastoji od otprilike 70% Hrvata. Zapovjednik divizije napominje da se najmanje 40% njih smatra nepouzdanim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=192&amp;broj=445 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000440.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gute Ausnutzung der Cetnikführer. Antrag auf Herauslösung der 369.I.D. da sich Zwischenfälle zwischen Cetniks, auf deren Zusammenarbeit Division unbedingt angewiesen, und kroat.Div.Angehörigen mehren. (Siehe Ic–Bericht). 369.I.D. besteht aus ca. 70 % Kroaten. Div.Kdr. bemerkt, dass hiervon minderstens 40 % als unzuverlässig anzusehen sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o posjeti OBSO-a zoni odgovornosti 5. SS brdskog korpusa od 7. do 11. avgusta 1944. godine (11.8.44).}}

Major Adolf von Ernsthausen je bio zapovjednikom 392. artiljerijske pukovnije iz sastava [[392. legionarska divizija|392. (hrvatske) pješačke divizije]], jedne od tri njemačko-hrvatske divizije (pored [[369. legionarska divizija|369. legionarske divizije]] i [[373. pješadijska divizija|373. pješadijske divizije]]). Kao veteran [[Prvi svjetski rat|Prvog svjetskog rata]] sa iskustvom ratovanja na [[balkanskom bojištu]], major von Ernsthausen biva upućen [[1944]]. godine u okupiranu Jugoslaviju. Von Ernsthausen će [[1959]]. godine objaviti ratne memoare pod naslovom ''Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944'' (“Vukovi [[Lika|Like]]. Sa legionarima, ustašama, domobranima i četnicima protiv Titovih partizana. Doživljaji u Hrvatskoj 1944.”).&lt;ref&gt;[https://winkelried-verlag.de/buecher/landser-am-feind/744/die-woelfe-der-lika Winkelried Verlag: Adolf von Ernsthausen, Die Wölfe der Lika]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.booklooker.de/B%C3%BCcher/Adolf-von-Ernsthausen+Die-W%C3%B6lfe-der-Lika-Mit-Legion%C3%A4ren-Ustaschi-Domobranen-und-Tschetniks-gegen/id/A02Iwx5I01ZZ3 Ernsthausen, Adolf von — Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944 — Landser am Feind, Band 5 (www.booklooker.de)]&lt;/ref&gt;

O sveobuhvatnoj saradnji Dobroslava Jevđevića s okupacionim vlastima bio je general Mihailović, u više navrata, obaviješten i od strane Jovanke Krištof (pseudonim »Mira«), četničke obavještajke u [[Slovenija|Sloveniji]]. U veoma opširnom izvještaju od 29. juna 1944, Krištof o Jevđeviću (pseudonim »Aero«) daje nedvosmislenu ocjenu: „Aero je drugi [[Milan Nedić|Nedić]].“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_198.htm Izveštaj obaveštajnog organa od 29. juna 1944. Draži Mihailoviću o stanju četničkih organizacija u Sloveniji, Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Lici i saradnji sa nemačkim okupatorima]&lt;/ref&gt; Pored toga, Krištof karakteriše Jevđevića kao „vrlo kompromitovanu osobu“ (najprije zbog „jakog sudelovanja sa okupatorom“), te zaključuje da ovaj ne bi mogao organizovati četničku ilegalu. Iz izvještaja Krištof može se zaključiti kako su vojvoda Dobroslav Jevđević i kapetan [[Dušan Đaković]], komandant 4. brigade iz sastava Ličko-kordunaške oblasti JVuO, bili podređeni okupatoru i suštinski i u simboličkoj ravni:
{{izdvojeni citat|Odred u Ab.[aciji, tj. [[Opatija|Opatiji]] — prim.] likvidiran. 19 ljudi otišlo u [[Postojna|Postojnu]], a 10 ih ide u Nem.[ačku] kom. na [[Rijeka|Reci]], gde će služiti kao [[Gestapo]]. Tu će biti sa njima i Aero i kap. Đak., pa čak i r. stanica. [...] Svi su ti odredi pod Nem. kom. i bez međusobne veze, razbacani po [[Istra|Istri]], da se pokaže celom narodu, kako su Srbi Nem. sluge. Plaćeni su — vojnici 360 L.[ira] mesečno, podnar. 450 naredn. 525 podpor. mislim 3.000 a kap. Đak. 5.800 L. [...] U Josipdol je poslao Aero 11 ljudi, navodno da osnuju tamo četničku komandu. Međutim ti su ljudi Nem. tajna policija, a od četnika iz šume, koji su im dolazili u vezi, da je to četn. komanda, napravili Nem. radni bataljon, koji vode Nem. Tu je oko 40 ljudi, ostali su prestali dolaziti kad su videli šta se sa ovima desilo. [...] Kud ćemo veće poniženje za našu vojsku nego da komanduje Nem. poručnik našem kapetanu, pa i vojvodi, samo sreća, da je taj vojv. surogat, inače propadosmo od bruke... Sve ove i slične akcije vodi kap. Đaković, naravno pod komandom Nem. poručnika. Odluke o njima donosi Aero u dogovoru sa Nem. Upravo je gnusno gledati, kako se obojica klanjaju pred Nem. potpor. i por., pa kaplarima. Đak. sve pozdravlja fašistički uzdignutom rukom, a Aero samo veće činove oficire, inače našim pozdravom. [...] U Lici saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi — tamo mora okupator popuštati, jer inače odoše ljudi u šumu, a vođe su potpuno Nem. sluge i nemaju kamo bežati. [...] '''U krvi im je šurovanje sa okupatorom, a nama prikazuju kako vode vele politiku i kolike žrtve za narod s tim pridonašaju — dok u stvari nisu ništa drugo nego ponizne Nem. sluge'''. [...] Potrebno je već jednom započeti sa ozbiljnim i poštenim radom, jer će nas katastrofa preteći. Saradnju sa okupatorom trebalo bi napraviti na čisto drugoj bazi i ne sme biti vidna. Bar ovde.}}

Na drugoj strani, Jovanka Krištof izdvaja kao pozitivan primjer vojvodu Momčila Ðujića: „Ovi ljudi ovde vide jedini spas u vojv. Đujiću, jer ga smatraju poštenim i iskrenim borcem za našu stvar. Isto ima org. dobro sprovedenu. Pljačkati i krasti ne dozvoljava o čemu su se uverili iz njegove prop. gde su imena poubijanih ljudi zbog nediscipline i raznih prekršaja. To ljudima imponira — pošten rad i samo to žele, a i zaslužuju, jer ih nepoštenje tuče već 3 1/2 god. I pored svega toga, ostali su verni našoj ideji. Isto saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi i ne vodi se trgovina sa ljudima, kao ovde. Ovo vodstvo se jako boji Đujića i gaji mržnju prema njemu zato hoće ljudima dokazati, da Đujić nema ništa odnosno samo par sto vojnika bez oružja koji kao čudo gledaju mitraljez. A isto, da su pod Nem. kao ovi ovde.“ U pokušaju da prebaci teret odgovornosti za sopstvenu kolaboraciju s okupatorom na komandanta Dinarske divizije JVuO, vojvoda Jevđević piše Mihailoviću 8. avgusta 1944. godine: „Garantujem i imam stotine dokaza da trupe Đujića u velikom delu stoje u tešnjoj vezi od mene, ali to niko ne vidi. Vi bi se začudili, kad bi vam sve ispričao kakve mi izveštaje pokazuju Nemci o svojim vezama sa našim jedinicama, naročito kod [[Uroš Drenović|Drenovića]] i ostalih, prebacujući mi da ih mi sabotiramo i podmuklo rušimo.“&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 156, reg. br. 51/1—1.&lt;/ref&gt;

I u izvještaju od 10. avgusta 1944, Jovanka Krištof je upozorila Mihailovića na činjenicu da se [[Lika|lički]] četnici pod komandom vojvode Jevđevića nalaze u [[Istra|Istri]] u službi okupatora, kao i da su pred [[Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija|nacistima]] (»broj 11«) dužni salutirati [[Rimski pozdrav|fašističkim pozdravom]]:
{{izdvojeni citat|Kolben [potpukovnik [[Karl Novak]] — prim.] se povratio 3 ov. meseca. Zgrozio se nad ovim radom. Nije mogao svega verovati kad su mu referisali oficiri i vojnici, dok nije neke stvari i na vlastite oči video. Mislim, da je dosta ako Vam kažem da stalno uzdiše i govori pri svakoj prilici: »Jadni Čiča, kako ga upropastiše, zar [[Vermaht]] i [[Gestapo]], da predstavlja Čičinu vojsku.« Prebleđuje slušajući i gledajući ovo. 3. mu referiraše četnici da su dobili naređenje da moraju svi nacistički pozdravljati. A jučer se sam uverio da ima oficira, koji profaniraju našu uniformu, te u njoj putuju iz [[Postojna|Postojne]] u Trst i daju povoda komun. za prop. Isti oficir Korać je tako i u Ab.[aciju] došao samo da je još imao natpis na rukavu i kapi »Lika« što po naređenju moraju svi u Postojni nositi. Ja sam ga napala zbog toga, a isto tako i Jovanovog brata, te su jučer svi na putu skinuli te sramotne natpise. [...] Čujem da Jovan sad ostaje kod Vas. Neka Vam ispriča kako su part.[izani] u okolici Post.[ojne] natiskali plakate o četn. banditima sa natpisom »Lika« na rukavu i kapi, koji su pljačkali selo sa br. 11 i odveli x ljudi i t.d. [...] Nadam se da će sad sigurno uspeti četnicima, da se odele od br. 11. Samo mnogi su od njih mišljenja da su ovim radom upropas[ti]li i ovde i Liku.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_21.htm Izveštaj Jovanke Krištof od 10. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stanju ličkih četnika u Istri, njihovoj saradnji sa Nemcima i ponašanju Dobrosava Jevđevića u vezi sa problemom vraćanja četnika u Liku]&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u Srbiji (1944) ===
{{main|Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|Topličko-jablanička operacija}}
[[File:Nemci predaju minobacač četnicima.jpg|thumb|Nemci predaju minobacač četnicima u Srbiji 1944.]]

{{Quote box
 | citat = „D.M.-bande dosada nisu nikad napale okupacione trupe.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1115&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001111: Izvještaj o bandama u okolini katarakti Dunava (bez datuma, približno mart 1944).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bisher haben die D.M.Banden die Besatzungstruppen noch nie angegriffen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Nemački izvještaj o četnicima u okolini katarakti Dunava od marta 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}
{{Quote box
 | citat = „Titove bande imaju se napasti i uništiti, odn. zarobiti. Pristalice D.M.-a (četnici) ne smatrati neprijateljima.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1264&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001260: Naredba 923. Landeschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ (29. Juli 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Angetroffene Titobanden sind anzugreifen und zu vernichten bzw. gefangen zu nehmen. DM—Anhänger (Cetniks) sind nicht als Feind anzusehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Naredba 923. Landesschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ od 29. jula 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}

Oko [[Nova godina|Nove godine]] po [[Julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]] 1944. dolazi do žestokih [[Bitka za Ivanjicu (januar 1944.)|borbi za Ivanjicu]]. Ovom prilikom, četnici Draže Mihailovića stupaju u borbu protiv snagâ NOVJ skupa sa Nijemcima, [[Bugari|Bugarima]] i kvislinškim formacijama (Državna i Poljska straža). 11. januara 1944, u Vrhovnu komandu JVuO stiže depeša kapetana [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]] (pseudonimi »Švarc« i »Ras-Rasa«), u kojoj se navodi: „Nemci i Bugari uz pomoć četnika ušli u Ivanjicu, a tenkovi produžili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor — Kušići. Od naših u borbi [[Vuk Kalaitović|Kalait]] i Marković. Gubici nisu još utvrđeni. Nemci danas prošli kroz [[Kosjerić]] i sutra stižu na bojište. Od komunista učestvuju u borbi muslimanska i dalmatinska brigada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; Kapetan [[Predrag Raković]] (»Kar-Kar« i »Pre-Pre«) šalje 13. januara dvije depeše kojima obavještava VK JVuO i generala Mihailovića o stanju na terenu:
{{izdvojeni citat|Primio sam sva Vaša naređenja za prikupljanje snaga za dejstvo prema Ivanjici protivu komunista. Situacija kod Ivanjice 12-I uveče: partizani su izbačeni iz Ivanjice i odbačeni prema Mučnju, a štab mi je još u Katićima. Partizani tamo imaju 1, 2 i 5 proletersku brigadu i srbijansku proletersku brigadu. Ukupno oko 3000 ljudi. Odlično naoružani sa dosta municije. Od okupatora: Nemaca vrlo malo sa 5 tenkova, a Bugara 1000. Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jače snage za borbu, jer su radi da ove partizane likvidiraju sa Bugarima, srpskom državnom stražom i da im pomognu četnici D. M. I jedna i druga strana drže se u toku 13-I pasivno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od [[Druga proleterska divizija NOVJ|Druge]] i [[Peta krajiška divizija NOVJ|Pete divizije]] NOVJ iz [[Sandžak]]a [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|prodrla u zapadnu Srbiju]],  nesuglasice između četnika i Nijemaca u Srbiji potisnute su u drugi plan. Trupe sastavljene od jedinica [[Vermaht]]a i [[Vafen-SS|SS]], korpusâ JVUO, bugarskog okupacionog korpusa, [[Srpska državna straža|SDS]], [[Srpski Doborvoljački Korpus|SDK]] i [[Ruski Zaštitni Korpus|Ruskog zaštitnog korpusa]] pod objedinjenom nemačkom komandom generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] funkcionisale su kao jedinstvena operativna grupa u [[Operacija Kamerjeger|operaciji »Kammerjäger«]]. Kod nadležne je četničke komande majora [[Neško Nedić|Neška Nedića]] bio akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. maja 1944.]&lt;/ref&gt;

Kao znak otopljavanja odnosa na liniji četnici–okupator, nakon unilateralnog raskidanja (sa njemačke strane) [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|sporazuma potpisanih]] u zimu 1943/1944. godine te organiziranja [[Operacija Treibjagd|operacije »Hajka«]] protiv [[Nikola Kalabić|Kalabićevih]] četnika, u drugoj polovini marta 1944. upriličen je sastanak komandanta Drugog ravnogorskog korpusa kapetana [[Predrag Raković|Predraga Rakovića]] sa oficirom [[Schutzstaffel|SS]]-a Biermannom, inače njemačkim zapovjednikom [[Čačak|Čačka]]. Tom prilikom je kapetan Raković garantovao „da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak ili da se sprovedu sabotažne akcije“ protiv Nijemaca, odnosno da će „na teritoriji Srbije“ iznova nastupiti primirje. U Mihailovićevo ime, četnički komandant je iskazao spremnost „za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije“, a nije čak odbacio ni mogućnost angažovanja „na drugim evropskim frontovima“.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20221206140940/https://znaci.org/00001/4_14_3_269.htm Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa]&lt;/ref&gt; U izvještaju Komandi Jugoistoka, [[obersturmführer]] Biermann navodi da Draža Mihailović od njemačke strane očekuje diskretnost u održavanju kontakata, naročito stoga što bi srpske kvislinške vlasti u JVuO mogle vidjeti konkurenciju:
{{izdvojeni citat|Kapetan Raković mi je kazao lično, takoreći u povjerenju kao prijatelju, da sve što mi je do sada rekao i sve što sam ja zapisao, on rekao po nalogu Draže Mihailovića, s kojim je imao svakodnevnu radio-vezu i od koga je dobivao stalna uputstva o predmetu prethodnih razgovora. Pritom me uvjerava da će sa strane Mihailovića, naravno, sve biti demantirano, ukoliko se o sadržaju razgovorâ ponovno dozna u [[Beograd|beogradskim]] krugovima ([[Milan Nedić|Nedić]], [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]). Sasvim je prirodno da ovi krugovi pokušavaju svim sredstvima osujetiti sporazum između njemačke okupacijske vlasti i Draže Mihailovića, jer trenutno su oni legalni predstavnici srpskog naroda te bi možda mogli strahovati za svoje pozicije. Pregovore između DM–pokreta i njemačkih vlasti ovi bi krugovi odmah iskoristili u propagandne svrhe i predstavili ih kao kraj ili slabost DM–pokreta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=281&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000268—000269.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hauptmann Rakovic sagte mit persönlich, sozusagen vetraulich zu einem Freund, dass alles, was er mir bisher gesagt und ich aufgeschrieben habe, von ihm im Auftrage von DM gesagt worden sei, mit dem er tägliche Funkverbindung habe und von dem er laufend Anweisungen für den Stoff der bisherigen Besprechungen erhalten habe. Er versichert mir gleichzeitig dass selbverstandlich von DM–Seite alles abgestritten werde, falls wieder der Inhalt der Besprechungen in Belgrader Kreisen (Nedic, Ljotic) bekannt werde. Es sei zu natürlich, dass diese Kreise mit allen Mitteln eine Verständigung zwischen der deutschen Besatzungsmacht und DM zu hintertreiben versuchen, denn sie seien ja gegenwärtig die legalen Vertreter des serbischen Volkes und müssten evtl. um ihren Posten fürchten. Verhandlungen der DM–Bewegung mit deutschen Behörden würden sofort von diesen Kreisen propagandistisch aufgeschlachtet und als Ende bezw. Schwäche der DM–Bewegung hingestellt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 25. marta 1944. o pregovorima šefa [[Sicherheitsdienst]]a u Čačku obersturmführera Biermanna sa kapetanom [[Predrag Raković|Predragom Rakovićem]], komandantom 2. ravnogorskog korpusa JVuO}}

Kapetan Predrag Raković, jedan od glavnih četničkih komandanata zaduženih za održavanje [[Saradnja četnika sa Nedićevom vladom|veze s Milanom Nedićem]] i Nijemcima, ponovo se sastaje sa Biermannom u Čačku 26. aprila.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=331&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000314.]&lt;/ref&gt; Raković je tada naveo da mu je general Mihailović povukao punomoć za obavljanje poslovâ s Nijemcima i da zbog toga na ovom sastanku ne sudjeluje kao njegov predstavnik. Očigledno da je Draža Mihailović bio sasvim upoznat sa ovim kontaktima i davao je za njih odobrenja, dok je Raković održavao kontakte i obavljao poslove s Nijemcima, iako su mu ovlaštenja bila povučena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

Ubrzo je uslijedilo potčinjavanje Rakovićevog Drugog ravnogorskog korpusa JVuO (kao i Javorskog korpusa pod komandom majora [[Radomir Cvetić|Radomira Cvetića]]) njemačkim trupama u jugozapadnoj Srbiji, što se može zaključiti iz jednog izvještaja Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka s početka aprila 1944:
{{izdvojeni citat|Cvetićevi četnici osiguravaju lijevi bok grupe Jug i izviđaju u pravcu [[Golija|Golije]] od Drinića ka sjeveru. Zadatak Rakovićeve grupe nepromijenjen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=413 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000408—000409.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cvetic–Cetniks sind zum Schutz der linken Flanke der Angriffsgruppe Süd und zur Aufklärung über das Golija–Gebirge über Dramici nach Norden vorzuführen. Auftrag für Rakovic–Cetniks bleibt unverändert.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka svim potčinjenim jedinicama za 3. april 1944. godine}}

U dnevnom izvještaju iz Komande Jugoistoka za 18. april 1944, predviđa se koji će sektor zauzeti jedinice pod Rakovićevom komandom u vrijeme izvođenja operacije »Kammerjäger«, kojom prilikom je okupator s uspjehom osujetio [[Drugi prodor NOVJ u Srbiju|drugi prodor NOVJ u Srbiju]]:
{{izdvojeni citat|Rakovićeva grupa dobila zadatak da postavi osiguranja prema jugu na sjevernoj obali Studenice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=514&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000510.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Unternehmen Kamerjägger. II. Eigene Lage: &lt;/br&gt; F/ Cetnik–Gruppe Rakovic erhielt Auftrag zur Abschirmung nach S gegen Feind auf dem nördl. Studenica–Ufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka tokom operacije Kammerjäger, 18. april 1944.}}

Iz jednog razgovora na visokom nivou (prisutni: general [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka i [[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova), održanom 11. aprila 1944. godine, može se nazrijeti koliko su okupacioni dužnosnici bili zadovoljni saradnjom sa četnicima i ostalim [[Kolaboracija|kolaboracionističkim]] snagama na [[Balkan]]u:
{{izdvojeni citat|Neubacherovo mišljenje o vrijednosti srpskih formacijâ: [[Srpska državna straža|SDS]] loša, Hipo (pomoćna policija) isto, [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]] dobar, četnici veoma različito. U Crnoj Gori se dobro tuku [[Crnogorski dobrovoljački korpus|dobrovoljci pod njemačkim vođstvom]]. Kosovski Albanci se bore s nama. Evzoni u Grčkoj nijesu za odbranu obale, ali su korisni u unutrašnjosti zemlje i sigurno neće pucati na nas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=462&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000458.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Auffassung Neubacher über den Wert der serbischen Verbände: SSW schlecht, Hipo desgleichen, SFK gut, Cetniks sehr unterschiedlich. In Montenegro schlügen sich die Freiwilligen unter deutscher Führung gut. Die Kosovoalbaner kämpfen mit uns. Evzonen in Griechenland sind nichts für Küstenverteidigung, brauchbar wohl aber im Innern des Landes, werden bestimmt nicht auf uns schiessen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Vojni zapovjednik Jugoistoka (Razgovor Felber-Neubacher, 11. april 1944.)}}

U izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera (u odjeljku naslovljenom „Stanje kod neprijatelja“), sačinjenom 22. aprila iste godine, ambivalento držanje jedinicâ JVuO prema okupatorskim vlastima smatra se glavnom karakteristikom četničkog pokreta u Srbiji:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;br /&gt; Pokret DM je podijeljen unutar sebe. Dok se neki aktivno bore na strani njemačkog Wehrmachta protiv komunista — a da nijesu odustali od temeljnih rezervi prema svakom okupatoru — manje bande DM u centralnoj i istočnoj Srbiji spremne su činiti štetu. Izvještaji koji se stalno pojavljuju o pregovorima Draže Mihailovića i Tita nijesu potvrđeni i takođe se doimaju nevjerovatnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=556 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000552.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist in sich aufgespalten. Während ein Teil aktiv an der Seite der deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten kampft – ohne dadurch die grundsätzlichen gegen jeden Okkupator vorhandenen Vorbehalte aufgegeben zu haben – treiben kleinere DM–Banden in Mittel–und Ostserbien nach wir vor ihr Unwesen. Immer wieder auftauchende Meldungen über Verhandlungen zwischen DM und Tito bestätigen sich nicht und erscheinen auch unglaubwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka o stanju u periodu od 16. marta do 15. aprila 1944. godine}}

12. aprila 1944. godine, pukovnik [[Jevrem Simić]] izdaje jednom četničkom nižem oficiru objavu o kretanju na terenu brigade kojom komanduje, kako bi ovaj mogao što efikasnije uništavati jatake i simpatizere [[Narodnooslobodilački pokret|NOP]]-a: 
{{izdvojeni citat|OBJAVA

Za G. Milića Majstorovića p.poručnika, komandanta II bataljona III leteće kosmajske brigade, koja mu se izdaje s tim da može slobodno da se kreće sam ili sa svojom vojskom po terenu koji je ugovoren sa našim saveznicima Nemcima i Bugarima i da u ime Kralja Petra II Karađorđevića oduzima svu rekviziciju i kolje sve partizanske jatake i simpatizere zbog čega će dobiti čin majora.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_115.htm Objava komandanta četničke oblasti u Srbiji od 12. aprila 1944. komandantu 2. bataljona 3. kosmajske brigade za nesmetano kretanje od okupatora i klanje simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta]&lt;/ref&gt;}}

1. maja 1944. godine, u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka, koji potpisuje načelnik štaba general [[Kurt Geitner]], navodi se cifra od nekoliko hiljada pripadnika JVuO koji pomažu okupatoru u zaustavljanju ofenzive NOVJ:
{{izdvojeni citat|Srbija — Stanje u sopstvenim redovima: &lt;/br&gt; Borbena grupa Weyel: 500. SS padobranski lovački bataljon, sa otprilike 1.000 četnika, odbacio je neprijatelja kod [[Seča Reka|Seče Reke]] (6 km zap. od [[Kosjerić]]a) i sa manjom borbenom grupom vrši napad na neprijatelja kod Varde. Izbrojano 10 mrtvih neprijatelja; vjerovatni veći gubici. [...] &lt;/br&gt; Četnici su raspoređeni duž linije [[Požega]]—Kosjerić—[[Ražana]]—[[Povlen]], sa ukupnom jačinom od približno 5.000 ljudi. Pojedine grupe su poslale oficire za vezu. Draža Mihailović, koji je preuzeo jedinstveno zapovjedništvo, namjerava uspostaviti radio-vezu s njemačkom komandom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=673&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000669—000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. Eigene Lage. &lt;/br&gt; B. Kampfgruppe Weyel. Fg.Abt. 696 bis Kostojevici an Straße 4 OSO Rogacica durchgestossen. SS–Fallschirmjäger–Btl. hat mit etwa 1000 Cetniks Feind bei Sjecareka [sic!] (6 W Kosjerici) geworfen und steht mit einer schwächeren Kampfgruppe im Angriff gegen Feind bei Varda. 10 gezählte Feindtote, weitere Feindverluste wahrscheinlich. &lt;/br&gt; F. Cetniks stehen im allg. Linie Pozega–Kosjerici–Razana–Povlen in Gesamtstärke ca. 5000 Mann. Einzelen Gruppen haben V.Offz. abgestellt. DM., der Gesamtführung übernommen hat, will Funkverbindung zu deutschem Kommando herstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U monografiji “Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941—1945” [[Jozo Tomašević]] zaključuje: „Ne mogu ipak dati nikakvu potvrdu toj slutnji da je Mihailović održavao direktnu radio-vezu s Nijemcima, a uzimajući u obzir njegov način ponašanja u cijelom ratu, malo je vjerojatno da jest.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; Međutim, Hermann Neubacher svjedoči u memoarima kako je, makar tokom nekoliko dana u zimu [[1945]], održavao izravnu radio-vezu s Mihailovićevim štabom.&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005, str. 161—162.&lt;/ref&gt;

U ratnom dnevniku Vojnog zapovjednika Jugoistoka od 2. maja 1944, sa pohvalom se ističe kooperacija onih snagâ JVuO u zapadnoj Srbiji koje sačinjavaju taktički sklop pod komandom majora [[Ericha Weyela]]:
{{izdvojeni citat|Borbena grupa Weyel: SS padobranski lovački bataljon, zajedno sa četnicima, razbio [[Peta krajiška divizija|Petu diviziju]] kod Varde. Veliki neprijateljski gubici. Četnici su postrijeljali sve zarobljenike. Brojke će biti objavljene naknadno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=677&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000673.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgruppe Weyel. SS–Fallschirmjägger–Btl. hat mit Cetniks bei Varda Tross[?] der 5.Div. zerschlagen. Hohe blutige Feindverluste. Cetniks haben sämtl. Gefangene erschossen. Zahlen werden nachgemeldet.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvodu iz ratnog dnevnika generala Hansa-Gustava Felbera za 3. maj 1944. godine, navodi se da je načelnik štaba Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka general Kurt Geitner išao u posjetu njemačkim trupama na ratištu u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]]:
{{izdvojeni citat|(3.5.44) 6,00: Putovanje do Parišta [svakako je riječ o [[Donje Vardište|Vardištu]] — prim.] zbog razgovora sa majorom Weyelom i nekim četničkim vođama o formiranju zajedničkog štaba za borbu protiv komunista. Povratak za Beograd 3. maja u 15 časova.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=807&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000803.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.5.44 6.oo Uhr Fahrt nach Pariste zur Besprechung mit Major Weyel und einigen Cetnik–Führern über Bildung eines gemeinsamen Stabes zur Bekämpfung der Kommunisten. Rückkehr nach Belgrad am 3.5., nachmittags 15.oo Uhr.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, 3. maj 1944. godine}}

Kolike je razmjere poprimila kolaboracija četnikâ Draže Mihailovića sa njemačkim Wehrmachtom i srpskim kvislinškim jedinicama u proljeće 1944. godine, postaje očigledno i iz navodâ u izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja, u kom su snage JVuO ubrojane u vlastite formacije:
{{izdvojeni citat|
I. Sopstvene snage

A) Grupa “Holman”

696. bat. feldžand. krenuo je jutros sa četnicima u napad duž puta Nova Varoš — Ljubiš. 11/4. p. “Brand.” na maršu Sjenica — Maskova. Komandno mesto grupe “Holman” — Nova Varoš. I I/4. p. “Brand.” na maršu Užice — Ivanjica — Maskova.

B) Grupa “Vajel”

Napad Severne četničke grupe na jakog neprijatelja jugoistočno od Rožanstva nije uspeo uprkos visokih gubitaka i na strani četnika i na strani neprijatelja, pa će jutros biti ponovljen sa I/“Brand.”. Podređeni 1. bataljon 63. puka u obezbeđenju na visovima između Čajetine i Rožanstva.

C) 24. bug. div.

I I /64. nije uspeo u noći 11/12. 5. da kod Mokre Gore spreči neprijateljske zaštitnice da izmaknu ka jugu. Danas je sa 1/1. srp. puka i 1.000 četnika počelo čišćenje prostora Semegnjevo — Čajetina. 8. bataljon teških mitraljeza na maršu Požega — Arilje. 11/63. biće naknadno privučen.

D) Grupa “Tatalović”

Srpski dobrovoljački korpus uključio se kod Ljubovije u borbe na hrvatskoj obali Drine i prihvatio četnike koji su se povlačili. Kod Rogačice 4 prebeglice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o borbama sa 2. i 5. NOU divizijom na komunikaciji Užice — Višegrad]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000732—000733.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. II. Eigene Lage. &lt;/br&gt; A) Gruppe Hollmann. Fg.Abt.696 heute morgen mit Cetniks zum Angriff entlang Str. Nova Varos–Ljubis angetreten. II./4.Brdbg. auf Marsch Sjenica–Maskovo. Gefechtsstand Gruppe Hollmann Nova Varos. III./4.Brdbg. auf Marsch Uzice–Ivanjica–Maskovo. &lt;/br&gt; B) Gruppe Weyel. Angriff nördl. Cetnik–Gruppe gegen starken Feind SO Rozanstvo drang bei hohen Cetnik–u. Feindverlusten nicht durch und wird seit heute morgen mit I./Brdbg. wiederholt. Unterstelltes I./63 sichert auf Höhen zwischen Cajetina u. Rozanstvo. &lt;/br&gt; C) 24.bulg.Div. III./64 konnte in der Nacht 11./12.5. bei Mokra Gora Ausweichen feindl. Nachhuten nach S nicht verhindern und tritt heute mit I./Serb.Rgt.1 u. 1000 Cetniks zur Säuberung des Raumes Semegnjevo–Cajetina an. 8.sMG.Btl. auf Marsch Pozega–Arilje. II./63 wird nachgezogen. &lt;/br&gt; D) Gruppe Tatalovic. Bei Ljubovija griff SFK in Kämpfe auf kroat.Drina–Ufer ein u. nahm ausweichende Cetniks auf. Bei Rogacica 4 Überläufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U istom izvještaju je prenijeta i sljedeća informacija: 
{{izdvojeni citat|Prema pouzdanom izvoru, četnički komandant [[Dragoslav Račić|Račić]], koji je učestvovao u borbi protiv Grupe “[[Milutin Morača|Morača]]” u [[Valjevo|valjevskom]] kraju, zatražio je da se vrati u svoje dotadašnje operacijsko područje, jer ne želi više da se „prlja“ saradnjom sa okupatorom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000732.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach s.Qu. hat Cetnikführer Racic, der im Kampf gegen Gruppe Moraca im Raume Valjevo beteiligt war, die Rückkehr in sein bisheriges Einsatzgebiet beantragt, da er sich durch Zusammenarbeit mit der Okkupator nicht länger &quot;beschmutzen&quot; wolle.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Istog dana, u izvještaju koji je poslao Glavnom komandantu Jugoistoka feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|von Weichsu]], general Felber zapaža kako formiranje ''Borbene grupe Weyel'' označava novu etapu u četničko-njemačkim odnosima s ciljem saradnje u borbi protiv NOVJ, koja u tom obimu nije bila izvodiva u prethodnom periodu: 
{{izdvojeni citat|Utisak o upotrebljivosti pojedinih potčinjenih narodâ i jedinicâ: [...] Četnici uvjeravaju da će se uzdržati od bilo kakvog neprijateljstva prema njemačkim trupama i da će učestvovati u borbi protiv komunista do konačne pobjede. U operacijama četničke jedinice predvodi [[Neško Nedić]], a s njemačke strane major Weyel. Razgovori na bojnom polju pokazuju da su četničke vođe poput Kalabića i Rakovića spremne sarađivati sa Nijemcima. Kod ljudstva preovlađuje prijateljski pristup, uz samo nekoliko neprijateljskih lica. Naoružanje im je skromno; manjak mitraljeza. Situacija sa zalihama municije, kao i dosad, nejasna.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=727&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000723—000724.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Eindruck über die Brauchbarkeit der einzelnen unterstellten Nationen und Verbände: &lt;/br&gt; f) Cetniks versichern jede Feindseligkeit mit deutschen Truppen auszugeben und sich am Kampf gegen die Kommunisten bis zum Endsieg zu beteiligen. Leitung der Cetnik–Verbände durch Nesko Neditsch, deutscherseits durch Major Weyel. Besprechungen auf dem Gefechtsfeld zeigen, daß die Führer der Cetniks wie Kalabic und Rakovic gewillt sind, mit den Deutschen zusammenzuarbeiten. Unter den Leuten vielfach freundliches Entgegenkommen, nur zum Teil feindselige Gesichter. Ausrüstung mit Waffen mäßig, wenig Maschinenwaffen. Über Munitionslage nach wie vor Unklarheit.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Raport generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|Maximilianu von Weichsu]] od 13. maja 1944. godine}}

Draža Mihailović je imenovao [[Milorad Mitić|Milorada Mitića]] za oficira za vezu između svojih jedinica i njemačke komande, kako bi saradnja četničkih komandanata sa okupatorom dobila organizovaniju formu. General Mihailović je preko kapetana Mitića dostavljao svoje zahtjeve njemačkoj komandi koja je snabdijevala municijom i hranom njegove jedinice, angažovane u borbi protiv NOVJ. Mitić je o situaciji na frontovima, o svome radu i o količini pomoći primljenoj od okupatora gotovo svakodnevno izvještavao generala Mihailovića. U depeši od 28. marta 1944, između ostalog, kapetan Mitić piše:

{{izdvojeni citat|O nekoj akciji Bugara ili Br. 11 (šifra koja označava Njemce — nap.) protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora. Doručak i večera su uvek u garnizonu. Ako se hoće uništenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Možemo da računamo na pomoć uzduž komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne može mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno bačene masovne snage i lično da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inače [[Peko Dapčević|Peko]] ode u Toplicu i dalje... Moral kod naših ljudi u reonima gde su prošli komunisti je mnogo opao. Sve veća sumnja u snagu naših i Br. 11 i sve veći respekt prema crvenima... Pred svim ovim mi ne možemo da zatvorimo oči. Ovoga puta opasnost je stvarno velika, skoro ogromna...&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, S—X—57/2.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_62.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje KORPUSI DRAŽE MIHAILOVIĆA POLAŽU ISPIT PRED OKUPATOROM U SRBIJI]&lt;/ref&gt;}}

18. aprila 1944. godine, glavni inspektor Vrhovne komande JVuO pukovnik Jevrem Simić izvještava generala Mihailovića da se kapetan [[Zvonimir Vučković]], komandant Prvog ravnogorskog korpusa, nalazi pod izravnom komandom njemačkih oficira:

{{izdvojeni citat|Zvonkov odred pod komandom poručnika Nenadića zajedno sa Nemcima je u Negbini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_120.htm Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije]&lt;/ref&gt;}}

U telegramu od 20. IV 1944. pukovnik Simić piše generalu Mihailoviću:

{{izdvojeni citat|Vučković sa 130 odabranih četnika stavio se pod komandu nemačkog poručnika Kerpera i nalazi se južno od Jasenova na Beloj Glavi.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 277, registarski broj 4/1—56.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 99—100.&lt;/ref&gt;}}

Istog dana kada je došlo do formiranja ''Borbene grupe Weyel'' (28. april 1944), u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka zapisano je:
{{izdvojeni citat|Srbija — I. Stanje kod neprijatelja: &lt;/br&gt; A) Divizijska grupa “Morača” nalazi se sa istočnom kolonom u oblasti južno od Kosjerića u borbi sa vlastitim snagama i četnicima, koji su, navodno, bili lično vođeni od strane DM-a.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000628.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Tagesmeldung von 28.4.1944. &lt;/br&gt; Serbien. &lt;/br&gt; I. Feindlage. &lt;/br&gt; A) Div.Gruppe Moraca steht mit O–Kollone im Raum S Kosjerici im Kampf mit eigenen Kräften u. Cetniks, die von DM angeblich persönlich geführt werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. godine generalu Mihailoviću, kapetan [[Neško Nedić]] piše o uspostavljanju fronta prema snagama NOVJ u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], odnosno da je stvoren jedinstveni borbeni sklop koji sačinjavaju četnici, [[Srpski dobrovoljački korpus|srpski dobrovoljci]] i njemačke okupacione trupe:
{{izdvojeni citat|Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci—Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa—Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi—Ražana. Na prostoru Ražana—Kosjerić ima jedan bataljon Nemaca. Brigada Negovanova kao rezerva drži Divčibare. Rakovićev korpus u Kosjeriću sa ofanzivnom ulogom. Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci—Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar, a tada uništi prva, druga a potom peta divizija. U ovom cilju front ostaje prema drugoj diviziji danas u odbrani dok na ovu diviziju sa zapada napadaju jedan bataljon Nemaca i tri bataljona ljotićevaca a mi je dočekujemo. Prema petoj diviziji preduzima se napad danas sa angažovanjem.&lt;ref&gt;AVII, Ča, kut. 276, reg. br. 2/1—11.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 100.&lt;/ref&gt;}}

U prvoj polovini maja 1944. godine, Vrhovna komanda JVuO je javljala o zajedničkim borbama četnikâ i Nijemaca širom okupirane Jugoslavije: „Naši i nemački delovi zatvorili put [[Užice]] — [[Kokin Brod]]. Isto tako zatvorena i [[Lim (rijeka)|Limska dolina]]. Od strane Nemaca i naših 2. maja počela ofanziva od [[Podgorica|Podgorice]]. Komunisti u oblasti [[Bijelo Polje|Bijelog Polja]]. Nemci u [[Šavnik]]u, [[Žabljak]]u i [[Brodarevo|Brodarevu]]. U [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] šesnaesta, sedamnaesta i tridesetšesta komunistička divizija pri uništenju od dve nemačke divizije.“ General Mihailović je naređivao i majoru Dragiši Rakiću (pseudonim »Gis-Gis«), komandantu Vojvodine JVuO, da pokuša dobiti municiju od okupatora, koristeći se pritom i srpskim kvislinškim strukturama, budući da je [[Banat]] formalno bio dijelom [[Vojna uprava u Srbiji|Nedićeve Srbije]]: „Postarajte se za nabavku municije kako ste predvideli. Iskoristite raspoloženje Nemaca u Banatu za jačanje naše organizacije. Isto tako iskoristite i Nacionalnu službu rada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;

11. maja 1944, general Mihailović (pseudonim »Hans«) piše da je naredio »Viktoru« (major [[Mladen Mladenović]], komandant Čegarskog korpusa JVuO), »Hermanu« (potpukovnik [[Radoslav Đurić]], komandant Južne Srbije JVuO), »Orelu« (potpukovnik [[Dragutin Keserović]], komandant Rasinsko-topličkog korpusa JVuO) i »Minču« (major [[Branivoj Petrović]], komandant Deligradskog korpusa JVuO) da „iskoriste akciju“ okupatora protiv snaga NOVJ u [[Južna Srbija|južnoj Srbiji]], kao i da „na pogodan način“ nabave naoružanje i municiju:
{{izdvojeni citat|Po podacima od Viktora, Hermana i Georgija [potpukovnik Milutin Radojević, delegat VK JVuO za područje Jablanice i Toplice — prim.] jedna nemačka divizija jačine oko 15.000 nalazi se u [[Kuršumlija|Kuršumliji]], [[Prokuplje|Prokuplju]], [[Žitorađa|Žitorađi]], [[Pukovac|Pukovcu]] i [[Leskovac|Leskovcu]]. Ima 70 tenkova. Pripremaju se za akciju protiv komunista. [[Gestapo]]vci iz [[Niš]]a traže Viktora i nude oružje i municiju i da ne diraju naše. Keserović 8 i 9 napadao na komuniste u okolini [[Ribarska Banja|Ribarske Banje]] sa [[Jastrebac|Jastrepca]] i od sela Zdravinja. Crveni dobili pojačanje i Orel se povukao na polazni položaj [[Zdravinje]] — [[Veliki Šiljegovac]]. Orel se sprema za ponovni napad. Naredio sam: Viktoru: Da Knjaževački korpus uputi Orelu za akciju na Jastrepcu i Moravskom srezu, ako ga već nije uputio. Sa ostalim snagama da zatvori prelaze na [[Morava|Moravi]] od Niša do Leskovca. Da iskoristi na pogodan način ponudu oružja i municije, jer sada moramo tući komuniste i treba iskoristiti nemačku akciju. 2. — Hermanu: Treba iskoristiti akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice. Da prikupi svoje snage u Jablanici i da dejstvuje najpogodnijim pravcem protivu komunista imajući u vidu akciju Nemaca. Na pogodan način da dođe do municije. 3. — Orelu: Da iskoristi akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice i da mu se stavlja pod komandu Knjaževački i Deligradski korpus. Na pogodan način da dođe do municije. 4. — Minču: Da odmah pomogne Orela u akciji na Jastrepcu i Moravskom srezu kako je već naređeno i da je pod komandom Orela.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

12. maja 1944, Draža Mihailović obavještava potpukovnika [[Zaharije Ostojić|Zaharija Ostojića]] (pseudonim »Sto-Sto«) sljedeće: „2 i 5 divizija su sada u srezu Zlatiborskom. Napadi se vrše sa svih strana.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt; Napad su vršile njemačke i bugarske trupe, zajedno sa ljotićevcima i četnicima. U depešama&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 2/1—28.&lt;/ref&gt; koje je komandant Cersko-majevičke grupe korpusa major [[Dragoslav Račić]] poslao Mihailoviću prethodnog dana o saradnji četnika i Njemaca, između ostalog, stoji: 
{{izdvojeni citat|Saznajem da su [[Užice]] pune Jankovićevih [Milutin — prim.] četnika i da [[Predrag Raković|Raković]], [[Neško Nedić|Neško]], Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedem samo štabnu akciju u [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] i [[Srem]]u. Neko od nas mora ostati čist.}}

U proljeće 1944. godine, prilikom njemačke kontraofanzive protiv partizana u jugozapadnoj Srbiji u kojoj su učestvovale i značajne četničke snage, zabilježena je i fotografija komandanta 1. ravnogorskog korpusa JVuO sa njemačkim oficirom, vjerovatno iz Wehrmachtove divizije
[[Brandenburger|''Brandenburg'']].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt;
[[Datoteka:Zvonimir_Vuckovic_i_Nemci.jpg|minijatura|Kapetan [[Zvonimir Vučković]] (desno), komandant 1. ravnogorskog korpusa JVuO, pozira sa njemačkim oficirom tokom [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|partizanskog prodora u Srbiju]] (april/maj 1944. godine)]]

General [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka, 16. maja 1944. godine podvlači svojim potčinjenim: „'''Pokret DM bio je i ostaje neprijateljski.'''”&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=758&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000754.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist und bleibt Feind.&quot;}})&lt;/ref&gt; Felber podsjeća kako četnička saradnja u borbi protiv »crvenih« proističe samo iz činjenice da su komunisti njihov neprijatelj br. 1, ali neprijatelj br. 2 i dalje ostaje okupaciona sila. General Felber stoga preporučuje da se »borba protiv partizanskih bandi« oprezno nastavi voditi skupa s jedinicama generala Mihailovića:

{{izdvojeni citat|Četničke grupe koje se nalaze u borbi protiv komunista, ne treba nikako ometati niti ih napadati, već ih podupirati u borbi. Saradnja s četnicima u borbi protiv komunista, uz najštedljiviju isporuku municije i pod nadzorom okupacione sile, može biti samo lokalna i radi akutne borbe protiv partizanskih bandi. U tom slučaju potrebno je isporučivati i sanitetski materijal i negovati ranjenike.

Za svaku isporuku potrebno je odobrenje Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka.

Preporučujemo da se u svim prilikama obraća nesmanjena pažnja pokretu DM i njegovim postupcima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=759&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000755.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikgruppen, die sich im Kampf mit Ko. befinden, sind dagegen nicht zu hindern und nicht anzugreifen, sondern in ihrem Kampf zu fördern. Ein Zusammengehen mit Cetniks im Kampf gegen die Ko. unter sparsamter Lieferung von Munition unter Aufsicht der Besatzungsmacht darf nur örtlich und nur zum Zwecke des akuten Kampfes gegen die Partisanenbanden erfolgen. In diesem Falle ist auch Lieferung von Sanitätsmaterial und Pflege der Verwundeten erforderlich. Munitionslieferung bedarf in jedem Falle der Zustimmung des Mil.Befh. Südost. Ungeschwächte Aufmerksamkeit gegenüber der DM–Bewegung und deren Maßnahmen ist nach wie vor überall geboten.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_272.htm Informacije Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 16. maja 1944. potčinjenim komandama i štabovima o držanju prema četnicima]&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka će, takođe, u mjesečnom izvještaju iz druge polovine maja 1944. konstatovati rastrzanost Mihailovićevog pokreta između osnovnog antiokupatorskog usmjerenja i saradnje s njim u antikomunističkom frontu, kao i strah od gubitka [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] podrške i naklonosti najširih slojeva stanovništva okupirane Srbije, s obzirom na to da je kolaboraciju bilo gotovo nemoguće sakriti:
{{izdvojeni citat|II. Situacija kod neprijatelja &lt;/br&gt; a) Srbija &lt;/br&gt; Uprkos saradnji između jakih četničkih jedinica i nemačkog Vermahta — koju je odobrio sam DM — radi borbe protiv nadirućih Titovih snagâ, pokret DM je u svom stavu ostao suštinski neprijateljski nastrojen. Popuštanje pritiska od strane crvenih odmah je dovelo do pojačane aktivnosti usmerene protiv okupatorskih snaga i SDK-a. Tvrdnje područnih komandanata — da je većinu napada podstakao neodgovoran starešinski kadar nižeg ranga — tek treba dokazati. Psihološka osnova za ovu obnovljenu aktivnost može se pronaći u želji da se povrati politički ugled, koji je praktično izgubljen u očima Saveznika, a navodno i u očima srpskog naroda, usled iznuđene saradnje sa nemačkim Vermahtom. U tom smislu, ovi nacionalistički aktivisti su nesumnjivo u suprotnosti sa opštim javnim mnjenjem, koje bi pozdravilo nagodbu između okupacione sile, srpske vlade i pokreta DM.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=784&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000780.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;II. Feindlage. &lt;/br&gt; a) Serbien &lt;/br&gt; Die DM–Bewegung ist trotz der von DM gebilligsten Zusammenarbeit starker Cetnik–Verbände mit der deutschen Wehrmacht im Kampf gegen die eingebrochenen Tito–Kräfte in ihrem grundsätzlichen Haltung unverändert Feind geblieben. Dass Nachlassen des roten Drucks hat auch sofort eine verschärfte Aktivität gegenüber der Besatzungsmacht und dem SFK zur Folge gehabt. Es muss sich die Behauptung der Gebietsführer, dass die Mehrzahl der Überfalle durch unverantwortliche Unterführer hervorgerufen ist, erst noch beweisen. Der psychologische Grund für die neuerliche Aktivität könnte darin gefunden werden, das durch die notgedrungene Zusammenarbeit mit der deutschen Wehrmacht vor den Allierten tatsächlich und vor dem serbischen Volke vermeintlich verlorengegangene politische Prestige wiederzugewinnen. Damit stehen diese nationalen Aktivisten zweifellos im Gegensatz zur allgemeinen Volksmeinung, die einen Ausgleich zwischen der Besatzungsmacht, der serbischen Regierung und der DM–Bewegung begrüssen wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj Komande Jugoistoka za period od 16.4 do 15.5.44. (23. maj 1944. godine)}}

U zapisniku generala Felbera s kraja maja 1944, apostofira se korištenje Mihailovićevih četnika i Ljotićevih dobrovoljaca za odbranu jugozapadne granice okupirane Srbije od partizanskog prodora:
{{izdvojeni citat|Predviđeno je da se veći dio četnikâ Draže Mihailovića pošalje kući, da se najpouzdaniji koriste kao izviđači na granici, i da se dobrovoljci (SDK), poslije apsolutno neophodnog odmora i osvježenja, kasnije iskoriste kao graničari.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=817&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000813.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es ist beabsichtigt, von den DM–Cetniks einen größeren Teil nach Hause zu schicken, die Zuverlässigsten als Aufklärer an der Grenze zu verwenden, und später das SFK nach einer unbedingt notwendigen Ruhepause und Auffrischung als Grenzschutz einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zapisnik o putovanju za Niš i Sofiju 25-28.05.1944.}}

General [[Edmund Glaise von Horstenau]], vršio je od 15. juna do 25. juna 1944. dužnost komandanta Jugoistoka, zamjenjujući generala Hansa Felbera, koji se po službenom zadatku nalazio u Njemačkoj. Opisujući u svom ratnom dnevniku stanje u Srbiji, tj. odnose između njemačkih i bugarskih okupacionih trupa, s jedne, kao i četnika i kvislinga, s druge strane, Horstenau navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|'''Nemci gotovo da nemaju svojih trupa u Srbiji'''. Postoji samo nekoliko policijskih jedinica. Najveći deo Srbije nalazi se pod kontrolom bugarskog okupacionog korpusa. Bugarskih vojnika nema samo u severozapadnom delu Srbije i Banata. No, bugarske trupe u Srbiji jesu najlošije bugarske jedinice. Tek što sam na kratko vreme preuzeo Vrhovnu komandu u Beogradu, dve bugarske čete, zajedno sa svojim oficirima, prebegle su partizanima kod Leskovca. Jedine trupe na koje je čovek mogao da se osloni u borbi protiv partizana bili su srpski dobrovoljci, a donekle i ruski. Upotrebljivi za borbu protiv partizana bili su i ljudi Draže Mihailovića. Vezu sa njim za mene je održavao jedan nemački major [Erich Weyel], nosilac odlikovanja „viteškog krsta“.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 508.&lt;/ref&gt;}}

U vrijeme izvođenja [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Trumpf«]], u kojoj se [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pridružila njemačkim trupama u borbi protiv partizana, došlo je 14. jula 1944. u [[Kruševac|Kruševcu]] do sastanka vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera sa kapetanom [[Neško Nedić|Neškom Nedićem]], načelnikom štaba ove četničke formacije. Tom prilikom, Nedić je istaknuo da su „četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali“, ponudivši svoje usluge u „borbi protiv komunizma“. General Felber je ocijenio da je riječ „o potpuno ozbiljnoj ponudi četnika koju treba prihvatiti“, s čim se složio i major Erich Weyel, oficir za vezu kod kapetana Nedića:
{{izdvojeni citat|Neško Nedić je sada načelnik štaba četničke grupe koja se sa nama bori u akciji »Trumpf« i čija se jačina može proceniti na oko 10.000 ljudi. [...] Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačke oružane snage, ''kojima će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja''. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio. Na drugoj strani, Nedić je molio ponovnu pomoć u vidu ''isporuke municije i naoružanja, a naročito teškog naoružanja''. Četnici su spremni da daju svaku garanciju da će se isporučeno naoružanje i municija upotrebiti samo protiv komunizma. [...] Neško Nedić je još jednom molio za poverenje ne samo ovdašnjih nemačkih komandi nego i čitavog nemačkog naroda, kao i za priznanje srpskog naroda kao najvećeg neprijatelja komunizma na Balkanu. ''Kao dokaz svog unutarnjeg raspoloženja ponudio je da se lično dalje bori na [[Istočni front|istočnom frontu]] posle čišćenja Srbije od komunizma'' i siguran je da bi to, slično njemu, učinio i jedan veliki broj četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_93.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 15. jula 1944. Komandi Grupe armija »F« o razgovoru vođenom 14. jula 1944. u Kruševcu, sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=734&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frames no. 000725—000726.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nesko Nedić ist z.Zt. Chef des Stabes der beim Unternehmen &quot;Trumpf&quot; mit uns kämpfenden Cetnikgruppe, deren Stärke auf etwa 10 000 Mann zu schätzen ist. &lt;/br&gt; Da sie im Kampf gegen den Kommunismus alleine zu schwach seien, sähen sie ein, dass sie Anlehnung an die deutsche Wehrmacht suchen müssten, der sie sich voller Vertrauen bedingungslos unterstellten. Sie seien bereit, gegen den Kommunismus zu kämpfen überall da, wo ich sie hinstellen würde. Auf der anderen Seite erbat Nedić erneut Unterstützung durch Lieferung von Munition und Waffen, insbesondere schweren Waffen. Die Cetniks seien bereit, jegliche Garantie zu bieten, dass das Gelieferte nur gegen den Kommunismus verwendet würde. &lt;/br&gt; Nesko Nedić bat nochmals um Vertrauen nicht nur der hiesigen deutschen Stellen, sondern des ganzen deutschen Volkes und um Anerkennung des serbischen Volkes als stärksten Feind des Kommunismus auf dem Balkan. Als Beweis seiner inneren Haltung bot er sich an, nach Säuberung Serbiens vom Kommunismus für seine Person an der Ostfront weiterzukämpfen, und er sei sicher, dass auch eine grosse Anzahl Cetniks es ihm gleich tun würde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka Komandi Grupe armija »F« od 15. jula 1944. godine}}

Major Weyel je još od kraja aprila 1944. godine tijesno surađivao s kapetanom Neškom Nedićem (general Kurt von Geitner je 28. IV zabilježio da je formirana „nova Borbena grupa major[a] Vajel[a]“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000628—000629.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Neue Kampfgruppe Major Weyel.&quot;}})&lt;/ref&gt;) u koordiniranju njemačko-četničkih operacija protiv partizana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; U izvodu iz ratnog dnevnika Armijske grupe »F« za 18. jul 1944.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=978&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000837.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Major v.Geitner unterrichtet Oberst i.G. Selmayr über neue Lage in Serbien: Am 17.7. eröffneten rote Kräfte südl. Korsumlja [sic!] (S–Serbien) Angriff gegen Cetnikverband. unter Major Weyel. Cetnik zum Ausweichen in NW–Richtung gezwungen. Zielsetzung der Kommunisten wahrscheinlich lokale Verschiebung einer Division, da für Offensive Richtung Ibartal, vorherige Versammlung stärkerer Kräfte notwendig gewesen wäre. Abwehr nur durch Cetnik, nach Ibartal ein weiteres Russenbtl. als Sicherheitskoeffizient unter Schwächung der neu aufgebauten Drinaverteidigung verschoben.&quot;}})&lt;/ref&gt; navedeno je da je ovo savezništvo, makar taktičko, još uvijek na snazi:
{{izdvojeni citat|''General fon Gajtner obaveštava generalštabnog pukovnika Zelmajera o novoj situaciji u Srbiji'': &lt;/br&gt; Dana 17. 7. crvene snage otpočele su napad južno od Kuršumlije (južni deo Srbije) na četničke jedinice pod komandom majora Vajela. Četnici su bili prinuđeni da se povuku u pravcu severozapada. Cilj komunista je verovatno lokalno pomeranje jedne divizije, pošto bi za ofanzivu u pravcu Ibarske doline bilo potrebno prethodno prikupljanje jačih snaga. Odbrana počiva samo na četnicima, a upućen je još jedan bataljon Rusa kao koeficijent sigurnosti, uz slabljenje organizovane odbrane na Drini.}}

U dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 26. jul 1944. godine, četničkim se jedinicama odaje priznanje za krupne usluge koje su u vrijeme [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Kehraus«]] učinili okupatoru defanzivnim dejstvima pri zadržavanju glavnine snagâ NOVJ:
{{izdvojeni citat|''Srbija: Operacija »Kehraus«'' [Čistka]: &lt;/br&gt; Očigledno da je glavnina neprijateljskih snaga snažno potučena i kao takva povukla se preko srpsko-albanske demarkacione linije. Dodir sa neprijateljem održava se samo sa zaštitnicama. Operacija je time završena, naknadno čišćenje se produžava borbenim grupama koje učestvuju. Mada se u toku operacije nije uspelo u razbijanju glavnine neprijateljskih snaga, ipak je pošlo za rukom, naročito masovnom upotrebom četnika, da se osujeti namera neprijatelja da prodre u pravcu Ibra. U prostoru Sokobanje, pod pritiskom naših i četničkih snaga, delovi bandi prešli su, pod borbom sa jedinicama iz pripravnosti za zaštitu železnice, prugu Zaječar — Knjaževac u pravcu bugarske granice, dok je glavnina, uz velike gubitke u borbama sa četnicima, prodrla u prostor Aleksinca. Od 23. 7. četničke grupe su prodrle preko Save u Srem i tamo se od tog vremena nalaze u borbi sa komunistima. U ostalim delovima Srbije lokalna delatnost bandi, dok se u Banatu vrše neprekidne sabotaže u žetvi.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=204&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289457—6289458.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;SERBIEN: ”KEHRAUS” MASSE FD–KRAEFTE ANSCHEIN. STARK ANGESCHLAGEN, UEBER SERB–ALB. DEMARKATIONSLINIE AUSGEWICHEN. FD–BERUEHRUNG NUR NOCH MIT NACHHUTEN. UNTERNEHMEN DAMIT ABGESCHLOSSEN, NACHSAEUBERUNG DURCH BETEILIGTE KGRN. FORTGESETZT. WENN ES IM VERLAUF DES UNTERNEHMENS NICHT GELANG MASSE FD–KRAEFTE ZU SCHLAGEN, SO IST ES DOCH, INSBESOND. DURCH MASSENEINSATZ DER CETNIKS GELUNGEN, FD–ABSICHT, IN RICHTUNG IBAR VORZUSTOSSEN, ZU VEREITELN. UNTER DRUCK EIG. UND CETNIK  KRAEFTE BANDEN RAUM SOKOBANJA MIT TLN. UNTER KAMPF MIT ALARMEINHEITEN BAHNLINIE ZAJEZAR KNJAZEVAC RICHTUNG BULGAR GRENZE UEBERSCHRITTEN, MIT MASSE UNTER VERLUSTREICHEN KAEMPFEN MIT CETNIKS BIS IN RAUM ALEKSINAC VORGEDRUNGEN. SEIT 23.7. CETNIKS–GRUPPEN UEBER SAVE NACH SYRMIEN VORGEDRUNGEN UND DORT SEITDEM IM KAMPF MIT KOMM. IM UEBRIGEN SERBIEN OERTL. BANDENTAETIGKEIT, BANAT ANHALTENDE ERNSTSABOTAGE.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (26. VII 1944)}}

Nakon dva dana, poslat je iz Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Wehrmachta sljedeći dopis:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;/br&gt; Završni izvještaj [o operaciji] „Kehraus“: Uz približno 70 sopstvenih mrtvih iz svih borbenih grupa koje su učestvovale (uključujući četnike), izbrojano 363 mrtva neprijatelja, 464 zarobljenika i dezertera.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000242.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: &lt;/br&gt; Abschlussmeldung &quot;Kehraus&quot;: Bei etwa 70 eig. Toten aller beteiligten Kgrn. (einschl. Cetniks) 363. gez. Fd.–Tote, 464 Gefangene und Überläufer.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (28. VII 1944)}}

27. jula 1944, centrali u Berlinu javljali su iz komande Grupe armija »F«: „Srbija: Glavnina snažno potučenih neprijateljskih snaga u operaciji »Keraus«, koja se povukla ka jugu, ponovo je, posle neuspelog pokušaja da se povuče u oblast Albanije, napadnuta od strane Borbene grupe »Dizener« i četnika u prostoru jugoistočno od [[Medveđa|Medveđe]]. Gubici neprijatelja u akciji »Keraus« na dan 24. i 25. 7.: 29 mrtvih, 302 zarobljena, 8 mitraljeza, 2 minobacača i preko 200 pušaka.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=210&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289463.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|3.) SERBIEN &lt;/br&gt; MASSE DER BEI ”KEHRAUS” STARK ANGESCHLAGENEN UND NACH S AUSGEWICHENEN FD.– KRAEFTE NACH MISSLUNGEN VERSUCH IN ALBAN. GEBIET AUSZUWEICHEN, IM RAUM SO MEDVEDJA DURCH. KGR. DIESENER UND CETNIKS ERNEUT ANGEGRIFFEN. FEINDVERLUSTE &quot;KEHRAUS&quot; AM 24. U. 25.7.: 29 GEZ. TOTE, 302 GEFANGENE, 8 M. G., 2 GR. W. UEBER 200 GEWEHR.}})&lt;/ref&gt; Sjutradan, sumirani su rezultati ove operacije: „U Srbiji operacija »Keraus« je postigla potpuni uspeh; neprijatelj je bio prinuđen da izmakne u pravcu juga. Pošlo nam je za rukom da prodorom u pravcu Ibarske doline osujetimo njegovu nameru.“&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt; Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka za 30. jul 1944, takođe upućen Vrhovnoj komandi njemačkog Wehrmachta, bilježi da jedinice JVuO nastavljaju davati doprinos naporima okupatora u slamanju ofanzive koju je NOVJ poduzela u južnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Prilikom nastavljanja čišćenja u operaciji »Keraus«, dijelovi neprijateljskih snaga istočno od [[Lebane|Lebana]] prodrli su u pravcu sjevera. Glavnina je napadnuta u prostoru Lebana od strane Borbene grupe »Dizener« i četnikâ. 5. policijski puk (bez III bataljona) stupio je u akciju sa istoka. 

Borbene grupe 27. bugarske divizije (5 bataljona) ponovo će stupiti u akciju 31. 7. u cilju naknadnog čišćenja iz doline Toplice u pravcu juga. Neprijateljski gubici — 27. 

29. 7. Kod Borbene grupe »Dizener« i četničke grupe »Vajel«: 117 izbrojanih mrtvih [neprijatelja], 604 zarobljenih; zaplijenjeno 9 mitraljeza, 5 automobila, 5 minobacača, 560 pušaka, 6 radio-uređaja, velike količine municije i [vojne] opreme svake vrste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=221&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289474—6289475.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: &lt;/br&gt; BEI NACHSAEUBERUNG ”KEHRAUS” TLE. FD–KRAEFTE O LEBANE NACH N VORGEDRUNGEN. MASSE RAUM S LEBANE DURCH KGR. DIESENER UND CETNIKS ANGEGRIFFEN. POL. RGT. 5 OHNE ROEM 3. ) VN O ANGESETZT. &lt;/br&gt; KGR. 27. BULG. DIV. (5 BTLNE) ANTRITT 31. 7. ERNEUT ZUR NACHSAEUBERUNG AUS TOPLICA – TAL NACH S. FEINDVERLUSTE 27.&lt;/br&gt; 29.7.: BEI KGR. DIESENER UND CETNIK–GRUP[P]E WEYEL: 117 GEZ. TOTE, 604 GEFANGENE, 9 MG, 5 M PI, 5 GR W., 560 GEWEHRE, 6 FUNKGERAETE, GROSZE [sic!] MENGEN MUN. UND GERAET ALLER ART.}})&lt;/ref&gt;}}

Nakon što je krajem jula i početkom avgusta došlo do »naknadnog čišćenja« u ovoj operaciji, 6. VIII 1944. Komanda Jugoistoka zaključuje: {{izdvojeni citat|Srbija:

Protiv neprijateljskih raštrkanih grupa koje su prodrle prema istoku i na mnogim mestima prešle Ibar upućeni su delovi četničke grupe »Vajel« iz prostora Brus u pravcu planine Kopaonik.

Operacija »Keraus« je završena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=266&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289519.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: GEGEN DIE AN MEHREREN STELLEN UEBER IBAR NACH O VORGEDRUNGENE FDL. SPLITTERGRUPPE TLE. CETNIKGRUPPE WEYEL AUS RAUM BRUS RICHTUNG KOPAONIK– GEBIRGE IM VORGEHEN. &lt;/br&gt; ”KEHRAUS” BEENDET.}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka obavještava 11. avgusta 1944. da se Rasinsko-toplička grupa korpusa JVuO, pod komandom potpukovnika Dragutina Keserovića, i zvanično stavila pod komandu njemačkog Wehrmachta tokom [[Topličko-jablanička operacija 1944|Topličko-jablaničke operacije]]:
{{izdvojeni citat|Situacija kod Borbene grupe Diesener mirna. Četnička grupa Keserovića se dobrovoljno stavila pod komandu Borbene grupe Diesener. Ponovni napad protiv neprijateljskih snaga južno od Lebana počinje 13. VIII.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=288&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289541: Dnevni izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 10. augusta 1944 (11. august 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;C ) LAGE BEI KGR. DIESENER RUHIG. &lt;/br&gt; CETNIK–GRUPPE KESEROVIC FREIW. UNTER BEFEHL KGR. DIESENER GETRETEN. &lt;/br&gt; ERNEUTER ANGRIFF GEGEN FD– KRAEFTE S LEBANE LAEUFT AM 13.8. AN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Vermahta za 10. avgust 1944. godine}}

Neposredna četničko-nemačka operativna saradnja ponovila se i prilikom nemačkih operacija [[Operacija &quot;Trumpf&quot;|&quot;Trumpf&quot;]] i [[Operacija &quot;Halali&quot;|&quot;Hallali&quot;]] u jablaničko-topličkoj oblasti protiv [[21. srpska divizija NOVJ|21]]. [[22. srpska divizija NOVJ|22]]. [[24. srpska divizija NOVJ|24]]. i [[25. srpska divizija NOVJ|25]]. divizije NOVJ tokom jula i avgusta 1944.

{{izdvojeni citat|Ministar [[Nojbaher]] konstatuje da je premijer [[Milan Nedić|Nedić]] — ukazujući na neudovoljene zahteve za oružjem ponovno izrazio nameru da demisionira — verno služio nemačkim interesima. Slično je i s Mihailovićem, koji se do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru. To isto Važi i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »Dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30. avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=980&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000974—000978.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hierzu stellt Minister Neubacher fest, dass Ministerpräsident Nedic – der unter Hinweis auf die unerfüllten Waffenwünsche erneut Rücktrittsabsichten geäussert habe – in gutem Glauben zur deutschen Sache handelte. Ähnlich verhält es sich bei DM, der sich bis heute bemüht habe, keine feindselige Haltung dem Okkupator gegenüber einzunehmen. Das gleiche gilt für die anderen führenden Serben, die sich unter dem Motto: &quot;Gebt uns Waffen – dann gehören wir zu Euch!&quot; loyal verhalten hätten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački obaveštajni izveštaj od 30. avgusta 1944.}}

=== Desant na Drvar (1944) ===
{{main|Desant na Drvar}}
Za [[Desant na Drvar]] (operacija »Rösselsprung«), preduzet maja i juna 1944, komanda [[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druge oklopne armije]] je angažirala oko 16.000 njemačkih vojnika i tri hiljade [[Momčilo Đujić|Đujićevih]] četnika.&lt;ref name=&quot;Pop izdaje&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.]&lt;/ref&gt; Četnici su bili dragoceni kao nemački informatori, pa su upravo oni doneli Nemcima tačan podatak o lokaciji Titovog štaba:

{{izdvojeni citat|Prema četničkim podacima, Tito se nalazi u drvarskoj pećini, prema drugim izvorima u Oštrelju sjeverno od Drvara.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=459&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314,  Roll 564, frame no. 000455.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;IIc: Tito nach Cetnikmeldg. in Höhle Drvarska Pecina bei Drvar, nach anderer Meldg. in Ostrelj N Drvar.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog  odjeljenja [[15. brdski armijski korpus (Nemačka)|15. brdskog korpusa]] za 10. mart 1944.}}

U izvještaju 2. oklopnoj armiji iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], poslatom 19. maja 1944. godine, navedeno je da će četničke jedinice biti u potpunosti podređene njemačkom Wehrmachtu u ovoj operaciji:
{{izdvojeni citat|''Telegram K-di 2. okl. armije'' 
Tiče se: »Reselšprunga« [...] 

7) Ojačani 105. SS-izv. bat. sa potčinjenim 369. izv. bat. napada X-dana, nastupajući od Livna duž Livanjskog polja preko Bosanskog Grahova na Drvar, sprečava neprijateljske proboje prema jugoistoku i razbija neprijateljski komandni aparat. U Bosanskom Grahovu naši četnici, u Drvaru naši padobranci.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_63.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. maja 1944. Komandi 2. oklopne armije o izvršenim pripremama i zadacima potčinjenih jedinica za operaciju »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=724&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frames no. 000715—000716.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Fernschreiben An PzAOK 2 &lt;/br&gt; Betr. Rösselsprung &lt;/br&gt; 7.) Verstärkte SS–AA 105 mit unterstellter AA 369 stösst am X–Tag antretend von Livno entlang Livanskopolje über Bosn.Grahovo auf Drvar vor, verhindet feindl. Ausbruch nach Südosten und zerschlägt feindl. Führungsapparat. In Bosn.Grahovo eigene Cetniks, in Drvar eigene Fallschirmjäger.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Druge oklopne armije je uzvratila XV brdskom armijskom korpusu dopisom od 21. maja 1944. iz kojeg se zaključuje da se četnici nalaze pod komandom majora Ernsta Benescha iz divizije [[Brandenburger]], kao i da se za njih počeo koristiti službeni naziv »[[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|Hrvatska borbena zajednica]]«:
{{izdvojeni citat|1) Crveni komandni centar u Drvaru (po svoj prilici Vrhovni štab Tito, u Drvaru, na staroj stočnoj pijaci, Američka vojna misija Trninić Breg, u Prnjavoru Engleska vojna misija, preostala Ruska misija neotkrivena). Treba računati sa mesnim obezbeđenjem, pre svega na visovima severoistočno, istočno i zapadno od Drvara, u datom slučaju i na protivvazdušnu odbranu. Dalji podaci o neprijatelju postepeno se saopštavaju komandantu 500. padobranskog lov. bat. od strane Ic K-de 2 okl. armije i majora Beneša.

2) Operacija »Reselšprung« treba da ukloni crveni komandni centar oko Drvara.

Komandovanje »Reselšprung«: XV brd. AK, istaknuto komandno mesto Bihać. 

Za operaciju »Reselšprung« nastupaju X-dana (spuštanje padobranskog lov. bat.) na Drvar: [...]

d) Ojačana Borbena grupa 1. puka »Brandenburg« (bez 1. bat.) sa potčinjenom Hrvat. borbenom zajednicom, od Knina na Bosansko Grahovo, odatle u više borbenih grupa protiv linije Prekaja (14 km ji. od Drvara) — Drvar. Zadatak: Doček bandi i štabova koji se povlače prema jugu. Grupe nose maskirno odelo.

3) 500. SS-padobranski lov. bat., komandant šturmbanfirer Ribka, sa potčinjenom SS-padob. nast[avnom] četom (očekuje se konačno odobrenje [[Heinrich Himmler|rajhsfirera SS]]), 40 ljudi odreda »Beneš« i 6 ljudi kontraobaveštajne službe spuštaju se X-dana, u trenutku što je moguće ranije, u crveni komandni centar Drvar i uklanjaju munjevitim napadom naročito Vrhovni štab Tito, kao i ostale crvene komandne štabove i savezničke, odnosno ruske vojne misije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_66.htm Naređenje Komande 2. oklopne armije od 21. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa za dejstva u operaciji »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=698&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frame no. 000690.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Rotes Führungszentrum in DRVAR (voraussichtlich Hauptstab TITO DRVAR am alten Viehmarkt, amerik.Mil.Missionen TRNIC BREG, in PRNJAVOR engl.Mil.Mission, Verbleib russ.Mission nicht geklärt). Mit örtlichen Sicherungen, vor allem auch auf den Höhen NO, O und W DRVAR, gegebenenfalls auch mit Flak, ist zu rechnen. Weitere Feindfeststellungen werden an Kdr. Fallschirmjäg.Btl.500 durch Pz.AOK.2 I c und Major BENESCH laufend übermittelt. &lt;/br&gt; 2.) Das rote Führungszentrum um DRVAR soll durch das Unternehmen &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; ausgeschaltet werden. &lt;/br&gt; Führung &quot;RÖSSELSPRUNG&quot;: XV.Geb.AK., vorgeschobener Gefechtsstand BIHAC. &lt;/br&gt; Zu &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; treten am x–Tag (Absprungtag des Fallschirmjäg–Btl.) auf DRVAR an: &lt;/br&gt; d) Kampfgruppe verst. 1.Rgt.Brandenburg (ohne I.Btl.) mit unterstellten kroat. Kampfgemeinschaften von KNIN auf BOS.GRAHOVO, von dort in mehreren Kampfgruppen gegen Linie PREKAJA (14 SO DRVAR) – DRVAR. Auftrag: Auffangen von nach Süd ausweichenden Banden und Stäben. Gruppe trägt Tarnbekleidung. &lt;/br&gt; 3.) SS–Fallschirmjäg.Btl.500, Führer Sturmbannführer RYBKA mit unterstellter SS–Fallsch.Ausb.Komp. (endgültige Genehmigung Reichsführer SS steht noch aus), 40 Mann Abt. BENESCH und 6 Mann Abwehr landet am X–Tag zum frühest möglichen Zeitpunkt in roten Führungszentrum DRVAR und schaltet in blitzatrigem Zugriff insbesondere den Hauptstab TITO sowie weitere rote Führungsstäbe und allierte bzw. russ.Mil.Missionen aus.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemci su nakon operacije ocenili da četnici izviđačke zadatke izvršavaju besprijekorno, vođstvo im je dobro, ljudstvo naviklo na fizičke napore. Nemci zaključuju da su im četnici &quot;neophodni su pri osiguranju komunikacija, posebno zbog pomanjkanja vlastitih trupa&quot;.&lt;ref&gt;NAW, T-314, Roll 566, 000048-9: Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa o rezultatima formiranja „Hrvatskih borbenih grupa“ (30. juni 1944).&lt;/ref&gt;

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1944) ===
{{Poseban članak|Ponuda Draže Mihailovića Adolfu Hitleru}}
[[Datoteka:First Vrede sa četnicima.jpg|thumb|Nemački kapetan von Wrede i četnički komandanti kapetan [[Nikola Kalabić]], major [[Dragoslav Račić]] i kapetan [[Neško Nedić]], nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (''nemački izvor'')&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_536.jpg Wredeova zabeleška str.1]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_537.jpg Wredeova zabeleška str.2]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_538.jpg Wredeova zabeleška str.3]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_539.jpg Wredeova zabeleška str.4]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;]]
Tokom jula i avgusta [[1944]]. intenzivirani su kontakti između predstavnika nemačke komande Jugoistoka [[Herman Nojbaher|Nojbahera]], predsednika vlade [[Milan Nedić|Nedića]] i predstavnika Mihailovića.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83_%D1%81_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_14.7.1944. Nemački izveštaj o razgovoru s četnicima od 14.7.1944]&lt;/ref&gt; Njemačka strana je nakon sastanka između predstavnika Obavještajnog odjeljenja komandanta Jugoistoka i trojice visokih oficira JVuO, Mihailovićevih izaslanika ([[Dragoslav Račić]], [[Neško Nedić]] i [[Nikola Kalabić]]), održanom u Topoli 11. avgusta 1944, na osnovu ponude JVuO zaključila da se „političko zauzimanje stava Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno izmenilo. Oni su spremni da u potpunosti sa nama sarađuju“. Mihailovićevi izaslanici su stavili do znanja da je za JVuO najvažnije objedinjavanje domaćih antikomunističkih snaga, opšta mobilizacija i „stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji“. Pošto je za ostvarenje tog cilja bila neophodna njemačka dozvola i naoružanje, JVuO je bila spremna da se obaveže na lojalnost i vjernost okupatoru.&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt; Rittmeister Fürst von Wrede citira riječi četničkih oficira sa sastanka:

{{izdvojeni citat|»Srbi, koje vi niste poznavali, ipak se bore za vas. Mi se obavezujemo našom časnom oficirskom rečju da ćemo biti verni. Pokret Draže Mihailovića je spreman da dâ sve garancije koje Nemci budu zahtevali. '''Naše smrtno neprijateljstvo protiv komunizma je najbolja garancija naše vernosti'''. Nas ne interesuje budućnost, svejedno kako će se rat završiti, mi smo odlučili, ako tako mora biti, da viteški propadamo.«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_227.htm Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 11. avgusta 1944. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića o uslovima za sastanak Draže Mihailovića sa Nojbaherom]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000502.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben, die Ihr nicht bekannt habt, aber kämpfen für Euch. Wir verpflichten uns mit unserem Offz.Ehrenwort, dass wir treu sein werden. Die DM—Bewegung ist bereit, sämtliche von den Deutschen verlangten Garantien zu geben. Unser Todfeindschaft gegen den Kommunismus ist die beste Garantie für unsere Treue. Die Zukunft interessiert uns nicht, gleichgültig wie der Krieg ausgehen mag, wir sind entschlossen, wenn es sein muss, ritterlich zugrunde zu gehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Rittmeister Fürst Wrede je sumirao predloge predstavnika Draže Mihailovića na sledeći način:
{{izdvojeni citat|
1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom [[Hitler|firera]] za jugoistočni prostor.

2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.

3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.

4. DM moli da sam ostane u ilegali.

5. Pripadnici DM—pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.

6) Mesto sastanka ne treba ni u kom slučaju da bude Beograd ili neki veći grad.&lt;ref name=&quot;B0_11 1944&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_11.8.1944. Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000502—000503.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) DM wünscht mit dem Bevollm. des Führers für den Südostraum zu sprechen. &lt;/br&gt; 2.) Er fordert Zusammenschluss aller nat. serb. Kräfte. &lt;/br&gt; 3.) Mobilisierung und Bewaffnung aller waffenfähigen nat. Serben zum Kampf gegen den Kommunismus. Ausrüstung und Führung durch die deutsche Wehrmacht. &lt;/br&gt; 4.) DM bittet selbst illegal bleiben zu können &lt;/br&gt; 5.) Die Angeh. der DM–Bewegung sollen nicht in dt. Uniform gekleidet werden. &lt;/br&gt; 6.) Ort der Zusammenkunft soll keinesfalls Belgrad oder eine grössere Stadt sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

O saradnji sa četnicima Draže Mihailovića u jednoj se njemačkoj preporuci s početka avgusta 1944. navodi:
{{izdvojeni citat|
''Saradnja sa četničkim bandama''

Komandantu Jugoistoka upućen je dopis Ob. od./oficir Abvera str. pov. br. 6161/44, u vidu naređenja, o isporuci oružja i municije četničkim bandama i o saradnji između nemačkih operativnih jedinica i pojedinih lojalnih četničkih bandi u cilju zajedničke borbe protiv komunističkog neprijatelja. Postavljanjem oficira za vezu u četničkim bandama treba njihovo držanje stalno nadzirati.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1035&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000893.] ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit mit Cetnik—Banden. An den Mil.Befh. Südost ergeht mit Ic/AO Nr. 6161/44 g. Kdos. v. 2.8.44 ein Befehlschreiben über die Belieferung der Cetnikbanden mit Waffen und Munition und über die Zusammenarbeit zwischen deutschen Verbänden und einzelnen lojal erscheinen den Cetnik—Banden für Zwecke des gemeinsamen Kampfes gegen den kommunistischen Feind. Durch Abstellung von Verbindungsoffzen.zu den Cetnik—Banden ist deren Verhalten laufend zu überwachen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U večernjem izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 16. avgusta 1944, prenosi se vijest da je general Draža Mihailović, u koordinaciji sa predsjednikom srpske vlade generalom Milanom Nedićem, pred okupacione vlasti iznio ponudu o »potpunom potčinjavanju četničkih jedinica«:
{{izdvojeni citat|
Srbija:

Sporazumno sa Nedićem, Draža Mihailović je ponudio nemačkom komandovanju potpuno potčinjavanje četničkih jedinica. Pored postojanja problema davanja talaca, unutrašnjih srpskih suprotnosti i ponude za lični dogovor Draže Mihailovića sa specijalnim opunomoćenikom Ministarstva inostranih poslova, sada postoji samo zahtev za oružje za zajedničku borbu. Srpska vlada je jednovremeno zamolila prijem kod komandanta Jugoistoka i verovatno će tom prilikom biti iznesena i namera o njenoj ostavci.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1090&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311,  Roll 190, frame no. 000948.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In Übereinstimmung mit Nedic hat DM dtsch. Führung volle Unterstellung der Cetnik Verbände angeboten. Bei Geiselgestellung, Einstellung alle Innerserbischen Gegensätze und Angebot persönlicher Aussprache DM mit Sonderbevollm.Ausw.Amtes liegt allein Waffenforderung für den gemeinsamen Kampf vor. Serbische Regierung hat zugleich um Empfang bei Mil.Befh. Südost ersucht und wird dabei voraussichtl. Rücktrittsabsicht vortragen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Povodom Mihailovićevog predloga, 17. i 18. avgusta je održan sastanak na najvišem nivou u nemačkoj komandi Jugoistoka. Tu su još jednom sumirani Dražini predlozi:

{{izdvojeni citat|
a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.

b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.

c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista.

d) Draža Mihajlović moli da ga se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa.

e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.

f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje, da bi se oslobodilo četnike, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika.

g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana s invazionim trupama.

h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=581&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000576—000577.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Das Verhandlungsangebot des DM sieht folgende wesentlichen Punkte vor: &lt;/br&gt; a) Unbedingtes Versprechen, kein deutscher Soldat werde von Cetniken überfällen. Geiselgestellung. &lt;/br&gt; b) Gemeinsamer Kampf ausschliesslich gegen Kommunisten zur Herstellung von Ruhe und Ordnung. Deutsche und Cetniken brauchen nicht Feinde zu sein. &lt;/br&gt; c) Feind Nr. 1 sind Kommunisten und alle, die sie unterstützen oder im Kampfe gegen Kommunisten nicht mitwirken. &lt;/br&gt; d) DM bittet, ihn zu Ausbau des SFK und Aufbau Freikorps heranzuziehen. &lt;/br&gt; e) Irgendeine Verbindung mit Partisanen ist unmöglich. &lt;/br&gt; f) DM bittet zur Hebung freundschaftlicher Stimmung um Freilassung der in Serbien verhafteten Cetniken ohne Vermittlung der Cetniken. &lt;/br&gt; g) Im Invasionsfall kein Kampf gegen Deutsche. Kampf gegen Kommunisten wird weitergeführt. Verbindung der Partisanen zu Invasionstruppen wollen Cetniken verhindern. &lt;/br&gt; h) DM ohne Verbindung zu Engländern. Er will auch keine mehr haben, entsprechend engl. Verhalten gegen serb. Volk.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan iskaz&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=585&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000580.] ({{jez-njem|&quot;Durchführung der Zusammenarbeit mit dem Cetnik–Banden, Ausbildung und Führung im Kampf wird den in erster Linie hierfür zuständigen Sicherheitsdienst und SD übertragen. Dieser ist allein für die politische Kampfführung vorgesehen, hat die engsten Verbindungen zu den Cetniks und führt in einem Raume, der als eine Art Heeresgebiet Domäne des Sicherheitsdienstes und des SD ist.&quot;}})&lt;/ref&gt; sa ovog sastanka ubjedljivo svjedoči o uspostavljenim tijesnim vezama između [[Sicherheitsdienst|njemačkih obavještajnih struktura]] i četničke Vrhovne komande:
{{izdvojeni citat|Sprovođenje sadejstva s četničkim bandama, obuka i komandovanje u borbi biće preneti Službi obezbeđenja i SD koji su u prvom redu nadležni za ovo. Ta je služba isključivo predviđena za političko vođenje rata, '''ima najuže veze s četnicima''' i komanduje na jednom određenom području, koje je, kao neka vrsta vojnog područja, domen Službe obezbeđenja i SD.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 18. avgusta 1944. povodom ponude Draže Mihailovića za saradnju u borbi protiv NOVJ}}

U izvještaju poslatom 20. avgusta 1944. godine iz Operativnog odjeljenja [[Beograd]] [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], navodi se da je za prijem kod vođe [[Treći Reich|Reich]]a [[Adolf Hitler|Adolfa Hitlera]] pripremljen zajednički referat feldmaršala [[Maximilian von Weichs|Maximiliana von Weichsa]], komandanta Jugoistoka i specijalnog opunomoćenika Ministarstva inostranih poslova na Jugoistoku [[Hermann Neubacher|Hermanna Neubachera]], na temu ''saradnje sa Dražom Mihailovićem i buduće politike u Srbiji'', kao i da je sa ovim upoznat feldmaršal [[Wilhelm Keitel]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frames no. 000971—000972.]&lt;/ref&gt; Tog je dana sačinjena i službena bilješka u kojoj je sadržan sljedeći prijedlog:
{{izdvojeni citat|Po predmetu ponude Nedić — Draža Mihailović, ministar Nojbaher predlaže da se organizacija četničkih jedinica prenese u nadležnost Višeg SS i policijskog vođe u Srbiji. Načelnik štaba komandanta Jugoistoka se saglasio s ovim predlogom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000972.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In der Angelegenheit Angebot Nedic – DM schlagt Minister Neubacher vor, die Organisation der Cetnik–Verbände dem Höh.SS–Pol.Führer in Serbien zu übertragen. Chef des Gen.Stabes–O.B.Südost ist mit diesem Vorschlag einverstanden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Sâm Neubacher je 20. avgusta uputio opširan izvještaj ministru vanjskih poslova Velikonjemačkog Reicha [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]], u kojem je urgirao za prihvatanje ponude Nedić—Mihailović, navodeći da je Nedić garantirao da će se „pokret DM uzdržati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca i da ni u slučaju povlačenja Nemaca iz Srbije neće na Nemce biti ispaljen nijedan metak“. O odnosu Mihailovića i JVuO prema okupatoru od trenutka kada ga je Hitler imenovao ''Specijalnim izaslanikom Ministarstva vanjskih djela za Jugoistok'', Hermann Neubacher piše:
{{izdvojeni citat|U pogledu Draže Mihailovića, upućujem na svoje mnogobrojne ranije telegrame. Svoje dosledno antikomunističko držanje dokazao je nedvosmisleno, uprkos najvećem pritisku od strane Engleza, odrekavši se njihove pomoći u naoružanju dok su Englezi istovremeno, preteći naoružavali Tita. Iskustva poslednjih 12 meseci u pogledu njegovog držanja prema nemačkim oružanim snagama, dosadašnje zajedničke borbe na antikomunističkom frontu i dosadašnja ozbiljna ugroženost srpske nacije, koju on priznaje u punom opsegu, smatram dovoljnim osnovom za to da će D. M. održati reč koju nam je dao ako u ovom odlučujućem trenutku budemo pružili preko Nedića odlučujuću pomoć. Spreman sam, posle jednog ličnog razgovora sa D. M., da preuzmem odgovornost za to da nas taj čovek neće napasti s leđa i da će on sam učiniti bezopasnim one elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu nas.&lt;ref&gt;AVII, Mikroteka, NAV, N—T—312, rol. 780, f. 371746.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;}}

Specijalni nemački izaslanik Hermann Neubacher je ocenio da obećanja Draže Mihajlovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je dokazao on &quot;da je toliki antikomunista, da je '''usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora''' pred slogom s crvenom stranom&quot;.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=575&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000570.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;D.M. habe zweifellos bewiesen, dass er &lt;br /&gt; 1. Burgfrieden mit Besatzungsmacht halten will und &lt;br /&gt; 2. So sehr Antikommunist ist, dass er trotz Angeboten von englischer Seite einen Bettelgang beim Okkupator der Einigung mit der roten Seite vorgezegen hat. &lt;br /&gt; Zusicherungen D.M.'s auf loyale Einstellung sind ernst zu nehmen, da D.M. in antikommunistischer Frage stets konsequente Haltung eingenommen hat.&quot;}})&lt;/ref&gt; Ovi pregovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije od 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]], a koju bi opremila nacistička Nemačka. Pored toga, Hitleru su specijalni izaslanik Neubacher i feldmaršal von Weichs prezentirali situaciju u Srbiji: „Četnici su u Srbiji od marta do avgusta 1944. izgubili u borbama sa komunistima oko 5.000 boraca, a prema nemačkoj okupacionoj sili u poslednje vreme nisu više neprijateljski raspoloženi. Oko 10.000 četnika bore se zajedno sa nemačkim trupama u južnoj Srbiji i to pod komandom nemačkog majora Vajela“.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt; Uz naglasak da će dato oružje „jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca“, vođa [[Treći Reich|Velikonjemačkog Reicha]] je odbacio ovu inicijativu, formulisavši konačnu svoju odluku na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|Zaključujući, Führer je ustanovio, da on

a) nema ništa protiv “malih taktičkih manevara“ s pokretom DM,

b) da zatraženo formiranje armije, koja bi bila jačine 50.000 ljudi, nikako ne bi moglo doći u obzir.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=814&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000811.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Abschliessend, stellte der Führer fest, daß er &lt;br /&gt; a) gegen &quot;kleine taktische Manöver&quot; mit der DM–Bewegung keine Bedenke habe, &lt;br /&gt; b) daß die Aufstellung der gefordeten 50 000 Mann starken Armee auf keinen Fall in Frage kommen könne.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Službena beleška sa referisanja komandanta Jugoistoka Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22. avgusta 1944. godine}}

Ipak, u skladu sa idejom o formiranju srpskog korpusa pod komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]] koji bi se borio na strani Nemaca, [[6. septembra]] [[1944]]. [[Srpska državna straža]] i [[Srpska granična straža]] (ukupno oko 13.000 ljudi) stavljene su pod komandu Mihailovićevog komandanta Srbije generala [[Miroslav Trifunović|Trifunovića]]. Potom su jedinice [[Srpska državna straža|Srpske državne straže]] i [[Srpska granična straža|Srpske granične straže]] 6. oktobra [[1944]]. sabrane su u Jagodini gde je od njih formiran [[Srpski udarni korpus]] sa tri divizije, koji je brojao oko 6.800 ljudi. Komanda Srpske straže i Granične straže predana je naredbom generala Felbera generalu [[Miodrag Damjanović|Miodragu Damjanoviću]], šefu Nedićevog kabineta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=875&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000871.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;An den Präsidenten den serbischen Ministerrates Herrn Generaloberst Nedić. Herr Ministerpräsident! &lt;br /&gt; Ich bin damit einverstanden, dass der Generalmajor Damjanović mit der Führung der serbischen bewaffneten Verbände mit Ausnahme des SFK betraut wird. Dieses Korps muss meiner Auffassung noch in den bewährten Händen des General Mušićki [sic] bleiben. Mit dem Ausdruck meiner vorzüglichen Hochachtung.&quot;}})&lt;/ref&gt; Damjanović je bio i glavni Mihailovićev pouzdanik u Nedićevoj upravi, te su se on i komandanti Straže odmah stavili pod Mihailovićevu komandu. Ove jedinice, preimenovane u Srpski udarni korpus Jugoslovenske vojske u otadžbini, pridružile su se tako drugim četnicima u povlačenju prema Sandžaku. Njihovo je savezništvo ipak bilo nesigurno i ubrzo će se raspasti.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_74.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNICI SE POVLAČE IZ SRBIJE]&lt;/ref&gt;

=== Bitka za Srbiju (1944) ===
{{Poseban članak|Bitka za Srbiju 1944.}}
[[Datoteka:Četnici i Nemci u Srbiji 1944.jpg|minijatura|Grupa nemačkih vojnika i četnika Draže Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2. proleterske i 5. krajiške divizije NOVJ.]]
U povjerljivom izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 26. avgusta 1944. godine, analizirano je stanje na [[Balkansko poluostrvo|Balkanu]] nakon objave rata Trećem Reichu od strane [[Bugarska|Bugarske]] te proglašenja neutralnosti [[Rumunija|Rumunjske]] (i jedna i druga su do tada bile potpisnicama [[Trojni pakt|Trojnog pakta]]), neposredno po ulasku jedinica [[Crvena armija|Crvene armije]] na teritorij dvije države. Oficiri Wehrmachta anticipiraju držanje četnika Draže Mihailovića u novonastaloj, kompliciranoj situaciji:

{{izdvojeni citat|Ustanički pokreti na području Balkana – izuzev pokreta Draže Mihailovića – dobit će pojačan zamah, tako da ubrzo treba očekivati prekid svih vlastitih veza s cijelim južnim Balkanom. '''Pokret Draže Mihailovića predstavlja jedinu antiboljševičku organizaciju koja, uz odgovarajuću potporu, može biti dugoročno korisna našim interesima u borbi protiv boljševizma'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=874&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000870—000871.] ({{jez-njem|&quot;Darüber hinaus werden die Aufstandsbewegungen im Balkan–Raum – abgesehen von der DM–Bewegung – verstärkten Auftrieb erhalten, so dass in Kürze mit einer Unterbrechung sämtlicher eigenen Verbindungen nach gesamtem Süd–Balkan gerechnet werden muss. Die DM–Bewegung stellt bei entsprechender Unterstüzung die einzige antibolschewistische Organisation dar, die im Kampf gegen den Bolschewismus auf längere Sicht unseren Interessen nutzbar gemacht werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

[[Bitka za Srbiju 1944.]] je bila zajednički saveznički poduhvat sa ciljem ovladavanja središnjim komunikacijskim prostorom nemačkih snaga na Balkanu. Dejstva na tlu izvršavala je [[NOVJ]], a [[Saveznici]] su obezbeđivali borbeno sadejstvo, snabdevanje i pomoć iz vazduha. Četnici su se u ovim borbama našli direktno na strani [[Wehrmacht]]a. U to vreme, Saveznici su već promenili odnos prema [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevim]] snagama, a njihov prioritet u Jugoslaviji postalo je jačanje snaga [[NOVJ]] u Srbiji.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU, glava 11 - NOVI DOGOVOR |url=http://www.znaci.org/00001/1_11.htm |access-date=2023-08-14 |archive-date=2023-09-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230902100016/https://www.znaci.org/00001/1_11.htm }}&lt;/ref&gt; Vrhovni štab NOVJ nameravao je da partizanske snage u Srbiji pomogne prodorom jačih snaga iz [[Bosna|Bosne]] i [[Crna Gora|Crne Gore]]. Nemačka komanda, kao i Mihailović, bili su rešeni da to spreče.

Ključnu fazu bitke za Srbiju predstavlja [[Durmitorska operacija|operacija »Rübezahl«]]. Njemačka Komanda Jugoistoka prikupila je za ovu operaciju sljedeće raspoložive snage:
{{izdvojeni citat|''Predmet'': Planiranje »Ribecal«, 

1.) Snage koje učestvuju:

a) Južna grupa: glavni deo 1. brd. div., albanska milicija i delovi SS-divizije »Skenderbeg«,

b) Bor[bena] grupa »Jugozapad«: 2 ojačana bataljona 181. peš. divizije sa III/13. SS-puka,

c) S[evero] z[apadna] grupa: 2. puk Brandenburg (bez 1 bat.), 3/12. tenk. bat. z. b. V., CDK i četnici (Drinski korpus),

d) S[everna] grupa: 14. SS-puk (bez III),

e) I[stočna] grupa: Viša k-da III/363. puka, 696. bat. feldžandarmerije, delovi 297. izv. bat., 2/201. brig. jur. topova,

f) Grupa »Krempler«,

g) Padobranski lov. bat. »Brandenburg«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=491&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000486.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr.: Plannung &quot;Rübezahl&quot;. &lt;/br&gt; 1.) Beteiligte Kräfte: &lt;/br&gt; a) Südgruppe: Masse 1. Geb. Div., alban. Milizen und Tle. SS–Div. Skanderbeg. &lt;/br&gt; b) Kgr. Südwest: 2 verst. Btlne. 181 J.D. mit III./SS–13 &lt;/br&gt; c) NW–Gruppe: 2. Rgt. Brandenburg (o. 1 Btln.) 3./Pz. Abt. z.b.V. 12, MFK, und Cetniks (Drina–Korps). &lt;/br&gt; d) N–Gruppe: SS–Rgt. 14 (ohne III.). &lt;/br&gt; e) O–Gruppe: Höh. Kdo. mit III./363, Feld Gend.Abt. 696, Tle. A.A. 297, 2./Stu. Gesch.Brig 201. &lt;/br&gt; f) Gruppe Krempler. &lt;/br&gt; g) Fallschirm–Jg.Btl. Brandenburg.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_108.htm Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji »Ribecal«], Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 4, dokument br. 108.&lt;/ref&gt;}}

[[NOVJ]] je nastojala da koncentriše snage na levoj strani [[Lim (reka)|Lima]] za proboj u [[Srbija|Srbiju]]. Nemačka [[Komanda Jugoistoka (Nemačka)|Komanda Jugoistoka]] je rešila da brani [[Srbija|Srbiju]] aktivnim dejstvima - sprečavanjem pokreta jedinica [[NOVJ]] kroz [[Bosna|Bosnu]] prema zapadu, kao i nizom krupnih i ambicioznih operacija u [[Sandžak]]u i istočnoj [[Bosna|Bosni]] sračunatih na razbijanje koncentracija [[NOVJ]] i njihovo onesposobljavanje za ofanzivna dejstva. Snage [[JVuO]] sa velikim entuzijazmom učestvovale su u ovim operacijama, kao i u onim koje je organizovao nemački komandant [[Srbija|Srbije]] protiv lokalnih partizana i povremenih prodora. Vrhunac ovog sadejstva nastupio je u avgustu [[1944]],&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[Službena beleška oficira Abvera Komande Jugoistoka od 22. avgusta 1944. sa referisanja komandanta Jugoistoka Adolfu Hitleru, http://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230814062743/https://znaci.org/00001/4_12_4_112.htm |date=2023-08-14 }}] Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 112&lt;/ref&gt; kada su se odvijala najintenzivnija i najmasovnija dejstva. U izvještaju Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. godine upućenom Vojnoupravnom komandantu Jugoistoka, konstatuje se ozbiljna političko-bezbjednosna kriza uzrokovana uspješnim partizanskim manevrom, tj. prodorom u Srbiju:
{{izdvojeni citat|Započeo je očekivani veliki Titov napad na Srbiju. Dok su u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], na [[Drina|Drini]], pripremljene jedinice bile tako desetkovane našim akcijama da mu tamo samo slabe snage stoje na raspolaganju, dotle je jačim delovima Titovih jedinica, koje su bile u centralnom delu [[Crna Gora|Crne Gore]], oko 3 divizije, pošlo za rukom da upadnu u [[Južna Srbija|južnu Srbiju]] i da pređu dolinu [[Ibar|Ibra]]. One sada u rejonu između Ibra i [[Južna Morava|Južne Morave]], po sjedinjavanju sa tamošnje 3 srpske crvene divizije, ugrožavaju obe glavne saobraćajne arterije prema jugu. Slobodu pokreta ovih, oko 10.000 ljudi jakih i dobro naoružanih, združenih jedinica uspeli smo, istina u teškim borbama i uz mnogo gubitaka, pomoću nemačkih, bugarskih i srpskih snaga (četnici i [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]]) da suzimo; ipak, one su preslabe da bi, s obzirom na otkazivanje bugarskih jedinica, izborile odlučujuće uspehe.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_109.htm Izveštaj Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. komandantu Jugoistoka o vojno-političkoj i privrednoj situaciji u Srbiji]&lt;/ref&gt;}}

Koliki su značaj najviši okupacioni dužnosnici u Jugoslaviji pridavali upotrebi četničkih jedinicâ u borbi protiv snaga NOVJ, može se zaključiti i na osnovu jedne naredbe od 26. avgusta 1944. godine, koju potpisuje feldmaršal [[Maximilian von Weichs]]:
{{izdvojeni citat|
''Naređenje komandanta Jugoistoka''

Suštinski zadatak [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]] i Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od sada pa nadalje jeste dovesti i držati sve četničke jedinice u Srbiji i Crnoj Gori u borbenom dodiru s crvenim snagama, kako im ne bi bilo dopušteno preuzimanje vlastite inicijative, koja bi zbog cjelokupne situacije mogla biti uperena i protiv Njemačke. Odbijanje borbe protiv komunista mora se odmah prijaviti kao prijeteći simptom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=13&amp;rec=311&amp;roll=191 NARA, T311,  Roll 191, frame no. 000007.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Befehle OB.Südost &lt;br /&gt; Eine wesentl. Aufgabe Pz.AOk 2 und Mil.Befh.Südost ist ab sofort sämtl. in Serbien und Montenegro stehenden Cetnikverbände in Gefechtsberührung mit roten Kräften zu bringen und zu halten, um sie nicht zu einer eigenen Initiative die in Auswirkung der Gesamtlage auch gegen Deutschland gerichtet sein könnte gelangen zu lassen. Weigerung, dem Kampf gegen den Komm. aufzunehmen, ist als bedrohliches Symptom sofort zu melden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Uoči bitke sa partizanima, nemački Wehrmacht je snabdeo četnike svim raspoloživim zalihama italijanskog pešadijskog oružja i municije:

{{izdvojeni citat|U nadovezi na dogovor od 15. 8. saopštava se, da se za izdavanje četničkim jedinicama mogu staviti na raspolaganje, u najboljem slučaju, sledeća oružja:

7.000 pušaka 6,5 mm (ital.) sa po 100 metaka, &lt;br /&gt; 50 teš. mitraljeza 8 mm (ital.) sa po 13.000 metaka, &lt;br /&gt; 42 laka bacača 4,5 mm (ital.) sa po 250 metaka.

Upozorava se na to, da je time iscrpljena celokupna zaliha italijanske pešadijske municije u domenu Komandanta Jugoistoka i da se nove pošiljke mogu očekivati tek od oktobra 1944. godine i to u ograničenom obimu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=587&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000582.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Nachgang zur Besprechung vom 15.8. wird mitgeteilt, dass für Ausgabe an Cetnik–Einheiten äusserstenfalls folgende Waffen zur Verfügung gestellt werden können: &lt;/br&gt; 7 000 Gewehre 6,5 mm (i) mit je 100 Schuss, &lt;/br&gt; 50 s.M.G. 8 mm (i) mit je 13 000 Schuss, &lt;/br&gt; 42 le.Gr.W. 4,5 cm (i) mit je 250 Schuss. &lt;/br&gt; Es wird darauf aufmerksam gemacht, dass damit der gesamte Bestand an ital. Inf. Munition im Bereich O.B.Südost erschöpft ist und Neulieferung in beschränktem Maße erst ab Oktober 44 erwartet werden darf.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_14_4_228.htm Obaveštenje operativnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 16. avgusta 1944. obaveštajnom odeljenju o odobrenim količinama oružja i municije četničkim jedinicama]&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komande Jugoistoka o odobravanju oružja i municije četnicima (16. avgust 1944.)}}

U nacrtu jednog izvještaja, sastavljenog od strane oficirâ Armijske grupe »F« u ljeto 1944. godine, sumira se iskustvo njemačkih okupacionih organa sa Mihailovićevim četnicima u [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupiranoj Jugoslaviji]]:
{{izdvojeni citat|Dosadašnje držanje D.M.-a ima sljedeće karakteristike:

a) Aktivna borba protiv komunista u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, s tim što je ova borba zbog brojčane, a naročito materijalno-tehničke nadmoći komunista, uvijek rizična za snage D.M.-a,

b) Neispunjavanje od Saveznika postavljenih specijalnih zadataka,

c) Lokalna, ponekad vrlo aktivna saradnja sa njemačkim trupama, obavještajnim i ostalim okupacionim organima,

d) Potpuna spremnost za izvršavanje taktičkih instrukcija izdatih od strane njemačkih oficira za vezu,

e) Stalno ponavljanje zahtjeva za municijom i oružjem radi borbe protiv komunista, kao nagrada za dokazanu lojalnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=970&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000960.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Das bisherige Verhalten der DM–Bewegung ist gekennzeichnet: &lt;/br&gt; a) durch eine aktive Kampfführung gegen den kommunistischen Feind in Serbien, Kroatien und Montenegro, die bei zahlenmässiger und vor allem waffentechnischer Überlegenheit der kommunistischen Banden in jedem Falle mit einem besonderen Risiko für die DM–Kräfte verbunden ist, &lt;/br&gt; b) durch die Nichtausführung der von den Allierten generell und im Form von Spezialaufgaben gegebenen Sabotageaufträge, &lt;/br&gt; c) durch eine örtliche, z.Zt. sehr rege Zusammenarbeit der DM–Cetniks mit der deutschen Sicherungstruppe, den Abwehrorganen und den für Ausnutzung des Landes eingesetzten deutschen Dienststellen bezw. deren Organisationen, &lt;/br&gt; d) durch eine absolute Bereitwilligkeit, sich den taktischen Weisungen der deutschen Verbindungsoffiziere zu unterwerfen, &lt;/br&gt; e) durch die wiederholten Versuche, für bewiesene Loyalität Munition und Waffen zum Kampf gegen den kommunistischen Feind zu erhalten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Kada su partizani konačno uspeli da se probiju u Srbiju i krenu ka Beogradu, nastupila je panika u redovima okupatora i kvislinga/kolaboracionista:

{{izdvojeni citat|Titovi partizani upali su u septembru 1944. u Srbiju i to na više mesta. Zapadni deo Srbije bio je potpuno nezaštićen. Tamo je bio stacioniran samo mali broj nemačkih policijskih jedinica, koje su, zajedno sa četnicima, tu i tamo još vodile borbe. Sa svih strana neprijatelj je 
krenuo ka Beogradu. U gradu je vladao mir. Mi smo sedeli u Beogradu ne na buretu baruta, nego smo se nalazili u njemu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]], “Sonderauftrag Südost”}}

U izveštaju od 18. septembra 1944, komandant Jugoistoka feldmaršal Maximilian von Weichs jasno sagledava težinu situacije u kojoj su se našle okupacione snage u Srbiji usljed nezadržive partizanske ofanzive. Von Weichs smatra da se njemačkom vođstvu poput imperativa nameće nastavak saradnje sa Mihailovićevim četnicima:
{{izdvojeni citat|Loša situacija u Srbiji: zbog pomanjkanja vlastitih snaga, napredovanje partizana se može još samo usporiti; politika upotrebe četnika pri tome je od nesmanjene važnosti, te će biti nastavljena svim sredstvima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=763&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000758.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es kommt also darauf an, gegenüber den Banden in Serbien weiterhin mit unterlegenen Kräften eine Verzögerungstaktik zu betreiben in der Hoffnung, daß durch innerpolit. Gegensätze oder Versorgungsschwierigkeiten ihre Stoßkraft geschwächt wird. Ein Einspannen noch kampfbereiter Cetniks ist dabei von unverminderter Bedeutung u. wird mit allem Mitteln betrieben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|V. Weichs-ova ocjena situacije od 17.9.44 (18.9.44)}}

Četnici su nudili okupatoru sadjejstvo u borbi protiv snaga NOVJ u zamjenu za municiju i naoružanje: 
{{izdvojeni citat|Više četničkih vođa s područja Beograda nudi se za borbu protiv komunista pri isporuci oružja i municije od strane Nijemaca.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=789&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: Kampfangebote mehrerer Cetnik–Führer Raum Belgrad gegen Kommunisten bei Waffen– und Munitionslieferung durch Deutsche.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 19. septembar 1944. godine}}

Krajem septembra 1944, četnici učestvuju s njemačkim jedinicama u borbi protiv partizana u raznim dijelovima Srbije. Tako u zapadnoj Srbiji, [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pod komandom potpukovnika [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]] i trupe Wehrmachta pokušavaju spriječiti prodor snaga NOVJ:
{{izdvojeni citat|Zapadna i centralna Srbija: [...] Dijelovi Borbene grupe fon Jungenfeld prebačeni u Šabac, odakle su 26. septembra, u sadejstvu sa četničkom formacijom Račića, vršili napad na [[12. vojvođanski korpus NOVJ|12. korpus NOVJ]] koji nadire s juga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1027&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 001015.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;West– und Mittel– Serbien: &lt;/br&gt; Tle. Kgr. v. Jungenfeld nach Sabac verlegt, von dort 26.9. im Zusammenwirken mit Cetnik–Verband Racic Angriff auf von Süd vordringendes XII. rotes Korps.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ova elitna četnička formacija pomagala je okupatoru u zapadnoj Srbiji već početkom septembra te godine:
{{izdvojeni citat|[[Požega (Srbija)|Požegu]] zauzele vlastite trupe u sadejstvu sa četnicima (Račića).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000246.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Pozega durch eigene Truppe in Zusammenwirken mit Cetniks (Racic) genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj Obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 6. septembar 1944. godine}}

Pukovnik von Jungenfeld se nalazio na čelu 5. policijskog puka, sa štabom u [[Šabac|Šapcu]]. O saradnji visokih četničkih oficira sa Jungenfeldom, poput komandanta Kolubarskog korpusa JVuO kapetana Milorada Lapčevića, generala [[Svetomira Đukića]], komandanta Severnih pokrajina JVuO (tj. [[Vojvodina|Vojvodine]] i [[Slavonija|Slavonije]]) ili majora Ilije Orelja, u vezi sa planiranjem krupnije operacije protiv snagâ [[NOV i POJ]] u [[Srem]]u avgusta 1944. godine, general Dragoljub Mihailović je bio obaviješten od strane pukovnika Dragomira Radovanovića, delegata Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini za Vojvodinu:
{{izdvojeni citat|Dobro je što je kapetan Lapčević postavljen za komandanta Sremske jurišne grupe, no on je svojim radom za poslednji mesec dana stalno radio sa nemačkim komandantom iz [[Šabac|Šapca]]. On — kapetan Lapčević je izvodio akciju u [[Kupinovo|Kupinskom]] kutu po zapovesti nemačkog komandanta iz Šabca, javno sa njim sedeo obilazio Kupinski kut naravno da su u ovom pogledu sudelovali đeneral Đukić i major Orelj. Major Orelj je potpuno zabrljao. Nezgodno je što se svuda prestavlja za Vašeg Delegata te u ime Vaše onako pijan naređuje i govori. Sve ovo vide ovi naši mladi komandanti koji vode ljude i koji treba da nose ceo teret borbe na svojim leđima. Oni nemogu da dozvole da im neko prebaci da su saradnici Nemaca. Kapetan Lapčević, đeneral Đukić i major Orelj mogli su i trebali da rade, ali samo tajno, a nikako javno svakog dana sedeti u kafani u s. [[Ušće (Obrenovac)|Ušće]] pored puta [[Obrenovac]]—Šabac, još đeneral Đukić sa đeneralskom kapom i t.d. Da umirim ove mlade ljude i da im objasnim da će se ovo zabraniti i da će se ako se šta radi, u buduće tajno raditi, trebalo je dosta vremena i muke.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_37.htm Izveštaj delegata Vrhovne komande za Vojvodinu od 22. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o akcijama protiv NOV i POJ u Sremu i o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Iz Armijske grupe »F« javljeno je 13. septembra 1944. godine da Mihailovićevi četnici pomažu okupacionoj sili i prilikom defanzivnih akcijâ u zapadnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Sjeverozapadna Srbija: Noćni napad crvenih bandi na [[Valjevo]] odbijen od strane četnika i vlastitih snaga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=553&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000550.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;NW–Serbien: &lt;/br&gt; Nachtangriff roter Banden auf Valjevo durch Cetniks und eig. Kräfte abgeschlagen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Tajni dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«) za 13. IX 1944.}}

U [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]] četnici su asistirali okupatoru pri zaštiti objekata od strateškog značaja za ratnu privredu Trećeg Reicha, čime je Nijemcima znatno olakšavana eksploatacija rudnih bogatstava u zemlji:
{{izdvojeni citat|Napad bandi na rudnik uglja [[Bogovina]] odbijen od strane DM–jedinicâ i mešovite borbene grupe (Landesschützen iz [[Bor]]a i delovi 1. policijskog dobrov. bataljona).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=403&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289656.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;BANDENANGRIFF AUF KOHLENBERGWERK BOGOVINA DURCH DM–VERBAENDE UND GEMISCHTE KGR (LDS AUS BOR UND TLE. POL. FREIW.BTL. 1) ABGEWIESEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 27. VIII 1944. godine}}

Načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO major [[Neško Nedić]] je 13. septembra izdao naređenje kapetanu Vojislavu Markoviću da u najtješnjoj vezi sa njemačkim okupacionim snagama odbace [[1. proleterska divizija|Prvu proletersku diviziju]] prilikom napada na Valjevo:
{{izdvojeni citat|Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu — prema komunističkoj grupi dejstvuje u Kolubari. Pošto ovu akciju vode uglavnom Nemci to će tvoja uloga biti da naslonom naših i u sporazumu sa njima izvršiš tučenje crvenih sugerišući Nemcima najpogodnija rešenja. Od Nemaca ćeš neposredno da se snabdevaš municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz nemačke trupe goniš i hvataš komuniste koje oni razbijaju.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_69.htm Naređenje načelnika štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 13. septembra 1944. komandantu 7. jurišnog korpusa da sadejstvuje s nemačkim trupama u odbijanju napada 1. proleterske divizije NOVJ na Valjevo]&lt;/ref&gt;}}

Istovremeno, Nijemci otpočinju s izvođenjem [[Operacija Cirkus|operacije »Cirkus«]] ({{jez-njem|Zirkus}}), čiji je cilj bio ovlađivanje [[Kolubara|kolubarskim]] pobrđem. Operacija je počela 24. septembra 1944, uz učešće [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS-divizije »Prinz Eugen«]], [[Brandenburger|1. puka »Brandenburg«]] (bez 1. bataljona), 202. tenkovskog bataljona, dijelova 5. policijskog puka i pripadnikâ Šumadijske i Kolubarske grupe korpusa JVuO.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.pdf Pregled dejstava potčinjenih jedinica vojnoupravnog komandanta Jugoistoka (Armijske grupe »Srbija«) od 23. avgusta do 4. novembra 1944. godine]&lt;/ref&gt; Prethodnog dana, ispred Komande Jugoistoka je načelnik štaba Armijske grupe »F« general [[Arthur Winter]] uputio izvještaj kojim najavljuje početak operacije, napominjući da će se i brojne četničke jedinice boriti na strani Wehrmachta:

{{izdvojeni citat|Početak &quot;Cirkusa&quot; 24. septembra. [...] Sve naše snage u sjeverozapadnoj Srbiji potčinjene su Borbenoj grupi fon Jungenfeld. U kruševačkom kraju uspješno napredovanje većih četničkih snaga, uz podršku 12. bataljona iz sastava [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], protiv crvenih bandi u području sjeverozapadno od  Kruševca. Pothvat će biti nastavljen sa 6.000 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=941&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000931.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beginn &quot;Zirkus&quot; 24.9. Durch Aufkl.– Vorstoss 1. Rgt. Brandenburg Arandjelovac stark feindbesetzt festgestellt. Sämtl. eig. Kräfte in NW–Serbien Kgr. v. Jungenfeld unterstellt. Raum Krusevac erfolgreicher Vorstoss stärkerer Cetnik–Kräfte, unterstützt durch 2./Pz.Abt.z.b.V.12 gegen rote Banden Raum NW Krusevac. Unternehmen wird mit 6000 Cetniks fortgeführt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Povjerljivi izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 23. IX 1944.}}

U septembru su kvislinške formacije [[Srpska državna straža|Srpska državna]] i [[Srpska granična straža|granična straža]] preformirane u [[Srpski udarni korpus]] (jačine 6.800), stavljen pod Mihailovićevu komandu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.htm Izveštaj komandanta Armijske grupe &quot;Srbija&quot; od 4. novembra 1944] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230714172817/https://znaci.org/00001/4_12_4_168.htm |date=2023-07-14 }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 168&lt;/ref&gt; U prvoj polovini septembra, četničko-nemačka odbrana [[Srbija|Srbije]] sa zapada doživela je slom usled prodora [[NOVJ]]. Bitka za [[Srbija|Srbiju]] definitivno je rešena tokom oktobra [[Beogradska operacija 1944.|Beogradskom operacijom]], uz sadejstvo [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije]] sa oklopnim snagama [[Crvena armija|Crvene armije]]. No, i pored toga, JVuO je nastavila sadejstvovati sa Vermahtom:

{{izdvojeni citat|Usljed jakog komunističkog pritiska, još četničkih jedinica, uključujući i one iz istočne Srbije, izrazile su spremnost za dalju borbu protiv komunista u saradnji sa njem. Wehrmachtom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=101&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame 000095: Izvještaj o neprijatelju u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Albaniji (Dodatak za savjetovanje kod načelnika štaba jugoistoka od 2. oktobra 1944.)] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Unter dem starken kommunistischen Druck haben sich weitere Cetnik–Führer, auch aus O–Serbien bereit erklärt, gemeinsam mit der Deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten zu kämpfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 2. oktobra 1944.}}

{{izdvojeni citat|Četnička grupa [[Siniša Ocokoljić|Ocokoljića]] iz istočne Srbije osiguravala je pozadinu Müllerovom korpusu prilikom borbi protiv Rusa u rejonu okuka Dunava–Zaječar.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000562-000564: Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die ostserbische Cetnikgruppe des Ocokoljic hat dem Korps Müller bei den Verteidigungskämpfen gegen die Russen im Raum Donauschleife–Zajecar Dienste zur Freihaltung der rückwärtigen Verbindungen geleistet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 19. oktobra 1944.}}

Opšta (pozitivna) ocjena o doprinosu četničkih snaga u borbi na strani njemačkog Wehrmachta tokom bitke za Srbiju, data je u izvještaju štaba [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], poslatom 21. avgusta 1944. godine Vojnom zapovjedniku Jugoistoka generalu [[Hans Felber|Felberu]]:
{{izdvojeni citat|Njemačko vođstvo u Srbiji je stoga moralo tražiti pomoć većih dijelova četnika Draže Mihailovića. Oni su slabo naoružani i nedavno su teško pogođeni usljed izostanka obuke pojedinačnih boraca. Ipak, dobro su se borili, pretrpjeli su znatne krvave gubitke i mogu se označiti kao bezuslovno antikomunistički.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=985&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000975.] ({{jez-njem|&quot;Die deutsche Führung in Serbien mußte sich daher schon bisher der Mithilfe stärkerer Teile der DM–Cetniks bedienen. Diese sind schlecht bewaffnet und infolge geringer Ausbildung des Einzelkämpfers in der letzten Zeit stark angeschlagen worden. Sie haben sich aber gut geschlagen, erhebliche blutige Verluste zu verzeichnen und können als unbedingt antikommunistisch bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemačka procjena brojnosti partizanskih, njemačkih i kvislinških jedinica u Srbiji (21. august 1944).}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije|Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)}}
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-J28413, Jugoslawien, deutscher Rückzug.jpg|thumb|Nemački vojnici se povlače iz Srbije.]]

Tokom septembra [[1944]]. glavna četnička mobilna formacija u centralnoj i zapadnoj Srbiji, [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa]] pod komandom [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]], skupa sa drugim pridruženim jedinicama, poražena je od nadirućih snaga [[NOVJ]] i potisnuta prema [[Beograd]]u. Ove su jedinice Nemci tokom [[3. oktobra|3]], [[4. oktobra|4.]] i [[5. oktobra]] 1944. vozovima prebacili sa željezničkih stanica Topčider i Ripanj do [[Kraljevo|Kraljeva]].&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;&gt;Ratko Parežanin; MOJA MISIJA U CRNOJ GORI, Rim, 1974, str. 17-18.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Radomir Milošević-Čeda: ZAKASNELI RAPORT, Interprint, Beograd, 1996, str. 78-79.&lt;/ref&gt;
{{izdvojeni citat|Noću, iza ponoći, između 3. i 4. oktobra 1944, krenuli smo iz Beograda, sa železničke stanice u Topčideru... Uveče sam se oprostio sa komandantom Korpusa, generalom Kostom Mušickim... Kod Mušickog je u tom trenutku bio [[Nikola Kalabić]], a u štabu Dobrovoljačkog Korpusa sam primetio i Neška Nedića... Došli su da se dogovaraju sa Dobrovoljačkom komandom i da traže opremu i ostalo. Na brzinu progovorio sam nekoliko reči sa Neškom Nedićem. U vozu su s nama putovali i Kalabićevi četnici. Rekoše nam da idu do Kraljeva, gde se vrši koncentracija četnika za borbu.&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;/&gt;|Nedićev ministar [[Ratko Parežanin]]}}

O oštrini borbi koje su se vodile između snaga NOVJ, s jedne, te okupatorsko-kolaboracionističkih jedinica s druge strane, svjedoči i jedan njemački izvještaj neposredno pred [[Beogradska operacija|pad Beograda]]. U izvještaju se apostofira strateški značaj koji je, za odbranu glavnog grada Srbije, predstavljala linija bojišnice u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], gdje je bila raspoređena Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO pod komandom potpukovnika Račića:
{{izdvojeni citat|Račićeva jurišna grupa korpusa, koja je u septembru u teškim borbama na savskom zavoju bila potisnuta iz područja Čačak–Požega–Užice zbog napredovanja Titovih snaga u zapadnoj Srbiji ka sjeveru, probila se natrag u područje Užice–Požega–Čačak zapadno ka Drini u pojedinačnim grupama, trpeći velike gubitke, nakon što su njemačke snage raspoređene u ovom području povučene na [[Istočni front]]. Usljed nedostatka streljiva i oružja te u odsustvu njemačkih snaga koje bi ga poduprle, Račić je od tada mogao izvoditi samo manje operacije protiv komunističkih grupa. &lt;/br&gt; Brzo napredovanje Rusa preko doline Morave do saobraćajnice Beograd–Kraljevo potpuno je promijenilo situaciju kod četnika. Čini se da je bliski kontakt s njemačkim trupama bio poremećen brzim pokretima njemačkih trupa uzrokovanim borbama, tako da se s te strane teško mogao vršiti bilo kakav kontinuirani uticaj na četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame no. 000562.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im September durch den Nordvormarsch der Tito–Kräfte im westserbischen Gebiet aus dem Raum Cacak–Pozega–Uzice in harten Kämpfen gegen den Savabogen zurückgedrückte Sturmkorpsgruppe Racic hat sich nach Abzug der in diesem Raum eingesetzten deutschen Kräfte an die Ostfront wiederum unter starken Verlusten in Einzelgruppen in das Gebiet westlich der Drina und den Ausgangsraum Uzice–Pozega–Cacak durchgekämpft. Wegen Mangel an Munition und Waffen und im Hinblick auf das Fehlen deutscher Kräfte als Rückhalt hat Racic seitdem nur kleinere Aktionen gegen komm. Gruppen durchführen können. &lt;/br&gt; Das rasche Vordringen der Russen über das Moravatal bis zur Straße Belgrad–Kraljevo hat die Lage der Cetniks völlig verändert. Die Tuchfühlung mit der deutschen Truppe scheint durch die im Kampfverlauf notwendig gewordenen raschen deutschen Truppenverschiebungen unterbrochen zu sein, sodass von dieser Seite die Möglichkeit zu laufender Einwirkung auf die Cetniks kaum mehr bestand.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)}}

U mjesečnom izvještaju [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] ({{jez-njem|Heeresgruppe F}}) za oktobar 1944, poslatom Komandi Jugoistoka, konstatuje se da četnici u Srbiji nijesu u stanju održati svoje pozicije bez prisustva njemačkih okupacionih trupâ. Oficiri Wehrmachta tvrde da je „prebacivanje najvećeg dijela četničkih jedinica koje su se nalazile u sjevernoj i istočnoj Srbiji u suštini izvršeno da bi se izbjegli sukobi sa Rusima“, na čiju ih je „podmuklost“ upozorila Vrhovna komanda JVuO:
{{izdvojeni citat|U borbi sa snagama 1. komun. korpusa koje su napredovale ka Beogradu, krajem septembra je Rudnički korpus [JVuO] u rejonu Lazarevca (32 km si. od Valjeva) potpuno uništen, dok je Kosmajski korpus uspio da se održi u rejonu sjeverno od Mladenovca (4 km j–ji. od Beograda). Nakon povlačenja njemačkih trupa, budući u nemogućnosti da zadrže dotadašnja operativna područja zbog premoći Rusa i komunista, četničke jedinice koje su se borile u sjeverozapadnoj i centralnoj Srbiji prebačene su do sredine oktobra na područje južno od Zapadne Morave.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001138.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Verlegung des grössten Teiles der in Nord– und Ostserbien befindlichen Cetnik–Einheiten wurde im wesentlichen zur Vermeidung von Zusammenstössen mit den Russen vorgenommem, vor deren Hinterlist das Obkdo. die Stäbe dringend warnte. &lt;br /&gt; Im Kampf mit den auf Belgrad vorgehenden Kräften des I.komm.Korps wurde Ende September das im Raum Lazarevac (32 NO Valjevo) stehende Rudnik–Korps völlig zerschlagen, während das Kosmaj–Korps sich im Raum Nord Mladenovac (4 SSO Belgrad) behaupten könnte. &lt;br /&gt; Angesichts der Unmöglichket, nach dem Abzug der deutschen Truppen die bisherigen Einsatzräume gegen die Übermacht der Russen und Kommunisten zu halten, wurden die in Nordwest– und Mittel– Serbien kämpfenden Cetnik–Einheiten biss Mitte Oktober in den Raum südlich der Westl. Morava verlegt.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Izbijanje [[Crvena armija|Crvene armije]] na severoistočnu granicu Jugoslavije izazvalo je pometnju u četničkim redovima. Znatan deo četničkih trupa tokom septembra razbijen je od strane NOVJ u zapadnoj Srbiji. Sam [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]] sa manjom grupom boraca je nateran na povlačenje u Bosnu. Neki su pokušali da napadom na Nemce pred sam dolazak Crvene armije ponovo steknu saveznički status ([[Predrag Raković|Raković]], [[Dragutin Keserović|Keserović]], [[Dragoslav Račić|Račić]]), ali je i ovaj pokušaj bio kratkotrajan. Nakon neuspeha, glavnina se krajem oktobra koncentrisala u oblasti Ivanjice. Upravo u tom periodu vrh Armijske grupe E iz Grčke izbio je do [[Novi Pazar|Novog Pazara]]. Četnici su se priključili [[Proboj Armijske grupe E kroz Sandžak|prodoru Armijske grupe E kroz Sandžak]] u istočnu [[Bosna|Bosnu]].
{{Wikisource|Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.}}
{{izdvojeni citat|Draža Mihailović će nastaviti borbu protiv komunizma. Njegove jedinice se već bore sa Titovim trupama i imaju djelomično vezu sa njemačkim jedinicama (pukovnik v. Jungfeld, general Müller). Sada je stvar u tome, kako upotrebiti četničke jedinice kao prethodnice i osiguranje za komunikacije prilikom predstojećeg izmještanja njemačkih trupa iz Srbije. Pritom se neće moći izbjeći da četnici, prateći moguće pokrete njemačkih trupa ka zapadu, ne dospiju na tlo Hrvatske.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=51&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;D.M. wird weiterhin Kampf gegen den Kommunismus führen. Seine Verbände stehen nach wie vor gegen den Titobanden und haben zum Teil auch die notwendige Bindung an die deutsche Truppe (Oberst von Jungfeld, General Müller). Es wird nunmehr darauf ankommen, die Cetniks bei den zu erwartenden Absatzbewegungen der deutschen Truppe in Serbien als eine Art Vorhut einzusetzen, die die rückwärtigen Verbindungen durch Kampf gegen die dortständigen kommunistischen Banden öffnen. Dabei ist nicht zu vermeiden, dass die Cetniks im Zuge möglicher Rückverlegung der deutschen Kräfte in Serbien nach Westen auf kroatisches Gebiet übertreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Prvog dana oktobra 1944, u Komandi Jugoistoka je održano savjetovanje na kojem je upozoreno na promjenljivo raspoloženje četnika prema njemačkoj oružanoj sili u okupiranoj Jugoslaviji:
{{izdvojeni citat|Srbija: [...] Četničko držanje i dalje različito. Srbijanski četnici se bore zajedno sa Wehrmachtom protiv komunista. Čak je i sam Draža Mihailović tražio njemačko osiguranje za planirano prebacivanje svog štaba iz sjeverozapadne Srbije u područje jugozapadno od Beograda. Ovaj plan se ipak nije ostvario. Suprotno tome, četnici u Istočnoj Bosni, Hercegovini i južnoj Crnoj Gori su neprijateljski nastrojeni. Kreću se ka obali, kako bi u slučaju savezničkog iskrcavanja s njima uspostavili kontakt i dobili savezničku zaštitu od crvenih. Iz sigurnog izvora se doznaje da D.M. izričito osudio njihovo protivnjemačko držanje.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=111&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000105—000106.] ({{jez-njem|&quot;Cetnik–Haltung weiterhin uneinheitlich. Serbische Cetniks kämpfen zusammen mit deutscher Truppe gegen komm. Banden. DM. selbst bat sogar um deutsche Hilfe zur Sicherung beabsichtigter Verlegung seines Hauptstabes von NW–Serbien in Raum SW Belgrad. Diese Absicht jedoch nicht durchgeführt. Demgegenüber feindselige Haltung der Cetniks im O–Bosnien, Herzegovina und S–Montenegro und Bewegung dieser Kräfte zur Küste in den Raum Dubrovnik mit dem Ziel, bei erwarteter engl.Landung Verbindung mit Allierten aufzunehmen und Schutz gegen Rote zu suchen. Nach S.Qu. bekannt, dass DM. die deutschfeidliche Haltung dieser Cetniks aussdrücklich missbilligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj sa savjetovanja kod načelnika štaba Jugoistoka od 2. oktobra 1944 (1. oktobar 1944.).}}

Koliki je stepen kontrole nad četničkim snagama u Srbiji uspjela ostvariti njemačka Komanda Jugoistoka, vidljivo je i iz zapisnika sa sastanka na vrhu, održanog neposredno pred početak [[Beogradska operacija|Beogradske operacije]] (8. X 1944), kada su zabilježene i riječi Višeg SS i policijskog vođe [[Hermanna Behrendsa]]:
{{izdvojeni citat|Na pitanje g-dina feldmaršala [tj. [[Maximilian von Weichs|von Weichs]]a — prim.] postoji li mogućnost komunističkog ustanka u Beogradu, Viši SS i policijski vođa Obergruppenführer Behrends je odgovorio odrečno, ističući da su stalnim pročešljavanjem u posljednje vrijeme uklonjeni svi oni komunisti koji bi na bilo koji način mogli učestvovati u takvoj akciji. Na pitanje gdje se nalaze komunisti zatvoreni u koncentracioni logor, Behrends je odgovorio da su svi pobijeni. Na kraju je skrenuo pažnju na to da je u četničke redove uspio ubaciti dovoljno jake grupe Službe sigurnosti [SD-Sicherheitsdienst], koje imaju ostati sa četnicima i ubuduće. Na to je glavnokomandujući primijetio da je samo to dovoljan razlog zašto bi se vodstvo nad četnicima trebalo povjeriti isključivo Višem SS i policijskom vođi.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=52&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;Die Frage des Herrn Feldmarschall an den Obergruppenführer Behrends, ob er mit einem kommunistischen Aufstand in Belgrad rechne, verneinte dieser unter Hinweis darauf, dass er in letzter Zeit durch dauernde Durchkämmungen alle irgendwie für einen Putsch infrage kommenden Kommunisten beseitigt habe. Die Frage nach dem Verbleib der im Konzentrationslager erfassten Kommunisten beantwortete er dahingehend, dass diese alle umgelegt seien. Abschliessend wies Obergruppenführer Behrends noch daraufhin, dass er bei den Cetniks ausreichend starke SD—Kommandos eingebaut habe, die bei den Cetniks verbleiben würden. Von seiten O.B.Südost wurde daraufhin festgestellt, dass allein schon durch diese Tatsache die weitere Führung der Cetnikverbände durch den Höh.SS und Pol.Führer gegeben sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Nakon poraza u [[Bitka na Jelovoj gori|bici na Jelovoj gori]], Vrhovna komanda JVuO na čelu sa Dražom Mihailovićem obrela se u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]]. Potpukovnik [[Zaharije Ostojić]], komandant Istaknutog dela štaba Vrhovne komande, šalje 30. septembra 1944. komandantu Zlatiborskog korpusa kapetanu Dušanu Radoviću (pseudonim »Kondor«) upozoravajuću depešu:
{{izdvojeni citat|
''Za Kondora — ultra urgent''

Imam obaveštenje da ste Vi, [Miloš] Marković i [Filip] Ajdačić upućeni u [[Višegrad|višegradski]] srez sa specijalnim zadatkom i da ćete isti izvršiti u punoj vezi sa [[Gestapo]]m i Švabama. Vaši ljudi pričaju da su kaznena ekspedicija. Još u toku današnjeg dana očekujem Vaše objašnjenje, jer ću u protivnom preduzeti potrebno, a narod i istorija reći će ko je izdajnik?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_133.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša Istaknutog dela štaba Vrhovne komande od 7. avgusta 1944. do 7. januara 1945. godine]&lt;/ref&gt;}}

Jedinice [[Crvena armija|Crvene armije]] i [[NOVJ]] u prvoj polovini oktobra [[1944]]. zaposele su komunikaciju dolinom [[Morava (reka)|Morave]] između [[Vranje|Vranja]] i [[Velika Plana|Velike Plane]], što je otežalo [[Proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke 1944|proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke]]. Ova formacija time je bila usmerena na komunikaciju [[Skoplje]] - [[Kosovska Mitrovica]] - [[Raška]], odnosno dolinom [[Ibar (reka)|Ibra]], i zatim na otvaranje puteva prema [[Sarajevo|Sarajevu]] pod borbom. Tokom ovog četvoromesečnog proboja saradnja između Armijske grupe &quot;E&quot; i četnika iz [[Srbija|Srbije]] i [[Crna Gora|Crne Gore]] imala je više vidova.

U izvještaju [[91. armijskog korpusa]] Wehrmachta od 25. oktobra 1944. godine, što ga je potpisao general [[Werner von Erdmannsdorf]],&lt;ref&gt;NARA, T314, Roll 1360, frame no. 000889.&lt;/ref&gt; odato je svojevrsno priznanje generalu Mihailoviću i njegovim četnicima kao najvrjednijim antikomunističkim (sa)borcima na čitavom okupiranom području [[Jugoistočna Evropa|jugoistočne Evrope]]:
{{izdvojeni citat|Među antikomunističke grupe u Srbiji spadaju i sljedbenici srpskog pukovnika Draže Mihailovića [Mihailović je unaprijeđen u čin generala još decembra 1941. — prim.] i neke nezavisne četničke jedinice (četnik — borac za slobodu). Pukovnik Draža Mihailović igra u Srbiji ulogu sličnu onoj koju igra general [[EDES]]-a [[Napoleon Zervas|Zervas]] u Grčkoj. On jeste anglofil, ali i apsolutno antikomunistički nastrojen. Na osnovu njegova antikomunističkog stava, saradnja [četnika i Nijemaca] u borbi protiv Titovih komunističkih bandi bila je uglavnom zadovoljavajuća.

Srbin je dobar vojnik i u tom pogledu nalazi se na prvom mjestu na Balkanu. Disciplinovan je, žilav i uporan, te stoga stoji iznad prosječnog Grka.

Srpske bande se bore žešće od Grka i imaju se više cijeniti od grčkih bandita. Njihovo naoružanje je dobro.|Uputstvo za srpsko-albansku teritoriju, izdato od strane obavještajnog odjeljenja 91. armijskog korpusa, 25. oktobar 1944. godine}}

Prilikom proboja od [[Sjenica|Sjenice]] prema [[Prijepolje|Prijepolju]] [[24. oktobra|24]]-[[31. oktobra]] [[1944]]. Nemci su nastupali zajedno sa borcima [[Srpski udarni korpus|Srpskog udarnog korpusa]] protiv snaga [[37. sandžačka divizija|37. sandžačke divizije]]. Od Prijepolja se glavnina [[Armijska grupe &quot;E&quot;|Armijske grupe &quot;E&quot;]] kroz Sandžak usmerila na pravac Prijepolje - Višegrad - Rogatica - Sarajevo. Jednim motorizovanim bataljonom Nemci su 1. novembra otvorili su put Prijepolje - Pljevlja, i usmerili celokupne četničke snage iz [[Srbija|Srbije]] na pravac [[Sjenica]] - [[Prijepolje]] - [[Pljevlja]] - [[Goražde]]. Time su iskoristili snage [[JVUO]] iz Srbije kao svoju levu pobočnicu. Nakon toga, svojim napadom na NOVJ u pravcu Tuzle ([[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944]]) sadejstvovale su snagama [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] u njihovom proboju na sever.

U dnevnom izvještaju za 13. novembar 1944. o situaciji na teritoriji okupirane Jugoslavije iz štaba Armijske grupe »F«, u paragrafu naslovljenom “Njemačke i savezničke trupe“, navodi se, očigledno na osnovu presretnute komunikacije snaga NOVJ, da se general Dragoljub Mihailović nalazi u rejonu [[Sjenica|Sjenice]] sa „aktivnim jugoslovenskim generalom” (moguće da je riječ o [[Miroslav Trifunović|Miroslavu Trifunoviću]]).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=719&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001217.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;I. Deutsche und verbündete Truppen. &lt;/br&gt; Draza Mihajlovic befindet sich mit einem aktiven jugosl. General im Sjenica. (VII.mont.Brig. an 3.Div. 4.11.)&quot;}})&lt;/ref&gt;

Dok komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] general [[Aleksander Ler|Ler]] u svom pregledu brojnog stanja od [[16. novembra]] [[1944]]. ubraja 10.000 četnika Pavla Đurišića u vlastite (njemačke) trupe,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_174.htm Pregled brojnog stanja jedinica potčinjenih Grupi armija »E« na dan 16. 11. 1944. godine, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII - dokumenti nemačkog rajha, knjiga 4], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 174.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frames no. 000376—000377.]&lt;/ref&gt; dotle se za četnike iz Srbije u izveštaju poslatom Vrhovnoj komandi u [[Berlin]]u kaže da se &quot;drže u senci Vermahta&quot;. Nevoljno savezništvo veoma dobro ilustruje i sljedeći izveštaj:
{{izdvojeni citat|Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. [[Miroslav Trifunović|Trifunović]] sa oko 18.000 četnika [[Dragoslav Račić|Račića]] i [[Dragutin Keserović|Keserovića]], uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački [[Vermaht]], naročito na odvojene grupe. &lt;br /&gt; Moli se da se dostavi rezultat pregovora DM — [[Hermann Neubacher|zastupnik Ministarstva spoljnih poslova]].&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22%D0%95%22_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_11.11.1944. Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.], Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=507&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000501.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Gruppe Markovic (2500–3000) sichert im Einvernehmen mit dt. Truppe Abschnitt Mitrovica – Raska (Orte ausschl.) – Novi Pazar. Aufklärung gegen Bulgaren, Tito und Sowjets. Bis jetzt keine ernsteren Zwischenfälle. Vorsicht geboten. &lt;br /&gt; 2.) Trifunovic mit ca. 18000 Cetniks des Racic und Keserovic gleichlaufend mit dt. Bewegungen im Raum Prijepolje Marschrichtung Foca. Anfangs Teilnahme an Kampfhandlungen auf deutscher Seite (Flankenschutz). Neuerdings nur Mitläufer. Eindruck: Solange gleichlaufende Interessen im allgemeinen Ruhe. Wenn erfolgversprechend, Überfälle gegen deutsche Wehrmacht, besonders Splittergruppen, unbedingt zu erwarten. &lt;br /&gt; 3.) Um Übermittlung des Verhandlungsergebnisses DM – Vertreter AA wird gebeten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Načelnik štaba Armijske grupe »E« general-major [[Erich Schmidt-Richberg]] piše 5. decembra 1944. godine o pokušajima da se s četnicima Draže Mihailovića nađe, u vrijeme zajedničkog povlačenja, obostrano korisno rješenje u smislu nastavka saradnje u borbi protiv snagâ [[NOV i POJ]]: 
{{izdvojeni citat|
''Borbenoj grupi pukovnika Bemera &lt;/br&gt; Glavni štab [[V SS brdskog korpusa]]'': 

1) Pošto nemačka Vrhovna komanda sa opunomoćenicima DM već pregovara (preko izaslanika pukovnika [[Gojko Borota|Borote]]), molimo da se generalu Trifunoviću predoči da sačeka uputstva od svog pretpostavljenog starešine. 

2) Utvrđivanje neke neutralne zone ist. od [[Sokolac|Sokolca]] ne može se dovesti u sklad sa nemačkim planovima.

3) Ostali predlozi DM već su dostavljeni.

4) U držanju nemačkog Vermahta, koje je ranije utvrđeno, prema četnicima ništa se nije promenilo. Nemački Vermaht ima nameru da zadovolji potrebe četnika u što većoj meri uzimajući u obzir i pružanje materijalne pomoći.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=868&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000862.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;An Kampfgruppe Oberst Böhmer nachrichtl.: &lt;/br&gt; Gen.Kdo.V.SS-Geb. Korps (durch Schreiben, 2. Ausf.) &lt;/br&gt; 1.) Da deutsches Okdo. nur mit einer DM Vertretung verhandeln kann, und dies bereits geschiet (von entsandter Oberst Borota), wird gebeten, dass General Trifunovic nahezulegen, Weisungen seiner vorgesetzten Stelle abzuwarten. &lt;/br&gt; 2.) Festlegung eines neutralen Raumes ostw. Sokolac läst sich mit deutschen Planungen nicht in Einklang bringen. Entsprechende andere Vorschläge wurden bereits DM übermittelt. &lt;/br&gt; 3.) An dem ursprünglich festgelegten Verhalten der deutschen Wehrmacht gegenüber den Cetniks hat sich nichts geändert. &lt;/br&gt; 4.) Die deutsche Wehrmacht wird versuchen, den Bedürfnissen der Cetniks weitgehend gerecht zu werden und beabsichtigt hierzu auch materielle Hilfeleistung.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U posljednjim mjesecima okupacije Jugoslavije, dužnosnici njemačkog Wehrmachta mogli su dati konačni i zaokruženi sud o karakteru kolaboracije JVuO sa okupacionim snagama. Tako uputstvo iz štaba 91. armijskog korpusa od 26. decembra 1944. godine sadrži veoma iznijansirano tumačenje kvaliteta dosadašnje njemačko-četničke saradnje, prvenstveno uslovljene spoznajom da [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] predstavlja zajedničkog neprijatelja. Pored toga, oficiri iz štaba 91. koprusa analiziraju kako se može proći s najmanje političke štete usljed stalno prisutnog antagonizma između vlasti NDH i četnikâ, preporučajući oprez u odnosima s potonjima zbog njihovih neprekinutih veza sa [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|Saveznicima]]:
{{izdvojeni citat|Srpski četnici: &lt;/br&gt; Upotreba četničkih jedinica dala je u raznim oblastima dobre rezultate. Poznavanje zemljišta od strane četnikâ i njihove izviđačke aktivnosti protiv Titovih snaga od koristi su njemačkom Wehrmachtu. Međutim, oslanjanje četnika na njemački Wehrmacht proizilazi isključivo iz činjenice da su inferiorni u odnosu na Titove snage — [[Angloamerika|angloamerička]] oružana intervencija bi ih navela da odmah promijene kurs. Njihovi pokušaji da se svrstaju uz angloameričkog neprijatelja se nastavljaju. Stoga se savjetuje veliki oprez kada se postupa sa četnicima. Za vlastiti stav prema četnicima presudno je sljedeće: &lt;/br&gt; 1) Upotreba četničkih jedinica mora se sprovesti na način tako da, u slučaju nagle promjene kursa, šteta ostane u granicama podnošljivog; &lt;/br&gt; 2) Nijemci moraju iskoristiti neprijateljstvo između četnika i boljševičkih bandi; &lt;/br&gt; 3) Saradnja s četnicima od slučaja do slučaja u zamjenu za opskrbu borbenom municijom, zdravstvenu njegu i snabdijevanje namirnicama, ukoliko su dostupne; &lt;/br&gt; 4) Cjelokupno hrvatsko stanovništvo mrzi četnike; kompromis između njih i hrvatskih vlasti (posebno ustaša) teško da je moguć. Stoga, moramo spriječiti njihov upad na hrvatski teritorij, posebno između [[Drina|Drine]] i [[Bosna (rijeka)|Bosne]]. Prelazak [natrag] preko Drine u Srbiju, naročito od strane četnika iz Stare Srbije [misli se na teritoriju Nedićeve Srbije — prim.], treba podržati, jer se time izbjegava konflikt s NDH. Na hrvatskom tlu, taktički nužan kontakt s četnicima tokom operacija protiv Titovih snaga treba održati što je moguće više neprimjetnijim, s obzirom na odnos s ustašama; &lt;/br&gt; 5) Postojeća mržnja između srpskih četnika i [[Bošnjaci|Muslimana]] zahtijeva poseban oprez tokom pregovora s obje strane i njihovog upošljavanja, jer će se i jedna i druga strana ili povući ili odmah zauzeti neprijateljski stav ako se za takve pregovore sazna; &lt;/br&gt; Da li se četnici mogu iskoristiti u njemačku svrhu u borbi protiv Titovih bandi, '''čime bi se uštedjela njemačka krv''', zavisiće od razumnog i vještog pregovaranja s njima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/ok/T317.php?sta1=etni&amp;sta2=D.M&amp;idem=1404 NARA, T314, Roll 1630, frame no. 000770.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die serbischen Cetniks. &lt;/br&gt; Der Einsatz von Cetnik–Verbänden hat in verschiedenen Gebieten guten Ergebnissen geführt. Von Nutzen für die Deutsche Wehrmacht ist die Landeskenntnis der Cetniks und ihre Aufklärungstätigkeit den Titobanden gegenüber. &lt;/br&gt; Anlehnung der Cetniks an die Deutsche Wehrmacht beruht jedoch nur auf die Tatsache, daß sie den Titokräften unterlegen sind: ein bewaffnetes angloameriknisches Eingreifen wird ihr sofortiges Umschwenken veranlassen, Ihre Versuche, sich dem angloamerikanischen Gegner zu nähern, laufen weiter. Große Vorsicht den Cetniks gegenüber ist daher angebracht. &lt;/br&gt; Für die eigene Haltung den Cetniks gegenüber ist maßgebend: &lt;/br&gt; 1.) Der Einsatz der Cetnik–Verbände ist so durchzuführen, daß bei plötzlichem Umschwenken der Schaden in erträglichen Grenzen bleibt. &lt;/br&gt; 2.) Die Feindschaft zwischen den Cetniks und bolschewistischen Banden muß deutscherseits ausgenützt werden. &lt;/br&gt; 3.) Zusammenarbeit mit Cetniks von Fall zu Fall gegen Bereitstellung von Gefechtsmunition, sanitäre Betreuung und Verpflegung, soweit diese vorhanden. &lt;/br&gt; 4.) Die Cetniks sind bei der gesamten kroatischen Bevölkerung verhasst, ein Ausgleich zwischen ihnen und den kroatischen Dienststellen (bes. Ustascha) ist kaum möglich, daher muss ein Eindringen in den innerkroatischen Raum insbesondere zwischen Drina und Bosna unsererseits verhindert werden. Ein Übertritt insbesondere der altserbischen Cetniks über die Drina nach Serbien ist zu unterstützen, da so Konflikt mit Kroatien vermieden wird. Auf kroatischem Boden ist taktisch notwendige Fühlung mit Cetniks bei Einsatz gegen Titobanden im Hinblick auf Verhältnis zur Ustascha möglichst wenig in Erscheinung treten zu lassen. &lt;/br&gt; 5.) Der bestehende Haß zwischen serbischen Cetniks und Muselmanen verpflichtet bei Verhandlungen und Einsatz beider Teile zu besonderer Vorsicht, da bei Bekanntwerden solcher Verhandlungen beide Parteien entweder abspringen oder sofort eine feindselige Haltung einnehmen werden. &lt;/br&gt; Von einer verständnisvoll und geschickt geführten Verhandlung mit den Cetniks wird es abhängen, ob diese durch Einsatz gegen Titobanden für deutsche Zwecke nutzbar gemacht werden können, somit also deutsches Blut gespart werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Uputstvo načelnika štaba 91. armijskog korpusa o „srpskim četnicima“ iz decembra 1944.}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore|Pavle Đurišić|Crnogorski dobrovoljački korpus}}
[[File:Spisak vlastitih trupa njemačke Armijske grupe E 1944, decembra 1944.jpg|thumb|Spisak trupa njemačke Armijske grupe »E« iz decembra 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000376.]&lt;/ref&gt; Na spisku se nalazi i “10.000 Crnogoraca“ ({{jez-njem|&quot;10.000 Montenegriner&quot;}}). Riječ je o četnicima [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]] (tj. CDK), koji su se povlačili zajedno sa okupacionim snagama.]]

Dok su srbijanski četnici sadjejstvovali snagama Armijske grupe »E« u njihovom proboju na sjever, četnici iz Crne Gore uzeli su učešća u [[Proboj XXI brdskog korpusa iz okruženja|proboju XXI brdskog korpusa iz okruženja]]. Jedinice crnogorskih četnika, koje su od Njemaca takođe preformirane u dobrovoljačke pukove (&quot;[[Crnogorski dobrovoljački korpus]]&quot;), borile su se u sastavu njemačkog [[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. brdskog korpusa]] između [[Danilovgrad]]a i [[Cetinje|Cetinja]] rame uz rame sa njemačkim vojnicima. Ove snage učestvovale su zajedno sa njemačkim snagama u operacijama protiv NOVJ ([[Operacija Frilingservahen aprila 1944|Frilingservahen]], [[Operacija Ribecal avgusta 1944|Ribecal]]). Komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe &quot;E&quot;]] je u svom izvještaju od ove četnike ubrojao u brojno stanje svojih jedinica:
{{izdvojeni citat|C. D. K. od 3 puka, pod komandom potpukovnika [[Pavle Đurišić|Đurišića]], formiran neposredno od strane K-de 2. OkA ([[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druga oklopna armija]]), bio je do sada u službenom pogledu potčinjen K-di 2. OkA a u snabdevačkom i taktičkom pogledu 181. peš. div., koja je trebalo da se obimno uključi u obuku. [...] C.D.K. se do sada dokazao u borbi protiv komunista, ali je upitna njegova pouzdanost prema njemačkom Wehrmachtu zbog Đurišićeva kontradiktornog stava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=825&amp;rec=314&amp;roll=664 NARA, T314, Roll 664, frame 000817.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;M.F.K. zu 3 Rgt. unter Führung Oberstleutnant Djurisic, wurde von Pz.AOK 2 unmittelbar aufgestellt, unterstand bisher truppendienstlich Pz.AOK, versorgungsmässig und taktisch 181.Inf.Div., die sich ausbildungsmässig weitgehend einzuschalten hatte. &lt;/br&gt; M.F.K. im Kampf gegen Kommunisten bisher bewährt, jedoch in seiner Zuverlässigskeit gegenüber der deutschen Wehrmacht durch widerspruchsvolle Haltung Djurisic fragwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande 21. brdskog korpusa Komandi Grupe armija &quot;E&quot; od 23. septembra 1944. godine}}

O odluci komandanta Crne Gore, Boke i Sandžaka JVuO potpukovnika Pavla Đurišića da slijedi kolonu njemačkih armijâ pri povlačenju s Balkana, te o značajnoj pomoći pruženoj okupatoru od strane crnogorskih četnika tom prilikom, piše u svojim ratnim memoarima i [[Hermann Neubacher]]:
{{izdvojeni citat|On je bio opasan nemački saveznik. Meni je uvek bilo savršeno jasno da bismo mi za Pavla Đurišića, u slučaju invazije zapadnih sila na Balkan, ponovo postali njegov najveći neprijatelj. Kada je započelo povlačenje nemačkih trupa iz Crne Gore, Pavle Đurišić je krenuo sa njima. Tokom napornih marševa po planinskom terenu, tokom operacije povlačenja prolazili smo i kroz područja koja su kontrolisali partizani. Njegove trupe vodile su borbu sa partizanima i time nemačkim trupama olakšale evakuaciju sa tog prostora. Kasnije je Pavle Đurišić sklopio ugovor sa ustaškim trupama Ante Pavelića, da bi mogao da prođe sa svojim jedinicama kroz Hrvatsku i Istru. Tamo su se već nalazile i druge četničke jedinice, kao i Ljotićevi dobrovoljci.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN], str. 176—177.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]]}}

=== Prelazak sa Nemcima u Bosnu (1944-1945) ===
{{main|Proboj Armijske grupe E kroz istočnu Bosnu|Četnička ofanziva u istočnoj Bosni 1944.|Bosanska golgota}}
[[File: Četnički oficir Dinarske divizije, SS-Sturmbannführer Ernst Lerch i neidentificirani SS-Hautsturmführer tokom ofanzive protiv IX. korpusa.jpg|thumb|Oficir [[Dinarska četnička divizija|Dinarske divizije JVuO]], SS-Sturmbannführer [[Ernst Lerch]] i neidentificirani SS-Hauptsturmführer tokom ofanzive protiv [[9. korpus NOVJ|9. korpusa NOVJ]] u Sloveniji, mart 1945. godine&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2016/05/bk0164.html Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0164 | Photo | Höherer SS- und Polizeiführer Adriatisches Küstenland]&lt;/ref&gt;]]

[[Armijska grupa &quot;E&quot;]] imala je u planu otvaranje komunikacija kroz istočnu Bosnu, pa je krajem novembra jedna njena divizija ([[11. poljska vazduhoplovna divizija (Nemačka)|11. poljska vazduhoplovna divizija]]) započela napad pravcem od [[Rogatica|Rogatice]] prema [[Zvornik]]u, protiv snaga [[Treći udarni korpus NOVJ|Trećeg udarnog korpusa]] [[NOVJ]]. Međutim, kako su tokom ofanzive [[NOVJ]] i Crvene armije od 3. decembra nemačke pozicije na [[Sremski front|Sremskom frontu]] ozbiljno ugrožene, ova divizija hitno je izvučena i transportovana prugom [[Sarajevo]] - [[Slavonski Brod]] na [[Sremski front]]. Na njeno mesto usmerena je glavnina četnika iz [[Srbija|Srbije]]. U izvještaju Operativnog odjeljenja u [[Sarajevo|Sarajevu]] Armijske grupe »E« od 10. decembra 1944, koji potpisuje potpukovnik Warnstorff, istaknuto je:
{{izdvojeni citat|
Telegram 34. i 91. arm. korpusu, 5. SS-brd. arm. korpusu i Korpusnoj grupi »Kibler«:

1) Četnici na maršu u širi rejon Valjeva privremeno će preći preko područja Rogatica — Ljubovija — Zvornik — Kladanj.

2) DM garantuje najlojalnije držanje prema nemačkim jedinicama i nudi saradnju. Znak raspoznavanja za saradnju između nemačkih jedinica i četnika je: Mitrovica.

3) Četnike u što većoj meri koristiti za službu izviđanja. Materijalna pomoć može im se obezbediti u ograničenim razmerama ukoliko se stave na raspolaganje za borbu protiv bandi.

4) K-da Grupe armija obavestila je hrvatske vlasti o navedenom kretanju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=998&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311,  Roll 184, frame no. 000992.] ({{jez-njem| &lt;br /&gt; &quot;1.) Cetniks überschreiten auf dem Marsch in den Großraum Valjevo vorübergehend das Gebiet Rogatica – Ljubovija – Zvornik – Kladanj. &lt;br /&gt; 2.) DM hat loyalste Haltung gegenüber deutscher Truppe zugesichert und bietet Zusammenarbeit an. Kennwort zwischen deutscher Truppe und Cetniks für Zusammenarbeit ist &quot;Mitrovica&quot;. &lt;br /&gt; 3.) Die Cetniks sind weitgehend für Erkundungsaufträge zu verwenden. Materielle Hilfe darf ihnen in beschränktem Ausmaß gewährt werden, soweit sie sich zum Kampf gegen die Banden zur Verfügung stellen. &lt;br /&gt; 4.) Die kroatischen Behörden sind über obige Bewegung durch Okdo. unterrichtet worden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju njemačkog opunomoćenog generala u [[NDH]] od 24. decembra 1944. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_82.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje POSLJEDNJI DANI NA VUČJAKU]&lt;/ref&gt; navodi se da je general Draža Mihailović izrazio spremnost za suradnju i sa formacijama NDH u borbi protiv NOVJ:

{{izdvojeni citat|Prema izvješću pouzdanog agenta, Draža Mihajlović je izrazio namjeru da se bori skupa sa ustašama i domobranima, jer je njihov zajednički glavni cilj uništenje komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=443&amp;rec=311&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000427.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach zuverlässiger V–Mann–Meldung soll Draza Mihajlovic geäussert haben, er wolle mit den Ustascha und Domobranen zusammen kämpfen, da das gemeinsame Hauptziel die Vernichtung des Kommunismus sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj njemačkog opunomoćenog generala u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 24. XII 1944.}}

Četnici su, pod ličnom komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]], nakon koncentrisanja unutar nemačko-ustaških linija, izvršili [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|napad na snage NOVJ]]. 8. decembra [[1944]]. ujutro sa nemačko-ustaških položaja u okolini [[Rogatica|Rogatice]] krenuli u silovit napad prema [[Zvornik]]u. Ovaj napad bio je usklađen sa napadom nemačkog 34. armijskog korpusa sa druge strane, pravcem [[Užice]] - [[Ljubovija]] - [[Zvornik]]. Ovom prilikom četnicima su Nemci obezbedili snabdevanje municijom, kao i zbrinjavanje ranjenika u nemačkim bolnicama u [[Sarajevo|Sarajevu]]. Pošto je prodor četnika prema [[Zvornik]]u odbijen, njihova glavnina usmerila se prema oslobođenoj [[Tuzla|Tuzli]]. U [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|neizvesnim borbama od 24. do 28. decembra]] [[Treći udarni korpus NOVJ]] krajnjim naporom odbio je ovaj napad.

Nakon ovog poraza, glavnina [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] snaga razmestila se u [[Modriča|Modriči]] i okolini, gde su nakon kraćeg sukoba uspostavili sporazum sa snagama NDH. Tako su se našli na za Nemce vitalnoj komunikaciji Sarajevo - Brod, vodeći zajedno sa Nemcima teške dvomesečne borbe protiv [[Druga armija JA|Druge jugoslovenske armije]], koja je nastojala da je prekine. Preko pukovnika Borote, komandanta Romanijskog korpusa JVuO, uspostavljena je saradnja sa nemačkim štabom u [[Sarajevo|Sarajevu]], od kojeg je obezbeđeno snabdevanje municijom i bolničko zbrinjavanje ranjenika.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_130.htm Opšti uslovi sporazuma o saradnji između četnika i nemačkih jedinica pripremljeni za pregovore decembra 1944. godine], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 130&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_219.htm Ratni dnevnik Armijske grupe E 1.10.1944-31.12.1944], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - prilog broj 2, (10. decembar 1944)&lt;/ref&gt; [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićeva]] grupacija takođe je uspostavila vezu sa Štefanom Hedrihom ({{jez-nem|Stefan Hedrich}}), SS-oberfirerom i inspektorom u glavnom štabu SS, komandantom SS-oblasti Severozapadna Bosna.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/181.htm Roland Kaltenegger: TOTENKOPF &amp; EDELWEIß], četvrti deo: Das Kriegsjahr 1944 (Ares verlag, Graz), strana 268.&lt;/ref&gt;

[[3. april]]a 1945. godine, kada su nemačke trupe napuštale Bijeljinu i okolinu, Mihailović je pokušao da ih pridobije da ostanu pod njegovom komandom kao jugoslovenski državljani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_192.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša štaba Vrhovne komande od 12. decembra 1944. do 7. aprila 1945. godine]&lt;/ref&gt;

[[Schutzstaffel|SS]]-Sturmbannführer (major) [[Ernst Lerch]], u izvještaju od 8. marta 1945. godine, piše da je [[Aleksandar Nikolić (četnik)|Aleksandar Nikolić]], zapovjednik Sremsko-slavonske komande JVuO, zajedno sa svojim trupama (za koje navodi da broje oko 80 ljudi, ali i da bi po pristizanju ostatka jedinice ta cifra mogla dostići i 400) došao u [[Istra|Istru]], tj. u [[Operativna zona Jadransko primorje|Operativnu zonu Jadransko primorje]], gdje se stavlja na raspolaganje njemačkim vlastima. Ernst Lerch moli nadređene da naznače rejon u kojem bi »grupa pukovnika Nikolića« mogla da bude »upotrebljena«: 
{{izdvojeni citat|1.) U prostor [[Jurdani]], prov. [[Rijeka (grad)|Rijeka]], stigli su delovi četničke grupe pukovnika Nikoliča u jačini oko 80 ljudi.

2.) Prema telegr. Glavnog ureda SS od 7. 2. 45, delovodn. pov. br. 375/45, grupa Nikolić potčinjena je komandantu SS i policije u [Operativnoj zoni] Jadr. primorje. [...]

6.) Pukovnik Nikolić je samostalni četnički komandant i njegov načelnik Štaba major Miladinović je izjavio da ova grupa ne želi nikakvu zavisnost od ministra [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]a, odn. od drugih četničkih grupa. &lt;br /&gt; Oni obećavaju da će se stoprocentno zajedno s Nemcima boriti kako protiv komunista tako i protiv regularnih engleskih trupa koje oni navodno preziru iz dubine duše. &lt;br /&gt; Ovaj osnovni stav oni će zadržati u svakoj situaciji pa ma šta se desilo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_6_19.htm Zbornik NOR-a – tom VI – Borbe u Sloveniji – knjiga 19. – 1. III – 15. V 1945. godine, Vojnoistorijski institut], Beograd, 1975, dokument br. 161, str. 822–823.&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komandanta SS i policije u Operativnoj zoni Jadransko primorje od 8. marta 1945. o pristizanju četnika pukovnika Nikolića u Istru}}

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za [[Jugoistočna Evropa|jugoistočnu Evropu]], u svojim poslijeratnim memoarima ističe da je sa četničkim komandantom održavao vezu sve do aprila 1945, tj. do [[Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)|zajedničkog povlačenja Nijemaca i četnika]] pred jedinicama NOVJ i [[Crvena armija|Crvene armije]]. Neubacher navodi da je postojala i zamisao o susretu između njega i generala Mihailovića, ali [[Joachim von Ribbentrop]] nije dao dopuštenje za taj sastanak:
{{izdvojeni citat|Tokom sukoba četnika sa Englezima, stiglo je do mene pitanje da li bih bio spreman da razgovaram sa Dražom Mihailovićem. Ovu sam molbu prosledio ministru spoljnih poslova Ribentropu, tražeći od njega da mi dozvoli da do takvog susreta dođe. U principu, nije mi bilo zabranjeno da uspostavim kontakt. Ali, za vođenje razgovora morao sam da dobijem specijalnu dozvolu. Bilo mi je, međutim, zabranjeno da stupim na teren koji kontroliše Draža Mihailović. Moja spremnost i želja da se sretnem sa njim bili su veliki, te sam uskoro morao da sam sebi priznam da je moj glavni motiv bio – radoznalost. Da se sretnem sa četničkim vođom, a da se prethodno ne izvrše potrebne pripreme, razgovor bi bio besmislen, i jedino bi doneo neugodnost i neprilike za Dražu 
Mihailovića, jer bi dobio etiketu „kolaboratera“. Trebalo je susret dobro organizovati, kako bi bilo sigurno da će doneti senzacionalan rezultat. Verovatno je i sam Draža Mihailović tako razmišljao, pa zato, najzad, nije nikada ni došlo do našeg susreta. Ali, ostali smo u vezi preko naših posrednika. I jedna i druga strana bila je u tim kontaktima veoma oprezna. Jedan moj poverljiv čovek čak je tri puta bio u Dražinom glavnom štabu. Da ne bih bio suviše opširan, zadovoljiću se samo tvrdnjom da Draža Mihailović svoju politiku sve do kraja rata nije menjao. Tek početkom 1945, u vreme naših poslednjih borbi u Hrvatskoj, kada je povlačenje naših trupa sa tog prostora bilo samo pitanje dana, Draža Mihailović mi se obratio direktnom molbom – i to preko svojih poverljivih ljudi u Beču – da mu pružim pomoć u vezi sa naoružanjem njegovih jedinica. Tokom nekoliko dana ja sam čak imao direktnu radio-vezu sa njegovim glavnim štabom u Bosni. Moj poverljiv čovek bio je poslednji put kod Draže u aprilu 1945.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;}}

General Mihailović je odbijao da osobno uđe u bilo kakav aranžman s okupatorom, i od ove je politike odstupio samo u četiri ili pet navrata tokom rata. Riječ je o [[Sastanak u Divcima|sastanku u Divcima]] sredinom novembra 1941. godine, zatim o dva sastanka s predstavnikom Hermanna Neubachera, [[Rudolfom Stärkerom]], u jesen 1944 (prvi u zapadnoj Srbiji na kojem je Mihailovića pratio pukovnik [[Robert H. McDowell]], šef američke vojne misije pri njegovu štabu, a drugi u sjeveroistočnoj Bosni), kao i o posljednjem sastanku sa Stärkerom na planini [[Vučjak]], početkom aprila 1945. Neubacher pokušava u svojoj knjizi ekskulpirati Mihailovića od odgovornosti za kolaboraciju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

== Nemci o generalu Mihailoviću i JVuO ==
[[Datoteka:Draža pred sudom.jpg|mini|desno|Optuženi [[Dragoljub Mihailović]] na [[Beogradski proces|suđenju u Beogradu]] [[1946]].]]

{{izdvojeni citat|'''Njemačka je za D.M.-a neprijatelj br. 2 – neprijatelj br. 1 su komunisti'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=695&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000686.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Deutschland ist für D.M. nur noch der Feind No. 2. Feind No. 1 sind die Kommunisten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka Armijske grupe »F« sa izaslanikom Neubacherom održanog 30. jula 1944.}}

Jedna od najrječitijih evaluacijâ komandne sposobnosti načelnika štaba Jugoslovenske vojske u Otadžbini, a koja potiče iz primarnih izvora njemačke provenijencije, sadržana je u mjesečnom izvještaju Komande Jugoistoka za mart 1943. godine&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_51.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje BITKA NA NERETVI I NJENE POSLJEDICE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=813&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame 6290063.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die bisherigen Kämpfe zeigen, daß Mihailovic als militärischer Führer versagte. Die gegebenen Möglichkeiten infolge Unkenntnis von Zeitbedarf, Raum und Gelände nicht erkennend, trägt er die Hauptschuld an den bisherigen Mißerfolgen.&quot;}})&lt;/ref&gt;:

{{izdvojeni citat|Dosadašnje borbe pokazuju da je Mihailović kao vojni komandant zatajio. Mihailović snosi glavnu krivnju za dosadašnje neuspjehe zbog nepravilne procjene vremena, prostora i zemljišta i zbog toga što nije iskoristio opće date mogućnosti.|Procjena situacije Komande Jugoistoka za mart 1943. (1. april 1943.)}}

Prilikom ispitivanja od strane istražitelja 7. američke armije avgusta 1945. godine, pisanu izjavu o svojim aktivnostima u ratnom periodu sastavio je i [[feldmaršal]] [[Maximilian von Weichs]], koji je avgusta 1943. naslijedio generala Löhra na mjestu glavnokomandujućeg Jugoistoka. U odjeljku naslovljenom »Grupe koje pomažu Njemačkoj«, von Weichs o četnicima Draže Mihailovića piše sljedeće:
{{izdvojeni citat|Mihailovićeve trupe su se nekada borile protiv naših okupacionih trupa iz lojalnosti prema svome kralju. U isto vreme su se borile protiv Tita, zbog svojih antikomunističkih ubeđenja. Ovaj rat na dva fronta nije mogao dugo potrajati, posebno kada je britanska podrška počela favorizovati Tita. Sledstveno, Mihailović je pokazao pronemačka stremljenja. Bilo je angažmana tokom kojih su se srpski četnici borili protiv Tita zajedno sa nemačkim trupama. Sa druge strane, dešavalo se da neprijateljski raspoložene četničke grupe napadnu nemačke vozove za snabdevanje da bi popunili sopstvene zalihe. Mihailović je voleo da ostane u pozadini, i prepusti takve poslove svojim podređenima. On se nadao da će dočekati svoje vreme ovom igrom moći, dok mu anglo-američko iskrcavanje ne obezbedi dovoljnu podršku protiv Tita. Nemačka je prigrlila njegovu podršku, koliko god privremenu. Četničke izviđačke aktivnosti naši komandanti su visoko cenili.&lt;ref&gt;http://znaci.org/00002/318_4.htm ({{jez-eng|&quot;MIHAILOVIC's troops once fought against our occupation troops out of loyalty to their King. At the same time they fought against TITO, because of anti—Communist convictions. This two front war could not last long, particularly when British support favored TITO. Consequently MIHAILOVIC showed pro-German leanings. There were engagements during which Serbian Chetniks fought TITO alongside German troops. On the other hand, hostile Chetnik groups were known to attack German supply trains in order to replenish their own stocks.

''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders''.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Takođe, feldmaršal von Weichs na drugom mjestu podcrtava da, dok se general Mihailović nastojao držati po strani, taktička je njemačko-četnička kolaboracija na terenu poprimala sve veći obim:
{{izdvojeni citat|Iako se on sâm [Mihailović] oštroumno suzdržavao od iznošenja svog ličnog stava u javnosti, bez sumnje kako bi imao odriješene ruke za svaku eventualnost (npr. savezničko iskrcavanje na Balkanu), dopustio je svojim komandantima da pregovaraju s Nijemcima te da s njima sarađuju. I oni su to činili, sve više i više...&lt;ref&gt;Röhr, Werner, ed. (1994). Europa unterm Hakenkreuz: Okkupation und Kollaboration (1938–1945). Berlin: Hüthig. s. 358. &lt;br/ &gt; ({{jez-eng|&quot;Though he himself [Draža Mihailović] shrewdly refrained from giving his personal view in public, no doubt to have a free hand for every eventuality (e.g. Allied landing on the Balkans), he allowed his commanders to negotiate with Germans and to co-operate with them. And they did so, more and more...&quot;}})&lt;/ref&gt;|[[Maximilian von Weichs]]}}

Specijalni [[Adolf Hitler|Hitler]]ov izaslanik [[Hermann Neubacher]] u svojim memoarima tumači politiku Draže Mihailovića. On piše da je Mihailović „ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva”. Neubacher primjećuje da su Mihailovićevi komandanti sarađivali sa Nijemcima, dočim je on nastavio voditi antiokupatorsku propagandu:

{{izdvojeni citat|Politiku Draže Mihailovića nije bilo teško razumeti. On je bio impresioniran nemačkim vojnim podvizima. Pa ipak, sa sigurnošću je računao na to da će Nemačka izgubiti rat. Dovoljno sam čuo od pouzdanih izvora, koji su me obavestili o Dražinom stavu prema Rajhu. On je ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva. Saveznici su Dražu ostavili na cedilu, pa je zato pokušao da od Nemaca – koji su za njega sada bili samo neprijatelj broj dva – dobije što je moguće više oružja. Namera četničkog vođe bila je ova: da se, kada započne nemačko povlačenje, bez borbe dokopa nemačkih strateških pozicija i da se na njima utvrdi. On se spremao za konačan obračun sa Titom, koji je trebalo da se vodi beskompromisno, na život ili smrt, a u pitanju je bila budućnost Jugoslavije. Dok su, dakle, Dražini podređeni komandanti tu i tamo sarađivali sa Nemcima, on je sam nastavio da i dalje vodi propagandu protiv Nemaca.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 160–161.&lt;/ref&gt;}}

Čak i kada je odobravao kolaboraciju svojih komandanata sa okupatorima,  general Mihailović je strogo vodio računa da se na taj način lično ne kompromituje, prvenstveno iz straha od negativne reakcije stanovništva okupirane Jugoslavije. Presretanjem komunikacije između Mihailovića i vojvode Đujića ujesen 1943, njemački nadležni organi su registrovali ovu tendenciju kod četničkog vođstva:

{{izdvojeni citat|18.11. Radio-naređenje D.M. Đujiću da još više nego do sada ratuje zajedno sa njemačkim Wehrmachom protiv komunista, jer su oni izdali srpsku nacionalnu stvar. On sam ne može tako postupiti zbog stava naroda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=235&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000223.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;18. 11. FUNKBEFEHL D. M. AN DJUJIC, MIT DEUTSCHER WEHRMACHT GEGEN KOMMUNISTEN MEHR ALS BISHER ZU KAEMPFEN, DA NATIONALE SACHE SERBIENS VERRATEN. ER SELBST KOENNE WEGEN VOLKSMEINUNG NICHT MITMACHEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Depeša komande Druge oklopne armije komandi [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 21. novembra 1943. godine}}

General [[Schutzstaffel|SS]]-a [[Otto Kumm]], treći komandant [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS dobrovoljačke brdske divizije »Prinz Eugen«]], u knjizi ratnih memoara naslovljenoj ''Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;'' („Naprijed, Prinz Eugen! Istorija 7. SS dobrovoljačke divizije Prinz Eugen”), ostavio je svoje tumačenje prirode odnosâ između JVuO i njemačkog okupatora:
{{izdvojeni citat|Kao ostatak „u šumi“ regularne armije nakon okupacije Jugoslavije, oni su nosili stare uniforme – i nove brade, jer su se zakleli da se neće brijati dok okupator ne bude isteran iz zemlje. Oni su bili verni kraljevini i borili su se za svog mladog kralja Petra II, ali radije su se držali udaljenih sela i oblasti, ne napadajući naše jedinice, osim ako se nisu osećali dovoljno nadmoćnim. Disciplina i naoružanje bilo im je relativno dobro, a u odnosu prema drugim jugoslovenskim narodnim i verskim grupama bili su nepredvidljivi – što je često išlo do napada na hrvatska sela i muslimanske žene. Kao prijatelje još su imali Engleze – i njihov radio. Na volovskim kolima ili na konjskim leđima oni su se povremeno prebacivali u druge oblasti, najčešće neuzdrmani, jer smo ih mi puštali, smatrajući da ih dugoročno možemo pridobiti za nas – kao '''braću po oružju protiv komunizma'''. To je donekle nejasna situacija, oni nisu prijatelji, ali ni neprijatelji, i situacija se menja s vremena na vreme.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/200.htm Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;], [http://www.znaci.org/00001/200_5.pdf Aufstellung der Division &quot;Prinz Eugen&quot;] str. 52. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Als Reste der nach der Besetzung Jugoslawiens 'in den Wald' gegangenen regulären Armee tragen sie die alte Uniform – und neue Bärte, da sie geschworen haben, sich nicht früher zu rasieren, bevor nicht der Okkupator aus dem Land gejagt ist. Sie sind königstreu und kämpfen für ihren Jung-König Peter II., doch weichen sie lieber aus in abseits gelegene Dörfer und Gebiete und stellen sich nur selten unseren Verbänden, es sei denn, sie fühlen sich in ausreichender Ubermacht. Disziplin und Bewaffnung sind relativ gut, gegenüber den anderen jugoslawischen Volks- und Glaubensgruppen sind sie unberechenbar, weshalb es oft zu Ubergriffen gegen kroatische Dörfer oder muselmanische Frauen kommt. Als stille Freunde haben sie die Engländer – und ihre Funkgeräte. Auf Ochsenkarren oder hoch zu Roß verlegen sie manchmal in eine andere Gegend, meist ungeschoren, da wir sie ziehen lassen und sie auf lange Sicht für uns gewinnen wollen – als Waffengefährten gegen den Kommunismus. Es ist eine etwas unklare Situation, sie sind nicht Freund, auch nicht Feind, die Lage wechselt von mal zu mal.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Saradnju sa četničkim formacijama generala Mihailovića u borbi protiv zajedničkog neprijatelja pominje u svojim memoarima i [[Schutzstaffel|SS]]-potpukovnik [[Otto Skorzeny]], vođa njemačkih komandosa, zaslužan za izvođenje brojnih specijalnih operacija tokom rata. Neposredno pred [[Kapitulacija Nacističke Njemačke|kapitulaciju nacističke Njemačke]], ''Obersturmbannführer'' Skorzeny je tri dana (od 5. do 8. maja [[1945]]. godine) vršio dužnost šefa njemačke vojno-obavještajne službe ''[[Abwehr]]''. Po osobnom ''[[Adolf Hitler|Führer]]ovom'' naređenju, potpukovnik Skorzeny biva upućen proljeća 1944. godine u okupiranu Jugoslaviju, kako bi koordinirao [[Operacija Konjićev skok|operacijom uništenja]] [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba NOVJ]] i zarobljavanja [[Josip Broz Tito|maršala Tita]]:

{{izdvojeni citat|U proljeće 1944. dobio sam naredbu Vrhovne komande Wehrmachta da lociram [[Josip Broz Tito|Titov]] štab, uništim ga i uhvatim Tita, koji je, prema [[Winston Churchill|Churchill]]ovoj volji, već bio zamijenio generala Mihailovića. Mihailović, ratni ministar mladog kralja [[Petar II Karađorđević|Petra II]] od Jugoslavije, koji je živio u egzilu u [[London]]u, bio je uplašen sve većim uticajem komunizma. Na njegovo zaprepaštenje, njegovi su se četnici ponekad borili zajedno čak s mađarskim trupama, Hrvatima [[Ante Pavelić]]a, pa čak i sa našim vojnicima protiv Titovih trupâ.&lt;ref&gt;Otto Skorzeny, ''Meine Kommandounternehmen. Krieg ohne Fronten'', Universitas Verlag in F.A. Herbig Verlagsbuchhandlung GmbH, München, 1993, s. 201. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Frühjahr 1944 bekam ich den Befehl vom OKW, das Hauptquartier Titos ausfindig zu machen, es zu zerstören und Tito gefangenzunehmen, der nach dem Willen Churchills schon den General Mihailowitsch abgelöst hatte. Der Kriegsminister des im Exil in London lebenden jungen Königs Peter II. von Jugoslawien, Mihailowitsch, war über den fortschreitenden Einfluß des Kommunismus erschreckt. Seine Tschetniks schlugen sich zu seinem Erstaunen manchmal sogar gemeinsam mit den ungarischen Truppen, den Kroaten des Ante Pawelitsch und selbst unseren Soldaten gegen die Truppen Titos.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

== Reference ==
{{izvori|2}}

== Povezano ==
* [[Kolaboracija četnika sa silama Osovine]]
* [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom]]

== Vanjske veze ==
{{commonscat|Chetnik collaboration with Axis occupation}}
* [https://www.znaci.org/00001/40.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945 (Stanford University Press 1975)]

{{Kolaboracija u Jugoslaviji}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu| ]]</text>
      <sha1>sb65k7ucvy1qrxsxu3qalfz4gwnq49v</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681757</id>
      <parentid>42681755</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:44:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-46654-78</username>
        <id>387279</id>
      </contributor>
      <origin>42681757</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="343043" sha1="t5e5pdc7k315n6rut2j3i05139wzvzb" xml:space="preserve">{{Sređivanje|razlog=Preterana upotreba citata}}
[[File:Lukačević i Nemci.jpg|thumb|Četnički potpukovnik [[Vojislav Lukačević]], dvojica nemačkih oficira i neidentifikovani četnički komandant. Fotografija je verovatno nastala tokom [[Bitka za Konjic 1943.|bitke za Konjic]], od 19. do 26. februara 1943. godine, kada su snage pod Lukačevićevom komandom sadejstvovale s Nemcima.]]
[[File:Četnici i Nemci u okupiranoj Jugoslaviji.jpg|thumb|Četnici i Nijemci u okupiranoj Jugoslaviji.]]

'''Kolaboracija četnika s Nemcima''' odvijala se, sa manjim ili većim intenzitetom, tokom većeg dijela perioda [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu]]. Glavna usluga koju su četnici vršili Nemcima bila je borba protiv [[Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije|partizanskih jedinica]], hvatanje pripadnika [[Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|pokreta otpora]] po naseljenim mestima, te njihovo likvidiranje ili slanje u logore pod kontrolom okupacionih ili kvislinških vlasti.

Zbog njegovog inicijalnog učešća u [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanku u Srbiji 1941]], Nemci su [[Draža Mihailović|Dražu Mihailovića]] dugo smatrali neprijateljem, za kojim je raspisana poternica.&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0_1943.&lt;/ref&gt; Istovremeno, njegovi odredi širom okupiranog područja sarađivali su sa nemačkom vlašću na razne načine (npr. [[legalizacija četnika u Srbiji]] 1941–1943). Saradnja četnika sa Vermahtom postala je sveobuhvatna nakon novembra 1943. godine, kada je politički vrh u [[Berlin]]u konačno odlučio da prihvati Dražu Mihailovića za saradnika, što je rezultiralo potpisivanjem niza [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovora o saradnji]] sa njegovim glavnim komandantima u Srbiji. Nakon potpisivanja ugovora o primirju i saradnji, okupator je počeo isporučivati municiju i vojnu opremu četničkim jedinicama koje su se, zajedno sa njemačkim trupama i pod nadzorom njemačkih oficira, borile protiv jedinica [[NOVJ]] u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] i [[Sandžak]]u.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 12058.&lt;/ref&gt;

U [[NDH]], četnici su služili Nemcima za razne namene: dostavljanje obaveštenja o komunistima, pomoć nemačkim nabavkama stoke, pomoć trupama u svojstvu vodiča, pomoć u ljudstvu, učestvovanje u osovinskim operacijama (na primer [[operacija Citen|operacija Ziethen]], [[operacija Bora]]), i druge potrebne radnje za gušenje ustaničkog pokreta.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u Dalmaciji i zapadnoj Bosni]&lt;/ref&gt; Nemci su četnike snabdevali oružjem i opremom i dozvoljavali im da po potrebi koriste njihove garnizone za smeštaj i motorizaciju za transport. Partizanske pokrete po Bosni i Hercegovini te Hrvatskoj Nijemci su u mnogo navrata doznavali na osnovu četničkih dojava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1071&amp;rec=314&amp;roll=563 NAW, T-314, Roll 563, frames 001061-1062: Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa (31. januar 1944.)]&lt;/ref&gt;

Prve dve godine rata, četnici su formalno bili deo [[Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] koalicije, ali zbog stavljanja [[Četnički odredi Jugoslovenske vojske|četničkih odreda Jugoslovenske vojske]] pod komandu Vermahta, krajem 1943. je došlo do konačnog napuštanja Draže Mihailovića od strane Saveznika, a potom 1944. godine i do napuštanja i osude četnika od strane jugoslovenskog kralja.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_II_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%86%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5 Poziv kralja Petra II na pristupanje Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije]&lt;/ref&gt;

Zbog kolaboracije sa nemačkim okupatorom, mnogim je četničkim vođama, uključujući samog Dražu Mihailovića, suđeno u [[Beogradski proces|beogradskom]] i drugim procesima.

Pored kolaboracije sa Nemcima, četnici na teritoriji italijanske okupacione zone su tesno [[Kolaboracija četnika s fašističkom Italijom|sarađivali sa fašističkom Italijom]].

== Nemačka politika prema četnicima ==

Česte njemačke promjene kursa u odnosu prema četnicima Draže Mihailovića (npr. [[Sastanak u Divcima|pregovori u Divcima]] u novembru, pa [[Operacija Mihailović|napad na štab Draže Mihailovića]] u decembru 1941, zatim ponovna obustava progona Mihailovićevih četnika i skidanje ucjene na njegovu glavu u proljeće 1942. godine, itd.) tokom čitavog ratnog perioda, bile su u potpunosti u skladu sa politikom koja je vođena u okupiranim zemljama. Najplastičniji prikaz ovakvog pristupa prezentovao je [[Felix Benzler]], opunomoćenik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova u [[Beograd]]u, u izvještaju koji je poslao u [[Berlin]] 11. marta 1942. godine ministru vanjskih poslova [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]] [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]]:

{{izdvojeni citat|To što nemačka vojna mesta vode pregovore s pojedinim četničkim vođama, nije ništa neobično u srpskom prostoru. To se zbiva svesno, u okviru naše politike, uslovljene slabošću naših vojn[ičk]ih snaga i dosad ne bez uspeha vođene, da Srbe, a naročito ustanike usmeri jedne protiv drugih (komuniste protiv četnika, četnike među sobom, vladine dobrovoljce protiv komunista i četnika) i da se time po mogućnosti omete obrazovanje jednog jedinstvenog fronta.&lt;ref&gt;AVII, NAV, N-T-120, 200/153555-58.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. I/272.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 90.&lt;/ref&gt;}}

Njemačko konstantno opiranje uspostavi saradnje s četnicima Draže Mihailovića bilo je generirano sa samog političkog vrha. U ratnom dnevniku Vrhovne komande Wehrmachta prenesena je informacija da je 23. septembra 1942. održan sastanak vođe Trećeg Reicha [[Adolf Hitler|Adolfa Hitler]]a s predsjednikom [[Rumunija|rumunjske]] vlade [[Ion Antonescu|Ionom Antonescuom]] i poglavnikom [[NDH]] [[Ante Pavelić|Antom Pavelićem]]. Na sastanku se uglavnom raspravljalo „o hrvatskim problemima“. Pored njemačkog veleposlanika u [[Zagreb]]u [[Siegfried Kasche|Siegfrieda Kaschea]], sastanku je prisustvovao i opunomoćeni general u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau]] koji se nije ustručavao da „otvoreno kritikuje hrvatsku vlast“, ali je i „skrenuo pažnju na četnike, koje su naoružali Italijani“. General von Horstenau je predložio da bi četnike trebalo „upotrebiti da na svom području [tj. u njemačkoj okupacionoj zoni] postanu organi reda“:
{{izdvojeni citat|Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer da mu se čini veoma opasno da se četnicima pruži podrška. Četnici su pre svega srpske patriote, koji zastupaju [[Velika Srbija|velikosrpsku]] misao. Time hranimo zmiju koja će jednoga dana da poraste. Istina, danas je ona još mala, ali jednog dana mogla bi da bude opasna.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Nakon sagledavanja situacije na Balkanu u jesen 1943, Nemci su jugoslovenske partizane proglasili najvećim neprijateljima.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_156.htm PROCENA KOMANDANTA JUGOISTOKA FELDMARŠALA VAJKSA OD 1. NOVEMBRA 1943. VOJNO-POLITIČKE SITUACIJE NA BALKANU KRAJEM OKTOBRA 1943. GODINE&lt;/ref&gt; U cilju borbe protiv partizana, tolerisali su i koristili četnike kao antikomunističku miliciju, iako im je bilo dobro poznato da oni održavaju veze sa [[London]]om.

== Hronologija ==

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1941) ===
{{main|Ustanak u Srbiji 1941.|Sastanak u Divcima}}
{{izdvojeni citat|Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Draže Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Vermahtom.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_30._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941._%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Извештај капетана Матла претпостављенима од 30. октобра 1941. о разговорима са представницима Драже Михаиловића]&lt;/ref&gt;|Dražina ponuda Nemcima iz oktobra 1941.}}

{{Wikisource|Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}
{{Wikisource|Izveštaj kapetana Matla pretpostavljenima od 30. oktobra 1941. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića}}
{{Wikisource|Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.}}

Nemci su za gušenje [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanka u Srbiji 1941.]] angažovali dodatne trupe i sproveli drastične represalije nad stanovništvom, što je Mihailovića navelo da se povuče iz ustanka, napadne partizane i zatraži kontakt sa nemačkom upravom radi prekida neprijateljstva. Vezu je uspostavio preko pukovnika [[Branislav Pantić|Branislava Pantića]], njegovog predstavnika i obaveštajca u [[Beograd]]u. Pukovnik Pantić je nakon rata svjedočio da je odluka o pregovorima s predstavnicima njemačkih okupacionih snagâ donijeta  krajem oktobra 1941. godine, i to na sastanku održanom u kući [[Živojin Mišić|vojvode Mišića]] u [[Struganik]]u. Sastanku su, pored Draže Mihailovića i Branislava Pantića, prisustvovali i [[Dragiša Vasić]], potpukovnik [[Dragoslav Pavlović]], major [[Aleksandar Mišić]] i kapetan [[Nenad Mitrović]]. Pukovnik Pantić piše:
{{izdvojeni citat|O potrebi pregovora nije bilo reči. Situacija je svima bila jasna. Ona ih je neodstupno zahtevala. Sporno je bilo: sa kime treba razgovarati, da li sa Nemcima ili sa Nedićem? Posle duže diskusije većina se složila da treba pregovarati sa Nedićem. Ovome se odsudno usprotivio Draža i major Mišić. Njegov zaključak po ovom pitanju bio je izražen rečima:

– KAD JE SITUACIJA TAKVA DA MORAM DA PREGOVARAM, ONDA ĆU DA PREGOVARAM SA NEPRIJATELJEM. NA TO ME OVLAŠĆUJE I MEĐUNARODNO RATNO PRAVO. UOSTALOM, ŠTA MI MOŽEMO DA DOBIJEMO OD NEDIĆA? SVE ŠTO NAMA TREBA, ORUŽJE I MUNICIJA, NEDIĆ MORA TRAŽITI OD NEMACA. JER OVDE NISU U PITANJU MALE I SITNE KOLIČINE. ZAŠTO IĆI POSREDNO, KAD MOŽEMO NEPOSREDNO?

Njegovo odsudno držanje, po ovom pitanju, odnelo je prevagu...

Isto tako bilo je sporno pitanje da li da se o pregovorima obavesti Nedić. Posle kraće diskusije, a pošto sam ja izložio da kapetan g. dr. Matl nalazi da Nedića treba obavestiti, doneta je odluka da se tako i učini. Tako je doneta odluka da se pregovara sa Nemcima.&lt;ref&gt;[https://sr.m.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8_%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%81_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 138.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 115.&lt;/ref&gt;|Izjava pukovnika [[Branislava Pantića]] o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}

1. novembra 1941. godine, pukovnik Draža Mihailović je uputio generalu [[Walteru Hinghoferu]], komandantu [[342. divizija|342. pješadijske divizije]], ponudu sljedeće sadržine:
{{izdvojeni citat|1) Na kolubarskom frontu nema komunista. Ukoliko ih je bilo oni su postali bezopasni. &lt;br /&gt; 2) Organizacija četnika je u stanju da održava red na području zapadne Srbije. &lt;br /&gt; 3) Komunistička opasnost će prestati od momenta kada se četničkoj organizaciji pruži mogućnost da neometano radi. Broj nacionalista je tako veliki da komunista ima samo 5%. Uz pomoć svoje brojne nadmoćnosti nacionalni elemenat pod komandom četnika može rešiti komunistička pitanja bez obostrane borbe. &lt;br /&gt; Uslov je: dovoljno naoružanje, koje nedostaje. &lt;br /&gt; 4) Ulazak u pojedine gradove je bio neophodan da se ne bi komunističke jedinice predstavljale kao oslobodioci i da ne bi povukle za sobom narodne mase. To se moralo događati i radi toga da bi se sprečili komunisti da vrše teror nad stanovništvom. &lt;br /&gt; 5) Četnička akcija nije usmerena protiv nemačkih jedinica, ukoliko one ne napadaju četnike i narod. &lt;br /&gt; 6) Naš narod voli slobodu i radovao bi se kada se na njegovoj teritoriji ne bi nalazile nemačke jedinice. To odgovara četničkom načinu vođenja rata, bez obzira na žrtve koje donosi. Oblast zapadne Srbije nema nikakav vojni značaj za nemačke jedinice, i trebalo bi da bude slobodna zona, u kojoj četnici održavaju red, pod uslovom da ih se u tome ne sprečava i da su dovoljno naoružani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_240.htm Izjava Draže Mihailovića od 1. novembra 1941. komandi nemačke 342. pešadijske divizije]&lt;/ref&gt;}}

Prethodno, general Hinghofer je 30. X 1941. obavijestio njemačkog opunomoćenog generala i zapovjednika u Srbiji [[Franz Böhme|Franza Böhmea]] da lokalni četnički komandanti u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] nude saradnju, očekujući zauzvrat pomoć u oružju od okupatora: „Četničke vođe iz [[Valjevo|Valjeva]], [[Slovac|Slovca]] i [[Lajkovac|Lajkovca]] daju važne podatke o organizaciji i izjavljuju spremnost da se sa nemačkim trupama bore protiv komunista. Traže oružje.“&lt;ref&gt;BA-MA, RH 26-342/14, 10-odnevni Hinghoferov izvještaj Bemeu, 30. 10. 1941.&lt;/ref&gt; Odmah po pristizanju Mihailovićeve ponude, štab 342. pješadijske divizije je istoga dana (1. XI) dostavio izvještaj svojoj pretpostavljenoj komandi u kome, između ostalog, stoji i sljedeće:
{{izdvojeni citat|Masa četnika, koja se nalazi u rejonu Valjeva, do sada se držala potpuno lojalno. Oni su prema komunistima zauzeli jasan odbijajući, takoreći, neprijateljski stav i može se reći uspešno se protiv njih borili. Oni su spremni i voljni da zajedno sa Vermahtom razbiju komuniste, kao i da u zemlji ponovo uspostave red i mir i zato traže nemačku pomoć.&lt;ref&gt;AVII, NAV—N—T—315, rolna 2130, snimci 626—632.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_10.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje MIHAILOVIĆ TRAŽI POMOĆ OD OKUPATORA]&lt;/ref&gt;}}

No, na samom početku sastanka sa nemačkim predstavnicima u selu [[Divci]] 11.11.1941. pukovniku Mihailoviću je rečeno:

{{izdvojeni citat|Pre dve nedelje poručili ste nam preko Vaših poverenika u Beogradu da je Vaša namera &quot;da nećete više dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje uništava&quot;. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemačkim Vermahtom i organima Nedićeve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:

1) Nemački Vermaht će sam u najkraćem vremenu okončati sa komunizmom i

2) glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku.}}

Nemci su procenili da Draža zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao generalštabni oficir pravilno ocenjuje da će se nastavak nemačkih operacija rđavo završiti po njega, i stoga &quot;nemački Vermaht ne može da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.]&lt;/ref&gt; U daljem razgovoru pukovnik Mihailović se pravdao nacistima zbog učešća u ustanku:

{{izdvojeni citat|Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generalštabni oficir poznajem snage obeju snaga.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt;}}

On se pravdao da je morao uzeti neke gradove od Nemaca da ih komunisti ne bi uzeli&lt;ref&gt;&quot;Moji ljudi su [[Bitka za Loznicu 1941.|krenuli na Loznicu]] zato da je komunisti ne zauzmu.&quot;&lt;/ref&gt; i tvrdio da nije na strani ustanika, &quot;onih koji žele da isteraju Nemce&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Draža Mihailović je izjavljivao Nemcima lojalnost i tražio da mu daju municiju da nastavi borbu protiv partizana.&lt;ref&gt;&quot;Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo.&quot;&lt;/ref&gt; Ali, želeo je da njegovo &quot;delovanje na nacionalnoj osnovi&quot; ostane potajno da ne bi prošao kao [[Kosta Pećanac]], koji je sklopio otvoreni sporazum sa okupatorom, čime je izgubio ugled u narodu i stekao oznaku izdajnika.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Uprkos svim njegovim predlozima, Nemci mu nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje:

{{izdvojeni citat|„Ponuda pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na raspolaganje za borbu protiv komunista je odbijena i zatražena je bezuslovna predaja. Mihailović je tražio da se konsultuje sa svojim komandatima. Mihailović također tražio oružje za borbu protiv komunista. Ovo je igra, borba između bandi za izvor oružja. Ipak, čini se da jedan dio Mihailovićevih bandi iskreno želi da se bori protiv komunista.“&lt;ref&gt;NAW, T-311, Roll 175, 000121-2: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka 17.11.41.}}

{{izdvojeni citat|Mihailović treba da sada pokrene akciju protiv Užica, gde se navodno nalazi celokupno rukovodstvo komunista, a zbog čega treba da se stavi u izgled i bombardovanje sa nemačke strane. U kontaktima sa nemačkim okupacionim vlastima koji su niže opisani, Mihailović je navodno molio da mu se stavi na raspolaganje 100.000 metaka da bi mogao nastupiti protiv Užica.|IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNOG CENTRA VERMAHTA U BEOGRADU OD 14. NOVEMBRA 1941. VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA O ODNOSU ČETNIKA DRAŽE MIHAILOVIĆA PREMA NOP-u, O PREGOVORIMA PREDSTAVNIKA VERMAHTA I DRAŽE MIHAILOVIĆA I O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI U SRBIJI}}

Za njim je decembra 1941. godine raspisana poternica, nakon čega je bio u bekstvu.

=== Predaja zarobljenih partizana Nijemcima (1941) ===
{{main|Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.}}
[[File:Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima.jpg|thumb|Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima]]
Iako je njegov prijedlog okupacionim vlastima u Divcima odbijen, pukovnik Mihailović je želio pružiti njemačkom okupatoru dokaz četničke gotovosti za saradnju. Stoga su četnici Draže Mihailovića, uz posredstvo samozvanog vojvode [[Jovan Škavović|Jovana Škavovića]], predali 13. novembra 1941. Njemcima oko [[Predaja zarobljenih partizana Nemcima novembra 1941.|365 zarobljenih partizana]]. [[Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.|Predaja zarobljenih partizana Nemcima]] se desila tokom [[ustanak u Srbiji 1941|ustanka u Srbiji]] novembra [[1941]]. godine.

Tokom [[Četničko-partizanski sukob|sukoba]] između [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] četnika i partizana u zapadnoj [[Srbija|Srbiji]] početkom novembra [[1941]], četnici su zarobili više stotina partizana. Jednu veću grupu od oko 500 zarobljenika, među kojima su bili partizani na prevaru zarobljeni u [[Gornji Milanovac|Gornjem Milanovcu]],&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_110.htm Relacija Takovskog četničkog odreda od 17. juna 1942, Zbornik NOR-a, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, dokument 110]&lt;/ref&gt; Kosjeriću,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/59_2_124.pdf Užička republika, Zapisi i sećanja, Narodni muzej, Užice 1981]&lt;/ref&gt; Karanu i Planinici, četnici su prikupili na [[Ravna Gora|Ravnoj Gori]]. Oko [[13. novembar|13. novembra]] [[1941]]. četnici su grupu od 365 zarobljenika odveli u [[Mionica|Mionicu]], i zatim u [[Slovac]]. Tu su prihvaćeni od [[Milan Nedić|Nedićevih]] i nemačkih snaga i prebačeni kamionima u [[Valjevo]]. Transport zarobljenika do [[Valjevo|Valjeva]] je pratio četnički vođ Jovan Škavović Škava, koji je prethodno bio [[Kosta Pećanac|Pećančev]] četovođa, dok je u tom periodu priznavao [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevu]] komandu. U predaji zarobljenika učestvovao je i ravnogorski oficir [[Pavle Mešković]]. Predaji partizana prethodio je [[Sastanak u Divcima 1941.|sastanak Draže sa Nemcima u selu Divci]].

Od ove grupe zarobljenika, Nemci su 263 streljali dana [[27. novembar|27. novembra]] [[1941]]. godine na Krušiku u Valjevu.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_21.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Streljanja na Krušiku u Valjevu]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44_4.pdf Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009: Krušik, Valjevo streljanje po grupama]&lt;/ref&gt; Ostali zarobljenici su delom streljani naknadno, delom deportovani u [[Koncentracioni logor|logore]], a delom pušteni na slobodu. Predaja zarobljenih partizana nastavila se i posle ovoga, i bila je naročito intenzivna u decembru 1941.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_24.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Decembarski pokolj]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44.htm Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009]&lt;/ref&gt;

=== Legalizacija četnika i hvatanje ustanika (1941-1942) ===
{{main|Legalizovani četnici}}
[[Datoteka:Legalizovani četnici u Srbiji 1942.jpg|minijatura|Legalizovani četnici Draže Mihailovića čuvaju [[Logor Metino brdo|logor na Metinom brdu]] kod [[Kragujevac|Kragujevca]] [[1942]].]]

Četnički odredi u Srbiji su delom raspustili regrute kućama i ostali u ilegali na kadrovskom sastavu, a delom se legalizovali kao pripadnici zvaničnih Nedićevih formacija. Krajem 1941. i početkom 1942. godine, pripadnici [[Legalizovani četnici|legalizovanih ravnogorskih odreda]] pružili su najznačajniji doprinos u hvatanju nekoliko hiljada odbjeglih ili pasiviziranih partizana i njihovih saradnika u [[Zapadna Srbija|zapadnoj]] i djelovima [[Centralna Srbija|centralne Srbije]], kao i u njihovoj predaji Njemcima. Učešćem u masovnom hvatanju i likvidaciji pripadnika partizanskih odreda i njihovih saradnika, čak i ako se zanemari aktivna borba protiv partizana, legalizovani ravnogorski četnici su učinili krupne usluge njemačkom okupatoru u uništenju partizanskog pokreta na području dotadašnje [[Užička Republika|Užičke republike]].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;&gt;[http://www.yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html Milan Radanović: Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944.]&lt;/ref&gt;

Već krajem novembra 1941. godine na Metinom brdu kod Kragujevca je formiran [[Logor na Metinom brdu|logor]] za zarobljene srpske ustanike i civilne taoce. Prvi dovedeni u logor bili su taoci iz Kragujevca, komunisti, odbornici narodnooslobodilačkog odbora, Romi, Jevreji i svi oni koji su nemačkim fašistima bili sumnjivi. Osim svakodnevnih likvidacija, veća masovna streljanja su vršena 2. i 19. marta 1942. godine.&lt;ref&gt;[http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1322 Metino brdo]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Hvatani borci su predavani nemačkom sudu, ili prekom sudu [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]]. Većina pohvatanih je bila iz okoline Rače, Topole i Aranđelovca. 2. marta 1942. godine na Metinom brdu je streljano 173 rodoljuba i simpatizera oslobodilačkog pokreta sa teritorije Kragujevca i okolnih opština.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |access-date=2014-05-01 |archivedate=2016-03-04 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304191846/http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; Logor je rasformiran u junu 1942. Preostali logoraši su transportovani u [[Koncentracijski logor Banjica|logor na Banjici]], gde je većina streljana, kao i u logore u Nemačkoj, Norveškoj i Grčkoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |title=Archive copy |access-date=2024-07-08 |archive-date=2024-07-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240708214249/https://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Nakon likvidacije partizanskih ostataka, četnici Draže Mihailovića su stekli faktičku kontrolu nad ruralnim područjima Srbije, dok je okupator držao gradove.

Mihailovićev stav u odnosu na njemačkog okupatora jasno je izražen u depeši, koju je opunomoćeni poslanik Ministarstva inostranih poslova Trećeg Rajha u Beogradu [[Felix Benzler]], 31. marta 1942. godine, uputio centrali u Berlinu:

{{izdvojeni citat|Sve dosad se nije postiglo da se ličnost pukovnika Mihailovića stavi pod kontrolu. Po svoj prilici ni on nije u stanju ili nije voljan da na srpskom području nešto preduzme, već je, naprotiv, preko jednog posrednika ovih dana ponudio vladi Nedića da prihvata da se objavi:

1) da on ne namerava da se bori protiv Nemaca;

2) da neće ništa da preduzima protiv Nedićeve vlade;

3) da se zalaže za održanje mira i reda u zemlji;

4) da poziva na borbu protiv komunista.

Posredniku je ponovo odgovoreno da za Mihailovića jedino u obzir dolazi da se bezuslovno potčini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_18.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje POD ZAŠTITOM LEGALIZOVANIH ODREDA]&lt;/ref&gt;}}

Nemački dokument od [[15. maj]]a 1942. godine navodi četničkog majora [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubu Jovanovića]] kao jednog od njihovih lokalnih saradnika za [[Zaječar]].&lt;ref&gt;NAW, T501, roll 248 frames 0121-0126; dostupno na http://znaci.net/temp/T-501_R-248-0126.jpg&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:SS-Obergruppenführer Werner Lorenz accompanied with unknown chetnik officer in NE Bosnia.JPG|mini|[[SS]]-[[Obergruppenführer]] [[Werner Lorenz]] u društvu neimenovanog četničkog oficira u sjeveroistočnoj [[Bosna (oblast)|Bosni]], jesen 1942. godine]]

U junu 1942. Mihailović je prešao u Crnu Goru, italijansku okupacionu zonu, na teritoriju koju su držali crnogorski četnici [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom|uz dopuštenje Italijana]]. Aktivnosti četničkih odreda u Srbiji svedene su na najmanju meru da se ne bi izazivao okupator, i uglavnom su ograničene na organizacionu i obaveštajnu delatnost i sitnije diverzije. Uprkos tome, nemački okupator je veoma ozbiljno shvatao četničku aktivnost i povremeno organizovao racije protiv preostalih Mihailovićevih odreda, koji su se trudili da izbegnu dodir sa neprijateljem.

U Srbiji, znatan broj Mihailovićevih snaga se legalizovao. Nemački popis glavnih vladinih legalnih odreda od [[15. maj]]a 1942, pod rednim brojevima 1 do 18 navodi Ljotićeve odrede, od 19 do 39 su Mihailovićevi, a od 40 do 100 Pećančevi. Tu na okupatorskom spisku snaga su neki od glavnih Mihailovićevih četnika: [[Predrag Raković]], [[Miloje Mojsilović]], [[Dušan Smiljanić]], [[Vučko Ignjatović]], [[Miloš Glišić]], [[Ljuba Jovanović]]... Do početka 1942. godine &quot;ravnogorski pokret istopio se u redovima Nedićeve milicije i konačno se ponovo pojavio, umanjen, u Crnoj Gori.&quot;&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/5_3.htm William Deakin, BOJOVNA PLANINA]&lt;/ref&gt;

Kako ne bi izgubio podršku naroda kao saradnik okupatora, Mihailović je odsustvo oružane borbe u Srbiji sredinom [[1942]]. godine nastojao da nadoknadi činjenjem smicalica nemačkim vojnicima po gradovima, ubacivanjem &quot;smrdljivih bombi&quot;, &quot;svrabećih praškova&quot;, &quot;praškova za kijanje&quot;, upućivanjem pretećih pisama, uznemiravanjem telefonom...&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;/&gt; Ovo nije ostalo neprimećeno. Britanski kapetan Bil Hadson je u drugoj polovini 1942. ponovo uspostavio vezu i javio da &quot;Mihailović još sarađuje s Osovinom u Crnoj Gori i Sandžaku i miruje u Srbiji&quot;, da su &quot;u Dalmaciji Trifunovićevi četnici legalizovani&quot; te, podsticani od Italijana, sanjaju o nekoj &quot;Srbo-Sloveniji i Dalmaciji&quot;. Na osnovu stanja na terenu on izvlači zaključak: 
{{izdvojeni citat|U trenutku kada je Mihailović u velikom stepenu igrao ulogu kvislinga bio je nagrađen najjačom britanskom propagandom.... Mihailoviću bi trebalo konačno reći da Britanci pretpostavljaju komuniste kvislinzima.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;|Britanski kapetan Bil Hadson}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Lopare 1942.jpg|mini|[[Radivoje Kerović]] (u sredini u bijeloj košulji) sa njemačkim tenkistima, [[Lopare]] 1942.]]

Posljednjeg dana kolovoza 1942, održan je sastanak kod načelnika štaba Komande Jugoistoka. Ovom prilikom je podijeljena informacija da se oko [[Banja Luka|Banje Luke]] vode žestoke borbe s partizanima, u kojima okupatoru pomažu četnici (“srpski nacionalisti“), bez preciziranja o kom odredu JVuO iz [[Bosna (oblast)|Bosne]] je riječ: 
{{izdvojeni citat|Velike borbe su izbile u blizini Banje Luke. Ustanici su upotrijebili teško naoružanje, topove, minobacače itd., kao i tenkove. Hiljadu srpskih nacionalista je sudjelovalo u borbi protiv ustanika na našoj strani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=490&amp;roll=175 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000485.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei Banja Luka größeres Gefecht, Aufständische traten mit schweren Waffen, Geschützten, Minenwerfern u.sw. auf, auch mit Panzer. 1000 serbische Nationalisten haben sich dort auf unserer Seite im Kampfe gegen die Aufständischen beteiligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka održanog 31. augusta 1942.}}

U drugom njemačkom izvještaju iz istog perioda se navodi da je 26. augusta jedan bataljun Wehrmachta južno od Banje Luke bio priklješten od strane nadmoćnijeg neprijatelja (i ovdje se napominje da su partizani raspolagali teškim naoružanjem), kao i da je Nijemcima u pomoć priskočilo čak „2000 bosanskih četnikâ“, što će rezultirati potiskivanjem jedinicâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOP i DVJ]] prema jugu do kraja mjeseca.&lt;ref&gt;BA/MA, RH 19 XI/81 (Die Bekämpfung der Aufstandsbewegung im Südostraum, Teil I), S. 244.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 155. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bereits am 26. August sah sich ein deutsches Bataillon bei dem Versuch, südlich von Banja Luka den ersten dieser Einfälle abzublocken, weit überlegenen, auch mit erbeuteten Panzern und Geschützen bewaffneten Verbänden gegenüber; nur mit Hilfe von 2.000 bosnischen Cetniks, die den Deutschen zu Hilfe eilten, gelang es bis Ende des Monats, die Partisanen wieder nach Süden abzudrängen.&quot;}})&lt;/ref&gt;

Takođe, u jednom izvještaju upućenom iz štaba njemačkih trupa u [[NDH]] od 18. novembra 1942. o četnicima se, između ostalog, navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|U zoni 714. pješadijske divizije nalazi se 6-8.000 četnika, naoružanih puškama i nešto automatskog oružja. Diviziji su dosad pružili vrijedne usluge time što su branili svoju teritoriju od partizana i time oslobodili njemačke i trupe NDH za dejstvo na drugim sektorima. K tome obezbjeđuju i željeznicu i pribavljaju važna obavještenja njemačkim trupama. Četnici su pri zajedničkim akcijama snabdjevani od strane NDH; također im pripada i naknada od otprilike 3 Rajshsmarke dnevno, čiju isplatu oni, međutim, dosad nisu tražili.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=361&amp;rec=314&amp;roll=566 Nacionalni arhiv Vašington, T-314, rolna 566, frejm 000357; Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj-/Veza sa neprijateljski orijentisanim krugovima u Srbiji/ (18. novembar 1942.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei 714.Div. haben die im Div.–Bereich beheimateten Cetnikverbände eine ungefähre Stärke von 6–8000 Mann. Sie sind mit Gewehren und verhältnissmässig wenig automatischen Waffen ausgestattet. Sie leisten der Div. wertvolle Dienste, indem sie ihr Heimatgebiet gegen Einfälle der Partisanen schützen, sodass, von grösseren Unternehmen abgesehen, in diesem Raume weder deutsche noch kroatische Truppen gebunden werden. Sie entlasten hiedurch den Bahnschutz und versorgen die deutsche Führung mit wertvollen Feindnachrichten. &lt;/br&gt; Die Cetnikverbände werden durch den kroatischen Staat bei Einsätzen mit Munition versorgt und verpflegt. Vertragsmässig steht ihnen neben anderen Zusagen /z.B. Versorgungsansprüchen/ auch Wehrsold von etwa RM 3.— täglich zu, den sie jedoch bisher nicht beansprucht haben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj (18. novembar 1942. godine)}}

=== Operacija Weiss i bitka na Neretvi (1943) ===
{{main|Operacija Weiss|Bitka za Konjic 1943.}}
[[File:Četnici i Nemci na Neretvi.jpg|thumb|Četnici i Nemci tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]] 1943.]]

Van Srbije, postojala je intenzivna saradnja četnika i Nemaca. Iako su mnogi četnici na lokalu pomagali nemačkim trupama protiv partizana, [[Hitler]] je do sredine 1943. godine strogo branio svojim jedinicama svaku saradnju sa četnicima.&lt;ref&gt;Nacionalni arhiv Vašington, Mikrofilm T-311, rolna 175, snimka 378: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka za novembar 1942 (30. novembar 1942.). „Svaka, pa i privremena, veza sa antikomunistički nastrojenim četnicima u Hrvatskoj je protivna naređenju Fuehrera, Ia 3071/42 o borbi protiv bandi.“&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=383 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000378.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Haltung gegenüber feindluch eingestellten Kreisen in Serbien/Kroatien: An Bev.Kmdr.Gen. in Serbien, Befehlshaber der dt. Truppen in Kroatien, Kdr.Gen. in Kroatien und Dt.Verb.Kdo. bei Supersloda ergeht ein Befehl betreffend klarer und eindeutiger militärischer Haltung gegenüber allen uns feindlich eingestellten Kreisen. Jede – wenn auch nur vorübergehende – Bindung mit antikommunistisch eingestellten Cetniks in Kroatien steht im Widerspruch zu den bzgl. Bandenkämpfung gegebenen Befehlen des Führers Ia Nr. 3071/42 g.K.&quot;}})&lt;/ref&gt; Za vrijeme izvođenja [[Operacija Weiss|operacije Weiss]], njemački komandanti na terenu su bili u nedoumici da li da se povinuju naređenjima svojih viših vojnih komandi, ali i političkih instanci, ili da nastave sarađivati s četnicima Draže Mihailovića:
{{izdvojeni citat|Uprkos borbenoj pomoći hrabrih četnika, koja je doprinijela deblokadi opkoljenih dijelova 718. pješadijske divizije, njemačke trupe imaju zadatak da se brzo probiju do boksitne oblasti. One imaju instrukcije da smatraju četnike neprijateljima. Sada se ispostavilo da se situacija kod mjesta Dobro (?), čija se posada sastojala od Nijemaca, Italijana i četnika, poboljšala zahvaljujući četničkom prodoru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=549 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000544.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Trotz der Waffenhilfe tapferer Cetnik, die auch zur Befreiung der eingeschlossenen Gruppe der 718.I.D. mit beigetragen haben, ergibt sich für die deutschen Truppen die Aufgabe, möglichst schnell in das Bauxitgebiet von Mostar vorzustoßen. Die deutschen Truppen haben den Auftrag die Cetniks als Feind anzusehen. Es ergab sich nun das Bild, daß die Besatzung von Dobro (?), die aus Deutschen, Italiener und Cetniks bestand durch den Vorstoß der Cetniks Luft bekam.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka (1. mart 1943.).}}

Major [[Slavoljub Vranješević]], komandant Zapadne Bosne JVuO, šalje 2. marta 1943. godine dopis »bratu« [[Uroš Drenović|Urošu Drenoviću]] kojim ga obavještava da je od strane njemačke komande u [[Banja Luka|Banjoj Luci]] zakazana konferencija na koju su pozvani najvažniji četnički zapovjednici s teritorije [[Bosanska krajina|Bosanske Krajine]]:
{{izdvojeni citat|Pre nekoliko časova primio sam izveštaj od Komandanta Bosanskih četničkih odreda brata Rade Radića, u kome mi javlja, da su Nemci pozvali na konferenciju u Banja Luci sve Komandante i to: Radića, Tešanovića, Drenovića, Marčetića, Mišića radi rešavanja važnih pitanja. Konferencija će se održati u nemačkoj komandi u B. Luci. Ovoj konferenciji neće prisustvovati pretstavnici hrvatskih ni vojnih ni civilnih vlasti.

Komandant mi je naredio, da pozovem sve Komandante na predkonferenciju, koja će se održati u Karanovcu na dan 4 o.m. u 12 časova.—

Prema napred izloženom pozivam te, da bez ikakvog izgovora i odlaganja bez obzira na situaciju na položaju, dođeš 4 o.m. do određenog časa u Karanovac.—

Ovo smatraj vrlo važnim i NAJHITNIJIM. Molim Te koristi sva moguća prevozna sredstva, pa i motorcikl i na vreme dođi na predkonferenciju.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 31, str. 64.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_64.htm Naređenje Komande bosanskih četničkih odreda od 2. marta 1943. komandantu odreda »Kočić« za prisustvovanje konferenciji radi usaglašavanja stavova o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Već 3. februara 1943. godine, major Vranješević je upoznao Vrhovnu komandu JVuO o činjenici da se bosanski četnici nalaze u službi njemačkog okupatora, ali i da su potpisali [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|sporazume o saradnji sa kvislinškim vlastima Nezavisne Države Hrvatske]]:
{{izdvojeni citat|
NEMCI

Četnički odredi učestvuju u borbi zajedno sa Nemcima češće puta, ali na zasebnim sektorima. Pre našeg dolaska, Nemci su uspeli da u borbu protiv komunista uvode četnike tako, da im ovi osiguravaju krila i da se mešaju u komandovanje. Ovome se je odmah stalo na put, ma da sa dosta poteškoća. Po sebi se razume da se mnogo interesuju o tome, da li mi imamo kakve veze sa Dražom Mihailovićem — što mi odbijamo, navodeći da je to samo komunistička propaganda kako bi izazvali Nemce protiv nas, pa nas tako priklještene, uveli u svoje redove. Ipak, često puta Nemci čuju kako svi četnici pevaju »Od Topole pa do Ravne Gore« ili »Od Manjače pa do Ravne Gore«, »sve su straže generala Draže« itd., dakle jasno primećuju, ali moraju da trpe. Njihova nemoć oseća se.

HRVATI

Ovi se redovno predaju komunistima, gde god ovi na njih udare. Hrvatski oficiri nalaze spas u komunizmu. Zbog sporazuma sa Hrvatima, koji su ovi [četnički — prim.] odredi sklopili pre našeg dolaska, borbe sa Hrvatima ne vode se. Naprotiv, za većinu starešina i boraca može se reći, da su taj sporazum shvatili kao definitivan svršetak rata, pa i otuda javašluk i slaba disciplina. Sada, dok se ne raščisti sa komunistima, ovakvo stanje mora da ostane.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_27.htm Izveštaj majora Slavoljuba Vranješevića od 3. februara 1943. majoru Zahariju Ostojiću o vojno-političkoj situaciji u četničkim odredima zapadne Bosne i saradnji sa nemačkim i ustaško-domobranskim jedinicama]&lt;/ref&gt;}}

Vojvoda [[Vukašin Marčetić]], komandant puka »Manjača«, bio je takođe jedan od potpisnikâ sporazuma sa vlastima satelitske NDH. Tokom operacije »Weiss«, vojvoda Marčetić se povezuje i sa njemačkim okupatorom, konkretno sa [[117. lovačka divizija (Nemačka)|117. divizijom]]:
{{izdvojeni citat|Posebno: [...] [[369. legionarska divizija|369. pješ. div.]] će prvo dovršiti borbe na [[Grmeč]]u. Uspostavljena veza sa četničkom grupom Marčetića, koja će preuzeti osiguranje vlastitog istočnog boka.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=315&amp;roll=2263 NARA, T315, Roll 2263, frame no. 000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;369. J.D. führt vorerst Kampfhandlungen in der Grmec durch. Verbindung mit Cetnikgruppe Marcetic aufgenommem, die Schutz der eigenen Ostflanke übernehmen will.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik 117. divizije, unos za 5. februar 1943.}}

O (prinudnom) sadjejstvu 117. divizije sa četničkim odredima pod komandom kapetana [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] u [[Bitka za Konjic 1943.|bici za Konjic]], februara 1943. godine, nakon rata će posvjedočiti i general [[Alexander Löhr]]:
{{izdvojeni citat|117. lovačka divizija, koja je prodirala od Ivan-sedla ka severozapadu, vodila je od početka teške borbe, pa je na kraju odbijena i odbačena. Jedan njen deo morao je da se spasava u Konjicu, koji je bio utvrđen i posednut od Italijana i četnika. Ovo mesto su partizani okružili i tako je došlo do toga da su se ovde, pod pritiskom događaja, borili na istom frontu Nemci i četnici – doduše odvojeni jedni od drugih italijanskim jedinicama. Konjic je doduše bio oslobođen iz okruženja sa trupama iz [[Sarajevo|Sarajeva]], ali je partizanima uspelo da se probiju preko Neretve i povuku svi bez izuzetka u severnu [[Crna Gora|Crnu Goru]].&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html | title = Записи Александра Лера, часопис СРПСКО НАСЛЕЂЕ, број 7/1998 | publisher = Srpsko-nasledje.co.rs |date=3. 1. 1943. | accessdate=4. 1. 2023. | archive-url = https://web.archive.org/web/20130216202528/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html# | archive-date=16. 2. 2013 |url-status=dead | df = }}&lt;/ref&gt;|General [[Alexander Löhr]], komandant Jugoistoka}}

Tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]], četnici su bili obilno snabdijevani streljivom i hranom iz italijanskih i njemačkih magacina. Kapetan Vojislav Lukačević, koji se zajedno sa svojim četnicima tukao uz borbenu grupu »Anacker«, [[5. mart]]a iz [[Konjic]]a je javio majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] da mu »11« (tj. Nijemci) daju municiju, kao i da je vojvoda [[Dobroslav Jevđević]], sa svoje strane, zadužen za obezbjeđivanje logistike:
{{izdvojeni citat|Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa 11. Verujem da si o njima dobio preterane izveštaje. Svaka njihova kolona koja nastupa ima najviše jednu trećinu Nemaca a ostalo su domobrani i po nešto ustaša. Oni sami ne mogu ništa da urade, toga su svesni. Ja mislim da je nama najpreči za sada cilj uništenje komunista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa 11 dok komunisti nisu likvidirani a oni nisu likvidirani i pored uspeha koje smo postigli. Čvrsto sam ubeđen da nas 11 neće napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano... Najvažnije i najbolje snabdevanje preko [[Sarajevo|Sarajeva]] koje neka Jevđo forsira. Dobio sam sinoć preko 11, 30.000 metaka obećali još čim im stigne neki transport koji očekuju u Sarajevo.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_2_71.htm IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 5. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O BORBENOM RASPOREDU ČETNIKA I NEMACA NA SEKTORU KONJIC—JABLANICA]&lt;/ref&gt;}}

O isporuci municije jedinicama JVuO (najvjerovatnije o onoj koja je data kapetanu Lukačeviću), Komanda Jugoistoka je 7. marta javila vojnom vrhu u [[Berlin]]u:
{{izdvojeni citat|– 7. mart 1943: Municija za četnike. Vrhovna komanda je obaviještena telegramom o isporuci 30.000 metaka četničkim jedinicama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=453 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000448.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Munition für die Cetniks: &lt;/br&gt; An OKW/WFSt. ergeht eine Meldung betraf. der Übergabe von 30.000 Schuß Inft. Munition an Cetnikverbände.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja Komande Jugostoka za mart 1943. godine (31.3.43.)}}
[[File:Chetniks and German Officers meet in Bosnia, 1943.jpg|thumb|Sastanak njemačkih oficira sa četnicima u [[Bosna (regija)|Bosni]], [[1943]]. godina]]

9. [[Mart|ožujka]] 1943. godine, [[Fašizam|fašistički]] [[Poglavnik|duce]] [[Benito Mussolini]] šalje pismo [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]],&lt;ref&gt;''Tajna pisma Hitler – Mussolini (1940—1943)'', edicija Dokumenti i svjedočanstva (priredio i preveo: Dr Bogdan Krizman), Novinarsko izdavačko poduzeće (NIP), Zagreb, 1953, str. 78.&lt;/ref&gt; vođi [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]], u kom navodi da je upoznat sa suradnjom njemačkih okupacionih trupa s četnicima:
{{izdvojeni citat|Više tisuća četnika naoružali su, na lokalnoj bazi, komandanti talijanskih jedinica, da vode gerilu, za koju imaju, kao svi stanovnici Balkana, naročite sklonosti. Do danas su ti četnici suzbijali partizane vrlo odlučno. Upravo sam primio izvještaj. U njemu mi javljaju, da su njemačke snage, koje su uspostavile dodir sa četnicima u dolini gornje Neretve, pristale da surađuju s njima i da su naoružale četnike metcima i ručnim bombama.|[[Benito Mussolini]] u pismu [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]] (9. III 1943)}}

O pristizanju Mussolinijeva pisma istog je dana javila i Vrhovna komanda njemačkih oružanih snaga:
{{izdvojeni citat|''9. mart'' &lt;/br&gt; Duče poslao pismo Hitleru, u kome zastupa mišljenje da su četnici i partizani neprijatelji Osovine. O tome je razgovarao i sa nemačkim ministrom spoljnih poslova. Priznaje da su Italijani do sada naoružali nekoliko hiljada četnika za gerilski rat protiv komunista i oni su se do sada energično borili protiv partizana. Ali, sada je Duče izdao energičnu naredbu, da se četnicima više ne daje oružje i da njih, nakon što se partizani poraze, treba razoružati. Na osnovu poslednjih vesti, na prostoru gornje Neretve Nemci su takođe stupili u kontakt sa četnicima i ostavili im patrone i ručne granate.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 9. marta 1943.}}

Pošto је za katastrofalni poraz četnika u bici na Neretvi optužio Jevđevića, [[Petar Baćović|Baćovića]] i [[Bajo Stanišić|Baja Stanišića]] a istakao za primjer Vojislava Lukačevića, major Ostojić im је 10. marta naredio da se kod Italijana zauzmu za dozvolu o prebacivanju četnika na zapadnu obalu Neretve. Odgovarajući na optužbe, Jevđević i Ваćоvić istoga dana izvještavaju Mihailovića da је za proboj operativne grupe NOVJ kriv upravo Lukačević, te da Ostojić, komandujući iz [[Kalinovik]]a, nema pravu predstavu о toku događaja. Jevđević navodi: „Kada sam zvao delove Vrhovne komande da komanduju nа licu mesta, odgovorili su neljubazno da neće da radе sa okupatorom, tražeći u isto doba hranu, municiju, topove i vojsku od okupatora.“ Као argument da četnici moraju bespogovorno slušati naređenja okupatorskih oficirâ, vojvoda Jevđević navodi podatak da Nijemci i Italijani hrane i snabdijevaju municijom cjelokupnu masu četnikâ od 13.200 ljudi. Riječ je o 2000 četnika pod komandom Вајa Stanišića, 4.000 iz Lukačevićeve konjičke gruре, 6.000 pod komandom majora Petra Baćovića (hercegovački četnici) i 1.200 četnika kojima komanduje major Andrija Vesković. Jevđević Mihailoviću piše i da su okupatori dali toliko hrane da је on, na osnovu lažnog brojnog stanja, uspio da uštedi 110.000 obroka, kao i da su mu za posljednjih nekoliko dana isporučili 1.100.000 metaka.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 3/1, kut. 293, dep. 2248.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Saradnja četnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februar — mart 1943), Prilozi Instituta za istoriju (br. 17), Sarajevo, 1980, str. 214.&lt;/ref&gt;

General [[Rudolf Lüters]], zapovjednik njemačkih trupa u NDH, piše u procjeni situacije od 16. marta 1943. da je „neprijateljski otpor protiv nemačkih divizija koje su napadale uglavnom slomljen“, te da je „operacija „[[Operacija Weiss|Vajs II]]“ u suštini završena“. O četničkim snagama u njemačkoj zoni operacija, general Lüters navodi:
{{izdvojeni citat|Četničko pitanje nije se dalje zaoštrilo. U području [[114. lovačka divizija (Njemačka)|714. divizije]] nisu zabeležena nikakva prekoračenja u tuđu nadležnost. Četničko rukovodstvo se potčinilo naređenjima nemačkog Vermahta i potvrdilo svoju lojalnost. Četnici koji se nalaze na području [[118. lovačka divizija (Njemačka)|718. pešadijske divizije]], naročito u rejonu [[Zenica|Zenice]] i [[Han-Pijesak|Han-Pijeska]], neprijateljski se suprotstavljaju hrvatskoj državi i nemačkom Vermahtu i pokušavaju da izazovu nemire putem sabotaža i razoružavanja hrvatskih odreda. Divizije koje su učestvovale u operaciji „Vajs II“ jedinstveno se povoljno izražavaju o držanju četničkih jedinica. Dragocenim izviđačkim podacima i napadima za rasterećenje pomagali su našim jedinicama, mada ni u jednom slučaju nije sa nemačke strane tražena podrška.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_3_38.htm Procena vojno-političke situacije komandanta nemačkih trupa u NDH od 16. marta 1943. za period od 1. do 15. marta 1943. godine]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=372&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 000366—000367.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cetnikfrage hat sich nicht weiter zugespitzt. Im Bereich der 714.J.D. sind keine Übergriffe zu verzeichen. Die Cetnikführung hat sich den Befehlen der deutschen Wehrmacht untergeordnet und ihre Loyalität versichert. Die im Bereich der 718.J.D. befindlichen Cetniks, besonders im Raum ZENICA und HAN PIJESAK stehen kroat. Staat und deutscher Wehrmacht feindlich gegenüber und versuchen durch Sabotageakte und Entwaffnung kroat. Abteilungen Unruhe zu stiften. Die im &quot;Weiss II&quot;–Einsatz befindlichen Divisionen äussern sich übereinstimmend günstig über das Verhalten der Cetnikverbände. Durch wortwolle Kundschafterdienste und Entlastungsangriffe haben sie der Truppe geholfen, obwohl in keinem Falle deutscherseits Unterstützung orboten worden war.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U iscrpnom izvještaju&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 1015—1018.&lt;/ref&gt; koji je [[5. maj]]a 1943. godine podnio [[SAD|američki]] [[Ured za strateške usluge]] (preteča današnje [[Centralna obaveštajna agencija|Centralne obavještajne agencije]]), sumiraju se rezultati netom završene operacije »Weiss«:
{{izdvojeni citat|Krajem januara 1943. godine zajedničke nemačke, hrvatske, italijanske i četničke snage povele su veliku ofanzivu protiv jugoslovenske oslobodilačke armije. Neprijatelj je potpomognut od Drenovićevih četnika uspeo da potisne jugoslovenske patriote u Hercegovini i jugoistočnoj Bosni. Glavni udar u sadašnjoj neprijateljskoj ofanzivi vrše kombinovane četničke snage u Hercegovini (V.[ojislav] Lukačević, član Mihailovićevog glavnog štaba), u Crnoj Gori (Bajo Stanišić) i u Sandžaku (Pavle Đurišić, član Mihailovićevog glavnog štaba). Ishod ove borbe je još neizvestan. Partizani govore da su oni odneli pobedu, dok četnici insistiraju na tome da su gotovo potpuno očistili ove jugoslovenske krajeve od antifašističkih snaga. Tačno je, međutim, da su jugoslovenski antifašistički gerilci pretrpeli teške teritorijalne gubitke, ali daleko je od toga da su njihove snage uništene ili razbijene. Na drugoj strani, mnogo slavljeni četnici generala Mihailovića danas su angažovani u jednoj od najžešćih ofanziva za uništenje jugoslovenskih demokratskih snaga.}}

=== Četnički teror u Srbiji (1943) ===
{{main|Srbija u Drugom svetskom ratu|Zločini četnika u Drugom svjetskom ratu}}
Mihailovićeva taktika u Srbiji se početkom 1943. sastojala u tome da organizuje i štedi svoje snage za &quot;planirani narodni ustanak&quot;. Nemci navode da je izbjegavao svaki konflikt sa okupacionim trupama.&lt;ref&gt;NAW, T-78, Roll 332, 6289915, 919: Procjena situacije komande Jugoistoka za feburar 1943 (2. mart 1943.).&lt;/ref&gt; Izveštaji Nedićeve vlade konstatuju da je četnička akcija gotovo svuda upravljena na obračunavanje sa komunistima, koje se sprovodi beskompromisno, do istrebljenja. Inače, četnici na sastancima sa narodom naređuju lojalno držanje prema domaćim vlastima i okupatorskoj vojnoj sili kao i &quot;odricanje svake pomoći partizansko-komunističkim bandama&quot;.&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 59/1—1, k. 22.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 54/5—1, k. 22.&lt;/ref&gt;

12. februara 1943. godine, kapetan [[Miloš B. Marković]], komandant Ariljske brigade iz sastava Požeškog korpusa JVuO, prenosi Mihailoviću ideju poručnika [[Zvonimir Vučković|Zvonka Vučkovića]] da iskoristi vezu sa njemačkim oficirom u cilju »gonjenja komunista«:

{{izdvojeni citat|Po povratku sa puta iz štaba 1a sastao sam se sa Vučkovićem koji me je zamolio da Vas izvestim o sledećem: &lt;/br&gt; U srezu Kačerskom nalaze se dve komunističke grupe, prva jačine 60 a druga oko 150 ljudi. Ove se grupe prebacuju i u Oplenački srez. Za likvidaciju ovih grupa potrebno mu je oko 300 ljudi, no kada bi ih skupio izazvao bi potere od strane okupatora. Ima jednu drugu mogućnost a to je da uputi Nemce da gone ove grupe. Posredno, no obazrivo ima vezu sa jednim od nemačkih komandanata, koji je izjavio gotovost za usluge svake vrste a naročito u gonjenju komunista. Zvonko će ga upotrebiti no ne uspeli to preduzeće sam potrebno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_33.htm  Izveštaj komandanta Ariljske brigade od 12. februara 1943. Draži Mihailoviću o borbama protiv pripadnika NOP-a u zimu 1942. godine i dostignutoj organizaciji u brigadi]&lt;/ref&gt;}}

Poručnik [[Predrag Raković]], u svojstvu komandanta 2. ravnogorskog korpusa JVuO, informiše 3. marta 1943. generala Mihailovića o tajnom sastanku sa nemačkim potporučnikom Krigerom:

{{izdvojeni citat|Okupator, kako Nemci tako i Bugari svu svoju akciju uputili su na komuniste, na njihovo gonjenje i istrebljenje. U smislu depeše koju sam podneo G. Ministru, sastao sam se 2 marta t.g. na Savincu u jednoj šumi sa Nemačkim komandantom potporučnikom Krigerom iz Gor. Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od strane Nemaca došao potporučnik Kriger i njegov tumač. A sa naše strane bio sam ja i moj Načelnik štaba p.por. Lazarević. Tema razgovora bila je isključivo uništenje komunističkih bandi, na teritoriji koju obezbeđuje Nemačka jedinica iz Gor. Milanovca. Uglavnom dolazi u obzir komunistički vođa [[Milorad Labudović|Labud]] koji ima oko 150 komunista pod svojom komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kačerskom i Orašačkom. Utvrdili smo plan za ovaj rad. O izvođenju ove akcije detaljno sam se dogovorio sa Zvonkom noću između 2/3 - III t.g., u čemu smo postigli potpunu saglasnost.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 127, reg. br. 7/3 (S-X-12/4).&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_67.htm  Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 3. marta 1943. Draži Mihailoviću o borbi protiv pripadnika NOP-a i pregovora sa predstavnicima nemačkih okupacionih trupa]&lt;/ref&gt;}}

I u depeši od 23. marta, Raković piše da se ponovo sastao sa nemačkim komandantom iz G. Milanovca, te je dogovoreno da se za ubijene Nemce neće više paliti kuće redom, već &quot;samo po našem spisku&quot;, partizanske, i samo će se partizani ubijati:

{{izdvojeni citat|Hapšenje naših ljudi više neće biti na reonu nemačke komande G. Milanovac. Ako pogine okupatorski vojnik na ovome terenu neće se paliti redom kuće, već samo po našem spisku i to partizanske i samo će se partizani ubijati. [...] Dobio sam 5000 metaka za čišćenje moga reona od komunista.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2,  Dokumenti jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta Draže Mihailovića: 1. januar — 8. septembar 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 113, str. 550.&lt;/ref&gt;}}

[[Datoteka:Četnici batinaju narod.jpg|thumb|Četnici batinaju seljaka u Srbiji.]]

Koliki je bio teror koji su četnici sprovodili nad pristalicama [[NOP|pokreta otpora]] u području doline Zapadne Morave, Dragačeva i Takova, svedoči konstatacija u biltenu kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova:

{{izdvojeni citat|Ilegalni odredi poručnika Vlaste Antonijevića, Dače Simovića, Milutina Jankovića, poručnika Vasića i kapetana Rakovića nemilosrdno ubijaju sve one koji su makar i jedan dan bili i sarađivali sa partizanima. Neki od ovih odreda vode tako bezumnu akciju da se njihova delatnost može ravnati sa radom običnih odmetnika.&lt;ref&gt;http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/102680-aak-Gornji-Milanovac-Luani.html&lt;/ref&gt;|Izveštaj kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova (april 1943)}}

Četnici su, poput okupatora, prema partizanima, njihovim simpatizerima i porodicama, primenjivali najsvirepije mere:

{{izdvojeni citat|1) Protiv zaludele, potpuno obezglavljene i pomahnitale komunističke bande u šumi, sve određene starešine i svo nacionalno naoružano ljudstvo ima povesti beskompromisnu borbu za njihovo potpuno uništenje. Izuzetka u ovome pogledu ne može biti.

4) Ko se uhvati da nosi hranu ili druge potrebe komunistima, a to se tačno utvrdi, komandant brigade sa čije bi teritorije bio takav krivac, odmah će ga streljati i porodicu potpuno uništiti. Kuću spaliti, a stoku zapleniti za izdržavanje gorskih jedinica.

5) Ko se uhvati, a to se od strane komandanta brigade utvrdi, da je krio komuniste, primio u svoju kuću ili im slao makakva obaveštenja, biće najstrožije kažnjen.

6) Ko se uhvati i bude dokazano, da je neko lice videlo komuniste, a nije na najbrži način izvestilo najbližu četničku komandu, biće takođe kažnjeno, u čemu se komandantima brigada ostavlja puna inicijativa.

7) '''Ako u nekom selu bude ubijen makoji četnik, komandant brigade dotične teritorije odmah će streljati deset simpatizera'''.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_4.9.1943. Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica 4.9.1943.]&lt;/ref&gt;|Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica (4.9.1943).}}

Zbog svega navedenog, mnogi ljudi koji su prišli četnicima na početku ustanka protiv sila Osovine, bili su razočarani preusmerenjem dejstava u borbu protiv partizana. Tako je britanski oficir za vezu Hadson zabeležio: &quot;Nekoliko četničkih jedinica tražilo je da bude oslobođeno zadatka borbe protiv partizana&quot;.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;

=== Zabrana sabotaža u Srbiji i učvršćivanje vezâ s Nijemcima na području NDH (1943) ===
{{main|Sabotaže u Srbiji u Drugom svjetskom ratu|Neil Selby}}
[[Datoteka:Plakat o streljanju DM pristalica iz 1942.jpg|mini|Plakat o streljanju „50 DM pristalica“ zbog rušenja mosta na pruzi Požarevac - Petrovac na Mlavi iz decembra [[1942]].]]

U Srbiji, iako su neke četničke pristalice vršile sabotaže, trpeći nemačke odmazde zbog toga, četničko vođstvo je posebno branilo ozbiljnije sabotaža na bitnim saobraćajnicama, pa su čak sprečavali britanske komandose na terenu da ih vrše:

{{izdvojeni citat|[[Neil Selby|Major Selby]] imao zadatak da organizuje sabotaže i dotur materijala za iste; „Prema Selbyevim navodima, '''do sabotaža nije došlo zato što ih D.M., odn. njegovi komandanti na terenu na terenu još nisu odobrili'''.“&lt;ref&gt;NAW, T-313, Roll 482, 000544: Izvještaj obavještajnog odjeljenja Vojnog komandanta Jugoistoka o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca u noći 18./19. augusta 1943 (26. august 1943.).&lt;/ref&gt;|Izvještaj nemačkog obavještajnog odjeljenja o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca (26. august 1943).}}

U izvještaju potpukovnika Klamrotha iz Generalštaba njemačkih oružanih snaga, nakon inspekcijskog putovanja po Balkanu u avgustu 1943. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt; konstatuje se da je general Mihailović najstrožije zabranio izvođenje sabotažâ protiv okupacione sile prije eventualnog [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničkog]] iskrcavanja. Pored toga, pominje se i to da su njemačke obavještajne strukture detaljno upoznate sa kretanjem četničkog komandanta i Vrhovne komande JVuO po Srbiji:
{{izdvojeni citat|Pokret Draže Mihailovića:

U Srbiji tinja latentni ustanak. Draža Mihailović je liderska priroda i veoma je aktivan. Svaki preuranjeni napad protiv okupacionih snaga u startu je strogo zabranjen. Trenutno se jedino vodi borba protiv komunista.

Mora se očekivati jedinstveni napad na okupacione snage, uključujući sabotaže i prepade. Pretpostavlja se da je angloameričko iskrcavanje na Jadranu trenutak za to. Stav Draže Mihailovića prema Angloamerikancima opisan je na sledeći način: „Kao pomagači ste dobrodošli, ali ja ću sâm obnoviti Jugoslaviju!“ Nadzor nad Dražom Mihailovićem je dobar. Nemačke službe vrlo brzo saznaju za njegova boravišta koja neprestano menja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=638&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289888.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;b) Draga [sic!] Mihailowitsch Bewegung: &lt;/br&gt; In Serbien schwelt der latente Aufstand. Draga Mihailowitsch ist eine Führernatur und sehr aktiv. Jedes vorzeitige Losschlagen gegen die Besatzungstruppen ist zunächst streng verboten. Zur Zeit nur Kampf gegen Kommunisten. &lt;/br&gt; Mit dem einheitlichen Beginn von Sabotage, Überfallen usw. auf Besatzungstruppen muss gerechnet werden. Als Zeitpunkt dafür wird die Landung der Anglo–Amerikaner in der Adria vermutet. Die Einstellung des Draga Mihailowitsch den Anglo–Amerikanern gegenüber wird geschildert: &quot;Als Helfer willkommen, aber ich selbst baue Jugoslawien wieder auf!&quot; Die Überwachung des Draga Mihailowitsch ist gut. Die deutschen Dienststellen kennen sehr bald seine ständig wechselnden Standorte.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ipak, kako bi i dalje stvarao privid otpora i zadržao status saveznika, povremeno je inicirao bezazlene diverzije, koje neće izazvati nemačku odmazdu:

{{citiranje|Udružite se sa apotekarima. Uzmite od njih praškova za kijanje, suzavce i supervodonik. Na igrankama svrabeće praškove. Upućujte preteća pisma, uznemiravajte telefonom, stvarajte svuda strah i zabunu.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;&gt;Bojan Dimitrijević - Kosta Nikolić: Đeneral Mihailović - biografija, Beograd : Institut za savremenu istoriju, 2004, str 378-9.&lt;/ref&gt;|[[Draža Mihailović]] naređuje „misteriozne” sabotaže po gradovima septembra 1943.}}

1. avgusta 1943. godine, komandant njemačkih trupa u Hrvatskoj ([[NDH]]) general [[Rudolf Lüters]] na sljedeći način interpretira držanje Mihailovićevih četnika (mahom onih koji su bili obuhvaćeni [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|ugovorima sa vlastima NDH]]) po okončanju [[Operacija Schwarz|operacije »Schwarz«]]: 
{{izdvojeni citat|Stav četnika s obje strane [[Bosna (rijeka)|rijeke Bosne]] te na području između rijekâ Bosne i [[Una|Une]] i [[Sana|Sane]] i dalje se može opisati kao lojalan, iako ustaška politika – koju je hrvatska vlada u posljednje vrijeme iznova naglasila – nije ostala bez povratnog dejstva na njihovo držanje, što se pokazalo uzdržanošću prema komunističkim bandama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=357&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000352.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Haltung der Cetniks beiderseits der Bosna und zwischen Bosna und Una–Sana kann noch als loyal bezeichnet werden, obwohl der wohl der in letzter Zeit seitens der kroat. Regierung wieder betonte Ustascha–Kurs nicht ohne Rückwirkung auf ihre Haltung geblieben ist und sich Zurückhaltung gegen die kommunistischen Banden zeigte.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj za mjesec jul 1943. upućen štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]}}

Kao paradigmatične za držanje spram nastupajućih njemačkih trupa mogu se uzeti preporuke iz naređenja kapetana Jovana Dabovića, komandanta Ličko-kordunaške četničke oblasti, upućene 6. septembra 1943. godine kapetanu Dušanu Đakoviću:
{{izdvojeni citat|NAREĐUJEM
1) Svi komandanti narediće svima svojim jedinicama i patrolama da, ako Nemci budu naišli na njihov reon dejstva, ne otvaraju vatru i da se drže pasivno sve do mog daljeg naređenja.

2) Kada bude primećen dolazak Nemaca da se jedinice povlače u šume i da sa njima izbegavaju dodir.

3) Ako se desi da se neka jedinica, patrola ili pojedinac nađe u takvoj situaciji da Nemce ne može izbeći pri dodiru sa njima da kaže da se bori protivu komunizma.

Napominjem ovom prilikom da su se Nemci prema četnicima u Hercegovini poneli vrlo korektno.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dok. br. 42, str. 81.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dokument br. 202, strane 942—943.&lt;/ref&gt;}}

18. rujna 1943. godine, poručnik Lippert iz Obavještajnog odjela [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] sastavlja izvještaj o posjetu poručnika [[Milana Cvjetićanina]], komandanta Bosanskog korpusa „[[Gavrilo Princip]]” [[Dinarska četnička divizija|Dinarske četničke divizije]] JVuO, kojega je [[Kapitulacija Italije|kapitulacija Italije]] zatekla na liječenju u [[Split]]u. Tom prilikom, Cvjetićanin nedvosmisleno poentira:
{{izdvojeni citat|Mi četnici znamo da se samo uz pomoć njemačkih trupa može postići efikasno uništenje bandita, jer smo mi četnici za to isuviše slabi.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.], str. 273.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=984&amp;rec=313&amp;roll=483 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000981.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Wir Cetniks wissen, dass nur durch die deutschen Truppen eine wirksame Vernichtung der Banditen erfolgen kann, da wir Cetniks hierzu zu schwach sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://pescanik.net/pismo-citateljima-blica-i-gledateljima-serije-ravna-gora/ Boris Dežulović: Pismo čitateljima Blica i gledateljima serije “Ravna gora”]&lt;/ref&gt;}}
[[Datoteka:Marsz wojsk niemieckich w Dalmacji (2-515).jpg|mini|Četnici Dinarske divizije u mimohodu pored motorizovane kolone njemačke 114. divizije (Dalmacija, septembar 1943).&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2018/01/bk0306.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0306 | Photo | 114. Jäger-Division]&lt;/ref&gt;]]

Nakon [[Kapitulacija Italije u Jugoslaviji|kapitulacije Italije]] [[8. septembar|8. septembra]] [[1943]]. sve četničke snage iz italijanske okupacione zone su, nakon [[Antiosovinska ofanziva JVuO 1943.|sporadičnih sukoba]], uspostavile punu saradnju sa novouspostavljenim nemačkim okupacionim vlastima.&lt;ref&gt;Vidi: [[s:Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade|Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade]], [[s:Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.|Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.]], [[s:Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.|Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.]], itd.&lt;/ref&gt; Mihailović je 7. oktobra 1943. naređivao svojim četnicima borbu protiv partizana u Sandžaku &quot;po svaku cenu&quot; i nesukobljavanje sa Nemcima &quot;po svaku cenu&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_9.htm Naređenje Draže Mihailovića od 7. oktobra 1943. komandantima kopusa u zapadnoj Srbiji za mobilizaciju ljudstva i borbu protiv NOVJ u Sandžaku]&lt;/ref&gt;

Poručnik [[Jovan Pupavac]] pojašnjava u pismu upućenom 10. februara 1944. komandantu Zapadne Bosne JVuO majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]] kako je tekao proces prilaženja četnikâ pod komandom vojvode Momčila Đujića njemačkoj okupacionoj sili:
{{izdvojeni citat|Dinarsku oblast sam napustio iz sledećih razloga: 1) Posle propasti Italije u Dalmaciju su došli Nemci. Komandant Dinarske oblasti pop Đujić stupio je u saradnju sa njima, najpre preko [[Mane Rokvić|Mane Rokvića]] koji je došao sa njima iz [[Bosanski Petrovac|Bosanskog Petrovca]]. Kasnije je delegirao kod štaba 114. Nemačke divizije svoga načelnika štaba kapetana Mijovića Novaka. Ljudstvo je postalo Nemačka milicija, primajući od njih redovnu hranu, municiju i dopunu oružja. Nemci su vrlo rado primili saradnju četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_73.htm Izveštaj komandanta 1. brigade Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 10. februara 1944. komandantu korpusa o saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji]&lt;/ref&gt;}}

U odgovoru koje je 4. oktobra 1943. poslalo Obavještajno odjeljenje 114. lovačke divizije, odbacuju se navodi iz telegrama poslatog od strane štaba 15. brdskog korpusa, u kojem se vojvoda [[Momčilo Đujić]] optužuje za prepade na njemačke trupe i u kojem se traži njegovo hapšenje. Nasuprot takvom zahtjevu, za komandanta [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]] se tvrdi sljedeće: „Uvjerljiva obavještenja i dokumenti nedvojbeno ukazuju da se Đujićeva četnička grupa u dosadašnjoj borbi protiv komunizma pokazala kao pouzdana... Sabotažni akti i prepadi na njemačke trupe dosad se nijesu događali.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=792&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000788.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach hiesigen sicheren Nachrichten und einwandfreien Unterlagen ist die Cetnikgruppe des Vojvoden Djujic im Kampf gegen die kommunistische Aufstandsbewegung bisher als zuverlässig zu bezeichnen. &lt;/br&gt; Sabotageakte und Überfälle gegen die Deutsche Wehrmacht sind bisher nicht erfolgt.&quot;}})&lt;/ref&gt; U poređenju sa oružanim snagama NDH, obavještajni oficiri 114. divizije Wehrmachta daju i mnogo povoljniju ocjenu za učinkovitost četnika: „Hrvatske trupe i ustaše, već zbog svoje brojnosti, ne mogu predstavljati značajniju podršku; osim toga, njihova borbena vrijednost je poznata. Četnički odredi su se dosad svuda pokazali kao izuzetno aktivni i pouzdani.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=793&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000789.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroatische Wehrmacht und Ustaschaverbände im Bereich sind schon rein zahlenmässig keine nennenswerte Unterstützung; darüber hinaus ist deren Kampfwert hinreichend bekannt. Die Cetnikverbände erweisen sich bisher überall als äusserst rege und zuverlässig.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Četnički komandant u zapadnoj Bosni Uroš Drenović s nemačkim oficirima na terenu.jpg|thumb|Vojvoda [[Uroš Drenović]] (desno), četnički zapovjednik u [[Zapadna Bosna|zapadnoj Bosni]], zajedno sa njemačkim oficirima na terenu.]]

U jesen 1943. godine, Vrhovna komanda Vermahta konstatuje prestanak bilo kakve aktivnosti DM protiv njih:

{{izdvojeni citat|U jesen 1943. Titov pokret sve je više uzimao maha, a Mihailovićev pokret bio je potisnut na teritoriju Srbije. Komunisti nisu primali samo pomoć od sovjetske Rusije, nego sve više i od Engleza. Italijanska armija je kapitulirala. U ovakvoj novonastaloj situaciji četnički pokret bio je prisiljen da preispita svoj stav prema nemačkoj okupacionoj sili… Bilo kako, od tog vremena prestali su svi napadi Mihailovićevih ljudi protiv nemačke okupacione sile.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Četnici u Hercegovini su počeli sarađivati sa njemačkim nadležnim komandama odmah po ulasku njihovih trupa u bivšu italijansku okupacionu zonu:
{{izdvojeni citat|Banda koja je napadala u području sjeverno od [[Bileća|Bileće]] i ojačana na oko 1200 ljudi ([[10. hercegovačka udarna brigada|X herceg. brigada]]), uz potporu 800 četnika je odbačena natrag na sjever.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1081&amp;rec=313&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 195, frame no. 7450860.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im Raum N Bileca angreifende und auf etwa 1200 Mann verstärkte Bande (X.He.Brig.) mit Unterstützung von 800 Cetniks nach N zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 18. septembar 1943. godine}}

{{izdvojeni citat|SS-divizija „Prinz Eugen“: Komunistička grupa (jačine 1.200 ljudi), koja je sa sjevera nastupala ka Bileći, odbačena je ka sjeveru akcijom 6. čete 2. SS brdskog puka ojačane sa 800 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=483&amp;broj=293 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000290.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Von Norden gegen Bileca vordringende komm. Gruppe (1200) durch herangeführte 6./SS 2 und 800 Cetniks nach Norden zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj 15. brdskog korpusa za 18. septembar 1943.}}

{{izdvojeni citat|U oblasti [[Stolac|Stoca]], kao što je već napomenuto, Stolačka i [[Ljubinje|Ljubinjska]] četnička brigada su u saradnji sa našim trupama postigle uspjeh protiv glavnine Desete herceg. brigade.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=636&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000631.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;b.) Cetniks: &lt;/br&gt; Im Raum von STOLAC hat, wie bereits erwähnt, im Zusammengehen mit eigenen Truppen die Cetnikbrig. von STOLAC und LUBINJE gegen die Hauptkräfte der X-herzeg.Brig. Erfolge erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 21. brdskog korpusa, Obaveštajno odeljenje, izveštaj o stanju, 27. septembar 1943.}}

U izvještaju [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS brdske divizije Prinz Eugen]] od 10. oktobra 1943. godine, poslatom štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], pohvaljuje se lojalno držanje koje su, do tog trenutka, formacije [[Hercegovina|hercegovačkih]] četnikâ pokazale spram njemačkih okupacionih jedinica:
{{izdvojeni citat|Četnici: Za borbu protiv komunista u istočnoj Hercegovini mobilisane su jače snage u okruzima [[Trebinje]], [[Bileća]], [[Stolac]] i [[Nevesinje]]. Dosadašnja iskustva s hercegovačkim četnicima mogu se ocijeniti dobrim, a njihovo držanje prema vlastitim trupama lojalnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1335&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001329.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks: Zur Bekämpfung der Kommunisten in der Ost–Herzegowina wurden in den Bezirken Trebinje, Bileca, Stolac u. Nevesinje stärkere Kräfte mobilisiert. Die bisherigen Erfahrungen mit den herzegowinischen Cetniks können als gut, das Verhalten gegenüber der eigenen Truppe kann als loyal bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U odlomku iz mjesečnog izvješća SS divizije »Prinz Eugen«, inače njemačke elitne postrojbe na teritoriji okupirane Jugoslavije, sastavljenog 5. septembra 1943, blagonaklon stav četnika na divizijskom području (Hercegovina) opisan je na sljedeći način: 
{{izdvojeni citat|Srbi [četnici — prim.] su se, djelimično, nastavili dokazivati ​​kao '''najpouzdaniji saveznici u borbi protiv crvenih bandi''', a time i protiv komunizma. U borbi protiv bandita uvijek su spremni sarađivati ​​s njemačkim Wehrmachtom, pa čak i podvrgnuti se njegovoj komandi.&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 307.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/NARA/T315.php?broj=1272&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001266.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben haben sich z.T. weiterhin als die zuverlässigsten Verbündeten im Kampf gegen die roten Banden und damit gegen den Kommunismus erwiesen. Im Kampf gegen die Banditen sind sie jederzeit bereit, mit der deutschen Wehrmacht zusammenzugehen und sich ihr sogar zu unterstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj 7. SS divizije XV brdskom armijskom korpusu za avgust 1943. godine}}

U četničkim izvorima se potvrda ovih navodâ nalazi u naređenju koje je kapetanu Dušanu Đakoviću 6. septembra 1943. uputio potpukovnik [[Slavko Bjelajac]] (pseudonim »Nikola Dekić«), komandant Ličko-kordunaške četničke oblasti. Informišući svog podređenog oficira o ogromnim partizanskim gubicima u [[Bitka na Sutjesci|bici na Sutjesci]], Bjelajac zapisuje:
{{izdvojeni citat|Po podatcima koje imamo partizani su kod Sutjeske strašno tučeni. Tvrdi se da su imali 5.000 mrtvih te da su samo naši s mrtvih lješeva partizanskih skinuli oko 200 puškomitraljeza. Četnici u Hercegovini drže pored ostalih mjesta i [[Kalinovik]], [[Foča|Foču]], i [[Čajniče]]. Ustaše su u [[Goražde|Goraždu]]. Njemci se također nalaze u Hercegovini. Dozvolili su bez ikakovih uslova da se na reonu svakog sreza može nalaziti i kretati 400 četnika (jednoj četničkoj grupi dali su 300 pušaka). &lt;br /&gt; U opšte izuzev situacija Hercegovine, Crne Gore, i Istočne Bosne stoji vrlo dobro. &lt;br /&gt; Ove podatke iz Hercegovine javljam Vam radi orjentacije. A u koliko se tiče Njemaca tek da naše stanovništvo zna da ih se ne treba plašiti i da neće vršiti represalije nad mirnim stanovništvom. &lt;br /&gt; Njemci govore u Hercegovini protiv Italijana i kažu da su oni spriječili širenje Srbije do rijeke Bosne protiv volje Njemaca. Optužuju Italiju da je ona dovela Pavelića na vlast. (To sve može i nemora biti tačno). &lt;br /&gt; Naši su zarobili čuvenog [[Nurija Pozderac|Nuriju Pozderca]] i [[Simo Milošević|Simu Miloševića]] u Hercegovini i streljali ih.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. br. 203, str. 946.&lt;/ref&gt;}}

Novembra 1943, Nijemci nabrajaju koje su se sve četničke vojvode u NDH upustile u saradnju s njima, kao npr.: [[Mane Rokvić]] („izjašnjava se za Nemačku i u slučaju neprijateljskog iskrcavanja stoji sigurno na našoj strani“), [[Momčilo Đujić]] („Ljotićev pristalica“ čijim „prisluškivanjem je više puta dokazano da je slao lažne izveštaje D. M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja“), [[Uroš Drenović]] („nepomirljiv protivnik komunista“; „više od godinu dana sarađuje otvoreno sa nemačkim Vermahtom“) i drugi.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikführer, mit denen zusammengearbeitet wurde: &lt;/br&gt; Vojvode Rokvic. Energischer Führer der ohne Unterbrechung rückhaltlos mit der deutschen Truppe zusammenarbeitet. Bekennt sich zu Deutschland und steht im Falle einer feindlichen Landung sicher auf unsere Seite. &lt;/br&gt; Vojvode Djujic, Ljotic–Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen. Djujic wird seitens der. Div. im bewusster Übertreibung als besonders aktiver Kämpfer gegen den Kommunismus in Verbindung mit der deutschen Wehrmacht herausgestellt. &lt;/br&gt; Vojvode Drenovic. Gerade Persönlichkeit, unversöhnlicher Kommunistengegner (kommunistische Untaten an seiner Ehefrau, die den Tod herbeiführten), bezeichnet sich als Beschützer seiner pravoslavischen Volksgenossen. Arbeitet länger als 1 Jahr offen mit deutscher Wehrmacht zusammen. Von DM. angestrebte Beeinflussung bisher ohne Erfolg.&quot;}})&lt;/ref&gt; U ovom strogo povjerljivom izvještaju, obavještajni oficiri XV brdskog armijskog korpusa dopisuju još i sljedeće: „Čitav niz drugih četničkih vođâ na području južno od [[Bihać]]a, neumoljivi su protivnici komunizma i dobri vojnici. Svi su se istakli u saradnji sa [našim] trupama, a kao svoj zadatak označavaju zaštitu pravoslavnog stanovništva od uništenja.“&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 44, str. 86.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Eine Reihe weiterer Cetnikführer im Raum südl. Bihac unerbittliche Kommunistengegner und gute Soldaten haben sich in der Zusammenarbeit mit der Truppe bewährt, und sehen es als ihr Ziel an, den pravoslavischen Volksteil vor der Ausrottung zu bewahren.&quot;}})&lt;/ref&gt; U izvještaju [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. godine zaključuje se da bi osiguranje dugih linija snabdijevanja bez četnika bilo „nezamislivo“.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=343&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000339.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Sicherung der langen Nachschubwege der Division ist ohne Unterstützung det zugeteilten Cetnik–Stützpunkte, wenn nicht ausreichend deutsche Kräfte oder kampffähige kroatische Truppen zur Verfügung gestellt werden, undenkbar.&quot;}})&lt;/ref&gt;

19. novembra 1943. potpisani su i na snagu stupaju prvi [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta]], koji četnicima nameću obavezu &quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm&lt;/ref&gt; 30. novembra 1943. godine [[Dragoljub Draža Mihailović|general Mihailović]] naređuje [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubi Patku]], komandantu Timočkog korpusa, da protera britanskog majora Erika Grinvuda koji hoće da vrši akcije protiv Nemaca bez njegovog dopuštenja:

{{izdvojeni citat|Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegrafistom. To je posledica prosjačenja materijala. Nije došao da vas pomogne u materijalu već da uništi naša sela za neku sitnu sabotažu. '''Naređujem da Grinvuda sa celom pratnjom najurite kao kučku''' po mom naređenju jer je pošao na teren bez mog odobrenja. Ponavljam najurite ga kao kučku i izvestite.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;|Depeša generala Mihailovića Ljubi Patku od 30. novembra 1943.}}

Saveznički komandant Sredozemlja uskoro i sam uviđa da se Mihailović bavi sporednim aktivnostima, uz izbegavanje da preduzme nešto na komunikacijama vitalnim za [[Saveznici|Saveznike]] i za Nemce. Stoga je [[9. decembar|9. decembra]] [[1943]]. poslao [[Dragoljub Mihailović|Mihailoviću]] telegram kojim zahteva izvršenje specifikovanih napada na komunikacije, a koji počinje rečima:
{{izdvojeni citat|Sloboda kojom se Nemci služe železničkim prugama od Grčke do Beograda za prevoz i izdržavanje trupa nepodnošljiva je.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_250.htm, Obaveštenje brigadira Armstronga od 9. decembra 1943. Draži Mihailoviću o zahtevu Komande britanskih trupa na Srednjem istoku da četnici izvrše dve sabotaže protiv Nemaca]{{Dead link|date=August 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - prilog II&lt;/ref&gt;}}

=== Potpisivanje ugovora o saradnji četnika i Vermahta u Srbiji (1943-1944) ===
{{Poseban članak|Ugovori o saradnji četnika i Vermahta}}
[[Datoteka:Zone odgovornosti četnika, prema sporazumu sa Nemcima.png|thumb|Zone odgovornosti četničkih komandanata u okupiranoj Srbiji, prema sporazumu sa Nemcima 1943. [[Jevrem Simić]] i [[Nikola Kalabić]] (roze), [[Vojislav Lukačević]] (plavo), [[Ljuba Jovanović Patak]] (zeleno) i [[Mihailo Čačić]] (sivo).]]

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za Jugoistok, inicirao je pregovore koji će rezultirati potpisivanjem [[Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka|ugovora o zajedničkoj borbi]]. Mihailović je polovinom novembra 1943. svojim komandantima naredio da sarađuju sa Nemcima; on sam nije mogao javno da stupi u saradnju &quot;zbog raspoloženja naroda&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/images/ktb_okw_III_6_1304.jpg KTB OKW (Kriegstagebuch des Oberkommando der Wehrmacht) - Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta, šesta knjiga&lt;/ref&gt; Ugovore su to potpisivali ovlašćeni Mihailovićevi komandanti i ljudi iz vojnog rukovodstva. Prvi ugovor o saradnji potpisan je 19. 11. 1943. između [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]], komandanta Mileševskog korpusa JVuO i nemačkog komandanta Jugoistoka koga je predstavljao fon Frede, glasio je:
{{Wikisource|Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.}}
{{izdvojeni citat|
2)  Primirje treba da bude pretpostavka za zajedničku borbu protiv komunista.

4)  Obaveza Lukačevića da nijedan pripadnik njemu potčinjenih jedinica neće delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemačkom.

5)  Prepuštanje područja borbenih dejstava četničkim odredima radi samostalnog vođenja borbe, koju vodi i nemački Vermaht.

6)  Uključivanje četničkih odreda prilikom većih zajedničkih operacija pod nemačko zapovedništvo. U tom periodu nemačko vodstvo izdaje borbene naloge četničkim odredima.

8)  Razmena štabova za vezu.

9)  Isporuke nemačke municije radi sprovođenja zajedničkih borbenih zadataka u skladu sa vojnim potrebama.

10)  Sporazum se mora držati u tajnosti.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_260.htm SPORAZUM IZMEĐU KOMANDANTA JUGOISTOKA I MAJORA VOJISLAVA LUKAČEVIĆA OD 19. NOVEMBRA 1943. O SARADNJI ČETNIKA SA NEMAČKIM TRUPAMA U BORBAMA PROTIV NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE JUGOSLAVIJE]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i majora [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] (19. 11. 43.)}}

27. novembra je potpisan ugovor sa [[Nikola Kalabić|Nikolom Kalabićem]].&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_262.htm Sporazum od 27. novembra 1943. između pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; U narednim nedeljama ugovori su potpisani i sa drugim komandantima korpusa od operativne važnosti. Iako Mihailović lično nije potpisao ni jedan ugovor, ovim ugovorima je bio pokriven veći deo nemačke okupacione zone u Srbiji.

{{izdvojeni citat|Ovaj ugovor, kao i buduće mjere, trebalo bi da se baziraju na međusobnom povjerenju i volji da se komunizam uništi, zemlja umiri a Srbiji omogući stabilna budućnost u okvirima Evrope oslobođene od komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=974&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frames no. 000969—000970: Sporazum između Krajskomandanture  Zaječar i potpukovnika Ljube Jovanovića Patka o nenapadanju i saradnji u borbi protiv NOVJ (23./25. decembar 1943.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Diese Vereinbarung sowie die zukünftigen Massnahmen sollen getragen sein vom gegenseitigen Vertrauen und dem Willen, den Kommunismus zu vernichten, das Land zu befrieden und Serbien einer geordneten Zukunft im Rahmen eines vom Kommunismus befreiten Europas entgegenzuführen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Ljuba Jovanović Patak|Ljube Jovanovića Patka]] o borbi protiv partizana u Srbiji (decembar [[1943]]).}}

Generalna tendencija priklanjanja Mihailovićevih četnikâ okupacionoj vojnoj sili bila je primijećena 28. XI 1943. i od strane njemačke Komande Jugoistoka:
{{izdvojeni citat|Srbija: U oblasti Kruševca borbe između [četnika] DM i komunista. Kod četnika znaci približavanja Vermahtu, verovatno zbog nestašice municije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;broj=639&amp;roll=485 NARA, T313, Roll 485, frame no. 000636.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) Serbien: &lt;/br&gt; Raum Krusevac: Kampf zwischen DM u. Komm. Bei Cetniks Anzeichen für Annäherung an dt. Wehrmacht vermutl. Mun. Mangel.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izveštaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 28. novembar 1943.}}

30. novembra 1943. godine i poručnik Milorad Vasić moli generala Mihailovića da mu odobri vezu sa Nijemcima, u cilju opskrbe streljivom, garantujući mu potpunu diskreciju u radu:
{{izdvojeni citat|Molim da mi dozvolite da ovu priliku iskoristim i dobijem municiju i ostalo, što mi je neophodno potrebno, a da pritom čast organizacije i Vaš autoritet u narodu ne bude ničim povređen.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 11690—11691.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Četničko-nemački sporazumi o saradnji u Srbiji (1943-1944), Vojnoistorijski glasnik br. 2/1978, Beograd, str. 344.&lt;/ref&gt;}}

Ugovori su bili u znatnoj meri tipizirani, nalik na sporazum između vojnog zapovednika Jugoistoka i inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića:

{{izdvojeni citat|Cilj sporazuma je zajednička borba protiv komunističkih partizana, pa će stoga sve jedinice DM-četnika, potčinjene pukovniku Jevremu Simiću, biti uključene u borbu nemačke i bugarske vojske, kao i srpskih vladinih trupa, protiv komunista.

U vezi s tim predviđa se uspostavljanje zajedničke obaveštajne službe kao i uzajamna podrška.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_23.1.1944 Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]] (januara [[1944]]).}}

Komandant Jugoistoka i [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] [[Maksimilijan fon Vajhs|fon Vajhs]] izdao je [[21. novembra]] [[1943]]. uputstvo o saradnji sa četnicima koje, između ostalog, predviđa izručenje Saveznika (&quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;). Fon Vajhs upozorava da se &quot;lojalna orijentacija pojedinih četničkih odreda ne sme uopštiti&quot;, jer neki još uvek izvode prepade i sabotaže, ali &quot;propagandu protiv četničkog pokreta treba obustaviti&quot;, do daljnjeg.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm Objašnjenje komandanta Jugoistoka od 21. novembra 1943. o cilju i načinu sklapanja sporazuma sa četničkim komandantima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/291.htm Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45], Musterschmidt-Verlag Göttingen, strana 268&lt;/ref&gt; Sporazum između Vermahta i četničkog komandanta [[Mihajlo Čačić|Mihajla Čačića]], komandanta Ravaničke brigade JVuO, uključuje i hvatanje [[rudar]]a koji su pobegli u šumu, i njihovo vraćanje u [[rudnik]]e uglja.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_264.htm Sporazum komandanta Jugoistoka sa komandantom Ravaničke brigade od 14. decembra 1943. o saradnji četnika sa nemačkim trupama u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]], inspektora odreda Draže Mihailovića, predviđa da &quot;četnici DM stavljaju na raspolaganje snagama poretka svoje podatke i svoju obaveštajnu službu&quot; za borbu protiv partizanskog pokreta.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_267.htm Izveštaj Abver-grupe od 23. januara 1944. o sklopljenom sporazumu između vojnoupravnog komandanta Jugoistoka i inspektora četničkih jedinica u Srbiji]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i potpukovnika Ljube Jovanovića, vođe Dražinih odreda u okrugu [[Zaječar]], četnicima omogućuje punu sloboda kretanja &quot;danju i noću na celom području na koje se odnosi sporazum&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt;

{{izdvojeni citat|Srbija i Hrvatska: kao i ranije, na ovom prostoru stoje dva suprotstavljena tabora — komunistički pod Titom i nacionalistički pod generalom Mihailovićem. Zbog brojčane premoći i veće borbene vrijednosti, komunisti su u posljednje vrijeme zadali nacionalistima niz teških udaraca. To je rezultiralo u traženju njemačke pomoći od strane nekoliko D.M.-komandanata. Već je došlo i do niza sporazuma, kojima se D.M.-jedinice obavezuju na obustavljanje neprijateljstava protiv Wehrmachta, čime im se omogućuje nesmetana borba protiv komunista.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=900&amp;rec=311&amp;roll=175 NARA, T-311, r. 175, s. 895: Prikaz neprijateljskog stanja u Sredozemlju od strane generalštabnog majora Varnstorfa (Warnstorff) – dodatak zabelešci sa sastanka kod načelnika štaba Grupe armija „E“ od 9. decembra 1943.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien–Kroatien: Hier stehen sich nach wie vor die nationalen Kräfte des Draca Michaylovic[sic!] und die kommunistischen Kräfte des Tito gegenüber. Infolge der zahlenmässigen und in Bezug auf die Kampfstärke starken Uberlegenheit der kommunistischen Verbände ist in der letzten Zeit DM mit seinen Kräften stark angeschlagen worden. Dies hatte zur Folge, dass verschiedene DM–Führer mit ihren Verbänden Anlehnung an die deutsche Besatzungsmacht suchten. Es sind bereits Abmachungen zu Stande gekommen, auf Grund deren DM–Verbände ihre Kampfhandlungen der deutschen Wehrmacht gegenüber einstellen und ihnen ungestörte Kampfführung den Kommunisten gegenüber zugesichert wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački prikaz stanja u Sredozemlju od 9. decembra 1943.}}

Njemački opunomoćeni general u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] [[Edmund Glaise von Horstenau]] opisuje u ratnom dnevniku kontekst u kom dolazi do potpisivanja ovih ugovorâ:
{{izdvojeni citat|Izgleda da je Srbija najmirnija zemlja na Balkanu, a neko reče da je ona čak i najmirnija zemlja u Evropi. Činjenica je da stanje u NDH ne može da se uporedi sa stanjem u Srbiji iako se i u Srbiji događaju neprijatne stvari... Draža Mihailović je iskoristio opšte stanje, pa su naši oblasni komandanti sklopili ugovore sa pojedinim četničkim vođama.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 412.&lt;/ref&gt;}}

I prije nego je došlo do parafiranja ugovorâ, kapetan [[Dušan Radović (četnik)|Dušan Radović]], komandant Zlatiborskog korpusa JVuO, obavijestio je 18. novembra 1943. generala Mihailovića da njemačke i bugarske okupacione trupe, uz velike poteškoće, nastoje zaustaviti ofanzivu snaga NOVJ nadomak [[Užice|Užica]], kao i da im četničke jedinice pod njegovom komandom pružaju značajnu borbenu pomoć, tj. napadaju partizane kako bi oslabili njihov pritisak na okupatora. Iz izvještaja se vidi i da je ravnogorski kapetan Milorad Mitić bio zadužen za održavanje kontakatâ s Nijemcima: 
{{izdvojeni citat|Noću, 17/18 ov.m-ca oko 21,30 časova, komunisti su jačim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmočasovne borbe komunisti su potpuno razbili oko 1800 Bugara i 200 Nemaca... Bugari se u najvećem neredu i bez oružja povlače za Užice. Beže glavom bez obzira. Tenkove su odvukli za Užice, dok je izgleda bugarska artilerija pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izveštaja jedan izvesni deo Bugara, koji se organizovano povlači, vodi borbu sa komunistima u Biosci. Naši delovi stupili su u borbu kod Bioske iz pravca s. Kneževići. Mišljenja sam da će u toku današnjeg dana pasti i Bioska i da će komunisti navaliti za Užice. Ja gde god mogu napadaću. Stanje je vrlo ozbiljno! Kapetan Mitić, presvučen u civilno odelo, viđen je u Užicu sa Nemcima. Posle je u jednom nemačkom automobilu otišao kako kažu za Beograd kamo ga Vi šaljete radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest širi naglo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_34.htm Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ kod Kremana]&lt;/ref&gt;}}

14. decembra 1943, u Vrhovnu komandu JVuO stigla je depeša od majora [[Siniša Ocokoljić|Siniše Ocokoljića]] (pseudonim »Ev-Ev«), komandanta Mlavskog korpusa JVuO, kojom se kapetan Mitić još jednom imenuje osobom koja je lično involvirana u pregovore s njemačkim okupatorom: &quot;Tufegdžić [Vojislav, komandant Cerskog korpusa JVuO — prim.] danas je doneo sledeći izveštaj: [...] 2. — Kapetan Mitić, koji je ranije u Užicu pregovarao za naš račun sa komunistima, bio je poslednjih dana na pregovorima i sa Nemcima gde je sa njima ručao u Mažestiku. Pregovore je javno sa Nemcima vršio neki kapetan Nešković, poslat od Kalabića. 3. — Nemci su povodom toga štampali letke blizu 2.000.000 primeraka sledeće sadržine: Narodni borci četnici, u radosti pozdravljam prestanak besmislenog međusobnog prolivanja krvi i zdrav razum koji je zavladao u vašim redovima. Sada možemo da se zajednički borimo protivu komunizma, tog smrtnog neprijatelja Evrope i ja vas ubrajam u nacionalne borce zato što smo i mi sami nacionalni borci. Mi ćemo udruženim silama da odbranimo Vašu lepu Otadžbinu, da je ne bi uništile komunističke bande. Primamo u svoje redove Vašu narodnu organizaciju kao čeličnu. Nije potrebno da vam ubrizgavamo narodni duh. Herojstvo je Vama u krvi i sa vama zajedno koji dobro poznajete svoju lepu zemlju poćiće nam za rukom da je oslobodimo. Stavom koga vi zauzimate osigurana je vaša budućnost. Pozdravljam vas kao svoje ratne drugove i želim vam istu vojničku sreću kao i našim vojnicima. Komandant nemačkih trupa. br. 1243. Ovaj letak Nemci su rasturili i već se pojedini primerci nalaze i kod nas. 4. — Tufegdžić javlja dalje, da je puk. Simić naveo hotimično Kalabića da se ovim vezama sa Nemcima naša organizacija kompromituje u narodu što koriste mošinovci [tj. partizani — prim.].&quot;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16. do 23. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;

U depeši od 28. decembra 1943. poslatoj Vrhovnoj komandi JVuO od strane potpukovnika [[Petar Baćović|Petra Baćovića]], govori se o sastanku koji je [[Todor Perović]], predstavnik Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine, održao u [[Sarajevo|Sarajevu]] sa njemačkim generalom Wernerom Frommom:

{{izdvojeni citat|Perović se vratio iz Sarajeva. U Sarajevu bio je kod generala Froma, komandanta pozadine celog Balkana. Između ostalog rekao mu je: »Srbi su istinski borci protivu partizana, mi Nemci cenimo borbu vaših ljudi. U tome se ističe naročito vaš kraj. Naročito cenimo saradnju majora Lukačevića. U kratko vreme prisajediniće se srpski krajevi Srbiji i u tom slučaju srpski će narod dobiti punu ekonomsku pomoć. U najkraćem roku dolazi još 12 divizija naših na teritoriju Jugoslavije radi potpunog likvidiranja partizana. Imamo jedan letak koji je izdao potpukovnik Borota za istočnu Bosnu, gde poziva narod da ga sluša kao novog komandanta, ali mi znamo da je komandant Baćović. Budite uvereni da će do proleća biti raščišćeno sa partizanima«.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Iako je Draža Mihailović sugerisao svojim komandantima da »koriste jedne neprijatelje protiv drugih«,&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 1a/1, depeša br. 361.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; u praksi se ova floskula isključivo odnosila na borbu četnika protiv partizana, skupa sa okupatorima i kvislinzima. U depeši majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] (pseudonim »Sto-Sto«) od 30. januara 1944. godine, poslatoj u povodu pokušaja snagâ [[NOV i POJ]] da prodru u [[Sandžak]], general Dragoljub Mihailović otkriva što je zapravo pravi cilj četničke kolaboracije:

{{izdvojeni citat|Vodite računa o Nemcima i Bugarima i iskoristite njihovu akciju protiv crvenih do krajnjih mogućnosti. Napad na [[Pljevlja|Pljevlje]] iskoristite za napad s leđa na komuniste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Vrlo moguće da je general Mihailović samo usvojio prijedloge koje mu je major Ostojić uputio u pismu od 6. decembra 1943. godine, gdje apostrofira sljedeće: 
{{izdvojeni citat|Koristeći se akcijom okupatora protiv komunista, mi ćemo verovatno u roku od mesec-dva dana opet imati situaciju u Sandžaku, Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni u našim rukama. [...]

Učeći se na sopstvenim greškama, smatram da se mora najhitnije preduzeti sledeće:

1)  Stvoriti u najkraćem roku što jače pokretne borbene snage — leteće brigade i korpuse — a naročito tamo gde se za to ima mogućnosti.

2)  '''Koristeći se akcijom okupatora i satelita, upotrebiti sve raspoložive snage za potpuno čišćenje od komunista svih srpskih pokrajina'''.

3)  U radu pod 2) ostvariti međusobno potpomaganje iz susednih pokrajina do maksimuma.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_43.htm Pismo majora Zaharija Ostojića od 6. decembra 1943. Draži Mihailoviću o potrebi većeg angažovanja četnika s okupatorskim trupama radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ u Srbiju]&lt;/ref&gt;|Pismo majora Ostojića generalu Mihailoviću od 6. decembra 1943. godine}}

Četničko-njemački odnosi bili su opterećeni međusobnim nepovjerenjem i sviješću o suprotstavljenosti ciljeva i interesa dviju stranâ. U telegramu koji je 29. januara [[1944]]. godine [[Joachim von Ribbentrop]], njemački ministar vanjskih poslova, uputio  specijalnom opunomoćeniku za Jugoistočnu Evropu [[Hermann Neubacher|Hermannu Neubacheru]], reflektuje se jasan stav političkog i vojnog vrha u [[Berlin]]u o generalu Draži Mihailoviću, dok su podređenima date precizne smjernice za držanje prema četničkom pokretu:
{{izdvojeni citat|Jedino se mogu ćuteći trpeti privremeni aranžmani nižih vojnih komandi sa Dražom Mihailovićem s ciljem suzbijanja zajedničkog neprijatelja Tita. On i njegovi ljudi ostaju i dalje, na kraju, naši neprijatelji. Zato je sada, kao i do sada, potrebno biti krajnje oprezan prema Draži Mihailoviću i njegovim četnicima, a naročito se ne sme nijednog trenutka izgubiti iz vida da će pomoć koju mu mi sada direktno ili indirektno pružamo radi vođenja borbe protiv Tita, kasnije najverovatnije biti upotrebljena protiv nas... Rat na Balkanu Nemačka je vodila zato da bi jednom zauvek uništila srpsko žarište nemira... Mi nemamo, otud, nikakvog interesa da ponovo razbuktavamo velikosrpski duh.&lt;ref&gt;Akten zur deutschen auswartigen Politik — ADAP/E/VII, s. 374–375.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Vasa Kazimirović, NDH u svetlosti dokumenata, Nova knjiga/Narodna knjiga, Beograd, 1987, str. 169.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005. str. 20.&lt;/ref&gt;}}

Izveštaje o sklapanju ugovora četnika sa Wehrmachtom presrele su i dešifrovale savezničke obaveštajne službe, što je imalo bitnu ulogu u konačnom opredeljivanju [[Čerčil]]a za Tita, a protiv Mihailovića.&lt;ref&gt;Cripps, John (2001). &quot;Mihailović or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose&quot;. {{ISBN|0593 049101}}&lt;/ref&gt;

No, Nemci nisu bili zadovoljni primenom nekih sporazuma, jer je uprkos njima dolazilo do incidenata, odnosno diverzija i napada na pripadnike [[Srpska Državna Straža|Srpske Državne Straže]] od strane četnika, usled čega je general [[Hans Felber]] pokrenuo nekoliko hapšenja i racija protiv četnika počev od februara [[1944]].

=== Borbe pod nemačkom komandom (1943) ===
{{main|Operacija Kugelblic}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Herzegovina in 1943.jpg|minijatura|Četnici i Nemci u Hercegovini 1943.]]

[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-005-0018-07, Jugoslawien, Polizeieinsatz mit Spähpanzer.jpg|thumb|Nemačka lokalna milicija sa italijanskim bornim kolima (izvor: ''Bundesarchiv'', [[1943]]).]]

{{izdvojeni citat|„Borbeno sadejstvo sa četničkim grupama duž glavne saobraćajnice [[Bihać]] — [[Gračac]] — [[Knin]] — [[Drniš]] — [[Šibenik]] sastoji se u tome što su četnici okupljeni u posebnim uporištima uz oslonac na nemačke trupe. Četničke vođe primaju naloge i uputstva o vršenju zadataka obezbeđenja i izviđanja od zapovednika nemačkih uporišta.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=346&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgemeinschaften mit Cetnikgruppen bestehen entlang der Hauptversorgungsstrasse Bihac – Gracac – Knin – Drnis – Sibenik derart, dass die Cetniks in besonderen Stützpunkten in Anlehnung an deutsche Truppen zusammengefasst sind. Die Cetnikführer erhalten Aufträge und Weisungen für Sicherungs– und Aufklärungsaufgaben durch deutsche Stützpunktführer.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u NDH]&lt;/ref&gt;|Njemački izveštaj o saradnji sa četnicima protiv partizana u Dalmaciji i Bosni (19. novembar [[1943]]).}}

Kratko po zauzimanju italijanske okupacione zone od strane njemačkih trupâ, četnici s teritorije [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] stupaju u borbeno savezništvo sa njima. Kako javlja obavještajno odjeljenje [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], u blizini [[Plitvička Jezera (općina)|Plitvičkih Jezera]] došlo je krajem septembra 1943. godine do prvog krupnijeg angažiranja lokalnih četničkih jedinicâ na njemačkoj strani. Ovom prilikom su četnici nanijeli partizanima ozbiljne gubitke:
{{izdvojeni citat|Agent za vezu javlja o izviđanju od 27. IX: Jaka skupina lojalnih četnika s njemačkom opremom provalila je 20. septembra na područje [[Korenica|Korenice]], [[Prijeboj (Plitvička jezera)|Prijeboj]]a (16 km zap. od [[Bihać]]a), Babinog Potoka (28 km z. od Bihaća), [[Krbavica|Krbavice]] (23 km jz. do Bihaća), te uništila sve komunističke prometne veze. Četnici su nanijeli velike gubitke komunistima kod Mirić Štropine (3 sjz. od Prijeboja), 350 mrtvih.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=196&amp;broj=390 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7457118.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;29.9. V–Mann meldet Beobachtung vom 27.9.: &lt;/br&gt; Starke Gruppe loyaler Cetniks mit deutscher Ausrüstung an 20.9. in Raum Korenica (1558), Prijeboj (16 W), Babin Potok (28 W), Krbavica (23 SW), alles Bihac, eingebrochen und haben alle Verkehrsverbindungen der Kommunisten vernichtet. Cetniks haben bei Miric Stropina (3 NW Prijeboj) den Kommunisten große Verluste, 350 Tote, beigebracht.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 3. oktobar 1943.}}

U izvorima njemačke provenijencije iz ovog perioda navodi se da su četničke jedinice asistirale okupatoru i pri izbacivanju partizana iz [[Bosansko Grahovo|Bosanskog Grahova]]:
{{izdvojeni citat|Četnici na putu za snabdijevanje Gospić — Gračac, Knin — Vrlika i Knin — Drniš, i pored oprečnih poruka DM-u, nikad ne pokazuju neprijateljstvo; naprotiv, dobro su sarađivali sa 114. lovačkom divizijom u zasjedama i [zajedno] zauzeli Bos. Grahovo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=98&amp;rec=314&amp;roll=560 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000093.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Lagebericht vom 27.9. bis 27.10.1943. &lt;/br&gt; Die Cetniks an den Nachschubstrassen Gospic – Gracac, Knin – Vrlika und Knin – Drnis sind bisher trotz abweichender Meldungen an DM. nirgends feindselig aufgetreten, haben vielmehr in Hinterhalten mit der 114.Jäg.Div. gut zusammengearbeitet und Bos.Grahovo genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Obavještajno odjeljenje [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], izvještaj za period od 27. septembra do 27. oktobra 1943.}}

U naređenju poslatom 23. oktobra 1943. iz [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] Wehrmachta, koja je bila smještena na teritoriji kvislinške NDH, navodi se sljedeće:
{{izdvojeni citat|Od 1. novembra 1943. svi pripadnici domaćih jedinica (četnici, ustaše i hrvatska žandarmerija) moraju biti u posjedu njemačkih propusnicâ.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=315&amp;roll=1295&amp;broj=606 NARA, T315, Roll 1295, frame no. 000600.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ab 1.11.43 müssen sämtliche Cetnik–, Ustascha–, und kroatische Gendarmerie–Angehörige im Besitz von Ausweisen der Abteilung Ic sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Divizijska naredba br. 122 od 23. X 1943. godine}}

U jednoj procjeni stanja snabdijevanja, poslatoj 25. oktobra 1943. štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]] iz 114. divizije, razmotreni su modaliteti „skladištenja zalihâ [hrane] tokom zime i opskrbe za 9.500 četnika, ustaša, zarobljenika i civilnog stanovništva“, i data je projekcija da bi tovarni prostor zapremine 12 [[Tona|tona]] bio dovoljan za podmirenje dnevnih potrebâ ove grupe („9.500 ustaša, četnika, itd.“).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1362&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 001356—001357.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Anlage 1 zur Beurteilung der Versorgungslage vom 25. Oktober 1943. &lt;/br&gt; a.) Berücksichtigung der Winterbevorratung und Versorgung der 9500 Cetniks, Ustaschen, Gefangenen und Zivilbevölkerung; &lt;/br&gt; Dabei ist die Versorgung der 9.500 Ustaschen, Cetniks usw. im hiesigen Raum nicht in Rechnung gestellt. Es würden also hierfür noch täglich 12 to Laderaum möglich sein.&quot;}})&lt;/ref&gt; Takođe, u naredbi o snabdijevanju iz 114. divizije Wehrmachta s početka decembra 1943. godine, precizno je određeno dnevno sljedovanje četničkih jedinicâ u zoni odgovornosti divizije (najvjerovatnije je riječ o [[Dinarska divizija JVuO|Dinarskoj diviziji JVuO]] pod [[Momčilo Đujić|Đujićevom]] komandom):
{{izdvojeni citat|Od sada se četnicima izdaje sljedovanje koje se sastoji od: &lt;/br&gt; 1 porcija hljeba; 1 porcija povrća; 1 porcija namaza (mast ili marmelada); 1 porcija soli; 2 porcije napitka; 1 porcija duhana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=822&amp;rec=315&amp;roll=1295 NARA, T315, Roll 1295, frames no. 000815—000816.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Verpflegung der Cetniks: &lt;/br&gt; Als Verpflegung für Cetniks sind ab sofort nur folgende Portionen auszugeben bezw. zu empfangen: &lt;/br&gt; 1 Brotportion, &lt;/br&gt; 1 Gemüseportion, &lt;/br&gt; 1 Brotaufstrichportion (Fett oder Marmelade), &lt;/br&gt; 1 Salzportion, &lt;/br&gt; 2 Getränkeportionen, &lt;/br&gt; 1 Tabakportion.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Posebna direktiva za snabdijevanje br. 65/43 (2.12.43)}}

{{izdvojeni citat|Četnici dobijaju snabdijevanje u skladu sa listama imena koje se stalno kontrolišu; municija za pješadijsko naoružanje se izdaje povremeno, uz strogu kontrolu potrošnje; svaki četnik nosi zvaničnu iskaznicu – oni bez iskaznice se hapse i razoružavaju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=342&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000338.] ({{jez-njem|&quot;Die Division gewährt den nach eigenen Wünschen beweglich und abseits ihrer Wohnorte eingesetzten Cetniks Verpflegungszuschüsse. Der Verpflegungsempfang wird nach namentlichen Listen getätigt, die Verteilung wird überwacht. Nach den gleichen Richtlinien werden von Zeit zu Zeit Gewehr– und MG–Munition im Rahmen des nachgewiesenen Verschusses ausgegeben. Der Verbrauch wird nach der jeweiligen Lage auch einigermassen genau überprüft. Jeder Cetnik muss einen namentlichen Ausweis mit der Nummer seiner Handwaffe (Gewehr– oder Pistolen–Nr.), der Unterschrift des zuständigen Kommandanten und des Ic der Division versehen, besitzen. Ohne Ausweis angetroffene Cetniks werden im Einvernehmen mit den Cetnik–Führern festgenommen und entwaffnet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima (5. novembar 1943).}}

U izvještaju [[114. lovačka divizija|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. detaljno se opisuje saradnja jedinica [[Wehrmacht]]a sa snagama pod komandom vojvodâ [[Momčilo Đujić|Momčila Đujića]], [[Mane Rokvić|Maneta Rokvića]] i [[Radomira Ðekića Ðeda]]. Njemački oficiri zaključuju da okupator ima veliku korist od četnika:

{{izdvojeni citat|Četnički vojvoda Mane Rokvić može se opisati kao apsolutno pouzdan. Već je pružio vrijedne usluge u oblasti [[Bosanski Petrovac|Bos. Petrovca]] gdje je bio raspoređen u prethodnici tokom čitavog napredovanja divizije, svuda uspostavljajući kontakt sa lokalnim četničkim jedinicama i značajno doprinoseći uspostavljanju povjerenja civilnog stanovništva u njemački Vermaht. Njegove mjere za održavanje discipline među četnicima i njegov oštar obračun sa sumnjivim [licima] i banditima dobro su poznati. [...] Iako se Đujić ne može smatrati potpuno pouzdanim, njegova podrška u borbi protiv komunizma trenutno je dragocjena. Divizija će učiniti sve što je u njenoj moći da ga u javnosti prikaže toliko pronjemački nastrojenim kako bi njegov povratak u neprijateljski tabor jednog dana bio onemogućen. [...] Četnički vojvoda Ðedo potiče iz Crne Gore i pristalica je pokreta Koste Pećanca, koji je, na osnovu prethodnog iskustva, održavao jasnu distancu od pokreta DM. Ðedo ostavlja veoma dobar lični utisak, izrazito je drzak [u borbi] protiv bandita i sumnjivih, i jasno je naklonjen njemačkom Vermahtu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=341&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000337—000341.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Der Cetnik–Vojvode Mane Rockvic [sic!] ist als unbedingt zuverlässig zu bezeichnen. Er hat bereits im Raum Bos. Petrovac wertvolle Dienst geleistet und war auch während des ganzen Vormarsches der Division bei der Spitze eingesetzt, stellte überall die Verbindung mit den örtlichen Cetnik–Einheiten her und hat in starken Masse für die Begründung des Vertrauens der Zivilbevölkerung zur deutschen Wehrmacht beigetragen. Seine Massnahmen zur Erhaltung der Disziplin unter den Cetniks, sein scharfes Durchgreifen gegen Verdächtige und Banditen, sind bekannt. &lt;/br&gt; Wenn auch Djujic als nicht voll zuverlässig angesehen werden kann, so ist aber seine Unterstützung im Kampf gegen den Kommunismus z.Zt. wertvoll. Seitens der Division wird alles versucht werden, um ihm in der Öffentlichkeit soweit als deutschfreundlich herauszustellen, dass ihm eines Tages der Rückzug in das feindliche Lager unmöglich gemacht wird. &lt;/br&gt; Der Cetnik–Vojvode Dzedo stammt aus Montenegro, ist Anhänger Richtung Kosta Pecanac, die nach bisherigen Erfahrungen klaren Abstand zur D.M.–Bewegung gehalten hat. Dzedo macht persönlich einen sehr guten Eindruck, ist ein ausgesprochener Draufgänger gegen Banditen wie Verdächtige und der Deutschen Wehrmacht eindeutig zugeneigt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima od 5. novembra 1943.}}

{{izdvojeni citat|Glavna komanda predlaže stvaranje oficirske ispostave pri štabu XV brd. korpusa za nadzor i vođenje četničkih grupâ koje se koriste za zaštitu cesta za snabdijevanje, željezničkih pruga i važnijih ratnih pogona.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=554&amp;broj=90 NARA, T314, Roll 554, frame no. 000084.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. beantragt Schaffung einer Offz.–Planstelle beim Stab XV.Geb.A.K. zur Überwachung und Anleitung der Cetnikverbände, die zur Sicherung von Nachschubstrassen, Eisenbahnen und kriegswichtiger Anlagen eingesetzt sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan od četničkih komandanata koji se dosljedno isticao kontinuiranom kolaboracijom sa njemačkim okupatorom bio je vojvoda [[Uroš Drenović]]. Nadležni okupacioni organi bili su zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje s Drenovićem, što se vidi i iz izvještaja XV brdskog armijskog korpusa od 26. XI 1943, u kom se pohvaljuje njegovo „lojalno držanje“:

{{izdvojeni citat|Predmet: &lt;/br&gt; Nemačka komanda za vezu kod četničkog vođe Drenovića: &lt;/br&gt; Četnička grupa Drenović z. i j-z od Banje Luke od jedno 1500 ljudi ima već godinu i po prema nemačkom Vermahtu i prema hrvatskoj državi lojalno držanje, i naše izviđačke i bezbednosne akcije korisno podržava. U nekim slučajeva bili su podržani sa nešto municije. Hrvatska vlada razmatrala je ideju da dovede Drenovića u Sabor za predstavnika svih pravoslavnih. Komanda Kirhner (puk Brandenburg) poslala je u dogovoru sa obaveštajnim odeljenjem [korpusa] Drenoviću komandu za vezu, i postigla je značajne rezultate u pogledu specijalnih misija.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=560&amp;broj=390 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000384.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. XV G.A.K, Abt.Ic, Betr.: Dtsch.Verb.Kdo. bei Cetnikführer Drenovic. An Pz.A.O.K.2.Ic/AO, 26.11.43: Die Cetnikgruppe Drenovic w. u. sw. Banja Luka mit etwa 1500 Mann hat seit über 1 1/2 Jahre der deutschen Wehmacht und dem kroat. Staat gegenüber eine loyale Haltung eingenommen und die eigene Aufklärung und Sicherung stets wertvoll unterstützt. In einzelnen Fällen wurde sie mit Inf.Mun. unterstützt. Die kroatische Regierung hat die Berufung des Drenovic in den Sabor (Landtag) als Vertreter aller Pravoslaven erwogen. Das Kdo. Kirchner (Rgt.Brandenburg) hat im Einvernehmen mit der Abt.Ic für seine Zwecke ein Verbindungs–Kommando zu Drenovic entsandt und in kürzester Zeit wertvolle Ergebnisse im Sinne des Sonder–Auftrages erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 15. brd. korpusa, Obaveštajno odeljenje, za obav. odeljenje komande 2. okl. armije, 26.11.43.}}

Četnički su odredi na teritoriji marionetske NDH pružali veoma značajnu potporu njemačkim vlastima, bez koje ove ne bi uspjele efikasno održavati okupacioni sistem. U izvještaju [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] [[Wehrmacht]]a iz prve nedjelje decembra 1943. provijava upravo ovakvo gledište; istaknuto je, pak, da bi četnike trebalo (zbog „ispadâ prema hrvatskom stanovništvu“) ograničiti „na rad u srpskim selima“: 
{{izdvojeni citat|Budući da vlastite snage i ustaše nisu dovoljne da same umire i osiguraju golemo područje, divizija se ne može odreći suradnje četnika. Trenutačno, drugačije rješenje ne bi bilo moguće zbog nedostatka dodatnih snaga. No, ne zanemaruje se da se suradnja s četnicima ne čini dugoročno održivom zbog njihovih političkih ciljeva. Stoga će se i dalje jačati utjecaj ustaša, a time i hrvatske države, kako bi se postupno udaljili od četničkih snaga i deportirali oni [četnici] koji nisu mještani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=788&amp;rec=314&amp;roll=555 NARA, T314, Roll 555, frames no. 000782—000783.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Da die eigene Kräfte und die Ustascha allein zur Befriedung und Sicherung des weiten Raumes nicht ausreichen, kann auf eine Mitarbeit der Cetniks noch nicht verzichtet werden. Im Augenblick wäre eine Lösung von ihnen mangels anderer Kräfte nicht möglich. Es wird jedoch nicht verkannt, dass auf die Dauer eine Zusammenarbeit mit den Cetniks auf Grund ihrer politischen Zielsetzung nicht tragbar orscheint. Es wird daher der Einfluss der Ustascha und damit des kroatischen Staates weiterhin gestärkt werden, um allmählich von den Cetnik–Verbänden abrücken zu können, die nicht ortsansässigen abzuschieben. Der Anfang hierzu ist gemacht. Um die Unzuträglichkeiten zu beenden, die sich daraus ergeben, dass in rein kroatischen Gegenden die eingesetaten Cetnik–Verbände die Bevölkerung belästigen und auch ausplündern, ist in Durchführung, sie aus diesen Gebieten herauszuziehen und nur noch in Orten mit pravoslavischer Bevölkerung zu Sicherungszwecken einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Procjena situacije 264. pješadijske divizije (7.12.43)}}

Komanda Jugoistoka je istog dana izvijestila Vrhovnu komandu njemačkog Wehrmachta o sadjejstvu [[114. lovačka divizija (Nemačka)|114. lovačke divizije]] i četnika u borbi protiv snaga [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]]:
{{izdvojeni citat|114. lovačka divizija: čišćenje prostora oko [[Vrlika|Vrlike]] u saradnji sa četnicima završeno; neprijatelj je izgubio 22 mrtva i 20 zarobljenih; veliki plen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=78&amp;broj=89&amp;roll=331 NARA, T78, Roll 331, frame no. 6287993.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;114. JG. DIV: SAEUBERUNG IN RAUMES VRLIKA IM ZUSAMMENWIRKEN MIT CETNIKS NACH WEITEREN 22 FEINDTOTEN U. 20 GEFANGENEN BEI EINBRINGUNG GROESSERER BEUTE ABGESCHLOSSEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 6. decembra 1943 (7. decembar 1943.).}}

=== Borbe pod njemačkom komandom u Crnoj Gori (1943-1944) ===
{{main|Operacija Frühlingserwachen (1944)}}
[[File:Collaborationist Jakov Jovović with Germans on Cetinje.jpg|thumb|Četnički komandant [[Jakov Jovović]] sa svojim saborcima i Nemcima na [[Cetinje|Cetinju]], jesen 1943.]]

Od 17. do 24. oktobra [[1943]]. godine, njemačke okupacione snage su organizovale [[Operacija Balkanski klanac|operaciju Balkanski klanac]] (njem. ''Balkanschlucht''). Osnovni cilj operacije je bio likvidacija snagâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] i [[Divizija Garibaldi|Italijana]] koji su prešli na stranu partizana u Crnoj Gori, kao i ovladavanje [[Jadransko more|jadranskim]] zaleđem. Pored sopstvenih snaga, njemački okupator je za ovu priliku angažovao dva italijanska fašistička puka (oko devet bataljona), čiji su štabovi bili u [[Bar]]u i [[Podgorica|Podgorici]], kao i muslimansku fašističku miliciju i ostatke četnika Draže Mihailovića.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/151_5.pdf&lt;/ref&gt; Dakle, pored dvije divizije [[Wehrmacht]]a, u operaciji je učestvovalo i oko 5.000 [[Balli Kombëtar|balista]], talijanskih fašista i četnika.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/33_9.pdf&lt;/ref&gt; U depeši Vrhovnoj komandi JVuO od 20. oktobra 1943,&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, Knjiga predatih depeša CG—3, Depeša br. 211.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Др Радоје Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941—1945, Обод, Цетиње, 1977, стр. 408.&lt;/ref&gt; delegat VK JVuO u Crnoj Gori i [[Sandžak]]u major [[Rudolf Perhinek]] piše o učešću crnogorskih četnika na strani okupatora u ovoj [[Sile Osovine|osovinskoj]] operaciji: 
{{izdvojeni citat|Žalosno ali tačno. Da nisu Nemci angažovali ovolike snage, nas ovde više ne bi bilo, jer se više niko nije hteo boriti, već samo begati, ali nije se više imalo kud... Mi se izvlačimo i gledamo da smo pozadi njih, da bi iskoristili njihovu borbu sa komunistima i uništavanje istih.}}

Informacija o potpunoj potčinjenosti četničkih jedinica u okupiranoj Crnoj Gori njemačkim vlastima, kao i tijesnim vezama sa kvislinškom ''Narodnom upravom'' koju je okupator formirao, Draži Mihailoviću je bila dostavljena 1. decembra 1943. godine iz štaba majora [[Petar Baćović|Petra Baćovića]] (pseudonim »Nav-Nav«):
{{izdvojeni citat|Nemci daju oružje i odelo s a s d j k a c a m a [nedešifrovana riječ; moguće &quot;žandarmima&quot; — prim.] i nešto plate. Milicija će biti formirana kao prava vojska. Za komandanta cetinjskog bataljona major Zdravko Kasalović. Za nikšićki bataljon Boško Pavić, a mene su naimenovali za komandanta žandarmerijskog bataljona za srez šavnički. Pojava Narodne uprave i svega ovoga što se sada stvara, nije izraz želje niti naroda niti naša, već je ovo nužno zlo, između dva zla, jer drugog izlaza nema. Mi nismo u stanju samo pomoću naroda da ma šta učinimo bez pomoći Nemaca.&lt;ref&gt;AVII, kut. 276, reg. br. 7/1-35.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 47, str. 89.&lt;/ref&gt;}}

[[Ljubomir Lazarević]], inženjer iz [[Kolašin]]a (pseudonim »Bene«), 28. januara 1944. godine obavještava Dražu Mihailovića da četnici u Crnoj Gori sarađuju sa njemačkim okupacionim vlastima u svakom obliku:
{{izdvojeni citat|Svi komandanti u Crnoj Gori primili su saradnju sa Nemcima, potpisali obavezu a sa ostatcima vojske nalaze se u žici, ili u neposrednoj blizini nje. Nema ni jedne grupe u šumi koja bi pretstavljala našu borbu, oko koje bi se moglo okupljati. Vukadinović isto tako nalazi se u Podgorici ili u okolini. Nagovešteni dolazak Srbijanske vojske pozdravljen je burno svuda, ali dolazak Ljotićevaca učinio je Ljotićevce vrlo aktivnim i prete da ko god ne bude s njima, on je komunista. Po varošima teško će se iko održati jer ta formula svakoga će staviti pod udar okupatora kao komunistu. Ovaka saradnja sa njima je nemoguća, jer ovi traže prilazak njima, ne saradnju. Po selima Crne Gore gospodare komunisti. Naše akcije vrše se samo u cilju osiguranja ili odbrane nemačkih kolona. Nemačke snage na ovom terenu vrlo su male i nesposobne za ma kakvu širu akciju. Do sada nema ni izgleda na akciju. Svako dalje čekanje, pogoršava našu situaciju. Narod gubi veru u našu dobru volju i našu sposobnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}
[[File:Chetniks and Germans in Podgorica 1944.jpg|thumb|Četnički komandanti i njemački okupatori u [[Crna Gora|Crnoj Gori]]. [[Đorđije Lašić]] (prvi zdesna), šef njemačke uprave za Crnu Goru pukovnik Hajnke (treći zdesna) i Jakov Jovović (drugi slijeva) u [[Podgorica|Podgorici]], proljeće 1944.]]

Krajem februara i početkom marta 1944. godine, u tzv. [[staroj Crnoj Gori]] (preciznije u [[Katunska nahija|Katunskoj nahiji]]) organizovana je [[Operacija Bura (1944)|operacija »Bura«]]. Specifičnost ove operacije ogleda se u činjenici da su za njeno izvođenje većinu ljudstva obezbijedili četnici, dok su oficiri iz Feldkomandanture na [[Cetinje|Cetinju]] i komandant mjesta [[Podgorica|Podgorice]] rukovodili borbenim djejstvima:
{{izdvojeni citat|1.) Sumarni i iskustveni izveštaj: Operacija »Bora« od 27. 2. do 3. 3. 44. Sprovedena je četnička operacija »Bora«, pod nemačkom komandom, radi čišćenja rejona Danilovgrad — Čevo — Cetinje — Podgorica.

2.) Jedinice koje su učestvovale:

4000 ljudi nacionalne žandarmerije, milicije, 215. abver-trup, jedna brdska baterija iz ratnog plena, lovačko poterno odeljenje 181. peš. div. [...]

5.) Sprovođenje:

U delom. oštrim borbama, kolone, koje su nastupale od i,, ji., i j., polako su osvajale teren. 29. 2. zauzeto je Čevo. Neprijatelj (jačine 250 ljudi) izvukao se prema sz. Posle odlaska nemačkih snaga i započinjanja neprij. protivnapada, četnici su se delom, u paničnom strahu, povukli na svoje polazne položaje. Neprijatelj je ponovo zauzeo teren očišćen operacijom.

6.) Gubici neprijatelja:

32 mrtva, 68 ranjenih, 23 zarobljena.

Plen:

2 p. mitr., 1 mitr., 15 pušaka, 1 radio-stanica, propagandni materijal i hrana.

Sopstveni gubici:

20 mrtvih, 31 ranjen, 46 nestalih.

7.) Iskustva:

a) Građanska zaštita, usled nedovoljne opremljenosti i slabog borbenog morala, nije pogodna za izvršavanje borbenih zadataka; žandari, milicija, četnici, uz učešće nemačkih trupa, podesni za borbene zadatke i zadatke osiguranja...

e) Prilikom sličnih operacija preduslovi za uspeh su učešće nemačkih trupa, podrška teškim naoružanjem i veza do pojedinih borbenih grupa.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_30.htm Izveštaj Komande 21. brdskog armijskog korpusa od 9. marta 1944. Komandi 2. oklopne armije o zajedničkoj nemačko-četničkoj operaciji »Bora« protiv jedinica 2. korpusa NOVJ na prostoru Danilovgrad — Cetinje — Podgorica]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;broj=72&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000065.]&lt;/ref&gt;|Izvještaj komande 21. brdskog korpusa o rezultatima operacije »Bura« od 9. marta 1944. godine}}

[[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. nemački korpus]] u Crnoj Gori pokrenuo je [[10. april]]a [[1944]]. [[Operacija &quot;Frilingservahen&quot; (april-maj 1944)|operaciju &quot;Frilingservahen&quot;]], uz masovno učešće četnika. Operacija je pripremljena u saradnji sa [[Pavle Đurišić|Pavlom Đurišićem]] i započeta tako što su četnici zajedno sa Nemcima iz nemačkih garnizona napali na slobodnu teritoriju. Plan napada je bio sledeći:
{{izdvojeni citat|'''Đurišićeve snage''':

Prva borbena grupa, 700 ljudi, iz si. pravca preko rejona 5 km j. Bijelo Polje za Mojkovac.

Druga borbena grupa, 1200 ljudi, pod komandom Đurišićevog Operativnog štaba, od Brodareva preko Šahovića za Mojkovac — Kolašin.

Treća borbena grupa, 1000 ljudi, od sredine puta Pljevlja — Prijepolje pravcem Mojkovac. Četvrta borbena grupa, 1500 ljudi, od Pljevalja pravcem Mojkovac. Mojkovac treba da bude dostignut za 2 dana. Posle toga skretanje glavnine u rejon z. Tara — sz. Kolašin — Mojkovac.

'''Nemačke snage''':

1 ojač. mot. č. prodire od Brodareva do Bijelog Polja.

1 ojač. mot. č. od Pljevalja do prelaza preko Tare 22 jjz. Pljevlja.

Bat. [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]], 600 ljudi, sledi nemačke snage za Bijelo Polje, onda skreće za Mojkovac. Milicija iz Brodareva, 700 ljudi, čisti svoj rejon i prodire od Brodareva ka jjz.

Početak napada: 10. 4. 44.

[[181. pešadijska divizija (Nemačka)|181. peš. div.]] obezbediće odgovarajuće informisanje četničke Grupe &quot;Jug&quot; (major Lašić i Bukatonović [pogreška; vjerovatno je u pitanju major [[Savo Vukadinović]] — prim.] u Podgorici) kao i Grupe &quot;Nikšić&quot;.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=364&amp;rec=314&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000357.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Obaveštenje Komande 21. brdskog korpusa Komandi 181. brdske divizije od 08.04.1944., Vojnoistorijski institut, NAV--T-314, r. 663, s. 357.&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u NDH (1944) ===
[[File:August Šmidhuber, komandant 7. SS divizije, Todor Perović, lekar Trebinjskog korpusa i kapetan Milorad Vidačić, komandant Trebinjskog korpusa JVuO.jpg|thumb|Žena u crnini moli za milost Milorada Vidačića, komandanta Trebinjskog korpusa JVuO. Prisutni su još [[August Schmidhuber]], komandant 2. puka [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS divizije]] (prvi lijevo), Todor Perović, predstavnik četničke komande istočne Bosne i Hercegovine (drugi lijevo) i neimenovani oficir [[Schutzstaffel|SS]]-a. Fotografija je nastala tokom njemačke [[Operacija Gama|operacije Gama]] protiv partizana u [[Istočna Hercegovina|istočnoj Hercegovini]] (ljeto/jesen 1943. godine).&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2015/08/bk0034.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0034 | Photo | SS-Freiwilligen-Gebirgs-Division &quot;Prinz Eugen&quot;]&lt;/ref&gt;]]

Kolaboracija četnika u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] sa njemačkim okupacionim snagama postala je intenzivnija tokom zime 1943-1944, makar u slučaju hrvatskih kvislinških snaga i četnika bila pod neprestanom tenzijom. Podaci navedeni u izvještaju generala [[Edmund Glaise von Horstenau|Glaisea von Horstenaua]] od 26. februara 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=236&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000236.]&lt;/ref&gt; zasnovani na službenim podacima NDH otkrivaju opseg kolaboracije: 11. februara bilo je na teritoriju NDH trideset i pet posebno imenovanih četničkih grupa sa procijenjenih 23.300 ljudi pod oružjem. Neke manje jedinice su brojale od 200 do 400 pripadnika, dok su ostale, poput [[Momčilo Đujić|Đujić]]eve grupe, imale i do 2.500 vojnika i oficira. Od toga je s Nijemcima i vlastima NDH kolaboriralo devetnaest grupa (ukupno 17.500 ljudi); šesnaest ostalih grupa s oko 5.800 ljudi ubrajane su u pobunjene četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=237&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000237—000240.]&lt;/ref&gt; S iznimkom odreda vojvode [[Uroš Drenović|Uroša Drenovića]] u sjeverozapadnoj Bosni (oko 400 ljudi), kojeg su vlasti NDH smatrale potpuno lojalnim, za sve druge četničke kolaborirajuće grupe ustaške su vlasti držale da se prema Nijemcima odnose osobito prijateljski kako bi od njih izvukle što više oružja i municije, dok se istovremeno drže neprijateljski prema NDH.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_64.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje KOLABORACIJA IZVAN SRBIJE DO OKTOBRA 1944.]&lt;/ref&gt;

Iako se vojvoda [[Radivoje Kerović]], komandant [[Majevica|majevičkih]] četnika, u Horstenauovom izvještaju ubraja među »pobunjene četnike« (i to kao prvi na spisku, dok se za njegov odred tvrdi da ima 1000 ljudi, tj. da je najbrojniji), u dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 18. februar 1944. godine njegova lojalnost uopšte nije dovedena u pitanje:
{{izdvojeni citat|Upit kod [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]] u vezi snabdijevanja municijom Kerovića koji se smatra lojalnim, i 200 ljudi tzv. [[Zeleni kadar|zelenog kadra]], koji se bore protiv crvenih zapadno od [[Koviljača|Koviljače]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=17&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000013.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beim Pz.AOK. 2 wird angefragt, ob Bedenken bestehen gegen Unterstützung mit Munition der im Raume westlich Koviljaca stehenden Cetniks des Kerovic, die als loyal angesehen werden und 200 Mann des sog. &quot;Grünen Kaders&quot; in Kampf gegen die Roten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnog zapovjednika Jugoistoka (18. februar 1944.)}}

Od 23. do 25. januara 1944. godine, na području između [[Knin]]a i [[Kistanje|Kistanja]] organizovana je [[Operacija Frühlingswetter|operacija »Frühlingsgewitter«]]. Vodeći borbe protiv jedinicâ iz sastava [[19. sjevernodalmatinska divizija NOVJ|19. divizije NOVJ]], operaciju su izveli dijelovi [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] Wehrmachta, zatim 92. motorizovani grenadirski puk i 3. bataljon 98. brdskog lovačkog puka [[1. brdska divizija (Njemačka)|1. brdske divizije]]. Njemačkom okupatoru pridružile su se snage lokalnih četnikâ, najvjerovatnije iz [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]]. U izvještaju 264. pješadijske divizije od 25. januara 1944, poslatom Komandi [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|15. brdskog armijskog korpusa]], njemačkim gubicima tokom operacije pribrojani su oni iz četničkih redovâ:
{{izdvojeni citat|
Sumarni izveštaj »Frilingsgeviter«:

1.) Delimičan ogorčeni otpor neprijatelja kod Ervenika, Bratiškovaca, Kistanja, Radučića slomljen je energičnim zahvatom. Banditi iznenađeni prodorom 92. gren. p. (mot.) od sz. prema Kistanju.

2.) Gubici:

A.) sopstveni: 1 poginuo, 3 ranjena, 1 četnik poginuo.

B.) neprijatelj: 66 poginulih izbrojano, procenjuje se daljih 60 do 70 poginulih i ranjenih. 35 zarobljenika u eng. uniformama iz Štaba 19. dalm. div. i 5. brig.

C.) Zaplenjeno: 1 mitr., 3 puš. mitr., 42 autom., 2 pt puške, 1 l. minob., 1 telefon, 46 karab., 30 eng. mina, 10.000 metaka peš. mun., 60 kom. mina za 1. minob., 3 engl. bicikla.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_21.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 25. januara 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o sopstvenim i neprijateljskim gubicima u operaciji »Frilingsgeviter« na prostoru Knin — Kistanje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=293&amp;rec=314&amp;roll=561 NARA, T314, Roll 561, frame no. 000287.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;ABSCHLUSSMELDUNG ”FRUEHLINGSGEWITTER”: &lt;/br&gt; 1.) TEILWEISE HEFTIGER FEINDWIDERSTAND BEI ERVENIK, BRATISKOVCI, KISTANJE, RADUCIC WURDE IM ENERGISCHEN ZUGREIFEN GEBROCHEN. BANDITEN DURCH EINBRUCH GREN. RGT. (MOT) 92 VON NW NACH KISTANJE UEBERRASCHT. &lt;/br&gt; 2.) VERLUSTE: &lt;/br&gt; A.) EIGENE: 1 TOTER, 3 VERWUNDETE, 1 CETNIK TOT. &lt;/br&gt; B.) FEIND: 66 GEZAEHLTE TOTE, 60 BIS 70 WEITERE TOTE UND VERWUNDETE GESCHAETZT. 35 GEFANGENE IN ENGL. UNIFORM VON STAB 19. DALM. DIV. UND ROEM. 5. BRIG. &lt;/br&gt; C.) BEUTE: 1 S.MG., 3 LE. MG., 42 MP., 2 PZ. BUECHSEN, 1 LE. GR. W., 1 FERNSCHRECHGERAET, 46 KARAB., 30 ENGL. MINEN, 10000 SCHUSS INF. MUN., 60 SCHUSS LE. GR.W. MUN., 3 ENGL. FAHRRAEDER.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}
[[File:Hercegovački četnici i njemački vojnici s narodnim herojem Miletom Okiljevićem uoči njegovog strijeljanja juna 1944.jpg|thumb|Pripadnici [[369. legionarska divizija|369. „Vražje“ divizije]] i četnici Gatačke brigade Nevesinjskog korpusa JVuO sa vezanim [[Miletom Okiljevićem]], zamjenikom političkog komesara II čete I bataljona XI hercegovačke brigade, zarobljenim u borbama za Gat 15. maja 1944. godine (istog mjeseca je i strijeljan). Okiljević je proglašen 1951. godine za [[Narodni heroj Jugoslavije|narodnog heroja Jugoslavije]].&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2017/10/bk0272.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0272 | Photo | 369. (kroatische) Infanterie-Division]&lt;/ref&gt;]]

Vojvoda [[Dobroslav Jevđević]] je, pored Momčila Đujića i [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]], vjerovatno najdalje otišao u kolaboraciji s njemačkim okupatorom, kada su u pitanju četničke jedinice van teritorije okupirane Srbije. Nakon kapitulacije Italije, boravio je u Rimu okupiranom od nacista. Nakon toga, našao se u Trstu, gdje je uspostavio čvrste veze s njemačkom obaveštajnom službom:
{{izdvojeni citat|Ja sam javio Đujiću da preko naših ljudi u Sušaku i Trstu prihvate naše oficire koji idu iz Italije i upućuje u Liku i zap. Bosnu. Ovo sam javio i našima u Rim. Kap. Đaković javlja da su Nemci pobili oko 14000 partizana na prostoriji Crikvenica — Sušak — Rijeka, od kapitulacije Italije do danas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 20. februara 1944, poslatom majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]], komandantu Zapadne Bosne JVuO, kapetan [[Ilija Jevtić]] piše o totalnoj subordinaciji [[Dinarska divizija|Dinarske divizije]] Nijemcima, koji u potpunosti kontrolišu četnike pod komandom vojvode Đujića:
{{izdvojeni citat|Sem samog vojvode Đujića i jednog malog broja četnika, svi četnici Dinarske oblasti (oko hiljadu devet stotina i nekoliko) nalaze se pod nemačkom komandom. Hranu, odeću, obuću, cigarete i novac svaki četnik i njegov starešina prima kao i nemački vojnik odn. oficir. Svu municiju i oružje primaju takođe od Nemaca. Četnici pod nemačkom komandom nalaze se po bunkerima počev od Knina do Šibenika i Splita. U pojedinim bunkerima su izmešani, pola četnici pola ustaše. Nemački oficiri dolaze na Kosovo polje u četničku diviziju, a isto tako naši četnički oficiri i ostale starešine na čelu sa Đujićevim načelnikom štaba odlaze u Nemačku diviziju. Voze se na nemačkim automobilima kroz Knin i t.d. Jednom rečju između četnika i Nemaca postoji najtešnja saradnja i nemačka puna kontrola nad radom četnika. Jedino se pop Đujić, kao komandant divizije, sa svojom užom pratnjom ne pojavljuje pred njima.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_78.htm Izveštaj kapetana Ilije Jevtića od 20. februara 1944. komandantu zapadne Bosne o svom radu i saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji i Lici]&lt;/ref&gt;}}

Njemački poručnik [[Reinhard Kopps]], poznatiji kao ''Konrad'', bio je šef jedne obavještajne grupe [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]. Kada je 3. marta 1944. došao iz [[Beograd]]a u [[Dalmacija|Dalmaciju]], sobom je doveo nekoliko [[ZBOR|ljotićevaca]], između ostalih i Roka Kaleba, pripadnika antikomunističke organizacije »[[Beli Orlovi]]«. Od ostataka Đačkog bataljona (ranije: Splitsko-šibenska četa), koji su uglavnom bili ljotićevci, i dijela četnika koje mu je ustupio vojvoda Đujić, poručnik Kopps je formirao odred »Konrad« čiji je zadatak bio da vrši diverzije na partizanske štabove, organe narodne vlasti, ubija simpatizere NOP-a i da spriječi veze iz unutrašnjosti sa jedinicama i štabovima NOVJ na otocima. Grupa »Konrad« brojila je oko 30 ljudi — četnika i Nijemaca, sa sjedištem u selu [[Zablaće]], pokraj [[Šibenik]]a.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_167.htm Izveštaj Štaba Dinarske četničke oblasti od 29. maja 1944. komandantu oblasti o akciji Grupe &quot;Konrad&quot; protiv pripadnika NOP-a na području Dalmacije]&lt;/ref&gt; U izvještaju koji je 11. marta 1944. godine uputio komandi [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]], o suradnji sa četnicima vojvode Đujića Kopps je zapisao sljedeće:
{{izdvojeni citat|''Predmet: Četničke jedinice u sjevernoj Dalmaciji.'' 

Četnici su u sjevernoj Dalmaciji grupisani u jednu [[Dinarska divizija JVuO|diviziju »Dinara«]], čiji se štab nalazi u [[Kosovo polje (Dalmacija)|Kosovu]], 11 km južno od Knina. Komandovanje je u rukama vojvode Momčila Đujića, uz podršku majora Kapetanovića i kapetana Mijovića. Jačina grupâ, podređenih ovoj komandi, trenutno iznosi oko 6500 ljudi. Utjecajna zona se poklapa sa rajonom naseljenim Srbima unutar trokuta [[Knin]]—[[Šibenik]]—[[Zadar]] i doseže do zone [[Lika|Like]]. Operaciona zona je cijeli ovaj trokut, a naročito veće komunističke, partizanske oblasti, koje su naseljene Hrvatima. Do sada su vojne operacije izvođene u suradnji sa njemačkim divizijama, o čijim su rezultatima ove izvještavane. Znatni dijelovi ovih četničkih jedinica angažirani su na osiguranju njemačkih puteva za dotur.

Posmatrano s vojne strane, trenutno se četnička suradnja sa njemačkim jedinicama ocjenjuje kao pozitivna. Na osnovu snaga, koje nam se ovdje nude, može se zaključiti da ona nije iskorištena u potpunosti, ali i ono što je do sada učinjeno upućuje na činjenicu, da bi njihovo dalje angažiranje u vojnom pogledu za nas bilo povoljno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_21_10.pdf#page=1414 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu, Narodnooslobodilačka borba u Dalmaciji, knjiga 10: siječanj—ožujak 1944. godine (tom 21, dokument br. 402, str. 1414—1418.)]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=696&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000692.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr. Cetnik–Verbaende Norddalmatien. &lt;/br&gt; In Norddalmatien sind die Cetniks in einer Division &quot;Dinara&quot; zusammengefasst, deren Hauptquartier in Kosovo, 11 km s. Knin, liegt. Die Fuehrung liegt in den Haenden des Wojwoden Momcilo Djujitsch, der seinerseits unterstuetzt wird von Major Kapetanowitsch und Hauptmann Miowitsch. Die Staerke der diesem Kommando unterstellten Gruppen belaeuft sich z.Zt. auf etwa 6500 Mann. Das Einflussgebiet stimmt ueberein mit dem serbischen Siedlungsraum innerhalb des Dreiecks Knin–Sibenik–Zara und reicht bis ins Lika–Gebiet hinein. Operationsgebiet ist dieses gesamte Dreieck, insbesondere die in ihm liegenden groesseren, kroatisch besiedelten kommunistischen Partisanbereiche. Militaerische Operationen wurden bislang in Zusammenarbeit mit deutschen Divisionen durchgefuehrt und deren Ergebnisse dorthin gemeldet. Darueber hinaus sind wesentliche Teile dieser Cetnik–Verbaende zur Sicherung deutscher Nachschubstrassen eingesetzt. &lt;/br&gt; Militaerisch gesehen ist somit die Zusammenarbeit der Cetniks mit deutschen Verbaenden zur Zeit positiv zu beurteilen. Sie fuehrt wohl noch keineswegs zu voller Ausnutzung der sich hier uns anbietenden Kraefte, doch berechtigt das bisher Geleistete zu der Auffassung, dass ein weiterer Einsatz sich fuer uns militaerisch guenstig auswirken muss.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj jedinice »Konrad« od 11. ožujka 1944. Komandi Druge oklopne armije o četničkim jedinicama u sjevernoj Dalmaciji}}

Na osnovu svega iznesenog, poručnik Konrad predlaže nadređenim: „Što se tiče upotrebe četničkih jedinica sjeverne Dalmacije u vojne svrhe, treba reći da one predstavljaju samo nastavak prakse talijanskih jedinica. Uz to se prije svega mora dodati i to, da se Talijani nikada nisu usuđivali — i pored svih hrvatskih suprotnih tvrdnji — da u većem obimu sprovedu vojnu suradnju, jer oni nisu željeli da se ojačaju četnici, tada još neoprobani u težoj političkoj situaciji. Dok su Talijani sprovodili samo djelomične operacije, danas je, uz strogu kontrolu i rukovođenje, moguća mnogo obimnija mobilizacija četničkih jedinica. Đujić nam je rekao da će se njegove jedinice, nakon čišćenja partizanskih oblasti u dalmatinskom području, angažirati tako što će u suradnji sa njemačkim komandama izvršiti zapriječavanja Titovih kanala za snabdijevanje. Na osnovu ovdje poznatih činjenica ovo izgleda apsolutno moguće.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=700&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000696.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zur militaerischen Verwendung der Cetnikverbaende Norddalmatiens ist zu sagen, dass sie nur eine Fortsetzung der italienischen Verbindungen darstellen wuerde. Dazu muss allerdings hinzugefuegt werden, dass die Italiener es niemals gewagt haben – trotz aller gegenteiligen wiederholten kroatischen Behauptungen – in grossem Stil militaerische Zusammenarbeit durchzufuehren, da sie die damals noch nicht erprobten Cetniks in einer im uebrigen noch unreiferen groesseren politischen Lage nicht zu stark werden lassen wollten. Waehrend somit die Italiener nur Teilunternehmen durchfuehrten, waere bei straffer Kontrolle und Steuerung der Cetnikverbaende heute ein Heranziehen in weit groesserem Umfang moeglich. Djujitsch hat sich uns gegenueber bereiterklaert, seine Verbaende nach Saeuberung der Partisanengebiete im dalmatinischen Raum so einzusetzen, dass in Zusammenarbeit mit deutschen Dienststellen eine Sperrung der Versorgungskanaele Titos erfolgt. Auf Grund der hier bekannten Unterlagen erscheint dies vollkommen moeglich.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Helmuth von Pannwitz and Chetniks.jpg|thumb|Njemački general [[Helmuth von Pannwitz]], zapovjednik [[15. SS kozački konjanički korpus|15. SS kozačkog korpusa]], u društvu četničkih oficirâ s teritorije NDH.]]

U izvještaju Višeg SS i policijskog vođe u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ''[[Gruppenführer]]a'' [[Konstantina Kammerhofera]] za mjesec mart 1944. godine, iskazano je stanovito nezadovoljstvo učinkovitošću četnikâ u Bosni i Hercegovini u borbi protiv NOVJ:
{{izdvojeni citat|Policijska oblast II ([[Sarajevo]]): [...] &lt;/br&gt; Borbena vrijednost četnika stacioniranih u policijskoj oblasti Sarajevo nastavila je opadati; borbe u okolici [[Višegrad]]a i [[Trebinje|Trebinja]] pokazale su da se oni mogu uspješno oduprijeti [neprijatelju] samo uz njemačku podršku. U [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], četnici nisu pokazali nikakvu vlastitu inicijativu tijekom izvještajnog perioda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=228&amp;rec=314&amp;roll=1548 NARA, T314, Roll 1548, frame no. 000222.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Polizeigebiet II (Sarajevo): &lt;/br&gt; Der Kampfwert der im Polizeigebiet Sarajevo stehenden Cetniks ist weiter gesunken, bei den Kämpfen im Raum von Visegrad und Trebinje hat sich gezeigt, daß sie sich nur mit deutscher Unterstützung erfolgreich zur Wehr setzen können. In Ostbosnien zeigten sich die Cetniks im Berichtsmonat ohne eigene Initiative.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj za mart 1944. godine Višeg SS i policijskog vođe u Hrvatskoj (6. IV 1944).}}

Konverzacija vođena između njemačkog opunomoćenog generala u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau|Edmunda Glaisea von Horstenaua]] i feldmaršala [[Wilhelm Keitel|Wilhelma Keitela]], prilikom posjete Hitlerovom glavnom štabu početkom marta 1944, otkriva kakva je bila percepcija statusa četnika u NDH od strane vojnog vrha Trećeg Reicha: „U [[Berchtesgaden|Berhtesgaden]]u ljubazno me je primio Kajtel. Informisao me je o toku razgovora sa [[Nikola Mandić|Mandić]]em i Perićem [predsjednik vlade i ministar vanjskih poslova NDH — prim.]. U više navrata morao sam da ga prekinem kako bih ga ispravio, a pre svega u pogledu četničkog pitanja. On je mislio da se četnici sastoje samo od nekoliko dobrovoljaca (skraćeno „Hiwis“, dolazi od nemačke reči „Hilfswilligen“, prim. prev.), koji služe u nemačkim divizijama.“&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 456.&lt;/ref&gt;

Njemački nadležni organi su ukazivali svojim višim komandama i na vidljivu diskrepanciju u domaćem antikomunističkom taboru u kontekstu »borbe protiv bandi«. Tako se u izvještaju 264. pješadijske divizije od 10. aprila 1944. na jednoj strani tvrdi da „hrvatske vlasti očigledno poseduju vrlo malo poverenja u trajno postojanje vlastite vlade“,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_43.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji]&lt;/ref&gt; dok se za četnike Dinarske divizije pod Đujićevom komandom navodi:
{{izdvojeni citat|Nasuprot ovom, četnike treba ceniti kao jedini pouzdani faktor borbe protiv komunističkih bandi. Oni raspolažu, pored jednog boljeg rukovođenja i organizacije, i potrebnom inicijativom u borbi protiv bandi za sopstvena obaveštavanja i poduhvate i redovno javljaju upotrebljive rezultate izviđanja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=494&amp;rec=314&amp;roll=562 NARA, T314, Roll 562, frames no. 000489—000490.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroat. Behoerden besitzen anscheinend nur geringes Vertrauen in der dauernden Bestand der eigenen Regierung. &lt;/br&gt; Im Gegensatz hierzu sind die Cetniks als einzig zuverlaessiger Faktor im Kampf gegen die kommunistischen Banden zu werten. Sie verfuegen neben einer besseren Fuehrung und Organisation ueber die im Bandenkampf notwendige Initiative zu eigenen Erkundungen und Unternehmen und melden regelmaessig brauchbare Aufklaerungsergebnisse.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. [[V SS korpusu]] iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], o držanju vojvode Momčila Đujića je data veoma povoljna ocjena:
{{izdvojeni citat|Đujić neupitni pristalica DM. Hrvatski državljanin, lojalno radi sa vlastitim trupama protiv komunista, nasilno mobiliše pravoslavce. Prema povjerljivom izvještaju, nedavno je više puta izrazio antibritanska osjećanja. Jačina: 7000. Jesu li Đujićeve jedinice na području V SS korpusa?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1208&amp;rec=314&amp;roll=565 NARA, T314, Roll 565, frame no. 001203.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Djujic einwandfrei DM Anhänger. Kroat. Staatsangehöriger, arbeitet mit eigener Truppe gegen Kommunisten loyal zusammen, zwangsmobilisiert Pravoslaven. In letzter Zeit nach V—Meldungen wiederholt englandfeindlich geäussert. Stärke 7000. Sind Djujic—Verbände im Bereich V. SS—Korps?&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 10. maja 1944, oficiri 15. brdskog korpusa navode da Nijemci snabdijevaju ukupno 6.318 četnika u NDH („Hrvatska borbena zajednica“). Za skrb 4.421 četnika starala se [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. divizija]], dok se o ostalih 1.897 brinula [[373. legionarska divizija|373. divizija]] Wehrmachta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=828&amp;rec=314&amp;roll=565 NAW, T-314, Roll 565, frame 000823: Zabilješka o broju četnika koje snabdijeva 15. brdski korpus (10. maj 1944.).]&lt;/ref&gt;

Sredinom srpnja 1944. godine, u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]] je organizirana [[Operacija Muholovka|operacija »Muholovka«]] ({{jez-njem|Fliegenfänger}}). U ratnom dnevniku [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] zabilježeno je da je izvođenje operacije povjereno [[13. SS oružana brdska divizija Handžar|13. SS brdskoj diviziji »Handžar«]] i lokalnim četnicima:
{{izdvojeni citat|14. 7. 1944: &lt;/br&gt; ''SS-brdska divizija »Handžar«'': &lt;/br&gt; Za operaciju »Fligenfenger«, čišćenje prostora [[Osmaci]] (25 km jugoistočno od [[Tuzla|Tuzle]] — aerodrom bandi), krenula su 2 ojačana bataljona i četnici.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_218.htm ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII — DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA — KNJIGA 4]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=960&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000820.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;W–SS–Geb.Div. Handschar: &lt;/br&gt; Zum Unternehmen &quot;Fliegenfänger&quot; Säuberung Raum Osmaci (25 SO Tuzla) (Bandenflugplatz) 2 verst. Btlne. und Cetniks angetreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Pored operacije Fliegenfänger, istočnobosanski četnički odredi (koji su brojali oko 13.000 ljudi) uzeli su, tokom proljeća i ljeta 1944. godine, učešća u više poduvhata koje je predvodila 13. SS brdska divizija »Handžar« (kao npr. [[Operacija Maiglöckchen|Maiglöckchen]], [[Operacija Vollmond|Vollmond]], [[Operacija Heiderose|Heiderose]], [[Operacija Röslein|Röslein]]). Oficiri [[Sicherheitsdienst|SS]]-a su bili u velikoj mjeri zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje sa četnicima. Dok je [[Hauptsturmführer]] Hermann Schifferdecker, zapovjednik 27. brdske lovačke pukovnije iz sastava divizije, decenijama nakon rata tvdio da je „saradnja između divizije i četnika bila (je) veoma mlaka”, kao i da su se četnici „javljali našem obavještajnom oficiru kada im je bila potrebna hrana ili municija”, komandant 13. SS brdske divizije [[Karl-Gustav Sauberzweig]] je ljeta te godine iskreno hvalio pripadnike JVuO:
{{izdvojeni citat|Nakon što ih naše trupe razbiju, partizani u povlačenju često upadaju u zasjede četničkih jedinica koje traže oružje... Tokom posljednjih operacija, četničke snage su se dobro pokazale u borbi. Uspostavljena je prihvatljiva, gotovo drugarska saradnja sa četnicima. Srpsko pravoslavno stanovništvo (sigurnosne zone) predstavlja jedini marljivi, konstruktivni i vitalni element na ovoj teritoriji. Kada je divizija tek stigla u (sjeveroistočnu Bosnu), među četnicima je zavladala panika zbog straha od muslimanske osvete. U međuvremenu, konstruktivniji među Srbima su shvatili da će divizija uključiti sve dijelove stanovništva u svoju misiju oslobađanja [od partizana — prim.]. To je, u određenom smislu, dovelo do svojevrsne saradnje.&lt;ref&gt;George Lepre, Himmler's Bosnian Division: The Waffen-SS Handschar Division 1943–1945. Atlgen, PA: Schiffer Military History, 1997, pp. 198–199. &lt;br /&gt; ({{jez-eng|&quot;With an estimated strength of over 13,000 effectives, the Četniks of northeastern Bosnia were divided into four large groups, with one each operating in the Posavina, Bijeljina, Tuzla, and Zvornik areas. &quot;The cooperation between the division and the Četniks was very loose,&quot; wrote one critical SS officer. &quot;Most of the time they simply reported to our intelligence officer when they needed food or ammunition.&quot; Sauberzweig was more optimistic: &quot;After being routed by our troops, retreating Partisans are often ambushed by Četnik units seeking weapons.... During the latest operations, the Četnik forces have fought well. An acceptable, almost comradely cooperation with the Četniks has emerged. The Serbian-Orthodox population of the (security zone) is the sole industrious, constructive, and vital element in the territory. When the division first arrived in (northeastern Bosnia), the Četniks panicked, fearing Muslim revenge. In the meantime, the constructive-minded Serbians have realized that the division shall include all portions of the population in its mission of liberation. This has led, in a certain sense, to a sort of cooperation.&quot;&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemački izveštaj iz jula 1944. godine ocenjuje da četnici Momčila Đujića broje oko 8.000 ljudi, od čega 7.000 naoružanih; ovi su dobro organizovani te neprijateljski orijentisani prema Englezima i bez engleske pomoći. Nijemci zaključuju da im oni zamjenjuju jednu do dvije divizije u Jugoslaviji:

{{izdvojeni citat|Jedinica Konrad [srednja Dalmacija]: Saradnja sa četnicima izvanredna. '''Oni zamenjuju jednu do dve divizije'''. Samo se oni bore — ustaše manje aktivne.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=790 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000781.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit der Truppe mit Cetniks hervorragend. Cetniks ersetzen 1 — 2 Divisionen. Nur sie kämpfen. Ustascha wenig aktiv.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj kapetana Merrema, drugog obaveštajnog oficira Komande Jugoistoka (Armijske grupe F) o inspekcijskom putu po Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u periodu 20. jun — 4. juli 1944.}}

Kapetan Merrem, njemački oficir koji je sastavio ovaj izvještaj, imao je samo riječi hvale na račun četnikâ Dinarske divizije JVuO i vojvode Momčila Đujića:
{{izdvojeni citat|[[373. legionarska divizija|373. pešadijska divizija]]: Saradnja sa četnicima vrlo dobra (1. lički korpus sa sedištem u [[Gračac]]u). Oni nemaju direktnu vezu sa Đujićem. Rukovođenje njima direktno od strane obaveštajnog odjeljenja divizije. Njihovim akcijama uvek prisustvuje nekoliko Nemaca koji kontrolišu isporuke municije i snabdevanja. [...] '''Oni su jedini stvarno korisni saborci''' [podvučeno u originalu — prim.]. Jedino od njih dolaze korisna obaveštenja o neprijatelju. [...] Jedan četnički komandant odaje utisak potpuno pouzdanog saborca, koji je i neprijateljski nastrojen prema Englezima. [...] Četnici su vrlo častoljubivi i drago im je kada Nemci primete njihove podvige. [...] Podoficir Bartl poznaje lično vojvodu Đujića. Đujić mu šalje čak i sopstvene naredbe u vezi s područjem [[Donji Lapac|Lapca]]. [Najbolja taktika protiv partizana sastoji se u upotrebi specijalnih jedinica] i kombinovanju četnika u jedinice snage jednog bataljona sa jednim nemačkim vodom sa radio stanicom i, po mogućstvu, teškim oružjem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=793 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Aussenstelle der 373. (kroat.) Div. – Uffz. Bartl. &lt;/br&gt; Sehr gute Zusammenarbeit mit Cetniks. (1. Lika–Korps Sitz Gracac.) Kein unmittelbarer Einfluss Djuic. Direkte Führung durch Ic–Aussenstelle. Bei Cetnik–Einsatz nehmen meist einige deutsche Soldaten teil. Dadurch Kontrolle der Munitions– und Verpflegungslieferung gewährleistet. &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; bezeichnet Bartl nur als Ausdruck im deutschen Schriftverkehr. Cetniks können diesen Begriff nicht und würden bei Bekanntgabe feindselige Haltung einnehmen. Cetniks sind die einzigen brauchbaren Mitkämpfer. Diese allein liefern auch brauchbare Feindmeldungen. &lt;/br&gt; Kurze Rücksprache mit einem örtlichen Cetnik–Führer ergab den Eindruck eines absolut zuverlässigen, sogar englandfeindlichen Mitkämpfer. &lt;/br&gt; Cetniks sind sehr ehrgeizig und sehen es gerne, wann ihre Taten von Deutschen beobachtet werden. Geschriebenes Wort (Flugblätter) gilt bei ihnen wenig. Das gesprochene Wort ist alles. Gute Flüsterpropaganda hat grossen Einfluss. &lt;/br&gt; Von Invasion sprechen Cetniks kaum. &lt;/br&gt; Uffz. Bartl kennt den Vojvoden Djuic persönlich. Djuic schickt ihm sogar die den Raum Lapac berührenden eigenen Befehle. &lt;/br&gt; Auf die Frage, wie man nach seiner Ansicht der kommunistischen Banden Herr werden könne, antwortete Uffz. Bartl: &quot;Durch andauerndes Jagen mit kleinen Jagdkommandos (Kleinkrieg nach Bandenart), durch Einsatz von Tarneinheiten und durch Zusammenfassen der Cetniks in Batl.–Stärke, dabei etwa 1 deutscher Zug mit Funk und möglichst mit schweren Waffen.&quot; &lt;/br&gt; Uffz. Bartl macht einen sehr guten Eindruck, scheint sich aber doch sehr viel zuzutrauen, wenn er behauptet, er könne die gesamten Djuic–Cetniks dahin bringen, wo wir sie haben wollen, falls er an die entsprechende Stelle gesetzt werden wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Visoka ocjena za doprinos četničkih formacijâ s teritorije marionetske NDH ratnim naporima njemačkog okupatora data je 25. jula 1944. godine i od strane nadležnih instanci iz [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]]:
{{izdvojeni citat|Hrvatska: [...] Četnici su, s obzirom na vlastitu slabost, naši prirodni saveznici u borbi protiv komunizma. '''Samo se oni bore'''! “Hrvatska borbena zajednica” postoji samo na papiru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=716&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000707.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks unter Berücksichtigung eigener Schwäche im Kampf gegen Kommunisten unsere natürlichen Verbündeten. Sie allein kämpfen! &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; steht nur auf dem Papier.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka od 25. jula 1944.}}

U izvještaju od 11. avgusta 1944, nakon proputovanja koje je Vojni zapovjednik Jugoistoka poduzeo u zoni odgovornosti V SS brdskog korpusa na teritoriju NDH, o tamošnjim četnicima te suradnji s njima kazano je:
{{izdvojeni citat|Dobro iskorištavanje četničkih komandanata. Zahtjev za premještaj [[369. legionarska divizija|369. pješadijske divizije]] zbog sve češćih incidenata između četnika, o čijoj suradnji divizija apsolutno ovisi, i hrvatskih pripadnika divizije. 369. pješadijska divizija se sastoji od otprilike 70% Hrvata. Zapovjednik divizije napominje da se najmanje 40% njih smatra nepouzdanim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=192&amp;broj=445 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000440.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gute Ausnutzung der Cetnikführer. Antrag auf Herauslösung der 369.I.D. da sich Zwischenfälle zwischen Cetniks, auf deren Zusammenarbeit Division unbedingt angewiesen, und kroat.Div.Angehörigen mehren. (Siehe Ic–Bericht). 369.I.D. besteht aus ca. 70 % Kroaten. Div.Kdr. bemerkt, dass hiervon minderstens 40 % als unzuverlässig anzusehen sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o posjeti OBSO-a zoni odgovornosti 5. SS brdskog korpusa od 7. do 11. avgusta 1944. godine (11.8.44).}}

Major Adolf von Ernsthausen je bio zapovjednikom 392. artiljerijske pukovnije iz sastava [[392. legionarska divizija|392. (hrvatske) pješačke divizije]], jedne od tri njemačko-hrvatske divizije (pored [[369. legionarska divizija|369. legionarske divizije]] i [[373. pješadijska divizija|373. pješadijske divizije]]). Kao veteran [[Prvi svjetski rat|Prvog svjetskog rata]] sa iskustvom ratovanja na [[balkanskom bojištu]], major von Ernsthausen biva upućen [[1944]]. godine u okupiranu Jugoslaviju. Von Ernsthausen će [[1959]]. godine objaviti ratne memoare pod naslovom ''Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944'' (“Vukovi [[Lika|Like]]. Sa legionarima, ustašama, domobranima i četnicima protiv Titovih partizana. Doživljaji u Hrvatskoj 1944.”).&lt;ref&gt;[https://winkelried-verlag.de/buecher/landser-am-feind/744/die-woelfe-der-lika Winkelried Verlag: Adolf von Ernsthausen, Die Wölfe der Lika]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.booklooker.de/B%C3%BCcher/Adolf-von-Ernsthausen+Die-W%C3%B6lfe-der-Lika-Mit-Legion%C3%A4ren-Ustaschi-Domobranen-und-Tschetniks-gegen/id/A02Iwx5I01ZZ3 Ernsthausen, Adolf von — Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944 — Landser am Feind, Band 5 (www.booklooker.de)]&lt;/ref&gt;

O sveobuhvatnoj saradnji Dobroslava Jevđevića s okupacionim vlastima bio je general Mihailović, u više navrata, obaviješten i od strane Jovanke Krištof (pseudonim »Mira«), četničke obavještajke u [[Slovenija|Sloveniji]]. U veoma opširnom izvještaju od 29. juna 1944, Krištof o Jevđeviću (pseudonim »Aero«) daje nedvosmislenu ocjenu: „Aero je drugi [[Milan Nedić|Nedić]].“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_198.htm Izveštaj obaveštajnog organa od 29. juna 1944. Draži Mihailoviću o stanju četničkih organizacija u Sloveniji, Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Lici i saradnji sa nemačkim okupatorima]&lt;/ref&gt; Pored toga, Krištof karakteriše Jevđevića kao „vrlo kompromitovanu osobu“ (najprije zbog „jakog sudelovanja sa okupatorom“), te zaključuje da ovaj ne bi mogao organizovati četničku ilegalu. Iz izvještaja Krištof može se zaključiti kako su vojvoda Dobroslav Jevđević i kapetan [[Dušan Đaković]], komandant 4. brigade iz sastava Ličko-kordunaške oblasti JVuO, bili podređeni okupatoru i suštinski i u simboličkoj ravni:
{{izdvojeni citat|Odred u Ab.[aciji, tj. [[Opatija|Opatiji]] — prim.] likvidiran. 19 ljudi otišlo u [[Postojna|Postojnu]], a 10 ih ide u Nem.[ačku] kom. na [[Rijeka|Reci]], gde će služiti kao [[Gestapo]]. Tu će biti sa njima i Aero i kap. Đak., pa čak i r. stanica. [...] Svi su ti odredi pod Nem. kom. i bez međusobne veze, razbacani po [[Istra|Istri]], da se pokaže celom narodu, kako su Srbi Nem. sluge. Plaćeni su — vojnici 360 L.[ira] mesečno, podnar. 450 naredn. 525 podpor. mislim 3.000 a kap. Đak. 5.800 L. [...] U Josipdol je poslao Aero 11 ljudi, navodno da osnuju tamo četničku komandu. Međutim ti su ljudi Nem. tajna policija, a od četnika iz šume, koji su im dolazili u vezi, da je to četn. komanda, napravili Nem. radni bataljon, koji vode Nem. Tu je oko 40 ljudi, ostali su prestali dolaziti kad su videli šta se sa ovima desilo. [...] Kud ćemo veće poniženje za našu vojsku nego da komanduje Nem. poručnik našem kapetanu, pa i vojvodi, samo sreća, da je taj vojv. surogat, inače propadosmo od bruke... Sve ove i slične akcije vodi kap. Đaković, naravno pod komandom Nem. poručnika. Odluke o njima donosi Aero u dogovoru sa Nem. Upravo je gnusno gledati, kako se obojica klanjaju pred Nem. potpor. i por., pa kaplarima. Đak. sve pozdravlja fašistički uzdignutom rukom, a Aero samo veće činove oficire, inače našim pozdravom. [...] U Lici saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi — tamo mora okupator popuštati, jer inače odoše ljudi u šumu, a vođe su potpuno Nem. sluge i nemaju kamo bežati. [...] '''U krvi im je šurovanje sa okupatorom, a nama prikazuju kako vode vele politiku i kolike žrtve za narod s tim pridonašaju — dok u stvari nisu ništa drugo nego ponizne Nem. sluge'''. [...] Potrebno je već jednom započeti sa ozbiljnim i poštenim radom, jer će nas katastrofa preteći. Saradnju sa okupatorom trebalo bi napraviti na čisto drugoj bazi i ne sme biti vidna. Bar ovde.}}

Na drugoj strani, Jovanka Krištof izdvaja kao pozitivan primjer vojvodu Momčila Ðujića: „Ovi ljudi ovde vide jedini spas u vojv. Đujiću, jer ga smatraju poštenim i iskrenim borcem za našu stvar. Isto ima org. dobro sprovedenu. Pljačkati i krasti ne dozvoljava o čemu su se uverili iz njegove prop. gde su imena poubijanih ljudi zbog nediscipline i raznih prekršaja. To ljudima imponira — pošten rad i samo to žele, a i zaslužuju, jer ih nepoštenje tuče već 3 1/2 god. I pored svega toga, ostali su verni našoj ideji. Isto saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi i ne vodi se trgovina sa ljudima, kao ovde. Ovo vodstvo se jako boji Đujića i gaji mržnju prema njemu zato hoće ljudima dokazati, da Đujić nema ništa odnosno samo par sto vojnika bez oružja koji kao čudo gledaju mitraljez. A isto, da su pod Nem. kao ovi ovde.“ U pokušaju da prebaci teret odgovornosti za sopstvenu kolaboraciju s okupatorom na komandanta Dinarske divizije JVuO, vojvoda Jevđević piše Mihailoviću 8. avgusta 1944. godine: „Garantujem i imam stotine dokaza da trupe Đujića u velikom delu stoje u tešnjoj vezi od mene, ali to niko ne vidi. Vi bi se začudili, kad bi vam sve ispričao kakve mi izveštaje pokazuju Nemci o svojim vezama sa našim jedinicama, naročito kod [[Uroš Drenović|Drenovića]] i ostalih, prebacujući mi da ih mi sabotiramo i podmuklo rušimo.“&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 156, reg. br. 51/1—1.&lt;/ref&gt;

I u izvještaju od 10. avgusta 1944, Jovanka Krištof je upozorila Mihailovića na činjenicu da se [[Lika|lički]] četnici pod komandom vojvode Jevđevića nalaze u [[Istra|Istri]] u službi okupatora, kao i da su pred [[Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija|nacistima]] (»broj 11«) dužni salutirati [[Rimski pozdrav|fašističkim pozdravom]]:
{{izdvojeni citat|Kolben [potpukovnik [[Karl Novak]] — prim.] se povratio 3 ov. meseca. Zgrozio se nad ovim radom. Nije mogao svega verovati kad su mu referisali oficiri i vojnici, dok nije neke stvari i na vlastite oči video. Mislim, da je dosta ako Vam kažem da stalno uzdiše i govori pri svakoj prilici: »Jadni Čiča, kako ga upropastiše, zar [[Vermaht]] i [[Gestapo]], da predstavlja Čičinu vojsku.« Prebleđuje slušajući i gledajući ovo. 3. mu referiraše četnici da su dobili naređenje da moraju svi nacistički pozdravljati. A jučer se sam uverio da ima oficira, koji profaniraju našu uniformu, te u njoj putuju iz [[Postojna|Postojne]] u Trst i daju povoda komun. za prop. Isti oficir Korać je tako i u Ab.[aciju] došao samo da je još imao natpis na rukavu i kapi »Lika« što po naređenju moraju svi u Postojni nositi. Ja sam ga napala zbog toga, a isto tako i Jovanovog brata, te su jučer svi na putu skinuli te sramotne natpise. [...] Čujem da Jovan sad ostaje kod Vas. Neka Vam ispriča kako su part.[izani] u okolici Post.[ojne] natiskali plakate o četn. banditima sa natpisom »Lika« na rukavu i kapi, koji su pljačkali selo sa br. 11 i odveli x ljudi i t.d. [...] Nadam se da će sad sigurno uspeti četnicima, da se odele od br. 11. Samo mnogi su od njih mišljenja da su ovim radom upropas[ti]li i ovde i Liku.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_21.htm Izveštaj Jovanke Krištof od 10. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stanju ličkih četnika u Istri, njihovoj saradnji sa Nemcima i ponašanju Dobrosava Jevđevića u vezi sa problemom vraćanja četnika u Liku]&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u Srbiji (1944) ===
{{main|Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|Topličko-jablanička operacija}}
[[File:Nemci predaju minobacač četnicima.jpg|thumb|Nemci predaju minobacač četnicima u Srbiji 1944.]]

{{Quote box
 | citat = „D.M.-bande dosada nisu nikad napale okupacione trupe.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1115&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001111: Izvještaj o bandama u okolini katarakti Dunava (bez datuma, približno mart 1944).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bisher haben die D.M.Banden die Besatzungstruppen noch nie angegriffen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Nemački izvještaj o četnicima u okolini katarakti Dunava od marta 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}
{{Quote box
 | citat = „Titove bande imaju se napasti i uništiti, odn. zarobiti. Pristalice D.M.-a (četnici) ne smatrati neprijateljima.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1264&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001260: Naredba 923. Landeschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ (29. Juli 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Angetroffene Titobanden sind anzugreifen und zu vernichten bzw. gefangen zu nehmen. DM—Anhänger (Cetniks) sind nicht als Feind anzusehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Naredba 923. Landesschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ od 29. jula 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}

Oko [[Nova godina|Nove godine]] po [[Julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]] 1944. dolazi do žestokih [[Bitka za Ivanjicu (januar 1944.)|borbi za Ivanjicu]]. Ovom prilikom, četnici Draže Mihailovića stupaju u borbu protiv snagâ NOVJ skupa sa Nijemcima, [[Bugari|Bugarima]] i kvislinškim formacijama (Državna i Poljska straža). 11. januara 1944, u Vrhovnu komandu JVuO stiže depeša kapetana [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]] (pseudonimi »Švarc« i »Ras-Rasa«), u kojoj se navodi: „Nemci i Bugari uz pomoć četnika ušli u Ivanjicu, a tenkovi produžili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor — Kušići. Od naših u borbi [[Vuk Kalaitović|Kalait]] i Marković. Gubici nisu još utvrđeni. Nemci danas prošli kroz [[Kosjerić]] i sutra stižu na bojište. Od komunista učestvuju u borbi muslimanska i dalmatinska brigada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; Kapetan [[Predrag Raković]] (»Kar-Kar« i »Pre-Pre«) šalje 13. januara dvije depeše kojima obavještava VK JVuO i generala Mihailovića o stanju na terenu:
{{izdvojeni citat|Primio sam sva Vaša naređenja za prikupljanje snaga za dejstvo prema Ivanjici protivu komunista. Situacija kod Ivanjice 12-I uveče: partizani su izbačeni iz Ivanjice i odbačeni prema Mučnju, a štab mi je još u Katićima. Partizani tamo imaju 1, 2 i 5 proletersku brigadu i srbijansku proletersku brigadu. Ukupno oko 3000 ljudi. Odlično naoružani sa dosta municije. Od okupatora: Nemaca vrlo malo sa 5 tenkova, a Bugara 1000. Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jače snage za borbu, jer su radi da ove partizane likvidiraju sa Bugarima, srpskom državnom stražom i da im pomognu četnici D. M. I jedna i druga strana drže se u toku 13-I pasivno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od [[Druga proleterska divizija NOVJ|Druge]] i [[Peta krajiška divizija NOVJ|Pete divizije]] NOVJ iz [[Sandžak]]a [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|prodrla u zapadnu Srbiju]],  nesuglasice između četnika i Nijemaca u Srbiji potisnute su u drugi plan. Trupe sastavljene od jedinica [[Vermaht]]a i [[Vafen-SS|SS]], korpusâ JVUO, bugarskog okupacionog korpusa, [[Srpska državna straža|SDS]], [[Srpski Doborvoljački Korpus|SDK]] i [[Ruski Zaštitni Korpus|Ruskog zaštitnog korpusa]] pod objedinjenom nemačkom komandom generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] funkcionisale su kao jedinstvena operativna grupa u [[Operacija Kamerjeger|operaciji »Kammerjäger«]]. Kod nadležne je četničke komande majora [[Neško Nedić|Neška Nedića]] bio akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. maja 1944.]&lt;/ref&gt;

Kao znak otopljavanja odnosa na liniji četnici–okupator, nakon unilateralnog raskidanja (sa njemačke strane) [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|sporazuma potpisanih]] u zimu 1943/1944. godine te organiziranja [[Operacija Treibjagd|operacije »Hajka«]] protiv [[Nikola Kalabić|Kalabićevih]] četnika, u drugoj polovini marta 1944. upriličen je sastanak komandanta Drugog ravnogorskog korpusa kapetana [[Predrag Raković|Predraga Rakovića]] sa oficirom [[Schutzstaffel|SS]]-a Biermannom, inače njemačkim zapovjednikom [[Čačak|Čačka]]. Tom prilikom je kapetan Raković garantovao „da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak ili da se sprovedu sabotažne akcije“ protiv Nijemaca, odnosno da će „na teritoriji Srbije“ iznova nastupiti primirje. U Mihailovićevo ime, četnički komandant je iskazao spremnost „za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije“, a nije čak odbacio ni mogućnost angažovanja „na drugim evropskim frontovima“.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20221206140940/https://znaci.org/00001/4_14_3_269.htm Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa]&lt;/ref&gt; U izvještaju Komandi Jugoistoka, [[obersturmführer]] Biermann navodi da Draža Mihailović od njemačke strane očekuje diskretnost u održavanju kontakata, naročito stoga što bi srpske kvislinške vlasti u JVuO mogle vidjeti konkurenciju:
{{izdvojeni citat|Kapetan Raković mi je kazao lično, takoreći u povjerenju kao prijatelju, da sve što mi je do sada rekao i sve što sam ja zapisao, on rekao po nalogu Draže Mihailovića, s kojim je imao svakodnevnu radio-vezu i od koga je dobivao stalna uputstva o predmetu prethodnih razgovora. Pritom me uvjerava da će sa strane Mihailovića, naravno, sve biti demantirano, ukoliko se o sadržaju razgovorâ ponovno dozna u [[Beograd|beogradskim]] krugovima ([[Milan Nedić|Nedić]], [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]). Sasvim je prirodno da ovi krugovi pokušavaju svim sredstvima osujetiti sporazum između njemačke okupacijske vlasti i Draže Mihailovića, jer trenutno su oni legalni predstavnici srpskog naroda te bi možda mogli strahovati za svoje pozicije. Pregovore između DM–pokreta i njemačkih vlasti ovi bi krugovi odmah iskoristili u propagandne svrhe i predstavili ih kao kraj ili slabost DM–pokreta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=281&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000268—000269.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hauptmann Rakovic sagte mit persönlich, sozusagen vetraulich zu einem Freund, dass alles, was er mir bisher gesagt und ich aufgeschrieben habe, von ihm im Auftrage von DM gesagt worden sei, mit dem er tägliche Funkverbindung habe und von dem er laufend Anweisungen für den Stoff der bisherigen Besprechungen erhalten habe. Er versichert mir gleichzeitig dass selbverstandlich von DM–Seite alles abgestritten werde, falls wieder der Inhalt der Besprechungen in Belgrader Kreisen (Nedic, Ljotic) bekannt werde. Es sei zu natürlich, dass diese Kreise mit allen Mitteln eine Verständigung zwischen der deutschen Besatzungsmacht und DM zu hintertreiben versuchen, denn sie seien ja gegenwärtig die legalen Vertreter des serbischen Volkes und müssten evtl. um ihren Posten fürchten. Verhandlungen der DM–Bewegung mit deutschen Behörden würden sofort von diesen Kreisen propagandistisch aufgeschlachtet und als Ende bezw. Schwäche der DM–Bewegung hingestellt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 25. marta 1944. o pregovorima šefa [[Sicherheitsdienst]]a u Čačku obersturmführera Biermanna sa kapetanom [[Predrag Raković|Predragom Rakovićem]], komandantom 2. ravnogorskog korpusa JVuO}}

Kapetan Predrag Raković, jedan od glavnih četničkih komandanata zaduženih za održavanje [[Saradnja četnika sa Nedićevom vladom|veze s Milanom Nedićem]] i Nijemcima, ponovo se sastaje sa Biermannom u Čačku 26. aprila.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=331&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000314.]&lt;/ref&gt; Raković je tada naveo da mu je general Mihailović povukao punomoć za obavljanje poslovâ s Nijemcima i da zbog toga na ovom sastanku ne sudjeluje kao njegov predstavnik. Očigledno da je Draža Mihailović bio sasvim upoznat sa ovim kontaktima i davao je za njih odobrenja, dok je Raković održavao kontakte i obavljao poslove s Nijemcima, iako su mu ovlaštenja bila povučena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

Ubrzo je uslijedilo potčinjavanje Rakovićevog Drugog ravnogorskog korpusa JVuO (kao i Javorskog korpusa pod komandom majora [[Radomir Cvetić|Radomira Cvetića]]) njemačkim trupama u jugozapadnoj Srbiji, što se može zaključiti iz jednog izvještaja Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka s početka aprila 1944:
{{izdvojeni citat|Cvetićevi četnici osiguravaju lijevi bok grupe Jug i izviđaju u pravcu [[Golija|Golije]] od Drinića ka sjeveru. Zadatak Rakovićeve grupe nepromijenjen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=413 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000408—000409.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cvetic–Cetniks sind zum Schutz der linken Flanke der Angriffsgruppe Süd und zur Aufklärung über das Golija–Gebirge über Dramici nach Norden vorzuführen. Auftrag für Rakovic–Cetniks bleibt unverändert.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka svim potčinjenim jedinicama za 3. april 1944. godine}}

U dnevnom izvještaju iz Komande Jugoistoka za 18. april 1944, predviđa se koji će sektor zauzeti jedinice pod Rakovićevom komandom u vrijeme izvođenja operacije »Kammerjäger«, kojom prilikom je okupator s uspjehom osujetio [[Drugi prodor NOVJ u Srbiju|drugi prodor NOVJ u Srbiju]]:
{{izdvojeni citat|Rakovićeva grupa dobila zadatak da postavi osiguranja prema jugu na sjevernoj obali Studenice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=514&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000510.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Unternehmen Kamerjägger. II. Eigene Lage: &lt;/br&gt; F/ Cetnik–Gruppe Rakovic erhielt Auftrag zur Abschirmung nach S gegen Feind auf dem nördl. Studenica–Ufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka tokom operacije Kammerjäger, 18. april 1944.}}

Iz jednog razgovora na visokom nivou (prisutni: general [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka i [[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova), održanom 11. aprila 1944. godine, može se nazrijeti koliko su okupacioni dužnosnici bili zadovoljni saradnjom sa četnicima i ostalim [[Kolaboracija|kolaboracionističkim]] snagama na [[Balkan]]u:
{{izdvojeni citat|Neubacherovo mišljenje o vrijednosti srpskih formacijâ: [[Srpska državna straža|SDS]] loša, Hipo (pomoćna policija) isto, [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]] dobar, četnici veoma različito. U Crnoj Gori se dobro tuku [[Crnogorski dobrovoljački korpus|dobrovoljci pod njemačkim vođstvom]]. Kosovski Albanci se bore s nama. Evzoni u Grčkoj nijesu za odbranu obale, ali su korisni u unutrašnjosti zemlje i sigurno neće pucati na nas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=462&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000458.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Auffassung Neubacher über den Wert der serbischen Verbände: SSW schlecht, Hipo desgleichen, SFK gut, Cetniks sehr unterschiedlich. In Montenegro schlügen sich die Freiwilligen unter deutscher Führung gut. Die Kosovoalbaner kämpfen mit uns. Evzonen in Griechenland sind nichts für Küstenverteidigung, brauchbar wohl aber im Innern des Landes, werden bestimmt nicht auf uns schiessen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Vojni zapovjednik Jugoistoka (Razgovor Felber-Neubacher, 11. april 1944.)}}

U izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera (u odjeljku naslovljenom „Stanje kod neprijatelja“), sačinjenom 22. aprila iste godine, ambivalento držanje jedinicâ JVuO prema okupatorskim vlastima smatra se glavnom karakteristikom četničkog pokreta u Srbiji:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;br /&gt; Pokret DM je podijeljen unutar sebe. Dok se neki aktivno bore na strani njemačkog Wehrmachta protiv komunista — a da nijesu odustali od temeljnih rezervi prema svakom okupatoru — manje bande DM u centralnoj i istočnoj Srbiji spremne su činiti štetu. Izvještaji koji se stalno pojavljuju o pregovorima Draže Mihailovića i Tita nijesu potvrđeni i takođe se doimaju nevjerovatnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=556 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000552.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist in sich aufgespalten. Während ein Teil aktiv an der Seite der deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten kampft – ohne dadurch die grundsätzlichen gegen jeden Okkupator vorhandenen Vorbehalte aufgegeben zu haben – treiben kleinere DM–Banden in Mittel–und Ostserbien nach wir vor ihr Unwesen. Immer wieder auftauchende Meldungen über Verhandlungen zwischen DM und Tito bestätigen sich nicht und erscheinen auch unglaubwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka o stanju u periodu od 16. marta do 15. aprila 1944. godine}}

12. aprila 1944. godine, pukovnik [[Jevrem Simić]] izdaje jednom četničkom nižem oficiru objavu o kretanju na terenu brigade kojom komanduje, kako bi ovaj mogao što efikasnije uništavati jatake i simpatizere [[Narodnooslobodilački pokret|NOP]]-a: 
{{izdvojeni citat|OBJAVA

Za G. Milića Majstorovića p.poručnika, komandanta II bataljona III leteće kosmajske brigade, koja mu se izdaje s tim da može slobodno da se kreće sam ili sa svojom vojskom po terenu koji je ugovoren sa našim saveznicima Nemcima i Bugarima i da u ime Kralja Petra II Karađorđevića oduzima svu rekviziciju i kolje sve partizanske jatake i simpatizere zbog čega će dobiti čin majora.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_115.htm Objava komandanta četničke oblasti u Srbiji od 12. aprila 1944. komandantu 2. bataljona 3. kosmajske brigade za nesmetano kretanje od okupatora i klanje simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta]&lt;/ref&gt;}}

1. maja 1944. godine, u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka, koji potpisuje načelnik štaba general [[Kurt Geitner]], navodi se cifra od nekoliko hiljada pripadnika JVuO koji pomažu okupatoru u zaustavljanju ofenzive NOVJ:
{{izdvojeni citat|Srbija — Stanje u sopstvenim redovima: &lt;/br&gt; Borbena grupa Weyel: 500. SS padobranski lovački bataljon, sa otprilike 1.000 četnika, odbacio je neprijatelja kod [[Seča Reka|Seče Reke]] (6 km zap. od [[Kosjerić]]a) i sa manjom borbenom grupom vrši napad na neprijatelja kod Varde. Izbrojano 10 mrtvih neprijatelja; vjerovatni veći gubici. [...] &lt;/br&gt; Četnici su raspoređeni duž linije [[Požega]]—Kosjerić—[[Ražana]]—[[Povlen]], sa ukupnom jačinom od približno 5.000 ljudi. Pojedine grupe su poslale oficire za vezu. Draža Mihailović, koji je preuzeo jedinstveno zapovjedništvo, namjerava uspostaviti radio-vezu s njemačkom komandom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=673&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000669—000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. Eigene Lage. &lt;/br&gt; B. Kampfgruppe Weyel. Fg.Abt. 696 bis Kostojevici an Straße 4 OSO Rogacica durchgestossen. SS–Fallschirmjäger–Btl. hat mit etwa 1000 Cetniks Feind bei Sjecareka [sic!] (6 W Kosjerici) geworfen und steht mit einer schwächeren Kampfgruppe im Angriff gegen Feind bei Varda. 10 gezählte Feindtote, weitere Feindverluste wahrscheinlich. &lt;/br&gt; F. Cetniks stehen im allg. Linie Pozega–Kosjerici–Razana–Povlen in Gesamtstärke ca. 5000 Mann. Einzelen Gruppen haben V.Offz. abgestellt. DM., der Gesamtführung übernommen hat, will Funkverbindung zu deutschem Kommando herstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U monografiji “Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941—1945” [[Jozo Tomašević]] zaključuje: „Ne mogu ipak dati nikakvu potvrdu toj slutnji da je Mihailović održavao direktnu radio-vezu s Nijemcima, a uzimajući u obzir njegov način ponašanja u cijelom ratu, malo je vjerojatno da jest.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; Međutim, Hermann Neubacher svjedoči u memoarima kako je, makar tokom nekoliko dana u zimu [[1945]], održavao izravnu radio-vezu s Mihailovićevim štabom.&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005, str. 161—162.&lt;/ref&gt;

U ratnom dnevniku Vojnog zapovjednika Jugoistoka od 2. maja 1944, sa pohvalom se ističe kooperacija onih snagâ JVuO u zapadnoj Srbiji koje sačinjavaju taktički sklop pod komandom majora [[Ericha Weyela]]:
{{izdvojeni citat|Borbena grupa Weyel: SS padobranski lovački bataljon, zajedno sa četnicima, razbio [[Peta krajiška divizija|Petu diviziju]] kod Varde. Veliki neprijateljski gubici. Četnici su postrijeljali sve zarobljenike. Brojke će biti objavljene naknadno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=677&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000673.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgruppe Weyel. SS–Fallschirmjägger–Btl. hat mit Cetniks bei Varda Tross[?] der 5.Div. zerschlagen. Hohe blutige Feindverluste. Cetniks haben sämtl. Gefangene erschossen. Zahlen werden nachgemeldet.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvodu iz ratnog dnevnika generala Hansa-Gustava Felbera za 3. maj 1944. godine, navodi se da je načelnik štaba Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka general Kurt Geitner išao u posjetu njemačkim trupama na ratištu u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]]:
{{izdvojeni citat|(3.5.44) 6,00: Putovanje do Parišta [svakako je riječ o [[Donje Vardište|Vardištu]] — prim.] zbog razgovora sa majorom Weyelom i nekim četničkim vođama o formiranju zajedničkog štaba za borbu protiv komunista. Povratak za Beograd 3. maja u 15 časova.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=807&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000803.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.5.44 6.oo Uhr Fahrt nach Pariste zur Besprechung mit Major Weyel und einigen Cetnik–Führern über Bildung eines gemeinsamen Stabes zur Bekämpfung der Kommunisten. Rückkehr nach Belgrad am 3.5., nachmittags 15.oo Uhr.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, 3. maj 1944. godine}}

Kolike je razmjere poprimila kolaboracija četnikâ Draže Mihailovića sa njemačkim Wehrmachtom i srpskim kvislinškim jedinicama u proljeće 1944. godine, postaje očigledno i iz navodâ u izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja, u kom su snage JVuO ubrojane u vlastite formacije:
{{izdvojeni citat|
I. Sopstvene snage

A) Grupa “Holman”

696. bat. feldžand. krenuo je jutros sa četnicima u napad duž puta Nova Varoš — Ljubiš. 11/4. p. “Brand.” na maršu Sjenica — Maskova. Komandno mesto grupe “Holman” — Nova Varoš. I I/4. p. “Brand.” na maršu Užice — Ivanjica — Maskova.

B) Grupa “Vajel”

Napad Severne četničke grupe na jakog neprijatelja jugoistočno od Rožanstva nije uspeo uprkos visokih gubitaka i na strani četnika i na strani neprijatelja, pa će jutros biti ponovljen sa I/“Brand.”. Podređeni 1. bataljon 63. puka u obezbeđenju na visovima između Čajetine i Rožanstva.

C) 24. bug. div.

I I /64. nije uspeo u noći 11/12. 5. da kod Mokre Gore spreči neprijateljske zaštitnice da izmaknu ka jugu. Danas je sa 1/1. srp. puka i 1.000 četnika počelo čišćenje prostora Semegnjevo — Čajetina. 8. bataljon teških mitraljeza na maršu Požega — Arilje. 11/63. biće naknadno privučen.

D) Grupa “Tatalović”

Srpski dobrovoljački korpus uključio se kod Ljubovije u borbe na hrvatskoj obali Drine i prihvatio četnike koji su se povlačili. Kod Rogačice 4 prebeglice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o borbama sa 2. i 5. NOU divizijom na komunikaciji Užice — Višegrad]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000732—000733.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. II. Eigene Lage. &lt;/br&gt; A) Gruppe Hollmann. Fg.Abt.696 heute morgen mit Cetniks zum Angriff entlang Str. Nova Varos–Ljubis angetreten. II./4.Brdbg. auf Marsch Sjenica–Maskovo. Gefechtsstand Gruppe Hollmann Nova Varos. III./4.Brdbg. auf Marsch Uzice–Ivanjica–Maskovo. &lt;/br&gt; B) Gruppe Weyel. Angriff nördl. Cetnik–Gruppe gegen starken Feind SO Rozanstvo drang bei hohen Cetnik–u. Feindverlusten nicht durch und wird seit heute morgen mit I./Brdbg. wiederholt. Unterstelltes I./63 sichert auf Höhen zwischen Cajetina u. Rozanstvo. &lt;/br&gt; C) 24.bulg.Div. III./64 konnte in der Nacht 11./12.5. bei Mokra Gora Ausweichen feindl. Nachhuten nach S nicht verhindern und tritt heute mit I./Serb.Rgt.1 u. 1000 Cetniks zur Säuberung des Raumes Semegnjevo–Cajetina an. 8.sMG.Btl. auf Marsch Pozega–Arilje. II./63 wird nachgezogen. &lt;/br&gt; D) Gruppe Tatalovic. Bei Ljubovija griff SFK in Kämpfe auf kroat.Drina–Ufer ein u. nahm ausweichende Cetniks auf. Bei Rogacica 4 Überläufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U istom izvještaju je prenijeta i sljedeća informacija: 
{{izdvojeni citat|Prema pouzdanom izvoru, četnički komandant [[Dragoslav Račić|Račić]], koji je učestvovao u borbi protiv Grupe “[[Milutin Morača|Morača]]” u [[Valjevo|valjevskom]] kraju, zatražio je da se vrati u svoje dotadašnje operacijsko područje, jer ne želi više da se „prlja“ saradnjom sa okupatorom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000732.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach s.Qu. hat Cetnikführer Racic, der im Kampf gegen Gruppe Moraca im Raume Valjevo beteiligt war, die Rückkehr in sein bisheriges Einsatzgebiet beantragt, da er sich durch Zusammenarbeit mit der Okkupator nicht länger &quot;beschmutzen&quot; wolle.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Istog dana, u izvještaju koji je poslao Glavnom komandantu Jugoistoka feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|von Weichsu]], general Felber zapaža kako formiranje ''Borbene grupe Weyel'' označava novu etapu u četničko-njemačkim odnosima s ciljem saradnje u borbi protiv NOVJ, koja u tom obimu nije bila izvodiva u prethodnom periodu: 
{{izdvojeni citat|Utisak o upotrebljivosti pojedinih potčinjenih narodâ i jedinicâ: [...] Četnici uvjeravaju da će se uzdržati od bilo kakvog neprijateljstva prema njemačkim trupama i da će učestvovati u borbi protiv komunista do konačne pobjede. U operacijama četničke jedinice predvodi [[Neško Nedić]], a s njemačke strane major Weyel. Razgovori na bojnom polju pokazuju da su četničke vođe poput Kalabića i Rakovića spremne sarađivati sa Nijemcima. Kod ljudstva preovlađuje prijateljski pristup, uz samo nekoliko neprijateljskih lica. Naoružanje im je skromno; manjak mitraljeza. Situacija sa zalihama municije, kao i dosad, nejasna.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=727&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000723—000724.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Eindruck über die Brauchbarkeit der einzelnen unterstellten Nationen und Verbände: &lt;/br&gt; f) Cetniks versichern jede Feindseligkeit mit deutschen Truppen auszugeben und sich am Kampf gegen die Kommunisten bis zum Endsieg zu beteiligen. Leitung der Cetnik–Verbände durch Nesko Neditsch, deutscherseits durch Major Weyel. Besprechungen auf dem Gefechtsfeld zeigen, daß die Führer der Cetniks wie Kalabic und Rakovic gewillt sind, mit den Deutschen zusammenzuarbeiten. Unter den Leuten vielfach freundliches Entgegenkommen, nur zum Teil feindselige Gesichter. Ausrüstung mit Waffen mäßig, wenig Maschinenwaffen. Über Munitionslage nach wie vor Unklarheit.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Raport generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|Maximilianu von Weichsu]] od 13. maja 1944. godine}}

Draža Mihailović je imenovao [[Milorad Mitić|Milorada Mitića]] za oficira za vezu između svojih jedinica i njemačke komande, kako bi saradnja četničkih komandanata sa okupatorom dobila organizovaniju formu. General Mihailović je preko kapetana Mitića dostavljao svoje zahtjeve njemačkoj komandi koja je snabdijevala municijom i hranom njegove jedinice, angažovane u borbi protiv NOVJ. Mitić je o situaciji na frontovima, o svome radu i o količini pomoći primljenoj od okupatora gotovo svakodnevno izvještavao generala Mihailovića. U depeši od 28. marta 1944, između ostalog, kapetan Mitić piše:

{{izdvojeni citat|O nekoj akciji Bugara ili Br. 11 (šifra koja označava Njemce — nap.) protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora. Doručak i večera su uvek u garnizonu. Ako se hoće uništenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Možemo da računamo na pomoć uzduž komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne može mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno bačene masovne snage i lično da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inače [[Peko Dapčević|Peko]] ode u Toplicu i dalje... Moral kod naših ljudi u reonima gde su prošli komunisti je mnogo opao. Sve veća sumnja u snagu naših i Br. 11 i sve veći respekt prema crvenima... Pred svim ovim mi ne možemo da zatvorimo oči. Ovoga puta opasnost je stvarno velika, skoro ogromna...&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, S—X—57/2.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_62.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje KORPUSI DRAŽE MIHAILOVIĆA POLAŽU ISPIT PRED OKUPATOROM U SRBIJI]&lt;/ref&gt;}}

18. aprila 1944. godine, glavni inspektor Vrhovne komande JVuO pukovnik Jevrem Simić izvještava generala Mihailovića da se kapetan [[Zvonimir Vučković]], komandant Prvog ravnogorskog korpusa, nalazi pod izravnom komandom njemačkih oficira:

{{izdvojeni citat|Zvonkov odred pod komandom poručnika Nenadića zajedno sa Nemcima je u Negbini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_120.htm Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije]&lt;/ref&gt;}}

U telegramu od 20. IV 1944. pukovnik Simić piše generalu Mihailoviću:

{{izdvojeni citat|Vučković sa 130 odabranih četnika stavio se pod komandu nemačkog poručnika Kerpera i nalazi se južno od Jasenova na Beloj Glavi.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 277, registarski broj 4/1—56.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 99—100.&lt;/ref&gt;}}

Istog dana kada je došlo do formiranja ''Borbene grupe Weyel'' (28. april 1944), u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka zapisano je:
{{izdvojeni citat|Srbija — I. Stanje kod neprijatelja: &lt;/br&gt; A) Divizijska grupa “Morača” nalazi se sa istočnom kolonom u oblasti južno od Kosjerića u borbi sa vlastitim snagama i četnicima, koji su, navodno, bili lično vođeni od strane DM-a.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000628.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Tagesmeldung von 28.4.1944. &lt;/br&gt; Serbien. &lt;/br&gt; I. Feindlage. &lt;/br&gt; A) Div.Gruppe Moraca steht mit O–Kollone im Raum S Kosjerici im Kampf mit eigenen Kräften u. Cetniks, die von DM angeblich persönlich geführt werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. godine generalu Mihailoviću, kapetan [[Neško Nedić]] piše o uspostavljanju fronta prema snagama NOVJ u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], odnosno da je stvoren jedinstveni borbeni sklop koji sačinjavaju četnici, [[Srpski dobrovoljački korpus|srpski dobrovoljci]] i njemačke okupacione trupe:
{{izdvojeni citat|Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci—Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa—Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi—Ražana. Na prostoru Ražana—Kosjerić ima jedan bataljon Nemaca. Brigada Negovanova kao rezerva drži Divčibare. Rakovićev korpus u Kosjeriću sa ofanzivnom ulogom. Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci—Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar, a tada uništi prva, druga a potom peta divizija. U ovom cilju front ostaje prema drugoj diviziji danas u odbrani dok na ovu diviziju sa zapada napadaju jedan bataljon Nemaca i tri bataljona ljotićevaca a mi je dočekujemo. Prema petoj diviziji preduzima se napad danas sa angažovanjem.&lt;ref&gt;AVII, Ča, kut. 276, reg. br. 2/1—11.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 100.&lt;/ref&gt;}}

U prvoj polovini maja 1944. godine, Vrhovna komanda JVuO je javljala o zajedničkim borbama četnikâ i Nijemaca širom okupirane Jugoslavije: „Naši i nemački delovi zatvorili put [[Užice]] — [[Kokin Brod]]. Isto tako zatvorena i [[Lim (rijeka)|Limska dolina]]. Od strane Nemaca i naših 2. maja počela ofanziva od [[Podgorica|Podgorice]]. Komunisti u oblasti [[Bijelo Polje|Bijelog Polja]]. Nemci u [[Šavnik]]u, [[Žabljak]]u i [[Brodarevo|Brodarevu]]. U [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] šesnaesta, sedamnaesta i tridesetšesta komunistička divizija pri uništenju od dve nemačke divizije.“ General Mihailović je naređivao i majoru Dragiši Rakiću (pseudonim »Gis-Gis«), komandantu Vojvodine JVuO, da pokuša dobiti municiju od okupatora, koristeći se pritom i srpskim kvislinškim strukturama, budući da je [[Banat]] formalno bio dijelom [[Vojna uprava u Srbiji|Nedićeve Srbije]]: „Postarajte se za nabavku municije kako ste predvideli. Iskoristite raspoloženje Nemaca u Banatu za jačanje naše organizacije. Isto tako iskoristite i Nacionalnu službu rada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;

11. maja 1944, general Mihailović (pseudonim »Hans«) piše da je naredio »Viktoru« (major [[Mladen Mladenović]], komandant Čegarskog korpusa JVuO), »Hermanu« (potpukovnik [[Radoslav Đurić]], komandant Južne Srbije JVuO), »Orelu« (potpukovnik [[Dragutin Keserović]], komandant Rasinsko-topličkog korpusa JVuO) i »Minču« (major [[Branivoj Petrović]], komandant Deligradskog korpusa JVuO) da „iskoriste akciju“ okupatora protiv snaga NOVJ u [[Južna Srbija|južnoj Srbiji]], kao i da „na pogodan način“ nabave naoružanje i municiju:
{{izdvojeni citat|Po podacima od Viktora, Hermana i Georgija [potpukovnik Milutin Radojević, delegat VK JVuO za područje Jablanice i Toplice — prim.] jedna nemačka divizija jačine oko 15.000 nalazi se u [[Kuršumlija|Kuršumliji]], [[Prokuplje|Prokuplju]], [[Žitorađa|Žitorađi]], [[Pukovac|Pukovcu]] i [[Leskovac|Leskovcu]]. Ima 70 tenkova. Pripremaju se za akciju protiv komunista. [[Gestapo]]vci iz [[Niš]]a traže Viktora i nude oružje i municiju i da ne diraju naše. Keserović 8 i 9 napadao na komuniste u okolini [[Ribarska Banja|Ribarske Banje]] sa [[Jastrebac|Jastrepca]] i od sela Zdravinja. Crveni dobili pojačanje i Orel se povukao na polazni položaj [[Zdravinje]] — [[Veliki Šiljegovac]]. Orel se sprema za ponovni napad. Naredio sam: Viktoru: Da Knjaževački korpus uputi Orelu za akciju na Jastrepcu i Moravskom srezu, ako ga već nije uputio. Sa ostalim snagama da zatvori prelaze na [[Morava|Moravi]] od Niša do Leskovca. Da iskoristi na pogodan način ponudu oružja i municije, jer sada moramo tući komuniste i treba iskoristiti nemačku akciju. 2. — Hermanu: Treba iskoristiti akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice. Da prikupi svoje snage u Jablanici i da dejstvuje najpogodnijim pravcem protivu komunista imajući u vidu akciju Nemaca. Na pogodan način da dođe do municije. 3. — Orelu: Da iskoristi akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice i da mu se stavlja pod komandu Knjaževački i Deligradski korpus. Na pogodan način da dođe do municije. 4. — Minču: Da odmah pomogne Orela u akciji na Jastrepcu i Moravskom srezu kako je već naređeno i da je pod komandom Orela.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

12. maja 1944, Draža Mihailović obavještava potpukovnika [[Zaharije Ostojić|Zaharija Ostojića]] (pseudonim »Sto-Sto«) sljedeće: „2 i 5 divizija su sada u srezu Zlatiborskom. Napadi se vrše sa svih strana.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt; Napad su vršile njemačke i bugarske trupe, zajedno sa ljotićevcima i četnicima. U depešama&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 2/1—28.&lt;/ref&gt; koje je komandant Cersko-majevičke grupe korpusa major [[Dragoslav Račić]] poslao Mihailoviću prethodnog dana o saradnji četnika i Njemaca, između ostalog, stoji: 
{{izdvojeni citat|Saznajem da su [[Užice]] pune Jankovićevih [Milutin — prim.] četnika i da [[Predrag Raković|Raković]], [[Neško Nedić|Neško]], Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedem samo štabnu akciju u [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] i [[Srem]]u. Neko od nas mora ostati čist.}}

U proljeće 1944. godine, prilikom njemačke kontraofanzive protiv partizana u jugozapadnoj Srbiji u kojoj su učestvovale i značajne četničke snage, zabilježena je i fotografija komandanta 1. ravnogorskog korpusa JVuO sa njemačkim oficirom, vjerovatno iz Wehrmachtove divizije
[[Brandenburger|''Brandenburg'']].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt;
[[Datoteka:Zvonimir_Vuckovic_i_Nemci.jpg|minijatura|Kapetan [[Zvonimir Vučković]] (desno), komandant 1. ravnogorskog korpusa JVuO, pozira sa njemačkim oficirom tokom [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|partizanskog prodora u Srbiju]] (april/maj 1944. godine)]]

General [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka, 16. maja 1944. godine podvlači svojim potčinjenim: „'''Pokret DM bio je i ostaje neprijateljski.'''”&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=758&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000754.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist und bleibt Feind.&quot;}})&lt;/ref&gt; Felber podsjeća kako četnička saradnja u borbi protiv »crvenih« proističe samo iz činjenice da su komunisti njihov neprijatelj br. 1, ali neprijatelj br. 2 i dalje ostaje okupaciona sila. General Felber stoga preporučuje da se »borba protiv partizanskih bandi« oprezno nastavi voditi skupa s jedinicama generala Mihailovića:

{{izdvojeni citat|Četničke grupe koje se nalaze u borbi protiv komunista, ne treba nikako ometati niti ih napadati, već ih podupirati u borbi. Saradnja s četnicima u borbi protiv komunista, uz najštedljiviju isporuku municije i pod nadzorom okupacione sile, može biti samo lokalna i radi akutne borbe protiv partizanskih bandi. U tom slučaju potrebno je isporučivati i sanitetski materijal i negovati ranjenike.

Za svaku isporuku potrebno je odobrenje Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka.

Preporučujemo da se u svim prilikama obraća nesmanjena pažnja pokretu DM i njegovim postupcima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=759&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000755.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikgruppen, die sich im Kampf mit Ko. befinden, sind dagegen nicht zu hindern und nicht anzugreifen, sondern in ihrem Kampf zu fördern. Ein Zusammengehen mit Cetniks im Kampf gegen die Ko. unter sparsamter Lieferung von Munition unter Aufsicht der Besatzungsmacht darf nur örtlich und nur zum Zwecke des akuten Kampfes gegen die Partisanenbanden erfolgen. In diesem Falle ist auch Lieferung von Sanitätsmaterial und Pflege der Verwundeten erforderlich. Munitionslieferung bedarf in jedem Falle der Zustimmung des Mil.Befh. Südost. Ungeschwächte Aufmerksamkeit gegenüber der DM–Bewegung und deren Maßnahmen ist nach wie vor überall geboten.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_272.htm Informacije Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 16. maja 1944. potčinjenim komandama i štabovima o držanju prema četnicima]&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka će, takođe, u mjesečnom izvještaju iz druge polovine maja 1944. konstatovati rastrzanost Mihailovićevog pokreta između osnovnog antiokupatorskog usmjerenja i saradnje s njim u antikomunističkom frontu, kao i strah od gubitka [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] podrške i naklonosti najširih slojeva stanovništva okupirane Srbije, s obzirom na to da je kolaboraciju bilo gotovo nemoguće sakriti:
{{izdvojeni citat|II. Situacija kod neprijatelja &lt;/br&gt; a) Srbija &lt;/br&gt; Uprkos saradnji između jakih četničkih jedinica i nemačkog Vermahta — koju je odobrio sam DM — radi borbe protiv nadirućih Titovih snagâ, pokret DM je u svom stavu ostao suštinski neprijateljski nastrojen. Popuštanje pritiska od strane crvenih odmah je dovelo do pojačane aktivnosti usmerene protiv okupatorskih snaga i SDK-a. Tvrdnje područnih komandanata — da je većinu napada podstakao neodgovoran starešinski kadar nižeg ranga — tek treba dokazati. Psihološka osnova za ovu obnovljenu aktivnost može se pronaći u želji da se povrati politički ugled, koji je praktično izgubljen u očima Saveznika, a navodno i u očima srpskog naroda, usled iznuđene saradnje sa nemačkim Vermahtom. U tom smislu, ovi nacionalistički aktivisti su nesumnjivo u suprotnosti sa opštim javnim mnjenjem, koje bi pozdravilo nagodbu između okupacione sile, srpske vlade i pokreta DM.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=784&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000780.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;II. Feindlage. &lt;/br&gt; a) Serbien &lt;/br&gt; Die DM–Bewegung ist trotz der von DM gebilligsten Zusammenarbeit starker Cetnik–Verbände mit der deutschen Wehrmacht im Kampf gegen die eingebrochenen Tito–Kräfte in ihrem grundsätzlichen Haltung unverändert Feind geblieben. Dass Nachlassen des roten Drucks hat auch sofort eine verschärfte Aktivität gegenüber der Besatzungsmacht und dem SFK zur Folge gehabt. Es muss sich die Behauptung der Gebietsführer, dass die Mehrzahl der Überfalle durch unverantwortliche Unterführer hervorgerufen ist, erst noch beweisen. Der psychologische Grund für die neuerliche Aktivität könnte darin gefunden werden, das durch die notgedrungene Zusammenarbeit mit der deutschen Wehrmacht vor den Allierten tatsächlich und vor dem serbischen Volke vermeintlich verlorengegangene politische Prestige wiederzugewinnen. Damit stehen diese nationalen Aktivisten zweifellos im Gegensatz zur allgemeinen Volksmeinung, die einen Ausgleich zwischen der Besatzungsmacht, der serbischen Regierung und der DM–Bewegung begrüssen wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj Komande Jugoistoka za period od 16.4 do 15.5.44. (23. maj 1944. godine)}}

U zapisniku generala Felbera s kraja maja 1944, apostofira se korištenje Mihailovićevih četnika i Ljotićevih dobrovoljaca za odbranu jugozapadne granice okupirane Srbije od partizanskog prodora:
{{izdvojeni citat|Predviđeno je da se veći dio četnikâ Draže Mihailovića pošalje kući, da se najpouzdaniji koriste kao izviđači na granici, i da se dobrovoljci (SDK), poslije apsolutno neophodnog odmora i osvježenja, kasnije iskoriste kao graničari.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=817&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000813.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es ist beabsichtigt, von den DM–Cetniks einen größeren Teil nach Hause zu schicken, die Zuverlässigsten als Aufklärer an der Grenze zu verwenden, und später das SFK nach einer unbedingt notwendigen Ruhepause und Auffrischung als Grenzschutz einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zapisnik o putovanju za Niš i Sofiju 25-28.05.1944.}}

General [[Edmund Glaise von Horstenau]], vršio je od 15. juna do 25. juna 1944. dužnost komandanta Jugoistoka, zamjenjujući generala Hansa Felbera, koji se po službenom zadatku nalazio u Njemačkoj. Opisujući u svom ratnom dnevniku stanje u Srbiji, tj. odnose između njemačkih i bugarskih okupacionih trupa, s jedne, kao i četnika i kvislinga, s druge strane, Horstenau navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|'''Nemci gotovo da nemaju svojih trupa u Srbiji'''. Postoji samo nekoliko policijskih jedinica. Najveći deo Srbije nalazi se pod kontrolom bugarskog okupacionog korpusa. Bugarskih vojnika nema samo u severozapadnom delu Srbije i Banata. No, bugarske trupe u Srbiji jesu najlošije bugarske jedinice. Tek što sam na kratko vreme preuzeo Vrhovnu komandu u Beogradu, dve bugarske čete, zajedno sa svojim oficirima, prebegle su partizanima kod Leskovca. Jedine trupe na koje je čovek mogao da se osloni u borbi protiv partizana bili su srpski dobrovoljci, a donekle i ruski. Upotrebljivi za borbu protiv partizana bili su i ljudi Draže Mihailovića. Vezu sa njim za mene je održavao jedan nemački major [Erich Weyel], nosilac odlikovanja „viteškog krsta“.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 508.&lt;/ref&gt;}}

U vrijeme izvođenja [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Trumpf«]], u kojoj se [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pridružila njemačkim trupama u borbi protiv partizana, došlo je 14. jula 1944. u [[Kruševac|Kruševcu]] do sastanka vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera sa kapetanom [[Neško Nedić|Neškom Nedićem]], načelnikom štaba ove četničke formacije. Tom prilikom, Nedić je istaknuo da su „četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali“, ponudivši svoje usluge u „borbi protiv komunizma“. General Felber je ocijenio da je riječ „o potpuno ozbiljnoj ponudi četnika koju treba prihvatiti“, s čim se složio i major Erich Weyel, oficir za vezu kod kapetana Nedića:
{{izdvojeni citat|Neško Nedić je sada načelnik štaba četničke grupe koja se sa nama bori u akciji »Trumpf« i čija se jačina može proceniti na oko 10.000 ljudi. [...] Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačke oružane snage, ''kojima će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja''. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio. Na drugoj strani, Nedić je molio ponovnu pomoć u vidu ''isporuke municije i naoružanja, a naročito teškog naoružanja''. Četnici su spremni da daju svaku garanciju da će se isporučeno naoružanje i municija upotrebiti samo protiv komunizma. [...] Neško Nedić je još jednom molio za poverenje ne samo ovdašnjih nemačkih komandi nego i čitavog nemačkog naroda, kao i za priznanje srpskog naroda kao najvećeg neprijatelja komunizma na Balkanu. ''Kao dokaz svog unutarnjeg raspoloženja ponudio je da se lično dalje bori na [[Istočni front|istočnom frontu]] posle čišćenja Srbije od komunizma'' i siguran je da bi to, slično njemu, učinio i jedan veliki broj četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_93.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 15. jula 1944. Komandi Grupe armija »F« o razgovoru vođenom 14. jula 1944. u Kruševcu, sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=734&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frames no. 000725—000726.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nesko Nedić ist z.Zt. Chef des Stabes der beim Unternehmen &quot;Trumpf&quot; mit uns kämpfenden Cetnikgruppe, deren Stärke auf etwa 10 000 Mann zu schätzen ist. &lt;/br&gt; Da sie im Kampf gegen den Kommunismus alleine zu schwach seien, sähen sie ein, dass sie Anlehnung an die deutsche Wehrmacht suchen müssten, der sie sich voller Vertrauen bedingungslos unterstellten. Sie seien bereit, gegen den Kommunismus zu kämpfen überall da, wo ich sie hinstellen würde. Auf der anderen Seite erbat Nedić erneut Unterstützung durch Lieferung von Munition und Waffen, insbesondere schweren Waffen. Die Cetniks seien bereit, jegliche Garantie zu bieten, dass das Gelieferte nur gegen den Kommunismus verwendet würde. &lt;/br&gt; Nesko Nedić bat nochmals um Vertrauen nicht nur der hiesigen deutschen Stellen, sondern des ganzen deutschen Volkes und um Anerkennung des serbischen Volkes als stärksten Feind des Kommunismus auf dem Balkan. Als Beweis seiner inneren Haltung bot er sich an, nach Säuberung Serbiens vom Kommunismus für seine Person an der Ostfront weiterzukämpfen, und er sei sicher, dass auch eine grosse Anzahl Cetniks es ihm gleich tun würde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka Komandi Grupe armija »F« od 15. jula 1944. godine}}

Major Weyel je još od kraja aprila 1944. godine tijesno surađivao s kapetanom Neškom Nedićem (general Kurt von Geitner je 28. IV zabilježio da je formirana „nova Borbena grupa major[a] Vajel[a]“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000628—000629.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Neue Kampfgruppe Major Weyel.&quot;}})&lt;/ref&gt;) u koordiniranju njemačko-četničkih operacija protiv partizana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; U izvodu iz ratnog dnevnika Armijske grupe »F« za 18. jul 1944.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=978&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000837.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Major v.Geitner unterrichtet Oberst i.G. Selmayr über neue Lage in Serbien: Am 17.7. eröffneten rote Kräfte südl. Korsumlja [sic!] (S–Serbien) Angriff gegen Cetnikverband. unter Major Weyel. Cetnik zum Ausweichen in NW–Richtung gezwungen. Zielsetzung der Kommunisten wahrscheinlich lokale Verschiebung einer Division, da für Offensive Richtung Ibartal, vorherige Versammlung stärkerer Kräfte notwendig gewesen wäre. Abwehr nur durch Cetnik, nach Ibartal ein weiteres Russenbtl. als Sicherheitskoeffizient unter Schwächung der neu aufgebauten Drinaverteidigung verschoben.&quot;}})&lt;/ref&gt; navedeno je da je ovo savezništvo, makar taktičko, još uvijek na snazi:
{{izdvojeni citat|''General fon Gajtner obaveštava generalštabnog pukovnika Zelmajera o novoj situaciji u Srbiji'': &lt;/br&gt; Dana 17. 7. crvene snage otpočele su napad južno od Kuršumlije (južni deo Srbije) na četničke jedinice pod komandom majora Vajela. Četnici su bili prinuđeni da se povuku u pravcu severozapada. Cilj komunista je verovatno lokalno pomeranje jedne divizije, pošto bi za ofanzivu u pravcu Ibarske doline bilo potrebno prethodno prikupljanje jačih snaga. Odbrana počiva samo na četnicima, a upućen je još jedan bataljon Rusa kao koeficijent sigurnosti, uz slabljenje organizovane odbrane na Drini.}}

U dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 26. jul 1944. godine, četničkim se jedinicama odaje priznanje za krupne usluge koje su u vrijeme [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Kehraus«]] učinili okupatoru defanzivnim dejstvima pri zadržavanju glavnine snagâ NOVJ:
{{izdvojeni citat|''Srbija: Operacija »Kehraus«'' [Čistka]: &lt;/br&gt; Očigledno da je glavnina neprijateljskih snaga snažno potučena i kao takva povukla se preko srpsko-albanske demarkacione linije. Dodir sa neprijateljem održava se samo sa zaštitnicama. Operacija je time završena, naknadno čišćenje se produžava borbenim grupama koje učestvuju. Mada se u toku operacije nije uspelo u razbijanju glavnine neprijateljskih snaga, ipak je pošlo za rukom, naročito masovnom upotrebom četnika, da se osujeti namera neprijatelja da prodre u pravcu Ibra. U prostoru Sokobanje, pod pritiskom naših i četničkih snaga, delovi bandi prešli su, pod borbom sa jedinicama iz pripravnosti za zaštitu železnice, prugu Zaječar — Knjaževac u pravcu bugarske granice, dok je glavnina, uz velike gubitke u borbama sa četnicima, prodrla u prostor Aleksinca. Od 23. 7. četničke grupe su prodrle preko Save u Srem i tamo se od tog vremena nalaze u borbi sa komunistima. U ostalim delovima Srbije lokalna delatnost bandi, dok se u Banatu vrše neprekidne sabotaže u žetvi.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=204&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289457—6289458.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;SERBIEN: ”KEHRAUS” MASSE FD–KRAEFTE ANSCHEIN. STARK ANGESCHLAGEN, UEBER SERB–ALB. DEMARKATIONSLINIE AUSGEWICHEN. FD–BERUEHRUNG NUR NOCH MIT NACHHUTEN. UNTERNEHMEN DAMIT ABGESCHLOSSEN, NACHSAEUBERUNG DURCH BETEILIGTE KGRN. FORTGESETZT. WENN ES IM VERLAUF DES UNTERNEHMENS NICHT GELANG MASSE FD–KRAEFTE ZU SCHLAGEN, SO IST ES DOCH, INSBESOND. DURCH MASSENEINSATZ DER CETNIKS GELUNGEN, FD–ABSICHT, IN RICHTUNG IBAR VORZUSTOSSEN, ZU VEREITELN. UNTER DRUCK EIG. UND CETNIK  KRAEFTE BANDEN RAUM SOKOBANJA MIT TLN. UNTER KAMPF MIT ALARMEINHEITEN BAHNLINIE ZAJEZAR KNJAZEVAC RICHTUNG BULGAR GRENZE UEBERSCHRITTEN, MIT MASSE UNTER VERLUSTREICHEN KAEMPFEN MIT CETNIKS BIS IN RAUM ALEKSINAC VORGEDRUNGEN. SEIT 23.7. CETNIKS–GRUPPEN UEBER SAVE NACH SYRMIEN VORGEDRUNGEN UND DORT SEITDEM IM KAMPF MIT KOMM. IM UEBRIGEN SERBIEN OERTL. BANDENTAETIGKEIT, BANAT ANHALTENDE ERNSTSABOTAGE.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (26. VII 1944)}}

Nakon dva dana, poslat je iz Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Wehrmachta sljedeći dopis:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;/br&gt; Završni izvještaj [o operaciji] „Kehraus“: Uz približno 70 sopstvenih mrtvih iz svih borbenih grupa koje su učestvovale (uključujući četnike), izbrojano 363 mrtva neprijatelja, 464 zarobljenika i dezertera.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000242.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: &lt;/br&gt; Abschlussmeldung &quot;Kehraus&quot;: Bei etwa 70 eig. Toten aller beteiligten Kgrn. (einschl. Cetniks) 363. gez. Fd.–Tote, 464 Gefangene und Überläufer.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (28. VII 1944)}}

27. jula 1944, centrali u Berlinu javljali su iz komande Grupe armija »F«: „Srbija: Glavnina snažno potučenih neprijateljskih snaga u operaciji »Keraus«, koja se povukla ka jugu, ponovo je, posle neuspelog pokušaja da se povuče u oblast Albanije, napadnuta od strane Borbene grupe »Dizener« i četnika u prostoru jugoistočno od [[Medveđa|Medveđe]]. Gubici neprijatelja u akciji »Keraus« na dan 24. i 25. 7.: 29 mrtvih, 302 zarobljena, 8 mitraljeza, 2 minobacača i preko 200 pušaka.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=210&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289463.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|3.) SERBIEN &lt;/br&gt; MASSE DER BEI ”KEHRAUS” STARK ANGESCHLAGENEN UND NACH S AUSGEWICHENEN FD.– KRAEFTE NACH MISSLUNGEN VERSUCH IN ALBAN. GEBIET AUSZUWEICHEN, IM RAUM SO MEDVEDJA DURCH. KGR. DIESENER UND CETNIKS ERNEUT ANGEGRIFFEN. FEINDVERLUSTE &quot;KEHRAUS&quot; AM 24. U. 25.7.: 29 GEZ. TOTE, 302 GEFANGENE, 8 M. G., 2 GR. W. UEBER 200 GEWEHR.}})&lt;/ref&gt; Sjutradan, sumirani su rezultati ove operacije: „U Srbiji operacija »Keraus« je postigla potpuni uspeh; neprijatelj je bio prinuđen da izmakne u pravcu juga. Pošlo nam je za rukom da prodorom u pravcu Ibarske doline osujetimo njegovu nameru.“&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt; Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka za 30. jul 1944, takođe upućen Vrhovnoj komandi njemačkog Wehrmachta, bilježi da jedinice JVuO nastavljaju davati doprinos naporima okupatora u slamanju ofanzive koju je NOVJ poduzela u južnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Prilikom nastavljanja čišćenja u operaciji »Keraus«, dijelovi neprijateljskih snaga istočno od [[Lebane|Lebana]] prodrli su u pravcu sjevera. Glavnina je napadnuta u prostoru Lebana od strane Borbene grupe »Dizener« i četnikâ. 5. policijski puk (bez III bataljona) stupio je u akciju sa istoka. 

Borbene grupe 27. bugarske divizije (5 bataljona) ponovo će stupiti u akciju 31. 7. u cilju naknadnog čišćenja iz doline Toplice u pravcu juga. Neprijateljski gubici — 27. 

29. 7. Kod Borbene grupe »Dizener« i četničke grupe »Vajel«: 117 izbrojanih mrtvih [neprijatelja], 604 zarobljenih; zaplijenjeno 9 mitraljeza, 5 automobila, 5 minobacača, 560 pušaka, 6 radio-uređaja, velike količine municije i [vojne] opreme svake vrste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=221&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289474—6289475.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: &lt;/br&gt; BEI NACHSAEUBERUNG ”KEHRAUS” TLE. FD–KRAEFTE O LEBANE NACH N VORGEDRUNGEN. MASSE RAUM S LEBANE DURCH KGR. DIESENER UND CETNIKS ANGEGRIFFEN. POL. RGT. 5 OHNE ROEM 3. ) VN O ANGESETZT. &lt;/br&gt; KGR. 27. BULG. DIV. (5 BTLNE) ANTRITT 31. 7. ERNEUT ZUR NACHSAEUBERUNG AUS TOPLICA – TAL NACH S. FEINDVERLUSTE 27.&lt;/br&gt; 29.7.: BEI KGR. DIESENER UND CETNIK–GRUP[P]E WEYEL: 117 GEZ. TOTE, 604 GEFANGENE, 9 MG, 5 M PI, 5 GR W., 560 GEWEHRE, 6 FUNKGERAETE, GROSZE [sic!] MENGEN MUN. UND GERAET ALLER ART.}})&lt;/ref&gt;}}

Nakon što je krajem jula i početkom avgusta došlo do »naknadnog čišćenja« u ovoj operaciji, 6. VIII 1944. Komanda Jugoistoka zaključuje: {{izdvojeni citat|Srbija:

Protiv neprijateljskih raštrkanih grupa koje su prodrle prema istoku i na mnogim mestima prešle Ibar upućeni su delovi četničke grupe »Vajel« iz prostora Brus u pravcu planine Kopaonik.

Operacija »Keraus« je završena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=266&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289519.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: GEGEN DIE AN MEHREREN STELLEN UEBER IBAR NACH O VORGEDRUNGENE FDL. SPLITTERGRUPPE TLE. CETNIKGRUPPE WEYEL AUS RAUM BRUS RICHTUNG KOPAONIK– GEBIRGE IM VORGEHEN. &lt;/br&gt; ”KEHRAUS” BEENDET.}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka obavještava 11. avgusta 1944. da se Rasinsko-toplička grupa korpusa JVuO, pod komandom potpukovnika Dragutina Keserovića, i zvanično stavila pod komandu njemačkog Wehrmachta tokom [[Topličko-jablanička operacija 1944|Topličko-jablaničke operacije]]:
{{izdvojeni citat|Situacija kod Borbene grupe Diesener mirna. Četnička grupa Keserovića se dobrovoljno stavila pod komandu Borbene grupe Diesener. Ponovni napad protiv neprijateljskih snaga južno od Lebana počinje 13. VIII.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=288&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289541: Dnevni izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 10. augusta 1944 (11. august 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;C ) LAGE BEI KGR. DIESENER RUHIG. &lt;/br&gt; CETNIK–GRUPPE KESEROVIC FREIW. UNTER BEFEHL KGR. DIESENER GETRETEN. &lt;/br&gt; ERNEUTER ANGRIFF GEGEN FD– KRAEFTE S LEBANE LAEUFT AM 13.8. AN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Vermahta za 10. avgust 1944. godine}}

Neposredna četničko-nemačka operativna saradnja ponovila se i prilikom nemačkih operacija [[Operacija &quot;Trumpf&quot;|&quot;Trumpf&quot;]] i [[Operacija &quot;Halali&quot;|&quot;Hallali&quot;]] u jablaničko-topličkoj oblasti protiv [[21. srpska divizija NOVJ|21]]. [[22. srpska divizija NOVJ|22]]. [[24. srpska divizija NOVJ|24]]. i [[25. srpska divizija NOVJ|25]]. divizije NOVJ tokom jula i avgusta 1944.

{{izdvojeni citat|Ministar [[Nojbaher]] konstatuje da je premijer [[Milan Nedić|Nedić]] — ukazujući na neudovoljene zahteve za oružjem ponovno izrazio nameru da demisionira — verno služio nemačkim interesima. Slično je i s Mihailovićem, koji se do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru. To isto Važi i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »Dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30. avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=980&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000974—000978.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hierzu stellt Minister Neubacher fest, dass Ministerpräsident Nedic – der unter Hinweis auf die unerfüllten Waffenwünsche erneut Rücktrittsabsichten geäussert habe – in gutem Glauben zur deutschen Sache handelte. Ähnlich verhält es sich bei DM, der sich bis heute bemüht habe, keine feindselige Haltung dem Okkupator gegenüber einzunehmen. Das gleiche gilt für die anderen führenden Serben, die sich unter dem Motto: &quot;Gebt uns Waffen – dann gehören wir zu Euch!&quot; loyal verhalten hätten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački obaveštajni izveštaj od 30. avgusta 1944.}}

=== Desant na Drvar (1944) ===
{{main|Desant na Drvar}}
Za [[Desant na Drvar]] (operacija »Rösselsprung«), preduzet maja i juna 1944, komanda [[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druge oklopne armije]] je angažirala oko 16.000 njemačkih vojnika i tri hiljade [[Momčilo Đujić|Đujićevih]] četnika.&lt;ref name=&quot;Pop izdaje&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.]&lt;/ref&gt; Četnici su bili dragoceni kao nemački informatori, pa su upravo oni doneli Nemcima tačan podatak o lokaciji Titovog štaba:

{{izdvojeni citat|Prema četničkim podacima, Tito se nalazi u drvarskoj pećini, prema drugim izvorima u Oštrelju sjeverno od Drvara.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=459&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314,  Roll 564, frame no. 000455.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;IIc: Tito nach Cetnikmeldg. in Höhle Drvarska Pecina bei Drvar, nach anderer Meldg. in Ostrelj N Drvar.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog  odjeljenja [[15. brdski armijski korpus (Nemačka)|15. brdskog korpusa]] za 10. mart 1944.}}

U izvještaju 2. oklopnoj armiji iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], poslatom 19. maja 1944. godine, navedeno je da će četničke jedinice biti u potpunosti podređene njemačkom Wehrmachtu u ovoj operaciji:
{{izdvojeni citat|''Telegram K-di 2. okl. armije'' 
Tiče se: »Reselšprunga« [...] 

7) Ojačani 105. SS-izv. bat. sa potčinjenim 369. izv. bat. napada X-dana, nastupajući od Livna duž Livanjskog polja preko Bosanskog Grahova na Drvar, sprečava neprijateljske proboje prema jugoistoku i razbija neprijateljski komandni aparat. U Bosanskom Grahovu naši četnici, u Drvaru naši padobranci.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_63.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. maja 1944. Komandi 2. oklopne armije o izvršenim pripremama i zadacima potčinjenih jedinica za operaciju »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=724&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frames no. 000715—000716.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Fernschreiben An PzAOK 2 &lt;/br&gt; Betr. Rösselsprung &lt;/br&gt; 7.) Verstärkte SS–AA 105 mit unterstellter AA 369 stösst am X–Tag antretend von Livno entlang Livanskopolje über Bosn.Grahovo auf Drvar vor, verhindet feindl. Ausbruch nach Südosten und zerschlägt feindl. Führungsapparat. In Bosn.Grahovo eigene Cetniks, in Drvar eigene Fallschirmjäger.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Druge oklopne armije je uzvratila XV brdskom armijskom korpusu dopisom od 21. maja 1944. iz kojeg se zaključuje da se četnici nalaze pod komandom majora Ernsta Benescha iz divizije [[Brandenburger]], kao i da se za njih počeo koristiti službeni naziv »[[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|Hrvatska borbena zajednica]]«:
{{izdvojeni citat|1) Crveni komandni centar u Drvaru (po svoj prilici Vrhovni štab Tito, u Drvaru, na staroj stočnoj pijaci, Američka vojna misija Trninić Breg, u Prnjavoru Engleska vojna misija, preostala Ruska misija neotkrivena). Treba računati sa mesnim obezbeđenjem, pre svega na visovima severoistočno, istočno i zapadno od Drvara, u datom slučaju i na protivvazdušnu odbranu. Dalji podaci o neprijatelju postepeno se saopštavaju komandantu 500. padobranskog lov. bat. od strane Ic K-de 2 okl. armije i majora Beneša.

2) Operacija »Reselšprung« treba da ukloni crveni komandni centar oko Drvara.

Komandovanje »Reselšprung«: XV brd. AK, istaknuto komandno mesto Bihać. 

Za operaciju »Reselšprung« nastupaju X-dana (spuštanje padobranskog lov. bat.) na Drvar: [...]

d) Ojačana Borbena grupa 1. puka »Brandenburg« (bez 1. bat.) sa potčinjenom Hrvat. borbenom zajednicom, od Knina na Bosansko Grahovo, odatle u više borbenih grupa protiv linije Prekaja (14 km ji. od Drvara) — Drvar. Zadatak: Doček bandi i štabova koji se povlače prema jugu. Grupe nose maskirno odelo.

3) 500. SS-padobranski lov. bat., komandant šturmbanfirer Ribka, sa potčinjenom SS-padob. nast[avnom] četom (očekuje se konačno odobrenje [[Heinrich Himmler|rajhsfirera SS]]), 40 ljudi odreda »Beneš« i 6 ljudi kontraobaveštajne službe spuštaju se X-dana, u trenutku što je moguće ranije, u crveni komandni centar Drvar i uklanjaju munjevitim napadom naročito Vrhovni štab Tito, kao i ostale crvene komandne štabove i savezničke, odnosno ruske vojne misije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_66.htm Naređenje Komande 2. oklopne armije od 21. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa za dejstva u operaciji »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=698&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frame no. 000690.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Rotes Führungszentrum in DRVAR (voraussichtlich Hauptstab TITO DRVAR am alten Viehmarkt, amerik.Mil.Missionen TRNIC BREG, in PRNJAVOR engl.Mil.Mission, Verbleib russ.Mission nicht geklärt). Mit örtlichen Sicherungen, vor allem auch auf den Höhen NO, O und W DRVAR, gegebenenfalls auch mit Flak, ist zu rechnen. Weitere Feindfeststellungen werden an Kdr. Fallschirmjäg.Btl.500 durch Pz.AOK.2 I c und Major BENESCH laufend übermittelt. &lt;/br&gt; 2.) Das rote Führungszentrum um DRVAR soll durch das Unternehmen &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; ausgeschaltet werden. &lt;/br&gt; Führung &quot;RÖSSELSPRUNG&quot;: XV.Geb.AK., vorgeschobener Gefechtsstand BIHAC. &lt;/br&gt; Zu &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; treten am x–Tag (Absprungtag des Fallschirmjäg–Btl.) auf DRVAR an: &lt;/br&gt; d) Kampfgruppe verst. 1.Rgt.Brandenburg (ohne I.Btl.) mit unterstellten kroat. Kampfgemeinschaften von KNIN auf BOS.GRAHOVO, von dort in mehreren Kampfgruppen gegen Linie PREKAJA (14 SO DRVAR) – DRVAR. Auftrag: Auffangen von nach Süd ausweichenden Banden und Stäben. Gruppe trägt Tarnbekleidung. &lt;/br&gt; 3.) SS–Fallschirmjäg.Btl.500, Führer Sturmbannführer RYBKA mit unterstellter SS–Fallsch.Ausb.Komp. (endgültige Genehmigung Reichsführer SS steht noch aus), 40 Mann Abt. BENESCH und 6 Mann Abwehr landet am X–Tag zum frühest möglichen Zeitpunkt in roten Führungszentrum DRVAR und schaltet in blitzatrigem Zugriff insbesondere den Hauptstab TITO sowie weitere rote Führungsstäbe und allierte bzw. russ.Mil.Missionen aus.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemci su nakon operacije ocenili da četnici izviđačke zadatke izvršavaju besprijekorno, vođstvo im je dobro, ljudstvo naviklo na fizičke napore. Nemci zaključuju da su im četnici &quot;neophodni su pri osiguranju komunikacija, posebno zbog pomanjkanja vlastitih trupa&quot;.&lt;ref&gt;NAW, T-314, Roll 566, 000048-9: Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa o rezultatima formiranja „Hrvatskih borbenih grupa“ (30. juni 1944).&lt;/ref&gt;

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1944) ===
{{Poseban članak|Ponuda Draže Mihailovića Adolfu Hitleru}}
[[Datoteka:First Vrede sa četnicima.jpg|thumb|Nemački kapetan von Wrede i četnički komandanti kapetan [[Nikola Kalabić]], major [[Dragoslav Račić]] i kapetan [[Neško Nedić]], nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (''nemački izvor'')&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_536.jpg Wredeova zabeleška str.1]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_537.jpg Wredeova zabeleška str.2]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_538.jpg Wredeova zabeleška str.3]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_539.jpg Wredeova zabeleška str.4]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;]]
Tokom jula i avgusta [[1944]]. intenzivirani su kontakti između predstavnika nemačke komande Jugoistoka [[Herman Nojbaher|Nojbahera]], predsednika vlade [[Milan Nedić|Nedića]] i predstavnika Mihailovića.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83_%D1%81_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_14.7.1944. Nemački izveštaj o razgovoru s četnicima od 14.7.1944]&lt;/ref&gt; Njemačka strana je nakon sastanka između predstavnika Obavještajnog odjeljenja komandanta Jugoistoka i trojice visokih oficira JVuO, Mihailovićevih izaslanika ([[Dragoslav Račić]], [[Neško Nedić]] i [[Nikola Kalabić]]), održanom u Topoli 11. avgusta 1944, na osnovu ponude JVuO zaključila da se „političko zauzimanje stava Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno izmenilo. Oni su spremni da u potpunosti sa nama sarađuju“. Mihailovićevi izaslanici su stavili do znanja da je za JVuO najvažnije objedinjavanje domaćih antikomunističkih snaga, opšta mobilizacija i „stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji“. Pošto je za ostvarenje tog cilja bila neophodna njemačka dozvola i naoružanje, JVuO je bila spremna da se obaveže na lojalnost i vjernost okupatoru.&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt; Rittmeister Fürst von Wrede citira riječi četničkih oficira sa sastanka:

{{izdvojeni citat|»Srbi, koje vi niste poznavali, ipak se bore za vas. Mi se obavezujemo našom časnom oficirskom rečju da ćemo biti verni. Pokret Draže Mihailovića je spreman da dâ sve garancije koje Nemci budu zahtevali. '''Naše smrtno neprijateljstvo protiv komunizma je najbolja garancija naše vernosti'''. Nas ne interesuje budućnost, svejedno kako će se rat završiti, mi smo odlučili, ako tako mora biti, da viteški propadamo.«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_227.htm Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 11. avgusta 1944. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića o uslovima za sastanak Draže Mihailovića sa Nojbaherom]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000502.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben, die Ihr nicht bekannt habt, aber kämpfen für Euch. Wir verpflichten uns mit unserem Offz.Ehrenwort, dass wir treu sein werden. Die DM—Bewegung ist bereit, sämtliche von den Deutschen verlangten Garantien zu geben. Unser Todfeindschaft gegen den Kommunismus ist die beste Garantie für unsere Treue. Die Zukunft interessiert uns nicht, gleichgültig wie der Krieg ausgehen mag, wir sind entschlossen, wenn es sein muss, ritterlich zugrunde zu gehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Rittmeister Fürst Wrede je sumirao predloge predstavnika Draže Mihailovića na sledeći način:
{{izdvojeni citat|
1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom [[Hitler|firera]] za jugoistočni prostor.

2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.

3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.

4. DM moli da sam ostane u ilegali.

5. Pripadnici DM—pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.

6) Mesto sastanka ne treba ni u kom slučaju da bude Beograd ili neki veći grad.&lt;ref name=&quot;B0_11 1944&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_11.8.1944. Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000502—000503.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) DM wünscht mit dem Bevollm. des Führers für den Südostraum zu sprechen. &lt;/br&gt; 2.) Er fordert Zusammenschluss aller nat. serb. Kräfte. &lt;/br&gt; 3.) Mobilisierung und Bewaffnung aller waffenfähigen nat. Serben zum Kampf gegen den Kommunismus. Ausrüstung und Führung durch die deutsche Wehrmacht. &lt;/br&gt; 4.) DM bittet selbst illegal bleiben zu können &lt;/br&gt; 5.) Die Angeh. der DM–Bewegung sollen nicht in dt. Uniform gekleidet werden. &lt;/br&gt; 6.) Ort der Zusammenkunft soll keinesfalls Belgrad oder eine grössere Stadt sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

O saradnji sa četnicima Draže Mihailovića u jednoj se njemačkoj preporuci s početka avgusta 1944. navodi:
{{izdvojeni citat|
''Saradnja sa četničkim bandama''

Komandantu Jugoistoka upućen je dopis Ob. od./oficir Abvera str. pov. br. 6161/44, u vidu naređenja, o isporuci oružja i municije četničkim bandama i o saradnji između nemačkih operativnih jedinica i pojedinih lojalnih četničkih bandi u cilju zajedničke borbe protiv komunističkog neprijatelja. Postavljanjem oficira za vezu u četničkim bandama treba njihovo držanje stalno nadzirati.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1035&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000893.] ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit mit Cetnik—Banden. An den Mil.Befh. Südost ergeht mit Ic/AO Nr. 6161/44 g. Kdos. v. 2.8.44 ein Befehlschreiben über die Belieferung der Cetnikbanden mit Waffen und Munition und über die Zusammenarbeit zwischen deutschen Verbänden und einzelnen lojal erscheinen den Cetnik—Banden für Zwecke des gemeinsamen Kampfes gegen den kommunistischen Feind. Durch Abstellung von Verbindungsoffzen.zu den Cetnik—Banden ist deren Verhalten laufend zu überwachen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U večernjem izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 16. avgusta 1944, prenosi se vijest da je general Draža Mihailović, u koordinaciji sa predsjednikom srpske vlade generalom Milanom Nedićem, pred okupacione vlasti iznio ponudu o »potpunom potčinjavanju četničkih jedinica«:
{{izdvojeni citat|
Srbija:

Sporazumno sa Nedićem, Draža Mihailović je ponudio nemačkom komandovanju potpuno potčinjavanje četničkih jedinica. Pored postojanja problema davanja talaca, unutrašnjih srpskih suprotnosti i ponude za lični dogovor Draže Mihailovića sa specijalnim opunomoćenikom Ministarstva inostranih poslova, sada postoji samo zahtev za oružje za zajedničku borbu. Srpska vlada je jednovremeno zamolila prijem kod komandanta Jugoistoka i verovatno će tom prilikom biti iznesena i namera o njenoj ostavci.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1090&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311,  Roll 190, frame no. 000948.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In Übereinstimmung mit Nedic hat DM dtsch. Führung volle Unterstellung der Cetnik Verbände angeboten. Bei Geiselgestellung, Einstellung alle Innerserbischen Gegensätze und Angebot persönlicher Aussprache DM mit Sonderbevollm.Ausw.Amtes liegt allein Waffenforderung für den gemeinsamen Kampf vor. Serbische Regierung hat zugleich um Empfang bei Mil.Befh. Südost ersucht und wird dabei voraussichtl. Rücktrittsabsicht vortragen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Povodom Mihailovićevog predloga, 17. i 18. avgusta je održan sastanak na najvišem nivou u nemačkoj komandi Jugoistoka. Tu su još jednom sumirani Dražini predlozi:

{{izdvojeni citat|
a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.

b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.

c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista.

d) Draža Mihajlović moli da ga se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa.

e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.

f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje, da bi se oslobodilo četnike, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika.

g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana s invazionim trupama.

h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=581&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000576—000577.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Das Verhandlungsangebot des DM sieht folgende wesentlichen Punkte vor: &lt;/br&gt; a) Unbedingtes Versprechen, kein deutscher Soldat werde von Cetniken überfällen. Geiselgestellung. &lt;/br&gt; b) Gemeinsamer Kampf ausschliesslich gegen Kommunisten zur Herstellung von Ruhe und Ordnung. Deutsche und Cetniken brauchen nicht Feinde zu sein. &lt;/br&gt; c) Feind Nr. 1 sind Kommunisten und alle, die sie unterstützen oder im Kampfe gegen Kommunisten nicht mitwirken. &lt;/br&gt; d) DM bittet, ihn zu Ausbau des SFK und Aufbau Freikorps heranzuziehen. &lt;/br&gt; e) Irgendeine Verbindung mit Partisanen ist unmöglich. &lt;/br&gt; f) DM bittet zur Hebung freundschaftlicher Stimmung um Freilassung der in Serbien verhafteten Cetniken ohne Vermittlung der Cetniken. &lt;/br&gt; g) Im Invasionsfall kein Kampf gegen Deutsche. Kampf gegen Kommunisten wird weitergeführt. Verbindung der Partisanen zu Invasionstruppen wollen Cetniken verhindern. &lt;/br&gt; h) DM ohne Verbindung zu Engländern. Er will auch keine mehr haben, entsprechend engl. Verhalten gegen serb. Volk.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan iskaz&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=585&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000580.] ({{jez-njem|&quot;Durchführung der Zusammenarbeit mit dem Cetnik–Banden, Ausbildung und Führung im Kampf wird den in erster Linie hierfür zuständigen Sicherheitsdienst und SD übertragen. Dieser ist allein für die politische Kampfführung vorgesehen, hat die engsten Verbindungen zu den Cetniks und führt in einem Raume, der als eine Art Heeresgebiet Domäne des Sicherheitsdienstes und des SD ist.&quot;}})&lt;/ref&gt; sa ovog sastanka ubjedljivo svjedoči o uspostavljenim tijesnim vezama između [[Sicherheitsdienst|njemačkih obavještajnih struktura]] i četničke Vrhovne komande:
{{izdvojeni citat|Sprovođenje sadejstva s četničkim bandama, obuka i komandovanje u borbi biće preneti Službi obezbeđenja i SD koji su u prvom redu nadležni za ovo. Ta je služba isključivo predviđena za političko vođenje rata, '''ima najuže veze s četnicima''' i komanduje na jednom određenom području, koje je, kao neka vrsta vojnog područja, domen Službe obezbeđenja i SD.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 18. avgusta 1944. povodom ponude Draže Mihailovića za saradnju u borbi protiv NOVJ}}

U izvještaju poslatom 20. avgusta 1944. godine iz Operativnog odjeljenja [[Beograd]] [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], navodi se da je za prijem kod vođe [[Treći Reich|Reich]]a [[Adolf Hitler|Adolfa Hitlera]] pripremljen zajednički referat feldmaršala [[Maximilian von Weichs|Maximiliana von Weichsa]], komandanta Jugoistoka i specijalnog opunomoćenika Ministarstva inostranih poslova na Jugoistoku [[Hermann Neubacher|Hermanna Neubachera]], na temu ''saradnje sa Dražom Mihailovićem i buduće politike u Srbiji'', kao i da je sa ovim upoznat feldmaršal [[Wilhelm Keitel]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frames no. 000971—000972.]&lt;/ref&gt; Tog je dana sačinjena i službena bilješka u kojoj je sadržan sljedeći prijedlog:
{{izdvojeni citat|Po predmetu ponude Nedić — Draža Mihailović, ministar Nojbaher predlaže da se organizacija četničkih jedinica prenese u nadležnost Višeg SS i policijskog vođe u Srbiji. Načelnik štaba komandanta Jugoistoka se saglasio s ovim predlogom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000972.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In der Angelegenheit Angebot Nedic – DM schlagt Minister Neubacher vor, die Organisation der Cetnik–Verbände dem Höh.SS–Pol.Führer in Serbien zu übertragen. Chef des Gen.Stabes–O.B.Südost ist mit diesem Vorschlag einverstanden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Sâm Neubacher je 20. avgusta uputio opširan izvještaj ministru vanjskih poslova Velikonjemačkog Reicha [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]], u kojem je urgirao za prihvatanje ponude Nedić—Mihailović, navodeći da je Nedić garantirao da će se „pokret DM uzdržati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca i da ni u slučaju povlačenja Nemaca iz Srbije neće na Nemce biti ispaljen nijedan metak“. O odnosu Mihailovića i JVuO prema okupatoru od trenutka kada ga je Hitler imenovao ''Specijalnim izaslanikom Ministarstva vanjskih djela za Jugoistok'', Hermann Neubacher piše:
{{izdvojeni citat|U pogledu Draže Mihailovića, upućujem na svoje mnogobrojne ranije telegrame. Svoje dosledno antikomunističko držanje dokazao je nedvosmisleno, uprkos najvećem pritisku od strane Engleza, odrekavši se njihove pomoći u naoružanju dok su Englezi istovremeno, preteći naoružavali Tita. Iskustva poslednjih 12 meseci u pogledu njegovog držanja prema nemačkim oružanim snagama, dosadašnje zajedničke borbe na antikomunističkom frontu i dosadašnja ozbiljna ugroženost srpske nacije, koju on priznaje u punom opsegu, smatram dovoljnim osnovom za to da će D. M. održati reč koju nam je dao ako u ovom odlučujućem trenutku budemo pružili preko Nedića odlučujuću pomoć. Spreman sam, posle jednog ličnog razgovora sa D. M., da preuzmem odgovornost za to da nas taj čovek neće napasti s leđa i da će on sam učiniti bezopasnim one elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu nas.&lt;ref&gt;AVII, Mikroteka, NAV, N—T—312, rol. 780, f. 371746.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;}}

Specijalni nemački izaslanik Hermann Neubacher je ocenio da obećanja Draže Mihajlovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je dokazao on &quot;da je toliki antikomunista, da je '''usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora''' pred slogom s crvenom stranom&quot;.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=575&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000570.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;D.M. habe zweifellos bewiesen, dass er &lt;br /&gt; 1. Burgfrieden mit Besatzungsmacht halten will und &lt;br /&gt; 2. So sehr Antikommunist ist, dass er trotz Angeboten von englischer Seite einen Bettelgang beim Okkupator der Einigung mit der roten Seite vorgezegen hat. &lt;br /&gt; Zusicherungen D.M.'s auf loyale Einstellung sind ernst zu nehmen, da D.M. in antikommunistischer Frage stets konsequente Haltung eingenommen hat.&quot;}})&lt;/ref&gt; Ovi pregovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije od 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]], a koju bi opremila nacistička Nemačka. Pored toga, Hitleru su specijalni izaslanik Neubacher i feldmaršal von Weichs prezentirali situaciju u Srbiji: „Četnici su u Srbiji od marta do avgusta 1944. izgubili u borbama sa komunistima oko 5.000 boraca, a prema nemačkoj okupacionoj sili u poslednje vreme nisu više neprijateljski raspoloženi. Oko 10.000 četnika bore se zajedno sa nemačkim trupama u južnoj Srbiji i to pod komandom nemačkog majora Vajela“.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt; Uz naglasak da će dato oružje „jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca“, vođa [[Treći Reich|Velikonjemačkog Reicha]] je odbacio ovu inicijativu, formulisavši konačnu svoju odluku na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|Zaključujući, Führer je ustanovio, da on

a) nema ništa protiv “malih taktičkih manevara“ s pokretom DM,

b) da zatraženo formiranje armije, koja bi bila jačine 50.000 ljudi, nikako ne bi moglo doći u obzir.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=814&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000811.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Abschliessend, stellte der Führer fest, daß er &lt;br /&gt; a) gegen &quot;kleine taktische Manöver&quot; mit der DM–Bewegung keine Bedenke habe, &lt;br /&gt; b) daß die Aufstellung der gefordeten 50 000 Mann starken Armee auf keinen Fall in Frage kommen könne.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Službena beleška sa referisanja komandanta Jugoistoka Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22. avgusta 1944. godine}}

Ipak, u skladu sa idejom o formiranju srpskog korpusa pod komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]] koji bi se borio na strani Nemaca, [[6. septembra]] [[1944]]. [[Srpska državna straža]] i [[Srpska granična straža]] (ukupno oko 13.000 ljudi) stavljene su pod komandu Mihailovićevog komandanta Srbije generala [[Miroslav Trifunović|Trifunovića]]. Potom su jedinice [[Srpska državna straža|Srpske državne straže]] i [[Srpska granična straža|Srpske granične straže]] 6. oktobra [[1944]]. sabrane su u Jagodini gde je od njih formiran [[Srpski udarni korpus]] sa tri divizije, koji je brojao oko 6.800 ljudi. Komanda Srpske straže i Granične straže predana je naredbom generala Felbera generalu [[Miodrag Damjanović|Miodragu Damjanoviću]], šefu Nedićevog kabineta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=875&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000871.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;An den Präsidenten den serbischen Ministerrates Herrn Generaloberst Nedić. Herr Ministerpräsident! &lt;br /&gt; Ich bin damit einverstanden, dass der Generalmajor Damjanović mit der Führung der serbischen bewaffneten Verbände mit Ausnahme des SFK betraut wird. Dieses Korps muss meiner Auffassung noch in den bewährten Händen des General Mušićki [sic] bleiben. Mit dem Ausdruck meiner vorzüglichen Hochachtung.&quot;}})&lt;/ref&gt; Damjanović je bio i glavni Mihailovićev pouzdanik u Nedićevoj upravi, te su se on i komandanti Straže odmah stavili pod Mihailovićevu komandu. Ove jedinice, preimenovane u Srpski udarni korpus Jugoslovenske vojske u otadžbini, pridružile su se tako drugim četnicima u povlačenju prema Sandžaku. Njihovo je savezništvo ipak bilo nesigurno i ubrzo će se raspasti.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_74.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNICI SE POVLAČE IZ SRBIJE]&lt;/ref&gt;

=== Bitka za Srbiju (1944) ===
{{Poseban članak|Bitka za Srbiju 1944.}}
[[Datoteka:Četnici i Nemci u Srbiji 1944.jpg|minijatura|Grupa nemačkih vojnika i četnika Draže Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2. proleterske i 5. krajiške divizije NOVJ.]]
U povjerljivom izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 26. avgusta 1944. godine, analizirano je stanje na [[Balkansko poluostrvo|Balkanu]] nakon objave rata Trećem Reichu od strane [[Bugarska|Bugarske]] te proglašenja neutralnosti [[Rumunija|Rumunjske]] (i jedna i druga su do tada bile potpisnicama [[Trojni pakt|Trojnog pakta]]), neposredno po ulasku jedinica [[Crvena armija|Crvene armije]] na teritorij dvije države. Oficiri Wehrmachta anticipiraju držanje četnika Draže Mihailovića u novonastaloj, kompliciranoj situaciji:

{{izdvojeni citat|Ustanički pokreti na području Balkana – izuzev pokreta Draže Mihailovića – dobit će pojačan zamah, tako da ubrzo treba očekivati prekid svih vlastitih veza s cijelim južnim Balkanom. '''Pokret Draže Mihailovića predstavlja jedinu antiboljševičku organizaciju koja, uz odgovarajuću potporu, može biti dugoročno korisna našim interesima u borbi protiv boljševizma'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=874&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000870—000871.] ({{jez-njem|&quot;Darüber hinaus werden die Aufstandsbewegungen im Balkan–Raum – abgesehen von der DM–Bewegung – verstärkten Auftrieb erhalten, so dass in Kürze mit einer Unterbrechung sämtlicher eigenen Verbindungen nach gesamtem Süd–Balkan gerechnet werden muss. Die DM–Bewegung stellt bei entsprechender Unterstüzung die einzige antibolschewistische Organisation dar, die im Kampf gegen den Bolschewismus auf längere Sicht unseren Interessen nutzbar gemacht werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

[[Bitka za Srbiju 1944.]] je bila zajednički saveznički poduhvat sa ciljem ovladavanja središnjim komunikacijskim prostorom nemačkih snaga na Balkanu. Dejstva na tlu izvršavala je [[NOVJ]], a [[Saveznici]] su obezbeđivali borbeno sadejstvo, snabdevanje i pomoć iz vazduha. Četnici su se u ovim borbama našli direktno na strani [[Wehrmacht]]a. U to vreme, Saveznici su već promenili odnos prema [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevim]] snagama, a njihov prioritet u Jugoslaviji postalo je jačanje snaga [[NOVJ]] u Srbiji.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU, glava 11 - NOVI DOGOVOR |url=http://www.znaci.org/00001/1_11.htm |access-date=2023-08-14 |archive-date=2023-09-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230902100016/https://www.znaci.org/00001/1_11.htm }}&lt;/ref&gt; Vrhovni štab NOVJ nameravao je da partizanske snage u Srbiji pomogne prodorom jačih snaga iz [[Bosna|Bosne]] i [[Crna Gora|Crne Gore]]. Nemačka komanda, kao i Mihailović, bili su rešeni da to spreče.

Ključnu fazu bitke za Srbiju predstavlja [[Durmitorska operacija|operacija »Rübezahl«]]. Njemačka Komanda Jugoistoka prikupila je za ovu operaciju sljedeće raspoložive snage:
{{izdvojeni citat|''Predmet'': Planiranje »Ribecal«, 

1.) Snage koje učestvuju:

a) Južna grupa: glavni deo 1. brd. div., albanska milicija i delovi SS-divizije »Skenderbeg«,

b) Bor[bena] grupa »Jugozapad«: 2 ojačana bataljona 181. peš. divizije sa III/13. SS-puka,

c) S[evero] z[apadna] grupa: 2. puk Brandenburg (bez 1 bat.), 3/12. tenk. bat. z. b. V., CDK i četnici (Drinski korpus),

d) S[everna] grupa: 14. SS-puk (bez III),

e) I[stočna] grupa: Viša k-da III/363. puka, 696. bat. feldžandarmerije, delovi 297. izv. bat., 2/201. brig. jur. topova,

f) Grupa »Krempler«,

g) Padobranski lov. bat. »Brandenburg«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=491&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000486.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr.: Plannung &quot;Rübezahl&quot;. &lt;/br&gt; 1.) Beteiligte Kräfte: &lt;/br&gt; a) Südgruppe: Masse 1. Geb. Div., alban. Milizen und Tle. SS–Div. Skanderbeg. &lt;/br&gt; b) Kgr. Südwest: 2 verst. Btlne. 181 J.D. mit III./SS–13 &lt;/br&gt; c) NW–Gruppe: 2. Rgt. Brandenburg (o. 1 Btln.) 3./Pz. Abt. z.b.V. 12, MFK, und Cetniks (Drina–Korps). &lt;/br&gt; d) N–Gruppe: SS–Rgt. 14 (ohne III.). &lt;/br&gt; e) O–Gruppe: Höh. Kdo. mit III./363, Feld Gend.Abt. 696, Tle. A.A. 297, 2./Stu. Gesch.Brig 201. &lt;/br&gt; f) Gruppe Krempler. &lt;/br&gt; g) Fallschirm–Jg.Btl. Brandenburg.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_108.htm Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji »Ribecal«], Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 4, dokument br. 108.&lt;/ref&gt;}}

[[NOVJ]] je nastojala da koncentriše snage na levoj strani [[Lim (reka)|Lima]] za proboj u [[Srbija|Srbiju]]. Nemačka [[Komanda Jugoistoka (Nemačka)|Komanda Jugoistoka]] je rešila da brani [[Srbija|Srbiju]] aktivnim dejstvima - sprečavanjem pokreta jedinica [[NOVJ]] kroz [[Bosna|Bosnu]] prema zapadu, kao i nizom krupnih i ambicioznih operacija u [[Sandžak]]u i istočnoj [[Bosna|Bosni]] sračunatih na razbijanje koncentracija [[NOVJ]] i njihovo onesposobljavanje za ofanzivna dejstva. Snage [[JVuO]] sa velikim entuzijazmom učestvovale su u ovim operacijama, kao i u onim koje je organizovao nemački komandant [[Srbija|Srbije]] protiv lokalnih partizana i povremenih prodora. Vrhunac ovog sadejstva nastupio je u avgustu [[1944]],&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[Službena beleška oficira Abvera Komande Jugoistoka od 22. avgusta 1944. sa referisanja komandanta Jugoistoka Adolfu Hitleru, http://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230814062743/https://znaci.org/00001/4_12_4_112.htm |date=2023-08-14 }}] Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 112&lt;/ref&gt; kada su se odvijala najintenzivnija i najmasovnija dejstva. U izvještaju Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. godine upućenom Vojnoupravnom komandantu Jugoistoka, konstatuje se ozbiljna političko-bezbjednosna kriza uzrokovana uspješnim partizanskim manevrom, tj. prodorom u Srbiju:
{{izdvojeni citat|Započeo je očekivani veliki Titov napad na Srbiju. Dok su u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], na [[Drina|Drini]], pripremljene jedinice bile tako desetkovane našim akcijama da mu tamo samo slabe snage stoje na raspolaganju, dotle je jačim delovima Titovih jedinica, koje su bile u centralnom delu [[Crna Gora|Crne Gore]], oko 3 divizije, pošlo za rukom da upadnu u [[Južna Srbija|južnu Srbiju]] i da pređu dolinu [[Ibar|Ibra]]. One sada u rejonu između Ibra i [[Južna Morava|Južne Morave]], po sjedinjavanju sa tamošnje 3 srpske crvene divizije, ugrožavaju obe glavne saobraćajne arterije prema jugu. Slobodu pokreta ovih, oko 10.000 ljudi jakih i dobro naoružanih, združenih jedinica uspeli smo, istina u teškim borbama i uz mnogo gubitaka, pomoću nemačkih, bugarskih i srpskih snaga (četnici i [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]]) da suzimo; ipak, one su preslabe da bi, s obzirom na otkazivanje bugarskih jedinica, izborile odlučujuće uspehe.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_109.htm Izveštaj Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. komandantu Jugoistoka o vojno-političkoj i privrednoj situaciji u Srbiji]&lt;/ref&gt;}}

Koliki su značaj najviši okupacioni dužnosnici u Jugoslaviji pridavali upotrebi četničkih jedinicâ u borbi protiv snaga NOVJ, može se zaključiti i na osnovu jedne naredbe od 26. avgusta 1944. godine, koju potpisuje feldmaršal [[Maximilian von Weichs]]:
{{izdvojeni citat|
''Naređenje komandanta Jugoistoka''

Suštinski zadatak [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]] i Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od sada pa nadalje jeste dovesti i držati sve četničke jedinice u Srbiji i Crnoj Gori u borbenom dodiru s crvenim snagama, kako im ne bi bilo dopušteno preuzimanje vlastite inicijative, koja bi zbog cjelokupne situacije mogla biti uperena i protiv Njemačke. Odbijanje borbe protiv komunista mora se odmah prijaviti kao prijeteći simptom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=13&amp;rec=311&amp;roll=191 NARA, T311,  Roll 191, frame no. 000007.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Befehle OB.Südost &lt;br /&gt; Eine wesentl. Aufgabe Pz.AOk 2 und Mil.Befh.Südost ist ab sofort sämtl. in Serbien und Montenegro stehenden Cetnikverbände in Gefechtsberührung mit roten Kräften zu bringen und zu halten, um sie nicht zu einer eigenen Initiative die in Auswirkung der Gesamtlage auch gegen Deutschland gerichtet sein könnte gelangen zu lassen. Weigerung, dem Kampf gegen den Komm. aufzunehmen, ist als bedrohliches Symptom sofort zu melden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Uoči bitke sa partizanima, nemački Wehrmacht je snabdeo četnike svim raspoloživim zalihama italijanskog pešadijskog oružja i municije:

{{izdvojeni citat|U nadovezi na dogovor od 15. 8. saopštava se, da se za izdavanje četničkim jedinicama mogu staviti na raspolaganje, u najboljem slučaju, sledeća oružja:

7.000 pušaka 6,5 mm (ital.) sa po 100 metaka, &lt;br /&gt; 50 teš. mitraljeza 8 mm (ital.) sa po 13.000 metaka, &lt;br /&gt; 42 laka bacača 4,5 mm (ital.) sa po 250 metaka.

Upozorava se na to, da je time iscrpljena celokupna zaliha italijanske pešadijske municije u domenu Komandanta Jugoistoka i da se nove pošiljke mogu očekivati tek od oktobra 1944. godine i to u ograničenom obimu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=587&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000582.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Nachgang zur Besprechung vom 15.8. wird mitgeteilt, dass für Ausgabe an Cetnik–Einheiten äusserstenfalls folgende Waffen zur Verfügung gestellt werden können: &lt;/br&gt; 7 000 Gewehre 6,5 mm (i) mit je 100 Schuss, &lt;/br&gt; 50 s.M.G. 8 mm (i) mit je 13 000 Schuss, &lt;/br&gt; 42 le.Gr.W. 4,5 cm (i) mit je 250 Schuss. &lt;/br&gt; Es wird darauf aufmerksam gemacht, dass damit der gesamte Bestand an ital. Inf. Munition im Bereich O.B.Südost erschöpft ist und Neulieferung in beschränktem Maße erst ab Oktober 44 erwartet werden darf.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_14_4_228.htm Obaveštenje operativnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 16. avgusta 1944. obaveštajnom odeljenju o odobrenim količinama oružja i municije četničkim jedinicama]&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komande Jugoistoka o odobravanju oružja i municije četnicima (16. avgust 1944.)}}

U nacrtu jednog izvještaja, sastavljenog od strane oficirâ Armijske grupe »F« u ljeto 1944. godine, sumira se iskustvo njemačkih okupacionih organa sa Mihailovićevim četnicima u [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupiranoj Jugoslaviji]]:
{{izdvojeni citat|Dosadašnje držanje D.M.-a ima sljedeće karakteristike:

a) Aktivna borba protiv komunista u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, s tim što je ova borba zbog brojčane, a naročito materijalno-tehničke nadmoći komunista, uvijek rizična za snage D.M.-a,

b) Neispunjavanje od Saveznika postavljenih specijalnih zadataka,

c) Lokalna, ponekad vrlo aktivna saradnja sa njemačkim trupama, obavještajnim i ostalim okupacionim organima,

d) Potpuna spremnost za izvršavanje taktičkih instrukcija izdatih od strane njemačkih oficira za vezu,

e) Stalno ponavljanje zahtjeva za municijom i oružjem radi borbe protiv komunista, kao nagrada za dokazanu lojalnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=970&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000960.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Das bisherige Verhalten der DM–Bewegung ist gekennzeichnet: &lt;/br&gt; a) durch eine aktive Kampfführung gegen den kommunistischen Feind in Serbien, Kroatien und Montenegro, die bei zahlenmässiger und vor allem waffentechnischer Überlegenheit der kommunistischen Banden in jedem Falle mit einem besonderen Risiko für die DM–Kräfte verbunden ist, &lt;/br&gt; b) durch die Nichtausführung der von den Allierten generell und im Form von Spezialaufgaben gegebenen Sabotageaufträge, &lt;/br&gt; c) durch eine örtliche, z.Zt. sehr rege Zusammenarbeit der DM–Cetniks mit der deutschen Sicherungstruppe, den Abwehrorganen und den für Ausnutzung des Landes eingesetzten deutschen Dienststellen bezw. deren Organisationen, &lt;/br&gt; d) durch eine absolute Bereitwilligkeit, sich den taktischen Weisungen der deutschen Verbindungsoffiziere zu unterwerfen, &lt;/br&gt; e) durch die wiederholten Versuche, für bewiesene Loyalität Munition und Waffen zum Kampf gegen den kommunistischen Feind zu erhalten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Kada su partizani konačno uspeli da se probiju u Srbiju i krenu ka Beogradu, nastupila je panika u redovima okupatora i kvislinga/kolaboracionista:

{{izdvojeni citat|Titovi partizani upali su u septembru 1944. u Srbiju i to na više mesta. Zapadni deo Srbije bio je potpuno nezaštićen. Tamo je bio stacioniran samo mali broj nemačkih policijskih jedinica, koje su, zajedno sa četnicima, tu i tamo još vodile borbe. Sa svih strana neprijatelj je 
krenuo ka Beogradu. U gradu je vladao mir. Mi smo sedeli u Beogradu ne na buretu baruta, nego smo se nalazili u njemu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]], “Sonderauftrag Südost”}}

U izveštaju od 18. septembra 1944, komandant Jugoistoka feldmaršal Maximilian von Weichs jasno sagledava težinu situacije u kojoj su se našle okupacione snage u Srbiji usljed nezadržive partizanske ofanzive. Von Weichs smatra da se njemačkom vođstvu poput imperativa nameće nastavak saradnje sa Mihailovićevim četnicima:
{{izdvojeni citat|Loša situacija u Srbiji: zbog pomanjkanja vlastitih snaga, napredovanje partizana se može još samo usporiti; politika upotrebe četnika pri tome je od nesmanjene važnosti, te će biti nastavljena svim sredstvima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=763&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000758.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es kommt also darauf an, gegenüber den Banden in Serbien weiterhin mit unterlegenen Kräften eine Verzögerungstaktik zu betreiben in der Hoffnung, daß durch innerpolit. Gegensätze oder Versorgungsschwierigkeiten ihre Stoßkraft geschwächt wird. Ein Einspannen noch kampfbereiter Cetniks ist dabei von unverminderter Bedeutung u. wird mit allem Mitteln betrieben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|V. Weichs-ova ocjena situacije od 17.9.44 (18.9.44)}}

Četnici su nudili okupatoru sadjejstvo u borbi protiv snaga NOVJ u zamjenu za municiju i naoružanje: 
{{izdvojeni citat|Više četničkih vođa s područja Beograda nudi se za borbu protiv komunista pri isporuci oružja i municije od strane Nijemaca.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=789&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: Kampfangebote mehrerer Cetnik–Führer Raum Belgrad gegen Kommunisten bei Waffen– und Munitionslieferung durch Deutsche.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 19. septembar 1944. godine}}

Krajem septembra 1944, četnici učestvuju s njemačkim jedinicama u borbi protiv partizana u raznim dijelovima Srbije. Tako u zapadnoj Srbiji, [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pod komandom potpukovnika [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]] i trupe Wehrmachta pokušavaju spriječiti prodor snaga NOVJ:
{{izdvojeni citat|Zapadna i centralna Srbija: [...] Dijelovi Borbene grupe fon Jungenfeld prebačeni u Šabac, odakle su 26. septembra, u sadejstvu sa četničkom formacijom Račića, vršili napad na [[12. vojvođanski korpus NOVJ|12. korpus NOVJ]] koji nadire s juga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1027&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 001015.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;West– und Mittel– Serbien: &lt;/br&gt; Tle. Kgr. v. Jungenfeld nach Sabac verlegt, von dort 26.9. im Zusammenwirken mit Cetnik–Verband Racic Angriff auf von Süd vordringendes XII. rotes Korps.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ova elitna četnička formacija pomagala je okupatoru u zapadnoj Srbiji već početkom septembra te godine:
{{izdvojeni citat|[[Požega (Srbija)|Požegu]] zauzele vlastite trupe u sadejstvu sa četnicima (Račića).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000246.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Pozega durch eigene Truppe in Zusammenwirken mit Cetniks (Racic) genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj Obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 6. septembar 1944. godine}}

Pukovnik von Jungenfeld se nalazio na čelu 5. policijskog puka, sa štabom u [[Šabac|Šapcu]]. O saradnji visokih četničkih oficira sa Jungenfeldom, poput komandanta Kolubarskog korpusa JVuO kapetana Milorada Lapčevića, generala [[Svetomira Đukića]], komandanta Severnih pokrajina JVuO (tj. [[Vojvodina|Vojvodine]] i [[Slavonija|Slavonije]]) ili majora Ilije Orelja, u vezi sa planiranjem krupnije operacije protiv snagâ [[NOV i POJ]] u [[Srem]]u avgusta 1944. godine, general Dragoljub Mihailović je bio obaviješten od strane pukovnika Dragomira Radovanovića, delegata Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini za Vojvodinu:
{{izdvojeni citat|Dobro je što je kapetan Lapčević postavljen za komandanta Sremske jurišne grupe, no on je svojim radom za poslednji mesec dana stalno radio sa nemačkim komandantom iz [[Šabac|Šapca]]. On — kapetan Lapčević je izvodio akciju u [[Kupinovo|Kupinskom]] kutu po zapovesti nemačkog komandanta iz Šabca, javno sa njim sedeo obilazio Kupinski kut naravno da su u ovom pogledu sudelovali đeneral Đukić i major Orelj. Major Orelj je potpuno zabrljao. Nezgodno je što se svuda prestavlja za Vašeg Delegata te u ime Vaše onako pijan naređuje i govori. Sve ovo vide ovi naši mladi komandanti koji vode ljude i koji treba da nose ceo teret borbe na svojim leđima. Oni nemogu da dozvole da im neko prebaci da su saradnici Nemaca. Kapetan Lapčević, đeneral Đukić i major Orelj mogli su i trebali da rade, ali samo tajno, a nikako javno svakog dana sedeti u kafani u s. [[Ušće (Obrenovac)|Ušće]] pored puta [[Obrenovac]]—Šabac, još đeneral Đukić sa đeneralskom kapom i t.d. Da umirim ove mlade ljude i da im objasnim da će se ovo zabraniti i da će se ako se šta radi, u buduće tajno raditi, trebalo je dosta vremena i muke.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_37.htm Izveštaj delegata Vrhovne komande za Vojvodinu od 22. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o akcijama protiv NOV i POJ u Sremu i o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Iz Armijske grupe »F« javljeno je 13. septembra 1944. godine da Mihailovićevi četnici pomažu okupacionoj sili i prilikom defanzivnih akcijâ u zapadnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Sjeverozapadna Srbija: Noćni napad crvenih bandi na [[Valjevo]] odbijen od strane četnika i vlastitih snaga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=553&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000550.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;NW–Serbien: &lt;/br&gt; Nachtangriff roter Banden auf Valjevo durch Cetniks und eig. Kräfte abgeschlagen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Tajni dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«) za 13. IX 1944.}}

U [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]] četnici su asistirali okupatoru pri zaštiti objekata od strateškog značaja za ratnu privredu Trećeg Reicha, čime je Nijemcima znatno olakšavana eksploatacija rudnih bogatstava u zemlji:
{{izdvojeni citat|Napad bandi na rudnik uglja [[Bogovina]] odbijen od strane DM–jedinicâ i mešovite borbene grupe (Landesschützen iz [[Bor]]a i delovi 1. policijskog dobrov. bataljona).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=403&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289656.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;BANDENANGRIFF AUF KOHLENBERGWERK BOGOVINA DURCH DM–VERBAENDE UND GEMISCHTE KGR (LDS AUS BOR UND TLE. POL. FREIW.BTL. 1) ABGEWIESEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 27. VIII 1944. godine}}

Načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO major [[Neško Nedić]] je 13. septembra izdao naređenje kapetanu Vojislavu Markoviću da u najtješnjoj vezi sa njemačkim okupacionim snagama odbace [[1. proleterska divizija|Prvu proletersku diviziju]] prilikom napada na Valjevo:
{{izdvojeni citat|Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu — prema komunističkoj grupi dejstvuje u Kolubari. Pošto ovu akciju vode uglavnom Nemci to će tvoja uloga biti da naslonom naših i u sporazumu sa njima izvršiš tučenje crvenih sugerišući Nemcima najpogodnija rešenja. Od Nemaca ćeš neposredno da se snabdevaš municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz nemačke trupe goniš i hvataš komuniste koje oni razbijaju.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_69.htm Naređenje načelnika štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 13. septembra 1944. komandantu 7. jurišnog korpusa da sadejstvuje s nemačkim trupama u odbijanju napada 1. proleterske divizije NOVJ na Valjevo]&lt;/ref&gt;}}

Istovremeno, Nijemci otpočinju s izvođenjem [[Operacija Cirkus|operacije »Cirkus«]] ({{jez-njem|Zirkus}}), čiji je cilj bio ovlađivanje [[Kolubara|kolubarskim]] pobrđem. Operacija je počela 24. septembra 1944, uz učešće [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS-divizije »Prinz Eugen«]], [[Brandenburger|1. puka »Brandenburg«]] (bez 1. bataljona), 202. tenkovskog bataljona, dijelova 5. policijskog puka i pripadnikâ Šumadijske i Kolubarske grupe korpusa JVuO.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.pdf Pregled dejstava potčinjenih jedinica vojnoupravnog komandanta Jugoistoka (Armijske grupe »Srbija«) od 23. avgusta do 4. novembra 1944. godine]&lt;/ref&gt; Prethodnog dana, ispred Komande Jugoistoka je načelnik štaba Armijske grupe »F« general [[Arthur Winter]] uputio izvještaj kojim najavljuje početak operacije, napominjući da će se i brojne četničke jedinice boriti na strani Wehrmachta:

{{izdvojeni citat|Početak &quot;Cirkusa&quot; 24. septembra. [...] Sve naše snage u sjeverozapadnoj Srbiji potčinjene su Borbenoj grupi fon Jungenfeld. U kruševačkom kraju uspješno napredovanje većih četničkih snaga, uz podršku 12. bataljona iz sastava [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], protiv crvenih bandi u području sjeverozapadno od  Kruševca. Pothvat će biti nastavljen sa 6.000 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=941&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000931.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beginn &quot;Zirkus&quot; 24.9. Durch Aufkl.– Vorstoss 1. Rgt. Brandenburg Arandjelovac stark feindbesetzt festgestellt. Sämtl. eig. Kräfte in NW–Serbien Kgr. v. Jungenfeld unterstellt. Raum Krusevac erfolgreicher Vorstoss stärkerer Cetnik–Kräfte, unterstützt durch 2./Pz.Abt.z.b.V.12 gegen rote Banden Raum NW Krusevac. Unternehmen wird mit 6000 Cetniks fortgeführt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Povjerljivi izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 23. IX 1944.}}

U septembru su kvislinške formacije [[Srpska državna straža|Srpska državna]] i [[Srpska granična straža|granična straža]] preformirane u [[Srpski udarni korpus]] (jačine 6.800), stavljen pod Mihailovićevu komandu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.htm Izveštaj komandanta Armijske grupe &quot;Srbija&quot; od 4. novembra 1944] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230714172817/https://znaci.org/00001/4_12_4_168.htm |date=2023-07-14 }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 168&lt;/ref&gt; U prvoj polovini septembra, četničko-nemačka odbrana [[Srbija|Srbije]] sa zapada doživela je slom usled prodora [[NOVJ]]. Bitka za [[Srbija|Srbiju]] definitivno je rešena tokom oktobra [[Beogradska operacija 1944.|Beogradskom operacijom]], uz sadejstvo [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije]] sa oklopnim snagama [[Crvena armija|Crvene armije]]. No, i pored toga, JVuO je nastavila sadejstvovati sa Vermahtom:

{{izdvojeni citat|Usljed jakog komunističkog pritiska, još četničkih jedinica, uključujući i one iz istočne Srbije, izrazile su spremnost za dalju borbu protiv komunista u saradnji sa njem. Wehrmachtom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=101&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame 000095: Izvještaj o neprijatelju u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Albaniji (Dodatak za savjetovanje kod načelnika štaba jugoistoka od 2. oktobra 1944.)] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Unter dem starken kommunistischen Druck haben sich weitere Cetnik–Führer, auch aus O–Serbien bereit erklärt, gemeinsam mit der Deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten zu kämpfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 2. oktobra 1944.}}

{{izdvojeni citat|Četnička grupa [[Siniša Ocokoljić|Ocokoljića]] iz istočne Srbije osiguravala je pozadinu Müllerovom korpusu prilikom borbi protiv Rusa u rejonu okuka Dunava–Zaječar.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000562-000564: Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die ostserbische Cetnikgruppe des Ocokoljic hat dem Korps Müller bei den Verteidigungskämpfen gegen die Russen im Raum Donauschleife–Zajecar Dienste zur Freihaltung der rückwärtigen Verbindungen geleistet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 19. oktobra 1944.}}

Opšta (pozitivna) ocjena o doprinosu četničkih snaga u borbi na strani njemačkog Wehrmachta tokom bitke za Srbiju, data je u izvještaju štaba [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], poslatom 21. avgusta 1944. godine Vojnom zapovjedniku Jugoistoka generalu [[Hans Felber|Felberu]]:
{{izdvojeni citat|Njemačko vođstvo u Srbiji je stoga moralo tražiti pomoć većih dijelova četnika Draže Mihailovića. Oni su slabo naoružani i nedavno su teško pogođeni usljed izostanka obuke pojedinačnih boraca. Ipak, dobro su se borili, pretrpjeli su znatne krvave gubitke i mogu se označiti kao bezuslovno antikomunistički.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=985&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000975.] ({{jez-njem|&quot;Die deutsche Führung in Serbien mußte sich daher schon bisher der Mithilfe stärkerer Teile der DM–Cetniks bedienen. Diese sind schlecht bewaffnet und infolge geringer Ausbildung des Einzelkämpfers in der letzten Zeit stark angeschlagen worden. Sie haben sich aber gut geschlagen, erhebliche blutige Verluste zu verzeichnen und können als unbedingt antikommunistisch bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemačka procjena brojnosti partizanskih, njemačkih i kvislinških jedinica u Srbiji (21. august 1944).}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije|Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)}}
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-J28413, Jugoslawien, deutscher Rückzug.jpg|thumb|Nemački vojnici se povlače iz Srbije.]]

Tokom septembra [[1944]]. glavna četnička mobilna formacija u centralnoj i zapadnoj Srbiji, [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa]] pod komandom [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]], skupa sa drugim pridruženim jedinicama, poražena je od nadirućih snaga [[NOVJ]] i potisnuta prema [[Beograd]]u. Ove su jedinice Nemci tokom [[3. oktobra|3]], [[4. oktobra|4.]] i [[5. oktobra]] 1944. vozovima prebacili sa željezničkih stanica Topčider i Ripanj do [[Kraljevo|Kraljeva]].&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;&gt;Ratko Parežanin; MOJA MISIJA U CRNOJ GORI, Rim, 1974, str. 17-18.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Radomir Milošević-Čeda: ZAKASNELI RAPORT, Interprint, Beograd, 1996, str. 78-79.&lt;/ref&gt;
{{izdvojeni citat|Noću, iza ponoći, između 3. i 4. oktobra 1944, krenuli smo iz Beograda, sa železničke stanice u Topčideru... Uveče sam se oprostio sa komandantom Korpusa, generalom Kostom Mušickim... Kod Mušickog je u tom trenutku bio [[Nikola Kalabić]], a u štabu Dobrovoljačkog Korpusa sam primetio i Neška Nedića... Došli su da se dogovaraju sa Dobrovoljačkom komandom i da traže opremu i ostalo. Na brzinu progovorio sam nekoliko reči sa Neškom Nedićem. U vozu su s nama putovali i Kalabićevi četnici. Rekoše nam da idu do Kraljeva, gde se vrši koncentracija četnika za borbu.&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;/&gt;|Nedićev ministar [[Ratko Parežanin]]}}

O oštrini borbi koje su se vodile između snaga NOVJ, s jedne, te okupatorsko-kolaboracionističkih jedinica s druge strane, svjedoči i jedan njemački izvještaj neposredno pred [[Beogradska operacija|pad Beograda]]. U izvještaju se apostofira strateški značaj koji je, za odbranu glavnog grada Srbije, predstavljala linija bojišnice u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], gdje je bila raspoređena Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO pod komandom potpukovnika Račića:
{{izdvojeni citat|Račićeva jurišna grupa korpusa, koja je u septembru u teškim borbama na savskom zavoju bila potisnuta iz područja Čačak–Požega–Užice zbog napredovanja Titovih snaga u zapadnoj Srbiji ka sjeveru, probila se natrag u područje Užice–Požega–Čačak zapadno ka Drini u pojedinačnim grupama, trpeći velike gubitke, nakon što su njemačke snage raspoređene u ovom području povučene na [[Istočni front]]. Usljed nedostatka streljiva i oružja te u odsustvu njemačkih snaga koje bi ga poduprle, Račić je od tada mogao izvoditi samo manje operacije protiv komunističkih grupa. &lt;/br&gt; Brzo napredovanje Rusa preko doline Morave do saobraćajnice Beograd–Kraljevo potpuno je promijenilo situaciju kod četnika. Čini se da je bliski kontakt s njemačkim trupama bio poremećen brzim pokretima njemačkih trupa uzrokovanim borbama, tako da se s te strane teško mogao vršiti bilo kakav kontinuirani uticaj na četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame no. 000562.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im September durch den Nordvormarsch der Tito–Kräfte im westserbischen Gebiet aus dem Raum Cacak–Pozega–Uzice in harten Kämpfen gegen den Savabogen zurückgedrückte Sturmkorpsgruppe Racic hat sich nach Abzug der in diesem Raum eingesetzten deutschen Kräfte an die Ostfront wiederum unter starken Verlusten in Einzelgruppen in das Gebiet westlich der Drina und den Ausgangsraum Uzice–Pozega–Cacak durchgekämpft. Wegen Mangel an Munition und Waffen und im Hinblick auf das Fehlen deutscher Kräfte als Rückhalt hat Racic seitdem nur kleinere Aktionen gegen komm. Gruppen durchführen können. &lt;/br&gt; Das rasche Vordringen der Russen über das Moravatal bis zur Straße Belgrad–Kraljevo hat die Lage der Cetniks völlig verändert. Die Tuchfühlung mit der deutschen Truppe scheint durch die im Kampfverlauf notwendig gewordenen raschen deutschen Truppenverschiebungen unterbrochen zu sein, sodass von dieser Seite die Möglichkeit zu laufender Einwirkung auf die Cetniks kaum mehr bestand.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)}}

U mjesečnom izvještaju [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] ({{jez-njem|Heeresgruppe F}}) za oktobar 1944, poslatom Komandi Jugoistoka, konstatuje se da četnici u Srbiji nijesu u stanju održati svoje pozicije bez prisustva njemačkih okupacionih trupâ. Oficiri Wehrmachta tvrde da je „prebacivanje najvećeg dijela četničkih jedinica koje su se nalazile u sjevernoj i istočnoj Srbiji u suštini izvršeno da bi se izbjegli sukobi sa Rusima“, na čiju ih je „podmuklost“ upozorila Vrhovna komanda JVuO:
{{izdvojeni citat|U borbi sa snagama 1. komun. korpusa koje su napredovale ka Beogradu, krajem septembra je Rudnički korpus [JVuO] u rejonu Lazarevca (32 km si. od Valjeva) potpuno uništen, dok je Kosmajski korpus uspio da se održi u rejonu sjeverno od Mladenovca (4 km j–ji. od Beograda). Nakon povlačenja njemačkih trupa, budući u nemogućnosti da zadrže dotadašnja operativna područja zbog premoći Rusa i komunista, četničke jedinice koje su se borile u sjeverozapadnoj i centralnoj Srbiji prebačene su do sredine oktobra na područje južno od Zapadne Morave.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001138.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Verlegung des grössten Teiles der in Nord– und Ostserbien befindlichen Cetnik–Einheiten wurde im wesentlichen zur Vermeidung von Zusammenstössen mit den Russen vorgenommem, vor deren Hinterlist das Obkdo. die Stäbe dringend warnte. &lt;br /&gt; Im Kampf mit den auf Belgrad vorgehenden Kräften des I.komm.Korps wurde Ende September das im Raum Lazarevac (32 NO Valjevo) stehende Rudnik–Korps völlig zerschlagen, während das Kosmaj–Korps sich im Raum Nord Mladenovac (4 SSO Belgrad) behaupten könnte. &lt;br /&gt; Angesichts der Unmöglichket, nach dem Abzug der deutschen Truppen die bisherigen Einsatzräume gegen die Übermacht der Russen und Kommunisten zu halten, wurden die in Nordwest– und Mittel– Serbien kämpfenden Cetnik–Einheiten biss Mitte Oktober in den Raum südlich der Westl. Morava verlegt.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Izbijanje [[Crvena armija|Crvene armije]] na severoistočnu granicu Jugoslavije izazvalo je pometnju u četničkim redovima. Znatan deo četničkih trupa tokom septembra razbijen je od strane NOVJ u zapadnoj Srbiji. Sam [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]] sa manjom grupom boraca je nateran na povlačenje u Bosnu. Neki su pokušali da napadom na Nemce pred sam dolazak Crvene armije ponovo steknu saveznički status ([[Predrag Raković|Raković]], [[Dragutin Keserović|Keserović]], [[Dragoslav Račić|Račić]]), ali je i ovaj pokušaj bio kratkotrajan. Nakon neuspeha, glavnina se krajem oktobra koncentrisala u oblasti Ivanjice. Upravo u tom periodu vrh Armijske grupe E iz Grčke izbio je do [[Novi Pazar|Novog Pazara]]. Četnici su se priključili [[Proboj Armijske grupe E kroz Sandžak|prodoru Armijske grupe E kroz Sandžak]] u istočnu [[Bosna|Bosnu]].
{{Wikisource|Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.}}
{{izdvojeni citat|Draža Mihailović će nastaviti borbu protiv komunizma. Njegove jedinice se već bore sa Titovim trupama i imaju djelomično vezu sa njemačkim jedinicama (pukovnik v. Jungfeld, general Müller). Sada je stvar u tome, kako upotrebiti četničke jedinice kao prethodnice i osiguranje za komunikacije prilikom predstojećeg izmještanja njemačkih trupa iz Srbije. Pritom se neće moći izbjeći da četnici, prateći moguće pokrete njemačkih trupa ka zapadu, ne dospiju na tlo Hrvatske.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=51&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;D.M. wird weiterhin Kampf gegen den Kommunismus führen. Seine Verbände stehen nach wie vor gegen den Titobanden und haben zum Teil auch die notwendige Bindung an die deutsche Truppe (Oberst von Jungfeld, General Müller). Es wird nunmehr darauf ankommen, die Cetniks bei den zu erwartenden Absatzbewegungen der deutschen Truppe in Serbien als eine Art Vorhut einzusetzen, die die rückwärtigen Verbindungen durch Kampf gegen die dortständigen kommunistischen Banden öffnen. Dabei ist nicht zu vermeiden, dass die Cetniks im Zuge möglicher Rückverlegung der deutschen Kräfte in Serbien nach Westen auf kroatisches Gebiet übertreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Prvog dana oktobra 1944, u Komandi Jugoistoka je održano savjetovanje na kojem je upozoreno na promjenljivo raspoloženje četnika prema njemačkoj oružanoj sili u okupiranoj Jugoslaviji:
{{izdvojeni citat|Srbija: [...] Četničko držanje i dalje različito. Srbijanski četnici se bore zajedno sa Wehrmachtom protiv komunista. Čak je i sam Draža Mihailović tražio njemačko osiguranje za planirano prebacivanje svog štaba iz sjeverozapadne Srbije u područje jugozapadno od Beograda. Ovaj plan se ipak nije ostvario. Suprotno tome, četnici u Istočnoj Bosni, Hercegovini i južnoj Crnoj Gori su neprijateljski nastrojeni. Kreću se ka obali, kako bi u slučaju savezničkog iskrcavanja s njima uspostavili kontakt i dobili savezničku zaštitu od crvenih. Iz sigurnog izvora se doznaje da D.M. izričito osudio njihovo protivnjemačko držanje.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=111&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000105—000106.] ({{jez-njem|&quot;Cetnik–Haltung weiterhin uneinheitlich. Serbische Cetniks kämpfen zusammen mit deutscher Truppe gegen komm. Banden. DM. selbst bat sogar um deutsche Hilfe zur Sicherung beabsichtigter Verlegung seines Hauptstabes von NW–Serbien in Raum SW Belgrad. Diese Absicht jedoch nicht durchgeführt. Demgegenüber feindselige Haltung der Cetniks im O–Bosnien, Herzegovina und S–Montenegro und Bewegung dieser Kräfte zur Küste in den Raum Dubrovnik mit dem Ziel, bei erwarteter engl.Landung Verbindung mit Allierten aufzunehmen und Schutz gegen Rote zu suchen. Nach S.Qu. bekannt, dass DM. die deutschfeidliche Haltung dieser Cetniks aussdrücklich missbilligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj sa savjetovanja kod načelnika štaba Jugoistoka od 2. oktobra 1944 (1. oktobar 1944.).}}

Koliki je stepen kontrole nad četničkim snagama u Srbiji uspjela ostvariti njemačka Komanda Jugoistoka, vidljivo je i iz zapisnika sa sastanka na vrhu, održanog neposredno pred početak [[Beogradska operacija|Beogradske operacije]] (8. X 1944), kada su zabilježene i riječi Višeg SS i policijskog vođe [[Hermanna Behrendsa]]:
{{izdvojeni citat|Na pitanje g-dina feldmaršala [tj. [[Maximilian von Weichs|von Weichs]]a — prim.] postoji li mogućnost komunističkog ustanka u Beogradu, Viši SS i policijski vođa Obergruppenführer Behrends je odgovorio odrečno, ističući da su stalnim pročešljavanjem u posljednje vrijeme uklonjeni svi oni komunisti koji bi na bilo koji način mogli učestvovati u takvoj akciji. Na pitanje gdje se nalaze komunisti zatvoreni u koncentracioni logor, Behrends je odgovorio da su svi pobijeni. Na kraju je skrenuo pažnju na to da je u četničke redove uspio ubaciti dovoljno jake grupe Službe sigurnosti [SD-Sicherheitsdienst], koje imaju ostati sa četnicima i ubuduće. Na to je glavnokomandujući primijetio da je samo to dovoljan razlog zašto bi se vodstvo nad četnicima trebalo povjeriti isključivo Višem SS i policijskom vođi.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=52&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;Die Frage des Herrn Feldmarschall an den Obergruppenführer Behrends, ob er mit einem kommunistischen Aufstand in Belgrad rechne, verneinte dieser unter Hinweis darauf, dass er in letzter Zeit durch dauernde Durchkämmungen alle irgendwie für einen Putsch infrage kommenden Kommunisten beseitigt habe. Die Frage nach dem Verbleib der im Konzentrationslager erfassten Kommunisten beantwortete er dahingehend, dass diese alle umgelegt seien. Abschliessend wies Obergruppenführer Behrends noch daraufhin, dass er bei den Cetniks ausreichend starke SD—Kommandos eingebaut habe, die bei den Cetniks verbleiben würden. Von seiten O.B.Südost wurde daraufhin festgestellt, dass allein schon durch diese Tatsache die weitere Führung der Cetnikverbände durch den Höh.SS und Pol.Führer gegeben sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Nakon poraza u [[Bitka na Jelovoj gori|bici na Jelovoj gori]], Vrhovna komanda JVuO na čelu sa Dražom Mihailovićem obrela se u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]]. Potpukovnik [[Zaharije Ostojić]], komandant Istaknutog dela štaba Vrhovne komande, šalje 30. septembra 1944. komandantu Zlatiborskog korpusa kapetanu Dušanu Radoviću (pseudonim »Kondor«) upozoravajuću depešu:
{{izdvojeni citat|
''Za Kondora — ultra urgent''

Imam obaveštenje da ste Vi, [Miloš] Marković i [Filip] Ajdačić upućeni u [[Višegrad|višegradski]] srez sa specijalnim zadatkom i da ćete isti izvršiti u punoj vezi sa [[Gestapo]]m i Švabama. Vaši ljudi pričaju da su kaznena ekspedicija. Još u toku današnjeg dana očekujem Vaše objašnjenje, jer ću u protivnom preduzeti potrebno, a narod i istorija reći će ko je izdajnik?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_133.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša Istaknutog dela štaba Vrhovne komande od 7. avgusta 1944. do 7. januara 1945. godine]&lt;/ref&gt;}}

Jedinice [[Crvena armija|Crvene armije]] i [[NOVJ]] u prvoj polovini oktobra [[1944]]. zaposele su komunikaciju dolinom [[Morava (reka)|Morave]] između [[Vranje|Vranja]] i [[Velika Plana|Velike Plane]], što je otežalo [[Proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke 1944|proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke]]. Ova formacija time je bila usmerena na komunikaciju [[Skoplje]] - [[Kosovska Mitrovica]] - [[Raška]], odnosno dolinom [[Ibar (reka)|Ibra]], i zatim na otvaranje puteva prema [[Sarajevo|Sarajevu]] pod borbom. Tokom ovog četvoromesečnog proboja saradnja između Armijske grupe &quot;E&quot; i četnika iz [[Srbija|Srbije]] i [[Crna Gora|Crne Gore]] imala je više vidova.

U izvještaju [[91. armijskog korpusa]] Wehrmachta od 25. oktobra 1944. godine, što ga je potpisao general [[Werner von Erdmannsdorf]],&lt;ref&gt;NARA, T314, Roll 1360, frame no. 000889.&lt;/ref&gt; odato je svojevrsno priznanje generalu Mihailoviću i njegovim četnicima kao najvrjednijim antikomunističkim (sa)borcima na čitavom okupiranom području [[Jugoistočna Evropa|jugoistočne Evrope]]:
{{izdvojeni citat|Među antikomunističke grupe u Srbiji spadaju i sljedbenici srpskog pukovnika Draže Mihailovića [Mihailović je unaprijeđen u čin generala još decembra 1941. — prim.] i neke nezavisne četničke jedinice (četnik — borac za slobodu). Pukovnik Draža Mihailović igra u Srbiji ulogu sličnu onoj koju igra general [[EDES]]-a [[Napoleon Zervas|Zervas]] u Grčkoj. On jeste anglofil, ali i apsolutno antikomunistički nastrojen. Na osnovu njegova antikomunističkog stava, saradnja [četnika i Nijemaca] u borbi protiv Titovih komunističkih bandi bila je uglavnom zadovoljavajuća.

Srbin je dobar vojnik i u tom pogledu nalazi se na prvom mjestu na Balkanu. Disciplinovan je, žilav i uporan, te stoga stoji iznad prosječnog Grka.

Srpske bande se bore žešće od Grka i imaju se više cijeniti od grčkih bandita. Njihovo naoružanje je dobro.|Uputstvo za srpsko-albansku teritoriju, izdato od strane obavještajnog odjeljenja 91. armijskog korpusa, 25. oktobar 1944. godine}}

Prilikom proboja od [[Sjenica|Sjenice]] prema [[Prijepolje|Prijepolju]] [[24. oktobra|24]]-[[31. oktobra]] [[1944]]. Nemci su nastupali zajedno sa borcima [[Srpski udarni korpus|Srpskog udarnog korpusa]] protiv snaga [[37. sandžačka divizija|37. sandžačke divizije]]. Od Prijepolja se glavnina [[Armijska grupe &quot;E&quot;|Armijske grupe &quot;E&quot;]] kroz Sandžak usmerila na pravac Prijepolje - Višegrad - Rogatica - Sarajevo. Jednim motorizovanim bataljonom Nemci su 1. novembra otvorili su put Prijepolje - Pljevlja, i usmerili celokupne četničke snage iz [[Srbija|Srbije]] na pravac [[Sjenica]] - [[Prijepolje]] - [[Pljevlja]] - [[Goražde]]. Time su iskoristili snage [[JVUO]] iz Srbije kao svoju levu pobočnicu. Nakon toga, svojim napadom na NOVJ u pravcu Tuzle ([[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944]]) sadejstvovale su snagama [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] u njihovom proboju na sever.

U dnevnom izvještaju za 13. novembar 1944. o situaciji na teritoriji okupirane Jugoslavije iz štaba Armijske grupe »F«, u paragrafu naslovljenom “Njemačke i savezničke trupe“, navodi se, očigledno na osnovu presretnute komunikacije snaga NOVJ, da se general Dragoljub Mihailović nalazi u rejonu [[Sjenica|Sjenice]] sa „aktivnim jugoslovenskim generalom” (moguće da je riječ o [[Miroslav Trifunović|Miroslavu Trifunoviću]]).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=719&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001217.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;I. Deutsche und verbündete Truppen. &lt;/br&gt; Draza Mihajlovic befindet sich mit einem aktiven jugosl. General im Sjenica. (VII.mont.Brig. an 3.Div. 4.11.)&quot;}})&lt;/ref&gt;

Dok komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] general [[Aleksander Ler|Ler]] u svom pregledu brojnog stanja od [[16. novembra]] [[1944]]. ubraja 10.000 četnika Pavla Đurišića u vlastite (njemačke) trupe,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_174.htm Pregled brojnog stanja jedinica potčinjenih Grupi armija »E« na dan 16. 11. 1944. godine, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII - dokumenti nemačkog rajha, knjiga 4], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 174.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frames no. 000376—000377.]&lt;/ref&gt; dotle se za četnike iz Srbije u izveštaju poslatom Vrhovnoj komandi u [[Berlin]]u kaže da se &quot;drže u senci Vermahta&quot;. Nevoljno savezništvo veoma dobro ilustruje i sljedeći izveštaj:
{{izdvojeni citat|Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. [[Miroslav Trifunović|Trifunović]] sa oko 18.000 četnika [[Dragoslav Račić|Račića]] i [[Dragutin Keserović|Keserovića]], uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački [[Vermaht]], naročito na odvojene grupe. &lt;br /&gt; Moli se da se dostavi rezultat pregovora DM — [[Hermann Neubacher|zastupnik Ministarstva spoljnih poslova]].&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22%D0%95%22_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_11.11.1944. Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.], Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=507&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000501.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Gruppe Markovic (2500–3000) sichert im Einvernehmen mit dt. Truppe Abschnitt Mitrovica – Raska (Orte ausschl.) – Novi Pazar. Aufklärung gegen Bulgaren, Tito und Sowjets. Bis jetzt keine ernsteren Zwischenfälle. Vorsicht geboten. &lt;br /&gt; 2.) Trifunovic mit ca. 18000 Cetniks des Racic und Keserovic gleichlaufend mit dt. Bewegungen im Raum Prijepolje Marschrichtung Foca. Anfangs Teilnahme an Kampfhandlungen auf deutscher Seite (Flankenschutz). Neuerdings nur Mitläufer. Eindruck: Solange gleichlaufende Interessen im allgemeinen Ruhe. Wenn erfolgversprechend, Überfälle gegen deutsche Wehrmacht, besonders Splittergruppen, unbedingt zu erwarten. &lt;br /&gt; 3.) Um Übermittlung des Verhandlungsergebnisses DM – Vertreter AA wird gebeten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Načelnik štaba Armijske grupe »E« general-major [[Erich Schmidt-Richberg]] piše 5. decembra 1944. godine o pokušajima da se s četnicima Draže Mihailovića nađe, u vrijeme zajedničkog povlačenja, obostrano korisno rješenje u smislu nastavka saradnje u borbi protiv snagâ [[NOV i POJ]]: 
{{izdvojeni citat|
''Borbenoj grupi pukovnika Bemera &lt;/br&gt; Glavni štab [[V SS brdskog korpusa]]'': 

1) Pošto nemačka Vrhovna komanda sa opunomoćenicima DM već pregovara (preko izaslanika pukovnika [[Gojko Borota|Borote]]), molimo da se generalu Trifunoviću predoči da sačeka uputstva od svog pretpostavljenog starešine. 

2) Utvrđivanje neke neutralne zone ist. od [[Sokolac|Sokolca]] ne može se dovesti u sklad sa nemačkim planovima.

3) Ostali predlozi DM već su dostavljeni.

4) U držanju nemačkog Vermahta, koje je ranije utvrđeno, prema četnicima ništa se nije promenilo. Nemački Vermaht ima nameru da zadovolji potrebe četnika u što većoj meri uzimajući u obzir i pružanje materijalne pomoći.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=868&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000862.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;An Kampfgruppe Oberst Böhmer nachrichtl.: &lt;/br&gt; Gen.Kdo.V.SS-Geb. Korps (durch Schreiben, 2. Ausf.) &lt;/br&gt; 1.) Da deutsches Okdo. nur mit einer DM Vertretung verhandeln kann, und dies bereits geschiet (von entsandter Oberst Borota), wird gebeten, dass General Trifunovic nahezulegen, Weisungen seiner vorgesetzten Stelle abzuwarten. &lt;/br&gt; 2.) Festlegung eines neutralen Raumes ostw. Sokolac läst sich mit deutschen Planungen nicht in Einklang bringen. Entsprechende andere Vorschläge wurden bereits DM übermittelt. &lt;/br&gt; 3.) An dem ursprünglich festgelegten Verhalten der deutschen Wehrmacht gegenüber den Cetniks hat sich nichts geändert. &lt;/br&gt; 4.) Die deutsche Wehrmacht wird versuchen, den Bedürfnissen der Cetniks weitgehend gerecht zu werden und beabsichtigt hierzu auch materielle Hilfeleistung.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U posljednjim mjesecima okupacije Jugoslavije, dužnosnici njemačkog Wehrmachta mogli su dati konačni i zaokruženi sud o karakteru kolaboracije JVuO sa okupacionim snagama. Tako uputstvo iz štaba 91. armijskog korpusa od 26. decembra 1944. godine sadrži veoma iznijansirano tumačenje kvaliteta dosadašnje njemačko-četničke saradnje, prvenstveno uslovljene spoznajom da [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] predstavlja zajedničkog neprijatelja. Pored toga, oficiri iz štaba 91. koprusa analiziraju kako se može proći s najmanje političke štete usljed stalno prisutnog antagonizma između vlasti NDH i četnikâ, preporučajući oprez u odnosima s potonjima zbog njihovih neprekinutih veza sa [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|Saveznicima]]:
{{izdvojeni citat|Srpski četnici: &lt;/br&gt; Upotreba četničkih jedinica dala je u raznim oblastima dobre rezultate. Poznavanje zemljišta od strane četnikâ i njihove izviđačke aktivnosti protiv Titovih snaga od koristi su njemačkom Wehrmachtu. Međutim, oslanjanje četnika na njemački Wehrmacht proizilazi isključivo iz činjenice da su inferiorni u odnosu na Titove snage — [[Angloamerika|angloamerička]] oružana intervencija bi ih navela da odmah promijene kurs. Njihovi pokušaji da se svrstaju uz angloameričkog neprijatelja se nastavljaju. Stoga se savjetuje veliki oprez kada se postupa sa četnicima. Za vlastiti stav prema četnicima presudno je sljedeće: &lt;/br&gt; 1) Upotreba četničkih jedinica mora se sprovesti na način tako da, u slučaju nagle promjene kursa, šteta ostane u granicama podnošljivog; &lt;/br&gt; 2) Nijemci moraju iskoristiti neprijateljstvo između četnika i boljševičkih bandi; &lt;/br&gt; 3) Saradnja s četnicima od slučaja do slučaja u zamjenu za opskrbu borbenom municijom, zdravstvenu njegu i snabdijevanje namirnicama, ukoliko su dostupne; &lt;/br&gt; 4) Cjelokupno hrvatsko stanovništvo mrzi četnike; kompromis između njih i hrvatskih vlasti (posebno ustaša) teško da je moguć. Stoga, moramo spriječiti njihov upad na hrvatski teritorij, posebno između [[Drina|Drine]] i [[Bosna (rijeka)|Bosne]]. Prelazak [natrag] preko Drine u Srbiju, naročito od strane četnika iz Stare Srbije [misli se na teritoriju Nedićeve Srbije — prim.], treba podržati, jer se time izbjegava konflikt s NDH. Na hrvatskom tlu, taktički nužan kontakt s četnicima tokom operacija protiv Titovih snaga treba održati što je moguće više neprimjetnijim, s obzirom na odnos s ustašama; &lt;/br&gt; 5) Postojeća mržnja između srpskih četnika i [[Bošnjaci|Muslimana]] zahtijeva poseban oprez tokom pregovora s obje strane i njihovog upošljavanja, jer će se i jedna i druga strana ili povući ili odmah zauzeti neprijateljski stav ako se za takve pregovore sazna; &lt;/br&gt; Da li se četnici mogu iskoristiti u njemačku svrhu u borbi protiv Titovih bandi, '''čime bi se uštedjela njemačka krv''', zavisiće od razumnog i vještog pregovaranja s njima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/ok/T317.php?sta1=etni&amp;sta2=D.M&amp;idem=1404 NARA, T314, Roll 1630, frame no. 000770.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die serbischen Cetniks. &lt;/br&gt; Der Einsatz von Cetnik–Verbänden hat in verschiedenen Gebieten guten Ergebnissen geführt. Von Nutzen für die Deutsche Wehrmacht ist die Landeskenntnis der Cetniks und ihre Aufklärungstätigkeit den Titobanden gegenüber. &lt;/br&gt; Anlehnung der Cetniks an die Deutsche Wehrmacht beruht jedoch nur auf die Tatsache, daß sie den Titokräften unterlegen sind: ein bewaffnetes angloameriknisches Eingreifen wird ihr sofortiges Umschwenken veranlassen, Ihre Versuche, sich dem angloamerikanischen Gegner zu nähern, laufen weiter. Große Vorsicht den Cetniks gegenüber ist daher angebracht. &lt;/br&gt; Für die eigene Haltung den Cetniks gegenüber ist maßgebend: &lt;/br&gt; 1.) Der Einsatz der Cetnik–Verbände ist so durchzuführen, daß bei plötzlichem Umschwenken der Schaden in erträglichen Grenzen bleibt. &lt;/br&gt; 2.) Die Feindschaft zwischen den Cetniks und bolschewistischen Banden muß deutscherseits ausgenützt werden. &lt;/br&gt; 3.) Zusammenarbeit mit Cetniks von Fall zu Fall gegen Bereitstellung von Gefechtsmunition, sanitäre Betreuung und Verpflegung, soweit diese vorhanden. &lt;/br&gt; 4.) Die Cetniks sind bei der gesamten kroatischen Bevölkerung verhasst, ein Ausgleich zwischen ihnen und den kroatischen Dienststellen (bes. Ustascha) ist kaum möglich, daher muss ein Eindringen in den innerkroatischen Raum insbesondere zwischen Drina und Bosna unsererseits verhindert werden. Ein Übertritt insbesondere der altserbischen Cetniks über die Drina nach Serbien ist zu unterstützen, da so Konflikt mit Kroatien vermieden wird. Auf kroatischem Boden ist taktisch notwendige Fühlung mit Cetniks bei Einsatz gegen Titobanden im Hinblick auf Verhältnis zur Ustascha möglichst wenig in Erscheinung treten zu lassen. &lt;/br&gt; 5.) Der bestehende Haß zwischen serbischen Cetniks und Muselmanen verpflichtet bei Verhandlungen und Einsatz beider Teile zu besonderer Vorsicht, da bei Bekanntwerden solcher Verhandlungen beide Parteien entweder abspringen oder sofort eine feindselige Haltung einnehmen werden. &lt;/br&gt; Von einer verständnisvoll und geschickt geführten Verhandlung mit den Cetniks wird es abhängen, ob diese durch Einsatz gegen Titobanden für deutsche Zwecke nutzbar gemacht werden können, somit also deutsches Blut gespart werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Uputstvo načelnika štaba 91. armijskog korpusa o „srpskim četnicima“ iz decembra 1944.}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore|Pavle Đurišić|Crnogorski dobrovoljački korpus}}
[[File:Spisak vlastitih trupa njemačke Armijske grupe E 1944, decembra 1944.jpg|thumb|Spisak trupa njemačke Armijske grupe »E« iz decembra 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000376.]&lt;/ref&gt; Na spisku se nalazi i “10.000 Crnogoraca“ ({{jez-njem|&quot;10.000 Montenegriner&quot;}}). Riječ je o četnicima [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]] (tj. CDK), koji su se povlačili zajedno sa okupacionim snagama.]]

Dok su srbijanski četnici sadjejstvovali snagama Armijske grupe »E« u njihovom proboju na sjever, četnici iz Crne Gore uzeli su učešća u [[Proboj XXI brdskog korpusa iz okruženja|proboju XXI brdskog korpusa iz okruženja]]. Jedinice crnogorskih četnika, koje su od Njemaca takođe preformirane u dobrovoljačke pukove (&quot;[[Crnogorski dobrovoljački korpus]]&quot;), borile su se u sastavu njemačkog [[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. brdskog korpusa]] između [[Danilovgrad]]a i [[Cetinje|Cetinja]] rame uz rame sa njemačkim vojnicima. Ove snage učestvovale su zajedno sa njemačkim snagama u operacijama protiv NOVJ ([[Operacija Frilingservahen aprila 1944|Frilingservahen]], [[Operacija Ribecal avgusta 1944|Ribecal]]). Komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe &quot;E&quot;]] je u svom izvještaju od ove četnike ubrojao u brojno stanje svojih jedinica:
{{izdvojeni citat|C. D. K. od 3 puka, pod komandom potpukovnika [[Pavle Đurišić|Đurišića]], formiran neposredno od strane K-de 2. OkA ([[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druga oklopna armija]]), bio je do sada u službenom pogledu potčinjen K-di 2. OkA a u snabdevačkom i taktičkom pogledu 181. peš. div., koja je trebalo da se obimno uključi u obuku. [...] C.D.K. se do sada dokazao u borbi protiv komunista, ali je upitna njegova pouzdanost prema njemačkom Wehrmachtu zbog Đurišićeva kontradiktornog stava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=825&amp;rec=314&amp;roll=664 NARA, T314, Roll 664, frame 000817.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;M.F.K. zu 3 Rgt. unter Führung Oberstleutnant Djurisic, wurde von Pz.AOK 2 unmittelbar aufgestellt, unterstand bisher truppendienstlich Pz.AOK, versorgungsmässig und taktisch 181.Inf.Div., die sich ausbildungsmässig weitgehend einzuschalten hatte. &lt;/br&gt; M.F.K. im Kampf gegen Kommunisten bisher bewährt, jedoch in seiner Zuverlässigskeit gegenüber der deutschen Wehrmacht durch widerspruchsvolle Haltung Djurisic fragwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande 21. brdskog korpusa Komandi Grupe armija &quot;E&quot; od 23. septembra 1944. godine}}

O odluci komandanta Crne Gore, Boke i Sandžaka JVuO potpukovnika Pavla Đurišića da slijedi kolonu njemačkih armijâ pri povlačenju s Balkana, te o značajnoj pomoći pruženoj okupatoru od strane crnogorskih četnika tom prilikom, piše u svojim ratnim memoarima i [[Hermann Neubacher]]:
{{izdvojeni citat|On je bio opasan nemački saveznik. Meni je uvek bilo savršeno jasno da bismo mi za Pavla Đurišića, u slučaju invazije zapadnih sila na Balkan, ponovo postali njegov najveći neprijatelj. Kada je započelo povlačenje nemačkih trupa iz Crne Gore, Pavle Đurišić je krenuo sa njima. Tokom napornih marševa po planinskom terenu, tokom operacije povlačenja prolazili smo i kroz područja koja su kontrolisali partizani. Njegove trupe vodile su borbu sa partizanima i time nemačkim trupama olakšale evakuaciju sa tog prostora. Kasnije je Pavle Đurišić sklopio ugovor sa ustaškim trupama Ante Pavelića, da bi mogao da prođe sa svojim jedinicama kroz Hrvatsku i Istru. Tamo su se već nalazile i druge četničke jedinice, kao i Ljotićevi dobrovoljci.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN], str. 176—177.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]]}}

=== Prelazak sa Nemcima u Bosnu (1944-1945) ===
{{main|Proboj Armijske grupe E kroz istočnu Bosnu|Četnička ofanziva u istočnoj Bosni 1944.|Bosanska golgota}}
[[File: Četnički oficir Dinarske divizije, SS-Sturmbannführer Ernst Lerch i neidentificirani SS-Hautsturmführer tokom ofanzive protiv IX. korpusa.jpg|thumb|Oficir [[Dinarska četnička divizija|Dinarske divizije JVuO]], SS-Sturmbannführer [[Ernst Lerch]] i neidentificirani SS-Hauptsturmführer tokom ofanzive protiv [[9. korpus NOVJ|9. korpusa NOVJ]] u Sloveniji, mart 1945. godine&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2016/05/bk0164.html Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0164 | Photo | Höherer SS- und Polizeiführer Adriatisches Küstenland]&lt;/ref&gt;]]

[[Armijska grupa &quot;E&quot;]] imala je u planu otvaranje komunikacija kroz istočnu Bosnu, pa je krajem novembra jedna njena divizija ([[11. poljska vazduhoplovna divizija (Nemačka)|11. poljska vazduhoplovna divizija]]) započela napad pravcem od [[Rogatica|Rogatice]] prema [[Zvornik]]u, protiv snaga [[Treći udarni korpus NOVJ|Trećeg udarnog korpusa]] [[NOVJ]]. Međutim, kako su tokom ofanzive [[NOVJ]] i Crvene armije od 3. decembra nemačke pozicije na [[Sremski front|Sremskom frontu]] ozbiljno ugrožene, ova divizija hitno je izvučena i transportovana prugom [[Sarajevo]] - [[Slavonski Brod]] na [[Sremski front]]. Na njeno mesto usmerena je glavnina četnika iz [[Srbija|Srbije]]. U izvještaju Operativnog odjeljenja u [[Sarajevo|Sarajevu]] Armijske grupe »E« od 10. decembra 1944, koji potpisuje potpukovnik Warnstorff, istaknuto je:
{{izdvojeni citat|
Telegram 34. i 91. arm. korpusu, 5. SS-brd. arm. korpusu i Korpusnoj grupi »Kibler«:

1) Četnici na maršu u širi rejon Valjeva privremeno će preći preko područja Rogatica — Ljubovija — Zvornik — Kladanj.

2) DM garantuje najlojalnije držanje prema nemačkim jedinicama i nudi saradnju. Znak raspoznavanja za saradnju između nemačkih jedinica i četnika je: Mitrovica.

3) Četnike u što većoj meri koristiti za službu izviđanja. Materijalna pomoć može im se obezbediti u ograničenim razmerama ukoliko se stave na raspolaganje za borbu protiv bandi.

4) K-da Grupe armija obavestila je hrvatske vlasti o navedenom kretanju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=998&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311,  Roll 184, frame no. 000992.] ({{jez-njem| &lt;br /&gt; &quot;1.) Cetniks überschreiten auf dem Marsch in den Großraum Valjevo vorübergehend das Gebiet Rogatica – Ljubovija – Zvornik – Kladanj. &lt;br /&gt; 2.) DM hat loyalste Haltung gegenüber deutscher Truppe zugesichert und bietet Zusammenarbeit an. Kennwort zwischen deutscher Truppe und Cetniks für Zusammenarbeit ist &quot;Mitrovica&quot;. &lt;br /&gt; 3.) Die Cetniks sind weitgehend für Erkundungsaufträge zu verwenden. Materielle Hilfe darf ihnen in beschränktem Ausmaß gewährt werden, soweit sie sich zum Kampf gegen die Banden zur Verfügung stellen. &lt;br /&gt; 4.) Die kroatischen Behörden sind über obige Bewegung durch Okdo. unterrichtet worden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju njemačkog opunomoćenog generala u [[NDH]] od 24. decembra 1944. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_82.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje POSLJEDNJI DANI NA VUČJAKU]&lt;/ref&gt; navodi se da je general Draža Mihailović izrazio spremnost za suradnju i sa formacijama NDH u borbi protiv NOVJ:

{{izdvojeni citat|Prema izvješću pouzdanog agenta, Draža Mihajlović je izrazio namjeru da se bori skupa sa ustašama i domobranima, jer je njihov zajednički glavni cilj uništenje komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=443&amp;rec=311&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000427.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach zuverlässiger V–Mann–Meldung soll Draza Mihajlovic geäussert haben, er wolle mit den Ustascha und Domobranen zusammen kämpfen, da das gemeinsame Hauptziel die Vernichtung des Kommunismus sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj njemačkog opunomoćenog generala u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 24. XII 1944.}}

Četnici su, pod ličnom komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]], nakon koncentrisanja unutar nemačko-ustaških linija, izvršili [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|napad na snage NOVJ]]. 8. decembra [[1944]]. ujutro sa nemačko-ustaških položaja u okolini [[Rogatica|Rogatice]] krenuli u silovit napad prema [[Zvornik]]u. Ovaj napad bio je usklađen sa napadom nemačkog 34. armijskog korpusa sa druge strane, pravcem [[Užice]] - [[Ljubovija]] - [[Zvornik]]. Ovom prilikom četnicima su Nemci obezbedili snabdevanje municijom, kao i zbrinjavanje ranjenika u nemačkim bolnicama u [[Sarajevo|Sarajevu]]. Pošto je prodor četnika prema [[Zvornik]]u odbijen, njihova glavnina usmerila se prema oslobođenoj [[Tuzla|Tuzli]]. U [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|neizvesnim borbama od 24. do 28. decembra]] [[Treći udarni korpus NOVJ]] krajnjim naporom odbio je ovaj napad.

Nakon ovog poraza, glavnina [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] snaga razmestila se u [[Modriča|Modriči]] i okolini, gde su nakon kraćeg sukoba uspostavili sporazum sa snagama NDH. Tako su se našli na za Nemce vitalnoj komunikaciji Sarajevo - Brod, vodeći zajedno sa Nemcima teške dvomesečne borbe protiv [[Druga armija JA|Druge jugoslovenske armije]], koja je nastojala da je prekine. Preko pukovnika Borote, komandanta Romanijskog korpusa JVuO, uspostavljena je saradnja sa nemačkim štabom u [[Sarajevo|Sarajevu]], od kojeg je obezbeđeno snabdevanje municijom i bolničko zbrinjavanje ranjenika.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_130.htm Opšti uslovi sporazuma o saradnji između četnika i nemačkih jedinica pripremljeni za pregovore decembra 1944. godine], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 130&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_219.htm Ratni dnevnik Armijske grupe E 1.10.1944-31.12.1944], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - prilog broj 2, (10. decembar 1944)&lt;/ref&gt; [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićeva]] grupacija takođe je uspostavila vezu sa Štefanom Hedrihom ({{jez-nem|Stefan Hedrich}}), SS-oberfirerom i inspektorom u glavnom štabu SS, komandantom SS-oblasti Severozapadna Bosna.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/181.htm Roland Kaltenegger: TOTENKOPF &amp; EDELWEIß], četvrti deo: Das Kriegsjahr 1944 (Ares verlag, Graz), strana 268.&lt;/ref&gt;

[[3. april]]a 1945. godine, kada su nemačke trupe napuštale Bijeljinu i okolinu, Mihailović je pokušao da ih pridobije da ostanu pod njegovom komandom kao jugoslovenski državljani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_192.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša štaba Vrhovne komande od 12. decembra 1944. do 7. aprila 1945. godine]&lt;/ref&gt;

[[Schutzstaffel|SS]]-Sturmbannführer (major) [[Ernst Lerch]], u izvještaju od 8. marta 1945. godine, piše da je [[Aleksandar Nikolić (četnik)|Aleksandar Nikolić]], zapovjednik Sremsko-slavonske komande JVuO, zajedno sa svojim trupama (za koje navodi da broje oko 80 ljudi, ali i da bi po pristizanju ostatka jedinice ta cifra mogla dostići i 400) došao u [[Istra|Istru]], tj. u [[Operativna zona Jadransko primorje|Operativnu zonu Jadransko primorje]], gdje se stavlja na raspolaganje njemačkim vlastima. Ernst Lerch moli nadređene da naznače rejon u kojem bi »grupa pukovnika Nikolića« mogla da bude »upotrebljena«: 
{{izdvojeni citat|1.) U prostor [[Jurdani]], prov. [[Rijeka (grad)|Rijeka]], stigli su delovi četničke grupe pukovnika Nikoliča u jačini oko 80 ljudi.

2.) Prema telegr. Glavnog ureda SS od 7. 2. 45, delovodn. pov. br. 375/45, grupa Nikolić potčinjena je komandantu SS i policije u [Operativnoj zoni] Jadr. primorje. [...]

6.) Pukovnik Nikolić je samostalni četnički komandant i njegov načelnik Štaba major Miladinović je izjavio da ova grupa ne želi nikakvu zavisnost od ministra [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]a, odn. od drugih četničkih grupa. &lt;br /&gt; Oni obećavaju da će se stoprocentno zajedno s Nemcima boriti kako protiv komunista tako i protiv regularnih engleskih trupa koje oni navodno preziru iz dubine duše. &lt;br /&gt; Ovaj osnovni stav oni će zadržati u svakoj situaciji pa ma šta se desilo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_6_19.htm Zbornik NOR-a – tom VI – Borbe u Sloveniji – knjiga 19. – 1. III – 15. V 1945. godine, Vojnoistorijski institut], Beograd, 1975, dokument br. 161, str. 822–823.&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komandanta SS i policije u Operativnoj zoni Jadransko primorje od 8. marta 1945. o pristizanju četnika pukovnika Nikolića u Istru}}

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za [[Jugoistočna Evropa|jugoistočnu Evropu]], u svojim poslijeratnim memoarima ističe da je sa četničkim komandantom održavao vezu sve do aprila 1945, tj. do [[Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)|zajedničkog povlačenja Nijemaca i četnika]] pred jedinicama NOVJ i [[Crvena armija|Crvene armije]]. Neubacher navodi da je postojala i zamisao o susretu između njega i generala Mihailovića, ali [[Joachim von Ribbentrop]] nije dao dopuštenje za taj sastanak:
{{izdvojeni citat|Tokom sukoba četnika sa Englezima, stiglo je do mene pitanje da li bih bio spreman da razgovaram sa Dražom Mihailovićem. Ovu sam molbu prosledio ministru spoljnih poslova Ribentropu, tražeći od njega da mi dozvoli da do takvog susreta dođe. U principu, nije mi bilo zabranjeno da uspostavim kontakt. Ali, za vođenje razgovora morao sam da dobijem specijalnu dozvolu. Bilo mi je, međutim, zabranjeno da stupim na teren koji kontroliše Draža Mihailović. Moja spremnost i želja da se sretnem sa njim bili su veliki, te sam uskoro morao da sam sebi priznam da je moj glavni motiv bio – radoznalost. Da se sretnem sa četničkim vođom, a da se prethodno ne izvrše potrebne pripreme, razgovor bi bio besmislen, i jedino bi doneo neugodnost i neprilike za Dražu 
Mihailovića, jer bi dobio etiketu „kolaboratera“. Trebalo je susret dobro organizovati, kako bi bilo sigurno da će doneti senzacionalan rezultat. Verovatno je i sam Draža Mihailović tako razmišljao, pa zato, najzad, nije nikada ni došlo do našeg susreta. Ali, ostali smo u vezi preko naših posrednika. I jedna i druga strana bila je u tim kontaktima veoma oprezna. Jedan moj poverljiv čovek čak je tri puta bio u Dražinom glavnom štabu. Da ne bih bio suviše opširan, zadovoljiću se samo tvrdnjom da Draža Mihailović svoju politiku sve do kraja rata nije menjao. Tek početkom 1945, u vreme naših poslednjih borbi u Hrvatskoj, kada je povlačenje naših trupa sa tog prostora bilo samo pitanje dana, Draža Mihailović mi se obratio direktnom molbom – i to preko svojih poverljivih ljudi u Beču – da mu pružim pomoć u vezi sa naoružanjem njegovih jedinica. Tokom nekoliko dana ja sam čak imao direktnu radio-vezu sa njegovim glavnim štabom u Bosni. Moj poverljiv čovek bio je poslednji put kod Draže u aprilu 1945.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;}}

General Mihailović je odbijao da osobno uđe u bilo kakav aranžman s okupatorom, i od ove je politike odstupio samo u četiri ili pet navrata tokom rata. Riječ je o [[Sastanak u Divcima|sastanku u Divcima]] sredinom novembra 1941. godine, zatim o dva sastanka s predstavnikom Hermanna Neubachera, [[Rudolfom Stärkerom]], u jesen 1944 (prvi u zapadnoj Srbiji na kojem je Mihailovića pratio pukovnik [[Robert H. McDowell]], šef američke vojne misije pri njegovu štabu, a drugi u sjeveroistočnoj Bosni), kao i o posljednjem sastanku sa Stärkerom na planini [[Vučjak]], početkom aprila 1945. Neubacher pokušava u svojoj knjizi ekskulpirati Mihailovića od odgovornosti za kolaboraciju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

== Nemci o generalu Mihailoviću i JVuO ==
[[Datoteka:Draža pred sudom.jpg|mini|desno|Optuženi [[Dragoljub Mihailović]] na [[Beogradski proces|suđenju u Beogradu]] [[1946]].]]

{{izdvojeni citat|'''Njemačka je za D.M.-a neprijatelj br. 2 – neprijatelj br. 1 su komunisti'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=695&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000686.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Deutschland ist für D.M. nur noch der Feind No. 2. Feind No. 1 sind die Kommunisten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka Armijske grupe »F« sa izaslanikom Neubacherom održanog 30. jula 1944.}}

Jedna od najrječitijih evaluacijâ komandne sposobnosti načelnika štaba Jugoslovenske vojske u Otadžbini, a koja potiče iz primarnih izvora njemačke provenijencije, sadržana je u mjesečnom izvještaju Komande Jugoistoka za mart 1943. godine&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_51.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje BITKA NA NERETVI I NJENE POSLJEDICE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=813&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame 6290063.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die bisherigen Kämpfe zeigen, daß Mihailovic als militärischer Führer versagte. Die gegebenen Möglichkeiten infolge Unkenntnis von Zeitbedarf, Raum und Gelände nicht erkennend, trägt er die Hauptschuld an den bisherigen Mißerfolgen.&quot;}})&lt;/ref&gt;:

{{izdvojeni citat|Dosadašnje borbe pokazuju da je Mihailović kao vojni komandant zatajio. Mihailović snosi glavnu krivnju za dosadašnje neuspjehe zbog nepravilne procjene vremena, prostora i zemljišta i zbog toga što nije iskoristio opće date mogućnosti.|Procjena situacije Komande Jugoistoka za mart 1943. (1. april 1943.)}}

Prilikom ispitivanja od strane istražitelja 7. američke armije avgusta 1945. godine, pisanu izjavu o svojim aktivnostima u ratnom periodu sastavio je i [[feldmaršal]] [[Maximilian von Weichs]], koji je avgusta 1943. naslijedio generala Löhra na mjestu glavnokomandujućeg Jugoistoka. U odjeljku naslovljenom »Grupe koje pomažu Njemačkoj«, von Weichs o četnicima Draže Mihailovića piše sljedeće:
{{izdvojeni citat|Mihailovićeve trupe su se nekada borile protiv naših okupacionih trupa iz lojalnosti prema svome kralju. U isto vreme su se borile protiv Tita, zbog svojih antikomunističkih ubeđenja. Ovaj rat na dva fronta nije mogao dugo potrajati, posebno kada je britanska podrška počela favorizovati Tita. Sledstveno, Mihailović je pokazao pronemačka stremljenja. Bilo je angažmana tokom kojih su se srpski četnici borili protiv Tita zajedno sa nemačkim trupama. Sa druge strane, dešavalo se da neprijateljski raspoložene četničke grupe napadnu nemačke vozove za snabdevanje da bi popunili sopstvene zalihe. Mihailović je voleo da ostane u pozadini, i prepusti takve poslove svojim podređenima. On se nadao da će dočekati svoje vreme ovom igrom moći, dok mu anglo-američko iskrcavanje ne obezbedi dovoljnu podršku protiv Tita. Nemačka je prigrlila njegovu podršku, koliko god privremenu. Četničke izviđačke aktivnosti naši komandanti su visoko cenili.&lt;ref&gt;http://znaci.org/00002/318_4.htm ({{jez-eng|&quot;MIHAILOVIC's troops once fought against our occupation troops out of loyalty to their King. At the same time they fought against TITO, because of anti—Communist convictions. This two front war could not last long, particularly when British support favored TITO. Consequently MIHAILOVIC showed pro-German leanings. There were engagements during which Serbian Chetniks fought TITO alongside German troops. On the other hand, hostile Chetnik groups were known to attack German supply trains in order to replenish their own stocks.

''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders''.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Takođe, feldmaršal von Weichs na drugom mjestu podcrtava da, dok se general Mihailović nastojao držati po strani, taktička je njemačko-četnička kolaboracija na terenu poprimala sve veći obim:
{{izdvojeni citat|Iako se on sâm [Mihailović] oštroumno suzdržavao od iznošenja svog ličnog stava u javnosti, bez sumnje kako bi imao odriješene ruke za svaku eventualnost (npr. savezničko iskrcavanje na Balkanu), dopustio je svojim komandantima da pregovaraju s Nijemcima te da s njima sarađuju. I oni su to činili, sve više i više...&lt;ref&gt;Röhr, Werner, ed. (1994). Europa unterm Hakenkreuz: Okkupation und Kollaboration (1938–1945). Berlin: Hüthig. s. 358. &lt;br/ &gt; ({{jez-eng|&quot;Though he himself [Draža Mihailović] shrewdly refrained from giving his personal view in public, no doubt to have a free hand for every eventuality (e.g. Allied landing on the Balkans), he allowed his commanders to negotiate with Germans and to co-operate with them. And they did so, more and more...&quot;}})&lt;/ref&gt;|[[Maximilian von Weichs]]}}

Specijalni [[Adolf Hitler|Hitler]]ov izaslanik [[Hermann Neubacher]] u svojim memoarima tumači politiku Draže Mihailovića. On piše da je Mihailović „ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva”. Neubacher primjećuje da su Mihailovićevi komandanti sarađivali sa Nijemcima, dočim je on nastavio voditi antiokupatorsku propagandu:

{{izdvojeni citat|Politiku Draže Mihailovića nije bilo teško razumeti. On je bio impresioniran nemačkim vojnim podvizima. Pa ipak, sa sigurnošću je računao na to da će Nemačka izgubiti rat. Dovoljno sam čuo od pouzdanih izvora, koji su me obavestili o Dražinom stavu prema Rajhu. On je ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva. Saveznici su Dražu ostavili na cedilu, pa je zato pokušao da od Nemaca – koji su za njega sada bili samo neprijatelj broj dva – dobije što je moguće više oružja. Namera četničkog vođe bila je ova: da se, kada započne nemačko povlačenje, bez borbe dokopa nemačkih strateških pozicija i da se na njima utvrdi. On se spremao za konačan obračun sa Titom, koji je trebalo da se vodi beskompromisno, na život ili smrt, a u pitanju je bila budućnost Jugoslavije. Dok su, dakle, Dražini podređeni komandanti tu i tamo sarađivali sa Nemcima, on je sam nastavio da i dalje vodi propagandu protiv Nemaca.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 160–161.&lt;/ref&gt;}}

Čak i kada je odobravao kolaboraciju svojih komandanata sa okupatorima,  general Mihailović je strogo vodio računa da se na taj način lično ne kompromituje, prvenstveno iz straha od negativne reakcije stanovništva okupirane Jugoslavije. Presretanjem komunikacije između Mihailovića i vojvode Đujića ujesen 1943, njemački nadležni organi su registrovali ovu tendenciju kod četničkog vođstva:

{{izdvojeni citat|18.11. Radio-naređenje D.M. Đujiću da još više nego do sada ratuje zajedno sa njemačkim Wehrmachom protiv komunista, jer su oni izdali srpsku nacionalnu stvar. On sam ne može tako postupiti zbog stava naroda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=235&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000223.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;18. 11. FUNKBEFEHL D. M. AN DJUJIC, MIT DEUTSCHER WEHRMACHT GEGEN KOMMUNISTEN MEHR ALS BISHER ZU KAEMPFEN, DA NATIONALE SACHE SERBIENS VERRATEN. ER SELBST KOENNE WEGEN VOLKSMEINUNG NICHT MITMACHEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Depeša komande Druge oklopne armije komandi [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 21. novembra 1943. godine}}

General [[Schutzstaffel|SS]]-a [[Otto Kumm]], treći komandant [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS dobrovoljačke brdske divizije »Prinz Eugen«]], u knjizi ratnih memoara naslovljenoj ''Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;'' („Naprijed, Prinz Eugen! Istorija 7. SS dobrovoljačke divizije Prinz Eugen”), ostavio je svoje tumačenje prirode odnosâ između JVuO i njemačkog okupatora:
{{izdvojeni citat|Kao ostatak „u šumi“ regularne armije nakon okupacije Jugoslavije, oni su nosili stare uniforme – i nove brade, jer su se zakleli da se neće brijati dok okupator ne bude isteran iz zemlje. Oni su bili verni kraljevini i borili su se za svog mladog kralja Petra II, ali radije su se držali udaljenih sela i oblasti, ne napadajući naše jedinice, osim ako se nisu osećali dovoljno nadmoćnim. Disciplina i naoružanje bilo im je relativno dobro, a u odnosu prema drugim jugoslovenskim narodnim i verskim grupama bili su nepredvidljivi – što je često išlo do napada na hrvatska sela i muslimanske žene. Kao prijatelje još su imali Engleze – i njihov radio. Na volovskim kolima ili na konjskim leđima oni su se povremeno prebacivali u druge oblasti, najčešće neuzdrmani, jer smo ih mi puštali, smatrajući da ih dugoročno možemo pridobiti za nas – kao '''braću po oružju protiv komunizma'''. To je donekle nejasna situacija, oni nisu prijatelji, ali ni neprijatelji, i situacija se menja s vremena na vreme.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/200.htm Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;], [http://www.znaci.org/00001/200_5.pdf Aufstellung der Division &quot;Prinz Eugen&quot;] str. 52. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Als Reste der nach der Besetzung Jugoslawiens 'in den Wald' gegangenen regulären Armee tragen sie die alte Uniform – und neue Bärte, da sie geschworen haben, sich nicht früher zu rasieren, bevor nicht der Okkupator aus dem Land gejagt ist. Sie sind königstreu und kämpfen für ihren Jung-König Peter II., doch weichen sie lieber aus in abseits gelegene Dörfer und Gebiete und stellen sich nur selten unseren Verbänden, es sei denn, sie fühlen sich in ausreichender Ubermacht. Disziplin und Bewaffnung sind relativ gut, gegenüber den anderen jugoslawischen Volks- und Glaubensgruppen sind sie unberechenbar, weshalb es oft zu Ubergriffen gegen kroatische Dörfer oder muselmanische Frauen kommt. Als stille Freunde haben sie die Engländer – und ihre Funkgeräte. Auf Ochsenkarren oder hoch zu Roß verlegen sie manchmal in eine andere Gegend, meist ungeschoren, da wir sie ziehen lassen und sie auf lange Sicht für uns gewinnen wollen – als Waffengefährten gegen den Kommunismus. Es ist eine etwas unklare Situation, sie sind nicht Freund, auch nicht Feind, die Lage wechselt von mal zu mal.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Saradnju sa četničkim formacijama generala Mihailovića u borbi protiv zajedničkog neprijatelja pominje u svojim memoarima i [[Schutzstaffel|SS]]-potpukovnik [[Otto Skorzeny]], vođa njemačkih komandosa, zaslužan za izvođenje brojnih specijalnih operacija tokom rata. Neposredno pred [[Kapitulacija Nacističke Njemačke|kapitulaciju nacističke Njemačke]], ''Obersturmbannführer'' Skorzeny je tri dana (od 5. do 8. maja [[1945]]. godine) vršio dužnost šefa njemačke vojno-obavještajne službe ''[[Abwehr]]''. Po osobnom ''[[Adolf Hitler|Führer]]ovom'' naređenju, potpukovnik Skorzeny biva upućen proljeća 1944. godine u okupiranu Jugoslaviju, kako bi koordinirao [[Operacija Konjićev skok|operacijom uništenja]] [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba NOVJ]] i zarobljavanja [[Josip Broz Tito|maršala Tita]]:

{{izdvojeni citat|U proljeće 1944. dobio sam naredbu Vrhovne komande Wehrmachta da lociram [[Josip Broz Tito|Titov]] štab, uništim ga i uhvatim Tita, koji je, prema [[Winston Churchill|Churchill]]ovoj volji, već bio zamijenio generala Mihailovića. Mihailović, ratni ministar mladog kralja [[Petar II Karađorđević|Petra II]] od Jugoslavije, koji je živio u egzilu u [[London]]u, bio je uplašen sve većim uticajem komunizma. Na njegovo zaprepaštenje, njegovi su se četnici ponekad borili zajedno čak s mađarskim trupama, Hrvatima [[Ante Pavelić]]a, pa čak i sa našim vojnicima protiv Titovih trupâ.&lt;ref&gt;Otto Skorzeny, ''Meine Kommandounternehmen. Krieg ohne Fronten'', Universitas Verlag in F.A. Herbig Verlagsbuchhandlung GmbH, München, 1993, s. 201. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Frühjahr 1944 bekam ich den Befehl vom OKW, das Hauptquartier Titos ausfindig zu machen, es zu zerstören und Tito gefangenzunehmen, der nach dem Willen Churchills schon den General Mihailowitsch abgelöst hatte. Der Kriegsminister des im Exil in London lebenden jungen Königs Peter II. von Jugoslawien, Mihailowitsch, war über den fortschreitenden Einfluß des Kommunismus erschreckt. Seine Tschetniks schlugen sich zu seinem Erstaunen manchmal sogar gemeinsam mit den ungarischen Truppen, den Kroaten des Ante Pawelitsch und selbst unseren Soldaten gegen die Truppen Titos.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

== Reference ==
{{izvori|2}}

== Povezano ==
* [[Kolaboracija četnika sa silama Osovine]]
* [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom]]

== Vanjske veze ==
{{commonscat|Chetnik collaboration with Axis occupation}}
* [https://www.znaci.org/00001/40.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945 (Stanford University Press 1975)]

{{Kolaboracija u Jugoslaviji}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu| ]]</text>
      <sha1>t5e5pdc7k315n6rut2j3i05139wzvzb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681762</id>
      <parentid>42681757</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:48:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-46654-78</username>
        <id>387279</id>
      </contributor>
      <origin>42681762</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="343097" sha1="3chs23fn9iaijtw6p2d6jbjgi1a799o" xml:space="preserve">{{Sređivanje|razlog=Preterana upotreba citata}}
[[File:Lukačević i Nemci.jpg|thumb|Četnički potpukovnik [[Vojislav Lukačević]], dvojica nemačkih oficira i neidentifikovani četnički komandant. Fotografija je verovatno nastala tokom [[Bitka za Konjic 1943.|bitke za Konjic]], od 19. do 26. februara 1943. godine, kada su snage pod Lukačevićevom komandom sadejstvovale s Nemcima.]]
[[File:Četnici i Nemci u okupiranoj Jugoslaviji.jpg|thumb|Četnici i Nijemci u okupiranoj Jugoslaviji.]]

'''Kolaboracija četnika s Nemcima''' odvijala se, sa manjim ili većim intenzitetom, tokom većeg dijela perioda [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu]]. Glavna usluga koju su četnici vršili Nemcima bila je borba protiv [[Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije|partizanskih jedinica]], hvatanje pripadnika [[Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije|pokreta otpora]] po naseljenim mestima, te njihovo likvidiranje ili slanje u logore pod kontrolom okupacionih ili kvislinških vlasti.

Zbog njegovog inicijalnog učešća u [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanku u Srbiji 1941]], Nemci su [[Draža Mihailović|Dražu Mihailovića]] dugo smatrali neprijateljem, za kojim je raspisana poternica.&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%BE%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_%D1%98%D1%83%D0%BB%D0%B0_1943.&lt;/ref&gt; Istovremeno, njegovi odredi širom okupiranog područja sarađivali su sa nemačkom vlašću na razne načine (npr. [[legalizacija četnika u Srbiji]] 1941–1943). Saradnja četnika sa Vermahtom postala je sveobuhvatna nakon novembra 1943. godine, kada je politički vrh u [[Berlin]]u konačno odlučio da prihvati Dražu Mihailovića za saradnika, što je rezultiralo potpisivanjem niza [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovora o saradnji]] sa njegovim glavnim komandantima u Srbiji. Nakon potpisivanja ugovora o primirju i saradnji, okupator je počeo isporučivati municiju i vojnu opremu četničkim jedinicama koje su se, zajedno sa njemačkim trupama i pod nadzorom njemačkih oficira, borile protiv jedinica [[NOVJ]] u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] i [[Sandžak]]u.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 12058.&lt;/ref&gt;

U [[NDH]], četnici su služili Nemcima za razne namene: dostavljanje obaveštenja o komunistima, pomoć nemačkim nabavkama stoke, pomoć trupama u svojstvu vodiča, pomoć u ljudstvu, učestvovanje u osovinskim operacijama (na primer [[operacija Citen|operacija Ziethen]], [[operacija Bora]]), i druge potrebne radnje za gušenje ustaničkog pokreta.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u Dalmaciji i zapadnoj Bosni]&lt;/ref&gt; Nemci su četnike snabdevali oružjem i opremom i dozvoljavali im da po potrebi koriste njihove garnizone za smeštaj i motorizaciju za transport. Partizanske pokrete po Bosni i Hercegovini te Hrvatskoj Nijemci su u mnogo navrata doznavali na osnovu četničkih dojava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1071&amp;rec=314&amp;roll=563 NAW, T-314, Roll 563, frames 001061-1062: Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa (31. januar 1944.)]&lt;/ref&gt;

Prve dve godine rata, četnici su formalno bili deo [[Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] koalicije, ali zbog stavljanja [[Četnički odredi Jugoslovenske vojske|četničkih odreda Jugoslovenske vojske]] pod komandu Vermahta, krajem 1943. je došlo do konačnog napuštanja Draže Mihailovića od strane Saveznika, a potom 1944. godine i do napuštanja i osude četnika od strane jugoslovenskog kralja.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0_II_%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%86%D0%B8_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5 Poziv kralja Petra II na pristupanje Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije]&lt;/ref&gt;

Zbog kolaboracije sa nemačkim okupatorom, mnogim je četničkim vođama, uključujući samog Dražu Mihailovića, suđeno u [[Beogradski proces|beogradskom]] i drugim procesima.

Pored kolaboracije sa Nemcima, četnici na teritoriji italijanske okupacione zone su tesno [[Kolaboracija četnika s fašističkom Italijom|sarađivali sa fašističkom Italijom]].

== Nemačka politika prema četnicima ==

Česte njemačke promjene kursa u odnosu prema četnicima Draže Mihailovića (npr. [[Sastanak u Divcima|pregovori u Divcima]] u novembru, pa [[Operacija Mihailović|napad na štab Draže Mihailovića]] u decembru 1941, zatim ponovna obustava progona Mihailovićevih četnika i skidanje ucjene na njegovu glavu u proljeće 1942. godine, itd.) tokom čitavog ratnog perioda, bile su u potpunosti u skladu sa politikom koja je vođena u okupiranim zemljama. Najplastičniji prikaz ovakvog pristupa prezentovao je [[Felix Benzler]], opunomoćenik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova u [[Beograd]]u, u izvještaju koji je poslao u [[Berlin]] 11. marta 1942. godine ministru vanjskih poslova [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]] [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]]:

{{izdvojeni citat|To što nemačka vojna mesta vode pregovore s pojedinim četničkim vođama, nije ništa neobično u srpskom prostoru. To se zbiva svesno, u okviru naše politike, uslovljene slabošću naših vojn[ičk]ih snaga i dosad ne bez uspeha vođene, da Srbe, a naročito ustanike usmeri jedne protiv drugih (komuniste protiv četnika, četnike među sobom, vladine dobrovoljce protiv komunista i četnika) i da se time po mogućnosti omete obrazovanje jednog jedinstvenog fronta.&lt;ref&gt;AVII, NAV, N-T-120, 200/153555-58.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/154_4.pdf Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979.], str. I/272.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branislav Božović – Mladen Stefanović: MILAN AĆIMOVIĆ – DRAGI JOVANOVIĆ – DIMITRIJE LJOTIĆ, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1985, str. 90.&lt;/ref&gt;}}

Njemačko konstantno opiranje uspostavi saradnje s četnicima Draže Mihailovića bilo je generirano sa samog političkog vrha. U ratnom dnevniku Vrhovne komande Wehrmachta prenesena je informacija da je 23. septembra 1942. održan sastanak vođe Trećeg Reicha [[Adolf Hitler|Adolfa Hitler]]a s predsjednikom [[Rumunija|rumunjske]] vlade [[Ion Antonescu|Ionom Antonescuom]] i poglavnikom [[NDH]] [[Ante Pavelić|Antom Pavelićem]]. Na sastanku se uglavnom raspravljalo „o hrvatskim problemima“. Pored njemačkog veleposlanika u [[Zagreb]]u [[Siegfried Kasche|Siegfrieda Kaschea]], sastanku je prisustvovao i opunomoćeni general u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau]] koji se nije ustručavao da „otvoreno kritikuje hrvatsku vlast“, ali je i „skrenuo pažnju na četnike, koje su naoružali Italijani“. General von Horstenau je predložio da bi četnike trebalo „upotrebiti da na svom području [tj. u njemačkoj okupacionoj zoni] postanu organi reda“:
{{izdvojeni citat|Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, jer da mu se čini veoma opasno da se četnicima pruži podrška. Četnici su pre svega srpske patriote, koji zastupaju [[Velika Srbija|velikosrpsku]] misao. Time hranimo zmiju koja će jednoga dana da poraste. Istina, danas je ona još mala, ali jednog dana mogla bi da bude opasna.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Nakon sagledavanja situacije na Balkanu u jesen 1943, Nemci su jugoslovenske partizane proglasili najvećim neprijateljima.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_156.htm PROCENA KOMANDANTA JUGOISTOKA FELDMARŠALA VAJKSA OD 1. NOVEMBRA 1943. VOJNO-POLITIČKE SITUACIJE NA BALKANU KRAJEM OKTOBRA 1943. GODINE&lt;/ref&gt; U cilju borbe protiv partizana, tolerisali su i koristili četnike kao antikomunističku miliciju, iako im je bilo dobro poznato da oni održavaju veze sa [[London]]om.

== Hronologija ==

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1941) ===
{{main|Ustanak u Srbiji 1941.|Sastanak u Divcima}}
{{izdvojeni citat|Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Draže Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Vermahtom.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_30._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_1941._%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Извештај капетана Матла претпостављенима од 30. октобра 1941. о разговорима са представницима Драже Михаиловића]&lt;/ref&gt;|Dražina ponuda Nemcima iz oktobra 1941.}}

{{Wikisource|Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}
{{Wikisource|Izveštaj kapetana Matla pretpostavljenima od 30. oktobra 1941. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića}}
{{Wikisource|Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.}}

Nemci su za gušenje [[Ustanak u Srbiji 1941.|ustanka u Srbiji 1941.]] angažovali dodatne trupe i sproveli drastične represalije nad stanovništvom, što je Mihailovića navelo da se povuče iz ustanka, napadne partizane i zatraži kontakt sa nemačkom upravom radi prekida neprijateljstva. Vezu je uspostavio preko pukovnika [[Branislav Pantić|Branislava Pantića]], njegovog predstavnika i obaveštajca u [[Beograd]]u. Pukovnik Pantić je nakon rata svjedočio da je odluka o pregovorima s predstavnicima njemačkih okupacionih snagâ donijeta  krajem oktobra 1941. godine, i to na sastanku održanom u kući [[Živojin Mišić|vojvode Mišića]] u [[Struganik]]u. Sastanku su, pored Draže Mihailovića i Branislava Pantića, prisustvovali i [[Dragiša Vasić]], potpukovnik [[Dragoslav Pavlović]], major [[Aleksandar Mišić]] i kapetan [[Nenad Mitrović]]. Pukovnik Pantić piše:
{{izdvojeni citat|O potrebi pregovora nije bilo reči. Situacija je svima bila jasna. Ona ih je neodstupno zahtevala. Sporno je bilo: sa kime treba razgovarati, da li sa Nemcima ili sa Nedićem? Posle duže diskusije većina se složila da treba pregovarati sa Nedićem. Ovome se odsudno usprotivio Draža i major Mišić. Njegov zaključak po ovom pitanju bio je izražen rečima:

– KAD JE SITUACIJA TAKVA DA MORAM DA PREGOVARAM, ONDA ĆU DA PREGOVARAM SA NEPRIJATELJEM. NA TO ME OVLAŠĆUJE I MEĐUNARODNO RATNO PRAVO. UOSTALOM, ŠTA MI MOŽEMO DA DOBIJEMO OD NEDIĆA? SVE ŠTO NAMA TREBA, ORUŽJE I MUNICIJA, NEDIĆ MORA TRAŽITI OD NEMACA. JER OVDE NISU U PITANJU MALE I SITNE KOLIČINE. ZAŠTO IĆI POSREDNO, KAD MOŽEMO NEPOSREDNO?

Njegovo odsudno držanje, po ovom pitanju, odnelo je prevagu...

Isto tako bilo je sporno pitanje da li da se o pregovorima obavesti Nedić. Posle kraće diskusije, a pošto sam ja izložio da kapetan g. dr. Matl nalazi da Nedića treba obavestiti, doneta je odluka da se tako i učini. Tako je doneta odluka da se pregovara sa Nemcima.&lt;ref&gt;[https://sr.m.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BE_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98_%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8_%D0%B4%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D1%81_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 Izjava pukovnika Branislava Pantića o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga I, Britanski štićenik, Globus/Narodna knjiga/Prosveta, Zagreb—Beograd, 1979, str. 138.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Боривоје М. Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941—1945. Друштво Хиландар, Ваљево, 2010, стр. 115.&lt;/ref&gt;|Izjava pukovnika [[Branislava Pantića]] o Mihailovićevoj odluci da pregovara s Nemcima}}

1. novembra 1941. godine, pukovnik Draža Mihailović je uputio generalu [[Walteru Hinghoferu]], komandantu [[342. divizija|342. pješadijske divizije]], ponudu sljedeće sadržine:
{{izdvojeni citat|1) Na kolubarskom frontu nema komunista. Ukoliko ih je bilo oni su postali bezopasni. &lt;br /&gt; 2) Organizacija četnika je u stanju da održava red na području zapadne Srbije. &lt;br /&gt; 3) Komunistička opasnost će prestati od momenta kada se četničkoj organizaciji pruži mogućnost da neometano radi. Broj nacionalista je tako veliki da komunista ima samo 5%. Uz pomoć svoje brojne nadmoćnosti nacionalni elemenat pod komandom četnika može rešiti komunistička pitanja bez obostrane borbe. &lt;br /&gt; Uslov je: dovoljno naoružanje, koje nedostaje. &lt;br /&gt; 4) Ulazak u pojedine gradove je bio neophodan da se ne bi komunističke jedinice predstavljale kao oslobodioci i da ne bi povukle za sobom narodne mase. To se moralo događati i radi toga da bi se sprečili komunisti da vrše teror nad stanovništvom. &lt;br /&gt; 5) Četnička akcija nije usmerena protiv nemačkih jedinica, ukoliko one ne napadaju četnike i narod. &lt;br /&gt; 6) Naš narod voli slobodu i radovao bi se kada se na njegovoj teritoriji ne bi nalazile nemačke jedinice. To odgovara četničkom načinu vođenja rata, bez obzira na žrtve koje donosi. Oblast zapadne Srbije nema nikakav vojni značaj za nemačke jedinice, i trebalo bi da bude slobodna zona, u kojoj četnici održavaju red, pod uslovom da ih se u tome ne sprečava i da su dovoljno naoružani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_240.htm Izjava Draže Mihailovića od 1. novembra 1941. komandi nemačke 342. pešadijske divizije]&lt;/ref&gt;}}

Prethodno, general Hinghofer je 30. X 1941. obavijestio njemačkog opunomoćenog generala i zapovjednika u Srbiji [[Franz Böhme|Franza Böhmea]] da lokalni četnički komandanti u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]] nude saradnju, očekujući zauzvrat pomoć u oružju od okupatora: „Četničke vođe iz [[Valjevo|Valjeva]], [[Slovac|Slovca]] i [[Lajkovac|Lajkovca]] daju važne podatke o organizaciji i izjavljuju spremnost da se sa nemačkim trupama bore protiv komunista. Traže oružje.“&lt;ref&gt;BA-MA, RH 26-342/14, 10-odnevni Hinghoferov izvještaj Bemeu, 30. 10. 1941.&lt;/ref&gt; Odmah po pristizanju Mihailovićeve ponude, štab 342. pješadijske divizije je istoga dana (1. XI) dostavio izvještaj svojoj pretpostavljenoj komandi u kome, između ostalog, stoji i sljedeće:
{{izdvojeni citat|Masa četnika, koja se nalazi u rejonu Valjeva, do sada se držala potpuno lojalno. Oni su prema komunistima zauzeli jasan odbijajući, takoreći, neprijateljski stav i može se reći uspešno se protiv njih borili. Oni su spremni i voljni da zajedno sa Vermahtom razbiju komuniste, kao i da u zemlji ponovo uspostave red i mir i zato traže nemačku pomoć.&lt;ref&gt;AVII, NAV—N—T—315, rolna 2130, snimci 626—632.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_10.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje MIHAILOVIĆ TRAŽI POMOĆ OD OKUPATORA]&lt;/ref&gt;}}

No, na samom početku sastanka sa nemačkim predstavnicima u selu [[Divci]] 11.11.1941. pukovniku Mihailoviću je rečeno:

{{izdvojeni citat|Pre dve nedelje poručili ste nam preko Vaših poverenika u Beogradu da je Vaša namera &quot;da nećete više dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje uništava&quot;. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemačkim Vermahtom i organima Nedićeve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:

1) Nemački Vermaht će sam u najkraćem vremenu okončati sa komunizmom i

2) glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku.}}

Nemci su procenili da Draža zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao generalštabni oficir pravilno ocenjuje da će se nastavak nemačkih operacija rđavo završiti po njega, i stoga &quot;nemački Vermaht ne može da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.]&lt;/ref&gt; U daljem razgovoru pukovnik Mihailović se pravdao nacistima zbog učešća u ustanku:

{{izdvojeni citat|Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generalštabni oficir poznajem snage obeju snaga.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt;}}

On se pravdao da je morao uzeti neke gradove od Nemaca da ih komunisti ne bi uzeli&lt;ref&gt;&quot;Moji ljudi su [[Bitka za Loznicu 1941.|krenuli na Loznicu]] zato da je komunisti ne zauzmu.&quot;&lt;/ref&gt; i tvrdio da nije na strani ustanika, &quot;onih koji žele da isteraju Nemce&quot;.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Draža Mihailović je izjavljivao Nemcima lojalnost i tražio da mu daju municiju da nastavi borbu protiv partizana.&lt;ref&gt;&quot;Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo.&quot;&lt;/ref&gt; Ali, želeo je da njegovo &quot;delovanje na nacionalnoj osnovi&quot; ostane potajno da ne bi prošao kao [[Kosta Pećanac]], koji je sklopio otvoreni sporazum sa okupatorom, čime je izgubio ugled u narodu i stekao oznaku izdajnika.&lt;ref name=&quot;Divci&quot;/&gt; Uprkos svim njegovim predlozima, Nemci mu nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje:

{{izdvojeni citat|„Ponuda pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na raspolaganje za borbu protiv komunista je odbijena i zatražena je bezuslovna predaja. Mihailović je tražio da se konsultuje sa svojim komandatima. Mihailović također tražio oružje za borbu protiv komunista. Ovo je igra, borba između bandi za izvor oružja. Ipak, čini se da jedan dio Mihailovićevih bandi iskreno želi da se bori protiv komunista.“&lt;ref&gt;NAW, T-311, Roll 175, 000121-2: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka 17.11.41.}}

{{izdvojeni citat|Mihailović treba da sada pokrene akciju protiv Užica, gde se navodno nalazi celokupno rukovodstvo komunista, a zbog čega treba da se stavi u izgled i bombardovanje sa nemačke strane. U kontaktima sa nemačkim okupacionim vlastima koji su niže opisani, Mihailović je navodno molio da mu se stavi na raspolaganje 100.000 metaka da bi mogao nastupiti protiv Užica.|IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNOG CENTRA VERMAHTA U BEOGRADU OD 14. NOVEMBRA 1941. VRHOVNOJ KOMANDI VERMAHTA O ODNOSU ČETNIKA DRAŽE MIHAILOVIĆA PREMA NOP-u, O PREGOVORIMA PREDSTAVNIKA VERMAHTA I DRAŽE MIHAILOVIĆA I O VOJNO-POLITICKOJ SITUACIJI U SRBIJI}}

Za njim je decembra 1941. godine raspisana poternica, nakon čega je bio u bekstvu.

=== Predaja zarobljenih partizana Nijemcima (1941) ===
{{main|Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.}}
[[File:Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima.jpg|thumb|Nemci odvode na streljanje četu partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i predali Nemcima]]
Iako je njegov prijedlog okupacionim vlastima u Divcima odbijen, pukovnik Mihailović je želio pružiti njemačkom okupatoru dokaz četničke gotovosti za saradnju. Stoga su četnici Draže Mihailovića, uz posredstvo samozvanog vojvode [[Jovan Škavović|Jovana Škavovića]], predali 13. novembra 1941. Njemcima oko [[Predaja zarobljenih partizana Nemcima novembra 1941.|365 zarobljenih partizana]]. [[Predaja zarobljenih partizana Nijemcima novembra 1941.|Predaja zarobljenih partizana Nemcima]] se desila tokom [[ustanak u Srbiji 1941|ustanka u Srbiji]] novembra [[1941]]. godine.

Tokom [[Četničko-partizanski sukob|sukoba]] između [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] četnika i partizana u zapadnoj [[Srbija|Srbiji]] početkom novembra [[1941]], četnici su zarobili više stotina partizana. Jednu veću grupu od oko 500 zarobljenika, među kojima su bili partizani na prevaru zarobljeni u [[Gornji Milanovac|Gornjem Milanovcu]],&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_1_110.htm Relacija Takovskog četničkog odreda od 17. juna 1942, Zbornik NOR-a, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, dokument 110]&lt;/ref&gt; Kosjeriću,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/59_2_124.pdf Užička republika, Zapisi i sećanja, Narodni muzej, Užice 1981]&lt;/ref&gt; Karanu i Planinici, četnici su prikupili na [[Ravna Gora|Ravnoj Gori]]. Oko [[13. novembar|13. novembra]] [[1941]]. četnici su grupu od 365 zarobljenika odveli u [[Mionica|Mionicu]], i zatim u [[Slovac]]. Tu su prihvaćeni od [[Milan Nedić|Nedićevih]] i nemačkih snaga i prebačeni kamionima u [[Valjevo]]. Transport zarobljenika do [[Valjevo|Valjeva]] je pratio četnički vođ Jovan Škavović Škava, koji je prethodno bio [[Kosta Pećanac|Pećančev]] četovođa, dok je u tom periodu priznavao [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevu]] komandu. U predaji zarobljenika učestvovao je i ravnogorski oficir [[Pavle Mešković]]. Predaji partizana prethodio je [[Sastanak u Divcima 1941.|sastanak Draže sa Nemcima u selu Divci]].

Od ove grupe zarobljenika, Nemci su 263 streljali dana [[27. novembar|27. novembra]] [[1941]]. godine na Krušiku u Valjevu.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_21.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Streljanja na Krušiku u Valjevu]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44_4.pdf Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009: Krušik, Valjevo streljanje po grupama]&lt;/ref&gt; Ostali zarobljenici su delom streljani naknadno, delom deportovani u [[Koncentracioni logor|logore]], a delom pušteni na slobodu. Predaja zarobljenih partizana nastavila se i posle ovoga, i bila je naročito intenzivna u decembru 1941.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/38_24.htm Radoslav S. Nedović, Pantelija Vasović: ZATAMNjENA ISTINA, Čačak 2006: Decembarski pokolj]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/44.htm Radoslav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ I NOB - SLOBODARI NA STRATIŠTIMA, Čačak 2009]&lt;/ref&gt;

=== Legalizacija četnika i hvatanje ustanika (1941-1942) ===
{{main|Legalizovani četnici}}
[[Datoteka:Legalizovani četnici u Srbiji 1942.jpg|minijatura|Legalizovani četnici Draže Mihailovića čuvaju [[Logor Metino brdo|logor na Metinom brdu]] kod [[Kragujevac|Kragujevca]] [[1942]].]]

Četnički odredi u Srbiji su delom raspustili regrute kućama i ostali u ilegali na kadrovskom sastavu, a delom se legalizovali kao pripadnici zvaničnih Nedićevih formacija. Krajem 1941. i početkom 1942. godine, pripadnici [[Legalizovani četnici|legalizovanih ravnogorskih odreda]] pružili su najznačajniji doprinos u hvatanju nekoliko hiljada odbjeglih ili pasiviziranih partizana i njihovih saradnika u [[Zapadna Srbija|zapadnoj]] i djelovima [[Centralna Srbija|centralne Srbije]], kao i u njihovoj predaji Njemcima. Učešćem u masovnom hvatanju i likvidaciji pripadnika partizanskih odreda i njihovih saradnika, čak i ako se zanemari aktivna borba protiv partizana, legalizovani ravnogorski četnici su učinili krupne usluge njemačkom okupatoru u uništenju partizanskog pokreta na području dotadašnje [[Užička Republika|Užičke republike]].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;&gt;[http://www.yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html Milan Radanović: Kolaboracija JVuO sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941-1944.]&lt;/ref&gt;

Već krajem novembra 1941. godine na Metinom brdu kod Kragujevca je formiran [[Logor na Metinom brdu|logor]] za zarobljene srpske ustanike i civilne taoce. Prvi dovedeni u logor bili su taoci iz Kragujevca, komunisti, odbornici narodnooslobodilačkog odbora, Romi, Jevreji i svi oni koji su nemačkim fašistima bili sumnjivi. Osim svakodnevnih likvidacija, veća masovna streljanja su vršena 2. i 19. marta 1942. godine.&lt;ref&gt;[http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1322 Metino brdo]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt; Hvatani borci su predavani nemačkom sudu, ili prekom sudu [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]]. Većina pohvatanih je bila iz okoline Rače, Topole i Aranđelovca. 2. marta 1942. godine na Metinom brdu je streljano 173 rodoljuba i simpatizera oslobodilačkog pokreta sa teritorije Kragujevca i okolnih opština.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |access-date=2014-05-01 |archivedate=2016-03-04 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304191846/http://www.gtokg.org.rs/sr/vest.php?id=1248 |deadurl=yes }}&lt;/ref&gt; Logor je rasformiran u junu 1942. Preostali logoraši su transportovani u [[Koncentracijski logor Banjica|logor na Banjici]], gde je većina streljana, kao i u logore u Nemačkoj, Norveškoj i Grčkoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |title=Archive copy |access-date=2024-07-08 |archive-date=2024-07-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240708214249/https://www.ikragujevac.com/kultura/15517-istorija-zrtve-fasizma-na-metinom-brdu-i-deo.html |url-status=dead }}&lt;/ref&gt; Nakon likvidacije partizanskih ostataka, četnici Draže Mihailovića su stekli faktičku kontrolu nad ruralnim područjima Srbije, dok je okupator držao gradove.

Mihailovićev stav u odnosu na njemačkog okupatora jasno je izražen u depeši, koju je opunomoćeni poslanik Ministarstva inostranih poslova Trećeg Rajha u Beogradu [[Felix Benzler]], 31. marta 1942. godine, uputio centrali u Berlinu:

{{izdvojeni citat|Sve dosad se nije postiglo da se ličnost pukovnika Mihailovića stavi pod kontrolu. Po svoj prilici ni on nije u stanju ili nije voljan da na srpskom području nešto preduzme, već je, naprotiv, preko jednog posrednika ovih dana ponudio vladi Nedića da prihvata da se objavi:

1) da on ne namerava da se bori protiv Nemaca;

2) da neće ništa da preduzima protiv Nedićeve vlade;

3) da se zalaže za održanje mira i reda u zemlji;

4) da poziva na borbu protiv komunista.

Posredniku je ponovo odgovoreno da za Mihailovića jedino u obzir dolazi da se bezuslovno potčini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_18.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje POD ZAŠTITOM LEGALIZOVANIH ODREDA]&lt;/ref&gt;}}

Nemački dokument od [[15. maj]]a 1942. godine navodi četničkog majora [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubu Jovanovića]] kao jednog od njihovih lokalnih saradnika za [[Zaječar]].&lt;ref&gt;NAW, T501, roll 248 frames 0121-0126; dostupno na http://znaci.net/temp/T-501_R-248-0126.jpg&lt;/ref&gt;

[[Datoteka:SS-Obergruppenführer Werner Lorenz accompanied with unknown chetnik officer in NE Bosnia.JPG|mini|[[SS]]-[[Obergruppenführer]] [[Werner Lorenz]] u društvu neimenovanog četničkog oficira u sjeveroistočnoj [[Bosna (oblast)|Bosni]], jesen 1942. godine]]

U junu 1942. Mihailović je prešao u Crnu Goru, italijansku okupacionu zonu, na teritoriju koju su držali crnogorski četnici [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom|uz dopuštenje Italijana]]. Aktivnosti četničkih odreda u Srbiji svedene su na najmanju meru da se ne bi izazivao okupator, i uglavnom su ograničene na organizacionu i obaveštajnu delatnost i sitnije diverzije. Uprkos tome, nemački okupator je veoma ozbiljno shvatao četničku aktivnost i povremeno organizovao racije protiv preostalih Mihailovićevih odreda, koji su se trudili da izbegnu dodir sa neprijateljem.

U Srbiji, znatan broj Mihailovićevih snaga se legalizovao. Nemački popis glavnih vladinih legalnih odreda od [[15. maj]]a 1942, pod rednim brojevima 1 do 18 navodi Ljotićeve odrede, od 19 do 39 su Mihailovićevi, a od 40 do 100 Pećančevi. Tu na okupatorskom spisku snaga su neki od glavnih Mihailovićevih četnika: [[Predrag Raković]], [[Miloje Mojsilović]], [[Dušan Smiljanić]], [[Vučko Ignjatović]], [[Miloš Glišić]], [[Ljuba Jovanović]]... Do početka 1942. godine &quot;ravnogorski pokret istopio se u redovima Nedićeve milicije i konačno se ponovo pojavio, umanjen, u Crnoj Gori.&quot;&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/5_3.htm William Deakin, BOJOVNA PLANINA]&lt;/ref&gt;

Kako ne bi izgubio podršku naroda kao saradnik okupatora, Mihailović je odsustvo oružane borbe u Srbiji sredinom [[1942]]. godine nastojao da nadoknadi činjenjem smicalica nemačkim vojnicima po gradovima, ubacivanjem &quot;smrdljivih bombi&quot;, &quot;svrabećih praškova&quot;, &quot;praškova za kijanje&quot;, upućivanjem pretećih pisama, uznemiravanjem telefonom...&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;/&gt; Ovo nije ostalo neprimećeno. Britanski kapetan Bil Hadson je u drugoj polovini 1942. ponovo uspostavio vezu i javio da &quot;Mihailović još sarađuje s Osovinom u Crnoj Gori i Sandžaku i miruje u Srbiji&quot;, da su &quot;u Dalmaciji Trifunovićevi četnici legalizovani&quot; te, podsticani od Italijana, sanjaju o nekoj &quot;Srbo-Sloveniji i Dalmaciji&quot;. Na osnovu stanja na terenu on izvlači zaključak: 
{{izdvojeni citat|U trenutku kada je Mihailović u velikom stepenu igrao ulogu kvislinga bio je nagrađen najjačom britanskom propagandom.... Mihailoviću bi trebalo konačno reći da Britanci pretpostavljaju komuniste kvislinzima.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;|Britanski kapetan Bil Hadson}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Lopare 1942.jpg|mini|[[Radivoje Kerović]] (u sredini u bijeloj košulji) sa njemačkim tenkistima, [[Lopare]] 1942.]]

Posljednjeg dana kolovoza 1942, održan je sastanak kod načelnika štaba Komande Jugoistoka. Ovom prilikom je podijeljena informacija da se oko [[Banja Luka|Banje Luke]] vode žestoke borbe s partizanima, u kojima okupatoru pomažu četnici (“srpski nacionalisti“), bez preciziranja o kom odredu JVuO iz [[Bosna (oblast)|Bosne]] je riječ: 
{{izdvojeni citat|Velike borbe su izbile u blizini Banje Luke. Ustanici su upotrijebili teško naoružanje, topove, minobacače itd., kao i tenkove. Hiljadu srpskih nacionalista je sudjelovalo u borbi protiv ustanika na našoj strani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=490&amp;roll=175 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000485.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei Banja Luka größeres Gefecht, Aufständische traten mit schweren Waffen, Geschützten, Minenwerfern u.sw. auf, auch mit Panzer. 1000 serbische Nationalisten haben sich dort auf unserer Seite im Kampfe gegen die Aufständischen beteiligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka održanog 31. augusta 1942.}}

U drugom njemačkom izvještaju iz istog perioda se navodi da je 26. augusta jedan bataljun Wehrmachta južno od Banje Luke bio priklješten od strane nadmoćnijeg neprijatelja (i ovdje se napominje da su partizani raspolagali teškim naoružanjem), kao i da je Nijemcima u pomoć priskočilo čak „2000 bosanskih četnikâ“, što će rezultirati potiskivanjem jedinicâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOP i DVJ]] prema jugu do kraja mjeseca.&lt;ref&gt;BA/MA, RH 19 XI/81 (Die Bekämpfung der Aufstandsbewegung im Südostraum, Teil I), S. 244.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 155. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bereits am 26. August sah sich ein deutsches Bataillon bei dem Versuch, südlich von Banja Luka den ersten dieser Einfälle abzublocken, weit überlegenen, auch mit erbeuteten Panzern und Geschützen bewaffneten Verbänden gegenüber; nur mit Hilfe von 2.000 bosnischen Cetniks, die den Deutschen zu Hilfe eilten, gelang es bis Ende des Monats, die Partisanen wieder nach Süden abzudrängen.&quot;}})&lt;/ref&gt;

Takođe, u jednom izvještaju upućenom iz štaba njemačkih trupa u [[NDH]] od 18. novembra 1942. o četnicima se, između ostalog, navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|U zoni 714. pješadijske divizije nalazi se 6-8.000 četnika, naoružanih puškama i nešto automatskog oružja. Diviziji su dosad pružili vrijedne usluge time što su branili svoju teritoriju od partizana i time oslobodili njemačke i trupe NDH za dejstvo na drugim sektorima. K tome obezbjeđuju i željeznicu i pribavljaju važna obavještenja njemačkim trupama. Četnici su pri zajedničkim akcijama snabdjevani od strane NDH; također im pripada i naknada od otprilike 3 Rajshsmarke dnevno, čiju isplatu oni, međutim, dosad nisu tražili.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=361&amp;rec=314&amp;roll=566 Nacionalni arhiv Vašington, T-314, rolna 566, frejm 000357; Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj-/Veza sa neprijateljski orijentisanim krugovima u Srbiji/ (18. novembar 1942.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bei 714.Div. haben die im Div.–Bereich beheimateten Cetnikverbände eine ungefähre Stärke von 6–8000 Mann. Sie sind mit Gewehren und verhältnissmässig wenig automatischen Waffen ausgestattet. Sie leisten der Div. wertvolle Dienste, indem sie ihr Heimatgebiet gegen Einfälle der Partisanen schützen, sodass, von grösseren Unternehmen abgesehen, in diesem Raume weder deutsche noch kroatische Truppen gebunden werden. Sie entlasten hiedurch den Bahnschutz und versorgen die deutsche Führung mit wertvollen Feindnachrichten. &lt;/br&gt; Die Cetnikverbände werden durch den kroatischen Staat bei Einsätzen mit Munition versorgt und verpflegt. Vertragsmässig steht ihnen neben anderen Zusagen /z.B. Versorgungsansprüchen/ auch Wehrsold von etwa RM 3.— täglich zu, den sie jedoch bisher nicht beansprucht haben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dopis štaba Komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj (18. novembar 1942. godine)}}

=== Operacija Weiss i bitka na Neretvi (1943) ===
{{main|Operacija Weiss|Bitka za Konjic 1943.}}
[[File:Četnici i Nemci na Neretvi.jpg|thumb|Četnici i Nemci tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]] 1943.]]

Van Srbije, postojala je intenzivna saradnja četnika i Nemaca. Iako su mnogi četnici na lokalu pomagali nemačkim trupama protiv partizana, [[Hitler]] je do sredine 1943. godine strogo branio svojim jedinicama svaku saradnju sa četnicima.&lt;ref&gt;Nacionalni arhiv Vašington, Mikrofilm T-311, rolna 175, snimka 378: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka za novembar 1942 (30. novembar 1942.). „Svaka, pa i privremena, veza sa antikomunistički nastrojenim četnicima u Hrvatskoj je protivna naređenju Fuehrera, Ia 3071/42 o borbi protiv bandi.“&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=383 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000378.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Haltung gegenüber feindluch eingestellten Kreisen in Serbien/Kroatien: An Bev.Kmdr.Gen. in Serbien, Befehlshaber der dt. Truppen in Kroatien, Kdr.Gen. in Kroatien und Dt.Verb.Kdo. bei Supersloda ergeht ein Befehl betreffend klarer und eindeutiger militärischer Haltung gegenüber allen uns feindlich eingestellten Kreisen. Jede – wenn auch nur vorübergehende – Bindung mit antikommunistisch eingestellten Cetniks in Kroatien steht im Widerspruch zu den bzgl. Bandenkämpfung gegebenen Befehlen des Führers Ia Nr. 3071/42 g.K.&quot;}})&lt;/ref&gt; Za vrijeme izvođenja [[Operacija Weiss|operacije Weiss]], njemački komandanti na terenu su bili u nedoumici da li da se povinuju naređenjima svojih viših vojnih komandi, ali i političkih instanci, ili da nastave sarađivati s četnicima Draže Mihailovića:
{{izdvojeni citat|Uprkos borbenoj pomoći hrabrih četnika, koja je doprinijela deblokadi opkoljenih dijelova 718. pješadijske divizije, njemačke trupe imaju zadatak da se brzo probiju do boksitne oblasti. One imaju instrukcije da smatraju četnike neprijateljima. Sada se ispostavilo da se situacija kod mjesta Dobro (?), čija se posada sastojala od Nijemaca, Italijana i četnika, poboljšala zahvaljujući četničkom prodoru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=549 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000544.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Trotz der Waffenhilfe tapferer Cetnik, die auch zur Befreiung der eingeschlossenen Gruppe der 718.I.D. mit beigetragen haben, ergibt sich für die deutschen Truppen die Aufgabe, möglichst schnell in das Bauxitgebiet von Mostar vorzustoßen. Die deutschen Truppen haben den Auftrag die Cetniks als Feind anzusehen. Es ergab sich nun das Bild, daß die Besatzung von Dobro (?), die aus Deutschen, Italiener und Cetniks bestand durch den Vorstoß der Cetniks Luft bekam.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka kod načelnika štaba Jugoistoka (1. mart 1943.).}}

Major [[Slavoljub Vranješević]], komandant Zapadne Bosne JVuO, šalje 2. marta 1943. godine dopis »bratu« [[Uroš Drenović|Urošu Drenoviću]] kojim ga obavještava da je od strane njemačke komande u [[Banja Luka|Banjoj Luci]] zakazana konferencija na koju su pozvani najvažniji četnički zapovjednici s teritorije [[Bosanska krajina|Bosanske Krajine]]:
{{izdvojeni citat|Pre nekoliko časova primio sam izveštaj od Komandanta Bosanskih četničkih odreda brata Rade Radića, u kome mi javlja, da su Nemci pozvali na konferenciju u Banja Luci sve Komandante i to: Radića, Tešanovića, Drenovića, Marčetića, Mišića radi rešavanja važnih pitanja. Konferencija će se održati u nemačkoj komandi u B. Luci. Ovoj konferenciji neće prisustvovati pretstavnici hrvatskih ni vojnih ni civilnih vlasti.

Komandant mi je naredio, da pozovem sve Komandante na predkonferenciju, koja će se održati u Karanovcu na dan 4 o.m. u 12 časova.—

Prema napred izloženom pozivam te, da bez ikakvog izgovora i odlaganja bez obzira na situaciju na položaju, dođeš 4 o.m. do određenog časa u Karanovac.—

Ovo smatraj vrlo važnim i NAJHITNIJIM. Molim Te koristi sva moguća prevozna sredstva, pa i motorcikl i na vreme dođi na predkonferenciju.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 31, str. 64.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_64.htm Naređenje Komande bosanskih četničkih odreda od 2. marta 1943. komandantu odreda »Kočić« za prisustvovanje konferenciji radi usaglašavanja stavova o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Već 3. februara 1943. godine, major Vranješević je upoznao Vrhovnu komandu JVuO o činjenici da se bosanski četnici nalaze u službi njemačkog okupatora, ali i da su potpisali [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|sporazume o saradnji sa kvislinškim vlastima Nezavisne Države Hrvatske]]:
{{izdvojeni citat|
NEMCI

Četnički odredi učestvuju u borbi zajedno sa Nemcima češće puta, ali na zasebnim sektorima. Pre našeg dolaska, Nemci su uspeli da u borbu protiv komunista uvode četnike tako, da im ovi osiguravaju krila i da se mešaju u komandovanje. Ovome se je odmah stalo na put, ma da sa dosta poteškoća. Po sebi se razume da se mnogo interesuju o tome, da li mi imamo kakve veze sa Dražom Mihailovićem — što mi odbijamo, navodeći da je to samo komunistička propaganda kako bi izazvali Nemce protiv nas, pa nas tako priklještene, uveli u svoje redove. Ipak, često puta Nemci čuju kako svi četnici pevaju »Od Topole pa do Ravne Gore« ili »Od Manjače pa do Ravne Gore«, »sve su straže generala Draže« itd., dakle jasno primećuju, ali moraju da trpe. Njihova nemoć oseća se.

HRVATI

Ovi se redovno predaju komunistima, gde god ovi na njih udare. Hrvatski oficiri nalaze spas u komunizmu. Zbog sporazuma sa Hrvatima, koji su ovi [četnički — prim.] odredi sklopili pre našeg dolaska, borbe sa Hrvatima ne vode se. Naprotiv, za većinu starešina i boraca može se reći, da su taj sporazum shvatili kao definitivan svršetak rata, pa i otuda javašluk i slaba disciplina. Sada, dok se ne raščisti sa komunistima, ovakvo stanje mora da ostane.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_27.htm Izveštaj majora Slavoljuba Vranješevića od 3. februara 1943. majoru Zahariju Ostojiću o vojno-političkoj situaciji u četničkim odredima zapadne Bosne i saradnji sa nemačkim i ustaško-domobranskim jedinicama]&lt;/ref&gt;}}

Vojvoda [[Vukašin Marčetić]], komandant puka »Manjača«, bio je takođe jedan od potpisnikâ sporazuma sa vlastima satelitske NDH. Tokom operacije »Weiss«, vojvoda Marčetić se povezuje i sa njemačkim okupatorom, konkretno sa [[117. lovačka divizija (Nemačka)|117. divizijom]]:
{{izdvojeni citat|Posebno: [...] [[369. legionarska divizija|369. pješ. div.]] će prvo dovršiti borbe na [[Grmeč]]u. Uspostavljena veza sa četničkom grupom Marčetića, koja će preuzeti osiguranje vlastitog istočnog boka.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=315&amp;roll=2263 NARA, T315, Roll 2263, frame no. 000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;369. J.D. führt vorerst Kampfhandlungen in der Grmec durch. Verbindung mit Cetnikgruppe Marcetic aufgenommem, die Schutz der eigenen Ostflanke übernehmen will.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik 117. divizije, unos za 5. februar 1943.}}

O (prinudnom) sadjejstvu 117. divizije sa četničkim odredima pod komandom kapetana [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] u [[Bitka za Konjic 1943.|bici za Konjic]], februara 1943. godine, nakon rata će posvjedočiti i general [[Alexander Löhr]]:
{{izdvojeni citat|117. lovačka divizija, koja je prodirala od Ivan-sedla ka severozapadu, vodila je od početka teške borbe, pa je na kraju odbijena i odbačena. Jedan njen deo morao je da se spasava u Konjicu, koji je bio utvrđen i posednut od Italijana i četnika. Ovo mesto su partizani okružili i tako je došlo do toga da su se ovde, pod pritiskom događaja, borili na istom frontu Nemci i četnici – doduše odvojeni jedni od drugih italijanskim jedinicama. Konjic je doduše bio oslobođen iz okruženja sa trupama iz [[Sarajevo|Sarajeva]], ali je partizanima uspelo da se probiju preko Neretve i povuku svi bez izuzetka u severnu [[Crna Gora|Crnu Goru]].&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html | title = Записи Александра Лера, часопис СРПСКО НАСЛЕЂЕ, број 7/1998 | publisher = Srpsko-nasledje.co.rs |date=3. 1. 1943. | accessdate=4. 1. 2023. | archive-url = https://web.archive.org/web/20130216202528/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-14.html# | archive-date=16. 2. 2013 |url-status=dead | df = }}&lt;/ref&gt;|General [[Alexander Löhr]], komandant Jugoistoka}}

Tokom [[Bitka na Neretvi|bitke na Neretvi]], četnici su bili obilno snabdijevani streljivom i hranom iz italijanskih i njemačkih magacina. Kapetan Vojislav Lukačević, koji se zajedno sa svojim četnicima tukao uz borbenu grupu »Anacker«, [[5. mart]]a iz [[Konjic]]a je javio majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] da mu »11« (tj. Nijemci) daju municiju, kao i da je vojvoda [[Dobroslav Jevđević]], sa svoje strane, zadužen za obezbjeđivanje logistike:
{{izdvojeni citat|Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa 11. Verujem da si o njima dobio preterane izveštaje. Svaka njihova kolona koja nastupa ima najviše jednu trećinu Nemaca a ostalo su domobrani i po nešto ustaša. Oni sami ne mogu ništa da urade, toga su svesni. Ja mislim da je nama najpreči za sada cilj uništenje komunista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa 11 dok komunisti nisu likvidirani a oni nisu likvidirani i pored uspeha koje smo postigli. Čvrsto sam ubeđen da nas 11 neće napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano... Najvažnije i najbolje snabdevanje preko [[Sarajevo|Sarajeva]] koje neka Jevđo forsira. Dobio sam sinoć preko 11, 30.000 metaka obećali još čim im stigne neki transport koji očekuju u Sarajevo.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_2_71.htm IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 5. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O BORBENOM RASPOREDU ČETNIKA I NEMACA NA SEKTORU KONJIC—JABLANICA]&lt;/ref&gt;}}

O isporuci municije jedinicama JVuO (najvjerovatnije o onoj koja je data kapetanu Lukačeviću), Komanda Jugoistoka je 7. marta javila vojnom vrhu u [[Berlin]]u:
{{izdvojeni citat|– 7. mart 1943: Municija za četnike. Vrhovna komanda je obaviještena telegramom o isporuci 30.000 metaka četničkim jedinicama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=175&amp;broj=453 NARA, T311, Roll 175, frame no. 000448.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Munition für die Cetniks: &lt;/br&gt; An OKW/WFSt. ergeht eine Meldung betraf. der Übergabe von 30.000 Schuß Inft. Munition an Cetnikverbände.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja Komande Jugostoka za mart 1943. godine (31.3.43.)}}
[[File:Chetniks and German Officers meet in Bosnia, 1943.jpg|thumb|Sastanak njemačkih oficira sa četnicima u [[Bosna (regija)|Bosni]], [[1943]]. godina]]

9. [[Mart|ožujka]] 1943. godine, [[Fašizam|fašistički]] [[Poglavnik|duce]] [[Benito Mussolini]] šalje pismo [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]],&lt;ref&gt;''Tajna pisma Hitler – Mussolini (1940—1943)'', edicija Dokumenti i svjedočanstva (priredio i preveo: Dr Bogdan Krizman), Novinarsko izdavačko poduzeće (NIP), Zagreb, 1953, str. 78.&lt;/ref&gt; vođi [[Treći Reich|Njemačkog Reicha]], u kom navodi da je upoznat sa suradnjom njemačkih okupacionih trupa s četnicima:
{{izdvojeni citat|Više tisuća četnika naoružali su, na lokalnoj bazi, komandanti talijanskih jedinica, da vode gerilu, za koju imaju, kao svi stanovnici Balkana, naročite sklonosti. Do danas su ti četnici suzbijali partizane vrlo odlučno. Upravo sam primio izvještaj. U njemu mi javljaju, da su njemačke snage, koje su uspostavile dodir sa četnicima u dolini gornje Neretve, pristale da surađuju s njima i da su naoružale četnike metcima i ručnim bombama.|[[Benito Mussolini]] u pismu [[Adolf Hitler|Adolfu Hitleru]] (9. III 1943)}}

O pristizanju Mussolinijeva pisma istog je dana javila i Vrhovna komanda njemačkih oružanih snaga:
{{izdvojeni citat|''9. mart'' &lt;/br&gt; Duče poslao pismo Hitleru, u kome zastupa mišljenje da su četnici i partizani neprijatelji Osovine. O tome je razgovarao i sa nemačkim ministrom spoljnih poslova. Priznaje da su Italijani do sada naoružali nekoliko hiljada četnika za gerilski rat protiv komunista i oni su se do sada energično borili protiv partizana. Ali, sada je Duče izdao energičnu naredbu, da se četnicima više ne daje oružje i da njih, nakon što se partizani poraze, treba razoružati. Na osnovu poslednjih vesti, na prostoru gornje Neretve Nemci su takođe stupili u kontakt sa četnicima i ostavili im patrone i ručne granate.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 9. marta 1943.}}

Pošto је za katastrofalni poraz četnika u bici na Neretvi optužio Jevđevića, [[Petar Baćović|Baćovića]] i [[Bajo Stanišić|Baja Stanišića]] a istakao za primjer Vojislava Lukačevića, major Ostojić im је 10. marta naredio da se kod Italijana zauzmu za dozvolu o prebacivanju četnika na zapadnu obalu Neretve. Odgovarajući na optužbe, Jevđević i Ваćоvić istoga dana izvještavaju Mihailovića da је za proboj operativne grupe NOVJ kriv upravo Lukačević, te da Ostojić, komandujući iz [[Kalinovik]]a, nema pravu predstavu о toku događaja. Jevđević navodi: „Kada sam zvao delove Vrhovne komande da komanduju nа licu mesta, odgovorili su neljubazno da neće da radе sa okupatorom, tražeći u isto doba hranu, municiju, topove i vojsku od okupatora.“ Као argument da četnici moraju bespogovorno slušati naređenja okupatorskih oficirâ, vojvoda Jevđević navodi podatak da Nijemci i Italijani hrane i snabdijevaju municijom cjelokupnu masu četnikâ od 13.200 ljudi. Riječ je o 2000 četnika pod komandom Вајa Stanišića, 4.000 iz Lukačevićeve konjičke gruре, 6.000 pod komandom majora Petra Baćovića (hercegovački četnici) i 1.200 četnika kojima komanduje major Andrija Vesković. Jevđević Mihailoviću piše i da su okupatori dali toliko hrane da је on, na osnovu lažnog brojnog stanja, uspio da uštedi 110.000 obroka, kao i da su mu za posljednjih nekoliko dana isporučili 1.100.000 metaka.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 3/1, kut. 293, dep. 2248.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Saradnja četnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februar — mart 1943), Prilozi Instituta za istoriju (br. 17), Sarajevo, 1980, str. 214.&lt;/ref&gt;

General [[Rudolf Lüters]], zapovjednik njemačkih trupa u NDH, piše u procjeni situacije od 16. marta 1943. da je „neprijateljski otpor protiv nemačkih divizija koje su napadale uglavnom slomljen“, te da je „operacija „[[Operacija Weiss|Vajs II]]“ u suštini završena“. O četničkim snagama u njemačkoj zoni operacija, general Lüters navodi:
{{izdvojeni citat|Četničko pitanje nije se dalje zaoštrilo. U području [[114. lovačka divizija (Njemačka)|714. divizije]] nisu zabeležena nikakva prekoračenja u tuđu nadležnost. Četničko rukovodstvo se potčinilo naređenjima nemačkog Vermahta i potvrdilo svoju lojalnost. Četnici koji se nalaze na području [[118. lovačka divizija (Njemačka)|718. pešadijske divizije]], naročito u rejonu [[Zenica|Zenice]] i [[Han-Pijesak|Han-Pijeska]], neprijateljski se suprotstavljaju hrvatskoj državi i nemačkom Vermahtu i pokušavaju da izazovu nemire putem sabotaža i razoružavanja hrvatskih odreda. Divizije koje su učestvovale u operaciji „Vajs II“ jedinstveno se povoljno izražavaju o držanju četničkih jedinica. Dragocenim izviđačkim podacima i napadima za rasterećenje pomagali su našim jedinicama, mada ni u jednom slučaju nije sa nemačke strane tražena podrška.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_3_38.htm Procena vojno-političke situacije komandanta nemačkih trupa u NDH od 16. marta 1943. za period od 1. do 15. marta 1943. godine]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=372&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 000366—000367.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cetnikfrage hat sich nicht weiter zugespitzt. Im Bereich der 714.J.D. sind keine Übergriffe zu verzeichen. Die Cetnikführung hat sich den Befehlen der deutschen Wehrmacht untergeordnet und ihre Loyalität versichert. Die im Bereich der 718.J.D. befindlichen Cetniks, besonders im Raum ZENICA und HAN PIJESAK stehen kroat. Staat und deutscher Wehrmacht feindlich gegenüber und versuchen durch Sabotageakte und Entwaffnung kroat. Abteilungen Unruhe zu stiften. Die im &quot;Weiss II&quot;–Einsatz befindlichen Divisionen äussern sich übereinstimmend günstig über das Verhalten der Cetnikverbände. Durch wortwolle Kundschafterdienste und Entlastungsangriffe haben sie der Truppe geholfen, obwohl in keinem Falle deutscherseits Unterstützung orboten worden war.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U iscrpnom izvještaju&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 1015—1018.&lt;/ref&gt; koji je [[5. maj]]a 1943. godine podnio [[SAD|američki]] [[Ured za strateške usluge]] (preteča današnje [[Centralna obaveštajna agencija|Centralne obavještajne agencije]]), sumiraju se rezultati netom završene operacije »Weiss«:
{{izdvojeni citat|Krajem januara 1943. godine zajedničke nemačke, hrvatske, italijanske i četničke snage povele su veliku ofanzivu protiv jugoslovenske oslobodilačke armije. Neprijatelj je potpomognut od Drenovićevih četnika uspeo da potisne jugoslovenske patriote u Hercegovini i jugoistočnoj Bosni. Glavni udar u sadašnjoj neprijateljskoj ofanzivi vrše kombinovane četničke snage u Hercegovini (V.[ojislav] Lukačević, član Mihailovićevog glavnog štaba), u Crnoj Gori (Bajo Stanišić) i u Sandžaku (Pavle Đurišić, član Mihailovićevog glavnog štaba). Ishod ove borbe je još neizvestan. Partizani govore da su oni odneli pobedu, dok četnici insistiraju na tome da su gotovo potpuno očistili ove jugoslovenske krajeve od antifašističkih snaga. Tačno je, međutim, da su jugoslovenski antifašistički gerilci pretrpeli teške teritorijalne gubitke, ali daleko je od toga da su njihove snage uništene ili razbijene. Na drugoj strani, mnogo slavljeni četnici generala Mihailovića danas su angažovani u jednoj od najžešćih ofanziva za uništenje jugoslovenskih demokratskih snaga.}}

=== Četnički teror u Srbiji (1943) ===
{{main|Srbija u Drugom svetskom ratu|Zločini četnika u Drugom svjetskom ratu}}
Mihailovićeva taktika u Srbiji se početkom 1943. sastojala u tome da organizuje i štedi svoje snage za &quot;planirani narodni ustanak&quot;. Nemci navode da je izbjegavao svaki konflikt sa okupacionim trupama.&lt;ref&gt;NAW, T-78, Roll 332, 6289915, 919: Procjena situacije komande Jugoistoka za feburar 1943 (2. mart 1943.).&lt;/ref&gt; Izveštaji Nedićeve vlade konstatuju da je četnička akcija gotovo svuda upravljena na obračunavanje sa komunistima, koje se sprovodi beskompromisno, do istrebljenja. Inače, četnici na sastancima sa narodom naređuju lojalno držanje prema domaćim vlastima i okupatorskoj vojnoj sili kao i &quot;odricanje svake pomoći partizansko-komunističkim bandama&quot;.&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 59/1—1, k. 22.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Kopija originala (pisana na mašini, ćirilicom) u Arhivu V.I.I., reg. br. 54/5—1, k. 22.&lt;/ref&gt;

12. februara 1943. godine, kapetan [[Miloš B. Marković]], komandant Ariljske brigade iz sastava Požeškog korpusa JVuO, prenosi Mihailoviću ideju poručnika [[Zvonimir Vučković|Zvonka Vučkovića]] da iskoristi vezu sa njemačkim oficirom u cilju »gonjenja komunista«:

{{izdvojeni citat|Po povratku sa puta iz štaba 1a sastao sam se sa Vučkovićem koji me je zamolio da Vas izvestim o sledećem: &lt;/br&gt; U srezu Kačerskom nalaze se dve komunističke grupe, prva jačine 60 a druga oko 150 ljudi. Ove se grupe prebacuju i u Oplenački srez. Za likvidaciju ovih grupa potrebno mu je oko 300 ljudi, no kada bi ih skupio izazvao bi potere od strane okupatora. Ima jednu drugu mogućnost a to je da uputi Nemce da gone ove grupe. Posredno, no obazrivo ima vezu sa jednim od nemačkih komandanata, koji je izjavio gotovost za usluge svake vrste a naročito u gonjenju komunista. Zvonko će ga upotrebiti no ne uspeli to preduzeće sam potrebno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_33.htm  Izveštaj komandanta Ariljske brigade od 12. februara 1943. Draži Mihailoviću o borbama protiv pripadnika NOP-a u zimu 1942. godine i dostignutoj organizaciji u brigadi]&lt;/ref&gt;}}

Poručnik [[Predrag Raković]], u svojstvu komandanta 2. ravnogorskog korpusa JVuO, informiše 3. marta 1943. generala Mihailovića o tajnom sastanku sa nemačkim potporučnikom Krigerom:

{{izdvojeni citat|Okupator, kako Nemci tako i Bugari svu svoju akciju uputili su na komuniste, na njihovo gonjenje i istrebljenje. U smislu depeše koju sam podneo G. Ministru, sastao sam se 2 marta t.g. na Savincu u jednoj šumi sa Nemačkim komandantom potporučnikom Krigerom iz Gor. Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od strane Nemaca došao potporučnik Kriger i njegov tumač. A sa naše strane bio sam ja i moj Načelnik štaba p.por. Lazarević. Tema razgovora bila je isključivo uništenje komunističkih bandi, na teritoriji koju obezbeđuje Nemačka jedinica iz Gor. Milanovca. Uglavnom dolazi u obzir komunistički vođa [[Milorad Labudović|Labud]] koji ima oko 150 komunista pod svojom komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kačerskom i Orašačkom. Utvrdili smo plan za ovaj rad. O izvođenju ove akcije detaljno sam se dogovorio sa Zvonkom noću između 2/3 - III t.g., u čemu smo postigli potpunu saglasnost.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 127, reg. br. 7/3 (S-X-12/4).&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_2_67.htm  Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 3. marta 1943. Draži Mihailoviću o borbi protiv pripadnika NOP-a i pregovora sa predstavnicima nemačkih okupacionih trupa]&lt;/ref&gt;}}

I u depeši od 23. marta, Raković piše da se ponovo sastao sa nemačkim komandantom iz G. Milanovca, te je dogovoreno da se za ubijene Nemce neće više paliti kuće redom, već &quot;samo po našem spisku&quot;, partizanske, i samo će se partizani ubijati:

{{izdvojeni citat|Hapšenje naših ljudi više neće biti na reonu nemačke komande G. Milanovac. Ako pogine okupatorski vojnik na ovome terenu neće se paliti redom kuće, već samo po našem spisku i to partizanske i samo će se partizani ubijati. [...] Dobio sam 5000 metaka za čišćenje moga reona od komunista.&lt;ref&gt;Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2,  Dokumenti jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta Draže Mihailovića: 1. januar — 8. septembar 1943, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. 113, str. 550.&lt;/ref&gt;}}

[[Datoteka:Četnici batinaju narod.jpg|thumb|Četnici batinaju seljaka u Srbiji.]]

Koliki je bio teror koji su četnici sprovodili nad pristalicama [[NOP|pokreta otpora]] u području doline Zapadne Morave, Dragačeva i Takova, svedoči konstatacija u biltenu kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova:

{{izdvojeni citat|Ilegalni odredi poručnika Vlaste Antonijevića, Dače Simovića, Milutina Jankovića, poručnika Vasića i kapetana Rakovića nemilosrdno ubijaju sve one koji su makar i jedan dan bili i sarađivali sa partizanima. Neki od ovih odreda vode tako bezumnu akciju da se njihova delatnost može ravnati sa radom običnih odmetnika.&lt;ref&gt;http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/102680-aak-Gornji-Milanovac-Luani.html&lt;/ref&gt;|Izveštaj kvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova (april 1943)}}

Četnici su, poput okupatora, prema partizanima, njihovim simpatizerima i porodicama, primenjivali najsvirepije mere:

{{izdvojeni citat|1) Protiv zaludele, potpuno obezglavljene i pomahnitale komunističke bande u šumi, sve određene starešine i svo nacionalno naoružano ljudstvo ima povesti beskompromisnu borbu za njihovo potpuno uništenje. Izuzetka u ovome pogledu ne može biti.

4) Ko se uhvati da nosi hranu ili druge potrebe komunistima, a to se tačno utvrdi, komandant brigade sa čije bi teritorije bio takav krivac, odmah će ga streljati i porodicu potpuno uništiti. Kuću spaliti, a stoku zapleniti za izdržavanje gorskih jedinica.

5) Ko se uhvati, a to se od strane komandanta brigade utvrdi, da je krio komuniste, primio u svoju kuću ili im slao makakva obaveštenja, biće najstrožije kažnjen.

6) Ko se uhvati i bude dokazano, da je neko lice videlo komuniste, a nije na najbrži način izvestilo najbližu četničku komandu, biće takođe kažnjeno, u čemu se komandantima brigada ostavlja puna inicijativa.

7) '''Ako u nekom selu bude ubijen makoji četnik, komandant brigade dotične teritorije odmah će streljati deset simpatizera'''.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%BE_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B8_%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0_4.9.1943. Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica 4.9.1943.]&lt;/ref&gt;|Naređenje komandanta Komskog korpusa za nemilosrdno uništavanje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i njihovih porodica (4.9.1943).}}

Zbog svega navedenog, mnogi ljudi koji su prišli četnicima na početku ustanka protiv sila Osovine, bili su razočarani preusmerenjem dejstava u borbu protiv partizana. Tako je britanski oficir za vezu Hadson zabeležio: &quot;Nekoliko četničkih jedinica tražilo je da bude oslobođeno zadatka borbe protiv partizana&quot;.&lt;ref name=&quot;Deakin2&quot;/&gt;

=== Zabrana sabotaža u Srbiji i učvršćivanje vezâ s Nijemcima na području NDH (1943) ===
{{main|Sabotaže u Srbiji u Drugom svjetskom ratu|Neil Selby}}
[[Datoteka:Plakat o streljanju DM pristalica iz 1942.jpg|mini|Plakat o streljanju „50 DM pristalica“ zbog rušenja mosta na pruzi Požarevac - Petrovac na Mlavi iz decembra [[1942]].]]

U Srbiji, iako su neke četničke pristalice vršile sabotaže, trpeći nemačke odmazde zbog toga, četničko vođstvo je posebno branilo ozbiljnije sabotaža na bitnim saobraćajnicama, pa su čak sprečavali britanske komandose na terenu da ih vrše:

{{izdvojeni citat|[[Neil Selby|Major Selby]] imao zadatak da organizuje sabotaže i dotur materijala za iste; „Prema Selbyevim navodima, '''do sabotaža nije došlo zato što ih D.M., odn. njegovi komandanti na terenu na terenu još nisu odobrili'''.“&lt;ref&gt;NAW, T-313, Roll 482, 000544: Izvještaj obavještajnog odjeljenja Vojnog komandanta Jugoistoka o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca u noći 18./19. augusta 1943 (26. august 1943.).&lt;/ref&gt;|Izvještaj nemačkog obavještajnog odjeljenja o rezultatima istrage nad zarobljenim britanskim majorom Selbyem, uhvaćenim kod Žitkovca (26. august 1943).}}

U izvještaju potpukovnika Klamrotha iz Generalštaba njemačkih oružanih snaga, nakon inspekcijskog putovanja po Balkanu u avgustu 1943. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt; konstatuje se da je general Mihailović najstrožije zabranio izvođenje sabotažâ protiv okupacione sile prije eventualnog [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničkog]] iskrcavanja. Pored toga, pominje se i to da su njemačke obavještajne strukture detaljno upoznate sa kretanjem četničkog komandanta i Vrhovne komande JVuO po Srbiji:
{{izdvojeni citat|Pokret Draže Mihailovića:

U Srbiji tinja latentni ustanak. Draža Mihailović je liderska priroda i veoma je aktivan. Svaki preuranjeni napad protiv okupacionih snaga u startu je strogo zabranjen. Trenutno se jedino vodi borba protiv komunista.

Mora se očekivati jedinstveni napad na okupacione snage, uključujući sabotaže i prepade. Pretpostavlja se da je angloameričko iskrcavanje na Jadranu trenutak za to. Stav Draže Mihailovića prema Angloamerikancima opisan je na sledeći način: „Kao pomagači ste dobrodošli, ali ja ću sâm obnoviti Jugoslaviju!“ Nadzor nad Dražom Mihailovićem je dobar. Nemačke službe vrlo brzo saznaju za njegova boravišta koja neprestano menja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=638&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289888.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;b) Draga [sic!] Mihailowitsch Bewegung: &lt;/br&gt; In Serbien schwelt der latente Aufstand. Draga Mihailowitsch ist eine Führernatur und sehr aktiv. Jedes vorzeitige Losschlagen gegen die Besatzungstruppen ist zunächst streng verboten. Zur Zeit nur Kampf gegen Kommunisten. &lt;/br&gt; Mit dem einheitlichen Beginn von Sabotage, Überfallen usw. auf Besatzungstruppen muss gerechnet werden. Als Zeitpunkt dafür wird die Landung der Anglo–Amerikaner in der Adria vermutet. Die Einstellung des Draga Mihailowitsch den Anglo–Amerikanern gegenüber wird geschildert: &quot;Als Helfer willkommen, aber ich selbst baue Jugoslawien wieder auf!&quot; Die Überwachung des Draga Mihailowitsch ist gut. Die deutschen Dienststellen kennen sehr bald seine ständig wechselnden Standorte.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ipak, kako bi i dalje stvarao privid otpora i zadržao status saveznika, povremeno je inicirao bezazlene diverzije, koje neće izazvati nemačku odmazdu:

{{citiranje|Udružite se sa apotekarima. Uzmite od njih praškova za kijanje, suzavce i supervodonik. Na igrankama svrabeće praškove. Upućujte preteća pisma, uznemiravajte telefonom, stvarajte svuda strah i zabunu.&lt;ref name=&quot;Kosta Nikolić 2004&quot;&gt;Bojan Dimitrijević - Kosta Nikolić: Đeneral Mihailović - biografija, Beograd : Institut za savremenu istoriju, 2004, str 378-9.&lt;/ref&gt;|[[Draža Mihailović]] naređuje „misteriozne” sabotaže po gradovima septembra 1943.}}

1. avgusta 1943. godine, komandant njemačkih trupa u Hrvatskoj ([[NDH]]) general [[Rudolf Lüters]] na sljedeći način interpretira držanje Mihailovićevih četnika (mahom onih koji su bili obuhvaćeni [[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|ugovorima sa vlastima NDH]]) po okončanju [[Operacija Schwarz|operacije »Schwarz«]]: 
{{izdvojeni citat|Stav četnika s obje strane [[Bosna (rijeka)|rijeke Bosne]] te na području između rijekâ Bosne i [[Una|Une]] i [[Sana|Sane]] i dalje se može opisati kao lojalan, iako ustaška politika – koju je hrvatska vlada u posljednje vrijeme iznova naglasila – nije ostala bez povratnog dejstva na njihovo držanje, što se pokazalo uzdržanošću prema komunističkim bandama.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=357&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000352.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Haltung der Cetniks beiderseits der Bosna und zwischen Bosna und Una–Sana kann noch als loyal bezeichnet werden, obwohl der wohl der in letzter Zeit seitens der kroat. Regierung wieder betonte Ustascha–Kurs nicht ohne Rückwirkung auf ihre Haltung geblieben ist und sich Zurückhaltung gegen die kommunistischen Banden zeigte.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj komandanta njemačkih trupa u Hrvatskoj za mjesec jul 1943. upućen štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]}}

Kao paradigmatične za držanje spram nastupajućih njemačkih trupa mogu se uzeti preporuke iz naređenja kapetana Jovana Dabovića, komandanta Ličko-kordunaške četničke oblasti, upućene 6. septembra 1943. godine kapetanu Dušanu Đakoviću:
{{izdvojeni citat|NAREĐUJEM
1) Svi komandanti narediće svima svojim jedinicama i patrolama da, ako Nemci budu naišli na njihov reon dejstva, ne otvaraju vatru i da se drže pasivno sve do mog daljeg naređenja.

2) Kada bude primećen dolazak Nemaca da se jedinice povlače u šume i da sa njima izbegavaju dodir.

3) Ako se desi da se neka jedinica, patrola ili pojedinac nađe u takvoj situaciji da Nemce ne može izbeći pri dodiru sa njima da kaže da se bori protivu komunizma.

Napominjem ovom prilikom da su se Nemci prema četnicima u Hercegovini poneli vrlo korektno.&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dok. br. 42, str. 81.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dokument br. 202, strane 942—943.&lt;/ref&gt;}}

18. rujna 1943. godine, poručnik Lippert iz Obavještajnog odjela [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] sastavlja izvještaj o posjetu poručnika [[Milana Cvjetićanina]], komandanta Bosanskog korpusa „[[Gavrilo Princip]]” [[Dinarska četnička divizija|Dinarske četničke divizije]] JVuO, kojega je [[Kapitulacija Italije|kapitulacija Italije]] zatekla na liječenju u [[Split]]u. Tom prilikom, Cvjetićanin nedvosmisleno poentira:
{{izdvojeni citat|Mi četnici znamo da se samo uz pomoć njemačkih trupa može postići efikasno uništenje bandita, jer smo mi četnici za to isuviše slabi.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.], str. 273.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=984&amp;rec=313&amp;roll=483 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000981.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Wir Cetniks wissen, dass nur durch die deutschen Truppen eine wirksame Vernichtung der Banditen erfolgen kann, da wir Cetniks hierzu zu schwach sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://pescanik.net/pismo-citateljima-blica-i-gledateljima-serije-ravna-gora/ Boris Dežulović: Pismo čitateljima Blica i gledateljima serije “Ravna gora”]&lt;/ref&gt;}}
[[Datoteka:Marsz wojsk niemieckich w Dalmacji (2-515).jpg|mini|Četnici Dinarske divizije u mimohodu pored motorizovane kolone njemačke 114. divizije (Dalmacija, septembar 1943).&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2018/01/bk0306.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0306 | Photo | 114. Jäger-Division]&lt;/ref&gt;]]

Nakon [[Kapitulacija Italije u Jugoslaviji|kapitulacije Italije]] [[8. septembar|8. septembra]] [[1943]]. sve četničke snage iz italijanske okupacione zone su, nakon [[Antiosovinska ofanziva JVuO 1943.|sporadičnih sukoba]], uspostavile punu saradnju sa novouspostavljenim nemačkim okupacionim vlastima.&lt;ref&gt;Vidi: [[s:Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade|Uputstvo komandanta nevesinjskog korpusa od 30. decembra 1943. komandantu konjičke brigade]], [[s:Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.|Izveštaj majora JVUO Vasilija Marovića od 17. februara 1944.]], [[s:Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.|Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.]], itd.&lt;/ref&gt; Mihailović je 7. oktobra 1943. naređivao svojim četnicima borbu protiv partizana u Sandžaku &quot;po svaku cenu&quot; i nesukobljavanje sa Nemcima &quot;po svaku cenu&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_9.htm Naređenje Draže Mihailovića od 7. oktobra 1943. komandantima kopusa u zapadnoj Srbiji za mobilizaciju ljudstva i borbu protiv NOVJ u Sandžaku]&lt;/ref&gt;

Poručnik [[Jovan Pupavac]] pojašnjava u pismu upućenom 10. februara 1944. komandantu Zapadne Bosne JVuO majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]] kako je tekao proces prilaženja četnikâ pod komandom vojvode Momčila Đujića njemačkoj okupacionoj sili:
{{izdvojeni citat|Dinarsku oblast sam napustio iz sledećih razloga: 1) Posle propasti Italije u Dalmaciju su došli Nemci. Komandant Dinarske oblasti pop Đujić stupio je u saradnju sa njima, najpre preko [[Mane Rokvić|Mane Rokvića]] koji je došao sa njima iz [[Bosanski Petrovac|Bosanskog Petrovca]]. Kasnije je delegirao kod štaba 114. Nemačke divizije svoga načelnika štaba kapetana Mijovića Novaka. Ljudstvo je postalo Nemačka milicija, primajući od njih redovnu hranu, municiju i dopunu oružja. Nemci su vrlo rado primili saradnju četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_73.htm Izveštaj komandanta 1. brigade Bosanskokrajiškog četničkog korpusa od 10. februara 1944. komandantu korpusa o saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji]&lt;/ref&gt;}}

U odgovoru koje je 4. oktobra 1943. poslalo Obavještajno odjeljenje 114. lovačke divizije, odbacuju se navodi iz telegrama poslatog od strane štaba 15. brdskog korpusa, u kojem se vojvoda [[Momčilo Đujić]] optužuje za prepade na njemačke trupe i u kojem se traži njegovo hapšenje. Nasuprot takvom zahtjevu, za komandanta [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]] se tvrdi sljedeće: „Uvjerljiva obavještenja i dokumenti nedvojbeno ukazuju da se Đujićeva četnička grupa u dosadašnjoj borbi protiv komunizma pokazala kao pouzdana... Sabotažni akti i prepadi na njemačke trupe dosad se nijesu događali.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=792&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000788.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach hiesigen sicheren Nachrichten und einwandfreien Unterlagen ist die Cetnikgruppe des Vojvoden Djujic im Kampf gegen die kommunistische Aufstandsbewegung bisher als zuverlässig zu bezeichnen. &lt;/br&gt; Sabotageakte und Überfälle gegen die Deutsche Wehrmacht sind bisher nicht erfolgt.&quot;}})&lt;/ref&gt; U poređenju sa oružanim snagama NDH, obavještajni oficiri 114. divizije Wehrmachta daju i mnogo povoljniju ocjenu za učinkovitost četnika: „Hrvatske trupe i ustaše, već zbog svoje brojnosti, ne mogu predstavljati značajniju podršku; osim toga, njihova borbena vrijednost je poznata. Četnički odredi su se dosad svuda pokazali kao izuzetno aktivni i pouzdani.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=793&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000789.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroatische Wehrmacht und Ustaschaverbände im Bereich sind schon rein zahlenmässig keine nennenswerte Unterstützung; darüber hinaus ist deren Kampfwert hinreichend bekannt. Die Cetnikverbände erweisen sich bisher überall als äusserst rege und zuverlässig.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Četnički komandant u zapadnoj Bosni Uroš Drenović s nemačkim oficirima na terenu.jpg|thumb|Vojvoda [[Uroš Drenović]] (desno), četnički zapovjednik u [[Zapadna Bosna|zapadnoj Bosni]], zajedno sa njemačkim oficirima na terenu.]]

U jesen 1943. godine, Vrhovna komanda Vermahta konstatuje prestanak bilo kakve aktivnosti DM protiv njih:

{{izdvojeni citat|U jesen 1943. Titov pokret sve je više uzimao maha, a Mihailovićev pokret bio je potisnut na teritoriju Srbije. Komunisti nisu primali samo pomoć od sovjetske Rusije, nego sve više i od Engleza. Italijanska armija je kapitulirala. U ovakvoj novonastaloj situaciji četnički pokret bio je prisiljen da preispita svoj stav prema nemačkoj okupacionoj sili… Bilo kako, od tog vremena prestali su svi napadi Mihailovićevih ljudi protiv nemačke okupacione sile.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2024-07-08 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta }}&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta}}

Četnici u Hercegovini su počeli sarađivati sa njemačkim nadležnim komandama odmah po ulasku njihovih trupa u bivšu italijansku okupacionu zonu:
{{izdvojeni citat|Banda koja je napadala u području sjeverno od [[Bileća|Bileće]] i ojačana na oko 1200 ljudi ([[10. hercegovačka udarna brigada|X herceg. brigada]]), uz potporu 800 četnika je odbačena natrag na sjever.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1081&amp;rec=313&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 195, frame no. 7450860.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im Raum N Bileca angreifende und auf etwa 1200 Mann verstärkte Bande (X.He.Brig.) mit Unterstützung von 800 Cetniks nach N zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 18. septembar 1943. godine}}

{{izdvojeni citat|SS-divizija „Prinz Eugen“: Komunistička grupa (jačine 1.200 ljudi), koja je sa sjevera nastupala ka Bileći, odbačena je ka sjeveru akcijom 6. čete 2. SS brdskog puka ojačane sa 800 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=483&amp;broj=293 NARA, T313, Roll 483, frame no. 000290.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Von Norden gegen Bileca vordringende komm. Gruppe (1200) durch herangeführte 6./SS 2 und 800 Cetniks nach Norden zurückgeworfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj 15. brdskog korpusa za 18. septembar 1943.}}

{{izdvojeni citat|U oblasti [[Stolac|Stoca]], kao što je već napomenuto, Stolačka i [[Ljubinje|Ljubinjska]] četnička brigada su u saradnji sa našim trupama postigle uspjeh protiv glavnine Desete herceg. brigade.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=636&amp;rec=314&amp;roll=559 NARA, T314, Roll 559, frame no. 000631.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;b.) Cetniks: &lt;/br&gt; Im Raum von STOLAC hat, wie bereits erwähnt, im Zusammengehen mit eigenen Truppen die Cetnikbrig. von STOLAC und LUBINJE gegen die Hauptkräfte der X-herzeg.Brig. Erfolge erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 21. brdskog korpusa, Obaveštajno odeljenje, izveštaj o stanju, 27. septembar 1943.}}

U izvještaju [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS brdske divizije Prinz Eugen]] od 10. oktobra 1943. godine, poslatom štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], pohvaljuje se lojalno držanje koje su, do tog trenutka, formacije [[Hercegovina|hercegovačkih]] četnikâ pokazale spram njemačkih okupacionih jedinica:
{{izdvojeni citat|Četnici: Za borbu protiv komunista u istočnoj Hercegovini mobilisane su jače snage u okruzima [[Trebinje]], [[Bileća]], [[Stolac]] i [[Nevesinje]]. Dosadašnja iskustva s hercegovačkim četnicima mogu se ocijeniti dobrim, a njihovo držanje prema vlastitim trupama lojalnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1335&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001329.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks: Zur Bekämpfung der Kommunisten in der Ost–Herzegowina wurden in den Bezirken Trebinje, Bileca, Stolac u. Nevesinje stärkere Kräfte mobilisiert. Die bisherigen Erfahrungen mit den herzegowinischen Cetniks können als gut, das Verhalten gegenüber der eigenen Truppe kann als loyal bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U odlomku iz mjesečnog izvješća SS divizije »Prinz Eugen«, inače njemačke elitne postrojbe na teritoriji okupirane Jugoslavije, sastavljenog 5. septembra 1943, blagonaklon stav četnika na divizijskom području (Hercegovina) opisan je na sljedeći način: 
{{izdvojeni citat|Srbi [četnici — prim.] su se, djelimično, nastavili dokazivati ​​kao '''najpouzdaniji saveznici u borbi protiv crvenih bandi''', a time i protiv komunizma. U borbi protiv bandita uvijek su spremni sarađivati ​​s njemačkim Wehrmachtom, pa čak i podvrgnuti se njegovoj komandi.&lt;ref&gt;Klaus Schmider, ''Partisanenkrieg in Jugoslawien 1941-1944'', Verlag E.S. Mittler &amp; Sohn GmbH, Hamburg/Berlin/Bonn, 2002, s. 307.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/NARA/T315.php?broj=1272&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frame no. 001266.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben haben sich z.T. weiterhin als die zuverlässigsten Verbündeten im Kampf gegen die roten Banden und damit gegen den Kommunismus erwiesen. Im Kampf gegen die Banditen sind sie jederzeit bereit, mit der deutschen Wehrmacht zusammenzugehen und sich ihr sogar zu unterstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj 7. SS divizije XV brdskom armijskom korpusu za avgust 1943. godine}}

U četničkim izvorima se potvrda ovih navodâ nalazi u naređenju koje je kapetanu Dušanu Đakoviću 6. septembra 1943. uputio potpukovnik [[Slavko Bjelajac]] (pseudonim »Nikola Dekić«), komandant Ličko-kordunaške četničke oblasti. Informišući svog podređenog oficira o ogromnim partizanskim gubicima u [[Bitka na Sutjesci|bici na Sutjesci]], Bjelajac zapisuje:
{{izdvojeni citat|Po podatcima koje imamo partizani su kod Sutjeske strašno tučeni. Tvrdi se da su imali 5.000 mrtvih te da su samo naši s mrtvih lješeva partizanskih skinuli oko 200 puškomitraljeza. Četnici u Hercegovini drže pored ostalih mjesta i [[Kalinovik]], [[Foča|Foču]], i [[Čajniče]]. Ustaše su u [[Goražde|Goraždu]]. Njemci se također nalaze u Hercegovini. Dozvolili su bez ikakovih uslova da se na reonu svakog sreza može nalaziti i kretati 400 četnika (jednoj četničkoj grupi dali su 300 pušaka). &lt;br /&gt; U opšte izuzev situacija Hercegovine, Crne Gore, i Istočne Bosne stoji vrlo dobro. &lt;br /&gt; Ove podatke iz Hercegovine javljam Vam radi orjentacije. A u koliko se tiče Njemaca tek da naše stanovništvo zna da ih se ne treba plašiti i da neće vršiti represalije nad mirnim stanovništvom. &lt;br /&gt; Njemci govore u Hercegovini protiv Italijana i kažu da su oni spriječili širenje Srbije do rijeke Bosne protiv volje Njemaca. Optužuju Italiju da je ona dovela Pavelića na vlast. (To sve može i nemora biti tačno). &lt;br /&gt; Naši su zarobili čuvenog [[Nurija Pozderac|Nuriju Pozderca]] i [[Simo Milošević|Simu Miloševića]] u Hercegovini i streljali ih.&lt;ref&gt;Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dok. br. 203, str. 946.&lt;/ref&gt;}}

Novembra 1943, Nijemci nabrajaju koje su se sve četničke vojvode u NDH upustile u saradnju s njima, kao npr.: [[Mane Rokvić]] („izjašnjava se za Nemačku i u slučaju neprijateljskog iskrcavanja stoji sigurno na našoj strani“), [[Momčilo Đujić]] („Ljotićev pristalica“ čijim „prisluškivanjem je više puta dokazano da je slao lažne izveštaje D. M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja“), [[Uroš Drenović]] („nepomirljiv protivnik komunista“; „više od godinu dana sarađuje otvoreno sa nemačkim Vermahtom“) i drugi.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikführer, mit denen zusammengearbeitet wurde: &lt;/br&gt; Vojvode Rokvic. Energischer Führer der ohne Unterbrechung rückhaltlos mit der deutschen Truppe zusammenarbeitet. Bekennt sich zu Deutschland und steht im Falle einer feindlichen Landung sicher auf unsere Seite. &lt;/br&gt; Vojvode Djujic, Ljotic–Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen. Djujic wird seitens der. Div. im bewusster Übertreibung als besonders aktiver Kämpfer gegen den Kommunismus in Verbindung mit der deutschen Wehrmacht herausgestellt. &lt;/br&gt; Vojvode Drenovic. Gerade Persönlichkeit, unversöhnlicher Kommunistengegner (kommunistische Untaten an seiner Ehefrau, die den Tod herbeiführten), bezeichnet sich als Beschützer seiner pravoslavischen Volksgenossen. Arbeitet länger als 1 Jahr offen mit deutscher Wehrmacht zusammen. Von DM. angestrebte Beeinflussung bisher ohne Erfolg.&quot;}})&lt;/ref&gt; U ovom strogo povjerljivom izvještaju, obavještajni oficiri XV brdskog armijskog korpusa dopisuju još i sljedeće: „Čitav niz drugih četničkih vođâ na području južno od [[Bihać]]a, neumoljivi su protivnici komunizma i dobri vojnici. Svi su se istakli u saradnji sa [našim] trupama, a kao svoj zadatak označavaju zaštitu pravoslavnog stanovništva od uništenja.“&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 44, str. 86.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=347&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Eine Reihe weiterer Cetnikführer im Raum südl. Bihac unerbittliche Kommunistengegner und gute Soldaten haben sich in der Zusammenarbeit mit der Truppe bewährt, und sehen es als ihr Ziel an, den pravoslavischen Volksteil vor der Ausrottung zu bewahren.&quot;}})&lt;/ref&gt; U izvještaju [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. godine zaključuje se da bi osiguranje dugih linija snabdijevanja bez četnika bilo „nezamislivo“.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=343&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000339.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Sicherung der langen Nachschubwege der Division ist ohne Unterstützung det zugeteilten Cetnik–Stützpunkte, wenn nicht ausreichend deutsche Kräfte oder kampffähige kroatische Truppen zur Verfügung gestellt werden, undenkbar.&quot;}})&lt;/ref&gt;

19. novembra 1943. potpisani su i na snagu stupaju prvi [[Ugovori o saradnji četnika i Vermahta|ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta]], koji četnicima nameću obavezu &quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm&lt;/ref&gt; 30. novembra 1943. godine [[Dragoljub Draža Mihailović|general Mihailović]] naređuje [[Ljubomir Jovanović Patak|Ljubi Patku]], komandantu Timočkog korpusa, da protera britanskog majora Erika Grinvuda koji hoće da vrši akcije protiv Nemaca bez njegovog dopuštenja:

{{izdvojeni citat|Kod vas je tamo engleski major Grinvud sa telegrafistom. To je posledica prosjačenja materijala. Nije došao da vas pomogne u materijalu već da uništi naša sela za neku sitnu sabotažu. '''Naređujem da Grinvuda sa celom pratnjom najurite kao kučku''' po mom naređenju jer je pošao na teren bez mog odobrenja. Ponavljam najurite ga kao kučku i izvestite.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm&lt;/ref&gt;|Depeša generala Mihailovića Ljubi Patku od 30. novembra 1943.}}

Saveznički komandant Sredozemlja uskoro i sam uviđa da se Mihailović bavi sporednim aktivnostima, uz izbegavanje da preduzme nešto na komunikacijama vitalnim za [[Saveznici|Saveznike]] i za Nemce. Stoga je [[9. decembar|9. decembra]] [[1943]]. poslao [[Dragoljub Mihailović|Mihailoviću]] telegram kojim zahteva izvršenje specifikovanih napada na komunikacije, a koji počinje rečima:
{{izdvojeni citat|Sloboda kojom se Nemci služe železničkim prugama od Grčke do Beograda za prevoz i izdržavanje trupa nepodnošljiva je.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_250.htm, Obaveštenje brigadira Armstronga od 9. decembra 1943. Draži Mihailoviću o zahtevu Komande britanskih trupa na Srednjem istoku da četnici izvrše dve sabotaže protiv Nemaca]{{Dead link|date=August 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd - prilog II&lt;/ref&gt;}}

=== Potpisivanje ugovora o saradnji četnika i Vermahta u Srbiji (1943-1944) ===
{{Poseban članak|Ugovori o saradnji četnika i Vermahta}}
[[Datoteka:Zone odgovornosti četnika, prema sporazumu sa Nemcima.png|thumb|Zone odgovornosti četničkih komandanata u okupiranoj Srbiji, prema sporazumu sa Nemcima 1943. [[Jevrem Simić]] i [[Nikola Kalabić]] (roze), [[Vojislav Lukačević]] (plavo), [[Ljuba Jovanović Patak]] (zeleno) i [[Mihailo Čačić]] (sivo).]]

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za Jugoistok, inicirao je pregovore koji će rezultirati potpisivanjem [[Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka|ugovora o zajedničkoj borbi]]. Mihailović je polovinom novembra 1943. svojim komandantima naredio da sarađuju sa Nemcima; on sam nije mogao javno da stupi u saradnju &quot;zbog raspoloženja naroda&quot;.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/images/ktb_okw_III_6_1304.jpg KTB OKW (Kriegstagebuch des Oberkommando der Wehrmacht) - Ratni dnevnik vrhovne komande Vermahta, šesta knjiga&lt;/ref&gt; Ugovore su to potpisivali ovlašćeni Mihailovićevi komandanti i ljudi iz vojnog rukovodstva. Prvi ugovor o saradnji potpisan je 19. 11. 1943. između [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]], komandanta Mileševskog korpusa JVuO i nemačkog komandanta Jugoistoka koga je predstavljao fon Frede, glasio je:
{{Wikisource|Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.}}
{{izdvojeni citat|
2)  Primirje treba da bude pretpostavka za zajedničku borbu protiv komunista.

4)  Obaveza Lukačevića da nijedan pripadnik njemu potčinjenih jedinica neće delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemačkom.

5)  Prepuštanje područja borbenih dejstava četničkim odredima radi samostalnog vođenja borbe, koju vodi i nemački Vermaht.

6)  Uključivanje četničkih odreda prilikom većih zajedničkih operacija pod nemačko zapovedništvo. U tom periodu nemačko vodstvo izdaje borbene naloge četničkim odredima.

8)  Razmena štabova za vezu.

9)  Isporuke nemačke municije radi sprovođenja zajedničkih borbenih zadataka u skladu sa vojnim potrebama.

10)  Sporazum se mora držati u tajnosti.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_260.htm SPORAZUM IZMEĐU KOMANDANTA JUGOISTOKA I MAJORA VOJISLAVA LUKAČEVIĆA OD 19. NOVEMBRA 1943. O SARADNJI ČETNIKA SA NEMAČKIM TRUPAMA U BORBAMA PROTIV NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE JUGOSLAVIJE]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i majora [[Vojislav Lukačević|Vojislava Lukačevića]] (19. 11. 43.)}}

27. novembra je potpisan ugovor sa [[Nikola Kalabić|Nikolom Kalabićem]].&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_262.htm Sporazum od 27. novembra 1943. između pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikole Kalabića sa nemačkim predstavnikom o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; U narednim nedeljama ugovori su potpisani i sa drugim komandantima korpusa od operativne važnosti. Iako Mihailović lično nije potpisao ni jedan ugovor, ovim ugovorima je bio pokriven veći deo nemačke okupacione zone u Srbiji.

{{izdvojeni citat|Ovaj ugovor, kao i buduće mjere, trebalo bi da se baziraju na međusobnom povjerenju i volji da se komunizam uništi, zemlja umiri a Srbiji omogući stabilna budućnost u okvirima Evrope oslobođene od komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=974&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frames no. 000969—000970: Sporazum između Krajskomandanture  Zaječar i potpukovnika Ljube Jovanovića Patka o nenapadanju i saradnji u borbi protiv NOVJ (23./25. decembar 1943.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Diese Vereinbarung sowie die zukünftigen Massnahmen sollen getragen sein vom gegenseitigen Vertrauen und dem Willen, den Kommunismus zu vernichten, das Land zu befrieden und Serbien einer geordneten Zukunft im Rahmen eines vom Kommunismus befreiten Europas entgegenzuführen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Ljuba Jovanović Patak|Ljube Jovanovića Patka]] o borbi protiv partizana u Srbiji (decembar [[1943]]).}}

Generalna tendencija priklanjanja Mihailovićevih četnikâ okupacionoj vojnoj sili bila je primijećena 28. XI 1943. i od strane njemačke Komande Jugoistoka:
{{izdvojeni citat|Srbija: U oblasti Kruševca borbe između [četnika] DM i komunista. Kod četnika znaci približavanja Vermahtu, verovatno zbog nestašice municije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;broj=639&amp;roll=485 NARA, T313, Roll 485, frame no. 000636.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) Serbien: &lt;/br&gt; Raum Krusevac: Kampf zwischen DM u. Komm. Bei Cetniks Anzeichen für Annäherung an dt. Wehrmacht vermutl. Mun. Mangel.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izveštaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 28. novembar 1943.}}

30. novembra 1943. godine i poručnik Milorad Vasić moli generala Mihailovića da mu odobri vezu sa Nijemcima, u cilju opskrbe streljivom, garantujući mu potpunu diskreciju u radu:
{{izdvojeni citat|Molim da mi dozvolite da ovu priliku iskoristim i dobijem municiju i ostalo, što mi je neophodno potrebno, a da pritom čast organizacije i Vaš autoritet u narodu ne bude ničim povređen.&lt;ref&gt;AVII, reg. br. 8/1, kut. 276, dep. 11690—11691.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Branko Latas, Četničko-nemački sporazumi o saradnji u Srbiji (1943-1944), Vojnoistorijski glasnik br. 2/1978, Beograd, str. 344.&lt;/ref&gt;}}

Ugovori su bili u znatnoj meri tipizirani, nalik na sporazum između vojnog zapovednika Jugoistoka i inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića:

{{izdvojeni citat|Cilj sporazuma je zajednička borba protiv komunističkih partizana, pa će stoga sve jedinice DM-četnika, potčinjene pukovniku Jevremu Simiću, biti uključene u borbu nemačke i bugarske vojske, kao i srpskih vladinih trupa, protiv komunista.

U vezi s tim predviđa se uspostavljanje zajedničke obaveštajne službe kao i uzajamna podrška.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B5_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_23.1.1944 Sporazum inspektora četničkih odreda Draže Mihailovića pukovnika Jevrema Simića i vojnoupravnog zapovednika Jugoistoka od 23.1.1944.]&lt;/ref&gt;|Sporazum Nemaca i potpukovnika [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]] (januara [[1944]]).}}

Komandant Jugoistoka i [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] [[Maksimilijan fon Vajhs|fon Vajhs]] izdao je [[21. novembra]] [[1943]]. uputstvo o saradnji sa četnicima koje, između ostalog, predviđa izručenje Saveznika (&quot;da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih&quot;). Fon Vajhs upozorava da se &quot;lojalna orijentacija pojedinih četničkih odreda ne sme uopštiti&quot;, jer neki još uvek izvode prepade i sabotaže, ali &quot;propagandu protiv četničkog pokreta treba obustaviti&quot;, do daljnjeg.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm Objašnjenje komandanta Jugoistoka od 21. novembra 1943. o cilju i načinu sklapanja sporazuma sa četničkim komandantima]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/291.htm Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45], Musterschmidt-Verlag Göttingen, strana 268&lt;/ref&gt; Sporazum između Vermahta i četničkog komandanta [[Mihajlo Čačić|Mihajla Čačića]], komandanta Ravaničke brigade JVuO, uključuje i hvatanje [[rudar]]a koji su pobegli u šumu, i njihovo vraćanje u [[rudnik]]e uglja.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_264.htm Sporazum komandanta Jugoistoka sa komandantom Ravaničke brigade od 14. decembra 1943. o saradnji četnika sa nemačkim trupama u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i [[Jevrem Simić|Jevrema Simića]], inspektora odreda Draže Mihailovića, predviđa da &quot;četnici DM stavljaju na raspolaganje snagama poretka svoje podatke i svoju obaveštajnu službu&quot; za borbu protiv partizanskog pokreta.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_267.htm Izveštaj Abver-grupe od 23. januara 1944. o sklopljenom sporazumu između vojnoupravnog komandanta Jugoistoka i inspektora četničkih jedinica u Srbiji]&lt;/ref&gt; Sporazum Vermahta i potpukovnika Ljube Jovanovića, vođe Dražinih odreda u okrugu [[Zaječar]], četnicima omogućuje punu sloboda kretanja &quot;danju i noću na celom području na koje se odnosi sporazum&quot;.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm Sporazum između Krajskomandanture u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv NOVJ]&lt;/ref&gt;

{{izdvojeni citat|Srbija i Hrvatska: kao i ranije, na ovom prostoru stoje dva suprotstavljena tabora — komunistički pod Titom i nacionalistički pod generalom Mihailovićem. Zbog brojčane premoći i veće borbene vrijednosti, komunisti su u posljednje vrijeme zadali nacionalistima niz teških udaraca. To je rezultiralo u traženju njemačke pomoći od strane nekoliko D.M.-komandanata. Već je došlo i do niza sporazuma, kojima se D.M.-jedinice obavezuju na obustavljanje neprijateljstava protiv Wehrmachta, čime im se omogućuje nesmetana borba protiv komunista.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=900&amp;rec=311&amp;roll=175 NARA, T-311, r. 175, s. 895: Prikaz neprijateljskog stanja u Sredozemlju od strane generalštabnog majora Varnstorfa (Warnstorff) – dodatak zabelešci sa sastanka kod načelnika štaba Grupe armija „E“ od 9. decembra 1943.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien–Kroatien: Hier stehen sich nach wie vor die nationalen Kräfte des Draca Michaylovic[sic!] und die kommunistischen Kräfte des Tito gegenüber. Infolge der zahlenmässigen und in Bezug auf die Kampfstärke starken Uberlegenheit der kommunistischen Verbände ist in der letzten Zeit DM mit seinen Kräften stark angeschlagen worden. Dies hatte zur Folge, dass verschiedene DM–Führer mit ihren Verbänden Anlehnung an die deutsche Besatzungsmacht suchten. Es sind bereits Abmachungen zu Stande gekommen, auf Grund deren DM–Verbände ihre Kampfhandlungen der deutschen Wehrmacht gegenüber einstellen und ihnen ungestörte Kampfführung den Kommunisten gegenüber zugesichert wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački prikaz stanja u Sredozemlju od 9. decembra 1943.}}

Njemački opunomoćeni general u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] [[Edmund Glaise von Horstenau]] opisuje u ratnom dnevniku kontekst u kom dolazi do potpisivanja ovih ugovorâ:
{{izdvojeni citat|Izgleda da je Srbija najmirnija zemlja na Balkanu, a neko reče da je ona čak i najmirnija zemlja u Evropi. Činjenica je da stanje u NDH ne može da se uporedi sa stanjem u Srbiji iako se i u Srbiji događaju neprijatne stvari... Draža Mihailović je iskoristio opšte stanje, pa su naši oblasni komandanti sklopili ugovore sa pojedinim četničkim vođama.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 412.&lt;/ref&gt;}}

I prije nego je došlo do parafiranja ugovorâ, kapetan [[Dušan Radović (četnik)|Dušan Radović]], komandant Zlatiborskog korpusa JVuO, obavijestio je 18. novembra 1943. generala Mihailovića da njemačke i bugarske okupacione trupe, uz velike poteškoće, nastoje zaustaviti ofanzivu snaga NOVJ nadomak [[Užice|Užica]], kao i da im četničke jedinice pod njegovom komandom pružaju značajnu borbenu pomoć, tj. napadaju partizane kako bi oslabili njihov pritisak na okupatora. Iz izvještaja se vidi i da je ravnogorski kapetan Milorad Mitić bio zadužen za održavanje kontakatâ s Nijemcima: 
{{izdvojeni citat|Noću, 17/18 ov.m-ca oko 21,30 časova, komunisti su jačim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmočasovne borbe komunisti su potpuno razbili oko 1800 Bugara i 200 Nemaca... Bugari se u najvećem neredu i bez oružja povlače za Užice. Beže glavom bez obzira. Tenkove su odvukli za Užice, dok je izgleda bugarska artilerija pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izveštaja jedan izvesni deo Bugara, koji se organizovano povlači, vodi borbu sa komunistima u Biosci. Naši delovi stupili su u borbu kod Bioske iz pravca s. Kneževići. Mišljenja sam da će u toku današnjeg dana pasti i Bioska i da će komunisti navaliti za Užice. Ja gde god mogu napadaću. Stanje je vrlo ozbiljno! Kapetan Mitić, presvučen u civilno odelo, viđen je u Užicu sa Nemcima. Posle je u jednom nemačkom automobilu otišao kako kažu za Beograd kamo ga Vi šaljete radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest širi naglo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_34.htm Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 18. novembra 1943. Draži Mihailoviću o borbama četnika i nemačkih i bugarskih jedinica protiv NOVJ kod Kremana]&lt;/ref&gt;}}

14. decembra 1943, u Vrhovnu komandu JVuO stigla je depeša od majora [[Siniša Ocokoljić|Siniše Ocokoljića]] (pseudonim »Ev-Ev«), komandanta Mlavskog korpusa JVuO, kojom se kapetan Mitić još jednom imenuje osobom koja je lično involvirana u pregovore s njemačkim okupatorom: &quot;Tufegdžić [Vojislav, komandant Cerskog korpusa JVuO — prim.] danas je doneo sledeći izveštaj: [...] 2. — Kapetan Mitić, koji je ranije u Užicu pregovarao za naš račun sa komunistima, bio je poslednjih dana na pregovorima i sa Nemcima gde je sa njima ručao u Mažestiku. Pregovore je javno sa Nemcima vršio neki kapetan Nešković, poslat od Kalabića. 3. — Nemci su povodom toga štampali letke blizu 2.000.000 primeraka sledeće sadržine: Narodni borci četnici, u radosti pozdravljam prestanak besmislenog međusobnog prolivanja krvi i zdrav razum koji je zavladao u vašim redovima. Sada možemo da se zajednički borimo protivu komunizma, tog smrtnog neprijatelja Evrope i ja vas ubrajam u nacionalne borce zato što smo i mi sami nacionalni borci. Mi ćemo udruženim silama da odbranimo Vašu lepu Otadžbinu, da je ne bi uništile komunističke bande. Primamo u svoje redove Vašu narodnu organizaciju kao čeličnu. Nije potrebno da vam ubrizgavamo narodni duh. Herojstvo je Vama u krvi i sa vama zajedno koji dobro poznajete svoju lepu zemlju poćiće nam za rukom da je oslobodimo. Stavom koga vi zauzimate osigurana je vaša budućnost. Pozdravljam vas kao svoje ratne drugove i želim vam istu vojničku sreću kao i našim vojnicima. Komandant nemačkih trupa. br. 1243. Ovaj letak Nemci su rasturili i već se pojedini primerci nalaze i kod nas. 4. — Tufegdžić javlja dalje, da je puk. Simić naveo hotimično Kalabića da se ovim vezama sa Nemcima naša organizacija kompromituje u narodu što koriste mošinovci [tj. partizani — prim.].&quot;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16. do 23. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;

U depeši od 28. decembra 1943. poslatoj Vrhovnoj komandi JVuO od strane potpukovnika [[Petar Baćović|Petra Baćovića]], govori se o sastanku koji je [[Todor Perović]], predstavnik Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine, održao u [[Sarajevo|Sarajevu]] sa njemačkim generalom Wernerom Frommom:

{{izdvojeni citat|Perović se vratio iz Sarajeva. U Sarajevu bio je kod generala Froma, komandanta pozadine celog Balkana. Između ostalog rekao mu je: »Srbi su istinski borci protivu partizana, mi Nemci cenimo borbu vaših ljudi. U tome se ističe naročito vaš kraj. Naročito cenimo saradnju majora Lukačevića. U kratko vreme prisajediniće se srpski krajevi Srbiji i u tom slučaju srpski će narod dobiti punu ekonomsku pomoć. U najkraćem roku dolazi još 12 divizija naših na teritoriju Jugoslavije radi potpunog likvidiranja partizana. Imamo jedan letak koji je izdao potpukovnik Borota za istočnu Bosnu, gde poziva narod da ga sluša kao novog komandanta, ali mi znamo da je komandant Baćović. Budite uvereni da će do proleća biti raščišćeno sa partizanima«.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16-30. decembra 1943. godine]&lt;/ref&gt;}}

Iako je Draža Mihailović sugerisao svojim komandantima da »koriste jedne neprijatelje protiv drugih«,&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 1a/1, depeša br. 361.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; u praksi se ova floskula isključivo odnosila na borbu četnika protiv partizana, skupa sa okupatorima i kvislinzima. U depeši majoru [[Zaharije Ostojić|Zahariju Ostojiću]] (pseudonim »Sto-Sto«) od 30. januara 1944. godine, poslatoj u povodu pokušaja snagâ [[NOV i POJ]] da prodru u [[Sandžak]], general Dragoljub Mihailović otkriva što je zapravo pravi cilj četničke kolaboracije:

{{izdvojeni citat|Vodite računa o Nemcima i Bugarima i iskoristite njihovu akciju protiv crvenih do krajnjih mogućnosti. Napad na [[Pljevlja|Pljevlje]] iskoristite za napad s leđa na komuniste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Vrlo moguće da je general Mihailović samo usvojio prijedloge koje mu je major Ostojić uputio u pismu od 6. decembra 1943. godine, gdje apostrofira sljedeće: 
{{izdvojeni citat|Koristeći se akcijom okupatora protiv komunista, mi ćemo verovatno u roku od mesec-dva dana opet imati situaciju u Sandžaku, Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni u našim rukama. [...]

Učeći se na sopstvenim greškama, smatram da se mora najhitnije preduzeti sledeće:

1)  Stvoriti u najkraćem roku što jače pokretne borbene snage — leteće brigade i korpuse — a naročito tamo gde se za to ima mogućnosti.

2)  '''Koristeći se akcijom okupatora i satelita, upotrebiti sve raspoložive snage za potpuno čišćenje od komunista svih srpskih pokrajina'''.

3)  U radu pod 2) ostvariti međusobno potpomaganje iz susednih pokrajina do maksimuma.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_43.htm Pismo majora Zaharija Ostojića od 6. decembra 1943. Draži Mihailoviću o potrebi većeg angažovanja četnika s okupatorskim trupama radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ u Srbiju]&lt;/ref&gt;|Pismo majora Ostojića generalu Mihailoviću od 6. decembra 1943. godine}}

Četničko-njemački odnosi bili su opterećeni međusobnim nepovjerenjem i sviješću o suprotstavljenosti ciljeva i interesa dviju stranâ. U telegramu koji je 29. januara [[1944]]. godine [[Joachim von Ribbentrop]], njemački ministar vanjskih poslova, uputio  specijalnom opunomoćeniku za Jugoistočnu Evropu [[Hermann Neubacher|Hermannu Neubacheru]], reflektuje se jasan stav političkog i vojnog vrha u [[Berlin]]u o generalu Draži Mihailoviću, dok su podređenima date precizne smjernice za držanje prema četničkom pokretu:
{{izdvojeni citat|Jedino se mogu ćuteći trpeti privremeni aranžmani nižih vojnih komandi sa Dražom Mihailovićem s ciljem suzbijanja zajedničkog neprijatelja Tita. On i njegovi ljudi ostaju i dalje, na kraju, naši neprijatelji. Zato je sada, kao i do sada, potrebno biti krajnje oprezan prema Draži Mihailoviću i njegovim četnicima, a naročito se ne sme nijednog trenutka izgubiti iz vida da će pomoć koju mu mi sada direktno ili indirektno pružamo radi vođenja borbe protiv Tita, kasnije najverovatnije biti upotrebljena protiv nas... Rat na Balkanu Nemačka je vodila zato da bi jednom zauvek uništila srpsko žarište nemira... Mi nemamo, otud, nikakvog interesa da ponovo razbuktavamo velikosrpski duh.&lt;ref&gt;Akten zur deutschen auswartigen Politik — ADAP/E/VII, s. 374–375.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Vasa Kazimirović, NDH u svetlosti dokumenata, Nova knjiga/Narodna knjiga, Beograd, 1987, str. 169.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005. str. 20.&lt;/ref&gt;}}

Izveštaje o sklapanju ugovora četnika sa Wehrmachtom presrele su i dešifrovale savezničke obaveštajne službe, što je imalo bitnu ulogu u konačnom opredeljivanju [[Čerčil]]a za Tita, a protiv Mihailovića.&lt;ref&gt;Cripps, John (2001). &quot;Mihailović or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose&quot;. {{ISBN|0593 049101}}&lt;/ref&gt;

No, Nemci nisu bili zadovoljni primenom nekih sporazuma, jer je uprkos njima dolazilo do incidenata, odnosno diverzija i napada na pripadnike [[Srpska Državna Straža|Srpske Državne Straže]] od strane četnika, usled čega je general [[Hans Felber]] pokrenuo nekoliko hapšenja i racija protiv četnika počev od februara [[1944]].

=== Borbe pod nemačkom komandom (1943) ===
{{main|Operacija Kugelblic}}
[[Datoteka:Chetniks and Germans in Herzegovina in 1943.jpg|minijatura|Četnici i Nemci u Hercegovini 1943.]]

[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-005-0018-07, Jugoslawien, Polizeieinsatz mit Spähpanzer.jpg|thumb|Nemačka lokalna milicija sa italijanskim bornim kolima (izvor: ''Bundesarchiv'', [[1943]]).]]

{{izdvojeni citat|„Borbeno sadejstvo sa četničkim grupama duž glavne saobraćajnice [[Bihać]] — [[Gračac]] — [[Knin]] — [[Drniš]] — [[Šibenik]] sastoji se u tome što su četnici okupljeni u posebnim uporištima uz oslonac na nemačke trupe. Četničke vođe primaju naloge i uputstva o vršenju zadataka obezbeđenja i izviđanja od zapovednika nemačkih uporišta.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=346&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000342—000343.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgemeinschaften mit Cetnikgruppen bestehen entlang der Hauptversorgungsstrasse Bihac – Gracac – Knin – Drnis – Sibenik derart, dass die Cetniks in besonderen Stützpunkten in Anlehnung an deutsche Truppen zusammengefasst sind. Die Cetnikführer erhalten Aufträge und Weisungen für Sicherungs– und Aufklärungsaufgaben durch deutsche Stützpunktführer.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_259.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. novembra 1943. Štabu 2. oklopne armije o saradnji četnika sa nemačkim trupama u NDH]&lt;/ref&gt;|Njemački izveštaj o saradnji sa četnicima protiv partizana u Dalmaciji i Bosni (19. novembar [[1943]]).}}

Kratko po zauzimanju italijanske okupacione zone od strane njemačkih trupâ, četnici s teritorije [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] stupaju u borbeno savezništvo sa njima. Kako javlja obavještajno odjeljenje [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], u blizini [[Plitvička Jezera (općina)|Plitvičkih Jezera]] došlo je krajem septembra 1943. godine do prvog krupnijeg angažiranja lokalnih četničkih jedinicâ na njemačkoj strani. Ovom prilikom su četnici nanijeli partizanima ozbiljne gubitke:
{{izdvojeni citat|Agent za vezu javlja o izviđanju od 27. IX: Jaka skupina lojalnih četnika s njemačkom opremom provalila je 20. septembra na područje [[Korenica|Korenice]], [[Prijeboj (Plitvička jezera)|Prijeboj]]a (16 km zap. od [[Bihać]]a), Babinog Potoka (28 km z. od Bihaća), [[Krbavica|Krbavice]] (23 km jz. do Bihaća), te uništila sve komunističke prometne veze. Četnici su nanijeli velike gubitke komunistima kod Mirić Štropine (3 sjz. od Prijeboja), 350 mrtvih.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=313&amp;roll=196&amp;broj=390 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7457118.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;29.9. V–Mann meldet Beobachtung vom 27.9.: &lt;/br&gt; Starke Gruppe loyaler Cetniks mit deutscher Ausrüstung an 20.9. in Raum Korenica (1558), Prijeboj (16 W), Babin Potok (28 W), Krbavica (23 SW), alles Bihac, eingebrochen und haben alle Verkehrsverbindungen der Kommunisten vernichtet. Cetniks haben bei Miric Stropina (3 NW Prijeboj) den Kommunisten große Verluste, 350 Tote, beigebracht.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dodatak dnevnom izvještaju obavještajnog odjeljenja 2. oklopne armije za 3. oktobar 1943.}}

U izvorima njemačke provenijencije iz ovog perioda navodi se da su četničke jedinice asistirale okupatoru i pri izbacivanju partizana iz [[Bosansko Grahovo|Bosanskog Grahova]]:
{{izdvojeni citat|Četnici na putu za snabdijevanje Gospić — Gračac, Knin — Vrlika i Knin — Drniš, i pored oprečnih poruka DM-u, nikad ne pokazuju neprijateljstvo; naprotiv, dobro su sarađivali sa 114. lovačkom divizijom u zasjedama i [zajedno] zauzeli Bos. Grahovo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=98&amp;rec=314&amp;roll=560 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000093.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Lagebericht vom 27.9. bis 27.10.1943. &lt;/br&gt; Die Cetniks an den Nachschubstrassen Gospic – Gracac, Knin – Vrlika und Knin – Drnis sind bisher trotz abweichender Meldungen an DM. nirgends feindselig aufgetreten, haben vielmehr in Hinterhalten mit der 114.Jäg.Div. gut zusammengearbeitet und Bos.Grahovo genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Obavještajno odjeljenje [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], izvještaj za period od 27. septembra do 27. oktobra 1943.}}

U naređenju poslatom 23. oktobra 1943. iz [[114. lovačka divizija (Njemačka)|114. lovačke divizije]] Wehrmachta, koja je bila smještena na teritoriji kvislinške NDH, navodi se sljedeće:
{{izdvojeni citat|Od 1. novembra 1943. svi pripadnici domaćih jedinica (četnici, ustaše i hrvatska žandarmerija) moraju biti u posjedu njemačkih propusnicâ.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=315&amp;roll=1295&amp;broj=606 NARA, T315, Roll 1295, frame no. 000600.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ab 1.11.43 müssen sämtliche Cetnik–, Ustascha–, und kroatische Gendarmerie–Angehörige im Besitz von Ausweisen der Abteilung Ic sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Divizijska naredba br. 122 od 23. X 1943. godine}}

U jednoj procjeni stanja snabdijevanja, poslatoj 25. oktobra 1943. štabu [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]] iz 114. divizije, razmotreni su modaliteti „skladištenja zalihâ [hrane] tokom zime i opskrbe za 9.500 četnika, ustaša, zarobljenika i civilnog stanovništva“, i data je projekcija da bi tovarni prostor zapremine 12 [[Tona|tona]] bio dovoljan za podmirenje dnevnih potrebâ ove grupe („9.500 ustaša, četnika, itd.“).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1362&amp;rec=314&amp;roll=554 NARA, T314, Roll 554, frames no. 001356—001357.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Anlage 1 zur Beurteilung der Versorgungslage vom 25. Oktober 1943. &lt;/br&gt; a.) Berücksichtigung der Winterbevorratung und Versorgung der 9500 Cetniks, Ustaschen, Gefangenen und Zivilbevölkerung; &lt;/br&gt; Dabei ist die Versorgung der 9.500 Ustaschen, Cetniks usw. im hiesigen Raum nicht in Rechnung gestellt. Es würden also hierfür noch täglich 12 to Laderaum möglich sein.&quot;}})&lt;/ref&gt; Takođe, u naredbi o snabdijevanju iz 114. divizije Wehrmachta s početka decembra 1943. godine, precizno je određeno dnevno sljedovanje četničkih jedinicâ u zoni odgovornosti divizije (najvjerovatnije je riječ o [[Dinarska divizija JVuO|Dinarskoj diviziji JVuO]] pod [[Momčilo Đujić|Đujićevom]] komandom):
{{izdvojeni citat|Od sada se četnicima izdaje sljedovanje koje se sastoji od: &lt;/br&gt; 1 porcija hljeba; 1 porcija povrća; 1 porcija namaza (mast ili marmelada); 1 porcija soli; 2 porcije napitka; 1 porcija duhana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=822&amp;rec=315&amp;roll=1295 NARA, T315, Roll 1295, frames no. 000815—000816.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Verpflegung der Cetniks: &lt;/br&gt; Als Verpflegung für Cetniks sind ab sofort nur folgende Portionen auszugeben bezw. zu empfangen: &lt;/br&gt; 1 Brotportion, &lt;/br&gt; 1 Gemüseportion, &lt;/br&gt; 1 Brotaufstrichportion (Fett oder Marmelade), &lt;/br&gt; 1 Salzportion, &lt;/br&gt; 2 Getränkeportionen, &lt;/br&gt; 1 Tabakportion.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Posebna direktiva za snabdijevanje br. 65/43 (2.12.43)}}

{{izdvojeni citat|Četnici dobijaju snabdijevanje u skladu sa listama imena koje se stalno kontrolišu; municija za pješadijsko naoružanje se izdaje povremeno, uz strogu kontrolu potrošnje; svaki četnik nosi zvaničnu iskaznicu – oni bez iskaznice se hapse i razoružavaju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=342&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frame no. 000338.] ({{jez-njem|&quot;Die Division gewährt den nach eigenen Wünschen beweglich und abseits ihrer Wohnorte eingesetzten Cetniks Verpflegungszuschüsse. Der Verpflegungsempfang wird nach namentlichen Listen getätigt, die Verteilung wird überwacht. Nach den gleichen Richtlinien werden von Zeit zu Zeit Gewehr– und MG–Munition im Rahmen des nachgewiesenen Verschusses ausgegeben. Der Verbrauch wird nach der jeweiligen Lage auch einigermassen genau überprüft. Jeder Cetnik muss einen namentlichen Ausweis mit der Nummer seiner Handwaffe (Gewehr– oder Pistolen–Nr.), der Unterschrift des zuständigen Kommandanten und des Ic der Division versehen, besitzen. Ohne Ausweis angetroffene Cetniks werden im Einvernehmen mit den Cetnik–Führern festgenommen und entwaffnet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima (5. novembar 1943).}}

U izvještaju [[114. lovačka divizija|114. lovačke divizije]] od 5. novembra 1943. detaljno se opisuje saradnja jedinica [[Wehrmacht]]a sa snagama pod komandom vojvodâ [[Momčilo Đujić|Momčila Đujića]], [[Mane Rokvić|Maneta Rokvića]] i [[Radomira Ðekića Ðeda]]. Njemački oficiri zaključuju da okupator ima veliku korist od četnika:

{{izdvojeni citat|Četnički vojvoda Mane Rokvić može se opisati kao apsolutno pouzdan. Već je pružio vrijedne usluge u oblasti [[Bosanski Petrovac|Bos. Petrovca]] gdje je bio raspoređen u prethodnici tokom čitavog napredovanja divizije, svuda uspostavljajući kontakt sa lokalnim četničkim jedinicama i značajno doprinoseći uspostavljanju povjerenja civilnog stanovništva u njemački Vermaht. Njegove mjere za održavanje discipline među četnicima i njegov oštar obračun sa sumnjivim [licima] i banditima dobro su poznati. [...] Iako se Đujić ne može smatrati potpuno pouzdanim, njegova podrška u borbi protiv komunizma trenutno je dragocjena. Divizija će učiniti sve što je u njenoj moći da ga u javnosti prikaže toliko pronjemački nastrojenim kako bi njegov povratak u neprijateljski tabor jednog dana bio onemogućen. [...] Četnički vojvoda Ðedo potiče iz Crne Gore i pristalica je pokreta Koste Pećanca, koji je, na osnovu prethodnog iskustva, održavao jasnu distancu od pokreta DM. Ðedo ostavlja veoma dobar lični utisak, izrazito je drzak [u borbi] protiv bandita i sumnjivih, i jasno je naklonjen njemačkom Vermahtu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=341&amp;rec=314&amp;roll=566 NARA, T314, Roll 566, frames no. 000337—000341.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Der Cetnik–Vojvode Mane Rockvic [sic!] ist als unbedingt zuverlässig zu bezeichnen. Er hat bereits im Raum Bos. Petrovac wertvolle Dienst geleistet und war auch während des ganzen Vormarsches der Division bei der Spitze eingesetzt, stellte überall die Verbindung mit den örtlichen Cetnik–Einheiten her und hat in starken Masse für die Begründung des Vertrauens der Zivilbevölkerung zur deutschen Wehrmacht beigetragen. Seine Massnahmen zur Erhaltung der Disziplin unter den Cetniks, sein scharfes Durchgreifen gegen Verdächtige und Banditen, sind bekannt. &lt;/br&gt; Wenn auch Djujic als nicht voll zuverlässig angesehen werden kann, so ist aber seine Unterstützung im Kampf gegen den Kommunismus z.Zt. wertvoll. Seitens der Division wird alles versucht werden, um ihm in der Öffentlichkeit soweit als deutschfreundlich herauszustellen, dass ihm eines Tages der Rückzug in das feindliche Lager unmöglich gemacht wird. &lt;/br&gt; Der Cetnik–Vojvode Dzedo stammt aus Montenegro, ist Anhänger Richtung Kosta Pecanac, die nach bisherigen Erfahrungen klaren Abstand zur D.M.–Bewegung gehalten hat. Dzedo macht persönlich einen sehr guten Eindruck, ist ein ausgesprochener Draufgänger gegen Banditen wie Verdächtige und der Deutschen Wehrmacht eindeutig zugeneigt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj 114. lovačke divizije o rezultatima saradnje sa četnicima od 5. novembra 1943.}}

{{izdvojeni citat|Glavna komanda predlaže stvaranje oficirske ispostave pri štabu XV brd. korpusa za nadzor i vođenje četničkih grupâ koje se koriste za zaštitu cesta za snabdijevanje, željezničkih pruga i važnijih ratnih pogona.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=554&amp;broj=90 NARA, T314, Roll 554, frame no. 000084.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. beantragt Schaffung einer Offz.–Planstelle beim Stab XV.Geb.A.K. zur Überwachung und Anleitung der Cetnikverbände, die zur Sicherung von Nachschubstrassen, Eisenbahnen und kriegswichtiger Anlagen eingesetzt sind.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan od četničkih komandanata koji se dosljedno isticao kontinuiranom kolaboracijom sa njemačkim okupatorom bio je vojvoda [[Uroš Drenović]]. Nadležni okupacioni organi bili su zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje s Drenovićem, što se vidi i iz izvještaja XV brdskog armijskog korpusa od 26. XI 1943, u kom se pohvaljuje njegovo „lojalno držanje“:

{{izdvojeni citat|Predmet: &lt;/br&gt; Nemačka komanda za vezu kod četničkog vođe Drenovića: &lt;/br&gt; Četnička grupa Drenović z. i j-z od Banje Luke od jedno 1500 ljudi ima već godinu i po prema nemačkom Vermahtu i prema hrvatskoj državi lojalno držanje, i naše izviđačke i bezbednosne akcije korisno podržava. U nekim slučajeva bili su podržani sa nešto municije. Hrvatska vlada razmatrala je ideju da dovede Drenovića u Sabor za predstavnika svih pravoslavnih. Komanda Kirhner (puk Brandenburg) poslala je u dogovoru sa obaveštajnim odeljenjem [korpusa] Drenoviću komandu za vezu, i postigla je značajne rezultate u pogledu specijalnih misija.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;roll=560&amp;broj=390 NARA, T314, Roll 560, frame no. 000384.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Kdo. XV G.A.K, Abt.Ic, Betr.: Dtsch.Verb.Kdo. bei Cetnikführer Drenovic. An Pz.A.O.K.2.Ic/AO, 26.11.43: Die Cetnikgruppe Drenovic w. u. sw. Banja Luka mit etwa 1500 Mann hat seit über 1 1/2 Jahre der deutschen Wehmacht und dem kroat. Staat gegenüber eine loyale Haltung eingenommen und die eigene Aufklärung und Sicherung stets wertvoll unterstützt. In einzelnen Fällen wurde sie mit Inf.Mun. unterstützt. Die kroatische Regierung hat die Berufung des Drenovic in den Sabor (Landtag) als Vertreter aller Pravoslaven erwogen. Das Kdo. Kirchner (Rgt.Brandenburg) hat im Einvernehmen mit der Abt.Ic für seine Zwecke ein Verbindungs–Kommando zu Drenovic entsandt und in kürzester Zeit wertvolle Ergebnisse im Sinne des Sonder–Auftrages erzielt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Komanda 15. brd. korpusa, Obaveštajno odeljenje, za obav. odeljenje komande 2. okl. armije, 26.11.43.}}

Četnički su odredi na teritoriji marionetske NDH pružali veoma značajnu potporu njemačkim vlastima, bez koje ove ne bi uspjele efikasno održavati okupacioni sistem. U izvještaju [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] [[Wehrmacht]]a iz prve nedjelje decembra 1943. provijava upravo ovakvo gledište; istaknuto je, pak, da bi četnike trebalo (zbog „ispadâ prema hrvatskom stanovništvu“) ograničiti „na rad u srpskim selima“: 
{{izdvojeni citat|Budući da vlastite snage i ustaše nisu dovoljne da same umire i osiguraju golemo područje, divizija se ne može odreći suradnje četnika. Trenutačno, drugačije rješenje ne bi bilo moguće zbog nedostatka dodatnih snaga. No, ne zanemaruje se da se suradnja s četnicima ne čini dugoročno održivom zbog njihovih političkih ciljeva. Stoga će se i dalje jačati utjecaj ustaša, a time i hrvatske države, kako bi se postupno udaljili od četničkih snaga i deportirali oni [četnici] koji nisu mještani.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=788&amp;rec=314&amp;roll=555 NARA, T314, Roll 555, frames no. 000782—000783.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Da die eigene Kräfte und die Ustascha allein zur Befriedung und Sicherung des weiten Raumes nicht ausreichen, kann auf eine Mitarbeit der Cetniks noch nicht verzichtet werden. Im Augenblick wäre eine Lösung von ihnen mangels anderer Kräfte nicht möglich. Es wird jedoch nicht verkannt, dass auf die Dauer eine Zusammenarbeit mit den Cetniks auf Grund ihrer politischen Zielsetzung nicht tragbar orscheint. Es wird daher der Einfluss der Ustascha und damit des kroatischen Staates weiterhin gestärkt werden, um allmählich von den Cetnik–Verbänden abrücken zu können, die nicht ortsansässigen abzuschieben. Der Anfang hierzu ist gemacht. Um die Unzuträglichkeiten zu beenden, die sich daraus ergeben, dass in rein kroatischen Gegenden die eingesetaten Cetnik–Verbände die Bevölkerung belästigen und auch ausplündern, ist in Durchführung, sie aus diesen Gebieten herauszuziehen und nur noch in Orten mit pravoslavischer Bevölkerung zu Sicherungszwecken einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Procjena situacije 264. pješadijske divizije (7.12.43)}}

Komanda Jugoistoka je istog dana izvijestila Vrhovnu komandu njemačkog Wehrmachta o sadjejstvu [[114. lovačka divizija (Nemačka)|114. lovačke divizije]] i četnika u borbi protiv snaga [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]]:
{{izdvojeni citat|114. lovačka divizija: čišćenje prostora oko [[Vrlika|Vrlike]] u saradnji sa četnicima završeno; neprijatelj je izgubio 22 mrtva i 20 zarobljenih; veliki plen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=78&amp;broj=89&amp;roll=331 NARA, T78, Roll 331, frame no. 6287993.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;114. JG. DIV: SAEUBERUNG IN RAUMES VRLIKA IM ZUSAMMENWIRKEN MIT CETNIKS NACH WEITEREN 22 FEINDTOTEN U. 20 GEFANGENEN BEI EINBRINGUNG GROESSERER BEUTE ABGESCHLOSSEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 6. decembra 1943 (7. decembar 1943.).}}

=== Borbe pod njemačkom komandom u Crnoj Gori (1943-1944) ===
{{main|Operacija Frühlingserwachen (1944)}}
[[File:Collaborationist Jakov Jovović with Germans on Cetinje.jpg|thumb|Četnički komandant [[Jakov Jovović]] sa svojim saborcima i Nemcima na [[Cetinje|Cetinju]], jesen 1943.]]

Od 17. do 24. oktobra [[1943]]. godine, njemačke okupacione snage su organizovale [[Operacija Balkanski klanac|operaciju Balkanski klanac]] (njem. ''Balkanschlucht''). Osnovni cilj operacije je bio likvidacija snagâ [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] i [[Divizija Garibaldi|Italijana]] koji su prešli na stranu partizana u Crnoj Gori, kao i ovladavanje [[Jadransko more|jadranskim]] zaleđem. Pored sopstvenih snaga, njemački okupator je za ovu priliku angažovao dva italijanska fašistička puka (oko devet bataljona), čiji su štabovi bili u [[Bar]]u i [[Podgorica|Podgorici]], kao i muslimansku fašističku miliciju i ostatke četnika Draže Mihailovića.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/151_5.pdf&lt;/ref&gt; Dakle, pored dvije divizije [[Wehrmacht]]a, u operaciji je učestvovalo i oko 5.000 [[Balli Kombëtar|balista]], talijanskih fašista i četnika.&lt;ref&gt;https://www.znaci.org/00001/33_9.pdf&lt;/ref&gt; U depeši Vrhovnoj komandi JVuO od 20. oktobra 1943,&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, Knjiga predatih depeša CG—3, Depeša br. 211.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Др Радоје Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941—1945, Обод, Цетиње, 1977, стр. 408.&lt;/ref&gt; delegat VK JVuO u Crnoj Gori i [[Sandžak]]u major [[Rudolf Perhinek]] piše o učešću crnogorskih četnika na strani okupatora u ovoj [[Sile Osovine|osovinskoj]] operaciji: 
{{izdvojeni citat|Žalosno ali tačno. Da nisu Nemci angažovali ovolike snage, nas ovde više ne bi bilo, jer se više niko nije hteo boriti, već samo begati, ali nije se više imalo kud... Mi se izvlačimo i gledamo da smo pozadi njih, da bi iskoristili njihovu borbu sa komunistima i uništavanje istih.}}

Informacija o potpunoj potčinjenosti četničkih jedinica u okupiranoj Crnoj Gori njemačkim vlastima, kao i tijesnim vezama sa kvislinškom ''Narodnom upravom'' koju je okupator formirao, Draži Mihailoviću je bila dostavljena 1. decembra 1943. godine iz štaba majora [[Petar Baćović|Petra Baćovića]] (pseudonim »Nav-Nav«):
{{izdvojeni citat|Nemci daju oružje i odelo s a s d j k a c a m a [nedešifrovana riječ; moguće &quot;žandarmima&quot; — prim.] i nešto plate. Milicija će biti formirana kao prava vojska. Za komandanta cetinjskog bataljona major Zdravko Kasalović. Za nikšićki bataljon Boško Pavić, a mene su naimenovali za komandanta žandarmerijskog bataljona za srez šavnički. Pojava Narodne uprave i svega ovoga što se sada stvara, nije izraz želje niti naroda niti naša, već je ovo nužno zlo, između dva zla, jer drugog izlaza nema. Mi nismo u stanju samo pomoću naroda da ma šta učinimo bez pomoći Nemaca.&lt;ref&gt;AVII, kut. 276, reg. br. 7/1-35.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, dokument br. 47, str. 89.&lt;/ref&gt;}}

[[Ljubomir Lazarević]], inženjer iz [[Kolašin]]a (pseudonim »Bene«), 28. januara 1944. godine obavještava Dražu Mihailovića da četnici u Crnoj Gori sarađuju sa njemačkim okupacionim vlastima u svakom obliku:
{{izdvojeni citat|Svi komandanti u Crnoj Gori primili su saradnju sa Nemcima, potpisali obavezu a sa ostatcima vojske nalaze se u žici, ili u neposrednoj blizini nje. Nema ni jedne grupe u šumi koja bi pretstavljala našu borbu, oko koje bi se moglo okupljati. Vukadinović isto tako nalazi se u Podgorici ili u okolini. Nagovešteni dolazak Srbijanske vojske pozdravljen je burno svuda, ali dolazak Ljotićevaca učinio je Ljotićevce vrlo aktivnim i prete da ko god ne bude s njima, on je komunista. Po varošima teško će se iko održati jer ta formula svakoga će staviti pod udar okupatora kao komunistu. Ovaka saradnja sa njima je nemoguća, jer ovi traže prilazak njima, ne saradnju. Po selima Crne Gore gospodare komunisti. Naše akcije vrše se samo u cilju osiguranja ili odbrane nemačkih kolona. Nemačke snage na ovom terenu vrlo su male i nesposobne za ma kakvu širu akciju. Do sada nema ni izgleda na akciju. Svako dalje čekanje, pogoršava našu situaciju. Narod gubi veru u našu dobru volju i našu sposobnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}
[[File:Chetniks and Germans in Podgorica 1944.jpg|thumb|Četnički komandanti i njemački okupatori u [[Crna Gora|Crnoj Gori]]. [[Đorđije Lašić]] (prvi zdesna), šef njemačke uprave za Crnu Goru pukovnik Hajnke (treći zdesna) i Jakov Jovović (drugi slijeva) u [[Podgorica|Podgorici]], proljeće 1944.]]

Krajem februara i početkom marta 1944. godine, u tzv. [[staroj Crnoj Gori]] (preciznije u [[Katunska nahija|Katunskoj nahiji]]) organizovana je [[Operacija Bura (1944)|operacija »Bura«]]. Specifičnost ove operacije ogleda se u činjenici da su za njeno izvođenje većinu ljudstva obezbijedili četnici, dok su oficiri iz Feldkomandanture na [[Cetinje|Cetinju]] i komandant mjesta [[Podgorica|Podgorice]] rukovodili borbenim djejstvima:
{{izdvojeni citat|1.) Sumarni i iskustveni izveštaj: Operacija »Bora« od 27. 2. do 3. 3. 44. Sprovedena je četnička operacija »Bora«, pod nemačkom komandom, radi čišćenja rejona Danilovgrad — Čevo — Cetinje — Podgorica.

2.) Jedinice koje su učestvovale:

4000 ljudi nacionalne žandarmerije, milicije, 215. abver-trup, jedna brdska baterija iz ratnog plena, lovačko poterno odeljenje 181. peš. div. [...]

5.) Sprovođenje:

U delom. oštrim borbama, kolone, koje su nastupale od i,, ji., i j., polako su osvajale teren. 29. 2. zauzeto je Čevo. Neprijatelj (jačine 250 ljudi) izvukao se prema sz. Posle odlaska nemačkih snaga i započinjanja neprij. protivnapada, četnici su se delom, u paničnom strahu, povukli na svoje polazne položaje. Neprijatelj je ponovo zauzeo teren očišćen operacijom.

6.) Gubici neprijatelja:

32 mrtva, 68 ranjenih, 23 zarobljena.

Plen:

2 p. mitr., 1 mitr., 15 pušaka, 1 radio-stanica, propagandni materijal i hrana.

Sopstveni gubici:

20 mrtvih, 31 ranjen, 46 nestalih.

7.) Iskustva:

a) Građanska zaštita, usled nedovoljne opremljenosti i slabog borbenog morala, nije pogodna za izvršavanje borbenih zadataka; žandari, milicija, četnici, uz učešće nemačkih trupa, podesni za borbene zadatke i zadatke osiguranja...

e) Prilikom sličnih operacija preduslovi za uspeh su učešće nemačkih trupa, podrška teškim naoružanjem i veza do pojedinih borbenih grupa.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_30.htm Izveštaj Komande 21. brdskog armijskog korpusa od 9. marta 1944. Komandi 2. oklopne armije o zajedničkoj nemačko-četničkoj operaciji »Bora« protiv jedinica 2. korpusa NOVJ na prostoru Danilovgrad — Cetinje — Podgorica]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=314&amp;broj=72&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000065.]&lt;/ref&gt;|Izvještaj komande 21. brdskog korpusa o rezultatima operacije »Bura« od 9. marta 1944. godine}}

[[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. nemački korpus]] u Crnoj Gori pokrenuo je [[10. april]]a [[1944]]. [[Operacija &quot;Frilingservahen&quot; (april-maj 1944)|operaciju &quot;Frilingservahen&quot;]], uz masovno učešće četnika. Operacija je pripremljena u saradnji sa [[Pavle Đurišić|Pavlom Đurišićem]] i započeta tako što su četnici zajedno sa Nemcima iz nemačkih garnizona napali na slobodnu teritoriju. Plan napada je bio sledeći:
{{izdvojeni citat|'''Đurišićeve snage''':

Prva borbena grupa, 700 ljudi, iz si. pravca preko rejona 5 km j. Bijelo Polje za Mojkovac.

Druga borbena grupa, 1200 ljudi, pod komandom Đurišićevog Operativnog štaba, od Brodareva preko Šahovića za Mojkovac — Kolašin.

Treća borbena grupa, 1000 ljudi, od sredine puta Pljevlja — Prijepolje pravcem Mojkovac. Četvrta borbena grupa, 1500 ljudi, od Pljevalja pravcem Mojkovac. Mojkovac treba da bude dostignut za 2 dana. Posle toga skretanje glavnine u rejon z. Tara — sz. Kolašin — Mojkovac.

'''Nemačke snage''':

1 ojač. mot. č. prodire od Brodareva do Bijelog Polja.

1 ojač. mot. č. od Pljevalja do prelaza preko Tare 22 jjz. Pljevlja.

Bat. [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]], 600 ljudi, sledi nemačke snage za Bijelo Polje, onda skreće za Mojkovac. Milicija iz Brodareva, 700 ljudi, čisti svoj rejon i prodire od Brodareva ka jjz.

Početak napada: 10. 4. 44.

[[181. pešadijska divizija (Nemačka)|181. peš. div.]] obezbediće odgovarajuće informisanje četničke Grupe &quot;Jug&quot; (major Lašić i Bukatonović [pogreška; vjerovatno je u pitanju major [[Savo Vukadinović]] — prim.] u Podgorici) kao i Grupe &quot;Nikšić&quot;.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=364&amp;rec=314&amp;roll=663 NARA, T314, Roll 663, frame no. 000357.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Obaveštenje Komande 21. brdskog korpusa Komandi 181. brdske divizije od 08.04.1944., Vojnoistorijski institut, NAV--T-314, r. 663, s. 357.&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u NDH (1944) ===
[[File:August Šmidhuber, komandant 7. SS divizije, Todor Perović, lekar Trebinjskog korpusa i kapetan Milorad Vidačić, komandant Trebinjskog korpusa JVuO.jpg|thumb|Žena u crnini moli za milost Milorada Vidačića, komandanta Trebinjskog korpusa JVuO. Prisutni su još [[August Schmidhuber]], komandant 2. puka [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS divizije]] (prvi lijevo), Todor Perović, predstavnik četničke komande istočne Bosne i Hercegovine (drugi lijevo) i neimenovani oficir [[Schutzstaffel|SS]]-a. Fotografija je nastala tokom njemačke [[Operacija Gama|operacije Gama]] protiv partizana u [[Istočna Hercegovina|istočnoj Hercegovini]] (ljeto/jesen 1943. godine).&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2015/08/bk0034.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0034 | Photo | SS-Freiwilligen-Gebirgs-Division &quot;Prinz Eugen&quot;]&lt;/ref&gt;]]

Kolaboracija četnika u [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] sa njemačkim okupacionim snagama postala je intenzivnija tokom zime 1943-1944, makar u slučaju hrvatskih kvislinških snaga i četnika bila pod neprestanom tenzijom. Podaci navedeni u izvještaju generala [[Edmund Glaise von Horstenau|Glaisea von Horstenaua]] od 26. februara 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=236&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000236.]&lt;/ref&gt; zasnovani na službenim podacima NDH otkrivaju opseg kolaboracije: 11. februara bilo je na teritoriju NDH trideset i pet posebno imenovanih četničkih grupa sa procijenjenih 23.300 ljudi pod oružjem. Neke manje jedinice su brojale od 200 do 400 pripadnika, dok su ostale, poput [[Momčilo Đujić|Đujić]]eve grupe, imale i do 2.500 vojnika i oficira. Od toga je s Nijemcima i vlastima NDH kolaboriralo devetnaest grupa (ukupno 17.500 ljudi); šesnaest ostalih grupa s oko 5.800 ljudi ubrajane su u pobunjene četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=237&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000237—000240.]&lt;/ref&gt; S iznimkom odreda vojvode [[Uroš Drenović|Uroša Drenovića]] u sjeverozapadnoj Bosni (oko 400 ljudi), kojeg su vlasti NDH smatrale potpuno lojalnim, za sve druge četničke kolaborirajuće grupe ustaške su vlasti držale da se prema Nijemcima odnose osobito prijateljski kako bi od njih izvukle što više oružja i municije, dok se istovremeno drže neprijateljski prema NDH.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_64.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje KOLABORACIJA IZVAN SRBIJE DO OKTOBRA 1944.]&lt;/ref&gt;

Iako se vojvoda [[Radivoje Kerović]], komandant [[Majevica|majevičkih]] četnika, u Horstenauovom izvještaju ubraja među »pobunjene četnike« (i to kao prvi na spisku, dok se za njegov odred tvrdi da ima 1000 ljudi, tj. da je najbrojniji), u dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 18. februar 1944. godine njegova lojalnost uopšte nije dovedena u pitanje:
{{izdvojeni citat|Upit kod [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]] u vezi snabdijevanja municijom Kerovića koji se smatra lojalnim, i 200 ljudi tzv. [[Zeleni kadar|zelenog kadra]], koji se bore protiv crvenih zapadno od [[Koviljača|Koviljače]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=17&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000013.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beim Pz.AOK. 2 wird angefragt, ob Bedenken bestehen gegen Unterstützung mit Munition der im Raume westlich Koviljaca stehenden Cetniks des Kerovic, die als loyal angesehen werden und 200 Mann des sog. &quot;Grünen Kaders&quot; in Kampf gegen die Roten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnog zapovjednika Jugoistoka (18. februar 1944.)}}

Od 23. do 25. januara 1944. godine, na području između [[Knin]]a i [[Kistanje|Kistanja]] organizovana je [[Operacija Frühlingswetter|operacija »Frühlingsgewitter«]]. Vodeći borbe protiv jedinicâ iz sastava [[19. sjevernodalmatinska divizija NOVJ|19. divizije NOVJ]], operaciju su izveli dijelovi [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. pješadijske divizije]] Wehrmachta, zatim 92. motorizovani grenadirski puk i 3. bataljon 98. brdskog lovačkog puka [[1. brdska divizija (Njemačka)|1. brdske divizije]]. Njemačkom okupatoru pridružile su se snage lokalnih četnikâ, najvjerovatnije iz [[Dinarska divizija JVuO|Dinarske divizije JVuO]]. U izvještaju 264. pješadijske divizije od 25. januara 1944, poslatom Komandi [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|15. brdskog armijskog korpusa]], njemačkim gubicima tokom operacije pribrojani su oni iz četničkih redovâ:
{{izdvojeni citat|
Sumarni izveštaj »Frilingsgeviter«:

1.) Delimičan ogorčeni otpor neprijatelja kod Ervenika, Bratiškovaca, Kistanja, Radučića slomljen je energičnim zahvatom. Banditi iznenađeni prodorom 92. gren. p. (mot.) od sz. prema Kistanju.

2.) Gubici:

A.) sopstveni: 1 poginuo, 3 ranjena, 1 četnik poginuo.

B.) neprijatelj: 66 poginulih izbrojano, procenjuje se daljih 60 do 70 poginulih i ranjenih. 35 zarobljenika u eng. uniformama iz Štaba 19. dalm. div. i 5. brig.

C.) Zaplenjeno: 1 mitr., 3 puš. mitr., 42 autom., 2 pt puške, 1 l. minob., 1 telefon, 46 karab., 30 eng. mina, 10.000 metaka peš. mun., 60 kom. mina za 1. minob., 3 engl. bicikla.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_21.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 25. januara 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o sopstvenim i neprijateljskim gubicima u operaciji »Frilingsgeviter« na prostoru Knin — Kistanje]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=293&amp;rec=314&amp;roll=561 NARA, T314, Roll 561, frame no. 000287.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;ABSCHLUSSMELDUNG ”FRUEHLINGSGEWITTER”: &lt;/br&gt; 1.) TEILWEISE HEFTIGER FEINDWIDERSTAND BEI ERVENIK, BRATISKOVCI, KISTANJE, RADUCIC WURDE IM ENERGISCHEN ZUGREIFEN GEBROCHEN. BANDITEN DURCH EINBRUCH GREN. RGT. (MOT) 92 VON NW NACH KISTANJE UEBERRASCHT. &lt;/br&gt; 2.) VERLUSTE: &lt;/br&gt; A.) EIGENE: 1 TOTER, 3 VERWUNDETE, 1 CETNIK TOT. &lt;/br&gt; B.) FEIND: 66 GEZAEHLTE TOTE, 60 BIS 70 WEITERE TOTE UND VERWUNDETE GESCHAETZT. 35 GEFANGENE IN ENGL. UNIFORM VON STAB 19. DALM. DIV. UND ROEM. 5. BRIG. &lt;/br&gt; C.) BEUTE: 1 S.MG., 3 LE. MG., 42 MP., 2 PZ. BUECHSEN, 1 LE. GR. W., 1 FERNSCHRECHGERAET, 46 KARAB., 30 ENGL. MINEN, 10000 SCHUSS INF. MUN., 60 SCHUSS LE. GR.W. MUN., 3 ENGL. FAHRRAEDER.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}
[[File:Hercegovački četnici i njemački vojnici s narodnim herojem Miletom Okiljevićem uoči njegovog strijeljanja juna 1944.jpg|thumb|Pripadnici [[369. legionarska divizija|369. „Vražje“ divizije]] i četnici Gatačke brigade Nevesinjskog korpusa JVuO sa vezanim [[Miletom Okiljevićem]], zamjenikom političkog komesara II čete I bataljona XI hercegovačke brigade, zarobljenim u borbama za Gat 15. maja 1944. godine (istog mjeseca je i strijeljan). Okiljević je proglašen 1951. godine za [[Narodni heroj Jugoslavije|narodnog heroja Jugoslavije]].&lt;ref&gt;[https://bandenkampf.blogspot.com/2017/10/bk0272.html?m=1 Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0272 | Photo | 369. (kroatische) Infanterie-Division]&lt;/ref&gt;]]

Vojvoda [[Dobroslav Jevđević]] je, pored Momčila Đujića i [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]], vjerovatno najdalje otišao u kolaboraciji s njemačkim okupatorom, kada su u pitanju četničke jedinice van teritorije okupirane Srbije. Nakon kapitulacije Italije, boravio je u Rimu okupiranom od nacista. Nakon toga, našao se u Trstu, gdje je uspostavio čvrste veze s njemačkom obaveštajnom službom:
{{izdvojeni citat|Ja sam javio Đujiću da preko naših ljudi u Sušaku i Trstu prihvate naše oficire koji idu iz Italije i upućuje u Liku i zap. Bosnu. Ovo sam javio i našima u Rim. Kap. Đaković javlja da su Nemci pobili oko 14000 partizana na prostoriji Crikvenica — Sušak — Rijeka, od kapitulacije Italije do danas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_69.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 23. januara do 4. februara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 20. februara 1944, poslatom majoru [[Slavoljub Vranješević|Slavoljubu Vranješeviću]], komandantu Zapadne Bosne JVuO, kapetan [[Ilija Jevtić]] piše o totalnoj subordinaciji [[Dinarska divizija|Dinarske divizije]] Nijemcima, koji u potpunosti kontrolišu četnike pod komandom vojvode Đujića:
{{izdvojeni citat|Sem samog vojvode Đujića i jednog malog broja četnika, svi četnici Dinarske oblasti (oko hiljadu devet stotina i nekoliko) nalaze se pod nemačkom komandom. Hranu, odeću, obuću, cigarete i novac svaki četnik i njegov starešina prima kao i nemački vojnik odn. oficir. Svu municiju i oružje primaju takođe od Nemaca. Četnici pod nemačkom komandom nalaze se po bunkerima počev od Knina do Šibenika i Splita. U pojedinim bunkerima su izmešani, pola četnici pola ustaše. Nemački oficiri dolaze na Kosovo polje u četničku diviziju, a isto tako naši četnički oficiri i ostale starešine na čelu sa Đujićevim načelnikom štaba odlaze u Nemačku diviziju. Voze se na nemačkim automobilima kroz Knin i t.d. Jednom rečju između četnika i Nemaca postoji najtešnja saradnja i nemačka puna kontrola nad radom četnika. Jedino se pop Đujić, kao komandant divizije, sa svojom užom pratnjom ne pojavljuje pred njima.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_78.htm Izveštaj kapetana Ilije Jevtića od 20. februara 1944. komandantu zapadne Bosne o svom radu i saradnji četnika i Nemaca u Dalmaciji i Lici]&lt;/ref&gt;}}

Njemački poručnik [[Reinhard Kopps]], poznatiji kao ''Konrad'', bio je šef jedne obavještajne grupe [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]]. Kada je 3. marta 1944. došao iz [[Beograd]]a u [[Dalmacija|Dalmaciju]], sobom je doveo nekoliko [[ZBOR|ljotićevaca]], između ostalih i Roka Kaleba, pripadnika antikomunističke organizacije »[[Beli Orlovi]]«. Od ostataka Đačkog bataljona (ranije: Splitsko-šibenska četa), koji su uglavnom bili ljotićevci, i dijela četnika koje mu je ustupio vojvoda Đujić, poručnik Kopps je formirao odred »Konrad« čiji je zadatak bio da vrši diverzije na partizanske štabove, organe narodne vlasti, ubija simpatizere NOP-a i da spriječi veze iz unutrašnjosti sa jedinicama i štabovima NOVJ na otocima. Grupa »Konrad« brojila je oko 30 ljudi — četnika i Nijemaca, sa sjedištem u selu [[Zablaće]], pokraj [[Šibenik]]a.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_167.htm Izveštaj Štaba Dinarske četničke oblasti od 29. maja 1944. komandantu oblasti o akciji Grupe &quot;Konrad&quot; protiv pripadnika NOP-a na području Dalmacije]&lt;/ref&gt; U izvještaju koji je 11. marta 1944. godine uputio komandi [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]], o suradnji sa četnicima vojvode Đujića Kopps je zapisao sljedeće:
{{izdvojeni citat|''Predmet: Četničke jedinice u sjevernoj Dalmaciji.'' 

Četnici su u sjevernoj Dalmaciji grupisani u jednu [[Dinarska divizija JVuO|diviziju »Dinara«]], čiji se štab nalazi u [[Kosovo polje (Dalmacija)|Kosovu]], 11 km južno od Knina. Komandovanje je u rukama vojvode Momčila Đujića, uz podršku majora Kapetanovića i kapetana Mijovića. Jačina grupâ, podređenih ovoj komandi, trenutno iznosi oko 6500 ljudi. Utjecajna zona se poklapa sa rajonom naseljenim Srbima unutar trokuta [[Knin]]—[[Šibenik]]—[[Zadar]] i doseže do zone [[Lika|Like]]. Operaciona zona je cijeli ovaj trokut, a naročito veće komunističke, partizanske oblasti, koje su naseljene Hrvatima. Do sada su vojne operacije izvođene u suradnji sa njemačkim divizijama, o čijim su rezultatima ove izvještavane. Znatni dijelovi ovih četničkih jedinica angažirani su na osiguranju njemačkih puteva za dotur.

Posmatrano s vojne strane, trenutno se četnička suradnja sa njemačkim jedinicama ocjenjuje kao pozitivna. Na osnovu snaga, koje nam se ovdje nude, može se zaključiti da ona nije iskorištena u potpunosti, ali i ono što je do sada učinjeno upućuje na činjenicu, da bi njihovo dalje angažiranje u vojnom pogledu za nas bilo povoljno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_21_10.pdf#page=1414 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu, Narodnooslobodilačka borba u Dalmaciji, knjiga 10: siječanj—ožujak 1944. godine (tom 21, dokument br. 402, str. 1414—1418.)]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=696&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000692.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr. Cetnik–Verbaende Norddalmatien. &lt;/br&gt; In Norddalmatien sind die Cetniks in einer Division &quot;Dinara&quot; zusammengefasst, deren Hauptquartier in Kosovo, 11 km s. Knin, liegt. Die Fuehrung liegt in den Haenden des Wojwoden Momcilo Djujitsch, der seinerseits unterstuetzt wird von Major Kapetanowitsch und Hauptmann Miowitsch. Die Staerke der diesem Kommando unterstellten Gruppen belaeuft sich z.Zt. auf etwa 6500 Mann. Das Einflussgebiet stimmt ueberein mit dem serbischen Siedlungsraum innerhalb des Dreiecks Knin–Sibenik–Zara und reicht bis ins Lika–Gebiet hinein. Operationsgebiet ist dieses gesamte Dreieck, insbesondere die in ihm liegenden groesseren, kroatisch besiedelten kommunistischen Partisanbereiche. Militaerische Operationen wurden bislang in Zusammenarbeit mit deutschen Divisionen durchgefuehrt und deren Ergebnisse dorthin gemeldet. Darueber hinaus sind wesentliche Teile dieser Cetnik–Verbaende zur Sicherung deutscher Nachschubstrassen eingesetzt. &lt;/br&gt; Militaerisch gesehen ist somit die Zusammenarbeit der Cetniks mit deutschen Verbaenden zur Zeit positiv zu beurteilen. Sie fuehrt wohl noch keineswegs zu voller Ausnutzung der sich hier uns anbietenden Kraefte, doch berechtigt das bisher Geleistete zu der Auffassung, dass ein weiterer Einsatz sich fuer uns militaerisch guenstig auswirken muss.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj jedinice »Konrad« od 11. ožujka 1944. Komandi Druge oklopne armije o četničkim jedinicama u sjevernoj Dalmaciji}}

Na osnovu svega iznesenog, poručnik Konrad predlaže nadređenim: „Što se tiče upotrebe četničkih jedinica sjeverne Dalmacije u vojne svrhe, treba reći da one predstavljaju samo nastavak prakse talijanskih jedinica. Uz to se prije svega mora dodati i to, da se Talijani nikada nisu usuđivali — i pored svih hrvatskih suprotnih tvrdnji — da u većem obimu sprovedu vojnu suradnju, jer oni nisu željeli da se ojačaju četnici, tada još neoprobani u težoj političkoj situaciji. Dok su Talijani sprovodili samo djelomične operacije, danas je, uz strogu kontrolu i rukovođenje, moguća mnogo obimnija mobilizacija četničkih jedinica. Đujić nam je rekao da će se njegove jedinice, nakon čišćenja partizanskih oblasti u dalmatinskom području, angažirati tako što će u suradnji sa njemačkim komandama izvršiti zapriječavanja Titovih kanala za snabdijevanje. Na osnovu ovdje poznatih činjenica ovo izgleda apsolutno moguće.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=700&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314, Roll 564, frame no. 000696.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zur militaerischen Verwendung der Cetnikverbaende Norddalmatiens ist zu sagen, dass sie nur eine Fortsetzung der italienischen Verbindungen darstellen wuerde. Dazu muss allerdings hinzugefuegt werden, dass die Italiener es niemals gewagt haben – trotz aller gegenteiligen wiederholten kroatischen Behauptungen – in grossem Stil militaerische Zusammenarbeit durchzufuehren, da sie die damals noch nicht erprobten Cetniks in einer im uebrigen noch unreiferen groesseren politischen Lage nicht zu stark werden lassen wollten. Waehrend somit die Italiener nur Teilunternehmen durchfuehrten, waere bei straffer Kontrolle und Steuerung der Cetnikverbaende heute ein Heranziehen in weit groesserem Umfang moeglich. Djujitsch hat sich uns gegenueber bereiterklaert, seine Verbaende nach Saeuberung der Partisanengebiete im dalmatinischen Raum so einzusetzen, dass in Zusammenarbeit mit deutschen Dienststellen eine Sperrung der Versorgungskanaele Titos erfolgt. Auf Grund der hier bekannten Unterlagen erscheint dies vollkommen moeglich.&quot;}})&lt;/ref&gt;
[[File:Helmuth von Pannwitz and Chetniks.jpg|thumb|Njemački general [[Helmuth von Pannwitz]], zapovjednik [[15. SS kozački konjanički korpus|15. SS kozačkog korpusa]], u društvu četničkih oficirâ s teritorije NDH.]]

U izvještaju Višeg SS i policijskog vođe u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ''[[Gruppenführer]]a'' [[Konstantina Kammerhofera]] za mjesec mart 1944. godine, iskazano je stanovito nezadovoljstvo učinkovitošću četnikâ u Bosni i Hercegovini u borbi protiv NOVJ:
{{izdvojeni citat|Policijska oblast II ([[Sarajevo]]): [...] &lt;/br&gt; Borbena vrijednost četnika stacioniranih u policijskoj oblasti Sarajevo nastavila je opadati; borbe u okolici [[Višegrad]]a i [[Trebinje|Trebinja]] pokazale su da se oni mogu uspješno oduprijeti [neprijatelju] samo uz njemačku podršku. U [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], četnici nisu pokazali nikakvu vlastitu inicijativu tijekom izvještajnog perioda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=228&amp;rec=314&amp;roll=1548 NARA, T314, Roll 1548, frame no. 000222.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Polizeigebiet II (Sarajevo): &lt;/br&gt; Der Kampfwert der im Polizeigebiet Sarajevo stehenden Cetniks ist weiter gesunken, bei den Kämpfen im Raum von Visegrad und Trebinje hat sich gezeigt, daß sie sich nur mit deutscher Unterstützung erfolgreich zur Wehr setzen können. In Ostbosnien zeigten sich die Cetniks im Berichtsmonat ohne eigene Initiative.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj za mart 1944. godine Višeg SS i policijskog vođe u Hrvatskoj (6. IV 1944).}}

Konverzacija vođena između njemačkog opunomoćenog generala u NDH [[Edmund Glaise von Horstenau|Edmunda Glaisea von Horstenaua]] i feldmaršala [[Wilhelm Keitel|Wilhelma Keitela]], prilikom posjete Hitlerovom glavnom štabu početkom marta 1944, otkriva kakva je bila percepcija statusa četnika u NDH od strane vojnog vrha Trećeg Reicha: „U [[Berchtesgaden|Berhtesgaden]]u ljubazno me je primio Kajtel. Informisao me je o toku razgovora sa [[Nikola Mandić|Mandić]]em i Perićem [predsjednik vlade i ministar vanjskih poslova NDH — prim.]. U više navrata morao sam da ga prekinem kako bih ga ispravio, a pre svega u pogledu četničkog pitanja. On je mislio da se četnici sastoje samo od nekoliko dobrovoljaca (skraćeno „Hiwis“, dolazi od nemačke reči „Hilfswilligen“, prim. prev.), koji služe u nemačkim divizijama.“&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 456.&lt;/ref&gt;

Njemački nadležni organi su ukazivali svojim višim komandama i na vidljivu diskrepanciju u domaćem antikomunističkom taboru u kontekstu »borbe protiv bandi«. Tako se u izvještaju 264. pješadijske divizije od 10. aprila 1944. na jednoj strani tvrdi da „hrvatske vlasti očigledno poseduju vrlo malo poverenja u trajno postojanje vlastite vlade“,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_43.htm Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji]&lt;/ref&gt; dok se za četnike Dinarske divizije pod Đujićevom komandom navodi:
{{izdvojeni citat|Nasuprot ovom, četnike treba ceniti kao jedini pouzdani faktor borbe protiv komunističkih bandi. Oni raspolažu, pored jednog boljeg rukovođenja i organizacije, i potrebnom inicijativom u borbi protiv bandi za sopstvena obaveštavanja i poduhvate i redovno javljaju upotrebljive rezultate izviđanja.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=494&amp;rec=314&amp;roll=562 NARA, T314, Roll 562, frames no. 000489—000490.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die kroat. Behoerden besitzen anscheinend nur geringes Vertrauen in der dauernden Bestand der eigenen Regierung. &lt;/br&gt; Im Gegensatz hierzu sind die Cetniks als einzig zuverlaessiger Faktor im Kampf gegen die kommunistischen Banden zu werten. Sie verfuegen neben einer besseren Fuehrung und Organisation ueber die im Bandenkampf notwendige Initiative zu eigenen Erkundungen und Unternehmen und melden regelmaessig brauchbare Aufklaerungsergebnisse.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj 264. pešadijske divizije od 10. aprila 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o vojno-političkoj situaciji u srednjoj Dalmaciji}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. [[V SS korpusu]] iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], o držanju vojvode Momčila Đujića je data veoma povoljna ocjena:
{{izdvojeni citat|Đujić neupitni pristalica DM. Hrvatski državljanin, lojalno radi sa vlastitim trupama protiv komunista, nasilno mobiliše pravoslavce. Prema povjerljivom izvještaju, nedavno je više puta izrazio antibritanska osjećanja. Jačina: 7000. Jesu li Đujićeve jedinice na području V SS korpusa?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1208&amp;rec=314&amp;roll=565 NARA, T314, Roll 565, frame no. 001203.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Djujic einwandfrei DM Anhänger. Kroat. Staatsangehöriger, arbeitet mit eigener Truppe gegen Kommunisten loyal zusammen, zwangsmobilisiert Pravoslaven. In letzter Zeit nach V—Meldungen wiederholt englandfeindlich geäussert. Stärke 7000. Sind Djujic—Verbände im Bereich V. SS—Korps?&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju od 10. maja 1944, oficiri 15. brdskog korpusa navode da Nijemci snabdijevaju ukupno 6.318 četnika u NDH („Hrvatska borbena zajednica“). Za skrb 4.421 četnika starala se [[264. pešadijska divizija (Nemačka)|264. divizija]], dok se o ostalih 1.897 brinula [[373. legionarska divizija|373. divizija]] Wehrmachta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=828&amp;rec=314&amp;roll=565 NAW, T-314, Roll 565, frame 000823: Zabilješka o broju četnika koje snabdijeva 15. brdski korpus (10. maj 1944.).]&lt;/ref&gt;

Sredinom srpnja 1944. godine, u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]] je organizirana [[Operacija Muholovka|operacija »Muholovka«]] ({{jez-njem|Fliegenfänger}}). U ratnom dnevniku [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] zabilježeno je da je izvođenje operacije povjereno [[13. SS oružana brdska divizija Handžar|13. SS brdskoj diviziji »Handžar«]] i lokalnim četnicima:
{{izdvojeni citat|14. 7. 1944: &lt;/br&gt; ''SS-brdska divizija »Handžar«'': &lt;/br&gt; Za operaciju »Fligenfenger«, čišćenje prostora [[Osmaci]] (25 km jugoistočno od [[Tuzla|Tuzle]] — aerodrom bandi), krenula su 2 ojačana bataljona i četnici.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_218.htm ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XII — DOKUMENTI NEMAČKOG RAJHA — KNJIGA 4]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=960&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000820.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;W–SS–Geb.Div. Handschar: &lt;/br&gt; Zum Unternehmen &quot;Fliegenfänger&quot; Säuberung Raum Osmaci (25 SO Tuzla) (Bandenflugplatz) 2 verst. Btlne. und Cetniks angetreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Pored operacije Fliegenfänger, istočnobosanski četnički odredi (koji su brojali oko 13.000 ljudi) uzeli su, tokom proljeća i ljeta 1944. godine, učešća u više poduvhata koje je predvodila 13. SS brdska divizija »Handžar« (kao npr. [[Operacija Maiglöckchen|Maiglöckchen]], [[Operacija Vollmond|Vollmond]], [[Operacija Heiderose|Heiderose]], [[Operacija Röslein|Röslein]]). Oficiri [[Sicherheitsdienst|SS]]-a su bili u velikoj mjeri zadovoljni ostvarenim stepenom saradnje sa četnicima. Dok je ''Hauptsturmführer'' Hermann Schifferdecker, zapovjednik 27. brdske lovačke pukovnije iz sastava divizije, decenijama nakon rata tvdio da je „saradnja između divizije i četnika bila (je) veoma mlaka”, kao i da su se četnici „javljali našem obavještajnom oficiru kada im je bila potrebna hrana ili municija”, u ljeto te godine je komandant 13. SS brdske divizije [[Karl-Gustav Sauberzweig]] iskreno hvalio pripadnike JVuO (riječ je o četnicima vojvode Radivoja Kerovića):
{{izdvojeni citat|Nakon što ih naše trupe razbiju, partizani u povlačenju često upadaju u zasjede četničkih jedinica koje traže oružje... Tokom posljednjih operacija, četničke snage su se dobro pokazale u borbi. Uspostavljena je prihvatljiva, gotovo drugarska saradnja sa četnicima. Srpsko pravoslavno stanovništvo (sigurnosne zone) predstavlja jedini marljivi, konstruktivni i vitalni element na ovoj teritoriji. Kada je divizija tek stigla u (sjeveroistočnu Bosnu), među četnicima je zavladala panika zbog straha od muslimanske osvete. U međuvremenu, konstruktivniji među Srbima su shvatili da će divizija uključiti sve dijelove stanovništva u svoju misiju oslobađanja [od partizana — prim.]. To je, u određenom smislu, dovelo do svojevrsne saradnje.&lt;ref&gt;George Lepre, Himmler's Bosnian Division: The Waffen-SS Handschar Division 1943–1945. Atlgen, PA: Schiffer Military History, 1997, pp. 198–199. &lt;br /&gt; ({{jez-eng|&quot;With an estimated strength of over 13,000 effectives, the Četniks of northeastern Bosnia were divided into four large groups, with one each operating in the Posavina, Bijeljina, Tuzla, and Zvornik areas. &quot;The cooperation between the division and the Četniks was very loose,&quot; wrote one critical SS officer. &quot;Most of the time they simply reported to our intelligence officer when they needed food or ammunition.&quot; Sauberzweig was more optimistic: &quot;After being routed by our troops, retreating Partisans are often ambushed by Četnik units seeking weapons.... During the latest operations, the Četnik forces have fought well. An acceptable, almost comradely cooperation with the Četniks has emerged. The Serbian-Orthodox population of the (security zone) is the sole industrious, constructive, and vital element in the territory. When the division first arrived in (northeastern Bosnia), the Četniks panicked, fearing Muslim revenge. In the meantime, the constructive-minded Serbians have realized that the division shall include all portions of the population in its mission of liberation. This has led, in a certain sense, to a sort of cooperation.&quot;&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemački izveštaj iz jula 1944. godine ocenjuje da četnici Momčila Đujića broje oko 8.000 ljudi, od čega 7.000 naoružanih; ovi su dobro organizovani te neprijateljski orijentisani prema Englezima i bez engleske pomoći. Nijemci zaključuju da im oni zamjenjuju jednu do dvije divizije u Jugoslaviji:

{{izdvojeni citat|Jedinica Konrad [srednja Dalmacija]: Saradnja sa četnicima izvanredna. '''Oni zamenjuju jednu do dve divizije'''. Samo se oni bore — ustaše manje aktivne.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=790 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000781.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit der Truppe mit Cetniks hervorragend. Cetniks ersetzen 1 — 2 Divisionen. Nur sie kämpfen. Ustascha wenig aktiv.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izveštaj kapetana Merrema, drugog obaveštajnog oficira Komande Jugoistoka (Armijske grupe F) o inspekcijskom putu po Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u periodu 20. jun — 4. juli 1944.}}

Kapetan Merrem, njemački oficir koji je sastavio ovaj izvještaj, imao je samo riječi hvale na račun četnikâ Dinarske divizije JVuO i vojvode Momčila Đujića:
{{izdvojeni citat|[[373. legionarska divizija|373. pešadijska divizija]]: Saradnja sa četnicima vrlo dobra (1. lički korpus sa sedištem u [[Gračac]]u). Oni nemaju direktnu vezu sa Đujićem. Rukovođenje njima direktno od strane obaveštajnog odjeljenja divizije. Njihovim akcijama uvek prisustvuje nekoliko Nemaca koji kontrolišu isporuke municije i snabdevanja. [...] '''Oni su jedini stvarno korisni saborci''' [podvučeno u originalu — prim.]. Jedino od njih dolaze korisna obaveštenja o neprijatelju. [...] Jedan četnički komandant odaje utisak potpuno pouzdanog saborca, koji je i neprijateljski nastrojen prema Englezima. [...] Četnici su vrlo častoljubivi i drago im je kada Nemci primete njihove podvige. [...] Podoficir Bartl poznaje lično vojvodu Đujića. Đujić mu šalje čak i sopstvene naredbe u vezi s područjem [[Donji Lapac|Lapca]]. [Najbolja taktika protiv partizana sastoji se u upotrebi specijalnih jedinica] i kombinovanju četnika u jedinice snage jednog bataljona sa jednim nemačkim vodom sa radio stanicom i, po mogućstvu, teškim oružjem.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=195&amp;broj=793 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Ic–Aussenstelle der 373. (kroat.) Div. – Uffz. Bartl. &lt;/br&gt; Sehr gute Zusammenarbeit mit Cetniks. (1. Lika–Korps Sitz Gracac.) Kein unmittelbarer Einfluss Djuic. Direkte Führung durch Ic–Aussenstelle. Bei Cetnik–Einsatz nehmen meist einige deutsche Soldaten teil. Dadurch Kontrolle der Munitions– und Verpflegungslieferung gewährleistet. &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; bezeichnet Bartl nur als Ausdruck im deutschen Schriftverkehr. Cetniks können diesen Begriff nicht und würden bei Bekanntgabe feindselige Haltung einnehmen. Cetniks sind die einzigen brauchbaren Mitkämpfer. Diese allein liefern auch brauchbare Feindmeldungen. &lt;/br&gt; Kurze Rücksprache mit einem örtlichen Cetnik–Führer ergab den Eindruck eines absolut zuverlässigen, sogar englandfeindlichen Mitkämpfer. &lt;/br&gt; Cetniks sind sehr ehrgeizig und sehen es gerne, wann ihre Taten von Deutschen beobachtet werden. Geschriebenes Wort (Flugblätter) gilt bei ihnen wenig. Das gesprochene Wort ist alles. Gute Flüsterpropaganda hat grossen Einfluss. &lt;/br&gt; Von Invasion sprechen Cetniks kaum. &lt;/br&gt; Uffz. Bartl kennt den Vojvoden Djuic persönlich. Djuic schickt ihm sogar die den Raum Lapac berührenden eigenen Befehle. &lt;/br&gt; Auf die Frage, wie man nach seiner Ansicht der kommunistischen Banden Herr werden könne, antwortete Uffz. Bartl: &quot;Durch andauerndes Jagen mit kleinen Jagdkommandos (Kleinkrieg nach Bandenart), durch Einsatz von Tarneinheiten und durch Zusammenfassen der Cetniks in Batl.–Stärke, dabei etwa 1 deutscher Zug mit Funk und möglichst mit schweren Waffen.&quot; &lt;/br&gt; Uffz. Bartl macht einen sehr guten Eindruck, scheint sich aber doch sehr viel zuzutrauen, wenn er behauptet, er könne die gesamten Djuic–Cetniks dahin bringen, wo wir sie haben wollen, falls er an die entsprechende Stelle gesetzt werden wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Visoka ocjena za doprinos četničkih formacijâ s teritorije marionetske NDH ratnim naporima njemačkog okupatora data je 25. jula 1944. godine i od strane nadležnih instanci iz [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]]:
{{izdvojeni citat|Hrvatska: [...] Četnici su, s obzirom na vlastitu slabost, naši prirodni saveznici u borbi protiv komunizma. '''Samo se oni bore'''! “Hrvatska borbena zajednica” postoji samo na papiru.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=716&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000707.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetniks unter Berücksichtigung eigener Schwäche im Kampf gegen Kommunisten unsere natürlichen Verbündeten. Sie allein kämpfen! &quot;Kroatische Kampfgemeinschaft&quot; steht nur auf dem Papier.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka od 25. jula 1944.}}

U izvještaju od 11. avgusta 1944, nakon proputovanja koje je Vojni zapovjednik Jugoistoka poduzeo u zoni odgovornosti V SS brdskog korpusa na teritoriju NDH, o tamošnjim četnicima te suradnji s njima kazano je:
{{izdvojeni citat|Dobro iskorištavanje četničkih komandanata. Zahtjev za premještaj [[369. legionarska divizija|369. pješadijske divizije]] zbog sve češćih incidenata između četnika, o čijoj suradnji divizija apsolutno ovisi, i hrvatskih pripadnika divizije. 369. pješadijska divizija se sastoji od otprilike 70% Hrvata. Zapovjednik divizije napominje da se najmanje 40% njih smatra nepouzdanim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;roll=192&amp;broj=445 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000440.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gute Ausnutzung der Cetnikführer. Antrag auf Herauslösung der 369.I.D. da sich Zwischenfälle zwischen Cetniks, auf deren Zusammenarbeit Division unbedingt angewiesen, und kroat.Div.Angehörigen mehren. (Siehe Ic–Bericht). 369.I.D. besteht aus ca. 70 % Kroaten. Div.Kdr. bemerkt, dass hiervon minderstens 40 % als unzuverlässig anzusehen sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj o posjeti OBSO-a zoni odgovornosti 5. SS brdskog korpusa od 7. do 11. avgusta 1944. godine (11.8.44).}}

Major Adolf von Ernsthausen je bio zapovjednikom 392. artiljerijske pukovnije iz sastava [[392. legionarska divizija|392. (hrvatske) pješačke divizije]], jedne od tri njemačko-hrvatske divizije (pored [[369. legionarska divizija|369. legionarske divizije]] i [[373. pješadijska divizija|373. pješadijske divizije]]). Kao veteran [[Prvi svjetski rat|Prvog svjetskog rata]] sa iskustvom ratovanja na [[balkanskom bojištu]], major von Ernsthausen biva upućen [[1944]]. godine u okupiranu Jugoslaviju. Von Ernsthausen će [[1959]]. godine objaviti ratne memoare pod naslovom ''Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944'' (“Vukovi [[Lika|Like]]. Sa legionarima, ustašama, domobranima i četnicima protiv Titovih partizana. Doživljaji u Hrvatskoj 1944.”).&lt;ref&gt;[https://winkelried-verlag.de/buecher/landser-am-feind/744/die-woelfe-der-lika Winkelried Verlag: Adolf von Ernsthausen, Die Wölfe der Lika]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.booklooker.de/B%C3%BCcher/Adolf-von-Ernsthausen+Die-W%C3%B6lfe-der-Lika-Mit-Legion%C3%A4ren-Ustaschi-Domobranen-und-Tschetniks-gegen/id/A02Iwx5I01ZZ3 Ernsthausen, Adolf von — Die Wölfe der Lika. Mit Legionären, Ustaschi, Domobranen und Tschetniks gegen Titos Partisanen. Erlebnisse in Kroatien 1944 — Landser am Feind, Band 5 (www.booklooker.de)]&lt;/ref&gt;

O sveobuhvatnoj saradnji Dobroslava Jevđevića s okupacionim vlastima bio je general Mihailović, u više navrata, obaviješten i od strane Jovanke Krištof (pseudonim »Mira«), četničke obavještajke u [[Slovenija|Sloveniji]]. U veoma opširnom izvještaju od 29. juna 1944, Krištof o Jevđeviću (pseudonim »Aero«) daje nedvosmislenu ocjenu: „Aero je drugi [[Milan Nedić|Nedić]].“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_198.htm Izveštaj obaveštajnog organa od 29. juna 1944. Draži Mihailoviću o stanju četničkih organizacija u Sloveniji, Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru i Lici i saradnji sa nemačkim okupatorima]&lt;/ref&gt; Pored toga, Krištof karakteriše Jevđevića kao „vrlo kompromitovanu osobu“ (najprije zbog „jakog sudelovanja sa okupatorom“), te zaključuje da ovaj ne bi mogao organizovati četničku ilegalu. Iz izvještaja Krištof može se zaključiti kako su vojvoda Dobroslav Jevđević i kapetan [[Dušan Đaković]], komandant 4. brigade iz sastava Ličko-kordunaške oblasti JVuO, bili podređeni okupatoru i suštinski i u simboličkoj ravni:
{{izdvojeni citat|Odred u Ab.[aciji, tj. [[Opatija|Opatiji]] — prim.] likvidiran. 19 ljudi otišlo u [[Postojna|Postojnu]], a 10 ih ide u Nem.[ačku] kom. na [[Rijeka|Reci]], gde će služiti kao [[Gestapo]]. Tu će biti sa njima i Aero i kap. Đak., pa čak i r. stanica. [...] Svi su ti odredi pod Nem. kom. i bez međusobne veze, razbacani po [[Istra|Istri]], da se pokaže celom narodu, kako su Srbi Nem. sluge. Plaćeni su — vojnici 360 L.[ira] mesečno, podnar. 450 naredn. 525 podpor. mislim 3.000 a kap. Đak. 5.800 L. [...] U Josipdol je poslao Aero 11 ljudi, navodno da osnuju tamo četničku komandu. Međutim ti su ljudi Nem. tajna policija, a od četnika iz šume, koji su im dolazili u vezi, da je to četn. komanda, napravili Nem. radni bataljon, koji vode Nem. Tu je oko 40 ljudi, ostali su prestali dolaziti kad su videli šta se sa ovima desilo. [...] Kud ćemo veće poniženje za našu vojsku nego da komanduje Nem. poručnik našem kapetanu, pa i vojvodi, samo sreća, da je taj vojv. surogat, inače propadosmo od bruke... Sve ove i slične akcije vodi kap. Đaković, naravno pod komandom Nem. poručnika. Odluke o njima donosi Aero u dogovoru sa Nem. Upravo je gnusno gledati, kako se obojica klanjaju pred Nem. potpor. i por., pa kaplarima. Đak. sve pozdravlja fašistički uzdignutom rukom, a Aero samo veće činove oficire, inače našim pozdravom. [...] U Lici saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi — tamo mora okupator popuštati, jer inače odoše ljudi u šumu, a vođe su potpuno Nem. sluge i nemaju kamo bežati. [...] '''U krvi im je šurovanje sa okupatorom, a nama prikazuju kako vode vele politiku i kolike žrtve za narod s tim pridonašaju — dok u stvari nisu ništa drugo nego ponizne Nem. sluge'''. [...] Potrebno je već jednom započeti sa ozbiljnim i poštenim radom, jer će nas katastrofa preteći. Saradnju sa okupatorom trebalo bi napraviti na čisto drugoj bazi i ne sme biti vidna. Bar ovde.}}

Na drugoj strani, Jovanka Krištof izdvaja kao pozitivan primjer vojvodu Momčila Ðujića: „Ovi ljudi ovde vide jedini spas u vojv. Đujiću, jer ga smatraju poštenim i iskrenim borcem za našu stvar. Isto ima org. dobro sprovedenu. Pljačkati i krasti ne dozvoljava o čemu su se uverili iz njegove prop. gde su imena poubijanih ljudi zbog nediscipline i raznih prekršaja. To ljudima imponira — pošten rad i samo to žele, a i zaslužuju, jer ih nepoštenje tuče već 3 1/2 god. I pored svega toga, ostali su verni našoj ideji. Isto saradnja sa okupatorom je na čisto drugoj bazi i ne vodi se trgovina sa ljudima, kao ovde. Ovo vodstvo se jako boji Đujića i gaji mržnju prema njemu zato hoće ljudima dokazati, da Đujić nema ništa odnosno samo par sto vojnika bez oružja koji kao čudo gledaju mitraljez. A isto, da su pod Nem. kao ovi ovde.“ U pokušaju da prebaci teret odgovornosti za sopstvenu kolaboraciju s okupatorom na komandanta Dinarske divizije JVuO, vojvoda Jevđević piše Mihailoviću 8. avgusta 1944. godine: „Garantujem i imam stotine dokaza da trupe Đujića u velikom delu stoje u tešnjoj vezi od mene, ali to niko ne vidi. Vi bi se začudili, kad bi vam sve ispričao kakve mi izveštaje pokazuju Nemci o svojim vezama sa našim jedinicama, naročito kod [[Uroš Drenović|Drenovića]] i ostalih, prebacujući mi da ih mi sabotiramo i podmuklo rušimo.“&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kut. 156, reg. br. 51/1—1.&lt;/ref&gt;

I u izvještaju od 10. avgusta 1944, Jovanka Krištof je upozorila Mihailovića na činjenicu da se [[Lika|lički]] četnici pod komandom vojvode Jevđevića nalaze u [[Istra|Istri]] u službi okupatora, kao i da su pred [[Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija|nacistima]] (»broj 11«) dužni salutirati [[Rimski pozdrav|fašističkim pozdravom]]:
{{izdvojeni citat|Kolben [potpukovnik [[Karl Novak]] — prim.] se povratio 3 ov. meseca. Zgrozio se nad ovim radom. Nije mogao svega verovati kad su mu referisali oficiri i vojnici, dok nije neke stvari i na vlastite oči video. Mislim, da je dosta ako Vam kažem da stalno uzdiše i govori pri svakoj prilici: »Jadni Čiča, kako ga upropastiše, zar [[Vermaht]] i [[Gestapo]], da predstavlja Čičinu vojsku.« Prebleđuje slušajući i gledajući ovo. 3. mu referiraše četnici da su dobili naređenje da moraju svi nacistički pozdravljati. A jučer se sam uverio da ima oficira, koji profaniraju našu uniformu, te u njoj putuju iz [[Postojna|Postojne]] u Trst i daju povoda komun. za prop. Isti oficir Korać je tako i u Ab.[aciju] došao samo da je još imao natpis na rukavu i kapi »Lika« što po naređenju moraju svi u Postojni nositi. Ja sam ga napala zbog toga, a isto tako i Jovanovog brata, te su jučer svi na putu skinuli te sramotne natpise. [...] Čujem da Jovan sad ostaje kod Vas. Neka Vam ispriča kako su part.[izani] u okolici Post.[ojne] natiskali plakate o četn. banditima sa natpisom »Lika« na rukavu i kapi, koji su pljačkali selo sa br. 11 i odveli x ljudi i t.d. [...] Nadam se da će sad sigurno uspeti četnicima, da se odele od br. 11. Samo mnogi su od njih mišljenja da su ovim radom upropas[ti]li i ovde i Liku.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_21.htm Izveštaj Jovanke Krištof od 10. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stanju ličkih četnika u Istri, njihovoj saradnji sa Nemcima i ponašanju Dobrosava Jevđevića u vezi sa problemom vraćanja četnika u Liku]&lt;/ref&gt;}}

=== Borbe pod nemačkom komandom u Srbiji (1944) ===
{{main|Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|Topličko-jablanička operacija}}
[[File:Nemci predaju minobacač četnicima.jpg|thumb|Nemci predaju minobacač četnicima u Srbiji 1944.]]

{{Quote box
 | citat = „D.M.-bande dosada nisu nikad napale okupacione trupe.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1115&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001111: Izvještaj o bandama u okolini katarakti Dunava (bez datuma, približno mart 1944).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Bisher haben die D.M.Banden die Besatzungstruppen noch nie angegriffen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Nemački izvještaj o četnicima u okolini katarakti Dunava od marta 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}
{{Quote box
 | citat = „Titove bande imaju se napasti i uništiti, odn. zarobiti. Pristalice D.M.-a (četnici) ne smatrati neprijateljima.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1264&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 001260: Naredba 923. Landeschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ (29. Juli 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Angetroffene Titobanden sind anzugreifen und zu vernichten bzw. gefangen zu nehmen. DM—Anhänger (Cetniks) sind nicht als Feind anzusehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;
 | izvor = Naredba 923. Landesschuetzen-bataljonu za akciju „Dunav“ od 29. jula 1944.
 | width = 40%
 | align = right}}

Oko [[Nova godina|Nove godine]] po [[Julijanski kalendar|julijanskom kalendaru]] 1944. dolazi do žestokih [[Bitka za Ivanjicu (januar 1944.)|borbi za Ivanjicu]]. Ovom prilikom, četnici Draže Mihailovića stupaju u borbu protiv snagâ NOVJ skupa sa Nijemcima, [[Bugari|Bugarima]] i kvislinškim formacijama (Državna i Poljska straža). 11. januara 1944, u Vrhovnu komandu JVuO stiže depeša kapetana [[Nikola Kalabić|Nikole Kalabića]] (pseudonimi »Švarc« i »Ras-Rasa«), u kojoj se navodi: „Nemci i Bugari uz pomoć četnika ušli u Ivanjicu, a tenkovi produžili dalje. Komunisti otstupaju u pravcu Javor — Kušići. Od naših u borbi [[Vuk Kalaitović|Kalait]] i Marković. Gubici nisu još utvrđeni. Nemci danas prošli kroz [[Kosjerić]] i sutra stižu na bojište. Od komunista učestvuju u borbi muslimanska i dalmatinska brigada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt; Kapetan [[Predrag Raković]] (»Kar-Kar« i »Pre-Pre«) šalje 13. januara dvije depeše kojima obavještava VK JVuO i generala Mihailovića o stanju na terenu:
{{izdvojeni citat|Primio sam sva Vaša naređenja za prikupljanje snaga za dejstvo prema Ivanjici protivu komunista. Situacija kod Ivanjice 12-I uveče: partizani su izbačeni iz Ivanjice i odbačeni prema Mučnju, a štab mi je još u Katićima. Partizani tamo imaju 1, 2 i 5 proletersku brigadu i srbijansku proletersku brigadu. Ukupno oko 3000 ljudi. Odlično naoružani sa dosta municije. Od okupatora: Nemaca vrlo malo sa 5 tenkova, a Bugara 1000. Nemci ne nameravaju da dovedu u ovu oblast jače snage za borbu, jer su radi da ove partizane likvidiraju sa Bugarima, srpskom državnom stražom i da im pomognu četnici D. M. I jedna i druga strana drže se u toku 13-I pasivno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_67.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

Kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od [[Druga proleterska divizija NOVJ|Druge]] i [[Peta krajiška divizija NOVJ|Pete divizije]] NOVJ iz [[Sandžak]]a [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|prodrla u zapadnu Srbiju]],  nesuglasice između četnika i Nijemaca u Srbiji potisnute su u drugi plan. Trupe sastavljene od jedinica [[Vermaht]]a i [[Vafen-SS|SS]], korpusâ JVUO, bugarskog okupacionog korpusa, [[Srpska državna straža|SDS]], [[Srpski Doborvoljački Korpus|SDK]] i [[Ruski Zaštitni Korpus|Ruskog zaštitnog korpusa]] pod objedinjenom nemačkom komandom generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] funkcionisale su kao jedinstvena operativna grupa u [[Operacija Kamerjeger|operaciji »Kammerjäger«]]. Kod nadležne je četničke komande majora [[Neško Nedić|Neška Nedića]] bio akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. maja 1944.]&lt;/ref&gt;

Kao znak otopljavanja odnosa na liniji četnici–okupator, nakon unilateralnog raskidanja (sa njemačke strane) [[Ugovori o saradnji četnika i Wehrmachta|sporazuma potpisanih]] u zimu 1943/1944. godine te organiziranja [[Operacija Treibjagd|operacije »Hajka«]] protiv [[Nikola Kalabić|Kalabićevih]] četnika, u drugoj polovini marta 1944. upriličen je sastanak komandanta Drugog ravnogorskog korpusa kapetana [[Predrag Raković|Predraga Rakovića]] sa oficirom [[Schutzstaffel|SS]]-a Biermannom, inače njemačkim zapovjednikom [[Čačak|Čačka]]. Tom prilikom je kapetan Raković garantovao „da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak ili da se sprovedu sabotažne akcije“ protiv Nijemaca, odnosno da će „na teritoriji Srbije“ iznova nastupiti primirje. U Mihailovićevo ime, četnički komandant je iskazao spremnost „za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije“, a nije čak odbacio ni mogućnost angažovanja „na drugim evropskim frontovima“.&lt;ref&gt;[https://web.archive.org/web/20221206140940/https://znaci.org/00001/4_14_3_269.htm Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa]&lt;/ref&gt; U izvještaju Komandi Jugoistoka, [[obersturmführer]] Biermann navodi da Draža Mihailović od njemačke strane očekuje diskretnost u održavanju kontakata, naročito stoga što bi srpske kvislinške vlasti u JVuO mogle vidjeti konkurenciju:
{{izdvojeni citat|Kapetan Raković mi je kazao lično, takoreći u povjerenju kao prijatelju, da sve što mi je do sada rekao i sve što sam ja zapisao, on rekao po nalogu Draže Mihailovića, s kojim je imao svakodnevnu radio-vezu i od koga je dobivao stalna uputstva o predmetu prethodnih razgovora. Pritom me uvjerava da će sa strane Mihailovića, naravno, sve biti demantirano, ukoliko se o sadržaju razgovorâ ponovno dozna u [[Beograd|beogradskim]] krugovima ([[Milan Nedić|Nedić]], [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]). Sasvim je prirodno da ovi krugovi pokušavaju svim sredstvima osujetiti sporazum između njemačke okupacijske vlasti i Draže Mihailovića, jer trenutno su oni legalni predstavnici srpskog naroda te bi možda mogli strahovati za svoje pozicije. Pregovore između DM–pokreta i njemačkih vlasti ovi bi krugovi odmah iskoristili u propagandne svrhe i predstavili ih kao kraj ili slabost DM–pokreta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=281&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000268—000269.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hauptmann Rakovic sagte mit persönlich, sozusagen vetraulich zu einem Freund, dass alles, was er mir bisher gesagt und ich aufgeschrieben habe, von ihm im Auftrage von DM gesagt worden sei, mit dem er tägliche Funkverbindung habe und von dem er laufend Anweisungen für den Stoff der bisherigen Besprechungen erhalten habe. Er versichert mir gleichzeitig dass selbverstandlich von DM–Seite alles abgestritten werde, falls wieder der Inhalt der Besprechungen in Belgrader Kreisen (Nedic, Ljotic) bekannt werde. Es sei zu natürlich, dass diese Kreise mit allen Mitteln eine Verständigung zwischen der deutschen Besatzungsmacht und DM zu hintertreiben versuchen, denn sie seien ja gegenwärtig die legalen Vertreter des serbischen Volkes und müssten evtl. um ihren Posten fürchten. Verhandlungen der DM–Bewegung mit deutschen Behörden würden sofort von diesen Kreisen propagandistisch aufgeschlachtet und als Ende bezw. Schwäche der DM–Bewegung hingestellt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 25. marta 1944. o pregovorima šefa [[Sicherheitsdienst]]a u Čačku obersturmführera Biermanna sa kapetanom [[Predrag Raković|Predragom Rakovićem]], komandantom 2. ravnogorskog korpusa JVuO}}

Kapetan Predrag Raković, jedan od glavnih četničkih komandanata zaduženih za održavanje [[Saradnja četnika sa Nedićevom vladom|veze s Milanom Nedićem]] i Nijemcima, ponovo se sastaje sa Biermannom u Čačku 26. aprila.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=331&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000314.]&lt;/ref&gt; Raković je tada naveo da mu je general Mihailović povukao punomoć za obavljanje poslovâ s Nijemcima i da zbog toga na ovom sastanku ne sudjeluje kao njegov predstavnik. Očigledno da je Draža Mihailović bio sasvim upoznat sa ovim kontaktima i davao je za njih odobrenja, dok je Raković održavao kontakte i obavljao poslove s Nijemcima, iako su mu ovlaštenja bila povučena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

Ubrzo je uslijedilo potčinjavanje Rakovićevog Drugog ravnogorskog korpusa JVuO (kao i Javorskog korpusa pod komandom majora [[Radomir Cvetić|Radomira Cvetića]]) njemačkim trupama u jugozapadnoj Srbiji, što se može zaključiti iz jednog izvještaja Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka s početka aprila 1944:
{{izdvojeni citat|Cvetićevi četnici osiguravaju lijevi bok grupe Jug i izviđaju u pravcu [[Golija|Golije]] od Drinića ka sjeveru. Zadatak Rakovićeve grupe nepromijenjen.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=413 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000408—000409.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Cvetic–Cetniks sind zum Schutz der linken Flanke der Angriffsgruppe Süd und zur Aufklärung über das Golija–Gebirge über Dramici nach Norden vorzuführen. Auftrag für Rakovic–Cetniks bleibt unverändert.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka svim potčinjenim jedinicama za 3. april 1944. godine}}

U dnevnom izvještaju iz Komande Jugoistoka za 18. april 1944, predviđa se koji će sektor zauzeti jedinice pod Rakovićevom komandom u vrijeme izvođenja operacije »Kammerjäger«, kojom prilikom je okupator s uspjehom osujetio [[Drugi prodor NOVJ u Srbiju|drugi prodor NOVJ u Srbiju]]:
{{izdvojeni citat|Rakovićeva grupa dobila zadatak da postavi osiguranja prema jugu na sjevernoj obali Studenice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=514&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000510.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Unternehmen Kamerjägger. II. Eigene Lage: &lt;/br&gt; F/ Cetnik–Gruppe Rakovic erhielt Auftrag zur Abschirmung nach S gegen Feind auf dem nördl. Studenica–Ufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj opunomoćenog komandanta Jugoistoka tokom operacije Kammerjäger, 18. april 1944.}}

Iz jednog razgovora na visokom nivou (prisutni: general [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka i [[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova), održanom 11. aprila 1944. godine, može se nazrijeti koliko su okupacioni dužnosnici bili zadovoljni saradnjom sa četnicima i ostalim [[Kolaboracija|kolaboracionističkim]] snagama na [[Balkan]]u:
{{izdvojeni citat|Neubacherovo mišljenje o vrijednosti srpskih formacijâ: [[Srpska državna straža|SDS]] loša, Hipo (pomoćna policija) isto, [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]] dobar, četnici veoma različito. U Crnoj Gori se dobro tuku [[Crnogorski dobrovoljački korpus|dobrovoljci pod njemačkim vođstvom]]. Kosovski Albanci se bore s nama. Evzoni u Grčkoj nijesu za odbranu obale, ali su korisni u unutrašnjosti zemlje i sigurno neće pucati na nas.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=462&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000458.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;Auffassung Neubacher über den Wert der serbischen Verbände: SSW schlecht, Hipo desgleichen, SFK gut, Cetniks sehr unterschiedlich. In Montenegro schlügen sich die Freiwilligen unter deutscher Führung gut. Die Kosovoalbaner kämpfen mit uns. Evzonen in Griechenland sind nichts für Küstenverteidigung, brauchbar wohl aber im Innern des Landes, werden bestimmt nicht auf uns schiessen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Vojni zapovjednik Jugoistoka (Razgovor Felber-Neubacher, 11. april 1944.)}}

U izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera (u odjeljku naslovljenom „Stanje kod neprijatelja“), sačinjenom 22. aprila iste godine, ambivalento držanje jedinicâ JVuO prema okupatorskim vlastima smatra se glavnom karakteristikom četničkog pokreta u Srbiji:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;br /&gt; Pokret DM je podijeljen unutar sebe. Dok se neki aktivno bore na strani njemačkog Wehrmachta protiv komunista — a da nijesu odustali od temeljnih rezervi prema svakom okupatoru — manje bande DM u centralnoj i istočnoj Srbiji spremne su činiti štetu. Izvještaji koji se stalno pojavljuju o pregovorima Draže Mihailovića i Tita nijesu potvrđeni i takođe se doimaju nevjerovatnim.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;roll=256&amp;broj=556 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000552.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist in sich aufgespalten. Während ein Teil aktiv an der Seite der deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten kampft – ohne dadurch die grundsätzlichen gegen jeden Okkupator vorhandenen Vorbehalte aufgegeben zu haben – treiben kleinere DM–Banden in Mittel–und Ostserbien nach wir vor ihr Unwesen. Immer wieder auftauchende Meldungen über Verhandlungen zwischen DM und Tito bestätigen sich nicht und erscheinen auch unglaubwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka o stanju u periodu od 16. marta do 15. aprila 1944. godine}}

12. aprila 1944. godine, pukovnik [[Jevrem Simić]] izdaje jednom četničkom nižem oficiru objavu o kretanju na terenu brigade kojom komanduje, kako bi ovaj mogao što efikasnije uništavati jatake i simpatizere [[Narodnooslobodilački pokret|NOP]]-a: 
{{izdvojeni citat|OBJAVA

Za G. Milića Majstorovića p.poručnika, komandanta II bataljona III leteće kosmajske brigade, koja mu se izdaje s tim da može slobodno da se kreće sam ili sa svojom vojskom po terenu koji je ugovoren sa našim saveznicima Nemcima i Bugarima i da u ime Kralja Petra II Karađorđevića oduzima svu rekviziciju i kolje sve partizanske jatake i simpatizere zbog čega će dobiti čin majora.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_115.htm Objava komandanta četničke oblasti u Srbiji od 12. aprila 1944. komandantu 2. bataljona 3. kosmajske brigade za nesmetano kretanje od okupatora i klanje simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta]&lt;/ref&gt;}}

1. maja 1944. godine, u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka, koji potpisuje načelnik štaba general [[Kurt Geitner]], navodi se cifra od nekoliko hiljada pripadnika JVuO koji pomažu okupatoru u zaustavljanju ofenzive NOVJ:
{{izdvojeni citat|Srbija — Stanje u sopstvenim redovima: &lt;/br&gt; Borbena grupa Weyel: 500. SS padobranski lovački bataljon, sa otprilike 1.000 četnika, odbacio je neprijatelja kod [[Seča Reka|Seče Reke]] (6 km zap. od [[Kosjerić]]a) i sa manjom borbenom grupom vrši napad na neprijatelja kod Varde. Izbrojano 10 mrtvih neprijatelja; vjerovatni veći gubici. [...] &lt;/br&gt; Četnici su raspoređeni duž linije [[Požega]]—Kosjerić—[[Ražana]]—[[Povlen]], sa ukupnom jačinom od približno 5.000 ljudi. Pojedine grupe su poslale oficire za vezu. Draža Mihailović, koji je preuzeo jedinstveno zapovjedništvo, namjerava uspostaviti radio-vezu s njemačkom komandom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=673&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000669—000670.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. Eigene Lage. &lt;/br&gt; B. Kampfgruppe Weyel. Fg.Abt. 696 bis Kostojevici an Straße 4 OSO Rogacica durchgestossen. SS–Fallschirmjäger–Btl. hat mit etwa 1000 Cetniks Feind bei Sjecareka [sic!] (6 W Kosjerici) geworfen und steht mit einer schwächeren Kampfgruppe im Angriff gegen Feind bei Varda. 10 gezählte Feindtote, weitere Feindverluste wahrscheinlich. &lt;/br&gt; F. Cetniks stehen im allg. Linie Pozega–Kosjerici–Razana–Povlen in Gesamtstärke ca. 5000 Mann. Einzelen Gruppen haben V.Offz. abgestellt. DM., der Gesamtführung übernommen hat, will Funkverbindung zu deutschem Kommando herstellen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U monografiji “Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941—1945” [[Jozo Tomašević]] zaključuje: „Ne mogu ipak dati nikakvu potvrdu toj slutnji da je Mihailović održavao direktnu radio-vezu s Nijemcima, a uzimajući u obzir njegov način ponašanja u cijelom ratu, malo je vjerojatno da jest.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; Međutim, Hermann Neubacher svjedoči u memoarima kako je, makar tokom nekoliko dana u zimu [[1945]], održavao izravnu radio-vezu s Mihailovićevim štabom.&lt;ref&gt;Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN — Službeni list SCG, Beograd, 2005, str. 161—162.&lt;/ref&gt;

U ratnom dnevniku Vojnog zapovjednika Jugoistoka od 2. maja 1944, sa pohvalom se ističe kooperacija onih snagâ JVuO u zapadnoj Srbiji koje sačinjavaju taktički sklop pod komandom majora [[Ericha Weyela]]:
{{izdvojeni citat|Borbena grupa Weyel: SS padobranski lovački bataljon, zajedno sa četnicima, razbio [[Peta krajiška divizija|Petu diviziju]] kod Varde. Veliki neprijateljski gubici. Četnici su postrijeljali sve zarobljenike. Brojke će biti objavljene naknadno.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=501&amp;broj=677&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000673.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Kampfgruppe Weyel. SS–Fallschirmjägger–Btl. hat mit Cetniks bei Varda Tross[?] der 5.Div. zerschlagen. Hohe blutige Feindverluste. Cetniks haben sämtl. Gefangene erschossen. Zahlen werden nachgemeldet.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvodu iz ratnog dnevnika generala Hansa-Gustava Felbera za 3. maj 1944. godine, navodi se da je načelnik štaba Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka general Kurt Geitner išao u posjetu njemačkim trupama na ratištu u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]]:
{{izdvojeni citat|(3.5.44) 6,00: Putovanje do Parišta [svakako je riječ o [[Donje Vardište|Vardištu]] — prim.] zbog razgovora sa majorom Weyelom i nekim četničkim vođama o formiranju zajedničkog štaba za borbu protiv komunista. Povratak za Beograd 3. maja u 15 časova.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=807&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000803.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.5.44 6.oo Uhr Fahrt nach Pariste zur Besprechung mit Major Weyel und einigen Cetnik–Führern über Bildung eines gemeinsamen Stabes zur Bekämpfung der Kommunisten. Rückkehr nach Belgrad am 3.5., nachmittags 15.oo Uhr.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Ratni dnevnik Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, 3. maj 1944. godine}}

Kolike je razmjere poprimila kolaboracija četnikâ Draže Mihailovića sa njemačkim Wehrmachtom i srpskim kvislinškim jedinicama u proljeće 1944. godine, postaje očigledno i iz navodâ u izvještaju Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja, u kom su snage JVuO ubrojane u vlastite formacije:
{{izdvojeni citat|
I. Sopstvene snage

A) Grupa “Holman”

696. bat. feldžand. krenuo je jutros sa četnicima u napad duž puta Nova Varoš — Ljubiš. 11/4. p. “Brand.” na maršu Sjenica — Maskova. Komandno mesto grupe “Holman” — Nova Varoš. I I/4. p. “Brand.” na maršu Užice — Ivanjica — Maskova.

B) Grupa “Vajel”

Napad Severne četničke grupe na jakog neprijatelja jugoistočno od Rožanstva nije uspeo uprkos visokih gubitaka i na strani četnika i na strani neprijatelja, pa će jutros biti ponovljen sa I/“Brand.”. Podređeni 1. bataljon 63. puka u obezbeđenju na visovima između Čajetine i Rožanstva.

C) 24. bug. div.

I I /64. nije uspeo u noći 11/12. 5. da kod Mokre Gore spreči neprijateljske zaštitnice da izmaknu ka jugu. Danas je sa 1/1. srp. puka i 1.000 četnika počelo čišćenje prostora Semegnjevo — Čajetina. 8. bataljon teških mitraljeza na maršu Požega — Arilje. 11/63. biće naknadno privučen.

D) Grupa “Tatalović”

Srpski dobrovoljački korpus uključio se kod Ljubovije u borbe na hrvatskoj obali Drine i prihvatio četnike koji su se povlačili. Kod Rogačice 4 prebeglice.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_57.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o borbama sa 2. i 5. NOU divizijom na komunikaciji Užice — Višegrad]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000732—000733.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien. II. Eigene Lage. &lt;/br&gt; A) Gruppe Hollmann. Fg.Abt.696 heute morgen mit Cetniks zum Angriff entlang Str. Nova Varos–Ljubis angetreten. II./4.Brdbg. auf Marsch Sjenica–Maskovo. Gefechtsstand Gruppe Hollmann Nova Varos. III./4.Brdbg. auf Marsch Uzice–Ivanjica–Maskovo. &lt;/br&gt; B) Gruppe Weyel. Angriff nördl. Cetnik–Gruppe gegen starken Feind SO Rozanstvo drang bei hohen Cetnik–u. Feindverlusten nicht durch und wird seit heute morgen mit I./Brdbg. wiederholt. Unterstelltes I./63 sichert auf Höhen zwischen Cajetina u. Rozanstvo. &lt;/br&gt; C) 24.bulg.Div. III./64 konnte in der Nacht 11./12.5. bei Mokra Gora Ausweichen feindl. Nachhuten nach S nicht verhindern und tritt heute mit I./Serb.Rgt.1 u. 1000 Cetniks zur Säuberung des Raumes Semegnjevo–Cajetina an. 8.sMG.Btl. auf Marsch Pozega–Arilje. II./63 wird nachgezogen. &lt;/br&gt; D) Gruppe Tatalovic. Bei Ljubovija griff SFK in Kämpfe auf kroat.Drina–Ufer ein u. nahm ausweichende Cetniks auf. Bei Rogacica 4 Überläufer.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U istom izvještaju je prenijeta i sljedeća informacija: 
{{izdvojeni citat|Prema pouzdanom izvoru, četnički komandant [[Dragoslav Račić|Račić]], koji je učestvovao u borbi protiv Grupe “[[Milutin Morača|Morača]]” u [[Valjevo|valjevskom]] kraju, zatražio je da se vrati u svoje dotadašnje operacijsko područje, jer ne želi više da se „prlja“ saradnjom sa okupatorom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=736&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000732.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach s.Qu. hat Cetnikführer Racic, der im Kampf gegen Gruppe Moraca im Raume Valjevo beteiligt war, die Rückkehr in sein bisheriges Einsatzgebiet beantragt, da er sich durch Zusammenarbeit mit der Okkupator nicht länger &quot;beschmutzen&quot; wolle.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Istog dana, u izvještaju koji je poslao Glavnom komandantu Jugoistoka feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|von Weichsu]], general Felber zapaža kako formiranje ''Borbene grupe Weyel'' označava novu etapu u četničko-njemačkim odnosima s ciljem saradnje u borbi protiv NOVJ, koja u tom obimu nije bila izvodiva u prethodnom periodu: 
{{izdvojeni citat|Utisak o upotrebljivosti pojedinih potčinjenih narodâ i jedinicâ: [...] Četnici uvjeravaju da će se uzdržati od bilo kakvog neprijateljstva prema njemačkim trupama i da će učestvovati u borbi protiv komunista do konačne pobjede. U operacijama četničke jedinice predvodi [[Neško Nedić]], a s njemačke strane major Weyel. Razgovori na bojnom polju pokazuju da su četničke vođe poput Kalabića i Rakovića spremne sarađivati sa Nijemcima. Kod ljudstva preovlađuje prijateljski pristup, uz samo nekoliko neprijateljskih lica. Naoružanje im je skromno; manjak mitraljeza. Situacija sa zalihama municije, kao i dosad, nejasna.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=727&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000723—000724.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Eindruck über die Brauchbarkeit der einzelnen unterstellten Nationen und Verbände: &lt;/br&gt; f) Cetniks versichern jede Feindseligkeit mit deutschen Truppen auszugeben und sich am Kampf gegen die Kommunisten bis zum Endsieg zu beteiligen. Leitung der Cetnik–Verbände durch Nesko Neditsch, deutscherseits durch Major Weyel. Besprechungen auf dem Gefechtsfeld zeigen, daß die Führer der Cetniks wie Kalabic und Rakovic gewillt sind, mit den Deutschen zusammenzuarbeiten. Unter den Leuten vielfach freundliches Entgegenkommen, nur zum Teil feindselige Gesichter. Ausrüstung mit Waffen mäßig, wenig Maschinenwaffen. Über Munitionslage nach wie vor Unklarheit.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Raport generala [[Hans Felber|Hansa Felbera]] feldmaršalu [[Maximilian von Weichs|Maximilianu von Weichsu]] od 13. maja 1944. godine}}

Draža Mihailović je imenovao [[Milorad Mitić|Milorada Mitića]] za oficira za vezu između svojih jedinica i njemačke komande, kako bi saradnja četničkih komandanata sa okupatorom dobila organizovaniju formu. General Mihailović je preko kapetana Mitića dostavljao svoje zahtjeve njemačkoj komandi koja je snabdijevala municijom i hranom njegove jedinice, angažovane u borbi protiv NOVJ. Mitić je o situaciji na frontovima, o svome radu i o količini pomoći primljenoj od okupatora gotovo svakodnevno izvještavao generala Mihailovića. U depeši od 28. marta 1944, između ostalog, kapetan Mitić piše:

{{izdvojeni citat|O nekoj akciji Bugara ili Br. 11 (šifra koja označava Njemce — nap.) protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora. Doručak i večera su uvek u garnizonu. Ako se hoće uništenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Možemo da računamo na pomoć uzduž komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne može mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno bačene masovne snage i lično da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inače [[Peko Dapčević|Peko]] ode u Toplicu i dalje... Moral kod naših ljudi u reonima gde su prošli komunisti je mnogo opao. Sve veća sumnja u snagu naših i Br. 11 i sve veći respekt prema crvenima... Pred svim ovim mi ne možemo da zatvorimo oči. Ovoga puta opasnost je stvarno velika, skoro ogromna...&lt;ref&gt;AVII, arhivski fond Draže Mihailovića, S—X—57/2.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_62.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje KORPUSI DRAŽE MIHAILOVIĆA POLAŽU ISPIT PRED OKUPATOROM U SRBIJI]&lt;/ref&gt;}}

18. aprila 1944. godine, glavni inspektor Vrhovne komande JVuO pukovnik Jevrem Simić izvještava generala Mihailovića da se kapetan [[Zvonimir Vučković]], komandant Prvog ravnogorskog korpusa, nalazi pod izravnom komandom njemačkih oficira:

{{izdvojeni citat|Zvonkov odred pod komandom poručnika Nenadića zajedno sa Nemcima je u Negbini.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_120.htm Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije]&lt;/ref&gt;}}

U telegramu od 20. IV 1944. pukovnik Simić piše generalu Mihailoviću:

{{izdvojeni citat|Vučković sa 130 odabranih četnika stavio se pod komandu nemačkog poručnika Kerpera i nalazi se južno od Jasenova na Beloj Glavi.&lt;ref&gt;Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Četnička arhiva, kutija 277, registarski broj 4/1—56.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 99—100.&lt;/ref&gt;}}

Istog dana kada je došlo do formiranja ''Borbene grupe Weyel'' (28. april 1944), u dnevnom izvještaju Vojnoupravnog zapovjednika Jugoistoka zapisano je:
{{izdvojeni citat|Srbija — I. Stanje kod neprijatelja: &lt;/br&gt; A) Divizijska grupa “Morača” nalazi se sa istočnom kolonom u oblasti južno od Kosjerića u borbi sa vlastitim snagama i četnicima, koji su, navodno, bili lično vođeni od strane DM-a.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000628.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Tagesmeldung von 28.4.1944. &lt;/br&gt; Serbien. &lt;/br&gt; I. Feindlage. &lt;/br&gt; A) Div.Gruppe Moraca steht mit O–Kollone im Raum S Kosjerici im Kampf mit eigenen Kräften u. Cetniks, die von DM angeblich persönlich geführt werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U telegramu poslatom 5. maja 1944. godine generalu Mihailoviću, kapetan [[Neško Nedić]] piše o uspostavljanju fronta prema snagama NOVJ u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], odnosno da je stvoren jedinstveni borbeni sklop koji sačinjavaju četnici, [[Srpski dobrovoljački korpus|srpski dobrovoljci]] i njemačke okupacione trupe:
{{izdvojeni citat|Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci—Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa—Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi—Ražana. Na prostoru Ražana—Kosjerić ima jedan bataljon Nemaca. Brigada Negovanova kao rezerva drži Divčibare. Rakovićev korpus u Kosjeriću sa ofanzivnom ulogom. Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci—Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar, a tada uništi prva, druga a potom peta divizija. U ovom cilju front ostaje prema drugoj diviziji danas u odbrani dok na ovu diviziju sa zapada napadaju jedan bataljon Nemaca i tri bataljona ljotićevaca a mi je dočekujemo. Prema petoj diviziji preduzima se napad danas sa angažovanjem.&lt;ref&gt;AVII, Ča, kut. 276, reg. br. 2/1—11.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;''Tajna i javna saradnja četnika i okupatora 1941-1944.'' — Dokumenti (priredio Jovan Marjanović), Arhivski pregled, Beograd, 1976, str. 100.&lt;/ref&gt;}}

U prvoj polovini maja 1944. godine, Vrhovna komanda JVuO je javljala o zajedničkim borbama četnikâ i Nijemaca širom okupirane Jugoslavije: „Naši i nemački delovi zatvorili put [[Užice]] — [[Kokin Brod]]. Isto tako zatvorena i [[Lim (rijeka)|Limska dolina]]. Od strane Nemaca i naših 2. maja počela ofanziva od [[Podgorica|Podgorice]]. Komunisti u oblasti [[Bijelo Polje|Bijelog Polja]]. Nemci u [[Šavnik]]u, [[Žabljak]]u i [[Brodarevo|Brodarevu]]. U [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] šesnaesta, sedamnaesta i tridesetšesta komunistička divizija pri uništenju od dve nemačke divizije.“ General Mihailović je naređivao i majoru Dragiši Rakiću (pseudonim »Gis-Gis«), komandantu Vojvodine JVuO, da pokuša dobiti municiju od okupatora, koristeći se pritom i srpskim kvislinškim strukturama, budući da je [[Banat]] formalno bio dijelom [[Vojna uprava u Srbiji|Nedićeve Srbije]]: „Postarajte se za nabavku municije kako ste predvideli. Iskoristite raspoloženje Nemaca u Banatu za jačanje naše organizacije. Isto tako iskoristite i Nacionalnu službu rada.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;

11. maja 1944, general Mihailović (pseudonim »Hans«) piše da je naredio »Viktoru« (major [[Mladen Mladenović]], komandant Čegarskog korpusa JVuO), »Hermanu« (potpukovnik [[Radoslav Đurić]], komandant Južne Srbije JVuO), »Orelu« (potpukovnik [[Dragutin Keserović]], komandant Rasinsko-topličkog korpusa JVuO) i »Minču« (major [[Branivoj Petrović]], komandant Deligradskog korpusa JVuO) da „iskoriste akciju“ okupatora protiv snaga NOVJ u [[Južna Srbija|južnoj Srbiji]], kao i da „na pogodan način“ nabave naoružanje i municiju:
{{izdvojeni citat|Po podacima od Viktora, Hermana i Georgija [potpukovnik Milutin Radojević, delegat VK JVuO za područje Jablanice i Toplice — prim.] jedna nemačka divizija jačine oko 15.000 nalazi se u [[Kuršumlija|Kuršumliji]], [[Prokuplje|Prokuplju]], [[Žitorađa|Žitorađi]], [[Pukovac|Pukovcu]] i [[Leskovac|Leskovcu]]. Ima 70 tenkova. Pripremaju se za akciju protiv komunista. [[Gestapo]]vci iz [[Niš]]a traže Viktora i nude oružje i municiju i da ne diraju naše. Keserović 8 i 9 napadao na komuniste u okolini [[Ribarska Banja|Ribarske Banje]] sa [[Jastrebac|Jastrepca]] i od sela Zdravinja. Crveni dobili pojačanje i Orel se povukao na polazni položaj [[Zdravinje]] — [[Veliki Šiljegovac]]. Orel se sprema za ponovni napad. Naredio sam: Viktoru: Da Knjaževački korpus uputi Orelu za akciju na Jastrepcu i Moravskom srezu, ako ga već nije uputio. Sa ostalim snagama da zatvori prelaze na [[Morava|Moravi]] od Niša do Leskovca. Da iskoristi na pogodan način ponudu oružja i municije, jer sada moramo tući komuniste i treba iskoristiti nemačku akciju. 2. — Hermanu: Treba iskoristiti akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice. Da prikupi svoje snage u Jablanici i da dejstvuje najpogodnijim pravcem protivu komunista imajući u vidu akciju Nemaca. Na pogodan način da dođe do municije. 3. — Orelu: Da iskoristi akciju Nemaca za rasčišćavanje Toplice i Jablanice i da mu se stavlja pod komandu Knjaževački i Deligradski korpus. Na pogodan način da dođe do municije. 4. — Minču: Da odmah pomogne Orela u akciji na Jastrepcu i Moravskom srezu kako je već naređeno i da je pod komandom Orela.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt;}}

12. maja 1944, Draža Mihailović obavještava potpukovnika [[Zaharije Ostojić|Zaharija Ostojića]] (pseudonim »Sto-Sto«) sljedeće: „2 i 5 divizija su sada u srezu Zlatiborskom. Napadi se vrše sa svih strana.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_3_165.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 24. maja 1944. godine]&lt;/ref&gt; Napad su vršile njemačke i bugarske trupe, zajedno sa ljotićevcima i četnicima. U depešama&lt;ref&gt;Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 2/1—28.&lt;/ref&gt; koje je komandant Cersko-majevičke grupe korpusa major [[Dragoslav Račić]] poslao Mihailoviću prethodnog dana o saradnji četnika i Njemaca, između ostalog, stoji: 
{{izdvojeni citat|Saznajem da su [[Užice]] pune Jankovićevih [Milutin — prim.] četnika i da [[Predrag Raković|Raković]], [[Neško Nedić|Neško]], Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedem samo štabnu akciju u [[Istočna Bosna|Istočnoj Bosni]] i [[Srem]]u. Neko od nas mora ostati čist.}}

U proljeće 1944. godine, prilikom njemačke kontraofanzive protiv partizana u jugozapadnoj Srbiji u kojoj su učestvovale i značajne četničke snage, zabilježena je i fotografija komandanta 1. ravnogorskog korpusa JVuO sa njemačkim oficirom, vjerovatno iz Wehrmachtove divizije
[[Brandenburger|''Brandenburg'']].&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt;
[[Datoteka:Zvonimir_Vuckovic_i_Nemci.jpg|minijatura|Kapetan [[Zvonimir Vučković]] (desno), komandant 1. ravnogorskog korpusa JVuO, pozira sa njemačkim oficirom tokom [[Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.|partizanskog prodora u Srbiju]] (april/maj 1944. godine)]]

General [[Hans Felber]], vojni zapovjednik Jugoistoka, 16. maja 1944. godine podvlači svojim potčinjenim: „'''Pokret DM bio je i ostaje neprijateljski.'''”&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=758&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000754.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die DM–Bewegung ist und bleibt Feind.&quot;}})&lt;/ref&gt; Felber podsjeća kako četnička saradnja u borbi protiv »crvenih« proističe samo iz činjenice da su komunisti njihov neprijatelj br. 1, ali neprijatelj br. 2 i dalje ostaje okupaciona sila. General Felber stoga preporučuje da se »borba protiv partizanskih bandi« oprezno nastavi voditi skupa s jedinicama generala Mihailovića:

{{izdvojeni citat|Četničke grupe koje se nalaze u borbi protiv komunista, ne treba nikako ometati niti ih napadati, već ih podupirati u borbi. Saradnja s četnicima u borbi protiv komunista, uz najštedljiviju isporuku municije i pod nadzorom okupacione sile, može biti samo lokalna i radi akutne borbe protiv partizanskih bandi. U tom slučaju potrebno je isporučivati i sanitetski materijal i negovati ranjenike.

Za svaku isporuku potrebno je odobrenje Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka.

Preporučujemo da se u svim prilikama obraća nesmanjena pažnja pokretu DM i njegovim postupcima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=759&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000755.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Cetnikgruppen, die sich im Kampf mit Ko. befinden, sind dagegen nicht zu hindern und nicht anzugreifen, sondern in ihrem Kampf zu fördern. Ein Zusammengehen mit Cetniks im Kampf gegen die Ko. unter sparsamter Lieferung von Munition unter Aufsicht der Besatzungsmacht darf nur örtlich und nur zum Zwecke des akuten Kampfes gegen die Partisanenbanden erfolgen. In diesem Falle ist auch Lieferung von Sanitätsmaterial und Pflege der Verwundeten erforderlich. Munitionslieferung bedarf in jedem Falle der Zustimmung des Mil.Befh. Südost. Ungeschwächte Aufmerksamkeit gegenüber der DM–Bewegung und deren Maßnahmen ist nach wie vor überall geboten.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_272.htm Informacije Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 16. maja 1944. potčinjenim komandama i štabovima o držanju prema četnicima]&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka će, takođe, u mjesečnom izvještaju iz druge polovine maja 1944. konstatovati rastrzanost Mihailovićevog pokreta između osnovnog antiokupatorskog usmjerenja i saradnje s njim u antikomunističkom frontu, kao i strah od gubitka [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|savezničke]] podrške i naklonosti najširih slojeva stanovništva okupirane Srbije, s obzirom na to da je kolaboraciju bilo gotovo nemoguće sakriti:
{{izdvojeni citat|II. Situacija kod neprijatelja &lt;/br&gt; a) Srbija &lt;/br&gt; Uprkos saradnji između jakih četničkih jedinica i nemačkog Vermahta — koju je odobrio sam DM — radi borbe protiv nadirućih Titovih snagâ, pokret DM je u svom stavu ostao suštinski neprijateljski nastrojen. Popuštanje pritiska od strane crvenih odmah je dovelo do pojačane aktivnosti usmerene protiv okupatorskih snaga i SDK-a. Tvrdnje područnih komandanata — da je većinu napada podstakao neodgovoran starešinski kadar nižeg ranga — tek treba dokazati. Psihološka osnova za ovu obnovljenu aktivnost može se pronaći u želji da se povrati politički ugled, koji je praktično izgubljen u očima Saveznika, a navodno i u očima srpskog naroda, usled iznuđene saradnje sa nemačkim Vermahtom. U tom smislu, ovi nacionalistički aktivisti su nesumnjivo u suprotnosti sa opštim javnim mnjenjem, koje bi pozdravilo nagodbu između okupacione sile, srpske vlade i pokreta DM.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=784&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000780.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;II. Feindlage. &lt;/br&gt; a) Serbien &lt;/br&gt; Die DM–Bewegung ist trotz der von DM gebilligsten Zusammenarbeit starker Cetnik–Verbände mit der deutschen Wehrmacht im Kampf gegen die eingebrochenen Tito–Kräfte in ihrem grundsätzlichen Haltung unverändert Feind geblieben. Dass Nachlassen des roten Drucks hat auch sofort eine verschärfte Aktivität gegenüber der Besatzungsmacht und dem SFK zur Folge gehabt. Es muss sich die Behauptung der Gebietsführer, dass die Mehrzahl der Überfalle durch unverantwortliche Unterführer hervorgerufen ist, erst noch beweisen. Der psychologische Grund für die neuerliche Aktivität könnte darin gefunden werden, das durch die notgedrungene Zusammenarbeit mit der deutschen Wehrmacht vor den Allierten tatsächlich und vor dem serbischen Volke vermeintlich verlorengegangene politische Prestige wiederzugewinnen. Damit stehen diese nationalen Aktivisten zweifellos im Gegensatz zur allgemeinen Volksmeinung, die einen Ausgleich zwischen der Besatzungsmacht, der serbischen Regierung und der DM–Bewegung begrüssen wurde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Mjesečni izvještaj Komande Jugoistoka za period od 16.4 do 15.5.44. (23. maj 1944. godine)}}

U zapisniku generala Felbera s kraja maja 1944, apostofira se korištenje Mihailovićevih četnika i Ljotićevih dobrovoljaca za odbranu jugozapadne granice okupirane Srbije od partizanskog prodora:
{{izdvojeni citat|Predviđeno je da se veći dio četnikâ Draže Mihailovića pošalje kući, da se najpouzdaniji koriste kao izviđači na granici, i da se dobrovoljci (SDK), poslije apsolutno neophodnog odmora i osvježenja, kasnije iskoriste kao graničari.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=817&amp;rec=501&amp;roll=255 NARA, T501, Roll 255, frame no. 000813.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es ist beabsichtigt, von den DM–Cetniks einen größeren Teil nach Hause zu schicken, die Zuverlässigsten als Aufklärer an der Grenze zu verwenden, und später das SFK nach einer unbedingt notwendigen Ruhepause und Auffrischung als Grenzschutz einzusetzen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zapisnik o putovanju za Niš i Sofiju 25-28.05.1944.}}

General [[Edmund Glaise von Horstenau]], vršio je od 15. juna do 25. juna 1944. dužnost komandanta Jugoistoka, zamjenjujući generala Hansa Felbera, koji se po službenom zadatku nalazio u Njemačkoj. Opisujući u svom ratnom dnevniku stanje u Srbiji, tj. odnose između njemačkih i bugarskih okupacionih trupa, s jedne, kao i četnika i kvislinga, s druge strane, Horstenau navodi sljedeće:
{{izdvojeni citat|'''Nemci gotovo da nemaju svojih trupa u Srbiji'''. Postoji samo nekoliko policijskih jedinica. Najveći deo Srbije nalazi se pod kontrolom bugarskog okupacionog korpusa. Bugarskih vojnika nema samo u severozapadnom delu Srbije i Banata. No, bugarske trupe u Srbiji jesu najlošije bugarske jedinice. Tek što sam na kratko vreme preuzeo Vrhovnu komandu u Beogradu, dve bugarske čete, zajedno sa svojim oficirima, prebegle su partizanima kod Leskovca. Jedine trupe na koje je čovek mogao da se osloni u borbi protiv partizana bili su srpski dobrovoljci, a donekle i ruski. Upotrebljivi za borbu protiv partizana bili su i ljudi Draže Mihailovića. Vezu sa njim za mene je održavao jedan nemački major [Erich Weyel], nosilac odlikovanja „viteškog krsta“.&lt;ref&gt;Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića: Memoari kontroverznog generala, Nolit, Beograd, 2007, str. 508.&lt;/ref&gt;}}

U vrijeme izvođenja [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Trumpf«]], u kojoj se [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pridružila njemačkim trupama u borbi protiv partizana, došlo je 14. jula 1944. u [[Kruševac|Kruševcu]] do sastanka vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa-Gustava Felbera sa kapetanom [[Neško Nedić|Neškom Nedićem]], načelnikom štaba ove četničke formacije. Tom prilikom, Nedić je istaknuo da su „četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali“, ponudivši svoje usluge u „borbi protiv komunizma“. General Felber je ocijenio da je riječ „o potpuno ozbiljnoj ponudi četnika koju treba prihvatiti“, s čim se složio i major Erich Weyel, oficir za vezu kod kapetana Nedića:
{{izdvojeni citat|Neško Nedić je sada načelnik štaba četničke grupe koja se sa nama bori u akciji »Trumpf« i čija se jačina može proceniti na oko 10.000 ljudi. [...] Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačke oružane snage, ''kojima će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja''. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio. Na drugoj strani, Nedić je molio ponovnu pomoć u vidu ''isporuke municije i naoružanja, a naročito teškog naoružanja''. Četnici su spremni da daju svaku garanciju da će se isporučeno naoružanje i municija upotrebiti samo protiv komunizma. [...] Neško Nedić je još jednom molio za poverenje ne samo ovdašnjih nemačkih komandi nego i čitavog nemačkog naroda, kao i za priznanje srpskog naroda kao najvećeg neprijatelja komunizma na Balkanu. ''Kao dokaz svog unutarnjeg raspoloženja ponudio je da se lično dalje bori na [[Istočni front|istočnom frontu]] posle čišćenja Srbije od komunizma'' i siguran je da bi to, slično njemu, učinio i jedan veliki broj četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_93.htm Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 15. jula 1944. Komandi Grupe armija »F« o razgovoru vođenom 14. jula 1944. u Kruševcu, sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=734&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frames no. 000725—000726.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nesko Nedić ist z.Zt. Chef des Stabes der beim Unternehmen &quot;Trumpf&quot; mit uns kämpfenden Cetnikgruppe, deren Stärke auf etwa 10 000 Mann zu schätzen ist. &lt;/br&gt; Da sie im Kampf gegen den Kommunismus alleine zu schwach seien, sähen sie ein, dass sie Anlehnung an die deutsche Wehrmacht suchen müssten, der sie sich voller Vertrauen bedingungslos unterstellten. Sie seien bereit, gegen den Kommunismus zu kämpfen überall da, wo ich sie hinstellen würde. Auf der anderen Seite erbat Nedić erneut Unterstützung durch Lieferung von Munition und Waffen, insbesondere schweren Waffen. Die Cetniks seien bereit, jegliche Garantie zu bieten, dass das Gelieferte nur gegen den Kommunismus verwendet würde. &lt;/br&gt; Nesko Nedić bat nochmals um Vertrauen nicht nur der hiesigen deutschen Stellen, sondern des ganzen deutschen Volkes und um Anerkennung des serbischen Volkes als stärksten Feind des Kommunismus auf dem Balkan. Als Beweis seiner inneren Haltung bot er sich an, nach Säuberung Serbiens vom Kommunismus für seine Person an der Ostfront weiterzukämpfen, und er sei sicher, dass auch eine grosse Anzahl Cetniks es ihm gleich tun würde.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka Komandi Grupe armija »F« od 15. jula 1944. godine}}

Major Weyel je još od kraja aprila 1944. godine tijesno surađivao s kapetanom Neškom Nedićem (general Kurt von Geitner je 28. IV zabilježio da je formirana „nova Borbena grupa major[a] Vajel[a]“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=632&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frames no. 000628—000629.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Neue Kampfgruppe Major Weyel.&quot;}})&lt;/ref&gt;) u koordiniranju njemačko-četničkih operacija protiv partizana.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_63.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje  NEFORMALNA KOLABORACIJA U SRBIJI]&lt;/ref&gt; U izvodu iz ratnog dnevnika Armijske grupe »F« za 18. jul 1944.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=978&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000837.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Gen.Major v.Geitner unterrichtet Oberst i.G. Selmayr über neue Lage in Serbien: Am 17.7. eröffneten rote Kräfte südl. Korsumlja [sic!] (S–Serbien) Angriff gegen Cetnikverband. unter Major Weyel. Cetnik zum Ausweichen in NW–Richtung gezwungen. Zielsetzung der Kommunisten wahrscheinlich lokale Verschiebung einer Division, da für Offensive Richtung Ibartal, vorherige Versammlung stärkerer Kräfte notwendig gewesen wäre. Abwehr nur durch Cetnik, nach Ibartal ein weiteres Russenbtl. als Sicherheitskoeffizient unter Schwächung der neu aufgebauten Drinaverteidigung verschoben.&quot;}})&lt;/ref&gt; navedeno je da je ovo savezništvo, makar taktičko, još uvijek na snazi:
{{izdvojeni citat|''General fon Gajtner obaveštava generalštabnog pukovnika Zelmajera o novoj situaciji u Srbiji'': &lt;/br&gt; Dana 17. 7. crvene snage otpočele su napad južno od Kuršumlije (južni deo Srbije) na četničke jedinice pod komandom majora Vajela. Četnici su bili prinuđeni da se povuku u pravcu severozapada. Cilj komunista je verovatno lokalno pomeranje jedne divizije, pošto bi za ofanzivu u pravcu Ibarske doline bilo potrebno prethodno prikupljanje jačih snaga. Odbrana počiva samo na četnicima, a upućen je još jedan bataljon Rusa kao koeficijent sigurnosti, uz slabljenje organizovane odbrane na Drini.}}

U dnevnom izvještaju Komande Jugoistoka za 26. jul 1944. godine, četničkim se jedinicama odaje priznanje za krupne usluge koje su u vrijeme [[Topličko-jablanička operacija|operacije »Kehraus«]] učinili okupatoru defanzivnim dejstvima pri zadržavanju glavnine snagâ NOVJ:
{{izdvojeni citat|''Srbija: Operacija »Kehraus«'' [Čistka]: &lt;/br&gt; Očigledno da je glavnina neprijateljskih snaga snažno potučena i kao takva povukla se preko srpsko-albanske demarkacione linije. Dodir sa neprijateljem održava se samo sa zaštitnicama. Operacija je time završena, naknadno čišćenje se produžava borbenim grupama koje učestvuju. Mada se u toku operacije nije uspelo u razbijanju glavnine neprijateljskih snaga, ipak je pošlo za rukom, naročito masovnom upotrebom četnika, da se osujeti namera neprijatelja da prodre u pravcu Ibra. U prostoru Sokobanje, pod pritiskom naših i četničkih snaga, delovi bandi prešli su, pod borbom sa jedinicama iz pripravnosti za zaštitu železnice, prugu Zaječar — Knjaževac u pravcu bugarske granice, dok je glavnina, uz velike gubitke u borbama sa četnicima, prodrla u prostor Aleksinca. Od 23. 7. četničke grupe su prodrle preko Save u Srem i tamo se od tog vremena nalaze u borbi sa komunistima. U ostalim delovima Srbije lokalna delatnost bandi, dok se u Banatu vrše neprekidne sabotaže u žetvi.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=204&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289457—6289458.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;SERBIEN: ”KEHRAUS” MASSE FD–KRAEFTE ANSCHEIN. STARK ANGESCHLAGEN, UEBER SERB–ALB. DEMARKATIONSLINIE AUSGEWICHEN. FD–BERUEHRUNG NUR NOCH MIT NACHHUTEN. UNTERNEHMEN DAMIT ABGESCHLOSSEN, NACHSAEUBERUNG DURCH BETEILIGTE KGRN. FORTGESETZT. WENN ES IM VERLAUF DES UNTERNEHMENS NICHT GELANG MASSE FD–KRAEFTE ZU SCHLAGEN, SO IST ES DOCH, INSBESOND. DURCH MASSENEINSATZ DER CETNIKS GELUNGEN, FD–ABSICHT, IN RICHTUNG IBAR VORZUSTOSSEN, ZU VEREITELN. UNTER DRUCK EIG. UND CETNIK  KRAEFTE BANDEN RAUM SOKOBANJA MIT TLN. UNTER KAMPF MIT ALARMEINHEITEN BAHNLINIE ZAJEZAR KNJAZEVAC RICHTUNG BULGAR GRENZE UEBERSCHRITTEN, MIT MASSE UNTER VERLUSTREICHEN KAEMPFEN MIT CETNIKS BIS IN RAUM ALEKSINAC VORGEDRUNGEN. SEIT 23.7. CETNIKS–GRUPPEN UEBER SAVE NACH SYRMIEN VORGEDRUNGEN UND DORT SEITDEM IM KAMPF MIT KOMM. IM UEBRIGEN SERBIEN OERTL. BANDENTAETIGKEIT, BANAT ANHALTENDE ERNSTSABOTAGE.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (26. VII 1944)}}

Nakon dva dana, poslat je iz Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Wehrmachta sljedeći dopis:
{{izdvojeni citat|Srbija: &lt;/br&gt; Završni izvještaj [o operaciji] „Kehraus“: Uz približno 70 sopstvenih mrtvih iz svih borbenih grupa koje su učestvovale (uključujući četnike), izbrojano 363 mrtva neprijatelja, 464 zarobljenika i dezertera.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000242.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: &lt;/br&gt; Abschlussmeldung &quot;Kehraus&quot;: Bei etwa 70 eig. Toten aller beteiligten Kgrn. (einschl. Cetniks) 363. gez. Fd.–Tote, 464 Gefangene und Überläufer.}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga (28. VII 1944)}}

27. jula 1944, centrali u Berlinu javljali su iz komande Grupe armija »F«: „Srbija: Glavnina snažno potučenih neprijateljskih snaga u operaciji »Keraus«, koja se povukla ka jugu, ponovo je, posle neuspelog pokušaja da se povuče u oblast Albanije, napadnuta od strane Borbene grupe »Dizener« i četnika u prostoru jugoistočno od [[Medveđa|Medveđe]]. Gubici neprijatelja u akciji »Keraus« na dan 24. i 25. 7.: 29 mrtvih, 302 zarobljena, 8 mitraljeza, 2 minobacača i preko 200 pušaka.“&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=210&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289463.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|3.) SERBIEN &lt;/br&gt; MASSE DER BEI ”KEHRAUS” STARK ANGESCHLAGENEN UND NACH S AUSGEWICHENEN FD.– KRAEFTE NACH MISSLUNGEN VERSUCH IN ALBAN. GEBIET AUSZUWEICHEN, IM RAUM SO MEDVEDJA DURCH. KGR. DIESENER UND CETNIKS ERNEUT ANGEGRIFFEN. FEINDVERLUSTE &quot;KEHRAUS&quot; AM 24. U. 25.7.: 29 GEZ. TOTE, 302 GEFANGENE, 8 M. G., 2 GR. W. UEBER 200 GEWEHR.}})&lt;/ref&gt; Sjutradan, sumirani su rezultati ove operacije: „U Srbiji operacija »Keraus« je postigla potpuni uspeh; neprijatelj je bio prinuđen da izmakne u pravcu juga. Pošlo nam je za rukom da prodorom u pravcu Ibarske doline osujetimo njegovu nameru.“&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt; Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka za 30. jul 1944, takođe upućen Vrhovnoj komandi njemačkog Wehrmachta, bilježi da jedinice JVuO nastavljaju davati doprinos naporima okupatora u slamanju ofanzive koju je NOVJ poduzela u južnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Prilikom nastavljanja čišćenja u operaciji »Keraus«, dijelovi neprijateljskih snaga istočno od [[Lebane|Lebana]] prodrli su u pravcu sjevera. Glavnina je napadnuta u prostoru Lebana od strane Borbene grupe »Dizener« i četnikâ. 5. policijski puk (bez III bataljona) stupio je u akciju sa istoka. 

Borbene grupe 27. bugarske divizije (5 bataljona) ponovo će stupiti u akciju 31. 7. u cilju naknadnog čišćenja iz doline Toplice u pravcu juga. Neprijateljski gubici — 27. 

29. 7. Kod Borbene grupe »Dizener« i četničke grupe »Vajel«: 117 izbrojanih mrtvih [neprijatelja], 604 zarobljenih; zaplijenjeno 9 mitraljeza, 5 automobila, 5 minobacača, 560 pušaka, 6 radio-uređaja, velike količine municije i [vojne] opreme svake vrste.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=221&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frames no. 6289474—6289475.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: &lt;/br&gt; BEI NACHSAEUBERUNG ”KEHRAUS” TLE. FD–KRAEFTE O LEBANE NACH N VORGEDRUNGEN. MASSE RAUM S LEBANE DURCH KGR. DIESENER UND CETNIKS ANGEGRIFFEN. POL. RGT. 5 OHNE ROEM 3. ) VN O ANGESETZT. &lt;/br&gt; KGR. 27. BULG. DIV. (5 BTLNE) ANTRITT 31. 7. ERNEUT ZUR NACHSAEUBERUNG AUS TOPLICA – TAL NACH S. FEINDVERLUSTE 27.&lt;/br&gt; 29.7.: BEI KGR. DIESENER UND CETNIK–GRUP[P]E WEYEL: 117 GEZ. TOTE, 604 GEFANGENE, 9 MG, 5 M PI, 5 GR W., 560 GEWEHRE, 6 FUNKGERAETE, GROSZE [sic!] MENGEN MUN. UND GERAET ALLER ART.}})&lt;/ref&gt;}}

Nakon što je krajem jula i početkom avgusta došlo do »naknadnog čišćenja« u ovoj operaciji, 6. VIII 1944. Komanda Jugoistoka zaključuje: {{izdvojeni citat|Srbija:

Protiv neprijateljskih raštrkanih grupa koje su prodrle prema istoku i na mnogim mestima prešle Ibar upućeni su delovi četničke grupe »Vajel« iz prostora Brus u pravcu planine Kopaonik.

Operacija »Keraus« je završena.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=266&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289519.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;3.) SERBIEN: GEGEN DIE AN MEHREREN STELLEN UEBER IBAR NACH O VORGEDRUNGENE FDL. SPLITTERGRUPPE TLE. CETNIKGRUPPE WEYEL AUS RAUM BRUS RICHTUNG KOPAONIK– GEBIRGE IM VORGEHEN. &lt;/br&gt; ”KEHRAUS” BEENDET.}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Jugoistoka obavještava 11. avgusta 1944. da se Rasinsko-toplička grupa korpusa JVuO, pod komandom potpukovnika Dragutina Keserovića, i zvanično stavila pod komandu njemačkog Wehrmachta tokom [[Topličko-jablanička operacija 1944|Topličko-jablaničke operacije]]:
{{izdvojeni citat|Situacija kod Borbene grupe Diesener mirna. Četnička grupa Keserovića se dobrovoljno stavila pod komandu Borbene grupe Diesener. Ponovni napad protiv neprijateljskih snaga južno od Lebana počinje 13. VIII.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=288&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289541: Dnevni izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 10. augusta 1944 (11. august 1944.).] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;C ) LAGE BEI KGR. DIESENER RUHIG. &lt;/br&gt; CETNIK–GRUPPE KESEROVIC FREIW. UNTER BEFEHL KGR. DIESENER GETRETEN. &lt;/br&gt; ERNEUTER ANGRIFF GEGEN FD– KRAEFTE S LEBANE LAEUFT AM 13.8. AN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi Vermahta za 10. avgust 1944. godine}}

Neposredna četničko-nemačka operativna saradnja ponovila se i prilikom nemačkih operacija [[Operacija &quot;Trumpf&quot;|&quot;Trumpf&quot;]] i [[Operacija &quot;Halali&quot;|&quot;Hallali&quot;]] u jablaničko-topličkoj oblasti protiv [[21. srpska divizija NOVJ|21]]. [[22. srpska divizija NOVJ|22]]. [[24. srpska divizija NOVJ|24]]. i [[25. srpska divizija NOVJ|25]]. divizije NOVJ tokom jula i avgusta 1944.

{{izdvojeni citat|Ministar [[Nojbaher]] konstatuje da je premijer [[Milan Nedić|Nedić]] — ukazujući na neudovoljene zahteve za oružjem ponovno izrazio nameru da demisionira — verno služio nemačkim interesima. Slično je i s Mihailovićem, koji se do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru. To isto Važi i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »Dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_231.htm Zabeleška obaveštajne grupe nemačkih komandi na Jugoistoku od 30. avgusta 1944. sa savetovanja u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=980&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000974—000978.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Hierzu stellt Minister Neubacher fest, dass Ministerpräsident Nedic – der unter Hinweis auf die unerfüllten Waffenwünsche erneut Rücktrittsabsichten geäussert habe – in gutem Glauben zur deutschen Sache handelte. Ähnlich verhält es sich bei DM, der sich bis heute bemüht habe, keine feindselige Haltung dem Okkupator gegenüber einzunehmen. Das gleiche gilt für die anderen führenden Serben, die sich unter dem Motto: &quot;Gebt uns Waffen – dann gehören wir zu Euch!&quot; loyal verhalten hätten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Nemački obaveštajni izveštaj od 30. avgusta 1944.}}

=== Desant na Drvar (1944) ===
{{main|Desant na Drvar}}
Za [[Desant na Drvar]] (operacija »Rösselsprung«), preduzet maja i juna 1944, komanda [[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druge oklopne armije]] je angažirala oko 16.000 njemačkih vojnika i tri hiljade [[Momčilo Đujić|Đujićevih]] četnika.&lt;ref name=&quot;Pop izdaje&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/15.pdf Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.]&lt;/ref&gt; Četnici su bili dragoceni kao nemački informatori, pa su upravo oni doneli Nemcima tačan podatak o lokaciji Titovog štaba:

{{izdvojeni citat|Prema četničkim podacima, Tito se nalazi u drvarskoj pećini, prema drugim izvorima u Oštrelju sjeverno od Drvara.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=459&amp;rec=314&amp;roll=564 NARA, T314,  Roll 564, frame no. 000455.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;IIc: Tito nach Cetnikmeldg. in Höhle Drvarska Pecina bei Drvar, nach anderer Meldg. in Ostrelj N Drvar.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj obavještajnog  odjeljenja [[15. brdski armijski korpus (Nemačka)|15. brdskog korpusa]] za 10. mart 1944.}}

U izvještaju 2. oklopnoj armiji iz [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|XV brdskog armijskog korpusa]], poslatom 19. maja 1944. godine, navedeno je da će četničke jedinice biti u potpunosti podređene njemačkom Wehrmachtu u ovoj operaciji:
{{izdvojeni citat|''Telegram K-di 2. okl. armije'' 
Tiče se: »Reselšprunga« [...] 

7) Ojačani 105. SS-izv. bat. sa potčinjenim 369. izv. bat. napada X-dana, nastupajući od Livna duž Livanjskog polja preko Bosanskog Grahova na Drvar, sprečava neprijateljske proboje prema jugoistoku i razbija neprijateljski komandni aparat. U Bosanskom Grahovu naši četnici, u Drvaru naši padobranci.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_63.htm Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa od 19. maja 1944. Komandi 2. oklopne armije o izvršenim pripremama i zadacima potčinjenih jedinica za operaciju »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=724&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frames no. 000715—000716.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Fernschreiben An PzAOK 2 &lt;/br&gt; Betr. Rösselsprung &lt;/br&gt; 7.) Verstärkte SS–AA 105 mit unterstellter AA 369 stösst am X–Tag antretend von Livno entlang Livanskopolje über Bosn.Grahovo auf Drvar vor, verhindet feindl. Ausbruch nach Südosten und zerschlägt feindl. Führungsapparat. In Bosn.Grahovo eigene Cetniks, in Drvar eigene Fallschirmjäger.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Komanda Druge oklopne armije je uzvratila XV brdskom armijskom korpusu dopisom od 21. maja 1944. iz kojeg se zaključuje da se četnici nalaze pod komandom majora Ernsta Benescha iz divizije [[Brandenburger]], kao i da se za njih počeo koristiti službeni naziv »[[Suradnja četnika sa Nezavisnom Državom Hrvatskom|Hrvatska borbena zajednica]]«:
{{izdvojeni citat|1) Crveni komandni centar u Drvaru (po svoj prilici Vrhovni štab Tito, u Drvaru, na staroj stočnoj pijaci, Američka vojna misija Trninić Breg, u Prnjavoru Engleska vojna misija, preostala Ruska misija neotkrivena). Treba računati sa mesnim obezbeđenjem, pre svega na visovima severoistočno, istočno i zapadno od Drvara, u datom slučaju i na protivvazdušnu odbranu. Dalji podaci o neprijatelju postepeno se saopštavaju komandantu 500. padobranskog lov. bat. od strane Ic K-de 2 okl. armije i majora Beneša.

2) Operacija »Reselšprung« treba da ukloni crveni komandni centar oko Drvara.

Komandovanje »Reselšprung«: XV brd. AK, istaknuto komandno mesto Bihać. 

Za operaciju »Reselšprung« nastupaju X-dana (spuštanje padobranskog lov. bat.) na Drvar: [...]

d) Ojačana Borbena grupa 1. puka »Brandenburg« (bez 1. bat.) sa potčinjenom Hrvat. borbenom zajednicom, od Knina na Bosansko Grahovo, odatle u više borbenih grupa protiv linije Prekaja (14 km ji. od Drvara) — Drvar. Zadatak: Doček bandi i štabova koji se povlače prema jugu. Grupe nose maskirno odelo.

3) 500. SS-padobranski lov. bat., komandant šturmbanfirer Ribka, sa potčinjenom SS-padob. nast[avnom] četom (očekuje se konačno odobrenje [[Heinrich Himmler|rajhsfirera SS]]), 40 ljudi odreda »Beneš« i 6 ljudi kontraobaveštajne službe spuštaju se X-dana, u trenutku što je moguće ranije, u crveni komandni centar Drvar i uklanjaju munjevitim napadom naročito Vrhovni štab Tito, kao i ostale crvene komandne štabove i savezničke, odnosno ruske vojne misije.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_66.htm Naređenje Komande 2. oklopne armije od 21. maja 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa za dejstva u operaciji »Reselšprung«]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=698&amp;rec=314&amp;roll=563 NARA, T314,  Roll 563, frame no. 000690.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Rotes Führungszentrum in DRVAR (voraussichtlich Hauptstab TITO DRVAR am alten Viehmarkt, amerik.Mil.Missionen TRNIC BREG, in PRNJAVOR engl.Mil.Mission, Verbleib russ.Mission nicht geklärt). Mit örtlichen Sicherungen, vor allem auch auf den Höhen NO, O und W DRVAR, gegebenenfalls auch mit Flak, ist zu rechnen. Weitere Feindfeststellungen werden an Kdr. Fallschirmjäg.Btl.500 durch Pz.AOK.2 I c und Major BENESCH laufend übermittelt. &lt;/br&gt; 2.) Das rote Führungszentrum um DRVAR soll durch das Unternehmen &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; ausgeschaltet werden. &lt;/br&gt; Führung &quot;RÖSSELSPRUNG&quot;: XV.Geb.AK., vorgeschobener Gefechtsstand BIHAC. &lt;/br&gt; Zu &quot;RÖSSELSPRUNG&quot; treten am x–Tag (Absprungtag des Fallschirmjäg–Btl.) auf DRVAR an: &lt;/br&gt; d) Kampfgruppe verst. 1.Rgt.Brandenburg (ohne I.Btl.) mit unterstellten kroat. Kampfgemeinschaften von KNIN auf BOS.GRAHOVO, von dort in mehreren Kampfgruppen gegen Linie PREKAJA (14 SO DRVAR) – DRVAR. Auftrag: Auffangen von nach Süd ausweichenden Banden und Stäben. Gruppe trägt Tarnbekleidung. &lt;/br&gt; 3.) SS–Fallschirmjäg.Btl.500, Führer Sturmbannführer RYBKA mit unterstellter SS–Fallsch.Ausb.Komp. (endgültige Genehmigung Reichsführer SS steht noch aus), 40 Mann Abt. BENESCH und 6 Mann Abwehr landet am X–Tag zum frühest möglichen Zeitpunkt in roten Führungszentrum DRVAR und schaltet in blitzatrigem Zugriff insbesondere den Hauptstab TITO sowie weitere rote Führungsstäbe und allierte bzw. russ.Mil.Missionen aus.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Nemci su nakon operacije ocenili da četnici izviđačke zadatke izvršavaju besprijekorno, vođstvo im je dobro, ljudstvo naviklo na fizičke napore. Nemci zaključuju da su im četnici &quot;neophodni su pri osiguranju komunikacija, posebno zbog pomanjkanja vlastitih trupa&quot;.&lt;ref&gt;NAW, T-314, Roll 566, 000048-9: Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa o rezultatima formiranja „Hrvatskih borbenih grupa“ (30. juni 1944).&lt;/ref&gt;

=== Mihailovićeva ponuda Nemcima (1944) ===
{{Poseban članak|Ponuda Draže Mihailovića Adolfu Hitleru}}
[[Datoteka:First Vrede sa četnicima.jpg|thumb|Nemački kapetan von Wrede i četnički komandanti kapetan [[Nikola Kalabić]], major [[Dragoslav Račić]] i kapetan [[Neško Nedić]], nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (''nemački izvor'')&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_536.jpg Wredeova zabeleška str.1]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_537.jpg Wredeova zabeleška str.2]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_538.jpg Wredeova zabeleška str.3]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/temp/T-311-R-286_539.jpg Wredeova zabeleška str.4]{{Dead link|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}&lt;/ref&gt;]]
Tokom jula i avgusta [[1944]]. intenzivirani su kontakti između predstavnika nemačke komande Jugoistoka [[Herman Nojbaher|Nojbahera]], predsednika vlade [[Milan Nedić|Nedića]] i predstavnika Mihailovića.&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%BE_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83_%D1%81_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_14.7.1944. Nemački izveštaj o razgovoru s četnicima od 14.7.1944]&lt;/ref&gt; Njemačka strana je nakon sastanka između predstavnika Obavještajnog odjeljenja komandanta Jugoistoka i trojice visokih oficira JVuO, Mihailovićevih izaslanika ([[Dragoslav Račić]], [[Neško Nedić]] i [[Nikola Kalabić]]), održanom u Topoli 11. avgusta 1944, na osnovu ponude JVuO zaključila da se „političko zauzimanje stava Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno izmenilo. Oni su spremni da u potpunosti sa nama sarađuju“. Mihailovićevi izaslanici su stavili do znanja da je za JVuO najvažnije objedinjavanje domaćih antikomunističkih snaga, opšta mobilizacija i „stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji“. Pošto je za ostvarenje tog cilja bila neophodna njemačka dozvola i naoružanje, JVuO je bila spremna da se obaveže na lojalnost i vjernost okupatoru.&lt;ref name=&quot;yuhistorija.com&quot;/&gt; Rittmeister Fürst von Wrede citira riječi četničkih oficira sa sastanka:

{{izdvojeni citat|»Srbi, koje vi niste poznavali, ipak se bore za vas. Mi se obavezujemo našom časnom oficirskom rečju da ćemo biti verni. Pokret Draže Mihailovića je spreman da dâ sve garancije koje Nemci budu zahtevali. '''Naše smrtno neprijateljstvo protiv komunizma je najbolja garancija naše vernosti'''. Nas ne interesuje budućnost, svejedno kako će se rat završiti, mi smo odlučili, ako tako mora biti, da viteški propadamo.«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_227.htm Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 11. avgusta 1944. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića o uslovima za sastanak Draže Mihailovića sa Nojbaherom]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frame no. 000502.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Serben, die Ihr nicht bekannt habt, aber kämpfen für Euch. Wir verpflichten uns mit unserem Offz.Ehrenwort, dass wir treu sein werden. Die DM—Bewegung ist bereit, sämtliche von den Deutschen verlangten Garantien zu geben. Unser Todfeindschaft gegen den Kommunismus ist die beste Garantie für unsere Treue. Die Zukunft interessiert uns nicht, gleichgültig wie der Krieg ausgehen mag, wir sind entschlossen, wenn es sein muss, ritterlich zugrunde zu gehen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Rittmeister Fürst Wrede je sumirao predloge predstavnika Draže Mihailovića na sledeći način:
{{izdvojeni citat|
1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom [[Hitler|firera]] za jugoistočni prostor.

2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.

3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.

4. DM moli da sam ostane u ilegali.

5. Pripadnici DM—pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.

6) Mesto sastanka ne treba ni u kom slučaju da bude Beograd ili neki veći grad.&lt;ref name=&quot;B0_11 1944&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_11.8.1944. Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=536&amp;rec=311&amp;roll=286 NARA, T311, Roll 286, frames no. 000502—000503.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) DM wünscht mit dem Bevollm. des Führers für den Südostraum zu sprechen. &lt;/br&gt; 2.) Er fordert Zusammenschluss aller nat. serb. Kräfte. &lt;/br&gt; 3.) Mobilisierung und Bewaffnung aller waffenfähigen nat. Serben zum Kampf gegen den Kommunismus. Ausrüstung und Führung durch die deutsche Wehrmacht. &lt;/br&gt; 4.) DM bittet selbst illegal bleiben zu können &lt;/br&gt; 5.) Die Angeh. der DM–Bewegung sollen nicht in dt. Uniform gekleidet werden. &lt;/br&gt; 6.) Ort der Zusammenkunft soll keinesfalls Belgrad oder eine grössere Stadt sein.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

O saradnji sa četnicima Draže Mihailovića u jednoj se njemačkoj preporuci s početka avgusta 1944. navodi:
{{izdvojeni citat|
''Saradnja sa četničkim bandama''

Komandantu Jugoistoka upućen je dopis Ob. od./oficir Abvera str. pov. br. 6161/44, u vidu naređenja, o isporuci oružja i municije četničkim bandama i o saradnji između nemačkih operativnih jedinica i pojedinih lojalnih četničkih bandi u cilju zajedničke borbe protiv komunističkog neprijatelja. Postavljanjem oficira za vezu u četničkim bandama treba njihovo držanje stalno nadzirati.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1035&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000893.] ({{jez-njem|&quot;Zusammenarbeit mit Cetnik—Banden. An den Mil.Befh. Südost ergeht mit Ic/AO Nr. 6161/44 g. Kdos. v. 2.8.44 ein Befehlschreiben über die Belieferung der Cetnikbanden mit Waffen und Munition und über die Zusammenarbeit zwischen deutschen Verbänden und einzelnen lojal erscheinen den Cetnik—Banden für Zwecke des gemeinsamen Kampfes gegen den kommunistischen Feind. Durch Abstellung von Verbindungsoffzen.zu den Cetnik—Banden ist deren Verhalten laufend zu überwachen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U večernjem izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 16. avgusta 1944, prenosi se vijest da je general Draža Mihailović, u koordinaciji sa predsjednikom srpske vlade generalom Milanom Nedićem, pred okupacione vlasti iznio ponudu o »potpunom potčinjavanju četničkih jedinica«:
{{izdvojeni citat|
Srbija:

Sporazumno sa Nedićem, Draža Mihailović je ponudio nemačkom komandovanju potpuno potčinjavanje četničkih jedinica. Pored postojanja problema davanja talaca, unutrašnjih srpskih suprotnosti i ponude za lični dogovor Draže Mihailovića sa specijalnim opunomoćenikom Ministarstva inostranih poslova, sada postoji samo zahtev za oružje za zajedničku borbu. Srpska vlada je jednovremeno zamolila prijem kod komandanta Jugoistoka i verovatno će tom prilikom biti iznesena i namera o njenoj ostavci.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_218.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1090&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311,  Roll 190, frame no. 000948.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In Übereinstimmung mit Nedic hat DM dtsch. Führung volle Unterstellung der Cetnik Verbände angeboten. Bei Geiselgestellung, Einstellung alle Innerserbischen Gegensätze und Angebot persönlicher Aussprache DM mit Sonderbevollm.Ausw.Amtes liegt allein Waffenforderung für den gemeinsamen Kampf vor. Serbische Regierung hat zugleich um Empfang bei Mil.Befh. Südost ersucht und wird dabei voraussichtl. Rücktrittsabsicht vortragen.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Povodom Mihailovićevog predloga, 17. i 18. avgusta je održan sastanak na najvišem nivou u nemačkoj komandi Jugoistoka. Tu su još jednom sumirani Dražini predlozi:

{{izdvojeni citat|
a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.

b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.

c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista.

d) Draža Mihajlović moli da ga se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa.

e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.

f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje, da bi se oslobodilo četnike, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika.

g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana s invazionim trupama.

h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=581&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000576—000577.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;2.) Das Verhandlungsangebot des DM sieht folgende wesentlichen Punkte vor: &lt;/br&gt; a) Unbedingtes Versprechen, kein deutscher Soldat werde von Cetniken überfällen. Geiselgestellung. &lt;/br&gt; b) Gemeinsamer Kampf ausschliesslich gegen Kommunisten zur Herstellung von Ruhe und Ordnung. Deutsche und Cetniken brauchen nicht Feinde zu sein. &lt;/br&gt; c) Feind Nr. 1 sind Kommunisten und alle, die sie unterstützen oder im Kampfe gegen Kommunisten nicht mitwirken. &lt;/br&gt; d) DM bittet, ihn zu Ausbau des SFK und Aufbau Freikorps heranzuziehen. &lt;/br&gt; e) Irgendeine Verbindung mit Partisanen ist unmöglich. &lt;/br&gt; f) DM bittet zur Hebung freundschaftlicher Stimmung um Freilassung der in Serbien verhafteten Cetniken ohne Vermittlung der Cetniken. &lt;/br&gt; g) Im Invasionsfall kein Kampf gegen Deutsche. Kampf gegen Kommunisten wird weitergeführt. Verbindung der Partisanen zu Invasionstruppen wollen Cetniken verhindern. &lt;/br&gt; h) DM ohne Verbindung zu Engländern. Er will auch keine mehr haben, entsprechend engl. Verhalten gegen serb. Volk.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Jedan iskaz&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=585&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000580.] ({{jez-njem|&quot;Durchführung der Zusammenarbeit mit dem Cetnik–Banden, Ausbildung und Führung im Kampf wird den in erster Linie hierfür zuständigen Sicherheitsdienst und SD übertragen. Dieser ist allein für die politische Kampfführung vorgesehen, hat die engsten Verbindungen zu den Cetniks und führt in einem Raume, der als eine Art Heeresgebiet Domäne des Sicherheitsdienstes und des SD ist.&quot;}})&lt;/ref&gt; sa ovog sastanka ubjedljivo svjedoči o uspostavljenim tijesnim vezama između [[Sicherheitsdienst|njemačkih obavještajnih struktura]] i četničke Vrhovne komande:
{{izdvojeni citat|Sprovođenje sadejstva s četničkim bandama, obuka i komandovanje u borbi biće preneti Službi obezbeđenja i SD koji su u prvom redu nadležni za ovo. Ta je služba isključivo predviđena za političko vođenje rata, '''ima najuže veze s četnicima''' i komanduje na jednom određenom području, koje je, kao neka vrsta vojnog područja, domen Službe obezbeđenja i SD.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_229.htm ZABELEŠKA OBAVEŠTAJNOG ODELJENJA KOMANDE JUGOISTOKA OD 18. AVGUSTA 1944. POVODOM PONUDE DRAŽE MIHAILOVICA ZA SARADNJU U BORBI PROTIV JEDINICA NOVJ]&lt;/ref&gt;|Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 18. avgusta 1944. povodom ponude Draže Mihailovića za saradnju u borbi protiv NOVJ}}

U izvještaju poslatom 20. avgusta 1944. godine iz Operativnog odjeljenja [[Beograd]] [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], navodi se da je za prijem kod vođe [[Treći Reich|Reich]]a [[Adolf Hitler|Adolfa Hitlera]] pripremljen zajednički referat feldmaršala [[Maximilian von Weichs|Maximiliana von Weichsa]], komandanta Jugoistoka i specijalnog opunomoćenika Ministarstva inostranih poslova na Jugoistoku [[Hermann Neubacher|Hermanna Neubachera]], na temu ''saradnje sa Dražom Mihailovićem i buduće politike u Srbiji'', kao i da je sa ovim upoznat feldmaršal [[Wilhelm Keitel]].&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frames no. 000971—000972.]&lt;/ref&gt; Tog je dana sačinjena i službena bilješka u kojoj je sadržan sljedeći prijedlog:
{{izdvojeni citat|Po predmetu ponude Nedić — Draža Mihailović, ministar Nojbaher predlaže da se organizacija četničkih jedinica prenese u nadležnost Višeg SS i policijskog vođe u Srbiji. Načelnik štaba komandanta Jugoistoka se saglasio s ovim predlogom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1114&amp;rec=311&amp;roll=190 NARA, T311, Roll 190, frame no. 000972.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;In der Angelegenheit Angebot Nedic – DM schlagt Minister Neubacher vor, die Organisation der Cetnik–Verbände dem Höh.SS–Pol.Führer in Serbien zu übertragen. Chef des Gen.Stabes–O.B.Südost ist mit diesem Vorschlag einverstanden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Sâm Neubacher je 20. avgusta uputio opširan izvještaj ministru vanjskih poslova Velikonjemačkog Reicha [[Joachim von Ribbentrop|Joachimu von Ribbentropu]], u kojem je urgirao za prihvatanje ponude Nedić—Mihailović, navodeći da je Nedić garantirao da će se „pokret DM uzdržati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca i da ni u slučaju povlačenja Nemaca iz Srbije neće na Nemce biti ispaljen nijedan metak“. O odnosu Mihailovića i JVuO prema okupatoru od trenutka kada ga je Hitler imenovao ''Specijalnim izaslanikom Ministarstva vanjskih djela za Jugoistok'', Hermann Neubacher piše:
{{izdvojeni citat|U pogledu Draže Mihailovića, upućujem na svoje mnogobrojne ranije telegrame. Svoje dosledno antikomunističko držanje dokazao je nedvosmisleno, uprkos najvećem pritisku od strane Engleza, odrekavši se njihove pomoći u naoružanju dok su Englezi istovremeno, preteći naoružavali Tita. Iskustva poslednjih 12 meseci u pogledu njegovog držanja prema nemačkim oružanim snagama, dosadašnje zajedničke borbe na antikomunističkom frontu i dosadašnja ozbiljna ugroženost srpske nacije, koju on priznaje u punom opsegu, smatram dovoljnim osnovom za to da će D. M. održati reč koju nam je dao ako u ovom odlučujućem trenutku budemo pružili preko Nedića odlučujuću pomoć. Spreman sam, posle jednog ličnog razgovora sa D. M., da preuzmem odgovornost za to da nas taj čovek neće napasti s leđa i da će on sam učiniti bezopasnim one elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu nas.&lt;ref&gt;AVII, Mikroteka, NAV, N—T—312, rol. 780, f. 371746.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/11_69.htm Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje PORAZ MIHAILOVIĆEVIH SNAGA U SRBIJI I NOVI SPORAZUMI SA OKUPATOROM I KVISLINGOM MILANOM NEDIĆEM]&lt;/ref&gt;}}

Specijalni nemački izaslanik Hermann Neubacher je ocenio da obećanja Draže Mihajlovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je dokazao on &quot;da je toliki antikomunista, da je '''usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora''' pred slogom s crvenom stranom&quot;.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=575&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000570.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;D.M. habe zweifellos bewiesen, dass er &lt;br /&gt; 1. Burgfrieden mit Besatzungsmacht halten will und &lt;br /&gt; 2. So sehr Antikommunist ist, dass er trotz Angeboten von englischer Seite einen Bettelgang beim Okkupator der Einigung mit der roten Seite vorgezegen hat. &lt;br /&gt; Zusicherungen D.M.'s auf loyale Einstellung sind ernst zu nehmen, da D.M. in antikommunistischer Frage stets konsequente Haltung eingenommen hat.&quot;}})&lt;/ref&gt; Ovi pregovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije od 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]], a koju bi opremila nacistička Nemačka. Pored toga, Hitleru su specijalni izaslanik Neubacher i feldmaršal von Weichs prezentirali situaciju u Srbiji: „Četnici su u Srbiji od marta do avgusta 1944. izgubili u borbama sa komunistima oko 5.000 boraca, a prema nemačkoj okupacionoj sili u poslednje vreme nisu više neprijateljski raspoloženi. Oko 10.000 četnika bore se zajedno sa nemačkim trupama u južnoj Srbiji i to pod komandom nemačkog majora Vajela“.&lt;ref name=&quot;Živković&quot;&gt;{{Cite web |title=Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta |url=http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |access-date=2022-11-04 |archive-date=2016-08-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160803153944/http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta |dead-url=yes }}&lt;/ref&gt; Uz naglasak da će dato oružje „jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca“, vođa [[Treći Reich|Velikonjemačkog Reicha]] je odbacio ovu inicijativu, formulisavši konačnu svoju odluku na sljedeći način:
{{izdvojeni citat|Zaključujući, Führer je ustanovio, da on

a) nema ništa protiv “malih taktičkih manevara“ s pokretom DM,

b) da zatraženo formiranje armije, koja bi bila jačine 50.000 ljudi, nikako ne bi moglo doći u obzir.&lt;ref name=&quot;znaci.org&quot;&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=814&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000811.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Abschliessend, stellte der Führer fest, daß er &lt;br /&gt; a) gegen &quot;kleine taktische Manöver&quot; mit der DM–Bewegung keine Bedenke habe, &lt;br /&gt; b) daß die Aufstellung der gefordeten 50 000 Mann starken Armee auf keinen Fall in Frage kommen könne.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Službena beleška sa referisanja komandanta Jugoistoka Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22. avgusta 1944. godine}}

Ipak, u skladu sa idejom o formiranju srpskog korpusa pod komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]] koji bi se borio na strani Nemaca, [[6. septembra]] [[1944]]. [[Srpska državna straža]] i [[Srpska granična straža]] (ukupno oko 13.000 ljudi) stavljene su pod komandu Mihailovićevog komandanta Srbije generala [[Miroslav Trifunović|Trifunovića]]. Potom su jedinice [[Srpska državna straža|Srpske državne straže]] i [[Srpska granična straža|Srpske granične straže]] 6. oktobra [[1944]]. sabrane su u Jagodini gde je od njih formiran [[Srpski udarni korpus]] sa tri divizije, koji je brojao oko 6.800 ljudi. Komanda Srpske straže i Granične straže predana je naredbom generala Felbera generalu [[Miodrag Damjanović|Miodragu Damjanoviću]], šefu Nedićevog kabineta.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=875&amp;rec=501&amp;roll=256 NARA, T501, Roll 256, frame no. 000871.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;An den Präsidenten den serbischen Ministerrates Herrn Generaloberst Nedić. Herr Ministerpräsident! &lt;br /&gt; Ich bin damit einverstanden, dass der Generalmajor Damjanović mit der Führung der serbischen bewaffneten Verbände mit Ausnahme des SFK betraut wird. Dieses Korps muss meiner Auffassung noch in den bewährten Händen des General Mušićki [sic] bleiben. Mit dem Ausdruck meiner vorzüglichen Hochachtung.&quot;}})&lt;/ref&gt; Damjanović je bio i glavni Mihailovićev pouzdanik u Nedićevoj upravi, te su se on i komandanti Straže odmah stavili pod Mihailovićevu komandu. Ove jedinice, preimenovane u Srpski udarni korpus Jugoslovenske vojske u otadžbini, pridružile su se tako drugim četnicima u povlačenju prema Sandžaku. Njihovo je savezništvo ipak bilo nesigurno i ubrzo će se raspasti.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_74.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNICI SE POVLAČE IZ SRBIJE]&lt;/ref&gt;

=== Bitka za Srbiju (1944) ===
{{Poseban članak|Bitka za Srbiju 1944.}}
[[Datoteka:Četnici i Nemci u Srbiji 1944.jpg|minijatura|Grupa nemačkih vojnika i četnika Draže Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2. proleterske i 5. krajiške divizije NOVJ.]]
U povjerljivom izvještaju Obavještajnog odjeljenja [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 26. avgusta 1944. godine, analizirano je stanje na [[Balkansko poluostrvo|Balkanu]] nakon objave rata Trećem Reichu od strane [[Bugarska|Bugarske]] te proglašenja neutralnosti [[Rumunija|Rumunjske]] (i jedna i druga su do tada bile potpisnicama [[Trojni pakt|Trojnog pakta]]), neposredno po ulasku jedinica [[Crvena armija|Crvene armije]] na teritorij dvije države. Oficiri Wehrmachta anticipiraju držanje četnika Draže Mihailovića u novonastaloj, kompliciranoj situaciji:

{{izdvojeni citat|Ustanički pokreti na području Balkana – izuzev pokreta Draže Mihailovića – dobit će pojačan zamah, tako da ubrzo treba očekivati prekid svih vlastitih veza s cijelim južnim Balkanom. '''Pokret Draže Mihailovića predstavlja jedinu antiboljševičku organizaciju koja, uz odgovarajuću potporu, može biti dugoročno korisna našim interesima u borbi protiv boljševizma'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=874&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frames no. 000870—000871.] ({{jez-njem|&quot;Darüber hinaus werden die Aufstandsbewegungen im Balkan–Raum – abgesehen von der DM–Bewegung – verstärkten Auftrieb erhalten, so dass in Kürze mit einer Unterbrechung sämtlicher eigenen Verbindungen nach gesamtem Süd–Balkan gerechnet werden muss. Die DM–Bewegung stellt bei entsprechender Unterstüzung die einzige antibolschewistische Organisation dar, die im Kampf gegen den Bolschewismus auf längere Sicht unseren Interessen nutzbar gemacht werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

[[Bitka za Srbiju 1944.]] je bila zajednički saveznički poduhvat sa ciljem ovladavanja središnjim komunikacijskim prostorom nemačkih snaga na Balkanu. Dejstva na tlu izvršavala je [[NOVJ]], a [[Saveznici]] su obezbeđivali borbeno sadejstvo, snabdevanje i pomoć iz vazduha. Četnici su se u ovim borbama našli direktno na strani [[Wehrmacht]]a. U to vreme, Saveznici su već promenili odnos prema [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevim]] snagama, a njihov prioritet u Jugoslaviji postalo je jačanje snaga [[NOVJ]] u Srbiji.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU, glava 11 - NOVI DOGOVOR |url=http://www.znaci.org/00001/1_11.htm |access-date=2023-08-14 |archive-date=2023-09-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230902100016/https://www.znaci.org/00001/1_11.htm }}&lt;/ref&gt; Vrhovni štab NOVJ nameravao je da partizanske snage u Srbiji pomogne prodorom jačih snaga iz [[Bosna|Bosne]] i [[Crna Gora|Crne Gore]]. Nemačka komanda, kao i Mihailović, bili su rešeni da to spreče.

Ključnu fazu bitke za Srbiju predstavlja [[Durmitorska operacija|operacija »Rübezahl«]]. Njemačka Komanda Jugoistoka prikupila je za ovu operaciju sljedeće raspoložive snage:
{{izdvojeni citat|''Predmet'': Planiranje »Ribecal«, 

1.) Snage koje učestvuju:

a) Južna grupa: glavni deo 1. brd. div., albanska milicija i delovi SS-divizije »Skenderbeg«,

b) Bor[bena] grupa »Jugozapad«: 2 ojačana bataljona 181. peš. divizije sa III/13. SS-puka,

c) S[evero] z[apadna] grupa: 2. puk Brandenburg (bez 1 bat.), 3/12. tenk. bat. z. b. V., CDK i četnici (Drinski korpus),

d) S[everna] grupa: 14. SS-puk (bez III),

e) I[stočna] grupa: Viša k-da III/363. puka, 696. bat. feldžandarmerije, delovi 297. izv. bat., 2/201. brig. jur. topova,

f) Grupa »Krempler«,

g) Padobranski lov. bat. »Brandenburg«&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=491&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000486.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Betr.: Plannung &quot;Rübezahl&quot;. &lt;/br&gt; 1.) Beteiligte Kräfte: &lt;/br&gt; a) Südgruppe: Masse 1. Geb. Div., alban. Milizen und Tle. SS–Div. Skanderbeg. &lt;/br&gt; b) Kgr. Südwest: 2 verst. Btlne. 181 J.D. mit III./SS–13 &lt;/br&gt; c) NW–Gruppe: 2. Rgt. Brandenburg (o. 1 Btln.) 3./Pz. Abt. z.b.V. 12, MFK, und Cetniks (Drina–Korps). &lt;/br&gt; d) N–Gruppe: SS–Rgt. 14 (ohne III.). &lt;/br&gt; e) O–Gruppe: Höh. Kdo. mit III./363, Feld Gend.Abt. 696, Tle. A.A. 297, 2./Stu. Gesch.Brig 201. &lt;/br&gt; f) Gruppe Krempler. &lt;/br&gt; g) Fallschirm–Jg.Btl. Brandenburg.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_108.htm Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji »Ribecal«], Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 4, dokument br. 108.&lt;/ref&gt;}}

[[NOVJ]] je nastojala da koncentriše snage na levoj strani [[Lim (reka)|Lima]] za proboj u [[Srbija|Srbiju]]. Nemačka [[Komanda Jugoistoka (Nemačka)|Komanda Jugoistoka]] je rešila da brani [[Srbija|Srbiju]] aktivnim dejstvima - sprečavanjem pokreta jedinica [[NOVJ]] kroz [[Bosna|Bosnu]] prema zapadu, kao i nizom krupnih i ambicioznih operacija u [[Sandžak]]u i istočnoj [[Bosna|Bosni]] sračunatih na razbijanje koncentracija [[NOVJ]] i njihovo onesposobljavanje za ofanzivna dejstva. Snage [[JVuO]] sa velikim entuzijazmom učestvovale su u ovim operacijama, kao i u onim koje je organizovao nemački komandant [[Srbija|Srbije]] protiv lokalnih partizana i povremenih prodora. Vrhunac ovog sadejstva nastupio je u avgustu [[1944]],&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[Službena beleška oficira Abvera Komande Jugoistoka od 22. avgusta 1944. sa referisanja komandanta Jugoistoka Adolfu Hitleru, http://www.znaci.org/00001/4_12_4_112.htm {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230814062743/https://znaci.org/00001/4_12_4_112.htm |date=2023-08-14 }}] Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 112&lt;/ref&gt; kada su se odvijala najintenzivnija i najmasovnija dejstva. U izvještaju Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. godine upućenom Vojnoupravnom komandantu Jugoistoka, konstatuje se ozbiljna političko-bezbjednosna kriza uzrokovana uspješnim partizanskim manevrom, tj. prodorom u Srbiju:
{{izdvojeni citat|Započeo je očekivani veliki Titov napad na Srbiju. Dok su u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]], na [[Drina|Drini]], pripremljene jedinice bile tako desetkovane našim akcijama da mu tamo samo slabe snage stoje na raspolaganju, dotle je jačim delovima Titovih jedinica, koje su bile u centralnom delu [[Crna Gora|Crne Gore]], oko 3 divizije, pošlo za rukom da upadnu u [[Južna Srbija|južnu Srbiju]] i da pređu dolinu [[Ibar|Ibra]]. One sada u rejonu između Ibra i [[Južna Morava|Južne Morave]], po sjedinjavanju sa tamošnje 3 srpske crvene divizije, ugrožavaju obe glavne saobraćajne arterije prema jugu. Slobodu pokreta ovih, oko 10.000 ljudi jakih i dobro naoružanih, združenih jedinica uspeli smo, istina u teškim borbama i uz mnogo gubitaka, pomoću nemačkih, bugarskih i srpskih snaga (četnici i [[Srpski dobrovoljački korpus|SDK]]) da suzimo; ipak, one su preslabe da bi, s obzirom na otkazivanje bugarskih jedinica, izborile odlučujuće uspehe.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_109.htm Izveštaj Vojnoprivrednog štaba Jugoistoka od 15. avgusta 1944. komandantu Jugoistoka o vojno-političkoj i privrednoj situaciji u Srbiji]&lt;/ref&gt;}}

Koliki su značaj najviši okupacioni dužnosnici u Jugoslaviji pridavali upotrebi četničkih jedinicâ u borbi protiv snaga NOVJ, može se zaključiti i na osnovu jedne naredbe od 26. avgusta 1944. godine, koju potpisuje feldmaršal [[Maximilian von Weichs]]:
{{izdvojeni citat|
''Naređenje komandanta Jugoistoka''

Suštinski zadatak [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]] i Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od sada pa nadalje jeste dovesti i držati sve četničke jedinice u Srbiji i Crnoj Gori u borbenom dodiru s crvenim snagama, kako im ne bi bilo dopušteno preuzimanje vlastite inicijative, koja bi zbog cjelokupne situacije mogla biti uperena i protiv Njemačke. Odbijanje borbe protiv komunista mora se odmah prijaviti kao prijeteći simptom.&lt;ref name=&quot;ZA PERIOD OD 1 1944&quot;/&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=13&amp;rec=311&amp;roll=191 NARA, T311,  Roll 191, frame no. 000007.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Befehle OB.Südost &lt;br /&gt; Eine wesentl. Aufgabe Pz.AOk 2 und Mil.Befh.Südost ist ab sofort sämtl. in Serbien und Montenegro stehenden Cetnikverbände in Gefechtsberührung mit roten Kräften zu bringen und zu halten, um sie nicht zu einer eigenen Initiative die in Auswirkung der Gesamtlage auch gegen Deutschland gerichtet sein könnte gelangen zu lassen. Weigerung, dem Kampf gegen den Komm. aufzunehmen, ist als bedrohliches Symptom sofort zu melden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Uoči bitke sa partizanima, nemački Wehrmacht je snabdeo četnike svim raspoloživim zalihama italijanskog pešadijskog oružja i municije:

{{izdvojeni citat|U nadovezi na dogovor od 15. 8. saopštava se, da se za izdavanje četničkim jedinicama mogu staviti na raspolaganje, u najboljem slučaju, sledeća oružja:

7.000 pušaka 6,5 mm (ital.) sa po 100 metaka, &lt;br /&gt; 50 teš. mitraljeza 8 mm (ital.) sa po 13.000 metaka, &lt;br /&gt; 42 laka bacača 4,5 mm (ital.) sa po 250 metaka.

Upozorava se na to, da je time iscrpljena celokupna zaliha italijanske pešadijske municije u domenu Komandanta Jugoistoka i da se nove pošiljke mogu očekivati tek od oktobra 1944. godine i to u ograničenom obimu.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=587&amp;rec=311&amp;roll=192 NARA, T311, Roll 192, frame no. 000582.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Nachgang zur Besprechung vom 15.8. wird mitgeteilt, dass für Ausgabe an Cetnik–Einheiten äusserstenfalls folgende Waffen zur Verfügung gestellt werden können: &lt;/br&gt; 7 000 Gewehre 6,5 mm (i) mit je 100 Schuss, &lt;/br&gt; 50 s.M.G. 8 mm (i) mit je 13 000 Schuss, &lt;/br&gt; 42 le.Gr.W. 4,5 cm (i) mit je 250 Schuss. &lt;/br&gt; Es wird darauf aufmerksam gemacht, dass damit der gesamte Bestand an ital. Inf. Munition im Bereich O.B.Südost erschöpft ist und Neulieferung in beschränktem Maße erst ab Oktober 44 erwartet werden darf.&quot;}})&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_14_4_228.htm Obaveštenje operativnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 16. avgusta 1944. obaveštajnom odeljenju o odobrenim količinama oružja i municije četničkim jedinicama]&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komande Jugoistoka o odobravanju oružja i municije četnicima (16. avgust 1944.)}}

U nacrtu jednog izvještaja, sastavljenog od strane oficirâ Armijske grupe »F« u ljeto 1944. godine, sumira se iskustvo njemačkih okupacionih organa sa Mihailovićevim četnicima u [[Okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu|okupiranoj Jugoslaviji]]:
{{izdvojeni citat|Dosadašnje držanje D.M.-a ima sljedeće karakteristike:

a) Aktivna borba protiv komunista u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, s tim što je ova borba zbog brojčane, a naročito materijalno-tehničke nadmoći komunista, uvijek rizična za snage D.M.-a,

b) Neispunjavanje od Saveznika postavljenih specijalnih zadataka,

c) Lokalna, ponekad vrlo aktivna saradnja sa njemačkim trupama, obavještajnim i ostalim okupacionim organima,

d) Potpuna spremnost za izvršavanje taktičkih instrukcija izdatih od strane njemačkih oficira za vezu,

e) Stalno ponavljanje zahtjeva za municijom i oružjem radi borbe protiv komunista, kao nagrada za dokazanu lojalnost.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=970&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000960.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Das bisherige Verhalten der DM–Bewegung ist gekennzeichnet: &lt;/br&gt; a) durch eine aktive Kampfführung gegen den kommunistischen Feind in Serbien, Kroatien und Montenegro, die bei zahlenmässiger und vor allem waffentechnischer Überlegenheit der kommunistischen Banden in jedem Falle mit einem besonderen Risiko für die DM–Kräfte verbunden ist, &lt;/br&gt; b) durch die Nichtausführung der von den Allierten generell und im Form von Spezialaufgaben gegebenen Sabotageaufträge, &lt;/br&gt; c) durch eine örtliche, z.Zt. sehr rege Zusammenarbeit der DM–Cetniks mit der deutschen Sicherungstruppe, den Abwehrorganen und den für Ausnutzung des Landes eingesetzten deutschen Dienststellen bezw. deren Organisationen, &lt;/br&gt; d) durch eine absolute Bereitwilligkeit, sich den taktischen Weisungen der deutschen Verbindungsoffiziere zu unterwerfen, &lt;/br&gt; e) durch die wiederholten Versuche, für bewiesene Loyalität Munition und Waffen zum Kampf gegen den kommunistischen Feind zu erhalten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Kada su partizani konačno uspeli da se probiju u Srbiju i krenu ka Beogradu, nastupila je panika u redovima okupatora i kvislinga/kolaboracionista:

{{izdvojeni citat|Titovi partizani upali su u septembru 1944. u Srbiju i to na više mesta. Zapadni deo Srbije bio je potpuno nezaštićen. Tamo je bio stacioniran samo mali broj nemačkih policijskih jedinica, koje su, zajedno sa četnicima, tu i tamo još vodile borbe. Sa svih strana neprijatelj je 
krenuo ka Beogradu. U gradu je vladao mir. Mi smo sedeli u Beogradu ne na buretu baruta, nego smo se nalazili u njemu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]], “Sonderauftrag Südost”}}

U izveštaju od 18. septembra 1944, komandant Jugoistoka feldmaršal Maximilian von Weichs jasno sagledava težinu situacije u kojoj su se našle okupacione snage u Srbiji usljed nezadržive partizanske ofanzive. Von Weichs smatra da se njemačkom vođstvu poput imperativa nameće nastavak saradnje sa Mihailovićevim četnicima:
{{izdvojeni citat|Loša situacija u Srbiji: zbog pomanjkanja vlastitih snaga, napredovanje partizana se može još samo usporiti; politika upotrebe četnika pri tome je od nesmanjene važnosti, te će biti nastavljena svim sredstvima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=763&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000758.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Es kommt also darauf an, gegenüber den Banden in Serbien weiterhin mit unterlegenen Kräften eine Verzögerungstaktik zu betreiben in der Hoffnung, daß durch innerpolit. Gegensätze oder Versorgungsschwierigkeiten ihre Stoßkraft geschwächt wird. Ein Einspannen noch kampfbereiter Cetniks ist dabei von unverminderter Bedeutung u. wird mit allem Mitteln betrieben.&quot;}})&lt;/ref&gt;|V. Weichs-ova ocjena situacije od 17.9.44 (18.9.44)}}

Četnici su nudili okupatoru sadjejstvo u borbi protiv snaga NOVJ u zamjenu za municiju i naoružanje: 
{{izdvojeni citat|Više četničkih vođa s područja Beograda nudi se za borbu protiv komunista pri isporuci oružja i municije od strane Nijemaca.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=789&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000784.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Serbien: Kampfangebote mehrerer Cetnik–Führer Raum Belgrad gegen Kommunisten bei Waffen– und Munitionslieferung durch Deutsche.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 19. septembar 1944. godine}}

Krajem septembra 1944, četnici učestvuju s njemačkim jedinicama u borbi protiv partizana u raznim dijelovima Srbije. Tako u zapadnoj Srbiji, [[4. grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO]] pod komandom potpukovnika [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]] i trupe Wehrmachta pokušavaju spriječiti prodor snaga NOVJ:
{{izdvojeni citat|Zapadna i centralna Srbija: [...] Dijelovi Borbene grupe fon Jungenfeld prebačeni u Šabac, odakle su 26. septembra, u sadejstvu sa četničkom formacijom Račića, vršili napad na [[12. vojvođanski korpus NOVJ|12. korpus NOVJ]] koji nadire s juga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=1027&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 001015.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;West– und Mittel– Serbien: &lt;/br&gt; Tle. Kgr. v. Jungenfeld nach Sabac verlegt, von dort 26.9. im Zusammenwirken mit Cetnik–Verband Racic Angriff auf von Süd vordringendes XII. rotes Korps.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Ova elitna četnička formacija pomagala je okupatoru u zapadnoj Srbiji već početkom septembra te godine:
{{izdvojeni citat|[[Požega (Srbija)|Požegu]] zauzele vlastite trupe u sadejstvu sa četnicima (Račića).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=247&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000246.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Pozega durch eigene Truppe in Zusammenwirken mit Cetniks (Racic) genommen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Večernji izvještaj Obavještajnog odjeljenja Armijske grupe »F« za 6. septembar 1944. godine}}

Pukovnik von Jungenfeld se nalazio na čelu 5. policijskog puka, sa štabom u [[Šabac|Šapcu]]. O saradnji visokih četničkih oficira sa Jungenfeldom, poput komandanta Kolubarskog korpusa JVuO kapetana Milorada Lapčevića, generala [[Svetomira Đukića]], komandanta Severnih pokrajina JVuO (tj. [[Vojvodina|Vojvodine]] i [[Slavonija|Slavonije]]) ili majora Ilije Orelja, u vezi sa planiranjem krupnije operacije protiv snagâ [[NOV i POJ]] u [[Srem]]u avgusta 1944. godine, general Dragoljub Mihailović je bio obaviješten od strane pukovnika Dragomira Radovanovića, delegata Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini za Vojvodinu:
{{izdvojeni citat|Dobro je što je kapetan Lapčević postavljen za komandanta Sremske jurišne grupe, no on je svojim radom za poslednji mesec dana stalno radio sa nemačkim komandantom iz [[Šabac|Šapca]]. On — kapetan Lapčević je izvodio akciju u [[Kupinovo|Kupinskom]] kutu po zapovesti nemačkog komandanta iz Šabca, javno sa njim sedeo obilazio Kupinski kut naravno da su u ovom pogledu sudelovali đeneral Đukić i major Orelj. Major Orelj je potpuno zabrljao. Nezgodno je što se svuda prestavlja za Vašeg Delegata te u ime Vaše onako pijan naređuje i govori. Sve ovo vide ovi naši mladi komandanti koji vode ljude i koji treba da nose ceo teret borbe na svojim leđima. Oni nemogu da dozvole da im neko prebaci da su saradnici Nemaca. Kapetan Lapčević, đeneral Đukić i major Orelj mogli su i trebali da rade, ali samo tajno, a nikako javno svakog dana sedeti u kafani u s. [[Ušće (Obrenovac)|Ušće]] pored puta [[Obrenovac]]—Šabac, još đeneral Đukić sa đeneralskom kapom i t.d. Da umirim ove mlade ljude i da im objasnim da će se ovo zabraniti i da će se ako se šta radi, u buduće tajno raditi, trebalo je dosta vremena i muke.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_37.htm Izveštaj delegata Vrhovne komande za Vojvodinu od 22. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o akcijama protiv NOV i POJ u Sremu i o saradnji sa nemačkim trupama]&lt;/ref&gt;}}

Iz Armijske grupe »F« javljeno je 13. septembra 1944. godine da Mihailovićevi četnici pomažu okupacionoj sili i prilikom defanzivnih akcijâ u zapadnoj Srbiji:
{{izdvojeni citat|Sjeverozapadna Srbija: Noćni napad crvenih bandi na [[Valjevo]] odbijen od strane četnika i vlastitih snaga.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=553&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000550.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;NW–Serbien: &lt;/br&gt; Nachtangriff roter Banden auf Valjevo durch Cetniks und eig. Kräfte abgeschlagen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Tajni dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«) za 13. IX 1944.}}

U [[Istočna Srbija|istočnoj Srbiji]] četnici su asistirali okupatoru pri zaštiti objekata od strateškog značaja za ratnu privredu Trećeg Reicha, čime je Nijemcima znatno olakšavana eksploatacija rudnih bogatstava u zemlji:
{{izdvojeni citat|Napad bandi na rudnik uglja [[Bogovina]] odbijen od strane DM–jedinicâ i mešovite borbene grupe (Landesschützen iz [[Bor]]a i delovi 1. policijskog dobrov. bataljona).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=403&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame no. 6289656.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;BANDENANGRIFF AUF KOHLENBERGWERK BOGOVINA DURCH DM–VERBAENDE UND GEMISCHTE KGR (LDS AUS BOR UND TLE. POL. FREIW.BTL. 1) ABGEWIESEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Dnevni izvještaj Komande Jugoistoka (Armijska grupa »F«), 27. VIII 1944. godine}}

Načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO major [[Neško Nedić]] je 13. septembra izdao naređenje kapetanu Vojislavu Markoviću da u najtješnjoj vezi sa njemačkim okupacionim snagama odbace [[1. proleterska divizija|Prvu proletersku diviziju]] prilikom napada na Valjevo:
{{izdvojeni citat|Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu — prema komunističkoj grupi dejstvuje u Kolubari. Pošto ovu akciju vode uglavnom Nemci to će tvoja uloga biti da naslonom naših i u sporazumu sa njima izvršiš tučenje crvenih sugerišući Nemcima najpogodnija rešenja. Od Nemaca ćeš neposredno da se snabdevaš municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz nemačke trupe goniš i hvataš komuniste koje oni razbijaju.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_69.htm Naređenje načelnika štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 13. septembra 1944. komandantu 7. jurišnog korpusa da sadejstvuje s nemačkim trupama u odbijanju napada 1. proleterske divizije NOVJ na Valjevo]&lt;/ref&gt;}}

Istovremeno, Nijemci otpočinju s izvođenjem [[Operacija Cirkus|operacije »Cirkus«]] ({{jez-njem|Zirkus}}), čiji je cilj bio ovlađivanje [[Kolubara|kolubarskim]] pobrđem. Operacija je počela 24. septembra 1944, uz učešće [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS-divizije »Prinz Eugen«]], [[Brandenburger|1. puka »Brandenburg«]] (bez 1. bataljona), 202. tenkovskog bataljona, dijelova 5. policijskog puka i pripadnikâ Šumadijske i Kolubarske grupe korpusa JVuO.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.pdf Pregled dejstava potčinjenih jedinica vojnoupravnog komandanta Jugoistoka (Armijske grupe »Srbija«) od 23. avgusta do 4. novembra 1944. godine]&lt;/ref&gt; Prethodnog dana, ispred Komande Jugoistoka je načelnik štaba Armijske grupe »F« general [[Arthur Winter]] uputio izvještaj kojim najavljuje početak operacije, napominjući da će se i brojne četničke jedinice boriti na strani Wehrmachta:

{{izdvojeni citat|Početak &quot;Cirkusa&quot; 24. septembra. [...] Sve naše snage u sjeverozapadnoj Srbiji potčinjene su Borbenoj grupi fon Jungenfeld. U kruševačkom kraju uspješno napredovanje većih četničkih snaga, uz podršku 12. bataljona iz sastava [[Druga oklopna armija (Wehrmacht)|2. oklopne armije]], protiv crvenih bandi u području sjeverozapadno od  Kruševca. Pothvat će biti nastavljen sa 6.000 četnika.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=941&amp;rec=311&amp;roll=193 NARA, T311, Roll 193, frame no. 000931.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Beginn &quot;Zirkus&quot; 24.9. Durch Aufkl.– Vorstoss 1. Rgt. Brandenburg Arandjelovac stark feindbesetzt festgestellt. Sämtl. eig. Kräfte in NW–Serbien Kgr. v. Jungenfeld unterstellt. Raum Krusevac erfolgreicher Vorstoss stärkerer Cetnik–Kräfte, unterstützt durch 2./Pz.Abt.z.b.V.12 gegen rote Banden Raum NW Krusevac. Unternehmen wird mit 6000 Cetniks fortgeführt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Povjerljivi izvještaj Komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 23. IX 1944.}}

U septembru su kvislinške formacije [[Srpska državna straža|Srpska državna]] i [[Srpska granična straža|granična straža]] preformirane u [[Srpski udarni korpus]] (jačine 6.800), stavljen pod Mihailovićevu komandu.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/4_12_4_168.htm Izveštaj komandanta Armijske grupe &quot;Srbija&quot; od 4. novembra 1944] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230714172817/https://znaci.org/00001/4_12_4_168.htm |date=2023-07-14 }}, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 168&lt;/ref&gt; U prvoj polovini septembra, četničko-nemačka odbrana [[Srbija|Srbije]] sa zapada doživela je slom usled prodora [[NOVJ]]. Bitka za [[Srbija|Srbiju]] definitivno je rešena tokom oktobra [[Beogradska operacija 1944.|Beogradskom operacijom]], uz sadejstvo [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije]] sa oklopnim snagama [[Crvena armija|Crvene armije]]. No, i pored toga, JVuO je nastavila sadejstvovati sa Vermahtom:

{{izdvojeni citat|Usljed jakog komunističkog pritiska, još četničkih jedinica, uključujući i one iz istočne Srbije, izrazile su spremnost za dalju borbu protiv komunista u saradnji sa njem. Wehrmachtom.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=101&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame 000095: Izvještaj o neprijatelju u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Albaniji (Dodatak za savjetovanje kod načelnika štaba jugoistoka od 2. oktobra 1944.)] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Unter dem starken kommunistischen Druck haben sich weitere Cetnik–Führer, auch aus O–Serbien bereit erklärt, gemeinsam mit der Deutschen Wehrmacht gegen die Kommunisten zu kämpfen.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 2. oktobra 1944.}}

{{izdvojeni citat|Četnička grupa [[Siniša Ocokoljić|Ocokoljića]] iz istočne Srbije osiguravala je pozadinu Müllerovom korpusu prilikom borbi protiv Rusa u rejonu okuka Dunava–Zaječar.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000562-000564: Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die ostserbische Cetnikgruppe des Ocokoljic hat dem Korps Müller bei den Verteidigungskämpfen gegen die Russen im Raum Donauschleife–Zajecar Dienste zur Freihaltung der rückwärtigen Verbindungen geleistet.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemački izvještaj od 19. oktobra 1944.}}

Opšta (pozitivna) ocjena o doprinosu četničkih snaga u borbi na strani njemačkog Wehrmachta tokom bitke za Srbiju, data je u izvještaju štaba [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]], poslatom 21. avgusta 1944. godine Vojnom zapovjedniku Jugoistoka generalu [[Hans Felber|Felberu]]:
{{izdvojeni citat|Njemačko vođstvo u Srbiji je stoga moralo tražiti pomoć većih dijelova četnika Draže Mihailovića. Oni su slabo naoružani i nedavno su teško pogođeni usljed izostanka obuke pojedinačnih boraca. Ipak, dobro su se borili, pretrpjeli su znatne krvave gubitke i mogu se označiti kao bezuslovno antikomunistički.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=985&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000975.] ({{jez-njem|&quot;Die deutsche Führung in Serbien mußte sich daher schon bisher der Mithilfe stärkerer Teile der DM–Cetniks bedienen. Diese sind schlecht bewaffnet und infolge geringer Ausbildung des Einzelkämpfers in der letzten Zeit stark angeschlagen worden. Sie haben sich aber gut geschlagen, erhebliche blutige Verluste zu verzeichnen und können als unbedingt antikommunistisch bezeichnet werden.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Njemačka procjena brojnosti partizanskih, njemačkih i kvislinških jedinica u Srbiji (21. august 1944).}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Srbije|Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)}}
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-J28413, Jugoslawien, deutscher Rückzug.jpg|thumb|Nemački vojnici se povlače iz Srbije.]]

Tokom septembra [[1944]]. glavna četnička mobilna formacija u centralnoj i zapadnoj Srbiji, [[Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO|Četvrta grupa jurišnih korpusa]] pod komandom [[Dragoslav Račić|Dragoslava Račića]], skupa sa drugim pridruženim jedinicama, poražena je od nadirućih snaga [[NOVJ]] i potisnuta prema [[Beograd]]u. Ove su jedinice Nemci tokom [[3. oktobra|3]], [[4. oktobra|4.]] i [[5. oktobra]] 1944. vozovima prebacili sa željezničkih stanica Topčider i Ripanj do [[Kraljevo|Kraljeva]].&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;&gt;Ratko Parežanin; MOJA MISIJA U CRNOJ GORI, Rim, 1974, str. 17-18.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Radomir Milošević-Čeda: ZAKASNELI RAPORT, Interprint, Beograd, 1996, str. 78-79.&lt;/ref&gt;
{{izdvojeni citat|Noću, iza ponoći, između 3. i 4. oktobra 1944, krenuli smo iz Beograda, sa železničke stanice u Topčideru... Uveče sam se oprostio sa komandantom Korpusa, generalom Kostom Mušickim... Kod Mušickog je u tom trenutku bio [[Nikola Kalabić]], a u štabu Dobrovoljačkog Korpusa sam primetio i Neška Nedića... Došli su da se dogovaraju sa Dobrovoljačkom komandom i da traže opremu i ostalo. Na brzinu progovorio sam nekoliko reči sa Neškom Nedićem. U vozu su s nama putovali i Kalabićevi četnici. Rekoše nam da idu do Kraljeva, gde se vrši koncentracija četnika za borbu.&lt;ref name=&quot;ReferenceC&quot;/&gt;|Nedićev ministar [[Ratko Parežanin]]}}

O oštrini borbi koje su se vodile između snaga NOVJ, s jedne, te okupatorsko-kolaboracionističkih jedinica s druge strane, svjedoči i jedan njemački izvještaj neposredno pred [[Beogradska operacija|pad Beograda]]. U izvještaju se apostofira strateški značaj koji je, za odbranu glavnog grada Srbije, predstavljala linija bojišnice u [[Zapadna Srbija|zapadnoj Srbiji]], gdje je bila raspoređena Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO pod komandom potpukovnika Račića:
{{izdvojeni citat|Račićeva jurišna grupa korpusa, koja je u septembru u teškim borbama na savskom zavoju bila potisnuta iz područja Čačak–Požega–Užice zbog napredovanja Titovih snaga u zapadnoj Srbiji ka sjeveru, probila se natrag u područje Užice–Požega–Čačak zapadno ka Drini u pojedinačnim grupama, trpeći velike gubitke, nakon što su njemačke snage raspoređene u ovom području povučene na [[Istočni front]]. Usljed nedostatka streljiva i oružja te u odsustvu njemačkih snaga koje bi ga poduprle, Račić je od tada mogao izvoditi samo manje operacije protiv komunističkih grupa. &lt;/br&gt; Brzo napredovanje Rusa preko doline Morave do saobraćajnice Beograd–Kraljevo potpuno je promijenilo situaciju kod četnika. Čini se da je bliski kontakt s njemačkim trupama bio poremećen brzim pokretima njemačkih trupa uzrokovanim borbama, tako da se s te strane teško mogao vršiti bilo kakav kontinuirani uticaj na četnike.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=568&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frame no. 000562.] &lt;/br&gt; ({{jez-njem|&quot;Die im September durch den Nordvormarsch der Tito–Kräfte im westserbischen Gebiet aus dem Raum Cacak–Pozega–Uzice in harten Kämpfen gegen den Savabogen zurückgedrückte Sturmkorpsgruppe Racic hat sich nach Abzug der in diesem Raum eingesetzten deutschen Kräfte an die Ostfront wiederum unter starken Verlusten in Einzelgruppen in das Gebiet westlich der Drina und den Ausgangsraum Uzice–Pozega–Cacak durchgekämpft. Wegen Mangel an Munition und Waffen und im Hinblick auf das Fehlen deutscher Kräfte als Rückhalt hat Racic seitdem nur kleinere Aktionen gegen komm. Gruppen durchführen können. &lt;/br&gt; Das rasche Vordringen der Russen über das Moravatal bis zur Straße Belgrad–Kraljevo hat die Lage der Cetniks völlig verändert. Die Tuchfühlung mit der deutschen Truppe scheint durch die im Kampfverlauf notwendig gewordenen raschen deutschen Truppenverschiebungen unterbrochen zu sein, sodass von dieser Seite die Möglichkeit zu laufender Einwirkung auf die Cetniks kaum mehr bestand.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Držanje D.M.-četnika u Srbiji (dodatak za izvještaj o neprijateljskim namjerama od 19. oktobra 1944.)}}

U mjesečnom izvještaju [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] ({{jez-njem|Heeresgruppe F}}) za oktobar 1944, poslatom Komandi Jugoistoka, konstatuje se da četnici u Srbiji nijesu u stanju održati svoje pozicije bez prisustva njemačkih okupacionih trupâ. Oficiri Wehrmachta tvrde da je „prebacivanje najvećeg dijela četničkih jedinica koje su se nalazile u sjevernoj i istočnoj Srbiji u suštini izvršeno da bi se izbjegli sukobi sa Rusima“, na čiju ih je „podmuklost“ upozorila Vrhovna komanda JVuO:
{{izdvojeni citat|U borbi sa snagama 1. komun. korpusa koje su napredovale ka Beogradu, krajem septembra je Rudnički korpus [JVuO] u rejonu Lazarevca (32 km si. od Valjeva) potpuno uništen, dok je Kosmajski korpus uspio da se održi u rejonu sjeverno od Mladenovca (4 km j–ji. od Beograda). Nakon povlačenja njemačkih trupa, budući u nemogućnosti da zadrže dotadašnja operativna područja zbog premoći Rusa i komunista, četničke jedinice koje su se borile u sjeverozapadnoj i centralnoj Srbiji prebačene su do sredine oktobra na područje južno od Zapadne Morave.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=675&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001138.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die Verlegung des grössten Teiles der in Nord– und Ostserbien befindlichen Cetnik–Einheiten wurde im wesentlichen zur Vermeidung von Zusammenstössen mit den Russen vorgenommem, vor deren Hinterlist das Obkdo. die Stäbe dringend warnte. &lt;br /&gt; Im Kampf mit den auf Belgrad vorgehenden Kräften des I.komm.Korps wurde Ende September das im Raum Lazarevac (32 NO Valjevo) stehende Rudnik–Korps völlig zerschlagen, während das Kosmaj–Korps sich im Raum Nord Mladenovac (4 SSO Belgrad) behaupten könnte. &lt;br /&gt; Angesichts der Unmöglichket, nach dem Abzug der deutschen Truppen die bisherigen Einsatzräume gegen die Übermacht der Russen und Kommunisten zu halten, wurden die in Nordwest– und Mittel– Serbien kämpfenden Cetnik–Einheiten biss Mitte Oktober in den Raum südlich der Westl. Morava verlegt.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Izbijanje [[Crvena armija|Crvene armije]] na severoistočnu granicu Jugoslavije izazvalo je pometnju u četničkim redovima. Znatan deo četničkih trupa tokom septembra razbijen je od strane NOVJ u zapadnoj Srbiji. Sam [[Dragoljub Mihailović|Mihailović]] sa manjom grupom boraca je nateran na povlačenje u Bosnu. Neki su pokušali da napadom na Nemce pred sam dolazak Crvene armije ponovo steknu saveznički status ([[Predrag Raković|Raković]], [[Dragutin Keserović|Keserović]], [[Dragoslav Račić|Račić]]), ali je i ovaj pokušaj bio kratkotrajan. Nakon neuspeha, glavnina se krajem oktobra koncentrisala u oblasti Ivanjice. Upravo u tom periodu vrh Armijske grupe E iz Grčke izbio je do [[Novi Pazar|Novog Pazara]]. Četnici su se priključili [[Proboj Armijske grupe E kroz Sandžak|prodoru Armijske grupe E kroz Sandžak]] u istočnu [[Bosna|Bosnu]].
{{Wikisource|Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.}}
{{izdvojeni citat|Draža Mihailović će nastaviti borbu protiv komunizma. Njegove jedinice se već bore sa Titovim trupama i imaju djelomično vezu sa njemačkim jedinicama (pukovnik v. Jungfeld, general Müller). Sada je stvar u tome, kako upotrebiti četničke jedinice kao prethodnice i osiguranje za komunikacije prilikom predstojećeg izmještanja njemačkih trupa iz Srbije. Pritom se neće moći izbjeći da četnici, prateći moguće pokrete njemačkih trupa ka zapadu, ne dospiju na tlo Hrvatske.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=51&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;D.M. wird weiterhin Kampf gegen den Kommunismus führen. Seine Verbände stehen nach wie vor gegen den Titobanden und haben zum Teil auch die notwendige Bindung an die deutsche Truppe (Oberst von Jungfeld, General Müller). Es wird nunmehr darauf ankommen, die Cetniks bei den zu erwartenden Absatzbewegungen der deutschen Truppe in Serbien als eine Art Vorhut einzusetzen, die die rückwärtigen Verbindungen durch Kampf gegen die dortständigen kommunistischen Banden öffnen. Dabei ist nicht zu vermeiden, dass die Cetniks im Zuge möglicher Rückverlegung der deutschen Kräfte in Serbien nach Westen auf kroatisches Gebiet übertreten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Prvog dana oktobra 1944, u Komandi Jugoistoka je održano savjetovanje na kojem je upozoreno na promjenljivo raspoloženje četnika prema njemačkoj oružanoj sili u okupiranoj Jugoslaviji:
{{izdvojeni citat|Srbija: [...] Četničko držanje i dalje različito. Srbijanski četnici se bore zajedno sa Wehrmachtom protiv komunista. Čak je i sam Draža Mihailović tražio njemačko osiguranje za planirano prebacivanje svog štaba iz sjeverozapadne Srbije u područje jugozapadno od Beograda. Ovaj plan se ipak nije ostvario. Suprotno tome, četnici u Istočnoj Bosni, Hercegovini i južnoj Crnoj Gori su neprijateljski nastrojeni. Kreću se ka obali, kako bi u slučaju savezničkog iskrcavanja s njima uspostavili kontakt i dobili savezničku zaštitu od crvenih. Iz sigurnog izvora se doznaje da D.M. izričito osudio njihovo protivnjemačko držanje.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=111&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000105—000106.] ({{jez-njem|&quot;Cetnik–Haltung weiterhin uneinheitlich. Serbische Cetniks kämpfen zusammen mit deutscher Truppe gegen komm. Banden. DM. selbst bat sogar um deutsche Hilfe zur Sicherung beabsichtigter Verlegung seines Hauptstabes von NW–Serbien in Raum SW Belgrad. Diese Absicht jedoch nicht durchgeführt. Demgegenüber feindselige Haltung der Cetniks im O–Bosnien, Herzegovina und S–Montenegro und Bewegung dieser Kräfte zur Küste in den Raum Dubrovnik mit dem Ziel, bei erwarteter engl.Landung Verbindung mit Allierten aufzunehmen und Schutz gegen Rote zu suchen. Nach S.Qu. bekannt, dass DM. die deutschfeidliche Haltung dieser Cetniks aussdrücklich missbilligt.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj sa savjetovanja kod načelnika štaba Jugoistoka od 2. oktobra 1944 (1. oktobar 1944.).}}

Koliki je stepen kontrole nad četničkim snagama u Srbiji uspjela ostvariti njemačka Komanda Jugoistoka, vidljivo je i iz zapisnika sa sastanka na vrhu, održanog neposredno pred početak [[Beogradska operacija|Beogradske operacije]] (8. X 1944), kada su zabilježene i riječi Višeg SS i policijskog vođe [[Hermanna Behrendsa]]:
{{izdvojeni citat|Na pitanje g-dina feldmaršala [tj. [[Maximilian von Weichs|von Weichs]]a — prim.] postoji li mogućnost komunističkog ustanka u Beogradu, Viši SS i policijski vođa Obergruppenführer Behrends je odgovorio odrečno, ističući da su stalnim pročešljavanjem u posljednje vrijeme uklonjeni svi oni komunisti koji bi na bilo koji način mogli učestvovati u takvoj akciji. Na pitanje gdje se nalaze komunisti zatvoreni u koncentracioni logor, Behrends je odgovorio da su svi pobijeni. Na kraju je skrenuo pažnju na to da je u četničke redove uspio ubaciti dovoljno jake grupe Službe sigurnosti [SD-Sicherheitsdienst], koje imaju ostati sa četnicima i ubuduće. Na to je glavnokomandujući primijetio da je samo to dovoljan razlog zašto bi se vodstvo nad četnicima trebalo povjeriti isključivo Višem SS i policijskom vođi.&lt;ref name=&quot;sr.wikisource.org&quot;&gt;[http://sr.wikisource.org/wiki/Zabilje%C5%A1ka_sa_savjetovanja_visokih_njema%C4%8Dkih_politi%C4%8Dkih,_vojnih_i_policijskih_li%C4%8Dnosti_o_%C4%8Detni%C4%8Dkom_pitanju_u_Srbiji,_8._oktobra_1944. Zabilješka sa savjetovanja visokih njemačkih političkih, vojnih i policijskih ličnosti o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=52&amp;rec=311&amp;roll=194 NARA, T311, Roll 194, frames no. 000045—000046.] ({{jez-njem|&quot;Die Frage des Herrn Feldmarschall an den Obergruppenführer Behrends, ob er mit einem kommunistischen Aufstand in Belgrad rechne, verneinte dieser unter Hinweis darauf, dass er in letzter Zeit durch dauernde Durchkämmungen alle irgendwie für einen Putsch infrage kommenden Kommunisten beseitigt habe. Die Frage nach dem Verbleib der im Konzentrationslager erfassten Kommunisten beantwortete er dahingehend, dass diese alle umgelegt seien. Abschliessend wies Obergruppenführer Behrends noch daraufhin, dass er bei den Cetniks ausreichend starke SD—Kommandos eingebaut habe, die bei den Cetniks verbleiben würden. Von seiten O.B.Südost wurde daraufhin festgestellt, dass allein schon durch diese Tatsache die weitere Führung der Cetnikverbände durch den Höh.SS und Pol.Führer gegeben sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa savjetovanja njemačkog okupacionog vrha o četničkom pitanju u Srbiji, 8. oktobra 1944.}}

Nakon poraza u [[Bitka na Jelovoj gori|bici na Jelovoj gori]], Vrhovna komanda JVuO na čelu sa Dražom Mihailovićem obrela se u [[Istočna Bosna|istočnoj Bosni]]. Potpukovnik [[Zaharije Ostojić]], komandant Istaknutog dela štaba Vrhovne komande, šalje 30. septembra 1944. komandantu Zlatiborskog korpusa kapetanu Dušanu Radoviću (pseudonim »Kondor«) upozoravajuću depešu:
{{izdvojeni citat|
''Za Kondora — ultra urgent''

Imam obaveštenje da ste Vi, [Miloš] Marković i [Filip] Ajdačić upućeni u [[Višegrad|višegradski]] srez sa specijalnim zadatkom i da ćete isti izvršiti u punoj vezi sa [[Gestapo]]m i Švabama. Vaši ljudi pričaju da su kaznena ekspedicija. Još u toku današnjeg dana očekujem Vaše objašnjenje, jer ću u protivnom preduzeti potrebno, a narod i istorija reći će ko je izdajnik?&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_14_4_133.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša Istaknutog dela štaba Vrhovne komande od 7. avgusta 1944. do 7. januara 1945. godine]&lt;/ref&gt;}}

Jedinice [[Crvena armija|Crvene armije]] i [[NOVJ]] u prvoj polovini oktobra [[1944]]. zaposele su komunikaciju dolinom [[Morava (reka)|Morave]] između [[Vranje|Vranja]] i [[Velika Plana|Velike Plane]], što je otežalo [[Proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke 1944|proboj Armijske grupe &quot;E&quot; iz Grčke]]. Ova formacija time je bila usmerena na komunikaciju [[Skoplje]] - [[Kosovska Mitrovica]] - [[Raška]], odnosno dolinom [[Ibar (reka)|Ibra]], i zatim na otvaranje puteva prema [[Sarajevo|Sarajevu]] pod borbom. Tokom ovog četvoromesečnog proboja saradnja između Armijske grupe &quot;E&quot; i četnika iz [[Srbija|Srbije]] i [[Crna Gora|Crne Gore]] imala je više vidova.

U izvještaju [[91. armijskog korpusa]] Wehrmachta od 25. oktobra 1944. godine, što ga je potpisao general [[Werner von Erdmannsdorf]],&lt;ref&gt;NARA, T314, Roll 1360, frame no. 000889.&lt;/ref&gt; odato je svojevrsno priznanje generalu Mihailoviću i njegovim četnicima kao najvrjednijim antikomunističkim (sa)borcima na čitavom okupiranom području [[Jugoistočna Evropa|jugoistočne Evrope]]:
{{izdvojeni citat|Među antikomunističke grupe u Srbiji spadaju i sljedbenici srpskog pukovnika Draže Mihailovića [Mihailović je unaprijeđen u čin generala još decembra 1941. — prim.] i neke nezavisne četničke jedinice (četnik — borac za slobodu). Pukovnik Draža Mihailović igra u Srbiji ulogu sličnu onoj koju igra general [[EDES]]-a [[Napoleon Zervas|Zervas]] u Grčkoj. On jeste anglofil, ali i apsolutno antikomunistički nastrojen. Na osnovu njegova antikomunističkog stava, saradnja [četnika i Nijemaca] u borbi protiv Titovih komunističkih bandi bila je uglavnom zadovoljavajuća.

Srbin je dobar vojnik i u tom pogledu nalazi se na prvom mjestu na Balkanu. Disciplinovan je, žilav i uporan, te stoga stoji iznad prosječnog Grka.

Srpske bande se bore žešće od Grka i imaju se više cijeniti od grčkih bandita. Njihovo naoružanje je dobro.|Uputstvo za srpsko-albansku teritoriju, izdato od strane obavještajnog odjeljenja 91. armijskog korpusa, 25. oktobar 1944. godine}}

Prilikom proboja od [[Sjenica|Sjenice]] prema [[Prijepolje|Prijepolju]] [[24. oktobra|24]]-[[31. oktobra]] [[1944]]. Nemci su nastupali zajedno sa borcima [[Srpski udarni korpus|Srpskog udarnog korpusa]] protiv snaga [[37. sandžačka divizija|37. sandžačke divizije]]. Od Prijepolja se glavnina [[Armijska grupe &quot;E&quot;|Armijske grupe &quot;E&quot;]] kroz Sandžak usmerila na pravac Prijepolje - Višegrad - Rogatica - Sarajevo. Jednim motorizovanim bataljonom Nemci su 1. novembra otvorili su put Prijepolje - Pljevlja, i usmerili celokupne četničke snage iz [[Srbija|Srbije]] na pravac [[Sjenica]] - [[Prijepolje]] - [[Pljevlja]] - [[Goražde]]. Time su iskoristili snage [[JVUO]] iz Srbije kao svoju levu pobočnicu. Nakon toga, svojim napadom na NOVJ u pravcu Tuzle ([[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944]]) sadejstvovale su snagama [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] u njihovom proboju na sever.

U dnevnom izvještaju za 13. novembar 1944. o situaciji na teritoriji okupirane Jugoslavije iz štaba Armijske grupe »F«, u paragrafu naslovljenom “Njemačke i savezničke trupe“, navodi se, očigledno na osnovu presretnute komunikacije snaga NOVJ, da se general Dragoljub Mihailović nalazi u rejonu [[Sjenica|Sjenice]] sa „aktivnim jugoslovenskim generalom” (moguće da je riječ o [[Miroslav Trifunović|Miroslavu Trifunoviću]]).&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=719&amp;rec=311&amp;roll=189 NARA, T311, Roll 189, frame no. 001217.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;I. Deutsche und verbündete Truppen. &lt;/br&gt; Draza Mihajlovic befindet sich mit einem aktiven jugosl. General im Sjenica. (VII.mont.Brig. an 3.Div. 4.11.)&quot;}})&lt;/ref&gt;

Dok komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe E]] general [[Aleksander Ler|Ler]] u svom pregledu brojnog stanja od [[16. novembra]] [[1944]]. ubraja 10.000 četnika Pavla Đurišića u vlastite (njemačke) trupe,&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_174.htm Pregled brojnog stanja jedinica potčinjenih Grupi armija »E« na dan 16. 11. 1944. godine, Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII - dokumenti nemačkog rajha, knjiga 4], Vojnoistorijski institut, Beograd - dokument 174.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frames no. 000376—000377.]&lt;/ref&gt; dotle se za četnike iz Srbije u izveštaju poslatom Vrhovnoj komandi u [[Berlin]]u kaže da se &quot;drže u senci Vermahta&quot;. Nevoljno savezništvo veoma dobro ilustruje i sljedeći izveštaj:
{{izdvojeni citat|Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. [[Miroslav Trifunović|Trifunović]] sa oko 18.000 četnika [[Dragoslav Račić|Račića]] i [[Dragutin Keserović|Keserovića]], uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački [[Vermaht]], naročito na odvojene grupe. &lt;br /&gt; Moli se da se dostavi rezultat pregovora DM — [[Hermann Neubacher|zastupnik Ministarstva spoljnih poslova]].&lt;ref&gt;[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22%D0%95%22_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_11.11.1944. Izveštaj Komande grupe armija &quot;E&quot; Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.], Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=507&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000501.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;1.) Gruppe Markovic (2500–3000) sichert im Einvernehmen mit dt. Truppe Abschnitt Mitrovica – Raska (Orte ausschl.) – Novi Pazar. Aufklärung gegen Bulgaren, Tito und Sowjets. Bis jetzt keine ernsteren Zwischenfälle. Vorsicht geboten. &lt;br /&gt; 2.) Trifunovic mit ca. 18000 Cetniks des Racic und Keserovic gleichlaufend mit dt. Bewegungen im Raum Prijepolje Marschrichtung Foca. Anfangs Teilnahme an Kampfhandlungen auf deutscher Seite (Flankenschutz). Neuerdings nur Mitläufer. Eindruck: Solange gleichlaufende Interessen im allgemeinen Ruhe. Wenn erfolgversprechend, Überfälle gegen deutsche Wehrmacht, besonders Splittergruppen, unbedingt zu erwarten. &lt;br /&gt; 3.) Um Übermittlung des Verhandlungsergebnisses DM – Vertreter AA wird gebeten.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Načelnik štaba Armijske grupe »E« general-major [[Erich Schmidt-Richberg]] piše 5. decembra 1944. godine o pokušajima da se s četnicima Draže Mihailovića nađe, u vrijeme zajedničkog povlačenja, obostrano korisno rješenje u smislu nastavka saradnje u borbi protiv snagâ [[NOV i POJ]]: 
{{izdvojeni citat|
''Borbenoj grupi pukovnika Bemera &lt;/br&gt; Glavni štab [[V SS brdskog korpusa]]'': 

1) Pošto nemačka Vrhovna komanda sa opunomoćenicima DM već pregovara (preko izaslanika pukovnika [[Gojko Borota|Borote]]), molimo da se generalu Trifunoviću predoči da sačeka uputstva od svog pretpostavljenog starešine. 

2) Utvrđivanje neke neutralne zone ist. od [[Sokolac|Sokolca]] ne može se dovesti u sklad sa nemačkim planovima.

3) Ostali predlozi DM već su dostavljeni.

4) U držanju nemačkog Vermahta, koje je ranije utvrđeno, prema četnicima ništa se nije promenilo. Nemački Vermaht ima nameru da zadovolji potrebe četnika u što većoj meri uzimajući u obzir i pružanje materijalne pomoći.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=868&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000862.] &lt;br/&gt; ({{jez-njem|&quot;An Kampfgruppe Oberst Böhmer nachrichtl.: &lt;/br&gt; Gen.Kdo.V.SS-Geb. Korps (durch Schreiben, 2. Ausf.) &lt;/br&gt; 1.) Da deutsches Okdo. nur mit einer DM Vertretung verhandeln kann, und dies bereits geschiet (von entsandter Oberst Borota), wird gebeten, dass General Trifunovic nahezulegen, Weisungen seiner vorgesetzten Stelle abzuwarten. &lt;/br&gt; 2.) Festlegung eines neutralen Raumes ostw. Sokolac läst sich mit deutschen Planungen nicht in Einklang bringen. Entsprechende andere Vorschläge wurden bereits DM übermittelt. &lt;/br&gt; 3.) An dem ursprünglich festgelegten Verhalten der deutschen Wehrmacht gegenüber den Cetniks hat sich nichts geändert. &lt;/br&gt; 4.) Die deutsche Wehrmacht wird versuchen, den Bedürfnissen der Cetniks weitgehend gerecht zu werden und beabsichtigt hierzu auch materielle Hilfeleistung.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U posljednjim mjesecima okupacije Jugoslavije, dužnosnici njemačkog Wehrmachta mogli su dati konačni i zaokruženi sud o karakteru kolaboracije JVuO sa okupacionim snagama. Tako uputstvo iz štaba 91. armijskog korpusa od 26. decembra 1944. godine sadrži veoma iznijansirano tumačenje kvaliteta dosadašnje njemačko-četničke saradnje, prvenstveno uslovljene spoznajom da [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|NOVJ]] predstavlja zajedničkog neprijatelja. Pored toga, oficiri iz štaba 91. koprusa analiziraju kako se može proći s najmanje političke štete usljed stalno prisutnog antagonizma između vlasti NDH i četnikâ, preporučajući oprez u odnosima s potonjima zbog njihovih neprekinutih veza sa [[Saveznici u Drugom svjetskom ratu|Saveznicima]]:
{{izdvojeni citat|Srpski četnici: &lt;/br&gt; Upotreba četničkih jedinica dala je u raznim oblastima dobre rezultate. Poznavanje zemljišta od strane četnikâ i njihove izviđačke aktivnosti protiv Titovih snaga od koristi su njemačkom Wehrmachtu. Međutim, oslanjanje četnika na njemački Wehrmacht proizilazi isključivo iz činjenice da su inferiorni u odnosu na Titove snage — [[Angloamerika|angloamerička]] oružana intervencija bi ih navela da odmah promijene kurs. Njihovi pokušaji da se svrstaju uz angloameričkog neprijatelja se nastavljaju. Stoga se savjetuje veliki oprez kada se postupa sa četnicima. Za vlastiti stav prema četnicima presudno je sljedeće: &lt;/br&gt; 1) Upotreba četničkih jedinica mora se sprovesti na način tako da, u slučaju nagle promjene kursa, šteta ostane u granicama podnošljivog; &lt;/br&gt; 2) Nijemci moraju iskoristiti neprijateljstvo između četnika i boljševičkih bandi; &lt;/br&gt; 3) Saradnja s četnicima od slučaja do slučaja u zamjenu za opskrbu borbenom municijom, zdravstvenu njegu i snabdijevanje namirnicama, ukoliko su dostupne; &lt;/br&gt; 4) Cjelokupno hrvatsko stanovništvo mrzi četnike; kompromis između njih i hrvatskih vlasti (posebno ustaša) teško da je moguć. Stoga, moramo spriječiti njihov upad na hrvatski teritorij, posebno između [[Drina|Drine]] i [[Bosna (rijeka)|Bosne]]. Prelazak [natrag] preko Drine u Srbiju, naročito od strane četnika iz Stare Srbije [misli se na teritoriju Nedićeve Srbije — prim.], treba podržati, jer se time izbjegava konflikt s NDH. Na hrvatskom tlu, taktički nužan kontakt s četnicima tokom operacija protiv Titovih snaga treba održati što je moguće više neprimjetnijim, s obzirom na odnos s ustašama; &lt;/br&gt; 5) Postojeća mržnja između srpskih četnika i [[Bošnjaci|Muslimana]] zahtijeva poseban oprez tokom pregovora s obje strane i njihovog upošljavanja, jer će se i jedna i druga strana ili povući ili odmah zauzeti neprijateljski stav ako se za takve pregovore sazna; &lt;/br&gt; Da li se četnici mogu iskoristiti u njemačku svrhu u borbi protiv Titovih bandi, '''čime bi se uštedjela njemačka krv''', zavisiće od razumnog i vještog pregovaranja s njima.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/ok/T317.php?sta1=etni&amp;sta2=D.M&amp;idem=1404 NARA, T314, Roll 1630, frame no. 000770.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die serbischen Cetniks. &lt;/br&gt; Der Einsatz von Cetnik–Verbänden hat in verschiedenen Gebieten guten Ergebnissen geführt. Von Nutzen für die Deutsche Wehrmacht ist die Landeskenntnis der Cetniks und ihre Aufklärungstätigkeit den Titobanden gegenüber. &lt;/br&gt; Anlehnung der Cetniks an die Deutsche Wehrmacht beruht jedoch nur auf die Tatsache, daß sie den Titokräften unterlegen sind: ein bewaffnetes angloameriknisches Eingreifen wird ihr sofortiges Umschwenken veranlassen, Ihre Versuche, sich dem angloamerikanischen Gegner zu nähern, laufen weiter. Große Vorsicht den Cetniks gegenüber ist daher angebracht. &lt;/br&gt; Für die eigene Haltung den Cetniks gegenüber ist maßgebend: &lt;/br&gt; 1.) Der Einsatz der Cetnik–Verbände ist so durchzuführen, daß bei plötzlichem Umschwenken der Schaden in erträglichen Grenzen bleibt. &lt;/br&gt; 2.) Die Feindschaft zwischen den Cetniks und bolschewistischen Banden muß deutscherseits ausgenützt werden. &lt;/br&gt; 3.) Zusammenarbeit mit Cetniks von Fall zu Fall gegen Bereitstellung von Gefechtsmunition, sanitäre Betreuung und Verpflegung, soweit diese vorhanden. &lt;/br&gt; 4.) Die Cetniks sind bei der gesamten kroatischen Bevölkerung verhasst, ein Ausgleich zwischen ihnen und den kroatischen Dienststellen (bes. Ustascha) ist kaum möglich, daher muss ein Eindringen in den innerkroatischen Raum insbesondere zwischen Drina und Bosna unsererseits verhindert werden. Ein Übertritt insbesondere der altserbischen Cetniks über die Drina nach Serbien ist zu unterstützen, da so Konflikt mit Kroatien vermieden wird. Auf kroatischem Boden ist taktisch notwendige Fühlung mit Cetniks bei Einsatz gegen Titobanden im Hinblick auf Verhältnis zur Ustascha möglichst wenig in Erscheinung treten zu lassen. &lt;/br&gt; 5.) Der bestehende Haß zwischen serbischen Cetniks und Muselmanen verpflichtet bei Verhandlungen und Einsatz beider Teile zu besonderer Vorsicht, da bei Bekanntwerden solcher Verhandlungen beide Parteien entweder abspringen oder sofort eine feindselige Haltung einnehmen werden. &lt;/br&gt; Von einer verständnisvoll und geschickt geführten Verhandlung mit den Cetniks wird es abhängen, ob diese durch Einsatz gegen Titobanden für deutsche Zwecke nutzbar gemacht werden können, somit also deutsches Blut gespart werden kann.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Uputstvo načelnika štaba 91. armijskog korpusa o „srpskim četnicima“ iz decembra 1944.}}

=== Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore (1944) ===
{{Poseban članak|Proboj četnika i Nijemaca iz Crne Gore|Pavle Đurišić|Crnogorski dobrovoljački korpus}}
[[File:Spisak vlastitih trupa njemačke Armijske grupe E 1944, decembra 1944.jpg|thumb|Spisak trupa njemačke Armijske grupe »E« iz decembra 1944.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=382&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311, Roll 184, frame no. 000376.]&lt;/ref&gt; Na spisku se nalazi i “10.000 Crnogoraca“ ({{jez-njem|&quot;10.000 Montenegriner&quot;}}). Riječ je o četnicima [[Pavle Đurišić|Pavla Đurišića]] (tj. CDK), koji su se povlačili zajedno sa okupacionim snagama.]]

Dok su srbijanski četnici sadjejstvovali snagama Armijske grupe »E« u njihovom proboju na sjever, četnici iz Crne Gore uzeli su učešća u [[Proboj XXI brdskog korpusa iz okruženja|proboju XXI brdskog korpusa iz okruženja]]. Jedinice crnogorskih četnika, koje su od Njemaca takođe preformirane u dobrovoljačke pukove (&quot;[[Crnogorski dobrovoljački korpus]]&quot;), borile su se u sastavu njemačkog [[21. brdski armijski korpus (Nemačka)|21. brdskog korpusa]] između [[Danilovgrad]]a i [[Cetinje|Cetinja]] rame uz rame sa njemačkim vojnicima. Ove snage učestvovale su zajedno sa njemačkim snagama u operacijama protiv NOVJ ([[Operacija Frilingservahen aprila 1944|Frilingservahen]], [[Operacija Ribecal avgusta 1944|Ribecal]]). Komandant [[Armijska grupa E|Armijske grupe &quot;E&quot;]] je u svom izvještaju od ove četnike ubrojao u brojno stanje svojih jedinica:
{{izdvojeni citat|C. D. K. od 3 puka, pod komandom potpukovnika [[Pavle Đurišić|Đurišića]], formiran neposredno od strane K-de 2. OkA ([[Druga oklopna armija (Nemačka)|Druga oklopna armija]]), bio je do sada u službenom pogledu potčinjen K-di 2. OkA a u snabdevačkom i taktičkom pogledu 181. peš. div., koja je trebalo da se obimno uključi u obuku. [...] C.D.K. se do sada dokazao u borbi protiv komunista, ali je upitna njegova pouzdanost prema njemačkom Wehrmachtu zbog Đurišićeva kontradiktornog stava.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=825&amp;rec=314&amp;roll=664 NARA, T314, Roll 664, frame 000817.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;M.F.K. zu 3 Rgt. unter Führung Oberstleutnant Djurisic, wurde von Pz.AOK 2 unmittelbar aufgestellt, unterstand bisher truppendienstlich Pz.AOK, versorgungsmässig und taktisch 181.Inf.Div., die sich ausbildungsmässig weitgehend einzuschalten hatte. &lt;/br&gt; M.F.K. im Kampf gegen Kommunisten bisher bewährt, jedoch in seiner Zuverlässigskeit gegenüber der deutschen Wehrmacht durch widerspruchsvolle Haltung Djurisic fragwürdig.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj Komande 21. brdskog korpusa Komandi Grupe armija &quot;E&quot; od 23. septembra 1944. godine}}

O odluci komandanta Crne Gore, Boke i Sandžaka JVuO potpukovnika Pavla Đurišića da slijedi kolonu njemačkih armijâ pri povlačenju s Balkana, te o značajnoj pomoći pruženoj okupatoru od strane crnogorskih četnika tom prilikom, piše u svojim ratnim memoarima i [[Hermann Neubacher]]:
{{izdvojeni citat|On je bio opasan nemački saveznik. Meni je uvek bilo savršeno jasno da bismo mi za Pavla Đurišića, u slučaju invazije zapadnih sila na Balkan, ponovo postali njegov najveći neprijatelj. Kada je započelo povlačenje nemačkih trupa iz Crne Gore, Pavle Đurišić je krenuo sa njima. Tokom napornih marševa po planinskom terenu, tokom operacije povlačenja prolazili smo i kroz područja koja su kontrolisali partizani. Njegove trupe vodile su borbu sa partizanima i time nemačkim trupama olakšale evakuaciju sa tog prostora. Kasnije je Pavle Đurišić sklopio ugovor sa ustaškim trupama Ante Pavelića, da bi mogao da prođe sa svojim jedinicama kroz Hrvatsku i Istru. Tamo su se već nalazile i druge četničke jedinice, kao i Ljotićevi dobrovoljci.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN], str. 176—177.&lt;/ref&gt;|[[Hermann Neubacher]]}}

=== Prelazak sa Nemcima u Bosnu (1944-1945) ===
{{main|Proboj Armijske grupe E kroz istočnu Bosnu|Četnička ofanziva u istočnoj Bosni 1944.|Bosanska golgota}}
[[File: Četnički oficir Dinarske divizije, SS-Sturmbannführer Ernst Lerch i neidentificirani SS-Hautsturmführer tokom ofanzive protiv IX. korpusa.jpg|thumb|Oficir [[Dinarska četnička divizija|Dinarske divizije JVuO]], SS-Sturmbannführer [[Ernst Lerch]] i neidentificirani SS-Hauptsturmführer tokom ofanzive protiv [[9. korpus NOVJ|9. korpusa NOVJ]] u Sloveniji, mart 1945. godine&lt;ref&gt;[http://bandenkampf.blogspot.com/2016/05/bk0164.html Bandenkampf in Jugoslawien 1941–1945: &lt;/br&gt; 0164 | Photo | Höherer SS- und Polizeiführer Adriatisches Küstenland]&lt;/ref&gt;]]

[[Armijska grupa &quot;E&quot;]] imala je u planu otvaranje komunikacija kroz istočnu Bosnu, pa je krajem novembra jedna njena divizija ([[11. poljska vazduhoplovna divizija (Nemačka)|11. poljska vazduhoplovna divizija]]) započela napad pravcem od [[Rogatica|Rogatice]] prema [[Zvornik]]u, protiv snaga [[Treći udarni korpus NOVJ|Trećeg udarnog korpusa]] [[NOVJ]]. Međutim, kako su tokom ofanzive [[NOVJ]] i Crvene armije od 3. decembra nemačke pozicije na [[Sremski front|Sremskom frontu]] ozbiljno ugrožene, ova divizija hitno je izvučena i transportovana prugom [[Sarajevo]] - [[Slavonski Brod]] na [[Sremski front]]. Na njeno mesto usmerena je glavnina četnika iz [[Srbija|Srbije]]. U izvještaju Operativnog odjeljenja u [[Sarajevo|Sarajevu]] Armijske grupe »E« od 10. decembra 1944, koji potpisuje potpukovnik Warnstorff, istaknuto je:
{{izdvojeni citat|
Telegram 34. i 91. arm. korpusu, 5. SS-brd. arm. korpusu i Korpusnoj grupi »Kibler«:

1) Četnici na maršu u širi rejon Valjeva privremeno će preći preko područja Rogatica — Ljubovija — Zvornik — Kladanj.

2) DM garantuje najlojalnije držanje prema nemačkim jedinicama i nudi saradnju. Znak raspoznavanja za saradnju između nemačkih jedinica i četnika je: Mitrovica.

3) Četnike u što većoj meri koristiti za službu izviđanja. Materijalna pomoć može im se obezbediti u ograničenim razmerama ukoliko se stave na raspolaganje za borbu protiv bandi.

4) K-da Grupe armija obavestila je hrvatske vlasti o navedenom kretanju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/4_12_4_219.htm IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« ZA PERIOD OD 1. OKTOBRA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=998&amp;rec=311&amp;roll=184 NARA, T311,  Roll 184, frame no. 000992.] ({{jez-njem| &lt;br /&gt; &quot;1.) Cetniks überschreiten auf dem Marsch in den Großraum Valjevo vorübergehend das Gebiet Rogatica – Ljubovija – Zvornik – Kladanj. &lt;br /&gt; 2.) DM hat loyalste Haltung gegenüber deutscher Truppe zugesichert und bietet Zusammenarbeit an. Kennwort zwischen deutscher Truppe und Cetniks für Zusammenarbeit ist &quot;Mitrovica&quot;. &lt;br /&gt; 3.) Die Cetniks sind weitgehend für Erkundungsaufträge zu verwenden. Materielle Hilfe darf ihnen in beschränktem Ausmaß gewährt werden, soweit sie sich zum Kampf gegen die Banden zur Verfügung stellen. &lt;br /&gt; 4.) Die kroatischen Behörden sind über obige Bewegung durch Okdo. unterrichtet worden.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

U izvještaju njemačkog opunomoćenog generala u [[NDH]] od 24. decembra 1944. godine,&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_82.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje POSLJEDNJI DANI NA VUČJAKU]&lt;/ref&gt; navodi se da je general Draža Mihailović izrazio spremnost za suradnju i sa formacijama NDH u borbi protiv NOVJ:

{{izdvojeni citat|Prema izvješću pouzdanog agenta, Draža Mihajlović je izrazio namjeru da se bori skupa sa ustašama i domobranima, jer je njihov zajednički glavni cilj uništenje komunizma.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=443&amp;rec=311&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000427.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Nach zuverlässiger V–Mann–Meldung soll Draza Mihajlovic geäussert haben, er wolle mit den Ustascha und Domobranen zusammen kämpfen, da das gemeinsame Hauptziel die Vernichtung des Kommunismus sei.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Izvještaj njemačkog opunomoćenog generala u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 24. XII 1944.}}

Četnici su, pod ličnom komandom [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]], nakon koncentrisanja unutar nemačko-ustaških linija, izvršili [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|napad na snage NOVJ]]. 8. decembra [[1944]]. ujutro sa nemačko-ustaških položaja u okolini [[Rogatica|Rogatice]] krenuli u silovit napad prema [[Zvornik]]u. Ovaj napad bio je usklađen sa napadom nemačkog 34. armijskog korpusa sa druge strane, pravcem [[Užice]] - [[Ljubovija]] - [[Zvornik]]. Ovom prilikom četnicima su Nemci obezbedili snabdevanje municijom, kao i zbrinjavanje ranjenika u nemačkim bolnicama u [[Sarajevo|Sarajevu]]. Pošto je prodor četnika prema [[Zvornik]]u odbijen, njihova glavnina usmerila se prema oslobođenoj [[Tuzla|Tuzli]]. U [[Ofanziva JVuO u istočnoj Bosni decembra 1944|neizvesnim borbama od 24. do 28. decembra]] [[Treći udarni korpus NOVJ]] krajnjim naporom odbio je ovaj napad.

Nakon ovog poraza, glavnina [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićevih]] snaga razmestila se u [[Modriča|Modriči]] i okolini, gde su nakon kraćeg sukoba uspostavili sporazum sa snagama NDH. Tako su se našli na za Nemce vitalnoj komunikaciji Sarajevo - Brod, vodeći zajedno sa Nemcima teške dvomesečne borbe protiv [[Druga armija JA|Druge jugoslovenske armije]], koja je nastojala da je prekine. Preko pukovnika Borote, komandanta Romanijskog korpusa JVuO, uspostavljena je saradnja sa nemačkim štabom u [[Sarajevo|Sarajevu]], od kojeg je obezbeđeno snabdevanje municijom i bolničko zbrinjavanje ranjenika.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_130.htm Opšti uslovi sporazuma o saradnji između četnika i nemačkih jedinica pripremljeni za pregovore decembra 1944. godine], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 130&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_12_4_219.htm Ratni dnevnik Armijske grupe E 1.10.1944-31.12.1944], Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - prilog broj 2, (10. decembar 1944)&lt;/ref&gt; [[Dragoljub Mihailović|Mihailovićeva]] grupacija takođe je uspostavila vezu sa Štefanom Hedrihom ({{jez-nem|Stefan Hedrich}}), SS-oberfirerom i inspektorom u glavnom štabu SS, komandantom SS-oblasti Severozapadna Bosna.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/181.htm Roland Kaltenegger: TOTENKOPF &amp; EDELWEIß], četvrti deo: Das Kriegsjahr 1944 (Ares verlag, Graz), strana 268.&lt;/ref&gt;

[[3. april]]a 1945. godine, kada su nemačke trupe napuštale Bijeljinu i okolinu, Mihailović je pokušao da ih pridobije da ostanu pod njegovom komandom kao jugoslovenski državljani.&lt;ref&gt;[https://www.znaci.org/00001/4_14_4_192.htm Izvod iz Knjige poslatih depeša štaba Vrhovne komande od 12. decembra 1944. do 7. aprila 1945. godine]&lt;/ref&gt;

[[Schutzstaffel|SS]]-Sturmbannführer (major) [[Ernst Lerch]], u izvještaju od 8. marta 1945. godine, piše da je [[Aleksandar Nikolić (četnik)|Aleksandar Nikolić]], zapovjednik Sremsko-slavonske komande JVuO, zajedno sa svojim trupama (za koje navodi da broje oko 80 ljudi, ali i da bi po pristizanju ostatka jedinice ta cifra mogla dostići i 400) došao u [[Istra|Istru]], tj. u [[Operativna zona Jadransko primorje|Operativnu zonu Jadransko primorje]], gdje se stavlja na raspolaganje njemačkim vlastima. Ernst Lerch moli nadređene da naznače rejon u kojem bi »grupa pukovnika Nikolića« mogla da bude »upotrebljena«: 
{{izdvojeni citat|1.) U prostor [[Jurdani]], prov. [[Rijeka (grad)|Rijeka]], stigli su delovi četničke grupe pukovnika Nikoliča u jačini oko 80 ljudi.

2.) Prema telegr. Glavnog ureda SS od 7. 2. 45, delovodn. pov. br. 375/45, grupa Nikolić potčinjena je komandantu SS i policije u [Operativnoj zoni] Jadr. primorje. [...]

6.) Pukovnik Nikolić je samostalni četnički komandant i njegov načelnik Štaba major Miladinović je izjavio da ova grupa ne želi nikakvu zavisnost od ministra [[Dimitrije Ljotić|Ljotić]]a, odn. od drugih četničkih grupa. &lt;br /&gt; Oni obećavaju da će se stoprocentno zajedno s Nemcima boriti kako protiv komunista tako i protiv regularnih engleskih trupa koje oni navodno preziru iz dubine duše. &lt;br /&gt; Ovaj osnovni stav oni će zadržati u svakoj situaciji pa ma šta se desilo.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/zb/4_6_19.htm Zbornik NOR-a – tom VI – Borbe u Sloveniji – knjiga 19. – 1. III – 15. V 1945. godine, Vojnoistorijski institut], Beograd, 1975, dokument br. 161, str. 822–823.&lt;/ref&gt;|Obaveštenje komandanta SS i policije u Operativnoj zoni Jadransko primorje od 8. marta 1945. o pristizanju četnika pukovnika Nikolića u Istru}}

[[Hermann Neubacher]], specijalni izaslanik njemačkog Ministarstva vanjskih poslova za [[Jugoistočna Evropa|jugoistočnu Evropu]], u svojim poslijeratnim memoarima ističe da je sa četničkim komandantom održavao vezu sve do aprila 1945, tj. do [[Povlačenje kolaboracionista sa Nijemcima (1944–1945)|zajedničkog povlačenja Nijemaca i četnika]] pred jedinicama NOVJ i [[Crvena armija|Crvene armije]]. Neubacher navodi da je postojala i zamisao o susretu između njega i generala Mihailovića, ali [[Joachim von Ribbentrop]] nije dao dopuštenje za taj sastanak:
{{izdvojeni citat|Tokom sukoba četnika sa Englezima, stiglo je do mene pitanje da li bih bio spreman da razgovaram sa Dražom Mihailovićem. Ovu sam molbu prosledio ministru spoljnih poslova Ribentropu, tražeći od njega da mi dozvoli da do takvog susreta dođe. U principu, nije mi bilo zabranjeno da uspostavim kontakt. Ali, za vođenje razgovora morao sam da dobijem specijalnu dozvolu. Bilo mi je, međutim, zabranjeno da stupim na teren koji kontroliše Draža Mihailović. Moja spremnost i želja da se sretnem sa njim bili su veliki, te sam uskoro morao da sam sebi priznam da je moj glavni motiv bio – radoznalost. Da se sretnem sa četničkim vođom, a da se prethodno ne izvrše potrebne pripreme, razgovor bi bio besmislen, i jedino bi doneo neugodnost i neprilike za Dražu 
Mihailovića, jer bi dobio etiketu „kolaboratera“. Trebalo je susret dobro organizovati, kako bi bilo sigurno da će doneti senzacionalan rezultat. Verovatno je i sam Draža Mihailović tako razmišljao, pa zato, najzad, nije nikada ni došlo do našeg susreta. Ali, ostali smo u vezi preko naših posrednika. I jedna i druga strana bila je u tim kontaktima veoma oprezna. Jedan moj poverljiv čovek čak je tri puta bio u Dražinom glavnom štabu. Da ne bih bio suviše opširan, zadovoljiću se samo tvrdnjom da Draža Mihailović svoju politiku sve do kraja rata nije menjao. Tek početkom 1945, u vreme naših poslednjih borbi u Hrvatskoj, kada je povlačenje naših trupa sa tog prostora bilo samo pitanje dana, Draža Mihailović mi se obratio direktnom molbom – i to preko svojih poverljivih ljudi u Beču – da mu pružim pomoć u vezi sa naoružanjem njegovih jedinica. Tokom nekoliko dana ja sam čak imao direktnu radio-vezu sa njegovim glavnim štabom u Bosni. Moj poverljiv čovek bio je poslednji put kod Draže u aprilu 1945.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 161–162.&lt;/ref&gt;}}

General Mihailović je odbijao da osobno uđe u bilo kakav aranžman s okupatorom, i od ove je politike odstupio samo u četiri ili pet navrata tokom rata. Riječ je o [[Sastanak u Divcima|sastanku u Divcima]] sredinom novembra 1941. godine, zatim o dva sastanka s predstavnikom Hermanna Neubachera, [[Rudolfom Stärkerom]], u jesen 1944 (prvi u zapadnoj Srbiji na kojem je Mihailovića pratio pukovnik [[Robert H. McDowell]], šef američke vojne misije pri njegovu štabu, a drugi u sjeveroistočnoj Bosni), kao i o posljednjem sastanku sa Stärkerom na planini [[Vučjak]], početkom aprila 1945. Neubacher pokušava u svojoj knjizi ekskulpirati Mihailovića od odgovornosti za kolaboraciju.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_62.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI]&lt;/ref&gt;

== Nemci o generalu Mihailoviću i JVuO ==
[[Datoteka:Draža pred sudom.jpg|mini|desno|Optuženi [[Dragoljub Mihailović]] na [[Beogradski proces|suđenju u Beogradu]] [[1946]].]]

{{izdvojeni citat|'''Njemačka je za D.M.-a neprijatelj br. 2 – neprijatelj br. 1 su komunisti'''.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=695&amp;rec=311&amp;roll=195 NARA, T311, Roll 195, frame no. 000686.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Deutschland ist für D.M. nur noch der Feind No. 2. Feind No. 1 sind die Kommunisten.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Zabilješka sa sastanka Armijske grupe »F« sa izaslanikom Neubacherom održanog 30. jula 1944.}}

Jedna od najrječitijih evaluacijâ komandne sposobnosti načelnika štaba Jugoslovenske vojske u Otadžbini, a koja potiče iz primarnih izvora njemačke provenijencije, sadržana je u mjesečnom izvještaju Komande Jugoistoka za mart 1943. godine&lt;ref&gt;[https://znaci.org/00001/40_51.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje BITKA NA NERETVI I NJENE POSLJEDICE]&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=813&amp;rec=78&amp;roll=332 NARA, T78, Roll 332, frame 6290063.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Die bisherigen Kämpfe zeigen, daß Mihailovic als militärischer Führer versagte. Die gegebenen Möglichkeiten infolge Unkenntnis von Zeitbedarf, Raum und Gelände nicht erkennend, trägt er die Hauptschuld an den bisherigen Mißerfolgen.&quot;}})&lt;/ref&gt;:

{{izdvojeni citat|Dosadašnje borbe pokazuju da je Mihailović kao vojni komandant zatajio. Mihailović snosi glavnu krivnju za dosadašnje neuspjehe zbog nepravilne procjene vremena, prostora i zemljišta i zbog toga što nije iskoristio opće date mogućnosti.|Procjena situacije Komande Jugoistoka za mart 1943. (1. april 1943.)}}

Prilikom ispitivanja od strane istražitelja 7. američke armije avgusta 1945. godine, pisanu izjavu o svojim aktivnostima u ratnom periodu sastavio je i [[feldmaršal]] [[Maximilian von Weichs]], koji je avgusta 1943. naslijedio generala Löhra na mjestu glavnokomandujućeg Jugoistoka. U odjeljku naslovljenom »Grupe koje pomažu Njemačkoj«, von Weichs o četnicima Draže Mihailovića piše sljedeće:
{{izdvojeni citat|Mihailovićeve trupe su se nekada borile protiv naših okupacionih trupa iz lojalnosti prema svome kralju. U isto vreme su se borile protiv Tita, zbog svojih antikomunističkih ubeđenja. Ovaj rat na dva fronta nije mogao dugo potrajati, posebno kada je britanska podrška počela favorizovati Tita. Sledstveno, Mihailović je pokazao pronemačka stremljenja. Bilo je angažmana tokom kojih su se srpski četnici borili protiv Tita zajedno sa nemačkim trupama. Sa druge strane, dešavalo se da neprijateljski raspoložene četničke grupe napadnu nemačke vozove za snabdevanje da bi popunili sopstvene zalihe. Mihailović je voleo da ostane u pozadini, i prepusti takve poslove svojim podređenima. On se nadao da će dočekati svoje vreme ovom igrom moći, dok mu anglo-američko iskrcavanje ne obezbedi dovoljnu podršku protiv Tita. Nemačka je prigrlila njegovu podršku, koliko god privremenu. Četničke izviđačke aktivnosti naši komandanti su visoko cenili.&lt;ref&gt;http://znaci.org/00002/318_4.htm ({{jez-eng|&quot;MIHAILOVIC's troops once fought against our occupation troops out of loyalty to their King. At the same time they fought against TITO, because of anti—Communist convictions. This two front war could not last long, particularly when British support favored TITO. Consequently MIHAILOVIC showed pro-German leanings. There were engagements during which Serbian Chetniks fought TITO alongside German troops. On the other hand, hostile Chetnik groups were known to attack German supply trains in order to replenish their own stocks.

''MIHAILOVIC liked to remain in the background, and leave such affairs up to his subordinates. He hoped to bide his time with this play of power until an Anglo—American landing would provide sufficient support against TITO. Germany welcomed his support, however temporary. Chetnik reconnaissance activities were valued highly by our commanders''.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Takođe, feldmaršal von Weichs na drugom mjestu podcrtava da, dok se general Mihailović nastojao držati po strani, taktička je njemačko-četnička kolaboracija na terenu poprimala sve veći obim:
{{izdvojeni citat|Iako se on sâm [Mihailović] oštroumno suzdržavao od iznošenja svog ličnog stava u javnosti, bez sumnje kako bi imao odriješene ruke za svaku eventualnost (npr. savezničko iskrcavanje na Balkanu), dopustio je svojim komandantima da pregovaraju s Nijemcima te da s njima sarađuju. I oni su to činili, sve više i više...&lt;ref&gt;Röhr, Werner, ed. (1994). Europa unterm Hakenkreuz: Okkupation und Kollaboration (1938–1945). Berlin: Hüthig. s. 358. &lt;br/ &gt; ({{jez-eng|&quot;Though he himself [Draža Mihailović] shrewdly refrained from giving his personal view in public, no doubt to have a free hand for every eventuality (e.g. Allied landing on the Balkans), he allowed his commanders to negotiate with Germans and to co-operate with them. And they did so, more and more...&quot;}})&lt;/ref&gt;|[[Maximilian von Weichs]]}}

Specijalni [[Adolf Hitler|Hitler]]ov izaslanik [[Hermann Neubacher]] u svojim memoarima tumači politiku Draže Mihailovića. On piše da je Mihailović „ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva”. Neubacher primjećuje da su Mihailovićevi komandanti sarađivali sa Nijemcima, dočim je on nastavio voditi antiokupatorsku propagandu:

{{izdvojeni citat|Politiku Draže Mihailovića nije bilo teško razumeti. On je bio impresioniran nemačkim vojnim podvizima. Pa ipak, sa sigurnošću je računao na to da će Nemačka izgubiti rat. Dovoljno sam čuo od pouzdanih izvora, koji su me obavestili o Dražinom stavu prema Rajhu. On je ostao neprijatelj okupatoru, koji je, zbog Titovog uspona, postao njegov neprijatelj broj dva. Saveznici su Dražu ostavili na cedilu, pa je zato pokušao da od Nemaca – koji su za njega sada bili samo neprijatelj broj dva – dobije što je moguće više oružja. Namera četničkog vođe bila je ova: da se, kada započne nemačko povlačenje, bez borbe dokopa nemačkih strateških pozicija i da se na njima utvrdi. On se spremao za konačan obračun sa Titom, koji je trebalo da se vodi beskompromisno, na život ili smrt, a u pitanju je bila budućnost Jugoslavije. Dok su, dakle, Dražini podređeni komandanti tu i tamo sarađivali sa Nemcima, on je sam nastavio da i dalje vodi propagandu protiv Nemaca.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/172_7.pdf Herman Nojbaher: SPECIJALNI ZADATAK BALKAN] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221015170611/https://znaci.org/00001/172_7.pdf |date=2022-10-15 }}, str. 160–161.&lt;/ref&gt;}}

Čak i kada je odobravao kolaboraciju svojih komandanata sa okupatorima,  general Mihailović je strogo vodio računa da se na taj način lično ne kompromituje, prvenstveno iz straha od negativne reakcije stanovništva okupirane Jugoslavije. Presretanjem komunikacije između Mihailovića i vojvode Đujića ujesen 1943, njemački nadležni organi su registrovali ovu tendenciju kod četničkog vođstva:

{{izdvojeni citat|18.11. Radio-naređenje D.M. Đujiću da još više nego do sada ratuje zajedno sa njemačkim Wehrmachom protiv komunista, jer su oni izdali srpsku nacionalnu stvar. On sam ne može tako postupiti zbog stava naroda.&lt;ref&gt;[https://znaci.org/NARA/T316.php?rec=311&amp;broj=235&amp;roll=196 NARA, T311, Roll 196, frame no. 000223.] &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;18. 11. FUNKBEFEHL D. M. AN DJUJIC, MIT DEUTSCHER WEHRMACHT GEGEN KOMMUNISTEN MEHR ALS BISHER ZU KAEMPFEN, DA NATIONALE SACHE SERBIENS VERRATEN. ER SELBST KOENNE WEGEN VOLKSMEINUNG NICHT MITMACHEN.&quot;}})&lt;/ref&gt;|Depeša komande Druge oklopne armije komandi [[Armijska grupa F|Armijske grupe »F«]] od 21. novembra 1943. godine}}

General [[Schutzstaffel|SS]]-a [[Otto Kumm]], treći komandant [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|7. SS dobrovoljačke brdske divizije »Prinz Eugen«]], u knjizi ratnih memoara naslovljenoj ''Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;'' („Naprijed, Prinz Eugen! Istorija 7. SS dobrovoljačke divizije Prinz Eugen”), ostavio je svoje tumačenje prirode odnosâ između JVuO i njemačkog okupatora:
{{izdvojeni citat|Kao ostatak „u šumi“ regularne armije nakon okupacije Jugoslavije, oni su nosili stare uniforme – i nove brade, jer su se zakleli da se neće brijati dok okupator ne bude isteran iz zemlje. Oni su bili verni kraljevini i borili su se za svog mladog kralja Petra II, ali radije su se držali udaljenih sela i oblasti, ne napadajući naše jedinice, osim ako se nisu osećali dovoljno nadmoćnim. Disciplina i naoružanje bilo im je relativno dobro, a u odnosu prema drugim jugoslovenskim narodnim i verskim grupama bili su nepredvidljivi – što je često išlo do napada na hrvatska sela i muslimanske žene. Kao prijatelje još su imali Engleze – i njihov radio. Na volovskim kolima ili na konjskim leđima oni su se povremeno prebacivali u druge oblasti, najčešće neuzdrmani, jer smo ih mi puštali, smatrajući da ih dugoročno možemo pridobiti za nas – kao '''braću po oružju protiv komunizma'''. To je donekle nejasna situacija, oni nisu prijatelji, ali ni neprijatelji, i situacija se menja s vremena na vreme.&lt;ref&gt;[http://www.znaci.org/00001/200.htm Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division &quot;Prinz Eugen&quot;], [http://www.znaci.org/00001/200_5.pdf Aufstellung der Division &quot;Prinz Eugen&quot;] str. 52. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Als Reste der nach der Besetzung Jugoslawiens 'in den Wald' gegangenen regulären Armee tragen sie die alte Uniform – und neue Bärte, da sie geschworen haben, sich nicht früher zu rasieren, bevor nicht der Okkupator aus dem Land gejagt ist. Sie sind königstreu und kämpfen für ihren Jung-König Peter II., doch weichen sie lieber aus in abseits gelegene Dörfer und Gebiete und stellen sich nur selten unseren Verbänden, es sei denn, sie fühlen sich in ausreichender Ubermacht. Disziplin und Bewaffnung sind relativ gut, gegenüber den anderen jugoslawischen Volks- und Glaubensgruppen sind sie unberechenbar, weshalb es oft zu Ubergriffen gegen kroatische Dörfer oder muselmanische Frauen kommt. Als stille Freunde haben sie die Engländer – und ihre Funkgeräte. Auf Ochsenkarren oder hoch zu Roß verlegen sie manchmal in eine andere Gegend, meist ungeschoren, da wir sie ziehen lassen und sie auf lange Sicht für uns gewinnen wollen – als Waffengefährten gegen den Kommunismus. Es ist eine etwas unklare Situation, sie sind nicht Freund, auch nicht Feind, die Lage wechselt von mal zu mal.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

Saradnju sa četničkim formacijama generala Mihailovića u borbi protiv zajedničkog neprijatelja pominje u svojim memoarima i [[Schutzstaffel|SS]]-potpukovnik [[Otto Skorzeny]], vođa njemačkih komandosa, zaslužan za izvođenje brojnih specijalnih operacija tokom rata. Neposredno pred [[Kapitulacija Nacističke Njemačke|kapitulaciju nacističke Njemačke]], ''Obersturmbannführer'' Skorzeny je tri dana (od 5. do 8. maja [[1945]]. godine) vršio dužnost šefa njemačke vojno-obavještajne službe ''[[Abwehr]]''. Po osobnom ''[[Adolf Hitler|Führer]]ovom'' naređenju, potpukovnik Skorzeny biva upućen proljeća 1944. godine u okupiranu Jugoslaviju, kako bi koordinirao [[Operacija Konjićev skok|operacijom uništenja]] [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba NOVJ]] i zarobljavanja [[Josip Broz Tito|maršala Tita]]:

{{izdvojeni citat|U proljeće 1944. dobio sam naredbu Vrhovne komande Wehrmachta da lociram [[Josip Broz Tito|Titov]] štab, uništim ga i uhvatim Tita, koji je, prema [[Winston Churchill|Churchill]]ovoj volji, već bio zamijenio generala Mihailovića. Mihailović, ratni ministar mladog kralja [[Petar II Karađorđević|Petra II]] od Jugoslavije, koji je živio u egzilu u [[London]]u, bio je uplašen sve većim uticajem komunizma. Na njegovo zaprepaštenje, njegovi su se četnici ponekad borili zajedno čak s mađarskim trupama, Hrvatima [[Ante Pavelić]]a, pa čak i sa našim vojnicima protiv Titovih trupâ.&lt;ref&gt;Otto Skorzeny, ''Meine Kommandounternehmen. Krieg ohne Fronten'', Universitas Verlag in F.A. Herbig Verlagsbuchhandlung GmbH, München, 1993, s. 201. &lt;br /&gt; ({{jez-njem|&quot;Im Frühjahr 1944 bekam ich den Befehl vom OKW, das Hauptquartier Titos ausfindig zu machen, es zu zerstören und Tito gefangenzunehmen, der nach dem Willen Churchills schon den General Mihailowitsch abgelöst hatte. Der Kriegsminister des im Exil in London lebenden jungen Königs Peter II. von Jugoslawien, Mihailowitsch, war über den fortschreitenden Einfluß des Kommunismus erschreckt. Seine Tschetniks schlugen sich zu seinem Erstaunen manchmal sogar gemeinsam mit den ungarischen Truppen, den Kroaten des Ante Pawelitsch und selbst unseren Soldaten gegen die Truppen Titos.&quot;}})&lt;/ref&gt;}}

== Reference ==
{{izvori|2}}

== Povezano ==
* [[Kolaboracija četnika sa silama Osovine]]
* [[Saradnja četnika sa fašističkom Italijom]]

== Vanjske veze ==
{{commonscat|Chetnik collaboration with Axis occupation}}
* [https://www.znaci.org/00001/40.htm Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945 (Stanford University Press 1975)]

{{Kolaboracija u Jugoslaviji}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu| ]]</text>
      <sha1>3chs23fn9iaijtw6p2d6jbjgi1a799o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ágios Dométios</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4711681</id>
    <revision>
      <id>42681587</id>
      <parentid>42420913</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:37:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681587</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5091" sha1="kwefia9mcm4dblmse84wl4un4scpz0a" xml:space="preserve">{{Infokutija naselje
| ime=Ágios Dométios
| drugo_ime =
| službeno_ime=
| izvorno_ime =Άγιος Δομέτιος
| tip_naselja  = [[grad]]
| transkripcija_jezik1        = 
| transkripcija_jezik1_vrsta  = 
| transkripcija_jezik1_info   = 
| slika_horizont =Ayios Dhometios church Nicosia.jpg
| slika_veličina = 280px
| slika_alt= 
| opis_slike=[[Crkva]] sv.Dometiosa
| marker_mapa = Kipar
| marker_mapa_alt             = 
| marker_mapa_opis =Agios Dometios na karti Kipra
| marker_mapa_veličina        =
| marker_oznaka_pozicija      = 
| marker_reljef= 
| koordinate= {{Coord|35|10|42.23|N|33|19|24.26|E|type:adm1st_region:XK|display=inline,title}}
| podjela_vrsta= 
| podjela_ime=
| podjela_vrsta = Država
| podjela_ime  = {{flag|Kipar}}
| podjela_vrsta1= [[Distrikti Kipra|Distrikt]]
| podjela_ime1= [[Nikozija (distrikt)|Nikozija]]
| osnivanje_naslov =
| osnivanje_datum=
| osnivač =
| vlada_vrsta  = 
| vladajuće_tijelo = 
| vođa_stranka =
| vođa_titula =
| vođa_ime =️
| nadmorska_visina=160&lt;ref name=city/&gt;
| površina_ukupno =4.179
| površina_napomena  = 
| stanovništvo_datum = [[2011]].
| stanovništvo_ukupno =12906
| stanovništvo_urban =
| stanovništvo_rural  = 
| stanovništvo_metro=
| stanovništvo_blank1= 
| stanovništvo_blank2 = 
| stanovništvo_napomena = 
| stanovništvo_demonim        = 
| stanovništvo_napomene       = 
| vremenska_zona = [[UTC+2]]
| vremenska_zona_DST=
| utc_pomak = 
| utc_pomak_DST=
| poštanski_broj  =2360&lt;ref name=city/&gt;
| registarska_oznaka =
| pozivni_broj =357 22&lt;ref name=city/&gt;
| veb-sajt  = 
| napomene = 
}}
'''Ágios Dométios''' ([[grčki jezik|grčki]]: Άγιος Δομέτιος, turski: ''Aydemet'') je danas samo [[predgrađe]] od 12,906 [[Stanovništvo|stanovnika]]&lt;ref name=city&gt;{{cite web
| url =http://www.citypopulation.de/en/cyprus/communes/lefkos%C3%ADa/1010__%C3%A1gios_dom%C3%A9tios/
| title =Ágios Dométios
| accessdate =2.02.2025.
| language=engleski
| publisher=City Population}}&lt;/ref&gt; [[Nikozija|Nikozije]] u centru [[Kipar|Kipra]] u [[Nikozija (distrikt)|Distriktu Nikozija]].

== Geografske karakteristike ==
Agios Dometios (Sveti Dometios) se nalazi udaljen oko 3 [[km]] [[zapad]]no od centra Nikozije.&lt;ref name=brit/&gt; Prostire na prosječnoj [[nadmorska visina|nadmorskoj visini]] od 160 [[metari]]a. Njegov zapadni dio je 
[[brdo]]vit, pa se nadmorska visina penje do 205 metara. Presjecaju ga tri [[potok]]a [[pritoka|pritoke]] rijeke [[Pedieos]]. &lt;ref name=brit/&gt; 

Nakon [[Invazija Turske na Kipar|Turske invazije na Kipar]] - [[1974]]. 80% teritorija podpao je [[Turska Republika Sjeverni Kipar|Tursku Republiku Sjeverni Kipar]].&lt;ref name=poli/&gt;
Tako da se danas nalazi duž [[Demarkaciona linija|demarkacione zone]] [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih naroda]] kojom je razdvojen od [[Turska Republika Sjeverni Kipar|turskog]] dijela Nikozije

== Historija ==

Pretpostavlja se da je nastao za [[Bizant]]a uz [[crkva|crkvu]] svog [[svetac zaštitnik|sveca zaštitnika]] - Dometiosa  po kom je i dobio ime.&lt;ref name=brit/&gt;
Kako postoje [[hagiografija|hagiografije]] 3 [[svetac|sveca]] i četiri [[mučenik]]a istog imena, zapravo se nezna na kog se odnosi  Danas se [[slava|slavi]] [[7. august]]a pa je izgleda riječ o Dometiosu Perzijancu koji je živio u vrijeme [[Lista careva Bizanta|bizantskog cara]] [[Konstantin Veliki|Konstantina Velikog]].&lt;ref name=poli/&gt;
Na mučeničku [[smrt]] [[kamenovanje]]m osudio ga je car [[Flavije Klaudije Julijan]].&lt;ref name=brit&gt;{{cite web
| url =https://www.nicosia.org.cy/el-GR/discover/nicosia/agios-dometios/
| title =Ιστορία Αγίου Δομέτιου
| accessdate =2.02.2025.
| language =grčki
| publisher =Δίμος Λευκωσία
| archive-date =2025-02-08
| archive-url =https://web.archive.org/web/20250208023005/https://www.nicosia.org.cy/el-GR/discover/nicosia/agios-dometios/
| url-status =dead
}}&lt;/ref&gt;

Prvi put je [[dokument]]iran kao [[feud]], za [[Franci|franačkih]] vladara iz [[Lusignan (dinastija)|lusignanske dinastije]].&lt;ref name=poli/&gt;

Općina Agios Dometios osnovana je tek [[1986]]. Nakon [[reforma|reforme]] [[državna uprava|državne uprave]] kojom je broj kiparskih općina smanjen od 33 na 20, Agios Dometios je od [[2008]]. dio Općine Nikozija; zajedno sa 
[[Nikozija|Nikozijom]], [[Aglancija|Aglancijom]] i [[Engomi|Engomijem]].&lt;ref name=poli/&gt;

Prije [[1974]]. Agios Dometios bio je [[prosperitet]]an grad od gotovo 14 stanovnika,i jedna od najvećih općina u tadašnjoj Nikoziji. 
Nažalost danas zbog granice iz dana u dan propada.&lt;ref name=poli&gt;{{cite web
| url =https://www.polignosi.com/cgibin/hweb?-A=47200&amp;-V=limmata
| title =Αγιος Δομέτιος
| accessdate =2.02.2025.
| language=grčki
| publisher=Polignosii}}&lt;/ref&gt;

== Izvori ==
{{izvori}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ayios Dhometios}}
* [https://www.nicosia.org.cy/el-GR/discover/nicosia/agios-dometios/ ''Αγίου Δομέτιου''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20250208023005/https://www.nicosia.org.cy/el-GR/discover/nicosia/agios-dometios/ |date=2025-02-08 }} {{gr icon}}
[[Kategorija:Gradovi na Kipru]]</text>
      <sha1>kwefia9mcm4dblmse84wl4un4scpz0a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Anti-balaka</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4715720</id>
    <revision>
      <id>42681735</id>
      <parentid>42467143</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T08:26:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681735</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5945" sha1="po6yuw9ht292oaflwmo9iiv6x6nq5si" xml:space="preserve">{{Vslika
| ime =Anti-balaka
| slika_panorama =Anti-Balaka militia.jpg
| veličina_slike =280px
| opis_slike =&lt;center&gt;Borci Anti-balake&lt;/center&gt;
| lokacija_ime   =[[Popis država|Država]]

| lokacija_info  ={{flagicon|CAR}} [[Centralnoafrička Republika]]	
}}
'''Anti-balaka''' je [[kršćani|kršćanska]] [[milicija]] u [[Centralnoafrička Republika|Centralnoafričkoj Republici]], koja se 
borila protiv [[pobuna|pobunjeničke]] [[muslimani|muslimanske]] milicije [[Séléka]]

== Karakteristike ==

Porijeklo te milicije seže do [[2009]]. kad je tadašnji [[predsjednik]] [[François Bozizé]], u nemogućnosti da zavede red i mir u 
[[Centralnoafrička Republika|zemlji]], potaknuo organiziranje [[selo|seoskih]] [[straža]], koje su trebale spriječiti opasno narasli [[bandit]]izam
Te su se straže nazvale ''Anti-balaka'', što je [[sintagma]] na [[sango|jeziku sango]], a znači ''Pritiv-mačete'' ili ''Pritiv-metka'', a odnosi se na [[metak]] iz automatske puške [[AK-47]]. To je povezano sa [[Animizam|animističkim]] [[običaj]]em njihovih boraca, da nose  [[Amajlija|amajliju]] koja ih štiti od metaka i [[mačeta]].&lt;ref name=tony/&gt;

Nakon [[puč|državnog udara]] u [[mart]]u [[2013]]., borci [[Séléka|Milicije Séléke]] sa [[sjeveroistok]]a proširili su se po zemlji. 
[[Komandant]] Séléke [[Michel Djotodia]], postavljen je za novog predsjednika, ali su on kao i [[vlada]] u glavnom gradu [[Bangui]]ju brzo je izgubili kontrolu nad borcima 
Séléke. Oni su nastavili napadati [[selo|sela]], ponekad [[ubistvo|pobili]] čitave [[porodica|porodice]], spaljivali usjeve i [[pljačka|pljačkali]] [[vozila]]. Sve to potaklo je bijes 
pa su ljudi počeli mrzili Séléku, i pokrenulo Anti-balaku.&lt;ref name=tony/&gt;

Anti-balaka je ozbiljno započela borbu u [[septembar|septembru]] [[2013]]. 
Broj njihovih boraca se radikalno povećao tokom [[ljeto|ljeta]] dotadašnjim pripadnicima nacionalne vojske, koja je raspuštena nakon [[puč]]a. Bivši vojnici trenirali su nove borce, pa su njihovo iskustvo i autoritet bili su presudni za rastući zamah milicije,koja je preotela Bangui od Séléke [[5. januar]]a [[2013]].&lt;ref name=tony/&gt;

Pripadnici Anti-balake su većinom [[kršćani]], a to odražava i [[demografija|demografsku]] sliku [[jugozapad]]a Centralnoafričke Republike, koji je uglavnom kršćanski. 
Međutim se većina boraca pridružila miliciji ne zbog [[vjera|vjere]], već radi [[osveta|osvete]], ali i zato jer nisu imali drugog izlaza za preživljavanje. 
S druge strane milicije Anti-balake nisu se borile samo protiv boraca Séléke, već i protiv [[musliman]]skih [[civil]]a koji žive u [[glavni grad|glavnom gradu]] i po [[jug|južnim]] i [[zapad]]nim regijama zemlje u kojima zajedno sa kršćanima žive već generacijama.&lt;ref name=tony/&gt;

Borci Anti-balake pravdaju svoje [[zločin]]e, pozivajući se na nasilje koje su pretrpili od  Séléke, nakon puča u martu 2013. Jedan od razloga za njiov bijes je razočaranje, jer su očekivali da će ih nakon istjerivanja Séléke dočekati kao heroje i nagraditi, ako ništa drugo bar uključenjem u vojsku.

Odnos između muslimana (14 %) i kršćana (71 %) u zemlji nakon nezavisnosti bio je uglavnom dobar, gradovi i sela bili su miješani, [[džamija|džamije]] i [[crkva|crkve]] često su dijelili 
istu ulicu, miješani brakovi bili su uobičajeni, ali ispod te naoko harmonične slike tinjao je antagonizam.&lt;ref name=tony/&gt;
Njegovi korijeni bili su višestruki, od sjećanja na [[Arapska trgovina robljem|arapske trgovce robljem]] koji su od [[17.vijek|17]] do početka [[20. vijek]]a porobljavali čitave krajeve zemlje.
Napredovanje Séléke i njihovi zločini iznijeli su ta sjećanja na površinu.&lt;ref name=tony/&gt;

Pored toga širenje [[Sahara|Sahare]] prema jugu, navelo je muslimane koji su većinom [[Nomadsko stočarstvo|nomadski stočari]] da sa svojim stadima krenu na kršćanski jug koji je sjedilački i [[ratarstvo|ratarski]] pa je i to dovelo do sukoba oko korištenja ionako siromašnih resursa koja ta zemlja ima.&lt;ref name=tony/&gt;

Istovremeno, kako je nomadsko stočarstvo postajalo sve manje održivo, muslimani su postali [[trgovac|trgovcii]] i vlasnici trgovina, pa su kontrolirali velik dio rudimentarnog financijskog sistema zemlje, što je dodatno ljutilo kršćane.
Te su napetosti pružile osnovu za nasilje.&lt;ref name=tony/&gt;

[[Privremena vlada]] formirana u januaru [[2014]]. nije imala kapacitet da uvede red izvan Banguija, osim što je apelirala na mir i razoružanje kako bi se mogli održati izbori u januaru 2015.. Kako zahtjevi boraca Anti-balake za odštetu za oslobađanje zemlje nisu ispunjeni, počeli su postavljati [[barikada|barikade]] i iznuđivati [[novac]]. Otmice radi otkupnine postale su uobičajene; često su žrtve bili i kršćani, muslimane bi najčešće ubijali nego držani radi otkupnine.&lt;ref name=tony/&gt; 

Nakon [[masakr|masakra]] [[2014]]. više hiljada muslimana pobjeglo je iz zemlje.&lt;ref name=tony/&gt;

Dolazak mirovnih snaga [[UN]] -MINUSCA, u [[septembar|septembru]] [[2014]]., nije donio mir i spriječio nasilje, jer milicije nisu razoružane.&lt;ref name=tony&gt;{{cite web
 | url =https://institute.global/insights/geopolitics-and-security/what-antibalaka
 | title =''What Is the Antibalaka?''
 | accessdate =20.05.2025.
 | language =engleski
 | publisher =Tony Blair Institute for Global Change
 | archive-date =2025-04-22
 | archive-url =https://web.archive.org/web/20250422231800/https://institute.global/insights/geopolitics-and-security/what-antibalaka
 | url-status =dead
 }}&lt;/ref&gt;

== Izvori ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Anti-balaka}}

*[https://institute.global/insights/geopolitics-and-security/what-antibalaka ''What Is the Antibalaka?''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20250422231800/https://institute.global/insights/geopolitics-and-security/what-antibalaka |date=2025-04-22 }} {{en icon}} 
[[Kategorija:Politika Centralnoafričke Republike]]</text>
      <sha1>po6yuw9ht292oaflwmo9iiv6x6nq5si</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Korisnik:Ekvatarina/igralište</title>
    <ns>2</ns>
    <id>4717073</id>
    <revision>
      <id>42681514</id>
      <parentid>42681505</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T12:13:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ekvatarina</username>
        <id>270952</id>
      </contributor>
      <comment>/* Dijamantna liga */ dopuna</comment>
      <origin>42681514</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="133736" sha1="mx7hopc3kx6sv3bw2o84wp0ir5h1vci" xml:space="preserve">{{Infokutija sportista
|ime = Armand Duplantis
|headercolor = lightsteelblue
|slika = Armand Duplantis(cropped) Budapest 2023.jpg
|nadimci = Mondo
|puno_ime = Armand Gustav Duplantis
|datum_rođenja = [[10. studenoga]] [[1999.]]
|mjesto_rođenja = {{flagicon|SAD}} [[Lafayette, Louisiana]], [[SAD]]|država = {{flagicon|Švedska}} [[Švedska]]
|nacionalnost = {{flagicon|Švedska}} [[Švedska|Šveđanin]]&lt;br&gt; {{flagicon|SAD}} [[SAD|Amerikanac]]
|sport = [[atletika]]
|discipline = [[skok s motkom]]
|visina = 1,81 m&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;&gt;{{cite web |url=https://olympics.com/en/paris-2024/athlete/armand-duplantis_1569203 |title=DUPLANTIS Armand |work=[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Paris 2024 Olympics]] |access-date=20. ožujka 2026. |archive-date=23. kolovoza 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240823034124/https://olympics.com/en/paris-2024/athlete/armand-duplantis_1569203 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;
|treneri = Greg i Helena Duplantis&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;/&gt;
|klub = [[Upsala IF]]&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;/&gt;
|or= 6,31 m '''WR''' ([[skok s motkom]])&lt;br&gt;10,37 s ([[Trka na 100 metara|100 m]])&lt;ref name=&quot;worldathletics.org DUPLANTIS&quot;/&gt;
|medalje = 
{{Medalje sport | [[Atletika]]: [[Skok s motkom]]}}
{{MedalCountry|{{flagcountry|Švedska}}}}
{{MedaljeNatjecanje|oi}}
{{Medalje zlato | [[Olimpijada 2020|Tokio 2020.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Olimpijada 2024|Pariz 2024.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|[[Svjetska prvenstva u atletici|Svjetska prvenstva]]}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Eugene 2022.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Budimpešta 2023.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Tokio 2025.]] | skok s motkom}}
{{Medalje srebro | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Doha 2019.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Dijamantna liga}}
{{Medalje zlato | [[2021.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2022.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2023.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2024.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2025.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska dvoranska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Beograd 2022.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Glasgow 2024.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Nanjing 2025.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Toruń 2026.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|[[Europska prvenstva u atletici|Europska prvenstva]]}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Berlin 2018.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|München 2022.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Rim 2024.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Birmingham 2026.]]| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Europska dvoranska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Toruń 2021.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska juniorska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Tampere 2018.| skok s motkom}}
{{Medalje bronca | Bydgoszcz 2016.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Europska juniorska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Grosseto 2017.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska prvenstva za mlađe juniore}}
{{Medalje zlato | Cali 2015.| skok s motkom}}
|supružnici = Desiré Duplantis (r. Inglander)&lt;br&gt;(2026. – ''danas'')}}

'''Armand Gustav Duplantis''' ([[Lafayette, Louisiana]], [[10. studenoga]] [[1999.]]), poznat kao '''Mondo''', [[Švedska|švedsko]]-[[SAD|američki]] je [[Skok s motkom|skakač s motkom]]. Svjetski je rekorder (6,31 m), dvostruki olimpijski pobjednik, četverostruki svjetski dvoranski prvak i trostruki osvajač svjetskih prvenstava na otvorenome. Pet puta osvojio je i [[Dijamantna liga|Dijamantnu ligu]].&lt;ref name=&quot;worldathletics.org DUPLANTIS&quot;&gt;{{cite web |url= https://worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |title=Armand DUPLANTIS|work=worldathletics.org |access-date=20. ožujka 2026.}}&lt;/ref&gt;

Svoje svjetske uspjehe postiže još od 15. godine, kada je osvojio [[Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore u atletici 2015.|Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore]] [[2015.]] godine. Od tada je osvojio niz ostalih prestižnih titula, uključujući i prva mjesta, čime je postao jedan od rijetkih sportaša koji je osvojio svjetska prvenstva u atletici kao mlađi junior, junior i senior.&lt;ref name=&quot;:4&quot;&gt;{{Cite news |last=Fameso |first=Funmilayo |date=28. kolovoza 2024.|title=Usain Bolt of Pole Vaulting: 9 fascinating things about the GOAT of athletics with TEN world records |url=https://www.pulsesports.co.ke/athletics/story/usain-bolt-of-pole-vaulting-9-fascinating-things-about-the-goat-of-athletics-with-ten-world-records-2024082807152685975 |work=Pulse Sports |access-date=27. ožujka 2026.}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je i četverostruki europski prvak. Svoju je prvu europsku titulu osvojio [[2018.]] godine, kada je postavio trenutačni svjetski rekord za mlađe od 20 godina, a zatim [[2022.]], [[2024.]] i [[2026.]] godine. Godine 2018. bio je proglašen europskom i svjetskom atletskom zvijezdom u usponu, a dvije godine kasnije najboljim svjetskim atletičarom. Svoje je prvo europsko dvoransko zlato osvojio [[2021.]] godine, iste godine kada je na [[Olimpijada 2020.|Olimpijskim igrama u Tokiju]] prvi put postao olimpijski prvak.  Sljedeće je sezone oborio svjetski rekord tri puta, osvojio naslove svjetskoga prvaka i na otvorenome i u dvorani, postao europski prvak i osvajač [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]], a konačno i preskočio šest ili više metara 22 puta;&lt;ref name=&quot;:20&quot;&gt;{{Cite web |date=16. lipnja 2025 |title=Mondo's 14th world record: what's fuelling this streak? |url=https://www.redbull.com/se-en/armand-duplantis-pole-vaulter-personal-life-portrait |access-date=27. ožujka 2026.|website=Red Bull}}&lt;/ref&gt; na temelju svega toga bio je proglašen najboljim i europskim i svjetskim atletičarom godine. Nakon toga nastavio je obarati vlastite svjetske rekorde više puta godišnje: [[2023.]] godine dva puta, [[2024.]] tri puta, od kojih je jedan bio na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama u Parizu]], a [[2025.]] godine četiri puta. Bio je proglašen najboljim atletičarom godine četiri puta dosada (2020., 2022., 2023. i 2025. godine), a osvojio je nagradu [[Laureus (nagrada)|Laureus]] 2025. godine.&lt;ref name=&quot;:20&quot;/&gt; Pobijedivši u pet uzastopnih finala natjecanja, u razdoblju od 2021. do 2025. godine, Duplantis je također postao peterostruki osvajač Dijamantne lige.

Duplantis je na natjecanjima preskočio šest ili više metara najviše puta u povijesti atletike,&lt;ref name=&quot;:20&quot;/&gt; a ukupno je postavio 15 svjetskih rekorda.&lt;ref name=&quot;:22&quot;&gt;{{Cite web |title=World Record Progression of Pole Vault|url=https://worldathletics.org/records/by-progression/15143?type=1 |access-date=3. svibnja 2026. |work=[[World Athletics]]}}&lt;/ref&gt; Nakon što je [[Renaud Lavillenie]] [[2014.]] godine preskočio 6,16 metara, Duplantis se javio kao sljedeći svjetski rekorder 2020. godine, kada je preskočio 6,17 metara. Od te je preskočene visine bio jedini koji je postavljao nove svjetske rekorde sve do svoga najnovijega, odnosno onoga od 6,31 metra iz [[2026.]] godine. Od listopada 2025. godine preskakao je šest ili više metara tijekom osam uzastopnih sezona, u ukupno 79 natjecanja, počevši od [[2018.]] godine, kada je preskočio 6,05 metara na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu u Berlinu]].

Duplantis je jedan od samo četvorice skakača koji su preskočili 6,10 metara ili više; ostali su [[Emmanouil Karalis]], Renauld Lavillenie i [[Sergej Bubka]].&lt;ref&gt;{{Cite web |date=29. srpnja 2025|title=Manolo Karalis Inches Closer to Pole Vault History |url=http://www.tovima.com/sports/manolo-karalis-inches-closer-to-pole-vault-history/ |access-date=3. svibnja 2026. |website=tovima.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Staff |date=1. ožujka 2026.|title=Emmanouil Karalis: Historic 6.17m vault, congratulations from Bubka |url=https://www.hellenic.news/en/article/sports/athletics/emmanoyil-karalis-istoriko-alma-sta-617m-ke-sygxaritiria-apo-mpoumpka |access-date=3. svibnja 2026.|website=Hellenic.News |language=en}}&lt;/ref&gt;  Prema statistici iz ožujka 2026. godine, tu je visinu svladao na 36 od ukupno 49 natjecanja na kojima je neki atletičar toliko preskočio:&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=12. kolovoza 2025. |title=Mondo Duplantis sets 13th pole vault world record of his career, third of 2025 |url=https://www.nytimes.com/athletic/6549502/2025/08/12/mondo-duplantis-pole-vault-world-records/ |access-date=3. svibnja 2026.|work=The New York Times |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2026 |title=Emmanouil Karalis overtakes Renaud Lavillenie to become second highest pole vaulter in history behind Mondo Duplantis |url=https://www.olympics.com/en/news/athletics-emmanouil-karalis-overtakes-renaud-lavillenie-second-highest-pole-vaulter-history-mondo-duplantis |access-date=10. ožujka 2026|website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;  24 puta na otvorenome i 12 puta u dvorani. Duplantis se naširoko smatra najboljim skakačem s motkom svih vremena.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=15. rujna 2025. |title=Mondo Duplantis, the making of a generational talent: 'It's like I'm a performing artist' |url=https://www.nytimes.com/athletic/6575839/2025/09/11/mondo-duplantis-profile-world-championships-tokyo-sweden/ |access-date=3. svibnja 2026. |work=The New York Times |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Mull |first=Cory |title=Mondo Duplantis Breaks World Record For 14th Time, Earning Third World Pole Vault Title |url=https://www.forbes.com/sites/corymull/2025/09/15/mondo-duplantis-breaks-world-record-for-14th-time-earning-third-world-title/ |access-date=3. svibnja 2026.|website=Forbes}}&lt;/ref&gt;

== Rani život ==
Armand Gustav Duplantis&lt;ref&gt;{{Cite web |date=24. srpnja 2021 |title=Avslöjar Mondos okända mellannamn: &quot;Ingen kallar mig något annat&quot; |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/4zgA9o/franska-avslojandet-mondos-okanda-mellannamn |access-date=7. svibnja 2026. |website=Aftonbladet}}&lt;/ref&gt; rodio se [[10. studenoga]] [[1999.]] godine&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot;&gt;{{cite web |title=Armand Duplantis – Athlete Profile |url=https://www.worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |website=[[World Athletics]] |access-date=7. svibnja 2026|archive-date=9. srpnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230709231226/https://worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; u sportskoj obitelji u [[Lafayette, Louisiana|Lafayetteu, Louisiani]].&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; Njegov otac Greg, podrijetlom [[SAD|Amerikanac]], nekadašnji je skakač s motkom (osobni mu je rekord iznosio 5,80 metara), a majka Helena (rođena Hedlund), [[Švedska|Šveđanka]], bivša je [[Sedmoboj|sedmobojka]] i [[Odbojka|odbojkašica]].&lt;ref name=&quot;advocate&quot;&gt;{{cite news |newspaper=The Advocate|url=http://theadvocate.com/sports/acadianapreps/11646428-123/pole-vaulter-armand-duplantis-clearing |title=Pole vaulter Armand Duplantis clearing new heights |date=4. ožujka 2015. |access-date=7. svibnja 2026. |author=Raymond A. Partsch III |archive-date=16. veljače 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200216203953/https://www.theadvocate.com/acadiana/sports/high_schools/article_96588e5e-a358-5573-b046-415e9512c502.html |url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Duplantisu je [[Engleski jezik|engleski]] materinji jezik, a [[švedski]] je učio tijekom odrastanja,&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Hendricks |first=Maggie |date=1. kolovoza 2024. |title=Paris 2024 athletics: Get to know Swedish star Mondo Duplantis |url=https://www.olympics.com/en/news/paris-2024-athletics-get-to-know-swedish-star-mondo-duplantis |access-date=7. svibnja 2026. |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2. ožujka 2025|title=Mondo Duplantis shatters the pole vault record for an incredible 11th time |url=https://www.redbull.com/se-en/armand-duplantis-pole-vaulter-personal-life-portrait |access-date=7. svibnja 2026. |website=Red Bull}}&lt;/ref&gt;  osobito provodeći ljeta s djedom i bakom u Švedskoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=7. ožujka 2022 |title=Duplantis pushed to heights by sibling rivalry and family coaching |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220307-duplantis-pushed-to-heights-by-sibling-rivalry-and-family-coaching |access-date=7. svibnja 2026 |publisher=[[France 24]] |language=en}}&lt;/ref&gt;

Andreas i Antoine, njegova starija braća, te Johanna, mlađa sestra, također se bave sportom odmalena. Andreas je predstavljao Švedsku kao skakač s motkom na svjetskim juniorskim prvenstvima u atletici [[2009.]] i [[2012.]] godine, a Antoine je od istoga sporta odustao kako bi se bavio [[Bejzbol|bejzbolom]] u srednjoj školi. U tome je sportu brzo napredovao i postao je kapetan ekipe [[Državni univerzitet Louisiane|Državnoga sveučilišta Louisiane]] [[2019.]] godine, kada su postizali najveće uspjehe.&lt;ref&gt;{{Cite news |url=http://www.nola.com/lsu/index.ssf/2015/07/lsu_freshman_antoine_duplantis.html |title=LSU freshman Antoine Duplantis meshes strong mental approach with athleticism as he steps into a chance to compete |newspaper=NOLA.com |author=Randy Rosetta |date=13. srpnja 2015. |access-date=7. svibnja 2026. |archive-date=21. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150721194028/http://www.nola.com/lsu/index.ssf/2015/07/lsu_freshman_antoine_duplantis.html |url-status=live}}&lt;/ref&gt;  Johanna se profesionalno bavi skokom s motkom i također predstavlja Švedsku na natjecanjima.

Duplantis je završio srednju školu u Lafayetteu [[2018.]] godine, a potom je obrazovanje nastavio, poput svojih roditelja i starije braće, na Državnome sveučilištu Louisiane, ali od njega je odustao 2019. godine, nakon prve godine studija, kako bi se posvetio profesionalnoj karijeri.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=@mondohoss600 |date=10. lipnja 2019. |title=Friendships and memories to last a lifetime. #foreverlsu #borntofly |url=https://x.com/mondohoss600/status/1138131078512816133 |access-date=7. svibnja 2026. |website=[[Twitter|X]]}}&lt;/ref&gt;

== Rana karijera ==
{{external media
 |float = left
 |topic = [[YouTube]]
 |video1 = [https://www.youtube.com/watch?v=guSvVZ-3BrM 2006–2016 world record progression]
}}
Duplantis se prvi put okušao u skoku s motkom kod kuće, u Lafayetteu, Louisiani, kada je imao četiri godine. Od tada je počeo u njemu uvelike napredovati.&lt;ref name=&quot;split&quot; /&gt; Prvi je svjetski rekord u svojoj dobnoj kategoriji postavio sa sedam godina. Kada mu je bilo deset godina, preskočio je 3,86 metara, čime je oborio tadašnji svjetski rekord za tu dob, ali također za dob od 11 i 12 godina.&lt;ref name=&quot;split&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.milesplit.com/articles/143231/national-freshman-pv-record-holder-armand-duplantis-wants-the-world |title=National freshman PV record holder Armand Duplantis wants the world |author=Johanna Gretschel |work=MileSplit United States |date=14. siječnja 2015. |access-date=8. svibnja 2026. |publisher=MileSplit |archive-date=25. listopada 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181025112924/http://www.milesplit.com/articles/143231/national-freshman-pv-record-holder-armand-duplantis-wants-the-world |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.maxpreps.com/news/dCOA-6WFEd-YiQAcxJSkrA/louisianas-10-year-old-pole-vault-prodigy.htm |title=Louisiana's 10-year-old pole vault prodigy |publisher=MaxPreps|author=Dave Krider |date=11. kolovoza 2010. |access-date=8. svibnja 2026. |archive-date=23. siječnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230123113534/https://www.maxpreps.com/news/dCOA-6WFEd-YiQAcxJSkrA/louisianas-10-year-old-pole-vault-prodigy.htm |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Od srpnja [[2015.]] godine nositelj je svjetskih rekorda u svim dobnim kategorija od 7. do 12. godine; držao je i svjetski rekord za trinaestogodišnjake sve do svibnja 2015. godine.&lt;ref name=&quot;split&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.vg.no/sport/friidrett/paal-13-feiret-17-mai-som-verdensrekordholder-i-stav/a/23454003/ |title=Pål (13) feiret 17. mai som verdensrekordholder i stav |publisher=vg.no |date=18. svibnja 2015.|access-date=8. svibnja 2026 |author=Øystein Jarlsbo |work=VG |archive-date=22. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150722113511/http://www.vg.no/sport/friidrett/paal-13-feiret-17-mai-som-verdensrekordholder-i-stav/a/23454003/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je dobio nadimak Mondo ([[talijanski jezik|tal.]]: 'svijet') još kada je bio dječak, a dao mu ga je očev najbolji prijatelj, [[Italija|Talijan]] sa [[Sicilija|Sicilije]]. Prvo su ga zvali &quot;Mondo Man&quot;, a nakon nekoga vremena ustalila se kraća verzija, &quot;Mondo&quot;. Od tada ga je taj nadimak pratio cijeloga života, a pokazao se prikladnim s obzirom na njegovu kasniju svjetsku dominaciju i sve oborene rekorde u profesionalnoj sportskoj karijeri – čak je bio svojevrsni nagovještaj njegova uspjeha.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Breskin |first=Billie Miro |date=7 June 2024 |title=5 things you didn't know about Mondo Duplantis |url=https://www.voguescandinavia.com/articles/5-things-you-didnt-know-about-mondo-duplantis |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806203734/https://www.voguescandinavia.com/articles/5-things-you-didnt-know-about-mondo-duplantis |url-status=dead |archive-date=6 August 2024 |access-date=31 October 2024 |work=Vogue Scandinavia}}&lt;/ref&gt;

=== 2015. – 2016: Svjetski prvak i švedski predstavnik (U18) ===
U prvome razredu srednje škole, odnosno [[2015.]] godine, postavio je državne rekorde za brucoše i na otvorenome i u dvorani te je osvojio nagradu za najboljega srednjoškolskog sportaša godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=10. srpnja 2015 |title=Lafayette High pole vaulter Armand Duplantis named Gatorade Louisiana Track &amp; Field Athlete of the Year |url=https://www.theadvocate.com/new_orleans/sports/high_schools/lafayette-high-pole-vaulter-armand-duplantis-named-gatorade-louisiana-track-field-athlete-of-the-year/article_554b5b71-87ff-5457-8c36-bcdbad2723c5.html |access-date=12. svibnja 2026 |publisher=The Advocate}}&lt;/ref&gt;

U lipnju iste godine obznanio je da će na međunarodnim natjecanjima predstavljati [[Švedska|Švedsku]] u [[skok s motkom|skoku s motkom]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=3. lipnja 2015 |title=Stavhoppartalang valde Sverige och Avesta |url=http://www.dalademokraten.se/sport/friidrott/stavhoppartalang-valde-sverige-och-avesta |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923212724/http://www.dalademokraten.se/sport/friidrott/stavhoppartalang-valde-sverige-och-avesta |archive-date=23. rujna 2015 |access-date=12. svibnja 2026 |publisher=Dala-Demokraten}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;exp&quot;&gt;{{cite news |author=Ludvig Holmberg |date=2. lipnja 2015. |title=Supertalangen byter landslag till Sverige |url=http://www.expressen.se/sport/friidrott/supertalangen-byter-landslag-till-sverige/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20180930011619/http://www.expressen.se/sport/friidrott/supertalangen-byter-landslag-till-sverige/ |archive-date=30. rujna 2018 |access-date=20. srpnja 2015 |newspaper=Expressen}}&lt;/ref&gt; Kao dvojni državljanin, mogao je umjesto Švedske izabrati [[Sjedinjene Američke Države]]. Prema riječima Jonasa Anshelma, izbornika švedske reprezentacije u skoku s motkom, koji ga je i pozvao, Duplantis je prvo htio nastupati za SAD, ali odlučio se za Švedsku djelomično zato što je Anshelm bio ponudio Duplantisovu ocu da se priključi timu kao trener.&lt;ref&gt;{{Cite AV media |url=https://www.youtube.com/watch?si=_n5gj24Jwb34GRKg&amp;v=dhOWmWSFEiQ&amp;feature=youtu.be |title=How Mondo Duplantis chose Sweden 🇸🇪 over USA 🇺🇸 |date=11 September 2021|publisher=International Olympic Committee|access-date=15 August 2024 |via=YouTube}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Roy |first1=Neelabhra |date=3. kolovoza 2024. |title=Why did Mondo Duplantis represent Sweden ahead of USA? All about the pole vaulting superstar's allegiance explained |url=https://www.sportskeeda.com/us/olympics/news-how-mondo-duplantis-represent-sweden-ahead-usa-all-pole-vaulting-superstar-s-allegiance-explained |website=sportskeeda.com}}&lt;/ref&gt; Duplantis je također izjavio da ga je na odluku navelo bratovo pozitivno iskustvo u reprezentaciji i vlastita ljubav prema Švedskoj, koju osjeća odmalena. Iako mu je to olakšalo izbor, i dalje je osjećao snažnu povezanost s [[Lafayette, Louisiana|Lafayetteom]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=2. kolovoza 2021 |title=Hatet från USA mot Duplantis |url=https://www.expressen.se/sport/os-2021/hatet-fran-usa-mot-duplantis/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210802093725/https://www.expressen.se/sport/os-2021/hatet-fran-usa-mot-duplantis/ |archive-date=2. kolovoza 2021 |access-date=12. svibnja 2026|work=Expressen}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je prvi put predstavljao Švedsku na [[Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore u atletici 2015.|Svjetskome prvenstvu za mlađe juniore]] [[2015.]] godine u [[Cali]]ju, u [[Kolumbija|Kolumbiji]], gdje je osvojio zlato. Ondje je iz prvoga pokušaja preskočio konačnih 5,30 metara, čime je poboljšao osobni rekord za dva centimetra, i postavio novi svjetski juniorski rekord, zajedno s [[Ukrajina|Ukrajincem]] [[Vladislav Malikin|Vladislavom Malikinom]].&lt;ref&gt;{{cite news |url=https://www.dn.se/sport/sveriges-nya-supertalang-fixade-guld-direkt/ |newspaper=Dagens Nyheter|title=Sveriges nya supertalang fixade guld direkt |date=20. srpnja 2015. |access-date=20. svibnja 2026. |author=Pontus Roos |archive-date=28. srpnja 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150728000558/http://www.dn.se/sport/sveriges-nya-supertalang-fixade-guld-direkt/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:25&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.iaaf.org/news/report/cali-2015-boys-pole-vault1 |title=Boys' pole vault – IAAF World Youth Championships, Cali 2015 |author=Cathal Dennehy |publisher=[[World Athletics|IAAF]] |date=19. srpnja 2015. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=23. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150723203211/http://www.iaaf.org/news/report/cali-2015-boys-pole-vault1 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Natječući se za Švedsku, Duplantis je prvo bio član atletskoga kluba naziva [[IK Stål]] u [[Avesta (grad)|Avesti]], gradu u kojemu žive njegovi djed i baka, a onda se priključio majčinome bivšem klubu, [[Upsala IF|Upsali IF-u]], [[2016.]] godine.&lt;ref name=sa-kunde-duplantis&gt;{{cite web | url=https://www.unt.se/sport/friidrott/artikel/sa-kunde-duplantis-lockas-till-uppsala-det-var-en-bra-peng/rx4ye6vl | title=Så kunde Duplantis lockas till Uppsala: &quot;Det var en bra peng&quot; | date=9. srpnja 2024. |work=Upsala Nya Tidning | first=Henrik | last=Söderlund }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web | url=https://www.friidrottsstatistik.se/atswe.php?Gender=1&amp;ID=170852 | title=Friidrottsstatistik | publisher=Swedish Athletics Association }}&lt;/ref&gt;

Dana [[6. veljače]] 2016. godine Duplantis je preskočio 5,49 metara na natjecanju za srednjoškolce u [[Baton Rouge, Louisiana|Baton Rogueu]], postavivši time novi svjetski rekord za šesnaestogodišnjake, svjetski juniorski dvoranski rekord i državni dvoranski rekord za srednjoškolce. Bio je prvi srednjoškolski sportaš koji je preskočio 18 stopa u dvorani.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.milesplit.com/articles/174941/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-national-high-school-record |title=Mondo Duplantis Breaks Pole Vault National High School Record! |author=Johanna Gretschel |publisher=MileSplit |date=6. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=14. lipnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160614205444/http://www.milesplit.com/articles/174941/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-national-high-school-record |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |url=http://www.expressen.se/sport/friidrott/svenska-stortalangen-slog-varldsrekordet/ |newspaper=Expressen |author=Ludvig Holmberg |title=Svenska stortalangen slog världsrekordet |date=7. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=16. travnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160416023639/http://www.expressen.se/sport/friidrott/svenska-stortalangen-slog-varldsrekordet/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt; [[Grčka|Grk]] [[Emmanouil Karalis]], Duplantisov vršnjak, preskočio je njegov svjetski rekord samo tjedan dana kasnije.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.iaaf.org/news/report/tallinn-kazmirek-saunders-ames |title=Kazmirek gets world-leading heptathlon total in Tallinn – indoor round-up |author=Steven Mills |publisher=IAAF |date=14. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=21. svibnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160521020819/http://www.iaaf.org/news/report/tallinn-kazmirek-saunders-ames |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

=== 2017.: Svjetski rekord i europski prvak (U20) ===
Preskočivši 5,75 metara na natjecanju [[Millrose Games]], Duplantis je [[11. veljače]] [[2017.]] godine postavio svjetski dvoranski juniorski rekord, koji je [[IAAF]] ratificirao.&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.iaaf.org/news/report/millrose-games-2017-wilson-hassan-jenkins-tru |title=IAAF: Wilson, Hassan and Okolo shine on night of world leads and records at Millrose Games |website=iaaf.org|access-date=11. srpnja 2026.|archive-date=16. veljače 2020.|archive-url=https://web.archive.org/web/20200216203053/https://www.worldathletics.org/news/report/millrose-games-2017-wilson-hassan-jenkins-tru|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=24. prosinca 2018. |title=A look back at the ratified world records set in 2018 |url=https://worldathletics.org/news/news/athletics-world-records-2018 |access-date=11. studenoga 2026. |work=World Athletics News}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot;&gt;{{Cite news |last=Boal |first=Erik |date=12. veljače 2018. |title=Emmanouil Karalis Sets World U20 Indoor Pole Vault Record, Mondo Duplantis Still Has Better Clearance |url=https://www.runnerspace.com/gprofile.php?mgroup_id=44531&amp;do=news&amp;news_id=510786 |access-date=11. srpnja 2026. |work=RunnerSpace}}&lt;/ref&gt;

Točno mjesec dana kasnije, [[11. ožujka]], Duplantis je taj rekord prestigao nakon što je preskočio 5,82 metra na državnome natjecanju za srednjoškolce u [[New York]]u.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=12. ožujka 2017. |title=Duplantis and Cunningham break world indoor U20 records in New York |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-new-balance-nationals-pole-vault-20 |access-date=11. srpnja 2026. |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Međutim, taj rezultat nije bio priznat kao novi svjetski rekord zato što se nije proveo antidopinški test na natjecanju, pa se rekord od 5,75 metara zadržao kao službeni sve do [[2018.]] godine.&lt;ref name=&quot;:9&quot;&gt;{{Cite news |last=Boal |first=Erik |date=13. siječnja 2018. |title=Morris is first female to clear 16 feet in meet history, Duplantis elevates mark to 19-1.50 as both stars produce world-leading efforts |url=https://www.runnerspace.com/news.php?news_id=505956 |access-date=11. srpnja 2026. |work=Runmer Space}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot; /&gt;

Duplantis je oborio osobni rekord [[1. travnja]] [[2017.]] godine na [[Texas Relays]]u, gdje je preskočio 5,90 metara. Time je postavio novi svjetski rekord u kategoriji ispod 20 godina, čime je prestigao prijašnji rekord [[Maksim Tarasov|Maksima Tarasova]] od 5,80 metara. Tarasov je postavio taj rekord još [[1989.]] godine, a istu je visinu uspio preskočiti još samo [[Raphael Holzdeppe]] [[2008.]] godine.&lt;ref name=&quot;:37&quot;&gt;{{Cite news |last=Gretschel |first=Johanna |date=2. travnja 2017. |title=Mondo Destroys Pro Field, Breaks World Junior Record By 10cm |url=https://www.flotrack.org/articles/5063380-mondo-destroys-pro-field-breaks-world-junior-record-by-10cm |access-date=11. srpnja 2026. |work=Flosports}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=8. rujna 2017. |title=World records ratified |url=https://worldathletics.org/news/press-release/henriques-duplantis-world-records-ratified |access-date=11. studenoga 2026. |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Duplantisov je rekord također postao novi švedski seniorski rekord u skoku s motkom, koji je dotada držao [[Oscar Janson]] s preskočenom visinom od 5,87 metara iz [[2003.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=2. travnja 2017. |title=Duplantis breaks world U20 pole vault record at Texas Relays |url=https://worldathletics.org/news/report/lindon-victor-decathlon-texas |access-date=11. srpnja 2026. |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; IAAF je službeno priznao taj rekord [[2. prosinca]] [[2017.]] godine, a isto je učinio i [[USATF]], koji je time potvrdio novi američki juniorski rekord.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.legacy.usatf.org/usatf/files/48/48a09327-8d22-4be0-adc5-dd8bc3667e9c.pdf |title=USA Track &amp; Field Records Report – 2017 |website=usatf.org|access-date=11. srpnja 2026.|archive-date=12. kolovoza 2026|archive-url=https://web.archive.org/web/20220812053653/http://www.legacy.usatf.org/usatf/files/48/48a09327-8d22-4be0-adc5-dd8bc3667e9c.pdf|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;

Na [[Europsko prvenstvo u atletici za juniore 2017|Europskome prvenstvu za juniore]], održanome u [[Grosseto|Grossetu]], Duplantis je [[23. srpnja]] osvojio zlato s preskočenih 5,65 metara, a to je postao i rekord u okviru IAAF-ovih natjecanja. Pobjedu je već osigurao drugim skokom, odnosno nakon što je iz prvoga pokušaja preskočio 5,55 metara. Ipak, odlučio je onda podići ljestvicu na 5,65 metara za svoj treći skok da bi u konačnici prestigao Tarasov rekord od 5,60 metara iz [[1989.]] godine.&lt;ref name=&quot;:39&quot;&gt;{{Cite news |date=23. srpnja 2017|title=Duplantis surpasses championship record for pole vault gold |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-surpasses-championship-record-for-pole-vault-gold |access-date=11. srpnja 2026. |work=European Athletics News}}&lt;/ref&gt;

=== 2018.: Svjetski juniorski prvak, prva velika seniorska titula i prvi skok preko šest metara ===
[[File:WK040289 polsstok duplantis.jpg|thumb|upright|Duplantis u skoku s motkom na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] [[2018.]] godine u [[Birmingham]]u.]]

Duplantis je sezonu [[2018.]] godine otvorio novim osobnim dvoranskim rekordom. Postigao ga je na natjecanju u [[Reno, Nevada|Renou, Nevadi]] [[12. siječnja]] preskočivši 5,83 metara, a bio bi priznat i kao novi svjetski juniorski rekord da se nisu nerazmotreno prekršila neka IAAF-ova pravila.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=14. siječnja 2018 |title=Duplantis vaults 5.83m in Reno – indoor round-up |url=https://worldathletics.org/news/report/mondo-duplantis-world-indoor-pole-vault-recor?__nextLocale=en |access-date=27. srpnja 2026 |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Naime, IAAF je [[2003.]] godine promijenio propisanu dužinu klinova na kojima leži letvica koju se preskače u skoku s motkom sa 75 milimetara na 55 milimetara. Budući da su se organizatori na natjecanju za muškarce koristili klinovima od 75 milimetara, što se otkrilo dva dana nakon samoga natjecanja, postignute rezultate IAAF nije mogao priznati kao službene. S druge strane, na natjecanju za žene upotrijebljeni su klinovi propisanih dimenzija. Dodatni je razlog za nepriznavanje Duplantisova rekorda bio taj što nije bio proveden antidopinški test na samome natjecanju, kao što je bio slučaj s njegovim rekordom od 5,82 metara godinu dana prije na natjecanju u New Yorku. Iako se Duplantis jutro nakon natjecanja testirao pod nadležnošću [[Američka antidopinška agencija|Američke antidopinške agencije]], rezultat testa nije se mogao priznati prema IAAF-ovu pravilu o testiranju na licu mjesta.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Zahn |first=Jennifer |date=18. siječnja 2018. |title=Mondo's Swedish Indoor Record, Men's Pole Vault Summit Marks Invalidated |url=https://www.flotrack.org/articles/6085005-mondos-swedish-indoor-record-mens-pole-vault-summit-marks-invalidated |access-date=22. srpnja 2026 |work=Flotrack}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:9&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot; /&gt;

Na mitingu skoka s motkom u [[Clermont-Ferrand]]u, u [[Francuska|Francuskoj]], odnosno na [[All Star Perche]]u, Duplantis je [[25. veljače]] preskočio 5,88 metara, čime je oborio svjetski juniorski rekord [[Emmanouil Karalis|Emmanouila Karalisa]]. [[Grčki]] je skakač dotada držao rekord od 5,78 metara, koji je bio postavio [[11. veljače]]. Tada osamnaestogodišnji Duplantis preskočio je iz prvoga pokušaja 5,81 metar, a konačni je rezultat postigao pri trećemu skoku.&lt;ref&gt;{{cite web |title=IAAF: Record Books rewritten in Clermont – Ferrand and College Station |url=https://www.iaaf.org/news/report/clermont-ferrand-pole-vault-sydney-mclaughlin |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190409153651/https://www.iaaf.org/news/report/clermont-ferrand-pole-vault-sydney-mclaughlin |archive-date=9. travnja 2019 |access-date=27. srpnja 2026 |website=iaaf.org}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:8&quot;&gt;{{Cite news |date=25. travnja 2018 |title=World records ratified |url=https://worldathletics.org/news/press-release/world-u20-records-ratified-duplantis |access-date=27. srpnja 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Duplantisu je [[27. ožujka]] odobreno jednokratno izuzeće od pravila 6.1.3 propisanoga statutom državnoga srednjoškolskog sportskog saveza,{{efn|Louisiana High School Athletic Association (LHSAA).}} čime mu je omogućeno da [[31. ožujka]] nastupi u elitnoj muškoj konkurenciji na Texas Relaysu bez gubitka prava nastupa za svoju srednju školu. Nadležni su prije donošenja službene odluke o tome bili kritizirani zbog toga što je to pravilo uopće postojalo. Naime, njime se zabranjivao nastup srednjoškolaca na natjecanjima elitne razine neovisno o sportu kojim se bave, a neki su smatrali smislenijim da se pravilo ograniči samo na sportove koji uključuju fizički kontakt. Godinu dana prije toga Duplantis je nastupio na Texas Relaysu, pri čemu je nosio boje svoje škole. Tek je kasnije shvatio da je time vjerojatno prekršio spomenuto pravilo. Neovisno o tome, osvojio je to natjecanje i postavio novi svjetski juniorski rekord, koji je iznosio 5,90 metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Bewers |first=James |date=27. ožujka 2018. |title=LHSAA waiver will allow Mondo Duplantis to maintain eligibility after Texas Relays |url=https://www.theadvertiser.com/story/sports/high-school/2018/03/27/lhsaa-waiver-allow-mondo-duplantis-maintain-eligibility-after-texas-relays/462102002/ |access-date=28. srpnja 2026. |website=The Daily Advertiser}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Gretschel |first=Johanna |date=27. ožujka 2018.|title=Mondo Duplantis Cleared To Compete At Texas Relays |url=https://www.flotrack.org/articles/6157981-mondo-duplantis-cleared-to-compete-at-texas-relays |access-date=28. srpnja 2026 |website=FloTrack |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Singleton |first=Singleton |date=28. ožujka 2018. |title=LHSAA made right decision on Mondo|url=https://www.houmatoday.com/story/sports/high-school/2018/03/28/chris-singletons-column-lhsaa-made-right-decision-on-mondo/12887826007/ |access-date=28. srpnja 2026|website=The Courier}}&lt;/ref&gt;

[[File:2018 European Athletics Championships Day 7 (45).jpg|thumb|left|upright=1|Osamnaestogodišnji Duplantis nakon osvajanja svoje prve velike seniorske titule na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu]] [[2018.]] godine u [[Berlin]]u.]]

Na [[Svjetsko juniorsko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetskome juniorskom prvenstvu]] 2018. godine, koje se održalo od [[10. srpnja|10.]] do [[15. srpnja]] u [[Tampere]]u, Duplantis je osvojio zlato i oborio rekord natjecanja s preskočenih 5,82 metara.&lt;ref name=&quot;:45&quot;&gt;{{Cite news |last=Mills |first=Steven |date=srpanj 2018.|title=World Junior Championships Men — An Improbable 100 Winner |url=https://trackandfieldnews.com/article/world-junior-championships-men-an-improbable-100-winner/ |access-date=28. srpnja 2026 |work=Track &amp; Field News}}&lt;/ref&gt;

Novi je svjetski juniorski rekord postavio na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu]] [[12. kolovoza]] 2018. godine u [[Berlin]]u, a iznosio je 6,05 metara. Tada je osvojio i prvu zlatnu medalju na seniorskim natjecanjima. Na tome je nastupu poboljšao svoj osobni rekord za čitavih 12 centimetara i postao najmlađi osvajač toga prvenstva u 84 godine njegova održavanja.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=13. kolovoza 2024 |title=Duplantis vaults 6.05m while Asher-Smith completes sprint triple as European Championships conclude |url=https://worldathletics.org/news/report/european-championships-berlin-2018-duplantis |access-date=28. srpnja 2026|work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:11&quot;&gt;{{Cite web |date=16. kolovoza 2018 |title=Experten: Så högt var Duplantis guldhopp |url=https://www.aftonbladet.se/a/bKrBR3 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20200217212000/https://www.aftonbladet.se/a/bKrBR3 |archive-date=17. veljače 2020 |access-date=28. srpnja 2026 |website=Aftonbladet}}&lt;/ref&gt; Star samo 18 godina i 275 dana, tada je postao i najmlađi ikad koji se pridružio elitnomu klubu skakača, odnosno onim koji su preskočili preko šest metara. Ni [[Sergej Bubka]], koji se tada smatrao najboljim ikad, nije preskočio šest metara sve dok nije imao 21 godinu. Duplantis je svojim skokom od 6,05 metara ostvario četvrti najbolji rezultat u povijesti skoka s motkom, računajući natjecanja na otvorenome i u dvorani, te izjednačio drugi najbolji rezultat na otvorenome.&lt;ref name=&quot;:47&quot;&gt;{{Cite news |last=Chadband |first=Ian |date=13. kolovoza 2018.|title=Athletics: Golden teenager Duplantis soars to six-metre vault |url=https://www.reuters.com/article/sports/athletics-golden-teenager-duplantis-soars-to-six-metre-vault-idUSKBN1KY0E2/ |access-date=28. srpnja 2026 |work=Reuters}}&lt;/ref&gt;

== Profesionalna karijera ==
=== 2019. – 2020.: Svjetski viceprvak, prvi i drugi svjetski rekord===
[[File:Armand Duplantis jumps 6.0 m, August 24 2019.jpg|thumb|Duplantis u skoku na visini od šest metara na [[Finnkampenu]] u [[Stockholm]]u [[2019.]] godine.]]

Duplantis je [[24. kolovoza]] [[2019.]] godine na [[Finnkampen]]u{{efn|Natjecanje u atletici između Finske i Švedske, koje se održava jednom godišnje.}} u [[Stockholm]]u preskočio šest metara i osvojio zlato, a time je ponovio i svoj najbolji rezultat te sezone. Svojom je pobjedom doprinio, uostalom, ukupnoj pobjedi domaćina, odnosno [[Švedska|Švedske]] nad [[Finska|Finskom]] te godine i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.&lt;ref name=&quot;:505&quot;&gt;{{Cite news |date=26. kolovoza 2019 |title=Duplantis clears 6.00m as hosts Sweden triumph in the Finnkampen |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-clears-00m-hosts-sweden-triumph-the-finnkampen |access-date=31. srpnja 2026|work=European Athletics News}}&lt;/ref&gt; Duplantis je također tim rezultatom postavio novi rekord natjecanja. Dotadašnji je rekord od 5,85 metara držao [[Patrik Klüft|Patrik Kristiansson]], a postavio ga je [[2002.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25. kolovoza 2019 |title=Duplantis hyllar fansens stöd: &quot;De bar mig över ribban – är det här jag lever för&quot; |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/MRqqmr/publiken-bar-mig-over-ribban |access-date=31. srpnja 2026 |website=Aftonbladet |language=sv}}&lt;/ref&gt; Drugoplasirani je 2019. godine bio Duplantisov sunarodnjak [[Melker Svärd Jacobsson]], koji je preskočio 5,36 metara.{{citation needed|date=srpanj 2026}}

Iste je godine [[1. listopada]] osvojio srebrnu medalju na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Doha|Dohi]], gdje je preskočio 5,97 metara iz trećega pokušaja.&lt;ref name=&quot;:50&quot;&gt;{{cite web |title=Results. Pole Vault Men – Final |url=https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-PV-M-f----.RS6.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20201128160535/https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-PV-M-f----.RS6.pdf |archive-date=28. studenoga 2020 |access-date=31. srpnja 2026 |website=iaaf.org}}&lt;/ref&gt;

Dana [[4. veljače]] [[2020.]] godine Duplantis je na prvome dvoranskom natjecanju sezone, održanome u [[Düsseldorf]]u, preskočio šest metara. Nakon toga tri je puta pokušao preskočiti 6,17 metara i postaviti novi svjetski rekord. Najbliže je uspjehu bio u drugome pokušaju, kada je preskočio letvicu, ali ju je pri padu okrznuo rukom, pa skok nije bio priznat.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.athleticsweekly.com/event-news/armand-duplantis-comes-close-to-world-record-in-dusseldorf-1039927849/ |title=Armand Duplantis comes close to world record in Düsseldorf |work=AW |date=4. veljače 2020|access-date=31. srpnja 2026|archive-date=17. studenoga 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201117041226/https://athleticsweekly.com/event-news/armand-duplantis-comes-close-to-world-record-in-dusseldorf-1039927849/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis in 2019-7.jpg|thumb|left|Otac i trener Greg Duplantis (''lijevo'') s Armandom Duplantisom 2019. godine.]]

Iako tada nije uspio, već je [[8. veljače]] na dvoranskome natjecanju u [[Toruń]]u preskočio 6,17 metara i oborio svjetski rekord koji je [[Renaud Lavillenie]] držao gotovo šest godina.&lt;ref&gt;{{cite news |url=https://www.bbc.com/sport/athletics/51429055 |title=Armand Duplantis sets pole vault world record in Poland |work=BBC Sport |date=8. veljače 2020 |access-date= 31. srpnja 2026 |archive-date= 10. veljače 2020 |archive-url= https://web.archive.org/web/20200210080135/https://www.bbc.co.uk/sport/amp/athletics/51429055 |url-status= live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=29. lipnja 2020 |title=World records ratified: Duplantis's 6.17m pole vault, Rojas's indoor triple jump and Cheptegei's 5km |url=https://worldathletics.org/news/press-release/world-record-ratified-duplantis-rojas |access-date=31. srpnja 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Tjedan dana poslije toga, [[15. veljače]], na dvoranskome je natjecanju u [[Glasgow]]u poboljšao taj rezultat za jedan centimetar, pa je novi svjetski rekord iznosio 6,18 metara.&lt;ref&gt;{{cite news |title=Armand Duplantis: Pole vaulter sets new world record at Glasgow Indoor Grand Prix |url=https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/51514981 |access-date=31. srpnja 2026 |work=BBC Sport |date=15. veljače 2020 |language=en-gb |archive-date=14. rujna 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200914132401/https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/51514981 |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=21. kolovoza 2020 |title=World records ratified: Duplantis's 6.18m pole vault and Yeshaneh's 1:04:31 half marathon |url=https://worldathletics.org/news/press-release/duplantis-yeshaneh-world-records-ratified |access-date=31. srpnja 2026|work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[19. veljače]] osvojio miting [[Miting Hauts-de-France Pas-de-Calais|Hauts-de-France Pas-de-Calais]] u [[Liévin]]u preskočivši 6,07 metara, a nakon toga pokušavao je  preskočiti 6,19 metara za novi svjetski rekord. Međutim, sva su tri pokušaja bila bezuspješna.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Rowbottom |first=Mike |date=20. veljače 2020 |title=Duplantis tops 6.07m in Lievin, narrowly misses 6.19m |url=https://worldathletics.org/news/report/world-indoor-tour-lievin-duplantis-pole-vault |access-date=31. srpnja 2026}}&lt;/ref&gt; Nakon četiri dana, [[23. veljače]], osvojio je [[All Star Perche]] u [[Clermont-Ferrand]]u rezultatom od 6,01 metra. To je bilo njegovo posljednje dvoransko natjecanje te sezone, a završilo je novim trima bezuspješnim pokušajima postavljanja novoga svjetskoga rekorda.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Pretot |first=Julien |date=24. veljače 2020 |title=Athletics: Another miss for Duplantis at 6.19 metres |url=https://www.reuters.com/article/sports/another-miss-for-duplantis-at-6-19-meters-idUSKCN20H0O8/ |access-date=31. srpnja 2026 |work=Reuters}}&lt;/ref&gt; Duplantis je neovisno o tome završio sezonu dvoranskih natjecanja kao prvi u povijesti koji je svoje nastupe na pet dvoranskih natjecanja zaredom zaključio skokovima od šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=24. veljače 2020 |title=Indoor round-up: Duplantis scales 6.01m in Clermont-Ferrand, Zhoya smashes world U20 indoor 60m hurdles record |url=https://worldathletics.org/news/report/zhoya-nilsen-indoor-record |access-date=31. srpnja 2026 |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Taj je niz nadišao [[2022.]] godine, kada je osvojio i šesto natjecanje rezultatom u tome rangu.{{citation needed|date=srpanj 2025.}}

[[File:Armand Duplantis at the 2020 Bauhaus Galan meeting in Stockholm.jpg|thumb|upright|Duplantis na mitingu [[BAUHAUS-galan]] u Stockholmu 2020. godine.]]

Dana [[21. veljače]], nakon nastupa u [[Madrid]]u na sedmome i posljednjemu natjecanju elitne razine u sklopu [[World Athletics|WA]]-ovih dvoranskih natjecanja, Duplantis je bio najbolji te sezone na temelju rezultata sa svih tih natjecanja. Njegova najbolja tri rezultata, koje je postigao u Toruńu, Glasgowu i Liévinu, donijela su mu ukupno 36 bodova. Te je godine osvojio svoju prvu [[World Athletics Indoor Tour]] titulu.&lt;ref&gt;{{cite web | url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-tour/standings/2020/men | title=World Athletics Indoor Tour |work=World Athletics}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=24. veljače 2020 |title=2020 World Athletics Indoor Tour winners secure wildcards for Nanjing |url=https://worldathletics.org/news/news/indoor-tour-2020-winners |archive-url=https://web.archive.org/web/20200226122943/https://www.worldathletics.org/news/news/indoor-tour-2020-winners |url-status=dead |archive-date=26. veljače 2020 |access-date=1. kolovoza 2026 |work=World Athletics}}&lt;/ref&gt;

Na natjecanju [[Golden Gala Pietro Mannea]] [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Rim]]u Duplantis je [[17. rujna]], preskočivši 6,15 metara iz drugoga pokušaja, oborio tadašnji svjetski rekord na otvorenome [[Sergej Bubka|Sergeja Bubke]], koji je iznosio 6,14 metara. Time nije zapravo postavio novi svjetski rekord jer je to učinio već u veljači 2020. godine na natjecanju u dvorani, gdje je preskočio 6,18 metara. Naime, od [[1998.]] godine WA ne dijeli posebno svjetske rekorde u skoku s motkom na one postignute na otvorenome i na one u dvorani. U skladu s time, novi se najbolji dvoranski rezultat računa kao novi svjetski rekord ako je bolji od najboljega rezultata na otvorenome.&lt;ref name=&quot;:63&quot;&gt;{{Cite news |last=Jeffery |first=Nicole |date=18. rujna 2020 |title=Duplantis scales 6.15m in Rome, world's highest ever outdoor vault |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-kiplimo-warholm-rome-2020 |access-date=1. kolovoza 2026|work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;

=== 2021: Olimpijski pobjednik u Tokiju i europski dvoranski prvak ===
Duplantis je [[6. ožujka]] [[2021.]] godine nastupio na [[Europsko dvoransko prvenstvo u atletici 2021.|Europskome dvoranskom prvenstvu]]. Nakon što se [[Renaud Lavillenie]] povukao s natjecanja zbog ozljede, postao je uvjerljivi favorit za osvajanje zlata.&lt;ref name=&quot;:55&quot;&gt;{{Cite web |date=7. ožujka 2021 |title=Mondo Duplantis takes European title and comes close with world record attempt |url=https://athleticsweekly.com/event-reports/mondo-duplantis-takes-european-title-and-comes-close-with-world-record-attempt-1039941741/|access-date=1. kolovoza 2021 |website=AW |language=en-GB|archive-date=23. listopada 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231023151148/https://athleticsweekly.com/event-reports/mondo-duplantis-takes-european-title-and-comes-close-with-world-record-attempt-1039941741/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Unatoč tomu, [[Piotr Lisek]] i Lavilleniejev mlađi brat [[Valentin Lavillenie|Valentin]] pružili su mu ozbiljan otpor. Oni su u konačnici osvojili broncu i srebro, a Valentin je pritom postigao najbolji osobni rezultat. S druge strane, Duplantis je skokom od 6,05 metara postavio novi najbolji rezultat prvenstva. Pokušavao je nakon toga preskočiti 6,19 metara i postaviti novi svjetski rekord, ali sva su tri pokušaja bila bezuspješna. Ipak, bio je blizu uspjeha pri drugome skoku.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis, Ingebrigtsen and Del Ponte triumph at European Indoors |url=https://www.olympicchannel.com/en/stories/news/detail/athletics-duplantis-ingebrigtsen-del-ponte-victorious-european-indoors/|access-date=1. kolovoza 2021 |website=Olympic Channel|archive-date=10. ožujka 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210310161600/https://www.olympicchannel.com/en/stories/news/detail/athletics-duplantis-ingebrigtsen-del-ponte-victorious-european-indoors/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Na [[Ljetne olimpijske igre 2020.|Ljetnim olimpijskim igrama]] u Tokiju, koje su bile odgođene za jednu godinu, Duplantis je osvojio zlatnu medalju nakon preskočenih 6,02 metra iz prvoga pokušaja, a bio je i vrlo blizu obaranja vlastitoga svjetskog rekorda.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/athletics-swedens-duplantis-soars-pole-vault-gold-2021-08-03/ |title=Athletics-Sweden's Duplantis soars to pole vault gold |date=3. kolovoza 2021 |work=[[Reuters]] |access-date=1. kolovoza 2026|archive-date=26. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230226103853/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/athletics-swedens-duplantis-soars-pole-vault-gold-2021-08-03/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Drugoplasirani je [[Chris Nilsen]] bio pun hvale za pobjednika. Usporedio je natjecanje protiv Duplantisa te večeri kao ustrajanje običnoga nogometaša da dosegne razinu na kojoj su [[Lionel Messi]] ili [[Cristiano Ronaldo]], a dodao je i da je njegova nadmoć u konkurenciji među najboljim svjetskim skakačima s motkom &quot;impresivna i nevjerojatna&quot;.&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.expressen.se/sport/os-2021/slar-tillbaka-mot-hatet-mondos-basta-beslut/ |title=Christopher Nilsen slår tillbaka mot hatet mot Armand Duplantis |language=sv |work=[[Expressen]] |date=3. kolovoza 2021 |access-date=1. kolovoza 2026|archive-date=26. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230226103855/https://www.expressen.se/sport/os-2021/slar-tillbaka-mot-hatet-mondos-basta-beslut/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

=== 2022: Tri nova svjetska rekorda, prve svjetske titule i druga europska titula ===

Iako je imao tek 22 godine, Duplantis je [[17. siječnja]] treći put osvojio švedsku nagradu za najboljega sportaša godine{{efn|''Svenska idrottsgalan'' ([[švedski jezik|šved.]]).}} za postignute uspjehe u [[2021.]] godini, a dobio ju je već [[2019.]] i [[2021.]] godine. Naime, osvojio je olimpijsko i europsko dvoransko zlato te preskočio šest ili više metara u 12 od ukupno 17 natjecanja kojima je prisustvovao u 2021. godini.&lt;ref name=&quot;:7&quot;&gt;{{Cite news |date=18. siječnja 2022 |title=Duplantis is Sweden's Sportsman of the Year for the third time |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-crowned-swedish-sportsman-of-the-year-for-the-third-time |access-date=3. kolovoza 2026|work=European Athletics}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[7. ožujka]] oborio vlastiti svjetski rekord nakon što je preskočio 6,19 metara na dvoranskome natjecanju u [[Beograd]]u.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=6.19 ! Duplantis broke the world record in the Arena at the Belgrade Indoor Meeting |url=https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/news/report/619-duplantis-broke-the-world-record-in-the-arena-at-the-belgrade-indoor-meeting |access-date=3. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org |archive-date=27. ožujka 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220327220254/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/news/report/619-duplantis-broke-the-world-record-in-the-arena-at-the-belgrade-indoor-meeting |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Dva tjedna nakon, na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u Beogradu, osvojio je zlatnu medalju. Preskočivši 6,20 metara, ponovno je oborio svoj svjetski rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole Vault Men – Result |url=https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/men/pole-vault/final/result |access-date=3. kolovoza 2026|website=worldathletics.org |archive-date=23. ožujka 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220323044017/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/men/pole-vault/final/result |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:69&quot;&gt;{{cite news |title=Sweden's Duplantis sets new world pole vault record |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220320-sweden-s-duplantis-sets-new-world-pole-vault-record |access-date=4. kolovoza 2026 |publisher=France24.com |archive-date=27. travnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230427060604/https://www.france24.com/en/live-news/20220320-sweden-s-duplantis-sets-new-world-pole-vault-record |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=18. svibnja 2022 |title=Ratified: world records for Rojas, Duplantis and Holloway |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-rojas-duplantis-holloway-belgrade-indoor |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Na [[BAUHAUS-galan]]u Duplantis je [[30. lipnja]] oborio vlastiti svjetski rekord na otvorenome od 6,15 metara, koji je postavio [[2020.]] godine. Tada je preskočio 6,16 metara.&lt;ref name=&quot;:72&quot;&gt;{{cite web |title=Armand Duplantis satte nytt utomhusrekord |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/JxzqPX/armand-duplantis-slog-nytt-utomhusrekord |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Aftonbladet |date=30. lipnja 2022 |archive-date=30. lipnja 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220630195342/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/JxzqPX/armand-duplantis-slog-nytt-utomhusrekord |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:EKZA0286 polevault final duplantis (52342027800).jpg|thumb|Duplantis u skoku na [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europskome prvenstvu]] 2022. godine u [[München]]u.]]

Svoj je svjetski rekord oborio još jednom te godine, odnosno [[24. srpnja]] na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Eugene, Oregon|Eugeneu, Oregonu]], kada je preskočio 6,21 metar.&lt;ref name=&quot;:71&quot;&gt;{{cite news |url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/swedens-duplantis-breaks-pole-vault-world-record-world-championships-2022-07-25/ |title=Swede Duplantis breaks pole vault world record to win gold |work=Reuters |date=25. srpnja 2022 | access-date=4. kolovoza 2022 | archive-date=25. lipnja 2022 | archive-url=https://web.archive.org/web/20220725035455/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/swedens-duplantis-breaks-pole-vault-world-record-world-championships-2022-07-25/ | url-status=live}}&lt;/ref&gt; To je bio ukupno peti Duplantisov svjetski rekord, ali prvi koji je postavio na otvorenome.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=20. rujna 2022 |title=Ratified: world records for Amusan, Duplantis and McLaughlin |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-amusan-duplantis-mclaughlin-oregon |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Na [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europskome prvenstvu]] u [[München]]u osvojio je zlato i srušio rekord prvenstva skokom od 6,06 metara.&lt;ref name=&quot;:74&quot;&gt;{{Cite web |title=Armand Duplantis vinner EM-guld |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/OrLXal/armand-duplantis-vinner-em-guld-i-stavhopp |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Aftonbladet |date=20. kolovoza 2022 |archive-date=20. kolovoza 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220820201042/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/OrLXal/armand-duplantis-vinner-em-guld-i-stavhopp |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je zaključio sezonu u [[rujan|rujnu]] skokom od 6,07 metara na mitingu [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Zürich]]u, a taj mu je rezultat bio dovoljan za obranu naslova.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=27. prosinca 2022 |title=2022 review: jumps |url=https://worldathletics.org/news/series/2022-review-jumps |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[World Athletics]] |archive-date=28. prosinca 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221228142556/https://worldathletics.org/news/series/2022-review-jumps |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Na temelju triju postignutih svjetskih rekorda, dviju svjetskih titula, osvojene Dijamantne lige, pobjedama na 18 od 19 natjecanja na kojima je nastupio te 23 skokova od šest ili više metara u jednoj sezoni [[World Athletics]] imenovao je Duplantisa najboljim atletičarom godine [[6. prosinca]].&lt;ref name=&quot;:13&quot;&gt;{{Cite news |date=7. prosinca 2022 |title=Mondo Duplantis Named 2022 World Athlete of the Year |url=https://lsusports.net/news/2022/12/07/mondo-duplantis-named-2022-world-athlete-of-the-year/ |access-date=4. kolovoza 2026 |work=LSU Athletics}}&lt;/ref&gt;

=== 2023: Druga svjetska titula i dva nova svjetska rekorda (šesti i sedmi) ===

Duplantis je ozbiljno započeo sezonu [[2023.]] godine na Mondo Classicu u [[Uppsala|Uppsali]], natjecanju koje je nazvano prema njegovu nadimku. Tamo je odnio pobjedu nakon preskočenih 6,10 metara. Taj rezultat nije bio samo njegova najbolja preskočena visina kojom je ikada otvorio sezonu nego i najbolji rezultat u povijesti otvaranja sezona uopće. Time je također oborio [[Sergej Bubka|Bubkin]] rekord od 11 preskočenih 6,10 ili više metara, i u dvorani i na otvorenome.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=3. veljače 2023 |title=Duplantis and Warholm open seasons with world-leading marks |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-uppsala-warholm-ulsteinvik-610-4531-sutej-ostrava |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[World Athletics]] |archive-date=3. veljače 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230203094234/https://worldathletics.org/news/report/duplantis-uppsala-warholm-ulsteinvik-610-4531-sutej-ostrava |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis Budapest 2023.jpg|thumb|Duplantis sa svojom zlatnom medaljom na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Budimpešta|Budimpešti]].]]

Na dvoranskome natjecanju [[All Star Perche]]u, održanome u [[Clermont-Ferrand]]u, Duplantis je [[25. veljače]] ponovno postavio novi svjetski rekord skokom od 6,22 metara. To mu je ujedno bio 60. skok u karijeri koji je iznosio šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25. veljače 2023 |title=Mondo Duplantis breaks pole vault world record for sixth time |url=https://olympics.nbcsports.com/2023/02/25/mondo-duplantis-pole-vault-world-record-perche-indoor/ |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[NBC Sports]] |language=en |archive-date=30. ožujka 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230330025819/https://olympics.nbcsports.com/2023/02/25/mondo-duplantis-pole-vault-world-record-perche-indoor/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=6. travnja 2023 |title=Ratified: world records for Duplantis, Bol and Seifu, world U20 records for Jackson and Sosna |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/records-ratified-duplantis-bol-seifu-jackson-sosna |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; 

Dana [[26. kolovoza]] 2023. godine Duplantis je obranio titulu svjetskoga prvaka na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Budimpešta|Budimpešti]] rezultatom od 6,10 metara.&lt;ref name=&quot;:80&quot;&gt;{{cite web | url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-championships/world-athletics-championships-budapest-2023-7138987/news/report/wch-budapest-23-report-men-pole-vault | title=Duplantis soars to second pole vault gold in Budapest &amp;#124; World Athletics Championships }}&lt;/ref&gt;

Preskočivši 6,23 metara na [[Prefontaine Classic]]u u [[Eugene, Oregon|Eugeneu, Oregonu]] [[17. rujna]], ponovno je oborio vlastiti svjetski rekord.&lt;ref&gt;[https://www.flotrack.org/articles/11225488-armand-duplantis-soars-to-world-record-in-mens-pole-vault-at-pre-classic Armand Duplantis Soars To World Record In Men's Pole Vault At Pre Classic] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230919024112/https://www.flotrack.org/articles/11225488-armand-duplantis-soars-to-world-record-in-mens-pole-vault-at-pre-classic |date=19. rujna 2023 }}, ''[[FloSports|FloTrack]]'', 17. rujna 2023. Pristupljeno 4. kolovoza 2026.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=23. studenoga 2023 |title=Ratified: world records for Crouser, Duplantis, Tsegay and Cheruiyot |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-crouser-duplantis-tsegay-cheruiyot |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

[[World Athletics]] proglasio je Duplantisa najboljim atletičarom godine već [[2020.]] i [[2022.]] godine. Isto je učinio i 2023. godine, ali toga puta u zasebnoj kategoriji skakačkih i bacačkih disciplina. Naime, od 2023. godine World Athletics dodjeljuje zasebne nagrade najboljim atletičarima i atletičarkama u trima kategorijama, odnosno u trkačkim disciplinama, skakačkim i bacačkim disciplinama te disciplinama izvan stadiona. U skladu s time, nagrada za najboljega atletičara godine u skakačkim i bacačkim disciplinama koju je primio [[11. prosinca]] 2023. godine smatra se prvom nagradom te vrste.&lt;ref name=&quot;:14&quot;&gt;{{Cite news |date=12. prosinca 2023 |title=Six stars named World Athletes of the Year in Monaco |url=https://worldathletics.org/awards/news/world-athletes-year-rising-stars-2023 |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics News}}&lt;/ref&gt;

=== 2024: Druga svjetska dvoranska titula, treća europska titula, olimpijsko zlato u Parizu i tri nova svjetska rekorda (osmi, deveti i deseti) ===
Na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2024.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u [[Glasgow]]u Duplantis je u [[ožujak|ožujku]] preskočio 6,05 metara, a taj mu je rezultat donio zlatnu medalju.&lt;ref name=&quot;:83&quot;&gt;{{Cite web |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/glasgow24/news/report/glasgow-24-men-pole-vault-report |title='Hardest ever' work for Duplantis as he retains pole vault title in Glasgow &amp;#124; World Athletics Indoor Championships |access-date=4. kolovoza 2026 |archive-date=4. ožujka 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240304131039/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/glasgow24/news/report/glasgow-24-men-pole-vault-report |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Dana [[26. veljače]]&lt;ref&gt;{{Cite web |date=26. veljače 2024 |title=Laureus World Sports Awards 2024 Nominees Announced |url=https://www.laureus.com/news/laureus-world-sports-awards-2024-nominees-announced |access-date=4. kolovoza 2024 |website=Laureus.com}}&lt;/ref&gt; bio je drugi put zaredom i treći put u karijeri nominiran za prestižnu [[Laureus (nagrada)|Laureus]]ovu nagradu za najboljega sportaša godine. U konkurenciji su još bili [[Lionel Messi]], [[Novak Đoković]], [[Erling Haaland]], [[Noah Lyles]] i [[Max Verstappen]], a osvojio ju je naposljetku Đoković.&lt;ref name=&quot;:5&quot;&gt;{{Cite web |date=8. travnja 2024 |title=Novak Djokovic, Iga Swiatek and Coco Gauff nominated at the 25th Laureus World Sports Awards : All you need to know |url=https://www.tennisclubhouse.ca/en/post/novak-djokovic-iga-swiatek-and-coco-gauff-nominated-at-the-25th-laureus-world-sports-awards-all-y |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20240409002518/https://www.tennisclubhouse.ca/en/post/novak-djokovic-iga-swiatek-and-coco-gauff-nominated-at-the-25th-laureus-world-sports-awards-all-y |archive-date=9. travnja 2024 |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Tennis Clubhouse |language=en}}&lt;/ref&gt;

Na natjecanju u [[Xiamen]]u, na prvoj &quot;postaji&quot; [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] [[2024.]] godine, Duplantis je poboljšao svoj svjetski rekord za jedan centimetar preskočivši 6,24 metra iz prvoga pokušaja.&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Julien Pereira |title=Athlétisme – Armand Duplantis établit un nouveau record du monde de saut à la perche en franchissant 6,24 mètres |language=fr |url=https://www.eurosport.fr/athletisme/wanda-diamond-league-xiamen/2024/athletisme-armand-duplantis-etablit-un-nouveau-record-du-monde-de-saut-a-la-perche-en-franchissant-624-metres_sto20002671/story.shtml |date=20. travnja 2024. |website=[[Eurosport]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Simon Turnbull |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.24m in Xiamen |url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-xiamen |date=20. travnja 2024. |website=[[World Athletics]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=27. srpnja 2024 |title=Ratified: world records for McLaughlin-Levrone, Duplantis, Kipyegon, Chebet, Alekna and Ngetich |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-mclaughlin-levrone-duplantis-kipyegon-chebet-alekna-ngetich |access-date=4. kolovoza 2026|work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Kao jedini natjecatelj koji je prešao šest metara, Duplantis je [[12. lipnja]] osvojio [[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Europsko prvenstvo]] u [[Rim]]u. Nakon što je osigurao titulu europskoga prvaka, Duplantis je iz prvoga pokušaja postavio novi rekord prvenstva skokom od 6,10 metara, a onda je iskoristio sva tri pokušaja za obaranje tadašnjega svjetskog rekorda, ali svi su bili bezuspješni.&lt;ref name=&quot;:89&quot;&gt;{{Cite web |title=Mondo Duplantis sacré champion d'Europe avec 6,10&amp;nbsp;m |url=https://www.lequipe.fr/Athletisme/Actualites/Mondo-duplantis-sacre-champion-d-europe-avec-6-10-m/1474377 |website=l'équipe}}&lt;/ref&gt; Ipak, skokom je od 6,10 metara učinio to prvenstvo svojim 60. natjecanjem na kojemu je preskočio šest ili više metara. Drugi je najbolji u povijesti [[Sergej Bubka]] s 44 natjecanja.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mills |first=Steven |date=15. lipnja 2024. |title=Roma 2024 by the numbers |url=https://www.european-athletics.com/news/roma-2024-by-the-numbers |access-date=4. kolovoza 2026 |work=European Athletics}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis - Olympic Games - 03.08.2024.jpg|thumb|left|upright|Armand Duplantis na kvalifikacijama u skoku s motkom [[3. kolovoza]] [[2024.]] godine na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama u Parizu]].]]

Pobijedivši [[5. kolovoza]] na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama]] u [[Pariz]]u, Duplantis je obranio titulu olimpijskoga pobjednika iz [[Ljetne olimpijske igre 2020.|Tokija]]. Budući da [[Sam Kendricks]] nije uspio skočiti više od 5,95 metara, Duplantis je osvojio zlato rezultatom od šest metara. Potom je preskočio 6,10 metara, čime je oborio olimpijski rekord [[Thiago Braza|Thiaga Braza]] s [[Ljetne olimpijske igre 2016.|Olimpijskih igara 2016.]] godine. U posljednjoj je seriji preskočio 6,25 metara iz trećega pokušaja i time postavio novi svjetski rekord. Kao i na Europskome prvenstvu te godine, Duplantis je bio jedini natjecatelj koji je preskočio šest metara, a potom preskočio 6,10 metara iz prvoga pokušaja te lovio novi svjetski rekord. Na Olimpijskim mu je igrama potonje pošlo za rukom, pa je time ujedno postavio novi svjetski rekord i oborio olimpijski rekord, koji je bio postavio samo 20 minuta prije.&lt;ref name=&quot;:90&quot;&gt;{{Cite news |last=Liew |first=Jonathan |date=5. kolovoza 2024. |title=Duplantis achieves new heights after pole vault world record adds to gold |url=https://www.theguardian.com/sport/article/2024/aug/05/2024-paris-olympic-games-armand-duplantis-pole-vault-world-record |access-date=4. kolovoza 2026|work=[[The Guardian]] |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Osvojivši zlato u Parizu, 24-godišnji je Duplantis postao prvi  skakač s motkom koji je obranio titulu olimpijskoga prvaka nakon [[SAD|Amerikanca]] [[Bob Richards|Boba Richardsa]], koji je osvojio Olimpijske igre [[Ljetne olimpijske igre 1952.|1952.]] i [[Ljetne olimpijske igre 1956.|1956.]] godine. Duplantis i Richards ujedno su jedini muški skakači s motkom koji su osvojili dva olimpijska zlata.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Thompson II |first=Marcus |date=6. kolovoza 2024. |title=Mondo Duplantis soars to new world record, Olympic gold again: 'He's the fastest pole vaulter out there' |url=https://www.nytimes.com/athletic/5682112/2024/08/05/mondo-duplantis-pole-vault-final-sam-kendricks/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240807041236/https://www.nytimes.com/athletic/5682112/2024/08/05/mondo-duplantis-pole-vault-final-sam-kendricks/ |url-status=dead |archive-date=7. kolovoza 2024 |access-date=4. kolovoza 2026 |work=The New York Times}}&lt;/ref&gt;

Duplantisova sposobnost ostvarivanja vrhunskih rezultata pod pritiskom te neprestano obaranje svjetskih rekorda učvrstili su njegov status jednoga od najistaknutijih atletičara svoje generacije.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt; Rezultati koje je postigao kao predstavnik Švedske na najvećim svjetskim i kontinentalnim natjecanjima nemaju premca.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Sports |first=Pulse |date=22. travnja 2024. |title=Mondo Duplantis shares secret behind shattering pole vault world record for record|url=https://www.pulsesports.co.ke/athletics/story/mondo-duplantis-shares-secret-behind-shattering-pole-vault-world-record-for-record-eigth-time-2024042110095299804 |access-date= 5. kolovoza 2026 |website=Pulse Sports Kenya |language=en}}&lt;/ref&gt; Uzevši u obzir njegove uspjehe od najmlađih natjecateljskih dobnih kategorija do seniorske karijere, do [[kolovoz]]a 2024. godine postavio je ukupno devet rekorda prvenstava i jedan olimpijski rekord. U te se rezultate ubrajaju i tri svjetska rekorda koja je postavio nakon što je osvojio svjetske titule: 6,20 metara na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u Beogradu, 6,21 metar na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome prvenstvu]] u Oregonu i naposljetku 6,25 metara u Parizu na Olimpijskim igrama.&lt;ref name=&quot;:17&quot; /&gt;

Njegova se dominacija u skoku s motkom počela uspoređivati s ostvarenjima najboljih u drugim sportovima.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=6. kolovoza 2024 |title=Mondo Duplantis Soars to New Heights: Sets World Record at Paris 2024 Olympics |url=https://trackalerts.com/2024/08/mondo-duplantis-soars-to-new-heights-sets-world-record-at-paris-2024-olympics/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240919084450/https://trackalerts.com/2024/08/mondo-duplantis-soars-to-new-heights-sets-world-record-at-paris-2024-olympics/ |url-status=dead |archive-date=19. rujna 2024 |access-date=5. kolovoza 2026|work=Trackalerts.com}}&lt;/ref&gt; ''[[The New York Times]]'' opisao ga je kao sportaša koji za skok s motkom predstavlja ono što [[Usain Bolt]] predstavlja za sprint, [[Michael Phelps]] za [[plivanje]] i [[Simone Biles]] za [[gimnastika|gimnastiku]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=5. kolovoza 2024|title=Mondo Duplantis: Breaking down the biomechanics behind the best-ever pole vaulter |url=https://www.nytimes.com/athletic/5646961/2024/08/05/mondo-duplantis-biomechanics-pole-vault/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806032042/https://www.nytimes.com/athletic/5646961/2024/08/05/mondo-duplantis-biomechanics-pole-vault/ |url-status=dead |archive-date=6. kolovoza 2024 |access-date=5. kolovoza 2026 |work=The New York Times}}&lt;/ref&gt; Budući da natjecanja često osvaja s gotovo 30 centimetara boljim rezultatom od drugoplasiranoga, njegova je nadmoć time izraženija jer se pobjednik u skoku s motkom češće odlučuje razlikom od samo jednoga centimetra.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Sherwood |first=Ben |date=8. kolovoza 2024. |title=Why This Pole Vaulter Is Even Bigger Than the One With the Bulge |url=https://www.thedailybeast.com/pole-vault-goat-mondo-duplantis-soaredliterallyat-the-paris-olympics |archive-url=https://web.archive.org/web/20240808232141/https://www.thedailybeast.com/pole-vault-goat-mondo-duplantis-soaredliterallyat-the-paris-olympics |url-status=dead |archive-date=8. kolovoza 2024 |access-date=5. kolovoza 2026 |work=The Daily Beast}}&lt;/ref&gt; Uz to je osvojio svako natjecanje na kojemu je nastupio od mitinga [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Monako|Monaku]] 2023. godine.&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot; /&gt; Nakon drugoga olimpijskog zlata zaredom i oborenih devet rekorda – a svaki je novi u tome nizu poboljšao za jedan centimetar – Duplantis je naširoko smatran najboljim skakačem s motkom svih vremena.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;{{Cite news |date=5. kolovoza 2024 |title=Record-breaker Duplantis soars to Olympic pole vault gold, Hodgkinson wins 800m |url=https://www.france24.com/en/live-news/20240805-record-breaker-duplantis-soars-to-pole-vault-gold-hodgkinson-wins-800m |agency=Agence France-Presse}}&lt;/ref&gt; Prije pariških Olimpijskih igara taj se naslov pridijevao [[Sergej Bubka|Sergeju Bubki]], umirovljenomu [[Ukrajina|ukrajinskom]] skakaču s motkom.&lt;ref name=&quot;Stump2024&quot;&gt;{{cite news |last1=Stump |first1=Scott |date=6. kolovoza 2024. |title=Swedish pole vaulter Armand Duplantis thrills the world with a towering, death-defying vault |url=https://www.today.com/popculture/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-rcna165383 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806202927/https://www.today.com/popculture/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-rcna165383 |archive-date=6. kolovoza 2024 |work=TODAY.com}}&lt;/ref&gt;

Na [[Memorijal Kamili Skolimowskoj|Memorijalu Kamili Skolimowskoj]] u [[Poljska|poljskome]] gradu [[Chorzów]]u, dvanaestoj postaji [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] 2024. godine, Duplantis je [[25. kolovoza]] poboljšao svoj svjetski rekord deseti put u karijeri i treći put 2024. godine za jedan centimetar, pa je novi svjetski rekord iznosio 6,26 metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ingebrigtsen and Duplantis smash world records in Silesia |url=https://www.diamondleague.com/news/general/ingebrigtsen-and-duplantis-smash-world-records-in-silesia/ |access-date=5. kolovoza 2026 |website=IDL Diamond League |date=25. kolovoza 2024 |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=3. listopada 2024 |title=Ratified: world records for Ingebrigtsen, Duplantis and Hull |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-ingebrigtsen-duplantis-hull |access-date=5. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Tamo su, uz Duplantisa, i [[Sam Kendricks]] i [[Emmanouil Karalis]] preskočili šest metara. To je bio prvi put u povijesti da su trojica skakača s motkom preskočili tu visinu na istome natjecanju.&lt;ref name=&quot;:6&quot;&gt;{{Cite news |last=Selvaraj |first=Jonathan |date=28. kolovoza 2024. |title=One small centimetre for man, a giant leap for Armand Duplantis |url=https://sportstar.thehindu.com/athletics/armand-duplantis-pole-vault-world-record-one-centimetre-paris-olympics-science-jump-sports-feature/article68575835.ece/}}&lt;/ref&gt;

Na konferenciji za medije uoči spomenutoga mitinga Dijamantne lige organizatori su predstavili novu nagradu za najboljega sportaša na tome natjecanju, a odluka se donosila na temelju bodovnoga sustava World Athleticsa. Očekivalo se da će prvi dobitnik te nagrade biti [[Jakob Ingebrigtsen]], koji je rezultatom od 7:17,55 minuta postavio novi svjetski rekord na 3000 metara. Time je nadmašio prijašnji rekord od 7:20,67 minuta [[Kenija|Kenijca]] [[Daniel Komen|Daniela Komena]] iz [[1996.]] godine za više od triju sekundi. Međutim, kada su se rezultati s natjecanja preračunali prema bodovnome sustavu, pokazalo se da je Duplantisov svjetski rekord od 6,26 metara u skoku s motkom vrijedio 1339 bodova, a Ingebrigtsenov svjetski rekord 1320 bodova. Duplantis je tako postao prvim dobitnikom nagrade za najvrjednijega atletičara mitinga, pa je osvojio 14-karatni zlatni prsten optočen dijamantima vrijedan 10 000 američkih dolara te novčanu nagradu u istome iznosu. Uz to je osvojio 50 000 američkih dolara za obaranje svjetskoga rekorda.&lt;ref name=&quot;:6&quot; /&gt;

Dan uoči mitinga Dijamantne lige u [[Zürich]]u, [[4. rujna]], Duplantis je sudjelovao u revijalnoj utrci na 100 metara protiv [[Karsten Warholm|Karstena Warholma]], svjetskoga rekordera na 400 metara s preponama. Duplantis je pobijedio i ostvario osobni rekord u toj disciplini, koji je iznosio 10,37 sekundi. Warholm je završio utrku za 10,47 sekundi, što je također bio njegov osobni rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mondo Duplantis uses personal best to hold off Karsten Warholm in 100m sprint showdown |url=https://olympics.com/en/news/mondo-duplantis-uses-personal-best-to-hold-off-karsten-warholm-in-100m-sprint-showdown}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/articles/c14zydg3754o|title=Duplantis beats Warholm in 100m exhibition race|date=4. rujna 2024 |work=BBC Sport|access-date=5. kolovoza 2026.}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[13. rujna]] zaključio sezonu 2024. godine četvrtim uzastopnim naslovom pobjednika Dijamantne lige na završnome natjecanju u [[Bruxelles]]u. Pobjedu je odnio nakon preskočenih 6,11 metara, čime je također postavio rekord mitinga.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/wanda-diamond-league-final-brussels-2024-duplantis-denny|title=Duplantis and Denny break meeting records on first day of Wanda Diamond League Final in Brussels|publisher=World Athletics|access-date=13. rujna 2024}}&lt;/ref&gt;

Dana [[26. listopada]] bio je prvi put samostalno proglašen europskim sportašem godine u muškoj konkurenciji. Isti je naslov zavrijedio 2022. godine, ali tada je nagradu podijelio s Jakobom Ingebrigtsenom.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=28. listopada 2024 |title=Mahuchikh and Duplantis named European athletes of the year |url=https://athleticsweekly.com/athletics-news/mahuchikh-and-duplantis-named-european-athletes-of-the-year-1039994149/ |access-date=5. kolovoza 2024 |work=Athletics Weekly}}&lt;/ref&gt;  

Duplantis je [[6. studenoga]] postao globalni ambasador humanitarne utrke [[Wings for Life World Run]], a time se pridružio drugim sportskim zvijezdama poput [[Neymar|Neymara]] i Karstena Warholma. Utrka se održala [[4. svibnja]] [[2025.]] godine radi prikupljanja sredstava za istraživanje ozljede [[kičmena moždina|kralježnične moždine]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Jonsson |first=Hanna |date=6. studenoga 2024. |title=Join Mondo Duplantis in the Wings for Life World Run – registration is open |url=https://www.redbull.com/se-en/mondo-duplantis-wings-for-life-world-run |access-date=5. kolovoza 2026|work=Redbull}}&lt;/ref&gt;

=== 2025: Višestruki novi svjetski rekordi, treće svjetske titule i u dvorani i na otvorenome, jubilarnih sto skokova, Laureusova nagrada, peto osvajanje Dijamantne lige i skok od 6,30 metara ===

Duplantis je [[28. veljače]] na [[All Star Perche]]u u [[Clermont-Ferrand]]u 11. put oborio vlastiti svjetski rekord. Nakon što je osigurao pobjedu skokom od 6,07 metara, Duplantis je odlučio preskočiti 6,27 metara. To je uspio iz prvoga pokušaja.&lt;ref name=&quot;:17&quot;&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2025 |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.27m in Clermont-Ferrand |url=https://worldathletics.org/news/report/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-627m-clermont-ferrand |access-date=6. kolovoza 2026 |website=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; U to je vrijeme objavio i svoj prvi singl &quot;[[Bop (pjesma, Mondo)|Bop]]&quot;, koji je zasvirao kada je postavio novi svjetski rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2025 |title=Armand Duplantis breaks his own pole vault world record with leap of 6.27m |url=https://www.straitstimes.com/sport/armand-duplantis-breaks-his-own-pole-vault-world-record-with-leap-of-6-27m |access-date=6. kolovoza 2026 |website=The Straits Times}}&lt;/ref&gt;

U razgovoru s [[Puma (brend)|Puminim]] izvršnim direktorom Arneom Freundtom, odnosno intervjuu objavljenome [[18. ožujka]] u sklopu tvrtkina godišnjega izvještaja, Duplantis je otkrio da vjeruje da bi mogao svjetski rekord postaviti na 6,40 metara u idućih nekoliko godina, ali da mu 6,30 metara predstavlja prvu metu u bližoj budućnosti.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole vault star Armand &quot;Mondo&quot; Duplantis sets his sights on fairy tale world record of 6.40m {{!}} PUMA® |url=https://about.puma.com/en/newsroom/corporate-news/2025/18-03-2025-pole-vault-star-armand-mondo-duplantis-sets-his-sights |access-date=6. kolovoza 2026 |website=about.puma.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je skokom od 6,15 metara osvojio [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]] u [[Nanjing]]u [[22. ožujka]]. Time je ujedno treći put zaredom postao svjetskim dvoranskim prvakom. Duplantis se borio sve do kraja protiv [[Grk]]a [[Emmanouil Karalis|Emmanouila Karalisa]], koji je preskočio 6,05 metara. Karalis bi u neko drugo doba zasigurno postao svjetskim dvoranskim prvakom jer je to bio prvi put u povijesti da je skakač s motkom u finalu prvenstva preskočio 6,05 metara i ostao bez zlatne medalje.&lt;ref name=&quot;:18&quot; /&gt;

Prije nego što je obranio naslov prvaka u Nanjingu, Duplantis je ukupno 98 puta dotada preskočio šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite AV media |url=https://www.youtube.com/live/NHC6m33jDrk?si=QtkdsUuyCpEanGXj |title=Livestream - World Athletics Indoor Championships Nanjing 25 Press Conference |language=en |access-date=6. kolovoza 2026 |via=www.youtube.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=20. ožujka 2025 |title='More in the tank', vows Duplantis as he edges to century mark |url=https://www.france24.com/en/live-news/20250320-more-in-the-tank-vows-duplantis-as-he-edges-to-century-mark |access-date=6. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Watta |first=Evelyn |date=20. ožujka 2025 |title=Mondo Duplantis all set for another world record as he gears up for World Athletics Indoor Championships Nanjing 2025: &quot;I have more in the tanks&quot; |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-world-record-world-athletics-indoor-championships-nanjing-2025-more-in-tanks |access-date=6. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; Preskočivši četiri puta šest ili više metara na tome natjecanju, Duplantis je prešao brojku od sto takvih skokova s ukupno 102 njih. Za usporedbu, [[Sergej Bubka]], nekadašnji svjetski rekorder, drugi je najbolji po broju skokova od šest ili više metara, a u karijeri ih je ukupno imao 46.&lt;ref name=&quot;:18&quot;&gt;{{Cite web |title=Duplantis retains world indoor pole vault title in Nanjing {{!}} News {{!}} Nanjing 25 {{!}} World Athletics Indoor Championships |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/nanjing25/news/report/nanjing-25-men-pole-vault-report |archive-url=https://web.archive.org/web/20250322161645/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/nanjing25/news/report/nanjing-25-men-pole-vault-report |archive-date=22. ožujka 2025 |access-date=6. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=22. ožujka 2025 |title=Now 102 vaults over 6 metres as Duplantis soars to world indoor title |url=https://sports.yahoo.com/article/now-102-vaults-over-6-143815490.html |access-date=6. kolovoza 2026 |website=Yahoo Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[21. travnja]] osvojio [[Laureus (nagrada)|Laureusovu]] nagradu za najboljega sportaša godine. Time je nakon [[Usain Bolt|Usaina Bolta]] postao drugi atletičar u povijesti koji je osvojio tu nagradu.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Wiseman |first=Ciaran |date=22. travnja 2025 |title=Mondo Duplantis namedrops Usain Bolt &amp; Lionel Messi as he wins prestigious award |url=https://talksport.com/sport/3138989/mondo-duplantis-laureus-awards-usain-bolt-lionel-messi/ |access-date=7. kolovoza 2026 |website=talkSPORT |language=}}&lt;/ref&gt; Bio je nominiran još 2021., 2023. i 2024. godine, stoga ju je osvojio nakon treće uzastopne i ukupno četvrte nominacije.&lt;ref name=&quot;:19&quot;&gt;{{Cite web |last=Smirnova |first=Lena |date=22. travnja 2025. |title=Armand Duplantis named Laureus World Sportsman of the Year after third consecutive nomination |url=https://www.olympics.com/en/news/athletics-sweden-armand-duplantis-named-laureus-world-sportsman-of-the-year-after-third-consecutive-nomination |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=22. travnja 2025 |title=Gymnast Simone Biles and pole vaulter Armand Duplantis win Laureus awards |url=https://www.straitstimes.com/sport/gymnast-simone-biles-and-pole-vaulter-mondo-duplantis-win-laureus-awards |access-date=7. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

Svoj ukupno dvanaesti i četvrti svjetski rekord u okviru Dijamantne lige&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis Soars to 6.28m World Record as Records Tumble at Stockholm Diamond League {{!}} Watch Athletics |url=https://www.watchathletics.com/article/13394/duplantis-soars-to-6-28m-world-record-as-records-tumble-at-stockholm-diamond-league |access-date=7. kolovoza 2026 |website=www.watchathletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt; postavio je [[15. lipnja]] skokom od 6,28 metara, iz prvoga pokušaja, u [[Stockholm]]u.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.28m in Stockholm {{!}} REPORTS {{!}} World Athletics |url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-628m-stockholm |archive-url=https://web.archive.org/web/20250615204725/https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-628m-stockholm |archive-date=15. lipnja 2025 |access-date=7. kolovoza 2026|website=worldathletics.org |language=en}}&lt;/ref&gt; Prije toga oborio je svjetski rekord dvaput u Poljskoj, Srbiji i Oregonu, jednom u Škotskoj i Kini, a triput u Francuskoj, uključujući onaj s Olimpijskih igara 2024. godine. Nikada prije nije postigao to na domaćemu terenu, u [[Švedska|Švedskoj]],&lt;ref&gt;{{Cite web |date=15. lipnja 2025 |title=Mondo Duplantis' 12th pole vault world record is one of a kind: 'The only thing that I was missing' |url=https://www.nbcsports.com/olympics/news/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-2025-stockholm |access-date=7. kolovoza 2026 |website=NBC Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt; pa je time ostvario još jedan priželjkivani uspjeh.&lt;ref&gt;{{Cite web |first=Nick |last=Zaccardi |date=15. lipnja 2025 |title=Mondo Duplantis breaks world record in pole vault for 12th time: 'The only thing that I was missing' |url=https://sports.yahoo.com/article/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-171337337.html |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Yahoo Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

Duplantisov 12. svjetski rekord s čuvenoga [[Olimpijski stadion u Stockholmu|Olimpijskoga stadiona u Stockholmu]], na kojemu su se održale [[Ljetne olimpijske igre 1912.]] godine, bio je prvi u povijesti koji se postavio na tome stadionu. Tamo su se više puta oborili svjetski rekordi u atletici nego na ijednome drugom stadionu – ukupno 83 njih između [[1912.]] i [[2008.]] godine. Međutim, nijedan od njih nije bio u skoku s motkom.&lt;ref name=&quot;:21&quot;&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=20. rujna 2025 |title=Mondo Duplantis exclusive: 14-time pole vault world-record holder analyzes his greatest jumps |url=https://www.nytimes.com/athletic/6642767/2025/09/20/mondo-duplantis-interview-world-records/ |access-date=7. kolovoza 2026 |work=The New York Times |language=en-US |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt; [[Patrik Sjöberg]] bio je posljednji švedski sportaš koji je na tome stadionu postavio svjetski rekord, a to je bilo na natjecanju u skoku uvis [[1987.]] godine. Tomu je svjedočila i Duplantisova majka s tribina.&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite web |last=Crumley |first=Euan |date=15. lipnja 2025.|title=Mondo Duplantis rises to the occasion in Stockholm – Athletics Weekly |url=https://athleticsweekly.com/news/mondo-duplantis-rises-to-the-occasion-in-stockholm-1040005867/ |access-date=7. kolovoza 2026 |website=athleticsweekly.com |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole Vault: Arman Duplantis sets his sights on setting another world record at 6.40m {{!}} Flashscore.com |url=https://www.flashscore.com/news/athletics-continental-tour-it-s-within-my-reach-duplantis-sets-sights-on-6-40m/bkXyvSvq/ |access-date=7. kolovoza 2026|website=www.flashscore.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

U skladu s tamošnjom tradicijom, Duplantisovo je ime uklesano na zidove stadiona u spomen na svjetski rekord koji je ondje postavio. Taj dio Olimpijskoga stadiona, poznat pod nazivom &quot;Stadion Walk of Fame&quot;, odaje počast najvećim sportskim uspjesima i događajima koji su se odvili na stadionu još od Olimpijskih igara održanih u Stockholmu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archives: Walk of Fame |url=https://www.walkoffamestadion.se/en/walkoffame/ |access-date=19. lipnja 2025 |website=Stadion Walk of Fame |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;

Nakon te pobjede u Dijamantnoj ligi Duplantis je od 2020. godine pobijedio na 37 od ukupno 41 natjecanja, čime je postao jedan od najuspješnijih serijskih pobjednika u povijesti Dijamantne lige.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Sportstar |first=Team |date=13. lipnja 2025. |title=Duplantis Diamond League Results 2017–2025: A Winning Streak |url=https://sportstar.thehindu.com/athletics/duplantis-diamond-league-results-2017-2025/article69690324.ece |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Sportstar |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=16. lipnja 2025 |title='Magical' Armand Duplantis soars to pole vault world record in Stockholm |url=https://www.straitstimes.com/sport/magical-duplantis-soars-to-pole-vault-world-record-in-stockholm-with-6-28m-jump |access-date=7. kolovoza 2026|work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt; Od svoga debija u Dijamantnoj ligi 2017. godine ostvario je ukupno 39 pobjeda, čime je prestigao [[Renaud Lavillenie|Renauda Lavillenieja]], koji ima 37 pobjeda.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Renaud LAVILLENIE – Wanda Diamond League |url=https://www.diamondleague.com/athlete/14185853/ |access-date=7. kolovoza 2026 |language=en-US}}&lt;/ref&gt; Od 2020. godine imao je 93 nastupa, a izgubio je samo četiri puta, i to isključivo na mitinzima Dijamantne lige.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=17. lipnja 2025 |title=Why 1cm equals multiple big-money payouts for this record-breaking pole vaulter |url=https://www.abc.net.au/news/2025-06-17/mondo-armand-duplantis-keeps-breaking-his-pole-vault-world-1cm/105426332 |access-date=7. kolovoza 2026 |work=ABC News |language=en-AU}}&lt;/ref&gt;

Dana [[11. srpnja]] Duplantis je skokom od 6,05 metara oborio rekord mitinga Dijamantne lige u [[Monako|Monaku]], koji je iznosio 6,02 metara, a bio ga je postavio [[Poljska|Poljak]] [[Piotr Lisek]] [[2019.]] godine. Taj je miting ujedno i 13. postaja Dijamantne lige na kojoj je Duplantis srušio rekord natjecanja.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=McCarvel |first=Nick |date=11 July 2025 |title=Monaco Diamond League 2025: Mondo Duplantis wins pole vault in new meeting record, misses on world record attempts |url=https://www.olympics.com/en/news/monaco-diamond-league-2025-mondo-duplantis-wins-pole-vault-in-new-meeting-record-misses-on-world-record-attempts |access-date=12 July 2025 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; Budući da se u Dijamantnoj ligi održava ukupno 15 mitinga, preostala su mu u tome trenutku dva na kojima još nije postavio novi rekord. Riječ je o mitinzima u [[Rabat]]u, na kojemu je rekord od 5,86 metara postavio [[Sam Kendricks]], i u [[London]]u, gdje rekord od 6,03 metara drži [[Renaud Lavillenie]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ogeyingbo |first=Deji |date=25. lipnja 2025. |title=Mondo Duplantis and the art of jumping high |url=https://www.runblogrun.com/2025/06/mondo-duplantis-and-the-art-of-jumping-high.html |access-date=7. kolovoza 2026 |website=runblogrun |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

U sklopu manifestacije [[World Athletics Continental Tour]] Duplantis je [[12. kolovoza]] postavio svoj 13. svjetski rekord od 6,29 metara na mitingu iz tzv. Gold serije u [[Budimpešta|Budimpešti]]. To je bio prvi svjetski rekord koji se ikada postavio na tome mitingu u 15 godina njegova postojanja. Duplantis je time nadmašio i svoj prijašnji rekord koji je postavio u [[Mađarska|Mađarskoj]], a riječ je o skoku od 6,10 metara kojim je [[2023.]] godine osvojio svoju drugu titulu svjetskoga prvaka.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Historic world record, broken records, and an electric atmosphere at the Gyulai István Memorial – Gyulai István Memorial |url=https://gyulaimemorial.hu/en/news/historic-world-record-broken-records-and-an-electric-atmosphere-at-the-gyulai-istvan-memorial/ |access-date=7. kolovoza 2026 |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=13. kolovoza 2025 |title=Duplantis breaks world pole vault record on Budapest return |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-continental-tour/news/duplantis-world-pole-vault-record-budapest-gyulai-memorial |access-date=7. kolovoza 2026 |website=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;

World Athletics dao je Duplantisu važnu ulogu u promociji premijernoga izdanja prvenstva službenoga naziva [[World Athletics Ultimate Championship]], koje će se održati u [[Budimpešta|Budimpešti]] od [[11. rujna|11.]] do [[13. rujna]] [[2026.]] godine. Riječ je o ekskluzivnome bijenalu koje će se parnim godinama održavati na kraju sezone, kada [[Svjetsko prvenstvo u atletici]] neće biti u tijeku. World Athletics imenovao je Duplantisa ultimativnom zvijezdom ([[engleski jezik|engl.]] ''Ultimate Star''), a potom [[Usain Bolt|Usaina Bolta]] ultimativnom legendom ([[engleski jezik|engl.]] ''Ultimate Legend''),&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Thapliyal |first=Mukesh |date=8. rujna 2025. |title=Usain Bolt named 'Ultimate Legend' by World Athletics to promote inaugural global championship |url=https://economictimes.indiatimes.com/news/international/us/usain-bolt-named-ultimate-legend-by-world-athletics-to-promote-inaugural-global-championship/articleshow/123756822.cms?from=mdr |access-date=8. kolovoza 2026 |work=The Economic Times |issn=0013-0389}}&lt;/ref&gt; učinivši ih time glavnim akterima u promociji prvenstva u skladu s dodijeljenim ulogama.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=13. kolovoza 2025 |title=Duplantis unveiled as inaugural Ultimate Star |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-ultimate-championship/2026/news/press-releases/mondo-duplantis-ultimate-championship-star |access-date=8. kolovoza 2026 |website=World Athletics}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[27. kolovoza]] osvojio trofej Dijamantne lige peti put zaredom na posljednjemu mitingu u [[Zürich]]u, čime se približio najboljim atletičarima sa sedam pobjeda. Riječ je o [[Francuska|francuskome]] skakaču s motkom [[Renaud Lavillenie|Renaudu Lavillenieju]] i [[Christian Taylor|Christianu Tayloru]], [[SAD|Amerikancu]] koji se natjecao u [[Troskok|troskoku]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last= |first= |last2= |first2= |date=28. kolovoza 2025 |title=Mondo Duplantis wins fifth straight Diamond League title |url=https://www.indiatvnews.com/sports/other/mondo-duplantis-wins-fifth-straight-diamond-league-title-2025-08-28-1005523 |access-date=9. kolovoza 2026 |website=India TV News |language=en}}&lt;/ref&gt; Duplantis je pobijedio nakon preskočenih šest metara, što je bio njegov 118. skok od šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=27. kolovoza 2025 |title=Olyslagers wins latest duel with high jump rival ahead of world champs |url=https://www.abc.net.au/news/2025-08-28/nicola-olyslagers-wins-high-jump-diamond-league-in-zurich/105706212 |access-date=9. kolovoza 2026 |work=ABC News |language=en-AU}}&lt;/ref&gt;

Na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Tokio|Tokiju]] Duplantis je [[15. rujna]] osvojio svoju treću svjetsku titulu zaredom u skoku s motkom. Naslov svjetskoga prvaka donio mu je skok od 6,15 metara u nikada kompetitivnijemu finalu muškoga skoka s motkom na natjecanju globalne razine, gdje je sedam skakača preskočilo 5,90 ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.30m in Tokyo {{!}} News {{!}} Tokyo 25 {{!}} World Athletics Championships |url=https://worldathletics.org/en/competitions/world-athletics-championships/tokyo25/news/report/world-championships-tokyo-25-report-mens-pole-vault |access-date=9. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt; Duplantis je zatim nastojao postaviti svoj 14. svjetski rekord od 6,30 metara, a to mu je pošlo za rukom u posljednjemu pokušaju. Taj je rezultat ujedno bio četvrti Duplantisov svjetski rekord u 2025. godini, što je za njega bio i rekordan broj oborenih svjetskih rekorda u jednoj godini.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=15. rujna 2025 |title=Armand Duplantis soars to third world title and 14th world record |url=https://www.bbc.com/sport/athletics/articles/c1ed6845ng7o |access-date=9. kolovoza 2026 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

Nakon prvih dvaju neuspješnih pokušaja Duplantis je napravio dvije promjene koje su se pokazale ključnim za obaranje rekorda. Najprije je pomaknuo stalke za letvicu s njezine standardne pozicije pet centimetara bliže kutiji za odraz, u koju se postavlja motka pri skoku, čime je promijenio kut prelaska preko letvice. Duplantis je poslije otkrio da mu je njegov otac i trener Greg savjetovao da upotrijebi tvrđu motku u trećemu pokušaju kako bi optimizirao odraz pri toj visini. U prijašnjim se pokušajima služio istom motkom kojom je obarao rekorde između 6,20 i 6,29 metara.&lt;ref name=&quot;:21&quot; /&gt;

Duplantis je bio proglašen europskim sportašem godine [[26. listopada]]. To je bio treći put da je osvojio tu nagradu, a toliko ju je puta jedini još dobio [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Britanac]] [[Mo Farah]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Broadbent |first=Chris |date=25. listopada 2025 |title=Mondo grateful for “beautiful honour” as he is named men's Athlete of the Year |url=https://www.european-athletics.com/home/news/mondo-grateful-for-beautiful-honour-as-he-is-named-athlete-of-the-year |access-date=9. kolovoza 2026|website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

[[World Athletics]] proglasio je Duplatnisa sportašem godine [[30. studenoga]]. Tada je imao 16 osvojenih natjecanja u nizu i postao je prvi skakač s motkom u novijoj povijesti koji dvije godine zaredom nije doživio poraz.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=1. prosinca 2025 |title=Swedish pole vault star Armand Duplantis and US hurdler Sydney McLaughlin-Levrone crowned 'Athletes of the Year' |url=https://www.straitstimes.com/sport/duplantis-and-mclaughlin-levrone-crowned-athletes-of-the-year |access-date=9. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt; Nijedan drugi atletičar koji se natjecao u skakačkim ili bacačkim disciplinama nije tu nagradu osvojio tri puta. Duplantis je tako postao tek treći atletičar s najmanje trima osvojenim nagradama, pridruživši se [[Usain Bolt|Usainu Boltu]], koji ju je osvojio šest puta, i [[Hicham El Guerrouj|Hichamu El Guerrouju]], također trostrukome dobitniku nagrade.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ian O'Riordan: Why Grand Slam Track is paying a high price for excluding field events |url=https://www.irishtimes.com/sport/athletics/2025/12/06/ian-oriordan-why-grand-slam-track-is-paying-a-high-price-for-excluding-field-events/ |access-date=9. kolovoza 2026 |website=The Irish Times |language=en}}&lt;/ref&gt;

=== 2026: Petnaesti svjetski rekord zaredom, četvrti uzastopni svjetski dvoranski naslov i prekid trogodišnjega pobjedničkog niza===
Dana [[12. ožujka]] Duplantis je poboljšao svoj svjetski rekord za jedan centimetar na [[Mondo Classic|Mondo Classicu]] u [[Uppsala|Uppsali]]. To je bio njegov 15. svjetski rekord i drugi put da je postavio svjetski rekord u [[Švedska|Švedskoj]].&lt;ref name=&quot;:26&quot;/&gt; Duplantis je tim skokom od 6,31 metra nadmašio brojku [[Sergej Bubka|Sergeja Bubke]] od 14 uzastopnih svjetskih rekorda. Također, pobjeda mu je na spomenutome natjecanju bila 38. u nizu, računajući još od [[kolovoz|kolovoza]] [[2023.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=16. ožujka 2026 |title=Pole vault record breaker Armand Duplantis ready for return to 'special' Torun |url=https://www.straitstimes.com/sport/pole-vault-record-breaker-armand-duplantis-ready-for-return-to-special-torun |access-date=9. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

Dvije tehničke prilagodbe omogućile su Duplantisu postavljanje najnovijega svjetskog rekorda: produljio je zalet s 20 na 22 koraka i počeo je upotrebljavati tvrđu motku. Godinama je eksperimentirao s tvrđom motkom, ali nije uspijevao doći do željenoga učinka. Ipak, smatrao je da će mu produljeni zalet, koji je uveo posljednjih mjeseci, omogućiti jači odraz, a on bolje savijanje tvrđe motke.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Goulding |first=Grace |date=16. ožujka 2026. |title=Mondo Duplantis eyes 2026 World Athletics Indoor Championships return in Toruń after 15th pole vault world record: &quot;I wanted to make sure I'm still the top dog&quot; |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-2026-world-athletics-indoor-championships-return-record-top-dog |access-date=9. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;

Nakon što je [[21. ožujka]] osvojio zlato na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2026.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u [[Toruń]]u i pritom postavio novi rekord prvenstva skokom od 6,25 metara, Duplantis je postao prvi atletičar koji je osvojio četiri uzastopna svjetska dvoranska naslova.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Fentuo |first=Fentuo Tahiru |date=22. ožujka 2026. |title=World Athletics Indoor Championships 2026: Mondo Duplantis claims fourth successive indoor pole vault title |url=https://www.olympics.com/en/news/world-athletics-indoor-championships-2026-mondo-duplantis-claims-fourth-successive-indoor-pole-vault-title |access-date=9. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; To mu je bila ukupno deveta svjetska seniorska titula. Od [[2019.]] godine, kada je posljednji put bio poražen na svjetskim ili kontinentalnim prvenstvima, osvojio je 12 velikih titula.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis soars to 6.25m championship record to win fourth world indoor pole vault title {{!}} News {{!}} Kujawy Pomorze 26 {{!}} World Athletics Indoor Championships |url=https://worldathletics.org/en/competitions/world-athletics-indoor-championships/kujawypomorze26/news/report/wic-kujawy-pomorze-26-report-men-pole-vault |access-date=9. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt; Nakon posljednjega osvojenog svjetskog dvoranskog naslova izjednačio se sa Sergejem Bubkom, koji je četiri puta bio svjetski dvoranski prvak.&lt;ref name=&quot;:27&quot;&gt;{{Cite web |date=21. ožujka 2026 |title=Sweden's Duplantis wins fourth world indoor pole vault title |url=https://www.france24.com/en/live-news/20260321-sweden-s-duplantis-wins-fourth-world-indoor-pole-vault-title |access-date=9. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[17. svibnja]] postavio novi rekord mitinga [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Šangaj]]u skokom od 6,12 metara, gdje je i pobijedio.

Dana [[27. svibnja]] puštena je u prodaju posebna dječja ulaznica za [[14. kolovoza]], dan kada su se održavale kvalifikacije u skoku s motkom na [[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Europskome prvenstvu]] u [[Birmingham]]u. Nazvana prema Duplantisu, &quot;Mondo Ticket&quot; stajala je samo 6,31 funtu. Njezina je simbolična cijena odgovarala visini trenutačnoga svjetskoga rekorda, a cijela je akcija bila namijenjena poticanju mladih obožavatelja na to da dožive prvenstvo i izbliza prate Duplantisa na djelu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis jumps at the chance to bring world record ticket to young fans at Birmingham 2026 |url=https://www.european-athletics.com/home/news/mondo-world-record-ticket |access-date=9. kolovoza 2026 |website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

Nakon gotovo trogodišnje dominacije u skoku s motkom Duplantis je [[7. lipnja]] doživio poraz na mitingu Dijamantne lige u [[Stockholm]]u, gdje je [[Australija|Australac]] [[Kurtis Marschall]] bio bolji od njega. Time se prekinuo njegov niz od 40 uzastopnih pobjeda na natjecanjima koji je započeo još u [[kolovoz|kolovozu]] [[2023.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=7. lipnja 2026 |title=Aussie pulls off epic upset over hometown king: 'Chuffed it was me' |url=https://7news.com.au/sport/athletics/aussie-first-timer-kurtis-marschall-pulls-off-epic-diamond-league-upset-over-hometown-king-mondo-duplantis-c-22398518 |access-date=9. kolovoza 2026 |website=7NEWS |language=en}}&lt;/ref&gt;

Osvojivši miting Dijamantne lige u [[Pariz]]u, Duplantis se [[28. lipnja]] vratio pobjedama i obaranju rekorda. Skokom od 6,13 metara postavio je novi rekord mitinga. Taj mu je miting ujedno bio prvo natjecanje nakon vjenčanja.

Dana [[10. srpnja]] osvojio je miting Dijamantne lige u [[Monako|Monaku]] skokom od 6,07 metara, čime je poboljšao vlastiti rekord mitinga za dva centimetra. Time je ostvario prvu pobjedu od preseljenja u Monako, odnosno na novome domaćem terenu. Duplantis je također bio potaknuo organizatore na uvrštavanje muškoga skoka s motkom u program Dijamantne lige u Monaku, prema kojemu je dotad bio predviđen skok s motkom samo u ženskoj konkurenciji.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=11. srpnja 2026 |title=Duplantis thrives on new home turf in Monaco |url=https://www.france24.com/en/live-news/20260711-duplantis-thrives-on-new-home-turf-in-monaco |access-date=9. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;

== Privatni život ==

Duplantis je na poticaj svoje majke intenzivno učio [[švedski jezik]] preko [[Skype]]a, a taj mu je tečaj bio od velike pomoći. Do [[2020.]] godine uznapredovao je toliko da je smatrao da mnogo bolje i lakše razumije izvorne govornike nego što je prije mogao. Njegova je majka istovremeno tvrdila da se Duplantis sramio javno govoriti švedski, ali da se rado njime služio u privatnoj komunikaciji zbog manjega pritiska.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Brenning |first=Patrik |date=20. travnja 2020. |title=Armand Duplantis kan svenska men vågar inte prata |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/opbo1j/manga-tycker-att-han-inte-ar-svensk |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221219161604/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/opbo1j/manga-tycker-att-han-inte-ar-svensk |archive-date=19. prosinca 2022 |access-date=10. kolovoza 2026 |work=[[Aftonbladet]] |language=sv}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=11. lipnja 2020 |title=Armand Duplantis om sin svenska: 'Mamma vill inte att folk ska snacka skit' |url=https://www.youtube.com/watch?v=nCJ875PRdUI |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230810125239/https://www.youtube.com/watch?v=nCJ875PRdUI |archive-date=10. kolovoza 2023 |access-date=10. kolovoza 2021 |publisher=[[Expressen]] YouTube Channel}}&lt;/ref&gt; Međutim, do [[2021.]] godine njegovo se znanje poboljšalo do razine na kojoj je bez poteškoća davao intervjue u cijelosti na švedskome, što je osobito bilo primijećeno nakon osvajanja olimpijskoga zlata u Tokiju.&lt;ref&gt;{{cite web |date=3. kolovoza 2021 |title=Duplantis efter OS-guldet – i intervju på svenska |url=https://www.youtube.com/watch?v=klJJopIMeuc |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221219161557/https://www.youtube.com/watch?v=klJJopIMeuc |archive-date=19. prosinca 2022 |access-date=10. kolovoza 2026 |publisher=[[Aftonbladet]] official Youtube channel |language=sv}}&lt;/ref&gt; Duplantis je prije toga isticao da mu je napredovanje u švedskome bilo ponešto otežano time što većina Šveđana izvrsno poznaje engleski jezik, pa su izvorni govornici radije razgovarali s njime na engleskome.&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Hammarkrantz |first1=Oskar |date=18 September 2020 |title=Duplantis: 'Blir mycket mer igenkänd här än i USA' |url=https://www.svd.se/armand-duplantis-jag-blir-mycket-mer-igenkand-har-an-i-usa |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211209023227/https://www.svd.se/armand-duplantis-jag-blir-mycket-mer-igenkand-har-an-i-usa |archive-date=9. prosinca 2021 |access-date=10. kolovoza 2026 |newspaper=[[Svenska Dagbladet]] |language=sv}}&lt;/ref&gt;

[[File:Dalahästen i Avesta 03.jpg|thumb|Letvica u blizini [[Dala konj|dala-konja]] u [[Švedska|švedskome]] mjestu [[Avesta (grad)|Avesti]] podigne se svaki put kada Duplantis obori svjetski rekord (''fotografirano u [[Travanj|travnju]] [[2024.]] godine'').]]

Kako bi si priskrbio idealne klimatske uvjete za treniranje tijekom cijele godine, Duplantis je obično provodio zime u [[Louisiana|Louisiani]], a ljeta u [[Uppsala|Uppsali]]. U [[Avesta (grad)|Avesti]], mjestu gdje je Duplantisova majka odrasla, letvica nalik na onu u skoku s motkom podigne se u blizini enormne skuplture [[dala konj|dala-konja]] s rezultatom svakoga novog Duplantisova svjetskog rekorda. Kada je Duplantis prvi put čuo za to, briznuo je u plač od sreće jer je tada postao još svjesniji veličine onoga što je postigao.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Ottosson |first=Stefan |date=16. prosinca 2020. |title=Armand Duplantis kunde inte hålla tillbaka tårarna – efter svenska hyllningen: &quot;Bröt ihop när jag såg det&quot; |url=https://www.sportbibeln.se/friidrott/armand-duplantis-kunde-inte-halla-tillbaka-tararna-efter-svenska-hyllningen-jag-brot-ihop-nar-jag-sag-det/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210803162617/https://www.sportbibeln.se/friidrott/armand-duplantis-kunde-inte-halla-tillbaka-tararna-efter-svenska-hyllningen-jag-brot-ihop-nar-jag-sag-det/ |archive-date=3. kolovoza 2021 |access-date=10. kolovoza 2021 |publisher=Sportbibeln |language=sv}}&lt;/ref&gt; U [[listopad]]u [[2025.]] godine [[Zračna luka Stockholm-Arlanda]] dodala je Duplantisa svojoj galeriji portreta &quot;Welcome to my hometown&quot; ([[srpskohrvatski jezik|sh.]] 'Dobro došli u moj rodni grad'), koja postoji još od [[2005.]] godine u dijelu za prikupljanje prtljage. Galerija odaje počast osobama koje su svojim iznimnim doprinosima obilježile regije [[Stockholm]]a i [[Uppsala|Uppsale]] primjerice u sportu, kulturi, znanosti, gospodarstvu i drugim područjima.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Orban |first=André |date=14. listopada 2025. |title=World record holder Armand Duplantis joins “Welcome to my hometown” gallery at Stockholm Arlanda Airport |url=https://www.aviation24.be/airports/stockholm-arlanda-arn/world-record-holder-armand-duplantis-joins-welcome-to-my-hometown-gallery-at-stockholm-arlanda-airport/ |access-date=10. kolovoza 2025 |website=Aviation24.be |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

[[File:Guests at the 2026 Met Gala 442 (Armand Duplantis and Desiré Inglander).jpg|thumb|Duplantis i Inglander na [[Met Gala|Met Gali]] [[2026.]] godine.]]

Duplantis se oženio švedskim modelom i kreatoricom sadržaja Desiré Inglander [[2026.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Landén |first=Petter |last2=Thunborg |first2=Peter |date=20. ožujka 2026. |title=Armand och Desiré Duplantis har gift sig i hemlighet |url=https://www.expressen.se/sport/friidrott/armand-och-desire-duplantis-har-gift-sig-i-hemlighet/ |access-date=10. kolovoza 2026 |work=[[Expressen]] |language=Swedish}}&lt;/ref&gt; Par se upoznao u Švedskoj [[2020.]] godine na jednoj zabavi sredinom ljeta, a Duplantis je zaprosio Inglander [[2024.]] godine za vrijeme snimanja za ''[[Vogue Scandinavia]]'' u [[New York]]u.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=11. listopada 2024 |title=Olympic Champion Mondo Duplantis and Desiré Inglander Announce Their Engagement |url=https://www.vogue.com/article/mondo-duplantis-desire-inglander-engaged |work=Vogue}}&lt;/ref&gt; Nakon vjenčanja Duplantis je prodao svoj stan u Stockholmu i preselio se u [[Monako]], a dotada je živio u [[SAD|Sjedinjenim Američkim Državama]] i Švedskoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=AFP |date=7. svibnja 2025.|title=Duplantis promises new home Monaco a world record |url=https://www.freemalaysiatoday.com/category/sports/2026/05/08/duplantis-promises-new-home-monaco-a-world-record |access-date=10. kolovoza 2026 |website=Free Malaysia Today {{!}} FMT |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je objavio svoj prvi singl &quot;[[Bop (pjesma, Mondo)|Bop]]&quot; pod imenom Mondo [[28. veljače]] [[2025.]] godine, a napisao ga je s Emilom Bergom i Rasmusom Wahlbergom, kao i ostalih 30-ak pjesama.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.sverigesradio.se/artikel/duplantis-ovantade-drag-sa-later-nya-karriaren|title=Duplantis oväntade drag – så låter nya karriären|date=25 February 2025|language=sv|publisher=[[Sveriges Radio]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;vibes&quot;&gt;{{Cite web|url=https://www.svt.se/kultur/armand-duplantis-slapper-nya-laten-bop-nervost|title=Armand Duplantis om nya låten &quot;Bop&quot;: &quot;Den är vibes och kul&quot;|date=28. veljače 2025.|language=sv|first=Moa|last=Lindstedt|publisher=[[Sveriges Television]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.sverigesradio.se/artikel/stavhopparen-armand-duplantis-debuterar-som-artist|title=Stavhopparen Armand Duplantis debuterar som artist: &quot;Lite nervöst&quot;|date=28. veljače 2025|language=sv|publisher=[[Sveriges Radio]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt; Njegov je debi zauzeo 31. mjesto na švedskoj listi singlova.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://sverigetopplistan.se/chart/41/?dspy=2025&amp;dspp=10|title=Veckolista Singlar, vecka 10|publisher=[[Sverigetopplistan]]|language=sv|access-date=10. ožujka 2026}}&lt;/ref&gt; Nakon njega objavio je niz drugih singlova poput pjesme &quot;4L&quot; u [[lipanj|lipnju]] [[2025.]], &quot;Feelin' Myself&quot; u [[veljača|veljači]] [[2026.]] i &quot;Location&quot; u [[travanj|travnju]] 2026. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=14. lipnja 2025 |title=Armand Duplantis to Release Love-Driven Single &quot;4L&quot; {{!}} Sweden Herald |url=https://swedenherald.com/article/armand-duplantis-to-release-new-music-this-month |access-date=10. kolovoza 2026 |website=Sweden Herald |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Nottingham |first=Juliet |date=3. lipnja 2026. |title=Mondo Duplantis reveals his ultimate ambition: a Grammy |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-reveals-ultimate-ambition-grammy |access-date=10. lipnja 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; U [[ožujak|ožujku]] 2026. godine  [[World Athletics]] angažirao je Duplantisa da stvori službenu himnu za novo prvenstvo u atletici, odnosno [[World Athletics Ultimate Championship]], čije će se prvo izdanje održati iste godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=23. ožujka 2026 |title=From world records to world anthems, new creative jump for Duplantis |url=https://www.straitstimes.com/sport/from-world-records-to-world-anthems-new-creative-jump-for-duplantis |access-date=10. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

== Postignuća ==
Podatci u nastavku preuzeti su sa službene mrežne stranice [[World Athletics]]a.&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot; /&gt;

=== Međunarodna natjecanja ===

{| class=&quot;wikitable sortable plainrowheaders&quot;&quot;max-width:40em;&quot;
|+Nastupi za {{flagicon|SWE}} [[Švedska|Švedsku]]
|----
!scope=&quot;col&quot;| Godina
!scope=&quot;col&quot;| Natjecanje
!scope=&quot;col&quot;| Mjesto
!scope=&quot;col&quot;| Plasman
!scope=&quot;col&quot;| Rezultat
!scope=&quot;col&quot;| Bilješka
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2015.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U18) 2015.|Svjetsko prvenstvo (U18)]]
|{{flagicon|COL}} [[Cali]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,30 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:25&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2016.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U20) 2016.|Svjetsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|POL}} [[Bydgoszcz]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=cc9966|3. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,45 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Report: men's pole vault – IAAF World U20 Championships Bydgoszcz 2016 |url=https://worldathletics.org/news/report/world-u20-championships-men-pole-vault |access-date=10. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2017.]]
|[[Europsko prvenstvo u atletici (U20) 2017.|Europsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|ITA}} [[Grosseto]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,65 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:39&quot; /&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2017.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[London]]
|align=&quot;center&quot;|9. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,50 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Report: men's pole vault final – IAAF World Championships London 2017 {{!}} REPORT {{!}} World Athletics |url=https://worldathletics.org/news/report/mens-pole-vault-final-world-championships-lon |access-date=10. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2018.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Birmingham]]
|align=&quot;center&quot;|7. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,70 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6019/AT-PV-M-f----.RS6.pdf?|title=Final results|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U20) 2018.|Svjetsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|FIN}} [[Tampere]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,82 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:45&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|GER}} [[Berlin]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m
|align=&quot;center&quot;|CR WU20R&lt;ref name=&quot;:47&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2019.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|Katar}} [[Doha]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=silver|2. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,97 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:50&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2021.]]
|[[Europsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Europsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m i
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:55&quot;/&gt;
|-
|[[Ljetne olimpijske igre 2020.|Olimpijske igre]]
|{{flagicon|Japan}} [[Tokio]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,02 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;Nakon što je osigurao zlato, sva je tri puta bezuspješno pokušao preskočiti 6,19 metara za postavljanje novoga svjetskog rekorda. Vidi {{Cite web |date=3. kolovoza 2021 |title=Mondo Duplantis fails to break world record but strolls to pole-vault gold |url=http://www.theguardian.com/sport/2021/aug/03/mondo-duplantis-fails-to-break-world-record-but-strolls-to-pole-vault-gold|access-date=10. kolovoza 2026 |website=The Guardian |language=engl.|archive-date=3. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230203020710/https://www.theguardian.com/sport/2021/aug/03/mondo-duplantis-fails-to-break-world-record-but-strolls-to-pole-vault-gold|url-status=live}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2022.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,20 m i
|align=&quot;center&quot;|WR CR&lt;ref name=&quot;:69&quot;/&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,21 m
|align=&quot;center&quot;|WR CR&lt;ref name=&quot;:71&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|GER}} [[München]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,06 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:74&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2023.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|Mađarska}} [[Budimpešta]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,10 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:80&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2024.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2024.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Glasgow]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:83&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|ITA}} [[Rim]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,10 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:89&quot;/&gt;
|-
|[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]]
|{{flagicon|Francuska}} [[Pariz]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,25 m 
|align=&quot;center&quot;|WR OR&lt;ref name=&quot;:90&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2025.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|CHN}} [[Nanjing]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,15 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Mills |first=Steven |date=22. ožujka 2025. |title=Duplantis vaults to a hat-trick of world indoor titles in Nanjing |url=https://www.european-athletics.com/home/news/duplantis-vaults-to-a-hat-trick-of-world-indoor-titles-in-nanjing |access-date=10. kolovoza 2026 |website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,30 m 
|align=&quot;center&quot;|WR CR
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2026.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2026.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,25 m i
|align=&quot;center&quot;|CR
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Birmingham]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,15 m 
|align=&quot;center&quot;|CR
|}
'''Legenda:'''
{{small|
: CR označuje rekord prvenstva.
: WU20R označuje svjetski rekord u kategoriji mlađih od 20 godina.
: WR označuje svjetski rekord.
: OR označuje olimpijski rekord.
:  i označuje rezultat postignut u dvorani.
}}&lt;/div&gt;

=== Dijamantna liga ===
{| class=&quot;wikitable&quot; width=&quot;80%&quot; style=&quot;text-align:center&quot;
! rowspan=&quot;2&quot;|Miting !! colspan=&quot;17&quot;| Godina nastupa
|-
! [[2017.]] !! [[2018.]] !! [[2019.]] !! [[2021.]] !! [[2022.]] !! [[2023.]] !! [[2024.]] !! [[2025.]] !! [[2026.]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Athletissima]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SUI}} [[Lausanne]]}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,73 m}}}}
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#cc9966&quot;|{{nowrap|3.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,62 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,15 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,21 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[BAUHAUS-galan]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Stockholm]]}}}}
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,86 m}}}}
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,16 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,28 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,80 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Bislett Games]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|NOR}} [[Oslo]]}}}}
|
|
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,15 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Herculis]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|MON}} [[Monako]]}}}}
|
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,92 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,72 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[London Athletics Meet]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|GBR}} [[London]]}}}}
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#cc9966&quot;|{{nowrap|3.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
|
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,95 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,95 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Memorijal Kamila Skolimowska]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|POL}} [[Chorzów]]}}}}
|
|
|
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,26 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,20 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Memorijal Van Damme]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|BEL}} [[Bruxelles]]}}}}
|
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|7.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,68 m}}}}
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,11 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{N/A|TBC}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Meeting de Paris]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Pariz]]}}}}
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,90 m}}}}
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,13 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Müller Grand Prix]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|GBR}} [[Gateshead]]}}}}
|
|
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,55 m}}}}
|
|
|
|
|
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Dohi]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|QAT}} [[Doha]]}}}}
|
|
|
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Shanghaiju]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|CHN}} [[Shanghai]]/[[Suzhou]]/[[Shaoxing]]}}}}
|
|
|
|
|bgcolor=&quot;e6e6ff&quot;|{{small|''Nije bio održan.''}}
|bgcolor=&quot;e6e6ff&quot;|{{small|''Nije bio održan.''}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,12 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;
{{small|{{nowrap|6,12 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Xiamenu]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|CHN}} [[Xiamen]]}}}}
|
|
|
|
|
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,24 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,92 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Prefontaine Classic]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,71 m}}}}
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,93 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,91 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,23 m (WR)}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Weltklasse Zürich]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SWI}} [[Zürich]]}}}}
|
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,82 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,06 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
! Ukupno !! {{N/A|TBC}} !! 4. !! 3. !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! {{TBD}}
|}

=== Nagrade i priznanja ===

== Najbolji rezultati ==
=== Osobni rekordi ===
{| class=&quot;wikitable&quot; cellpadding=&quot;1&quot; cellspacing=&quot;2&quot; border=&quot;1&quot;
|- bgcolor=&quot;cccccc&quot;
! colspan=&quot;2&quot; scope=&quot;col&quot; |Disciplina
! scope=&quot;col&quot; |Rezultat
! scope=&quot;col&quot; |Mjesto
! scope=&quot;col&quot; |Datum
|-
| rowspan=&quot;2&quot; |{{nowrap|[[Skok s motkom]]}}
|{{nowrap|Na otvorenome}}
| align=&quot;center&quot; |6,30 m
|{{nowrap|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]}}
|align=&quot;center&quot; |{{nowrap|[[15. rujna]] [[2025.]]}}
|-
|U dvorani
|align=&quot;center&quot; |6,31 m &lt;/br&gt; {{small|'''WR'''}}
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Uppsala]]}}
|align=&quot;center&quot; |{{nowrap|[[12. ožujka]] [[2026.]]}}
|}

=== Svjetski rekordi ===
{| class=&quot;wikitable&quot; border=&quot;1&quot; cellspacing=&quot;2&quot; cellpadding=&quot;1&quot; style=&quot;border-collapse: collapse; font-size: 95%;&quot;
|+Svjetski rekordi koje je postavio Armand Duplantis
|----
! scope=&quot;col&quot; | Rezultat
! scope=&quot;col&quot; | Mjesto
! scope=&quot;col&quot; | Natjecanje
! scope=&quot;col&quot; | Datum
|-
|{{nowrap|6,17 m (i)}}
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|[[Miting u Toruńu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[8. veljače]] [[2020.]]}}
|-
|6,18 m (i) 
|{{flagicon|SCO}} [[Glasgow]]
|[[Miting u Glasgowu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. veljače]] [[2020.]]}}
|-
|6,19 m (i)
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|[[Miting u Beogradu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[7. ožujka]] [[2022.]]}}
|-
|6,20 m (i)
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|{{nowrap|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]}}
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[20. ožujka]] [[2022.]]}}
|-
|6,21 m
|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko prvenstvo]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[24. srpnja]] [[2022.]]}}
|-
|6,22 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Clermont-Ferrand]]}}
|[[All Star Perche]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[25. veljače]] [[2023.]]}}
|-
|6,23 m
|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}
|[[Prefontaine Classic]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[17. rujna]] [[2023.]]}}
|-
|6,24 m
|{{flagicon|CHN}} [[Xiamen]]
|[[Miting u Xiamenu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[20. travnja]] [[2024.]]}}
|-
|6,25 m
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Saint-Denis]]}}
|[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[5. kolovoza]] [[2024.]]}}
|-
|6,26 m
|{{flagicon|POL}} [[Chorzów]]
|{{nowrap|[[Memorijal Kamila Skolimowska]]}}
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[25. kolovoza]] [[2024.]]}}
|-
|6,26 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Clermont-Ferrand]]}}
|[[All Star Perche]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[28. veljače]] [[2025.]]}}
|-
|6,28 m
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Stockholm]]
|[[BAUHAUS-galan]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. lipnja]] [[2025.]]}}
|-
|6,29 m
|{{nowrap|{{flagicon|HUN}} [[Budimpešta]]
|[[Miting u Budimpešti]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[12. kolovoza]] [[2025.]]}}
|-
|6,30 m
|{{nowrap|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko prvenstvo]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. rujna]] [[2025.]]}}
|-
|6,31 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Uppsala]]
|[[Mondo Classic]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[12. ožujka]] [[2026.]]}}
|}

=== Najbolji rezultati sezone ===
{| class=&quot;wikitable&quot; width=&quot;80%&quot; style=&quot;text-align:center&quot;
! rowspan=&quot;2&quot;|Natjecanje !! colspan=&quot;17&quot;| Godina
|-
! [[2015.]] !! [[2016.]] !! [[2017.]] !! [[2018.]] !! [[2019.]] !! [[2020.]] !! [[2021.]] !! [[2022.]] !! [[2023.]] !! [[2024.]] !! [[2025.]] !! [[2026.]]
|-
|align=&quot;left&quot;|{{nowrap|Na otvorenome}}
|{{nowrap|5,30 m}}
|{{nowrap|5,51 m}}
|{{nowrap|5,90 m}}
|{{nowrap|6,05 m}}
|{{nowrap|6,00 m}}
|{{nowrap|6,15 m}}
|{{nowrap|6,10 m}}
|{{nowrap|6,21 m}}
|{{nowrap|6,23 m}}
|{{nowrap|6,26 m}}
|{{nowrap|6,30 m}}
|{{nowrap|6,21 m}}
|-
|align=&quot;left&quot;|{{nowrap|U dvorani}}
|{{nowrap|5,11 m}}
|{{nowrap|5,49 m}}
|{{nowrap|5,82 m}}
|{{nowrap|5,88 m}}
|{{nowrap|5,92 m}}
|{{nowrap|6,18 m}}
|{{nowrap|6,10 m}}
|{{nowrap|6,20 m}}
|{{nowrap|6,22 m}}
|{{nowrap|6,24 m}}
|{{nowrap|6,27 m}}
|{{nowrap|6,31 m}}
|}

== Napomene ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{commonscat}}
* [https://worldathletics.org/athletes/-/14679502 Armand Duplantis] na [[World Athletics]]
* [https://www.european-athletics.com/historical-data/athletes/-/14679502 Armand Duplantis] na [[European Athletics]]
* [https://www.diamondleague.com/athlete/14679502 Armand Duplantis] na [[Dijamantna liga|Diamond League]]
* [https://www.olympics.com/en/athletes/armand-duplantis Armand Duplantis] na [[Međunarodni olimpijski odbor|Olympics.com]]
* [https://sok.se/idrottare/idrottare/a/armand-duplantis.html Armand Duplantis] na [[Švedski olimpijski odbor|Sveriges Olympiska Kommitté]]
* [https://www.olympedia.org/athletes/146747 Armand Duplantis] na [[Olympedia|Olympediji]]
*[https://intersportstats.com/athletes/3000046184 Armand Duplantis] na InterSportStats</text>
      <sha1>mx7hopc3kx6sv3bw2o84wp0ir5h1vci</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681556</id>
      <parentid>42681514</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:37:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ekvatarina</username>
        <id>270952</id>
      </contributor>
      <comment>/* Dijamantna liga */ dopuna</comment>
      <origin>42681556</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="135017" sha1="8g3gddta3mpgczb4h1p7693rl8xwhg7" xml:space="preserve">{{Infokutija sportista
|ime = Armand Duplantis
|headercolor = lightsteelblue
|slika = Armand Duplantis(cropped) Budapest 2023.jpg
|nadimci = Mondo
|puno_ime = Armand Gustav Duplantis
|datum_rođenja = [[10. studenoga]] [[1999.]]
|mjesto_rođenja = {{flagicon|SAD}} [[Lafayette, Louisiana]], [[SAD]]|država = {{flagicon|Švedska}} [[Švedska]]
|nacionalnost = {{flagicon|Švedska}} [[Švedska|Šveđanin]]&lt;br&gt; {{flagicon|SAD}} [[SAD|Amerikanac]]
|sport = [[atletika]]
|discipline = [[skok s motkom]]
|visina = 1,81 m&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;&gt;{{cite web |url=https://olympics.com/en/paris-2024/athlete/armand-duplantis_1569203 |title=DUPLANTIS Armand |work=[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Paris 2024 Olympics]] |access-date=20. ožujka 2026. |archive-date=23. kolovoza 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240823034124/https://olympics.com/en/paris-2024/athlete/armand-duplantis_1569203 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;
|treneri = Greg i Helena Duplantis&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;/&gt;
|klub = [[Upsala IF]]&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;/&gt;
|or= 6,31 m '''WR''' ([[skok s motkom]])&lt;br&gt;10,37 s ([[Trka na 100 metara|100 m]])&lt;ref name=&quot;worldathletics.org DUPLANTIS&quot;/&gt;
|medalje = 
{{Medalje sport | [[Atletika]]: [[Skok s motkom]]}}
{{MedalCountry|{{flagcountry|Švedska}}}}
{{MedaljeNatjecanje|oi}}
{{Medalje zlato | [[Olimpijada 2020|Tokio 2020.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Olimpijada 2024|Pariz 2024.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|[[Svjetska prvenstva u atletici|Svjetska prvenstva]]}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Eugene 2022.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Budimpešta 2023.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Tokio 2025.]] | skok s motkom}}
{{Medalje srebro | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Doha 2019.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Dijamantna liga}}
{{Medalje zlato | [[2021.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2022.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2023.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2024.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2025.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska dvoranska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Beograd 2022.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Glasgow 2024.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Nanjing 2025.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Toruń 2026.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|[[Europska prvenstva u atletici|Europska prvenstva]]}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Berlin 2018.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|München 2022.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Rim 2024.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Birmingham 2026.]]| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Europska dvoranska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Toruń 2021.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska juniorska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Tampere 2018.| skok s motkom}}
{{Medalje bronca | Bydgoszcz 2016.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Europska juniorska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Grosseto 2017.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska prvenstva za mlađe juniore}}
{{Medalje zlato | Cali 2015.| skok s motkom}}
|supružnici = Desiré Duplantis (r. Inglander)&lt;br&gt;(2026. – ''danas'')}}

'''Armand Gustav Duplantis''' ([[Lafayette, Louisiana]], [[10. studenoga]] [[1999.]]), poznat kao '''Mondo''', [[Švedska|švedsko]]-[[SAD|američki]] je [[Skok s motkom|skakač s motkom]]. Svjetski je rekorder (6,31 m), dvostruki olimpijski pobjednik, četverostruki svjetski dvoranski prvak i trostruki osvajač svjetskih prvenstava na otvorenome. Pet puta osvojio je i [[Dijamantna liga|Dijamantnu ligu]].&lt;ref name=&quot;worldathletics.org DUPLANTIS&quot;&gt;{{cite web |url= https://worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |title=Armand DUPLANTIS|work=worldathletics.org |access-date=20. ožujka 2026.}}&lt;/ref&gt;

Svoje svjetske uspjehe postiže još od 15. godine, kada je osvojio [[Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore u atletici 2015.|Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore]] [[2015.]] godine. Od tada je osvojio niz ostalih prestižnih titula, uključujući i prva mjesta, čime je postao jedan od rijetkih sportaša koji je osvojio svjetska prvenstva u atletici kao mlađi junior, junior i senior.&lt;ref name=&quot;:4&quot;&gt;{{Cite news |last=Fameso |first=Funmilayo |date=28. kolovoza 2024.|title=Usain Bolt of Pole Vaulting: 9 fascinating things about the GOAT of athletics with TEN world records |url=https://www.pulsesports.co.ke/athletics/story/usain-bolt-of-pole-vaulting-9-fascinating-things-about-the-goat-of-athletics-with-ten-world-records-2024082807152685975 |work=Pulse Sports |access-date=27. ožujka 2026.}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je i četverostruki europski prvak. Svoju je prvu europsku titulu osvojio [[2018.]] godine, kada je postavio trenutačni svjetski rekord za mlađe od 20 godina, a zatim [[2022.]], [[2024.]] i [[2026.]] godine. Godine 2018. bio je proglašen europskom i svjetskom atletskom zvijezdom u usponu, a dvije godine kasnije najboljim svjetskim atletičarom. Svoje je prvo europsko dvoransko zlato osvojio [[2021.]] godine, iste godine kada je na [[Olimpijada 2020.|Olimpijskim igrama u Tokiju]] prvi put postao olimpijski prvak.  Sljedeće je sezone oborio svjetski rekord tri puta, osvojio naslove svjetskoga prvaka i na otvorenome i u dvorani, postao europski prvak i osvajač [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]], a konačno i preskočio šest ili više metara 22 puta;&lt;ref name=&quot;:20&quot;&gt;{{Cite web |date=16. lipnja 2025 |title=Mondo's 14th world record: what's fuelling this streak? |url=https://www.redbull.com/se-en/armand-duplantis-pole-vaulter-personal-life-portrait |access-date=27. ožujka 2026.|website=Red Bull}}&lt;/ref&gt; na temelju svega toga bio je proglašen najboljim i europskim i svjetskim atletičarom godine. Nakon toga nastavio je obarati vlastite svjetske rekorde više puta godišnje: [[2023.]] godine dva puta, [[2024.]] tri puta, od kojih je jedan bio na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama u Parizu]], a [[2025.]] godine četiri puta. Bio je proglašen najboljim atletičarom godine četiri puta dosada (2020., 2022., 2023. i 2025. godine), a osvojio je nagradu [[Laureus (nagrada)|Laureus]] 2025. godine.&lt;ref name=&quot;:20&quot;/&gt; Pobijedivši u pet uzastopnih finala natjecanja, u razdoblju od 2021. do 2025. godine, Duplantis je također postao peterostruki osvajač Dijamantne lige.

Duplantis je na natjecanjima preskočio šest ili više metara najviše puta u povijesti atletike,&lt;ref name=&quot;:20&quot;/&gt; a ukupno je postavio 15 svjetskih rekorda.&lt;ref name=&quot;:22&quot;&gt;{{Cite web |title=World Record Progression of Pole Vault|url=https://worldathletics.org/records/by-progression/15143?type=1 |access-date=3. svibnja 2026. |work=[[World Athletics]]}}&lt;/ref&gt; Nakon što je [[Renaud Lavillenie]] [[2014.]] godine preskočio 6,16 metara, Duplantis se javio kao sljedeći svjetski rekorder 2020. godine, kada je preskočio 6,17 metara. Od te je preskočene visine bio jedini koji je postavljao nove svjetske rekorde sve do svoga najnovijega, odnosno onoga od 6,31 metra iz [[2026.]] godine. Od listopada 2025. godine preskakao je šest ili više metara tijekom osam uzastopnih sezona, u ukupno 79 natjecanja, počevši od [[2018.]] godine, kada je preskočio 6,05 metara na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu u Berlinu]].

Duplantis je jedan od samo četvorice skakača koji su preskočili 6,10 metara ili više; ostali su [[Emmanouil Karalis]], Renauld Lavillenie i [[Sergej Bubka]].&lt;ref&gt;{{Cite web |date=29. srpnja 2025|title=Manolo Karalis Inches Closer to Pole Vault History |url=http://www.tovima.com/sports/manolo-karalis-inches-closer-to-pole-vault-history/ |access-date=3. svibnja 2026. |website=tovima.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Staff |date=1. ožujka 2026.|title=Emmanouil Karalis: Historic 6.17m vault, congratulations from Bubka |url=https://www.hellenic.news/en/article/sports/athletics/emmanoyil-karalis-istoriko-alma-sta-617m-ke-sygxaritiria-apo-mpoumpka |access-date=3. svibnja 2026.|website=Hellenic.News |language=en}}&lt;/ref&gt;  Prema statistici iz ožujka 2026. godine, tu je visinu svladao na 36 od ukupno 49 natjecanja na kojima je neki atletičar toliko preskočio:&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=12. kolovoza 2025. |title=Mondo Duplantis sets 13th pole vault world record of his career, third of 2025 |url=https://www.nytimes.com/athletic/6549502/2025/08/12/mondo-duplantis-pole-vault-world-records/ |access-date=3. svibnja 2026.|work=The New York Times |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2026 |title=Emmanouil Karalis overtakes Renaud Lavillenie to become second highest pole vaulter in history behind Mondo Duplantis |url=https://www.olympics.com/en/news/athletics-emmanouil-karalis-overtakes-renaud-lavillenie-second-highest-pole-vaulter-history-mondo-duplantis |access-date=10. ožujka 2026|website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;  24 puta na otvorenome i 12 puta u dvorani. Duplantis se naširoko smatra najboljim skakačem s motkom svih vremena.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=15. rujna 2025. |title=Mondo Duplantis, the making of a generational talent: 'It's like I'm a performing artist' |url=https://www.nytimes.com/athletic/6575839/2025/09/11/mondo-duplantis-profile-world-championships-tokyo-sweden/ |access-date=3. svibnja 2026. |work=The New York Times |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Mull |first=Cory |title=Mondo Duplantis Breaks World Record For 14th Time, Earning Third World Pole Vault Title |url=https://www.forbes.com/sites/corymull/2025/09/15/mondo-duplantis-breaks-world-record-for-14th-time-earning-third-world-title/ |access-date=3. svibnja 2026.|website=Forbes}}&lt;/ref&gt;

== Rani život ==
Armand Gustav Duplantis&lt;ref&gt;{{Cite web |date=24. srpnja 2021 |title=Avslöjar Mondos okända mellannamn: &quot;Ingen kallar mig något annat&quot; |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/4zgA9o/franska-avslojandet-mondos-okanda-mellannamn |access-date=7. svibnja 2026. |website=Aftonbladet}}&lt;/ref&gt; rodio se [[10. studenoga]] [[1999.]] godine&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot;&gt;{{cite web |title=Armand Duplantis – Athlete Profile |url=https://www.worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |website=[[World Athletics]] |access-date=7. svibnja 2026|archive-date=9. srpnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230709231226/https://worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; u sportskoj obitelji u [[Lafayette, Louisiana|Lafayetteu, Louisiani]].&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; Njegov otac Greg, podrijetlom [[SAD|Amerikanac]], nekadašnji je skakač s motkom (osobni mu je rekord iznosio 5,80 metara), a majka Helena (rođena Hedlund), [[Švedska|Šveđanka]], bivša je [[Sedmoboj|sedmobojka]] i [[Odbojka|odbojkašica]].&lt;ref name=&quot;advocate&quot;&gt;{{cite news |newspaper=The Advocate|url=http://theadvocate.com/sports/acadianapreps/11646428-123/pole-vaulter-armand-duplantis-clearing |title=Pole vaulter Armand Duplantis clearing new heights |date=4. ožujka 2015. |access-date=7. svibnja 2026. |author=Raymond A. Partsch III |archive-date=16. veljače 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200216203953/https://www.theadvocate.com/acadiana/sports/high_schools/article_96588e5e-a358-5573-b046-415e9512c502.html |url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Duplantisu je [[Engleski jezik|engleski]] materinji jezik, a [[švedski]] je učio tijekom odrastanja,&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Hendricks |first=Maggie |date=1. kolovoza 2024. |title=Paris 2024 athletics: Get to know Swedish star Mondo Duplantis |url=https://www.olympics.com/en/news/paris-2024-athletics-get-to-know-swedish-star-mondo-duplantis |access-date=7. svibnja 2026. |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2. ožujka 2025|title=Mondo Duplantis shatters the pole vault record for an incredible 11th time |url=https://www.redbull.com/se-en/armand-duplantis-pole-vaulter-personal-life-portrait |access-date=7. svibnja 2026. |website=Red Bull}}&lt;/ref&gt;  osobito provodeći ljeta s djedom i bakom u Švedskoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=7. ožujka 2022 |title=Duplantis pushed to heights by sibling rivalry and family coaching |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220307-duplantis-pushed-to-heights-by-sibling-rivalry-and-family-coaching |access-date=7. svibnja 2026 |publisher=[[France 24]] |language=en}}&lt;/ref&gt;

Andreas i Antoine, njegova starija braća, te Johanna, mlađa sestra, također se bave sportom odmalena. Andreas je predstavljao Švedsku kao skakač s motkom na svjetskim juniorskim prvenstvima u atletici [[2009.]] i [[2012.]] godine, a Antoine je od istoga sporta odustao kako bi se bavio [[Bejzbol|bejzbolom]] u srednjoj školi. U tome je sportu brzo napredovao i postao je kapetan ekipe [[Državni univerzitet Louisiane|Državnoga sveučilišta Louisiane]] [[2019.]] godine, kada su postizali najveće uspjehe.&lt;ref&gt;{{Cite news |url=http://www.nola.com/lsu/index.ssf/2015/07/lsu_freshman_antoine_duplantis.html |title=LSU freshman Antoine Duplantis meshes strong mental approach with athleticism as he steps into a chance to compete |newspaper=NOLA.com |author=Randy Rosetta |date=13. srpnja 2015. |access-date=7. svibnja 2026. |archive-date=21. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150721194028/http://www.nola.com/lsu/index.ssf/2015/07/lsu_freshman_antoine_duplantis.html |url-status=live}}&lt;/ref&gt;  Johanna se profesionalno bavi skokom s motkom i također predstavlja Švedsku na natjecanjima.

Duplantis je završio srednju školu u Lafayetteu [[2018.]] godine, a potom je obrazovanje nastavio, poput svojih roditelja i starije braće, na Državnome sveučilištu Louisiane, ali od njega je odustao 2019. godine, nakon prve godine studija, kako bi se posvetio profesionalnoj karijeri.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=@mondohoss600 |date=10. lipnja 2019. |title=Friendships and memories to last a lifetime. #foreverlsu #borntofly |url=https://x.com/mondohoss600/status/1138131078512816133 |access-date=7. svibnja 2026. |website=[[Twitter|X]]}}&lt;/ref&gt;

== Rana karijera ==
{{external media
 |float = left
 |topic = [[YouTube]]
 |video1 = [https://www.youtube.com/watch?v=guSvVZ-3BrM 2006–2016 world record progression]
}}
Duplantis se prvi put okušao u skoku s motkom kod kuće, u Lafayetteu, Louisiani, kada je imao četiri godine. Od tada je počeo u njemu uvelike napredovati.&lt;ref name=&quot;split&quot; /&gt; Prvi je svjetski rekord u svojoj dobnoj kategoriji postavio sa sedam godina. Kada mu je bilo deset godina, preskočio je 3,86 metara, čime je oborio tadašnji svjetski rekord za tu dob, ali također za dob od 11 i 12 godina.&lt;ref name=&quot;split&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.milesplit.com/articles/143231/national-freshman-pv-record-holder-armand-duplantis-wants-the-world |title=National freshman PV record holder Armand Duplantis wants the world |author=Johanna Gretschel |work=MileSplit United States |date=14. siječnja 2015. |access-date=8. svibnja 2026. |publisher=MileSplit |archive-date=25. listopada 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181025112924/http://www.milesplit.com/articles/143231/national-freshman-pv-record-holder-armand-duplantis-wants-the-world |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.maxpreps.com/news/dCOA-6WFEd-YiQAcxJSkrA/louisianas-10-year-old-pole-vault-prodigy.htm |title=Louisiana's 10-year-old pole vault prodigy |publisher=MaxPreps|author=Dave Krider |date=11. kolovoza 2010. |access-date=8. svibnja 2026. |archive-date=23. siječnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230123113534/https://www.maxpreps.com/news/dCOA-6WFEd-YiQAcxJSkrA/louisianas-10-year-old-pole-vault-prodigy.htm |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Od srpnja [[2015.]] godine nositelj je svjetskih rekorda u svim dobnim kategorija od 7. do 12. godine; držao je i svjetski rekord za trinaestogodišnjake sve do svibnja 2015. godine.&lt;ref name=&quot;split&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.vg.no/sport/friidrett/paal-13-feiret-17-mai-som-verdensrekordholder-i-stav/a/23454003/ |title=Pål (13) feiret 17. mai som verdensrekordholder i stav |publisher=vg.no |date=18. svibnja 2015.|access-date=8. svibnja 2026 |author=Øystein Jarlsbo |work=VG |archive-date=22. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150722113511/http://www.vg.no/sport/friidrett/paal-13-feiret-17-mai-som-verdensrekordholder-i-stav/a/23454003/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je dobio nadimak Mondo ([[talijanski jezik|tal.]]: 'svijet') još kada je bio dječak, a dao mu ga je očev najbolji prijatelj, [[Italija|Talijan]] sa [[Sicilija|Sicilije]]. Prvo su ga zvali &quot;Mondo Man&quot;, a nakon nekoga vremena ustalila se kraća verzija, &quot;Mondo&quot;. Od tada ga je taj nadimak pratio cijeloga života, a pokazao se prikladnim s obzirom na njegovu kasniju svjetsku dominaciju i sve oborene rekorde u profesionalnoj sportskoj karijeri – čak je bio svojevrsni nagovještaj njegova uspjeha.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Breskin |first=Billie Miro |date=7 June 2024 |title=5 things you didn't know about Mondo Duplantis |url=https://www.voguescandinavia.com/articles/5-things-you-didnt-know-about-mondo-duplantis |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806203734/https://www.voguescandinavia.com/articles/5-things-you-didnt-know-about-mondo-duplantis |url-status=dead |archive-date=6 August 2024 |access-date=31 October 2024 |work=Vogue Scandinavia}}&lt;/ref&gt;

=== 2015. – 2016: Svjetski prvak i švedski predstavnik (U18) ===
U prvome razredu srednje škole, odnosno [[2015.]] godine, postavio je državne rekorde za brucoše i na otvorenome i u dvorani te je osvojio nagradu za najboljega srednjoškolskog sportaša godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=10. srpnja 2015 |title=Lafayette High pole vaulter Armand Duplantis named Gatorade Louisiana Track &amp; Field Athlete of the Year |url=https://www.theadvocate.com/new_orleans/sports/high_schools/lafayette-high-pole-vaulter-armand-duplantis-named-gatorade-louisiana-track-field-athlete-of-the-year/article_554b5b71-87ff-5457-8c36-bcdbad2723c5.html |access-date=12. svibnja 2026 |publisher=The Advocate}}&lt;/ref&gt;

U lipnju iste godine obznanio je da će na međunarodnim natjecanjima predstavljati [[Švedska|Švedsku]] u [[skok s motkom|skoku s motkom]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=3. lipnja 2015 |title=Stavhoppartalang valde Sverige och Avesta |url=http://www.dalademokraten.se/sport/friidrott/stavhoppartalang-valde-sverige-och-avesta |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923212724/http://www.dalademokraten.se/sport/friidrott/stavhoppartalang-valde-sverige-och-avesta |archive-date=23. rujna 2015 |access-date=12. svibnja 2026 |publisher=Dala-Demokraten}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;exp&quot;&gt;{{cite news |author=Ludvig Holmberg |date=2. lipnja 2015. |title=Supertalangen byter landslag till Sverige |url=http://www.expressen.se/sport/friidrott/supertalangen-byter-landslag-till-sverige/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20180930011619/http://www.expressen.se/sport/friidrott/supertalangen-byter-landslag-till-sverige/ |archive-date=30. rujna 2018 |access-date=20. srpnja 2015 |newspaper=Expressen}}&lt;/ref&gt; Kao dvojni državljanin, mogao je umjesto Švedske izabrati [[Sjedinjene Američke Države]]. Prema riječima Jonasa Anshelma, izbornika švedske reprezentacije u skoku s motkom, koji ga je i pozvao, Duplantis je prvo htio nastupati za SAD, ali odlučio se za Švedsku djelomično zato što je Anshelm bio ponudio Duplantisovu ocu da se priključi timu kao trener.&lt;ref&gt;{{Cite AV media |url=https://www.youtube.com/watch?si=_n5gj24Jwb34GRKg&amp;v=dhOWmWSFEiQ&amp;feature=youtu.be |title=How Mondo Duplantis chose Sweden 🇸🇪 over USA 🇺🇸 |date=11 September 2021|publisher=International Olympic Committee|access-date=15 August 2024 |via=YouTube}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Roy |first1=Neelabhra |date=3. kolovoza 2024. |title=Why did Mondo Duplantis represent Sweden ahead of USA? All about the pole vaulting superstar's allegiance explained |url=https://www.sportskeeda.com/us/olympics/news-how-mondo-duplantis-represent-sweden-ahead-usa-all-pole-vaulting-superstar-s-allegiance-explained |website=sportskeeda.com}}&lt;/ref&gt; Duplantis je također izjavio da ga je na odluku navelo bratovo pozitivno iskustvo u reprezentaciji i vlastita ljubav prema Švedskoj, koju osjeća odmalena. Iako mu je to olakšalo izbor, i dalje je osjećao snažnu povezanost s [[Lafayette, Louisiana|Lafayetteom]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=2. kolovoza 2021 |title=Hatet från USA mot Duplantis |url=https://www.expressen.se/sport/os-2021/hatet-fran-usa-mot-duplantis/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210802093725/https://www.expressen.se/sport/os-2021/hatet-fran-usa-mot-duplantis/ |archive-date=2. kolovoza 2021 |access-date=12. svibnja 2026|work=Expressen}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je prvi put predstavljao Švedsku na [[Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore u atletici 2015.|Svjetskome prvenstvu za mlađe juniore]] [[2015.]] godine u [[Cali]]ju, u [[Kolumbija|Kolumbiji]], gdje je osvojio zlato. Ondje je iz prvoga pokušaja preskočio konačnih 5,30 metara, čime je poboljšao osobni rekord za dva centimetra, i postavio novi svjetski juniorski rekord, zajedno s [[Ukrajina|Ukrajincem]] [[Vladislav Malikin|Vladislavom Malikinom]].&lt;ref&gt;{{cite news |url=https://www.dn.se/sport/sveriges-nya-supertalang-fixade-guld-direkt/ |newspaper=Dagens Nyheter|title=Sveriges nya supertalang fixade guld direkt |date=20. srpnja 2015. |access-date=20. svibnja 2026. |author=Pontus Roos |archive-date=28. srpnja 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150728000558/http://www.dn.se/sport/sveriges-nya-supertalang-fixade-guld-direkt/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:25&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.iaaf.org/news/report/cali-2015-boys-pole-vault1 |title=Boys' pole vault – IAAF World Youth Championships, Cali 2015 |author=Cathal Dennehy |publisher=[[World Athletics|IAAF]] |date=19. srpnja 2015. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=23. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150723203211/http://www.iaaf.org/news/report/cali-2015-boys-pole-vault1 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Natječući se za Švedsku, Duplantis je prvo bio član atletskoga kluba naziva [[IK Stål]] u [[Avesta (grad)|Avesti]], gradu u kojemu žive njegovi djed i baka, a onda se priključio majčinome bivšem klubu, [[Upsala IF|Upsali IF-u]], [[2016.]] godine.&lt;ref name=sa-kunde-duplantis&gt;{{cite web | url=https://www.unt.se/sport/friidrott/artikel/sa-kunde-duplantis-lockas-till-uppsala-det-var-en-bra-peng/rx4ye6vl | title=Så kunde Duplantis lockas till Uppsala: &quot;Det var en bra peng&quot; | date=9. srpnja 2024. |work=Upsala Nya Tidning | first=Henrik | last=Söderlund }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web | url=https://www.friidrottsstatistik.se/atswe.php?Gender=1&amp;ID=170852 | title=Friidrottsstatistik | publisher=Swedish Athletics Association }}&lt;/ref&gt;

Dana [[6. veljače]] 2016. godine Duplantis je preskočio 5,49 metara na natjecanju za srednjoškolce u [[Baton Rouge, Louisiana|Baton Rogueu]], postavivši time novi svjetski rekord za šesnaestogodišnjake, svjetski juniorski dvoranski rekord i državni dvoranski rekord za srednjoškolce. Bio je prvi srednjoškolski sportaš koji je preskočio 18 stopa u dvorani.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.milesplit.com/articles/174941/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-national-high-school-record |title=Mondo Duplantis Breaks Pole Vault National High School Record! |author=Johanna Gretschel |publisher=MileSplit |date=6. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=14. lipnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160614205444/http://www.milesplit.com/articles/174941/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-national-high-school-record |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |url=http://www.expressen.se/sport/friidrott/svenska-stortalangen-slog-varldsrekordet/ |newspaper=Expressen |author=Ludvig Holmberg |title=Svenska stortalangen slog världsrekordet |date=7. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=16. travnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160416023639/http://www.expressen.se/sport/friidrott/svenska-stortalangen-slog-varldsrekordet/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt; [[Grčka|Grk]] [[Emmanouil Karalis]], Duplantisov vršnjak, preskočio je njegov svjetski rekord samo tjedan dana kasnije.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.iaaf.org/news/report/tallinn-kazmirek-saunders-ames |title=Kazmirek gets world-leading heptathlon total in Tallinn – indoor round-up |author=Steven Mills |publisher=IAAF |date=14. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=21. svibnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160521020819/http://www.iaaf.org/news/report/tallinn-kazmirek-saunders-ames |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

=== 2017.: Svjetski rekord i europski prvak (U20) ===
Preskočivši 5,75 metara na natjecanju [[Millrose Games]], Duplantis je [[11. veljače]] [[2017.]] godine postavio svjetski dvoranski juniorski rekord, koji je [[IAAF]] ratificirao.&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.iaaf.org/news/report/millrose-games-2017-wilson-hassan-jenkins-tru |title=IAAF: Wilson, Hassan and Okolo shine on night of world leads and records at Millrose Games |website=iaaf.org|access-date=11. srpnja 2026.|archive-date=16. veljače 2020.|archive-url=https://web.archive.org/web/20200216203053/https://www.worldathletics.org/news/report/millrose-games-2017-wilson-hassan-jenkins-tru|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=24. prosinca 2018. |title=A look back at the ratified world records set in 2018 |url=https://worldathletics.org/news/news/athletics-world-records-2018 |access-date=11. studenoga 2026. |work=World Athletics News}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot;&gt;{{Cite news |last=Boal |first=Erik |date=12. veljače 2018. |title=Emmanouil Karalis Sets World U20 Indoor Pole Vault Record, Mondo Duplantis Still Has Better Clearance |url=https://www.runnerspace.com/gprofile.php?mgroup_id=44531&amp;do=news&amp;news_id=510786 |access-date=11. srpnja 2026. |work=RunnerSpace}}&lt;/ref&gt;

Točno mjesec dana kasnije, [[11. ožujka]], Duplantis je taj rekord prestigao nakon što je preskočio 5,82 metra na državnome natjecanju za srednjoškolce u [[New York]]u.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=12. ožujka 2017. |title=Duplantis and Cunningham break world indoor U20 records in New York |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-new-balance-nationals-pole-vault-20 |access-date=11. srpnja 2026. |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Međutim, taj rezultat nije bio priznat kao novi svjetski rekord zato što se nije proveo antidopinški test na natjecanju, pa se rekord od 5,75 metara zadržao kao službeni sve do [[2018.]] godine.&lt;ref name=&quot;:9&quot;&gt;{{Cite news |last=Boal |first=Erik |date=13. siječnja 2018. |title=Morris is first female to clear 16 feet in meet history, Duplantis elevates mark to 19-1.50 as both stars produce world-leading efforts |url=https://www.runnerspace.com/news.php?news_id=505956 |access-date=11. srpnja 2026. |work=Runmer Space}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot; /&gt;

Duplantis je oborio osobni rekord [[1. travnja]] [[2017.]] godine na [[Texas Relays]]u, gdje je preskočio 5,90 metara. Time je postavio novi svjetski rekord u kategoriji ispod 20 godina, čime je prestigao prijašnji rekord [[Maksim Tarasov|Maksima Tarasova]] od 5,80 metara. Tarasov je postavio taj rekord još [[1989.]] godine, a istu je visinu uspio preskočiti još samo [[Raphael Holzdeppe]] [[2008.]] godine.&lt;ref name=&quot;:37&quot;&gt;{{Cite news |last=Gretschel |first=Johanna |date=2. travnja 2017. |title=Mondo Destroys Pro Field, Breaks World Junior Record By 10cm |url=https://www.flotrack.org/articles/5063380-mondo-destroys-pro-field-breaks-world-junior-record-by-10cm |access-date=11. srpnja 2026. |work=Flosports}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=8. rujna 2017. |title=World records ratified |url=https://worldathletics.org/news/press-release/henriques-duplantis-world-records-ratified |access-date=11. studenoga 2026. |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Duplantisov je rekord također postao novi švedski seniorski rekord u skoku s motkom, koji je dotada držao [[Oscar Janson]] s preskočenom visinom od 5,87 metara iz [[2003.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=2. travnja 2017. |title=Duplantis breaks world U20 pole vault record at Texas Relays |url=https://worldathletics.org/news/report/lindon-victor-decathlon-texas |access-date=11. srpnja 2026. |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; IAAF je službeno priznao taj rekord [[2. prosinca]] [[2017.]] godine, a isto je učinio i [[USATF]], koji je time potvrdio novi američki juniorski rekord.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.legacy.usatf.org/usatf/files/48/48a09327-8d22-4be0-adc5-dd8bc3667e9c.pdf |title=USA Track &amp; Field Records Report – 2017 |website=usatf.org|access-date=11. srpnja 2026.|archive-date=12. kolovoza 2026|archive-url=https://web.archive.org/web/20220812053653/http://www.legacy.usatf.org/usatf/files/48/48a09327-8d22-4be0-adc5-dd8bc3667e9c.pdf|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;

Na [[Europsko prvenstvo u atletici za juniore 2017|Europskome prvenstvu za juniore]], održanome u [[Grosseto|Grossetu]], Duplantis je [[23. srpnja]] osvojio zlato s preskočenih 5,65 metara, a to je postao i rekord u okviru IAAF-ovih natjecanja. Pobjedu je već osigurao drugim skokom, odnosno nakon što je iz prvoga pokušaja preskočio 5,55 metara. Ipak, odlučio je onda podići ljestvicu na 5,65 metara za svoj treći skok da bi u konačnici prestigao Tarasov rekord od 5,60 metara iz [[1989.]] godine.&lt;ref name=&quot;:39&quot;&gt;{{Cite news |date=23. srpnja 2017|title=Duplantis surpasses championship record for pole vault gold |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-surpasses-championship-record-for-pole-vault-gold |access-date=11. srpnja 2026. |work=European Athletics News}}&lt;/ref&gt;

=== 2018.: Svjetski juniorski prvak, prva velika seniorska titula i prvi skok preko šest metara ===
[[File:WK040289 polsstok duplantis.jpg|thumb|upright|Duplantis u skoku s motkom na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] [[2018.]] godine u [[Birmingham]]u.]]

Duplantis je sezonu [[2018.]] godine otvorio novim osobnim dvoranskim rekordom. Postigao ga je na natjecanju u [[Reno, Nevada|Renou, Nevadi]] [[12. siječnja]] preskočivši 5,83 metara, a bio bi priznat i kao novi svjetski juniorski rekord da se nisu nerazmotreno prekršila neka IAAF-ova pravila.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=14. siječnja 2018 |title=Duplantis vaults 5.83m in Reno – indoor round-up |url=https://worldathletics.org/news/report/mondo-duplantis-world-indoor-pole-vault-recor?__nextLocale=en |access-date=27. srpnja 2026 |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Naime, IAAF je [[2003.]] godine promijenio propisanu dužinu klinova na kojima leži letvica koju se preskače u skoku s motkom sa 75 milimetara na 55 milimetara. Budući da su se organizatori na natjecanju za muškarce koristili klinovima od 75 milimetara, što se otkrilo dva dana nakon samoga natjecanja, postignute rezultate IAAF nije mogao priznati kao službene. S druge strane, na natjecanju za žene upotrijebljeni su klinovi propisanih dimenzija. Dodatni je razlog za nepriznavanje Duplantisova rekorda bio taj što nije bio proveden antidopinški test na samome natjecanju, kao što je bio slučaj s njegovim rekordom od 5,82 metara godinu dana prije na natjecanju u New Yorku. Iako se Duplantis jutro nakon natjecanja testirao pod nadležnošću [[Američka antidopinška agencija|Američke antidopinške agencije]], rezultat testa nije se mogao priznati prema IAAF-ovu pravilu o testiranju na licu mjesta.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Zahn |first=Jennifer |date=18. siječnja 2018. |title=Mondo's Swedish Indoor Record, Men's Pole Vault Summit Marks Invalidated |url=https://www.flotrack.org/articles/6085005-mondos-swedish-indoor-record-mens-pole-vault-summit-marks-invalidated |access-date=22. srpnja 2026 |work=Flotrack}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:9&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot; /&gt;

Na mitingu skoka s motkom u [[Clermont-Ferrand]]u, u [[Francuska|Francuskoj]], odnosno na [[All Star Perche]]u, Duplantis je [[25. veljače]] preskočio 5,88 metara, čime je oborio svjetski juniorski rekord [[Emmanouil Karalis|Emmanouila Karalisa]]. [[Grčki]] je skakač dotada držao rekord od 5,78 metara, koji je bio postavio [[11. veljače]]. Tada osamnaestogodišnji Duplantis preskočio je iz prvoga pokušaja 5,81 metar, a konačni je rezultat postigao pri trećemu skoku.&lt;ref&gt;{{cite web |title=IAAF: Record Books rewritten in Clermont – Ferrand and College Station |url=https://www.iaaf.org/news/report/clermont-ferrand-pole-vault-sydney-mclaughlin |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190409153651/https://www.iaaf.org/news/report/clermont-ferrand-pole-vault-sydney-mclaughlin |archive-date=9. travnja 2019 |access-date=27. srpnja 2026 |website=iaaf.org}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:8&quot;&gt;{{Cite news |date=25. travnja 2018 |title=World records ratified |url=https://worldathletics.org/news/press-release/world-u20-records-ratified-duplantis |access-date=27. srpnja 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Duplantisu je [[27. ožujka]] odobreno jednokratno izuzeće od pravila 6.1.3 propisanoga statutom državnoga srednjoškolskog sportskog saveza,{{efn|Louisiana High School Athletic Association (LHSAA).}} čime mu je omogućeno da [[31. ožujka]] nastupi u elitnoj muškoj konkurenciji na Texas Relaysu bez gubitka prava nastupa za svoju srednju školu. Nadležni su prije donošenja službene odluke o tome bili kritizirani zbog toga što je to pravilo uopće postojalo. Naime, njime se zabranjivao nastup srednjoškolaca na natjecanjima elitne razine neovisno o sportu kojim se bave, a neki su smatrali smislenijim da se pravilo ograniči samo na sportove koji uključuju fizički kontakt. Godinu dana prije toga Duplantis je nastupio na Texas Relaysu, pri čemu je nosio boje svoje škole. Tek je kasnije shvatio da je time vjerojatno prekršio spomenuto pravilo. Neovisno o tome, osvojio je to natjecanje i postavio novi svjetski juniorski rekord, koji je iznosio 5,90 metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Bewers |first=James |date=27. ožujka 2018. |title=LHSAA waiver will allow Mondo Duplantis to maintain eligibility after Texas Relays |url=https://www.theadvertiser.com/story/sports/high-school/2018/03/27/lhsaa-waiver-allow-mondo-duplantis-maintain-eligibility-after-texas-relays/462102002/ |access-date=28. srpnja 2026. |website=The Daily Advertiser}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Gretschel |first=Johanna |date=27. ožujka 2018.|title=Mondo Duplantis Cleared To Compete At Texas Relays |url=https://www.flotrack.org/articles/6157981-mondo-duplantis-cleared-to-compete-at-texas-relays |access-date=28. srpnja 2026 |website=FloTrack |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Singleton |first=Singleton |date=28. ožujka 2018. |title=LHSAA made right decision on Mondo|url=https://www.houmatoday.com/story/sports/high-school/2018/03/28/chris-singletons-column-lhsaa-made-right-decision-on-mondo/12887826007/ |access-date=28. srpnja 2026|website=The Courier}}&lt;/ref&gt;

[[File:2018 European Athletics Championships Day 7 (45).jpg|thumb|left|upright=1|Osamnaestogodišnji Duplantis nakon osvajanja svoje prve velike seniorske titule na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu]] [[2018.]] godine u [[Berlin]]u.]]

Na [[Svjetsko juniorsko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetskome juniorskom prvenstvu]] 2018. godine, koje se održalo od [[10. srpnja|10.]] do [[15. srpnja]] u [[Tampere]]u, Duplantis je osvojio zlato i oborio rekord natjecanja s preskočenih 5,82 metara.&lt;ref name=&quot;:45&quot;&gt;{{Cite news |last=Mills |first=Steven |date=srpanj 2018.|title=World Junior Championships Men — An Improbable 100 Winner |url=https://trackandfieldnews.com/article/world-junior-championships-men-an-improbable-100-winner/ |access-date=28. srpnja 2026 |work=Track &amp; Field News}}&lt;/ref&gt;

Novi je svjetski juniorski rekord postavio na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu]] [[12. kolovoza]] 2018. godine u [[Berlin]]u, a iznosio je 6,05 metara. Tada je osvojio i prvu zlatnu medalju na seniorskim natjecanjima. Na tome je nastupu poboljšao svoj osobni rekord za čitavih 12 centimetara i postao najmlađi osvajač toga prvenstva u 84 godine njegova održavanja.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=13. kolovoza 2024 |title=Duplantis vaults 6.05m while Asher-Smith completes sprint triple as European Championships conclude |url=https://worldathletics.org/news/report/european-championships-berlin-2018-duplantis |access-date=28. srpnja 2026|work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:11&quot;&gt;{{Cite web |date=16. kolovoza 2018 |title=Experten: Så högt var Duplantis guldhopp |url=https://www.aftonbladet.se/a/bKrBR3 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20200217212000/https://www.aftonbladet.se/a/bKrBR3 |archive-date=17. veljače 2020 |access-date=28. srpnja 2026 |website=Aftonbladet}}&lt;/ref&gt; Star samo 18 godina i 275 dana, tada je postao i najmlađi ikad koji se pridružio elitnomu klubu skakača, odnosno onim koji su preskočili preko šest metara. Ni [[Sergej Bubka]], koji se tada smatrao najboljim ikad, nije preskočio šest metara sve dok nije imao 21 godinu. Duplantis je svojim skokom od 6,05 metara ostvario četvrti najbolji rezultat u povijesti skoka s motkom, računajući natjecanja na otvorenome i u dvorani, te izjednačio drugi najbolji rezultat na otvorenome.&lt;ref name=&quot;:47&quot;&gt;{{Cite news |last=Chadband |first=Ian |date=13. kolovoza 2018.|title=Athletics: Golden teenager Duplantis soars to six-metre vault |url=https://www.reuters.com/article/sports/athletics-golden-teenager-duplantis-soars-to-six-metre-vault-idUSKBN1KY0E2/ |access-date=28. srpnja 2026 |work=Reuters}}&lt;/ref&gt;

== Profesionalna karijera ==
=== 2019. – 2020.: Svjetski viceprvak, prvi i drugi svjetski rekord===
[[File:Armand Duplantis jumps 6.0 m, August 24 2019.jpg|thumb|Duplantis u skoku na visini od šest metara na [[Finnkampenu]] u [[Stockholm]]u [[2019.]] godine.]]

Duplantis je [[24. kolovoza]] [[2019.]] godine na [[Finnkampen]]u{{efn|Natjecanje u atletici između Finske i Švedske, koje se održava jednom godišnje.}} u [[Stockholm]]u preskočio šest metara i osvojio zlato, a time je ponovio i svoj najbolji rezultat te sezone. Svojom je pobjedom doprinio, uostalom, ukupnoj pobjedi domaćina, odnosno [[Švedska|Švedske]] nad [[Finska|Finskom]] te godine i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.&lt;ref name=&quot;:505&quot;&gt;{{Cite news |date=26. kolovoza 2019 |title=Duplantis clears 6.00m as hosts Sweden triumph in the Finnkampen |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-clears-00m-hosts-sweden-triumph-the-finnkampen |access-date=31. srpnja 2026|work=European Athletics News}}&lt;/ref&gt; Duplantis je također tim rezultatom postavio novi rekord natjecanja. Dotadašnji je rekord od 5,85 metara držao [[Patrik Klüft|Patrik Kristiansson]], a postavio ga je [[2002.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25. kolovoza 2019 |title=Duplantis hyllar fansens stöd: &quot;De bar mig över ribban – är det här jag lever för&quot; |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/MRqqmr/publiken-bar-mig-over-ribban |access-date=31. srpnja 2026 |website=Aftonbladet |language=sv}}&lt;/ref&gt; Drugoplasirani je 2019. godine bio Duplantisov sunarodnjak [[Melker Svärd Jacobsson]], koji je preskočio 5,36 metara.{{citation needed|date=srpanj 2026}}

Iste je godine [[1. listopada]] osvojio srebrnu medalju na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Doha|Dohi]], gdje je preskočio 5,97 metara iz trećega pokušaja.&lt;ref name=&quot;:50&quot;&gt;{{cite web |title=Results. Pole Vault Men – Final |url=https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-PV-M-f----.RS6.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20201128160535/https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-PV-M-f----.RS6.pdf |archive-date=28. studenoga 2020 |access-date=31. srpnja 2026 |website=iaaf.org}}&lt;/ref&gt;

Dana [[4. veljače]] [[2020.]] godine Duplantis je na prvome dvoranskom natjecanju sezone, održanome u [[Düsseldorf]]u, preskočio šest metara. Nakon toga tri je puta pokušao preskočiti 6,17 metara i postaviti novi svjetski rekord. Najbliže je uspjehu bio u drugome pokušaju, kada je preskočio letvicu, ali ju je pri padu okrznuo rukom, pa skok nije bio priznat.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.athleticsweekly.com/event-news/armand-duplantis-comes-close-to-world-record-in-dusseldorf-1039927849/ |title=Armand Duplantis comes close to world record in Düsseldorf |work=AW |date=4. veljače 2020|access-date=31. srpnja 2026|archive-date=17. studenoga 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201117041226/https://athleticsweekly.com/event-news/armand-duplantis-comes-close-to-world-record-in-dusseldorf-1039927849/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis in 2019-7.jpg|thumb|left|Otac i trener Greg Duplantis (''lijevo'') s Armandom Duplantisom 2019. godine.]]

Iako tada nije uspio, već je [[8. veljače]] na dvoranskome natjecanju u [[Toruń]]u preskočio 6,17 metara i oborio svjetski rekord koji je [[Renaud Lavillenie]] držao gotovo šest godina.&lt;ref&gt;{{cite news |url=https://www.bbc.com/sport/athletics/51429055 |title=Armand Duplantis sets pole vault world record in Poland |work=BBC Sport |date=8. veljače 2020 |access-date= 31. srpnja 2026 |archive-date= 10. veljače 2020 |archive-url= https://web.archive.org/web/20200210080135/https://www.bbc.co.uk/sport/amp/athletics/51429055 |url-status= live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=29. lipnja 2020 |title=World records ratified: Duplantis's 6.17m pole vault, Rojas's indoor triple jump and Cheptegei's 5km |url=https://worldathletics.org/news/press-release/world-record-ratified-duplantis-rojas |access-date=31. srpnja 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Tjedan dana poslije toga, [[15. veljače]], na dvoranskome je natjecanju u [[Glasgow]]u poboljšao taj rezultat za jedan centimetar, pa je novi svjetski rekord iznosio 6,18 metara.&lt;ref&gt;{{cite news |title=Armand Duplantis: Pole vaulter sets new world record at Glasgow Indoor Grand Prix |url=https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/51514981 |access-date=31. srpnja 2026 |work=BBC Sport |date=15. veljače 2020 |language=en-gb |archive-date=14. rujna 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200914132401/https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/51514981 |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=21. kolovoza 2020 |title=World records ratified: Duplantis's 6.18m pole vault and Yeshaneh's 1:04:31 half marathon |url=https://worldathletics.org/news/press-release/duplantis-yeshaneh-world-records-ratified |access-date=31. srpnja 2026|work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[19. veljače]] osvojio miting [[Miting Hauts-de-France Pas-de-Calais|Hauts-de-France Pas-de-Calais]] u [[Liévin]]u preskočivši 6,07 metara, a nakon toga pokušavao je  preskočiti 6,19 metara za novi svjetski rekord. Međutim, sva su tri pokušaja bila bezuspješna.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Rowbottom |first=Mike |date=20. veljače 2020 |title=Duplantis tops 6.07m in Lievin, narrowly misses 6.19m |url=https://worldathletics.org/news/report/world-indoor-tour-lievin-duplantis-pole-vault |access-date=31. srpnja 2026}}&lt;/ref&gt; Nakon četiri dana, [[23. veljače]], osvojio je [[All Star Perche]] u [[Clermont-Ferrand]]u rezultatom od 6,01 metra. To je bilo njegovo posljednje dvoransko natjecanje te sezone, a završilo je novim trima bezuspješnim pokušajima postavljanja novoga svjetskoga rekorda.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Pretot |first=Julien |date=24. veljače 2020 |title=Athletics: Another miss for Duplantis at 6.19 metres |url=https://www.reuters.com/article/sports/another-miss-for-duplantis-at-6-19-meters-idUSKCN20H0O8/ |access-date=31. srpnja 2026 |work=Reuters}}&lt;/ref&gt; Duplantis je neovisno o tome završio sezonu dvoranskih natjecanja kao prvi u povijesti koji je svoje nastupe na pet dvoranskih natjecanja zaredom zaključio skokovima od šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=24. veljače 2020 |title=Indoor round-up: Duplantis scales 6.01m in Clermont-Ferrand, Zhoya smashes world U20 indoor 60m hurdles record |url=https://worldathletics.org/news/report/zhoya-nilsen-indoor-record |access-date=31. srpnja 2026 |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Taj je niz nadišao [[2022.]] godine, kada je osvojio i šesto natjecanje rezultatom u tome rangu.{{citation needed|date=srpanj 2025.}}

[[File:Armand Duplantis at the 2020 Bauhaus Galan meeting in Stockholm.jpg|thumb|upright|Duplantis na mitingu [[BAUHAUS-galan]] u Stockholmu 2020. godine.]]

Dana [[21. veljače]], nakon nastupa u [[Madrid]]u na sedmome i posljednjemu natjecanju elitne razine u sklopu [[World Athletics|WA]]-ovih dvoranskih natjecanja, Duplantis je bio najbolji te sezone na temelju rezultata sa svih tih natjecanja. Njegova najbolja tri rezultata, koje je postigao u Toruńu, Glasgowu i Liévinu, donijela su mu ukupno 36 bodova. Te je godine osvojio svoju prvu [[World Athletics Indoor Tour]] titulu.&lt;ref&gt;{{cite web | url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-tour/standings/2020/men | title=World Athletics Indoor Tour |work=World Athletics}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=24. veljače 2020 |title=2020 World Athletics Indoor Tour winners secure wildcards for Nanjing |url=https://worldathletics.org/news/news/indoor-tour-2020-winners |archive-url=https://web.archive.org/web/20200226122943/https://www.worldathletics.org/news/news/indoor-tour-2020-winners |url-status=dead |archive-date=26. veljače 2020 |access-date=1. kolovoza 2026 |work=World Athletics}}&lt;/ref&gt;

Na natjecanju [[Golden Gala Pietro Mannea]] [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Rim]]u Duplantis je [[17. rujna]], preskočivši 6,15 metara iz drugoga pokušaja, oborio tadašnji svjetski rekord na otvorenome [[Sergej Bubka|Sergeja Bubke]], koji je iznosio 6,14 metara. Time nije zapravo postavio novi svjetski rekord jer je to učinio već u veljači 2020. godine na natjecanju u dvorani, gdje je preskočio 6,18 metara. Naime, od [[1998.]] godine WA ne dijeli posebno svjetske rekorde u skoku s motkom na one postignute na otvorenome i na one u dvorani. U skladu s time, novi se najbolji dvoranski rezultat računa kao novi svjetski rekord ako je bolji od najboljega rezultata na otvorenome.&lt;ref name=&quot;:63&quot;&gt;{{Cite news |last=Jeffery |first=Nicole |date=18. rujna 2020 |title=Duplantis scales 6.15m in Rome, world's highest ever outdoor vault |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-kiplimo-warholm-rome-2020 |access-date=1. kolovoza 2026|work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;

=== 2021: Olimpijski pobjednik u Tokiju i europski dvoranski prvak ===
Duplantis je [[6. ožujka]] [[2021.]] godine nastupio na [[Europsko dvoransko prvenstvo u atletici 2021.|Europskome dvoranskom prvenstvu]]. Nakon što se [[Renaud Lavillenie]] povukao s natjecanja zbog ozljede, postao je uvjerljivi favorit za osvajanje zlata.&lt;ref name=&quot;:55&quot;&gt;{{Cite web |date=7. ožujka 2021 |title=Mondo Duplantis takes European title and comes close with world record attempt |url=https://athleticsweekly.com/event-reports/mondo-duplantis-takes-european-title-and-comes-close-with-world-record-attempt-1039941741/|access-date=1. kolovoza 2021 |website=AW |language=en-GB|archive-date=23. listopada 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231023151148/https://athleticsweekly.com/event-reports/mondo-duplantis-takes-european-title-and-comes-close-with-world-record-attempt-1039941741/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Unatoč tomu, [[Piotr Lisek]] i Lavilleniejev mlađi brat [[Valentin Lavillenie|Valentin]] pružili su mu ozbiljan otpor. Oni su u konačnici osvojili broncu i srebro, a Valentin je pritom postigao najbolji osobni rezultat. S druge strane, Duplantis je skokom od 6,05 metara postavio novi najbolji rezultat prvenstva. Pokušavao je nakon toga preskočiti 6,19 metara i postaviti novi svjetski rekord, ali sva su tri pokušaja bila bezuspješna. Ipak, bio je blizu uspjeha pri drugome skoku.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis, Ingebrigtsen and Del Ponte triumph at European Indoors |url=https://www.olympicchannel.com/en/stories/news/detail/athletics-duplantis-ingebrigtsen-del-ponte-victorious-european-indoors/|access-date=1. kolovoza 2021 |website=Olympic Channel|archive-date=10. ožujka 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210310161600/https://www.olympicchannel.com/en/stories/news/detail/athletics-duplantis-ingebrigtsen-del-ponte-victorious-european-indoors/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Na [[Ljetne olimpijske igre 2020.|Ljetnim olimpijskim igrama]] u Tokiju, koje su bile odgođene za jednu godinu, Duplantis je osvojio zlatnu medalju nakon preskočenih 6,02 metra iz prvoga pokušaja, a bio je i vrlo blizu obaranja vlastitoga svjetskog rekorda.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/athletics-swedens-duplantis-soars-pole-vault-gold-2021-08-03/ |title=Athletics-Sweden's Duplantis soars to pole vault gold |date=3. kolovoza 2021 |work=[[Reuters]] |access-date=1. kolovoza 2026|archive-date=26. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230226103853/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/athletics-swedens-duplantis-soars-pole-vault-gold-2021-08-03/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Drugoplasirani je [[Chris Nilsen]] bio pun hvale za pobjednika. Usporedio je natjecanje protiv Duplantisa te večeri kao ustrajanje običnoga nogometaša da dosegne razinu na kojoj su [[Lionel Messi]] ili [[Cristiano Ronaldo]], a dodao je i da je njegova nadmoć u konkurenciji među najboljim svjetskim skakačima s motkom &quot;impresivna i nevjerojatna&quot;.&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.expressen.se/sport/os-2021/slar-tillbaka-mot-hatet-mondos-basta-beslut/ |title=Christopher Nilsen slår tillbaka mot hatet mot Armand Duplantis |language=sv |work=[[Expressen]] |date=3. kolovoza 2021 |access-date=1. kolovoza 2026|archive-date=26. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230226103855/https://www.expressen.se/sport/os-2021/slar-tillbaka-mot-hatet-mondos-basta-beslut/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

=== 2022: Tri nova svjetska rekorda, prve svjetske titule i druga europska titula ===

Iako je imao tek 22 godine, Duplantis je [[17. siječnja]] treći put osvojio švedsku nagradu za najboljega sportaša godine{{efn|''Svenska idrottsgalan'' ([[švedski jezik|šved.]]).}} za postignute uspjehe u [[2021.]] godini, a dobio ju je već [[2019.]] i [[2021.]] godine. Naime, osvojio je olimpijsko i europsko dvoransko zlato te preskočio šest ili više metara u 12 od ukupno 17 natjecanja kojima je prisustvovao u 2021. godini.&lt;ref name=&quot;:7&quot;&gt;{{Cite news |date=18. siječnja 2022 |title=Duplantis is Sweden's Sportsman of the Year for the third time |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-crowned-swedish-sportsman-of-the-year-for-the-third-time |access-date=3. kolovoza 2026|work=European Athletics}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[7. ožujka]] oborio vlastiti svjetski rekord nakon što je preskočio 6,19 metara na dvoranskome natjecanju u [[Beograd]]u.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=6.19 ! Duplantis broke the world record in the Arena at the Belgrade Indoor Meeting |url=https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/news/report/619-duplantis-broke-the-world-record-in-the-arena-at-the-belgrade-indoor-meeting |access-date=3. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org |archive-date=27. ožujka 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220327220254/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/news/report/619-duplantis-broke-the-world-record-in-the-arena-at-the-belgrade-indoor-meeting |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Dva tjedna nakon, na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u Beogradu, osvojio je zlatnu medalju. Preskočivši 6,20 metara, ponovno je oborio svoj svjetski rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole Vault Men – Result |url=https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/men/pole-vault/final/result |access-date=3. kolovoza 2026|website=worldathletics.org |archive-date=23. ožujka 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220323044017/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/men/pole-vault/final/result |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:69&quot;&gt;{{cite news |title=Sweden's Duplantis sets new world pole vault record |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220320-sweden-s-duplantis-sets-new-world-pole-vault-record |access-date=4. kolovoza 2026 |publisher=France24.com |archive-date=27. travnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230427060604/https://www.france24.com/en/live-news/20220320-sweden-s-duplantis-sets-new-world-pole-vault-record |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=18. svibnja 2022 |title=Ratified: world records for Rojas, Duplantis and Holloway |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-rojas-duplantis-holloway-belgrade-indoor |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Na [[BAUHAUS-galan]]u Duplantis je [[30. lipnja]] oborio vlastiti svjetski rekord na otvorenome od 6,15 metara, koji je postavio [[2020.]] godine. Tada je preskočio 6,16 metara.&lt;ref name=&quot;:72&quot;&gt;{{cite web |title=Armand Duplantis satte nytt utomhusrekord |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/JxzqPX/armand-duplantis-slog-nytt-utomhusrekord |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Aftonbladet |date=30. lipnja 2022 |archive-date=30. lipnja 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220630195342/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/JxzqPX/armand-duplantis-slog-nytt-utomhusrekord |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:EKZA0286 polevault final duplantis (52342027800).jpg|thumb|Duplantis u skoku na [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europskome prvenstvu]] 2022. godine u [[München]]u.]]

Svoj je svjetski rekord oborio još jednom te godine, odnosno [[24. srpnja]] na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Eugene, Oregon|Eugeneu, Oregonu]], kada je preskočio 6,21 metar.&lt;ref name=&quot;:71&quot;&gt;{{cite news |url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/swedens-duplantis-breaks-pole-vault-world-record-world-championships-2022-07-25/ |title=Swede Duplantis breaks pole vault world record to win gold |work=Reuters |date=25. srpnja 2022 | access-date=4. kolovoza 2022 | archive-date=25. lipnja 2022 | archive-url=https://web.archive.org/web/20220725035455/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/swedens-duplantis-breaks-pole-vault-world-record-world-championships-2022-07-25/ | url-status=live}}&lt;/ref&gt; To je bio ukupno peti Duplantisov svjetski rekord, ali prvi koji je postavio na otvorenome.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=20. rujna 2022 |title=Ratified: world records for Amusan, Duplantis and McLaughlin |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-amusan-duplantis-mclaughlin-oregon |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Na [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europskome prvenstvu]] u [[München]]u osvojio je zlato i srušio rekord prvenstva skokom od 6,06 metara.&lt;ref name=&quot;:74&quot;&gt;{{Cite web |title=Armand Duplantis vinner EM-guld |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/OrLXal/armand-duplantis-vinner-em-guld-i-stavhopp |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Aftonbladet |date=20. kolovoza 2022 |archive-date=20. kolovoza 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220820201042/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/OrLXal/armand-duplantis-vinner-em-guld-i-stavhopp |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je zaključio sezonu u [[rujan|rujnu]] skokom od 6,07 metara na mitingu [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Zürich]]u, a taj mu je rezultat bio dovoljan za obranu naslova.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=27. prosinca 2022 |title=2022 review: jumps |url=https://worldathletics.org/news/series/2022-review-jumps |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[World Athletics]] |archive-date=28. prosinca 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221228142556/https://worldathletics.org/news/series/2022-review-jumps |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Na temelju triju postignutih svjetskih rekorda, dviju svjetskih titula, osvojene Dijamantne lige, pobjedama na 18 od 19 natjecanja na kojima je nastupio te 23 skokova od šest ili više metara u jednoj sezoni [[World Athletics]] imenovao je Duplantisa najboljim atletičarom godine [[6. prosinca]].&lt;ref name=&quot;:13&quot;&gt;{{Cite news |date=7. prosinca 2022 |title=Mondo Duplantis Named 2022 World Athlete of the Year |url=https://lsusports.net/news/2022/12/07/mondo-duplantis-named-2022-world-athlete-of-the-year/ |access-date=4. kolovoza 2026 |work=LSU Athletics}}&lt;/ref&gt;

=== 2023: Druga svjetska titula i dva nova svjetska rekorda (šesti i sedmi) ===

Duplantis je ozbiljno započeo sezonu [[2023.]] godine na Mondo Classicu u [[Uppsala|Uppsali]], natjecanju koje je nazvano prema njegovu nadimku. Tamo je odnio pobjedu nakon preskočenih 6,10 metara. Taj rezultat nije bio samo njegova najbolja preskočena visina kojom je ikada otvorio sezonu nego i najbolji rezultat u povijesti otvaranja sezona uopće. Time je također oborio [[Sergej Bubka|Bubkin]] rekord od 11 preskočenih 6,10 ili više metara, i u dvorani i na otvorenome.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=3. veljače 2023 |title=Duplantis and Warholm open seasons with world-leading marks |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-uppsala-warholm-ulsteinvik-610-4531-sutej-ostrava |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[World Athletics]] |archive-date=3. veljače 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230203094234/https://worldathletics.org/news/report/duplantis-uppsala-warholm-ulsteinvik-610-4531-sutej-ostrava |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis Budapest 2023.jpg|thumb|Duplantis sa svojom zlatnom medaljom na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Budimpešta|Budimpešti]].]]

Na dvoranskome natjecanju [[All Star Perche]]u, održanome u [[Clermont-Ferrand]]u, Duplantis je [[25. veljače]] ponovno postavio novi svjetski rekord skokom od 6,22 metara. To mu je ujedno bio 60. skok u karijeri koji je iznosio šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25. veljače 2023 |title=Mondo Duplantis breaks pole vault world record for sixth time |url=https://olympics.nbcsports.com/2023/02/25/mondo-duplantis-pole-vault-world-record-perche-indoor/ |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[NBC Sports]] |language=en |archive-date=30. ožujka 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230330025819/https://olympics.nbcsports.com/2023/02/25/mondo-duplantis-pole-vault-world-record-perche-indoor/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=6. travnja 2023 |title=Ratified: world records for Duplantis, Bol and Seifu, world U20 records for Jackson and Sosna |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/records-ratified-duplantis-bol-seifu-jackson-sosna |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; 

Dana [[26. kolovoza]] 2023. godine Duplantis je obranio titulu svjetskoga prvaka na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Budimpešta|Budimpešti]] rezultatom od 6,10 metara.&lt;ref name=&quot;:80&quot;&gt;{{cite web | url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-championships/world-athletics-championships-budapest-2023-7138987/news/report/wch-budapest-23-report-men-pole-vault | title=Duplantis soars to second pole vault gold in Budapest &amp;#124; World Athletics Championships }}&lt;/ref&gt;

Preskočivši 6,23 metara na [[Prefontaine Classic]]u u [[Eugene, Oregon|Eugeneu, Oregonu]] [[17. rujna]], ponovno je oborio vlastiti svjetski rekord.&lt;ref&gt;[https://www.flotrack.org/articles/11225488-armand-duplantis-soars-to-world-record-in-mens-pole-vault-at-pre-classic Armand Duplantis Soars To World Record In Men's Pole Vault At Pre Classic] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230919024112/https://www.flotrack.org/articles/11225488-armand-duplantis-soars-to-world-record-in-mens-pole-vault-at-pre-classic |date=19. rujna 2023 }}, ''[[FloSports|FloTrack]]'', 17. rujna 2023. Pristupljeno 4. kolovoza 2026.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=23. studenoga 2023 |title=Ratified: world records for Crouser, Duplantis, Tsegay and Cheruiyot |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-crouser-duplantis-tsegay-cheruiyot |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

[[World Athletics]] proglasio je Duplantisa najboljim atletičarom godine već [[2020.]] i [[2022.]] godine. Isto je učinio i 2023. godine, ali toga puta u zasebnoj kategoriji skakačkih i bacačkih disciplina. Naime, od 2023. godine World Athletics dodjeljuje zasebne nagrade najboljim atletičarima i atletičarkama u trima kategorijama, odnosno u trkačkim disciplinama, skakačkim i bacačkim disciplinama te disciplinama izvan stadiona. U skladu s time, nagrada za najboljega atletičara godine u skakačkim i bacačkim disciplinama koju je primio [[11. prosinca]] 2023. godine smatra se prvom nagradom te vrste.&lt;ref name=&quot;:14&quot;&gt;{{Cite news |date=12. prosinca 2023 |title=Six stars named World Athletes of the Year in Monaco |url=https://worldathletics.org/awards/news/world-athletes-year-rising-stars-2023 |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics News}}&lt;/ref&gt;

=== 2024: Druga svjetska dvoranska titula, treća europska titula, olimpijsko zlato u Parizu i tri nova svjetska rekorda (osmi, deveti i deseti) ===
Na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2024.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u [[Glasgow]]u Duplantis je u [[ožujak|ožujku]] preskočio 6,05 metara, a taj mu je rezultat donio zlatnu medalju.&lt;ref name=&quot;:83&quot;&gt;{{Cite web |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/glasgow24/news/report/glasgow-24-men-pole-vault-report |title='Hardest ever' work for Duplantis as he retains pole vault title in Glasgow &amp;#124; World Athletics Indoor Championships |access-date=4. kolovoza 2026 |archive-date=4. ožujka 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240304131039/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/glasgow24/news/report/glasgow-24-men-pole-vault-report |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Dana [[26. veljače]]&lt;ref&gt;{{Cite web |date=26. veljače 2024 |title=Laureus World Sports Awards 2024 Nominees Announced |url=https://www.laureus.com/news/laureus-world-sports-awards-2024-nominees-announced |access-date=4. kolovoza 2024 |website=Laureus.com}}&lt;/ref&gt; bio je drugi put zaredom i treći put u karijeri nominiran za prestižnu [[Laureus (nagrada)|Laureus]]ovu nagradu za najboljega sportaša godine. U konkurenciji su još bili [[Lionel Messi]], [[Novak Đoković]], [[Erling Haaland]], [[Noah Lyles]] i [[Max Verstappen]], a osvojio ju je naposljetku Đoković.&lt;ref name=&quot;:5&quot;&gt;{{Cite web |date=8. travnja 2024 |title=Novak Djokovic, Iga Swiatek and Coco Gauff nominated at the 25th Laureus World Sports Awards : All you need to know |url=https://www.tennisclubhouse.ca/en/post/novak-djokovic-iga-swiatek-and-coco-gauff-nominated-at-the-25th-laureus-world-sports-awards-all-y |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20240409002518/https://www.tennisclubhouse.ca/en/post/novak-djokovic-iga-swiatek-and-coco-gauff-nominated-at-the-25th-laureus-world-sports-awards-all-y |archive-date=9. travnja 2024 |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Tennis Clubhouse |language=en}}&lt;/ref&gt;

Na natjecanju u [[Xiamen]]u, na prvoj &quot;postaji&quot; [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] [[2024.]] godine, Duplantis je poboljšao svoj svjetski rekord za jedan centimetar preskočivši 6,24 metra iz prvoga pokušaja.&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Julien Pereira |title=Athlétisme – Armand Duplantis établit un nouveau record du monde de saut à la perche en franchissant 6,24 mètres |language=fr |url=https://www.eurosport.fr/athletisme/wanda-diamond-league-xiamen/2024/athletisme-armand-duplantis-etablit-un-nouveau-record-du-monde-de-saut-a-la-perche-en-franchissant-624-metres_sto20002671/story.shtml |date=20. travnja 2024. |website=[[Eurosport]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Simon Turnbull |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.24m in Xiamen |url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-xiamen |date=20. travnja 2024. |website=[[World Athletics]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=27. srpnja 2024 |title=Ratified: world records for McLaughlin-Levrone, Duplantis, Kipyegon, Chebet, Alekna and Ngetich |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-mclaughlin-levrone-duplantis-kipyegon-chebet-alekna-ngetich |access-date=4. kolovoza 2026|work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Kao jedini natjecatelj koji je prešao šest metara, Duplantis je [[12. lipnja]] osvojio [[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Europsko prvenstvo]] u [[Rim]]u. Nakon što je osigurao titulu europskoga prvaka, Duplantis je iz prvoga pokušaja postavio novi rekord prvenstva skokom od 6,10 metara, a onda je iskoristio sva tri pokušaja za obaranje tadašnjega svjetskog rekorda, ali svi su bili bezuspješni.&lt;ref name=&quot;:89&quot;&gt;{{Cite web |title=Mondo Duplantis sacré champion d'Europe avec 6,10&amp;nbsp;m |url=https://www.lequipe.fr/Athletisme/Actualites/Mondo-duplantis-sacre-champion-d-europe-avec-6-10-m/1474377 |website=l'équipe}}&lt;/ref&gt; Ipak, skokom je od 6,10 metara učinio to prvenstvo svojim 60. natjecanjem na kojemu je preskočio šest ili više metara. Drugi je najbolji u povijesti [[Sergej Bubka]] s 44 natjecanja.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mills |first=Steven |date=15. lipnja 2024. |title=Roma 2024 by the numbers |url=https://www.european-athletics.com/news/roma-2024-by-the-numbers |access-date=4. kolovoza 2026 |work=European Athletics}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis - Olympic Games - 03.08.2024.jpg|thumb|left|upright|Armand Duplantis na kvalifikacijama u skoku s motkom [[3. kolovoza]] [[2024.]] godine na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama u Parizu]].]]

Pobijedivši [[5. kolovoza]] na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama]] u [[Pariz]]u, Duplantis je obranio titulu olimpijskoga pobjednika iz [[Ljetne olimpijske igre 2020.|Tokija]]. Budući da [[Sam Kendricks]] nije uspio skočiti više od 5,95 metara, Duplantis je osvojio zlato rezultatom od šest metara. Potom je preskočio 6,10 metara, čime je oborio olimpijski rekord [[Thiago Braza|Thiaga Braza]] s [[Ljetne olimpijske igre 2016.|Olimpijskih igara 2016.]] godine. U posljednjoj je seriji preskočio 6,25 metara iz trećega pokušaja i time postavio novi svjetski rekord. Kao i na Europskome prvenstvu te godine, Duplantis je bio jedini natjecatelj koji je preskočio šest metara, a potom preskočio 6,10 metara iz prvoga pokušaja te lovio novi svjetski rekord. Na Olimpijskim mu je igrama potonje pošlo za rukom, pa je time ujedno postavio novi svjetski rekord i oborio olimpijski rekord, koji je bio postavio samo 20 minuta prije.&lt;ref name=&quot;:90&quot;&gt;{{Cite news |last=Liew |first=Jonathan |date=5. kolovoza 2024. |title=Duplantis achieves new heights after pole vault world record adds to gold |url=https://www.theguardian.com/sport/article/2024/aug/05/2024-paris-olympic-games-armand-duplantis-pole-vault-world-record |access-date=4. kolovoza 2026|work=[[The Guardian]] |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Osvojivši zlato u Parizu, 24-godišnji je Duplantis postao prvi  skakač s motkom koji je obranio titulu olimpijskoga prvaka nakon [[SAD|Amerikanca]] [[Bob Richards|Boba Richardsa]], koji je osvojio Olimpijske igre [[Ljetne olimpijske igre 1952.|1952.]] i [[Ljetne olimpijske igre 1956.|1956.]] godine. Duplantis i Richards ujedno su jedini muški skakači s motkom koji su osvojili dva olimpijska zlata.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Thompson II |first=Marcus |date=6. kolovoza 2024. |title=Mondo Duplantis soars to new world record, Olympic gold again: 'He's the fastest pole vaulter out there' |url=https://www.nytimes.com/athletic/5682112/2024/08/05/mondo-duplantis-pole-vault-final-sam-kendricks/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240807041236/https://www.nytimes.com/athletic/5682112/2024/08/05/mondo-duplantis-pole-vault-final-sam-kendricks/ |url-status=dead |archive-date=7. kolovoza 2024 |access-date=4. kolovoza 2026 |work=The New York Times}}&lt;/ref&gt;

Duplantisova sposobnost ostvarivanja vrhunskih rezultata pod pritiskom te neprestano obaranje svjetskih rekorda učvrstili su njegov status jednoga od najistaknutijih atletičara svoje generacije.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt; Rezultati koje je postigao kao predstavnik Švedske na najvećim svjetskim i kontinentalnim natjecanjima nemaju premca.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Sports |first=Pulse |date=22. travnja 2024. |title=Mondo Duplantis shares secret behind shattering pole vault world record for record|url=https://www.pulsesports.co.ke/athletics/story/mondo-duplantis-shares-secret-behind-shattering-pole-vault-world-record-for-record-eigth-time-2024042110095299804 |access-date= 5. kolovoza 2026 |website=Pulse Sports Kenya |language=en}}&lt;/ref&gt; Uzevši u obzir njegove uspjehe od najmlađih natjecateljskih dobnih kategorija do seniorske karijere, do [[kolovoz]]a 2024. godine postavio je ukupno devet rekorda prvenstava i jedan olimpijski rekord. U te se rezultate ubrajaju i tri svjetska rekorda koja je postavio nakon što je osvojio svjetske titule: 6,20 metara na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u Beogradu, 6,21 metar na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome prvenstvu]] u Oregonu i naposljetku 6,25 metara u Parizu na Olimpijskim igrama.&lt;ref name=&quot;:17&quot; /&gt;

Njegova se dominacija u skoku s motkom počela uspoređivati s ostvarenjima najboljih u drugim sportovima.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=6. kolovoza 2024 |title=Mondo Duplantis Soars to New Heights: Sets World Record at Paris 2024 Olympics |url=https://trackalerts.com/2024/08/mondo-duplantis-soars-to-new-heights-sets-world-record-at-paris-2024-olympics/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240919084450/https://trackalerts.com/2024/08/mondo-duplantis-soars-to-new-heights-sets-world-record-at-paris-2024-olympics/ |url-status=dead |archive-date=19. rujna 2024 |access-date=5. kolovoza 2026|work=Trackalerts.com}}&lt;/ref&gt; ''[[The New York Times]]'' opisao ga je kao sportaša koji za skok s motkom predstavlja ono što [[Usain Bolt]] predstavlja za sprint, [[Michael Phelps]] za [[plivanje]] i [[Simone Biles]] za [[gimnastika|gimnastiku]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=5. kolovoza 2024|title=Mondo Duplantis: Breaking down the biomechanics behind the best-ever pole vaulter |url=https://www.nytimes.com/athletic/5646961/2024/08/05/mondo-duplantis-biomechanics-pole-vault/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806032042/https://www.nytimes.com/athletic/5646961/2024/08/05/mondo-duplantis-biomechanics-pole-vault/ |url-status=dead |archive-date=6. kolovoza 2024 |access-date=5. kolovoza 2026 |work=The New York Times}}&lt;/ref&gt; Budući da natjecanja često osvaja s gotovo 30 centimetara boljim rezultatom od drugoplasiranoga, njegova je nadmoć time izraženija jer se pobjednik u skoku s motkom češće odlučuje razlikom od samo jednoga centimetra.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Sherwood |first=Ben |date=8. kolovoza 2024. |title=Why This Pole Vaulter Is Even Bigger Than the One With the Bulge |url=https://www.thedailybeast.com/pole-vault-goat-mondo-duplantis-soaredliterallyat-the-paris-olympics |archive-url=https://web.archive.org/web/20240808232141/https://www.thedailybeast.com/pole-vault-goat-mondo-duplantis-soaredliterallyat-the-paris-olympics |url-status=dead |archive-date=8. kolovoza 2024 |access-date=5. kolovoza 2026 |work=The Daily Beast}}&lt;/ref&gt; Uz to je osvojio svako natjecanje na kojemu je nastupio od mitinga [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Monako|Monaku]] 2023. godine.&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot; /&gt; Nakon drugoga olimpijskog zlata zaredom i oborenih devet rekorda – a svaki je novi u tome nizu poboljšao za jedan centimetar – Duplantis je naširoko smatran najboljim skakačem s motkom svih vremena.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;{{Cite news |date=5. kolovoza 2024 |title=Record-breaker Duplantis soars to Olympic pole vault gold, Hodgkinson wins 800m |url=https://www.france24.com/en/live-news/20240805-record-breaker-duplantis-soars-to-pole-vault-gold-hodgkinson-wins-800m |agency=Agence France-Presse}}&lt;/ref&gt; Prije pariških Olimpijskih igara taj se naslov pridijevao [[Sergej Bubka|Sergeju Bubki]], umirovljenomu [[Ukrajina|ukrajinskom]] skakaču s motkom.&lt;ref name=&quot;Stump2024&quot;&gt;{{cite news |last1=Stump |first1=Scott |date=6. kolovoza 2024. |title=Swedish pole vaulter Armand Duplantis thrills the world with a towering, death-defying vault |url=https://www.today.com/popculture/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-rcna165383 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806202927/https://www.today.com/popculture/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-rcna165383 |archive-date=6. kolovoza 2024 |work=TODAY.com}}&lt;/ref&gt;

Na [[Memorijal Kamili Skolimowskoj|Memorijalu Kamili Skolimowskoj]] u [[Poljska|poljskome]] gradu [[Chorzów]]u, dvanaestoj postaji [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] 2024. godine, Duplantis je [[25. kolovoza]] poboljšao svoj svjetski rekord deseti put u karijeri i treći put 2024. godine za jedan centimetar, pa je novi svjetski rekord iznosio 6,26 metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ingebrigtsen and Duplantis smash world records in Silesia |url=https://www.diamondleague.com/news/general/ingebrigtsen-and-duplantis-smash-world-records-in-silesia/ |access-date=5. kolovoza 2026 |website=IDL Diamond League |date=25. kolovoza 2024 |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=3. listopada 2024 |title=Ratified: world records for Ingebrigtsen, Duplantis and Hull |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-ingebrigtsen-duplantis-hull |access-date=5. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Tamo su, uz Duplantisa, i [[Sam Kendricks]] i [[Emmanouil Karalis]] preskočili šest metara. To je bio prvi put u povijesti da su trojica skakača s motkom preskočili tu visinu na istome natjecanju.&lt;ref name=&quot;:6&quot;&gt;{{Cite news |last=Selvaraj |first=Jonathan |date=28. kolovoza 2024. |title=One small centimetre for man, a giant leap for Armand Duplantis |url=https://sportstar.thehindu.com/athletics/armand-duplantis-pole-vault-world-record-one-centimetre-paris-olympics-science-jump-sports-feature/article68575835.ece/}}&lt;/ref&gt;

Na konferenciji za medije uoči spomenutoga mitinga Dijamantne lige organizatori su predstavili novu nagradu za najboljega sportaša na tome natjecanju, a odluka se donosila na temelju bodovnoga sustava World Athleticsa. Očekivalo se da će prvi dobitnik te nagrade biti [[Jakob Ingebrigtsen]], koji je rezultatom od 7:17,55 minuta postavio novi svjetski rekord na 3000 metara. Time je nadmašio prijašnji rekord od 7:20,67 minuta [[Kenija|Kenijca]] [[Daniel Komen|Daniela Komena]] iz [[1996.]] godine za više od triju sekundi. Međutim, kada su se rezultati s natjecanja preračunali prema bodovnome sustavu, pokazalo se da je Duplantisov svjetski rekord od 6,26 metara u skoku s motkom vrijedio 1339 bodova, a Ingebrigtsenov svjetski rekord 1320 bodova. Duplantis je tako postao prvim dobitnikom nagrade za najvrjednijega atletičara mitinga, pa je osvojio 14-karatni zlatni prsten optočen dijamantima vrijedan 10 000 američkih dolara te novčanu nagradu u istome iznosu. Uz to je osvojio 50 000 američkih dolara za obaranje svjetskoga rekorda.&lt;ref name=&quot;:6&quot; /&gt;

Dan uoči mitinga Dijamantne lige u [[Zürich]]u, [[4. rujna]], Duplantis je sudjelovao u revijalnoj utrci na 100 metara protiv [[Karsten Warholm|Karstena Warholma]], svjetskoga rekordera na 400 metara s preponama. Duplantis je pobijedio i ostvario osobni rekord u toj disciplini, koji je iznosio 10,37 sekundi. Warholm je završio utrku za 10,47 sekundi, što je također bio njegov osobni rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mondo Duplantis uses personal best to hold off Karsten Warholm in 100m sprint showdown |url=https://olympics.com/en/news/mondo-duplantis-uses-personal-best-to-hold-off-karsten-warholm-in-100m-sprint-showdown}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/articles/c14zydg3754o|title=Duplantis beats Warholm in 100m exhibition race|date=4. rujna 2024 |work=BBC Sport|access-date=5. kolovoza 2026.}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[13. rujna]] zaključio sezonu 2024. godine četvrtim uzastopnim naslovom pobjednika Dijamantne lige na završnome natjecanju u [[Bruxelles]]u. Pobjedu je odnio nakon preskočenih 6,11 metara, čime je također postavio rekord mitinga.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/wanda-diamond-league-final-brussels-2024-duplantis-denny|title=Duplantis and Denny break meeting records on first day of Wanda Diamond League Final in Brussels|publisher=World Athletics|access-date=13. rujna 2024}}&lt;/ref&gt;

Dana [[26. listopada]] bio je prvi put samostalno proglašen europskim sportašem godine u muškoj konkurenciji. Isti je naslov zavrijedio 2022. godine, ali tada je nagradu podijelio s Jakobom Ingebrigtsenom.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=28. listopada 2024 |title=Mahuchikh and Duplantis named European athletes of the year |url=https://athleticsweekly.com/athletics-news/mahuchikh-and-duplantis-named-european-athletes-of-the-year-1039994149/ |access-date=5. kolovoza 2024 |work=Athletics Weekly}}&lt;/ref&gt;  

Duplantis je [[6. studenoga]] postao globalni ambasador humanitarne utrke [[Wings for Life World Run]], a time se pridružio drugim sportskim zvijezdama poput [[Neymar|Neymara]] i Karstena Warholma. Utrka se održala [[4. svibnja]] [[2025.]] godine radi prikupljanja sredstava za istraživanje ozljede [[kičmena moždina|kralježnične moždine]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Jonsson |first=Hanna |date=6. studenoga 2024. |title=Join Mondo Duplantis in the Wings for Life World Run – registration is open |url=https://www.redbull.com/se-en/mondo-duplantis-wings-for-life-world-run |access-date=5. kolovoza 2026|work=Redbull}}&lt;/ref&gt;

=== 2025: Višestruki novi svjetski rekordi, treće svjetske titule i u dvorani i na otvorenome, jubilarnih sto skokova, Laureusova nagrada, peto osvajanje Dijamantne lige i skok od 6,30 metara ===

Duplantis je [[28. veljače]] na [[All Star Perche]]u u [[Clermont-Ferrand]]u 11. put oborio vlastiti svjetski rekord. Nakon što je osigurao pobjedu skokom od 6,07 metara, Duplantis je odlučio preskočiti 6,27 metara. To je uspio iz prvoga pokušaja.&lt;ref name=&quot;:17&quot;&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2025 |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.27m in Clermont-Ferrand |url=https://worldathletics.org/news/report/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-627m-clermont-ferrand |access-date=6. kolovoza 2026 |website=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; U to je vrijeme objavio i svoj prvi singl &quot;[[Bop (pjesma, Mondo)|Bop]]&quot;, koji je zasvirao kada je postavio novi svjetski rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2025 |title=Armand Duplantis breaks his own pole vault world record with leap of 6.27m |url=https://www.straitstimes.com/sport/armand-duplantis-breaks-his-own-pole-vault-world-record-with-leap-of-6-27m |access-date=6. kolovoza 2026 |website=The Straits Times}}&lt;/ref&gt;

U razgovoru s [[Puma (brend)|Puminim]] izvršnim direktorom Arneom Freundtom, odnosno intervjuu objavljenome [[18. ožujka]] u sklopu tvrtkina godišnjega izvještaja, Duplantis je otkrio da vjeruje da bi mogao svjetski rekord postaviti na 6,40 metara u idućih nekoliko godina, ali da mu 6,30 metara predstavlja prvu metu u bližoj budućnosti.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole vault star Armand &quot;Mondo&quot; Duplantis sets his sights on fairy tale world record of 6.40m {{!}} PUMA® |url=https://about.puma.com/en/newsroom/corporate-news/2025/18-03-2025-pole-vault-star-armand-mondo-duplantis-sets-his-sights |access-date=6. kolovoza 2026 |website=about.puma.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je skokom od 6,15 metara osvojio [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]] u [[Nanjing]]u [[22. ožujka]]. Time je ujedno treći put zaredom postao svjetskim dvoranskim prvakom. Duplantis se borio sve do kraja protiv [[Grk]]a [[Emmanouil Karalis|Emmanouila Karalisa]], koji je preskočio 6,05 metara. Karalis bi u neko drugo doba zasigurno postao svjetskim dvoranskim prvakom jer je to bio prvi put u povijesti da je skakač s motkom u finalu prvenstva preskočio 6,05 metara i ostao bez zlatne medalje.&lt;ref name=&quot;:18&quot; /&gt;

Prije nego što je obranio naslov prvaka u Nanjingu, Duplantis je ukupno 98 puta dotada preskočio šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite AV media |url=https://www.youtube.com/live/NHC6m33jDrk?si=QtkdsUuyCpEanGXj |title=Livestream - World Athletics Indoor Championships Nanjing 25 Press Conference |language=en |access-date=6. kolovoza 2026 |via=www.youtube.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=20. ožujka 2025 |title='More in the tank', vows Duplantis as he edges to century mark |url=https://www.france24.com/en/live-news/20250320-more-in-the-tank-vows-duplantis-as-he-edges-to-century-mark |access-date=6. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Watta |first=Evelyn |date=20. ožujka 2025 |title=Mondo Duplantis all set for another world record as he gears up for World Athletics Indoor Championships Nanjing 2025: &quot;I have more in the tanks&quot; |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-world-record-world-athletics-indoor-championships-nanjing-2025-more-in-tanks |access-date=6. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; Preskočivši četiri puta šest ili više metara na tome natjecanju, Duplantis je prešao brojku od sto takvih skokova s ukupno 102 njih. Za usporedbu, [[Sergej Bubka]], nekadašnji svjetski rekorder, drugi je najbolji po broju skokova od šest ili više metara, a u karijeri ih je ukupno imao 46.&lt;ref name=&quot;:18&quot;&gt;{{Cite web |title=Duplantis retains world indoor pole vault title in Nanjing {{!}} News {{!}} Nanjing 25 {{!}} World Athletics Indoor Championships |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/nanjing25/news/report/nanjing-25-men-pole-vault-report |archive-url=https://web.archive.org/web/20250322161645/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/nanjing25/news/report/nanjing-25-men-pole-vault-report |archive-date=22. ožujka 2025 |access-date=6. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=22. ožujka 2025 |title=Now 102 vaults over 6 metres as Duplantis soars to world indoor title |url=https://sports.yahoo.com/article/now-102-vaults-over-6-143815490.html |access-date=6. kolovoza 2026 |website=Yahoo Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[21. travnja]] osvojio [[Laureus (nagrada)|Laureusovu]] nagradu za najboljega sportaša godine. Time je nakon [[Usain Bolt|Usaina Bolta]] postao drugi atletičar u povijesti koji je osvojio tu nagradu.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Wiseman |first=Ciaran |date=22. travnja 2025 |title=Mondo Duplantis namedrops Usain Bolt &amp; Lionel Messi as he wins prestigious award |url=https://talksport.com/sport/3138989/mondo-duplantis-laureus-awards-usain-bolt-lionel-messi/ |access-date=7. kolovoza 2026 |website=talkSPORT |language=}}&lt;/ref&gt; Bio je nominiran još 2021., 2023. i 2024. godine, stoga ju je osvojio nakon treće uzastopne i ukupno četvrte nominacije.&lt;ref name=&quot;:19&quot;&gt;{{Cite web |last=Smirnova |first=Lena |date=22. travnja 2025. |title=Armand Duplantis named Laureus World Sportsman of the Year after third consecutive nomination |url=https://www.olympics.com/en/news/athletics-sweden-armand-duplantis-named-laureus-world-sportsman-of-the-year-after-third-consecutive-nomination |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=22. travnja 2025 |title=Gymnast Simone Biles and pole vaulter Armand Duplantis win Laureus awards |url=https://www.straitstimes.com/sport/gymnast-simone-biles-and-pole-vaulter-mondo-duplantis-win-laureus-awards |access-date=7. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

Svoj ukupno dvanaesti i četvrti svjetski rekord u okviru Dijamantne lige&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis Soars to 6.28m World Record as Records Tumble at Stockholm Diamond League {{!}} Watch Athletics |url=https://www.watchathletics.com/article/13394/duplantis-soars-to-6-28m-world-record-as-records-tumble-at-stockholm-diamond-league |access-date=7. kolovoza 2026 |website=www.watchathletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt; postavio je [[15. lipnja]] skokom od 6,28 metara, iz prvoga pokušaja, u [[Stockholm]]u.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.28m in Stockholm {{!}} REPORTS {{!}} World Athletics |url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-628m-stockholm |archive-url=https://web.archive.org/web/20250615204725/https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-628m-stockholm |archive-date=15. lipnja 2025 |access-date=7. kolovoza 2026|website=worldathletics.org |language=en}}&lt;/ref&gt; Prije toga oborio je svjetski rekord dvaput u Poljskoj, Srbiji i Oregonu, jednom u Škotskoj i Kini, a triput u Francuskoj, uključujući onaj s Olimpijskih igara 2024. godine. Nikada prije nije postigao to na domaćemu terenu, u [[Švedska|Švedskoj]],&lt;ref&gt;{{Cite web |date=15. lipnja 2025 |title=Mondo Duplantis' 12th pole vault world record is one of a kind: 'The only thing that I was missing' |url=https://www.nbcsports.com/olympics/news/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-2025-stockholm |access-date=7. kolovoza 2026 |website=NBC Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt; pa je time ostvario još jedan priželjkivani uspjeh.&lt;ref&gt;{{Cite web |first=Nick |last=Zaccardi |date=15. lipnja 2025 |title=Mondo Duplantis breaks world record in pole vault for 12th time: 'The only thing that I was missing' |url=https://sports.yahoo.com/article/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-171337337.html |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Yahoo Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

Duplantisov 12. svjetski rekord s čuvenoga [[Olimpijski stadion u Stockholmu|Olimpijskoga stadiona u Stockholmu]], na kojemu su se održale [[Ljetne olimpijske igre 1912.]] godine, bio je prvi u povijesti koji se postavio na tome stadionu. Tamo su se više puta oborili svjetski rekordi u atletici nego na ijednome drugom stadionu – ukupno 83 njih između [[1912.]] i [[2008.]] godine. Međutim, nijedan od njih nije bio u skoku s motkom.&lt;ref name=&quot;:21&quot;&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=20. rujna 2025 |title=Mondo Duplantis exclusive: 14-time pole vault world-record holder analyzes his greatest jumps |url=https://www.nytimes.com/athletic/6642767/2025/09/20/mondo-duplantis-interview-world-records/ |access-date=7. kolovoza 2026 |work=The New York Times |language=en-US |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt; [[Patrik Sjöberg]] bio je posljednji švedski sportaš koji je na tome stadionu postavio svjetski rekord, a to je bilo na natjecanju u skoku uvis [[1987.]] godine. Tomu je svjedočila i Duplantisova majka s tribina.&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite web |last=Crumley |first=Euan |date=15. lipnja 2025.|title=Mondo Duplantis rises to the occasion in Stockholm – Athletics Weekly |url=https://athleticsweekly.com/news/mondo-duplantis-rises-to-the-occasion-in-stockholm-1040005867/ |access-date=7. kolovoza 2026 |website=athleticsweekly.com |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole Vault: Arman Duplantis sets his sights on setting another world record at 6.40m {{!}} Flashscore.com |url=https://www.flashscore.com/news/athletics-continental-tour-it-s-within-my-reach-duplantis-sets-sights-on-6-40m/bkXyvSvq/ |access-date=7. kolovoza 2026|website=www.flashscore.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

U skladu s tamošnjom tradicijom, Duplantisovo je ime uklesano na zidove stadiona u spomen na svjetski rekord koji je ondje postavio. Taj dio Olimpijskoga stadiona, poznat pod nazivom &quot;Stadion Walk of Fame&quot;, odaje počast najvećim sportskim uspjesima i događajima koji su se odvili na stadionu još od Olimpijskih igara održanih u Stockholmu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archives: Walk of Fame |url=https://www.walkoffamestadion.se/en/walkoffame/ |access-date=19. lipnja 2025 |website=Stadion Walk of Fame |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;

Nakon te pobjede u Dijamantnoj ligi Duplantis je od 2020. godine pobijedio na 37 od ukupno 41 natjecanja, čime je postao jedan od najuspješnijih serijskih pobjednika u povijesti Dijamantne lige.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Sportstar |first=Team |date=13. lipnja 2025. |title=Duplantis Diamond League Results 2017–2025: A Winning Streak |url=https://sportstar.thehindu.com/athletics/duplantis-diamond-league-results-2017-2025/article69690324.ece |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Sportstar |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=16. lipnja 2025 |title='Magical' Armand Duplantis soars to pole vault world record in Stockholm |url=https://www.straitstimes.com/sport/magical-duplantis-soars-to-pole-vault-world-record-in-stockholm-with-6-28m-jump |access-date=7. kolovoza 2026|work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt; Od svoga debija u Dijamantnoj ligi 2017. godine ostvario je ukupno 39 pobjeda, čime je prestigao [[Renaud Lavillenie|Renauda Lavillenieja]], koji ima 37 pobjeda.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Renaud LAVILLENIE – Wanda Diamond League |url=https://www.diamondleague.com/athlete/14185853/ |access-date=7. kolovoza 2026 |language=en-US}}&lt;/ref&gt; Od 2020. godine imao je 93 nastupa, a izgubio je samo četiri puta, i to isključivo na mitinzima Dijamantne lige.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=17. lipnja 2025 |title=Why 1cm equals multiple big-money payouts for this record-breaking pole vaulter |url=https://www.abc.net.au/news/2025-06-17/mondo-armand-duplantis-keeps-breaking-his-pole-vault-world-1cm/105426332 |access-date=7. kolovoza 2026 |work=ABC News |language=en-AU}}&lt;/ref&gt;

Dana [[11. srpnja]] Duplantis je skokom od 6,05 metara oborio rekord mitinga Dijamantne lige u [[Monako|Monaku]], koji je iznosio 6,02 metara, a bio ga je postavio [[Poljska|Poljak]] [[Piotr Lisek]] [[2019.]] godine. Taj je miting ujedno i 13. postaja Dijamantne lige na kojoj je Duplantis srušio rekord natjecanja.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=McCarvel |first=Nick |date=11 July 2025 |title=Monaco Diamond League 2025: Mondo Duplantis wins pole vault in new meeting record, misses on world record attempts |url=https://www.olympics.com/en/news/monaco-diamond-league-2025-mondo-duplantis-wins-pole-vault-in-new-meeting-record-misses-on-world-record-attempts |access-date=12 July 2025 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; Budući da se u Dijamantnoj ligi održava ukupno 15 mitinga, preostala su mu u tome trenutku dva na kojima još nije postavio novi rekord. Riječ je o mitinzima u [[Rabat]]u, na kojemu je rekord od 5,86 metara postavio [[Sam Kendricks]], i u [[London]]u, gdje rekord od 6,03 metara drži [[Renaud Lavillenie]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ogeyingbo |first=Deji |date=25. lipnja 2025. |title=Mondo Duplantis and the art of jumping high |url=https://www.runblogrun.com/2025/06/mondo-duplantis-and-the-art-of-jumping-high.html |access-date=7. kolovoza 2026 |website=runblogrun |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

U sklopu manifestacije [[World Athletics Continental Tour]] Duplantis je [[12. kolovoza]] postavio svoj 13. svjetski rekord od 6,29 metara na mitingu iz tzv. Gold serije u [[Budimpešta|Budimpešti]]. To je bio prvi svjetski rekord koji se ikada postavio na tome mitingu u 15 godina njegova postojanja. Duplantis je time nadmašio i svoj prijašnji rekord koji je postavio u [[Mađarska|Mađarskoj]], a riječ je o skoku od 6,10 metara kojim je [[2023.]] godine osvojio svoju drugu titulu svjetskoga prvaka.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Historic world record, broken records, and an electric atmosphere at the Gyulai István Memorial – Gyulai István Memorial |url=https://gyulaimemorial.hu/en/news/historic-world-record-broken-records-and-an-electric-atmosphere-at-the-gyulai-istvan-memorial/ |access-date=7. kolovoza 2026 |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=13. kolovoza 2025 |title=Duplantis breaks world pole vault record on Budapest return |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-continental-tour/news/duplantis-world-pole-vault-record-budapest-gyulai-memorial |access-date=7. kolovoza 2026 |website=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;

World Athletics dao je Duplantisu važnu ulogu u promociji premijernoga izdanja prvenstva službenoga naziva [[World Athletics Ultimate Championship]], koje će se održati u [[Budimpešta|Budimpešti]] od [[11. rujna|11.]] do [[13. rujna]] [[2026.]] godine. Riječ je o ekskluzivnome bijenalu koje će se parnim godinama održavati na kraju sezone, kada [[Svjetsko prvenstvo u atletici]] neće biti u tijeku. World Athletics imenovao je Duplantisa ultimativnom zvijezdom ([[engleski jezik|engl.]] ''Ultimate Star''), a potom [[Usain Bolt|Usaina Bolta]] ultimativnom legendom ([[engleski jezik|engl.]] ''Ultimate Legend''),&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Thapliyal |first=Mukesh |date=8. rujna 2025. |title=Usain Bolt named 'Ultimate Legend' by World Athletics to promote inaugural global championship |url=https://economictimes.indiatimes.com/news/international/us/usain-bolt-named-ultimate-legend-by-world-athletics-to-promote-inaugural-global-championship/articleshow/123756822.cms?from=mdr |access-date=8. kolovoza 2026 |work=The Economic Times |issn=0013-0389}}&lt;/ref&gt; učinivši ih time glavnim akterima u promociji prvenstva u skladu s dodijeljenim ulogama.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=13. kolovoza 2025 |title=Duplantis unveiled as inaugural Ultimate Star |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-ultimate-championship/2026/news/press-releases/mondo-duplantis-ultimate-championship-star |access-date=8. kolovoza 2026 |website=World Athletics}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[27. kolovoza]] osvojio trofej Dijamantne lige peti put zaredom na posljednjemu mitingu u [[Zürich]]u, čime se približio najboljim atletičarima sa sedam pobjeda. Riječ je o [[Francuska|francuskome]] skakaču s motkom [[Renaud Lavillenie|Renaudu Lavillenieju]] i [[Christian Taylor|Christianu Tayloru]], [[SAD|Amerikancu]] koji se natjecao u [[Troskok|troskoku]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last= |first= |last2= |first2= |date=28. kolovoza 2025 |title=Mondo Duplantis wins fifth straight Diamond League title |url=https://www.indiatvnews.com/sports/other/mondo-duplantis-wins-fifth-straight-diamond-league-title-2025-08-28-1005523 |access-date=9. kolovoza 2026 |website=India TV News |language=en}}&lt;/ref&gt; Duplantis je pobijedio nakon preskočenih šest metara, što je bio njegov 118. skok od šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=27. kolovoza 2025 |title=Olyslagers wins latest duel with high jump rival ahead of world champs |url=https://www.abc.net.au/news/2025-08-28/nicola-olyslagers-wins-high-jump-diamond-league-in-zurich/105706212 |access-date=9. kolovoza 2026 |work=ABC News |language=en-AU}}&lt;/ref&gt;

Na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Tokio|Tokiju]] Duplantis je [[15. rujna]] osvojio svoju treću svjetsku titulu zaredom u skoku s motkom. Naslov svjetskoga prvaka donio mu je skok od 6,15 metara u nikada kompetitivnijemu finalu muškoga skoka s motkom na natjecanju globalne razine, gdje je sedam skakača preskočilo 5,90 ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.30m in Tokyo {{!}} News {{!}} Tokyo 25 {{!}} World Athletics Championships |url=https://worldathletics.org/en/competitions/world-athletics-championships/tokyo25/news/report/world-championships-tokyo-25-report-mens-pole-vault |access-date=9. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt; Duplantis je zatim nastojao postaviti svoj 14. svjetski rekord od 6,30 metara, a to mu je pošlo za rukom u posljednjemu pokušaju. Taj je rezultat ujedno bio četvrti Duplantisov svjetski rekord u 2025. godini, što je za njega bio i rekordan broj oborenih svjetskih rekorda u jednoj godini.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=15. rujna 2025 |title=Armand Duplantis soars to third world title and 14th world record |url=https://www.bbc.com/sport/athletics/articles/c1ed6845ng7o |access-date=9. kolovoza 2026 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

Nakon prvih dvaju neuspješnih pokušaja Duplantis je napravio dvije promjene koje su se pokazale ključnim za obaranje rekorda. Najprije je pomaknuo stalke za letvicu s njezine standardne pozicije pet centimetara bliže kutiji za odraz, u koju se postavlja motka pri skoku, čime je promijenio kut prelaska preko letvice. Duplantis je poslije otkrio da mu je njegov otac i trener Greg savjetovao da upotrijebi tvrđu motku u trećemu pokušaju kako bi optimizirao odraz pri toj visini. U prijašnjim se pokušajima služio istom motkom kojom je obarao rekorde između 6,20 i 6,29 metara.&lt;ref name=&quot;:21&quot; /&gt;

Duplantis je bio proglašen europskim sportašem godine [[26. listopada]]. To je bio treći put da je osvojio tu nagradu, a toliko ju je puta jedini još dobio [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Britanac]] [[Mo Farah]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Broadbent |first=Chris |date=25. listopada 2025 |title=Mondo grateful for “beautiful honour” as he is named men's Athlete of the Year |url=https://www.european-athletics.com/home/news/mondo-grateful-for-beautiful-honour-as-he-is-named-athlete-of-the-year |access-date=9. kolovoza 2026|website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

[[World Athletics]] proglasio je Duplatnisa sportašem godine [[30. studenoga]]. Tada je imao 16 osvojenih natjecanja u nizu i postao je prvi skakač s motkom u novijoj povijesti koji dvije godine zaredom nije doživio poraz.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=1. prosinca 2025 |title=Swedish pole vault star Armand Duplantis and US hurdler Sydney McLaughlin-Levrone crowned 'Athletes of the Year' |url=https://www.straitstimes.com/sport/duplantis-and-mclaughlin-levrone-crowned-athletes-of-the-year |access-date=9. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt; Nijedan drugi atletičar koji se natjecao u skakačkim ili bacačkim disciplinama nije tu nagradu osvojio tri puta. Duplantis je tako postao tek treći atletičar s najmanje trima osvojenim nagradama, pridruživši se [[Usain Bolt|Usainu Boltu]], koji ju je osvojio šest puta, i [[Hicham El Guerrouj|Hichamu El Guerrouju]], također trostrukome dobitniku nagrade.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ian O'Riordan: Why Grand Slam Track is paying a high price for excluding field events |url=https://www.irishtimes.com/sport/athletics/2025/12/06/ian-oriordan-why-grand-slam-track-is-paying-a-high-price-for-excluding-field-events/ |access-date=9. kolovoza 2026 |website=The Irish Times |language=en}}&lt;/ref&gt;

=== 2026: Petnaesti svjetski rekord zaredom, četvrti uzastopni svjetski dvoranski naslov i prekid trogodišnjega pobjedničkog niza===
Dana [[12. ožujka]] Duplantis je poboljšao svoj svjetski rekord za jedan centimetar na [[Mondo Classic|Mondo Classicu]] u [[Uppsala|Uppsali]]. To je bio njegov 15. svjetski rekord i drugi put da je postavio svjetski rekord u [[Švedska|Švedskoj]].&lt;ref name=&quot;:26&quot;/&gt; Duplantis je tim skokom od 6,31 metra nadmašio brojku [[Sergej Bubka|Sergeja Bubke]] od 14 uzastopnih svjetskih rekorda. Također, pobjeda mu je na spomenutome natjecanju bila 38. u nizu, računajući još od [[kolovoz|kolovoza]] [[2023.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=16. ožujka 2026 |title=Pole vault record breaker Armand Duplantis ready for return to 'special' Torun |url=https://www.straitstimes.com/sport/pole-vault-record-breaker-armand-duplantis-ready-for-return-to-special-torun |access-date=9. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

Dvije tehničke prilagodbe omogućile su Duplantisu postavljanje najnovijega svjetskog rekorda: produljio je zalet s 20 na 22 koraka i počeo je upotrebljavati tvrđu motku. Godinama je eksperimentirao s tvrđom motkom, ali nije uspijevao doći do željenoga učinka. Ipak, smatrao je da će mu produljeni zalet, koji je uveo posljednjih mjeseci, omogućiti jači odraz, a on bolje savijanje tvrđe motke.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Goulding |first=Grace |date=16. ožujka 2026. |title=Mondo Duplantis eyes 2026 World Athletics Indoor Championships return in Toruń after 15th pole vault world record: &quot;I wanted to make sure I'm still the top dog&quot; |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-2026-world-athletics-indoor-championships-return-record-top-dog |access-date=9. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;

Nakon što je [[21. ožujka]] osvojio zlato na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2026.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u [[Toruń]]u i pritom postavio novi rekord prvenstva skokom od 6,25 metara, Duplantis je postao prvi atletičar koji je osvojio četiri uzastopna svjetska dvoranska naslova.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Fentuo |first=Fentuo Tahiru |date=22. ožujka 2026. |title=World Athletics Indoor Championships 2026: Mondo Duplantis claims fourth successive indoor pole vault title |url=https://www.olympics.com/en/news/world-athletics-indoor-championships-2026-mondo-duplantis-claims-fourth-successive-indoor-pole-vault-title |access-date=9. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; To mu je bila ukupno deveta svjetska seniorska titula. Od [[2019.]] godine, kada je posljednji put bio poražen na svjetskim ili kontinentalnim prvenstvima, osvojio je 12 velikih titula.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis soars to 6.25m championship record to win fourth world indoor pole vault title {{!}} News {{!}} Kujawy Pomorze 26 {{!}} World Athletics Indoor Championships |url=https://worldathletics.org/en/competitions/world-athletics-indoor-championships/kujawypomorze26/news/report/wic-kujawy-pomorze-26-report-men-pole-vault |access-date=9. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt; Nakon posljednjega osvojenog svjetskog dvoranskog naslova izjednačio se sa Sergejem Bubkom, koji je četiri puta bio svjetski dvoranski prvak.&lt;ref name=&quot;:27&quot;&gt;{{Cite web |date=21. ožujka 2026 |title=Sweden's Duplantis wins fourth world indoor pole vault title |url=https://www.france24.com/en/live-news/20260321-sweden-s-duplantis-wins-fourth-world-indoor-pole-vault-title |access-date=9. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[17. svibnja]] postavio novi rekord mitinga [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Šangaj]]u skokom od 6,12 metara, gdje je i pobijedio.

Dana [[27. svibnja]] puštena je u prodaju posebna dječja ulaznica za [[14. kolovoza]], dan kada su se održavale kvalifikacije u skoku s motkom na [[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Europskome prvenstvu]] u [[Birmingham]]u. Nazvana prema Duplantisu, &quot;Mondo Ticket&quot; stajala je samo 6,31 funtu. Njezina je simbolična cijena odgovarala visini trenutačnoga svjetskoga rekorda, a cijela je akcija bila namijenjena poticanju mladih obožavatelja na to da dožive prvenstvo i izbliza prate Duplantisa na djelu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis jumps at the chance to bring world record ticket to young fans at Birmingham 2026 |url=https://www.european-athletics.com/home/news/mondo-world-record-ticket |access-date=9. kolovoza 2026 |website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

Nakon gotovo trogodišnje dominacije u skoku s motkom Duplantis je [[7. lipnja]] doživio poraz na mitingu Dijamantne lige u [[Stockholm]]u, gdje je [[Australija|Australac]] [[Kurtis Marschall]] bio bolji od njega. Time se prekinuo njegov niz od 40 uzastopnih pobjeda na natjecanjima koji je započeo još u [[kolovoz|kolovozu]] [[2023.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=7. lipnja 2026 |title=Aussie pulls off epic upset over hometown king: 'Chuffed it was me' |url=https://7news.com.au/sport/athletics/aussie-first-timer-kurtis-marschall-pulls-off-epic-diamond-league-upset-over-hometown-king-mondo-duplantis-c-22398518 |access-date=9. kolovoza 2026 |website=7NEWS |language=en}}&lt;/ref&gt;

Osvojivši miting Dijamantne lige u [[Pariz]]u, Duplantis se [[28. lipnja]] vratio pobjedama i obaranju rekorda. Skokom od 6,13 metara postavio je novi rekord mitinga. Taj mu je miting ujedno bio prvo natjecanje nakon vjenčanja.

Dana [[10. srpnja]] osvojio je miting Dijamantne lige u [[Monako|Monaku]] skokom od 6,07 metara, čime je poboljšao vlastiti rekord mitinga za dva centimetra. Time je ostvario prvu pobjedu od preseljenja u Monako, odnosno na novome domaćem terenu. Duplantis je također bio potaknuo organizatore na uvrštavanje muškoga skoka s motkom u program Dijamantne lige u Monaku, prema kojemu je dotad bio predviđen skok s motkom samo u ženskoj konkurenciji.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=11. srpnja 2026 |title=Duplantis thrives on new home turf in Monaco |url=https://www.france24.com/en/live-news/20260711-duplantis-thrives-on-new-home-turf-in-monaco |access-date=9. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;

== Privatni život ==

Duplantis je na poticaj svoje majke intenzivno učio [[švedski jezik]] preko [[Skype]]a, a taj mu je tečaj bio od velike pomoći. Do [[2020.]] godine uznapredovao je toliko da je smatrao da mnogo bolje i lakše razumije izvorne govornike nego što je prije mogao. Njegova je majka istovremeno tvrdila da se Duplantis sramio javno govoriti švedski, ali da se rado njime služio u privatnoj komunikaciji zbog manjega pritiska.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Brenning |first=Patrik |date=20. travnja 2020. |title=Armand Duplantis kan svenska men vågar inte prata |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/opbo1j/manga-tycker-att-han-inte-ar-svensk |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221219161604/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/opbo1j/manga-tycker-att-han-inte-ar-svensk |archive-date=19. prosinca 2022 |access-date=10. kolovoza 2026 |work=[[Aftonbladet]] |language=sv}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=11. lipnja 2020 |title=Armand Duplantis om sin svenska: 'Mamma vill inte att folk ska snacka skit' |url=https://www.youtube.com/watch?v=nCJ875PRdUI |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230810125239/https://www.youtube.com/watch?v=nCJ875PRdUI |archive-date=10. kolovoza 2023 |access-date=10. kolovoza 2021 |publisher=[[Expressen]] YouTube Channel}}&lt;/ref&gt; Međutim, do [[2021.]] godine njegovo se znanje poboljšalo do razine na kojoj je bez poteškoća davao intervjue u cijelosti na švedskome, što je osobito bilo primijećeno nakon osvajanja olimpijskoga zlata u Tokiju.&lt;ref&gt;{{cite web |date=3. kolovoza 2021 |title=Duplantis efter OS-guldet – i intervju på svenska |url=https://www.youtube.com/watch?v=klJJopIMeuc |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221219161557/https://www.youtube.com/watch?v=klJJopIMeuc |archive-date=19. prosinca 2022 |access-date=10. kolovoza 2026 |publisher=[[Aftonbladet]] official Youtube channel |language=sv}}&lt;/ref&gt; Duplantis je prije toga isticao da mu je napredovanje u švedskome bilo ponešto otežano time što većina Šveđana izvrsno poznaje engleski jezik, pa su izvorni govornici radije razgovarali s njime na engleskome.&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Hammarkrantz |first1=Oskar |date=18 September 2020 |title=Duplantis: 'Blir mycket mer igenkänd här än i USA' |url=https://www.svd.se/armand-duplantis-jag-blir-mycket-mer-igenkand-har-an-i-usa |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211209023227/https://www.svd.se/armand-duplantis-jag-blir-mycket-mer-igenkand-har-an-i-usa |archive-date=9. prosinca 2021 |access-date=10. kolovoza 2026 |newspaper=[[Svenska Dagbladet]] |language=sv}}&lt;/ref&gt;

[[File:Dalahästen i Avesta 03.jpg|thumb|Letvica u blizini [[Dala konj|dala-konja]] u [[Švedska|švedskome]] mjestu [[Avesta (grad)|Avesti]] podigne se svaki put kada Duplantis obori svjetski rekord (''fotografirano u [[Travanj|travnju]] [[2024.]] godine'').]]

Kako bi si priskrbio idealne klimatske uvjete za treniranje tijekom cijele godine, Duplantis je obično provodio zime u [[Louisiana|Louisiani]], a ljeta u [[Uppsala|Uppsali]]. U [[Avesta (grad)|Avesti]], mjestu gdje je Duplantisova majka odrasla, letvica nalik na onu u skoku s motkom podigne se u blizini enormne skuplture [[dala konj|dala-konja]] s rezultatom svakoga novog Duplantisova svjetskog rekorda. Kada je Duplantis prvi put čuo za to, briznuo je u plač od sreće jer je tada postao još svjesniji veličine onoga što je postigao.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Ottosson |first=Stefan |date=16. prosinca 2020. |title=Armand Duplantis kunde inte hålla tillbaka tårarna – efter svenska hyllningen: &quot;Bröt ihop när jag såg det&quot; |url=https://www.sportbibeln.se/friidrott/armand-duplantis-kunde-inte-halla-tillbaka-tararna-efter-svenska-hyllningen-jag-brot-ihop-nar-jag-sag-det/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210803162617/https://www.sportbibeln.se/friidrott/armand-duplantis-kunde-inte-halla-tillbaka-tararna-efter-svenska-hyllningen-jag-brot-ihop-nar-jag-sag-det/ |archive-date=3. kolovoza 2021 |access-date=10. kolovoza 2021 |publisher=Sportbibeln |language=sv}}&lt;/ref&gt; U [[listopad]]u [[2025.]] godine [[Zračna luka Stockholm-Arlanda]] dodala je Duplantisa svojoj galeriji portreta &quot;Welcome to my hometown&quot; ([[srpskohrvatski jezik|sh.]] 'Dobro došli u moj rodni grad'), koja postoji još od [[2005.]] godine u dijelu za prikupljanje prtljage. Galerija odaje počast osobama koje su svojim iznimnim doprinosima obilježile regije [[Stockholm]]a i [[Uppsala|Uppsale]] primjerice u sportu, kulturi, znanosti, gospodarstvu i drugim područjima.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Orban |first=André |date=14. listopada 2025. |title=World record holder Armand Duplantis joins “Welcome to my hometown” gallery at Stockholm Arlanda Airport |url=https://www.aviation24.be/airports/stockholm-arlanda-arn/world-record-holder-armand-duplantis-joins-welcome-to-my-hometown-gallery-at-stockholm-arlanda-airport/ |access-date=10. kolovoza 2025 |website=Aviation24.be |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

[[File:Guests at the 2026 Met Gala 442 (Armand Duplantis and Desiré Inglander).jpg|thumb|Duplantis i Inglander na [[Met Gala|Met Gali]] [[2026.]] godine.]]

Duplantis se oženio švedskim modelom i kreatoricom sadržaja Desiré Inglander [[2026.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Landén |first=Petter |last2=Thunborg |first2=Peter |date=20. ožujka 2026. |title=Armand och Desiré Duplantis har gift sig i hemlighet |url=https://www.expressen.se/sport/friidrott/armand-och-desire-duplantis-har-gift-sig-i-hemlighet/ |access-date=10. kolovoza 2026 |work=[[Expressen]] |language=Swedish}}&lt;/ref&gt; Par se upoznao u Švedskoj [[2020.]] godine na jednoj zabavi sredinom ljeta, a Duplantis je zaprosio Inglander [[2024.]] godine za vrijeme snimanja za ''[[Vogue Scandinavia]]'' u [[New York]]u.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=11. listopada 2024 |title=Olympic Champion Mondo Duplantis and Desiré Inglander Announce Their Engagement |url=https://www.vogue.com/article/mondo-duplantis-desire-inglander-engaged |work=Vogue}}&lt;/ref&gt; Nakon vjenčanja Duplantis je prodao svoj stan u Stockholmu i preselio se u [[Monako]], a dotada je živio u [[SAD|Sjedinjenim Američkim Državama]] i Švedskoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=AFP |date=7. svibnja 2025.|title=Duplantis promises new home Monaco a world record |url=https://www.freemalaysiatoday.com/category/sports/2026/05/08/duplantis-promises-new-home-monaco-a-world-record |access-date=10. kolovoza 2026 |website=Free Malaysia Today {{!}} FMT |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je objavio svoj prvi singl &quot;[[Bop (pjesma, Mondo)|Bop]]&quot; pod imenom Mondo [[28. veljače]] [[2025.]] godine, a napisao ga je s Emilom Bergom i Rasmusom Wahlbergom, kao i ostalih 30-ak pjesama.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.sverigesradio.se/artikel/duplantis-ovantade-drag-sa-later-nya-karriaren|title=Duplantis oväntade drag – så låter nya karriären|date=25 February 2025|language=sv|publisher=[[Sveriges Radio]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;vibes&quot;&gt;{{Cite web|url=https://www.svt.se/kultur/armand-duplantis-slapper-nya-laten-bop-nervost|title=Armand Duplantis om nya låten &quot;Bop&quot;: &quot;Den är vibes och kul&quot;|date=28. veljače 2025.|language=sv|first=Moa|last=Lindstedt|publisher=[[Sveriges Television]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.sverigesradio.se/artikel/stavhopparen-armand-duplantis-debuterar-som-artist|title=Stavhopparen Armand Duplantis debuterar som artist: &quot;Lite nervöst&quot;|date=28. veljače 2025|language=sv|publisher=[[Sveriges Radio]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt; Njegov je debi zauzeo 31. mjesto na švedskoj listi singlova.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://sverigetopplistan.se/chart/41/?dspy=2025&amp;dspp=10|title=Veckolista Singlar, vecka 10|publisher=[[Sverigetopplistan]]|language=sv|access-date=10. ožujka 2026}}&lt;/ref&gt; Nakon njega objavio je niz drugih singlova poput pjesme &quot;4L&quot; u [[lipanj|lipnju]] [[2025.]], &quot;Feelin' Myself&quot; u [[veljača|veljači]] [[2026.]] i &quot;Location&quot; u [[travanj|travnju]] 2026. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=14. lipnja 2025 |title=Armand Duplantis to Release Love-Driven Single &quot;4L&quot; {{!}} Sweden Herald |url=https://swedenherald.com/article/armand-duplantis-to-release-new-music-this-month |access-date=10. kolovoza 2026 |website=Sweden Herald |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Nottingham |first=Juliet |date=3. lipnja 2026. |title=Mondo Duplantis reveals his ultimate ambition: a Grammy |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-reveals-ultimate-ambition-grammy |access-date=10. lipnja 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; U [[ožujak|ožujku]] 2026. godine  [[World Athletics]] angažirao je Duplantisa da stvori službenu himnu za novo prvenstvo u atletici, odnosno [[World Athletics Ultimate Championship]], čije će se prvo izdanje održati iste godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=23. ožujka 2026 |title=From world records to world anthems, new creative jump for Duplantis |url=https://www.straitstimes.com/sport/from-world-records-to-world-anthems-new-creative-jump-for-duplantis |access-date=10. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

== Postignuća ==
Podatci u nastavku preuzeti su sa službene mrežne stranice [[World Athletics]]a.&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot; /&gt;

=== Međunarodna natjecanja ===

{| class=&quot;wikitable sortable plainrowheaders&quot;&quot;max-width:40em;&quot;
|+Nastupi za {{flagicon|SWE}} [[Švedska|Švedsku]]
|----
!scope=&quot;col&quot;| Godina
!scope=&quot;col&quot;| Natjecanje
!scope=&quot;col&quot;| Mjesto
!scope=&quot;col&quot;| Plasman
!scope=&quot;col&quot;| Rezultat
!scope=&quot;col&quot;| Bilješka
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2015.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U18) 2015.|Svjetsko prvenstvo (U18)]]
|{{flagicon|COL}} [[Cali]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,30 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:25&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2016.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U20) 2016.|Svjetsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|POL}} [[Bydgoszcz]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=cc9966|3. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,45 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Report: men's pole vault – IAAF World U20 Championships Bydgoszcz 2016 |url=https://worldathletics.org/news/report/world-u20-championships-men-pole-vault |access-date=10. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2017.]]
|[[Europsko prvenstvo u atletici (U20) 2017.|Europsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|ITA}} [[Grosseto]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,65 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:39&quot; /&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2017.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[London]]
|align=&quot;center&quot;|9. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,50 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Report: men's pole vault final – IAAF World Championships London 2017 {{!}} REPORT {{!}} World Athletics |url=https://worldathletics.org/news/report/mens-pole-vault-final-world-championships-lon |access-date=10. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2018.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Birmingham]]
|align=&quot;center&quot;|7. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,70 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6019/AT-PV-M-f----.RS6.pdf?|title=Final results|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U20) 2018.|Svjetsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|FIN}} [[Tampere]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,82 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:45&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|GER}} [[Berlin]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m
|align=&quot;center&quot;|CR WU20R&lt;ref name=&quot;:47&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2019.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|Katar}} [[Doha]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=silver|2. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,97 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:50&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2021.]]
|[[Europsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Europsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m i
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:55&quot;/&gt;
|-
|[[Ljetne olimpijske igre 2020.|Olimpijske igre]]
|{{flagicon|Japan}} [[Tokio]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,02 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;Nakon što je osigurao zlato, sva je tri puta bezuspješno pokušao preskočiti 6,19 metara za postavljanje novoga svjetskog rekorda. Vidi {{Cite web |date=3. kolovoza 2021 |title=Mondo Duplantis fails to break world record but strolls to pole-vault gold |url=http://www.theguardian.com/sport/2021/aug/03/mondo-duplantis-fails-to-break-world-record-but-strolls-to-pole-vault-gold|access-date=10. kolovoza 2026 |website=The Guardian |language=engl.|archive-date=3. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230203020710/https://www.theguardian.com/sport/2021/aug/03/mondo-duplantis-fails-to-break-world-record-but-strolls-to-pole-vault-gold|url-status=live}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2022.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,20 m i
|align=&quot;center&quot;|WR CR&lt;ref name=&quot;:69&quot;/&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,21 m
|align=&quot;center&quot;|WR CR&lt;ref name=&quot;:71&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|GER}} [[München]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,06 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:74&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2023.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|Mađarska}} [[Budimpešta]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,10 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:80&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2024.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2024.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Glasgow]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:83&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|ITA}} [[Rim]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,10 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:89&quot;/&gt;
|-
|[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]]
|{{flagicon|Francuska}} [[Pariz]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,25 m 
|align=&quot;center&quot;|WR OR&lt;ref name=&quot;:90&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2025.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|CHN}} [[Nanjing]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,15 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Mills |first=Steven |date=22. ožujka 2025. |title=Duplantis vaults to a hat-trick of world indoor titles in Nanjing |url=https://www.european-athletics.com/home/news/duplantis-vaults-to-a-hat-trick-of-world-indoor-titles-in-nanjing |access-date=10. kolovoza 2026 |website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,30 m 
|align=&quot;center&quot;|WR CR
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2026.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2026.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,25 m i
|align=&quot;center&quot;|CR
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Birmingham]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,15 m 
|align=&quot;center&quot;|CR
|}
'''Legenda:'''
{{small|
: CR označuje rekord prvenstva.
: WU20R označuje svjetski rekord u kategoriji mlađih od 20 godina.
: WR označuje svjetski rekord.
: OR označuje olimpijski rekord.
:  i označuje rezultat postignut u dvorani.
}}&lt;/div&gt;

=== Dijamantna liga ===
{| class=&quot;wikitable&quot; width=&quot;80%&quot; style=&quot;text-align:center&quot;
! rowspan=&quot;2&quot;|Miting !! colspan=&quot;17&quot;| Godina nastupa
|-
! [[2017.]] !! [[2018.]] !! [[2019.]] !! [[2021.]] !! [[2022.]] !! [[2023.]] !! [[2024.]] !! [[2025.]] !! [[2026.]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Athletissima]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SUI}} [[Lausanne]]}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|7.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,73 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|5.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,70 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#cc9966&quot;|{{nowrap|3.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,62 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,15 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,21 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[BAUHAUS-galan]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Stockholm]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,86 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,16 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,28 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,80 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Bislett Games]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|NOR}} [[Oslo]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,15 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Herculis]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|MON}} [[Monako]]}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,92 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,72 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[London Athletics Meet]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|GBR}} [[London]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#cc9966&quot;|{{nowrap|3.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
|
|
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,95 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,95 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Memorijal Kamila Skolimowska]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|POL}} [[Chorzów]]}}}}
|
|
|
|
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,26 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,20 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Memorijal Van Damme]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|BEL}} [[Bruxelles]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|7.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,68 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,11 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{N/A|TBC}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Meeting de Paris]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Pariz]]}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,90 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,13 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Müller Grand Prix]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|GBR}} [[Gateshead]]}}}}
|
|
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,55 m}}}}
|
|
|
|
|
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Dohi]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|QAT}} [[Doha]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Shanghaiju]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|CHN}} [[Shanghai]]/[[Suzhou]]/[[Shaoxing]]}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|columnspan=&quot;3&quot;bgcolor=&quot;e6e6ff&quot;|{{small|''Nije bio održan.''}}
|bgcolor=&quot;e6e6ff&quot;|{{small|''Nije bio održan.''}}
|bgcolor=&quot;e6e6ff&quot;|{{small|''Nije bio održan.''}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,12 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;
{{small|{{nowrap|6,12 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Xiamenu]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|CHN}} [[Xiamen]]}}}}
|
|
|
|
|
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,24 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,92 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Prefontaine Classic]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,71 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,71 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,93 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,91 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,23 m (WR)}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Weltklasse Zürich]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SWI}} [[Zürich]]}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{small|N/S}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,82 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,06 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
! Ukupno !! {{N/A|TBC}} !! 4. !! 3. !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! {{TBD}}
|}

=== Nagrade i priznanja ===

== Najbolji rezultati ==
=== Osobni rekordi ===
{| class=&quot;wikitable&quot; cellpadding=&quot;1&quot; cellspacing=&quot;2&quot; border=&quot;1&quot;
|- bgcolor=&quot;cccccc&quot;
! colspan=&quot;2&quot; scope=&quot;col&quot; |Disciplina
! scope=&quot;col&quot; |Rezultat
! scope=&quot;col&quot; |Mjesto
! scope=&quot;col&quot; |Datum
|-
| rowspan=&quot;2&quot; |{{nowrap|[[Skok s motkom]]}}
|{{nowrap|Na otvorenome}}
| align=&quot;center&quot; |6,30 m
|{{nowrap|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]}}
|align=&quot;center&quot; |{{nowrap|[[15. rujna]] [[2025.]]}}
|-
|U dvorani
|align=&quot;center&quot; |6,31 m &lt;/br&gt; {{small|'''WR'''}}
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Uppsala]]}}
|align=&quot;center&quot; |{{nowrap|[[12. ožujka]] [[2026.]]}}
|}

=== Svjetski rekordi ===
{| class=&quot;wikitable&quot; border=&quot;1&quot; cellspacing=&quot;2&quot; cellpadding=&quot;1&quot; style=&quot;border-collapse: collapse; font-size: 95%;&quot;
|+Svjetski rekordi koje je postavio Armand Duplantis
|----
! scope=&quot;col&quot; | Rezultat
! scope=&quot;col&quot; | Mjesto
! scope=&quot;col&quot; | Natjecanje
! scope=&quot;col&quot; | Datum
|-
|{{nowrap|6,17 m (i)}}
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|[[Miting u Toruńu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[8. veljače]] [[2020.]]}}
|-
|6,18 m (i) 
|{{flagicon|SCO}} [[Glasgow]]
|[[Miting u Glasgowu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. veljače]] [[2020.]]}}
|-
|6,19 m (i)
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|[[Miting u Beogradu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[7. ožujka]] [[2022.]]}}
|-
|6,20 m (i)
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|{{nowrap|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]}}
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[20. ožujka]] [[2022.]]}}
|-
|6,21 m
|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko prvenstvo]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[24. srpnja]] [[2022.]]}}
|-
|6,22 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Clermont-Ferrand]]}}
|[[All Star Perche]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[25. veljače]] [[2023.]]}}
|-
|6,23 m
|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}
|[[Prefontaine Classic]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[17. rujna]] [[2023.]]}}
|-
|6,24 m
|{{flagicon|CHN}} [[Xiamen]]
|[[Miting u Xiamenu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[20. travnja]] [[2024.]]}}
|-
|6,25 m
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Saint-Denis]]}}
|[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[5. kolovoza]] [[2024.]]}}
|-
|6,26 m
|{{flagicon|POL}} [[Chorzów]]
|{{nowrap|[[Memorijal Kamila Skolimowska]]}}
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[25. kolovoza]] [[2024.]]}}
|-
|6,26 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Clermont-Ferrand]]}}
|[[All Star Perche]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[28. veljače]] [[2025.]]}}
|-
|6,28 m
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Stockholm]]
|[[BAUHAUS-galan]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. lipnja]] [[2025.]]}}
|-
|6,29 m
|{{nowrap|{{flagicon|HUN}} [[Budimpešta]]
|[[Miting u Budimpešti]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[12. kolovoza]] [[2025.]]}}
|-
|6,30 m
|{{nowrap|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko prvenstvo]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. rujna]] [[2025.]]}}
|-
|6,31 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Uppsala]]
|[[Mondo Classic]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[12. ožujka]] [[2026.]]}}
|}

=== Najbolji rezultati sezone ===
{| class=&quot;wikitable&quot; width=&quot;80%&quot; style=&quot;text-align:center&quot;
! rowspan=&quot;2&quot;|Natjecanje !! colspan=&quot;17&quot;| Godina
|-
! [[2015.]] !! [[2016.]] !! [[2017.]] !! [[2018.]] !! [[2019.]] !! [[2020.]] !! [[2021.]] !! [[2022.]] !! [[2023.]] !! [[2024.]] !! [[2025.]] !! [[2026.]]
|-
|align=&quot;left&quot;|{{nowrap|Na otvorenome}}
|{{nowrap|5,30 m}}
|{{nowrap|5,51 m}}
|{{nowrap|5,90 m}}
|{{nowrap|6,05 m}}
|{{nowrap|6,00 m}}
|{{nowrap|6,15 m}}
|{{nowrap|6,10 m}}
|{{nowrap|6,21 m}}
|{{nowrap|6,23 m}}
|{{nowrap|6,26 m}}
|{{nowrap|6,30 m}}
|{{nowrap|6,21 m}}
|-
|align=&quot;left&quot;|{{nowrap|U dvorani}}
|{{nowrap|5,11 m}}
|{{nowrap|5,49 m}}
|{{nowrap|5,82 m}}
|{{nowrap|5,88 m}}
|{{nowrap|5,92 m}}
|{{nowrap|6,18 m}}
|{{nowrap|6,10 m}}
|{{nowrap|6,20 m}}
|{{nowrap|6,22 m}}
|{{nowrap|6,24 m}}
|{{nowrap|6,27 m}}
|{{nowrap|6,31 m}}
|}

== Napomene ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{commonscat}}
* [https://worldathletics.org/athletes/-/14679502 Armand Duplantis] na [[World Athletics]]
* [https://www.european-athletics.com/historical-data/athletes/-/14679502 Armand Duplantis] na [[European Athletics]]
* [https://www.diamondleague.com/athlete/14679502 Armand Duplantis] na [[Dijamantna liga|Diamond League]]
* [https://www.olympics.com/en/athletes/armand-duplantis Armand Duplantis] na [[Međunarodni olimpijski odbor|Olympics.com]]
* [https://sok.se/idrottare/idrottare/a/armand-duplantis.html Armand Duplantis] na [[Švedski olimpijski odbor|Sveriges Olympiska Kommitté]]
* [https://www.olympedia.org/athletes/146747 Armand Duplantis] na [[Olympedia|Olympediji]]
*[https://intersportstats.com/athletes/3000046184 Armand Duplantis] na InterSportStats</text>
      <sha1>8g3gddta3mpgczb4h1p7693rl8xwhg7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681758</id>
      <parentid>42681556</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T10:45:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ekvatarina</username>
        <id>270952</id>
      </contributor>
      <comment>/* Dijamantna liga */</comment>
      <origin>42681758</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="135032" sha1="fquusm4t7u93b30sdpjjbh4ja9kohxx" xml:space="preserve">{{Infokutija sportista
|ime = Armand Duplantis
|headercolor = lightsteelblue
|slika = Armand Duplantis(cropped) Budapest 2023.jpg
|nadimci = Mondo
|puno_ime = Armand Gustav Duplantis
|datum_rođenja = [[10. studenoga]] [[1999.]]
|mjesto_rođenja = {{flagicon|SAD}} [[Lafayette, Louisiana]], [[SAD]]|država = {{flagicon|Švedska}} [[Švedska]]
|nacionalnost = {{flagicon|Švedska}} [[Švedska|Šveđanin]]&lt;br&gt; {{flagicon|SAD}} [[SAD|Amerikanac]]
|sport = [[atletika]]
|discipline = [[skok s motkom]]
|visina = 1,81 m&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;&gt;{{cite web |url=https://olympics.com/en/paris-2024/athlete/armand-duplantis_1569203 |title=DUPLANTIS Armand |work=[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Paris 2024 Olympics]] |access-date=20. ožujka 2026. |archive-date=23. kolovoza 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240823034124/https://olympics.com/en/paris-2024/athlete/armand-duplantis_1569203 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;
|treneri = Greg i Helena Duplantis&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;/&gt;
|klub = [[Upsala IF]]&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;/&gt;
|or= 6,31 m '''WR''' ([[skok s motkom]])&lt;br&gt;10,37 s ([[Trka na 100 metara|100 m]])&lt;ref name=&quot;worldathletics.org DUPLANTIS&quot;/&gt;
|medalje = 
{{Medalje sport | [[Atletika]]: [[Skok s motkom]]}}
{{MedalCountry|{{flagcountry|Švedska}}}}
{{MedaljeNatjecanje|oi}}
{{Medalje zlato | [[Olimpijada 2020|Tokio 2020.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Olimpijada 2024|Pariz 2024.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|[[Svjetska prvenstva u atletici|Svjetska prvenstva]]}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Eugene 2022.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Budimpešta 2023.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Tokio 2025.]] | skok s motkom}}
{{Medalje srebro | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Doha 2019.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Dijamantna liga}}
{{Medalje zlato | [[2021.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2022.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2023.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2024.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2025.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska dvoranska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Beograd 2022.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Glasgow 2024.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Nanjing 2025.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Toruń 2026.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|[[Europska prvenstva u atletici|Europska prvenstva]]}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Berlin 2018.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|München 2022.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Rim 2024.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Birmingham 2026.]]| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Europska dvoranska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Toruń 2021.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska juniorska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Tampere 2018.| skok s motkom}}
{{Medalje bronca | Bydgoszcz 2016.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Europska juniorska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Grosseto 2017.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska prvenstva za mlađe juniore}}
{{Medalje zlato | Cali 2015.| skok s motkom}}
|supružnici = Desiré Duplantis (r. Inglander)&lt;br&gt;(2026. – ''danas'')}}

'''Armand Gustav Duplantis''' ([[Lafayette, Louisiana]], [[10. studenoga]] [[1999.]]), poznat kao '''Mondo''', [[Švedska|švedsko]]-[[SAD|američki]] je [[Skok s motkom|skakač s motkom]]. Svjetski je rekorder (6,31 m), dvostruki olimpijski pobjednik, četverostruki svjetski dvoranski prvak i trostruki osvajač svjetskih prvenstava na otvorenome. Pet puta osvojio je i [[Dijamantna liga|Dijamantnu ligu]].&lt;ref name=&quot;worldathletics.org DUPLANTIS&quot;&gt;{{cite web |url= https://worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |title=Armand DUPLANTIS|work=worldathletics.org |access-date=20. ožujka 2026.}}&lt;/ref&gt;

Svoje svjetske uspjehe postiže još od 15. godine, kada je osvojio [[Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore u atletici 2015.|Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore]] [[2015.]] godine. Od tada je osvojio niz ostalih prestižnih titula, uključujući i prva mjesta, čime je postao jedan od rijetkih sportaša koji je osvojio svjetska prvenstva u atletici kao mlađi junior, junior i senior.&lt;ref name=&quot;:4&quot;&gt;{{Cite news |last=Fameso |first=Funmilayo |date=28. kolovoza 2024.|title=Usain Bolt of Pole Vaulting: 9 fascinating things about the GOAT of athletics with TEN world records |url=https://www.pulsesports.co.ke/athletics/story/usain-bolt-of-pole-vaulting-9-fascinating-things-about-the-goat-of-athletics-with-ten-world-records-2024082807152685975 |work=Pulse Sports |access-date=27. ožujka 2026.}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je i četverostruki europski prvak. Svoju je prvu europsku titulu osvojio [[2018.]] godine, kada je postavio trenutačni svjetski rekord za mlađe od 20 godina, a zatim [[2022.]], [[2024.]] i [[2026.]] godine. Godine 2018. bio je proglašen europskom i svjetskom atletskom zvijezdom u usponu, a dvije godine kasnije najboljim svjetskim atletičarom. Svoje je prvo europsko dvoransko zlato osvojio [[2021.]] godine, iste godine kada je na [[Olimpijada 2020.|Olimpijskim igrama u Tokiju]] prvi put postao olimpijski prvak.  Sljedeće je sezone oborio svjetski rekord tri puta, osvojio naslove svjetskoga prvaka i na otvorenome i u dvorani, postao europski prvak i osvajač [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]], a konačno i preskočio šest ili više metara 22 puta;&lt;ref name=&quot;:20&quot;&gt;{{Cite web |date=16. lipnja 2025 |title=Mondo's 14th world record: what's fuelling this streak? |url=https://www.redbull.com/se-en/armand-duplantis-pole-vaulter-personal-life-portrait |access-date=27. ožujka 2026.|website=Red Bull}}&lt;/ref&gt; na temelju svega toga bio je proglašen najboljim i europskim i svjetskim atletičarom godine. Nakon toga nastavio je obarati vlastite svjetske rekorde više puta godišnje: [[2023.]] godine dva puta, [[2024.]] tri puta, od kojih je jedan bio na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama u Parizu]], a [[2025.]] godine četiri puta. Bio je proglašen najboljim atletičarom godine četiri puta dosada (2020., 2022., 2023. i 2025. godine), a osvojio je nagradu [[Laureus (nagrada)|Laureus]] 2025. godine.&lt;ref name=&quot;:20&quot;/&gt; Pobijedivši u pet uzastopnih finala natjecanja, u razdoblju od 2021. do 2025. godine, Duplantis je također postao peterostruki osvajač Dijamantne lige.

Duplantis je na natjecanjima preskočio šest ili više metara najviše puta u povijesti atletike,&lt;ref name=&quot;:20&quot;/&gt; a ukupno je postavio 15 svjetskih rekorda.&lt;ref name=&quot;:22&quot;&gt;{{Cite web |title=World Record Progression of Pole Vault|url=https://worldathletics.org/records/by-progression/15143?type=1 |access-date=3. svibnja 2026. |work=[[World Athletics]]}}&lt;/ref&gt; Nakon što je [[Renaud Lavillenie]] [[2014.]] godine preskočio 6,16 metara, Duplantis se javio kao sljedeći svjetski rekorder 2020. godine, kada je preskočio 6,17 metara. Od te je preskočene visine bio jedini koji je postavljao nove svjetske rekorde sve do svoga najnovijega, odnosno onoga od 6,31 metra iz [[2026.]] godine. Od listopada 2025. godine preskakao je šest ili više metara tijekom osam uzastopnih sezona, u ukupno 79 natjecanja, počevši od [[2018.]] godine, kada je preskočio 6,05 metara na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu u Berlinu]].

Duplantis je jedan od samo četvorice skakača koji su preskočili 6,10 metara ili više; ostali su [[Emmanouil Karalis]], Renauld Lavillenie i [[Sergej Bubka]].&lt;ref&gt;{{Cite web |date=29. srpnja 2025|title=Manolo Karalis Inches Closer to Pole Vault History |url=http://www.tovima.com/sports/manolo-karalis-inches-closer-to-pole-vault-history/ |access-date=3. svibnja 2026. |website=tovima.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Staff |date=1. ožujka 2026.|title=Emmanouil Karalis: Historic 6.17m vault, congratulations from Bubka |url=https://www.hellenic.news/en/article/sports/athletics/emmanoyil-karalis-istoriko-alma-sta-617m-ke-sygxaritiria-apo-mpoumpka |access-date=3. svibnja 2026.|website=Hellenic.News |language=en}}&lt;/ref&gt;  Prema statistici iz ožujka 2026. godine, tu je visinu svladao na 36 od ukupno 49 natjecanja na kojima je neki atletičar toliko preskočio:&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=12. kolovoza 2025. |title=Mondo Duplantis sets 13th pole vault world record of his career, third of 2025 |url=https://www.nytimes.com/athletic/6549502/2025/08/12/mondo-duplantis-pole-vault-world-records/ |access-date=3. svibnja 2026.|work=The New York Times |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2026 |title=Emmanouil Karalis overtakes Renaud Lavillenie to become second highest pole vaulter in history behind Mondo Duplantis |url=https://www.olympics.com/en/news/athletics-emmanouil-karalis-overtakes-renaud-lavillenie-second-highest-pole-vaulter-history-mondo-duplantis |access-date=10. ožujka 2026|website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;  24 puta na otvorenome i 12 puta u dvorani. Duplantis se naširoko smatra najboljim skakačem s motkom svih vremena.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=15. rujna 2025. |title=Mondo Duplantis, the making of a generational talent: 'It's like I'm a performing artist' |url=https://www.nytimes.com/athletic/6575839/2025/09/11/mondo-duplantis-profile-world-championships-tokyo-sweden/ |access-date=3. svibnja 2026. |work=The New York Times |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Mull |first=Cory |title=Mondo Duplantis Breaks World Record For 14th Time, Earning Third World Pole Vault Title |url=https://www.forbes.com/sites/corymull/2025/09/15/mondo-duplantis-breaks-world-record-for-14th-time-earning-third-world-title/ |access-date=3. svibnja 2026.|website=Forbes}}&lt;/ref&gt;

== Rani život ==
Armand Gustav Duplantis&lt;ref&gt;{{Cite web |date=24. srpnja 2021 |title=Avslöjar Mondos okända mellannamn: &quot;Ingen kallar mig något annat&quot; |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/4zgA9o/franska-avslojandet-mondos-okanda-mellannamn |access-date=7. svibnja 2026. |website=Aftonbladet}}&lt;/ref&gt; rodio se [[10. studenoga]] [[1999.]] godine&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot;&gt;{{cite web |title=Armand Duplantis – Athlete Profile |url=https://www.worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |website=[[World Athletics]] |access-date=7. svibnja 2026|archive-date=9. srpnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230709231226/https://worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; u sportskoj obitelji u [[Lafayette, Louisiana|Lafayetteu, Louisiani]].&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; Njegov otac Greg, podrijetlom [[SAD|Amerikanac]], nekadašnji je skakač s motkom (osobni mu je rekord iznosio 5,80 metara), a majka Helena (rođena Hedlund), [[Švedska|Šveđanka]], bivša je [[Sedmoboj|sedmobojka]] i [[Odbojka|odbojkašica]].&lt;ref name=&quot;advocate&quot;&gt;{{cite news |newspaper=The Advocate|url=http://theadvocate.com/sports/acadianapreps/11646428-123/pole-vaulter-armand-duplantis-clearing |title=Pole vaulter Armand Duplantis clearing new heights |date=4. ožujka 2015. |access-date=7. svibnja 2026. |author=Raymond A. Partsch III |archive-date=16. veljače 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200216203953/https://www.theadvocate.com/acadiana/sports/high_schools/article_96588e5e-a358-5573-b046-415e9512c502.html |url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Duplantisu je [[Engleski jezik|engleski]] materinji jezik, a [[švedski]] je učio tijekom odrastanja,&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Hendricks |first=Maggie |date=1. kolovoza 2024. |title=Paris 2024 athletics: Get to know Swedish star Mondo Duplantis |url=https://www.olympics.com/en/news/paris-2024-athletics-get-to-know-swedish-star-mondo-duplantis |access-date=7. svibnja 2026. |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2. ožujka 2025|title=Mondo Duplantis shatters the pole vault record for an incredible 11th time |url=https://www.redbull.com/se-en/armand-duplantis-pole-vaulter-personal-life-portrait |access-date=7. svibnja 2026. |website=Red Bull}}&lt;/ref&gt;  osobito provodeći ljeta s djedom i bakom u Švedskoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=7. ožujka 2022 |title=Duplantis pushed to heights by sibling rivalry and family coaching |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220307-duplantis-pushed-to-heights-by-sibling-rivalry-and-family-coaching |access-date=7. svibnja 2026 |publisher=[[France 24]] |language=en}}&lt;/ref&gt;

Andreas i Antoine, njegova starija braća, te Johanna, mlađa sestra, također se bave sportom odmalena. Andreas je predstavljao Švedsku kao skakač s motkom na svjetskim juniorskim prvenstvima u atletici [[2009.]] i [[2012.]] godine, a Antoine je od istoga sporta odustao kako bi se bavio [[Bejzbol|bejzbolom]] u srednjoj školi. U tome je sportu brzo napredovao i postao je kapetan ekipe [[Državni univerzitet Louisiane|Državnoga sveučilišta Louisiane]] [[2019.]] godine, kada su postizali najveće uspjehe.&lt;ref&gt;{{Cite news |url=http://www.nola.com/lsu/index.ssf/2015/07/lsu_freshman_antoine_duplantis.html |title=LSU freshman Antoine Duplantis meshes strong mental approach with athleticism as he steps into a chance to compete |newspaper=NOLA.com |author=Randy Rosetta |date=13. srpnja 2015. |access-date=7. svibnja 2026. |archive-date=21. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150721194028/http://www.nola.com/lsu/index.ssf/2015/07/lsu_freshman_antoine_duplantis.html |url-status=live}}&lt;/ref&gt;  Johanna se profesionalno bavi skokom s motkom i također predstavlja Švedsku na natjecanjima.

Duplantis je završio srednju školu u Lafayetteu [[2018.]] godine, a potom je obrazovanje nastavio, poput svojih roditelja i starije braće, na Državnome sveučilištu Louisiane, ali od njega je odustao 2019. godine, nakon prve godine studija, kako bi se posvetio profesionalnoj karijeri.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=@mondohoss600 |date=10. lipnja 2019. |title=Friendships and memories to last a lifetime. #foreverlsu #borntofly |url=https://x.com/mondohoss600/status/1138131078512816133 |access-date=7. svibnja 2026. |website=[[Twitter|X]]}}&lt;/ref&gt;

== Rana karijera ==
{{external media
 |float = left
 |topic = [[YouTube]]
 |video1 = [https://www.youtube.com/watch?v=guSvVZ-3BrM 2006–2016 world record progression]
}}
Duplantis se prvi put okušao u skoku s motkom kod kuće, u Lafayetteu, Louisiani, kada je imao četiri godine. Od tada je počeo u njemu uvelike napredovati.&lt;ref name=&quot;split&quot; /&gt; Prvi je svjetski rekord u svojoj dobnoj kategoriji postavio sa sedam godina. Kada mu je bilo deset godina, preskočio je 3,86 metara, čime je oborio tadašnji svjetski rekord za tu dob, ali također za dob od 11 i 12 godina.&lt;ref name=&quot;split&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.milesplit.com/articles/143231/national-freshman-pv-record-holder-armand-duplantis-wants-the-world |title=National freshman PV record holder Armand Duplantis wants the world |author=Johanna Gretschel |work=MileSplit United States |date=14. siječnja 2015. |access-date=8. svibnja 2026. |publisher=MileSplit |archive-date=25. listopada 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181025112924/http://www.milesplit.com/articles/143231/national-freshman-pv-record-holder-armand-duplantis-wants-the-world |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.maxpreps.com/news/dCOA-6WFEd-YiQAcxJSkrA/louisianas-10-year-old-pole-vault-prodigy.htm |title=Louisiana's 10-year-old pole vault prodigy |publisher=MaxPreps|author=Dave Krider |date=11. kolovoza 2010. |access-date=8. svibnja 2026. |archive-date=23. siječnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230123113534/https://www.maxpreps.com/news/dCOA-6WFEd-YiQAcxJSkrA/louisianas-10-year-old-pole-vault-prodigy.htm |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Od srpnja [[2015.]] godine nositelj je svjetskih rekorda u svim dobnim kategorija od 7. do 12. godine; držao je i svjetski rekord za trinaestogodišnjake sve do svibnja 2015. godine.&lt;ref name=&quot;split&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.vg.no/sport/friidrett/paal-13-feiret-17-mai-som-verdensrekordholder-i-stav/a/23454003/ |title=Pål (13) feiret 17. mai som verdensrekordholder i stav |publisher=vg.no |date=18. svibnja 2015.|access-date=8. svibnja 2026 |author=Øystein Jarlsbo |work=VG |archive-date=22. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150722113511/http://www.vg.no/sport/friidrett/paal-13-feiret-17-mai-som-verdensrekordholder-i-stav/a/23454003/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je dobio nadimak Mondo ([[talijanski jezik|tal.]]: 'svijet') još kada je bio dječak, a dao mu ga je očev najbolji prijatelj, [[Italija|Talijan]] sa [[Sicilija|Sicilije]]. Prvo su ga zvali &quot;Mondo Man&quot;, a nakon nekoga vremena ustalila se kraća verzija, &quot;Mondo&quot;. Od tada ga je taj nadimak pratio cijeloga života, a pokazao se prikladnim s obzirom na njegovu kasniju svjetsku dominaciju i sve oborene rekorde u profesionalnoj sportskoj karijeri – čak je bio svojevrsni nagovještaj njegova uspjeha.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Breskin |first=Billie Miro |date=7 June 2024 |title=5 things you didn't know about Mondo Duplantis |url=https://www.voguescandinavia.com/articles/5-things-you-didnt-know-about-mondo-duplantis |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806203734/https://www.voguescandinavia.com/articles/5-things-you-didnt-know-about-mondo-duplantis |url-status=dead |archive-date=6 August 2024 |access-date=31 October 2024 |work=Vogue Scandinavia}}&lt;/ref&gt;

=== 2015. – 2016: Svjetski prvak i švedski predstavnik (U18) ===
U prvome razredu srednje škole, odnosno [[2015.]] godine, postavio je državne rekorde za brucoše i na otvorenome i u dvorani te je osvojio nagradu za najboljega srednjoškolskog sportaša godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=10. srpnja 2015 |title=Lafayette High pole vaulter Armand Duplantis named Gatorade Louisiana Track &amp; Field Athlete of the Year |url=https://www.theadvocate.com/new_orleans/sports/high_schools/lafayette-high-pole-vaulter-armand-duplantis-named-gatorade-louisiana-track-field-athlete-of-the-year/article_554b5b71-87ff-5457-8c36-bcdbad2723c5.html |access-date=12. svibnja 2026 |publisher=The Advocate}}&lt;/ref&gt;

U lipnju iste godine obznanio je da će na međunarodnim natjecanjima predstavljati [[Švedska|Švedsku]] u [[skok s motkom|skoku s motkom]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=3. lipnja 2015 |title=Stavhoppartalang valde Sverige och Avesta |url=http://www.dalademokraten.se/sport/friidrott/stavhoppartalang-valde-sverige-och-avesta |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923212724/http://www.dalademokraten.se/sport/friidrott/stavhoppartalang-valde-sverige-och-avesta |archive-date=23. rujna 2015 |access-date=12. svibnja 2026 |publisher=Dala-Demokraten}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;exp&quot;&gt;{{cite news |author=Ludvig Holmberg |date=2. lipnja 2015. |title=Supertalangen byter landslag till Sverige |url=http://www.expressen.se/sport/friidrott/supertalangen-byter-landslag-till-sverige/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20180930011619/http://www.expressen.se/sport/friidrott/supertalangen-byter-landslag-till-sverige/ |archive-date=30. rujna 2018 |access-date=20. srpnja 2015 |newspaper=Expressen}}&lt;/ref&gt; Kao dvojni državljanin, mogao je umjesto Švedske izabrati [[Sjedinjene Američke Države]]. Prema riječima Jonasa Anshelma, izbornika švedske reprezentacije u skoku s motkom, koji ga je i pozvao, Duplantis je prvo htio nastupati za SAD, ali odlučio se za Švedsku djelomično zato što je Anshelm bio ponudio Duplantisovu ocu da se priključi timu kao trener.&lt;ref&gt;{{Cite AV media |url=https://www.youtube.com/watch?si=_n5gj24Jwb34GRKg&amp;v=dhOWmWSFEiQ&amp;feature=youtu.be |title=How Mondo Duplantis chose Sweden 🇸🇪 over USA 🇺🇸 |date=11 September 2021|publisher=International Olympic Committee|access-date=15 August 2024 |via=YouTube}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Roy |first1=Neelabhra |date=3. kolovoza 2024. |title=Why did Mondo Duplantis represent Sweden ahead of USA? All about the pole vaulting superstar's allegiance explained |url=https://www.sportskeeda.com/us/olympics/news-how-mondo-duplantis-represent-sweden-ahead-usa-all-pole-vaulting-superstar-s-allegiance-explained |website=sportskeeda.com}}&lt;/ref&gt; Duplantis je također izjavio da ga je na odluku navelo bratovo pozitivno iskustvo u reprezentaciji i vlastita ljubav prema Švedskoj, koju osjeća odmalena. Iako mu je to olakšalo izbor, i dalje je osjećao snažnu povezanost s [[Lafayette, Louisiana|Lafayetteom]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=2. kolovoza 2021 |title=Hatet från USA mot Duplantis |url=https://www.expressen.se/sport/os-2021/hatet-fran-usa-mot-duplantis/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210802093725/https://www.expressen.se/sport/os-2021/hatet-fran-usa-mot-duplantis/ |archive-date=2. kolovoza 2021 |access-date=12. svibnja 2026|work=Expressen}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je prvi put predstavljao Švedsku na [[Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore u atletici 2015.|Svjetskome prvenstvu za mlađe juniore]] [[2015.]] godine u [[Cali]]ju, u [[Kolumbija|Kolumbiji]], gdje je osvojio zlato. Ondje je iz prvoga pokušaja preskočio konačnih 5,30 metara, čime je poboljšao osobni rekord za dva centimetra, i postavio novi svjetski juniorski rekord, zajedno s [[Ukrajina|Ukrajincem]] [[Vladislav Malikin|Vladislavom Malikinom]].&lt;ref&gt;{{cite news |url=https://www.dn.se/sport/sveriges-nya-supertalang-fixade-guld-direkt/ |newspaper=Dagens Nyheter|title=Sveriges nya supertalang fixade guld direkt |date=20. srpnja 2015. |access-date=20. svibnja 2026. |author=Pontus Roos |archive-date=28. srpnja 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150728000558/http://www.dn.se/sport/sveriges-nya-supertalang-fixade-guld-direkt/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:25&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.iaaf.org/news/report/cali-2015-boys-pole-vault1 |title=Boys' pole vault – IAAF World Youth Championships, Cali 2015 |author=Cathal Dennehy |publisher=[[World Athletics|IAAF]] |date=19. srpnja 2015. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=23. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150723203211/http://www.iaaf.org/news/report/cali-2015-boys-pole-vault1 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Natječući se za Švedsku, Duplantis je prvo bio član atletskoga kluba naziva [[IK Stål]] u [[Avesta (grad)|Avesti]], gradu u kojemu žive njegovi djed i baka, a onda se priključio majčinome bivšem klubu, [[Upsala IF|Upsali IF-u]], [[2016.]] godine.&lt;ref name=sa-kunde-duplantis&gt;{{cite web | url=https://www.unt.se/sport/friidrott/artikel/sa-kunde-duplantis-lockas-till-uppsala-det-var-en-bra-peng/rx4ye6vl | title=Så kunde Duplantis lockas till Uppsala: &quot;Det var en bra peng&quot; | date=9. srpnja 2024. |work=Upsala Nya Tidning | first=Henrik | last=Söderlund }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web | url=https://www.friidrottsstatistik.se/atswe.php?Gender=1&amp;ID=170852 | title=Friidrottsstatistik | publisher=Swedish Athletics Association }}&lt;/ref&gt;

Dana [[6. veljače]] 2016. godine Duplantis je preskočio 5,49 metara na natjecanju za srednjoškolce u [[Baton Rouge, Louisiana|Baton Rogueu]], postavivši time novi svjetski rekord za šesnaestogodišnjake, svjetski juniorski dvoranski rekord i državni dvoranski rekord za srednjoškolce. Bio je prvi srednjoškolski sportaš koji je preskočio 18 stopa u dvorani.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.milesplit.com/articles/174941/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-national-high-school-record |title=Mondo Duplantis Breaks Pole Vault National High School Record! |author=Johanna Gretschel |publisher=MileSplit |date=6. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=14. lipnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160614205444/http://www.milesplit.com/articles/174941/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-national-high-school-record |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |url=http://www.expressen.se/sport/friidrott/svenska-stortalangen-slog-varldsrekordet/ |newspaper=Expressen |author=Ludvig Holmberg |title=Svenska stortalangen slog världsrekordet |date=7. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=16. travnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160416023639/http://www.expressen.se/sport/friidrott/svenska-stortalangen-slog-varldsrekordet/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt; [[Grčka|Grk]] [[Emmanouil Karalis]], Duplantisov vršnjak, preskočio je njegov svjetski rekord samo tjedan dana kasnije.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.iaaf.org/news/report/tallinn-kazmirek-saunders-ames |title=Kazmirek gets world-leading heptathlon total in Tallinn – indoor round-up |author=Steven Mills |publisher=IAAF |date=14. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=21. svibnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160521020819/http://www.iaaf.org/news/report/tallinn-kazmirek-saunders-ames |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

=== 2017.: Svjetski rekord i europski prvak (U20) ===
Preskočivši 5,75 metara na natjecanju [[Millrose Games]], Duplantis je [[11. veljače]] [[2017.]] godine postavio svjetski dvoranski juniorski rekord, koji je [[IAAF]] ratificirao.&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.iaaf.org/news/report/millrose-games-2017-wilson-hassan-jenkins-tru |title=IAAF: Wilson, Hassan and Okolo shine on night of world leads and records at Millrose Games |website=iaaf.org|access-date=11. srpnja 2026.|archive-date=16. veljače 2020.|archive-url=https://web.archive.org/web/20200216203053/https://www.worldathletics.org/news/report/millrose-games-2017-wilson-hassan-jenkins-tru|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=24. prosinca 2018. |title=A look back at the ratified world records set in 2018 |url=https://worldathletics.org/news/news/athletics-world-records-2018 |access-date=11. studenoga 2026. |work=World Athletics News}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot;&gt;{{Cite news |last=Boal |first=Erik |date=12. veljače 2018. |title=Emmanouil Karalis Sets World U20 Indoor Pole Vault Record, Mondo Duplantis Still Has Better Clearance |url=https://www.runnerspace.com/gprofile.php?mgroup_id=44531&amp;do=news&amp;news_id=510786 |access-date=11. srpnja 2026. |work=RunnerSpace}}&lt;/ref&gt;

Točno mjesec dana kasnije, [[11. ožujka]], Duplantis je taj rekord prestigao nakon što je preskočio 5,82 metra na državnome natjecanju za srednjoškolce u [[New York]]u.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=12. ožujka 2017. |title=Duplantis and Cunningham break world indoor U20 records in New York |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-new-balance-nationals-pole-vault-20 |access-date=11. srpnja 2026. |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Međutim, taj rezultat nije bio priznat kao novi svjetski rekord zato što se nije proveo antidopinški test na natjecanju, pa se rekord od 5,75 metara zadržao kao službeni sve do [[2018.]] godine.&lt;ref name=&quot;:9&quot;&gt;{{Cite news |last=Boal |first=Erik |date=13. siječnja 2018. |title=Morris is first female to clear 16 feet in meet history, Duplantis elevates mark to 19-1.50 as both stars produce world-leading efforts |url=https://www.runnerspace.com/news.php?news_id=505956 |access-date=11. srpnja 2026. |work=Runmer Space}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot; /&gt;

Duplantis je oborio osobni rekord [[1. travnja]] [[2017.]] godine na [[Texas Relays]]u, gdje je preskočio 5,90 metara. Time je postavio novi svjetski rekord u kategoriji ispod 20 godina, čime je prestigao prijašnji rekord [[Maksim Tarasov|Maksima Tarasova]] od 5,80 metara. Tarasov je postavio taj rekord još [[1989.]] godine, a istu je visinu uspio preskočiti još samo [[Raphael Holzdeppe]] [[2008.]] godine.&lt;ref name=&quot;:37&quot;&gt;{{Cite news |last=Gretschel |first=Johanna |date=2. travnja 2017. |title=Mondo Destroys Pro Field, Breaks World Junior Record By 10cm |url=https://www.flotrack.org/articles/5063380-mondo-destroys-pro-field-breaks-world-junior-record-by-10cm |access-date=11. srpnja 2026. |work=Flosports}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=8. rujna 2017. |title=World records ratified |url=https://worldathletics.org/news/press-release/henriques-duplantis-world-records-ratified |access-date=11. studenoga 2026. |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Duplantisov je rekord također postao novi švedski seniorski rekord u skoku s motkom, koji je dotada držao [[Oscar Janson]] s preskočenom visinom od 5,87 metara iz [[2003.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=2. travnja 2017. |title=Duplantis breaks world U20 pole vault record at Texas Relays |url=https://worldathletics.org/news/report/lindon-victor-decathlon-texas |access-date=11. srpnja 2026. |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; IAAF je službeno priznao taj rekord [[2. prosinca]] [[2017.]] godine, a isto je učinio i [[USATF]], koji je time potvrdio novi američki juniorski rekord.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.legacy.usatf.org/usatf/files/48/48a09327-8d22-4be0-adc5-dd8bc3667e9c.pdf |title=USA Track &amp; Field Records Report – 2017 |website=usatf.org|access-date=11. srpnja 2026.|archive-date=12. kolovoza 2026|archive-url=https://web.archive.org/web/20220812053653/http://www.legacy.usatf.org/usatf/files/48/48a09327-8d22-4be0-adc5-dd8bc3667e9c.pdf|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;

Na [[Europsko prvenstvo u atletici za juniore 2017|Europskome prvenstvu za juniore]], održanome u [[Grosseto|Grossetu]], Duplantis je [[23. srpnja]] osvojio zlato s preskočenih 5,65 metara, a to je postao i rekord u okviru IAAF-ovih natjecanja. Pobjedu je već osigurao drugim skokom, odnosno nakon što je iz prvoga pokušaja preskočio 5,55 metara. Ipak, odlučio je onda podići ljestvicu na 5,65 metara za svoj treći skok da bi u konačnici prestigao Tarasov rekord od 5,60 metara iz [[1989.]] godine.&lt;ref name=&quot;:39&quot;&gt;{{Cite news |date=23. srpnja 2017|title=Duplantis surpasses championship record for pole vault gold |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-surpasses-championship-record-for-pole-vault-gold |access-date=11. srpnja 2026. |work=European Athletics News}}&lt;/ref&gt;

=== 2018.: Svjetski juniorski prvak, prva velika seniorska titula i prvi skok preko šest metara ===
[[File:WK040289 polsstok duplantis.jpg|thumb|upright|Duplantis u skoku s motkom na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] [[2018.]] godine u [[Birmingham]]u.]]

Duplantis je sezonu [[2018.]] godine otvorio novim osobnim dvoranskim rekordom. Postigao ga je na natjecanju u [[Reno, Nevada|Renou, Nevadi]] [[12. siječnja]] preskočivši 5,83 metara, a bio bi priznat i kao novi svjetski juniorski rekord da se nisu nerazmotreno prekršila neka IAAF-ova pravila.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=14. siječnja 2018 |title=Duplantis vaults 5.83m in Reno – indoor round-up |url=https://worldathletics.org/news/report/mondo-duplantis-world-indoor-pole-vault-recor?__nextLocale=en |access-date=27. srpnja 2026 |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Naime, IAAF je [[2003.]] godine promijenio propisanu dužinu klinova na kojima leži letvica koju se preskače u skoku s motkom sa 75 milimetara na 55 milimetara. Budući da su se organizatori na natjecanju za muškarce koristili klinovima od 75 milimetara, što se otkrilo dva dana nakon samoga natjecanja, postignute rezultate IAAF nije mogao priznati kao službene. S druge strane, na natjecanju za žene upotrijebljeni su klinovi propisanih dimenzija. Dodatni je razlog za nepriznavanje Duplantisova rekorda bio taj što nije bio proveden antidopinški test na samome natjecanju, kao što je bio slučaj s njegovim rekordom od 5,82 metara godinu dana prije na natjecanju u New Yorku. Iako se Duplantis jutro nakon natjecanja testirao pod nadležnošću [[Američka antidopinška agencija|Američke antidopinške agencije]], rezultat testa nije se mogao priznati prema IAAF-ovu pravilu o testiranju na licu mjesta.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Zahn |first=Jennifer |date=18. siječnja 2018. |title=Mondo's Swedish Indoor Record, Men's Pole Vault Summit Marks Invalidated |url=https://www.flotrack.org/articles/6085005-mondos-swedish-indoor-record-mens-pole-vault-summit-marks-invalidated |access-date=22. srpnja 2026 |work=Flotrack}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:9&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot; /&gt;

Na mitingu skoka s motkom u [[Clermont-Ferrand]]u, u [[Francuska|Francuskoj]], odnosno na [[All Star Perche]]u, Duplantis je [[25. veljače]] preskočio 5,88 metara, čime je oborio svjetski juniorski rekord [[Emmanouil Karalis|Emmanouila Karalisa]]. [[Grčki]] je skakač dotada držao rekord od 5,78 metara, koji je bio postavio [[11. veljače]]. Tada osamnaestogodišnji Duplantis preskočio je iz prvoga pokušaja 5,81 metar, a konačni je rezultat postigao pri trećemu skoku.&lt;ref&gt;{{cite web |title=IAAF: Record Books rewritten in Clermont – Ferrand and College Station |url=https://www.iaaf.org/news/report/clermont-ferrand-pole-vault-sydney-mclaughlin |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190409153651/https://www.iaaf.org/news/report/clermont-ferrand-pole-vault-sydney-mclaughlin |archive-date=9. travnja 2019 |access-date=27. srpnja 2026 |website=iaaf.org}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:8&quot;&gt;{{Cite news |date=25. travnja 2018 |title=World records ratified |url=https://worldathletics.org/news/press-release/world-u20-records-ratified-duplantis |access-date=27. srpnja 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Duplantisu je [[27. ožujka]] odobreno jednokratno izuzeće od pravila 6.1.3 propisanoga statutom državnoga srednjoškolskog sportskog saveza,{{efn|Louisiana High School Athletic Association (LHSAA).}} čime mu je omogućeno da [[31. ožujka]] nastupi u elitnoj muškoj konkurenciji na Texas Relaysu bez gubitka prava nastupa za svoju srednju školu. Nadležni su prije donošenja službene odluke o tome bili kritizirani zbog toga što je to pravilo uopće postojalo. Naime, njime se zabranjivao nastup srednjoškolaca na natjecanjima elitne razine neovisno o sportu kojim se bave, a neki su smatrali smislenijim da se pravilo ograniči samo na sportove koji uključuju fizički kontakt. Godinu dana prije toga Duplantis je nastupio na Texas Relaysu, pri čemu je nosio boje svoje škole. Tek je kasnije shvatio da je time vjerojatno prekršio spomenuto pravilo. Neovisno o tome, osvojio je to natjecanje i postavio novi svjetski juniorski rekord, koji je iznosio 5,90 metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Bewers |first=James |date=27. ožujka 2018. |title=LHSAA waiver will allow Mondo Duplantis to maintain eligibility after Texas Relays |url=https://www.theadvertiser.com/story/sports/high-school/2018/03/27/lhsaa-waiver-allow-mondo-duplantis-maintain-eligibility-after-texas-relays/462102002/ |access-date=28. srpnja 2026. |website=The Daily Advertiser}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Gretschel |first=Johanna |date=27. ožujka 2018.|title=Mondo Duplantis Cleared To Compete At Texas Relays |url=https://www.flotrack.org/articles/6157981-mondo-duplantis-cleared-to-compete-at-texas-relays |access-date=28. srpnja 2026 |website=FloTrack |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Singleton |first=Singleton |date=28. ožujka 2018. |title=LHSAA made right decision on Mondo|url=https://www.houmatoday.com/story/sports/high-school/2018/03/28/chris-singletons-column-lhsaa-made-right-decision-on-mondo/12887826007/ |access-date=28. srpnja 2026|website=The Courier}}&lt;/ref&gt;

[[File:2018 European Athletics Championships Day 7 (45).jpg|thumb|left|upright=1|Osamnaestogodišnji Duplantis nakon osvajanja svoje prve velike seniorske titule na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu]] [[2018.]] godine u [[Berlin]]u.]]

Na [[Svjetsko juniorsko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetskome juniorskom prvenstvu]] 2018. godine, koje se održalo od [[10. srpnja|10.]] do [[15. srpnja]] u [[Tampere]]u, Duplantis je osvojio zlato i oborio rekord natjecanja s preskočenih 5,82 metara.&lt;ref name=&quot;:45&quot;&gt;{{Cite news |last=Mills |first=Steven |date=srpanj 2018.|title=World Junior Championships Men — An Improbable 100 Winner |url=https://trackandfieldnews.com/article/world-junior-championships-men-an-improbable-100-winner/ |access-date=28. srpnja 2026 |work=Track &amp; Field News}}&lt;/ref&gt;

Novi je svjetski juniorski rekord postavio na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu]] [[12. kolovoza]] 2018. godine u [[Berlin]]u, a iznosio je 6,05 metara. Tada je osvojio i prvu zlatnu medalju na seniorskim natjecanjima. Na tome je nastupu poboljšao svoj osobni rekord za čitavih 12 centimetara i postao najmlađi osvajač toga prvenstva u 84 godine njegova održavanja.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=13. kolovoza 2024 |title=Duplantis vaults 6.05m while Asher-Smith completes sprint triple as European Championships conclude |url=https://worldathletics.org/news/report/european-championships-berlin-2018-duplantis |access-date=28. srpnja 2026|work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:11&quot;&gt;{{Cite web |date=16. kolovoza 2018 |title=Experten: Så högt var Duplantis guldhopp |url=https://www.aftonbladet.se/a/bKrBR3 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20200217212000/https://www.aftonbladet.se/a/bKrBR3 |archive-date=17. veljače 2020 |access-date=28. srpnja 2026 |website=Aftonbladet}}&lt;/ref&gt; Star samo 18 godina i 275 dana, tada je postao i najmlađi ikad koji se pridružio elitnomu klubu skakača, odnosno onim koji su preskočili preko šest metara. Ni [[Sergej Bubka]], koji se tada smatrao najboljim ikad, nije preskočio šest metara sve dok nije imao 21 godinu. Duplantis je svojim skokom od 6,05 metara ostvario četvrti najbolji rezultat u povijesti skoka s motkom, računajući natjecanja na otvorenome i u dvorani, te izjednačio drugi najbolji rezultat na otvorenome.&lt;ref name=&quot;:47&quot;&gt;{{Cite news |last=Chadband |first=Ian |date=13. kolovoza 2018.|title=Athletics: Golden teenager Duplantis soars to six-metre vault |url=https://www.reuters.com/article/sports/athletics-golden-teenager-duplantis-soars-to-six-metre-vault-idUSKBN1KY0E2/ |access-date=28. srpnja 2026 |work=Reuters}}&lt;/ref&gt;

== Profesionalna karijera ==
=== 2019. – 2020.: Svjetski viceprvak, prvi i drugi svjetski rekord===
[[File:Armand Duplantis jumps 6.0 m, August 24 2019.jpg|thumb|Duplantis u skoku na visini od šest metara na [[Finnkampenu]] u [[Stockholm]]u [[2019.]] godine.]]

Duplantis je [[24. kolovoza]] [[2019.]] godine na [[Finnkampen]]u{{efn|Natjecanje u atletici između Finske i Švedske, koje se održava jednom godišnje.}} u [[Stockholm]]u preskočio šest metara i osvojio zlato, a time je ponovio i svoj najbolji rezultat te sezone. Svojom je pobjedom doprinio, uostalom, ukupnoj pobjedi domaćina, odnosno [[Švedska|Švedske]] nad [[Finska|Finskom]] te godine i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.&lt;ref name=&quot;:505&quot;&gt;{{Cite news |date=26. kolovoza 2019 |title=Duplantis clears 6.00m as hosts Sweden triumph in the Finnkampen |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-clears-00m-hosts-sweden-triumph-the-finnkampen |access-date=31. srpnja 2026|work=European Athletics News}}&lt;/ref&gt; Duplantis je također tim rezultatom postavio novi rekord natjecanja. Dotadašnji je rekord od 5,85 metara držao [[Patrik Klüft|Patrik Kristiansson]], a postavio ga je [[2002.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25. kolovoza 2019 |title=Duplantis hyllar fansens stöd: &quot;De bar mig över ribban – är det här jag lever för&quot; |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/MRqqmr/publiken-bar-mig-over-ribban |access-date=31. srpnja 2026 |website=Aftonbladet |language=sv}}&lt;/ref&gt; Drugoplasirani je 2019. godine bio Duplantisov sunarodnjak [[Melker Svärd Jacobsson]], koji je preskočio 5,36 metara.{{citation needed|date=srpanj 2026}}

Iste je godine [[1. listopada]] osvojio srebrnu medalju na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Doha|Dohi]], gdje je preskočio 5,97 metara iz trećega pokušaja.&lt;ref name=&quot;:50&quot;&gt;{{cite web |title=Results. Pole Vault Men – Final |url=https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-PV-M-f----.RS6.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20201128160535/https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-PV-M-f----.RS6.pdf |archive-date=28. studenoga 2020 |access-date=31. srpnja 2026 |website=iaaf.org}}&lt;/ref&gt;

Dana [[4. veljače]] [[2020.]] godine Duplantis je na prvome dvoranskom natjecanju sezone, održanome u [[Düsseldorf]]u, preskočio šest metara. Nakon toga tri je puta pokušao preskočiti 6,17 metara i postaviti novi svjetski rekord. Najbliže je uspjehu bio u drugome pokušaju, kada je preskočio letvicu, ali ju je pri padu okrznuo rukom, pa skok nije bio priznat.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.athleticsweekly.com/event-news/armand-duplantis-comes-close-to-world-record-in-dusseldorf-1039927849/ |title=Armand Duplantis comes close to world record in Düsseldorf |work=AW |date=4. veljače 2020|access-date=31. srpnja 2026|archive-date=17. studenoga 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201117041226/https://athleticsweekly.com/event-news/armand-duplantis-comes-close-to-world-record-in-dusseldorf-1039927849/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis in 2019-7.jpg|thumb|left|Otac i trener Greg Duplantis (''lijevo'') s Armandom Duplantisom 2019. godine.]]

Iako tada nije uspio, već je [[8. veljače]] na dvoranskome natjecanju u [[Toruń]]u preskočio 6,17 metara i oborio svjetski rekord koji je [[Renaud Lavillenie]] držao gotovo šest godina.&lt;ref&gt;{{cite news |url=https://www.bbc.com/sport/athletics/51429055 |title=Armand Duplantis sets pole vault world record in Poland |work=BBC Sport |date=8. veljače 2020 |access-date= 31. srpnja 2026 |archive-date= 10. veljače 2020 |archive-url= https://web.archive.org/web/20200210080135/https://www.bbc.co.uk/sport/amp/athletics/51429055 |url-status= live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=29. lipnja 2020 |title=World records ratified: Duplantis's 6.17m pole vault, Rojas's indoor triple jump and Cheptegei's 5km |url=https://worldathletics.org/news/press-release/world-record-ratified-duplantis-rojas |access-date=31. srpnja 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Tjedan dana poslije toga, [[15. veljače]], na dvoranskome je natjecanju u [[Glasgow]]u poboljšao taj rezultat za jedan centimetar, pa je novi svjetski rekord iznosio 6,18 metara.&lt;ref&gt;{{cite news |title=Armand Duplantis: Pole vaulter sets new world record at Glasgow Indoor Grand Prix |url=https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/51514981 |access-date=31. srpnja 2026 |work=BBC Sport |date=15. veljače 2020 |language=en-gb |archive-date=14. rujna 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200914132401/https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/51514981 |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=21. kolovoza 2020 |title=World records ratified: Duplantis's 6.18m pole vault and Yeshaneh's 1:04:31 half marathon |url=https://worldathletics.org/news/press-release/duplantis-yeshaneh-world-records-ratified |access-date=31. srpnja 2026|work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[19. veljače]] osvojio miting [[Miting Hauts-de-France Pas-de-Calais|Hauts-de-France Pas-de-Calais]] u [[Liévin]]u preskočivši 6,07 metara, a nakon toga pokušavao je  preskočiti 6,19 metara za novi svjetski rekord. Međutim, sva su tri pokušaja bila bezuspješna.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Rowbottom |first=Mike |date=20. veljače 2020 |title=Duplantis tops 6.07m in Lievin, narrowly misses 6.19m |url=https://worldathletics.org/news/report/world-indoor-tour-lievin-duplantis-pole-vault |access-date=31. srpnja 2026}}&lt;/ref&gt; Nakon četiri dana, [[23. veljače]], osvojio je [[All Star Perche]] u [[Clermont-Ferrand]]u rezultatom od 6,01 metra. To je bilo njegovo posljednje dvoransko natjecanje te sezone, a završilo je novim trima bezuspješnim pokušajima postavljanja novoga svjetskoga rekorda.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Pretot |first=Julien |date=24. veljače 2020 |title=Athletics: Another miss for Duplantis at 6.19 metres |url=https://www.reuters.com/article/sports/another-miss-for-duplantis-at-6-19-meters-idUSKCN20H0O8/ |access-date=31. srpnja 2026 |work=Reuters}}&lt;/ref&gt; Duplantis je neovisno o tome završio sezonu dvoranskih natjecanja kao prvi u povijesti koji je svoje nastupe na pet dvoranskih natjecanja zaredom zaključio skokovima od šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=24. veljače 2020 |title=Indoor round-up: Duplantis scales 6.01m in Clermont-Ferrand, Zhoya smashes world U20 indoor 60m hurdles record |url=https://worldathletics.org/news/report/zhoya-nilsen-indoor-record |access-date=31. srpnja 2026 |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Taj je niz nadišao [[2022.]] godine, kada je osvojio i šesto natjecanje rezultatom u tome rangu.{{citation needed|date=srpanj 2025.}}

[[File:Armand Duplantis at the 2020 Bauhaus Galan meeting in Stockholm.jpg|thumb|upright|Duplantis na mitingu [[BAUHAUS-galan]] u Stockholmu 2020. godine.]]

Dana [[21. veljače]], nakon nastupa u [[Madrid]]u na sedmome i posljednjemu natjecanju elitne razine u sklopu [[World Athletics|WA]]-ovih dvoranskih natjecanja, Duplantis je bio najbolji te sezone na temelju rezultata sa svih tih natjecanja. Njegova najbolja tri rezultata, koje je postigao u Toruńu, Glasgowu i Liévinu, donijela su mu ukupno 36 bodova. Te je godine osvojio svoju prvu [[World Athletics Indoor Tour]] titulu.&lt;ref&gt;{{cite web | url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-tour/standings/2020/men | title=World Athletics Indoor Tour |work=World Athletics}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=24. veljače 2020 |title=2020 World Athletics Indoor Tour winners secure wildcards for Nanjing |url=https://worldathletics.org/news/news/indoor-tour-2020-winners |archive-url=https://web.archive.org/web/20200226122943/https://www.worldathletics.org/news/news/indoor-tour-2020-winners |url-status=dead |archive-date=26. veljače 2020 |access-date=1. kolovoza 2026 |work=World Athletics}}&lt;/ref&gt;

Na natjecanju [[Golden Gala Pietro Mannea]] [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Rim]]u Duplantis je [[17. rujna]], preskočivši 6,15 metara iz drugoga pokušaja, oborio tadašnji svjetski rekord na otvorenome [[Sergej Bubka|Sergeja Bubke]], koji je iznosio 6,14 metara. Time nije zapravo postavio novi svjetski rekord jer je to učinio već u veljači 2020. godine na natjecanju u dvorani, gdje je preskočio 6,18 metara. Naime, od [[1998.]] godine WA ne dijeli posebno svjetske rekorde u skoku s motkom na one postignute na otvorenome i na one u dvorani. U skladu s time, novi se najbolji dvoranski rezultat računa kao novi svjetski rekord ako je bolji od najboljega rezultata na otvorenome.&lt;ref name=&quot;:63&quot;&gt;{{Cite news |last=Jeffery |first=Nicole |date=18. rujna 2020 |title=Duplantis scales 6.15m in Rome, world's highest ever outdoor vault |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-kiplimo-warholm-rome-2020 |access-date=1. kolovoza 2026|work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;

=== 2021: Olimpijski pobjednik u Tokiju i europski dvoranski prvak ===
Duplantis je [[6. ožujka]] [[2021.]] godine nastupio na [[Europsko dvoransko prvenstvo u atletici 2021.|Europskome dvoranskom prvenstvu]]. Nakon što se [[Renaud Lavillenie]] povukao s natjecanja zbog ozljede, postao je uvjerljivi favorit za osvajanje zlata.&lt;ref name=&quot;:55&quot;&gt;{{Cite web |date=7. ožujka 2021 |title=Mondo Duplantis takes European title and comes close with world record attempt |url=https://athleticsweekly.com/event-reports/mondo-duplantis-takes-european-title-and-comes-close-with-world-record-attempt-1039941741/|access-date=1. kolovoza 2021 |website=AW |language=en-GB|archive-date=23. listopada 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231023151148/https://athleticsweekly.com/event-reports/mondo-duplantis-takes-european-title-and-comes-close-with-world-record-attempt-1039941741/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Unatoč tomu, [[Piotr Lisek]] i Lavilleniejev mlađi brat [[Valentin Lavillenie|Valentin]] pružili su mu ozbiljan otpor. Oni su u konačnici osvojili broncu i srebro, a Valentin je pritom postigao najbolji osobni rezultat. S druge strane, Duplantis je skokom od 6,05 metara postavio novi najbolji rezultat prvenstva. Pokušavao je nakon toga preskočiti 6,19 metara i postaviti novi svjetski rekord, ali sva su tri pokušaja bila bezuspješna. Ipak, bio je blizu uspjeha pri drugome skoku.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis, Ingebrigtsen and Del Ponte triumph at European Indoors |url=https://www.olympicchannel.com/en/stories/news/detail/athletics-duplantis-ingebrigtsen-del-ponte-victorious-european-indoors/|access-date=1. kolovoza 2021 |website=Olympic Channel|archive-date=10. ožujka 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210310161600/https://www.olympicchannel.com/en/stories/news/detail/athletics-duplantis-ingebrigtsen-del-ponte-victorious-european-indoors/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Na [[Ljetne olimpijske igre 2020.|Ljetnim olimpijskim igrama]] u Tokiju, koje su bile odgođene za jednu godinu, Duplantis je osvojio zlatnu medalju nakon preskočenih 6,02 metra iz prvoga pokušaja, a bio je i vrlo blizu obaranja vlastitoga svjetskog rekorda.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/athletics-swedens-duplantis-soars-pole-vault-gold-2021-08-03/ |title=Athletics-Sweden's Duplantis soars to pole vault gold |date=3. kolovoza 2021 |work=[[Reuters]] |access-date=1. kolovoza 2026|archive-date=26. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230226103853/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/athletics-swedens-duplantis-soars-pole-vault-gold-2021-08-03/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Drugoplasirani je [[Chris Nilsen]] bio pun hvale za pobjednika. Usporedio je natjecanje protiv Duplantisa te večeri kao ustrajanje običnoga nogometaša da dosegne razinu na kojoj su [[Lionel Messi]] ili [[Cristiano Ronaldo]], a dodao je i da je njegova nadmoć u konkurenciji među najboljim svjetskim skakačima s motkom &quot;impresivna i nevjerojatna&quot;.&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.expressen.se/sport/os-2021/slar-tillbaka-mot-hatet-mondos-basta-beslut/ |title=Christopher Nilsen slår tillbaka mot hatet mot Armand Duplantis |language=sv |work=[[Expressen]] |date=3. kolovoza 2021 |access-date=1. kolovoza 2026|archive-date=26. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230226103855/https://www.expressen.se/sport/os-2021/slar-tillbaka-mot-hatet-mondos-basta-beslut/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

=== 2022: Tri nova svjetska rekorda, prve svjetske titule i druga europska titula ===

Iako je imao tek 22 godine, Duplantis je [[17. siječnja]] treći put osvojio švedsku nagradu za najboljega sportaša godine{{efn|''Svenska idrottsgalan'' ([[švedski jezik|šved.]]).}} za postignute uspjehe u [[2021.]] godini, a dobio ju je već [[2019.]] i [[2021.]] godine. Naime, osvojio je olimpijsko i europsko dvoransko zlato te preskočio šest ili više metara u 12 od ukupno 17 natjecanja kojima je prisustvovao u 2021. godini.&lt;ref name=&quot;:7&quot;&gt;{{Cite news |date=18. siječnja 2022 |title=Duplantis is Sweden's Sportsman of the Year for the third time |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-crowned-swedish-sportsman-of-the-year-for-the-third-time |access-date=3. kolovoza 2026|work=European Athletics}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[7. ožujka]] oborio vlastiti svjetski rekord nakon što je preskočio 6,19 metara na dvoranskome natjecanju u [[Beograd]]u.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=6.19 ! Duplantis broke the world record in the Arena at the Belgrade Indoor Meeting |url=https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/news/report/619-duplantis-broke-the-world-record-in-the-arena-at-the-belgrade-indoor-meeting |access-date=3. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org |archive-date=27. ožujka 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220327220254/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/news/report/619-duplantis-broke-the-world-record-in-the-arena-at-the-belgrade-indoor-meeting |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Dva tjedna nakon, na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u Beogradu, osvojio je zlatnu medalju. Preskočivši 6,20 metara, ponovno je oborio svoj svjetski rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole Vault Men – Result |url=https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/men/pole-vault/final/result |access-date=3. kolovoza 2026|website=worldathletics.org |archive-date=23. ožujka 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220323044017/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/men/pole-vault/final/result |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:69&quot;&gt;{{cite news |title=Sweden's Duplantis sets new world pole vault record |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220320-sweden-s-duplantis-sets-new-world-pole-vault-record |access-date=4. kolovoza 2026 |publisher=France24.com |archive-date=27. travnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230427060604/https://www.france24.com/en/live-news/20220320-sweden-s-duplantis-sets-new-world-pole-vault-record |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=18. svibnja 2022 |title=Ratified: world records for Rojas, Duplantis and Holloway |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-rojas-duplantis-holloway-belgrade-indoor |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Na [[BAUHAUS-galan]]u Duplantis je [[30. lipnja]] oborio vlastiti svjetski rekord na otvorenome od 6,15 metara, koji je postavio [[2020.]] godine. Tada je preskočio 6,16 metara.&lt;ref name=&quot;:72&quot;&gt;{{cite web |title=Armand Duplantis satte nytt utomhusrekord |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/JxzqPX/armand-duplantis-slog-nytt-utomhusrekord |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Aftonbladet |date=30. lipnja 2022 |archive-date=30. lipnja 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220630195342/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/JxzqPX/armand-duplantis-slog-nytt-utomhusrekord |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:EKZA0286 polevault final duplantis (52342027800).jpg|thumb|Duplantis u skoku na [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europskome prvenstvu]] 2022. godine u [[München]]u.]]

Svoj je svjetski rekord oborio još jednom te godine, odnosno [[24. srpnja]] na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Eugene, Oregon|Eugeneu, Oregonu]], kada je preskočio 6,21 metar.&lt;ref name=&quot;:71&quot;&gt;{{cite news |url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/swedens-duplantis-breaks-pole-vault-world-record-world-championships-2022-07-25/ |title=Swede Duplantis breaks pole vault world record to win gold |work=Reuters |date=25. srpnja 2022 | access-date=4. kolovoza 2022 | archive-date=25. lipnja 2022 | archive-url=https://web.archive.org/web/20220725035455/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/swedens-duplantis-breaks-pole-vault-world-record-world-championships-2022-07-25/ | url-status=live}}&lt;/ref&gt; To je bio ukupno peti Duplantisov svjetski rekord, ali prvi koji je postavio na otvorenome.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=20. rujna 2022 |title=Ratified: world records for Amusan, Duplantis and McLaughlin |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-amusan-duplantis-mclaughlin-oregon |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Na [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europskome prvenstvu]] u [[München]]u osvojio je zlato i srušio rekord prvenstva skokom od 6,06 metara.&lt;ref name=&quot;:74&quot;&gt;{{Cite web |title=Armand Duplantis vinner EM-guld |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/OrLXal/armand-duplantis-vinner-em-guld-i-stavhopp |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Aftonbladet |date=20. kolovoza 2022 |archive-date=20. kolovoza 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220820201042/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/OrLXal/armand-duplantis-vinner-em-guld-i-stavhopp |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je zaključio sezonu u [[rujan|rujnu]] skokom od 6,07 metara na mitingu [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Zürich]]u, a taj mu je rezultat bio dovoljan za obranu naslova.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=27. prosinca 2022 |title=2022 review: jumps |url=https://worldathletics.org/news/series/2022-review-jumps |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[World Athletics]] |archive-date=28. prosinca 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221228142556/https://worldathletics.org/news/series/2022-review-jumps |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Na temelju triju postignutih svjetskih rekorda, dviju svjetskih titula, osvojene Dijamantne lige, pobjedama na 18 od 19 natjecanja na kojima je nastupio te 23 skokova od šest ili više metara u jednoj sezoni [[World Athletics]] imenovao je Duplantisa najboljim atletičarom godine [[6. prosinca]].&lt;ref name=&quot;:13&quot;&gt;{{Cite news |date=7. prosinca 2022 |title=Mondo Duplantis Named 2022 World Athlete of the Year |url=https://lsusports.net/news/2022/12/07/mondo-duplantis-named-2022-world-athlete-of-the-year/ |access-date=4. kolovoza 2026 |work=LSU Athletics}}&lt;/ref&gt;

=== 2023: Druga svjetska titula i dva nova svjetska rekorda (šesti i sedmi) ===

Duplantis je ozbiljno započeo sezonu [[2023.]] godine na Mondo Classicu u [[Uppsala|Uppsali]], natjecanju koje je nazvano prema njegovu nadimku. Tamo je odnio pobjedu nakon preskočenih 6,10 metara. Taj rezultat nije bio samo njegova najbolja preskočena visina kojom je ikada otvorio sezonu nego i najbolji rezultat u povijesti otvaranja sezona uopće. Time je također oborio [[Sergej Bubka|Bubkin]] rekord od 11 preskočenih 6,10 ili više metara, i u dvorani i na otvorenome.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=3. veljače 2023 |title=Duplantis and Warholm open seasons with world-leading marks |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-uppsala-warholm-ulsteinvik-610-4531-sutej-ostrava |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[World Athletics]] |archive-date=3. veljače 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230203094234/https://worldathletics.org/news/report/duplantis-uppsala-warholm-ulsteinvik-610-4531-sutej-ostrava |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis Budapest 2023.jpg|thumb|Duplantis sa svojom zlatnom medaljom na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Budimpešta|Budimpešti]].]]

Na dvoranskome natjecanju [[All Star Perche]]u, održanome u [[Clermont-Ferrand]]u, Duplantis je [[25. veljače]] ponovno postavio novi svjetski rekord skokom od 6,22 metara. To mu je ujedno bio 60. skok u karijeri koji je iznosio šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25. veljače 2023 |title=Mondo Duplantis breaks pole vault world record for sixth time |url=https://olympics.nbcsports.com/2023/02/25/mondo-duplantis-pole-vault-world-record-perche-indoor/ |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[NBC Sports]] |language=en |archive-date=30. ožujka 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230330025819/https://olympics.nbcsports.com/2023/02/25/mondo-duplantis-pole-vault-world-record-perche-indoor/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=6. travnja 2023 |title=Ratified: world records for Duplantis, Bol and Seifu, world U20 records for Jackson and Sosna |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/records-ratified-duplantis-bol-seifu-jackson-sosna |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; 

Dana [[26. kolovoza]] 2023. godine Duplantis je obranio titulu svjetskoga prvaka na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Budimpešta|Budimpešti]] rezultatom od 6,10 metara.&lt;ref name=&quot;:80&quot;&gt;{{cite web | url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-championships/world-athletics-championships-budapest-2023-7138987/news/report/wch-budapest-23-report-men-pole-vault | title=Duplantis soars to second pole vault gold in Budapest &amp;#124; World Athletics Championships }}&lt;/ref&gt;

Preskočivši 6,23 metara na [[Prefontaine Classic]]u u [[Eugene, Oregon|Eugeneu, Oregonu]] [[17. rujna]], ponovno je oborio vlastiti svjetski rekord.&lt;ref&gt;[https://www.flotrack.org/articles/11225488-armand-duplantis-soars-to-world-record-in-mens-pole-vault-at-pre-classic Armand Duplantis Soars To World Record In Men's Pole Vault At Pre Classic] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230919024112/https://www.flotrack.org/articles/11225488-armand-duplantis-soars-to-world-record-in-mens-pole-vault-at-pre-classic |date=19. rujna 2023 }}, ''[[FloSports|FloTrack]]'', 17. rujna 2023. Pristupljeno 4. kolovoza 2026.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=23. studenoga 2023 |title=Ratified: world records for Crouser, Duplantis, Tsegay and Cheruiyot |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-crouser-duplantis-tsegay-cheruiyot |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

[[World Athletics]] proglasio je Duplantisa najboljim atletičarom godine već [[2020.]] i [[2022.]] godine. Isto je učinio i 2023. godine, ali toga puta u zasebnoj kategoriji skakačkih i bacačkih disciplina. Naime, od 2023. godine World Athletics dodjeljuje zasebne nagrade najboljim atletičarima i atletičarkama u trima kategorijama, odnosno u trkačkim disciplinama, skakačkim i bacačkim disciplinama te disciplinama izvan stadiona. U skladu s time, nagrada za najboljega atletičara godine u skakačkim i bacačkim disciplinama koju je primio [[11. prosinca]] 2023. godine smatra se prvom nagradom te vrste.&lt;ref name=&quot;:14&quot;&gt;{{Cite news |date=12. prosinca 2023 |title=Six stars named World Athletes of the Year in Monaco |url=https://worldathletics.org/awards/news/world-athletes-year-rising-stars-2023 |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics News}}&lt;/ref&gt;

=== 2024: Druga svjetska dvoranska titula, treća europska titula, olimpijsko zlato u Parizu i tri nova svjetska rekorda (osmi, deveti i deseti) ===
Na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2024.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u [[Glasgow]]u Duplantis je u [[ožujak|ožujku]] preskočio 6,05 metara, a taj mu je rezultat donio zlatnu medalju.&lt;ref name=&quot;:83&quot;&gt;{{Cite web |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/glasgow24/news/report/glasgow-24-men-pole-vault-report |title='Hardest ever' work for Duplantis as he retains pole vault title in Glasgow &amp;#124; World Athletics Indoor Championships |access-date=4. kolovoza 2026 |archive-date=4. ožujka 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240304131039/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/glasgow24/news/report/glasgow-24-men-pole-vault-report |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Dana [[26. veljače]]&lt;ref&gt;{{Cite web |date=26. veljače 2024 |title=Laureus World Sports Awards 2024 Nominees Announced |url=https://www.laureus.com/news/laureus-world-sports-awards-2024-nominees-announced |access-date=4. kolovoza 2024 |website=Laureus.com}}&lt;/ref&gt; bio je drugi put zaredom i treći put u karijeri nominiran za prestižnu [[Laureus (nagrada)|Laureus]]ovu nagradu za najboljega sportaša godine. U konkurenciji su još bili [[Lionel Messi]], [[Novak Đoković]], [[Erling Haaland]], [[Noah Lyles]] i [[Max Verstappen]], a osvojio ju je naposljetku Đoković.&lt;ref name=&quot;:5&quot;&gt;{{Cite web |date=8. travnja 2024 |title=Novak Djokovic, Iga Swiatek and Coco Gauff nominated at the 25th Laureus World Sports Awards : All you need to know |url=https://www.tennisclubhouse.ca/en/post/novak-djokovic-iga-swiatek-and-coco-gauff-nominated-at-the-25th-laureus-world-sports-awards-all-y |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20240409002518/https://www.tennisclubhouse.ca/en/post/novak-djokovic-iga-swiatek-and-coco-gauff-nominated-at-the-25th-laureus-world-sports-awards-all-y |archive-date=9. travnja 2024 |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Tennis Clubhouse |language=en}}&lt;/ref&gt;

Na natjecanju u [[Xiamen]]u, na prvoj &quot;postaji&quot; [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] [[2024.]] godine, Duplantis je poboljšao svoj svjetski rekord za jedan centimetar preskočivši 6,24 metra iz prvoga pokušaja.&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Julien Pereira |title=Athlétisme – Armand Duplantis établit un nouveau record du monde de saut à la perche en franchissant 6,24 mètres |language=fr |url=https://www.eurosport.fr/athletisme/wanda-diamond-league-xiamen/2024/athletisme-armand-duplantis-etablit-un-nouveau-record-du-monde-de-saut-a-la-perche-en-franchissant-624-metres_sto20002671/story.shtml |date=20. travnja 2024. |website=[[Eurosport]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Simon Turnbull |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.24m in Xiamen |url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-xiamen |date=20. travnja 2024. |website=[[World Athletics]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=27. srpnja 2024 |title=Ratified: world records for McLaughlin-Levrone, Duplantis, Kipyegon, Chebet, Alekna and Ngetich |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-mclaughlin-levrone-duplantis-kipyegon-chebet-alekna-ngetich |access-date=4. kolovoza 2026|work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Kao jedini natjecatelj koji je prešao šest metara, Duplantis je [[12. lipnja]] osvojio [[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Europsko prvenstvo]] u [[Rim]]u. Nakon što je osigurao titulu europskoga prvaka, Duplantis je iz prvoga pokušaja postavio novi rekord prvenstva skokom od 6,10 metara, a onda je iskoristio sva tri pokušaja za obaranje tadašnjega svjetskog rekorda, ali svi su bili bezuspješni.&lt;ref name=&quot;:89&quot;&gt;{{Cite web |title=Mondo Duplantis sacré champion d'Europe avec 6,10&amp;nbsp;m |url=https://www.lequipe.fr/Athletisme/Actualites/Mondo-duplantis-sacre-champion-d-europe-avec-6-10-m/1474377 |website=l'équipe}}&lt;/ref&gt; Ipak, skokom je od 6,10 metara učinio to prvenstvo svojim 60. natjecanjem na kojemu je preskočio šest ili više metara. Drugi je najbolji u povijesti [[Sergej Bubka]] s 44 natjecanja.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mills |first=Steven |date=15. lipnja 2024. |title=Roma 2024 by the numbers |url=https://www.european-athletics.com/news/roma-2024-by-the-numbers |access-date=4. kolovoza 2026 |work=European Athletics}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis - Olympic Games - 03.08.2024.jpg|thumb|left|upright|Armand Duplantis na kvalifikacijama u skoku s motkom [[3. kolovoza]] [[2024.]] godine na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama u Parizu]].]]

Pobijedivši [[5. kolovoza]] na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama]] u [[Pariz]]u, Duplantis je obranio titulu olimpijskoga pobjednika iz [[Ljetne olimpijske igre 2020.|Tokija]]. Budući da [[Sam Kendricks]] nije uspio skočiti više od 5,95 metara, Duplantis je osvojio zlato rezultatom od šest metara. Potom je preskočio 6,10 metara, čime je oborio olimpijski rekord [[Thiago Braza|Thiaga Braza]] s [[Ljetne olimpijske igre 2016.|Olimpijskih igara 2016.]] godine. U posljednjoj je seriji preskočio 6,25 metara iz trećega pokušaja i time postavio novi svjetski rekord. Kao i na Europskome prvenstvu te godine, Duplantis je bio jedini natjecatelj koji je preskočio šest metara, a potom preskočio 6,10 metara iz prvoga pokušaja te lovio novi svjetski rekord. Na Olimpijskim mu je igrama potonje pošlo za rukom, pa je time ujedno postavio novi svjetski rekord i oborio olimpijski rekord, koji je bio postavio samo 20 minuta prije.&lt;ref name=&quot;:90&quot;&gt;{{Cite news |last=Liew |first=Jonathan |date=5. kolovoza 2024. |title=Duplantis achieves new heights after pole vault world record adds to gold |url=https://www.theguardian.com/sport/article/2024/aug/05/2024-paris-olympic-games-armand-duplantis-pole-vault-world-record |access-date=4. kolovoza 2026|work=[[The Guardian]] |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Osvojivši zlato u Parizu, 24-godišnji je Duplantis postao prvi  skakač s motkom koji je obranio titulu olimpijskoga prvaka nakon [[SAD|Amerikanca]] [[Bob Richards|Boba Richardsa]], koji je osvojio Olimpijske igre [[Ljetne olimpijske igre 1952.|1952.]] i [[Ljetne olimpijske igre 1956.|1956.]] godine. Duplantis i Richards ujedno su jedini muški skakači s motkom koji su osvojili dva olimpijska zlata.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Thompson II |first=Marcus |date=6. kolovoza 2024. |title=Mondo Duplantis soars to new world record, Olympic gold again: 'He's the fastest pole vaulter out there' |url=https://www.nytimes.com/athletic/5682112/2024/08/05/mondo-duplantis-pole-vault-final-sam-kendricks/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240807041236/https://www.nytimes.com/athletic/5682112/2024/08/05/mondo-duplantis-pole-vault-final-sam-kendricks/ |url-status=dead |archive-date=7. kolovoza 2024 |access-date=4. kolovoza 2026 |work=The New York Times}}&lt;/ref&gt;

Duplantisova sposobnost ostvarivanja vrhunskih rezultata pod pritiskom te neprestano obaranje svjetskih rekorda učvrstili su njegov status jednoga od najistaknutijih atletičara svoje generacije.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt; Rezultati koje je postigao kao predstavnik Švedske na najvećim svjetskim i kontinentalnim natjecanjima nemaju premca.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Sports |first=Pulse |date=22. travnja 2024. |title=Mondo Duplantis shares secret behind shattering pole vault world record for record|url=https://www.pulsesports.co.ke/athletics/story/mondo-duplantis-shares-secret-behind-shattering-pole-vault-world-record-for-record-eigth-time-2024042110095299804 |access-date= 5. kolovoza 2026 |website=Pulse Sports Kenya |language=en}}&lt;/ref&gt; Uzevši u obzir njegove uspjehe od najmlađih natjecateljskih dobnih kategorija do seniorske karijere, do [[kolovoz]]a 2024. godine postavio je ukupno devet rekorda prvenstava i jedan olimpijski rekord. U te se rezultate ubrajaju i tri svjetska rekorda koja je postavio nakon što je osvojio svjetske titule: 6,20 metara na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u Beogradu, 6,21 metar na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome prvenstvu]] u Oregonu i naposljetku 6,25 metara u Parizu na Olimpijskim igrama.&lt;ref name=&quot;:17&quot; /&gt;

Njegova se dominacija u skoku s motkom počela uspoređivati s ostvarenjima najboljih u drugim sportovima.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=6. kolovoza 2024 |title=Mondo Duplantis Soars to New Heights: Sets World Record at Paris 2024 Olympics |url=https://trackalerts.com/2024/08/mondo-duplantis-soars-to-new-heights-sets-world-record-at-paris-2024-olympics/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240919084450/https://trackalerts.com/2024/08/mondo-duplantis-soars-to-new-heights-sets-world-record-at-paris-2024-olympics/ |url-status=dead |archive-date=19. rujna 2024 |access-date=5. kolovoza 2026|work=Trackalerts.com}}&lt;/ref&gt; ''[[The New York Times]]'' opisao ga je kao sportaša koji za skok s motkom predstavlja ono što [[Usain Bolt]] predstavlja za sprint, [[Michael Phelps]] za [[plivanje]] i [[Simone Biles]] za [[gimnastika|gimnastiku]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=5. kolovoza 2024|title=Mondo Duplantis: Breaking down the biomechanics behind the best-ever pole vaulter |url=https://www.nytimes.com/athletic/5646961/2024/08/05/mondo-duplantis-biomechanics-pole-vault/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806032042/https://www.nytimes.com/athletic/5646961/2024/08/05/mondo-duplantis-biomechanics-pole-vault/ |url-status=dead |archive-date=6. kolovoza 2024 |access-date=5. kolovoza 2026 |work=The New York Times}}&lt;/ref&gt; Budući da natjecanja često osvaja s gotovo 30 centimetara boljim rezultatom od drugoplasiranoga, njegova je nadmoć time izraženija jer se pobjednik u skoku s motkom češće odlučuje razlikom od samo jednoga centimetra.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Sherwood |first=Ben |date=8. kolovoza 2024. |title=Why This Pole Vaulter Is Even Bigger Than the One With the Bulge |url=https://www.thedailybeast.com/pole-vault-goat-mondo-duplantis-soaredliterallyat-the-paris-olympics |archive-url=https://web.archive.org/web/20240808232141/https://www.thedailybeast.com/pole-vault-goat-mondo-duplantis-soaredliterallyat-the-paris-olympics |url-status=dead |archive-date=8. kolovoza 2024 |access-date=5. kolovoza 2026 |work=The Daily Beast}}&lt;/ref&gt; Uz to je osvojio svako natjecanje na kojemu je nastupio od mitinga [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Monako|Monaku]] 2023. godine.&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot; /&gt; Nakon drugoga olimpijskog zlata zaredom i oborenih devet rekorda – a svaki je novi u tome nizu poboljšao za jedan centimetar – Duplantis je naširoko smatran najboljim skakačem s motkom svih vremena.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;{{Cite news |date=5. kolovoza 2024 |title=Record-breaker Duplantis soars to Olympic pole vault gold, Hodgkinson wins 800m |url=https://www.france24.com/en/live-news/20240805-record-breaker-duplantis-soars-to-pole-vault-gold-hodgkinson-wins-800m |agency=Agence France-Presse}}&lt;/ref&gt; Prije pariških Olimpijskih igara taj se naslov pridijevao [[Sergej Bubka|Sergeju Bubki]], umirovljenomu [[Ukrajina|ukrajinskom]] skakaču s motkom.&lt;ref name=&quot;Stump2024&quot;&gt;{{cite news |last1=Stump |first1=Scott |date=6. kolovoza 2024. |title=Swedish pole vaulter Armand Duplantis thrills the world with a towering, death-defying vault |url=https://www.today.com/popculture/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-rcna165383 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806202927/https://www.today.com/popculture/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-rcna165383 |archive-date=6. kolovoza 2024 |work=TODAY.com}}&lt;/ref&gt;

Na [[Memorijal Kamili Skolimowskoj|Memorijalu Kamili Skolimowskoj]] u [[Poljska|poljskome]] gradu [[Chorzów]]u, dvanaestoj postaji [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] 2024. godine, Duplantis je [[25. kolovoza]] poboljšao svoj svjetski rekord deseti put u karijeri i treći put 2024. godine za jedan centimetar, pa je novi svjetski rekord iznosio 6,26 metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ingebrigtsen and Duplantis smash world records in Silesia |url=https://www.diamondleague.com/news/general/ingebrigtsen-and-duplantis-smash-world-records-in-silesia/ |access-date=5. kolovoza 2026 |website=IDL Diamond League |date=25. kolovoza 2024 |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=3. listopada 2024 |title=Ratified: world records for Ingebrigtsen, Duplantis and Hull |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-ingebrigtsen-duplantis-hull |access-date=5. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Tamo su, uz Duplantisa, i [[Sam Kendricks]] i [[Emmanouil Karalis]] preskočili šest metara. To je bio prvi put u povijesti da su trojica skakača s motkom preskočili tu visinu na istome natjecanju.&lt;ref name=&quot;:6&quot;&gt;{{Cite news |last=Selvaraj |first=Jonathan |date=28. kolovoza 2024. |title=One small centimetre for man, a giant leap for Armand Duplantis |url=https://sportstar.thehindu.com/athletics/armand-duplantis-pole-vault-world-record-one-centimetre-paris-olympics-science-jump-sports-feature/article68575835.ece/}}&lt;/ref&gt;

Na konferenciji za medije uoči spomenutoga mitinga Dijamantne lige organizatori su predstavili novu nagradu za najboljega sportaša na tome natjecanju, a odluka se donosila na temelju bodovnoga sustava World Athleticsa. Očekivalo se da će prvi dobitnik te nagrade biti [[Jakob Ingebrigtsen]], koji je rezultatom od 7:17,55 minuta postavio novi svjetski rekord na 3000 metara. Time je nadmašio prijašnji rekord od 7:20,67 minuta [[Kenija|Kenijca]] [[Daniel Komen|Daniela Komena]] iz [[1996.]] godine za više od triju sekundi. Međutim, kada su se rezultati s natjecanja preračunali prema bodovnome sustavu, pokazalo se da je Duplantisov svjetski rekord od 6,26 metara u skoku s motkom vrijedio 1339 bodova, a Ingebrigtsenov svjetski rekord 1320 bodova. Duplantis je tako postao prvim dobitnikom nagrade za najvrjednijega atletičara mitinga, pa je osvojio 14-karatni zlatni prsten optočen dijamantima vrijedan 10 000 američkih dolara te novčanu nagradu u istome iznosu. Uz to je osvojio 50 000 američkih dolara za obaranje svjetskoga rekorda.&lt;ref name=&quot;:6&quot; /&gt;

Dan uoči mitinga Dijamantne lige u [[Zürich]]u, [[4. rujna]], Duplantis je sudjelovao u revijalnoj utrci na 100 metara protiv [[Karsten Warholm|Karstena Warholma]], svjetskoga rekordera na 400 metara s preponama. Duplantis je pobijedio i ostvario osobni rekord u toj disciplini, koji je iznosio 10,37 sekundi. Warholm je završio utrku za 10,47 sekundi, što je također bio njegov osobni rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mondo Duplantis uses personal best to hold off Karsten Warholm in 100m sprint showdown |url=https://olympics.com/en/news/mondo-duplantis-uses-personal-best-to-hold-off-karsten-warholm-in-100m-sprint-showdown}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/articles/c14zydg3754o|title=Duplantis beats Warholm in 100m exhibition race|date=4. rujna 2024 |work=BBC Sport|access-date=5. kolovoza 2026.}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[13. rujna]] zaključio sezonu 2024. godine četvrtim uzastopnim naslovom pobjednika Dijamantne lige na završnome natjecanju u [[Bruxelles]]u. Pobjedu je odnio nakon preskočenih 6,11 metara, čime je također postavio rekord mitinga.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/wanda-diamond-league-final-brussels-2024-duplantis-denny|title=Duplantis and Denny break meeting records on first day of Wanda Diamond League Final in Brussels|publisher=World Athletics|access-date=13. rujna 2024}}&lt;/ref&gt;

Dana [[26. listopada]] bio je prvi put samostalno proglašen europskim sportašem godine u muškoj konkurenciji. Isti je naslov zavrijedio 2022. godine, ali tada je nagradu podijelio s Jakobom Ingebrigtsenom.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=28. listopada 2024 |title=Mahuchikh and Duplantis named European athletes of the year |url=https://athleticsweekly.com/athletics-news/mahuchikh-and-duplantis-named-european-athletes-of-the-year-1039994149/ |access-date=5. kolovoza 2024 |work=Athletics Weekly}}&lt;/ref&gt;  

Duplantis je [[6. studenoga]] postao globalni ambasador humanitarne utrke [[Wings for Life World Run]], a time se pridružio drugim sportskim zvijezdama poput [[Neymar|Neymara]] i Karstena Warholma. Utrka se održala [[4. svibnja]] [[2025.]] godine radi prikupljanja sredstava za istraživanje ozljede [[kičmena moždina|kralježnične moždine]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Jonsson |first=Hanna |date=6. studenoga 2024. |title=Join Mondo Duplantis in the Wings for Life World Run – registration is open |url=https://www.redbull.com/se-en/mondo-duplantis-wings-for-life-world-run |access-date=5. kolovoza 2026|work=Redbull}}&lt;/ref&gt;

=== 2025: Višestruki novi svjetski rekordi, treće svjetske titule i u dvorani i na otvorenome, jubilarnih sto skokova, Laureusova nagrada, peto osvajanje Dijamantne lige i skok od 6,30 metara ===

Duplantis je [[28. veljače]] na [[All Star Perche]]u u [[Clermont-Ferrand]]u 11. put oborio vlastiti svjetski rekord. Nakon što je osigurao pobjedu skokom od 6,07 metara, Duplantis je odlučio preskočiti 6,27 metara. To je uspio iz prvoga pokušaja.&lt;ref name=&quot;:17&quot;&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2025 |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.27m in Clermont-Ferrand |url=https://worldathletics.org/news/report/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-627m-clermont-ferrand |access-date=6. kolovoza 2026 |website=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; U to je vrijeme objavio i svoj prvi singl &quot;[[Bop (pjesma, Mondo)|Bop]]&quot;, koji je zasvirao kada je postavio novi svjetski rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2025 |title=Armand Duplantis breaks his own pole vault world record with leap of 6.27m |url=https://www.straitstimes.com/sport/armand-duplantis-breaks-his-own-pole-vault-world-record-with-leap-of-6-27m |access-date=6. kolovoza 2026 |website=The Straits Times}}&lt;/ref&gt;

U razgovoru s [[Puma (brend)|Puminim]] izvršnim direktorom Arneom Freundtom, odnosno intervjuu objavljenome [[18. ožujka]] u sklopu tvrtkina godišnjega izvještaja, Duplantis je otkrio da vjeruje da bi mogao svjetski rekord postaviti na 6,40 metara u idućih nekoliko godina, ali da mu 6,30 metara predstavlja prvu metu u bližoj budućnosti.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole vault star Armand &quot;Mondo&quot; Duplantis sets his sights on fairy tale world record of 6.40m {{!}} PUMA® |url=https://about.puma.com/en/newsroom/corporate-news/2025/18-03-2025-pole-vault-star-armand-mondo-duplantis-sets-his-sights |access-date=6. kolovoza 2026 |website=about.puma.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je skokom od 6,15 metara osvojio [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]] u [[Nanjing]]u [[22. ožujka]]. Time je ujedno treći put zaredom postao svjetskim dvoranskim prvakom. Duplantis se borio sve do kraja protiv [[Grk]]a [[Emmanouil Karalis|Emmanouila Karalisa]], koji je preskočio 6,05 metara. Karalis bi u neko drugo doba zasigurno postao svjetskim dvoranskim prvakom jer je to bio prvi put u povijesti da je skakač s motkom u finalu prvenstva preskočio 6,05 metara i ostao bez zlatne medalje.&lt;ref name=&quot;:18&quot; /&gt;

Prije nego što je obranio naslov prvaka u Nanjingu, Duplantis je ukupno 98 puta dotada preskočio šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite AV media |url=https://www.youtube.com/live/NHC6m33jDrk?si=QtkdsUuyCpEanGXj |title=Livestream - World Athletics Indoor Championships Nanjing 25 Press Conference |language=en |access-date=6. kolovoza 2026 |via=www.youtube.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=20. ožujka 2025 |title='More in the tank', vows Duplantis as he edges to century mark |url=https://www.france24.com/en/live-news/20250320-more-in-the-tank-vows-duplantis-as-he-edges-to-century-mark |access-date=6. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Watta |first=Evelyn |date=20. ožujka 2025 |title=Mondo Duplantis all set for another world record as he gears up for World Athletics Indoor Championships Nanjing 2025: &quot;I have more in the tanks&quot; |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-world-record-world-athletics-indoor-championships-nanjing-2025-more-in-tanks |access-date=6. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; Preskočivši četiri puta šest ili više metara na tome natjecanju, Duplantis je prešao brojku od sto takvih skokova s ukupno 102 njih. Za usporedbu, [[Sergej Bubka]], nekadašnji svjetski rekorder, drugi je najbolji po broju skokova od šest ili više metara, a u karijeri ih je ukupno imao 46.&lt;ref name=&quot;:18&quot;&gt;{{Cite web |title=Duplantis retains world indoor pole vault title in Nanjing {{!}} News {{!}} Nanjing 25 {{!}} World Athletics Indoor Championships |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/nanjing25/news/report/nanjing-25-men-pole-vault-report |archive-url=https://web.archive.org/web/20250322161645/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/nanjing25/news/report/nanjing-25-men-pole-vault-report |archive-date=22. ožujka 2025 |access-date=6. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=22. ožujka 2025 |title=Now 102 vaults over 6 metres as Duplantis soars to world indoor title |url=https://sports.yahoo.com/article/now-102-vaults-over-6-143815490.html |access-date=6. kolovoza 2026 |website=Yahoo Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[21. travnja]] osvojio [[Laureus (nagrada)|Laureusovu]] nagradu za najboljega sportaša godine. Time je nakon [[Usain Bolt|Usaina Bolta]] postao drugi atletičar u povijesti koji je osvojio tu nagradu.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Wiseman |first=Ciaran |date=22. travnja 2025 |title=Mondo Duplantis namedrops Usain Bolt &amp; Lionel Messi as he wins prestigious award |url=https://talksport.com/sport/3138989/mondo-duplantis-laureus-awards-usain-bolt-lionel-messi/ |access-date=7. kolovoza 2026 |website=talkSPORT |language=}}&lt;/ref&gt; Bio je nominiran još 2021., 2023. i 2024. godine, stoga ju je osvojio nakon treće uzastopne i ukupno četvrte nominacije.&lt;ref name=&quot;:19&quot;&gt;{{Cite web |last=Smirnova |first=Lena |date=22. travnja 2025. |title=Armand Duplantis named Laureus World Sportsman of the Year after third consecutive nomination |url=https://www.olympics.com/en/news/athletics-sweden-armand-duplantis-named-laureus-world-sportsman-of-the-year-after-third-consecutive-nomination |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=22. travnja 2025 |title=Gymnast Simone Biles and pole vaulter Armand Duplantis win Laureus awards |url=https://www.straitstimes.com/sport/gymnast-simone-biles-and-pole-vaulter-mondo-duplantis-win-laureus-awards |access-date=7. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

Svoj ukupno dvanaesti i četvrti svjetski rekord u okviru Dijamantne lige&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis Soars to 6.28m World Record as Records Tumble at Stockholm Diamond League {{!}} Watch Athletics |url=https://www.watchathletics.com/article/13394/duplantis-soars-to-6-28m-world-record-as-records-tumble-at-stockholm-diamond-league |access-date=7. kolovoza 2026 |website=www.watchathletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt; postavio je [[15. lipnja]] skokom od 6,28 metara, iz prvoga pokušaja, u [[Stockholm]]u.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.28m in Stockholm {{!}} REPORTS {{!}} World Athletics |url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-628m-stockholm |archive-url=https://web.archive.org/web/20250615204725/https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-628m-stockholm |archive-date=15. lipnja 2025 |access-date=7. kolovoza 2026|website=worldathletics.org |language=en}}&lt;/ref&gt; Prije toga oborio je svjetski rekord dvaput u Poljskoj, Srbiji i Oregonu, jednom u Škotskoj i Kini, a triput u Francuskoj, uključujući onaj s Olimpijskih igara 2024. godine. Nikada prije nije postigao to na domaćemu terenu, u [[Švedska|Švedskoj]],&lt;ref&gt;{{Cite web |date=15. lipnja 2025 |title=Mondo Duplantis' 12th pole vault world record is one of a kind: 'The only thing that I was missing' |url=https://www.nbcsports.com/olympics/news/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-2025-stockholm |access-date=7. kolovoza 2026 |website=NBC Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt; pa je time ostvario još jedan priželjkivani uspjeh.&lt;ref&gt;{{Cite web |first=Nick |last=Zaccardi |date=15. lipnja 2025 |title=Mondo Duplantis breaks world record in pole vault for 12th time: 'The only thing that I was missing' |url=https://sports.yahoo.com/article/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-171337337.html |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Yahoo Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

Duplantisov 12. svjetski rekord s čuvenoga [[Olimpijski stadion u Stockholmu|Olimpijskoga stadiona u Stockholmu]], na kojemu su se održale [[Ljetne olimpijske igre 1912.]] godine, bio je prvi u povijesti koji se postavio na tome stadionu. Tamo su se više puta oborili svjetski rekordi u atletici nego na ijednome drugom stadionu – ukupno 83 njih između [[1912.]] i [[2008.]] godine. Međutim, nijedan od njih nije bio u skoku s motkom.&lt;ref name=&quot;:21&quot;&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=20. rujna 2025 |title=Mondo Duplantis exclusive: 14-time pole vault world-record holder analyzes his greatest jumps |url=https://www.nytimes.com/athletic/6642767/2025/09/20/mondo-duplantis-interview-world-records/ |access-date=7. kolovoza 2026 |work=The New York Times |language=en-US |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt; [[Patrik Sjöberg]] bio je posljednji švedski sportaš koji je na tome stadionu postavio svjetski rekord, a to je bilo na natjecanju u skoku uvis [[1987.]] godine. Tomu je svjedočila i Duplantisova majka s tribina.&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite web |last=Crumley |first=Euan |date=15. lipnja 2025.|title=Mondo Duplantis rises to the occasion in Stockholm – Athletics Weekly |url=https://athleticsweekly.com/news/mondo-duplantis-rises-to-the-occasion-in-stockholm-1040005867/ |access-date=7. kolovoza 2026 |website=athleticsweekly.com |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole Vault: Arman Duplantis sets his sights on setting another world record at 6.40m {{!}} Flashscore.com |url=https://www.flashscore.com/news/athletics-continental-tour-it-s-within-my-reach-duplantis-sets-sights-on-6-40m/bkXyvSvq/ |access-date=7. kolovoza 2026|website=www.flashscore.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

U skladu s tamošnjom tradicijom, Duplantisovo je ime uklesano na zidove stadiona u spomen na svjetski rekord koji je ondje postavio. Taj dio Olimpijskoga stadiona, poznat pod nazivom &quot;Stadion Walk of Fame&quot;, odaje počast najvećim sportskim uspjesima i događajima koji su se odvili na stadionu još od Olimpijskih igara održanih u Stockholmu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archives: Walk of Fame |url=https://www.walkoffamestadion.se/en/walkoffame/ |access-date=19. lipnja 2025 |website=Stadion Walk of Fame |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;

Nakon te pobjede u Dijamantnoj ligi Duplantis je od 2020. godine pobijedio na 37 od ukupno 41 natjecanja, čime je postao jedan od najuspješnijih serijskih pobjednika u povijesti Dijamantne lige.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Sportstar |first=Team |date=13. lipnja 2025. |title=Duplantis Diamond League Results 2017–2025: A Winning Streak |url=https://sportstar.thehindu.com/athletics/duplantis-diamond-league-results-2017-2025/article69690324.ece |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Sportstar |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=16. lipnja 2025 |title='Magical' Armand Duplantis soars to pole vault world record in Stockholm |url=https://www.straitstimes.com/sport/magical-duplantis-soars-to-pole-vault-world-record-in-stockholm-with-6-28m-jump |access-date=7. kolovoza 2026|work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt; Od svoga debija u Dijamantnoj ligi 2017. godine ostvario je ukupno 39 pobjeda, čime je prestigao [[Renaud Lavillenie|Renauda Lavillenieja]], koji ima 37 pobjeda.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Renaud LAVILLENIE – Wanda Diamond League |url=https://www.diamondleague.com/athlete/14185853/ |access-date=7. kolovoza 2026 |language=en-US}}&lt;/ref&gt; Od 2020. godine imao je 93 nastupa, a izgubio je samo četiri puta, i to isključivo na mitinzima Dijamantne lige.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=17. lipnja 2025 |title=Why 1cm equals multiple big-money payouts for this record-breaking pole vaulter |url=https://www.abc.net.au/news/2025-06-17/mondo-armand-duplantis-keeps-breaking-his-pole-vault-world-1cm/105426332 |access-date=7. kolovoza 2026 |work=ABC News |language=en-AU}}&lt;/ref&gt;

Dana [[11. srpnja]] Duplantis je skokom od 6,05 metara oborio rekord mitinga Dijamantne lige u [[Monako|Monaku]], koji je iznosio 6,02 metara, a bio ga je postavio [[Poljska|Poljak]] [[Piotr Lisek]] [[2019.]] godine. Taj je miting ujedno i 13. postaja Dijamantne lige na kojoj je Duplantis srušio rekord natjecanja.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=McCarvel |first=Nick |date=11 July 2025 |title=Monaco Diamond League 2025: Mondo Duplantis wins pole vault in new meeting record, misses on world record attempts |url=https://www.olympics.com/en/news/monaco-diamond-league-2025-mondo-duplantis-wins-pole-vault-in-new-meeting-record-misses-on-world-record-attempts |access-date=12 July 2025 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; Budući da se u Dijamantnoj ligi održava ukupno 15 mitinga, preostala su mu u tome trenutku dva na kojima još nije postavio novi rekord. Riječ je o mitinzima u [[Rabat]]u, na kojemu je rekord od 5,86 metara postavio [[Sam Kendricks]], i u [[London]]u, gdje rekord od 6,03 metara drži [[Renaud Lavillenie]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ogeyingbo |first=Deji |date=25. lipnja 2025. |title=Mondo Duplantis and the art of jumping high |url=https://www.runblogrun.com/2025/06/mondo-duplantis-and-the-art-of-jumping-high.html |access-date=7. kolovoza 2026 |website=runblogrun |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

U sklopu manifestacije [[World Athletics Continental Tour]] Duplantis je [[12. kolovoza]] postavio svoj 13. svjetski rekord od 6,29 metara na mitingu iz tzv. Gold serije u [[Budimpešta|Budimpešti]]. To je bio prvi svjetski rekord koji se ikada postavio na tome mitingu u 15 godina njegova postojanja. Duplantis je time nadmašio i svoj prijašnji rekord koji je postavio u [[Mađarska|Mađarskoj]], a riječ je o skoku od 6,10 metara kojim je [[2023.]] godine osvojio svoju drugu titulu svjetskoga prvaka.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Historic world record, broken records, and an electric atmosphere at the Gyulai István Memorial – Gyulai István Memorial |url=https://gyulaimemorial.hu/en/news/historic-world-record-broken-records-and-an-electric-atmosphere-at-the-gyulai-istvan-memorial/ |access-date=7. kolovoza 2026 |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=13. kolovoza 2025 |title=Duplantis breaks world pole vault record on Budapest return |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-continental-tour/news/duplantis-world-pole-vault-record-budapest-gyulai-memorial |access-date=7. kolovoza 2026 |website=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;

World Athletics dao je Duplantisu važnu ulogu u promociji premijernoga izdanja prvenstva službenoga naziva [[World Athletics Ultimate Championship]], koje će se održati u [[Budimpešta|Budimpešti]] od [[11. rujna|11.]] do [[13. rujna]] [[2026.]] godine. Riječ je o ekskluzivnome bijenalu koje će se parnim godinama održavati na kraju sezone, kada [[Svjetsko prvenstvo u atletici]] neće biti u tijeku. World Athletics imenovao je Duplantisa ultimativnom zvijezdom ([[engleski jezik|engl.]] ''Ultimate Star''), a potom [[Usain Bolt|Usaina Bolta]] ultimativnom legendom ([[engleski jezik|engl.]] ''Ultimate Legend''),&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Thapliyal |first=Mukesh |date=8. rujna 2025. |title=Usain Bolt named 'Ultimate Legend' by World Athletics to promote inaugural global championship |url=https://economictimes.indiatimes.com/news/international/us/usain-bolt-named-ultimate-legend-by-world-athletics-to-promote-inaugural-global-championship/articleshow/123756822.cms?from=mdr |access-date=8. kolovoza 2026 |work=The Economic Times |issn=0013-0389}}&lt;/ref&gt; učinivši ih time glavnim akterima u promociji prvenstva u skladu s dodijeljenim ulogama.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=13. kolovoza 2025 |title=Duplantis unveiled as inaugural Ultimate Star |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-ultimate-championship/2026/news/press-releases/mondo-duplantis-ultimate-championship-star |access-date=8. kolovoza 2026 |website=World Athletics}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[27. kolovoza]] osvojio trofej Dijamantne lige peti put zaredom na posljednjemu mitingu u [[Zürich]]u, čime se približio najboljim atletičarima sa sedam pobjeda. Riječ je o [[Francuska|francuskome]] skakaču s motkom [[Renaud Lavillenie|Renaudu Lavillenieju]] i [[Christian Taylor|Christianu Tayloru]], [[SAD|Amerikancu]] koji se natjecao u [[Troskok|troskoku]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last= |first= |last2= |first2= |date=28. kolovoza 2025 |title=Mondo Duplantis wins fifth straight Diamond League title |url=https://www.indiatvnews.com/sports/other/mondo-duplantis-wins-fifth-straight-diamond-league-title-2025-08-28-1005523 |access-date=9. kolovoza 2026 |website=India TV News |language=en}}&lt;/ref&gt; Duplantis je pobijedio nakon preskočenih šest metara, što je bio njegov 118. skok od šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=27. kolovoza 2025 |title=Olyslagers wins latest duel with high jump rival ahead of world champs |url=https://www.abc.net.au/news/2025-08-28/nicola-olyslagers-wins-high-jump-diamond-league-in-zurich/105706212 |access-date=9. kolovoza 2026 |work=ABC News |language=en-AU}}&lt;/ref&gt;

Na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Tokio|Tokiju]] Duplantis je [[15. rujna]] osvojio svoju treću svjetsku titulu zaredom u skoku s motkom. Naslov svjetskoga prvaka donio mu je skok od 6,15 metara u nikada kompetitivnijemu finalu muškoga skoka s motkom na natjecanju globalne razine, gdje je sedam skakača preskočilo 5,90 ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.30m in Tokyo {{!}} News {{!}} Tokyo 25 {{!}} World Athletics Championships |url=https://worldathletics.org/en/competitions/world-athletics-championships/tokyo25/news/report/world-championships-tokyo-25-report-mens-pole-vault |access-date=9. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt; Duplantis je zatim nastojao postaviti svoj 14. svjetski rekord od 6,30 metara, a to mu je pošlo za rukom u posljednjemu pokušaju. Taj je rezultat ujedno bio četvrti Duplantisov svjetski rekord u 2025. godini, što je za njega bio i rekordan broj oborenih svjetskih rekorda u jednoj godini.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=15. rujna 2025 |title=Armand Duplantis soars to third world title and 14th world record |url=https://www.bbc.com/sport/athletics/articles/c1ed6845ng7o |access-date=9. kolovoza 2026 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

Nakon prvih dvaju neuspješnih pokušaja Duplantis je napravio dvije promjene koje su se pokazale ključnim za obaranje rekorda. Najprije je pomaknuo stalke za letvicu s njezine standardne pozicije pet centimetara bliže kutiji za odraz, u koju se postavlja motka pri skoku, čime je promijenio kut prelaska preko letvice. Duplantis je poslije otkrio da mu je njegov otac i trener Greg savjetovao da upotrijebi tvrđu motku u trećemu pokušaju kako bi optimizirao odraz pri toj visini. U prijašnjim se pokušajima služio istom motkom kojom je obarao rekorde između 6,20 i 6,29 metara.&lt;ref name=&quot;:21&quot; /&gt;

Duplantis je bio proglašen europskim sportašem godine [[26. listopada]]. To je bio treći put da je osvojio tu nagradu, a toliko ju je puta jedini još dobio [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Britanac]] [[Mo Farah]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Broadbent |first=Chris |date=25. listopada 2025 |title=Mondo grateful for “beautiful honour” as he is named men's Athlete of the Year |url=https://www.european-athletics.com/home/news/mondo-grateful-for-beautiful-honour-as-he-is-named-athlete-of-the-year |access-date=9. kolovoza 2026|website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

[[World Athletics]] proglasio je Duplatnisa sportašem godine [[30. studenoga]]. Tada je imao 16 osvojenih natjecanja u nizu i postao je prvi skakač s motkom u novijoj povijesti koji dvije godine zaredom nije doživio poraz.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=1. prosinca 2025 |title=Swedish pole vault star Armand Duplantis and US hurdler Sydney McLaughlin-Levrone crowned 'Athletes of the Year' |url=https://www.straitstimes.com/sport/duplantis-and-mclaughlin-levrone-crowned-athletes-of-the-year |access-date=9. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt; Nijedan drugi atletičar koji se natjecao u skakačkim ili bacačkim disciplinama nije tu nagradu osvojio tri puta. Duplantis je tako postao tek treći atletičar s najmanje trima osvojenim nagradama, pridruživši se [[Usain Bolt|Usainu Boltu]], koji ju je osvojio šest puta, i [[Hicham El Guerrouj|Hichamu El Guerrouju]], također trostrukome dobitniku nagrade.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ian O'Riordan: Why Grand Slam Track is paying a high price for excluding field events |url=https://www.irishtimes.com/sport/athletics/2025/12/06/ian-oriordan-why-grand-slam-track-is-paying-a-high-price-for-excluding-field-events/ |access-date=9. kolovoza 2026 |website=The Irish Times |language=en}}&lt;/ref&gt;

=== 2026: Petnaesti svjetski rekord zaredom, četvrti uzastopni svjetski dvoranski naslov i prekid trogodišnjega pobjedničkog niza===
Dana [[12. ožujka]] Duplantis je poboljšao svoj svjetski rekord za jedan centimetar na [[Mondo Classic|Mondo Classicu]] u [[Uppsala|Uppsali]]. To je bio njegov 15. svjetski rekord i drugi put da je postavio svjetski rekord u [[Švedska|Švedskoj]].&lt;ref name=&quot;:26&quot;/&gt; Duplantis je tim skokom od 6,31 metra nadmašio brojku [[Sergej Bubka|Sergeja Bubke]] od 14 uzastopnih svjetskih rekorda. Također, pobjeda mu je na spomenutome natjecanju bila 38. u nizu, računajući još od [[kolovoz|kolovoza]] [[2023.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=16. ožujka 2026 |title=Pole vault record breaker Armand Duplantis ready for return to 'special' Torun |url=https://www.straitstimes.com/sport/pole-vault-record-breaker-armand-duplantis-ready-for-return-to-special-torun |access-date=9. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

Dvije tehničke prilagodbe omogućile su Duplantisu postavljanje najnovijega svjetskog rekorda: produljio je zalet s 20 na 22 koraka i počeo je upotrebljavati tvrđu motku. Godinama je eksperimentirao s tvrđom motkom, ali nije uspijevao doći do željenoga učinka. Ipak, smatrao je da će mu produljeni zalet, koji je uveo posljednjih mjeseci, omogućiti jači odraz, a on bolje savijanje tvrđe motke.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Goulding |first=Grace |date=16. ožujka 2026. |title=Mondo Duplantis eyes 2026 World Athletics Indoor Championships return in Toruń after 15th pole vault world record: &quot;I wanted to make sure I'm still the top dog&quot; |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-2026-world-athletics-indoor-championships-return-record-top-dog |access-date=9. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;

Nakon što je [[21. ožujka]] osvojio zlato na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2026.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u [[Toruń]]u i pritom postavio novi rekord prvenstva skokom od 6,25 metara, Duplantis je postao prvi atletičar koji je osvojio četiri uzastopna svjetska dvoranska naslova.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Fentuo |first=Fentuo Tahiru |date=22. ožujka 2026. |title=World Athletics Indoor Championships 2026: Mondo Duplantis claims fourth successive indoor pole vault title |url=https://www.olympics.com/en/news/world-athletics-indoor-championships-2026-mondo-duplantis-claims-fourth-successive-indoor-pole-vault-title |access-date=9. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; To mu je bila ukupno deveta svjetska seniorska titula. Od [[2019.]] godine, kada je posljednji put bio poražen na svjetskim ili kontinentalnim prvenstvima, osvojio je 12 velikih titula.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis soars to 6.25m championship record to win fourth world indoor pole vault title {{!}} News {{!}} Kujawy Pomorze 26 {{!}} World Athletics Indoor Championships |url=https://worldathletics.org/en/competitions/world-athletics-indoor-championships/kujawypomorze26/news/report/wic-kujawy-pomorze-26-report-men-pole-vault |access-date=9. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt; Nakon posljednjega osvojenog svjetskog dvoranskog naslova izjednačio se sa Sergejem Bubkom, koji je četiri puta bio svjetski dvoranski prvak.&lt;ref name=&quot;:27&quot;&gt;{{Cite web |date=21. ožujka 2026 |title=Sweden's Duplantis wins fourth world indoor pole vault title |url=https://www.france24.com/en/live-news/20260321-sweden-s-duplantis-wins-fourth-world-indoor-pole-vault-title |access-date=9. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[17. svibnja]] postavio novi rekord mitinga [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Šangaj]]u skokom od 6,12 metara, gdje je i pobijedio.

Dana [[27. svibnja]] puštena je u prodaju posebna dječja ulaznica za [[14. kolovoza]], dan kada su se održavale kvalifikacije u skoku s motkom na [[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Europskome prvenstvu]] u [[Birmingham]]u. Nazvana prema Duplantisu, &quot;Mondo Ticket&quot; stajala je samo 6,31 funtu. Njezina je simbolična cijena odgovarala visini trenutačnoga svjetskoga rekorda, a cijela je akcija bila namijenjena poticanju mladih obožavatelja na to da dožive prvenstvo i izbliza prate Duplantisa na djelu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis jumps at the chance to bring world record ticket to young fans at Birmingham 2026 |url=https://www.european-athletics.com/home/news/mondo-world-record-ticket |access-date=9. kolovoza 2026 |website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

Nakon gotovo trogodišnje dominacije u skoku s motkom Duplantis je [[7. lipnja]] doživio poraz na mitingu Dijamantne lige u [[Stockholm]]u, gdje je [[Australija|Australac]] [[Kurtis Marschall]] bio bolji od njega. Time se prekinuo njegov niz od 40 uzastopnih pobjeda na natjecanjima koji je započeo još u [[kolovoz|kolovozu]] [[2023.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=7. lipnja 2026 |title=Aussie pulls off epic upset over hometown king: 'Chuffed it was me' |url=https://7news.com.au/sport/athletics/aussie-first-timer-kurtis-marschall-pulls-off-epic-diamond-league-upset-over-hometown-king-mondo-duplantis-c-22398518 |access-date=9. kolovoza 2026 |website=7NEWS |language=en}}&lt;/ref&gt;

Osvojivši miting Dijamantne lige u [[Pariz]]u, Duplantis se [[28. lipnja]] vratio pobjedama i obaranju rekorda. Skokom od 6,13 metara postavio je novi rekord mitinga. Taj mu je miting ujedno bio prvo natjecanje nakon vjenčanja.

Dana [[10. srpnja]] osvojio je miting Dijamantne lige u [[Monako|Monaku]] skokom od 6,07 metara, čime je poboljšao vlastiti rekord mitinga za dva centimetra. Time je ostvario prvu pobjedu od preseljenja u Monako, odnosno na novome domaćem terenu. Duplantis je također bio potaknuo organizatore na uvrštavanje muškoga skoka s motkom u program Dijamantne lige u Monaku, prema kojemu je dotad bio predviđen skok s motkom samo u ženskoj konkurenciji.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=11. srpnja 2026 |title=Duplantis thrives on new home turf in Monaco |url=https://www.france24.com/en/live-news/20260711-duplantis-thrives-on-new-home-turf-in-monaco |access-date=9. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;

== Privatni život ==

Duplantis je na poticaj svoje majke intenzivno učio [[švedski jezik]] preko [[Skype]]a, a taj mu je tečaj bio od velike pomoći. Do [[2020.]] godine uznapredovao je toliko da je smatrao da mnogo bolje i lakše razumije izvorne govornike nego što je prije mogao. Njegova je majka istovremeno tvrdila da se Duplantis sramio javno govoriti švedski, ali da se rado njime služio u privatnoj komunikaciji zbog manjega pritiska.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Brenning |first=Patrik |date=20. travnja 2020. |title=Armand Duplantis kan svenska men vågar inte prata |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/opbo1j/manga-tycker-att-han-inte-ar-svensk |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221219161604/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/opbo1j/manga-tycker-att-han-inte-ar-svensk |archive-date=19. prosinca 2022 |access-date=10. kolovoza 2026 |work=[[Aftonbladet]] |language=sv}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=11. lipnja 2020 |title=Armand Duplantis om sin svenska: 'Mamma vill inte att folk ska snacka skit' |url=https://www.youtube.com/watch?v=nCJ875PRdUI |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230810125239/https://www.youtube.com/watch?v=nCJ875PRdUI |archive-date=10. kolovoza 2023 |access-date=10. kolovoza 2021 |publisher=[[Expressen]] YouTube Channel}}&lt;/ref&gt; Međutim, do [[2021.]] godine njegovo se znanje poboljšalo do razine na kojoj je bez poteškoća davao intervjue u cijelosti na švedskome, što je osobito bilo primijećeno nakon osvajanja olimpijskoga zlata u Tokiju.&lt;ref&gt;{{cite web |date=3. kolovoza 2021 |title=Duplantis efter OS-guldet – i intervju på svenska |url=https://www.youtube.com/watch?v=klJJopIMeuc |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221219161557/https://www.youtube.com/watch?v=klJJopIMeuc |archive-date=19. prosinca 2022 |access-date=10. kolovoza 2026 |publisher=[[Aftonbladet]] official Youtube channel |language=sv}}&lt;/ref&gt; Duplantis je prije toga isticao da mu je napredovanje u švedskome bilo ponešto otežano time što većina Šveđana izvrsno poznaje engleski jezik, pa su izvorni govornici radije razgovarali s njime na engleskome.&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Hammarkrantz |first1=Oskar |date=18 September 2020 |title=Duplantis: 'Blir mycket mer igenkänd här än i USA' |url=https://www.svd.se/armand-duplantis-jag-blir-mycket-mer-igenkand-har-an-i-usa |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211209023227/https://www.svd.se/armand-duplantis-jag-blir-mycket-mer-igenkand-har-an-i-usa |archive-date=9. prosinca 2021 |access-date=10. kolovoza 2026 |newspaper=[[Svenska Dagbladet]] |language=sv}}&lt;/ref&gt;

[[File:Dalahästen i Avesta 03.jpg|thumb|Letvica u blizini [[Dala konj|dala-konja]] u [[Švedska|švedskome]] mjestu [[Avesta (grad)|Avesti]] podigne se svaki put kada Duplantis obori svjetski rekord (''fotografirano u [[Travanj|travnju]] [[2024.]] godine'').]]

Kako bi si priskrbio idealne klimatske uvjete za treniranje tijekom cijele godine, Duplantis je obično provodio zime u [[Louisiana|Louisiani]], a ljeta u [[Uppsala|Uppsali]]. U [[Avesta (grad)|Avesti]], mjestu gdje je Duplantisova majka odrasla, letvica nalik na onu u skoku s motkom podigne se u blizini enormne skuplture [[dala konj|dala-konja]] s rezultatom svakoga novog Duplantisova svjetskog rekorda. Kada je Duplantis prvi put čuo za to, briznuo je u plač od sreće jer je tada postao još svjesniji veličine onoga što je postigao.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Ottosson |first=Stefan |date=16. prosinca 2020. |title=Armand Duplantis kunde inte hålla tillbaka tårarna – efter svenska hyllningen: &quot;Bröt ihop när jag såg det&quot; |url=https://www.sportbibeln.se/friidrott/armand-duplantis-kunde-inte-halla-tillbaka-tararna-efter-svenska-hyllningen-jag-brot-ihop-nar-jag-sag-det/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210803162617/https://www.sportbibeln.se/friidrott/armand-duplantis-kunde-inte-halla-tillbaka-tararna-efter-svenska-hyllningen-jag-brot-ihop-nar-jag-sag-det/ |archive-date=3. kolovoza 2021 |access-date=10. kolovoza 2021 |publisher=Sportbibeln |language=sv}}&lt;/ref&gt; U [[listopad]]u [[2025.]] godine [[Zračna luka Stockholm-Arlanda]] dodala je Duplantisa svojoj galeriji portreta &quot;Welcome to my hometown&quot; ([[srpskohrvatski jezik|sh.]] 'Dobro došli u moj rodni grad'), koja postoji još od [[2005.]] godine u dijelu za prikupljanje prtljage. Galerija odaje počast osobama koje su svojim iznimnim doprinosima obilježile regije [[Stockholm]]a i [[Uppsala|Uppsale]] primjerice u sportu, kulturi, znanosti, gospodarstvu i drugim područjima.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Orban |first=André |date=14. listopada 2025. |title=World record holder Armand Duplantis joins “Welcome to my hometown” gallery at Stockholm Arlanda Airport |url=https://www.aviation24.be/airports/stockholm-arlanda-arn/world-record-holder-armand-duplantis-joins-welcome-to-my-hometown-gallery-at-stockholm-arlanda-airport/ |access-date=10. kolovoza 2025 |website=Aviation24.be |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

[[File:Guests at the 2026 Met Gala 442 (Armand Duplantis and Desiré Inglander).jpg|thumb|Duplantis i Inglander na [[Met Gala|Met Gali]] [[2026.]] godine.]]

Duplantis se oženio švedskim modelom i kreatoricom sadržaja Desiré Inglander [[2026.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Landén |first=Petter |last2=Thunborg |first2=Peter |date=20. ožujka 2026. |title=Armand och Desiré Duplantis har gift sig i hemlighet |url=https://www.expressen.se/sport/friidrott/armand-och-desire-duplantis-har-gift-sig-i-hemlighet/ |access-date=10. kolovoza 2026 |work=[[Expressen]] |language=Swedish}}&lt;/ref&gt; Par se upoznao u Švedskoj [[2020.]] godine na jednoj zabavi sredinom ljeta, a Duplantis je zaprosio Inglander [[2024.]] godine za vrijeme snimanja za ''[[Vogue Scandinavia]]'' u [[New York]]u.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=11. listopada 2024 |title=Olympic Champion Mondo Duplantis and Desiré Inglander Announce Their Engagement |url=https://www.vogue.com/article/mondo-duplantis-desire-inglander-engaged |work=Vogue}}&lt;/ref&gt; Nakon vjenčanja Duplantis je prodao svoj stan u Stockholmu i preselio se u [[Monako]], a dotada je živio u [[SAD|Sjedinjenim Američkim Državama]] i Švedskoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=AFP |date=7. svibnja 2025.|title=Duplantis promises new home Monaco a world record |url=https://www.freemalaysiatoday.com/category/sports/2026/05/08/duplantis-promises-new-home-monaco-a-world-record |access-date=10. kolovoza 2026 |website=Free Malaysia Today {{!}} FMT |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je objavio svoj prvi singl &quot;[[Bop (pjesma, Mondo)|Bop]]&quot; pod imenom Mondo [[28. veljače]] [[2025.]] godine, a napisao ga je s Emilom Bergom i Rasmusom Wahlbergom, kao i ostalih 30-ak pjesama.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.sverigesradio.se/artikel/duplantis-ovantade-drag-sa-later-nya-karriaren|title=Duplantis oväntade drag – så låter nya karriären|date=25 February 2025|language=sv|publisher=[[Sveriges Radio]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;vibes&quot;&gt;{{Cite web|url=https://www.svt.se/kultur/armand-duplantis-slapper-nya-laten-bop-nervost|title=Armand Duplantis om nya låten &quot;Bop&quot;: &quot;Den är vibes och kul&quot;|date=28. veljače 2025.|language=sv|first=Moa|last=Lindstedt|publisher=[[Sveriges Television]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.sverigesradio.se/artikel/stavhopparen-armand-duplantis-debuterar-som-artist|title=Stavhopparen Armand Duplantis debuterar som artist: &quot;Lite nervöst&quot;|date=28. veljače 2025|language=sv|publisher=[[Sveriges Radio]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt; Njegov je debi zauzeo 31. mjesto na švedskoj listi singlova.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://sverigetopplistan.se/chart/41/?dspy=2025&amp;dspp=10|title=Veckolista Singlar, vecka 10|publisher=[[Sverigetopplistan]]|language=sv|access-date=10. ožujka 2026}}&lt;/ref&gt; Nakon njega objavio je niz drugih singlova poput pjesme &quot;4L&quot; u [[lipanj|lipnju]] [[2025.]], &quot;Feelin' Myself&quot; u [[veljača|veljači]] [[2026.]] i &quot;Location&quot; u [[travanj|travnju]] 2026. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=14. lipnja 2025 |title=Armand Duplantis to Release Love-Driven Single &quot;4L&quot; {{!}} Sweden Herald |url=https://swedenherald.com/article/armand-duplantis-to-release-new-music-this-month |access-date=10. kolovoza 2026 |website=Sweden Herald |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Nottingham |first=Juliet |date=3. lipnja 2026. |title=Mondo Duplantis reveals his ultimate ambition: a Grammy |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-reveals-ultimate-ambition-grammy |access-date=10. lipnja 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; U [[ožujak|ožujku]] 2026. godine  [[World Athletics]] angažirao je Duplantisa da stvori službenu himnu za novo prvenstvo u atletici, odnosno [[World Athletics Ultimate Championship]], čije će se prvo izdanje održati iste godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=23. ožujka 2026 |title=From world records to world anthems, new creative jump for Duplantis |url=https://www.straitstimes.com/sport/from-world-records-to-world-anthems-new-creative-jump-for-duplantis |access-date=10. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

== Postignuća ==
Podatci u nastavku preuzeti su sa službene mrežne stranice [[World Athletics]]a.&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot; /&gt;

=== Međunarodna natjecanja ===

{| class=&quot;wikitable sortable plainrowheaders&quot;&quot;max-width:40em;&quot;
|+Nastupi za {{flagicon|SWE}} [[Švedska|Švedsku]]
|----
!scope=&quot;col&quot;| Godina
!scope=&quot;col&quot;| Natjecanje
!scope=&quot;col&quot;| Mjesto
!scope=&quot;col&quot;| Plasman
!scope=&quot;col&quot;| Rezultat
!scope=&quot;col&quot;| Bilješka
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2015.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U18) 2015.|Svjetsko prvenstvo (U18)]]
|{{flagicon|COL}} [[Cali]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,30 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:25&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2016.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U20) 2016.|Svjetsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|POL}} [[Bydgoszcz]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=cc9966|3. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,45 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Report: men's pole vault – IAAF World U20 Championships Bydgoszcz 2016 |url=https://worldathletics.org/news/report/world-u20-championships-men-pole-vault |access-date=10. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2017.]]
|[[Europsko prvenstvo u atletici (U20) 2017.|Europsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|ITA}} [[Grosseto]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,65 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:39&quot; /&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2017.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[London]]
|align=&quot;center&quot;|9. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,50 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Report: men's pole vault final – IAAF World Championships London 2017 {{!}} REPORT {{!}} World Athletics |url=https://worldathletics.org/news/report/mens-pole-vault-final-world-championships-lon |access-date=10. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2018.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Birmingham]]
|align=&quot;center&quot;|7. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,70 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6019/AT-PV-M-f----.RS6.pdf?|title=Final results|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U20) 2018.|Svjetsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|FIN}} [[Tampere]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,82 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:45&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|GER}} [[Berlin]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m
|align=&quot;center&quot;|CR WU20R&lt;ref name=&quot;:47&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2019.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|Katar}} [[Doha]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=silver|2. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,97 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:50&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2021.]]
|[[Europsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Europsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m i
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:55&quot;/&gt;
|-
|[[Ljetne olimpijske igre 2020.|Olimpijske igre]]
|{{flagicon|Japan}} [[Tokio]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,02 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;Nakon što je osigurao zlato, sva je tri puta bezuspješno pokušao preskočiti 6,19 metara za postavljanje novoga svjetskog rekorda. Vidi {{Cite web |date=3. kolovoza 2021 |title=Mondo Duplantis fails to break world record but strolls to pole-vault gold |url=http://www.theguardian.com/sport/2021/aug/03/mondo-duplantis-fails-to-break-world-record-but-strolls-to-pole-vault-gold|access-date=10. kolovoza 2026 |website=The Guardian |language=engl.|archive-date=3. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230203020710/https://www.theguardian.com/sport/2021/aug/03/mondo-duplantis-fails-to-break-world-record-but-strolls-to-pole-vault-gold|url-status=live}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2022.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,20 m i
|align=&quot;center&quot;|WR CR&lt;ref name=&quot;:69&quot;/&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,21 m
|align=&quot;center&quot;|WR CR&lt;ref name=&quot;:71&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|GER}} [[München]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,06 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:74&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2023.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|Mađarska}} [[Budimpešta]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,10 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:80&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2024.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2024.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Glasgow]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:83&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|ITA}} [[Rim]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,10 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:89&quot;/&gt;
|-
|[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]]
|{{flagicon|Francuska}} [[Pariz]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,25 m 
|align=&quot;center&quot;|WR OR&lt;ref name=&quot;:90&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2025.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|CHN}} [[Nanjing]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,15 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Mills |first=Steven |date=22. ožujka 2025. |title=Duplantis vaults to a hat-trick of world indoor titles in Nanjing |url=https://www.european-athletics.com/home/news/duplantis-vaults-to-a-hat-trick-of-world-indoor-titles-in-nanjing |access-date=10. kolovoza 2026 |website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,30 m 
|align=&quot;center&quot;|WR CR
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2026.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2026.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,25 m i
|align=&quot;center&quot;|CR
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Birmingham]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,15 m 
|align=&quot;center&quot;|CR
|}
'''Legenda:'''
{{small|
: CR označuje rekord prvenstva.
: WU20R označuje svjetski rekord u kategoriji mlađih od 20 godina.
: WR označuje svjetski rekord.
: OR označuje olimpijski rekord.
:  i označuje rezultat postignut u dvorani.
}}&lt;/div&gt;

=== Dijamantna liga ===
{| class=&quot;wikitable&quot; width=&quot;80%&quot; style=&quot;text-align:center&quot;
! rowspan=&quot;2&quot;|Miting !! colspan=&quot;17&quot;| Godina nastupa
|-
! [[2017.]] !! [[2018.]] !! [[2019.]] !! [[2021.]] !! [[2022.]] !! [[2023.]] !! [[2024.]] !! [[2025.]] !! [[2026.]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Athletissima]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SUI}} [[Lausanne]]}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|7.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,73 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|5.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,70 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#cc9966&quot;|{{nowrap|3.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,62 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,15 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,21 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[BAUHAUS-galan]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Stockholm]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,86 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,16 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,28 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,80 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Bislett Games]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|NOR}} [[Oslo]]}}}}
|colspan=&quot;2&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]

| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,15 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Herculis]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|MON}} [[Monako]]}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,92 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,72 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[London Athletics Meet]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|GBR}} [[London]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#cc9966&quot;|{{nowrap|3.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,55 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,95 m}}}}
|colspan=&quot;3&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,95 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Memorijal Kamila Skolimowska]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|POL}} [[Chorzów]]}}}}
|colspan=&quot;4&quot; {{N/A|}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,26 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,20 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Memorijal Van Damme]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|BEL}} [[Bruxelles]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|7.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,68 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,11 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{TBD}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Meeting de Paris]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Pariz]]}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,90 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,13 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Dohi]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|QAT}} [[Doha]]}}}}
|colspan=&quot;2&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
|colspan=&quot;3&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Shanghaiju]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|CHN}} [[Shanghai]]/[[Suzhou]]/[[Shaoxing]]}}}}
|colspan=&quot;2&quot;{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|colspan=&quot;3&quot;bgcolor=&quot;e6e6ff&quot;|{{small|''Nije bio održan.''}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,12 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;
{{small|{{nowrap|6,12 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Xiamenu]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|CHN}} [[Xiamen]]}}}}
|colspan=&quot;5&quot; {{N/A|}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,24 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,92 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Prefontaine Classic]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,71 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,71 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,93 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,91 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,23 m (WR)}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Weltklasse Zürich]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SWI}} [[Zürich]]}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{small|N/S}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,82 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,06 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
! Ukupno !! {{N/A|TBC}} !! 4. !! 3. !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! {{TBD}}
|}
'''Legenda:'''
{{small|
: {{colorbox|#ffdddd|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|15px]]}} označuje da muški skok s motkom nije bio jedna od disciplina na mitingu te godine.
: N/S označuje miting na kojemu nije nastupio.
: {{color box|#d8f3d8}} označuje promotivna natjecanja u sklopu mitinga. Ona nisu dio službenoga programa Dijamantne lige i ostvareni rezultati ne donose bodove za ukupni poredak.
: {{color box|#cecece}} označuje mitinge koji u to vrijeme nisu bili dio Dijamantne lige.
: [[File:Diamond blue.svg|15px]] označuje ukupno prvo mjesto u Dijamantnoj ligi na kraju sezone.
}}

=== Nagrade i priznanja ===

== Najbolji rezultati ==
=== Osobni rekordi ===
{| class=&quot;wikitable&quot; cellpadding=&quot;1&quot; cellspacing=&quot;2&quot; border=&quot;1&quot;
|- bgcolor=&quot;cccccc&quot;
! colspan=&quot;2&quot; scope=&quot;col&quot; |Disciplina
! scope=&quot;col&quot; |Rezultat
! scope=&quot;col&quot; |Mjesto
! scope=&quot;col&quot; |Datum
|-
| rowspan=&quot;2&quot; |{{nowrap|[[Skok s motkom]]}}
|{{nowrap|Na otvorenome}}
| align=&quot;center&quot; |6,30 m
|{{nowrap|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]}}
|align=&quot;center&quot; |{{nowrap|[[15. rujna]] [[2025.]]}}
|-
|U dvorani
|align=&quot;center&quot; |6,31 m &lt;/br&gt; {{small|'''WR'''}}
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Uppsala]]}}
|align=&quot;center&quot; |{{nowrap|[[12. ožujka]] [[2026.]]}}
|}

=== Svjetski rekordi ===
{| class=&quot;wikitable&quot; border=&quot;1&quot; cellspacing=&quot;2&quot; cellpadding=&quot;1&quot; style=&quot;border-collapse: collapse; font-size: 95%;&quot;
|+Svjetski rekordi koje je postavio Armand Duplantis
|----
! scope=&quot;col&quot; | Rezultat
! scope=&quot;col&quot; | Mjesto
! scope=&quot;col&quot; | Natjecanje
! scope=&quot;col&quot; | Datum
|-
|{{nowrap|6,17 m (i)}}
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|[[Miting u Toruńu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[8. veljače]] [[2020.]]}}
|-
|6,18 m (i) 
|{{flagicon|SCO}} [[Glasgow]]
|[[Miting u Glasgowu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. veljače]] [[2020.]]}}
|-
|6,19 m (i)
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|[[Miting u Beogradu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[7. ožujka]] [[2022.]]}}
|-
|6,20 m (i)
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|{{nowrap|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]}}
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[20. ožujka]] [[2022.]]}}
|-
|6,21 m
|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko prvenstvo]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[24. srpnja]] [[2022.]]}}
|-
|6,22 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Clermont-Ferrand]]}}
|[[All Star Perche]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[25. veljače]] [[2023.]]}}
|-
|6,23 m
|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}
|[[Prefontaine Classic]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[17. rujna]] [[2023.]]}}
|-
|6,24 m
|{{flagicon|CHN}} [[Xiamen]]
|[[Miting u Xiamenu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[20. travnja]] [[2024.]]}}
|-
|6,25 m
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Saint-Denis]]}}
|[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[5. kolovoza]] [[2024.]]}}
|-
|6,26 m
|{{flagicon|POL}} [[Chorzów]]
|{{nowrap|[[Memorijal Kamila Skolimowska]]}}
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[25. kolovoza]] [[2024.]]}}
|-
|6,26 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Clermont-Ferrand]]}}
|[[All Star Perche]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[28. veljače]] [[2025.]]}}
|-
|6,28 m
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Stockholm]]
|[[BAUHAUS-galan]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. lipnja]] [[2025.]]}}
|-
|6,29 m
|{{nowrap|{{flagicon|HUN}} [[Budimpešta]]
|[[Miting u Budimpešti]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[12. kolovoza]] [[2025.]]}}
|-
|6,30 m
|{{nowrap|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko prvenstvo]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. rujna]] [[2025.]]}}
|-
|6,31 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Uppsala]]
|[[Mondo Classic]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[12. ožujka]] [[2026.]]}}
|}

=== Najbolji rezultati sezone ===
{| class=&quot;wikitable&quot; width=&quot;80%&quot; style=&quot;text-align:center&quot;
! rowspan=&quot;2&quot;|Natjecanje !! colspan=&quot;17&quot;| Godina
|-
! [[2015.]] !! [[2016.]] !! [[2017.]] !! [[2018.]] !! [[2019.]] !! [[2020.]] !! [[2021.]] !! [[2022.]] !! [[2023.]] !! [[2024.]] !! [[2025.]] !! [[2026.]]
|-
|align=&quot;left&quot;|{{nowrap|Na otvorenome}}
|{{nowrap|5,30 m}}
|{{nowrap|5,51 m}}
|{{nowrap|5,90 m}}
|{{nowrap|6,05 m}}
|{{nowrap|6,00 m}}
|{{nowrap|6,15 m}}
|{{nowrap|6,10 m}}
|{{nowrap|6,21 m}}
|{{nowrap|6,23 m}}
|{{nowrap|6,26 m}}
|{{nowrap|6,30 m}}
|{{nowrap|6,21 m}}
|-
|align=&quot;left&quot;|{{nowrap|U dvorani}}
|{{nowrap|5,11 m}}
|{{nowrap|5,49 m}}
|{{nowrap|5,82 m}}
|{{nowrap|5,88 m}}
|{{nowrap|5,92 m}}
|{{nowrap|6,18 m}}
|{{nowrap|6,10 m}}
|{{nowrap|6,20 m}}
|{{nowrap|6,22 m}}
|{{nowrap|6,24 m}}
|{{nowrap|6,27 m}}
|{{nowrap|6,31 m}}
|}

== Napomene ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{commonscat}}
* [https://worldathletics.org/athletes/-/14679502 Armand Duplantis] na [[World Athletics]]
* [https://www.european-athletics.com/historical-data/athletes/-/14679502 Armand Duplantis] na [[European Athletics]]
* [https://www.diamondleague.com/athlete/14679502 Armand Duplantis] na [[Dijamantna liga|Diamond League]]
* [https://www.olympics.com/en/athletes/armand-duplantis Armand Duplantis] na [[Međunarodni olimpijski odbor|Olympics.com]]
* [https://sok.se/idrottare/idrottare/a/armand-duplantis.html Armand Duplantis] na [[Švedski olimpijski odbor|Sveriges Olympiska Kommitté]]
* [https://www.olympedia.org/athletes/146747 Armand Duplantis] na [[Olympedia|Olympediji]]
*[https://intersportstats.com/athletes/3000046184 Armand Duplantis] na InterSportStats</text>
      <sha1>fquusm4t7u93b30sdpjjbh4ja9kohxx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681763</id>
      <parentid>42681758</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T11:18:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ekvatarina</username>
        <id>270952</id>
      </contributor>
      <origin>42681763</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="134784" sha1="tsu3h63m622ebveb6m862c2lbu3xsfi" xml:space="preserve">{{Infokutija sportista
|ime = Armand Duplantis
|headercolor = lightsteelblue
|slika = Armand Duplantis(cropped) Budapest 2023.jpg
|nadimci = Mondo
|puno_ime = Armand Gustav Duplantis
|datum_rođenja = [[10. studenoga]] [[1999.]]
|mjesto_rođenja = {{flagicon|SAD}} [[Lafayette, Louisiana]], [[SAD]]|država = {{flagicon|Švedska}} [[Švedska]]
|nacionalnost = {{flagicon|Švedska}} [[Švedska|Šveđanin]]&lt;br&gt; {{flagicon|SAD}} [[SAD|Amerikanac]]
|sport = [[atletika]]
|discipline = [[skok s motkom]]
|visina = 1,81 m&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;&gt;{{cite web |url=https://olympics.com/en/paris-2024/athlete/armand-duplantis_1569203 |title=DUPLANTIS Armand |work=[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Paris 2024 Olympics]] |access-date=20. ožujka 2026. |archive-date=23. kolovoza 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240823034124/https://olympics.com/en/paris-2024/athlete/armand-duplantis_1569203 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;
|treneri = Greg i Helena Duplantis&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;/&gt;
|klub = [[Upsala IF]]&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;/&gt;
|or= 6,31 m '''WR''' ([[skok s motkom]])&lt;br&gt;10,37 s ([[Trka na 100 metara|100 m]])&lt;ref name=&quot;worldathletics.org DUPLANTIS&quot;/&gt;
|medalje = 
{{Medalje sport | [[Atletika]]: [[Skok s motkom]]}}
{{MedalCountry|{{flagcountry|Švedska}}}}
{{MedaljeNatjecanje|oi}}
{{Medalje zlato | [[Olimpijada 2020|Tokio 2020.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Olimpijada 2024|Pariz 2024.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|[[Svjetska prvenstva u atletici|Svjetska prvenstva]]}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Eugene 2022.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Budimpešta 2023.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Tokio 2025.]] | skok s motkom}}
{{Medalje srebro | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Doha 2019.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Dijamantna liga}}
{{Medalje zlato | [[2021.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2022.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2023.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2024.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2025.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska dvoranska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Beograd 2022.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Glasgow 2024.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Nanjing 2025.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Toruń 2026.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|[[Europska prvenstva u atletici|Europska prvenstva]]}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Berlin 2018.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|München 2022.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Rim 2024.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Birmingham 2026.]]| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Europska dvoranska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Toruń 2021.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska juniorska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Tampere 2018.| skok s motkom}}
{{Medalje bronca | Bydgoszcz 2016.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Europska juniorska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Grosseto 2017.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska prvenstva za mlađe juniore}}
{{Medalje zlato | Cali 2015.| skok s motkom}}
|supružnici = Desiré Duplantis (r. Inglander)&lt;br&gt;(2026. – ''danas'')}}

'''Armand Gustav Duplantis''' ([[Lafayette, Louisiana]], [[10. studenoga]] [[1999.]]), poznat kao '''Mondo''', [[Švedska|švedsko]]-[[SAD|američki]] je [[Skok s motkom|skakač s motkom]]. Svjetski je rekorder (6,31 m), dvostruki olimpijski pobjednik, četverostruki svjetski dvoranski prvak i trostruki osvajač svjetskih prvenstava na otvorenome. Pet puta osvojio je i [[Dijamantna liga|Dijamantnu ligu]].&lt;ref name=&quot;worldathletics.org DUPLANTIS&quot;&gt;{{cite web |url= https://worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |title=Armand DUPLANTIS|work=worldathletics.org |access-date=20. ožujka 2026.}}&lt;/ref&gt;

Svoje svjetske uspjehe postiže još od 15. godine, kada je osvojio [[Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore u atletici 2015.|Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore]] [[2015.]] godine. Od tada je osvojio niz ostalih prestižnih titula, uključujući i prva mjesta, čime je postao jedan od rijetkih sportaša koji je osvojio svjetska prvenstva u atletici kao mlađi junior, junior i senior.&lt;ref name=&quot;:4&quot;&gt;{{Cite news |last=Fameso |first=Funmilayo |date=28. kolovoza 2024.|title=Usain Bolt of Pole Vaulting: 9 fascinating things about the GOAT of athletics with TEN world records |url=https://www.pulsesports.co.ke/athletics/story/usain-bolt-of-pole-vaulting-9-fascinating-things-about-the-goat-of-athletics-with-ten-world-records-2024082807152685975 |work=Pulse Sports |access-date=27. ožujka 2026.}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je i četverostruki europski prvak. Svoju je prvu europsku titulu osvojio [[2018.]] godine, kada je postavio trenutačni svjetski rekord za mlađe od 20 godina, a zatim [[2022.]], [[2024.]] i [[2026.]] godine. Godine 2018. bio je proglašen europskom i svjetskom atletskom zvijezdom u usponu, a dvije godine kasnije najboljim svjetskim atletičarom. Svoje je prvo europsko dvoransko zlato osvojio [[2021.]] godine, iste godine kada je na [[Olimpijada 2020.|Olimpijskim igrama u Tokiju]] prvi put postao olimpijski prvak.  Sljedeće je sezone oborio svjetski rekord tri puta, osvojio naslove svjetskoga prvaka i na otvorenome i u dvorani, postao europski prvak i osvajač [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]], a konačno i preskočio šest ili više metara 22 puta;&lt;ref name=&quot;:20&quot;&gt;{{Cite web |date=16. lipnja 2025 |title=Mondo's 14th world record: what's fuelling this streak? |url=https://www.redbull.com/se-en/armand-duplantis-pole-vaulter-personal-life-portrait |access-date=27. ožujka 2026.|website=Red Bull}}&lt;/ref&gt; na temelju svega toga bio je proglašen najboljim i europskim i svjetskim atletičarom godine. Nakon toga nastavio je obarati vlastite svjetske rekorde više puta godišnje: [[2023.]] godine dva puta, [[2024.]] tri puta, od kojih je jedan bio na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama u Parizu]], a [[2025.]] godine četiri puta. Bio je proglašen najboljim atletičarom godine četiri puta dosada (2020., 2022., 2023. i 2025. godine), a osvojio je nagradu [[Laureus (nagrada)|Laureus]] 2025. godine.&lt;ref name=&quot;:20&quot;/&gt; Pobijedivši u pet uzastopnih finala natjecanja, u razdoblju od 2021. do 2025. godine, Duplantis je također postao peterostruki osvajač Dijamantne lige.

Duplantis je na natjecanjima preskočio šest ili više metara najviše puta u povijesti atletike,&lt;ref name=&quot;:20&quot;/&gt; a ukupno je postavio 15 svjetskih rekorda.&lt;ref name=&quot;:22&quot;&gt;{{Cite web |title=World Record Progression of Pole Vault|url=https://worldathletics.org/records/by-progression/15143?type=1 |access-date=3. svibnja 2026. |work=[[World Athletics]]}}&lt;/ref&gt; Nakon što je [[Renaud Lavillenie]] [[2014.]] godine preskočio 6,16 metara, Duplantis se javio kao sljedeći svjetski rekorder 2020. godine, kada je preskočio 6,17 metara. Od te je preskočene visine bio jedini koji je postavljao nove svjetske rekorde sve do svoga najnovijega, odnosno onoga od 6,31 metra iz [[2026.]] godine. Od listopada 2025. godine preskakao je šest ili više metara tijekom osam uzastopnih sezona, u ukupno 79 natjecanja, počevši od [[2018.]] godine, kada je preskočio 6,05 metara na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu u Berlinu]].

Duplantis je jedan od samo četvorice skakača koji su preskočili 6,10 metara ili više; ostali su [[Emmanouil Karalis]], Renauld Lavillenie i [[Sergej Bubka]].&lt;ref&gt;{{Cite web |date=29. srpnja 2025|title=Manolo Karalis Inches Closer to Pole Vault History |url=http://www.tovima.com/sports/manolo-karalis-inches-closer-to-pole-vault-history/ |access-date=3. svibnja 2026. |website=tovima.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Staff |date=1. ožujka 2026.|title=Emmanouil Karalis: Historic 6.17m vault, congratulations from Bubka |url=https://www.hellenic.news/en/article/sports/athletics/emmanoyil-karalis-istoriko-alma-sta-617m-ke-sygxaritiria-apo-mpoumpka |access-date=3. svibnja 2026.|website=Hellenic.News |language=en}}&lt;/ref&gt;  Prema statistici iz ožujka 2026. godine, tu je visinu svladao na 36 od ukupno 49 natjecanja na kojima je neki atletičar toliko preskočio:&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=12. kolovoza 2025. |title=Mondo Duplantis sets 13th pole vault world record of his career, third of 2025 |url=https://www.nytimes.com/athletic/6549502/2025/08/12/mondo-duplantis-pole-vault-world-records/ |access-date=3. svibnja 2026.|work=The New York Times |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2026 |title=Emmanouil Karalis overtakes Renaud Lavillenie to become second highest pole vaulter in history behind Mondo Duplantis |url=https://www.olympics.com/en/news/athletics-emmanouil-karalis-overtakes-renaud-lavillenie-second-highest-pole-vaulter-history-mondo-duplantis |access-date=10. ožujka 2026|website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;  24 puta na otvorenome i 12 puta u dvorani. Duplantis se naširoko smatra najboljim skakačem s motkom svih vremena.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=15. rujna 2025. |title=Mondo Duplantis, the making of a generational talent: 'It's like I'm a performing artist' |url=https://www.nytimes.com/athletic/6575839/2025/09/11/mondo-duplantis-profile-world-championships-tokyo-sweden/ |access-date=3. svibnja 2026. |work=The New York Times |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Mull |first=Cory |title=Mondo Duplantis Breaks World Record For 14th Time, Earning Third World Pole Vault Title |url=https://www.forbes.com/sites/corymull/2025/09/15/mondo-duplantis-breaks-world-record-for-14th-time-earning-third-world-title/ |access-date=3. svibnja 2026.|website=Forbes}}&lt;/ref&gt;

== Rani život ==
Armand Gustav Duplantis&lt;ref&gt;{{Cite web |date=24. srpnja 2021 |title=Avslöjar Mondos okända mellannamn: &quot;Ingen kallar mig något annat&quot; |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/4zgA9o/franska-avslojandet-mondos-okanda-mellannamn |access-date=7. svibnja 2026. |website=Aftonbladet}}&lt;/ref&gt; rodio se [[10. studenoga]] [[1999.]] godine&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot;&gt;{{cite web |title=Armand Duplantis – Athlete Profile |url=https://www.worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |website=[[World Athletics]] |access-date=7. svibnja 2026|archive-date=9. srpnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230709231226/https://worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; u sportskoj obitelji u [[Lafayette, Louisiana|Lafayetteu, Louisiani]].&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; Njegov otac Greg, podrijetlom [[SAD|Amerikanac]], nekadašnji je skakač s motkom (osobni mu je rekord iznosio 5,80 metara), a majka Helena (rođena Hedlund), [[Švedska|Šveđanka]], bivša je [[Sedmoboj|sedmobojka]] i [[Odbojka|odbojkašica]].&lt;ref name=&quot;advocate&quot;&gt;{{cite news |newspaper=The Advocate|url=http://theadvocate.com/sports/acadianapreps/11646428-123/pole-vaulter-armand-duplantis-clearing |title=Pole vaulter Armand Duplantis clearing new heights |date=4. ožujka 2015. |access-date=7. svibnja 2026. |author=Raymond A. Partsch III |archive-date=16. veljače 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200216203953/https://www.theadvocate.com/acadiana/sports/high_schools/article_96588e5e-a358-5573-b046-415e9512c502.html |url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Duplantisu je [[Engleski jezik|engleski]] materinji jezik, a [[švedski]] je učio tijekom odrastanja,&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Hendricks |first=Maggie |date=1. kolovoza 2024. |title=Paris 2024 athletics: Get to know Swedish star Mondo Duplantis |url=https://www.olympics.com/en/news/paris-2024-athletics-get-to-know-swedish-star-mondo-duplantis |access-date=7. svibnja 2026. |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2. ožujka 2025|title=Mondo Duplantis shatters the pole vault record for an incredible 11th time |url=https://www.redbull.com/se-en/armand-duplantis-pole-vaulter-personal-life-portrait |access-date=7. svibnja 2026. |website=Red Bull}}&lt;/ref&gt;  osobito provodeći ljeta s djedom i bakom u Švedskoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=7. ožujka 2022 |title=Duplantis pushed to heights by sibling rivalry and family coaching |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220307-duplantis-pushed-to-heights-by-sibling-rivalry-and-family-coaching |access-date=7. svibnja 2026 |publisher=[[France 24]] |language=en}}&lt;/ref&gt;

Andreas i Antoine, njegova starija braća, te Johanna, mlađa sestra, također se bave sportom odmalena. Andreas je predstavljao Švedsku kao skakač s motkom na svjetskim juniorskim prvenstvima u atletici [[2009.]] i [[2012.]] godine, a Antoine je od istoga sporta odustao kako bi se bavio [[Bejzbol|bejzbolom]] u srednjoj školi. U tome je sportu brzo napredovao i postao je kapetan ekipe [[Državni univerzitet Louisiane|Državnoga sveučilišta Louisiane]] [[2019.]] godine, kada su postizali najveće uspjehe.&lt;ref&gt;{{Cite news |url=http://www.nola.com/lsu/index.ssf/2015/07/lsu_freshman_antoine_duplantis.html |title=LSU freshman Antoine Duplantis meshes strong mental approach with athleticism as he steps into a chance to compete |newspaper=NOLA.com |author=Randy Rosetta |date=13. srpnja 2015. |access-date=7. svibnja 2026. |archive-date=21. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150721194028/http://www.nola.com/lsu/index.ssf/2015/07/lsu_freshman_antoine_duplantis.html |url-status=live}}&lt;/ref&gt;  Johanna se profesionalno bavi skokom s motkom i također predstavlja Švedsku na natjecanjima.

Duplantis je završio srednju školu u Lafayetteu [[2018.]] godine, a potom je obrazovanje nastavio, poput svojih roditelja i starije braće, na Državnome sveučilištu Louisiane, ali od njega je odustao 2019. godine, nakon prve godine studija, kako bi se posvetio profesionalnoj karijeri.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=@mondohoss600 |date=10. lipnja 2019. |title=Friendships and memories to last a lifetime. #foreverlsu #borntofly |url=https://x.com/mondohoss600/status/1138131078512816133 |access-date=7. svibnja 2026. |website=[[Twitter|X]]}}&lt;/ref&gt;

== Rana karijera ==
{{external media
 |float = left
 |topic = [[YouTube]]
 |video1 = [https://www.youtube.com/watch?v=guSvVZ-3BrM 2006–2016 world record progression]
}}
Duplantis se prvi put okušao u skoku s motkom kod kuće, u Lafayetteu, Louisiani, kada je imao četiri godine. Od tada je počeo u njemu uvelike napredovati.&lt;ref name=&quot;split&quot; /&gt; Prvi je svjetski rekord u svojoj dobnoj kategoriji postavio sa sedam godina. Kada mu je bilo deset godina, preskočio je 3,86 metara, čime je oborio tadašnji svjetski rekord za tu dob, ali također za dob od 11 i 12 godina.&lt;ref name=&quot;split&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.milesplit.com/articles/143231/national-freshman-pv-record-holder-armand-duplantis-wants-the-world |title=National freshman PV record holder Armand Duplantis wants the world |author=Johanna Gretschel |work=MileSplit United States |date=14. siječnja 2015. |access-date=8. svibnja 2026. |publisher=MileSplit |archive-date=25. listopada 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181025112924/http://www.milesplit.com/articles/143231/national-freshman-pv-record-holder-armand-duplantis-wants-the-world |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.maxpreps.com/news/dCOA-6WFEd-YiQAcxJSkrA/louisianas-10-year-old-pole-vault-prodigy.htm |title=Louisiana's 10-year-old pole vault prodigy |publisher=MaxPreps|author=Dave Krider |date=11. kolovoza 2010. |access-date=8. svibnja 2026. |archive-date=23. siječnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230123113534/https://www.maxpreps.com/news/dCOA-6WFEd-YiQAcxJSkrA/louisianas-10-year-old-pole-vault-prodigy.htm |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Od srpnja [[2015.]] godine nositelj je svjetskih rekorda u svim dobnim kategorija od 7. do 12. godine; držao je i svjetski rekord za trinaestogodišnjake sve do svibnja 2015. godine.&lt;ref name=&quot;split&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.vg.no/sport/friidrett/paal-13-feiret-17-mai-som-verdensrekordholder-i-stav/a/23454003/ |title=Pål (13) feiret 17. mai som verdensrekordholder i stav |publisher=vg.no |date=18. svibnja 2015.|access-date=8. svibnja 2026 |author=Øystein Jarlsbo |work=VG |archive-date=22. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150722113511/http://www.vg.no/sport/friidrett/paal-13-feiret-17-mai-som-verdensrekordholder-i-stav/a/23454003/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je dobio nadimak Mondo ([[talijanski jezik|tal.]]: 'svijet') još kada je bio dječak, a dao mu ga je očev najbolji prijatelj, [[Italija|Talijan]] sa [[Sicilija|Sicilije]]. Prvo su ga zvali &quot;Mondo Man&quot;, a nakon nekoga vremena ustalila se kraća verzija, &quot;Mondo&quot;. Od tada ga je taj nadimak pratio cijeloga života, a pokazao se prikladnim s obzirom na njegovu kasniju svjetsku dominaciju i sve oborene rekorde u profesionalnoj sportskoj karijeri – čak je bio svojevrsni nagovještaj njegova uspjeha.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Breskin |first=Billie Miro |date=7 June 2024 |title=5 things you didn't know about Mondo Duplantis |url=https://www.voguescandinavia.com/articles/5-things-you-didnt-know-about-mondo-duplantis |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806203734/https://www.voguescandinavia.com/articles/5-things-you-didnt-know-about-mondo-duplantis |url-status=dead |archive-date=6 August 2024 |access-date=31 October 2024 |work=Vogue Scandinavia}}&lt;/ref&gt;

=== 2015. – 2016: Svjetski prvak i švedski predstavnik (U18) ===
U prvome razredu srednje škole, odnosno [[2015.]] godine, postavio je državne rekorde za brucoše i na otvorenome i u dvorani te je osvojio nagradu za najboljega srednjoškolskog sportaša godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=10. srpnja 2015 |title=Lafayette High pole vaulter Armand Duplantis named Gatorade Louisiana Track &amp; Field Athlete of the Year |url=https://www.theadvocate.com/new_orleans/sports/high_schools/lafayette-high-pole-vaulter-armand-duplantis-named-gatorade-louisiana-track-field-athlete-of-the-year/article_554b5b71-87ff-5457-8c36-bcdbad2723c5.html |access-date=12. svibnja 2026 |publisher=The Advocate}}&lt;/ref&gt;

U lipnju iste godine obznanio je da će na međunarodnim natjecanjima predstavljati [[Švedska|Švedsku]] u [[skok s motkom|skoku s motkom]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=3. lipnja 2015 |title=Stavhoppartalang valde Sverige och Avesta |url=http://www.dalademokraten.se/sport/friidrott/stavhoppartalang-valde-sverige-och-avesta |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923212724/http://www.dalademokraten.se/sport/friidrott/stavhoppartalang-valde-sverige-och-avesta |archive-date=23. rujna 2015 |access-date=12. svibnja 2026 |publisher=Dala-Demokraten}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;exp&quot;&gt;{{cite news |author=Ludvig Holmberg |date=2. lipnja 2015. |title=Supertalangen byter landslag till Sverige |url=http://www.expressen.se/sport/friidrott/supertalangen-byter-landslag-till-sverige/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20180930011619/http://www.expressen.se/sport/friidrott/supertalangen-byter-landslag-till-sverige/ |archive-date=30. rujna 2018 |access-date=20. srpnja 2015 |newspaper=Expressen}}&lt;/ref&gt; Kao dvojni državljanin, mogao je umjesto Švedske izabrati [[Sjedinjene Američke Države]]. Prema riječima Jonasa Anshelma, izbornika švedske reprezentacije u skoku s motkom, koji ga je i pozvao, Duplantis je prvo htio nastupati za SAD, ali odlučio se za Švedsku djelomično zato što je Anshelm bio ponudio Duplantisovu ocu da se priključi timu kao trener.&lt;ref&gt;{{Cite AV media |url=https://www.youtube.com/watch?si=_n5gj24Jwb34GRKg&amp;v=dhOWmWSFEiQ&amp;feature=youtu.be |title=How Mondo Duplantis chose Sweden 🇸🇪 over USA 🇺🇸 |date=11 September 2021|publisher=International Olympic Committee|access-date=15 August 2024 |via=YouTube}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Roy |first1=Neelabhra |date=3. kolovoza 2024. |title=Why did Mondo Duplantis represent Sweden ahead of USA? All about the pole vaulting superstar's allegiance explained |url=https://www.sportskeeda.com/us/olympics/news-how-mondo-duplantis-represent-sweden-ahead-usa-all-pole-vaulting-superstar-s-allegiance-explained |website=sportskeeda.com}}&lt;/ref&gt; Duplantis je također izjavio da ga je na odluku navelo bratovo pozitivno iskustvo u reprezentaciji i vlastita ljubav prema Švedskoj, koju osjeća odmalena. Iako mu je to olakšalo izbor, i dalje je osjećao snažnu povezanost s [[Lafayette, Louisiana|Lafayetteom]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=2. kolovoza 2021 |title=Hatet från USA mot Duplantis |url=https://www.expressen.se/sport/os-2021/hatet-fran-usa-mot-duplantis/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210802093725/https://www.expressen.se/sport/os-2021/hatet-fran-usa-mot-duplantis/ |archive-date=2. kolovoza 2021 |access-date=12. svibnja 2026|work=Expressen}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je prvi put predstavljao Švedsku na [[Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore u atletici 2015.|Svjetskome prvenstvu za mlađe juniore]] [[2015.]] godine u [[Cali]]ju, u [[Kolumbija|Kolumbiji]], gdje je osvojio zlato. Ondje je iz prvoga pokušaja preskočio konačnih 5,30 metara, čime je poboljšao osobni rekord za dva centimetra, i postavio novi svjetski juniorski rekord, zajedno s [[Ukrajina|Ukrajincem]] [[Vladislav Malikin|Vladislavom Malikinom]].&lt;ref&gt;{{cite news |url=https://www.dn.se/sport/sveriges-nya-supertalang-fixade-guld-direkt/ |newspaper=Dagens Nyheter|title=Sveriges nya supertalang fixade guld direkt |date=20. srpnja 2015. |access-date=20. svibnja 2026. |author=Pontus Roos |archive-date=28. srpnja 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150728000558/http://www.dn.se/sport/sveriges-nya-supertalang-fixade-guld-direkt/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:25&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.iaaf.org/news/report/cali-2015-boys-pole-vault1 |title=Boys' pole vault – IAAF World Youth Championships, Cali 2015 |author=Cathal Dennehy |publisher=[[World Athletics|IAAF]] |date=19. srpnja 2015. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=23. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150723203211/http://www.iaaf.org/news/report/cali-2015-boys-pole-vault1 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Natječući se za Švedsku, Duplantis je prvo bio član atletskoga kluba naziva [[IK Stål]] u [[Avesta (grad)|Avesti]], gradu u kojemu žive njegovi djed i baka, a onda se priključio majčinome bivšem klubu, [[Upsala IF|Upsali IF-u]], [[2016.]] godine.&lt;ref name=sa-kunde-duplantis&gt;{{cite web | url=https://www.unt.se/sport/friidrott/artikel/sa-kunde-duplantis-lockas-till-uppsala-det-var-en-bra-peng/rx4ye6vl | title=Så kunde Duplantis lockas till Uppsala: &quot;Det var en bra peng&quot; | date=9. srpnja 2024. |work=Upsala Nya Tidning | first=Henrik | last=Söderlund }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web | url=https://www.friidrottsstatistik.se/atswe.php?Gender=1&amp;ID=170852 | title=Friidrottsstatistik | publisher=Swedish Athletics Association }}&lt;/ref&gt;

Dana [[6. veljače]] 2016. godine Duplantis je preskočio 5,49 metara na natjecanju za srednjoškolce u [[Baton Rouge, Louisiana|Baton Rogueu]], postavivši time novi svjetski rekord za šesnaestogodišnjake, svjetski juniorski dvoranski rekord i državni dvoranski rekord za srednjoškolce. Bio je prvi srednjoškolski sportaš koji je preskočio 18 stopa u dvorani.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.milesplit.com/articles/174941/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-national-high-school-record |title=Mondo Duplantis Breaks Pole Vault National High School Record! |author=Johanna Gretschel |publisher=MileSplit |date=6. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=14. lipnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160614205444/http://www.milesplit.com/articles/174941/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-national-high-school-record |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |url=http://www.expressen.se/sport/friidrott/svenska-stortalangen-slog-varldsrekordet/ |newspaper=Expressen |author=Ludvig Holmberg |title=Svenska stortalangen slog världsrekordet |date=7. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=16. travnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160416023639/http://www.expressen.se/sport/friidrott/svenska-stortalangen-slog-varldsrekordet/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt; [[Grčka|Grk]] [[Emmanouil Karalis]], Duplantisov vršnjak, preskočio je njegov svjetski rekord samo tjedan dana kasnije.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.iaaf.org/news/report/tallinn-kazmirek-saunders-ames |title=Kazmirek gets world-leading heptathlon total in Tallinn – indoor round-up |author=Steven Mills |publisher=IAAF |date=14. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=21. svibnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160521020819/http://www.iaaf.org/news/report/tallinn-kazmirek-saunders-ames |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

=== 2017.: Svjetski rekord i europski prvak (U20) ===
Preskočivši 5,75 metara na natjecanju [[Millrose Games]], Duplantis je [[11. veljače]] [[2017.]] godine postavio svjetski dvoranski juniorski rekord, koji je [[IAAF]] ratificirao.&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.iaaf.org/news/report/millrose-games-2017-wilson-hassan-jenkins-tru |title=IAAF: Wilson, Hassan and Okolo shine on night of world leads and records at Millrose Games |website=iaaf.org|access-date=11. srpnja 2026.|archive-date=16. veljače 2020.|archive-url=https://web.archive.org/web/20200216203053/https://www.worldathletics.org/news/report/millrose-games-2017-wilson-hassan-jenkins-tru|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=24. prosinca 2018. |title=A look back at the ratified world records set in 2018 |url=https://worldathletics.org/news/news/athletics-world-records-2018 |access-date=11. studenoga 2026. |work=World Athletics News}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot;&gt;{{Cite news |last=Boal |first=Erik |date=12. veljače 2018. |title=Emmanouil Karalis Sets World U20 Indoor Pole Vault Record, Mondo Duplantis Still Has Better Clearance |url=https://www.runnerspace.com/gprofile.php?mgroup_id=44531&amp;do=news&amp;news_id=510786 |access-date=11. srpnja 2026. |work=RunnerSpace}}&lt;/ref&gt;

Točno mjesec dana kasnije, [[11. ožujka]], Duplantis je taj rekord prestigao nakon što je preskočio 5,82 metra na državnome natjecanju za srednjoškolce u [[New York]]u.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=12. ožujka 2017. |title=Duplantis and Cunningham break world indoor U20 records in New York |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-new-balance-nationals-pole-vault-20 |access-date=11. srpnja 2026. |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Međutim, taj rezultat nije bio priznat kao novi svjetski rekord zato što se nije proveo antidopinški test na natjecanju, pa se rekord od 5,75 metara zadržao kao službeni sve do [[2018.]] godine.&lt;ref name=&quot;:9&quot;&gt;{{Cite news |last=Boal |first=Erik |date=13. siječnja 2018. |title=Morris is first female to clear 16 feet in meet history, Duplantis elevates mark to 19-1.50 as both stars produce world-leading efforts |url=https://www.runnerspace.com/news.php?news_id=505956 |access-date=11. srpnja 2026. |work=Runmer Space}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot; /&gt;

Duplantis je oborio osobni rekord [[1. travnja]] [[2017.]] godine na [[Texas Relays]]u, gdje je preskočio 5,90 metara. Time je postavio novi svjetski rekord u kategoriji ispod 20 godina, čime je prestigao prijašnji rekord [[Maksim Tarasov|Maksima Tarasova]] od 5,80 metara. Tarasov je postavio taj rekord još [[1989.]] godine, a istu je visinu uspio preskočiti još samo [[Raphael Holzdeppe]] [[2008.]] godine.&lt;ref name=&quot;:37&quot;&gt;{{Cite news |last=Gretschel |first=Johanna |date=2. travnja 2017. |title=Mondo Destroys Pro Field, Breaks World Junior Record By 10cm |url=https://www.flotrack.org/articles/5063380-mondo-destroys-pro-field-breaks-world-junior-record-by-10cm |access-date=11. srpnja 2026. |work=Flosports}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=8. rujna 2017. |title=World records ratified |url=https://worldathletics.org/news/press-release/henriques-duplantis-world-records-ratified |access-date=11. studenoga 2026. |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Duplantisov je rekord također postao novi švedski seniorski rekord u skoku s motkom, koji je dotada držao [[Oscar Janson]] s preskočenom visinom od 5,87 metara iz [[2003.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=2. travnja 2017. |title=Duplantis breaks world U20 pole vault record at Texas Relays |url=https://worldathletics.org/news/report/lindon-victor-decathlon-texas |access-date=11. srpnja 2026. |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; IAAF je službeno priznao taj rekord [[2. prosinca]] [[2017.]] godine, a isto je učinio i [[USATF]], koji je time potvrdio novi američki juniorski rekord.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.legacy.usatf.org/usatf/files/48/48a09327-8d22-4be0-adc5-dd8bc3667e9c.pdf |title=USA Track &amp; Field Records Report – 2017 |website=usatf.org|access-date=11. srpnja 2026.|archive-date=12. kolovoza 2026|archive-url=https://web.archive.org/web/20220812053653/http://www.legacy.usatf.org/usatf/files/48/48a09327-8d22-4be0-adc5-dd8bc3667e9c.pdf|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;

Na [[Europsko prvenstvo u atletici za juniore 2017|Europskome prvenstvu za juniore]], održanome u [[Grosseto|Grossetu]], Duplantis je [[23. srpnja]] osvojio zlato s preskočenih 5,65 metara, a to je postao i rekord u okviru IAAF-ovih natjecanja. Pobjedu je već osigurao drugim skokom, odnosno nakon što je iz prvoga pokušaja preskočio 5,55 metara. Ipak, odlučio je onda podići ljestvicu na 5,65 metara za svoj treći skok da bi u konačnici prestigao Tarasov rekord od 5,60 metara iz [[1989.]] godine.&lt;ref name=&quot;:39&quot;&gt;{{Cite news |date=23. srpnja 2017|title=Duplantis surpasses championship record for pole vault gold |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-surpasses-championship-record-for-pole-vault-gold |access-date=11. srpnja 2026. |work=European Athletics News}}&lt;/ref&gt;

=== 2018.: Svjetski juniorski prvak, prva velika seniorska titula i prvi skok preko šest metara ===
[[File:WK040289 polsstok duplantis.jpg|thumb|upright|Duplantis u skoku s motkom na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] [[2018.]] godine u [[Birmingham]]u.]]

Duplantis je sezonu [[2018.]] godine otvorio novim osobnim dvoranskim rekordom. Postigao ga je na natjecanju u [[Reno, Nevada|Renou, Nevadi]] [[12. siječnja]] preskočivši 5,83 metara, a bio bi priznat i kao novi svjetski juniorski rekord da se nisu nerazmotreno prekršila neka IAAF-ova pravila.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=14. siječnja 2018 |title=Duplantis vaults 5.83m in Reno – indoor round-up |url=https://worldathletics.org/news/report/mondo-duplantis-world-indoor-pole-vault-recor?__nextLocale=en |access-date=27. srpnja 2026 |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Naime, IAAF je [[2003.]] godine promijenio propisanu dužinu klinova na kojima leži letvica koju se preskače u skoku s motkom sa 75 milimetara na 55 milimetara. Budući da su se organizatori na natjecanju za muškarce koristili klinovima od 75 milimetara, što se otkrilo dva dana nakon samoga natjecanja, postignute rezultate IAAF nije mogao priznati kao službene. S druge strane, na natjecanju za žene upotrijebljeni su klinovi propisanih dimenzija. Dodatni je razlog za nepriznavanje Duplantisova rekorda bio taj što nije bio proveden antidopinški test na samome natjecanju, kao što je bio slučaj s njegovim rekordom od 5,82 metara godinu dana prije na natjecanju u New Yorku. Iako se Duplantis jutro nakon natjecanja testirao pod nadležnošću [[Američka antidopinška agencija|Američke antidopinške agencije]], rezultat testa nije se mogao priznati prema IAAF-ovu pravilu o testiranju na licu mjesta.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Zahn |first=Jennifer |date=18. siječnja 2018. |title=Mondo's Swedish Indoor Record, Men's Pole Vault Summit Marks Invalidated |url=https://www.flotrack.org/articles/6085005-mondos-swedish-indoor-record-mens-pole-vault-summit-marks-invalidated |access-date=22. srpnja 2026 |work=Flotrack}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:9&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot; /&gt;

Na mitingu skoka s motkom u [[Clermont-Ferrand]]u, u [[Francuska|Francuskoj]], odnosno na [[All Star Perche]]u, Duplantis je [[25. veljače]] preskočio 5,88 metara, čime je oborio svjetski juniorski rekord [[Emmanouil Karalis|Emmanouila Karalisa]]. [[Grčki]] je skakač dotada držao rekord od 5,78 metara, koji je bio postavio [[11. veljače]]. Tada osamnaestogodišnji Duplantis preskočio je iz prvoga pokušaja 5,81 metar, a konačni je rezultat postigao pri trećemu skoku.&lt;ref&gt;{{cite web |title=IAAF: Record Books rewritten in Clermont – Ferrand and College Station |url=https://www.iaaf.org/news/report/clermont-ferrand-pole-vault-sydney-mclaughlin |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190409153651/https://www.iaaf.org/news/report/clermont-ferrand-pole-vault-sydney-mclaughlin |archive-date=9. travnja 2019 |access-date=27. srpnja 2026 |website=iaaf.org}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:8&quot;&gt;{{Cite news |date=25. travnja 2018 |title=World records ratified |url=https://worldathletics.org/news/press-release/world-u20-records-ratified-duplantis |access-date=27. srpnja 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Duplantisu je [[27. ožujka]] odobreno jednokratno izuzeće od pravila 6.1.3 propisanoga statutom državnoga srednjoškolskog sportskog saveza,{{efn|Louisiana High School Athletic Association (LHSAA).}} čime mu je omogućeno da [[31. ožujka]] nastupi u elitnoj muškoj konkurenciji na Texas Relaysu bez gubitka prava nastupa za svoju srednju školu. Nadležni su prije donošenja službene odluke o tome bili kritizirani zbog toga što je to pravilo uopće postojalo. Naime, njime se zabranjivao nastup srednjoškolaca na natjecanjima elitne razine neovisno o sportu kojim se bave, a neki su smatrali smislenijim da se pravilo ograniči samo na sportove koji uključuju fizički kontakt. Godinu dana prije toga Duplantis je nastupio na Texas Relaysu, pri čemu je nosio boje svoje škole. Tek je kasnije shvatio da je time vjerojatno prekršio spomenuto pravilo. Neovisno o tome, osvojio je to natjecanje i postavio novi svjetski juniorski rekord, koji je iznosio 5,90 metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Bewers |first=James |date=27. ožujka 2018. |title=LHSAA waiver will allow Mondo Duplantis to maintain eligibility after Texas Relays |url=https://www.theadvertiser.com/story/sports/high-school/2018/03/27/lhsaa-waiver-allow-mondo-duplantis-maintain-eligibility-after-texas-relays/462102002/ |access-date=28. srpnja 2026. |website=The Daily Advertiser}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Gretschel |first=Johanna |date=27. ožujka 2018.|title=Mondo Duplantis Cleared To Compete At Texas Relays |url=https://www.flotrack.org/articles/6157981-mondo-duplantis-cleared-to-compete-at-texas-relays |access-date=28. srpnja 2026 |website=FloTrack |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Singleton |first=Singleton |date=28. ožujka 2018. |title=LHSAA made right decision on Mondo|url=https://www.houmatoday.com/story/sports/high-school/2018/03/28/chris-singletons-column-lhsaa-made-right-decision-on-mondo/12887826007/ |access-date=28. srpnja 2026|website=The Courier}}&lt;/ref&gt;

[[File:2018 European Athletics Championships Day 7 (45).jpg|thumb|left|upright=1|Osamnaestogodišnji Duplantis nakon osvajanja svoje prve velike seniorske titule na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu]] [[2018.]] godine u [[Berlin]]u.]]

Na [[Svjetsko juniorsko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetskome juniorskom prvenstvu]] 2018. godine, koje se održalo od [[10. srpnja|10.]] do [[15. srpnja]] u [[Tampere]]u, Duplantis je osvojio zlato i oborio rekord natjecanja s preskočenih 5,82 metara.&lt;ref name=&quot;:45&quot;&gt;{{Cite news |last=Mills |first=Steven |date=srpanj 2018.|title=World Junior Championships Men — An Improbable 100 Winner |url=https://trackandfieldnews.com/article/world-junior-championships-men-an-improbable-100-winner/ |access-date=28. srpnja 2026 |work=Track &amp; Field News}}&lt;/ref&gt;

Novi je svjetski juniorski rekord postavio na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu]] [[12. kolovoza]] 2018. godine u [[Berlin]]u, a iznosio je 6,05 metara. Tada je osvojio i prvu zlatnu medalju na seniorskim natjecanjima. Na tome je nastupu poboljšao svoj osobni rekord za čitavih 12 centimetara i postao najmlađi osvajač toga prvenstva u 84 godine njegova održavanja.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=13. kolovoza 2024 |title=Duplantis vaults 6.05m while Asher-Smith completes sprint triple as European Championships conclude |url=https://worldathletics.org/news/report/european-championships-berlin-2018-duplantis |access-date=28. srpnja 2026|work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:11&quot;&gt;{{Cite web |date=16. kolovoza 2018 |title=Experten: Så högt var Duplantis guldhopp |url=https://www.aftonbladet.se/a/bKrBR3 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20200217212000/https://www.aftonbladet.se/a/bKrBR3 |archive-date=17. veljače 2020 |access-date=28. srpnja 2026 |website=Aftonbladet}}&lt;/ref&gt; Star samo 18 godina i 275 dana, tada je postao i najmlađi ikad koji se pridružio elitnomu klubu skakača, odnosno onim koji su preskočili preko šest metara. Ni [[Sergej Bubka]], koji se tada smatrao najboljim ikad, nije preskočio šest metara sve dok nije imao 21 godinu. Duplantis je svojim skokom od 6,05 metara ostvario četvrti najbolji rezultat u povijesti skoka s motkom, računajući natjecanja na otvorenome i u dvorani, te izjednačio drugi najbolji rezultat na otvorenome.&lt;ref name=&quot;:47&quot;&gt;{{Cite news |last=Chadband |first=Ian |date=13. kolovoza 2018.|title=Athletics: Golden teenager Duplantis soars to six-metre vault |url=https://www.reuters.com/article/sports/athletics-golden-teenager-duplantis-soars-to-six-metre-vault-idUSKBN1KY0E2/ |access-date=28. srpnja 2026 |work=Reuters}}&lt;/ref&gt;

== Profesionalna karijera ==
=== 2019. – 2020.: Svjetski viceprvak, prvi i drugi svjetski rekord===
[[File:Armand Duplantis jumps 6.0 m, August 24 2019.jpg|thumb|Duplantis u skoku na visini od šest metara na [[Finnkampenu]] u [[Stockholm]]u [[2019.]] godine.]]

Duplantis je [[24. kolovoza]] [[2019.]] godine na [[Finnkampen]]u{{efn|Natjecanje u atletici između Finske i Švedske, koje se održava jednom godišnje.}} u [[Stockholm]]u preskočio šest metara i osvojio zlato, a time je ponovio i svoj najbolji rezultat te sezone. Svojom je pobjedom doprinio, uostalom, ukupnoj pobjedi domaćina, odnosno [[Švedska|Švedske]] nad [[Finska|Finskom]] te godine i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.&lt;ref name=&quot;:505&quot;&gt;{{Cite news |date=26. kolovoza 2019 |title=Duplantis clears 6.00m as hosts Sweden triumph in the Finnkampen |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-clears-00m-hosts-sweden-triumph-the-finnkampen |access-date=31. srpnja 2026|work=European Athletics News}}&lt;/ref&gt; Duplantis je također tim rezultatom postavio novi rekord natjecanja. Dotadašnji je rekord od 5,85 metara držao [[Patrik Klüft|Patrik Kristiansson]], a postavio ga je [[2002.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25. kolovoza 2019 |title=Duplantis hyllar fansens stöd: &quot;De bar mig över ribban – är det här jag lever för&quot; |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/MRqqmr/publiken-bar-mig-over-ribban |access-date=31. srpnja 2026 |website=Aftonbladet |language=sv}}&lt;/ref&gt; Drugoplasirani je 2019. godine bio Duplantisov sunarodnjak [[Melker Svärd Jacobsson]], koji je preskočio 5,36 metara.{{citation needed|date=srpanj 2026}}

Iste je godine [[1. listopada]] osvojio srebrnu medalju na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Doha|Dohi]], gdje je preskočio 5,97 metara iz trećega pokušaja.&lt;ref name=&quot;:50&quot;&gt;{{cite web |title=Results. Pole Vault Men – Final |url=https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-PV-M-f----.RS6.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20201128160535/https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-PV-M-f----.RS6.pdf |archive-date=28. studenoga 2020 |access-date=31. srpnja 2026 |website=iaaf.org}}&lt;/ref&gt;

Dana [[4. veljače]] [[2020.]] godine Duplantis je na prvome dvoranskom natjecanju sezone, održanome u [[Düsseldorf]]u, preskočio šest metara. Nakon toga tri je puta pokušao preskočiti 6,17 metara i postaviti novi svjetski rekord. Najbliže je uspjehu bio u drugome pokušaju, kada je preskočio letvicu, ali ju je pri padu okrznuo rukom, pa skok nije bio priznat.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.athleticsweekly.com/event-news/armand-duplantis-comes-close-to-world-record-in-dusseldorf-1039927849/ |title=Armand Duplantis comes close to world record in Düsseldorf |work=AW |date=4. veljače 2020|access-date=31. srpnja 2026|archive-date=17. studenoga 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201117041226/https://athleticsweekly.com/event-news/armand-duplantis-comes-close-to-world-record-in-dusseldorf-1039927849/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis in 2019-7.jpg|thumb|left|Otac i trener Greg Duplantis (''lijevo'') s Armandom Duplantisom 2019. godine.]]

Iako tada nije uspio, već je [[8. veljače]] na dvoranskome natjecanju u [[Toruń]]u preskočio 6,17 metara i oborio svjetski rekord koji je [[Renaud Lavillenie]] držao gotovo šest godina.&lt;ref&gt;{{cite news |url=https://www.bbc.com/sport/athletics/51429055 |title=Armand Duplantis sets pole vault world record in Poland |work=BBC Sport |date=8. veljače 2020 |access-date= 31. srpnja 2026 |archive-date= 10. veljače 2020 |archive-url= https://web.archive.org/web/20200210080135/https://www.bbc.co.uk/sport/amp/athletics/51429055 |url-status= live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=29. lipnja 2020 |title=World records ratified: Duplantis's 6.17m pole vault, Rojas's indoor triple jump and Cheptegei's 5km |url=https://worldathletics.org/news/press-release/world-record-ratified-duplantis-rojas |access-date=31. srpnja 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Tjedan dana poslije toga, [[15. veljače]], na dvoranskome je natjecanju u [[Glasgow]]u poboljšao taj rezultat za jedan centimetar, pa je novi svjetski rekord iznosio 6,18 metara.&lt;ref&gt;{{cite news |title=Armand Duplantis: Pole vaulter sets new world record at Glasgow Indoor Grand Prix |url=https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/51514981 |access-date=31. srpnja 2026 |work=BBC Sport |date=15. veljače 2020 |language=en-gb |archive-date=14. rujna 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200914132401/https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/51514981 |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=21. kolovoza 2020 |title=World records ratified: Duplantis's 6.18m pole vault and Yeshaneh's 1:04:31 half marathon |url=https://worldathletics.org/news/press-release/duplantis-yeshaneh-world-records-ratified |access-date=31. srpnja 2026|work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[19. veljače]] osvojio miting [[Miting Hauts-de-France Pas-de-Calais|Hauts-de-France Pas-de-Calais]] u [[Liévin]]u preskočivši 6,07 metara, a nakon toga pokušavao je  preskočiti 6,19 metara za novi svjetski rekord. Međutim, sva su tri pokušaja bila bezuspješna.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Rowbottom |first=Mike |date=20. veljače 2020 |title=Duplantis tops 6.07m in Lievin, narrowly misses 6.19m |url=https://worldathletics.org/news/report/world-indoor-tour-lievin-duplantis-pole-vault |access-date=31. srpnja 2026}}&lt;/ref&gt; Nakon četiri dana, [[23. veljače]], osvojio je [[All Star Perche]] u [[Clermont-Ferrand]]u rezultatom od 6,01 metra. To je bilo njegovo posljednje dvoransko natjecanje te sezone, a završilo je novim trima bezuspješnim pokušajima postavljanja novoga svjetskoga rekorda.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Pretot |first=Julien |date=24. veljače 2020 |title=Athletics: Another miss for Duplantis at 6.19 metres |url=https://www.reuters.com/article/sports/another-miss-for-duplantis-at-6-19-meters-idUSKCN20H0O8/ |access-date=31. srpnja 2026 |work=Reuters}}&lt;/ref&gt; Duplantis je neovisno o tome završio sezonu dvoranskih natjecanja kao prvi u povijesti koji je svoje nastupe na pet dvoranskih natjecanja zaredom zaključio skokovima od šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=24. veljače 2020 |title=Indoor round-up: Duplantis scales 6.01m in Clermont-Ferrand, Zhoya smashes world U20 indoor 60m hurdles record |url=https://worldathletics.org/news/report/zhoya-nilsen-indoor-record |access-date=31. srpnja 2026 |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Taj je niz nadišao [[2022.]] godine, kada je osvojio i šesto natjecanje rezultatom u tome rangu.{{citation needed|date=srpanj 2025.}}

[[File:Armand Duplantis at the 2020 Bauhaus Galan meeting in Stockholm.jpg|thumb|upright|Duplantis na mitingu [[BAUHAUS-galan]] u Stockholmu 2020. godine.]]

Dana [[21. veljače]], nakon nastupa u [[Madrid]]u na sedmome i posljednjemu natjecanju elitne razine u sklopu [[World Athletics|WA]]-ovih dvoranskih natjecanja, Duplantis je bio najbolji te sezone na temelju rezultata sa svih tih natjecanja. Njegova najbolja tri rezultata, koje je postigao u Toruńu, Glasgowu i Liévinu, donijela su mu ukupno 36 bodova. Te je godine osvojio svoju prvu [[World Athletics Indoor Tour]] titulu.&lt;ref&gt;{{cite web | url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-tour/standings/2020/men | title=World Athletics Indoor Tour |work=World Athletics}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=24. veljače 2020 |title=2020 World Athletics Indoor Tour winners secure wildcards for Nanjing |url=https://worldathletics.org/news/news/indoor-tour-2020-winners |archive-url=https://web.archive.org/web/20200226122943/https://www.worldathletics.org/news/news/indoor-tour-2020-winners |url-status=dead |archive-date=26. veljače 2020 |access-date=1. kolovoza 2026 |work=World Athletics}}&lt;/ref&gt;

Na natjecanju [[Golden Gala Pietro Mannea]] [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Rim]]u Duplantis je [[17. rujna]], preskočivši 6,15 metara iz drugoga pokušaja, oborio tadašnji svjetski rekord na otvorenome [[Sergej Bubka|Sergeja Bubke]], koji je iznosio 6,14 metara. Time nije zapravo postavio novi svjetski rekord jer je to učinio već u veljači 2020. godine na natjecanju u dvorani, gdje je preskočio 6,18 metara. Naime, od [[1998.]] godine WA ne dijeli posebno svjetske rekorde u skoku s motkom na one postignute na otvorenome i na one u dvorani. U skladu s time, novi se najbolji dvoranski rezultat računa kao novi svjetski rekord ako je bolji od najboljega rezultata na otvorenome.&lt;ref name=&quot;:63&quot;&gt;{{Cite news |last=Jeffery |first=Nicole |date=18. rujna 2020 |title=Duplantis scales 6.15m in Rome, world's highest ever outdoor vault |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-kiplimo-warholm-rome-2020 |access-date=1. kolovoza 2026|work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;

=== 2021: Olimpijski pobjednik u Tokiju i europski dvoranski prvak ===
Duplantis je [[6. ožujka]] [[2021.]] godine nastupio na [[Europsko dvoransko prvenstvo u atletici 2021.|Europskome dvoranskom prvenstvu]]. Nakon što se [[Renaud Lavillenie]] povukao s natjecanja zbog ozljede, postao je uvjerljivi favorit za osvajanje zlata.&lt;ref name=&quot;:55&quot;&gt;{{Cite web |date=7. ožujka 2021 |title=Mondo Duplantis takes European title and comes close with world record attempt |url=https://athleticsweekly.com/event-reports/mondo-duplantis-takes-european-title-and-comes-close-with-world-record-attempt-1039941741/|access-date=1. kolovoza 2021 |website=AW |language=en-GB|archive-date=23. listopada 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231023151148/https://athleticsweekly.com/event-reports/mondo-duplantis-takes-european-title-and-comes-close-with-world-record-attempt-1039941741/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Unatoč tomu, [[Piotr Lisek]] i Lavilleniejev mlađi brat [[Valentin Lavillenie|Valentin]] pružili su mu ozbiljan otpor. Oni su u konačnici osvojili broncu i srebro, a Valentin je pritom postigao najbolji osobni rezultat. S druge strane, Duplantis je skokom od 6,05 metara postavio novi najbolji rezultat prvenstva. Pokušavao je nakon toga preskočiti 6,19 metara i postaviti novi svjetski rekord, ali sva su tri pokušaja bila bezuspješna. Ipak, bio je blizu uspjeha pri drugome skoku.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis, Ingebrigtsen and Del Ponte triumph at European Indoors |url=https://www.olympicchannel.com/en/stories/news/detail/athletics-duplantis-ingebrigtsen-del-ponte-victorious-european-indoors/|access-date=1. kolovoza 2021 |website=Olympic Channel|archive-date=10. ožujka 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210310161600/https://www.olympicchannel.com/en/stories/news/detail/athletics-duplantis-ingebrigtsen-del-ponte-victorious-european-indoors/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Na [[Ljetne olimpijske igre 2020.|Ljetnim olimpijskim igrama]] u Tokiju, koje su bile odgođene za jednu godinu, Duplantis je osvojio zlatnu medalju nakon preskočenih 6,02 metra iz prvoga pokušaja, a bio je i vrlo blizu obaranja vlastitoga svjetskog rekorda.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/athletics-swedens-duplantis-soars-pole-vault-gold-2021-08-03/ |title=Athletics-Sweden's Duplantis soars to pole vault gold |date=3. kolovoza 2021 |work=[[Reuters]] |access-date=1. kolovoza 2026|archive-date=26. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230226103853/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/athletics-swedens-duplantis-soars-pole-vault-gold-2021-08-03/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Drugoplasirani je [[Chris Nilsen]] bio pun hvale za pobjednika. Usporedio je natjecanje protiv Duplantisa te večeri kao ustrajanje običnoga nogometaša da dosegne razinu na kojoj su [[Lionel Messi]] ili [[Cristiano Ronaldo]], a dodao je i da je njegova nadmoć u konkurenciji među najboljim svjetskim skakačima s motkom &quot;impresivna i nevjerojatna&quot;.&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.expressen.se/sport/os-2021/slar-tillbaka-mot-hatet-mondos-basta-beslut/ |title=Christopher Nilsen slår tillbaka mot hatet mot Armand Duplantis |language=sv |work=[[Expressen]] |date=3. kolovoza 2021 |access-date=1. kolovoza 2026|archive-date=26. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230226103855/https://www.expressen.se/sport/os-2021/slar-tillbaka-mot-hatet-mondos-basta-beslut/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

=== 2022: Tri nova svjetska rekorda, prve svjetske titule i druga europska titula ===

Iako je imao tek 22 godine, Duplantis je [[17. siječnja]] treći put osvojio švedsku nagradu za najboljega sportaša godine{{efn|''Svenska idrottsgalan'' ([[švedski jezik|šved.]]).}} za postignute uspjehe u [[2021.]] godini, a dobio ju je već [[2019.]] i [[2021.]] godine. Naime, osvojio je olimpijsko i europsko dvoransko zlato te preskočio šest ili više metara u 12 od ukupno 17 natjecanja kojima je prisustvovao u 2021. godini.&lt;ref name=&quot;:7&quot;&gt;{{Cite news |date=18. siječnja 2022 |title=Duplantis is Sweden's Sportsman of the Year for the third time |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-crowned-swedish-sportsman-of-the-year-for-the-third-time |access-date=3. kolovoza 2026|work=European Athletics}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[7. ožujka]] oborio vlastiti svjetski rekord nakon što je preskočio 6,19 metara na dvoranskome natjecanju u [[Beograd]]u.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=6.19 ! Duplantis broke the world record in the Arena at the Belgrade Indoor Meeting |url=https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/news/report/619-duplantis-broke-the-world-record-in-the-arena-at-the-belgrade-indoor-meeting |access-date=3. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org |archive-date=27. ožujka 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220327220254/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/news/report/619-duplantis-broke-the-world-record-in-the-arena-at-the-belgrade-indoor-meeting |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Dva tjedna nakon, na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u Beogradu, osvojio je zlatnu medalju. Preskočivši 6,20 metara, ponovno je oborio svoj svjetski rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole Vault Men – Result |url=https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/men/pole-vault/final/result |access-date=3. kolovoza 2026|website=worldathletics.org |archive-date=23. ožujka 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220323044017/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/men/pole-vault/final/result |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:69&quot;&gt;{{cite news |title=Sweden's Duplantis sets new world pole vault record |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220320-sweden-s-duplantis-sets-new-world-pole-vault-record |access-date=4. kolovoza 2026 |publisher=France24.com |archive-date=27. travnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230427060604/https://www.france24.com/en/live-news/20220320-sweden-s-duplantis-sets-new-world-pole-vault-record |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=18. svibnja 2022 |title=Ratified: world records for Rojas, Duplantis and Holloway |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-rojas-duplantis-holloway-belgrade-indoor |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Na [[BAUHAUS-galan]]u Duplantis je [[30. lipnja]] oborio vlastiti svjetski rekord na otvorenome od 6,15 metara, koji je postavio [[2020.]] godine. Tada je preskočio 6,16 metara.&lt;ref name=&quot;:72&quot;&gt;{{cite web |title=Armand Duplantis satte nytt utomhusrekord |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/JxzqPX/armand-duplantis-slog-nytt-utomhusrekord |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Aftonbladet |date=30. lipnja 2022 |archive-date=30. lipnja 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220630195342/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/JxzqPX/armand-duplantis-slog-nytt-utomhusrekord |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:EKZA0286 polevault final duplantis (52342027800).jpg|thumb|Duplantis u skoku na [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europskome prvenstvu]] 2022. godine u [[München]]u.]]

Svoj je svjetski rekord oborio još jednom te godine, odnosno [[24. srpnja]] na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Eugene, Oregon|Eugeneu, Oregonu]], kada je preskočio 6,21 metar.&lt;ref name=&quot;:71&quot;&gt;{{cite news |url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/swedens-duplantis-breaks-pole-vault-world-record-world-championships-2022-07-25/ |title=Swede Duplantis breaks pole vault world record to win gold |work=Reuters |date=25. srpnja 2022 | access-date=4. kolovoza 2022 | archive-date=25. lipnja 2022 | archive-url=https://web.archive.org/web/20220725035455/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/swedens-duplantis-breaks-pole-vault-world-record-world-championships-2022-07-25/ | url-status=live}}&lt;/ref&gt; To je bio ukupno peti Duplantisov svjetski rekord, ali prvi koji je postavio na otvorenome.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=20. rujna 2022 |title=Ratified: world records for Amusan, Duplantis and McLaughlin |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-amusan-duplantis-mclaughlin-oregon |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Na [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europskome prvenstvu]] u [[München]]u osvojio je zlato i srušio rekord prvenstva skokom od 6,06 metara.&lt;ref name=&quot;:74&quot;&gt;{{Cite web |title=Armand Duplantis vinner EM-guld |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/OrLXal/armand-duplantis-vinner-em-guld-i-stavhopp |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Aftonbladet |date=20. kolovoza 2022 |archive-date=20. kolovoza 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220820201042/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/OrLXal/armand-duplantis-vinner-em-guld-i-stavhopp |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je zaključio sezonu u [[rujan|rujnu]] skokom od 6,07 metara na mitingu [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Zürich]]u, a taj mu je rezultat bio dovoljan za obranu naslova.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=27. prosinca 2022 |title=2022 review: jumps |url=https://worldathletics.org/news/series/2022-review-jumps |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[World Athletics]] |archive-date=28. prosinca 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221228142556/https://worldathletics.org/news/series/2022-review-jumps |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Na temelju triju postignutih svjetskih rekorda, dviju svjetskih titula, osvojene Dijamantne lige, pobjedama na 18 od 19 natjecanja na kojima je nastupio te 23 skokova od šest ili više metara u jednoj sezoni [[World Athletics]] imenovao je Duplantisa najboljim atletičarom godine [[6. prosinca]].&lt;ref name=&quot;:13&quot;&gt;{{Cite news |date=7. prosinca 2022 |title=Mondo Duplantis Named 2022 World Athlete of the Year |url=https://lsusports.net/news/2022/12/07/mondo-duplantis-named-2022-world-athlete-of-the-year/ |access-date=4. kolovoza 2026 |work=LSU Athletics}}&lt;/ref&gt;

=== 2023: Druga svjetska titula i dva nova svjetska rekorda (šesti i sedmi) ===

Duplantis je ozbiljno započeo sezonu [[2023.]] godine na Mondo Classicu u [[Uppsala|Uppsali]], natjecanju koje je nazvano prema njegovu nadimku. Tamo je odnio pobjedu nakon preskočenih 6,10 metara. Taj rezultat nije bio samo njegova najbolja preskočena visina kojom je ikada otvorio sezonu nego i najbolji rezultat u povijesti otvaranja sezona uopće. Time je također oborio [[Sergej Bubka|Bubkin]] rekord od 11 preskočenih 6,10 ili više metara, i u dvorani i na otvorenome.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=3. veljače 2023 |title=Duplantis and Warholm open seasons with world-leading marks |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-uppsala-warholm-ulsteinvik-610-4531-sutej-ostrava |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[World Athletics]] |archive-date=3. veljače 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230203094234/https://worldathletics.org/news/report/duplantis-uppsala-warholm-ulsteinvik-610-4531-sutej-ostrava |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis Budapest 2023.jpg|thumb|Duplantis sa svojom zlatnom medaljom na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Budimpešta|Budimpešti]].]]

Na dvoranskome natjecanju [[All Star Perche]]u, održanome u [[Clermont-Ferrand]]u, Duplantis je [[25. veljače]] ponovno postavio novi svjetski rekord skokom od 6,22 metara. To mu je ujedno bio 60. skok u karijeri koji je iznosio šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25. veljače 2023 |title=Mondo Duplantis breaks pole vault world record for sixth time |url=https://olympics.nbcsports.com/2023/02/25/mondo-duplantis-pole-vault-world-record-perche-indoor/ |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[NBC Sports]] |language=en |archive-date=30. ožujka 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230330025819/https://olympics.nbcsports.com/2023/02/25/mondo-duplantis-pole-vault-world-record-perche-indoor/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=6. travnja 2023 |title=Ratified: world records for Duplantis, Bol and Seifu, world U20 records for Jackson and Sosna |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/records-ratified-duplantis-bol-seifu-jackson-sosna |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; 

Dana [[26. kolovoza]] 2023. godine Duplantis je obranio titulu svjetskoga prvaka na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Budimpešta|Budimpešti]] rezultatom od 6,10 metara.&lt;ref name=&quot;:80&quot;&gt;{{cite web | url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-championships/world-athletics-championships-budapest-2023-7138987/news/report/wch-budapest-23-report-men-pole-vault | title=Duplantis soars to second pole vault gold in Budapest &amp;#124; World Athletics Championships }}&lt;/ref&gt;

Preskočivši 6,23 metara na [[Prefontaine Classic]]u u [[Eugene, Oregon|Eugeneu, Oregonu]] [[17. rujna]], ponovno je oborio vlastiti svjetski rekord.&lt;ref&gt;[https://www.flotrack.org/articles/11225488-armand-duplantis-soars-to-world-record-in-mens-pole-vault-at-pre-classic Armand Duplantis Soars To World Record In Men's Pole Vault At Pre Classic] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230919024112/https://www.flotrack.org/articles/11225488-armand-duplantis-soars-to-world-record-in-mens-pole-vault-at-pre-classic |date=19. rujna 2023 }}, ''[[FloSports|FloTrack]]'', 17. rujna 2023. Pristupljeno 4. kolovoza 2026.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=23. studenoga 2023 |title=Ratified: world records for Crouser, Duplantis, Tsegay and Cheruiyot |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-crouser-duplantis-tsegay-cheruiyot |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

[[World Athletics]] proglasio je Duplantisa najboljim atletičarom godine već [[2020.]] i [[2022.]] godine. Isto je učinio i 2023. godine, ali toga puta u zasebnoj kategoriji skakačkih i bacačkih disciplina. Naime, od 2023. godine World Athletics dodjeljuje zasebne nagrade najboljim atletičarima i atletičarkama u trima kategorijama, odnosno u trkačkim disciplinama, skakačkim i bacačkim disciplinama te disciplinama izvan stadiona. U skladu s time, nagrada za najboljega atletičara godine u skakačkim i bacačkim disciplinama koju je primio [[11. prosinca]] 2023. godine smatra se prvom nagradom te vrste.&lt;ref name=&quot;:14&quot;&gt;{{Cite news |date=12. prosinca 2023 |title=Six stars named World Athletes of the Year in Monaco |url=https://worldathletics.org/awards/news/world-athletes-year-rising-stars-2023 |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics News}}&lt;/ref&gt;

=== 2024: Druga svjetska dvoranska titula, treća europska titula, olimpijsko zlato u Parizu i tri nova svjetska rekorda (osmi, deveti i deseti) ===
Na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2024.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u [[Glasgow]]u Duplantis je u [[ožujak|ožujku]] preskočio 6,05 metara, a taj mu je rezultat donio zlatnu medalju.&lt;ref name=&quot;:83&quot;&gt;{{Cite web |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/glasgow24/news/report/glasgow-24-men-pole-vault-report |title='Hardest ever' work for Duplantis as he retains pole vault title in Glasgow &amp;#124; World Athletics Indoor Championships |access-date=4. kolovoza 2026 |archive-date=4. ožujka 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240304131039/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/glasgow24/news/report/glasgow-24-men-pole-vault-report |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Dana [[26. veljače]]&lt;ref&gt;{{Cite web |date=26. veljače 2024 |title=Laureus World Sports Awards 2024 Nominees Announced |url=https://www.laureus.com/news/laureus-world-sports-awards-2024-nominees-announced |access-date=4. kolovoza 2024 |website=Laureus.com}}&lt;/ref&gt; bio je drugi put zaredom i treći put u karijeri nominiran za prestižnu [[Laureus (nagrada)|Laureus]]ovu nagradu za najboljega sportaša godine. U konkurenciji su još bili [[Lionel Messi]], [[Novak Đoković]], [[Erling Haaland]], [[Noah Lyles]] i [[Max Verstappen]], a osvojio ju je naposljetku Đoković.&lt;ref name=&quot;:5&quot;&gt;{{Cite web |date=8. travnja 2024 |title=Novak Djokovic, Iga Swiatek and Coco Gauff nominated at the 25th Laureus World Sports Awards : All you need to know |url=https://www.tennisclubhouse.ca/en/post/novak-djokovic-iga-swiatek-and-coco-gauff-nominated-at-the-25th-laureus-world-sports-awards-all-y |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20240409002518/https://www.tennisclubhouse.ca/en/post/novak-djokovic-iga-swiatek-and-coco-gauff-nominated-at-the-25th-laureus-world-sports-awards-all-y |archive-date=9. travnja 2024 |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Tennis Clubhouse |language=en}}&lt;/ref&gt;

Na natjecanju u [[Xiamen]]u, na prvoj &quot;postaji&quot; [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] [[2024.]] godine, Duplantis je poboljšao svoj svjetski rekord za jedan centimetar preskočivši 6,24 metra iz prvoga pokušaja.&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Julien Pereira |title=Athlétisme – Armand Duplantis établit un nouveau record du monde de saut à la perche en franchissant 6,24 mètres |language=fr |url=https://www.eurosport.fr/athletisme/wanda-diamond-league-xiamen/2024/athletisme-armand-duplantis-etablit-un-nouveau-record-du-monde-de-saut-a-la-perche-en-franchissant-624-metres_sto20002671/story.shtml |date=20. travnja 2024. |website=[[Eurosport]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Simon Turnbull |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.24m in Xiamen |url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-xiamen |date=20. travnja 2024. |website=[[World Athletics]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=27. srpnja 2024 |title=Ratified: world records for McLaughlin-Levrone, Duplantis, Kipyegon, Chebet, Alekna and Ngetich |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-mclaughlin-levrone-duplantis-kipyegon-chebet-alekna-ngetich |access-date=4. kolovoza 2026|work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Kao jedini natjecatelj koji je prešao šest metara, Duplantis je [[12. lipnja]] osvojio [[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Europsko prvenstvo]] u [[Rim]]u. Nakon što je osigurao titulu europskoga prvaka, Duplantis je iz prvoga pokušaja postavio novi rekord prvenstva skokom od 6,10 metara, a onda je iskoristio sva tri pokušaja za obaranje tadašnjega svjetskog rekorda, ali svi su bili bezuspješni.&lt;ref name=&quot;:89&quot;&gt;{{Cite web |title=Mondo Duplantis sacré champion d'Europe avec 6,10&amp;nbsp;m |url=https://www.lequipe.fr/Athletisme/Actualites/Mondo-duplantis-sacre-champion-d-europe-avec-6-10-m/1474377 |website=l'équipe}}&lt;/ref&gt; Ipak, skokom je od 6,10 metara učinio to prvenstvo svojim 60. natjecanjem na kojemu je preskočio šest ili više metara. Drugi je najbolji u povijesti [[Sergej Bubka]] s 44 natjecanja.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mills |first=Steven |date=15. lipnja 2024. |title=Roma 2024 by the numbers |url=https://www.european-athletics.com/news/roma-2024-by-the-numbers |access-date=4. kolovoza 2026 |work=European Athletics}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis - Olympic Games - 03.08.2024.jpg|thumb|left|upright|Armand Duplantis na kvalifikacijama u skoku s motkom [[3. kolovoza]] [[2024.]] godine na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama u Parizu]].]]

Pobijedivši [[5. kolovoza]] na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama]] u [[Pariz]]u, Duplantis je obranio titulu olimpijskoga pobjednika iz [[Ljetne olimpijske igre 2020.|Tokija]]. Budući da [[Sam Kendricks]] nije uspio skočiti više od 5,95 metara, Duplantis je osvojio zlato rezultatom od šest metara. Potom je preskočio 6,10 metara, čime je oborio olimpijski rekord [[Thiago Braza|Thiaga Braza]] s [[Ljetne olimpijske igre 2016.|Olimpijskih igara 2016.]] godine. U posljednjoj je seriji preskočio 6,25 metara iz trećega pokušaja i time postavio novi svjetski rekord. Kao i na Europskome prvenstvu te godine, Duplantis je bio jedini natjecatelj koji je preskočio šest metara, a potom preskočio 6,10 metara iz prvoga pokušaja te lovio novi svjetski rekord. Na Olimpijskim mu je igrama potonje pošlo za rukom, pa je time ujedno postavio novi svjetski rekord i oborio olimpijski rekord, koji je bio postavio samo 20 minuta prije.&lt;ref name=&quot;:90&quot;&gt;{{Cite news |last=Liew |first=Jonathan |date=5. kolovoza 2024. |title=Duplantis achieves new heights after pole vault world record adds to gold |url=https://www.theguardian.com/sport/article/2024/aug/05/2024-paris-olympic-games-armand-duplantis-pole-vault-world-record |access-date=4. kolovoza 2026|work=[[The Guardian]] |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Osvojivši zlato u Parizu, 24-godišnji je Duplantis postao prvi  skakač s motkom koji je obranio titulu olimpijskoga prvaka nakon [[SAD|Amerikanca]] [[Bob Richards|Boba Richardsa]], koji je osvojio Olimpijske igre [[Ljetne olimpijske igre 1952.|1952.]] i [[Ljetne olimpijske igre 1956.|1956.]] godine. Duplantis i Richards ujedno su jedini muški skakači s motkom koji su osvojili dva olimpijska zlata.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Thompson II |first=Marcus |date=6. kolovoza 2024. |title=Mondo Duplantis soars to new world record, Olympic gold again: 'He's the fastest pole vaulter out there' |url=https://www.nytimes.com/athletic/5682112/2024/08/05/mondo-duplantis-pole-vault-final-sam-kendricks/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240807041236/https://www.nytimes.com/athletic/5682112/2024/08/05/mondo-duplantis-pole-vault-final-sam-kendricks/ |url-status=dead |archive-date=7. kolovoza 2024 |access-date=4. kolovoza 2026 |work=The New York Times}}&lt;/ref&gt;

Duplantisova sposobnost ostvarivanja vrhunskih rezultata pod pritiskom te neprestano obaranje svjetskih rekorda učvrstili su njegov status jednoga od najistaknutijih atletičara svoje generacije.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt; Rezultati koje je postigao kao predstavnik Švedske na najvećim svjetskim i kontinentalnim natjecanjima nemaju premca.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Sports |first=Pulse |date=22. travnja 2024. |title=Mondo Duplantis shares secret behind shattering pole vault world record for record|url=https://www.pulsesports.co.ke/athletics/story/mondo-duplantis-shares-secret-behind-shattering-pole-vault-world-record-for-record-eigth-time-2024042110095299804 |access-date= 5. kolovoza 2026 |website=Pulse Sports Kenya |language=en}}&lt;/ref&gt; Uzevši u obzir njegove uspjehe od najmlađih natjecateljskih dobnih kategorija do seniorske karijere, do [[kolovoz]]a 2024. godine postavio je ukupno devet rekorda prvenstava i jedan olimpijski rekord. U te se rezultate ubrajaju i tri svjetska rekorda koja je postavio nakon što je osvojio svjetske titule: 6,20 metara na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u Beogradu, 6,21 metar na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome prvenstvu]] u Oregonu i naposljetku 6,25 metara u Parizu na Olimpijskim igrama.&lt;ref name=&quot;:17&quot; /&gt;

Njegova se dominacija u skoku s motkom počela uspoređivati s ostvarenjima najboljih u drugim sportovima.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=6. kolovoza 2024 |title=Mondo Duplantis Soars to New Heights: Sets World Record at Paris 2024 Olympics |url=https://trackalerts.com/2024/08/mondo-duplantis-soars-to-new-heights-sets-world-record-at-paris-2024-olympics/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240919084450/https://trackalerts.com/2024/08/mondo-duplantis-soars-to-new-heights-sets-world-record-at-paris-2024-olympics/ |url-status=dead |archive-date=19. rujna 2024 |access-date=5. kolovoza 2026|work=Trackalerts.com}}&lt;/ref&gt; ''[[The New York Times]]'' opisao ga je kao sportaša koji za skok s motkom predstavlja ono što [[Usain Bolt]] predstavlja za sprint, [[Michael Phelps]] za [[plivanje]] i [[Simone Biles]] za [[gimnastika|gimnastiku]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=5. kolovoza 2024|title=Mondo Duplantis: Breaking down the biomechanics behind the best-ever pole vaulter |url=https://www.nytimes.com/athletic/5646961/2024/08/05/mondo-duplantis-biomechanics-pole-vault/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806032042/https://www.nytimes.com/athletic/5646961/2024/08/05/mondo-duplantis-biomechanics-pole-vault/ |url-status=dead |archive-date=6. kolovoza 2024 |access-date=5. kolovoza 2026 |work=The New York Times}}&lt;/ref&gt; Budući da natjecanja često osvaja s gotovo 30 centimetara boljim rezultatom od drugoplasiranoga, njegova je nadmoć time izraženija jer se pobjednik u skoku s motkom češće odlučuje razlikom od samo jednoga centimetra.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Sherwood |first=Ben |date=8. kolovoza 2024. |title=Why This Pole Vaulter Is Even Bigger Than the One With the Bulge |url=https://www.thedailybeast.com/pole-vault-goat-mondo-duplantis-soaredliterallyat-the-paris-olympics |archive-url=https://web.archive.org/web/20240808232141/https://www.thedailybeast.com/pole-vault-goat-mondo-duplantis-soaredliterallyat-the-paris-olympics |url-status=dead |archive-date=8. kolovoza 2024 |access-date=5. kolovoza 2026 |work=The Daily Beast}}&lt;/ref&gt; Uz to je osvojio svako natjecanje na kojemu je nastupio od mitinga [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Monako|Monaku]] 2023. godine.&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot; /&gt; Nakon drugoga olimpijskog zlata zaredom i oborenih devet rekorda – a svaki je novi u tome nizu poboljšao za jedan centimetar – Duplantis je naširoko smatran najboljim skakačem s motkom svih vremena.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;{{Cite news |date=5. kolovoza 2024 |title=Record-breaker Duplantis soars to Olympic pole vault gold, Hodgkinson wins 800m |url=https://www.france24.com/en/live-news/20240805-record-breaker-duplantis-soars-to-pole-vault-gold-hodgkinson-wins-800m |agency=Agence France-Presse}}&lt;/ref&gt; Prije pariških Olimpijskih igara taj se naslov pridijevao [[Sergej Bubka|Sergeju Bubki]], umirovljenomu [[Ukrajina|ukrajinskom]] skakaču s motkom.&lt;ref name=&quot;Stump2024&quot;&gt;{{cite news |last1=Stump |first1=Scott |date=6. kolovoza 2024. |title=Swedish pole vaulter Armand Duplantis thrills the world with a towering, death-defying vault |url=https://www.today.com/popculture/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-rcna165383 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806202927/https://www.today.com/popculture/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-rcna165383 |archive-date=6. kolovoza 2024 |work=TODAY.com}}&lt;/ref&gt;

Na [[Memorijal Kamili Skolimowskoj|Memorijalu Kamili Skolimowskoj]] u [[Poljska|poljskome]] gradu [[Chorzów]]u, dvanaestoj postaji [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] 2024. godine, Duplantis je [[25. kolovoza]] poboljšao svoj svjetski rekord deseti put u karijeri i treći put 2024. godine za jedan centimetar, pa je novi svjetski rekord iznosio 6,26 metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ingebrigtsen and Duplantis smash world records in Silesia |url=https://www.diamondleague.com/news/general/ingebrigtsen-and-duplantis-smash-world-records-in-silesia/ |access-date=5. kolovoza 2026 |website=IDL Diamond League |date=25. kolovoza 2024 |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=3. listopada 2024 |title=Ratified: world records for Ingebrigtsen, Duplantis and Hull |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-ingebrigtsen-duplantis-hull |access-date=5. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Tamo su, uz Duplantisa, i [[Sam Kendricks]] i [[Emmanouil Karalis]] preskočili šest metara. To je bio prvi put u povijesti da su trojica skakača s motkom preskočili tu visinu na istome natjecanju.&lt;ref name=&quot;:6&quot;&gt;{{Cite news |last=Selvaraj |first=Jonathan |date=28. kolovoza 2024. |title=One small centimetre for man, a giant leap for Armand Duplantis |url=https://sportstar.thehindu.com/athletics/armand-duplantis-pole-vault-world-record-one-centimetre-paris-olympics-science-jump-sports-feature/article68575835.ece/}}&lt;/ref&gt;

Na konferenciji za medije uoči spomenutoga mitinga Dijamantne lige organizatori su predstavili novu nagradu za najboljega sportaša na tome natjecanju, a odluka se donosila na temelju bodovnoga sustava World Athleticsa. Očekivalo se da će prvi dobitnik te nagrade biti [[Jakob Ingebrigtsen]], koji je rezultatom od 7:17,55 minuta postavio novi svjetski rekord na 3000 metara. Time je nadmašio prijašnji rekord od 7:20,67 minuta [[Kenija|Kenijca]] [[Daniel Komen|Daniela Komena]] iz [[1996.]] godine za više od triju sekundi. Međutim, kada su se rezultati s natjecanja preračunali prema bodovnome sustavu, pokazalo se da je Duplantisov svjetski rekord od 6,26 metara u skoku s motkom vrijedio 1339 bodova, a Ingebrigtsenov svjetski rekord 1320 bodova. Duplantis je tako postao prvim dobitnikom nagrade za najvrjednijega atletičara mitinga, pa je osvojio 14-karatni zlatni prsten optočen dijamantima vrijedan 10 000 američkih dolara te novčanu nagradu u istome iznosu. Uz to je osvojio 50 000 američkih dolara za obaranje svjetskoga rekorda.&lt;ref name=&quot;:6&quot; /&gt;

Dan uoči mitinga Dijamantne lige u [[Zürich]]u, [[4. rujna]], Duplantis je sudjelovao u revijalnoj utrci na 100 metara protiv [[Karsten Warholm|Karstena Warholma]], svjetskoga rekordera na 400 metara s preponama. Duplantis je pobijedio i ostvario osobni rekord u toj disciplini, koji je iznosio 10,37 sekundi. Warholm je završio utrku za 10,47 sekundi, što je također bio njegov osobni rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mondo Duplantis uses personal best to hold off Karsten Warholm in 100m sprint showdown |url=https://olympics.com/en/news/mondo-duplantis-uses-personal-best-to-hold-off-karsten-warholm-in-100m-sprint-showdown}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/articles/c14zydg3754o|title=Duplantis beats Warholm in 100m exhibition race|date=4. rujna 2024 |work=BBC Sport|access-date=5. kolovoza 2026.}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[13. rujna]] zaključio sezonu 2024. godine četvrtim uzastopnim naslovom pobjednika Dijamantne lige na završnome natjecanju u [[Bruxelles]]u. Pobjedu je odnio nakon preskočenih 6,11 metara, čime je također postavio rekord mitinga.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/wanda-diamond-league-final-brussels-2024-duplantis-denny|title=Duplantis and Denny break meeting records on first day of Wanda Diamond League Final in Brussels|publisher=World Athletics|access-date=13. rujna 2024}}&lt;/ref&gt;

Dana [[26. listopada]] bio je prvi put samostalno proglašen europskim sportašem godine u muškoj konkurenciji. Isti je naslov zavrijedio 2022. godine, ali tada je nagradu podijelio s Jakobom Ingebrigtsenom.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=28. listopada 2024 |title=Mahuchikh and Duplantis named European athletes of the year |url=https://athleticsweekly.com/athletics-news/mahuchikh-and-duplantis-named-european-athletes-of-the-year-1039994149/ |access-date=5. kolovoza 2024 |work=Athletics Weekly}}&lt;/ref&gt;  

Duplantis je [[6. studenoga]] postao globalni ambasador humanitarne utrke [[Wings for Life World Run]], a time se pridružio drugim sportskim zvijezdama poput [[Neymar|Neymara]] i Karstena Warholma. Utrka se održala [[4. svibnja]] [[2025.]] godine radi prikupljanja sredstava za istraživanje ozljede [[kičmena moždina|kralježnične moždine]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Jonsson |first=Hanna |date=6. studenoga 2024. |title=Join Mondo Duplantis in the Wings for Life World Run – registration is open |url=https://www.redbull.com/se-en/mondo-duplantis-wings-for-life-world-run |access-date=5. kolovoza 2026|work=Redbull}}&lt;/ref&gt;

=== 2025: Višestruki novi svjetski rekordi, treće svjetske titule i u dvorani i na otvorenome, jubilarnih sto skokova, Laureusova nagrada, peto osvajanje Dijamantne lige i skok od 6,30 metara ===

Duplantis je [[28. veljače]] na [[All Star Perche]]u u [[Clermont-Ferrand]]u 11. put oborio vlastiti svjetski rekord. Nakon što je osigurao pobjedu skokom od 6,07 metara, Duplantis je odlučio preskočiti 6,27 metara. To je uspio iz prvoga pokušaja.&lt;ref name=&quot;:17&quot;&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2025 |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.27m in Clermont-Ferrand |url=https://worldathletics.org/news/report/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-627m-clermont-ferrand |access-date=6. kolovoza 2026 |website=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; U to je vrijeme objavio i svoj prvi singl &quot;[[Bop (pjesma, Mondo)|Bop]]&quot;, koji je zasvirao kada je postavio novi svjetski rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2025 |title=Armand Duplantis breaks his own pole vault world record with leap of 6.27m |url=https://www.straitstimes.com/sport/armand-duplantis-breaks-his-own-pole-vault-world-record-with-leap-of-6-27m |access-date=6. kolovoza 2026 |website=The Straits Times}}&lt;/ref&gt;

U razgovoru s [[Puma (brend)|Puminim]] izvršnim direktorom Arneom Freundtom, odnosno intervjuu objavljenome [[18. ožujka]] u sklopu tvrtkina godišnjega izvještaja, Duplantis je otkrio da vjeruje da bi mogao svjetski rekord postaviti na 6,40 metara u idućih nekoliko godina, ali da mu 6,30 metara predstavlja prvu metu u bližoj budućnosti.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole vault star Armand &quot;Mondo&quot; Duplantis sets his sights on fairy tale world record of 6.40m {{!}} PUMA® |url=https://about.puma.com/en/newsroom/corporate-news/2025/18-03-2025-pole-vault-star-armand-mondo-duplantis-sets-his-sights |access-date=6. kolovoza 2026 |website=about.puma.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je skokom od 6,15 metara osvojio [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]] u [[Nanjing]]u [[22. ožujka]]. Time je ujedno treći put zaredom postao svjetskim dvoranskim prvakom. Duplantis se borio sve do kraja protiv [[Grk]]a [[Emmanouil Karalis|Emmanouila Karalisa]], koji je preskočio 6,05 metara. Karalis bi u neko drugo doba zasigurno postao svjetskim dvoranskim prvakom jer je to bio prvi put u povijesti da je skakač s motkom u finalu prvenstva preskočio 6,05 metara i ostao bez zlatne medalje.&lt;ref name=&quot;:18&quot; /&gt;

Prije nego što je obranio naslov prvaka u Nanjingu, Duplantis je ukupno 98 puta dotada preskočio šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite AV media |url=https://www.youtube.com/live/NHC6m33jDrk?si=QtkdsUuyCpEanGXj |title=Livestream - World Athletics Indoor Championships Nanjing 25 Press Conference |language=en |access-date=6. kolovoza 2026 |via=www.youtube.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=20. ožujka 2025 |title='More in the tank', vows Duplantis as he edges to century mark |url=https://www.france24.com/en/live-news/20250320-more-in-the-tank-vows-duplantis-as-he-edges-to-century-mark |access-date=6. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Watta |first=Evelyn |date=20. ožujka 2025 |title=Mondo Duplantis all set for another world record as he gears up for World Athletics Indoor Championships Nanjing 2025: &quot;I have more in the tanks&quot; |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-world-record-world-athletics-indoor-championships-nanjing-2025-more-in-tanks |access-date=6. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; Preskočivši četiri puta šest ili više metara na tome natjecanju, Duplantis je prešao brojku od sto takvih skokova s ukupno 102 njih. Za usporedbu, [[Sergej Bubka]], nekadašnji svjetski rekorder, drugi je najbolji po broju skokova od šest ili više metara, a u karijeri ih je ukupno imao 46.&lt;ref name=&quot;:18&quot;&gt;{{Cite web |title=Duplantis retains world indoor pole vault title in Nanjing {{!}} News {{!}} Nanjing 25 {{!}} World Athletics Indoor Championships |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/nanjing25/news/report/nanjing-25-men-pole-vault-report |archive-url=https://web.archive.org/web/20250322161645/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/nanjing25/news/report/nanjing-25-men-pole-vault-report |archive-date=22. ožujka 2025 |access-date=6. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=22. ožujka 2025 |title=Now 102 vaults over 6 metres as Duplantis soars to world indoor title |url=https://sports.yahoo.com/article/now-102-vaults-over-6-143815490.html |access-date=6. kolovoza 2026 |website=Yahoo Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[21. travnja]] osvojio [[Laureus (nagrada)|Laureusovu]] nagradu za najboljega sportaša godine. Time je nakon [[Usain Bolt|Usaina Bolta]] postao drugi atletičar u povijesti koji je osvojio tu nagradu.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Wiseman |first=Ciaran |date=22. travnja 2025 |title=Mondo Duplantis namedrops Usain Bolt &amp; Lionel Messi as he wins prestigious award |url=https://talksport.com/sport/3138989/mondo-duplantis-laureus-awards-usain-bolt-lionel-messi/ |access-date=7. kolovoza 2026 |website=talkSPORT |language=}}&lt;/ref&gt; Bio je nominiran još 2021., 2023. i 2024. godine, stoga ju je osvojio nakon treće uzastopne i ukupno četvrte nominacije.&lt;ref name=&quot;:19&quot;&gt;{{Cite web |last=Smirnova |first=Lena |date=22. travnja 2025. |title=Armand Duplantis named Laureus World Sportsman of the Year after third consecutive nomination |url=https://www.olympics.com/en/news/athletics-sweden-armand-duplantis-named-laureus-world-sportsman-of-the-year-after-third-consecutive-nomination |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=22. travnja 2025 |title=Gymnast Simone Biles and pole vaulter Armand Duplantis win Laureus awards |url=https://www.straitstimes.com/sport/gymnast-simone-biles-and-pole-vaulter-mondo-duplantis-win-laureus-awards |access-date=7. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

Svoj ukupno dvanaesti i četvrti svjetski rekord u okviru Dijamantne lige&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis Soars to 6.28m World Record as Records Tumble at Stockholm Diamond League {{!}} Watch Athletics |url=https://www.watchathletics.com/article/13394/duplantis-soars-to-6-28m-world-record-as-records-tumble-at-stockholm-diamond-league |access-date=7. kolovoza 2026 |website=www.watchathletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt; postavio je [[15. lipnja]] skokom od 6,28 metara, iz prvoga pokušaja, u [[Stockholm]]u.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.28m in Stockholm {{!}} REPORTS {{!}} World Athletics |url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-628m-stockholm |archive-url=https://web.archive.org/web/20250615204725/https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-628m-stockholm |archive-date=15. lipnja 2025 |access-date=7. kolovoza 2026|website=worldathletics.org |language=en}}&lt;/ref&gt; Prije toga oborio je svjetski rekord dvaput u Poljskoj, Srbiji i Oregonu, jednom u Škotskoj i Kini, a triput u Francuskoj, uključujući onaj s Olimpijskih igara 2024. godine. Nikada prije nije postigao to na domaćemu terenu, u [[Švedska|Švedskoj]],&lt;ref&gt;{{Cite web |date=15. lipnja 2025 |title=Mondo Duplantis' 12th pole vault world record is one of a kind: 'The only thing that I was missing' |url=https://www.nbcsports.com/olympics/news/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-2025-stockholm |access-date=7. kolovoza 2026 |website=NBC Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt; pa je time ostvario još jedan priželjkivani uspjeh.&lt;ref&gt;{{Cite web |first=Nick |last=Zaccardi |date=15. lipnja 2025 |title=Mondo Duplantis breaks world record in pole vault for 12th time: 'The only thing that I was missing' |url=https://sports.yahoo.com/article/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-171337337.html |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Yahoo Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

Duplantisov 12. svjetski rekord s čuvenoga [[Olimpijski stadion u Stockholmu|Olimpijskoga stadiona u Stockholmu]], na kojemu su se održale [[Ljetne olimpijske igre 1912.]] godine, bio je prvi u povijesti koji se postavio na tome stadionu. Tamo su se više puta oborili svjetski rekordi u atletici nego na ijednome drugom stadionu – ukupno 83 njih između [[1912.]] i [[2008.]] godine. Međutim, nijedan od njih nije bio u skoku s motkom.&lt;ref name=&quot;:21&quot;&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=20. rujna 2025 |title=Mondo Duplantis exclusive: 14-time pole vault world-record holder analyzes his greatest jumps |url=https://www.nytimes.com/athletic/6642767/2025/09/20/mondo-duplantis-interview-world-records/ |access-date=7. kolovoza 2026 |work=The New York Times |language=en-US |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt; [[Patrik Sjöberg]] bio je posljednji švedski sportaš koji je na tome stadionu postavio svjetski rekord, a to je bilo na natjecanju u skoku uvis [[1987.]] godine. Tomu je svjedočila i Duplantisova majka s tribina.&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite web |last=Crumley |first=Euan |date=15. lipnja 2025.|title=Mondo Duplantis rises to the occasion in Stockholm – Athletics Weekly |url=https://athleticsweekly.com/news/mondo-duplantis-rises-to-the-occasion-in-stockholm-1040005867/ |access-date=7. kolovoza 2026 |website=athleticsweekly.com |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole Vault: Arman Duplantis sets his sights on setting another world record at 6.40m {{!}} Flashscore.com |url=https://www.flashscore.com/news/athletics-continental-tour-it-s-within-my-reach-duplantis-sets-sights-on-6-40m/bkXyvSvq/ |access-date=7. kolovoza 2026|website=www.flashscore.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

U skladu s tamošnjom tradicijom, Duplantisovo je ime uklesano na zidove stadiona u spomen na svjetski rekord koji je ondje postavio. Taj dio Olimpijskoga stadiona, poznat pod nazivom &quot;Stadion Walk of Fame&quot;, odaje počast najvećim sportskim uspjesima i događajima koji su se odvili na stadionu još od Olimpijskih igara održanih u Stockholmu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archives: Walk of Fame |url=https://www.walkoffamestadion.se/en/walkoffame/ |access-date=19. lipnja 2025 |website=Stadion Walk of Fame |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;

Nakon te pobjede u Dijamantnoj ligi Duplantis je od 2020. godine pobijedio na 37 od ukupno 41 natjecanja, čime je postao jedan od najuspješnijih serijskih pobjednika u povijesti Dijamantne lige.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Sportstar |first=Team |date=13. lipnja 2025. |title=Duplantis Diamond League Results 2017–2025: A Winning Streak |url=https://sportstar.thehindu.com/athletics/duplantis-diamond-league-results-2017-2025/article69690324.ece |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Sportstar |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=16. lipnja 2025 |title='Magical' Armand Duplantis soars to pole vault world record in Stockholm |url=https://www.straitstimes.com/sport/magical-duplantis-soars-to-pole-vault-world-record-in-stockholm-with-6-28m-jump |access-date=7. kolovoza 2026|work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt; Od svoga debija u Dijamantnoj ligi 2017. godine ostvario je ukupno 39 pobjeda, čime je prestigao [[Renaud Lavillenie|Renauda Lavillenieja]], koji ima 37 pobjeda.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Renaud LAVILLENIE – Wanda Diamond League |url=https://www.diamondleague.com/athlete/14185853/ |access-date=7. kolovoza 2026 |language=en-US}}&lt;/ref&gt; Od 2020. godine imao je 93 nastupa, a izgubio je samo četiri puta, i to isključivo na mitinzima Dijamantne lige.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=17. lipnja 2025 |title=Why 1cm equals multiple big-money payouts for this record-breaking pole vaulter |url=https://www.abc.net.au/news/2025-06-17/mondo-armand-duplantis-keeps-breaking-his-pole-vault-world-1cm/105426332 |access-date=7. kolovoza 2026 |work=ABC News |language=en-AU}}&lt;/ref&gt;

Dana [[11. srpnja]] Duplantis je skokom od 6,05 metara oborio rekord mitinga Dijamantne lige u [[Monako|Monaku]], koji je iznosio 6,02 metara, a bio ga je postavio [[Poljska|Poljak]] [[Piotr Lisek]] [[2019.]] godine. Taj je miting ujedno i 13. postaja Dijamantne lige na kojoj je Duplantis srušio rekord natjecanja.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=McCarvel |first=Nick |date=11 July 2025 |title=Monaco Diamond League 2025: Mondo Duplantis wins pole vault in new meeting record, misses on world record attempts |url=https://www.olympics.com/en/news/monaco-diamond-league-2025-mondo-duplantis-wins-pole-vault-in-new-meeting-record-misses-on-world-record-attempts |access-date=12 July 2025 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; Budući da se u Dijamantnoj ligi održava ukupno 15 mitinga, preostala su mu u tome trenutku dva na kojima još nije postavio novi rekord. Riječ je o mitinzima u [[Rabat]]u, na kojemu je rekord od 5,86 metara postavio [[Sam Kendricks]], i u [[London]]u, gdje rekord od 6,03 metara drži [[Renaud Lavillenie]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ogeyingbo |first=Deji |date=25. lipnja 2025. |title=Mondo Duplantis and the art of jumping high |url=https://www.runblogrun.com/2025/06/mondo-duplantis-and-the-art-of-jumping-high.html |access-date=7. kolovoza 2026 |website=runblogrun |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

U sklopu manifestacije [[World Athletics Continental Tour]] Duplantis je [[12. kolovoza]] postavio svoj 13. svjetski rekord od 6,29 metara na mitingu iz tzv. Gold serije u [[Budimpešta|Budimpešti]]. To je bio prvi svjetski rekord koji se ikada postavio na tome mitingu u 15 godina njegova postojanja. Duplantis je time nadmašio i svoj prijašnji rekord koji je postavio u [[Mađarska|Mađarskoj]], a riječ je o skoku od 6,10 metara kojim je [[2023.]] godine osvojio svoju drugu titulu svjetskoga prvaka.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Historic world record, broken records, and an electric atmosphere at the Gyulai István Memorial – Gyulai István Memorial |url=https://gyulaimemorial.hu/en/news/historic-world-record-broken-records-and-an-electric-atmosphere-at-the-gyulai-istvan-memorial/ |access-date=7. kolovoza 2026 |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=13. kolovoza 2025 |title=Duplantis breaks world pole vault record on Budapest return |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-continental-tour/news/duplantis-world-pole-vault-record-budapest-gyulai-memorial |access-date=7. kolovoza 2026 |website=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;

World Athletics dao je Duplantisu važnu ulogu u promociji premijernoga izdanja prvenstva službenoga naziva [[World Athletics Ultimate Championship]], koje će se održati u [[Budimpešta|Budimpešti]] od [[11. rujna|11.]] do [[13. rujna]] [[2026.]] godine. Riječ je o ekskluzivnome bijenalu koje će se parnim godinama održavati na kraju sezone, kada [[Svjetsko prvenstvo u atletici]] neće biti u tijeku. World Athletics imenovao je Duplantisa ultimativnom zvijezdom ([[engleski jezik|engl.]] ''Ultimate Star''), a potom [[Usain Bolt|Usaina Bolta]] ultimativnom legendom ([[engleski jezik|engl.]] ''Ultimate Legend''),&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Thapliyal |first=Mukesh |date=8. rujna 2025. |title=Usain Bolt named 'Ultimate Legend' by World Athletics to promote inaugural global championship |url=https://economictimes.indiatimes.com/news/international/us/usain-bolt-named-ultimate-legend-by-world-athletics-to-promote-inaugural-global-championship/articleshow/123756822.cms?from=mdr |access-date=8. kolovoza 2026 |work=The Economic Times |issn=0013-0389}}&lt;/ref&gt; učinivši ih time glavnim akterima u promociji prvenstva u skladu s dodijeljenim ulogama.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=13. kolovoza 2025 |title=Duplantis unveiled as inaugural Ultimate Star |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-ultimate-championship/2026/news/press-releases/mondo-duplantis-ultimate-championship-star |access-date=8. kolovoza 2026 |website=World Athletics}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[27. kolovoza]] osvojio trofej Dijamantne lige peti put zaredom na posljednjemu mitingu u [[Zürich]]u, čime se približio najboljim atletičarima sa sedam pobjeda. Riječ je o [[Francuska|francuskome]] skakaču s motkom [[Renaud Lavillenie|Renaudu Lavillenieju]] i [[Christian Taylor|Christianu Tayloru]], [[SAD|Amerikancu]] koji se natjecao u [[Troskok|troskoku]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last= |first= |last2= |first2= |date=28. kolovoza 2025 |title=Mondo Duplantis wins fifth straight Diamond League title |url=https://www.indiatvnews.com/sports/other/mondo-duplantis-wins-fifth-straight-diamond-league-title-2025-08-28-1005523 |access-date=9. kolovoza 2026 |website=India TV News |language=en}}&lt;/ref&gt; Duplantis je pobijedio nakon preskočenih šest metara, što je bio njegov 118. skok od šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=27. kolovoza 2025 |title=Olyslagers wins latest duel with high jump rival ahead of world champs |url=https://www.abc.net.au/news/2025-08-28/nicola-olyslagers-wins-high-jump-diamond-league-in-zurich/105706212 |access-date=9. kolovoza 2026 |work=ABC News |language=en-AU}}&lt;/ref&gt;

Na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Tokio|Tokiju]] Duplantis je [[15. rujna]] osvojio svoju treću svjetsku titulu zaredom u skoku s motkom. Naslov svjetskoga prvaka donio mu je skok od 6,15 metara u nikada kompetitivnijemu finalu muškoga skoka s motkom na natjecanju globalne razine, gdje je sedam skakača preskočilo 5,90 ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.30m in Tokyo {{!}} News {{!}} Tokyo 25 {{!}} World Athletics Championships |url=https://worldathletics.org/en/competitions/world-athletics-championships/tokyo25/news/report/world-championships-tokyo-25-report-mens-pole-vault |access-date=9. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt; Duplantis je zatim nastojao postaviti svoj 14. svjetski rekord od 6,30 metara, a to mu je pošlo za rukom u posljednjemu pokušaju. Taj je rezultat ujedno bio četvrti Duplantisov svjetski rekord u 2025. godini, što je za njega bio i rekordan broj oborenih svjetskih rekorda u jednoj godini.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=15. rujna 2025 |title=Armand Duplantis soars to third world title and 14th world record |url=https://www.bbc.com/sport/athletics/articles/c1ed6845ng7o |access-date=9. kolovoza 2026 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

Nakon prvih dvaju neuspješnih pokušaja Duplantis je napravio dvije promjene koje su se pokazale ključnim za obaranje rekorda. Najprije je pomaknuo stalke za letvicu s njezine standardne pozicije pet centimetara bliže kutiji za odraz, u koju se postavlja motka pri skoku, čime je promijenio kut prelaska preko letvice. Duplantis je poslije otkrio da mu je njegov otac i trener Greg savjetovao da upotrijebi tvrđu motku u trećemu pokušaju kako bi optimizirao odraz pri toj visini. U prijašnjim se pokušajima služio istom motkom kojom je obarao rekorde između 6,20 i 6,29 metara.&lt;ref name=&quot;:21&quot; /&gt;

Duplantis je bio proglašen europskim sportašem godine [[26. listopada]]. To je bio treći put da je osvojio tu nagradu, a toliko ju je puta jedini još dobio [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Britanac]] [[Mo Farah]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Broadbent |first=Chris |date=25. listopada 2025 |title=Mondo grateful for “beautiful honour” as he is named men's Athlete of the Year |url=https://www.european-athletics.com/home/news/mondo-grateful-for-beautiful-honour-as-he-is-named-athlete-of-the-year |access-date=9. kolovoza 2026|website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

[[World Athletics]] proglasio je Duplatnisa sportašem godine [[30. studenoga]]. Tada je imao 16 osvojenih natjecanja u nizu i postao je prvi skakač s motkom u novijoj povijesti koji dvije godine zaredom nije doživio poraz.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=1. prosinca 2025 |title=Swedish pole vault star Armand Duplantis and US hurdler Sydney McLaughlin-Levrone crowned 'Athletes of the Year' |url=https://www.straitstimes.com/sport/duplantis-and-mclaughlin-levrone-crowned-athletes-of-the-year |access-date=9. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt; Nijedan drugi atletičar koji se natjecao u skakačkim ili bacačkim disciplinama nije tu nagradu osvojio tri puta. Duplantis je tako postao tek treći atletičar s najmanje trima osvojenim nagradama, pridruživši se [[Usain Bolt|Usainu Boltu]], koji ju je osvojio šest puta, i [[Hicham El Guerrouj|Hichamu El Guerrouju]], također trostrukome dobitniku nagrade.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ian O'Riordan: Why Grand Slam Track is paying a high price for excluding field events |url=https://www.irishtimes.com/sport/athletics/2025/12/06/ian-oriordan-why-grand-slam-track-is-paying-a-high-price-for-excluding-field-events/ |access-date=9. kolovoza 2026 |website=The Irish Times |language=en}}&lt;/ref&gt;

=== 2026: Petnaesti svjetski rekord zaredom, četvrti uzastopni svjetski dvoranski naslov i prekid trogodišnjega pobjedničkog niza===
Dana [[12. ožujka]] Duplantis je poboljšao svoj svjetski rekord za jedan centimetar na [[Mondo Classic|Mondo Classicu]] u [[Uppsala|Uppsali]]. To je bio njegov 15. svjetski rekord i drugi put da je postavio svjetski rekord u [[Švedska|Švedskoj]].&lt;ref name=&quot;:26&quot;/&gt; Duplantis je tim skokom od 6,31 metra nadmašio brojku [[Sergej Bubka|Sergeja Bubke]] od 14 uzastopnih svjetskih rekorda. Također, pobjeda mu je na spomenutome natjecanju bila 38. u nizu, računajući još od [[kolovoz|kolovoza]] [[2023.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=16. ožujka 2026 |title=Pole vault record breaker Armand Duplantis ready for return to 'special' Torun |url=https://www.straitstimes.com/sport/pole-vault-record-breaker-armand-duplantis-ready-for-return-to-special-torun |access-date=9. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

Dvije tehničke prilagodbe omogućile su Duplantisu postavljanje najnovijega svjetskog rekorda: produljio je zalet s 20 na 22 koraka i počeo je upotrebljavati tvrđu motku. Godinama je eksperimentirao s tvrđom motkom, ali nije uspijevao doći do željenoga učinka. Ipak, smatrao je da će mu produljeni zalet, koji je uveo posljednjih mjeseci, omogućiti jači odraz, a on bolje savijanje tvrđe motke.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Goulding |first=Grace |date=16. ožujka 2026. |title=Mondo Duplantis eyes 2026 World Athletics Indoor Championships return in Toruń after 15th pole vault world record: &quot;I wanted to make sure I'm still the top dog&quot; |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-2026-world-athletics-indoor-championships-return-record-top-dog |access-date=9. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;

Nakon što je [[21. ožujka]] osvojio zlato na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2026.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u [[Toruń]]u i pritom postavio novi rekord prvenstva skokom od 6,25 metara, Duplantis je postao prvi atletičar koji je osvojio četiri uzastopna svjetska dvoranska naslova.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Fentuo |first=Fentuo Tahiru |date=22. ožujka 2026. |title=World Athletics Indoor Championships 2026: Mondo Duplantis claims fourth successive indoor pole vault title |url=https://www.olympics.com/en/news/world-athletics-indoor-championships-2026-mondo-duplantis-claims-fourth-successive-indoor-pole-vault-title |access-date=9. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; To mu je bila ukupno deveta svjetska seniorska titula. Od [[2019.]] godine, kada je posljednji put bio poražen na svjetskim ili kontinentalnim prvenstvima, osvojio je 12 velikih titula.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis soars to 6.25m championship record to win fourth world indoor pole vault title {{!}} News {{!}} Kujawy Pomorze 26 {{!}} World Athletics Indoor Championships |url=https://worldathletics.org/en/competitions/world-athletics-indoor-championships/kujawypomorze26/news/report/wic-kujawy-pomorze-26-report-men-pole-vault |access-date=9. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt; Nakon posljednjega osvojenog svjetskog dvoranskog naslova izjednačio se sa Sergejem Bubkom, koji je četiri puta bio svjetski dvoranski prvak.&lt;ref name=&quot;:27&quot;&gt;{{Cite web |date=21. ožujka 2026 |title=Sweden's Duplantis wins fourth world indoor pole vault title |url=https://www.france24.com/en/live-news/20260321-sweden-s-duplantis-wins-fourth-world-indoor-pole-vault-title |access-date=9. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[17. svibnja]] postavio novi rekord mitinga [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Šangaj]]u skokom od 6,12 metara, gdje je i pobijedio.

Dana [[27. svibnja]] puštena je u prodaju posebna dječja ulaznica za [[14. kolovoza]], dan kada su se održavale kvalifikacije u skoku s motkom na [[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Europskome prvenstvu]] u [[Birmingham]]u. Nazvana prema Duplantisu, &quot;Mondo Ticket&quot; stajala je samo 6,31 funtu. Njezina je simbolična cijena odgovarala visini trenutačnoga svjetskoga rekorda, a cijela je akcija bila namijenjena poticanju mladih obožavatelja na to da dožive prvenstvo i izbliza prate Duplantisa na djelu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis jumps at the chance to bring world record ticket to young fans at Birmingham 2026 |url=https://www.european-athletics.com/home/news/mondo-world-record-ticket |access-date=9. kolovoza 2026 |website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

Nakon gotovo trogodišnje dominacije u skoku s motkom Duplantis je [[7. lipnja]] doživio poraz na mitingu Dijamantne lige u [[Stockholm]]u, gdje je [[Australija|Australac]] [[Kurtis Marschall]] bio bolji od njega. Time se prekinuo njegov niz od 40 uzastopnih pobjeda na natjecanjima koji je započeo još u [[kolovoz|kolovozu]] [[2023.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=7. lipnja 2026 |title=Aussie pulls off epic upset over hometown king: 'Chuffed it was me' |url=https://7news.com.au/sport/athletics/aussie-first-timer-kurtis-marschall-pulls-off-epic-diamond-league-upset-over-hometown-king-mondo-duplantis-c-22398518 |access-date=9. kolovoza 2026 |website=7NEWS |language=en}}&lt;/ref&gt;

Osvojivši miting Dijamantne lige u [[Pariz]]u, Duplantis se [[28. lipnja]] vratio pobjedama i obaranju rekorda. Skokom od 6,13 metara postavio je novi rekord mitinga. Taj mu je miting ujedno bio prvo natjecanje nakon vjenčanja.

Dana [[10. srpnja]] osvojio je miting Dijamantne lige u [[Monako|Monaku]] skokom od 6,07 metara, čime je poboljšao vlastiti rekord mitinga za dva centimetra. Time je ostvario prvu pobjedu od preseljenja u Monako, odnosno na novome domaćem terenu. Duplantis je također bio potaknuo organizatore na uvrštavanje muškoga skoka s motkom u program Dijamantne lige u Monaku, prema kojemu je dotad bio predviđen skok s motkom samo u ženskoj konkurenciji.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=11. srpnja 2026 |title=Duplantis thrives on new home turf in Monaco |url=https://www.france24.com/en/live-news/20260711-duplantis-thrives-on-new-home-turf-in-monaco |access-date=9. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;

== Privatni život ==

Duplantis je na poticaj svoje majke intenzivno učio [[švedski jezik]] preko [[Skype]]a, a taj mu je tečaj bio od velike pomoći. Do [[2020.]] godine uznapredovao je toliko da je smatrao da mnogo bolje i lakše razumije izvorne govornike nego što je prije mogao. Njegova je majka istovremeno tvrdila da se Duplantis sramio javno govoriti švedski, ali da se rado njime služio u privatnoj komunikaciji zbog manjega pritiska.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Brenning |first=Patrik |date=20. travnja 2020. |title=Armand Duplantis kan svenska men vågar inte prata |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/opbo1j/manga-tycker-att-han-inte-ar-svensk |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221219161604/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/opbo1j/manga-tycker-att-han-inte-ar-svensk |archive-date=19. prosinca 2022 |access-date=10. kolovoza 2026 |work=[[Aftonbladet]] |language=sv}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=11. lipnja 2020 |title=Armand Duplantis om sin svenska: 'Mamma vill inte att folk ska snacka skit' |url=https://www.youtube.com/watch?v=nCJ875PRdUI |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230810125239/https://www.youtube.com/watch?v=nCJ875PRdUI |archive-date=10. kolovoza 2023 |access-date=10. kolovoza 2021 |publisher=[[Expressen]] YouTube Channel}}&lt;/ref&gt; Međutim, do [[2021.]] godine njegovo se znanje poboljšalo do razine na kojoj je bez poteškoća davao intervjue u cijelosti na švedskome, što je osobito bilo primijećeno nakon osvajanja olimpijskoga zlata u Tokiju.&lt;ref&gt;{{cite web |date=3. kolovoza 2021 |title=Duplantis efter OS-guldet – i intervju på svenska |url=https://www.youtube.com/watch?v=klJJopIMeuc |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221219161557/https://www.youtube.com/watch?v=klJJopIMeuc |archive-date=19. prosinca 2022 |access-date=10. kolovoza 2026 |publisher=[[Aftonbladet]] official Youtube channel |language=sv}}&lt;/ref&gt; Duplantis je prije toga isticao da mu je napredovanje u švedskome bilo ponešto otežano time što većina Šveđana izvrsno poznaje engleski jezik, pa su izvorni govornici radije razgovarali s njime na engleskome.&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Hammarkrantz |first1=Oskar |date=18 September 2020 |title=Duplantis: 'Blir mycket mer igenkänd här än i USA' |url=https://www.svd.se/armand-duplantis-jag-blir-mycket-mer-igenkand-har-an-i-usa |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211209023227/https://www.svd.se/armand-duplantis-jag-blir-mycket-mer-igenkand-har-an-i-usa |archive-date=9. prosinca 2021 |access-date=10. kolovoza 2026 |newspaper=[[Svenska Dagbladet]] |language=sv}}&lt;/ref&gt;

[[File:Dalahästen i Avesta 03.jpg|thumb|Letvica u blizini [[Dala konj|dala-konja]] u [[Švedska|švedskome]] mjestu [[Avesta (grad)|Avesti]] podigne se svaki put kada Duplantis obori svjetski rekord (''fotografirano u [[Travanj|travnju]] [[2024.]] godine'').]]

Kako bi si priskrbio idealne klimatske uvjete za treniranje tijekom cijele godine, Duplantis je obično provodio zime u [[Louisiana|Louisiani]], a ljeta u [[Uppsala|Uppsali]]. U [[Avesta (grad)|Avesti]], mjestu gdje je Duplantisova majka odrasla, letvica nalik na onu u skoku s motkom podigne se u blizini enormne skuplture [[dala konj|dala-konja]] s rezultatom svakoga novog Duplantisova svjetskog rekorda. Kada je Duplantis prvi put čuo za to, briznuo je u plač od sreće jer je tada postao još svjesniji veličine onoga što je postigao.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Ottosson |first=Stefan |date=16. prosinca 2020. |title=Armand Duplantis kunde inte hålla tillbaka tårarna – efter svenska hyllningen: &quot;Bröt ihop när jag såg det&quot; |url=https://www.sportbibeln.se/friidrott/armand-duplantis-kunde-inte-halla-tillbaka-tararna-efter-svenska-hyllningen-jag-brot-ihop-nar-jag-sag-det/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210803162617/https://www.sportbibeln.se/friidrott/armand-duplantis-kunde-inte-halla-tillbaka-tararna-efter-svenska-hyllningen-jag-brot-ihop-nar-jag-sag-det/ |archive-date=3. kolovoza 2021 |access-date=10. kolovoza 2021 |publisher=Sportbibeln |language=sv}}&lt;/ref&gt; U [[listopad]]u [[2025.]] godine [[Zračna luka Stockholm-Arlanda]] dodala je Duplantisa svojoj galeriji portreta &quot;Welcome to my hometown&quot; ([[srpskohrvatski jezik|sh.]] 'Dobro došli u moj rodni grad'), koja postoji još od [[2005.]] godine u dijelu za prikupljanje prtljage. Galerija odaje počast osobama koje su svojim iznimnim doprinosima obilježile regije [[Stockholm]]a i [[Uppsala|Uppsale]] primjerice u sportu, kulturi, znanosti, gospodarstvu i drugim područjima.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Orban |first=André |date=14. listopada 2025. |title=World record holder Armand Duplantis joins “Welcome to my hometown” gallery at Stockholm Arlanda Airport |url=https://www.aviation24.be/airports/stockholm-arlanda-arn/world-record-holder-armand-duplantis-joins-welcome-to-my-hometown-gallery-at-stockholm-arlanda-airport/ |access-date=10. kolovoza 2025 |website=Aviation24.be |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

[[File:Guests at the 2026 Met Gala 442 (Armand Duplantis and Desiré Inglander).jpg|thumb|Duplantis i Inglander na [[Met Gala|Met Gali]] [[2026.]] godine.]]

Duplantis se oženio švedskim modelom i kreatoricom sadržaja Desiré Inglander [[2026.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Landén |first=Petter |last2=Thunborg |first2=Peter |date=20. ožujka 2026. |title=Armand och Desiré Duplantis har gift sig i hemlighet |url=https://www.expressen.se/sport/friidrott/armand-och-desire-duplantis-har-gift-sig-i-hemlighet/ |access-date=10. kolovoza 2026 |work=[[Expressen]] |language=Swedish}}&lt;/ref&gt; Par se upoznao u Švedskoj [[2020.]] godine na jednoj zabavi sredinom ljeta, a Duplantis je zaprosio Inglander [[2024.]] godine za vrijeme snimanja za ''[[Vogue Scandinavia]]'' u [[New York]]u.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=11. listopada 2024 |title=Olympic Champion Mondo Duplantis and Desiré Inglander Announce Their Engagement |url=https://www.vogue.com/article/mondo-duplantis-desire-inglander-engaged |work=Vogue}}&lt;/ref&gt; Nakon vjenčanja Duplantis je prodao svoj stan u Stockholmu i preselio se u [[Monako]], a dotada je živio u [[SAD|Sjedinjenim Američkim Državama]] i Švedskoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=AFP |date=7. svibnja 2025.|title=Duplantis promises new home Monaco a world record |url=https://www.freemalaysiatoday.com/category/sports/2026/05/08/duplantis-promises-new-home-monaco-a-world-record |access-date=10. kolovoza 2026 |website=Free Malaysia Today {{!}} FMT |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je objavio svoj prvi singl &quot;[[Bop (pjesma, Mondo)|Bop]]&quot; pod imenom Mondo [[28. veljače]] [[2025.]] godine, a napisao ga je s Emilom Bergom i Rasmusom Wahlbergom, kao i ostalih 30-ak pjesama.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.sverigesradio.se/artikel/duplantis-ovantade-drag-sa-later-nya-karriaren|title=Duplantis oväntade drag – så låter nya karriären|date=25 February 2025|language=sv|publisher=[[Sveriges Radio]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;vibes&quot;&gt;{{Cite web|url=https://www.svt.se/kultur/armand-duplantis-slapper-nya-laten-bop-nervost|title=Armand Duplantis om nya låten &quot;Bop&quot;: &quot;Den är vibes och kul&quot;|date=28. veljače 2025.|language=sv|first=Moa|last=Lindstedt|publisher=[[Sveriges Television]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.sverigesradio.se/artikel/stavhopparen-armand-duplantis-debuterar-som-artist|title=Stavhopparen Armand Duplantis debuterar som artist: &quot;Lite nervöst&quot;|date=28. veljače 2025|language=sv|publisher=[[Sveriges Radio]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt; Njegov je debi zauzeo 31. mjesto na švedskoj listi singlova.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://sverigetopplistan.se/chart/41/?dspy=2025&amp;dspp=10|title=Veckolista Singlar, vecka 10|publisher=[[Sverigetopplistan]]|language=sv|access-date=10. ožujka 2026}}&lt;/ref&gt; Nakon njega objavio je niz drugih singlova poput pjesme &quot;4L&quot; u [[lipanj|lipnju]] [[2025.]], &quot;Feelin' Myself&quot; u [[veljača|veljači]] [[2026.]] i &quot;Location&quot; u [[travanj|travnju]] 2026. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=14. lipnja 2025 |title=Armand Duplantis to Release Love-Driven Single &quot;4L&quot; {{!}} Sweden Herald |url=https://swedenherald.com/article/armand-duplantis-to-release-new-music-this-month |access-date=10. kolovoza 2026 |website=Sweden Herald |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Nottingham |first=Juliet |date=3. lipnja 2026. |title=Mondo Duplantis reveals his ultimate ambition: a Grammy |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-reveals-ultimate-ambition-grammy |access-date=10. lipnja 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; U [[ožujak|ožujku]] 2026. godine  [[World Athletics]] angažirao je Duplantisa da stvori službenu himnu za novo prvenstvo u atletici, odnosno [[World Athletics Ultimate Championship]], čije će se prvo izdanje održati iste godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=23. ožujka 2026 |title=From world records to world anthems, new creative jump for Duplantis |url=https://www.straitstimes.com/sport/from-world-records-to-world-anthems-new-creative-jump-for-duplantis |access-date=10. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

== Postignuća ==
Podatci u nastavku preuzeti su sa službene mrežne stranice [[World Athletics]]a.&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot; /&gt;

=== Međunarodna natjecanja ===

{| class=&quot;wikitable sortable plainrowheaders&quot;&quot;max-width:40em;&quot;
|+Nastupi za {{flagicon|SWE}} [[Švedska|Švedsku]]
|----
!scope=&quot;col&quot;| Godina
!scope=&quot;col&quot;| Natjecanje
!scope=&quot;col&quot;| Mjesto
!scope=&quot;col&quot;| Plasman
!scope=&quot;col&quot;| Rezultat
!scope=&quot;col&quot;| Bilješka
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2015.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U18) 2015.|Svjetsko prvenstvo (U18)]]
|{{flagicon|COL}} [[Cali]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,30 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:25&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2016.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U20) 2016.|Svjetsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|POL}} [[Bydgoszcz]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=cc9966|3. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,45 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Report: men's pole vault – IAAF World U20 Championships Bydgoszcz 2016 |url=https://worldathletics.org/news/report/world-u20-championships-men-pole-vault |access-date=10. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2017.]]
|[[Europsko prvenstvo u atletici (U20) 2017.|Europsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|ITA}} [[Grosseto]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,65 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:39&quot; /&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2017.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[London]]
|align=&quot;center&quot;|9. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,50 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Report: men's pole vault final – IAAF World Championships London 2017 {{!}} REPORT {{!}} World Athletics |url=https://worldathletics.org/news/report/mens-pole-vault-final-world-championships-lon |access-date=10. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2018.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Birmingham]]
|align=&quot;center&quot;|7. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,70 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6019/AT-PV-M-f----.RS6.pdf?|title=Final results|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U20) 2018.|Svjetsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|FIN}} [[Tampere]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,82 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:45&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|GER}} [[Berlin]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m
|align=&quot;center&quot;|CR WU20R&lt;ref name=&quot;:47&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2019.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|Katar}} [[Doha]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=silver|2. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,97 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:50&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2021.]]
|[[Europsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Europsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m i
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:55&quot;/&gt;
|-
|[[Ljetne olimpijske igre 2020.|Olimpijske igre]]
|{{flagicon|Japan}} [[Tokio]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,02 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;Nakon što je osigurao zlato, sva je tri puta bezuspješno pokušao preskočiti 6,19 metara za postavljanje novoga svjetskog rekorda. Vidi {{Cite web |date=3. kolovoza 2021 |title=Mondo Duplantis fails to break world record but strolls to pole-vault gold |url=http://www.theguardian.com/sport/2021/aug/03/mondo-duplantis-fails-to-break-world-record-but-strolls-to-pole-vault-gold|access-date=10. kolovoza 2026 |website=The Guardian |language=engl.|archive-date=3. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230203020710/https://www.theguardian.com/sport/2021/aug/03/mondo-duplantis-fails-to-break-world-record-but-strolls-to-pole-vault-gold|url-status=live}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2022.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,20 m i
|align=&quot;center&quot;|WR CR&lt;ref name=&quot;:69&quot;/&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,21 m
|align=&quot;center&quot;|WR CR&lt;ref name=&quot;:71&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|GER}} [[München]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,06 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:74&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2023.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|Mađarska}} [[Budimpešta]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,10 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:80&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2024.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2024.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Glasgow]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:83&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|ITA}} [[Rim]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,10 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:89&quot;/&gt;
|-
|[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]]
|{{flagicon|Francuska}} [[Pariz]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,25 m 
|align=&quot;center&quot;|WR OR&lt;ref name=&quot;:90&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2025.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|CHN}} [[Nanjing]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,15 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Mills |first=Steven |date=22. ožujka 2025. |title=Duplantis vaults to a hat-trick of world indoor titles in Nanjing |url=https://www.european-athletics.com/home/news/duplantis-vaults-to-a-hat-trick-of-world-indoor-titles-in-nanjing |access-date=10. kolovoza 2026 |website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,30 m 
|align=&quot;center&quot;|WR CR
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2026.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2026.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,25 m i
|align=&quot;center&quot;|CR
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Birmingham]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,15 m 
|align=&quot;center&quot;|CR
|}
'''Legenda:'''
{{small|
: CR označuje rekord prvenstva.
: WU20R označuje svjetski rekord u kategoriji mlađih od 20 godina.
: WR označuje svjetski rekord.
: OR označuje olimpijski rekord.
:  i označuje rezultat postignut u dvorani.
}}&lt;/div&gt;

=== Dijamantna liga ===
{| class=&quot;wikitable&quot; width=&quot;80%&quot; style=&quot;text-align:center&quot;
! rowspan=&quot;2&quot;|Miting !! colspan=&quot;17&quot;| Godina nastupa
|-
! [[2017.]] !! [[2018.]] !! [[2019.]] !! [[2021.]] !! [[2022.]] !! [[2023.]] !! [[2024.]] !! [[2025.]] !! [[2026.]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Athletissima]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SUI}} [[Lausanne]]}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|7.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,73 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|5.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,70 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#cc9966&quot;|{{nowrap|3.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,62 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,15 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,21 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[BAUHAUS-galan]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Stockholm]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,86 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,16 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,28 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,80 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Bislett Games]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|NOR}} [[Oslo]]}}}}
|colspan=&quot;2&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]

| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,15 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Herculis]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|MON}} [[Monako]]}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,92 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,72 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[London Athletics Meet]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|GBR}} [[London]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#cc9966&quot;|{{nowrap|3.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,55 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,95 m}}}}
|colspan=&quot;3&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,95 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Memorijal Kamila Skolimowska]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|POL}} [[Chorzów]]}}}}
|colspan=&quot;4&quot; {{N/A|}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,26 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,20 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Memorijal Van Damme]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|BEL}} [[Bruxelles]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|7.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,68 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,11 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{TBD}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Meeting de Paris]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Pariz]]}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,90 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,13 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Dohi]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|QAT}} [[Doha]]}}}}
|colspan=&quot;2&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
|colspan=&quot;3&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Shanghaiju]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|CHN}} [[Shanghai]]/[[Suzhou]]/[[Shaoxing]]}}}}
|colspan=&quot;2&quot;{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|colspan=&quot;3&quot;bgcolor=&quot;e6e6ff&quot;|{{small|''Nije bio održan.''}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,12 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;
{{small|{{nowrap|6,12 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Xiamenu]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|CHN}} [[Xiamen]]}}}}
|colspan=&quot;5&quot; {{N/A|}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,24 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,92 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Prefontaine Classic]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,71 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,71 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,93 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,91 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,23 m (WR)}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Weltklasse Zürich]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SWI}} [[Zürich]]}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{small|N/S}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,82 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,06 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
! Ukupno !! {{N/A|TBC}} !! 4. !! 3. !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! {{TBD}}
|}
'''Legenda:'''
{{small|
: {{colorbox|#ffdddd|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|15px]]}} označuje da muški skok s motkom nije bio jedna od disciplina na mitingu te godine.
: N/S označuje miting na kojemu nije nastupio.
: {{color box|#d8f3d8}} označuje promotivna natjecanja u sklopu mitinga. Ona nisu dio službenoga programa Dijamantne lige i ostvareni rezultati ne donose bodove za ukupni poredak.
: {{color box|#cecece}} označuje mitinge koji u to vrijeme nisu bili dio Dijamantne lige.
: [[File:Diamond blue.svg|15px]] označuje ukupno prvo mjesto u Dijamantnoj ligi na kraju sezone.
}}

=== Nagrade i priznanja ===

== Najbolji rezultati ==
=== Osobni rekordi ===
{| class=&quot;wikitable&quot; cellpadding=&quot;1&quot; cellspacing=&quot;2&quot; border=&quot;1&quot;
|- bgcolor=&quot;cccccc&quot;
! scope=&quot;col&quot; |Disciplina
! scope=&quot;col&quot; |Rezultat
! scope=&quot;col&quot; |Mjesto
! scope=&quot;col&quot; |Datum
|-
|{{nowrap|[[Skok s motkom]]}}
|align=&quot;center&quot; |6,31 m &lt;/br&gt; {{small|'''WR'''}}
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Uppsala]], [[Švedska]]}}
|align=&quot;center&quot; |{{nowrap|[[12. ožujka]] [[2026.]]}}
|-
|{{nowrap|[[Utrka na 100 metara|100 metara]]}}
|align=&quot;center&quot; |10,37 s
|{{nowrap|{{flagicon|SUI}} [[Zürich]], [[Švicarska]]}}
|align=&quot;center&quot; |{{nowrap|[[4. rujna]] [[2024.]]}}
|}

=== Svjetski rekordi ===
{| class=&quot;wikitable&quot; border=&quot;1&quot; cellspacing=&quot;2&quot; cellpadding=&quot;1&quot; style=&quot;border-collapse: collapse; font-size: 95%;&quot;
|+Svjetski rekordi koje je postavio Armand Duplantis
|----
! scope=&quot;col&quot; | Rezultat
! scope=&quot;col&quot; | Mjesto
! scope=&quot;col&quot; | Natjecanje
! scope=&quot;col&quot; | Datum
|-
|{{nowrap|6,17 m (i)}}
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|[[Miting u Toruńu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[8. veljače]] [[2020.]]}}
|-
|6,18 m (i) 
|{{flagicon|SCO}} [[Glasgow]]
|[[Miting u Glasgowu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. veljače]] [[2020.]]}}
|-
|6,19 m (i)
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|[[Miting u Beogradu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[7. ožujka]] [[2022.]]}}
|-
|6,20 m (i)
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|{{nowrap|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]}}
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[20. ožujka]] [[2022.]]}}
|-
|6,21 m
|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko prvenstvo]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[24. srpnja]] [[2022.]]}}
|-
|6,22 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Clermont-Ferrand]]}}
|[[All Star Perche]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[25. veljače]] [[2023.]]}}
|-
|6,23 m
|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}
|[[Prefontaine Classic]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[17. rujna]] [[2023.]]}}
|-
|6,24 m
|{{flagicon|CHN}} [[Xiamen]]
|[[Miting u Xiamenu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[20. travnja]] [[2024.]]}}
|-
|6,25 m
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Saint-Denis]]}}
|[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[5. kolovoza]] [[2024.]]}}
|-
|6,26 m
|{{flagicon|POL}} [[Chorzów]]
|{{nowrap|[[Memorijal Kamila Skolimowska]]}}
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[25. kolovoza]] [[2024.]]}}
|-
|6,26 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Clermont-Ferrand]]}}
|[[All Star Perche]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[28. veljače]] [[2025.]]}}
|-
|6,28 m
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Stockholm]]
|[[BAUHAUS-galan]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. lipnja]] [[2025.]]}}
|-
|6,29 m
|{{nowrap|{{flagicon|HUN}} [[Budimpešta]]
|[[Miting u Budimpešti]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[12. kolovoza]] [[2025.]]}}
|-
|6,30 m
|{{nowrap|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko prvenstvo]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. rujna]] [[2025.]]}}
|-
|6,31 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Uppsala]]
|[[Mondo Classic]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[12. ožujka]] [[2026.]]}}
|}

=== Najbolji rezultati sezone ===
{| class=&quot;wikitable&quot; width=&quot;80%&quot; style=&quot;text-align:center&quot;
!! colspan=&quot;17&quot;| Godina
|-
! [[2015.]] !! [[2016.]] !! [[2017.]] !! [[2018.]] !! [[2019.]] !! [[2020.]] !! [[2021.]] !! [[2022.]] !! [[2023.]] !! [[2024.]] !! [[2025.]] !! [[2026.]]
|-
|{{nowrap|5,30 m}}
|{{nowrap|5,51 m}}
|{{nowrap|5,90 m}}
|{{nowrap|6,05 m}}
|{{nowrap|6,00 m}}
|{{nowrap|6,18 m}}
|{{nowrap|6,10 m}}
|{{nowrap|6,21 m}}
|{{nowrap|6,23 m}}
|{{nowrap|6,26 m}}
|{{nowrap|6,30 m}}
|{{nowrap|6,31 m}}
|}

neka stoji zasad:
{{#chart:Duplantis pole vaulting record.chart}}

== Napomene ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{commonscat}}
* [https://worldathletics.org/athletes/-/14679502 Armand Duplantis] na [[World Athletics]]
* [https://www.european-athletics.com/historical-data/athletes/-/14679502 Armand Duplantis] na [[European Athletics]]
* [https://www.diamondleague.com/athlete/14679502 Armand Duplantis] na [[Dijamantna liga|Diamond League]]
* [https://www.olympics.com/en/athletes/armand-duplantis Armand Duplantis] na [[Međunarodni olimpijski odbor|Olympics.com]]
* [https://sok.se/idrottare/idrottare/a/armand-duplantis.html Armand Duplantis] na [[Švedski olimpijski odbor|Sveriges Olympiska Kommitté]]
* [https://www.olympedia.org/athletes/146747 Armand Duplantis] na [[Olympedia|Olympediji]]
*[https://intersportstats.com/athletes/3000046184 Armand Duplantis] na InterSportStats</text>
      <sha1>tsu3h63m622ebveb6m862c2lbu3xsfi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681768</id>
      <parentid>42681763</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T11:32:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ekvatarina</username>
        <id>270952</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Dijamantna liga */ formatiranje</comment>
      <origin>42681768</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="134785" sha1="b7fi26lqmdnoxhx1tyu4z5kkazvqilt" xml:space="preserve">{{Infokutija sportista
|ime = Armand Duplantis
|headercolor = lightsteelblue
|slika = Armand Duplantis(cropped) Budapest 2023.jpg
|nadimci = Mondo
|puno_ime = Armand Gustav Duplantis
|datum_rođenja = [[10. studenoga]] [[1999.]]
|mjesto_rođenja = {{flagicon|SAD}} [[Lafayette, Louisiana]], [[SAD]]|država = {{flagicon|Švedska}} [[Švedska]]
|nacionalnost = {{flagicon|Švedska}} [[Švedska|Šveđanin]]&lt;br&gt; {{flagicon|SAD}} [[SAD|Amerikanac]]
|sport = [[atletika]]
|discipline = [[skok s motkom]]
|visina = 1,81 m&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;&gt;{{cite web |url=https://olympics.com/en/paris-2024/athlete/armand-duplantis_1569203 |title=DUPLANTIS Armand |work=[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Paris 2024 Olympics]] |access-date=20. ožujka 2026. |archive-date=23. kolovoza 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240823034124/https://olympics.com/en/paris-2024/athlete/armand-duplantis_1569203 |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;
|treneri = Greg i Helena Duplantis&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;/&gt;
|klub = [[Upsala IF]]&lt;ref name=&quot;Paris 2024 DUPLANTIS&quot;/&gt;
|or= 6,31 m '''WR''' ([[skok s motkom]])&lt;br&gt;10,37 s ([[Trka na 100 metara|100 m]])&lt;ref name=&quot;worldathletics.org DUPLANTIS&quot;/&gt;
|medalje = 
{{Medalje sport | [[Atletika]]: [[Skok s motkom]]}}
{{MedalCountry|{{flagcountry|Švedska}}}}
{{MedaljeNatjecanje|oi}}
{{Medalje zlato | [[Olimpijada 2020|Tokio 2020.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Olimpijada 2024|Pariz 2024.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|[[Svjetska prvenstva u atletici|Svjetska prvenstva]]}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Eugene 2022.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Budimpešta 2023.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Tokio 2025.]] | skok s motkom}}
{{Medalje srebro | [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Doha 2019.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Dijamantna liga}}
{{Medalje zlato | [[2021.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2022.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2023.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2024.]] | skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[2025.]] | skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska dvoranska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Beograd 2022.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Glasgow 2024.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Nanjing 2025.| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | Toruń 2026.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|[[Europska prvenstva u atletici|Europska prvenstva]]}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Berlin 2018.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|München 2022.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Rim 2024.]]| skok s motkom}}
{{Medalje zlato | [[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Birmingham 2026.]]| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Europska dvoranska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Toruń 2021.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska juniorska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Tampere 2018.| skok s motkom}}
{{Medalje bronca | Bydgoszcz 2016.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Europska juniorska prvenstva}}
{{Medalje zlato | Grosseto 2017.| skok s motkom}}
{{MedaljeNatjecanje|Svjetska prvenstva za mlađe juniore}}
{{Medalje zlato | Cali 2015.| skok s motkom}}
|supružnici = Desiré Duplantis (r. Inglander)&lt;br&gt;(2026. – ''danas'')}}

'''Armand Gustav Duplantis''' ([[Lafayette, Louisiana]], [[10. studenoga]] [[1999.]]), poznat kao '''Mondo''', [[Švedska|švedsko]]-[[SAD|američki]] je [[Skok s motkom|skakač s motkom]]. Svjetski je rekorder (6,31 m), dvostruki olimpijski pobjednik, četverostruki svjetski dvoranski prvak i trostruki osvajač svjetskih prvenstava na otvorenome. Pet puta osvojio je i [[Dijamantna liga|Dijamantnu ligu]].&lt;ref name=&quot;worldathletics.org DUPLANTIS&quot;&gt;{{cite web |url= https://worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |title=Armand DUPLANTIS|work=worldathletics.org |access-date=20. ožujka 2026.}}&lt;/ref&gt;

Svoje svjetske uspjehe postiže još od 15. godine, kada je osvojio [[Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore u atletici 2015.|Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore]] [[2015.]] godine. Od tada je osvojio niz ostalih prestižnih titula, uključujući i prva mjesta, čime je postao jedan od rijetkih sportaša koji je osvojio svjetska prvenstva u atletici kao mlađi junior, junior i senior.&lt;ref name=&quot;:4&quot;&gt;{{Cite news |last=Fameso |first=Funmilayo |date=28. kolovoza 2024.|title=Usain Bolt of Pole Vaulting: 9 fascinating things about the GOAT of athletics with TEN world records |url=https://www.pulsesports.co.ke/athletics/story/usain-bolt-of-pole-vaulting-9-fascinating-things-about-the-goat-of-athletics-with-ten-world-records-2024082807152685975 |work=Pulse Sports |access-date=27. ožujka 2026.}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je i četverostruki europski prvak. Svoju je prvu europsku titulu osvojio [[2018.]] godine, kada je postavio trenutačni svjetski rekord za mlađe od 20 godina, a zatim [[2022.]], [[2024.]] i [[2026.]] godine. Godine 2018. bio je proglašen europskom i svjetskom atletskom zvijezdom u usponu, a dvije godine kasnije najboljim svjetskim atletičarom. Svoje je prvo europsko dvoransko zlato osvojio [[2021.]] godine, iste godine kada je na [[Olimpijada 2020.|Olimpijskim igrama u Tokiju]] prvi put postao olimpijski prvak.  Sljedeće je sezone oborio svjetski rekord tri puta, osvojio naslove svjetskoga prvaka i na otvorenome i u dvorani, postao europski prvak i osvajač [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]], a konačno i preskočio šest ili više metara 22 puta;&lt;ref name=&quot;:20&quot;&gt;{{Cite web |date=16. lipnja 2025 |title=Mondo's 14th world record: what's fuelling this streak? |url=https://www.redbull.com/se-en/armand-duplantis-pole-vaulter-personal-life-portrait |access-date=27. ožujka 2026.|website=Red Bull}}&lt;/ref&gt; na temelju svega toga bio je proglašen najboljim i europskim i svjetskim atletičarom godine. Nakon toga nastavio je obarati vlastite svjetske rekorde više puta godišnje: [[2023.]] godine dva puta, [[2024.]] tri puta, od kojih je jedan bio na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama u Parizu]], a [[2025.]] godine četiri puta. Bio je proglašen najboljim atletičarom godine četiri puta dosada (2020., 2022., 2023. i 2025. godine), a osvojio je nagradu [[Laureus (nagrada)|Laureus]] 2025. godine.&lt;ref name=&quot;:20&quot;/&gt; Pobijedivši u pet uzastopnih finala natjecanja, u razdoblju od 2021. do 2025. godine, Duplantis je također postao peterostruki osvajač Dijamantne lige.

Duplantis je na natjecanjima preskočio šest ili više metara najviše puta u povijesti atletike,&lt;ref name=&quot;:20&quot;/&gt; a ukupno je postavio 15 svjetskih rekorda.&lt;ref name=&quot;:22&quot;&gt;{{Cite web |title=World Record Progression of Pole Vault|url=https://worldathletics.org/records/by-progression/15143?type=1 |access-date=3. svibnja 2026. |work=[[World Athletics]]}}&lt;/ref&gt; Nakon što je [[Renaud Lavillenie]] [[2014.]] godine preskočio 6,16 metara, Duplantis se javio kao sljedeći svjetski rekorder 2020. godine, kada je preskočio 6,17 metara. Od te je preskočene visine bio jedini koji je postavljao nove svjetske rekorde sve do svoga najnovijega, odnosno onoga od 6,31 metra iz [[2026.]] godine. Od listopada 2025. godine preskakao je šest ili više metara tijekom osam uzastopnih sezona, u ukupno 79 natjecanja, počevši od [[2018.]] godine, kada je preskočio 6,05 metara na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu u Berlinu]].

Duplantis je jedan od samo četvorice skakača koji su preskočili 6,10 metara ili više; ostali su [[Emmanouil Karalis]], Renauld Lavillenie i [[Sergej Bubka]].&lt;ref&gt;{{Cite web |date=29. srpnja 2025|title=Manolo Karalis Inches Closer to Pole Vault History |url=http://www.tovima.com/sports/manolo-karalis-inches-closer-to-pole-vault-history/ |access-date=3. svibnja 2026. |website=tovima.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Staff |date=1. ožujka 2026.|title=Emmanouil Karalis: Historic 6.17m vault, congratulations from Bubka |url=https://www.hellenic.news/en/article/sports/athletics/emmanoyil-karalis-istoriko-alma-sta-617m-ke-sygxaritiria-apo-mpoumpka |access-date=3. svibnja 2026.|website=Hellenic.News |language=en}}&lt;/ref&gt;  Prema statistici iz ožujka 2026. godine, tu je visinu svladao na 36 od ukupno 49 natjecanja na kojima je neki atletičar toliko preskočio:&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=12. kolovoza 2025. |title=Mondo Duplantis sets 13th pole vault world record of his career, third of 2025 |url=https://www.nytimes.com/athletic/6549502/2025/08/12/mondo-duplantis-pole-vault-world-records/ |access-date=3. svibnja 2026.|work=The New York Times |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2026 |title=Emmanouil Karalis overtakes Renaud Lavillenie to become second highest pole vaulter in history behind Mondo Duplantis |url=https://www.olympics.com/en/news/athletics-emmanouil-karalis-overtakes-renaud-lavillenie-second-highest-pole-vaulter-history-mondo-duplantis |access-date=10. ožujka 2026|website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;  24 puta na otvorenome i 12 puta u dvorani. Duplantis se naširoko smatra najboljim skakačem s motkom svih vremena.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=15. rujna 2025. |title=Mondo Duplantis, the making of a generational talent: 'It's like I'm a performing artist' |url=https://www.nytimes.com/athletic/6575839/2025/09/11/mondo-duplantis-profile-world-championships-tokyo-sweden/ |access-date=3. svibnja 2026. |work=The New York Times |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Mull |first=Cory |title=Mondo Duplantis Breaks World Record For 14th Time, Earning Third World Pole Vault Title |url=https://www.forbes.com/sites/corymull/2025/09/15/mondo-duplantis-breaks-world-record-for-14th-time-earning-third-world-title/ |access-date=3. svibnja 2026.|website=Forbes}}&lt;/ref&gt;

== Rani život ==
Armand Gustav Duplantis&lt;ref&gt;{{Cite web |date=24. srpnja 2021 |title=Avslöjar Mondos okända mellannamn: &quot;Ingen kallar mig något annat&quot; |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/4zgA9o/franska-avslojandet-mondos-okanda-mellannamn |access-date=7. svibnja 2026. |website=Aftonbladet}}&lt;/ref&gt; rodio se [[10. studenoga]] [[1999.]] godine&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot;&gt;{{cite web |title=Armand Duplantis – Athlete Profile |url=https://www.worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |website=[[World Athletics]] |access-date=7. svibnja 2026|archive-date=9. srpnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230709231226/https://worldathletics.org/athletes/sweden/armand-duplantis-14679502 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; u sportskoj obitelji u [[Lafayette, Louisiana|Lafayetteu, Louisiani]].&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; Njegov otac Greg, podrijetlom [[SAD|Amerikanac]], nekadašnji je skakač s motkom (osobni mu je rekord iznosio 5,80 metara), a majka Helena (rođena Hedlund), [[Švedska|Šveđanka]], bivša je [[Sedmoboj|sedmobojka]] i [[Odbojka|odbojkašica]].&lt;ref name=&quot;advocate&quot;&gt;{{cite news |newspaper=The Advocate|url=http://theadvocate.com/sports/acadianapreps/11646428-123/pole-vaulter-armand-duplantis-clearing |title=Pole vaulter Armand Duplantis clearing new heights |date=4. ožujka 2015. |access-date=7. svibnja 2026. |author=Raymond A. Partsch III |archive-date=16. veljače 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200216203953/https://www.theadvocate.com/acadiana/sports/high_schools/article_96588e5e-a358-5573-b046-415e9512c502.html |url-status=dead}}&lt;/ref&gt; Duplantisu je [[Engleski jezik|engleski]] materinji jezik, a [[švedski]] je učio tijekom odrastanja,&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Hendricks |first=Maggie |date=1. kolovoza 2024. |title=Paris 2024 athletics: Get to know Swedish star Mondo Duplantis |url=https://www.olympics.com/en/news/paris-2024-athletics-get-to-know-swedish-star-mondo-duplantis |access-date=7. svibnja 2026. |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=2. ožujka 2025|title=Mondo Duplantis shatters the pole vault record for an incredible 11th time |url=https://www.redbull.com/se-en/armand-duplantis-pole-vaulter-personal-life-portrait |access-date=7. svibnja 2026. |website=Red Bull}}&lt;/ref&gt;  osobito provodeći ljeta s djedom i bakom u Švedskoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=7. ožujka 2022 |title=Duplantis pushed to heights by sibling rivalry and family coaching |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220307-duplantis-pushed-to-heights-by-sibling-rivalry-and-family-coaching |access-date=7. svibnja 2026 |publisher=[[France 24]] |language=en}}&lt;/ref&gt;

Andreas i Antoine, njegova starija braća, te Johanna, mlađa sestra, također se bave sportom odmalena. Andreas je predstavljao Švedsku kao skakač s motkom na svjetskim juniorskim prvenstvima u atletici [[2009.]] i [[2012.]] godine, a Antoine je od istoga sporta odustao kako bi se bavio [[Bejzbol|bejzbolom]] u srednjoj školi. U tome je sportu brzo napredovao i postao je kapetan ekipe [[Državni univerzitet Louisiane|Državnoga sveučilišta Louisiane]] [[2019.]] godine, kada su postizali najveće uspjehe.&lt;ref&gt;{{Cite news |url=http://www.nola.com/lsu/index.ssf/2015/07/lsu_freshman_antoine_duplantis.html |title=LSU freshman Antoine Duplantis meshes strong mental approach with athleticism as he steps into a chance to compete |newspaper=NOLA.com |author=Randy Rosetta |date=13. srpnja 2015. |access-date=7. svibnja 2026. |archive-date=21. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150721194028/http://www.nola.com/lsu/index.ssf/2015/07/lsu_freshman_antoine_duplantis.html |url-status=live}}&lt;/ref&gt;  Johanna se profesionalno bavi skokom s motkom i također predstavlja Švedsku na natjecanjima.

Duplantis je završio srednju školu u Lafayetteu [[2018.]] godine, a potom je obrazovanje nastavio, poput svojih roditelja i starije braće, na Državnome sveučilištu Louisiane, ali od njega je odustao 2019. godine, nakon prve godine studija, kako bi se posvetio profesionalnoj karijeri.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=@mondohoss600 |date=10. lipnja 2019. |title=Friendships and memories to last a lifetime. #foreverlsu #borntofly |url=https://x.com/mondohoss600/status/1138131078512816133 |access-date=7. svibnja 2026. |website=[[Twitter|X]]}}&lt;/ref&gt;

== Rana karijera ==
{{external media
 |float = left
 |topic = [[YouTube]]
 |video1 = [https://www.youtube.com/watch?v=guSvVZ-3BrM 2006–2016 world record progression]
}}
Duplantis se prvi put okušao u skoku s motkom kod kuće, u Lafayetteu, Louisiani, kada je imao četiri godine. Od tada je počeo u njemu uvelike napredovati.&lt;ref name=&quot;split&quot; /&gt; Prvi je svjetski rekord u svojoj dobnoj kategoriji postavio sa sedam godina. Kada mu je bilo deset godina, preskočio je 3,86 metara, čime je oborio tadašnji svjetski rekord za tu dob, ali također za dob od 11 i 12 godina.&lt;ref name=&quot;split&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.milesplit.com/articles/143231/national-freshman-pv-record-holder-armand-duplantis-wants-the-world |title=National freshman PV record holder Armand Duplantis wants the world |author=Johanna Gretschel |work=MileSplit United States |date=14. siječnja 2015. |access-date=8. svibnja 2026. |publisher=MileSplit |archive-date=25. listopada 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181025112924/http://www.milesplit.com/articles/143231/national-freshman-pv-record-holder-armand-duplantis-wants-the-world |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.maxpreps.com/news/dCOA-6WFEd-YiQAcxJSkrA/louisianas-10-year-old-pole-vault-prodigy.htm |title=Louisiana's 10-year-old pole vault prodigy |publisher=MaxPreps|author=Dave Krider |date=11. kolovoza 2010. |access-date=8. svibnja 2026. |archive-date=23. siječnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230123113534/https://www.maxpreps.com/news/dCOA-6WFEd-YiQAcxJSkrA/louisianas-10-year-old-pole-vault-prodigy.htm |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Od srpnja [[2015.]] godine nositelj je svjetskih rekorda u svim dobnim kategorija od 7. do 12. godine; držao je i svjetski rekord za trinaestogodišnjake sve do svibnja 2015. godine.&lt;ref name=&quot;split&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.vg.no/sport/friidrett/paal-13-feiret-17-mai-som-verdensrekordholder-i-stav/a/23454003/ |title=Pål (13) feiret 17. mai som verdensrekordholder i stav |publisher=vg.no |date=18. svibnja 2015.|access-date=8. svibnja 2026 |author=Øystein Jarlsbo |work=VG |archive-date=22. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150722113511/http://www.vg.no/sport/friidrett/paal-13-feiret-17-mai-som-verdensrekordholder-i-stav/a/23454003/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je dobio nadimak Mondo ([[talijanski jezik|tal.]]: 'svijet') još kada je bio dječak, a dao mu ga je očev najbolji prijatelj, [[Italija|Talijan]] sa [[Sicilija|Sicilije]]. Prvo su ga zvali &quot;Mondo Man&quot;, a nakon nekoga vremena ustalila se kraća verzija, &quot;Mondo&quot;. Od tada ga je taj nadimak pratio cijeloga života, a pokazao se prikladnim s obzirom na njegovu kasniju svjetsku dominaciju i sve oborene rekorde u profesionalnoj sportskoj karijeri – čak je bio svojevrsni nagovještaj njegova uspjeha.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Breskin |first=Billie Miro |date=7 June 2024 |title=5 things you didn't know about Mondo Duplantis |url=https://www.voguescandinavia.com/articles/5-things-you-didnt-know-about-mondo-duplantis |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806203734/https://www.voguescandinavia.com/articles/5-things-you-didnt-know-about-mondo-duplantis |url-status=dead |archive-date=6 August 2024 |access-date=31 October 2024 |work=Vogue Scandinavia}}&lt;/ref&gt;

=== 2015. – 2016: Svjetski prvak i švedski predstavnik (U18) ===
U prvome razredu srednje škole, odnosno [[2015.]] godine, postavio je državne rekorde za brucoše i na otvorenome i u dvorani te je osvojio nagradu za najboljega srednjoškolskog sportaša godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=10. srpnja 2015 |title=Lafayette High pole vaulter Armand Duplantis named Gatorade Louisiana Track &amp; Field Athlete of the Year |url=https://www.theadvocate.com/new_orleans/sports/high_schools/lafayette-high-pole-vaulter-armand-duplantis-named-gatorade-louisiana-track-field-athlete-of-the-year/article_554b5b71-87ff-5457-8c36-bcdbad2723c5.html |access-date=12. svibnja 2026 |publisher=The Advocate}}&lt;/ref&gt;

U lipnju iste godine obznanio je da će na međunarodnim natjecanjima predstavljati [[Švedska|Švedsku]] u [[skok s motkom|skoku s motkom]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=3. lipnja 2015 |title=Stavhoppartalang valde Sverige och Avesta |url=http://www.dalademokraten.se/sport/friidrott/stavhoppartalang-valde-sverige-och-avesta |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923212724/http://www.dalademokraten.se/sport/friidrott/stavhoppartalang-valde-sverige-och-avesta |archive-date=23. rujna 2015 |access-date=12. svibnja 2026 |publisher=Dala-Demokraten}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;exp&quot;&gt;{{cite news |author=Ludvig Holmberg |date=2. lipnja 2015. |title=Supertalangen byter landslag till Sverige |url=http://www.expressen.se/sport/friidrott/supertalangen-byter-landslag-till-sverige/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20180930011619/http://www.expressen.se/sport/friidrott/supertalangen-byter-landslag-till-sverige/ |archive-date=30. rujna 2018 |access-date=20. srpnja 2015 |newspaper=Expressen}}&lt;/ref&gt; Kao dvojni državljanin, mogao je umjesto Švedske izabrati [[Sjedinjene Američke Države]]. Prema riječima Jonasa Anshelma, izbornika švedske reprezentacije u skoku s motkom, koji ga je i pozvao, Duplantis je prvo htio nastupati za SAD, ali odlučio se za Švedsku djelomično zato što je Anshelm bio ponudio Duplantisovu ocu da se priključi timu kao trener.&lt;ref&gt;{{Cite AV media |url=https://www.youtube.com/watch?si=_n5gj24Jwb34GRKg&amp;v=dhOWmWSFEiQ&amp;feature=youtu.be |title=How Mondo Duplantis chose Sweden 🇸🇪 over USA 🇺🇸 |date=11 September 2021|publisher=International Olympic Committee|access-date=15 August 2024 |via=YouTube}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Roy |first1=Neelabhra |date=3. kolovoza 2024. |title=Why did Mondo Duplantis represent Sweden ahead of USA? All about the pole vaulting superstar's allegiance explained |url=https://www.sportskeeda.com/us/olympics/news-how-mondo-duplantis-represent-sweden-ahead-usa-all-pole-vaulting-superstar-s-allegiance-explained |website=sportskeeda.com}}&lt;/ref&gt; Duplantis je također izjavio da ga je na odluku navelo bratovo pozitivno iskustvo u reprezentaciji i vlastita ljubav prema Švedskoj, koju osjeća odmalena. Iako mu je to olakšalo izbor, i dalje je osjećao snažnu povezanost s [[Lafayette, Louisiana|Lafayetteom]].&lt;ref&gt;{{cite web |date=2. kolovoza 2021 |title=Hatet från USA mot Duplantis |url=https://www.expressen.se/sport/os-2021/hatet-fran-usa-mot-duplantis/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210802093725/https://www.expressen.se/sport/os-2021/hatet-fran-usa-mot-duplantis/ |archive-date=2. kolovoza 2021 |access-date=12. svibnja 2026|work=Expressen}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je prvi put predstavljao Švedsku na [[Svjetsko prvenstvo za mlađe juniore u atletici 2015.|Svjetskome prvenstvu za mlađe juniore]] [[2015.]] godine u [[Cali]]ju, u [[Kolumbija|Kolumbiji]], gdje je osvojio zlato. Ondje je iz prvoga pokušaja preskočio konačnih 5,30 metara, čime je poboljšao osobni rekord za dva centimetra, i postavio novi svjetski juniorski rekord, zajedno s [[Ukrajina|Ukrajincem]] [[Vladislav Malikin|Vladislavom Malikinom]].&lt;ref&gt;{{cite news |url=https://www.dn.se/sport/sveriges-nya-supertalang-fixade-guld-direkt/ |newspaper=Dagens Nyheter|title=Sveriges nya supertalang fixade guld direkt |date=20. srpnja 2015. |access-date=20. svibnja 2026. |author=Pontus Roos |archive-date=28. srpnja 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150728000558/http://www.dn.se/sport/sveriges-nya-supertalang-fixade-guld-direkt/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:25&quot;&gt;{{cite web |url=http://www.iaaf.org/news/report/cali-2015-boys-pole-vault1 |title=Boys' pole vault – IAAF World Youth Championships, Cali 2015 |author=Cathal Dennehy |publisher=[[World Athletics|IAAF]] |date=19. srpnja 2015. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=23. srpnja 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150723203211/http://www.iaaf.org/news/report/cali-2015-boys-pole-vault1 |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Natječući se za Švedsku, Duplantis je prvo bio član atletskoga kluba naziva [[IK Stål]] u [[Avesta (grad)|Avesti]], gradu u kojemu žive njegovi djed i baka, a onda se priključio majčinome bivšem klubu, [[Upsala IF|Upsali IF-u]], [[2016.]] godine.&lt;ref name=sa-kunde-duplantis&gt;{{cite web | url=https://www.unt.se/sport/friidrott/artikel/sa-kunde-duplantis-lockas-till-uppsala-det-var-en-bra-peng/rx4ye6vl | title=Så kunde Duplantis lockas till Uppsala: &quot;Det var en bra peng&quot; | date=9. srpnja 2024. |work=Upsala Nya Tidning | first=Henrik | last=Söderlund }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web | url=https://www.friidrottsstatistik.se/atswe.php?Gender=1&amp;ID=170852 | title=Friidrottsstatistik | publisher=Swedish Athletics Association }}&lt;/ref&gt;

Dana [[6. veljače]] 2016. godine Duplantis je preskočio 5,49 metara na natjecanju za srednjoškolce u [[Baton Rouge, Louisiana|Baton Rogueu]], postavivši time novi svjetski rekord za šesnaestogodišnjake, svjetski juniorski dvoranski rekord i državni dvoranski rekord za srednjoškolce. Bio je prvi srednjoškolski sportaš koji je preskočio 18 stopa u dvorani.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.milesplit.com/articles/174941/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-national-high-school-record |title=Mondo Duplantis Breaks Pole Vault National High School Record! |author=Johanna Gretschel |publisher=MileSplit |date=6. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=14. lipnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160614205444/http://www.milesplit.com/articles/174941/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-national-high-school-record |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |url=http://www.expressen.se/sport/friidrott/svenska-stortalangen-slog-varldsrekordet/ |newspaper=Expressen |author=Ludvig Holmberg |title=Svenska stortalangen slog världsrekordet |date=7. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=16. travnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160416023639/http://www.expressen.se/sport/friidrott/svenska-stortalangen-slog-varldsrekordet/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt; [[Grčka|Grk]] [[Emmanouil Karalis]], Duplantisov vršnjak, preskočio je njegov svjetski rekord samo tjedan dana kasnije.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.iaaf.org/news/report/tallinn-kazmirek-saunders-ames |title=Kazmirek gets world-leading heptathlon total in Tallinn – indoor round-up |author=Steven Mills |publisher=IAAF |date=14. veljače 2016. |access-date=20. svibnja 2026 |archive-date=21. svibnja 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160521020819/http://www.iaaf.org/news/report/tallinn-kazmirek-saunders-ames |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

=== 2017.: Svjetski rekord i europski prvak (U20) ===
Preskočivši 5,75 metara na natjecanju [[Millrose Games]], Duplantis je [[11. veljače]] [[2017.]] godine postavio svjetski dvoranski juniorski rekord, koji je [[IAAF]] ratificirao.&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.iaaf.org/news/report/millrose-games-2017-wilson-hassan-jenkins-tru |title=IAAF: Wilson, Hassan and Okolo shine on night of world leads and records at Millrose Games |website=iaaf.org|access-date=11. srpnja 2026.|archive-date=16. veljače 2020.|archive-url=https://web.archive.org/web/20200216203053/https://www.worldathletics.org/news/report/millrose-games-2017-wilson-hassan-jenkins-tru|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=24. prosinca 2018. |title=A look back at the ratified world records set in 2018 |url=https://worldathletics.org/news/news/athletics-world-records-2018 |access-date=11. studenoga 2026. |work=World Athletics News}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot;&gt;{{Cite news |last=Boal |first=Erik |date=12. veljače 2018. |title=Emmanouil Karalis Sets World U20 Indoor Pole Vault Record, Mondo Duplantis Still Has Better Clearance |url=https://www.runnerspace.com/gprofile.php?mgroup_id=44531&amp;do=news&amp;news_id=510786 |access-date=11. srpnja 2026. |work=RunnerSpace}}&lt;/ref&gt;

Točno mjesec dana kasnije, [[11. ožujka]], Duplantis je taj rekord prestigao nakon što je preskočio 5,82 metra na državnome natjecanju za srednjoškolce u [[New York]]u.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=12. ožujka 2017. |title=Duplantis and Cunningham break world indoor U20 records in New York |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-new-balance-nationals-pole-vault-20 |access-date=11. srpnja 2026. |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Međutim, taj rezultat nije bio priznat kao novi svjetski rekord zato što se nije proveo antidopinški test na natjecanju, pa se rekord od 5,75 metara zadržao kao službeni sve do [[2018.]] godine.&lt;ref name=&quot;:9&quot;&gt;{{Cite news |last=Boal |first=Erik |date=13. siječnja 2018. |title=Morris is first female to clear 16 feet in meet history, Duplantis elevates mark to 19-1.50 as both stars produce world-leading efforts |url=https://www.runnerspace.com/news.php?news_id=505956 |access-date=11. srpnja 2026. |work=Runmer Space}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot; /&gt;

Duplantis je oborio osobni rekord [[1. travnja]] [[2017.]] godine na [[Texas Relays]]u, gdje je preskočio 5,90 metara. Time je postavio novi svjetski rekord u kategoriji ispod 20 godina, čime je prestigao prijašnji rekord [[Maksim Tarasov|Maksima Tarasova]] od 5,80 metara. Tarasov je postavio taj rekord još [[1989.]] godine, a istu je visinu uspio preskočiti još samo [[Raphael Holzdeppe]] [[2008.]] godine.&lt;ref name=&quot;:37&quot;&gt;{{Cite news |last=Gretschel |first=Johanna |date=2. travnja 2017. |title=Mondo Destroys Pro Field, Breaks World Junior Record By 10cm |url=https://www.flotrack.org/articles/5063380-mondo-destroys-pro-field-breaks-world-junior-record-by-10cm |access-date=11. srpnja 2026. |work=Flosports}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=8. rujna 2017. |title=World records ratified |url=https://worldathletics.org/news/press-release/henriques-duplantis-world-records-ratified |access-date=11. studenoga 2026. |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Duplantisov je rekord također postao novi švedski seniorski rekord u skoku s motkom, koji je dotada držao [[Oscar Janson]] s preskočenom visinom od 5,87 metara iz [[2003.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mulkeen |first=Jon |date=2. travnja 2017. |title=Duplantis breaks world U20 pole vault record at Texas Relays |url=https://worldathletics.org/news/report/lindon-victor-decathlon-texas |access-date=11. srpnja 2026. |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; IAAF je službeno priznao taj rekord [[2. prosinca]] [[2017.]] godine, a isto je učinio i [[USATF]], koji je time potvrdio novi američki juniorski rekord.&lt;ref&gt;{{cite web |url=http://www.legacy.usatf.org/usatf/files/48/48a09327-8d22-4be0-adc5-dd8bc3667e9c.pdf |title=USA Track &amp; Field Records Report – 2017 |website=usatf.org|access-date=11. srpnja 2026.|archive-date=12. kolovoza 2026|archive-url=https://web.archive.org/web/20220812053653/http://www.legacy.usatf.org/usatf/files/48/48a09327-8d22-4be0-adc5-dd8bc3667e9c.pdf|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;

Na [[Europsko prvenstvo u atletici za juniore 2017|Europskome prvenstvu za juniore]], održanome u [[Grosseto|Grossetu]], Duplantis je [[23. srpnja]] osvojio zlato s preskočenih 5,65 metara, a to je postao i rekord u okviru IAAF-ovih natjecanja. Pobjedu je već osigurao drugim skokom, odnosno nakon što je iz prvoga pokušaja preskočio 5,55 metara. Ipak, odlučio je onda podići ljestvicu na 5,65 metara za svoj treći skok da bi u konačnici prestigao Tarasov rekord od 5,60 metara iz [[1989.]] godine.&lt;ref name=&quot;:39&quot;&gt;{{Cite news |date=23. srpnja 2017|title=Duplantis surpasses championship record for pole vault gold |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-surpasses-championship-record-for-pole-vault-gold |access-date=11. srpnja 2026. |work=European Athletics News}}&lt;/ref&gt;

=== 2018.: Svjetski juniorski prvak, prva velika seniorska titula i prvi skok preko šest metara ===
[[File:WK040289 polsstok duplantis.jpg|thumb|upright|Duplantis u skoku s motkom na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] [[2018.]] godine u [[Birmingham]]u.]]

Duplantis je sezonu [[2018.]] godine otvorio novim osobnim dvoranskim rekordom. Postigao ga je na natjecanju u [[Reno, Nevada|Renou, Nevadi]] [[12. siječnja]] preskočivši 5,83 metara, a bio bi priznat i kao novi svjetski juniorski rekord da se nisu nerazmotreno prekršila neka IAAF-ova pravila.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=14. siječnja 2018 |title=Duplantis vaults 5.83m in Reno – indoor round-up |url=https://worldathletics.org/news/report/mondo-duplantis-world-indoor-pole-vault-recor?__nextLocale=en |access-date=27. srpnja 2026 |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Naime, IAAF je [[2003.]] godine promijenio propisanu dužinu klinova na kojima leži letvica koju se preskače u skoku s motkom sa 75 milimetara na 55 milimetara. Budući da su se organizatori na natjecanju za muškarce koristili klinovima od 75 milimetara, što se otkrilo dva dana nakon samoga natjecanja, postignute rezultate IAAF nije mogao priznati kao službene. S druge strane, na natjecanju za žene upotrijebljeni su klinovi propisanih dimenzija. Dodatni je razlog za nepriznavanje Duplantisova rekorda bio taj što nije bio proveden antidopinški test na samome natjecanju, kao što je bio slučaj s njegovim rekordom od 5,82 metara godinu dana prije na natjecanju u New Yorku. Iako se Duplantis jutro nakon natjecanja testirao pod nadležnošću [[Američka antidopinška agencija|Američke antidopinške agencije]], rezultat testa nije se mogao priznati prema IAAF-ovu pravilu o testiranju na licu mjesta.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Zahn |first=Jennifer |date=18. siječnja 2018. |title=Mondo's Swedish Indoor Record, Men's Pole Vault Summit Marks Invalidated |url=https://www.flotrack.org/articles/6085005-mondos-swedish-indoor-record-mens-pole-vault-summit-marks-invalidated |access-date=22. srpnja 2026 |work=Flotrack}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:9&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:10&quot; /&gt;

Na mitingu skoka s motkom u [[Clermont-Ferrand]]u, u [[Francuska|Francuskoj]], odnosno na [[All Star Perche]]u, Duplantis je [[25. veljače]] preskočio 5,88 metara, čime je oborio svjetski juniorski rekord [[Emmanouil Karalis|Emmanouila Karalisa]]. [[Grčki]] je skakač dotada držao rekord od 5,78 metara, koji je bio postavio [[11. veljače]]. Tada osamnaestogodišnji Duplantis preskočio je iz prvoga pokušaja 5,81 metar, a konačni je rezultat postigao pri trećemu skoku.&lt;ref&gt;{{cite web |title=IAAF: Record Books rewritten in Clermont – Ferrand and College Station |url=https://www.iaaf.org/news/report/clermont-ferrand-pole-vault-sydney-mclaughlin |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20190409153651/https://www.iaaf.org/news/report/clermont-ferrand-pole-vault-sydney-mclaughlin |archive-date=9. travnja 2019 |access-date=27. srpnja 2026 |website=iaaf.org}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:8&quot;&gt;{{Cite news |date=25. travnja 2018 |title=World records ratified |url=https://worldathletics.org/news/press-release/world-u20-records-ratified-duplantis |access-date=27. srpnja 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Duplantisu je [[27. ožujka]] odobreno jednokratno izuzeće od pravila 6.1.3 propisanoga statutom državnoga srednjoškolskog sportskog saveza,{{efn|Louisiana High School Athletic Association (LHSAA).}} čime mu je omogućeno da [[31. ožujka]] nastupi u elitnoj muškoj konkurenciji na Texas Relaysu bez gubitka prava nastupa za svoju srednju školu. Nadležni su prije donošenja službene odluke o tome bili kritizirani zbog toga što je to pravilo uopće postojalo. Naime, njime se zabranjivao nastup srednjoškolaca na natjecanjima elitne razine neovisno o sportu kojim se bave, a neki su smatrali smislenijim da se pravilo ograniči samo na sportove koji uključuju fizički kontakt. Godinu dana prije toga Duplantis je nastupio na Texas Relaysu, pri čemu je nosio boje svoje škole. Tek je kasnije shvatio da je time vjerojatno prekršio spomenuto pravilo. Neovisno o tome, osvojio je to natjecanje i postavio novi svjetski juniorski rekord, koji je iznosio 5,90 metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Bewers |first=James |date=27. ožujka 2018. |title=LHSAA waiver will allow Mondo Duplantis to maintain eligibility after Texas Relays |url=https://www.theadvertiser.com/story/sports/high-school/2018/03/27/lhsaa-waiver-allow-mondo-duplantis-maintain-eligibility-after-texas-relays/462102002/ |access-date=28. srpnja 2026. |website=The Daily Advertiser}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Gretschel |first=Johanna |date=27. ožujka 2018.|title=Mondo Duplantis Cleared To Compete At Texas Relays |url=https://www.flotrack.org/articles/6157981-mondo-duplantis-cleared-to-compete-at-texas-relays |access-date=28. srpnja 2026 |website=FloTrack |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Singleton |first=Singleton |date=28. ožujka 2018. |title=LHSAA made right decision on Mondo|url=https://www.houmatoday.com/story/sports/high-school/2018/03/28/chris-singletons-column-lhsaa-made-right-decision-on-mondo/12887826007/ |access-date=28. srpnja 2026|website=The Courier}}&lt;/ref&gt;

[[File:2018 European Athletics Championships Day 7 (45).jpg|thumb|left|upright=1|Osamnaestogodišnji Duplantis nakon osvajanja svoje prve velike seniorske titule na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu]] [[2018.]] godine u [[Berlin]]u.]]

Na [[Svjetsko juniorsko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetskome juniorskom prvenstvu]] 2018. godine, koje se održalo od [[10. srpnja|10.]] do [[15. srpnja]] u [[Tampere]]u, Duplantis je osvojio zlato i oborio rekord natjecanja s preskočenih 5,82 metara.&lt;ref name=&quot;:45&quot;&gt;{{Cite news |last=Mills |first=Steven |date=srpanj 2018.|title=World Junior Championships Men — An Improbable 100 Winner |url=https://trackandfieldnews.com/article/world-junior-championships-men-an-improbable-100-winner/ |access-date=28. srpnja 2026 |work=Track &amp; Field News}}&lt;/ref&gt;

Novi je svjetski juniorski rekord postavio na [[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europskome prvenstvu]] [[12. kolovoza]] 2018. godine u [[Berlin]]u, a iznosio je 6,05 metara. Tada je osvojio i prvu zlatnu medalju na seniorskim natjecanjima. Na tome je nastupu poboljšao svoj osobni rekord za čitavih 12 centimetara i postao najmlađi osvajač toga prvenstva u 84 godine njegova održavanja.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=13. kolovoza 2024 |title=Duplantis vaults 6.05m while Asher-Smith completes sprint triple as European Championships conclude |url=https://worldathletics.org/news/report/european-championships-berlin-2018-duplantis |access-date=28. srpnja 2026|work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:11&quot;&gt;{{Cite web |date=16. kolovoza 2018 |title=Experten: Så högt var Duplantis guldhopp |url=https://www.aftonbladet.se/a/bKrBR3 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20200217212000/https://www.aftonbladet.se/a/bKrBR3 |archive-date=17. veljače 2020 |access-date=28. srpnja 2026 |website=Aftonbladet}}&lt;/ref&gt; Star samo 18 godina i 275 dana, tada je postao i najmlađi ikad koji se pridružio elitnomu klubu skakača, odnosno onim koji su preskočili preko šest metara. Ni [[Sergej Bubka]], koji se tada smatrao najboljim ikad, nije preskočio šest metara sve dok nije imao 21 godinu. Duplantis je svojim skokom od 6,05 metara ostvario četvrti najbolji rezultat u povijesti skoka s motkom, računajući natjecanja na otvorenome i u dvorani, te izjednačio drugi najbolji rezultat na otvorenome.&lt;ref name=&quot;:47&quot;&gt;{{Cite news |last=Chadband |first=Ian |date=13. kolovoza 2018.|title=Athletics: Golden teenager Duplantis soars to six-metre vault |url=https://www.reuters.com/article/sports/athletics-golden-teenager-duplantis-soars-to-six-metre-vault-idUSKBN1KY0E2/ |access-date=28. srpnja 2026 |work=Reuters}}&lt;/ref&gt;

== Profesionalna karijera ==
=== 2019. – 2020.: Svjetski viceprvak, prvi i drugi svjetski rekord===
[[File:Armand Duplantis jumps 6.0 m, August 24 2019.jpg|thumb|Duplantis u skoku na visini od šest metara na [[Finnkampenu]] u [[Stockholm]]u [[2019.]] godine.]]

Duplantis je [[24. kolovoza]] [[2019.]] godine na [[Finnkampen]]u{{efn|Natjecanje u atletici između Finske i Švedske, koje se održava jednom godišnje.}} u [[Stockholm]]u preskočio šest metara i osvojio zlato, a time je ponovio i svoj najbolji rezultat te sezone. Svojom je pobjedom doprinio, uostalom, ukupnoj pobjedi domaćina, odnosno [[Švedska|Švedske]] nad [[Finska|Finskom]] te godine i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.&lt;ref name=&quot;:505&quot;&gt;{{Cite news |date=26. kolovoza 2019 |title=Duplantis clears 6.00m as hosts Sweden triumph in the Finnkampen |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-clears-00m-hosts-sweden-triumph-the-finnkampen |access-date=31. srpnja 2026|work=European Athletics News}}&lt;/ref&gt; Duplantis je također tim rezultatom postavio novi rekord natjecanja. Dotadašnji je rekord od 5,85 metara držao [[Patrik Klüft|Patrik Kristiansson]], a postavio ga je [[2002.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25. kolovoza 2019 |title=Duplantis hyllar fansens stöd: &quot;De bar mig över ribban – är det här jag lever för&quot; |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/MRqqmr/publiken-bar-mig-over-ribban |access-date=31. srpnja 2026 |website=Aftonbladet |language=sv}}&lt;/ref&gt; Drugoplasirani je 2019. godine bio Duplantisov sunarodnjak [[Melker Svärd Jacobsson]], koji je preskočio 5,36 metara.{{citation needed|date=srpanj 2026}}

Iste je godine [[1. listopada]] osvojio srebrnu medalju na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Doha|Dohi]], gdje je preskočio 5,97 metara iz trećega pokušaja.&lt;ref name=&quot;:50&quot;&gt;{{cite web |title=Results. Pole Vault Men – Final |url=https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-PV-M-f----.RS6.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20201128160535/https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6033/AT-PV-M-f----.RS6.pdf |archive-date=28. studenoga 2020 |access-date=31. srpnja 2026 |website=iaaf.org}}&lt;/ref&gt;

Dana [[4. veljače]] [[2020.]] godine Duplantis je na prvome dvoranskom natjecanju sezone, održanome u [[Düsseldorf]]u, preskočio šest metara. Nakon toga tri je puta pokušao preskočiti 6,17 metara i postaviti novi svjetski rekord. Najbliže je uspjehu bio u drugome pokušaju, kada je preskočio letvicu, ali ju je pri padu okrznuo rukom, pa skok nije bio priznat.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.athleticsweekly.com/event-news/armand-duplantis-comes-close-to-world-record-in-dusseldorf-1039927849/ |title=Armand Duplantis comes close to world record in Düsseldorf |work=AW |date=4. veljače 2020|access-date=31. srpnja 2026|archive-date=17. studenoga 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201117041226/https://athleticsweekly.com/event-news/armand-duplantis-comes-close-to-world-record-in-dusseldorf-1039927849/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis in 2019-7.jpg|thumb|left|Otac i trener Greg Duplantis (''lijevo'') s Armandom Duplantisom 2019. godine.]]

Iako tada nije uspio, već je [[8. veljače]] na dvoranskome natjecanju u [[Toruń]]u preskočio 6,17 metara i oborio svjetski rekord koji je [[Renaud Lavillenie]] držao gotovo šest godina.&lt;ref&gt;{{cite news |url=https://www.bbc.com/sport/athletics/51429055 |title=Armand Duplantis sets pole vault world record in Poland |work=BBC Sport |date=8. veljače 2020 |access-date= 31. srpnja 2026 |archive-date= 10. veljače 2020 |archive-url= https://web.archive.org/web/20200210080135/https://www.bbc.co.uk/sport/amp/athletics/51429055 |url-status= live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=29. lipnja 2020 |title=World records ratified: Duplantis's 6.17m pole vault, Rojas's indoor triple jump and Cheptegei's 5km |url=https://worldathletics.org/news/press-release/world-record-ratified-duplantis-rojas |access-date=31. srpnja 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Tjedan dana poslije toga, [[15. veljače]], na dvoranskome je natjecanju u [[Glasgow]]u poboljšao taj rezultat za jedan centimetar, pa je novi svjetski rekord iznosio 6,18 metara.&lt;ref&gt;{{cite news |title=Armand Duplantis: Pole vaulter sets new world record at Glasgow Indoor Grand Prix |url=https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/51514981 |access-date=31. srpnja 2026 |work=BBC Sport |date=15. veljače 2020 |language=en-gb |archive-date=14. rujna 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200914132401/https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/51514981 |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=21. kolovoza 2020 |title=World records ratified: Duplantis's 6.18m pole vault and Yeshaneh's 1:04:31 half marathon |url=https://worldathletics.org/news/press-release/duplantis-yeshaneh-world-records-ratified |access-date=31. srpnja 2026|work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[19. veljače]] osvojio miting [[Miting Hauts-de-France Pas-de-Calais|Hauts-de-France Pas-de-Calais]] u [[Liévin]]u preskočivši 6,07 metara, a nakon toga pokušavao je  preskočiti 6,19 metara za novi svjetski rekord. Međutim, sva su tri pokušaja bila bezuspješna.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Rowbottom |first=Mike |date=20. veljače 2020 |title=Duplantis tops 6.07m in Lievin, narrowly misses 6.19m |url=https://worldathletics.org/news/report/world-indoor-tour-lievin-duplantis-pole-vault |access-date=31. srpnja 2026}}&lt;/ref&gt; Nakon četiri dana, [[23. veljače]], osvojio je [[All Star Perche]] u [[Clermont-Ferrand]]u rezultatom od 6,01 metra. To je bilo njegovo posljednje dvoransko natjecanje te sezone, a završilo je novim trima bezuspješnim pokušajima postavljanja novoga svjetskoga rekorda.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Pretot |first=Julien |date=24. veljače 2020 |title=Athletics: Another miss for Duplantis at 6.19 metres |url=https://www.reuters.com/article/sports/another-miss-for-duplantis-at-6-19-meters-idUSKCN20H0O8/ |access-date=31. srpnja 2026 |work=Reuters}}&lt;/ref&gt; Duplantis je neovisno o tome završio sezonu dvoranskih natjecanja kao prvi u povijesti koji je svoje nastupe na pet dvoranskih natjecanja zaredom zaključio skokovima od šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=24. veljače 2020 |title=Indoor round-up: Duplantis scales 6.01m in Clermont-Ferrand, Zhoya smashes world U20 indoor 60m hurdles record |url=https://worldathletics.org/news/report/zhoya-nilsen-indoor-record |access-date=31. srpnja 2026 |work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; Taj je niz nadišao [[2022.]] godine, kada je osvojio i šesto natjecanje rezultatom u tome rangu.{{citation needed|date=srpanj 2025.}}

[[File:Armand Duplantis at the 2020 Bauhaus Galan meeting in Stockholm.jpg|thumb|upright|Duplantis na mitingu [[BAUHAUS-galan]] u Stockholmu 2020. godine.]]

Dana [[21. veljače]], nakon nastupa u [[Madrid]]u na sedmome i posljednjemu natjecanju elitne razine u sklopu [[World Athletics|WA]]-ovih dvoranskih natjecanja, Duplantis je bio najbolji te sezone na temelju rezultata sa svih tih natjecanja. Njegova najbolja tri rezultata, koje je postigao u Toruńu, Glasgowu i Liévinu, donijela su mu ukupno 36 bodova. Te je godine osvojio svoju prvu [[World Athletics Indoor Tour]] titulu.&lt;ref&gt;{{cite web | url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-tour/standings/2020/men | title=World Athletics Indoor Tour |work=World Athletics}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=24. veljače 2020 |title=2020 World Athletics Indoor Tour winners secure wildcards for Nanjing |url=https://worldathletics.org/news/news/indoor-tour-2020-winners |archive-url=https://web.archive.org/web/20200226122943/https://www.worldathletics.org/news/news/indoor-tour-2020-winners |url-status=dead |archive-date=26. veljače 2020 |access-date=1. kolovoza 2026 |work=World Athletics}}&lt;/ref&gt;

Na natjecanju [[Golden Gala Pietro Mannea]] [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Rim]]u Duplantis je [[17. rujna]], preskočivši 6,15 metara iz drugoga pokušaja, oborio tadašnji svjetski rekord na otvorenome [[Sergej Bubka|Sergeja Bubke]], koji je iznosio 6,14 metara. Time nije zapravo postavio novi svjetski rekord jer je to učinio već u veljači 2020. godine na natjecanju u dvorani, gdje je preskočio 6,18 metara. Naime, od [[1998.]] godine WA ne dijeli posebno svjetske rekorde u skoku s motkom na one postignute na otvorenome i na one u dvorani. U skladu s time, novi se najbolji dvoranski rezultat računa kao novi svjetski rekord ako je bolji od najboljega rezultata na otvorenome.&lt;ref name=&quot;:63&quot;&gt;{{Cite news |last=Jeffery |first=Nicole |date=18. rujna 2020 |title=Duplantis scales 6.15m in Rome, world's highest ever outdoor vault |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-kiplimo-warholm-rome-2020 |access-date=1. kolovoza 2026|work=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;

=== 2021: Olimpijski pobjednik u Tokiju i europski dvoranski prvak ===
Duplantis je [[6. ožujka]] [[2021.]] godine nastupio na [[Europsko dvoransko prvenstvo u atletici 2021.|Europskome dvoranskom prvenstvu]]. Nakon što se [[Renaud Lavillenie]] povukao s natjecanja zbog ozljede, postao je uvjerljivi favorit za osvajanje zlata.&lt;ref name=&quot;:55&quot;&gt;{{Cite web |date=7. ožujka 2021 |title=Mondo Duplantis takes European title and comes close with world record attempt |url=https://athleticsweekly.com/event-reports/mondo-duplantis-takes-european-title-and-comes-close-with-world-record-attempt-1039941741/|access-date=1. kolovoza 2021 |website=AW |language=en-GB|archive-date=23. listopada 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231023151148/https://athleticsweekly.com/event-reports/mondo-duplantis-takes-european-title-and-comes-close-with-world-record-attempt-1039941741/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Unatoč tomu, [[Piotr Lisek]] i Lavilleniejev mlađi brat [[Valentin Lavillenie|Valentin]] pružili su mu ozbiljan otpor. Oni su u konačnici osvojili broncu i srebro, a Valentin je pritom postigao najbolji osobni rezultat. S druge strane, Duplantis je skokom od 6,05 metara postavio novi najbolji rezultat prvenstva. Pokušavao je nakon toga preskočiti 6,19 metara i postaviti novi svjetski rekord, ali sva su tri pokušaja bila bezuspješna. Ipak, bio je blizu uspjeha pri drugome skoku.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis, Ingebrigtsen and Del Ponte triumph at European Indoors |url=https://www.olympicchannel.com/en/stories/news/detail/athletics-duplantis-ingebrigtsen-del-ponte-victorious-european-indoors/|access-date=1. kolovoza 2021 |website=Olympic Channel|archive-date=10. ožujka 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210310161600/https://www.olympicchannel.com/en/stories/news/detail/athletics-duplantis-ingebrigtsen-del-ponte-victorious-european-indoors/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Na [[Ljetne olimpijske igre 2020.|Ljetnim olimpijskim igrama]] u Tokiju, koje su bile odgođene za jednu godinu, Duplantis je osvojio zlatnu medalju nakon preskočenih 6,02 metra iz prvoga pokušaja, a bio je i vrlo blizu obaranja vlastitoga svjetskog rekorda.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/athletics-swedens-duplantis-soars-pole-vault-gold-2021-08-03/ |title=Athletics-Sweden's Duplantis soars to pole vault gold |date=3. kolovoza 2021 |work=[[Reuters]] |access-date=1. kolovoza 2026|archive-date=26. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230226103853/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/athletics-swedens-duplantis-soars-pole-vault-gold-2021-08-03/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Drugoplasirani je [[Chris Nilsen]] bio pun hvale za pobjednika. Usporedio je natjecanje protiv Duplantisa te večeri kao ustrajanje običnoga nogometaša da dosegne razinu na kojoj su [[Lionel Messi]] ili [[Cristiano Ronaldo]], a dodao je i da je njegova nadmoć u konkurenciji među najboljim svjetskim skakačima s motkom &quot;impresivna i nevjerojatna&quot;.&lt;ref&gt;{{cite web |url=https://www.expressen.se/sport/os-2021/slar-tillbaka-mot-hatet-mondos-basta-beslut/ |title=Christopher Nilsen slår tillbaka mot hatet mot Armand Duplantis |language=sv |work=[[Expressen]] |date=3. kolovoza 2021 |access-date=1. kolovoza 2026|archive-date=26. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230226103855/https://www.expressen.se/sport/os-2021/slar-tillbaka-mot-hatet-mondos-basta-beslut/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

=== 2022: Tri nova svjetska rekorda, prve svjetske titule i druga europska titula ===

Iako je imao tek 22 godine, Duplantis je [[17. siječnja]] treći put osvojio švedsku nagradu za najboljega sportaša godine{{efn|''Svenska idrottsgalan'' ([[švedski jezik|šved.]]).}} za postignute uspjehe u [[2021.]] godini, a dobio ju je već [[2019.]] i [[2021.]] godine. Naime, osvojio je olimpijsko i europsko dvoransko zlato te preskočio šest ili više metara u 12 od ukupno 17 natjecanja kojima je prisustvovao u 2021. godini.&lt;ref name=&quot;:7&quot;&gt;{{Cite news |date=18. siječnja 2022 |title=Duplantis is Sweden's Sportsman of the Year for the third time |url=https://www.european-athletics.com/news/duplantis-crowned-swedish-sportsman-of-the-year-for-the-third-time |access-date=3. kolovoza 2026|work=European Athletics}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[7. ožujka]] oborio vlastiti svjetski rekord nakon što je preskočio 6,19 metara na dvoranskome natjecanju u [[Beograd]]u.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=6.19 ! Duplantis broke the world record in the Arena at the Belgrade Indoor Meeting |url=https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/news/report/619-duplantis-broke-the-world-record-in-the-arena-at-the-belgrade-indoor-meeting |access-date=3. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org |archive-date=27. ožujka 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220327220254/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/news/report/619-duplantis-broke-the-world-record-in-the-arena-at-the-belgrade-indoor-meeting |url-status=live}}&lt;/ref&gt; Dva tjedna nakon, na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u Beogradu, osvojio je zlatnu medalju. Preskočivši 6,20 metara, ponovno je oborio svoj svjetski rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole Vault Men – Result |url=https://www.worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/men/pole-vault/final/result |access-date=3. kolovoza 2026|website=worldathletics.org |archive-date=23. ožujka 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220323044017/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/belgrade22/results/men/pole-vault/final/result |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:69&quot;&gt;{{cite news |title=Sweden's Duplantis sets new world pole vault record |url=https://www.france24.com/en/live-news/20220320-sweden-s-duplantis-sets-new-world-pole-vault-record |access-date=4. kolovoza 2026 |publisher=France24.com |archive-date=27. travnja 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230427060604/https://www.france24.com/en/live-news/20220320-sweden-s-duplantis-sets-new-world-pole-vault-record |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=18. svibnja 2022 |title=Ratified: world records for Rojas, Duplantis and Holloway |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-rojas-duplantis-holloway-belgrade-indoor |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Na [[BAUHAUS-galan]]u Duplantis je [[30. lipnja]] oborio vlastiti svjetski rekord na otvorenome od 6,15 metara, koji je postavio [[2020.]] godine. Tada je preskočio 6,16 metara.&lt;ref name=&quot;:72&quot;&gt;{{cite web |title=Armand Duplantis satte nytt utomhusrekord |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/JxzqPX/armand-duplantis-slog-nytt-utomhusrekord |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Aftonbladet |date=30. lipnja 2022 |archive-date=30. lipnja 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220630195342/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/JxzqPX/armand-duplantis-slog-nytt-utomhusrekord |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:EKZA0286 polevault final duplantis (52342027800).jpg|thumb|Duplantis u skoku na [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europskome prvenstvu]] 2022. godine u [[München]]u.]]

Svoj je svjetski rekord oborio još jednom te godine, odnosno [[24. srpnja]] na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Eugene, Oregon|Eugeneu, Oregonu]], kada je preskočio 6,21 metar.&lt;ref name=&quot;:71&quot;&gt;{{cite news |url=https://www.reuters.com/lifestyle/sports/swedens-duplantis-breaks-pole-vault-world-record-world-championships-2022-07-25/ |title=Swede Duplantis breaks pole vault world record to win gold |work=Reuters |date=25. srpnja 2022 | access-date=4. kolovoza 2022 | archive-date=25. lipnja 2022 | archive-url=https://web.archive.org/web/20220725035455/https://www.reuters.com/lifestyle/sports/swedens-duplantis-breaks-pole-vault-world-record-world-championships-2022-07-25/ | url-status=live}}&lt;/ref&gt; To je bio ukupno peti Duplantisov svjetski rekord, ali prvi koji je postavio na otvorenome.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=20. rujna 2022 |title=Ratified: world records for Amusan, Duplantis and McLaughlin |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-amusan-duplantis-mclaughlin-oregon |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Na [[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europskome prvenstvu]] u [[München]]u osvojio je zlato i srušio rekord prvenstva skokom od 6,06 metara.&lt;ref name=&quot;:74&quot;&gt;{{Cite web |title=Armand Duplantis vinner EM-guld |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/OrLXal/armand-duplantis-vinner-em-guld-i-stavhopp |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Aftonbladet |date=20. kolovoza 2022 |archive-date=20. kolovoza 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220820201042/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/OrLXal/armand-duplantis-vinner-em-guld-i-stavhopp |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je zaključio sezonu u [[rujan|rujnu]] skokom od 6,07 metara na mitingu [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Zürich]]u, a taj mu je rezultat bio dovoljan za obranu naslova.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=27. prosinca 2022 |title=2022 review: jumps |url=https://worldathletics.org/news/series/2022-review-jumps |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[World Athletics]] |archive-date=28. prosinca 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221228142556/https://worldathletics.org/news/series/2022-review-jumps |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Na temelju triju postignutih svjetskih rekorda, dviju svjetskih titula, osvojene Dijamantne lige, pobjedama na 18 od 19 natjecanja na kojima je nastupio te 23 skokova od šest ili više metara u jednoj sezoni [[World Athletics]] imenovao je Duplantisa najboljim atletičarom godine [[6. prosinca]].&lt;ref name=&quot;:13&quot;&gt;{{Cite news |date=7. prosinca 2022 |title=Mondo Duplantis Named 2022 World Athlete of the Year |url=https://lsusports.net/news/2022/12/07/mondo-duplantis-named-2022-world-athlete-of-the-year/ |access-date=4. kolovoza 2026 |work=LSU Athletics}}&lt;/ref&gt;

=== 2023: Druga svjetska titula i dva nova svjetska rekorda (šesti i sedmi) ===

Duplantis je ozbiljno započeo sezonu [[2023.]] godine na Mondo Classicu u [[Uppsala|Uppsali]], natjecanju koje je nazvano prema njegovu nadimku. Tamo je odnio pobjedu nakon preskočenih 6,10 metara. Taj rezultat nije bio samo njegova najbolja preskočena visina kojom je ikada otvorio sezonu nego i najbolji rezultat u povijesti otvaranja sezona uopće. Time je također oborio [[Sergej Bubka|Bubkin]] rekord od 11 preskočenih 6,10 ili više metara, i u dvorani i na otvorenome.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=3. veljače 2023 |title=Duplantis and Warholm open seasons with world-leading marks |url=https://worldathletics.org/news/report/duplantis-uppsala-warholm-ulsteinvik-610-4531-sutej-ostrava |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[World Athletics]] |archive-date=3. veljače 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230203094234/https://worldathletics.org/news/report/duplantis-uppsala-warholm-ulsteinvik-610-4531-sutej-ostrava |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis Budapest 2023.jpg|thumb|Duplantis sa svojom zlatnom medaljom na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Budimpešta|Budimpešti]].]]

Na dvoranskome natjecanju [[All Star Perche]]u, održanome u [[Clermont-Ferrand]]u, Duplantis je [[25. veljače]] ponovno postavio novi svjetski rekord skokom od 6,22 metara. To mu je ujedno bio 60. skok u karijeri koji je iznosio šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=25. veljače 2023 |title=Mondo Duplantis breaks pole vault world record for sixth time |url=https://olympics.nbcsports.com/2023/02/25/mondo-duplantis-pole-vault-world-record-perche-indoor/ |access-date=4. kolovoza 2026 |website=[[NBC Sports]] |language=en |archive-date=30. ožujka 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230330025819/https://olympics.nbcsports.com/2023/02/25/mondo-duplantis-pole-vault-world-record-perche-indoor/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=6. travnja 2023 |title=Ratified: world records for Duplantis, Bol and Seifu, world U20 records for Jackson and Sosna |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/records-ratified-duplantis-bol-seifu-jackson-sosna |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; 

Dana [[26. kolovoza]] 2023. godine Duplantis je obranio titulu svjetskoga prvaka na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Budimpešta|Budimpešti]] rezultatom od 6,10 metara.&lt;ref name=&quot;:80&quot;&gt;{{cite web | url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-championships/world-athletics-championships-budapest-2023-7138987/news/report/wch-budapest-23-report-men-pole-vault | title=Duplantis soars to second pole vault gold in Budapest &amp;#124; World Athletics Championships }}&lt;/ref&gt;

Preskočivši 6,23 metara na [[Prefontaine Classic]]u u [[Eugene, Oregon|Eugeneu, Oregonu]] [[17. rujna]], ponovno je oborio vlastiti svjetski rekord.&lt;ref&gt;[https://www.flotrack.org/articles/11225488-armand-duplantis-soars-to-world-record-in-mens-pole-vault-at-pre-classic Armand Duplantis Soars To World Record In Men's Pole Vault At Pre Classic] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20230919024112/https://www.flotrack.org/articles/11225488-armand-duplantis-soars-to-world-record-in-mens-pole-vault-at-pre-classic |date=19. rujna 2023 }}, ''[[FloSports|FloTrack]]'', 17. rujna 2023. Pristupljeno 4. kolovoza 2026.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=23. studenoga 2023 |title=Ratified: world records for Crouser, Duplantis, Tsegay and Cheruiyot |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-crouser-duplantis-tsegay-cheruiyot |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

[[World Athletics]] proglasio je Duplantisa najboljim atletičarom godine već [[2020.]] i [[2022.]] godine. Isto je učinio i 2023. godine, ali toga puta u zasebnoj kategoriji skakačkih i bacačkih disciplina. Naime, od 2023. godine World Athletics dodjeljuje zasebne nagrade najboljim atletičarima i atletičarkama u trima kategorijama, odnosno u trkačkim disciplinama, skakačkim i bacačkim disciplinama te disciplinama izvan stadiona. U skladu s time, nagrada za najboljega atletičara godine u skakačkim i bacačkim disciplinama koju je primio [[11. prosinca]] 2023. godine smatra se prvom nagradom te vrste.&lt;ref name=&quot;:14&quot;&gt;{{Cite news |date=12. prosinca 2023 |title=Six stars named World Athletes of the Year in Monaco |url=https://worldathletics.org/awards/news/world-athletes-year-rising-stars-2023 |access-date=4. kolovoza 2026 |work=World Athletics News}}&lt;/ref&gt;

=== 2024: Druga svjetska dvoranska titula, treća europska titula, olimpijsko zlato u Parizu i tri nova svjetska rekorda (osmi, deveti i deseti) ===
Na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2024.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u [[Glasgow]]u Duplantis je u [[ožujak|ožujku]] preskočio 6,05 metara, a taj mu je rezultat donio zlatnu medalju.&lt;ref name=&quot;:83&quot;&gt;{{Cite web |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/glasgow24/news/report/glasgow-24-men-pole-vault-report |title='Hardest ever' work for Duplantis as he retains pole vault title in Glasgow &amp;#124; World Athletics Indoor Championships |access-date=4. kolovoza 2026 |archive-date=4. ožujka 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240304131039/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/glasgow24/news/report/glasgow-24-men-pole-vault-report |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Dana [[26. veljače]]&lt;ref&gt;{{Cite web |date=26. veljače 2024 |title=Laureus World Sports Awards 2024 Nominees Announced |url=https://www.laureus.com/news/laureus-world-sports-awards-2024-nominees-announced |access-date=4. kolovoza 2024 |website=Laureus.com}}&lt;/ref&gt; bio je drugi put zaredom i treći put u karijeri nominiran za prestižnu [[Laureus (nagrada)|Laureus]]ovu nagradu za najboljega sportaša godine. U konkurenciji su još bili [[Lionel Messi]], [[Novak Đoković]], [[Erling Haaland]], [[Noah Lyles]] i [[Max Verstappen]], a osvojio ju je naposljetku Đoković.&lt;ref name=&quot;:5&quot;&gt;{{Cite web |date=8. travnja 2024 |title=Novak Djokovic, Iga Swiatek and Coco Gauff nominated at the 25th Laureus World Sports Awards : All you need to know |url=https://www.tennisclubhouse.ca/en/post/novak-djokovic-iga-swiatek-and-coco-gauff-nominated-at-the-25th-laureus-world-sports-awards-all-y |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20240409002518/https://www.tennisclubhouse.ca/en/post/novak-djokovic-iga-swiatek-and-coco-gauff-nominated-at-the-25th-laureus-world-sports-awards-all-y |archive-date=9. travnja 2024 |access-date=4. kolovoza 2026 |website=Tennis Clubhouse |language=en}}&lt;/ref&gt;

Na natjecanju u [[Xiamen]]u, na prvoj &quot;postaji&quot; [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] [[2024.]] godine, Duplantis je poboljšao svoj svjetski rekord za jedan centimetar preskočivši 6,24 metra iz prvoga pokušaja.&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Julien Pereira |title=Athlétisme – Armand Duplantis établit un nouveau record du monde de saut à la perche en franchissant 6,24 mètres |language=fr |url=https://www.eurosport.fr/athletisme/wanda-diamond-league-xiamen/2024/athletisme-armand-duplantis-etablit-un-nouveau-record-du-monde-de-saut-a-la-perche-en-franchissant-624-metres_sto20002671/story.shtml |date=20. travnja 2024. |website=[[Eurosport]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Simon Turnbull |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.24m in Xiamen |url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-xiamen |date=20. travnja 2024. |website=[[World Athletics]]}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=27. srpnja 2024 |title=Ratified: world records for McLaughlin-Levrone, Duplantis, Kipyegon, Chebet, Alekna and Ngetich |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-mclaughlin-levrone-duplantis-kipyegon-chebet-alekna-ngetich |access-date=4. kolovoza 2026|work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt;

Kao jedini natjecatelj koji je prešao šest metara, Duplantis je [[12. lipnja]] osvojio [[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Europsko prvenstvo]] u [[Rim]]u. Nakon što je osigurao titulu europskoga prvaka, Duplantis je iz prvoga pokušaja postavio novi rekord prvenstva skokom od 6,10 metara, a onda je iskoristio sva tri pokušaja za obaranje tadašnjega svjetskog rekorda, ali svi su bili bezuspješni.&lt;ref name=&quot;:89&quot;&gt;{{Cite web |title=Mondo Duplantis sacré champion d'Europe avec 6,10&amp;nbsp;m |url=https://www.lequipe.fr/Athletisme/Actualites/Mondo-duplantis-sacre-champion-d-europe-avec-6-10-m/1474377 |website=l'équipe}}&lt;/ref&gt; Ipak, skokom je od 6,10 metara učinio to prvenstvo svojim 60. natjecanjem na kojemu je preskočio šest ili više metara. Drugi je najbolji u povijesti [[Sergej Bubka]] s 44 natjecanja.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Mills |first=Steven |date=15. lipnja 2024. |title=Roma 2024 by the numbers |url=https://www.european-athletics.com/news/roma-2024-by-the-numbers |access-date=4. kolovoza 2026 |work=European Athletics}}&lt;/ref&gt;

[[File:Armand Duplantis - Olympic Games - 03.08.2024.jpg|thumb|left|upright|Armand Duplantis na kvalifikacijama u skoku s motkom [[3. kolovoza]] [[2024.]] godine na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama u Parizu]].]]

Pobijedivši [[5. kolovoza]] na [[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijskim igrama]] u [[Pariz]]u, Duplantis je obranio titulu olimpijskoga pobjednika iz [[Ljetne olimpijske igre 2020.|Tokija]]. Budući da [[Sam Kendricks]] nije uspio skočiti više od 5,95 metara, Duplantis je osvojio zlato rezultatom od šest metara. Potom je preskočio 6,10 metara, čime je oborio olimpijski rekord [[Thiago Braza|Thiaga Braza]] s [[Ljetne olimpijske igre 2016.|Olimpijskih igara 2016.]] godine. U posljednjoj je seriji preskočio 6,25 metara iz trećega pokušaja i time postavio novi svjetski rekord. Kao i na Europskome prvenstvu te godine, Duplantis je bio jedini natjecatelj koji je preskočio šest metara, a potom preskočio 6,10 metara iz prvoga pokušaja te lovio novi svjetski rekord. Na Olimpijskim mu je igrama potonje pošlo za rukom, pa je time ujedno postavio novi svjetski rekord i oborio olimpijski rekord, koji je bio postavio samo 20 minuta prije.&lt;ref name=&quot;:90&quot;&gt;{{Cite news |last=Liew |first=Jonathan |date=5. kolovoza 2024. |title=Duplantis achieves new heights after pole vault world record adds to gold |url=https://www.theguardian.com/sport/article/2024/aug/05/2024-paris-olympic-games-armand-duplantis-pole-vault-world-record |access-date=4. kolovoza 2026|work=[[The Guardian]] |issn=0261-3077}}&lt;/ref&gt;

Osvojivši zlato u Parizu, 24-godišnji je Duplantis postao prvi  skakač s motkom koji je obranio titulu olimpijskoga prvaka nakon [[SAD|Amerikanca]] [[Bob Richards|Boba Richardsa]], koji je osvojio Olimpijske igre [[Ljetne olimpijske igre 1952.|1952.]] i [[Ljetne olimpijske igre 1956.|1956.]] godine. Duplantis i Richards ujedno su jedini muški skakači s motkom koji su osvojili dva olimpijska zlata.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Thompson II |first=Marcus |date=6. kolovoza 2024. |title=Mondo Duplantis soars to new world record, Olympic gold again: 'He's the fastest pole vaulter out there' |url=https://www.nytimes.com/athletic/5682112/2024/08/05/mondo-duplantis-pole-vault-final-sam-kendricks/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240807041236/https://www.nytimes.com/athletic/5682112/2024/08/05/mondo-duplantis-pole-vault-final-sam-kendricks/ |url-status=dead |archive-date=7. kolovoza 2024 |access-date=4. kolovoza 2026 |work=The New York Times}}&lt;/ref&gt;

Duplantisova sposobnost ostvarivanja vrhunskih rezultata pod pritiskom te neprestano obaranje svjetskih rekorda učvrstili su njegov status jednoga od najistaknutijih atletičara svoje generacije.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt; Rezultati koje je postigao kao predstavnik Švedske na najvećim svjetskim i kontinentalnim natjecanjima nemaju premca.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Sports |first=Pulse |date=22. travnja 2024. |title=Mondo Duplantis shares secret behind shattering pole vault world record for record|url=https://www.pulsesports.co.ke/athletics/story/mondo-duplantis-shares-secret-behind-shattering-pole-vault-world-record-for-record-eigth-time-2024042110095299804 |access-date= 5. kolovoza 2026 |website=Pulse Sports Kenya |language=en}}&lt;/ref&gt; Uzevši u obzir njegove uspjehe od najmlađih natjecateljskih dobnih kategorija do seniorske karijere, do [[kolovoz]]a 2024. godine postavio je ukupno devet rekorda prvenstava i jedan olimpijski rekord. U te se rezultate ubrajaju i tri svjetska rekorda koja je postavio nakon što je osvojio svjetske titule: 6,20 metara na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u Beogradu, 6,21 metar na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetskome prvenstvu]] u Oregonu i naposljetku 6,25 metara u Parizu na Olimpijskim igrama.&lt;ref name=&quot;:17&quot; /&gt;

Njegova se dominacija u skoku s motkom počela uspoređivati s ostvarenjima najboljih u drugim sportovima.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=6. kolovoza 2024 |title=Mondo Duplantis Soars to New Heights: Sets World Record at Paris 2024 Olympics |url=https://trackalerts.com/2024/08/mondo-duplantis-soars-to-new-heights-sets-world-record-at-paris-2024-olympics/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240919084450/https://trackalerts.com/2024/08/mondo-duplantis-soars-to-new-heights-sets-world-record-at-paris-2024-olympics/ |url-status=dead |archive-date=19. rujna 2024 |access-date=5. kolovoza 2026|work=Trackalerts.com}}&lt;/ref&gt; ''[[The New York Times]]'' opisao ga je kao sportaša koji za skok s motkom predstavlja ono što [[Usain Bolt]] predstavlja za sprint, [[Michael Phelps]] za [[plivanje]] i [[Simone Biles]] za [[gimnastika|gimnastiku]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=5. kolovoza 2024|title=Mondo Duplantis: Breaking down the biomechanics behind the best-ever pole vaulter |url=https://www.nytimes.com/athletic/5646961/2024/08/05/mondo-duplantis-biomechanics-pole-vault/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806032042/https://www.nytimes.com/athletic/5646961/2024/08/05/mondo-duplantis-biomechanics-pole-vault/ |url-status=dead |archive-date=6. kolovoza 2024 |access-date=5. kolovoza 2026 |work=The New York Times}}&lt;/ref&gt; Budući da natjecanja često osvaja s gotovo 30 centimetara boljim rezultatom od drugoplasiranoga, njegova je nadmoć time izraženija jer se pobjednik u skoku s motkom češće odlučuje razlikom od samo jednoga centimetra.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Sherwood |first=Ben |date=8. kolovoza 2024. |title=Why This Pole Vaulter Is Even Bigger Than the One With the Bulge |url=https://www.thedailybeast.com/pole-vault-goat-mondo-duplantis-soaredliterallyat-the-paris-olympics |archive-url=https://web.archive.org/web/20240808232141/https://www.thedailybeast.com/pole-vault-goat-mondo-duplantis-soaredliterallyat-the-paris-olympics |url-status=dead |archive-date=8. kolovoza 2024 |access-date=5. kolovoza 2026 |work=The Daily Beast}}&lt;/ref&gt; Uz to je osvojio svako natjecanje na kojemu je nastupio od mitinga [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Monako|Monaku]] 2023. godine.&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot; /&gt; Nakon drugoga olimpijskog zlata zaredom i oborenih devet rekorda – a svaki je novi u tome nizu poboljšao za jedan centimetar – Duplantis je naširoko smatran najboljim skakačem s motkom svih vremena.&lt;ref name=&quot;:4&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;{{Cite news |date=5. kolovoza 2024 |title=Record-breaker Duplantis soars to Olympic pole vault gold, Hodgkinson wins 800m |url=https://www.france24.com/en/live-news/20240805-record-breaker-duplantis-soars-to-pole-vault-gold-hodgkinson-wins-800m |agency=Agence France-Presse}}&lt;/ref&gt; Prije pariških Olimpijskih igara taj se naslov pridijevao [[Sergej Bubka|Sergeju Bubki]], umirovljenomu [[Ukrajina|ukrajinskom]] skakaču s motkom.&lt;ref name=&quot;Stump2024&quot;&gt;{{cite news |last1=Stump |first1=Scott |date=6. kolovoza 2024. |title=Swedish pole vaulter Armand Duplantis thrills the world with a towering, death-defying vault |url=https://www.today.com/popculture/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-rcna165383 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240806202927/https://www.today.com/popculture/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-rcna165383 |archive-date=6. kolovoza 2024 |work=TODAY.com}}&lt;/ref&gt;

Na [[Memorijal Kamili Skolimowskoj|Memorijalu Kamili Skolimowskoj]] u [[Poljska|poljskome]] gradu [[Chorzów]]u, dvanaestoj postaji [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] 2024. godine, Duplantis je [[25. kolovoza]] poboljšao svoj svjetski rekord deseti put u karijeri i treći put 2024. godine za jedan centimetar, pa je novi svjetski rekord iznosio 6,26 metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ingebrigtsen and Duplantis smash world records in Silesia |url=https://www.diamondleague.com/news/general/ingebrigtsen-and-duplantis-smash-world-records-in-silesia/ |access-date=5. kolovoza 2026 |website=IDL Diamond League |date=25. kolovoza 2024 |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=3. listopada 2024 |title=Ratified: world records for Ingebrigtsen, Duplantis and Hull |url=https://worldathletics.org/news/press-releases/ratified-world-records-ingebrigtsen-duplantis-hull |access-date=5. kolovoza 2026 |work=World Athletics Press Release}}&lt;/ref&gt; Tamo su, uz Duplantisa, i [[Sam Kendricks]] i [[Emmanouil Karalis]] preskočili šest metara. To je bio prvi put u povijesti da su trojica skakača s motkom preskočili tu visinu na istome natjecanju.&lt;ref name=&quot;:6&quot;&gt;{{Cite news |last=Selvaraj |first=Jonathan |date=28. kolovoza 2024. |title=One small centimetre for man, a giant leap for Armand Duplantis |url=https://sportstar.thehindu.com/athletics/armand-duplantis-pole-vault-world-record-one-centimetre-paris-olympics-science-jump-sports-feature/article68575835.ece/}}&lt;/ref&gt;

Na konferenciji za medije uoči spomenutoga mitinga Dijamantne lige organizatori su predstavili novu nagradu za najboljega sportaša na tome natjecanju, a odluka se donosila na temelju bodovnoga sustava World Athleticsa. Očekivalo se da će prvi dobitnik te nagrade biti [[Jakob Ingebrigtsen]], koji je rezultatom od 7:17,55 minuta postavio novi svjetski rekord na 3000 metara. Time je nadmašio prijašnji rekord od 7:20,67 minuta [[Kenija|Kenijca]] [[Daniel Komen|Daniela Komena]] iz [[1996.]] godine za više od triju sekundi. Međutim, kada su se rezultati s natjecanja preračunali prema bodovnome sustavu, pokazalo se da je Duplantisov svjetski rekord od 6,26 metara u skoku s motkom vrijedio 1339 bodova, a Ingebrigtsenov svjetski rekord 1320 bodova. Duplantis je tako postao prvim dobitnikom nagrade za najvrjednijega atletičara mitinga, pa je osvojio 14-karatni zlatni prsten optočen dijamantima vrijedan 10 000 američkih dolara te novčanu nagradu u istome iznosu. Uz to je osvojio 50 000 američkih dolara za obaranje svjetskoga rekorda.&lt;ref name=&quot;:6&quot; /&gt;

Dan uoči mitinga Dijamantne lige u [[Zürich]]u, [[4. rujna]], Duplantis je sudjelovao u revijalnoj utrci na 100 metara protiv [[Karsten Warholm|Karstena Warholma]], svjetskoga rekordera na 400 metara s preponama. Duplantis je pobijedio i ostvario osobni rekord u toj disciplini, koji je iznosio 10,37 sekundi. Warholm je završio utrku za 10,47 sekundi, što je također bio njegov osobni rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Mondo Duplantis uses personal best to hold off Karsten Warholm in 100m sprint showdown |url=https://olympics.com/en/news/mondo-duplantis-uses-personal-best-to-hold-off-karsten-warholm-in-100m-sprint-showdown}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/sport/athletics/articles/c14zydg3754o|title=Duplantis beats Warholm in 100m exhibition race|date=4. rujna 2024 |work=BBC Sport|access-date=5. kolovoza 2026.}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[13. rujna]] zaključio sezonu 2024. godine četvrtim uzastopnim naslovom pobjednika Dijamantne lige na završnome natjecanju u [[Bruxelles]]u. Pobjedu je odnio nakon preskočenih 6,11 metara, čime je također postavio rekord mitinga.&lt;ref&gt;{{cite web|url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/wanda-diamond-league-final-brussels-2024-duplantis-denny|title=Duplantis and Denny break meeting records on first day of Wanda Diamond League Final in Brussels|publisher=World Athletics|access-date=13. rujna 2024}}&lt;/ref&gt;

Dana [[26. listopada]] bio je prvi put samostalno proglašen europskim sportašem godine u muškoj konkurenciji. Isti je naslov zavrijedio 2022. godine, ali tada je nagradu podijelio s Jakobom Ingebrigtsenom.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=28. listopada 2024 |title=Mahuchikh and Duplantis named European athletes of the year |url=https://athleticsweekly.com/athletics-news/mahuchikh-and-duplantis-named-european-athletes-of-the-year-1039994149/ |access-date=5. kolovoza 2024 |work=Athletics Weekly}}&lt;/ref&gt;  

Duplantis je [[6. studenoga]] postao globalni ambasador humanitarne utrke [[Wings for Life World Run]], a time se pridružio drugim sportskim zvijezdama poput [[Neymar|Neymara]] i Karstena Warholma. Utrka se održala [[4. svibnja]] [[2025.]] godine radi prikupljanja sredstava za istraživanje ozljede [[kičmena moždina|kralježnične moždine]].&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Jonsson |first=Hanna |date=6. studenoga 2024. |title=Join Mondo Duplantis in the Wings for Life World Run – registration is open |url=https://www.redbull.com/se-en/mondo-duplantis-wings-for-life-world-run |access-date=5. kolovoza 2026|work=Redbull}}&lt;/ref&gt;

=== 2025: Višestruki novi svjetski rekordi, treće svjetske titule i u dvorani i na otvorenome, jubilarnih sto skokova, Laureusova nagrada, peto osvajanje Dijamantne lige i skok od 6,30 metara ===

Duplantis je [[28. veljače]] na [[All Star Perche]]u u [[Clermont-Ferrand]]u 11. put oborio vlastiti svjetski rekord. Nakon što je osigurao pobjedu skokom od 6,07 metara, Duplantis je odlučio preskočiti 6,27 metara. To je uspio iz prvoga pokušaja.&lt;ref name=&quot;:17&quot;&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2025 |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.27m in Clermont-Ferrand |url=https://worldathletics.org/news/report/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-627m-clermont-ferrand |access-date=6. kolovoza 2026 |website=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt; U to je vrijeme objavio i svoj prvi singl &quot;[[Bop (pjesma, Mondo)|Bop]]&quot;, koji je zasvirao kada je postavio novi svjetski rekord.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=1. ožujka 2025 |title=Armand Duplantis breaks his own pole vault world record with leap of 6.27m |url=https://www.straitstimes.com/sport/armand-duplantis-breaks-his-own-pole-vault-world-record-with-leap-of-6-27m |access-date=6. kolovoza 2026 |website=The Straits Times}}&lt;/ref&gt;

U razgovoru s [[Puma (brend)|Puminim]] izvršnim direktorom Arneom Freundtom, odnosno intervjuu objavljenome [[18. ožujka]] u sklopu tvrtkina godišnjega izvještaja, Duplantis je otkrio da vjeruje da bi mogao svjetski rekord postaviti na 6,40 metara u idućih nekoliko godina, ali da mu 6,30 metara predstavlja prvu metu u bližoj budućnosti.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole vault star Armand &quot;Mondo&quot; Duplantis sets his sights on fairy tale world record of 6.40m {{!}} PUMA® |url=https://about.puma.com/en/newsroom/corporate-news/2025/18-03-2025-pole-vault-star-armand-mondo-duplantis-sets-his-sights |access-date=6. kolovoza 2026 |website=about.puma.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je skokom od 6,15 metara osvojio [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]] u [[Nanjing]]u [[22. ožujka]]. Time je ujedno treći put zaredom postao svjetskim dvoranskim prvakom. Duplantis se borio sve do kraja protiv [[Grk]]a [[Emmanouil Karalis|Emmanouila Karalisa]], koji je preskočio 6,05 metara. Karalis bi u neko drugo doba zasigurno postao svjetskim dvoranskim prvakom jer je to bio prvi put u povijesti da je skakač s motkom u finalu prvenstva preskočio 6,05 metara i ostao bez zlatne medalje.&lt;ref name=&quot;:18&quot; /&gt;

Prije nego što je obranio naslov prvaka u Nanjingu, Duplantis je ukupno 98 puta dotada preskočio šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite AV media |url=https://www.youtube.com/live/NHC6m33jDrk?si=QtkdsUuyCpEanGXj |title=Livestream - World Athletics Indoor Championships Nanjing 25 Press Conference |language=en |access-date=6. kolovoza 2026 |via=www.youtube.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=20. ožujka 2025 |title='More in the tank', vows Duplantis as he edges to century mark |url=https://www.france24.com/en/live-news/20250320-more-in-the-tank-vows-duplantis-as-he-edges-to-century-mark |access-date=6. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Watta |first=Evelyn |date=20. ožujka 2025 |title=Mondo Duplantis all set for another world record as he gears up for World Athletics Indoor Championships Nanjing 2025: &quot;I have more in the tanks&quot; |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-world-record-world-athletics-indoor-championships-nanjing-2025-more-in-tanks |access-date=6. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; Preskočivši četiri puta šest ili više metara na tome natjecanju, Duplantis je prešao brojku od sto takvih skokova s ukupno 102 njih. Za usporedbu, [[Sergej Bubka]], nekadašnji svjetski rekorder, drugi je najbolji po broju skokova od šest ili više metara, a u karijeri ih je ukupno imao 46.&lt;ref name=&quot;:18&quot;&gt;{{Cite web |title=Duplantis retains world indoor pole vault title in Nanjing {{!}} News {{!}} Nanjing 25 {{!}} World Athletics Indoor Championships |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/nanjing25/news/report/nanjing-25-men-pole-vault-report |archive-url=https://web.archive.org/web/20250322161645/https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/nanjing25/news/report/nanjing-25-men-pole-vault-report |archive-date=22. ožujka 2025 |access-date=6. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=22. ožujka 2025 |title=Now 102 vaults over 6 metres as Duplantis soars to world indoor title |url=https://sports.yahoo.com/article/now-102-vaults-over-6-143815490.html |access-date=6. kolovoza 2026 |website=Yahoo Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[21. travnja]] osvojio [[Laureus (nagrada)|Laureusovu]] nagradu za najboljega sportaša godine. Time je nakon [[Usain Bolt|Usaina Bolta]] postao drugi atletičar u povijesti koji je osvojio tu nagradu.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Wiseman |first=Ciaran |date=22. travnja 2025 |title=Mondo Duplantis namedrops Usain Bolt &amp; Lionel Messi as he wins prestigious award |url=https://talksport.com/sport/3138989/mondo-duplantis-laureus-awards-usain-bolt-lionel-messi/ |access-date=7. kolovoza 2026 |website=talkSPORT |language=}}&lt;/ref&gt; Bio je nominiran još 2021., 2023. i 2024. godine, stoga ju je osvojio nakon treće uzastopne i ukupno četvrte nominacije.&lt;ref name=&quot;:19&quot;&gt;{{Cite web |last=Smirnova |first=Lena |date=22. travnja 2025. |title=Armand Duplantis named Laureus World Sportsman of the Year after third consecutive nomination |url=https://www.olympics.com/en/news/athletics-sweden-armand-duplantis-named-laureus-world-sportsman-of-the-year-after-third-consecutive-nomination |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=22. travnja 2025 |title=Gymnast Simone Biles and pole vaulter Armand Duplantis win Laureus awards |url=https://www.straitstimes.com/sport/gymnast-simone-biles-and-pole-vaulter-mondo-duplantis-win-laureus-awards |access-date=7. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

Svoj ukupno dvanaesti i četvrti svjetski rekord u okviru Dijamantne lige&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis Soars to 6.28m World Record as Records Tumble at Stockholm Diamond League {{!}} Watch Athletics |url=https://www.watchathletics.com/article/13394/duplantis-soars-to-6-28m-world-record-as-records-tumble-at-stockholm-diamond-league |access-date=7. kolovoza 2026 |website=www.watchathletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt; postavio je [[15. lipnja]] skokom od 6,28 metara, iz prvoga pokušaja, u [[Stockholm]]u.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.28m in Stockholm {{!}} REPORTS {{!}} World Athletics |url=https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-628m-stockholm |archive-url=https://web.archive.org/web/20250615204725/https://worldathletics.org/competitions/diamond-league/news/mondo-duplantis-world-pole-vault-record-628m-stockholm |archive-date=15. lipnja 2025 |access-date=7. kolovoza 2026|website=worldathletics.org |language=en}}&lt;/ref&gt; Prije toga oborio je svjetski rekord dvaput u Poljskoj, Srbiji i Oregonu, jednom u Škotskoj i Kini, a triput u Francuskoj, uključujući onaj s Olimpijskih igara 2024. godine. Nikada prije nije postigao to na domaćemu terenu, u [[Švedska|Švedskoj]],&lt;ref&gt;{{Cite web |date=15. lipnja 2025 |title=Mondo Duplantis' 12th pole vault world record is one of a kind: 'The only thing that I was missing' |url=https://www.nbcsports.com/olympics/news/mondo-duplantis-world-record-pole-vault-2025-stockholm |access-date=7. kolovoza 2026 |website=NBC Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt; pa je time ostvario još jedan priželjkivani uspjeh.&lt;ref&gt;{{Cite web |first=Nick |last=Zaccardi |date=15. lipnja 2025 |title=Mondo Duplantis breaks world record in pole vault for 12th time: 'The only thing that I was missing' |url=https://sports.yahoo.com/article/mondo-duplantis-breaks-pole-vault-171337337.html |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Yahoo Sports |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

Duplantisov 12. svjetski rekord s čuvenoga [[Olimpijski stadion u Stockholmu|Olimpijskoga stadiona u Stockholmu]], na kojemu su se održale [[Ljetne olimpijske igre 1912.]] godine, bio je prvi u povijesti koji se postavio na tome stadionu. Tamo su se više puta oborili svjetski rekordi u atletici nego na ijednome drugom stadionu – ukupno 83 njih između [[1912.]] i [[2008.]] godine. Međutim, nijedan od njih nije bio u skoku s motkom.&lt;ref name=&quot;:21&quot;&gt;{{Cite news |last=Tharme |first=Liam |date=20. rujna 2025 |title=Mondo Duplantis exclusive: 14-time pole vault world-record holder analyzes his greatest jumps |url=https://www.nytimes.com/athletic/6642767/2025/09/20/mondo-duplantis-interview-world-records/ |access-date=7. kolovoza 2026 |work=The New York Times |language=en-US |issn=0362-4331}}&lt;/ref&gt; [[Patrik Sjöberg]] bio je posljednji švedski sportaš koji je na tome stadionu postavio svjetski rekord, a to je bilo na natjecanju u skoku uvis [[1987.]] godine. Tomu je svjedočila i Duplantisova majka s tribina.&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite web |last=Crumley |first=Euan |date=15. lipnja 2025.|title=Mondo Duplantis rises to the occasion in Stockholm – Athletics Weekly |url=https://athleticsweekly.com/news/mondo-duplantis-rises-to-the-occasion-in-stockholm-1040005867/ |access-date=7. kolovoza 2026 |website=athleticsweekly.com |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pole Vault: Arman Duplantis sets his sights on setting another world record at 6.40m {{!}} Flashscore.com |url=https://www.flashscore.com/news/athletics-continental-tour-it-s-within-my-reach-duplantis-sets-sights-on-6-40m/bkXyvSvq/ |access-date=7. kolovoza 2026|website=www.flashscore.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

U skladu s tamošnjom tradicijom, Duplantisovo je ime uklesano na zidove stadiona u spomen na svjetski rekord koji je ondje postavio. Taj dio Olimpijskoga stadiona, poznat pod nazivom &quot;Stadion Walk of Fame&quot;, odaje počast najvećim sportskim uspjesima i događajima koji su se odvili na stadionu još od Olimpijskih igara održanih u Stockholmu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Archives: Walk of Fame |url=https://www.walkoffamestadion.se/en/walkoffame/ |access-date=19. lipnja 2025 |website=Stadion Walk of Fame |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;

Nakon te pobjede u Dijamantnoj ligi Duplantis je od 2020. godine pobijedio na 37 od ukupno 41 natjecanja, čime je postao jedan od najuspješnijih serijskih pobjednika u povijesti Dijamantne lige.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Sportstar |first=Team |date=13. lipnja 2025. |title=Duplantis Diamond League Results 2017–2025: A Winning Streak |url=https://sportstar.thehindu.com/athletics/duplantis-diamond-league-results-2017-2025/article69690324.ece |access-date=7. kolovoza 2026 |website=Sportstar |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news |date=16. lipnja 2025 |title='Magical' Armand Duplantis soars to pole vault world record in Stockholm |url=https://www.straitstimes.com/sport/magical-duplantis-soars-to-pole-vault-world-record-in-stockholm-with-6-28m-jump |access-date=7. kolovoza 2026|work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt; Od svoga debija u Dijamantnoj ligi 2017. godine ostvario je ukupno 39 pobjeda, čime je prestigao [[Renaud Lavillenie|Renauda Lavillenieja]], koji ima 37 pobjeda.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Renaud LAVILLENIE – Wanda Diamond League |url=https://www.diamondleague.com/athlete/14185853/ |access-date=7. kolovoza 2026 |language=en-US}}&lt;/ref&gt; Od 2020. godine imao je 93 nastupa, a izgubio je samo četiri puta, i to isključivo na mitinzima Dijamantne lige.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=17. lipnja 2025 |title=Why 1cm equals multiple big-money payouts for this record-breaking pole vaulter |url=https://www.abc.net.au/news/2025-06-17/mondo-armand-duplantis-keeps-breaking-his-pole-vault-world-1cm/105426332 |access-date=7. kolovoza 2026 |work=ABC News |language=en-AU}}&lt;/ref&gt;

Dana [[11. srpnja]] Duplantis je skokom od 6,05 metara oborio rekord mitinga Dijamantne lige u [[Monako|Monaku]], koji je iznosio 6,02 metara, a bio ga je postavio [[Poljska|Poljak]] [[Piotr Lisek]] [[2019.]] godine. Taj je miting ujedno i 13. postaja Dijamantne lige na kojoj je Duplantis srušio rekord natjecanja.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=McCarvel |first=Nick |date=11 July 2025 |title=Monaco Diamond League 2025: Mondo Duplantis wins pole vault in new meeting record, misses on world record attempts |url=https://www.olympics.com/en/news/monaco-diamond-league-2025-mondo-duplantis-wins-pole-vault-in-new-meeting-record-misses-on-world-record-attempts |access-date=12 July 2025 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; Budući da se u Dijamantnoj ligi održava ukupno 15 mitinga, preostala su mu u tome trenutku dva na kojima još nije postavio novi rekord. Riječ je o mitinzima u [[Rabat]]u, na kojemu je rekord od 5,86 metara postavio [[Sam Kendricks]], i u [[London]]u, gdje rekord od 6,03 metara drži [[Renaud Lavillenie]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Ogeyingbo |first=Deji |date=25. lipnja 2025. |title=Mondo Duplantis and the art of jumping high |url=https://www.runblogrun.com/2025/06/mondo-duplantis-and-the-art-of-jumping-high.html |access-date=7. kolovoza 2026 |website=runblogrun |language=en-US}}&lt;/ref&gt;

U sklopu manifestacije [[World Athletics Continental Tour]] Duplantis je [[12. kolovoza]] postavio svoj 13. svjetski rekord od 6,29 metara na mitingu iz tzv. Gold serije u [[Budimpešta|Budimpešti]]. To je bio prvi svjetski rekord koji se ikada postavio na tome mitingu u 15 godina njegova postojanja. Duplantis je time nadmašio i svoj prijašnji rekord koji je postavio u [[Mađarska|Mađarskoj]], a riječ je o skoku od 6,10 metara kojim je [[2023.]] godine osvojio svoju drugu titulu svjetskoga prvaka.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Historic world record, broken records, and an electric atmosphere at the Gyulai István Memorial – Gyulai István Memorial |url=https://gyulaimemorial.hu/en/news/historic-world-record-broken-records-and-an-electric-atmosphere-at-the-gyulai-istvan-memorial/ |access-date=7. kolovoza 2026 |language=en-US}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |date=13. kolovoza 2025 |title=Duplantis breaks world pole vault record on Budapest return |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-continental-tour/news/duplantis-world-pole-vault-record-budapest-gyulai-memorial |access-date=7. kolovoza 2026 |website=World Athletics Report}}&lt;/ref&gt;

World Athletics dao je Duplantisu važnu ulogu u promociji premijernoga izdanja prvenstva službenoga naziva [[World Athletics Ultimate Championship]], koje će se održati u [[Budimpešta|Budimpešti]] od [[11. rujna|11.]] do [[13. rujna]] [[2026.]] godine. Riječ je o ekskluzivnome bijenalu koje će se parnim godinama održavati na kraju sezone, kada [[Svjetsko prvenstvo u atletici]] neće biti u tijeku. World Athletics imenovao je Duplantisa ultimativnom zvijezdom ([[engleski jezik|engl.]] ''Ultimate Star''), a potom [[Usain Bolt|Usaina Bolta]] ultimativnom legendom ([[engleski jezik|engl.]] ''Ultimate Legend''),&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Thapliyal |first=Mukesh |date=8. rujna 2025. |title=Usain Bolt named 'Ultimate Legend' by World Athletics to promote inaugural global championship |url=https://economictimes.indiatimes.com/news/international/us/usain-bolt-named-ultimate-legend-by-world-athletics-to-promote-inaugural-global-championship/articleshow/123756822.cms?from=mdr |access-date=8. kolovoza 2026 |work=The Economic Times |issn=0013-0389}}&lt;/ref&gt; učinivši ih time glavnim akterima u promociji prvenstva u skladu s dodijeljenim ulogama.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=13. kolovoza 2025 |title=Duplantis unveiled as inaugural Ultimate Star |url=https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-ultimate-championship/2026/news/press-releases/mondo-duplantis-ultimate-championship-star |access-date=8. kolovoza 2026 |website=World Athletics}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[27. kolovoza]] osvojio trofej Dijamantne lige peti put zaredom na posljednjemu mitingu u [[Zürich]]u, čime se približio najboljim atletičarima sa sedam pobjeda. Riječ je o [[Francuska|francuskome]] skakaču s motkom [[Renaud Lavillenie|Renaudu Lavillenieju]] i [[Christian Taylor|Christianu Tayloru]], [[SAD|Amerikancu]] koji se natjecao u [[Troskok|troskoku]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last= |first= |last2= |first2= |date=28. kolovoza 2025 |title=Mondo Duplantis wins fifth straight Diamond League title |url=https://www.indiatvnews.com/sports/other/mondo-duplantis-wins-fifth-straight-diamond-league-title-2025-08-28-1005523 |access-date=9. kolovoza 2026 |website=India TV News |language=en}}&lt;/ref&gt; Duplantis je pobijedio nakon preskočenih šest metara, što je bio njegov 118. skok od šest ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=27. kolovoza 2025 |title=Olyslagers wins latest duel with high jump rival ahead of world champs |url=https://www.abc.net.au/news/2025-08-28/nicola-olyslagers-wins-high-jump-diamond-league-in-zurich/105706212 |access-date=9. kolovoza 2026 |work=ABC News |language=en-AU}}&lt;/ref&gt;

Na [[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetskome prvenstvu]] u [[Tokio|Tokiju]] Duplantis je [[15. rujna]] osvojio svoju treću svjetsku titulu zaredom u skoku s motkom. Naslov svjetskoga prvaka donio mu je skok od 6,15 metara u nikada kompetitivnijemu finalu muškoga skoka s motkom na natjecanju globalne razine, gdje je sedam skakača preskočilo 5,90 ili više metara.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis breaks world pole vault record with 6.30m in Tokyo {{!}} News {{!}} Tokyo 25 {{!}} World Athletics Championships |url=https://worldathletics.org/en/competitions/world-athletics-championships/tokyo25/news/report/world-championships-tokyo-25-report-mens-pole-vault |access-date=9. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt; Duplantis je zatim nastojao postaviti svoj 14. svjetski rekord od 6,30 metara, a to mu je pošlo za rukom u posljednjemu pokušaju. Taj je rezultat ujedno bio četvrti Duplantisov svjetski rekord u 2025. godini, što je za njega bio i rekordan broj oborenih svjetskih rekorda u jednoj godini.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=15. rujna 2025 |title=Armand Duplantis soars to third world title and 14th world record |url=https://www.bbc.com/sport/athletics/articles/c1ed6845ng7o |access-date=9. kolovoza 2026 |website=BBC Sport |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

Nakon prvih dvaju neuspješnih pokušaja Duplantis je napravio dvije promjene koje su se pokazale ključnim za obaranje rekorda. Najprije je pomaknuo stalke za letvicu s njezine standardne pozicije pet centimetara bliže kutiji za odraz, u koju se postavlja motka pri skoku, čime je promijenio kut prelaska preko letvice. Duplantis je poslije otkrio da mu je njegov otac i trener Greg savjetovao da upotrijebi tvrđu motku u trećemu pokušaju kako bi optimizirao odraz pri toj visini. U prijašnjim se pokušajima služio istom motkom kojom je obarao rekorde između 6,20 i 6,29 metara.&lt;ref name=&quot;:21&quot; /&gt;

Duplantis je bio proglašen europskim sportašem godine [[26. listopada]]. To je bio treći put da je osvojio tu nagradu, a toliko ju je puta jedini još dobio [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Britanac]] [[Mo Farah]].&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Broadbent |first=Chris |date=25. listopada 2025 |title=Mondo grateful for “beautiful honour” as he is named men's Athlete of the Year |url=https://www.european-athletics.com/home/news/mondo-grateful-for-beautiful-honour-as-he-is-named-athlete-of-the-year |access-date=9. kolovoza 2026|website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

[[World Athletics]] proglasio je Duplatnisa sportašem godine [[30. studenoga]]. Tada je imao 16 osvojenih natjecanja u nizu i postao je prvi skakač s motkom u novijoj povijesti koji dvije godine zaredom nije doživio poraz.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=1. prosinca 2025 |title=Swedish pole vault star Armand Duplantis and US hurdler Sydney McLaughlin-Levrone crowned 'Athletes of the Year' |url=https://www.straitstimes.com/sport/duplantis-and-mclaughlin-levrone-crowned-athletes-of-the-year |access-date=9. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt; Nijedan drugi atletičar koji se natjecao u skakačkim ili bacačkim disciplinama nije tu nagradu osvojio tri puta. Duplantis je tako postao tek treći atletičar s najmanje trima osvojenim nagradama, pridruživši se [[Usain Bolt|Usainu Boltu]], koji ju je osvojio šest puta, i [[Hicham El Guerrouj|Hichamu El Guerrouju]], također trostrukome dobitniku nagrade.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Ian O'Riordan: Why Grand Slam Track is paying a high price for excluding field events |url=https://www.irishtimes.com/sport/athletics/2025/12/06/ian-oriordan-why-grand-slam-track-is-paying-a-high-price-for-excluding-field-events/ |access-date=9. kolovoza 2026 |website=The Irish Times |language=en}}&lt;/ref&gt;

=== 2026: Petnaesti svjetski rekord zaredom, četvrti uzastopni svjetski dvoranski naslov i prekid trogodišnjega pobjedničkog niza===
Dana [[12. ožujka]] Duplantis je poboljšao svoj svjetski rekord za jedan centimetar na [[Mondo Classic|Mondo Classicu]] u [[Uppsala|Uppsali]]. To je bio njegov 15. svjetski rekord i drugi put da je postavio svjetski rekord u [[Švedska|Švedskoj]].&lt;ref name=&quot;:26&quot;/&gt; Duplantis je tim skokom od 6,31 metra nadmašio brojku [[Sergej Bubka|Sergeja Bubke]] od 14 uzastopnih svjetskih rekorda. Također, pobjeda mu je na spomenutome natjecanju bila 38. u nizu, računajući još od [[kolovoz|kolovoza]] [[2023.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=16. ožujka 2026 |title=Pole vault record breaker Armand Duplantis ready for return to 'special' Torun |url=https://www.straitstimes.com/sport/pole-vault-record-breaker-armand-duplantis-ready-for-return-to-special-torun |access-date=9. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

Dvije tehničke prilagodbe omogućile su Duplantisu postavljanje najnovijega svjetskog rekorda: produljio je zalet s 20 na 22 koraka i počeo je upotrebljavati tvrđu motku. Godinama je eksperimentirao s tvrđom motkom, ali nije uspijevao doći do željenoga učinka. Ipak, smatrao je da će mu produljeni zalet, koji je uveo posljednjih mjeseci, omogućiti jači odraz, a on bolje savijanje tvrđe motke.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Goulding |first=Grace |date=16. ožujka 2026. |title=Mondo Duplantis eyes 2026 World Athletics Indoor Championships return in Toruń after 15th pole vault world record: &quot;I wanted to make sure I'm still the top dog&quot; |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-2026-world-athletics-indoor-championships-return-record-top-dog |access-date=9. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt;

Nakon što je [[21. ožujka]] osvojio zlato na [[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2026.|Svjetskome dvoranskom prvenstvu]] u [[Toruń]]u i pritom postavio novi rekord prvenstva skokom od 6,25 metara, Duplantis je postao prvi atletičar koji je osvojio četiri uzastopna svjetska dvoranska naslova.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Fentuo |first=Fentuo Tahiru |date=22. ožujka 2026. |title=World Athletics Indoor Championships 2026: Mondo Duplantis claims fourth successive indoor pole vault title |url=https://www.olympics.com/en/news/world-athletics-indoor-championships-2026-mondo-duplantis-claims-fourth-successive-indoor-pole-vault-title |access-date=9. kolovoza 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; To mu je bila ukupno deveta svjetska seniorska titula. Od [[2019.]] godine, kada je posljednji put bio poražen na svjetskim ili kontinentalnim prvenstvima, osvojio je 12 velikih titula.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis soars to 6.25m championship record to win fourth world indoor pole vault title {{!}} News {{!}} Kujawy Pomorze 26 {{!}} World Athletics Indoor Championships |url=https://worldathletics.org/en/competitions/world-athletics-indoor-championships/kujawypomorze26/news/report/wic-kujawy-pomorze-26-report-men-pole-vault |access-date=9. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt; Nakon posljednjega osvojenog svjetskog dvoranskog naslova izjednačio se sa Sergejem Bubkom, koji je četiri puta bio svjetski dvoranski prvak.&lt;ref name=&quot;:27&quot;&gt;{{Cite web |date=21. ožujka 2026 |title=Sweden's Duplantis wins fourth world indoor pole vault title |url=https://www.france24.com/en/live-news/20260321-sweden-s-duplantis-wins-fourth-world-indoor-pole-vault-title |access-date=9. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je [[17. svibnja]] postavio novi rekord mitinga [[Dijamantna liga|Dijamantne lige]] u [[Šangaj]]u skokom od 6,12 metara, gdje je i pobijedio.

Dana [[27. svibnja]] puštena je u prodaju posebna dječja ulaznica za [[14. kolovoza]], dan kada su se održavale kvalifikacije u skoku s motkom na [[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Europskome prvenstvu]] u [[Birmingham]]u. Nazvana prema Duplantisu, &quot;Mondo Ticket&quot; stajala je samo 6,31 funtu. Njezina je simbolična cijena odgovarala visini trenutačnoga svjetskoga rekorda, a cijela je akcija bila namijenjena poticanju mladih obožavatelja na to da dožive prvenstvo i izbliza prate Duplantisa na djelu.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Duplantis jumps at the chance to bring world record ticket to young fans at Birmingham 2026 |url=https://www.european-athletics.com/home/news/mondo-world-record-ticket |access-date=9. kolovoza 2026 |website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;

Nakon gotovo trogodišnje dominacije u skoku s motkom Duplantis je [[7. lipnja]] doživio poraz na mitingu Dijamantne lige u [[Stockholm]]u, gdje je [[Australija|Australac]] [[Kurtis Marschall]] bio bolji od njega. Time se prekinuo njegov niz od 40 uzastopnih pobjeda na natjecanjima koji je započeo još u [[kolovoz|kolovozu]] [[2023.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=7. lipnja 2026 |title=Aussie pulls off epic upset over hometown king: 'Chuffed it was me' |url=https://7news.com.au/sport/athletics/aussie-first-timer-kurtis-marschall-pulls-off-epic-diamond-league-upset-over-hometown-king-mondo-duplantis-c-22398518 |access-date=9. kolovoza 2026 |website=7NEWS |language=en}}&lt;/ref&gt;

Osvojivši miting Dijamantne lige u [[Pariz]]u, Duplantis se [[28. lipnja]] vratio pobjedama i obaranju rekorda. Skokom od 6,13 metara postavio je novi rekord mitinga. Taj mu je miting ujedno bio prvo natjecanje nakon vjenčanja.

Dana [[10. srpnja]] osvojio je miting Dijamantne lige u [[Monako|Monaku]] skokom od 6,07 metara, čime je poboljšao vlastiti rekord mitinga za dva centimetra. Time je ostvario prvu pobjedu od preseljenja u Monako, odnosno na novome domaćem terenu. Duplantis je također bio potaknuo organizatore na uvrštavanje muškoga skoka s motkom u program Dijamantne lige u Monaku, prema kojemu je dotad bio predviđen skok s motkom samo u ženskoj konkurenciji.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=11. srpnja 2026 |title=Duplantis thrives on new home turf in Monaco |url=https://www.france24.com/en/live-news/20260711-duplantis-thrives-on-new-home-turf-in-monaco |access-date=9. kolovoza 2026 |website=France 24 |language=en}}&lt;/ref&gt;

== Privatni život ==

Duplantis je na poticaj svoje majke intenzivno učio [[švedski jezik]] preko [[Skype]]a, a taj mu je tečaj bio od velike pomoći. Do [[2020.]] godine uznapredovao je toliko da je smatrao da mnogo bolje i lakše razumije izvorne govornike nego što je prije mogao. Njegova je majka istovremeno tvrdila da se Duplantis sramio javno govoriti švedski, ali da se rado njime služio u privatnoj komunikaciji zbog manjega pritiska.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Brenning |first=Patrik |date=20. travnja 2020. |title=Armand Duplantis kan svenska men vågar inte prata |url=https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/opbo1j/manga-tycker-att-han-inte-ar-svensk |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221219161604/https://www.aftonbladet.se/sportbladet/a/opbo1j/manga-tycker-att-han-inte-ar-svensk |archive-date=19. prosinca 2022 |access-date=10. kolovoza 2026 |work=[[Aftonbladet]] |language=sv}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |date=11. lipnja 2020 |title=Armand Duplantis om sin svenska: 'Mamma vill inte att folk ska snacka skit' |url=https://www.youtube.com/watch?v=nCJ875PRdUI |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230810125239/https://www.youtube.com/watch?v=nCJ875PRdUI |archive-date=10. kolovoza 2023 |access-date=10. kolovoza 2021 |publisher=[[Expressen]] YouTube Channel}}&lt;/ref&gt; Međutim, do [[2021.]] godine njegovo se znanje poboljšalo do razine na kojoj je bez poteškoća davao intervjue u cijelosti na švedskome, što je osobito bilo primijećeno nakon osvajanja olimpijskoga zlata u Tokiju.&lt;ref&gt;{{cite web |date=3. kolovoza 2021 |title=Duplantis efter OS-guldet – i intervju på svenska |url=https://www.youtube.com/watch?v=klJJopIMeuc |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20221219161557/https://www.youtube.com/watch?v=klJJopIMeuc |archive-date=19. prosinca 2022 |access-date=10. kolovoza 2026 |publisher=[[Aftonbladet]] official Youtube channel |language=sv}}&lt;/ref&gt; Duplantis je prije toga isticao da mu je napredovanje u švedskome bilo ponešto otežano time što većina Šveđana izvrsno poznaje engleski jezik, pa su izvorni govornici radije razgovarali s njime na engleskome.&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Hammarkrantz |first1=Oskar |date=18 September 2020 |title=Duplantis: 'Blir mycket mer igenkänd här än i USA' |url=https://www.svd.se/armand-duplantis-jag-blir-mycket-mer-igenkand-har-an-i-usa |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211209023227/https://www.svd.se/armand-duplantis-jag-blir-mycket-mer-igenkand-har-an-i-usa |archive-date=9. prosinca 2021 |access-date=10. kolovoza 2026 |newspaper=[[Svenska Dagbladet]] |language=sv}}&lt;/ref&gt;

[[File:Dalahästen i Avesta 03.jpg|thumb|Letvica u blizini [[Dala konj|dala-konja]] u [[Švedska|švedskome]] mjestu [[Avesta (grad)|Avesti]] podigne se svaki put kada Duplantis obori svjetski rekord (''fotografirano u [[Travanj|travnju]] [[2024.]] godine'').]]

Kako bi si priskrbio idealne klimatske uvjete za treniranje tijekom cijele godine, Duplantis je obično provodio zime u [[Louisiana|Louisiani]], a ljeta u [[Uppsala|Uppsali]]. U [[Avesta (grad)|Avesti]], mjestu gdje je Duplantisova majka odrasla, letvica nalik na onu u skoku s motkom podigne se u blizini enormne skuplture [[dala konj|dala-konja]] s rezultatom svakoga novog Duplantisova svjetskog rekorda. Kada je Duplantis prvi put čuo za to, briznuo je u plač od sreće jer je tada postao još svjesniji veličine onoga što je postigao.&lt;ref&gt;{{cite web |last=Ottosson |first=Stefan |date=16. prosinca 2020. |title=Armand Duplantis kunde inte hålla tillbaka tårarna – efter svenska hyllningen: &quot;Bröt ihop när jag såg det&quot; |url=https://www.sportbibeln.se/friidrott/armand-duplantis-kunde-inte-halla-tillbaka-tararna-efter-svenska-hyllningen-jag-brot-ihop-nar-jag-sag-det/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210803162617/https://www.sportbibeln.se/friidrott/armand-duplantis-kunde-inte-halla-tillbaka-tararna-efter-svenska-hyllningen-jag-brot-ihop-nar-jag-sag-det/ |archive-date=3. kolovoza 2021 |access-date=10. kolovoza 2021 |publisher=Sportbibeln |language=sv}}&lt;/ref&gt; U [[listopad]]u [[2025.]] godine [[Zračna luka Stockholm-Arlanda]] dodala je Duplantisa svojoj galeriji portreta &quot;Welcome to my hometown&quot; ([[srpskohrvatski jezik|sh.]] 'Dobro došli u moj rodni grad'), koja postoji još od [[2005.]] godine u dijelu za prikupljanje prtljage. Galerija odaje počast osobama koje su svojim iznimnim doprinosima obilježile regije [[Stockholm]]a i [[Uppsala|Uppsale]] primjerice u sportu, kulturi, znanosti, gospodarstvu i drugim područjima.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Orban |first=André |date=14. listopada 2025. |title=World record holder Armand Duplantis joins “Welcome to my hometown” gallery at Stockholm Arlanda Airport |url=https://www.aviation24.be/airports/stockholm-arlanda-arn/world-record-holder-armand-duplantis-joins-welcome-to-my-hometown-gallery-at-stockholm-arlanda-airport/ |access-date=10. kolovoza 2025 |website=Aviation24.be |language=en-GB}}&lt;/ref&gt;

[[File:Guests at the 2026 Met Gala 442 (Armand Duplantis and Desiré Inglander).jpg|thumb|Duplantis i Inglander na [[Met Gala|Met Gali]] [[2026.]] godine.]]

Duplantis se oženio švedskim modelom i kreatoricom sadržaja Desiré Inglander [[2026.]] godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |last=Landén |first=Petter |last2=Thunborg |first2=Peter |date=20. ožujka 2026. |title=Armand och Desiré Duplantis har gift sig i hemlighet |url=https://www.expressen.se/sport/friidrott/armand-och-desire-duplantis-har-gift-sig-i-hemlighet/ |access-date=10. kolovoza 2026 |work=[[Expressen]] |language=Swedish}}&lt;/ref&gt; Par se upoznao u Švedskoj [[2020.]] godine na jednoj zabavi sredinom ljeta, a Duplantis je zaprosio Inglander [[2024.]] godine za vrijeme snimanja za ''[[Vogue Scandinavia]]'' u [[New York]]u.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=11. listopada 2024 |title=Olympic Champion Mondo Duplantis and Desiré Inglander Announce Their Engagement |url=https://www.vogue.com/article/mondo-duplantis-desire-inglander-engaged |work=Vogue}}&lt;/ref&gt; Nakon vjenčanja Duplantis je prodao svoj stan u Stockholmu i preselio se u [[Monako]], a dotada je živio u [[SAD|Sjedinjenim Američkim Državama]] i Švedskoj.&lt;ref&gt;{{Cite web |last=AFP |date=7. svibnja 2025.|title=Duplantis promises new home Monaco a world record |url=https://www.freemalaysiatoday.com/category/sports/2026/05/08/duplantis-promises-new-home-monaco-a-world-record |access-date=10. kolovoza 2026 |website=Free Malaysia Today {{!}} FMT |language=en}}&lt;/ref&gt;

Duplantis je objavio svoj prvi singl &quot;[[Bop (pjesma, Mondo)|Bop]]&quot; pod imenom Mondo [[28. veljače]] [[2025.]] godine, a napisao ga je s Emilom Bergom i Rasmusom Wahlbergom, kao i ostalih 30-ak pjesama.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.sverigesradio.se/artikel/duplantis-ovantade-drag-sa-later-nya-karriaren|title=Duplantis oväntade drag – så låter nya karriären|date=25 February 2025|language=sv|publisher=[[Sveriges Radio]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;vibes&quot;&gt;{{Cite web|url=https://www.svt.se/kultur/armand-duplantis-slapper-nya-laten-bop-nervost|title=Armand Duplantis om nya låten &quot;Bop&quot;: &quot;Den är vibes och kul&quot;|date=28. veljače 2025.|language=sv|first=Moa|last=Lindstedt|publisher=[[Sveriges Television]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.sverigesradio.se/artikel/stavhopparen-armand-duplantis-debuterar-som-artist|title=Stavhopparen Armand Duplantis debuterar som artist: &quot;Lite nervöst&quot;|date=28. veljače 2025|language=sv|publisher=[[Sveriges Radio]]|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt; Njegov je debi zauzeo 31. mjesto na švedskoj listi singlova.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://sverigetopplistan.se/chart/41/?dspy=2025&amp;dspp=10|title=Veckolista Singlar, vecka 10|publisher=[[Sverigetopplistan]]|language=sv|access-date=10. ožujka 2026}}&lt;/ref&gt; Nakon njega objavio je niz drugih singlova poput pjesme &quot;4L&quot; u [[lipanj|lipnju]] [[2025.]], &quot;Feelin' Myself&quot; u [[veljača|veljači]] [[2026.]] i &quot;Location&quot; u [[travanj|travnju]] 2026. godine.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=14. lipnja 2025 |title=Armand Duplantis to Release Love-Driven Single &quot;4L&quot; {{!}} Sweden Herald |url=https://swedenherald.com/article/armand-duplantis-to-release-new-music-this-month |access-date=10. kolovoza 2026 |website=Sweden Herald |language=en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Nottingham |first=Juliet |date=3. lipnja 2026. |title=Mondo Duplantis reveals his ultimate ambition: a Grammy |url=https://www.olympics.com/en/news/mondo-duplantis-reveals-ultimate-ambition-grammy |access-date=10. lipnja 2026 |website=Olympics.com}}&lt;/ref&gt; U [[ožujak|ožujku]] 2026. godine  [[World Athletics]] angažirao je Duplantisa da stvori službenu himnu za novo prvenstvo u atletici, odnosno [[World Athletics Ultimate Championship]], čije će se prvo izdanje održati iste godine.&lt;ref&gt;{{Cite news |date=23. ožujka 2026 |title=From world records to world anthems, new creative jump for Duplantis |url=https://www.straitstimes.com/sport/from-world-records-to-world-anthems-new-creative-jump-for-duplantis |access-date=10. kolovoza 2026 |work=The Straits Times |language=en |issn=0585-3923}}&lt;/ref&gt;

== Postignuća ==
Podatci u nastavku preuzeti su sa službene mrežne stranice [[World Athletics]]a.&lt;ref name=&quot;WAprofile&quot; /&gt;

=== Međunarodna natjecanja ===

{| class=&quot;wikitable sortable plainrowheaders&quot;&quot;max-width:40em;&quot;
|+Nastupi za {{flagicon|SWE}} [[Švedska|Švedsku]]
|----
!scope=&quot;col&quot;| Godina
!scope=&quot;col&quot;| Natjecanje
!scope=&quot;col&quot;| Mjesto
!scope=&quot;col&quot;| Plasman
!scope=&quot;col&quot;| Rezultat
!scope=&quot;col&quot;| Bilješka
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2015.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U18) 2015.|Svjetsko prvenstvo (U18)]]
|{{flagicon|COL}} [[Cali]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,30 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:25&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2016.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U20) 2016.|Svjetsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|POL}} [[Bydgoszcz]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=cc9966|3. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,45 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Report: men's pole vault – IAAF World U20 Championships Bydgoszcz 2016 |url=https://worldathletics.org/news/report/world-u20-championships-men-pole-vault |access-date=10. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2017.]]
|[[Europsko prvenstvo u atletici (U20) 2017.|Europsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|ITA}} [[Grosseto]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,65 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:39&quot; /&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2017.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[London]]
|align=&quot;center&quot;|9. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,50 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Report: men's pole vault final – IAAF World Championships London 2017 {{!}} REPORT {{!}} World Athletics |url=https://worldathletics.org/news/report/mens-pole-vault-final-world-championships-lon |access-date=10. kolovoza 2026 |website=worldathletics.org}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2018.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Birmingham]]
|align=&quot;center&quot;|7. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,70 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/6019/AT-PV-M-f----.RS6.pdf?|title=Final results|access-date=10. kolovoza 2026}}&lt;/ref&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici (U20) 2018.|Svjetsko prvenstvo (U20)]]
|{{flagicon|FIN}} [[Tampere]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,82 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:45&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2018.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|GER}} [[Berlin]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m
|align=&quot;center&quot;|CR WU20R&lt;ref name=&quot;:47&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2019.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2019.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|Katar}} [[Doha]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=silver|2. mjesto
|align=&quot;center&quot;|5,97 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:50&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2021.]]
|[[Europsko dvoransko prvenstvo u atletici 2018.|Europsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m i
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:55&quot;/&gt;
|-
|[[Ljetne olimpijske igre 2020.|Olimpijske igre]]
|{{flagicon|Japan}} [[Tokio]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,02 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;Nakon što je osigurao zlato, sva je tri puta bezuspješno pokušao preskočiti 6,19 metara za postavljanje novoga svjetskog rekorda. Vidi {{Cite web |date=3. kolovoza 2021 |title=Mondo Duplantis fails to break world record but strolls to pole-vault gold |url=http://www.theguardian.com/sport/2021/aug/03/mondo-duplantis-fails-to-break-world-record-but-strolls-to-pole-vault-gold|access-date=10. kolovoza 2026 |website=The Guardian |language=engl.|archive-date=3. veljače 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230203020710/https://www.theguardian.com/sport/2021/aug/03/mondo-duplantis-fails-to-break-world-record-but-strolls-to-pole-vault-gold|url-status=live}}&lt;/ref&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2022.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,20 m i
|align=&quot;center&quot;|WR CR&lt;ref name=&quot;:69&quot;/&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,21 m
|align=&quot;center&quot;|WR CR&lt;ref name=&quot;:71&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2022.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|GER}} [[München]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,06 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:74&quot;/&gt;
|-
|align=&quot;center&quot;|[[2023.]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2023.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|Mađarska}} [[Budimpešta]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,10 m
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:80&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=3|[[2024.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2024.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Glasgow]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,05 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref name=&quot;:83&quot;/&gt;
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2024.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|ITA}} [[Rim]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,10 m
|align=&quot;center&quot;|CR&lt;ref name=&quot;:89&quot;/&gt;
|-
|[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]]
|{{flagicon|Francuska}} [[Pariz]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,25 m 
|align=&quot;center&quot;|WR OR&lt;ref name=&quot;:90&quot;/&gt;
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2025.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]
|{{flagicon|CHN}} [[Nanjing]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,15 m i
|align=&quot;center&quot;|&lt;ref&gt;{{Cite web |last=Mills |first=Steven |date=22. ožujka 2025. |title=Duplantis vaults to a hat-trick of world indoor titles in Nanjing |url=https://www.european-athletics.com/home/news/duplantis-vaults-to-a-hat-trick-of-world-indoor-titles-in-nanjing |access-date=10. kolovoza 2026 |website=www.european-athletics.com |language=en}}&lt;/ref&gt;
|-
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,30 m 
|align=&quot;center&quot;|WR CR
|-
|style=&quot;text-align: center&quot;rowspan=2|[[2026.]]
|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2026.|Svjetsko prvenstvo]]
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,25 m i
|align=&quot;center&quot;|CR
|-
|[[Europsko prvenstvo u atletici 2026.|Europsko prvenstvo]]
|{{flagicon|UK}} [[Birmingham]]
|style=&quot;text-align: center&quot;bgcolor=gold|1. mjesto
|align=&quot;center&quot;|6,15 m 
|align=&quot;center&quot;|CR
|}
'''Legenda:'''
{{small|
: CR označuje rekord prvenstva.
: WU20R označuje svjetski rekord u kategoriji mlađih od 20 godina.
: WR označuje svjetski rekord.
: OR označuje olimpijski rekord.
:  i označuje rezultat postignut u dvorani.
}}&lt;/div&gt;

=== Dijamantna liga ===
{| class=&quot;wikitable&quot; width=&quot;100%&quot; style=&quot;text-align:center&quot;
! rowspan=&quot;2&quot;|Miting !! colspan=&quot;17&quot;| Godina nastupa
|-
! [[2017.]] !! [[2018.]] !! [[2019.]] !! [[2021.]] !! [[2022.]] !! [[2023.]] !! [[2024.]] !! [[2025.]] !! [[2026.]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Athletissima]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SUI}} [[Lausanne]]}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|7.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,73 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|5.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,70 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#cc9966&quot;|{{nowrap|3.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,62 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,15 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,21 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[BAUHAUS-galan]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Stockholm]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,86 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,16 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,28 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,80 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Bislett Games]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|NOR}} [[Oslo]]}}}}
|colspan=&quot;2&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]

| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,15 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Herculis]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|MON}} [[Monako]]}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,92 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,72 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[London Athletics Meet]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|GBR}} [[London]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#cc9966&quot;|{{nowrap|3.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,55 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,95 m}}}}
|colspan=&quot;3&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,95 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Memorijal Kamila Skolimowska]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|POL}} [[Chorzów]]}}}}
|colspan=&quot;4&quot; {{N/A|}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|1.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,26 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,20 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Memorijal Van Damme]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|BEL}} [[Bruxelles]]}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|7.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,68 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,05 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,81 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,10 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,11 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{TBD}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Meeting de Paris]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Pariz]]}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,90 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,01 m}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,13 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Dohi]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|QAT}} [[Doha]]}}}}
|colspan=&quot;2&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,02 m}}}}
|colspan=&quot;3&quot;bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Shanghaiju]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|CHN}} [[Shanghai]]/[[Suzhou]]/[[Shaoxing]]}}}}
|colspan=&quot;2&quot;{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|colspan=&quot;3&quot;bgcolor=&quot;e6e6ff&quot;|{{small|''Nije bio održan.''}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,12 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;
{{small|{{nowrap|6,12 m}}}}
|-
|align=left|{{nowrap|[[Miting u Xiamenu]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|CHN}} [[Xiamen]]}}}}
|colspan=&quot;5&quot; {{N/A|}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,24 m (WR)}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,92 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Prefontaine Classic]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}}}
| align=&quot;center&quot;|{{nowrap|4.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,71 m}}}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,71 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,93 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,91 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,23 m (WR)}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
|align=left|{{nowrap|[[Weltklasse Zürich]]}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|{{flagicon|SWI}} [[Zürich]]}}}}
|{{N/A|N/S|nije sudjelovao}}
|bgcolor=&quot;d8f3d8&quot;|{{small|N/S}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;silver&quot;|{{nowrap|2.}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|5,82 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,06 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,07 m}}}}
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
| align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;gold&quot;|{{nowrap|'''1.'''}}&lt;br&gt;{{small|{{nowrap|6,00 m}}}}
|bgcolor=&quot;ffdddd&quot;|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|24px]]
|-
! Ukupno !! {{N/A|TBC}} !! 4. !! 3. !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! [[File:Diamond blue.svg|24px]] !! {{TBD}}
|}
'''Legenda:'''
{{small|
: {{colorbox|#ffdddd|[[File:Athletics (pole vault) pictogram.svg|15px]]}} označuje da muški skok s motkom nije bio jedna od disciplina na mitingu te godine.
: N/S označuje miting na kojemu nije nastupio.
: {{color box|#d8f3d8}} označuje promotivna natjecanja u sklopu mitinga. Ona nisu dio službenoga programa Dijamantne lige i ostvareni rezultati ne donose bodove za ukupni poredak.
: {{color box|#cecece}} označuje mitinge koji u to vrijeme nisu bili dio Dijamantne lige.
: [[File:Diamond blue.svg|15px]] označuje ukupno prvo mjesto u Dijamantnoj ligi na kraju sezone.
}}

=== Nagrade i priznanja ===

== Najbolji rezultati ==
=== Osobni rekordi ===
{| class=&quot;wikitable&quot; cellpadding=&quot;1&quot; cellspacing=&quot;2&quot; border=&quot;1&quot;
|- bgcolor=&quot;cccccc&quot;
! scope=&quot;col&quot; |Disciplina
! scope=&quot;col&quot; |Rezultat
! scope=&quot;col&quot; |Mjesto
! scope=&quot;col&quot; |Datum
|-
|{{nowrap|[[Skok s motkom]]}}
|align=&quot;center&quot; |6,31 m &lt;/br&gt; {{small|'''WR'''}}
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Uppsala]], [[Švedska]]}}
|align=&quot;center&quot; |{{nowrap|[[12. ožujka]] [[2026.]]}}
|-
|{{nowrap|[[Utrka na 100 metara|100 metara]]}}
|align=&quot;center&quot; |10,37 s
|{{nowrap|{{flagicon|SUI}} [[Zürich]], [[Švicarska]]}}
|align=&quot;center&quot; |{{nowrap|[[4. rujna]] [[2024.]]}}
|}

=== Svjetski rekordi ===
{| class=&quot;wikitable&quot; border=&quot;1&quot; cellspacing=&quot;2&quot; cellpadding=&quot;1&quot; style=&quot;border-collapse: collapse; font-size: 95%;&quot;
|+Svjetski rekordi koje je postavio Armand Duplantis
|----
! scope=&quot;col&quot; | Rezultat
! scope=&quot;col&quot; | Mjesto
! scope=&quot;col&quot; | Natjecanje
! scope=&quot;col&quot; | Datum
|-
|{{nowrap|6,17 m (i)}}
|{{flagicon|POL}} [[Toruń]]
|[[Miting u Toruńu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[8. veljače]] [[2020.]]}}
|-
|6,18 m (i) 
|{{flagicon|SCO}} [[Glasgow]]
|[[Miting u Glasgowu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. veljače]] [[2020.]]}}
|-
|6,19 m (i)
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|[[Miting u Beogradu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[7. ožujka]] [[2022.]]}}
|-
|6,20 m (i)
|{{flagicon|SRB}} [[Beograd]]
|{{nowrap|[[Svjetsko dvoransko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko dvoransko prvenstvo]]}}
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[20. ožujka]] [[2022.]]}}
|-
|6,21 m
|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2022.|Svjetsko prvenstvo]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[24. srpnja]] [[2022.]]}}
|-
|6,22 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Clermont-Ferrand]]}}
|[[All Star Perche]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[25. veljače]] [[2023.]]}}
|-
|6,23 m
|{{nowrap|{{flagicon|USA}} [[Eugene, Oregon]]}}
|[[Prefontaine Classic]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[17. rujna]] [[2023.]]}}
|-
|6,24 m
|{{flagicon|CHN}} [[Xiamen]]
|[[Miting u Xiamenu]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[20. travnja]] [[2024.]]}}
|-
|6,25 m
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Saint-Denis]]}}
|[[Ljetne olimpijske igre 2024.|Olimpijske igre]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[5. kolovoza]] [[2024.]]}}
|-
|6,26 m
|{{flagicon|POL}} [[Chorzów]]
|{{nowrap|[[Memorijal Kamila Skolimowska]]}}
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[25. kolovoza]] [[2024.]]}}
|-
|6,26 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|FRA}} [[Clermont-Ferrand]]}}
|[[All Star Perche]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[28. veljače]] [[2025.]]}}
|-
|6,28 m
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Stockholm]]
|[[BAUHAUS-galan]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. lipnja]] [[2025.]]}}
|-
|6,29 m
|{{nowrap|{{flagicon|HUN}} [[Budimpešta]]
|[[Miting u Budimpešti]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[12. kolovoza]] [[2025.]]}}
|-
|6,30 m
|{{nowrap|{{flagicon|JAP}} [[Tokio]]
|[[Svjetsko prvenstvo u atletici 2025.|Svjetsko prvenstvo]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[15. rujna]] [[2025.]]}}
|-
|6,31 m (i)
|{{nowrap|{{flagicon|SWE}} [[Uppsala]]
|[[Mondo Classic]]
|align=&quot;right&quot;|{{nowrap|[[12. ožujka]] [[2026.]]}}
|}

=== Najbolji rezultati sezone ===
{| class=&quot;wikitable&quot; width=&quot;80%&quot; style=&quot;text-align:center&quot;
!! colspan=&quot;17&quot;| Godina
|-
! [[2015.]] !! [[2016.]] !! [[2017.]] !! [[2018.]] !! [[2019.]] !! [[2020.]] !! [[2021.]] !! [[2022.]] !! [[2023.]] !! [[2024.]] !! [[2025.]] !! [[2026.]]
|-
|{{nowrap|5,30 m}}
|{{nowrap|5,51 m}}
|{{nowrap|5,90 m}}
|{{nowrap|6,05 m}}
|{{nowrap|6,00 m}}
|{{nowrap|6,18 m}}
|{{nowrap|6,10 m}}
|{{nowrap|6,21 m}}
|{{nowrap|6,23 m}}
|{{nowrap|6,26 m}}
|{{nowrap|6,30 m}}
|{{nowrap|6,31 m}}
|}

neka stoji zasad:
{{#chart:Duplantis pole vaulting record.chart}}

== Napomene ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
{{commonscat}}
* [https://worldathletics.org/athletes/-/14679502 Armand Duplantis] na [[World Athletics]]
* [https://www.european-athletics.com/historical-data/athletes/-/14679502 Armand Duplantis] na [[European Athletics]]
* [https://www.diamondleague.com/athlete/14679502 Armand Duplantis] na [[Dijamantna liga|Diamond League]]
* [https://www.olympics.com/en/athletes/armand-duplantis Armand Duplantis] na [[Međunarodni olimpijski odbor|Olympics.com]]
* [https://sok.se/idrottare/idrottare/a/armand-duplantis.html Armand Duplantis] na [[Švedski olimpijski odbor|Sveriges Olympiska Kommitté]]
* [https://www.olympedia.org/athletes/146747 Armand Duplantis] na [[Olympedia|Olympediji]]
*[https://intersportstats.com/athletes/3000046184 Armand Duplantis] na InterSportStats</text>
      <sha1>b7fi26lqmdnoxhx1tyu4z5kkazvqilt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Andrej Lavrov</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4721422</id>
    <revision>
      <id>42681723</id>
      <parentid>42675213</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T07:18:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>InternetArchiveBot</username>
        <id>155863</id>
      </contributor>
      <comment>Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5</comment>
      <origin>42681723</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24093" sha1="7i9tdcm1ya1vvl8i3ygyojq1wn3kday" xml:space="preserve">{{Infookvir rukometaš
| ime                              = Andrej Lavrov&lt;br&gt;{{small|{{nobold|Андрей Иванович Лавров}}}}
| slika                            = Andrey Lavrov during 1992 Olympic Games.jpg
| slika_širina                     = 320px
| slika_opis                       = Lavrov tijekom [[Olimpijada 1992.|Olimpijskih igara 1992.]]
| država                           = {{flag|Sovjetski Savez}} {{small|(1962–1991)}}&lt;br&gt;{{flag|Rusija}} {{small|(1991–''danas'')}}
| puno ime                         = Andrej Ivanovič Lavrov
| nadimak                          = 
| datum rođenja                    = {{Datum rođenja i dob|1962|3|26|hr=da}}
| mjesto rođenja                   = {{flagicon|RUS}} [[Krasnodar]]
| država rođenja                   = [[Rusija]]&lt;br&gt;{{small|(tada {{flag|Sovjetski Savez}})}}
| datum smrti                      = 
| mjesto smrti                     = 
| država smrti                     = 

| visina                           = 1.98 m
| pozicija                         = golman
| ruka                             = desna

| trenutačni klub                  =
| broj u klubu                     =
| ugovor                           =

| juniorski klubovi                = &lt;!--ako postoje dva ili više, preporučljivo koristiti: {{Tri stupca}}--&gt;
| mlade godine                     =

| godina                           =
| profesionalni klubovi            = {{Tri stupca
| 1978 – 1992 | {{flagicon|SSSR}} [[SKIF Krasnodar]] |
| 1992 – 1993 | {{flagicon|NJE}} [[TuS 04 Dansenberg]] |
| 1993 – 1994 | {{flagicon|FRA|1976}} [[Handball Club de Livry-Gargan|CSM Livry-Gargan]] |
| 1994 – 1996 | {{flagicon|FRA|1976}} [[Union sportive d'Ivry Handball|US Ivry]] |
| 1996 – 1999 | {{flagicon|NJE}} [[TV Niederwürzbach]] |
| 1999 – 2001 | {{flagicon|HRV}} [[RK Zagreb|Badel 1862 Zagreb]] |
| 2001 – 2002 | {{flagicon|RUS}} [[SKIF Krasnodar]] |
| 2002 – 2003 | {{flagicon|NJE}} [[TuS Nettelstedt]] |
| 2004 | {{flagicon|NJE}} [[SG Kronau-Östringen]] |
| 2004 – 2005 | {{flagicon|NJE}} [[MT Melsungen]] |
}}
| nastupi(golovi)                  =

| reprezentacija                   = {{Tri stupca
| 1988 – 1992 | {{RukRep|SSSR}} | 82 (?)
| 1992 | {{flagicon|ZND|1992}} / {{flagicon|MOO}} [[Ujedinjeni tim na Ljetnim olimpijskim igrama|Ujedinjeni tim]] | 7 (?)
| 1992 – 2004 | {{RukRep|RUS}} | 320 (1)
}}
| debi                             =
| protiv                           =
| godine u reprezentaciji          =
| nastupi u reprezentaciji(golovi) =

| godine treniranja                =
| klubovi                          = &lt;!--ako postoje dva ili više, preporučljivo koristiti: {{Dva stupca}}--&gt;

| prikaži-medalje                  = no
| medalje                          = {{MedalCount
|[[Rukomet na Ljetnim olimpijskim igrama|Olimpijske igre]]|3|0|1
|[[IHF Svjetsko prvenstvo u rukometu|IHF Svjetsko prvenstvo]]|2|2|0
|[[EHF Euro]]|1|2|0
}}
{{MedalCompetition|[[Rukomet na Ljetnim olimpijskim igrama|Olimpijske igre]]}}
{{MedalCountry | {{flag|Sovjetski Savez}} }}
{{MedalGold|{{flagicon|JKO|1984}} [[Rukomet na Ljetnim Olimpijskim igrama 1988.|Seoul 1988.]]|[[Rukometna reprezentacija Sovjetskog Saveza|Momčad]] }}
{{MedalCountry | {{flagicon|MOO}} [[Ujedinjeni tim na Ljetnim olimpijskim igrama|Ujedinjeni tim]] }}
{{MedalGold|{{flagicon|ŠPA}} [[Rukomet na Ljetnim Olimpijskim igrama 1992.|Barcelona 1992.]]|[[Ujedinjeni tim na Ljetnim olimpijskim igrama|Momčad]] }}
{{MedalCountry | {{flag|Rusija}} }}
{{MedalGold|{{flagicon|AUS}} [[Rukomet na Ljetnim Olimpijskim igrama 2000.|Sydney 2000.]]|[[Rukometna reprezentacija Rusije|Momčad]] }}
{{MedalBronze|{{flagicon|GRČ}} [[Rukomet na Ljetnim Olimpijskim igrama 2004.|Atena 2004.]]|[[Rukometna reprezentacija Rusije|Momčad]] }}
{{MedalCompetition|[[IHF Svjetsko prvenstvo u rukometu|IHF Svjetsko prvenstvo]]}}
{{MedalCountry | {{flag|Sovjetski Savez}} }}
{{MedalSilver|{{flagicon|ČSSR}} [[IHF Svjetsko prvenstvo 1990.|Čehoslovačka 1990.]]|[[Rukometna reprezentacija Sovjetskog Saveza|Momčad]] }}
{{MedalCountry | {{flag|Rusija}} }}
{{MedalGold|{{flagicon|ŠVE}} [[IHF Svjetsko prvenstvo 1993.|Švedska 1993.]]|[[Rukometna reprezentacija Rusije|Momčad]] }}
{{MedalGold|{{flagicon|JAP}} [[IHF Svjetsko prvenstvo 1997.|Japan 1997.]]|[[Rukometna reprezentacija Rusije|Momčad]] }}
{{MedalSilver|{{flagicon|EGI}} [[IHF Svjetsko prvenstvo 1999.|Egipat 1999.]]|[[Rukometna reprezentacija Rusije|Momčad]] }}
{{MedalCompetition|[[EHF Euro]]}}
{{MedalCountry | {{flag|Rusija}} }}
{{MedalSilver|{{flagicon|POR}} [[EHF Euro 1994.|Portugal 1994.]]|[[Rukometna reprezentacija Rusije|Momčad]] }}
{{MedalGold|{{flagicon|ŠPA}} [[EHF Euro 1996.|Španjolska 1996.]]|[[Rukometna reprezentacija Rusije|Momčad]] }}
{{MedalSilver|{{flagicon|HRV}} [[EHF Euro 2000.|Hrvatska 2000.]]|[[Rukometna reprezentacija Rusije|Momčad]] }}
| medalje-naslov                   = Medalje
}}
'''Andrej Ivanovič Lavrov''' ([[ruski]]: Андрей Иванович Лавров; [[Krasnodar]], [[26. ožujka]] [[1962.]]), bivši [[SSSR|sovjetski]] i [[rusija|ruski]] rukometni golman. Lavrovljeva karijera trajala je gotovo 30 godina, a osim u [[Rusija|Rusiji]], igrao je u [[Njemačka|Njemačkoj]], [[Francuska|Francuskoj]] i [[Hrvatska|Hrvatskoj]]. Lavrov je slovio za jednog od najboljih golmana svoje generacije te ga se danas smatra jednim od najboljih rukometnih golmana u historiji; bio je drugi u [[IHF]]-ovom izboru za najboljeg golmana svih vremena, iza francuskog golmana [[Thierry Omeyer|Thierryja Omeyera]].&lt;ref&gt;{{Cite web |date=10/28/2010 |title=Voting of the IHF users: Omeyer world’s best goalkeeper |url=https://archive.ihf.info/MediaCenter/News/NewsDetails/tabid/130/Default.aspx?ID=480 |url-status=live |access-date=2026-04-17 |website=ihf.info}}&lt;/ref&gt; Igrao ja za čak tri reprezentacije ([[Rukometna reprezentacija Sovjetskog Saveza|Sovjetski Savez]], [[Rukometna reprezentacija Zajednice nezavisnih država|ZND]] i [[Rukometna reprezentacija Rusije|Rusija]]), a jedan je od rijetkih rukometaša koji je kao igrač bio i svjetski, i olimpijski i europski prvak. U Rusiji je izglasan za &quot;rukometaša stoljeća&quot;, a [[2000.]] godine izabran je za trećeg najboljeg rukometaša [[20. vijek|XX. vijeka]], iza [[Magnus Wislander|Magnusa Wislandera]] i [[Talant Dujšebajev|Talanta Dujšebajeva]].&lt;ref name=joueur20&gt;{{cite article |url=https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k9664906r/f11.item |title=Turtschina et Wislander dans l'histoire |work=Hand mag |publisher=[[Fédération française de handball]] |number=46 |page=16 à 21 |date=juillet 2000 |accesdate=18/6/2024}}&lt;/ref&gt;

== Karijera ==

=== Klupska karijera ===

Rođen u [[Krasnodar]]u, Lavrov je isprva htio igrati [[nogomet]], ali roditelji su mu to zabranili.&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{cite article|language=fr|author=Frédéric Potet|title=Andreï Lavrov, l'araignée noire du handball russe|publisher=''[[Le Monde]]''|date=2001-01-28|url=https://www.lemonde.fr/archives/article/2001/01/28/andrei-lavrov-l-araignee-noire-du-handball-russe_4153562_1819218.html|accessdate=2025-11-10|accès url=payant}}&lt;/ref&gt; U dobi od šest godina počeo je trenirati rukomet u lokalnom [[SKIF Krasnodar]]u te je već sa 16 godina, odnosno [[1978.]] godine, debitirao za prvu momčad.&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;libé&quot; /&gt; U periodu od [[1988.]] do [[1990.]] godine, klub je tri puta uzastopno osvajao treće mjesto u sovjetskom prvenstvu, da bi [[1990.]] godine osvojili [[IHF kup]], a onda i naslov sovjetskog prvaka [[1991.]] godine. Lavrov je svoj boravak u SKIF-u zaključio osvajanjem prvenstva i kupa [[ZND]]-a [[1992.]] godine. 

Kada su bivši sovjetski sportaši [[1992.]] godine konačno mogli sklapati profesionalne ugovore u inozemstvu, Lavrov je otišao u [[Njemačka|Njemačka]], gdje je potpisao za [[TuS 04 Dansenberg]], klub iz druge lige.&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://www.abendblatt.de/archiv/article.php?xmlurl=/ha/1992/xml/19920316xml/habxml920103_13068.xml|title=Dossier: Top-Thema des Jahres 1992|publisher=abendblatt.de|work=[[Hamburger Abendblatt]]|date=16 mars 1992|accessdate=18 octobre 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150128132107/http://www.abendblatt.de/archiv/article.php?xmlurl=/ha/1992/xml/19920316xml/habxml920103_13068.xml|language=de|archivedate = 2024-02-29}}&lt;/ref&gt; Već [[1993.]] godine odlazi u [[Francuska|Francusku]], prvo u [[CSM Livry-Gargan]],&lt;ref&gt;{{cite article|url=https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k9668556h/f11.image.r=lavrov |work=Handball Hebdo |title=Championnat de France - Effectifs 1993-1994 |publisher=[[Fédération française de handball]] |number=36 |page=5 |date=27 septembre 1993 |accessdate=8 mai 2025}}&lt;/ref&gt; s kojim je [[1994.]] igrao finale kupa.&lt;ref name=&quot;:3&quot;&gt;{{cite web |language=fr |title=Bons baisers de Russie |url=https://www.lnh.fr/lnh/news/2017-01-19/bons-baisers-de-russie |accès url=libre |publisher=www.lnh.fr |date=19 janvier 2017 |accessdate=2025-11-11}}&lt;/ref&gt; Sljedeće sezone prelazi u [[Union sportive d'Ivry Handball|US Ivry]],&lt;ref&gt;{{cite article|url=https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k96915335/f10.image.r=lavrov |work=Handball Hebdo |title=Championnat de France - Effectif 1994-1995|publisher=[[Fédération française de handball]] |number=71|page=10 |date=14 septembre 1994 |accessdate=8 mai 2025}}&lt;/ref&gt; gdje su ga čekali sunarodnjaci [[Valerij Sidorenko]] i [[Vasilij Kudinov]].&lt;ref&gt;{{cite web |languagee=fr-FR |title=Andreï Lavrov, une légende ivryenne ! |url=https://www.hand-ivry.org/andrei-lavrov-une-legende-ivryenne/ |accès url=libre |publisher=Ivry Handball - Site officiel |date=2022-04-20 |accessdate=2025-11-10 |archive-date=2025-12-11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20251211212028/https://www.hand-ivry.org/andrei-lavrov-une-legende-ivryenne/ |url-status=dead }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:3&quot; /&gt; Godine [[1996.]] ponovo igra finale Kupa Francuske, ali ovaj put uspijeva osvojiti naslov s klubom.&lt;ref&gt;{{cite article |url=https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k9663954h/f20.item |work=Hand mag |title=Ivry fait la fête aux marseillais |publisher=[[Fédération française de handball]] |number=8 |page=18-19 |date=mai 1996 |accessdate=8 mai 2025}}&lt;/ref&gt; 

Sljedeće sezone vraća se u [[Njemačka|Njemačku]],&lt;ref&gt;{{cite article |ur=https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k96766783/f19.image.r=lavrov?rk=300430;4 |work=Hand mag |title=Effectif de l'US Ivry 1996-1997 |publisher=[[Fédération française de handball]] |number=11|page=22 |date=septembre 1996 |accessdate=8 mai 2025}}&lt;/ref&gt; čiji su klubovi nudili mnogo lukrativnije ugovore,&lt;ref name=&quot;libé&quot;&gt;{{cite web |author=Jean-Louis Le Touzet |title=Andrei Lavrov, dernière star de toutes les Russies |url=https://www.liberation.fr/sports/2002/02/02/andrei-lavrov-derniere-star-de-toutes-les-russies_392542 |accès url=payant |work=[[Libération (novine)|Libération]] |date=2 février 2002 |accessdate=11/11/2025}}&lt;/ref&gt; te s tadašnjim klupskim kolegom [[Philippe Schaaf|Philippeom Schaafom]] prelazi u [[TV Niederwürzbach]].&lt;ref&gt;{{cite web |language=de |url=http://archiv.thw-handball.de/thw/97genied.htm|title=Gegnerkader TV Niederwürzbach Saison 1997/98|publisher=archiv.thw-handball.de|editor=[[THW Kiel]]|accessdate=8 mai 2025}}&lt;/ref&gt; Kako se klub nalazio blizu francuske granice, Lavrov je u tom periodu nastavio živjeti u [[Lorraine]]i. U klubu je proveo tri sezone i igrao jedno finale kupa (gdje su izgubili od [[THW Kiel]]a), a napustio je klub nakon izbacivanja u amatersku ligu i financijskih problema. Tada odlazi u [[Badel 1862 Zagreb]],&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://archiv.thw-handball.de/thw/99gezagr.htm|title=Gegnerkader Badel Zagreb Saison 1999/2000|publisher=archiv.thw-handball.de|editor=[[THW Kiel]]|accessdate=19 octobre 2019|langue=de}}&lt;/ref&gt; s kojim osvaja dva prvenstva i jedan kup, ali napušta klub u veljači [[2001.]] godine zbog neisplaćenih plaća.&lt;ref name=&quot;libé&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |language=en |url=https://history.eurohandball.com/ec/cl/men/2000-01/player/500678/Andrey+Lavrov |title=Andrey Lavrov |publisher=history.eurohandball.com|editor=[[Fédération européenne de handball]]|accessdate=8 mai 2025}}&lt;/ref&gt; 

Kratko se vratio u [[TV Niederwürzbach]], koji je sada imao status amaterskog kluba u regionalnoj ligi, kako bi bio bliže obitelji, koja je tada živjela u [[Forbach]]u.&lt;ref name=&quot;libé&quot; /&gt; Nedugo zatim, u ožujku [[2001.]] godine potpisuje za [[TuS Nettelstedt]],&lt;ref&gt;{{cite web |language=de |url=https://www.tagesspiegel.de/sport/fakten-sportminister-kritisiert-sichone-und-weitere-meldungen-768622.html |title= Sport: Fakten – Nettelstedt verpflichtet Lawrow |work=[[Der Tagesspiegel]] |date=04/03/2001 |accessdate=8 mai 2025}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |language=is |url=https://www.mbl.is/sport/frettir/2001/03/06/lavrov_til_nettelstedt/ |title=Lavrov til Nettelstedt |work=[[Morgunblaðið]] |date=06/03/2001 |accessdate=8 mai 2025}}&lt;/ref&gt; koji je te sezone ispao u drugu ligu; ipak, već se sljedeće sezone vratio u najviši rang kao prvak druge lige. Na ljeto [[2003.]] ostao je bez kluba, ali je svejedno bio prvi golman reprezentacije na [[EHF Euro 2004.|EHF Euru 2004.]] godine.&lt;ref name=&quot;RP2004&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite web |format=pdf |url=http://home.eurohandball.com/ehf_files/specificHBI/ECh_Analyses/2004/slo/3/1/RUS.pdf |title=Statistiques cumulées de la Russie au championnat d'Europe 2004 |publisher=activitiesarchive.eurohandball.com |editor=[[Fédération européenne de handball]] (EHF) |date=1 février 2004 |accessdate=8/5/2025}}&lt;/ref&gt;

Godine [[2004.]] potpisao je za [[SG Kronau-Östringen]],&lt;ref name=&quot;RP2004&quot;&gt;{{cite web |language=de |url=https://rp-online.de/sport/handball/handball-torwart-legende-kommt-nach-oestringen_aid-16946591|title= Handball: Torwart-Legende kommt nach Östringen |work=[[Rheinische Post]] |date=04/03/2004 |accessdate=8 mai 2025}}.&lt;/ref&gt; ali nije uspio spriječiti ispadanje kluba u drugu ligu, gdje je i proveo svoju posljednju igračku sezonu kao član [[MT Melsungen]], s kojim je osvojio naslov prvaka druge lige.

=== Reprezentativna karijera ===

==== Sovjetski Savez ====
[[File:Soviet Union men's national handball team Hand-ball bulletin federal 1988-10-1.jpg|thumb|left|320px|[[Rukometna reprezentacija Sovjetskog Saveza]] sa medaljama olimpijskih prvaka iz [[1988.]] godine. Lavrov stoji u zadnjem redu, posljednja osoba s desna.]]
Lavrovljeva reprezentativna karijera bila je izrazito uspješna, a debitirao je [[1988.]] godine za [[Rukometna reprezentacija Sovjetskog Saveza|reprezentaciju Sovjetsog Saveza]]. Sa sovjetskom reprezentacijom, prvi veliki turnir bile su mu [[Ljetne olimpijske igre 1988.|Olimpijske igre 1988.]] godine u [[Seoul]]u, na koje su se Sovjeti jedva kvalificirali. Nakon sjajnih nastupa u grupi, Sovjeti su došli do finala, gdje su rutinski pobijedili domaćina [[Rukometna reprezentacija Južne Koreje|Južnu Koreju]]; bio je to prvi put od [[1972.]] godine da je olimpijski pobjednik imao stopostotni učinak na turniru. Lavrov je proglašen najboljim golmanom igara.

Tijekom [[1990.]] godine, Lavrov je s reprezentacijom prvo osvojio srebro na [[IHF Svjetsko prvenstvo 1990.|Svjetskom prvenstvo 1990.]] godine u [[ČSSR|Čehoslovačkoj]], da bi istoga ljeta osvojio zlatnu medalju na [[Igre dobre volje|Igrama dobre volje]]. Bili su to njegovi posljednji naslovi sa sovjetskom reprezentacijom, s obzirom na činjenicu da se [[Sovjetski Savez]] [[Raspad Sovjetskog Saveza|raspao]] [[1991.]] godine.

==== Ujedinjeni tim ====

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, sportaši iz zemalja nasljednica jedno su vrijeme nastupali pod zastavom [[ZND]]-a. Ta je momčad izborila nastup na [[Ljetne olimpijske igre 1992.|Ljetnim olimpijskim igrama 1992.]] godine u [[Barcelona|Barceloni]], gdje su nastupili kao [[Ujedinjeni tim na Ljetnim olimpijskim igrama|Ujedinjeni tim]]. Reprezentacija Ujedinjenog tima osvojila je zlatnu medalju u finalu protiv [[Rukometna reprezentacija Švedske|Švedske]],&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{cite web |language=fr |author=Yann Hildwein |title=« Il restera à jamais dans mon coeur et dans celui de ma famille » : la légende russe Andreï Lavrov pleure son ami Denis Lathoud |url=https://www.lequipe.fr/Handball/Actualites/-il-restera-a-jamais-dans-mon-coeur-et-dans-celui-de-mafamille-la-legende-russe-andrei-lavrov-pleure-son-ami-denis-lathoud/1572231 |accès url=libre |work=L'Équipe |date=23 juin 2025 |accessdate=2025-11-10}}&lt;/ref&gt; a Lavrov je drugi put za redom proglašen najboljim golmanom olimpijskog turnira.

==== Rusija ====
[[File:All star team at 99 World Handball Championship.jpg|thumb|Idealna momčad [[IHF Svjetsko prvenstvo 1999.|Svjetskog prvenstva 1999.]] godine. Lavrov sjedi, u bijelom, na sredini fotografije.]]
Lavrovljevi reprezentativni uspjesi nastavili su se i u [[Rukometna reprezentacija Rusije|reprezentaciji Rusije]], koju je predstavljao od [[IHF Svjetsko prvenstvo 1993.|Svjetskog prvenstva 1993.]] godine do svog reprezentativnog umirovljenja. Već je na tom prvenstvu Rusija pokazala dominaciju; u posljednjem kolu natjecanja po grupama pregazili su domaćina Švedsku s 30:20 i tako izborili finale, gdje ih je čekala [[Rukometna reprezentacija Francuske|Francuska]]. Iako su se Francuzi držali 42. minute na rezultatu 16:16, fizički pad zbog nedostatka širine na klupi kombiniran s ruskim iskustvom omogućio je Lavrovu i ruskoj reprezentaciji da uvjerljivo pobijede 28:19 i osvoje prvo svjetsko zlato za rusku reprezentaciju od nezavisnosti.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

Rusi si ponovo došli do finala na [[EHF Euro 1994.|prvom EHF Euru]], koji se održao [[1994.]] godine u [[Portugal]]u, međutim teško su poraženi od Švedske 34:21. Kasnije iste godine, na [[Igre dobre volje 1994.|posljednjim Igrama dobre volje]], Rusi su igrali finale, ali su izgubili od Francuske. Na [[IHF Svjetsko prvenstvo 1995.|Svjetskom prvenstvu 1995.]] godine, Rusija je kao branitelj naslova ispala u četvrtfinalu. 

Na [[EHF Euro 1996.|Europskom prvenstvu 1996.]] godine, Rusija je osvojila europsko zlato i tako kompletirala sva tri velika međunarodna natjecanja za europske reprezentacije. Lavrov i njegovi reprezentativni kolege [[Valerij Gopin]], [[Oleg Grebnjev]], [[Oleg Kiseljov]] i [[Vasilij Kudinov]] tako su postali prvi igrači u historiji rukometa koji su bili olimpijski, svjetski i europski prvaci. Na [[Ljetne olimpijske igre 1996.|Olimpijskim igrama 1996.]] godine Rusija nije uspjela treći put za redom osvojiti olimpijsko zlato, koje je te godine otišlo [[Rukometna reprezentacija Hrvatske|Hrvatskoj]]. 

Uslijedilo je novo svjetsko zlato [[1997.]] godine, dok su na [[IHF Svjetsko prvenstvo 1999.|Svjetskom prvenstvu 1999.]] godine u [[Egipat|Egiptu]] osvojili srebro. Na [[Ljetne olimpijske igre 2000.|Olimpijskim igrama 2000.]] godine u [[Sydney]]ju, na kojima je Lavrov bio reprezentativni stjegonoša, Rusija je osvojila svoje prvo zlato kao samostalna država, a Lavrovu je to bilo treće olimpijsko zlato u karijeri.&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Sjajnim nastupom u finalu, Lavrov je pomogao reprezentaciji da dođe do zlatne medalje.&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt;

Iako je Lavrov nastavio braniti za reprezentaciju, Rusija je ulaskom u [[21. vijek|XXI. vijek]] prestala biti dominantna sila koja je bila tijekom [[1990-e|90-ih]] godina, zajedno sa Švedskom.&lt;ref name=&quot;libé&quot; /&gt; Ipak, zahvaljujući veteranima Lavrovu (42 godine), Kudinovu (35 godina) i [[Vjačeslav Gorpišin|Gorpišinu]] (34 godine), Rusija je na [[Ljetne olimpijske igre 2004.|Olimpijskim igrama 2004.]] godine osvojila brončanu medalju.&lt;ref name=&quot;:3&quot; /&gt; Nakon igara, Lavrov se oprostio od reprezentacije.

== Politička karijera ==

Nakon umirovljenja, Lavrov se vratio u [[Rusija|Rusiju]] te se okrenuo politici, zaposlivši se u [[Rukometni savez Rusije|Ruskom rukometnom savezu]].&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;{{citeweb |language=fr |author=Luc Dreosto |title=Andreï Lavrov, légende du handball, entraîneur bénévole à Strasbourg Schiltigheim - ICI |url=https://www.francebleu.fr/sports/basket-handball-volley/andrei-lavrov-legende-du-handball-entraineur-benevole-a-strasbourg-schiltigheim-1575643315 |access=libre |publisher=francebleu.fr |date=2019-12-09 |accessdate=2025-11-10}}&lt;/ref&gt; Od [[2005.]] do [[2011.]] godine bio je zakonodavni senator u [[Savjet Federacije|Savjetu Federacije]] iz [[Rjazanjska oblast|Rjazanjske oblasti]], kao i član Odbora za proračun te potpredsjednik Odbora za mlade i sport. Kasnije je bio djelatnik u Ministarstvu sporta, gdje je zajedno s bivšim reprezentativnim kolegom [[Aleksandar Tučkin|Aleksandrom Tučkinom]] radio na popularizaciji rukometa.&lt;ref&gt;[http://archiv.thw-handball.de/thw/05122812.htm archiv.thw-handball.de ''Stefan Lövgren spielt für Weltauswahl in Moskau''] vom 28. Dezember 2005, abgerufen am 24. Januar 2015&lt;/ref&gt; Od [[2011.]] do [[2018.]] godine bio je prvi potpredsjednik Ruskog rukometnog saveza.&lt;ref&gt;[http://sport.rian.ru/sport/20110225/338765360.html Андрей Лавров избран первым вице-президентом Союза гандболистов России]&lt;/ref&gt;

== Privatni život ==

Lavrov je oženjen za Tatjanu Petrovnu Lavrovu, s kojom ima dva sina. Stariji sin Ivan (rođen [[1987.]]) studirao je u [[Strasbourg]]u te je bio juniorski prvak Francuske u rukometu; mlađi sin Sergej (rođen [[1993.]]), bavio se tenisom i to kao predstavnik [[Francuska|Francuske]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; Lavrov ima diplomu Državnog kineziološkog instituta u [[Krasnodar]]u. Prema priči koju je ispričao njegov kolega iz Krasnodara, [[Jevgenij Trefilov]], Lavrov je jednom prilikom, kako bi se našalio, oslobodio [[slon]]a iz cirkuskog kaveza te je hodao s njim po gradu i plašio prolaznike.&lt;ref&gt;{{cite news|author=Юрий Голышак, Александр Кружков|title=Евгений Трефилов: «Когда девушка плачет, снимаю носки». Часть 2|publisher=[[Спорт-Экспресс]]|type=газета|volume=31|date=October 2008|number=248 (4828)|url=http://www.sport-express.ru/newspaper/2008-10-31/16_1/|page=16|archive-date=2021-09-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20210908134953/https://www.sport-express.ru/newspaper/2008-10-31/16_1/}}&lt;/ref&gt;

Otprilike godinu i pol dana prije umirovljenja, Lavrov se s obitelji smjestio u [[Strasbourg]]u;&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; dok je bio član Savjeta Federacije, od ponedjeljka do četvrtka boravio je u [[Moskva|Moskvi]] zbog političkih obveza, nakon čega se vraćao u [[Francuska|Francusku]].&lt;ref name=&quot;:3&quot; /&gt; Njegov bivši igrački rival, francuski rukometaš [[Denis Lathoud]], ponudio mu je [[2019.]] godine, kada je postao glavni trener [[Strasbourg Eurométropole Handball|Strasbourg Eurométropolea]], mjesto trenera golmana, što je Lavrov prihvatio, iako je prvih nekoliko mjeseci volontirao na toj poziciji jer mu klub nije mogao ponuditi ugovor o radu.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt; S Lathoudom je surađivao do [[2022.]] godine, kada su obojica napustili klub.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Reference ==
{{reflist}}

== Vanjske veze ==
* {{commonscat-inline}}
* {{Olympics.com|andrey-lavrov}}
* {{ru}} [https://web.archive.org/web/20070928045346/http://www.biograph.ru/bank/lavrov_ai.htm Biography]

{{s-start}}
{{s-sports|oly}}
{{succession box
| before = [[Aleksandar Kareljin]]
| title = Stjegonoša {{flagicon|RUS}} [[Rusija|Rusije]] na [[Ljetne olimpijske igre|Olimpijskim igrama]]
| years = [[Ljetne olimpijske igre 2000.|Sydney 2000.]]
| after = [[Aleksandar Popov (plivač)|Aleksandar Popov]]
}}
{{s-end}}

{{Authority control}}
{{Životni vijek|1962||Lavrov, Andrej}}

[[Kategorija:Ruski rukometaši]]
[[Kategorija:Sovjetski rukometaši]]
[[Kategorija:Ruski političari]]
[[Kategorija:Sovjetski olimpijci]]
[[Kategorija:Ruski olimpijci]]
[[Kategorija:Olimpijski pobjednici u rukometu (igrači)]]
[[Kategorija:Svjetski prvaci u rukometu (igrači)]]
[[Kategorija:Evropski prvaci u rukometu (igrači)]]
[[Kategorija:Olimpijci na Ljetnim olimpijskim igrama 1988.]]
[[Kategorija:Olimpijci na Ljetnim olimpijskim igrama 1992.]]
[[Kategorija:Olimpijci na Ljetnim olimpijskim igrama 1996.]]
[[Kategorija:Olimpijci na Ljetnim olimpijskim igrama 2000.]]
[[Kategorija:Olimpijci na Ljetnim olimpijskim igrama 2004.]]</text>
      <sha1>7i9tdcm1ya1vvl8i3ygyojq1wn3kday</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Automatski taksokvir/dok</title>
    <ns>10</ns>
    <id>4724938</id>
    <revision>
      <id>42681569</id>
      <parentid>42681093</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:03:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Jednostavni primjeri */</comment>
      <origin>42681569</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37651" sha1="gqatengxg4qsza5e0smvd59fp09ma7b" xml:space="preserve">{{Documentation subpage}}
&lt;!-- Please place categories where indicated at the bottom of this page and interwikis at Wikidata (see [[Wikipedia:Wikidata]]) --&gt;
{{High-use}}
{{Lua|Module:Automated taxobox}}{{clear}}
{{Autotaxobox system navbox}}

Ova stranica pruža više detalja o korištenju šablona {{tl|Automatski taksokvir}}, jednog od brojnih automatskih taksokvira. &lt;strong&gt; Molimo vas da pazite na to da koristite ispravni predložak; za više informacija pogledajte [[ovdje]]&lt;/strong&gt;. Posebno napominjemo da bi članci o vrstama uvijek trebali koristiti šablon {{tl|Speciesbox}}, a ne ovaj šablon.

Ako prvi put koristite bilo koji od automatskih taksokvira, pogledajte navigacijsku kutijicu desno, gdje se nalaze poveznice za različite korisne informacije vezane uz ovaj sustav šablona. Bilo bi dobro da prije korištenja pročitate barem [[uvod]].

Svaki automatski taksokvir ima opću strukturu kako slijedi, uglavnom s mnogo dodatnih parametara:

'''Zoologija:'''
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
|takson = Canis
|autorstvo = [[Carl Linnaeus|Linnaeus]], 1758.
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;

'''Botanika&lt;ref name=&quot;botanical&quot;&gt;Gljive i biljke tradicionalno se smatraju predmetom izučavanja botanike; vidi [[Međunarodni kodeks nomenklature algi, gljiva i biljaka]].&lt;/ref&gt;:'''
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
|takson = Nepenthes
|autorstvo = [[Carl Linnaeus|L.]]
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;

Parametar {{para|takson}} odnosi se na znanstveno ime teme samog članka. Parametar {{para|autorstvo}} odnosi se na autora znanstvenog naziva.

Prije spremanja pritisnite &quot;Prikaži kako će izgledati&quot;. Ako izgleda dobro, vaš je posao gotov. Spremite svoje izmjene. '''Molimo vas da ne spremate izmjene prije nego provjerite je li sve u redu i riješite sve eventualne pogreške koje postoje u taksokviru.'''

Na kraju ovog priručnika nalazi se lista svih dostupnih parametara i njihovih definicija koje koristi &lt;nowiki&gt;{{Automatski taksokvir}}&lt;/nowiki&gt;. Većina parametara iz priručnika za {{tl|Taksokvir}} primjenjuje se i ovdje, tako da možete konzultirati i [[Šablon:Taksokvir/dok|dokumentaciju tog šablona]] za više informacija.

==Jednostavni primjeri==
{{Automatski taksokvir
|naziv = ''Cheiroglossa'' &lt;!--potrebno samo jer nije u naslovu ove stranice--&gt;
|takson = Cheiroglossa
|autorstvo = C.Presl&lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
|podjela_kategorije = Vrste
|podjela =
  {{Lista vrsta s poveznicama
  |Cheiroglossa malgassica|(C.Chr.) Pic.Serm.
  |Cheiroglossa palmata|(L.) Presl
  }}
|podjela_ref = &lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
|naziv = Cheiroglossa
|takson = Cheiroglossa
|autorstvo = C.Presl&lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
|podjela_kategorije = Vrste
|podjela =
  {{Lista vrsta s poveznicama
  |Cheiroglossa malgassica|(C.Chr.) Pic.Serm.
  |Cheiroglossa palmata|(L.) Presl
  }}
|podjela_ref = &lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
{{clr}}

{{Automatski taksokvir
| naziv = ''Panthera'' &lt;!--potrebno samo jer nije u naslovu ove stranice--&gt;
| raspon_fosila = [[Kasni miocen]] – danas, {{raspon fosila|5.95|0}}
| slika = Panthera tigris tigris Tidoba 20150306.jpg
| slika_opis = [[Tigar|Tigrica]] u [[Rezervat za tigrove Tadoba Andhari|rezervatu Tadoba Andhari]]
| takson = Panthera
| autorstvo = [[Lorenz Oken|Oken]], 1816.&lt;ref name=CatSG2017/&gt;
| podjela_kategorije = Živuće vrste
| podjela =
*''[[Tigar|Panthera tigris]]''
*''[[Snježni leopard|Panthera uncia]]''
*''[[Jaguar|Panthera onca]]''
*''[[Lav|Panthera leo]]''
*''[[Leopard|Panthera pardus]]''
| podjela_ref = &lt;ref name=CatSG2017/&gt;
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
| naziv = ''Panthera'' &lt;!--potrebno samo jer nije u naslovu ove stranice--&gt;
| raspon_fosila = [[Kasni miocen]] – danas, {{raspon fosila|5.95|0}}
| slika = Panthera tigris tigris Tidoba 20150306.jpg
| slika_opis = [[Tigar|Tigrica]] u [[Rezervat za tigrove Tadoba Andhari|rezervatu Tadoba Andhari]]
| takson = Panthera
| autorstvo = [[Lorenz Oken|Oken]], 1816.&lt;ref name=CatSG2017/&gt;
| podjela_kategorije = Živuće vrste
| podjela =
*''[[Tigar|Panthera tigris]]''
*''[[Snježni leopard|Panthera uncia]]''
*''[[Jaguar|Panthera onca]]''
*''[[Lav|Panthera leo]]''
*''[[Leopard|Panthera pardus]]''
| podjela_ref = &lt;ref name=CatSG2017/&gt;
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
{{clr}}

==Creating and manipulating==
===&quot;Missing taxonomy template&quot;===
If you see the message &quot;{{red|Missing taxonomy template}} (fix):&quot;, you didn't mess up the automatic taxobox. This error means that there isn't yet a [[Wikipedia:Automated taxobox system/taxonomy templates|taxonomy template]] for the value you've given {{para|taxon}}.

====Creating the taxonomy template====
To begin resolving this ugly red error, right-click the &quot;fix&quot; link and open that link in either a new tab or a new window. On the landing page, you should be editing a template corresponding to whatever taxon is at the end of the page's title. (For a complete guide to taxonomy templates, start at [[Wikipedia:Automated taxobox system/taxonomy templates|Introduction to taxonomy templates]].)

First, fill in the rank parameter. Use the Latin name. There are many options here (see [[Wikipedia:Automated taxobox system/taxonomy templates#rank]] for a list of supported ranks). Some examples are as follows:
*regnum
*phylum
*classis
*ordo
*familia
*tribus
*genus
*clade or cladus
*unranked

If what you need is something extremely atypical, you can actually just type it there instead of one of the supported ranks. It might break the taxobox, but that's what [[Wikipedia talk:Automated taxobox system]] is for.

You'll see {{para|link}} is already filled in for you with to give
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;link={{subst:#titleparts:{{subst:PAGENAME}}|2|2}}&lt;/syntaxhighlight&gt;

which happens to be wikisyntax for &quot;the part of the title of the page that comes after &quot;Template:Taxonomy/&quot;. In other words, it will be the name of the taxon. You can leave it alone &lt;em&gt;unless&lt;/em&gt; the name of the taxon isn't the name of the page it links to. For example, the taxon Spheniscidae is at [[Penguin]]. In this case, you would add &lt;code&gt;Penguin|&lt;/code&gt; before &lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot; inline&gt;{{subst:#titleparts:{{subst:PAGENAME}}|2|2}}&lt;/syntaxhighlight&gt; to give
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;link=Penguin|{{subst:#titleparts:{{subst:PAGENAME}}|2|2}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
or you could replace what is there already to give
&lt;pre&gt;link=Penguin|Spheniscidae&lt;/pre&gt;

Next, we have the {{para|parent}} parameter. All that you need to type here is the name of the immediate parent taxon, beginning with a capital letter. Use the {{para|refs}} parameter to cite a source which says that the taxon belongs in that parent taxon –  in case someone challenges it later. (The only case in which you might consider omitting this parameter is if you're using a WikiProject approved taxonomy, e.g. [[APG system|APG]] for flowering plants.)

If it's an extinct taxon, fill in the {{para|extinct}} parameter with {{code|yes}} (or {{code|true}}). If it's extant, you can delete the whole line (or leave the value blank).

Now preview the taxonomy template page. If there are no error messages, then close it. Go back to the automatic taxobox you were making. Press &quot;preview&quot; again and now it should be ok. If there are error messages on the taxonomy template page, it probably means you have to repeat the process to create the taxon's parent' taxonomy template. Continue previewing and creating taxonomy templates for the ancestor taxa until the &quot;taxonomy missing&quot; errors cease.

===Special instructions for species===

Species articles only use this template in exceptional circumstances; instead use {{tl|Speciesbox}}. See that page and its documentation. The exceptional cases are discussed [[#Exceptional cases|below]].

:The reason is that whenever &lt;nowiki&gt;{{Automatic taxobox}}&lt;/nowiki&gt; is used with {{para|taxon|''taxon-name''}}, a template named &quot;Template:Taxonomy/''taxon-name''&quot; must either exist or be created in order to specify the taxonomic position of ''taxon-name''. However, for species this is not necessary, because the taxonomic position of the species can be found by extracting the genus name from the full binomial, and then looking for &quot;Template:Taxonomy/''genus-name''&quot;. So using {{tl|Speciesbox}} considerably reduces the number of taxonomy templates needed and avoids there being different taxonomies for different species in a genus.

===Making the links bold===
When a taxobox appears in an article, the taxon the article is about should have its name displayed in bold. For this to work, the {{para|link}} parameter in its taxonomy template must be right. Suppose the taxon in question has the name ''taxon-name'' and the article it appears in has the title ''article-title''. Then in the template &quot;Taxonomy/''taxon-name''&quot;:
* if ''taxon-name'' and ''article-title'' are the same, you should see {{para|link|''taxon-name''}}
* if ''taxon-name'' and ''article-title'' are different, you should see {{para|link|''article-title''{{!}}''taxon-name''}}.
Ensure the link is entered so that it points directly to the article on that taxon ''without'' being redirected first. If the page gets moved, the taxon template that links to that article will need to be updated in order to maintain the proper bolding.

===Change the taxobox header===

By default the header to the taxobox will be based on the target taxon and the page title and it will automatically be italicized if it's a genus (this template, &lt;nowiki&gt;{{Automatic taxobox}}&lt;/nowiki&gt;, shouldn't normally be used for species).

If you want a different header (e.g. the common name), then specify {{para|name}}.

===Add an image===
Use the {{para|image}}, {{para|image_alt}} and {{para|image_caption}} parameters just like you would with the {{tl|Taxobox}}.

If you want a second image, add {{para|image2}}, {{para|image2_alt}} and {{para|image2_caption}}.

===Synonyms===
Here's an example of what to add to a taxobox where ''Genius'' and ''Geniosus'' happen to be synonyms of the named zoological taxon:
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;
|synonyms=
* ''Genius'' {{small|[[Baggins]], 1934}}
* ''Geniosus'' {{small|[[Harvey]], 1734}}
&lt;/syntaxhighlight&gt;
(Dates are omitted for botanical taxa.) For long lists of synonyms, {{tl|Genus list}} and {{tl|Taxon list}} make entry easier. Don't forget to complete {{para|synonyms_ref}}.

===Forcing a taxon to display===
If there's a particularly notable taxon of a minor rank, such as [[Theropoda]] (which contains nearly all carnivorous dinosaurs) chances are that you'd like the taxon to display in every single taxobox that it could possibly be displayed in. Navigate to that taxon's taxonomy template. The link should be &quot;Template:Taxonomy/&quot; followed by the name of the taxon. In the case of Theropoda, the link would be &quot;Template:Taxonomy/Theropoda&quot;. Add the code {{para|always_display|true}} anywhere you'd like inside braces, and that should make the taxon display all the time regardless of its rank.

===Correcting a taxonomy===
Every automatic taxobox has an edit link on the right end of the bar that says &quot;Scientific classification&quot; (it was a red pencil icon {{as of|2019|April|lc=yes}}). That link should give you access to a full listing of that taxon's taxonomy.

From there, you may edit a taxon by clicking &quot;Edit&quot; next to its name. Doing so allows you to access the corresponding Template:Taxonomy/ page, where you can assign a different parent, rank, display text, link, references, extinction status, or &quot;display always&quot; value. Any edits you make to one of these templates will affect ''all its descendant taxa'', so keep that in mind while editing.

==Exceptional cases==
{{see also|Wikipedia:Automated taxobox system/advanced taxonomy}}

The great majority of taxa can be handled {{em|fully automatically}} by one of the [[Wikipedia:Automated taxobox system/which|automated taxoboxes]] once the necessary [[Wikipedia:Automated taxobox system/taxonomy templates|taxonomy templates]] at the rank of genus and above have been created. The automation includes italicizing the names of appropriate ranks. However, there are some exceptional cases where manual formatting of taxon names is needed; for example, the automatic formatting does not work correctly when uncertain names are indicated by surrounding them by double quotes, or for [[candidatus]] names in the [[International Code of Nomenclature of Prokaryotes]].

For these exceptional cases, it is possible to supply the full wikitext of genus and species names.
*{{para|taxon}} now specifies the lowest ranked taxon that will be handled automatically via a taxonomy template
*if this taxon is not a genus, {{para|genus_text}} supplies the full wikitext of the genus name, complete with all required formatting including bold text if it is the lowest ranked name in the taxobox.  If not the lowest rank, a link should be included for navigation.
*{{para|species_text}} supplies the full wikitext of the abbreviated species name, complete with all required formatting, including bold text if it is the lowest ranked name in the taxobox; the species name should be complete with an {{em|abbreviated}} genus name (e.g. {{code|'''&quot;''C.''&quot; ''poecilonotus'''''|moin|class=nowrap}} to produce {{nowrap|'''&quot;''C.''&quot; ''poecilonotus'''''}})
*{{para|binomial_text}} supplies the full wikitext of the binomial name (the text that appears in the binomial box of a species taxobox), again complete with all the required formatting; however binomials are automatically made bold, so this element is not needed

If the article has the unusually formatted scientific name as its title, it will also be necessary to use &lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot; inline&gt;{{DISPLAYTITLE:...}}&lt;/syntaxhighlight&gt; to format the article title and {{para|name}} to supply the formatted heading for the taxobox.

===Examples===
{{Automatic taxobox
|name = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
|taxon = Quassia
|species_text = {{nowrap|'''''Q.'' sp. 'Mount Nardi''''}}
|binomial_text = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{DISPLAYTITLE:''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'}}
{{Automatic taxobox
|name = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
|taxon = Quassia
|species_text = {{nowrap|'''''Q.'' sp. 'Mount Nardi''''}}
|binomial_text = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
*The taxonomic hierarchy from the genus ''Quassia'' upwards is obtained from taxonomy templates, starting with {{tlx|Taxonomy/Quassia}}. Clicking on the red pencil icon takes you to this template.
*The wikitext for the species row and the binomial box are used exactly as supplied. (The {{tlx|nowrap}} in the species text ensures that parts of the name don't wrap onto the next line, and wouldn't be needed if an image made the taxobox wider.) 
{{clr}}

{{Automatic taxobox
| name = &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| taxon = Dendrobatidae
| genus_text = &quot;''[[Colostethus]]''&quot;
| species_text =  '''&quot;''C.''&quot;&amp;nbsp;''poecilonotus'''''
| binomial_text =  &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| authority = [[Juan A. Rivero|Rivero]], 1991
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{DISPLAYTITLE:&quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''}}
{{Automatic taxobox
| name = &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| taxon = Dendrobatidae
| genus_text = &quot;''[[Colostethus]]''&quot;
| species_text =  '''&quot;''C.''&quot;&amp;nbsp;''poecilonotus'''''
| binomial_text =  &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| authority = [[Juan A. Rivero|Rivero]], 1991
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
*The taxonomic hierarchy from the family Dendrobatidae upwards is obtained from taxonomy templates, starting with [[Template:Taxonomy/Dendrobatidae]]. Clicking on the red pencil icon takes you to this template. No taxonomy template is used for the genus.
*The wikitext for the genus and species rows, plus the binomial box, are used exactly as supplied. (The &lt;code&gt;&amp;amp;nbsp;&lt;/code&gt; in the species wikitext prevents the two parts of the name appearing on separate lines; it's not always necessary.)
{{clr}}

==Available parameters and how to use them==
===All parameters===
{{pre|&lt;nowiki&gt;{{automatic taxobox&lt;/nowiki&gt;
{{para|color_as}}
[[#Italic title|{{para|italic_title}}]]
[[#Parameter %7Cname=|{{para|name}}]]
[[#Parameter %7Cfossil_range=|{{para|fossil_range}}]]
[[#Parameter %7Coldest_fossil=|{{para|oldest_fossil}}]]
[[#Parameter %7Cyoungest_fossil=|{{para|youngest_fossil}}]]
{{para|status}}
{{para|status_system}}
{{para|status_ref}}
{{para|status2}}
{{para|status2_system}}
{{para|status2_ref}}
{{para|trend}}
{{para|image}}
{{para|image_upright}}
{{para|image_alt}}
{{para|image_caption}}
{{para|image2}}
{{para|image2_upright}}
{{para|image2_alt}}
{{para|image2_caption}}
{{para|classification_status}}
[[#Parameter %7Ctaxon=|{{para|taxon}}]]
[[#Parameter %7Cauthority=|{{para|authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|parent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|grandparent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|greatgrandparent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|greatgreatgrandparent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cdisplay_parents=|{{para|display_parents}}]]
[[#Exceptional cases|{{para|genus_text}}]]
[[#Exceptional cases|{{para|species_text}}]]
[[#Exceptional cases|{{para|binomial_text}}]]
&lt;!--{{para|binomial}}
{{para|binomial_authority}}
{{para|trinomial}}
{{para|trinomial_authority}}
--&gt;{{para|type_genus}}
{{para|type_genus_authority}}
{{para|type_species}}
{{para|type_species_authority}}
{{para|diversity}}
{{para|diversity_link}}
{{para|diversity_ref}}
{{para|subdivision_ranks}}
{{para|subdivision_ref}}
{{para|subdivision}}
{{para|type_strain}}
{{para|range_map}}
{{para|range_map_upright}}
{{para|range_map_alt}}
{{para|range_map_caption}}
{{para|range_map2}}
{{para|range_map2_upright}}
{{para|range_map2_alt}}
{{para|range_map2_caption}}
{{para|synonyms}}
{{para|synonyms_ref}}
&lt;nowiki&gt;}}&lt;/nowiki&gt;}}

===Italic title===
It is not usually necessary to do anything to italicize the page title and supply an italicized taxobox name if {{para|name}} is absent; both are normally handled automatically. Since 28 May 2021, this includes page titles that are botanical names containing a connecting term, like [[Banksia ser. Banksia|''Banksia'' ser. ''Banksia'']].

The automatic italicization fails for pages whose title contains a parenthesised subgenus, such as [[Camponotus (Dendromyrmex)|''Camponotus'' (''Dendromyrmex'')]], because by default parenthesised terms are treated as a disambiguators and not italicized. In this case, add {{para|italic_title|taxon}} to treat the page title as a complete taxon name.

In a very few special cases, the correct italicization has to be produced manually. In such cases:
* put {{para|italic_title|no}} in the taxobox to prevent the automatic attempt to italicize the page title and to add an italicized taxobox name
* add &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{DISPLAYTITLE:}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; above the taxobox template with the fully formatted page title after the colon
* put {{para|name}} in the taxobox with a fully formatted taxobox name.

===Parameter {{para|taxon}}===
Generally, this is the name of the taxon the article is about. In the resulting taxobox, this parameter is the one that is bolded. (To bold multiple taxa, see [[#Making the links bold]].)

More accurately, if {{para|taxon|TAXON}}, the system will expect there to be a page at &quot;Template:Taxonomy/TAXON&quot;. In some circumstances, TAXON may not be the name of the taxon, e.g. if a plant and animal share the same genus name, there may be two taxonomy templates called &quot;Template:Taxonomy/GENUS (plant)&quot; and &quot;Template:Taxonomy/GENUS (animal)&quot;. In such cases, something like the following is required:

&lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{Automatic taxobox&lt;/nowiki&gt;&lt;br&gt;
&lt;nowiki&gt;| taxon = GENUS (plant)&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;

This ensures that the system links to the right taxonomy template.

If this parameter is omitted, {{as of|2012|December|lc=yes}} the system will attempt to infer what its value should be from the page name. '''Omitting the &lt;code&gt;taxon&lt;/code&gt; parameter is strongly deprecated and may not be supported in future.'''

===Parameter {{para|name}}===
If the title of the taxobox should be different from the default value, enter it here. This is most commonly used for common names.

===Parameter {{para|authority}}===
This parameter is similar to the authority parameters in the {{tl|Taxobox}}. The only difference is that you don't have to specify the rank this authority matches up with – it will pair it with the taxon listed in the {{para|taxon}} parameter.

===Parameter {{para|fossil_range}}===
There are two ways of using this parameter.
#{{para|fossil_range|''recognized period name''}}, e.g. {{para|fossil_range|Devonian}} – assumes the taxon has fossils only in this period and produces a display accordingly.
#{{para|fossil_range|''any other value''}} – displays the value provided. Often this will be a use of the template {{tl|Geological range}}, e.g. {{para|fossil_range|&lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{Geological range|Devonian|Jurassic}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;}}; however, it can also be plain text, e.g. {{para|fossil_range|Probably Devonian–Jurassic}}.
See also {{para|oldest_fossil}} and {{para|youngest_fossil}} below.

===Parameters {{para|oldest_fossil}} and {{para|youngest_fossil}}===
These parameters are an alternative way of specifying the fossil range. If {{para|youngest_fossil}} is omitted, its value defaults to &quot;Recent&quot;. {{para|oldest_fossil|Devonian}} with {{para|youngest_fossil|Jurassic}} has the same effect as {{para|fossil_range|&lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{Geological range|Devonian|Jurassic}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;}}. If either parameter has a value that is not recognized as a period name, then plain text is output.

===Parameters {{para|status}}, {{para|status_system}}, and {{para|status_ref}}===
See [[Template:Taxobox/species/doc]].

Tracking categories:
* {{clc|Taxoboxes with an unrecognised status system}}
* {{clc|Taxoboxes needing a status system parameter}}
* {{clc|Invalid conservation status}}

===Parameter {{para|display_parents}}===
If you need to display a certain number of parent taxa, adding a number here will make that many parent taxa appear.

===Parameter {{para|parent_authority}}, etc.===
'''Parameter {{para|parent_authority}}'''

'''Parameter {{para|grandparent_authority}}'''

'''Parameter {{para|greatgrandparent_authority}}'''

'''Parameter {{para|greatgreatgrandparent_authority}}'''

These function just like {{para|authority}}, except they match up with the parent taxon, grandparent taxon, etc.

;Warning: The &quot;ancestor&quot; taxon is the one defined by the taxonomy templates (i.e. the various &quot;Template:Taxonomy/&lt;taxon&gt;&quot; pages, where &lt;taxon&gt; is the name of a taxon). This &quot;ancestor&quot; taxon may not be the taxon you expect! Further, if someone later changes the taxonomic hierarchy defined in the taxonomy templates by adding or removing a taxon, the authority can become incorrect. For example, if you are setting up a taxobox for a genus and the parent taxon is currently the family, {{para|parent_authority}} shows the authority for the family in the taxobox. If someone later adds a subfamily between the genus and the family, {{para|parent_authority}} will now refer to the subfamily, and the authority will be displayed incorrectly. These parameters should only be used if really necessary.

== TemplateData ==
{{TemplateData header}}
&lt;templatedata&gt;
{
	&quot;params&quot;: {
		&quot;color_as&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Taxon defining the taxobox color if needed (normally not) &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Animalia&quot;
		},
		&quot;italic_title&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Specifying \&quot;no\&quot; suppresses the automatic italicization of the page title; needed whenever the page title's italicization has to be handled manually. Specifying \&quot;taxon\&quot; causes the page title to be treated as a taxon name when italicizing; needed for titles like \&quot;Camponotus (Dendromyrmex)\&quot;.&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;no&quot;
		},
		&quot;taxon&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;required&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;Scientific name of group with no formatting; the entry point into the taxonomic hierarchy generated automatically from taxonomy templates &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Pectinidae&quot;
		},
		&quot;genus_text&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;In exceptional cases only, the full wikitext of the genus name to be displayed in the taxobox &quot;
		},
		&quot;species_text&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;In exceptional cases only, the full wikitext of the abbreviated species name to be displayed in the taxobox; binomial_text is required if this parameter is present &quot;
		},
		&quot;binomial_text&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;In exceptional cases only, the full wikitext (without bold markup) of the binomial name to be displayed in the taxobox; required if species_text is present &quot;
		},
		&quot;name&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Title of the taxobox; may be the English name of the group; will be set from the page title if omitted &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Scallop&quot;
		},
		&quot;authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the group in the appropriate format, which differs between nomenclature codes; presence or absence of parentheses is meaningful &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Wilkes, 1810 – animal; (L.) Mill. – plant&quot;,
			&quot;required&quot;: true
		},
		&quot;display_parents&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The number of parent taxa to be displayed above the one specified by the taxon parameter; not normally needed. Used to display minor ranks between the specified taxon and the next higher major rank (e.g. for a genus, tribe and subfamily). Display parents should not be used to display a minor rank above the next major rank (e.g., for a genus, suborder). If it is desirable to display such a minor rank for all subordinate taxa, set \&quot;always_display\&quot; in the taxonomy template for that rank. &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;3&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Parents to display&quot;
		},
		&quot;fossil_range&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-template-name&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The geologic time span during which the group is generally known to have existed, given in eras; the template {{Fossil range}} is the most common method of presenting this information &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;{{Fossil range|Middle Triassic|Present}} &quot;
		},
		&quot;oldest_fossil&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The geological era of the oldest known fossil; paired with youngest_fossil, an alternative to fossil_range &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Devonian &quot;
		},
		&quot;youngest_fossil&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The geological era of the youngest known fossil; paired with oldest_fossil, an alternative to fossil_range; defaults to 'Recent' &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Jurassic &quot;
		},
		&quot;status_system&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The authority assigning a conservation status&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;IUCN3.1&quot;,
			&quot;deprecated&quot;: &quot;Automatic taxoboxes are used for taxa above species rank. Conservation status is very rarely assigned to taxa above species rank.&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Conservation status system&quot;
		},
		&quot;status_ref&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A citation that supports the displayed status and status_system parameters&quot;,
			&quot;deprecated&quot;: &quot;Automatic taxoboxes are used for taxa above species rank. Conservation status is very rarely assigned to taxa above species rank&quot;
		},
		&quot;image&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;,
			&quot;suggested&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;An image of  member of the group, given without the File: or Image: prefix and without double brackets &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Argopecten irradians.jpg&quot;
		},
		&quot;image_caption&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the image, if any is necessary. Do not simply repeat the name of the taxon&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;The Atlantic bay scallop in a feeding pose &quot;
		},
		&quot;subdivision_ranks&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;suggested&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;The name of the next lowest rank(s) in the taxonomic hierarchy&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Species&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Rank of subdivisions&quot;
		},
		&quot;subdivision&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;suggested&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;A list of taxa at the next lowest rank(s) in the taxonomic hierarchy. When there are many (10+) taxa at the lower rank, they should be displayed in the body of the article, not the taxobox&quot;
		},
		&quot;synonyms_ref&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A reference supporting the synonymy shown in the list&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Synonyms reference&quot;
		},
		&quot;type_species&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The original name of the species that was initially used to describe a genus, without regard to its present-day nomenclature&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type species&quot;
		},
		&quot;type_species_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describer of the original name of the species, so without parentheses&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type species authority&quot;
		},
		&quot;parent_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the parent taxon of a group. Should only be specified when the parent taxon is monotypic&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Parent authority&quot;
		},
		&quot;diversity&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;An estimate of the number of child taxa (e.g. species in a genus)&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;170–180 species&quot;
		},
		&quot;diversity_link&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The title of a separate page with a list of child taxa, or a section of the current page with a list of children. Does not require link mark-up for a separate page; use # to make a link to a section of the current page&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;#Species&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Diversity link&quot;
		},
		&quot;diversity_ref&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A reference supporting the estimated number of child taxa&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Diversity reference&quot;
		},
		&quot;range_map&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The name of the image file, if any, showing the group's geographic habitat range, without the File: or Image: prefix and without double brackets &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Aplodontia rufa distribution map.png&quot;
		},
		&quot;range_map_caption&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the range map, if any is necessary&quot;
		},
		&quot;type_genus&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The original name of the genus that was initially used to define a taxon at a rank above genus, without regard to its present-day nomenclature&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type genus&quot;
		},
		&quot;type_genus_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describer of the original name of the genus&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type genus authority&quot;
		},
		&quot;image2&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A second image of  member of the group, given without the File: or Image: prefix and without double brackets. &quot;
		},
		&quot;image2_caption&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the second image, if any is necessary. Do not simply repeat the name of the taxon&quot;
		},
		&quot;image_alt&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing what is depicted in the image&quot;
		},
		&quot;grandparent_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the grandparent taxon of a group. Should only be specified when the grandparent and parent taxa are monotypic&quot;
		},
		&quot;image_upright&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of an image with an extreme aspect ratio. Values under 1.0 decrease the size of an image (most useful for very tall, narrow images) Values over 1.0 increase the size of an image (possibly useful for short, wide images)&quot;
		},
		&quot;range_map_upright&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of a range map. May be useful when the range map has an extreme aspect ratio (use values &lt;1 for tall/narrow range maps, and &gt;1 for short/wide range maps). May also be necessary if an image_upright parameter is specified&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;
		},
		&quot;range_map_alt&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing the range depicted in the map&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Map of Africa, with shading indicating the genus occurs in the eastern part of the island of Madagascar&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;greatgrandparent_authority&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the greatgrandparent taxon of a group. Should only be specified when the greatgrandparent, grandparent and parent taxa are monotypic&quot;
		},
		&quot;image2_alt&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing what is depicted in the second image&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;image2_upright&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of an image with an extreme aspect ratio. Values under 1.0 decrease the size of an image (most useful for very tall, narrow images) Values over 1.0 increase the size of an image (possibly useful for short, wide images)&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;
		},
		&quot;range_map2&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The name of the image file, if any, showing the group's geographic habitat range, without the File: or Image: prefix and without double brackets. Mostly useful when a species has a narrow range, in order to display maps at different scales&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;
		},
		&quot;range_map2_alt&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing the range depicted in the second map&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Map of Madagascar, with shading indicating the genus occurs in the eastern part of the island&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;range_map2_caption&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the second range map, if any is necessary.&quot;
		},
		&quot;synonyms&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Taxonomic synonyms. These should be displayed in a collapsed list format if there are many of them.&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Taxonomic synonyms&quot;
		},
		&quot;classification_status&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The status of the scientific group, usually presented as either Disputed or Accepted &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Disputed &quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Classification status&quot;
		},
		&quot;status&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The conservation status of the taxon&quot;,
			&quot;deprecated&quot;: &quot;Automatic taxoboxes are used for taxa above species rank. Conservation status is very rarely assigned to taxa above species rank&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;CITES_A1&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Conservation status&quot;
		},
		&quot;range_map2_upright&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of a second range map. May be useful when the range map has an extreme aspect ratio (use values &lt;1 for tall/narrow range maps, and &gt;1 for short/wide range maps). May also be necessary if an image_upright parameter is specified&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;
		},
		&quot;subdivision_ref&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;A reference supporting the subdivisions shown in the list&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Subdivisions reference&quot;
		},
		&quot;greatgreatgrandparent_authority&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the greatgreatgrandparent taxon of a group. Should only be specified when the greatgreatgrandparent, greatgrandparent, grandparent and parent taxa are monotypic&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;extinct&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The date a taxon was declared extinct (specifying |status=EX is required in order for the date to display). The parameter |fossil_range should be used for taxa known only from fossils..&quot;
		}
	},
	&quot;description&quot;: &quot;An infobox for plants, animals and other biological taxa, normally at the rank of genus and above&quot;,
	&quot;paramOrder&quot;: [
		&quot;italic_title&quot;,
		&quot;color_as&quot;,
		&quot;name&quot;,
		&quot;fossil_range&quot;,
		&quot;oldest_fossil&quot;,
		&quot;youngest_fossil&quot;,
		&quot;image&quot;,
		&quot;image_upright&quot;,
		&quot;image_alt&quot;,
		&quot;image_caption&quot;,
		&quot;image2&quot;,
		&quot;image2_upright&quot;,
		&quot;image2_alt&quot;,
		&quot;image2_caption&quot;,
		&quot;status&quot;,
		&quot;status_system&quot;,
		&quot;status_ref&quot;,
		&quot;extinct&quot;,
		&quot;classification_status&quot;,
		&quot;greatgreatgrandparent_authority&quot;,
		&quot;greatgrandparent_authority&quot;,
		&quot;grandparent_authority&quot;,
		&quot;parent_authority&quot;,
		&quot;display_parents&quot;,
		&quot;taxon&quot;,
		&quot;genus_text&quot;,
		&quot;species_text&quot;,
		&quot;binomial_text&quot;,
		&quot;authority&quot;,
		&quot;type_species&quot;,
		&quot;type_species_authority&quot;,
		&quot;type_genus&quot;,
		&quot;type_genus_authority&quot;,
		&quot;subdivision_ranks&quot;,
		&quot;subdivision_ref&quot;,
		&quot;subdivision&quot;,
		&quot;diversity&quot;,
		&quot;diversity_link&quot;,
		&quot;diversity_ref&quot;,
		&quot;range_map&quot;,
		&quot;range_map_upright&quot;,
		&quot;range_map_alt&quot;,
		&quot;range_map_caption&quot;,
		&quot;range_map2&quot;,
		&quot;range_map2_upright&quot;,
		&quot;range_map2_alt&quot;,
		&quot;range_map2_caption&quot;,
		&quot;synonyms&quot;,
		&quot;synonyms_ref&quot;
	],
	&quot;format&quot;: &quot;block&quot;
}
&lt;/templatedata&gt;

== Tracking/maintenance categories ==
* {{clc|Automatic taxobox cleanup}}
* {{clc|Automatic taxoboxes using manual parameters}}
* {{clc|Pages using automatic taxobox with unknown parameters}}

==Footnotes==
{{reflist|refs=
&lt;ref name=CatSG2017&gt;{{cite journal |author1=Kitchener, A. C. |author2=Breitenmoser-Würsten, C. |author3=Eizirik, E. |author4=Gentry, A. |author5=Werdelin, L. |author6=Wilting, A. |author7=Yamaguchi, N. |author8=Abramov, A. V. |author9=Christiansen, P. |author10=Driscoll, C. |author11=Duckworth, J. W. |author12=Johnson, W. |author13=Luo, S.-J. |author14=Meijaard, E. |author15=O’Donoghue, P. |author16=Sanderson, J. |author17=Seymour, K. |author18=Bruford, M. |author19=Groves, C. |author20=Hoffmann, M. |author21=Nowell, K. |author22=Timmons, Z. |author23=Tobe, S. |year=2017 |title=A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group |journal=Cat News |issue=Special Issue 11 |pages=66−75 |url=https://repository.si.edu/bitstream/handle/10088/32616/A_revised_Felidae_Taxonomy_CatNews.pdf?sequence=1&amp;isAllowed=y}}&lt;/ref&gt;

&lt;ref name=POWO_17068350-1&gt;{{citation |title=''Cheiroglossa''  C.Presl |work=Plants of the World Online |publisher=Royal Botanic Gardens, Kew|url=http://www.plantsoftheworldonline.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:17068350-1 |accessdate=2019-11-18 }}&lt;/ref&gt;
}}

&lt;includeonly&gt;{{Sandbox other||
&lt;!-- Categories below this line, please; interwikis at Wikidata --&gt;
[[Kategorija:Biološki šabloni]]
[[Kategorija:Šabloni Taksokvira]]

}}&lt;/includeonly&gt;</text>
      <sha1>gqatengxg4qsza5e0smvd59fp09ma7b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681570</id>
      <parentid>42681569</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:04:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Jednostavni primjeri */</comment>
      <origin>42681570</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37594" sha1="kr1lnozj3d4aaddylbmkxvfz1avm4z3" xml:space="preserve">{{Documentation subpage}}
&lt;!-- Please place categories where indicated at the bottom of this page and interwikis at Wikidata (see [[Wikipedia:Wikidata]]) --&gt;
{{High-use}}
{{Lua|Module:Automated taxobox}}{{clear}}
{{Autotaxobox system navbox}}

Ova stranica pruža više detalja o korištenju šablona {{tl|Automatski taksokvir}}, jednog od brojnih automatskih taksokvira. &lt;strong&gt; Molimo vas da pazite na to da koristite ispravni predložak; za više informacija pogledajte [[ovdje]]&lt;/strong&gt;. Posebno napominjemo da bi članci o vrstama uvijek trebali koristiti šablon {{tl|Speciesbox}}, a ne ovaj šablon.

Ako prvi put koristite bilo koji od automatskih taksokvira, pogledajte navigacijsku kutijicu desno, gdje se nalaze poveznice za različite korisne informacije vezane uz ovaj sustav šablona. Bilo bi dobro da prije korištenja pročitate barem [[uvod]].

Svaki automatski taksokvir ima opću strukturu kako slijedi, uglavnom s mnogo dodatnih parametara:

'''Zoologija:'''
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
|takson = Canis
|autorstvo = [[Carl Linnaeus|Linnaeus]], 1758.
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;

'''Botanika&lt;ref name=&quot;botanical&quot;&gt;Gljive i biljke tradicionalno se smatraju predmetom izučavanja botanike; vidi [[Međunarodni kodeks nomenklature algi, gljiva i biljaka]].&lt;/ref&gt;:'''
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
|takson = Nepenthes
|autorstvo = [[Carl Linnaeus|L.]]
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;

Parametar {{para|takson}} odnosi se na znanstveno ime teme samog članka. Parametar {{para|autorstvo}} odnosi se na autora znanstvenog naziva.

Prije spremanja pritisnite &quot;Prikaži kako će izgledati&quot;. Ako izgleda dobro, vaš je posao gotov. Spremite svoje izmjene. '''Molimo vas da ne spremate izmjene prije nego provjerite je li sve u redu i riješite sve eventualne pogreške koje postoje u taksokviru.'''

Na kraju ovog priručnika nalazi se lista svih dostupnih parametara i njihovih definicija koje koristi &lt;nowiki&gt;{{Automatski taksokvir}}&lt;/nowiki&gt;. Većina parametara iz priručnika za {{tl|Taksokvir}} primjenjuje se i ovdje, tako da možete konzultirati i [[Šablon:Taksokvir/dok|dokumentaciju tog šablona]] za više informacija.

==Jednostavni primjeri==
{{Automatski taksokvir
|naziv = ''Cheiroglossa'' &lt;!--potrebno samo jer nije u naslovu ove stranice--&gt;
|takson = Cheiroglossa
|autorstvo = C.Presl&lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
|podjela_kategorije = Vrste
|podjela =
  {{Lista vrsta s poveznicama
  |Cheiroglossa malgassica|(C.Chr.) Pic.Serm.
  |Cheiroglossa palmata|(L.) Presl
  }}
|podjela_ref = &lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
|naziv = Cheiroglossa
|takson = Cheiroglossa
|autorstvo = C.Presl&lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
|podjela_kategorije = Vrste
|podjela =
  {{Lista vrsta s poveznicama
  |Cheiroglossa malgassica|(C.Chr.) Pic.Serm.
  |Cheiroglossa palmata|(L.) Presl
  }}
|podjela_ref = &lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
{{clr}}

{{Automatski taksokvir
| naziv = ''Panthera'' &lt;!--potrebno samo jer nije u naslovu ove stranice--&gt;
| raspon_fosila = [[Kasni miocen]] – danas, {{raspon fosila|5.95|0}}
| slika = Panthera tigris tigris Tidoba 20150306.jpg
| slika_opis = [[Tigar|Tigrica]] u [[Rezervat za tigrove Tadoba Andhari|rezervatu Tadoba Andhari]]
| takson = Panthera
| autorstvo = [[Lorenz Oken|Oken]], 1816.&lt;ref name=CatSG2017/&gt;
| podjela_kategorije = Živuće vrste
| podjela =
*''[[Tigar|Panthera tigris]]''
*''[[Snježni leopard|Panthera uncia]]''
*''[[Jaguar|Panthera onca]]''
*''[[Lav|Panthera leo]]''
*''[[Leopard|Panthera pardus]]''
| podjela_ref = &lt;ref name=CatSG2017/&gt;
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
| naziv = Panthera
| raspon_fosila = [[Kasni miocen]] – danas, {{raspon fosila|5.95|0}}
| slika = Panthera tigris tigris Tidoba 20150306.jpg
| slika_opis = [[Tigar|Tigrica]] u [[Rezervat za tigrove Tadoba Andhari|rezervatu Tadoba Andhari]]
| takson = Panthera
| autorstvo = [[Lorenz Oken|Oken]], 1816.&lt;ref name=CatSG2017/&gt;
| podjela_kategorije = Živuće vrste
| podjela =
*''[[Tigar|Panthera tigris]]''
*''[[Snježni leopard|Panthera uncia]]''
*''[[Jaguar|Panthera onca]]''
*''[[Lav|Panthera leo]]''
*''[[Leopard|Panthera pardus]]''
| podjela_ref = &lt;ref name=CatSG2017/&gt;
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
{{clr}}

==Creating and manipulating==
===&quot;Missing taxonomy template&quot;===
If you see the message &quot;{{red|Missing taxonomy template}} (fix):&quot;, you didn't mess up the automatic taxobox. This error means that there isn't yet a [[Wikipedia:Automated taxobox system/taxonomy templates|taxonomy template]] for the value you've given {{para|taxon}}.

====Creating the taxonomy template====
To begin resolving this ugly red error, right-click the &quot;fix&quot; link and open that link in either a new tab or a new window. On the landing page, you should be editing a template corresponding to whatever taxon is at the end of the page's title. (For a complete guide to taxonomy templates, start at [[Wikipedia:Automated taxobox system/taxonomy templates|Introduction to taxonomy templates]].)

First, fill in the rank parameter. Use the Latin name. There are many options here (see [[Wikipedia:Automated taxobox system/taxonomy templates#rank]] for a list of supported ranks). Some examples are as follows:
*regnum
*phylum
*classis
*ordo
*familia
*tribus
*genus
*clade or cladus
*unranked

If what you need is something extremely atypical, you can actually just type it there instead of one of the supported ranks. It might break the taxobox, but that's what [[Wikipedia talk:Automated taxobox system]] is for.

You'll see {{para|link}} is already filled in for you with to give
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;link={{subst:#titleparts:{{subst:PAGENAME}}|2|2}}&lt;/syntaxhighlight&gt;

which happens to be wikisyntax for &quot;the part of the title of the page that comes after &quot;Template:Taxonomy/&quot;. In other words, it will be the name of the taxon. You can leave it alone &lt;em&gt;unless&lt;/em&gt; the name of the taxon isn't the name of the page it links to. For example, the taxon Spheniscidae is at [[Penguin]]. In this case, you would add &lt;code&gt;Penguin|&lt;/code&gt; before &lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot; inline&gt;{{subst:#titleparts:{{subst:PAGENAME}}|2|2}}&lt;/syntaxhighlight&gt; to give
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;link=Penguin|{{subst:#titleparts:{{subst:PAGENAME}}|2|2}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
or you could replace what is there already to give
&lt;pre&gt;link=Penguin|Spheniscidae&lt;/pre&gt;

Next, we have the {{para|parent}} parameter. All that you need to type here is the name of the immediate parent taxon, beginning with a capital letter. Use the {{para|refs}} parameter to cite a source which says that the taxon belongs in that parent taxon –  in case someone challenges it later. (The only case in which you might consider omitting this parameter is if you're using a WikiProject approved taxonomy, e.g. [[APG system|APG]] for flowering plants.)

If it's an extinct taxon, fill in the {{para|extinct}} parameter with {{code|yes}} (or {{code|true}}). If it's extant, you can delete the whole line (or leave the value blank).

Now preview the taxonomy template page. If there are no error messages, then close it. Go back to the automatic taxobox you were making. Press &quot;preview&quot; again and now it should be ok. If there are error messages on the taxonomy template page, it probably means you have to repeat the process to create the taxon's parent' taxonomy template. Continue previewing and creating taxonomy templates for the ancestor taxa until the &quot;taxonomy missing&quot; errors cease.

===Special instructions for species===

Species articles only use this template in exceptional circumstances; instead use {{tl|Speciesbox}}. See that page and its documentation. The exceptional cases are discussed [[#Exceptional cases|below]].

:The reason is that whenever &lt;nowiki&gt;{{Automatic taxobox}}&lt;/nowiki&gt; is used with {{para|taxon|''taxon-name''}}, a template named &quot;Template:Taxonomy/''taxon-name''&quot; must either exist or be created in order to specify the taxonomic position of ''taxon-name''. However, for species this is not necessary, because the taxonomic position of the species can be found by extracting the genus name from the full binomial, and then looking for &quot;Template:Taxonomy/''genus-name''&quot;. So using {{tl|Speciesbox}} considerably reduces the number of taxonomy templates needed and avoids there being different taxonomies for different species in a genus.

===Making the links bold===
When a taxobox appears in an article, the taxon the article is about should have its name displayed in bold. For this to work, the {{para|link}} parameter in its taxonomy template must be right. Suppose the taxon in question has the name ''taxon-name'' and the article it appears in has the title ''article-title''. Then in the template &quot;Taxonomy/''taxon-name''&quot;:
* if ''taxon-name'' and ''article-title'' are the same, you should see {{para|link|''taxon-name''}}
* if ''taxon-name'' and ''article-title'' are different, you should see {{para|link|''article-title''{{!}}''taxon-name''}}.
Ensure the link is entered so that it points directly to the article on that taxon ''without'' being redirected first. If the page gets moved, the taxon template that links to that article will need to be updated in order to maintain the proper bolding.

===Change the taxobox header===

By default the header to the taxobox will be based on the target taxon and the page title and it will automatically be italicized if it's a genus (this template, &lt;nowiki&gt;{{Automatic taxobox}}&lt;/nowiki&gt;, shouldn't normally be used for species).

If you want a different header (e.g. the common name), then specify {{para|name}}.

===Add an image===
Use the {{para|image}}, {{para|image_alt}} and {{para|image_caption}} parameters just like you would with the {{tl|Taxobox}}.

If you want a second image, add {{para|image2}}, {{para|image2_alt}} and {{para|image2_caption}}.

===Synonyms===
Here's an example of what to add to a taxobox where ''Genius'' and ''Geniosus'' happen to be synonyms of the named zoological taxon:
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;
|synonyms=
* ''Genius'' {{small|[[Baggins]], 1934}}
* ''Geniosus'' {{small|[[Harvey]], 1734}}
&lt;/syntaxhighlight&gt;
(Dates are omitted for botanical taxa.) For long lists of synonyms, {{tl|Genus list}} and {{tl|Taxon list}} make entry easier. Don't forget to complete {{para|synonyms_ref}}.

===Forcing a taxon to display===
If there's a particularly notable taxon of a minor rank, such as [[Theropoda]] (which contains nearly all carnivorous dinosaurs) chances are that you'd like the taxon to display in every single taxobox that it could possibly be displayed in. Navigate to that taxon's taxonomy template. The link should be &quot;Template:Taxonomy/&quot; followed by the name of the taxon. In the case of Theropoda, the link would be &quot;Template:Taxonomy/Theropoda&quot;. Add the code {{para|always_display|true}} anywhere you'd like inside braces, and that should make the taxon display all the time regardless of its rank.

===Correcting a taxonomy===
Every automatic taxobox has an edit link on the right end of the bar that says &quot;Scientific classification&quot; (it was a red pencil icon {{as of|2019|April|lc=yes}}). That link should give you access to a full listing of that taxon's taxonomy.

From there, you may edit a taxon by clicking &quot;Edit&quot; next to its name. Doing so allows you to access the corresponding Template:Taxonomy/ page, where you can assign a different parent, rank, display text, link, references, extinction status, or &quot;display always&quot; value. Any edits you make to one of these templates will affect ''all its descendant taxa'', so keep that in mind while editing.

==Exceptional cases==
{{see also|Wikipedia:Automated taxobox system/advanced taxonomy}}

The great majority of taxa can be handled {{em|fully automatically}} by one of the [[Wikipedia:Automated taxobox system/which|automated taxoboxes]] once the necessary [[Wikipedia:Automated taxobox system/taxonomy templates|taxonomy templates]] at the rank of genus and above have been created. The automation includes italicizing the names of appropriate ranks. However, there are some exceptional cases where manual formatting of taxon names is needed; for example, the automatic formatting does not work correctly when uncertain names are indicated by surrounding them by double quotes, or for [[candidatus]] names in the [[International Code of Nomenclature of Prokaryotes]].

For these exceptional cases, it is possible to supply the full wikitext of genus and species names.
*{{para|taxon}} now specifies the lowest ranked taxon that will be handled automatically via a taxonomy template
*if this taxon is not a genus, {{para|genus_text}} supplies the full wikitext of the genus name, complete with all required formatting including bold text if it is the lowest ranked name in the taxobox.  If not the lowest rank, a link should be included for navigation.
*{{para|species_text}} supplies the full wikitext of the abbreviated species name, complete with all required formatting, including bold text if it is the lowest ranked name in the taxobox; the species name should be complete with an {{em|abbreviated}} genus name (e.g. {{code|'''&quot;''C.''&quot; ''poecilonotus'''''|moin|class=nowrap}} to produce {{nowrap|'''&quot;''C.''&quot; ''poecilonotus'''''}})
*{{para|binomial_text}} supplies the full wikitext of the binomial name (the text that appears in the binomial box of a species taxobox), again complete with all the required formatting; however binomials are automatically made bold, so this element is not needed

If the article has the unusually formatted scientific name as its title, it will also be necessary to use &lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot; inline&gt;{{DISPLAYTITLE:...}}&lt;/syntaxhighlight&gt; to format the article title and {{para|name}} to supply the formatted heading for the taxobox.

===Examples===
{{Automatic taxobox
|name = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
|taxon = Quassia
|species_text = {{nowrap|'''''Q.'' sp. 'Mount Nardi''''}}
|binomial_text = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{DISPLAYTITLE:''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'}}
{{Automatic taxobox
|name = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
|taxon = Quassia
|species_text = {{nowrap|'''''Q.'' sp. 'Mount Nardi''''}}
|binomial_text = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
*The taxonomic hierarchy from the genus ''Quassia'' upwards is obtained from taxonomy templates, starting with {{tlx|Taxonomy/Quassia}}. Clicking on the red pencil icon takes you to this template.
*The wikitext for the species row and the binomial box are used exactly as supplied. (The {{tlx|nowrap}} in the species text ensures that parts of the name don't wrap onto the next line, and wouldn't be needed if an image made the taxobox wider.) 
{{clr}}

{{Automatic taxobox
| name = &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| taxon = Dendrobatidae
| genus_text = &quot;''[[Colostethus]]''&quot;
| species_text =  '''&quot;''C.''&quot;&amp;nbsp;''poecilonotus'''''
| binomial_text =  &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| authority = [[Juan A. Rivero|Rivero]], 1991
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{DISPLAYTITLE:&quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''}}
{{Automatic taxobox
| name = &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| taxon = Dendrobatidae
| genus_text = &quot;''[[Colostethus]]''&quot;
| species_text =  '''&quot;''C.''&quot;&amp;nbsp;''poecilonotus'''''
| binomial_text =  &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| authority = [[Juan A. Rivero|Rivero]], 1991
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
*The taxonomic hierarchy from the family Dendrobatidae upwards is obtained from taxonomy templates, starting with [[Template:Taxonomy/Dendrobatidae]]. Clicking on the red pencil icon takes you to this template. No taxonomy template is used for the genus.
*The wikitext for the genus and species rows, plus the binomial box, are used exactly as supplied. (The &lt;code&gt;&amp;amp;nbsp;&lt;/code&gt; in the species wikitext prevents the two parts of the name appearing on separate lines; it's not always necessary.)
{{clr}}

==Available parameters and how to use them==
===All parameters===
{{pre|&lt;nowiki&gt;{{automatic taxobox&lt;/nowiki&gt;
{{para|color_as}}
[[#Italic title|{{para|italic_title}}]]
[[#Parameter %7Cname=|{{para|name}}]]
[[#Parameter %7Cfossil_range=|{{para|fossil_range}}]]
[[#Parameter %7Coldest_fossil=|{{para|oldest_fossil}}]]
[[#Parameter %7Cyoungest_fossil=|{{para|youngest_fossil}}]]
{{para|status}}
{{para|status_system}}
{{para|status_ref}}
{{para|status2}}
{{para|status2_system}}
{{para|status2_ref}}
{{para|trend}}
{{para|image}}
{{para|image_upright}}
{{para|image_alt}}
{{para|image_caption}}
{{para|image2}}
{{para|image2_upright}}
{{para|image2_alt}}
{{para|image2_caption}}
{{para|classification_status}}
[[#Parameter %7Ctaxon=|{{para|taxon}}]]
[[#Parameter %7Cauthority=|{{para|authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|parent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|grandparent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|greatgrandparent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|greatgreatgrandparent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cdisplay_parents=|{{para|display_parents}}]]
[[#Exceptional cases|{{para|genus_text}}]]
[[#Exceptional cases|{{para|species_text}}]]
[[#Exceptional cases|{{para|binomial_text}}]]
&lt;!--{{para|binomial}}
{{para|binomial_authority}}
{{para|trinomial}}
{{para|trinomial_authority}}
--&gt;{{para|type_genus}}
{{para|type_genus_authority}}
{{para|type_species}}
{{para|type_species_authority}}
{{para|diversity}}
{{para|diversity_link}}
{{para|diversity_ref}}
{{para|subdivision_ranks}}
{{para|subdivision_ref}}
{{para|subdivision}}
{{para|type_strain}}
{{para|range_map}}
{{para|range_map_upright}}
{{para|range_map_alt}}
{{para|range_map_caption}}
{{para|range_map2}}
{{para|range_map2_upright}}
{{para|range_map2_alt}}
{{para|range_map2_caption}}
{{para|synonyms}}
{{para|synonyms_ref}}
&lt;nowiki&gt;}}&lt;/nowiki&gt;}}

===Italic title===
It is not usually necessary to do anything to italicize the page title and supply an italicized taxobox name if {{para|name}} is absent; both are normally handled automatically. Since 28 May 2021, this includes page titles that are botanical names containing a connecting term, like [[Banksia ser. Banksia|''Banksia'' ser. ''Banksia'']].

The automatic italicization fails for pages whose title contains a parenthesised subgenus, such as [[Camponotus (Dendromyrmex)|''Camponotus'' (''Dendromyrmex'')]], because by default parenthesised terms are treated as a disambiguators and not italicized. In this case, add {{para|italic_title|taxon}} to treat the page title as a complete taxon name.

In a very few special cases, the correct italicization has to be produced manually. In such cases:
* put {{para|italic_title|no}} in the taxobox to prevent the automatic attempt to italicize the page title and to add an italicized taxobox name
* add &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{DISPLAYTITLE:}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; above the taxobox template with the fully formatted page title after the colon
* put {{para|name}} in the taxobox with a fully formatted taxobox name.

===Parameter {{para|taxon}}===
Generally, this is the name of the taxon the article is about. In the resulting taxobox, this parameter is the one that is bolded. (To bold multiple taxa, see [[#Making the links bold]].)

More accurately, if {{para|taxon|TAXON}}, the system will expect there to be a page at &quot;Template:Taxonomy/TAXON&quot;. In some circumstances, TAXON may not be the name of the taxon, e.g. if a plant and animal share the same genus name, there may be two taxonomy templates called &quot;Template:Taxonomy/GENUS (plant)&quot; and &quot;Template:Taxonomy/GENUS (animal)&quot;. In such cases, something like the following is required:

&lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{Automatic taxobox&lt;/nowiki&gt;&lt;br&gt;
&lt;nowiki&gt;| taxon = GENUS (plant)&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;

This ensures that the system links to the right taxonomy template.

If this parameter is omitted, {{as of|2012|December|lc=yes}} the system will attempt to infer what its value should be from the page name. '''Omitting the &lt;code&gt;taxon&lt;/code&gt; parameter is strongly deprecated and may not be supported in future.'''

===Parameter {{para|name}}===
If the title of the taxobox should be different from the default value, enter it here. This is most commonly used for common names.

===Parameter {{para|authority}}===
This parameter is similar to the authority parameters in the {{tl|Taxobox}}. The only difference is that you don't have to specify the rank this authority matches up with – it will pair it with the taxon listed in the {{para|taxon}} parameter.

===Parameter {{para|fossil_range}}===
There are two ways of using this parameter.
#{{para|fossil_range|''recognized period name''}}, e.g. {{para|fossil_range|Devonian}} – assumes the taxon has fossils only in this period and produces a display accordingly.
#{{para|fossil_range|''any other value''}} – displays the value provided. Often this will be a use of the template {{tl|Geological range}}, e.g. {{para|fossil_range|&lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{Geological range|Devonian|Jurassic}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;}}; however, it can also be plain text, e.g. {{para|fossil_range|Probably Devonian–Jurassic}}.
See also {{para|oldest_fossil}} and {{para|youngest_fossil}} below.

===Parameters {{para|oldest_fossil}} and {{para|youngest_fossil}}===
These parameters are an alternative way of specifying the fossil range. If {{para|youngest_fossil}} is omitted, its value defaults to &quot;Recent&quot;. {{para|oldest_fossil|Devonian}} with {{para|youngest_fossil|Jurassic}} has the same effect as {{para|fossil_range|&lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{Geological range|Devonian|Jurassic}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;}}. If either parameter has a value that is not recognized as a period name, then plain text is output.

===Parameters {{para|status}}, {{para|status_system}}, and {{para|status_ref}}===
See [[Template:Taxobox/species/doc]].

Tracking categories:
* {{clc|Taxoboxes with an unrecognised status system}}
* {{clc|Taxoboxes needing a status system parameter}}
* {{clc|Invalid conservation status}}

===Parameter {{para|display_parents}}===
If you need to display a certain number of parent taxa, adding a number here will make that many parent taxa appear.

===Parameter {{para|parent_authority}}, etc.===
'''Parameter {{para|parent_authority}}'''

'''Parameter {{para|grandparent_authority}}'''

'''Parameter {{para|greatgrandparent_authority}}'''

'''Parameter {{para|greatgreatgrandparent_authority}}'''

These function just like {{para|authority}}, except they match up with the parent taxon, grandparent taxon, etc.

;Warning: The &quot;ancestor&quot; taxon is the one defined by the taxonomy templates (i.e. the various &quot;Template:Taxonomy/&lt;taxon&gt;&quot; pages, where &lt;taxon&gt; is the name of a taxon). This &quot;ancestor&quot; taxon may not be the taxon you expect! Further, if someone later changes the taxonomic hierarchy defined in the taxonomy templates by adding or removing a taxon, the authority can become incorrect. For example, if you are setting up a taxobox for a genus and the parent taxon is currently the family, {{para|parent_authority}} shows the authority for the family in the taxobox. If someone later adds a subfamily between the genus and the family, {{para|parent_authority}} will now refer to the subfamily, and the authority will be displayed incorrectly. These parameters should only be used if really necessary.

== TemplateData ==
{{TemplateData header}}
&lt;templatedata&gt;
{
	&quot;params&quot;: {
		&quot;color_as&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Taxon defining the taxobox color if needed (normally not) &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Animalia&quot;
		},
		&quot;italic_title&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Specifying \&quot;no\&quot; suppresses the automatic italicization of the page title; needed whenever the page title's italicization has to be handled manually. Specifying \&quot;taxon\&quot; causes the page title to be treated as a taxon name when italicizing; needed for titles like \&quot;Camponotus (Dendromyrmex)\&quot;.&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;no&quot;
		},
		&quot;taxon&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;required&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;Scientific name of group with no formatting; the entry point into the taxonomic hierarchy generated automatically from taxonomy templates &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Pectinidae&quot;
		},
		&quot;genus_text&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;In exceptional cases only, the full wikitext of the genus name to be displayed in the taxobox &quot;
		},
		&quot;species_text&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;In exceptional cases only, the full wikitext of the abbreviated species name to be displayed in the taxobox; binomial_text is required if this parameter is present &quot;
		},
		&quot;binomial_text&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;In exceptional cases only, the full wikitext (without bold markup) of the binomial name to be displayed in the taxobox; required if species_text is present &quot;
		},
		&quot;name&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Title of the taxobox; may be the English name of the group; will be set from the page title if omitted &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Scallop&quot;
		},
		&quot;authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the group in the appropriate format, which differs between nomenclature codes; presence or absence of parentheses is meaningful &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Wilkes, 1810 – animal; (L.) Mill. – plant&quot;,
			&quot;required&quot;: true
		},
		&quot;display_parents&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The number of parent taxa to be displayed above the one specified by the taxon parameter; not normally needed. Used to display minor ranks between the specified taxon and the next higher major rank (e.g. for a genus, tribe and subfamily). Display parents should not be used to display a minor rank above the next major rank (e.g., for a genus, suborder). If it is desirable to display such a minor rank for all subordinate taxa, set \&quot;always_display\&quot; in the taxonomy template for that rank. &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;3&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Parents to display&quot;
		},
		&quot;fossil_range&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-template-name&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The geologic time span during which the group is generally known to have existed, given in eras; the template {{Fossil range}} is the most common method of presenting this information &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;{{Fossil range|Middle Triassic|Present}} &quot;
		},
		&quot;oldest_fossil&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The geological era of the oldest known fossil; paired with youngest_fossil, an alternative to fossil_range &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Devonian &quot;
		},
		&quot;youngest_fossil&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The geological era of the youngest known fossil; paired with oldest_fossil, an alternative to fossil_range; defaults to 'Recent' &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Jurassic &quot;
		},
		&quot;status_system&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The authority assigning a conservation status&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;IUCN3.1&quot;,
			&quot;deprecated&quot;: &quot;Automatic taxoboxes are used for taxa above species rank. Conservation status is very rarely assigned to taxa above species rank.&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Conservation status system&quot;
		},
		&quot;status_ref&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A citation that supports the displayed status and status_system parameters&quot;,
			&quot;deprecated&quot;: &quot;Automatic taxoboxes are used for taxa above species rank. Conservation status is very rarely assigned to taxa above species rank&quot;
		},
		&quot;image&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;,
			&quot;suggested&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;An image of  member of the group, given without the File: or Image: prefix and without double brackets &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Argopecten irradians.jpg&quot;
		},
		&quot;image_caption&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the image, if any is necessary. Do not simply repeat the name of the taxon&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;The Atlantic bay scallop in a feeding pose &quot;
		},
		&quot;subdivision_ranks&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;suggested&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;The name of the next lowest rank(s) in the taxonomic hierarchy&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Species&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Rank of subdivisions&quot;
		},
		&quot;subdivision&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;suggested&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;A list of taxa at the next lowest rank(s) in the taxonomic hierarchy. When there are many (10+) taxa at the lower rank, they should be displayed in the body of the article, not the taxobox&quot;
		},
		&quot;synonyms_ref&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A reference supporting the synonymy shown in the list&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Synonyms reference&quot;
		},
		&quot;type_species&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The original name of the species that was initially used to describe a genus, without regard to its present-day nomenclature&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type species&quot;
		},
		&quot;type_species_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describer of the original name of the species, so without parentheses&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type species authority&quot;
		},
		&quot;parent_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the parent taxon of a group. Should only be specified when the parent taxon is monotypic&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Parent authority&quot;
		},
		&quot;diversity&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;An estimate of the number of child taxa (e.g. species in a genus)&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;170–180 species&quot;
		},
		&quot;diversity_link&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The title of a separate page with a list of child taxa, or a section of the current page with a list of children. Does not require link mark-up for a separate page; use # to make a link to a section of the current page&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;#Species&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Diversity link&quot;
		},
		&quot;diversity_ref&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A reference supporting the estimated number of child taxa&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Diversity reference&quot;
		},
		&quot;range_map&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The name of the image file, if any, showing the group's geographic habitat range, without the File: or Image: prefix and without double brackets &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Aplodontia rufa distribution map.png&quot;
		},
		&quot;range_map_caption&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the range map, if any is necessary&quot;
		},
		&quot;type_genus&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The original name of the genus that was initially used to define a taxon at a rank above genus, without regard to its present-day nomenclature&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type genus&quot;
		},
		&quot;type_genus_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describer of the original name of the genus&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type genus authority&quot;
		},
		&quot;image2&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A second image of  member of the group, given without the File: or Image: prefix and without double brackets. &quot;
		},
		&quot;image2_caption&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the second image, if any is necessary. Do not simply repeat the name of the taxon&quot;
		},
		&quot;image_alt&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing what is depicted in the image&quot;
		},
		&quot;grandparent_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the grandparent taxon of a group. Should only be specified when the grandparent and parent taxa are monotypic&quot;
		},
		&quot;image_upright&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of an image with an extreme aspect ratio. Values under 1.0 decrease the size of an image (most useful for very tall, narrow images) Values over 1.0 increase the size of an image (possibly useful for short, wide images)&quot;
		},
		&quot;range_map_upright&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of a range map. May be useful when the range map has an extreme aspect ratio (use values &lt;1 for tall/narrow range maps, and &gt;1 for short/wide range maps). May also be necessary if an image_upright parameter is specified&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;
		},
		&quot;range_map_alt&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing the range depicted in the map&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Map of Africa, with shading indicating the genus occurs in the eastern part of the island of Madagascar&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;greatgrandparent_authority&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the greatgrandparent taxon of a group. Should only be specified when the greatgrandparent, grandparent and parent taxa are monotypic&quot;
		},
		&quot;image2_alt&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing what is depicted in the second image&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;image2_upright&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of an image with an extreme aspect ratio. Values under 1.0 decrease the size of an image (most useful for very tall, narrow images) Values over 1.0 increase the size of an image (possibly useful for short, wide images)&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;
		},
		&quot;range_map2&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The name of the image file, if any, showing the group's geographic habitat range, without the File: or Image: prefix and without double brackets. Mostly useful when a species has a narrow range, in order to display maps at different scales&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;
		},
		&quot;range_map2_alt&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing the range depicted in the second map&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Map of Madagascar, with shading indicating the genus occurs in the eastern part of the island&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;range_map2_caption&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the second range map, if any is necessary.&quot;
		},
		&quot;synonyms&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Taxonomic synonyms. These should be displayed in a collapsed list format if there are many of them.&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Taxonomic synonyms&quot;
		},
		&quot;classification_status&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The status of the scientific group, usually presented as either Disputed or Accepted &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Disputed &quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Classification status&quot;
		},
		&quot;status&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The conservation status of the taxon&quot;,
			&quot;deprecated&quot;: &quot;Automatic taxoboxes are used for taxa above species rank. Conservation status is very rarely assigned to taxa above species rank&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;CITES_A1&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Conservation status&quot;
		},
		&quot;range_map2_upright&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of a second range map. May be useful when the range map has an extreme aspect ratio (use values &lt;1 for tall/narrow range maps, and &gt;1 for short/wide range maps). May also be necessary if an image_upright parameter is specified&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;
		},
		&quot;subdivision_ref&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;A reference supporting the subdivisions shown in the list&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Subdivisions reference&quot;
		},
		&quot;greatgreatgrandparent_authority&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the greatgreatgrandparent taxon of a group. Should only be specified when the greatgreatgrandparent, greatgrandparent, grandparent and parent taxa are monotypic&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;extinct&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The date a taxon was declared extinct (specifying |status=EX is required in order for the date to display). The parameter |fossil_range should be used for taxa known only from fossils..&quot;
		}
	},
	&quot;description&quot;: &quot;An infobox for plants, animals and other biological taxa, normally at the rank of genus and above&quot;,
	&quot;paramOrder&quot;: [
		&quot;italic_title&quot;,
		&quot;color_as&quot;,
		&quot;name&quot;,
		&quot;fossil_range&quot;,
		&quot;oldest_fossil&quot;,
		&quot;youngest_fossil&quot;,
		&quot;image&quot;,
		&quot;image_upright&quot;,
		&quot;image_alt&quot;,
		&quot;image_caption&quot;,
		&quot;image2&quot;,
		&quot;image2_upright&quot;,
		&quot;image2_alt&quot;,
		&quot;image2_caption&quot;,
		&quot;status&quot;,
		&quot;status_system&quot;,
		&quot;status_ref&quot;,
		&quot;extinct&quot;,
		&quot;classification_status&quot;,
		&quot;greatgreatgrandparent_authority&quot;,
		&quot;greatgrandparent_authority&quot;,
		&quot;grandparent_authority&quot;,
		&quot;parent_authority&quot;,
		&quot;display_parents&quot;,
		&quot;taxon&quot;,
		&quot;genus_text&quot;,
		&quot;species_text&quot;,
		&quot;binomial_text&quot;,
		&quot;authority&quot;,
		&quot;type_species&quot;,
		&quot;type_species_authority&quot;,
		&quot;type_genus&quot;,
		&quot;type_genus_authority&quot;,
		&quot;subdivision_ranks&quot;,
		&quot;subdivision_ref&quot;,
		&quot;subdivision&quot;,
		&quot;diversity&quot;,
		&quot;diversity_link&quot;,
		&quot;diversity_ref&quot;,
		&quot;range_map&quot;,
		&quot;range_map_upright&quot;,
		&quot;range_map_alt&quot;,
		&quot;range_map_caption&quot;,
		&quot;range_map2&quot;,
		&quot;range_map2_upright&quot;,
		&quot;range_map2_alt&quot;,
		&quot;range_map2_caption&quot;,
		&quot;synonyms&quot;,
		&quot;synonyms_ref&quot;
	],
	&quot;format&quot;: &quot;block&quot;
}
&lt;/templatedata&gt;

== Tracking/maintenance categories ==
* {{clc|Automatic taxobox cleanup}}
* {{clc|Automatic taxoboxes using manual parameters}}
* {{clc|Pages using automatic taxobox with unknown parameters}}

==Footnotes==
{{reflist|refs=
&lt;ref name=CatSG2017&gt;{{cite journal |author1=Kitchener, A. C. |author2=Breitenmoser-Würsten, C. |author3=Eizirik, E. |author4=Gentry, A. |author5=Werdelin, L. |author6=Wilting, A. |author7=Yamaguchi, N. |author8=Abramov, A. V. |author9=Christiansen, P. |author10=Driscoll, C. |author11=Duckworth, J. W. |author12=Johnson, W. |author13=Luo, S.-J. |author14=Meijaard, E. |author15=O’Donoghue, P. |author16=Sanderson, J. |author17=Seymour, K. |author18=Bruford, M. |author19=Groves, C. |author20=Hoffmann, M. |author21=Nowell, K. |author22=Timmons, Z. |author23=Tobe, S. |year=2017 |title=A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group |journal=Cat News |issue=Special Issue 11 |pages=66−75 |url=https://repository.si.edu/bitstream/handle/10088/32616/A_revised_Felidae_Taxonomy_CatNews.pdf?sequence=1&amp;isAllowed=y}}&lt;/ref&gt;

&lt;ref name=POWO_17068350-1&gt;{{citation |title=''Cheiroglossa''  C.Presl |work=Plants of the World Online |publisher=Royal Botanic Gardens, Kew|url=http://www.plantsoftheworldonline.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:17068350-1 |accessdate=2019-11-18 }}&lt;/ref&gt;
}}

&lt;includeonly&gt;{{Sandbox other||
&lt;!-- Categories below this line, please; interwikis at Wikidata --&gt;
[[Kategorija:Biološki šabloni]]
[[Kategorija:Šabloni Taksokvira]]

}}&lt;/includeonly&gt;</text>
      <sha1>kr1lnozj3d4aaddylbmkxvfz1avm4z3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681575</id>
      <parentid>42681570</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:09:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Creating and manipulating */</comment>
      <origin>42681575</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37612" sha1="l03xl9id26drya97hd7erzw8bjvv442" xml:space="preserve">{{Documentation subpage}}
&lt;!-- Please place categories where indicated at the bottom of this page and interwikis at Wikidata (see [[Wikipedia:Wikidata]]) --&gt;
{{High-use}}
{{Lua|Module:Automated taxobox}}{{clear}}
{{Autotaxobox system navbox}}

Ova stranica pruža više detalja o korištenju šablona {{tl|Automatski taksokvir}}, jednog od brojnih automatskih taksokvira. &lt;strong&gt; Molimo vas da pazite na to da koristite ispravni predložak; za više informacija pogledajte [[ovdje]]&lt;/strong&gt;. Posebno napominjemo da bi članci o vrstama uvijek trebali koristiti šablon {{tl|Speciesbox}}, a ne ovaj šablon.

Ako prvi put koristite bilo koji od automatskih taksokvira, pogledajte navigacijsku kutijicu desno, gdje se nalaze poveznice za različite korisne informacije vezane uz ovaj sustav šablona. Bilo bi dobro da prije korištenja pročitate barem [[uvod]].

Svaki automatski taksokvir ima opću strukturu kako slijedi, uglavnom s mnogo dodatnih parametara:

'''Zoologija:'''
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
|takson = Canis
|autorstvo = [[Carl Linnaeus|Linnaeus]], 1758.
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;

'''Botanika&lt;ref name=&quot;botanical&quot;&gt;Gljive i biljke tradicionalno se smatraju predmetom izučavanja botanike; vidi [[Međunarodni kodeks nomenklature algi, gljiva i biljaka]].&lt;/ref&gt;:'''
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
|takson = Nepenthes
|autorstvo = [[Carl Linnaeus|L.]]
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;

Parametar {{para|takson}} odnosi se na znanstveno ime teme samog članka. Parametar {{para|autorstvo}} odnosi se na autora znanstvenog naziva.

Prije spremanja pritisnite &quot;Prikaži kako će izgledati&quot;. Ako izgleda dobro, vaš je posao gotov. Spremite svoje izmjene. '''Molimo vas da ne spremate izmjene prije nego provjerite je li sve u redu i riješite sve eventualne pogreške koje postoje u taksokviru.'''

Na kraju ovog priručnika nalazi se lista svih dostupnih parametara i njihovih definicija koje koristi &lt;nowiki&gt;{{Automatski taksokvir}}&lt;/nowiki&gt;. Većina parametara iz priručnika za {{tl|Taksokvir}} primjenjuje se i ovdje, tako da možete konzultirati i [[Šablon:Taksokvir/dok|dokumentaciju tog šablona]] za više informacija.

==Jednostavni primjeri==
{{Automatski taksokvir
|naziv = ''Cheiroglossa'' &lt;!--potrebno samo jer nije u naslovu ove stranice--&gt;
|takson = Cheiroglossa
|autorstvo = C.Presl&lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
|podjela_kategorije = Vrste
|podjela =
  {{Lista vrsta s poveznicama
  |Cheiroglossa malgassica|(C.Chr.) Pic.Serm.
  |Cheiroglossa palmata|(L.) Presl
  }}
|podjela_ref = &lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
|naziv = Cheiroglossa
|takson = Cheiroglossa
|autorstvo = C.Presl&lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
|podjela_kategorije = Vrste
|podjela =
  {{Lista vrsta s poveznicama
  |Cheiroglossa malgassica|(C.Chr.) Pic.Serm.
  |Cheiroglossa palmata|(L.) Presl
  }}
|podjela_ref = &lt;ref name=POWO_17068350-1/&gt;
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
{{clr}}

{{Automatski taksokvir
| naziv = ''Panthera'' &lt;!--potrebno samo jer nije u naslovu ove stranice--&gt;
| raspon_fosila = [[Kasni miocen]] – danas, {{raspon fosila|5.95|0}}
| slika = Panthera tigris tigris Tidoba 20150306.jpg
| slika_opis = [[Tigar|Tigrica]] u [[Rezervat za tigrove Tadoba Andhari|rezervatu Tadoba Andhari]]
| takson = Panthera
| autorstvo = [[Lorenz Oken|Oken]], 1816.&lt;ref name=CatSG2017/&gt;
| podjela_kategorije = Živuće vrste
| podjela =
*''[[Tigar|Panthera tigris]]''
*''[[Snježni leopard|Panthera uncia]]''
*''[[Jaguar|Panthera onca]]''
*''[[Lav|Panthera leo]]''
*''[[Leopard|Panthera pardus]]''
| podjela_ref = &lt;ref name=CatSG2017/&gt;
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{Automatski taksokvir
| naziv = Panthera
| raspon_fosila = [[Kasni miocen]] – danas, {{raspon fosila|5.95|0}}
| slika = Panthera tigris tigris Tidoba 20150306.jpg
| slika_opis = [[Tigar|Tigrica]] u [[Rezervat za tigrove Tadoba Andhari|rezervatu Tadoba Andhari]]
| takson = Panthera
| autorstvo = [[Lorenz Oken|Oken]], 1816.&lt;ref name=CatSG2017/&gt;
| podjela_kategorije = Živuće vrste
| podjela =
*''[[Tigar|Panthera tigris]]''
*''[[Snježni leopard|Panthera uncia]]''
*''[[Jaguar|Panthera onca]]''
*''[[Lav|Panthera leo]]''
*''[[Leopard|Panthera pardus]]''
| podjela_ref = &lt;ref name=CatSG2017/&gt;
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
{{clr}}

==Uporaba==
===&quot;Nedostaje taksonomski šablon&quot;===
Ako vidite poruku &quot;{{red|Nedostaje taksonomski šablon}} (popravi):&quot;, to ne znači da ste pokvarili šablon. Ova obavijest znači da na projektu još ne postoji [[Wikipedija:Sustav automatskih taksokvira/taksonomski šabloni|taksonomski šablon]] za unos koji ste naveli u parametru {{para|takson}}.

====Creating the taxonomy template====
To begin resolving this ugly red error, right-click the &quot;fix&quot; link and open that link in either a new tab or a new window. On the landing page, you should be editing a template corresponding to whatever taxon is at the end of the page's title. (For a complete guide to taxonomy templates, start at [[Wikipedia:Automated taxobox system/taxonomy templates|Introduction to taxonomy templates]].)

First, fill in the rank parameter. Use the Latin name. There are many options here (see [[Wikipedia:Automated taxobox system/taxonomy templates#rank]] for a list of supported ranks). Some examples are as follows:
*regnum
*phylum
*classis
*ordo
*familia
*tribus
*genus
*clade or cladus
*unranked

If what you need is something extremely atypical, you can actually just type it there instead of one of the supported ranks. It might break the taxobox, but that's what [[Wikipedia talk:Automated taxobox system]] is for.

You'll see {{para|link}} is already filled in for you with to give
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;link={{subst:#titleparts:{{subst:PAGENAME}}|2|2}}&lt;/syntaxhighlight&gt;

which happens to be wikisyntax for &quot;the part of the title of the page that comes after &quot;Template:Taxonomy/&quot;. In other words, it will be the name of the taxon. You can leave it alone &lt;em&gt;unless&lt;/em&gt; the name of the taxon isn't the name of the page it links to. For example, the taxon Spheniscidae is at [[Penguin]]. In this case, you would add &lt;code&gt;Penguin|&lt;/code&gt; before &lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot; inline&gt;{{subst:#titleparts:{{subst:PAGENAME}}|2|2}}&lt;/syntaxhighlight&gt; to give
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;link=Penguin|{{subst:#titleparts:{{subst:PAGENAME}}|2|2}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
or you could replace what is there already to give
&lt;pre&gt;link=Penguin|Spheniscidae&lt;/pre&gt;

Next, we have the {{para|parent}} parameter. All that you need to type here is the name of the immediate parent taxon, beginning with a capital letter. Use the {{para|refs}} parameter to cite a source which says that the taxon belongs in that parent taxon –  in case someone challenges it later. (The only case in which you might consider omitting this parameter is if you're using a WikiProject approved taxonomy, e.g. [[APG system|APG]] for flowering plants.)

If it's an extinct taxon, fill in the {{para|extinct}} parameter with {{code|yes}} (or {{code|true}}). If it's extant, you can delete the whole line (or leave the value blank).

Now preview the taxonomy template page. If there are no error messages, then close it. Go back to the automatic taxobox you were making. Press &quot;preview&quot; again and now it should be ok. If there are error messages on the taxonomy template page, it probably means you have to repeat the process to create the taxon's parent' taxonomy template. Continue previewing and creating taxonomy templates for the ancestor taxa until the &quot;taxonomy missing&quot; errors cease.

===Special instructions for species===

Species articles only use this template in exceptional circumstances; instead use {{tl|Speciesbox}}. See that page and its documentation. The exceptional cases are discussed [[#Exceptional cases|below]].

:The reason is that whenever &lt;nowiki&gt;{{Automatic taxobox}}&lt;/nowiki&gt; is used with {{para|taxon|''taxon-name''}}, a template named &quot;Template:Taxonomy/''taxon-name''&quot; must either exist or be created in order to specify the taxonomic position of ''taxon-name''. However, for species this is not necessary, because the taxonomic position of the species can be found by extracting the genus name from the full binomial, and then looking for &quot;Template:Taxonomy/''genus-name''&quot;. So using {{tl|Speciesbox}} considerably reduces the number of taxonomy templates needed and avoids there being different taxonomies for different species in a genus.

===Making the links bold===
When a taxobox appears in an article, the taxon the article is about should have its name displayed in bold. For this to work, the {{para|link}} parameter in its taxonomy template must be right. Suppose the taxon in question has the name ''taxon-name'' and the article it appears in has the title ''article-title''. Then in the template &quot;Taxonomy/''taxon-name''&quot;:
* if ''taxon-name'' and ''article-title'' are the same, you should see {{para|link|''taxon-name''}}
* if ''taxon-name'' and ''article-title'' are different, you should see {{para|link|''article-title''{{!}}''taxon-name''}}.
Ensure the link is entered so that it points directly to the article on that taxon ''without'' being redirected first. If the page gets moved, the taxon template that links to that article will need to be updated in order to maintain the proper bolding.

===Change the taxobox header===

By default the header to the taxobox will be based on the target taxon and the page title and it will automatically be italicized if it's a genus (this template, &lt;nowiki&gt;{{Automatic taxobox}}&lt;/nowiki&gt;, shouldn't normally be used for species).

If you want a different header (e.g. the common name), then specify {{para|name}}.

===Add an image===
Use the {{para|image}}, {{para|image_alt}} and {{para|image_caption}} parameters just like you would with the {{tl|Taxobox}}.

If you want a second image, add {{para|image2}}, {{para|image2_alt}} and {{para|image2_caption}}.

===Synonyms===
Here's an example of what to add to a taxobox where ''Genius'' and ''Geniosus'' happen to be synonyms of the named zoological taxon:
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;
|synonyms=
* ''Genius'' {{small|[[Baggins]], 1934}}
* ''Geniosus'' {{small|[[Harvey]], 1734}}
&lt;/syntaxhighlight&gt;
(Dates are omitted for botanical taxa.) For long lists of synonyms, {{tl|Genus list}} and {{tl|Taxon list}} make entry easier. Don't forget to complete {{para|synonyms_ref}}.

===Forcing a taxon to display===
If there's a particularly notable taxon of a minor rank, such as [[Theropoda]] (which contains nearly all carnivorous dinosaurs) chances are that you'd like the taxon to display in every single taxobox that it could possibly be displayed in. Navigate to that taxon's taxonomy template. The link should be &quot;Template:Taxonomy/&quot; followed by the name of the taxon. In the case of Theropoda, the link would be &quot;Template:Taxonomy/Theropoda&quot;. Add the code {{para|always_display|true}} anywhere you'd like inside braces, and that should make the taxon display all the time regardless of its rank.

===Correcting a taxonomy===
Every automatic taxobox has an edit link on the right end of the bar that says &quot;Scientific classification&quot; (it was a red pencil icon {{as of|2019|April|lc=yes}}). That link should give you access to a full listing of that taxon's taxonomy.

From there, you may edit a taxon by clicking &quot;Edit&quot; next to its name. Doing so allows you to access the corresponding Template:Taxonomy/ page, where you can assign a different parent, rank, display text, link, references, extinction status, or &quot;display always&quot; value. Any edits you make to one of these templates will affect ''all its descendant taxa'', so keep that in mind while editing.

==Exceptional cases==
{{see also|Wikipedia:Automated taxobox system/advanced taxonomy}}

The great majority of taxa can be handled {{em|fully automatically}} by one of the [[Wikipedia:Automated taxobox system/which|automated taxoboxes]] once the necessary [[Wikipedia:Automated taxobox system/taxonomy templates|taxonomy templates]] at the rank of genus and above have been created. The automation includes italicizing the names of appropriate ranks. However, there are some exceptional cases where manual formatting of taxon names is needed; for example, the automatic formatting does not work correctly when uncertain names are indicated by surrounding them by double quotes, or for [[candidatus]] names in the [[International Code of Nomenclature of Prokaryotes]].

For these exceptional cases, it is possible to supply the full wikitext of genus and species names.
*{{para|taxon}} now specifies the lowest ranked taxon that will be handled automatically via a taxonomy template
*if this taxon is not a genus, {{para|genus_text}} supplies the full wikitext of the genus name, complete with all required formatting including bold text if it is the lowest ranked name in the taxobox.  If not the lowest rank, a link should be included for navigation.
*{{para|species_text}} supplies the full wikitext of the abbreviated species name, complete with all required formatting, including bold text if it is the lowest ranked name in the taxobox; the species name should be complete with an {{em|abbreviated}} genus name (e.g. {{code|'''&quot;''C.''&quot; ''poecilonotus'''''|moin|class=nowrap}} to produce {{nowrap|'''&quot;''C.''&quot; ''poecilonotus'''''}})
*{{para|binomial_text}} supplies the full wikitext of the binomial name (the text that appears in the binomial box of a species taxobox), again complete with all the required formatting; however binomials are automatically made bold, so this element is not needed

If the article has the unusually formatted scientific name as its title, it will also be necessary to use &lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot; inline&gt;{{DISPLAYTITLE:...}}&lt;/syntaxhighlight&gt; to format the article title and {{para|name}} to supply the formatted heading for the taxobox.

===Examples===
{{Automatic taxobox
|name = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
|taxon = Quassia
|species_text = {{nowrap|'''''Q.'' sp. 'Mount Nardi''''}}
|binomial_text = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{DISPLAYTITLE:''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'}}
{{Automatic taxobox
|name = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
|taxon = Quassia
|species_text = {{nowrap|'''''Q.'' sp. 'Mount Nardi''''}}
|binomial_text = ''Quassia'' sp. 'Mount Nardi'
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
*The taxonomic hierarchy from the genus ''Quassia'' upwards is obtained from taxonomy templates, starting with {{tlx|Taxonomy/Quassia}}. Clicking on the red pencil icon takes you to this template.
*The wikitext for the species row and the binomial box are used exactly as supplied. (The {{tlx|nowrap}} in the species text ensures that parts of the name don't wrap onto the next line, and wouldn't be needed if an image made the taxobox wider.) 
{{clr}}

{{Automatic taxobox
| name = &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| taxon = Dendrobatidae
| genus_text = &quot;''[[Colostethus]]''&quot;
| species_text =  '''&quot;''C.''&quot;&amp;nbsp;''poecilonotus'''''
| binomial_text =  &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| authority = [[Juan A. Rivero|Rivero]], 1991
}}
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;{{DISPLAYTITLE:&quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''}}
{{Automatic taxobox
| name = &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| taxon = Dendrobatidae
| genus_text = &quot;''[[Colostethus]]''&quot;
| species_text =  '''&quot;''C.''&quot;&amp;nbsp;''poecilonotus'''''
| binomial_text =  &quot;''Colostethus''&quot; ''poecilonotus''
| authority = [[Juan A. Rivero|Rivero]], 1991
}}&lt;/syntaxhighlight&gt;
*The taxonomic hierarchy from the family Dendrobatidae upwards is obtained from taxonomy templates, starting with [[Template:Taxonomy/Dendrobatidae]]. Clicking on the red pencil icon takes you to this template. No taxonomy template is used for the genus.
*The wikitext for the genus and species rows, plus the binomial box, are used exactly as supplied. (The &lt;code&gt;&amp;amp;nbsp;&lt;/code&gt; in the species wikitext prevents the two parts of the name appearing on separate lines; it's not always necessary.)
{{clr}}

==Available parameters and how to use them==
===All parameters===
{{pre|&lt;nowiki&gt;{{automatic taxobox&lt;/nowiki&gt;
{{para|color_as}}
[[#Italic title|{{para|italic_title}}]]
[[#Parameter %7Cname=|{{para|name}}]]
[[#Parameter %7Cfossil_range=|{{para|fossil_range}}]]
[[#Parameter %7Coldest_fossil=|{{para|oldest_fossil}}]]
[[#Parameter %7Cyoungest_fossil=|{{para|youngest_fossil}}]]
{{para|status}}
{{para|status_system}}
{{para|status_ref}}
{{para|status2}}
{{para|status2_system}}
{{para|status2_ref}}
{{para|trend}}
{{para|image}}
{{para|image_upright}}
{{para|image_alt}}
{{para|image_caption}}
{{para|image2}}
{{para|image2_upright}}
{{para|image2_alt}}
{{para|image2_caption}}
{{para|classification_status}}
[[#Parameter %7Ctaxon=|{{para|taxon}}]]
[[#Parameter %7Cauthority=|{{para|authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|parent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|grandparent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|greatgrandparent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cparent_authority=, etc.|{{para|greatgreatgrandparent_authority}}]]
[[#Parameter %7Cdisplay_parents=|{{para|display_parents}}]]
[[#Exceptional cases|{{para|genus_text}}]]
[[#Exceptional cases|{{para|species_text}}]]
[[#Exceptional cases|{{para|binomial_text}}]]
&lt;!--{{para|binomial}}
{{para|binomial_authority}}
{{para|trinomial}}
{{para|trinomial_authority}}
--&gt;{{para|type_genus}}
{{para|type_genus_authority}}
{{para|type_species}}
{{para|type_species_authority}}
{{para|diversity}}
{{para|diversity_link}}
{{para|diversity_ref}}
{{para|subdivision_ranks}}
{{para|subdivision_ref}}
{{para|subdivision}}
{{para|type_strain}}
{{para|range_map}}
{{para|range_map_upright}}
{{para|range_map_alt}}
{{para|range_map_caption}}
{{para|range_map2}}
{{para|range_map2_upright}}
{{para|range_map2_alt}}
{{para|range_map2_caption}}
{{para|synonyms}}
{{para|synonyms_ref}}
&lt;nowiki&gt;}}&lt;/nowiki&gt;}}

===Italic title===
It is not usually necessary to do anything to italicize the page title and supply an italicized taxobox name if {{para|name}} is absent; both are normally handled automatically. Since 28 May 2021, this includes page titles that are botanical names containing a connecting term, like [[Banksia ser. Banksia|''Banksia'' ser. ''Banksia'']].

The automatic italicization fails for pages whose title contains a parenthesised subgenus, such as [[Camponotus (Dendromyrmex)|''Camponotus'' (''Dendromyrmex'')]], because by default parenthesised terms are treated as a disambiguators and not italicized. In this case, add {{para|italic_title|taxon}} to treat the page title as a complete taxon name.

In a very few special cases, the correct italicization has to be produced manually. In such cases:
* put {{para|italic_title|no}} in the taxobox to prevent the automatic attempt to italicize the page title and to add an italicized taxobox name
* add &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{DISPLAYTITLE:}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; above the taxobox template with the fully formatted page title after the colon
* put {{para|name}} in the taxobox with a fully formatted taxobox name.

===Parameter {{para|taxon}}===
Generally, this is the name of the taxon the article is about. In the resulting taxobox, this parameter is the one that is bolded. (To bold multiple taxa, see [[#Making the links bold]].)

More accurately, if {{para|taxon|TAXON}}, the system will expect there to be a page at &quot;Template:Taxonomy/TAXON&quot;. In some circumstances, TAXON may not be the name of the taxon, e.g. if a plant and animal share the same genus name, there may be two taxonomy templates called &quot;Template:Taxonomy/GENUS (plant)&quot; and &quot;Template:Taxonomy/GENUS (animal)&quot;. In such cases, something like the following is required:

&lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{Automatic taxobox&lt;/nowiki&gt;&lt;br&gt;
&lt;nowiki&gt;| taxon = GENUS (plant)&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;

This ensures that the system links to the right taxonomy template.

If this parameter is omitted, {{as of|2012|December|lc=yes}} the system will attempt to infer what its value should be from the page name. '''Omitting the &lt;code&gt;taxon&lt;/code&gt; parameter is strongly deprecated and may not be supported in future.'''

===Parameter {{para|name}}===
If the title of the taxobox should be different from the default value, enter it here. This is most commonly used for common names.

===Parameter {{para|authority}}===
This parameter is similar to the authority parameters in the {{tl|Taxobox}}. The only difference is that you don't have to specify the rank this authority matches up with – it will pair it with the taxon listed in the {{para|taxon}} parameter.

===Parameter {{para|fossil_range}}===
There are two ways of using this parameter.
#{{para|fossil_range|''recognized period name''}}, e.g. {{para|fossil_range|Devonian}} – assumes the taxon has fossils only in this period and produces a display accordingly.
#{{para|fossil_range|''any other value''}} – displays the value provided. Often this will be a use of the template {{tl|Geological range}}, e.g. {{para|fossil_range|&lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{Geological range|Devonian|Jurassic}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;}}; however, it can also be plain text, e.g. {{para|fossil_range|Probably Devonian–Jurassic}}.
See also {{para|oldest_fossil}} and {{para|youngest_fossil}} below.

===Parameters {{para|oldest_fossil}} and {{para|youngest_fossil}}===
These parameters are an alternative way of specifying the fossil range. If {{para|youngest_fossil}} is omitted, its value defaults to &quot;Recent&quot;. {{para|oldest_fossil|Devonian}} with {{para|youngest_fossil|Jurassic}} has the same effect as {{para|fossil_range|&lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{Geological range|Devonian|Jurassic}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;}}. If either parameter has a value that is not recognized as a period name, then plain text is output.

===Parameters {{para|status}}, {{para|status_system}}, and {{para|status_ref}}===
See [[Template:Taxobox/species/doc]].

Tracking categories:
* {{clc|Taxoboxes with an unrecognised status system}}
* {{clc|Taxoboxes needing a status system parameter}}
* {{clc|Invalid conservation status}}

===Parameter {{para|display_parents}}===
If you need to display a certain number of parent taxa, adding a number here will make that many parent taxa appear.

===Parameter {{para|parent_authority}}, etc.===
'''Parameter {{para|parent_authority}}'''

'''Parameter {{para|grandparent_authority}}'''

'''Parameter {{para|greatgrandparent_authority}}'''

'''Parameter {{para|greatgreatgrandparent_authority}}'''

These function just like {{para|authority}}, except they match up with the parent taxon, grandparent taxon, etc.

;Warning: The &quot;ancestor&quot; taxon is the one defined by the taxonomy templates (i.e. the various &quot;Template:Taxonomy/&lt;taxon&gt;&quot; pages, where &lt;taxon&gt; is the name of a taxon). This &quot;ancestor&quot; taxon may not be the taxon you expect! Further, if someone later changes the taxonomic hierarchy defined in the taxonomy templates by adding or removing a taxon, the authority can become incorrect. For example, if you are setting up a taxobox for a genus and the parent taxon is currently the family, {{para|parent_authority}} shows the authority for the family in the taxobox. If someone later adds a subfamily between the genus and the family, {{para|parent_authority}} will now refer to the subfamily, and the authority will be displayed incorrectly. These parameters should only be used if really necessary.

== TemplateData ==
{{TemplateData header}}
&lt;templatedata&gt;
{
	&quot;params&quot;: {
		&quot;color_as&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Taxon defining the taxobox color if needed (normally not) &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Animalia&quot;
		},
		&quot;italic_title&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Specifying \&quot;no\&quot; suppresses the automatic italicization of the page title; needed whenever the page title's italicization has to be handled manually. Specifying \&quot;taxon\&quot; causes the page title to be treated as a taxon name when italicizing; needed for titles like \&quot;Camponotus (Dendromyrmex)\&quot;.&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;no&quot;
		},
		&quot;taxon&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;required&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;Scientific name of group with no formatting; the entry point into the taxonomic hierarchy generated automatically from taxonomy templates &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Pectinidae&quot;
		},
		&quot;genus_text&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;In exceptional cases only, the full wikitext of the genus name to be displayed in the taxobox &quot;
		},
		&quot;species_text&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;In exceptional cases only, the full wikitext of the abbreviated species name to be displayed in the taxobox; binomial_text is required if this parameter is present &quot;
		},
		&quot;binomial_text&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;In exceptional cases only, the full wikitext (without bold markup) of the binomial name to be displayed in the taxobox; required if species_text is present &quot;
		},
		&quot;name&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Title of the taxobox; may be the English name of the group; will be set from the page title if omitted &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Scallop&quot;
		},
		&quot;authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the group in the appropriate format, which differs between nomenclature codes; presence or absence of parentheses is meaningful &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Wilkes, 1810 – animal; (L.) Mill. – plant&quot;,
			&quot;required&quot;: true
		},
		&quot;display_parents&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The number of parent taxa to be displayed above the one specified by the taxon parameter; not normally needed. Used to display minor ranks between the specified taxon and the next higher major rank (e.g. for a genus, tribe and subfamily). Display parents should not be used to display a minor rank above the next major rank (e.g., for a genus, suborder). If it is desirable to display such a minor rank for all subordinate taxa, set \&quot;always_display\&quot; in the taxonomy template for that rank. &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;3&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Parents to display&quot;
		},
		&quot;fossil_range&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-template-name&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The geologic time span during which the group is generally known to have existed, given in eras; the template {{Fossil range}} is the most common method of presenting this information &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;{{Fossil range|Middle Triassic|Present}} &quot;
		},
		&quot;oldest_fossil&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The geological era of the oldest known fossil; paired with youngest_fossil, an alternative to fossil_range &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Devonian &quot;
		},
		&quot;youngest_fossil&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The geological era of the youngest known fossil; paired with oldest_fossil, an alternative to fossil_range; defaults to 'Recent' &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Jurassic &quot;
		},
		&quot;status_system&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The authority assigning a conservation status&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;IUCN3.1&quot;,
			&quot;deprecated&quot;: &quot;Automatic taxoboxes are used for taxa above species rank. Conservation status is very rarely assigned to taxa above species rank.&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Conservation status system&quot;
		},
		&quot;status_ref&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A citation that supports the displayed status and status_system parameters&quot;,
			&quot;deprecated&quot;: &quot;Automatic taxoboxes are used for taxa above species rank. Conservation status is very rarely assigned to taxa above species rank&quot;
		},
		&quot;image&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;,
			&quot;suggested&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;An image of  member of the group, given without the File: or Image: prefix and without double brackets &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Argopecten irradians.jpg&quot;
		},
		&quot;image_caption&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the image, if any is necessary. Do not simply repeat the name of the taxon&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;The Atlantic bay scallop in a feeding pose &quot;
		},
		&quot;subdivision_ranks&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;suggested&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;The name of the next lowest rank(s) in the taxonomic hierarchy&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Species&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Rank of subdivisions&quot;
		},
		&quot;subdivision&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;suggested&quot;: true,
			&quot;description&quot;: &quot;A list of taxa at the next lowest rank(s) in the taxonomic hierarchy. When there are many (10+) taxa at the lower rank, they should be displayed in the body of the article, not the taxobox&quot;
		},
		&quot;synonyms_ref&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A reference supporting the synonymy shown in the list&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Synonyms reference&quot;
		},
		&quot;type_species&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The original name of the species that was initially used to describe a genus, without regard to its present-day nomenclature&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type species&quot;
		},
		&quot;type_species_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describer of the original name of the species, so without parentheses&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type species authority&quot;
		},
		&quot;parent_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the parent taxon of a group. Should only be specified when the parent taxon is monotypic&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Parent authority&quot;
		},
		&quot;diversity&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;An estimate of the number of child taxa (e.g. species in a genus)&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;170–180 species&quot;
		},
		&quot;diversity_link&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The title of a separate page with a list of child taxa, or a section of the current page with a list of children. Does not require link mark-up for a separate page; use # to make a link to a section of the current page&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;#Species&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Diversity link&quot;
		},
		&quot;diversity_ref&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A reference supporting the estimated number of child taxa&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Diversity reference&quot;
		},
		&quot;range_map&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The name of the image file, if any, showing the group's geographic habitat range, without the File: or Image: prefix and without double brackets &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Aplodontia rufa distribution map.png&quot;
		},
		&quot;range_map_caption&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the range map, if any is necessary&quot;
		},
		&quot;type_genus&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The original name of the genus that was initially used to define a taxon at a rank above genus, without regard to its present-day nomenclature&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type genus&quot;
		},
		&quot;type_genus_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describer of the original name of the genus&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Type genus authority&quot;
		},
		&quot;image2&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A second image of  member of the group, given without the File: or Image: prefix and without double brackets. &quot;
		},
		&quot;image2_caption&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the second image, if any is necessary. Do not simply repeat the name of the taxon&quot;
		},
		&quot;image_alt&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing what is depicted in the image&quot;
		},
		&quot;grandparent_authority&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the grandparent taxon of a group. Should only be specified when the grandparent and parent taxa are monotypic&quot;
		},
		&quot;image_upright&quot;: {
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;,
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of an image with an extreme aspect ratio. Values under 1.0 decrease the size of an image (most useful for very tall, narrow images) Values over 1.0 increase the size of an image (possibly useful for short, wide images)&quot;
		},
		&quot;range_map_upright&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of a range map. May be useful when the range map has an extreme aspect ratio (use values &lt;1 for tall/narrow range maps, and &gt;1 for short/wide range maps). May also be necessary if an image_upright parameter is specified&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;
		},
		&quot;range_map_alt&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing the range depicted in the map&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Map of Africa, with shading indicating the genus occurs in the eastern part of the island of Madagascar&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;greatgrandparent_authority&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the greatgrandparent taxon of a group. Should only be specified when the greatgrandparent, grandparent and parent taxa are monotypic&quot;
		},
		&quot;image2_alt&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing what is depicted in the second image&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;image2_upright&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of an image with an extreme aspect ratio. Values under 1.0 decrease the size of an image (most useful for very tall, narrow images) Values over 1.0 increase the size of an image (possibly useful for short, wide images)&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;
		},
		&quot;range_map2&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The name of the image file, if any, showing the group's geographic habitat range, without the File: or Image: prefix and without double brackets. Mostly useful when a species has a narrow range, in order to display maps at different scales&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;wiki-file-name&quot;
		},
		&quot;range_map2_alt&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Text describing the range depicted in the second map&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Map of Madagascar, with shading indicating the genus occurs in the eastern part of the island&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;range_map2_caption&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;A caption for the second range map, if any is necessary.&quot;
		},
		&quot;synonyms&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Taxonomic synonyms. These should be displayed in a collapsed list format if there are many of them.&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Taxonomic synonyms&quot;
		},
		&quot;classification_status&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The status of the scientific group, usually presented as either Disputed or Accepted &quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;Disputed &quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Classification status&quot;
		},
		&quot;status&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The conservation status of the taxon&quot;,
			&quot;deprecated&quot;: &quot;Automatic taxoboxes are used for taxa above species rank. Conservation status is very rarely assigned to taxa above species rank&quot;,
			&quot;example&quot;: &quot;CITES_A1&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Conservation status&quot;
		},
		&quot;range_map2_upright&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;Used to adjust the displayed size of a second range map. May be useful when the range map has an extreme aspect ratio (use values &lt;1 for tall/narrow range maps, and &gt;1 for short/wide range maps). May also be necessary if an image_upright parameter is specified&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;number&quot;
		},
		&quot;subdivision_ref&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;A reference supporting the subdivisions shown in the list&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;,
			&quot;label&quot;: &quot;Subdivisions reference&quot;
		},
		&quot;greatgreatgrandparent_authority&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The describing authority for the greatgreatgrandparent taxon of a group. Should only be specified when the greatgreatgrandparent, greatgrandparent, grandparent and parent taxa are monotypic&quot;,
			&quot;type&quot;: &quot;string&quot;
		},
		&quot;extinct&quot;: {
			&quot;description&quot;: &quot;The date a taxon was declared extinct (specifying |status=EX is required in order for the date to display). The parameter |fossil_range should be used for taxa known only from fossils..&quot;
		}
	},
	&quot;description&quot;: &quot;An infobox for plants, animals and other biological taxa, normally at the rank of genus and above&quot;,
	&quot;paramOrder&quot;: [
		&quot;italic_title&quot;,
		&quot;color_as&quot;,
		&quot;name&quot;,
		&quot;fossil_range&quot;,
		&quot;oldest_fossil&quot;,
		&quot;youngest_fossil&quot;,
		&quot;image&quot;,
		&quot;image_upright&quot;,
		&quot;image_alt&quot;,
		&quot;image_caption&quot;,
		&quot;image2&quot;,
		&quot;image2_upright&quot;,
		&quot;image2_alt&quot;,
		&quot;image2_caption&quot;,
		&quot;status&quot;,
		&quot;status_system&quot;,
		&quot;status_ref&quot;,
		&quot;extinct&quot;,
		&quot;classification_status&quot;,
		&quot;greatgreatgrandparent_authority&quot;,
		&quot;greatgrandparent_authority&quot;,
		&quot;grandparent_authority&quot;,
		&quot;parent_authority&quot;,
		&quot;display_parents&quot;,
		&quot;taxon&quot;,
		&quot;genus_text&quot;,
		&quot;species_text&quot;,
		&quot;binomial_text&quot;,
		&quot;authority&quot;,
		&quot;type_species&quot;,
		&quot;type_species_authority&quot;,
		&quot;type_genus&quot;,
		&quot;type_genus_authority&quot;,
		&quot;subdivision_ranks&quot;,
		&quot;subdivision_ref&quot;,
		&quot;subdivision&quot;,
		&quot;diversity&quot;,
		&quot;diversity_link&quot;,
		&quot;diversity_ref&quot;,
		&quot;range_map&quot;,
		&quot;range_map_upright&quot;,
		&quot;range_map_alt&quot;,
		&quot;range_map_caption&quot;,
		&quot;range_map2&quot;,
		&quot;range_map2_upright&quot;,
		&quot;range_map2_alt&quot;,
		&quot;range_map2_caption&quot;,
		&quot;synonyms&quot;,
		&quot;synonyms_ref&quot;
	],
	&quot;format&quot;: &quot;block&quot;
}
&lt;/templatedata&gt;

== Tracking/maintenance categories ==
* {{clc|Automatic taxobox cleanup}}
* {{clc|Automatic taxoboxes using manual parameters}}
* {{clc|Pages using automatic taxobox with unknown parameters}}

==Footnotes==
{{reflist|refs=
&lt;ref name=CatSG2017&gt;{{cite journal |author1=Kitchener, A. C. |author2=Breitenmoser-Würsten, C. |author3=Eizirik, E. |author4=Gentry, A. |author5=Werdelin, L. |author6=Wilting, A. |author7=Yamaguchi, N. |author8=Abramov, A. V. |author9=Christiansen, P. |author10=Driscoll, C. |author11=Duckworth, J. W. |author12=Johnson, W. |author13=Luo, S.-J. |author14=Meijaard, E. |author15=O’Donoghue, P. |author16=Sanderson, J. |author17=Seymour, K. |author18=Bruford, M. |author19=Groves, C. |author20=Hoffmann, M. |author21=Nowell, K. |author22=Timmons, Z. |author23=Tobe, S. |year=2017 |title=A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group |journal=Cat News |issue=Special Issue 11 |pages=66−75 |url=https://repository.si.edu/bitstream/handle/10088/32616/A_revised_Felidae_Taxonomy_CatNews.pdf?sequence=1&amp;isAllowed=y}}&lt;/ref&gt;

&lt;ref name=POWO_17068350-1&gt;{{citation |title=''Cheiroglossa''  C.Presl |work=Plants of the World Online |publisher=Royal Botanic Gardens, Kew|url=http://www.plantsoftheworldonline.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:17068350-1 |accessdate=2019-11-18 }}&lt;/ref&gt;
}}

&lt;includeonly&gt;{{Sandbox other||
&lt;!-- Categories below this line, please; interwikis at Wikidata --&gt;
[[Kategorija:Biološki šabloni]]
[[Kategorija:Šabloni Taksokvira]]

}}&lt;/includeonly&gt;</text>
      <sha1>l03xl9id26drya97hd7erzw8bjvv442</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Modul:Automated taxobox</title>
    <ns>828</ns>
    <id>4724939</id>
    <revision>
      <id>42681550</id>
      <parentid>42680972</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:29:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681550</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="22796" sha1="r2588fw830tiuap3p9sgt2h1w5bix0a" xml:space="preserve">require('strict')
local TaxonItalics = require('Module:TaxonItalics')
local Autotaxobox = require('Module:Autotaxobox')
local ItalicTitle = require('Module:Italic title')
local p = {} -- functions made public
local l = {} -- nonpublic internal functions and variables global to the module
l.system = '' -- '' for normal scientific classification (default)
              -- 'ichnos' for trace fossil classification
              -- 'veterovata' for egg fossil classification

-- =============================================================================
-- ichnobox implements Template:Ichnobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.ichnobox(frame)
	l.system = 'ichnos'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- oobox implements Template:Oobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.oobox(frame)
	l.system = 'veterovata'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- automaticTaxobox implements Template:Automatic taxobox; see the documentation
-- of that template for details.
-- It also implements Template:Ichnobox and Template:Oobox. The small
-- differences are signalled by the module-wide variable l.system.
-- The following parameters present in the old template code version of
-- Template:Automatic taxobox were not used and have not been implemented:
--   image_caption_align
--   image2_caption_align
--   binomial2
--   binomial2_authority
--   binomial3
--   binomial3_authority
--   binomial4
--   binomial4_authority
-- =============================================================================

function p.automaticTaxobox(frame)
	local args
	if frame.args['direct'] == 'yes' then args = frame.args
	else args = frame:getParent().args end
	local res = ''
	-- ---------------------------------------------------------------------
	-- pick up taxobox parameters from the caller that need to be processed;
	-- most will be passed on unchanged
	-- ---------------------------------------------------------------------
	local pagename = args['pagename'] or '' -- for testing and debugging only
	local italicTitle = args['italic_title'] or args['italic title'] or ''
	local ichnos = ''
	if l.system == 'ichnos' then ichnos = 'true' end
	local veterovata = ''
	if l.system == 'veterovata' then veterovata = 'true' end
	local fossilRange = args['fossil_range'] or args['fossil range'] or args['temporal_range'] or args['temporal range'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or ''
	local name = args['name'] or ''
	local colourAs = args['color_as'] or args['color as'] or args['colour_as']  or args['colour as'] or ''
	local taxon = args['taxon'] or ''
	local authority = args['authority'] or args['autorstvo'] or ''
    local parentAuthority = args['parent_authority'] or args['parent authority'] or ''
	local manualFlag = 'text' -- marks manually specified ranks
	local binomial = args['binomial'] or args['binomial_'..manualFlag] or args['binomial '..manualFlag] or ''
	local binomialAuthority = args['binomial_authority'] or args['binomial authority'] or ''
	local genusManual = args['genus_'..manualFlag] or args['genus '..manualFlag] or''
	local speciesManual = args['species_'..manualFlag] or args['species '..manualFlag] or''
	-- ------------------------------------------------------
	-- set the taxobox parameters determined by this function
	-- ------------------------------------------------------
    fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	-- use the base page name as the taxon if the taxon parameter is missing
	local currentPagename = mw.title.getCurrentTitle()
	if pagename == '' then pagename = currentPagename.text end -- pagename para only used in testing and 
	local basePagename = pagename
	if italicTitle ~= 'taxon' then basePagename = mw.ustring.gsub(basePagename, '%s+%b()$', '', 1) end
	local taxonParaMissingError = false
	if taxon == '' then
		taxonParaMissingError = true
		taxon = basePagename
	end
	-- decide if the page name and taxobox name need to be italicized;
	-- if italic_title is not set, then if the names are the taxon, use its rank to decide
	local ok, taxonRank = Autotaxobox.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'rank') -- taxonRank needed later if not here
	if italicTitle == '' then
		if not (ok and taxonRank ~= '' and
			    frame:expandTemplate{ title = 'Is italic taxon', args = {taxonRank} } == 'yes') then
			italicTitle = 'no'
		end
	end
	--   remove any &quot; (DISAMBIG)&quot; or &quot;/MODIFIER&quot; from the taxon's name;
	--   if the base page name is the same as the base taxon name, then italicization can be applied
	local baseTaxon = taxon
	if italicTitle ~= 'taxon' then baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '%s+%b()$', '', 1) end
	baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '/.*$', '', 1)
	if italicTitle == '' and basePagename == baseTaxon then
		italicTitle = 'yes'
	end
	-- italicize the page name (page title) if required
	if currentPagename.namespace == 0 and (italicTitle == 'yes' or italicTitle == 'taxon') then
		if italicTitle == 'taxon' or TaxonItalics.hasConnectingTerm(baseTaxon) then
			res =  res .. frame:expandTemplate{ title = 'Italic taxon title', args = {} }
			italicTitle = 'yes'
		else ItalicTitle._main({})
		end
	end
	-- set the taxobox name if not supplied, italicizing it if appropriate.
	if name == '' then
		name = basePagename
		if italicTitle == 'yes' then
			name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false)
		end
		-- name = name ..  '/' .. baseTaxon .. '/' .. nameRank
	end
	-- determine taxobox colour
	local colour = ''
	if colourAs ~= '' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {colourAs} }
	elseif l.system == 'ichnos' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Ichnos'} }
	elseif l.system == 'veterovata' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Veterovata'} }
	else
		colour = Autotaxobox.getTaxoboxColour(frame, taxon)
	end
	-- set binomial parameters if the target taxon is (unusually) a species
	local genusAuthority = ''
	if binomial == '' then
		if ok and taxonRank == 'species' then
			binomial = TaxonItalics.italicizeTaxonName(taxon, false, false)
			binomialAuthority = authority
		end
	end
	-- handle any manually set ranks
	local boldFirst = ''
	local offset = 0
	if speciesManual ~= '' then
		offset = offset + 1
		binomialAuthority = authority
		if binomial == '' then binomial = '&lt;span class=&quot;error&quot;&gt;Error: binomial parameter value is missing&lt;/span&gt;' end
	end
	if genusManual ~= '' then
		boldFirst = 'link'
		offset = offset + 1
		if offset == 1 then
			genusAuthority = authority
		else
			genusAuthority = parentAuthority
		end
	end
	-- process type genus and type species if present; italicize if they seem not to have an authority attached
	local typeGenus = ''
	local typeGenusRef = ''
	local typeGenusAuthority = ''
	local typeSpecies = ''
	local typeSpeciesRef = ''
	local typeSpeciesAuthority = ''
	local typeIchnogenus = ''
	local typeIchnogenusRef = ''
	local typeIchnogenusAuthority = ''
	local typeIchnospecies = ''
	local typeIchnospeciesRef = ''
	local typeIchnospeciesAuthority = ''
	local typeOogenus = ''
	local typeOogenusRef = ''
	local typeOogenusAuthority = ''
	local typeOospecies = ''
	local typeOospeciesRef = ''
	local typeOospeciesAuthority = ''
	if l.system == '' then
		typeGenus = l.italicizeTypeName(args['type_genus'] or args['type genus'] or '')
		typeGenusRef = args['type_genus_ref'] or args['type genus ref'] or ''
		typeGenusAuthority = args['type_genus_authority'] or args['type genus authority'] or ''
		typeSpecies = l.italicizeTypeName(args['type_species'] or args['type species'] or '')
		typeSpeciesRef = args['type_species_ref'] or args['type species ref'] or ''
		typeSpeciesAuthority = args['type_species_authority'] or args['type species authority'] or ''
	elseif l.system == 'ichnos' then
		typeIchnogenus = l.italicizeTypeName(args['type_ichnogenus'] or args['type ichnogenus'] or '')
		typeIchnogenusRef = args['type_ichnogenus_ref'] or args['type ichnogenus ref'] or ''
		typeIchnogenusAuthority = args['type_ichnogenus_authority'] or args['type ichnogenus authority'] or ''
		typeIchnospecies = l.italicizeTypeName(args['type_ichnospecies'] or args['type ichnospecies'] or '')
		typeIchnospeciesRef = args['type_ichnospecies_ref'] or args['type ichnospecies ref'] or ''
		typeIchnospeciesAuthority = args['type_ichnospecies_authority'] or args['type ichnospecies authority'] or ''
	elseif l.system == 'veterovata' then
		typeOogenus = l.italicizeTypeName(args['type_oogenus'] or args['type oogenus'] or '')
		typeOogenusRef = args['type_oogenus_ref'] or args['type oogenus ref'] or ''
		typeOogenusAuthority = args['type_oogenus_authority'] or args['type oogenus authority'] or ''
		typeOospecies = l.italicizeTypeName(args['type_oospecies'] or args['type oospecies'] or '')
		typeOospeciesRef = args['type_oospecies_ref'] or args['type oospecies ref'] or ''
		typeOospeciesAuthority = args['type_oospecies_authority'] or args['type oospecies authority'] or ''
	end
	-- fill in a missing subdivision_ranks parameter
	local subdivision = args['subdivision'] or ''
	local subdivisionRef = args['subdivision_ref'] or args['subdivision ref'] or ''
	local subdivisionRanks = args['subdivision_ranks'] or args['subdivision ranks'] or ''
	if subdivision ~= '' and subdivisionRanks == '' and ok and taxonRank ~= '' then
		subdivisionRanks =  frame:expandTemplate{ title = 'Children rank', args = {taxonRank} }
	end
	-- ------------------------------------------------
	-- now call Taxobox/core with all of its parameters
	-- ------------------------------------------------
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox/core', args =
		{ ichnos = ichnos,
		  veterovata = veterovata,
		  ['edit link'] = 'e',
		  temporal_range = fossilRange,
		  display_taxa = args['display_parents'] or args['display parents'] or '1',
		  parent = taxon,
		  authority = authority,
          parent_authority = parentAuthority,
		  grandparent_authority = args['grandparent_authority'] or args['grandparent authority'] or '',
		  greatgrandparent_authority = args['greatgrandparent_authority'] or args['greatgrandparent authority'] or '',
		  greatgreatgrandparent_authority = args['greatgreatgrandparent_authority'] or args['greatgreatgrandparent authority'] or '',
		  name = name,
		  colour = colour,
		  status = args['status'] or '',
		  status_system = args['status_system'] or args['status system'] or '',
		  status_ref = args['status_ref'] or args['status ref'] or '',
		  status2 = args['status2'] or '',
		  status2_system = args['status2_system'] or args['status2 system'] or '',
		  status2_ref = args['status2_ref'] or args['status2 ref'] or '',
		  trend = args['trend'] or '',
		  extinct = args['extinct'] or '',
		  image = args['image'] or '',
		  upright = args['image_upright'] or args['image upright'] or '',
		  image_alt = args['image_alt'] or args['image alt'] or '',
		  image_caption = args['image_caption'] or args['image caption'] or '',
		  image2 = args['image2'] or '',
		  upright2 = args['image2_upright'] or args['image2 upright'] or '',
		  image2_alt = args['image2_alt'] or args['image2 alt'] or '',
		  image2_caption = args['image2_caption'] or args['image2 caption'] or '',
		  audio = args['audio'] or '',
		  audio_alt = args['audio_alt'] or args['audio alt'] or '',
		  audio_caption = args['audio_caption'] or args['audio caption'] or '',
		  classification_status = args['classification_status'] or args['classification status'] or '',
		  diversity = args['diversity'] or '',
		  diversity_ref = args['diversity_ref'] or args['diversity ref'] or '',
		  diversity_link = args['diversity_link'] or args['diversity link'] or '',
		  bold_first = boldFirst,
		  offset = offset,
		  genus = genusManual,
		  genus_authority = genusAuthority,
		  species = speciesManual,
		  binomial = binomial,
		  binomial_authority = binomialAuthority,
		  trinomial = args['trinomial'] or '',
		  trinomial_authority = args['trinomial_authority'] or args['trinomial authority'] or '',
		  type_genus = typeGenus,
		  type_genus_ref = typeGenusRef,
		  type_genus_authority = typeGenusAuthority,
		  type_species = typeSpecies,
		  type_species_ref = typeSpeciesRef,
		  type_species_authority = typeSpeciesAuthority,
		  type_ichnogenus = typeIchnogenus,
		  type_ichnogenus_ref = typeIchnogenusRef,
		  type_ichnogenus_authority = typeIchnogenusAuthority,
		  type_ichnospecies = typeIchnospecies,
		  type_ichnospecies_ref = typeIchnospeciesRef,
		  type_ichnospecies_authority = typeIchnospeciesAuthority,
		  type_oogenus = typeOogenus,
		  type_oogenus_ref = typeOogenusRef,
		  type_oogenus_authority = typeOogenusAuthority,
		  type_oospecies = typeOospecies,
		  type_oospecies_ref = typeOospeciesRef,
		  type_oospecies_authority = typeOospeciesAuthority,
		  subdivision = subdivision,
		  subdivision_ref = subdivisionRef,
		  subdivision_ranks = subdivisionRanks,		  
		  type_strain = args['type_strain'] or args['type strain'] or '',
		  type_strain_ref = args['type_strain_ref'] or args['type strain ref'] or '',
		  range_map = args['range_map'] or args['range map'] or '',
		  range_map_upright = args['range_map_upright'] or args['range map upright'] or '',
		  range_map_alt = args['range_map_alt'] or args['range map alt'] or '',
		  range_map_caption = args['range_map_caption'] or args['range map caption'] or '',
		  range_map2 = args['range_map2'] or args['range map2'] or '',
		  range_map2_upright = args['range_map2_upright'] or args['range map2 upright'] or '',
		  range_map2_alt = args['range_map2_alt'] or args['range map2 alt'] or '',
		  range_map2_caption = args['range_map2_caption'] or args['range map2 caption'] or '',
		  range_map3 = args['range_map3'] or args['range map3'] or '',
		  range_map3_upright = args['range_map3_upright'] or args['range map3 upright'] or '',
		  range_map3_alt = args['range_map3_alt'] or args['range map3 alt'] or '',
		  range_map3_caption = args['range_map3_caption'] or args['range map3 caption'] or '',
		  range_map4 = args['range_map4'] or args['range map4'] or '',
		  range_map4_upright = args['range_map4_upright'] or args['range map4 upright'] or '',
		  range_map4_alt = args['range_map4_alt'] or args['range map4 alt'] or '',
		  range_map4_caption = args['range_map4_caption'] or args['range map4 caption'] or '',
		  synonyms_ref = args['synonyms_ref'] or args['synonyms ref'] or '',
		  synonyms = args['synonyms'] or ''
		} }
	-- put page in error-tracking categories if required
	local errCat1 = ''
	if genusManual ~= '' or speciesManual ~= '' or binomial ~= '' then errCat1 = '[[Category:Automatic taxoboxes using manual parameters]]' end
	local errCat2 = ''
	if taxonParaMissingError then errCat2 = '[[Category:Automatic taxoboxes relying on page title]]' end
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Main other', args = {errCat1..errCat2} }
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil) checks
-- the parameters that determine the fossil range, returning an appropriate
-- range.
-- =============================================================================
-- temporary public function for debugging
function p.chkFossilRange(frame)
	local args = frame.args
	local fossilRange = args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['fossil_range'] or args['fossil range'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or ''
    local fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	return fossilRange
end

function l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	local res = ''
	if fossilRange ~= '' then
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { fossilRange } }, '[Ee]rror') then
			res = fossilRange
		else 
			res = frame:expandTemplate{ title = 'Geological range', args = { fossilRange } }
		end
	elseif oldestFossil ~= '' then
		if youngestFossil == '' then youngestFossil = 'Recent' end
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { oldestFossil } }, '[Ee]rror') or
		   mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { youngestFossil } }, '[Ee]rror') then
			res = oldestFossil..'–'..youngestFossil
		else
		res = frame:expandTemplate{ title = 'Geological range', args = { oldestFossil, youngestFossil } }
		end
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.italicizeTypeName(typeName) checks whether the name of a type genus or
-- species should be italicized, because it appears to be a bare name.
-- =============================================================================

function l.italicizeTypeName(typeName)
	if typeName and not (string.find(typeName, &quot;&lt;&quot;, 1, true) or string.find(typeName, &quot;&gt;&quot;, 1, true)) then
		typeName = TaxonItalics.italicizeTaxonName(typeName, false, false)
	end
	return typeName
end

-- **************************** Speciesbox support *****************************

-- =============================================================================
-- l.genusOf(str) extracts the genus from a string. Normally this will be the
-- first word of the string (e.g. given 'Bellis perennis' it returns 'Bellis').
-- It also handles a string containing a nothogenus with a spaced × (e.g. given
-- '× Heucherella tiarelloides' it returns '× Heucherella').
-- =============================================================================

function l.genusOf(str)
	local res = mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 1)
	if res == mw.ustring.char(215) then
		res = res .. ' ' .. mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 3)
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
-- returns a name for a taxobox created by Template:Speciesbox. The name will be
-- italicized if appropriate. It also generates code to italicize the page title
-- if appropropriate. In both cases the test for italicization is that the base
-- taxon name (stripped of any disambiguation or qualifier) is the same as the
-- base page title.
-- =============================================================================

function p.speciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local taxon = frame.args[2] or ''
	local genus = frame.args[3] or ''
	local species = frame.args[4] or ''
	local basePageTitle = frame.args[5] or ''
	local italicTitle = frame.args[6] or ''
	return l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
	if taxon ~= '' then
		genus = mw.ustring.gsub(l.genusOf(taxon), '/.*$', '', 1) -- strip any qualifier
	else
		genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
		if species == '' then taxon = genus
		else taxon = genus .. ' ' .. species
		end
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon or basePageTitle == genus) -- use basePageTitle to match taxon/genus
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		if italicTitle ~= 'test' then 
			pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
			local nsText = mw.title.getCurrentTitle().nsText -- for drafts and other pages not in mainspace
			if nsText ~= '' then
				pageTitle = nsText:gsub('_', ' ') .. ':' .. pageTitle -- [[phab:T369784]]
			end
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

-- =============================================================================
-- =============================================================================
function p.infraspeciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local genus = frame.args[2] or ''
	local species = frame.args[3] or ''
	local ct = frame.args[4] or ''
    local infraspecies = frame.args[5] or ''
	local basePageTitle = frame.args[6] or ''
	local italicTitle = frame.args[7] or ''
	return l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
	genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
	local taxon = genus .. ' ' .. species
	if ct == '' then taxon = taxon .. ' ' .. infraspecies
	else taxon = taxon .. ' ' .. ct .. ' ' .. infraspecies
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon) -- use basePageTitle to match taxon
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
		if italicTitle ~= 'test' then 
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

return p</text>
      <sha1>r2588fw830tiuap3p9sgt2h1w5bix0a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681551</id>
      <parentid>42681550</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:31:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681551</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="22831" sha1="fhv0t3il4hxeog4ia7sp93bugesbwnt" xml:space="preserve">require('strict')
local TaxonItalics = require('Module:TaxonItalics')
local Autotaxobox = require('Module:Autotaxobox')
local ItalicTitle = require('Module:Italic title')
local p = {} -- functions made public
local l = {} -- nonpublic internal functions and variables global to the module
l.system = '' -- '' for normal scientific classification (default)
              -- 'ichnos' for trace fossil classification
              -- 'veterovata' for egg fossil classification

-- =============================================================================
-- ichnobox implements Template:Ichnobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.ichnobox(frame)
	l.system = 'ichnos'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- oobox implements Template:Oobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.oobox(frame)
	l.system = 'veterovata'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- automaticTaxobox implements Template:Automatic taxobox; see the documentation
-- of that template for details.
-- It also implements Template:Ichnobox and Template:Oobox. The small
-- differences are signalled by the module-wide variable l.system.
-- The following parameters present in the old template code version of
-- Template:Automatic taxobox were not used and have not been implemented:
--   image_caption_align
--   image2_caption_align
--   binomial2
--   binomial2_authority
--   binomial3
--   binomial3_authority
--   binomial4
--   binomial4_authority
-- =============================================================================

function p.automaticTaxobox(frame)
	local args
	if frame.args['direct'] == 'yes' then args = frame.args
	else args = frame:getParent().args end
	local res = ''
	-- ---------------------------------------------------------------------
	-- pick up taxobox parameters from the caller that need to be processed;
	-- most will be passed on unchanged
	-- ---------------------------------------------------------------------
	local pagename = args['pagename'] or '' -- for testing and debugging only
	local italicTitle = args['italic_title'] or args['italic title'] or ''
	local ichnos = ''
	if l.system == 'ichnos' then ichnos = 'true' end
	local veterovata = ''
	if l.system == 'veterovata' then veterovata = 'true' end
	local fossilRange = args['fossil_range'] or args['fossil range'] or args['temporal_range'] or args['temporal range'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or ''
	local name = args['name'] or args['naziv'] or ''
	local colourAs = args['color_as'] or args['color as'] or args['colour_as']  or args['colour as'] or ''
	local taxon = args['taxon'] or args['takson'] or ''
	local authority = args['authority'] or args['autorstvo'] or ''
    local parentAuthority = args['parent_authority'] or args['parent authority'] or ''
	local manualFlag = 'text' -- marks manually specified ranks
	local binomial = args['binomial'] or args['binomial_'..manualFlag] or args['binomial '..manualFlag] or ''
	local binomialAuthority = args['binomial_authority'] or args['binomial authority'] or ''
	local genusManual = args['genus_'..manualFlag] or args['genus '..manualFlag] or''
	local speciesManual = args['species_'..manualFlag] or args['species '..manualFlag] or''
	-- ------------------------------------------------------
	-- set the taxobox parameters determined by this function
	-- ------------------------------------------------------
    fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	-- use the base page name as the taxon if the taxon parameter is missing
	local currentPagename = mw.title.getCurrentTitle()
	if pagename == '' then pagename = currentPagename.text end -- pagename para only used in testing and 
	local basePagename = pagename
	if italicTitle ~= 'taxon' then basePagename = mw.ustring.gsub(basePagename, '%s+%b()$', '', 1) end
	local taxonParaMissingError = false
	if taxon == '' then
		taxonParaMissingError = true
		taxon = basePagename
	end
	-- decide if the page name and taxobox name need to be italicized;
	-- if italic_title is not set, then if the names are the taxon, use its rank to decide
	local ok, taxonRank = Autotaxobox.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'rank') -- taxonRank needed later if not here
	if italicTitle == '' then
		if not (ok and taxonRank ~= '' and
			    frame:expandTemplate{ title = 'Is italic taxon', args = {taxonRank} } == 'yes') then
			italicTitle = 'no'
		end
	end
	--   remove any &quot; (DISAMBIG)&quot; or &quot;/MODIFIER&quot; from the taxon's name;
	--   if the base page name is the same as the base taxon name, then italicization can be applied
	local baseTaxon = taxon
	if italicTitle ~= 'taxon' then baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '%s+%b()$', '', 1) end
	baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '/.*$', '', 1)
	if italicTitle == '' and basePagename == baseTaxon then
		italicTitle = 'yes'
	end
	-- italicize the page name (page title) if required
	if currentPagename.namespace == 0 and (italicTitle == 'yes' or italicTitle == 'taxon') then
		if italicTitle == 'taxon' or TaxonItalics.hasConnectingTerm(baseTaxon) then
			res =  res .. frame:expandTemplate{ title = 'Italic taxon title', args = {} }
			italicTitle = 'yes'
		else ItalicTitle._main({})
		end
	end
	-- set the taxobox name if not supplied, italicizing it if appropriate.
	if name == '' then
		name = basePagename
		if italicTitle == 'yes' then
			name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false)
		end
		-- name = name ..  '/' .. baseTaxon .. '/' .. nameRank
	end
	-- determine taxobox colour
	local colour = ''
	if colourAs ~= '' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {colourAs} }
	elseif l.system == 'ichnos' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Ichnos'} }
	elseif l.system == 'veterovata' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Veterovata'} }
	else
		colour = Autotaxobox.getTaxoboxColour(frame, taxon)
	end
	-- set binomial parameters if the target taxon is (unusually) a species
	local genusAuthority = ''
	if binomial == '' then
		if ok and taxonRank == 'species' then
			binomial = TaxonItalics.italicizeTaxonName(taxon, false, false)
			binomialAuthority = authority
		end
	end
	-- handle any manually set ranks
	local boldFirst = ''
	local offset = 0
	if speciesManual ~= '' then
		offset = offset + 1
		binomialAuthority = authority
		if binomial == '' then binomial = '&lt;span class=&quot;error&quot;&gt;Error: binomial parameter value is missing&lt;/span&gt;' end
	end
	if genusManual ~= '' then
		boldFirst = 'link'
		offset = offset + 1
		if offset == 1 then
			genusAuthority = authority
		else
			genusAuthority = parentAuthority
		end
	end
	-- process type genus and type species if present; italicize if they seem not to have an authority attached
	local typeGenus = ''
	local typeGenusRef = ''
	local typeGenusAuthority = ''
	local typeSpecies = ''
	local typeSpeciesRef = ''
	local typeSpeciesAuthority = ''
	local typeIchnogenus = ''
	local typeIchnogenusRef = ''
	local typeIchnogenusAuthority = ''
	local typeIchnospecies = ''
	local typeIchnospeciesRef = ''
	local typeIchnospeciesAuthority = ''
	local typeOogenus = ''
	local typeOogenusRef = ''
	local typeOogenusAuthority = ''
	local typeOospecies = ''
	local typeOospeciesRef = ''
	local typeOospeciesAuthority = ''
	if l.system == '' then
		typeGenus = l.italicizeTypeName(args['type_genus'] or args['type genus'] or '')
		typeGenusRef = args['type_genus_ref'] or args['type genus ref'] or ''
		typeGenusAuthority = args['type_genus_authority'] or args['type genus authority'] or ''
		typeSpecies = l.italicizeTypeName(args['type_species'] or args['type species'] or '')
		typeSpeciesRef = args['type_species_ref'] or args['type species ref'] or ''
		typeSpeciesAuthority = args['type_species_authority'] or args['type species authority'] or ''
	elseif l.system == 'ichnos' then
		typeIchnogenus = l.italicizeTypeName(args['type_ichnogenus'] or args['type ichnogenus'] or '')
		typeIchnogenusRef = args['type_ichnogenus_ref'] or args['type ichnogenus ref'] or ''
		typeIchnogenusAuthority = args['type_ichnogenus_authority'] or args['type ichnogenus authority'] or ''
		typeIchnospecies = l.italicizeTypeName(args['type_ichnospecies'] or args['type ichnospecies'] or '')
		typeIchnospeciesRef = args['type_ichnospecies_ref'] or args['type ichnospecies ref'] or ''
		typeIchnospeciesAuthority = args['type_ichnospecies_authority'] or args['type ichnospecies authority'] or ''
	elseif l.system == 'veterovata' then
		typeOogenus = l.italicizeTypeName(args['type_oogenus'] or args['type oogenus'] or '')
		typeOogenusRef = args['type_oogenus_ref'] or args['type oogenus ref'] or ''
		typeOogenusAuthority = args['type_oogenus_authority'] or args['type oogenus authority'] or ''
		typeOospecies = l.italicizeTypeName(args['type_oospecies'] or args['type oospecies'] or '')
		typeOospeciesRef = args['type_oospecies_ref'] or args['type oospecies ref'] or ''
		typeOospeciesAuthority = args['type_oospecies_authority'] or args['type oospecies authority'] or ''
	end
	-- fill in a missing subdivision_ranks parameter
	local subdivision = args['subdivision'] or ''
	local subdivisionRef = args['subdivision_ref'] or args['subdivision ref'] or ''
	local subdivisionRanks = args['subdivision_ranks'] or args['subdivision ranks'] or ''
	if subdivision ~= '' and subdivisionRanks == '' and ok and taxonRank ~= '' then
		subdivisionRanks =  frame:expandTemplate{ title = 'Children rank', args = {taxonRank} }
	end
	-- ------------------------------------------------
	-- now call Taxobox/core with all of its parameters
	-- ------------------------------------------------
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox/core', args =
		{ ichnos = ichnos,
		  veterovata = veterovata,
		  ['edit link'] = 'e',
		  temporal_range = fossilRange,
		  display_taxa = args['display_parents'] or args['display parents'] or '1',
		  parent = taxon,
		  authority = authority,
          parent_authority = parentAuthority,
		  grandparent_authority = args['grandparent_authority'] or args['grandparent authority'] or '',
		  greatgrandparent_authority = args['greatgrandparent_authority'] or args['greatgrandparent authority'] or '',
		  greatgreatgrandparent_authority = args['greatgreatgrandparent_authority'] or args['greatgreatgrandparent authority'] or '',
		  name = name,
		  colour = colour,
		  status = args['status'] or '',
		  status_system = args['status_system'] or args['status system'] or '',
		  status_ref = args['status_ref'] or args['status ref'] or '',
		  status2 = args['status2'] or '',
		  status2_system = args['status2_system'] or args['status2 system'] or '',
		  status2_ref = args['status2_ref'] or args['status2 ref'] or '',
		  trend = args['trend'] or '',
		  extinct = args['extinct'] or '',
		  image = args['image'] or '',
		  upright = args['image_upright'] or args['image upright'] or '',
		  image_alt = args['image_alt'] or args['image alt'] or '',
		  image_caption = args['image_caption'] or args['image caption'] or '',
		  image2 = args['image2'] or '',
		  upright2 = args['image2_upright'] or args['image2 upright'] or '',
		  image2_alt = args['image2_alt'] or args['image2 alt'] or '',
		  image2_caption = args['image2_caption'] or args['image2 caption'] or '',
		  audio = args['audio'] or '',
		  audio_alt = args['audio_alt'] or args['audio alt'] or '',
		  audio_caption = args['audio_caption'] or args['audio caption'] or '',
		  classification_status = args['classification_status'] or args['classification status'] or '',
		  diversity = args['diversity'] or '',
		  diversity_ref = args['diversity_ref'] or args['diversity ref'] or '',
		  diversity_link = args['diversity_link'] or args['diversity link'] or '',
		  bold_first = boldFirst,
		  offset = offset,
		  genus = genusManual,
		  genus_authority = genusAuthority,
		  species = speciesManual,
		  binomial = binomial,
		  binomial_authority = binomialAuthority,
		  trinomial = args['trinomial'] or '',
		  trinomial_authority = args['trinomial_authority'] or args['trinomial authority'] or '',
		  type_genus = typeGenus,
		  type_genus_ref = typeGenusRef,
		  type_genus_authority = typeGenusAuthority,
		  type_species = typeSpecies,
		  type_species_ref = typeSpeciesRef,
		  type_species_authority = typeSpeciesAuthority,
		  type_ichnogenus = typeIchnogenus,
		  type_ichnogenus_ref = typeIchnogenusRef,
		  type_ichnogenus_authority = typeIchnogenusAuthority,
		  type_ichnospecies = typeIchnospecies,
		  type_ichnospecies_ref = typeIchnospeciesRef,
		  type_ichnospecies_authority = typeIchnospeciesAuthority,
		  type_oogenus = typeOogenus,
		  type_oogenus_ref = typeOogenusRef,
		  type_oogenus_authority = typeOogenusAuthority,
		  type_oospecies = typeOospecies,
		  type_oospecies_ref = typeOospeciesRef,
		  type_oospecies_authority = typeOospeciesAuthority,
		  subdivision = subdivision,
		  subdivision_ref = subdivisionRef,
		  subdivision_ranks = subdivisionRanks,		  
		  type_strain = args['type_strain'] or args['type strain'] or '',
		  type_strain_ref = args['type_strain_ref'] or args['type strain ref'] or '',
		  range_map = args['range_map'] or args['range map'] or '',
		  range_map_upright = args['range_map_upright'] or args['range map upright'] or '',
		  range_map_alt = args['range_map_alt'] or args['range map alt'] or '',
		  range_map_caption = args['range_map_caption'] or args['range map caption'] or '',
		  range_map2 = args['range_map2'] or args['range map2'] or '',
		  range_map2_upright = args['range_map2_upright'] or args['range map2 upright'] or '',
		  range_map2_alt = args['range_map2_alt'] or args['range map2 alt'] or '',
		  range_map2_caption = args['range_map2_caption'] or args['range map2 caption'] or '',
		  range_map3 = args['range_map3'] or args['range map3'] or '',
		  range_map3_upright = args['range_map3_upright'] or args['range map3 upright'] or '',
		  range_map3_alt = args['range_map3_alt'] or args['range map3 alt'] or '',
		  range_map3_caption = args['range_map3_caption'] or args['range map3 caption'] or '',
		  range_map4 = args['range_map4'] or args['range map4'] or '',
		  range_map4_upright = args['range_map4_upright'] or args['range map4 upright'] or '',
		  range_map4_alt = args['range_map4_alt'] or args['range map4 alt'] or '',
		  range_map4_caption = args['range_map4_caption'] or args['range map4 caption'] or '',
		  synonyms_ref = args['synonyms_ref'] or args['synonyms ref'] or '',
		  synonyms = args['synonyms'] or ''
		} }
	-- put page in error-tracking categories if required
	local errCat1 = ''
	if genusManual ~= '' or speciesManual ~= '' or binomial ~= '' then errCat1 = '[[Category:Automatic taxoboxes using manual parameters]]' end
	local errCat2 = ''
	if taxonParaMissingError then errCat2 = '[[Category:Automatic taxoboxes relying on page title]]' end
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Main other', args = {errCat1..errCat2} }
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil) checks
-- the parameters that determine the fossil range, returning an appropriate
-- range.
-- =============================================================================
-- temporary public function for debugging
function p.chkFossilRange(frame)
	local args = frame.args
	local fossilRange = args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['fossil_range'] or args['fossil range'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or ''
    local fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	return fossilRange
end

function l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	local res = ''
	if fossilRange ~= '' then
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { fossilRange } }, '[Ee]rror') then
			res = fossilRange
		else 
			res = frame:expandTemplate{ title = 'Geological range', args = { fossilRange } }
		end
	elseif oldestFossil ~= '' then
		if youngestFossil == '' then youngestFossil = 'Recent' end
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { oldestFossil } }, '[Ee]rror') or
		   mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { youngestFossil } }, '[Ee]rror') then
			res = oldestFossil..'–'..youngestFossil
		else
		res = frame:expandTemplate{ title = 'Geological range', args = { oldestFossil, youngestFossil } }
		end
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.italicizeTypeName(typeName) checks whether the name of a type genus or
-- species should be italicized, because it appears to be a bare name.
-- =============================================================================

function l.italicizeTypeName(typeName)
	if typeName and not (string.find(typeName, &quot;&lt;&quot;, 1, true) or string.find(typeName, &quot;&gt;&quot;, 1, true)) then
		typeName = TaxonItalics.italicizeTaxonName(typeName, false, false)
	end
	return typeName
end

-- **************************** Speciesbox support *****************************

-- =============================================================================
-- l.genusOf(str) extracts the genus from a string. Normally this will be the
-- first word of the string (e.g. given 'Bellis perennis' it returns 'Bellis').
-- It also handles a string containing a nothogenus with a spaced × (e.g. given
-- '× Heucherella tiarelloides' it returns '× Heucherella').
-- =============================================================================

function l.genusOf(str)
	local res = mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 1)
	if res == mw.ustring.char(215) then
		res = res .. ' ' .. mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 3)
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
-- returns a name for a taxobox created by Template:Speciesbox. The name will be
-- italicized if appropriate. It also generates code to italicize the page title
-- if appropropriate. In both cases the test for italicization is that the base
-- taxon name (stripped of any disambiguation or qualifier) is the same as the
-- base page title.
-- =============================================================================

function p.speciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local taxon = frame.args[2] or ''
	local genus = frame.args[3] or ''
	local species = frame.args[4] or ''
	local basePageTitle = frame.args[5] or ''
	local italicTitle = frame.args[6] or ''
	return l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
	if taxon ~= '' then
		genus = mw.ustring.gsub(l.genusOf(taxon), '/.*$', '', 1) -- strip any qualifier
	else
		genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
		if species == '' then taxon = genus
		else taxon = genus .. ' ' .. species
		end
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon or basePageTitle == genus) -- use basePageTitle to match taxon/genus
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		if italicTitle ~= 'test' then 
			pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
			local nsText = mw.title.getCurrentTitle().nsText -- for drafts and other pages not in mainspace
			if nsText ~= '' then
				pageTitle = nsText:gsub('_', ' ') .. ':' .. pageTitle -- [[phab:T369784]]
			end
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

-- =============================================================================
-- =============================================================================
function p.infraspeciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local genus = frame.args[2] or ''
	local species = frame.args[3] or ''
	local ct = frame.args[4] or ''
    local infraspecies = frame.args[5] or ''
	local basePageTitle = frame.args[6] or ''
	local italicTitle = frame.args[7] or ''
	return l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
	genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
	local taxon = genus .. ' ' .. species
	if ct == '' then taxon = taxon .. ' ' .. infraspecies
	else taxon = taxon .. ' ' .. ct .. ' ' .. infraspecies
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon) -- use basePageTitle to match taxon
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
		if italicTitle ~= 'test' then 
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

return p</text>
      <sha1>fhv0t3il4hxeog4ia7sp93bugesbwnt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681552</id>
      <parentid>42681551</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:32:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681552</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="22853" sha1="3detsxmdqtxuifnwwmnbxn2kmu3bvrp" xml:space="preserve">require('strict')
local TaxonItalics = require('Module:TaxonItalics')
local Autotaxobox = require('Module:Autotaxobox')
local ItalicTitle = require('Module:Italic title')
local p = {} -- functions made public
local l = {} -- nonpublic internal functions and variables global to the module
l.system = '' -- '' for normal scientific classification (default)
              -- 'ichnos' for trace fossil classification
              -- 'veterovata' for egg fossil classification

-- =============================================================================
-- ichnobox implements Template:Ichnobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.ichnobox(frame)
	l.system = 'ichnos'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- oobox implements Template:Oobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.oobox(frame)
	l.system = 'veterovata'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- automaticTaxobox implements Template:Automatic taxobox; see the documentation
-- of that template for details.
-- It also implements Template:Ichnobox and Template:Oobox. The small
-- differences are signalled by the module-wide variable l.system.
-- The following parameters present in the old template code version of
-- Template:Automatic taxobox were not used and have not been implemented:
--   image_caption_align
--   image2_caption_align
--   binomial2
--   binomial2_authority
--   binomial3
--   binomial3_authority
--   binomial4
--   binomial4_authority
-- =============================================================================

function p.automaticTaxobox(frame)
	local args
	if frame.args['direct'] == 'yes' then args = frame.args
	else args = frame:getParent().args end
	local res = ''
	-- ---------------------------------------------------------------------
	-- pick up taxobox parameters from the caller that need to be processed;
	-- most will be passed on unchanged
	-- ---------------------------------------------------------------------
	local pagename = args['pagename'] or '' -- for testing and debugging only
	local italicTitle = args['italic_title'] or args['italic title'] or ''
	local ichnos = ''
	if l.system == 'ichnos' then ichnos = 'true' end
	local veterovata = ''
	if l.system == 'veterovata' then veterovata = 'true' end
	local fossilRange = args['fossil_range'] or args['fossil range'] or args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['raspon_fosila'] ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or ''
	local name = args['name'] or args['naziv'] or ''
	local colourAs = args['color_as'] or args['color as'] or args['colour_as']  or args['colour as'] or ''
	local taxon = args['taxon'] or args['takson'] or ''
	local authority = args['authority'] or args['autorstvo'] or ''
    local parentAuthority = args['parent_authority'] or args['parent authority'] or ''
	local manualFlag = 'text' -- marks manually specified ranks
	local binomial = args['binomial'] or args['binomial_'..manualFlag] or args['binomial '..manualFlag] or ''
	local binomialAuthority = args['binomial_authority'] or args['binomial authority'] or ''
	local genusManual = args['genus_'..manualFlag] or args['genus '..manualFlag] or''
	local speciesManual = args['species_'..manualFlag] or args['species '..manualFlag] or''
	-- ------------------------------------------------------
	-- set the taxobox parameters determined by this function
	-- ------------------------------------------------------
    fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	-- use the base page name as the taxon if the taxon parameter is missing
	local currentPagename = mw.title.getCurrentTitle()
	if pagename == '' then pagename = currentPagename.text end -- pagename para only used in testing and 
	local basePagename = pagename
	if italicTitle ~= 'taxon' then basePagename = mw.ustring.gsub(basePagename, '%s+%b()$', '', 1) end
	local taxonParaMissingError = false
	if taxon == '' then
		taxonParaMissingError = true
		taxon = basePagename
	end
	-- decide if the page name and taxobox name need to be italicized;
	-- if italic_title is not set, then if the names are the taxon, use its rank to decide
	local ok, taxonRank = Autotaxobox.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'rank') -- taxonRank needed later if not here
	if italicTitle == '' then
		if not (ok and taxonRank ~= '' and
			    frame:expandTemplate{ title = 'Is italic taxon', args = {taxonRank} } == 'yes') then
			italicTitle = 'no'
		end
	end
	--   remove any &quot; (DISAMBIG)&quot; or &quot;/MODIFIER&quot; from the taxon's name;
	--   if the base page name is the same as the base taxon name, then italicization can be applied
	local baseTaxon = taxon
	if italicTitle ~= 'taxon' then baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '%s+%b()$', '', 1) end
	baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '/.*$', '', 1)
	if italicTitle == '' and basePagename == baseTaxon then
		italicTitle = 'yes'
	end
	-- italicize the page name (page title) if required
	if currentPagename.namespace == 0 and (italicTitle == 'yes' or italicTitle == 'taxon') then
		if italicTitle == 'taxon' or TaxonItalics.hasConnectingTerm(baseTaxon) then
			res =  res .. frame:expandTemplate{ title = 'Italic taxon title', args = {} }
			italicTitle = 'yes'
		else ItalicTitle._main({})
		end
	end
	-- set the taxobox name if not supplied, italicizing it if appropriate.
	if name == '' then
		name = basePagename
		if italicTitle == 'yes' then
			name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false)
		end
		-- name = name ..  '/' .. baseTaxon .. '/' .. nameRank
	end
	-- determine taxobox colour
	local colour = ''
	if colourAs ~= '' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {colourAs} }
	elseif l.system == 'ichnos' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Ichnos'} }
	elseif l.system == 'veterovata' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Veterovata'} }
	else
		colour = Autotaxobox.getTaxoboxColour(frame, taxon)
	end
	-- set binomial parameters if the target taxon is (unusually) a species
	local genusAuthority = ''
	if binomial == '' then
		if ok and taxonRank == 'species' then
			binomial = TaxonItalics.italicizeTaxonName(taxon, false, false)
			binomialAuthority = authority
		end
	end
	-- handle any manually set ranks
	local boldFirst = ''
	local offset = 0
	if speciesManual ~= '' then
		offset = offset + 1
		binomialAuthority = authority
		if binomial == '' then binomial = '&lt;span class=&quot;error&quot;&gt;Error: binomial parameter value is missing&lt;/span&gt;' end
	end
	if genusManual ~= '' then
		boldFirst = 'link'
		offset = offset + 1
		if offset == 1 then
			genusAuthority = authority
		else
			genusAuthority = parentAuthority
		end
	end
	-- process type genus and type species if present; italicize if they seem not to have an authority attached
	local typeGenus = ''
	local typeGenusRef = ''
	local typeGenusAuthority = ''
	local typeSpecies = ''
	local typeSpeciesRef = ''
	local typeSpeciesAuthority = ''
	local typeIchnogenus = ''
	local typeIchnogenusRef = ''
	local typeIchnogenusAuthority = ''
	local typeIchnospecies = ''
	local typeIchnospeciesRef = ''
	local typeIchnospeciesAuthority = ''
	local typeOogenus = ''
	local typeOogenusRef = ''
	local typeOogenusAuthority = ''
	local typeOospecies = ''
	local typeOospeciesRef = ''
	local typeOospeciesAuthority = ''
	if l.system == '' then
		typeGenus = l.italicizeTypeName(args['type_genus'] or args['type genus'] or '')
		typeGenusRef = args['type_genus_ref'] or args['type genus ref'] or ''
		typeGenusAuthority = args['type_genus_authority'] or args['type genus authority'] or ''
		typeSpecies = l.italicizeTypeName(args['type_species'] or args['type species'] or '')
		typeSpeciesRef = args['type_species_ref'] or args['type species ref'] or ''
		typeSpeciesAuthority = args['type_species_authority'] or args['type species authority'] or ''
	elseif l.system == 'ichnos' then
		typeIchnogenus = l.italicizeTypeName(args['type_ichnogenus'] or args['type ichnogenus'] or '')
		typeIchnogenusRef = args['type_ichnogenus_ref'] or args['type ichnogenus ref'] or ''
		typeIchnogenusAuthority = args['type_ichnogenus_authority'] or args['type ichnogenus authority'] or ''
		typeIchnospecies = l.italicizeTypeName(args['type_ichnospecies'] or args['type ichnospecies'] or '')
		typeIchnospeciesRef = args['type_ichnospecies_ref'] or args['type ichnospecies ref'] or ''
		typeIchnospeciesAuthority = args['type_ichnospecies_authority'] or args['type ichnospecies authority'] or ''
	elseif l.system == 'veterovata' then
		typeOogenus = l.italicizeTypeName(args['type_oogenus'] or args['type oogenus'] or '')
		typeOogenusRef = args['type_oogenus_ref'] or args['type oogenus ref'] or ''
		typeOogenusAuthority = args['type_oogenus_authority'] or args['type oogenus authority'] or ''
		typeOospecies = l.italicizeTypeName(args['type_oospecies'] or args['type oospecies'] or '')
		typeOospeciesRef = args['type_oospecies_ref'] or args['type oospecies ref'] or ''
		typeOospeciesAuthority = args['type_oospecies_authority'] or args['type oospecies authority'] or ''
	end
	-- fill in a missing subdivision_ranks parameter
	local subdivision = args['subdivision'] or ''
	local subdivisionRef = args['subdivision_ref'] or args['subdivision ref'] or ''
	local subdivisionRanks = args['subdivision_ranks'] or args['subdivision ranks'] or ''
	if subdivision ~= '' and subdivisionRanks == '' and ok and taxonRank ~= '' then
		subdivisionRanks =  frame:expandTemplate{ title = 'Children rank', args = {taxonRank} }
	end
	-- ------------------------------------------------
	-- now call Taxobox/core with all of its parameters
	-- ------------------------------------------------
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox/core', args =
		{ ichnos = ichnos,
		  veterovata = veterovata,
		  ['edit link'] = 'e',
		  temporal_range = fossilRange,
		  display_taxa = args['display_parents'] or args['display parents'] or '1',
		  parent = taxon,
		  authority = authority,
          parent_authority = parentAuthority,
		  grandparent_authority = args['grandparent_authority'] or args['grandparent authority'] or '',
		  greatgrandparent_authority = args['greatgrandparent_authority'] or args['greatgrandparent authority'] or '',
		  greatgreatgrandparent_authority = args['greatgreatgrandparent_authority'] or args['greatgreatgrandparent authority'] or '',
		  name = name,
		  colour = colour,
		  status = args['status'] or '',
		  status_system = args['status_system'] or args['status system'] or '',
		  status_ref = args['status_ref'] or args['status ref'] or '',
		  status2 = args['status2'] or '',
		  status2_system = args['status2_system'] or args['status2 system'] or '',
		  status2_ref = args['status2_ref'] or args['status2 ref'] or '',
		  trend = args['trend'] or '',
		  extinct = args['extinct'] or '',
		  image = args['image'] or '',
		  upright = args['image_upright'] or args['image upright'] or '',
		  image_alt = args['image_alt'] or args['image alt'] or '',
		  image_caption = args['image_caption'] or args['image caption'] or '',
		  image2 = args['image2'] or '',
		  upright2 = args['image2_upright'] or args['image2 upright'] or '',
		  image2_alt = args['image2_alt'] or args['image2 alt'] or '',
		  image2_caption = args['image2_caption'] or args['image2 caption'] or '',
		  audio = args['audio'] or '',
		  audio_alt = args['audio_alt'] or args['audio alt'] or '',
		  audio_caption = args['audio_caption'] or args['audio caption'] or '',
		  classification_status = args['classification_status'] or args['classification status'] or '',
		  diversity = args['diversity'] or '',
		  diversity_ref = args['diversity_ref'] or args['diversity ref'] or '',
		  diversity_link = args['diversity_link'] or args['diversity link'] or '',
		  bold_first = boldFirst,
		  offset = offset,
		  genus = genusManual,
		  genus_authority = genusAuthority,
		  species = speciesManual,
		  binomial = binomial,
		  binomial_authority = binomialAuthority,
		  trinomial = args['trinomial'] or '',
		  trinomial_authority = args['trinomial_authority'] or args['trinomial authority'] or '',
		  type_genus = typeGenus,
		  type_genus_ref = typeGenusRef,
		  type_genus_authority = typeGenusAuthority,
		  type_species = typeSpecies,
		  type_species_ref = typeSpeciesRef,
		  type_species_authority = typeSpeciesAuthority,
		  type_ichnogenus = typeIchnogenus,
		  type_ichnogenus_ref = typeIchnogenusRef,
		  type_ichnogenus_authority = typeIchnogenusAuthority,
		  type_ichnospecies = typeIchnospecies,
		  type_ichnospecies_ref = typeIchnospeciesRef,
		  type_ichnospecies_authority = typeIchnospeciesAuthority,
		  type_oogenus = typeOogenus,
		  type_oogenus_ref = typeOogenusRef,
		  type_oogenus_authority = typeOogenusAuthority,
		  type_oospecies = typeOospecies,
		  type_oospecies_ref = typeOospeciesRef,
		  type_oospecies_authority = typeOospeciesAuthority,
		  subdivision = subdivision,
		  subdivision_ref = subdivisionRef,
		  subdivision_ranks = subdivisionRanks,		  
		  type_strain = args['type_strain'] or args['type strain'] or '',
		  type_strain_ref = args['type_strain_ref'] or args['type strain ref'] or '',
		  range_map = args['range_map'] or args['range map'] or '',
		  range_map_upright = args['range_map_upright'] or args['range map upright'] or '',
		  range_map_alt = args['range_map_alt'] or args['range map alt'] or '',
		  range_map_caption = args['range_map_caption'] or args['range map caption'] or '',
		  range_map2 = args['range_map2'] or args['range map2'] or '',
		  range_map2_upright = args['range_map2_upright'] or args['range map2 upright'] or '',
		  range_map2_alt = args['range_map2_alt'] or args['range map2 alt'] or '',
		  range_map2_caption = args['range_map2_caption'] or args['range map2 caption'] or '',
		  range_map3 = args['range_map3'] or args['range map3'] or '',
		  range_map3_upright = args['range_map3_upright'] or args['range map3 upright'] or '',
		  range_map3_alt = args['range_map3_alt'] or args['range map3 alt'] or '',
		  range_map3_caption = args['range_map3_caption'] or args['range map3 caption'] or '',
		  range_map4 = args['range_map4'] or args['range map4'] or '',
		  range_map4_upright = args['range_map4_upright'] or args['range map4 upright'] or '',
		  range_map4_alt = args['range_map4_alt'] or args['range map4 alt'] or '',
		  range_map4_caption = args['range_map4_caption'] or args['range map4 caption'] or '',
		  synonyms_ref = args['synonyms_ref'] or args['synonyms ref'] or '',
		  synonyms = args['synonyms'] or ''
		} }
	-- put page in error-tracking categories if required
	local errCat1 = ''
	if genusManual ~= '' or speciesManual ~= '' or binomial ~= '' then errCat1 = '[[Category:Automatic taxoboxes using manual parameters]]' end
	local errCat2 = ''
	if taxonParaMissingError then errCat2 = '[[Category:Automatic taxoboxes relying on page title]]' end
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Main other', args = {errCat1..errCat2} }
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil) checks
-- the parameters that determine the fossil range, returning an appropriate
-- range.
-- =============================================================================
-- temporary public function for debugging
function p.chkFossilRange(frame)
	local args = frame.args
	local fossilRange = args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['fossil_range'] or args['fossil range'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or ''
    local fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	return fossilRange
end

function l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	local res = ''
	if fossilRange ~= '' then
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { fossilRange } }, '[Ee]rror') then
			res = fossilRange
		else 
			res = frame:expandTemplate{ title = 'Geological range', args = { fossilRange } }
		end
	elseif oldestFossil ~= '' then
		if youngestFossil == '' then youngestFossil = 'Recent' end
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { oldestFossil } }, '[Ee]rror') or
		   mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { youngestFossil } }, '[Ee]rror') then
			res = oldestFossil..'–'..youngestFossil
		else
		res = frame:expandTemplate{ title = 'Geological range', args = { oldestFossil, youngestFossil } }
		end
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.italicizeTypeName(typeName) checks whether the name of a type genus or
-- species should be italicized, because it appears to be a bare name.
-- =============================================================================

function l.italicizeTypeName(typeName)
	if typeName and not (string.find(typeName, &quot;&lt;&quot;, 1, true) or string.find(typeName, &quot;&gt;&quot;, 1, true)) then
		typeName = TaxonItalics.italicizeTaxonName(typeName, false, false)
	end
	return typeName
end

-- **************************** Speciesbox support *****************************

-- =============================================================================
-- l.genusOf(str) extracts the genus from a string. Normally this will be the
-- first word of the string (e.g. given 'Bellis perennis' it returns 'Bellis').
-- It also handles a string containing a nothogenus with a spaced × (e.g. given
-- '× Heucherella tiarelloides' it returns '× Heucherella').
-- =============================================================================

function l.genusOf(str)
	local res = mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 1)
	if res == mw.ustring.char(215) then
		res = res .. ' ' .. mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 3)
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
-- returns a name for a taxobox created by Template:Speciesbox. The name will be
-- italicized if appropriate. It also generates code to italicize the page title
-- if appropropriate. In both cases the test for italicization is that the base
-- taxon name (stripped of any disambiguation or qualifier) is the same as the
-- base page title.
-- =============================================================================

function p.speciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local taxon = frame.args[2] or ''
	local genus = frame.args[3] or ''
	local species = frame.args[4] or ''
	local basePageTitle = frame.args[5] or ''
	local italicTitle = frame.args[6] or ''
	return l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
	if taxon ~= '' then
		genus = mw.ustring.gsub(l.genusOf(taxon), '/.*$', '', 1) -- strip any qualifier
	else
		genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
		if species == '' then taxon = genus
		else taxon = genus .. ' ' .. species
		end
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon or basePageTitle == genus) -- use basePageTitle to match taxon/genus
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		if italicTitle ~= 'test' then 
			pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
			local nsText = mw.title.getCurrentTitle().nsText -- for drafts and other pages not in mainspace
			if nsText ~= '' then
				pageTitle = nsText:gsub('_', ' ') .. ':' .. pageTitle -- [[phab:T369784]]
			end
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

-- =============================================================================
-- =============================================================================
function p.infraspeciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local genus = frame.args[2] or ''
	local species = frame.args[3] or ''
	local ct = frame.args[4] or ''
    local infraspecies = frame.args[5] or ''
	local basePageTitle = frame.args[6] or ''
	local italicTitle = frame.args[7] or ''
	return l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
	genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
	local taxon = genus .. ' ' .. species
	if ct == '' then taxon = taxon .. ' ' .. infraspecies
	else taxon = taxon .. ' ' .. ct .. ' ' .. infraspecies
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon) -- use basePageTitle to match taxon
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
		if italicTitle ~= 'test' then 
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

return p</text>
      <sha1>3detsxmdqtxuifnwwmnbxn2kmu3bvrp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681553</id>
      <parentid>42681552</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:34:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681553</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="22969" sha1="pzw95p4h1brhijxwt7fbc6lkhojyqjn" xml:space="preserve">require('strict')
local TaxonItalics = require('Module:TaxonItalics')
local Autotaxobox = require('Module:Autotaxobox')
local ItalicTitle = require('Module:Italic title')
local p = {} -- functions made public
local l = {} -- nonpublic internal functions and variables global to the module
l.system = '' -- '' for normal scientific classification (default)
              -- 'ichnos' for trace fossil classification
              -- 'veterovata' for egg fossil classification

-- =============================================================================
-- ichnobox implements Template:Ichnobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.ichnobox(frame)
	l.system = 'ichnos'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- oobox implements Template:Oobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.oobox(frame)
	l.system = 'veterovata'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- automaticTaxobox implements Template:Automatic taxobox; see the documentation
-- of that template for details.
-- It also implements Template:Ichnobox and Template:Oobox. The small
-- differences are signalled by the module-wide variable l.system.
-- The following parameters present in the old template code version of
-- Template:Automatic taxobox were not used and have not been implemented:
--   image_caption_align
--   image2_caption_align
--   binomial2
--   binomial2_authority
--   binomial3
--   binomial3_authority
--   binomial4
--   binomial4_authority
-- =============================================================================

function p.automaticTaxobox(frame)
	local args
	if frame.args['direct'] == 'yes' then args = frame.args
	else args = frame:getParent().args end
	local res = ''
	-- ---------------------------------------------------------------------
	-- pick up taxobox parameters from the caller that need to be processed;
	-- most will be passed on unchanged
	-- ---------------------------------------------------------------------
	local pagename = args['pagename'] or '' -- for testing and debugging only
	local italicTitle = args['italic_title'] or args['italic title'] or ''
	local ichnos = ''
	if l.system == 'ichnos' then ichnos = 'true' end
	local veterovata = ''
	if l.system == 'veterovata' then veterovata = 'true' end
	local fossilRange = args['fossil_range'] or args['fossil range'] or args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['raspon_fosila'] ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or ''
	local name = args['name'] or args['naziv'] or ''
	local colourAs = args['color_as'] or args['color as'] or args['colour_as']  or args['colour as'] or ''
	local taxon = args['taxon'] or args['takson'] or ''
	local authority = args['authority'] or args['autorstvo'] or ''
    local parentAuthority = args['parent_authority'] or args['parent authority'] or ''
	local manualFlag = 'text' -- marks manually specified ranks
	local binomial = args['binomial'] or args['binomial_'..manualFlag] or args['binomial '..manualFlag] or ''
	local binomialAuthority = args['binomial_authority'] or args['binomial authority'] or ''
	local genusManual = args['genus_'..manualFlag] or args['genus '..manualFlag] or''
	local speciesManual = args['species_'..manualFlag] or args['species '..manualFlag] or''
	-- ------------------------------------------------------
	-- set the taxobox parameters determined by this function
	-- ------------------------------------------------------
    fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	-- use the base page name as the taxon if the taxon parameter is missing
	local currentPagename = mw.title.getCurrentTitle()
	if pagename == '' then pagename = currentPagename.text end -- pagename para only used in testing and 
	local basePagename = pagename
	if italicTitle ~= 'taxon' then basePagename = mw.ustring.gsub(basePagename, '%s+%b()$', '', 1) end
	local taxonParaMissingError = false
	if taxon == '' then
		taxonParaMissingError = true
		taxon = basePagename
	end
	-- decide if the page name and taxobox name need to be italicized;
	-- if italic_title is not set, then if the names are the taxon, use its rank to decide
	local ok, taxonRank = Autotaxobox.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'rank') -- taxonRank needed later if not here
	if italicTitle == '' then
		if not (ok and taxonRank ~= '' and
			    frame:expandTemplate{ title = 'Is italic taxon', args = {taxonRank} } == 'yes') then
			italicTitle = 'no'
		end
	end
	--   remove any &quot; (DISAMBIG)&quot; or &quot;/MODIFIER&quot; from the taxon's name;
	--   if the base page name is the same as the base taxon name, then italicization can be applied
	local baseTaxon = taxon
	if italicTitle ~= 'taxon' then baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '%s+%b()$', '', 1) end
	baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '/.*$', '', 1)
	if italicTitle == '' and basePagename == baseTaxon then
		italicTitle = 'yes'
	end
	-- italicize the page name (page title) if required
	if currentPagename.namespace == 0 and (italicTitle == 'yes' or italicTitle == 'taxon') then
		if italicTitle == 'taxon' or TaxonItalics.hasConnectingTerm(baseTaxon) then
			res =  res .. frame:expandTemplate{ title = 'Italic taxon title', args = {} }
			italicTitle = 'yes'
		else ItalicTitle._main({})
		end
	end
	-- set the taxobox name if not supplied, italicizing it if appropriate.
	if name == '' then
		name = basePagename
		if italicTitle == 'yes' then
			name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false)
		end
		-- name = name ..  '/' .. baseTaxon .. '/' .. nameRank
	end
	-- determine taxobox colour
	local colour = ''
	if colourAs ~= '' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {colourAs} }
	elseif l.system == 'ichnos' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Ichnos'} }
	elseif l.system == 'veterovata' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Veterovata'} }
	else
		colour = Autotaxobox.getTaxoboxColour(frame, taxon)
	end
	-- set binomial parameters if the target taxon is (unusually) a species
	local genusAuthority = ''
	if binomial == '' then
		if ok and taxonRank == 'species' then
			binomial = TaxonItalics.italicizeTaxonName(taxon, false, false)
			binomialAuthority = authority
		end
	end
	-- handle any manually set ranks
	local boldFirst = ''
	local offset = 0
	if speciesManual ~= '' then
		offset = offset + 1
		binomialAuthority = authority
		if binomial == '' then binomial = '&lt;span class=&quot;error&quot;&gt;Error: binomial parameter value is missing&lt;/span&gt;' end
	end
	if genusManual ~= '' then
		boldFirst = 'link'
		offset = offset + 1
		if offset == 1 then
			genusAuthority = authority
		else
			genusAuthority = parentAuthority
		end
	end
	-- process type genus and type species if present; italicize if they seem not to have an authority attached
	local typeGenus = ''
	local typeGenusRef = ''
	local typeGenusAuthority = ''
	local typeSpecies = ''
	local typeSpeciesRef = ''
	local typeSpeciesAuthority = ''
	local typeIchnogenus = ''
	local typeIchnogenusRef = ''
	local typeIchnogenusAuthority = ''
	local typeIchnospecies = ''
	local typeIchnospeciesRef = ''
	local typeIchnospeciesAuthority = ''
	local typeOogenus = ''
	local typeOogenusRef = ''
	local typeOogenusAuthority = ''
	local typeOospecies = ''
	local typeOospeciesRef = ''
	local typeOospeciesAuthority = ''
	if l.system == '' then
		typeGenus = l.italicizeTypeName(args['type_genus'] or args['type genus'] or '')
		typeGenusRef = args['type_genus_ref'] or args['type genus ref'] or ''
		typeGenusAuthority = args['type_genus_authority'] or args['type genus authority'] or ''
		typeSpecies = l.italicizeTypeName(args['type_species'] or args['type species'] or '')
		typeSpeciesRef = args['type_species_ref'] or args['type species ref'] or ''
		typeSpeciesAuthority = args['type_species_authority'] or args['type species authority'] or ''
	elseif l.system == 'ichnos' then
		typeIchnogenus = l.italicizeTypeName(args['type_ichnogenus'] or args['type ichnogenus'] or '')
		typeIchnogenusRef = args['type_ichnogenus_ref'] or args['type ichnogenus ref'] or ''
		typeIchnogenusAuthority = args['type_ichnogenus_authority'] or args['type ichnogenus authority'] or ''
		typeIchnospecies = l.italicizeTypeName(args['type_ichnospecies'] or args['type ichnospecies'] or '')
		typeIchnospeciesRef = args['type_ichnospecies_ref'] or args['type ichnospecies ref'] or ''
		typeIchnospeciesAuthority = args['type_ichnospecies_authority'] or args['type ichnospecies authority'] or ''
	elseif l.system == 'veterovata' then
		typeOogenus = l.italicizeTypeName(args['type_oogenus'] or args['type oogenus'] or '')
		typeOogenusRef = args['type_oogenus_ref'] or args['type oogenus ref'] or ''
		typeOogenusAuthority = args['type_oogenus_authority'] or args['type oogenus authority'] or ''
		typeOospecies = l.italicizeTypeName(args['type_oospecies'] or args['type oospecies'] or '')
		typeOospeciesRef = args['type_oospecies_ref'] or args['type oospecies ref'] or ''
		typeOospeciesAuthority = args['type_oospecies_authority'] or args['type oospecies authority'] or ''
	end
	-- fill in a missing subdivision_ranks parameter
	local subdivision = args['subdivision'] or args['podjela'] ''
	local subdivisionRef = args['subdivision_ref'] or args['subdivision ref'] or args['podjela_ref'] or args['podjela ref'] ''
	local subdivisionRanks = args['subdivision_ranks'] or args['subdivision ranks'] or args['podjela_kategorije'] or args['podjela kategorije'] ''
	if subdivision ~= '' and subdivisionRanks == '' and ok and taxonRank ~= '' then
		subdivisionRanks =  frame:expandTemplate{ title = 'Children rank', args = {taxonRank} }
	end
	-- ------------------------------------------------
	-- now call Taxobox/core with all of its parameters
	-- ------------------------------------------------
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox/core', args =
		{ ichnos = ichnos,
		  veterovata = veterovata,
		  ['edit link'] = 'e',
		  temporal_range = fossilRange,
		  display_taxa = args['display_parents'] or args['display parents'] or '1',
		  parent = taxon,
		  authority = authority,
          parent_authority = parentAuthority,
		  grandparent_authority = args['grandparent_authority'] or args['grandparent authority'] or '',
		  greatgrandparent_authority = args['greatgrandparent_authority'] or args['greatgrandparent authority'] or '',
		  greatgreatgrandparent_authority = args['greatgreatgrandparent_authority'] or args['greatgreatgrandparent authority'] or '',
		  name = name,
		  colour = colour,
		  status = args['status'] or '',
		  status_system = args['status_system'] or args['status system'] or '',
		  status_ref = args['status_ref'] or args['status ref'] or '',
		  status2 = args['status2'] or '',
		  status2_system = args['status2_system'] or args['status2 system'] or '',
		  status2_ref = args['status2_ref'] or args['status2 ref'] or '',
		  trend = args['trend'] or '',
		  extinct = args['extinct'] or '',
		  image = args['image'] or '',
		  upright = args['image_upright'] or args['image upright'] or '',
		  image_alt = args['image_alt'] or args['image alt'] or '',
		  image_caption = args['image_caption'] or args['image caption'] or '',
		  image2 = args['image2'] or '',
		  upright2 = args['image2_upright'] or args['image2 upright'] or '',
		  image2_alt = args['image2_alt'] or args['image2 alt'] or '',
		  image2_caption = args['image2_caption'] or args['image2 caption'] or '',
		  audio = args['audio'] or '',
		  audio_alt = args['audio_alt'] or args['audio alt'] or '',
		  audio_caption = args['audio_caption'] or args['audio caption'] or '',
		  classification_status = args['classification_status'] or args['classification status'] or '',
		  diversity = args['diversity'] or '',
		  diversity_ref = args['diversity_ref'] or args['diversity ref'] or '',
		  diversity_link = args['diversity_link'] or args['diversity link'] or '',
		  bold_first = boldFirst,
		  offset = offset,
		  genus = genusManual,
		  genus_authority = genusAuthority,
		  species = speciesManual,
		  binomial = binomial,
		  binomial_authority = binomialAuthority,
		  trinomial = args['trinomial'] or '',
		  trinomial_authority = args['trinomial_authority'] or args['trinomial authority'] or '',
		  type_genus = typeGenus,
		  type_genus_ref = typeGenusRef,
		  type_genus_authority = typeGenusAuthority,
		  type_species = typeSpecies,
		  type_species_ref = typeSpeciesRef,
		  type_species_authority = typeSpeciesAuthority,
		  type_ichnogenus = typeIchnogenus,
		  type_ichnogenus_ref = typeIchnogenusRef,
		  type_ichnogenus_authority = typeIchnogenusAuthority,
		  type_ichnospecies = typeIchnospecies,
		  type_ichnospecies_ref = typeIchnospeciesRef,
		  type_ichnospecies_authority = typeIchnospeciesAuthority,
		  type_oogenus = typeOogenus,
		  type_oogenus_ref = typeOogenusRef,
		  type_oogenus_authority = typeOogenusAuthority,
		  type_oospecies = typeOospecies,
		  type_oospecies_ref = typeOospeciesRef,
		  type_oospecies_authority = typeOospeciesAuthority,
		  subdivision = subdivision,
		  subdivision_ref = subdivisionRef,
		  subdivision_ranks = subdivisionRanks,		  
		  type_strain = args['type_strain'] or args['type strain'] or '',
		  type_strain_ref = args['type_strain_ref'] or args['type strain ref'] or '',
		  range_map = args['range_map'] or args['range map'] or '',
		  range_map_upright = args['range_map_upright'] or args['range map upright'] or '',
		  range_map_alt = args['range_map_alt'] or args['range map alt'] or '',
		  range_map_caption = args['range_map_caption'] or args['range map caption'] or '',
		  range_map2 = args['range_map2'] or args['range map2'] or '',
		  range_map2_upright = args['range_map2_upright'] or args['range map2 upright'] or '',
		  range_map2_alt = args['range_map2_alt'] or args['range map2 alt'] or '',
		  range_map2_caption = args['range_map2_caption'] or args['range map2 caption'] or '',
		  range_map3 = args['range_map3'] or args['range map3'] or '',
		  range_map3_upright = args['range_map3_upright'] or args['range map3 upright'] or '',
		  range_map3_alt = args['range_map3_alt'] or args['range map3 alt'] or '',
		  range_map3_caption = args['range_map3_caption'] or args['range map3 caption'] or '',
		  range_map4 = args['range_map4'] or args['range map4'] or '',
		  range_map4_upright = args['range_map4_upright'] or args['range map4 upright'] or '',
		  range_map4_alt = args['range_map4_alt'] or args['range map4 alt'] or '',
		  range_map4_caption = args['range_map4_caption'] or args['range map4 caption'] or '',
		  synonyms_ref = args['synonyms_ref'] or args['synonyms ref'] or '',
		  synonyms = args['synonyms'] or ''
		} }
	-- put page in error-tracking categories if required
	local errCat1 = ''
	if genusManual ~= '' or speciesManual ~= '' or binomial ~= '' then errCat1 = '[[Category:Automatic taxoboxes using manual parameters]]' end
	local errCat2 = ''
	if taxonParaMissingError then errCat2 = '[[Category:Automatic taxoboxes relying on page title]]' end
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Main other', args = {errCat1..errCat2} }
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil) checks
-- the parameters that determine the fossil range, returning an appropriate
-- range.
-- =============================================================================
-- temporary public function for debugging
function p.chkFossilRange(frame)
	local args = frame.args
	local fossilRange = args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['fossil_range'] or args['fossil range'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or ''
    local fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	return fossilRange
end

function l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	local res = ''
	if fossilRange ~= '' then
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { fossilRange } }, '[Ee]rror') then
			res = fossilRange
		else 
			res = frame:expandTemplate{ title = 'Geological range', args = { fossilRange } }
		end
	elseif oldestFossil ~= '' then
		if youngestFossil == '' then youngestFossil = 'Recent' end
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { oldestFossil } }, '[Ee]rror') or
		   mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { youngestFossil } }, '[Ee]rror') then
			res = oldestFossil..'–'..youngestFossil
		else
		res = frame:expandTemplate{ title = 'Geological range', args = { oldestFossil, youngestFossil } }
		end
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.italicizeTypeName(typeName) checks whether the name of a type genus or
-- species should be italicized, because it appears to be a bare name.
-- =============================================================================

function l.italicizeTypeName(typeName)
	if typeName and not (string.find(typeName, &quot;&lt;&quot;, 1, true) or string.find(typeName, &quot;&gt;&quot;, 1, true)) then
		typeName = TaxonItalics.italicizeTaxonName(typeName, false, false)
	end
	return typeName
end

-- **************************** Speciesbox support *****************************

-- =============================================================================
-- l.genusOf(str) extracts the genus from a string. Normally this will be the
-- first word of the string (e.g. given 'Bellis perennis' it returns 'Bellis').
-- It also handles a string containing a nothogenus with a spaced × (e.g. given
-- '× Heucherella tiarelloides' it returns '× Heucherella').
-- =============================================================================

function l.genusOf(str)
	local res = mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 1)
	if res == mw.ustring.char(215) then
		res = res .. ' ' .. mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 3)
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
-- returns a name for a taxobox created by Template:Speciesbox. The name will be
-- italicized if appropriate. It also generates code to italicize the page title
-- if appropropriate. In both cases the test for italicization is that the base
-- taxon name (stripped of any disambiguation or qualifier) is the same as the
-- base page title.
-- =============================================================================

function p.speciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local taxon = frame.args[2] or ''
	local genus = frame.args[3] or ''
	local species = frame.args[4] or ''
	local basePageTitle = frame.args[5] or ''
	local italicTitle = frame.args[6] or ''
	return l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
	if taxon ~= '' then
		genus = mw.ustring.gsub(l.genusOf(taxon), '/.*$', '', 1) -- strip any qualifier
	else
		genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
		if species == '' then taxon = genus
		else taxon = genus .. ' ' .. species
		end
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon or basePageTitle == genus) -- use basePageTitle to match taxon/genus
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		if italicTitle ~= 'test' then 
			pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
			local nsText = mw.title.getCurrentTitle().nsText -- for drafts and other pages not in mainspace
			if nsText ~= '' then
				pageTitle = nsText:gsub('_', ' ') .. ':' .. pageTitle -- [[phab:T369784]]
			end
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

-- =============================================================================
-- =============================================================================
function p.infraspeciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local genus = frame.args[2] or ''
	local species = frame.args[3] or ''
	local ct = frame.args[4] or ''
    local infraspecies = frame.args[5] or ''
	local basePageTitle = frame.args[6] or ''
	local italicTitle = frame.args[7] or ''
	return l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
	genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
	local taxon = genus .. ' ' .. species
	if ct == '' then taxon = taxon .. ' ' .. infraspecies
	else taxon = taxon .. ' ' .. ct .. ' ' .. infraspecies
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon) -- use basePageTitle to match taxon
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
		if italicTitle ~= 'test' then 
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

return p</text>
      <sha1>pzw95p4h1brhijxwt7fbc6lkhojyqjn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681554</id>
      <parentid>42681553</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:35:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681554</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="22981" sha1="s2rczruv1rn2mqd1axvrlurd0rc81mo" xml:space="preserve">require('strict')
local TaxonItalics = require('Module:TaxonItalics')
local Autotaxobox = require('Module:Autotaxobox')
local ItalicTitle = require('Module:Italic title')
local p = {} -- functions made public
local l = {} -- nonpublic internal functions and variables global to the module
l.system = '' -- '' for normal scientific classification (default)
              -- 'ichnos' for trace fossil classification
              -- 'veterovata' for egg fossil classification

-- =============================================================================
-- ichnobox implements Template:Ichnobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.ichnobox(frame)
	l.system = 'ichnos'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- oobox implements Template:Oobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.oobox(frame)
	l.system = 'veterovata'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- automaticTaxobox implements Template:Automatic taxobox; see the documentation
-- of that template for details.
-- It also implements Template:Ichnobox and Template:Oobox. The small
-- differences are signalled by the module-wide variable l.system.
-- The following parameters present in the old template code version of
-- Template:Automatic taxobox were not used and have not been implemented:
--   image_caption_align
--   image2_caption_align
--   binomial2
--   binomial2_authority
--   binomial3
--   binomial3_authority
--   binomial4
--   binomial4_authority
-- =============================================================================

function p.automaticTaxobox(frame)
	local args
	if frame.args['direct'] == 'yes' then args = frame.args
	else args = frame:getParent().args end
	local res = ''
	-- ---------------------------------------------------------------------
	-- pick up taxobox parameters from the caller that need to be processed;
	-- most will be passed on unchanged
	-- ---------------------------------------------------------------------
	local pagename = args['pagename'] or '' -- for testing and debugging only
	local italicTitle = args['italic_title'] or args['italic title'] or ''
	local ichnos = ''
	if l.system == 'ichnos' then ichnos = 'true' end
	local veterovata = ''
	if l.system == 'veterovata' then veterovata = 'true' end
	local fossilRange = args['fossil_range'] or args['fossil range'] or args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['raspon_fosila'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or ''
	local name = args['name'] or args['naziv'] or ''
	local colourAs = args['color_as'] or args['color as'] or args['colour_as']  or args['colour as'] or ''
	local taxon = args['taxon'] or args['takson'] or ''
	local authority = args['authority'] or args['autorstvo'] or ''
    local parentAuthority = args['parent_authority'] or args['parent authority'] or ''
	local manualFlag = 'text' -- marks manually specified ranks
	local binomial = args['binomial'] or args['binomial_'..manualFlag] or args['binomial '..manualFlag] or ''
	local binomialAuthority = args['binomial_authority'] or args['binomial authority'] or ''
	local genusManual = args['genus_'..manualFlag] or args['genus '..manualFlag] or''
	local speciesManual = args['species_'..manualFlag] or args['species '..manualFlag] or''
	-- ------------------------------------------------------
	-- set the taxobox parameters determined by this function
	-- ------------------------------------------------------
    fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	-- use the base page name as the taxon if the taxon parameter is missing
	local currentPagename = mw.title.getCurrentTitle()
	if pagename == '' then pagename = currentPagename.text end -- pagename para only used in testing and 
	local basePagename = pagename
	if italicTitle ~= 'taxon' then basePagename = mw.ustring.gsub(basePagename, '%s+%b()$', '', 1) end
	local taxonParaMissingError = false
	if taxon == '' then
		taxonParaMissingError = true
		taxon = basePagename
	end
	-- decide if the page name and taxobox name need to be italicized;
	-- if italic_title is not set, then if the names are the taxon, use its rank to decide
	local ok, taxonRank = Autotaxobox.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'rank') -- taxonRank needed later if not here
	if italicTitle == '' then
		if not (ok and taxonRank ~= '' and
			    frame:expandTemplate{ title = 'Is italic taxon', args = {taxonRank} } == 'yes') then
			italicTitle = 'no'
		end
	end
	--   remove any &quot; (DISAMBIG)&quot; or &quot;/MODIFIER&quot; from the taxon's name;
	--   if the base page name is the same as the base taxon name, then italicization can be applied
	local baseTaxon = taxon
	if italicTitle ~= 'taxon' then baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '%s+%b()$', '', 1) end
	baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '/.*$', '', 1)
	if italicTitle == '' and basePagename == baseTaxon then
		italicTitle = 'yes'
	end
	-- italicize the page name (page title) if required
	if currentPagename.namespace == 0 and (italicTitle == 'yes' or italicTitle == 'taxon') then
		if italicTitle == 'taxon' or TaxonItalics.hasConnectingTerm(baseTaxon) then
			res =  res .. frame:expandTemplate{ title = 'Italic taxon title', args = {} }
			italicTitle = 'yes'
		else ItalicTitle._main({})
		end
	end
	-- set the taxobox name if not supplied, italicizing it if appropriate.
	if name == '' then
		name = basePagename
		if italicTitle == 'yes' then
			name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false)
		end
		-- name = name ..  '/' .. baseTaxon .. '/' .. nameRank
	end
	-- determine taxobox colour
	local colour = ''
	if colourAs ~= '' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {colourAs} }
	elseif l.system == 'ichnos' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Ichnos'} }
	elseif l.system == 'veterovata' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Veterovata'} }
	else
		colour = Autotaxobox.getTaxoboxColour(frame, taxon)
	end
	-- set binomial parameters if the target taxon is (unusually) a species
	local genusAuthority = ''
	if binomial == '' then
		if ok and taxonRank == 'species' then
			binomial = TaxonItalics.italicizeTaxonName(taxon, false, false)
			binomialAuthority = authority
		end
	end
	-- handle any manually set ranks
	local boldFirst = ''
	local offset = 0
	if speciesManual ~= '' then
		offset = offset + 1
		binomialAuthority = authority
		if binomial == '' then binomial = '&lt;span class=&quot;error&quot;&gt;Error: binomial parameter value is missing&lt;/span&gt;' end
	end
	if genusManual ~= '' then
		boldFirst = 'link'
		offset = offset + 1
		if offset == 1 then
			genusAuthority = authority
		else
			genusAuthority = parentAuthority
		end
	end
	-- process type genus and type species if present; italicize if they seem not to have an authority attached
	local typeGenus = ''
	local typeGenusRef = ''
	local typeGenusAuthority = ''
	local typeSpecies = ''
	local typeSpeciesRef = ''
	local typeSpeciesAuthority = ''
	local typeIchnogenus = ''
	local typeIchnogenusRef = ''
	local typeIchnogenusAuthority = ''
	local typeIchnospecies = ''
	local typeIchnospeciesRef = ''
	local typeIchnospeciesAuthority = ''
	local typeOogenus = ''
	local typeOogenusRef = ''
	local typeOogenusAuthority = ''
	local typeOospecies = ''
	local typeOospeciesRef = ''
	local typeOospeciesAuthority = ''
	if l.system == '' then
		typeGenus = l.italicizeTypeName(args['type_genus'] or args['type genus'] or '')
		typeGenusRef = args['type_genus_ref'] or args['type genus ref'] or ''
		typeGenusAuthority = args['type_genus_authority'] or args['type genus authority'] or ''
		typeSpecies = l.italicizeTypeName(args['type_species'] or args['type species'] or '')
		typeSpeciesRef = args['type_species_ref'] or args['type species ref'] or ''
		typeSpeciesAuthority = args['type_species_authority'] or args['type species authority'] or ''
	elseif l.system == 'ichnos' then
		typeIchnogenus = l.italicizeTypeName(args['type_ichnogenus'] or args['type ichnogenus'] or '')
		typeIchnogenusRef = args['type_ichnogenus_ref'] or args['type ichnogenus ref'] or ''
		typeIchnogenusAuthority = args['type_ichnogenus_authority'] or args['type ichnogenus authority'] or ''
		typeIchnospecies = l.italicizeTypeName(args['type_ichnospecies'] or args['type ichnospecies'] or '')
		typeIchnospeciesRef = args['type_ichnospecies_ref'] or args['type ichnospecies ref'] or ''
		typeIchnospeciesAuthority = args['type_ichnospecies_authority'] or args['type ichnospecies authority'] or ''
	elseif l.system == 'veterovata' then
		typeOogenus = l.italicizeTypeName(args['type_oogenus'] or args['type oogenus'] or '')
		typeOogenusRef = args['type_oogenus_ref'] or args['type oogenus ref'] or ''
		typeOogenusAuthority = args['type_oogenus_authority'] or args['type oogenus authority'] or ''
		typeOospecies = l.italicizeTypeName(args['type_oospecies'] or args['type oospecies'] or '')
		typeOospeciesRef = args['type_oospecies_ref'] or args['type oospecies ref'] or ''
		typeOospeciesAuthority = args['type_oospecies_authority'] or args['type oospecies authority'] or ''
	end
	-- fill in a missing subdivision_ranks parameter
	local subdivision = args['subdivision'] or args['podjela'] or ''
	local subdivisionRef = args['subdivision_ref'] or args['subdivision ref'] or args['podjela_ref'] or args['podjela ref'] or ''
	local subdivisionRanks = args['subdivision_ranks'] or args['subdivision ranks'] or args['podjela_kategorije'] or args['podjela kategorije'] or ''
	if subdivision ~= '' and subdivisionRanks == '' and ok and taxonRank ~= '' then
		subdivisionRanks =  frame:expandTemplate{ title = 'Children rank', args = {taxonRank} }
	end
	-- ------------------------------------------------
	-- now call Taxobox/core with all of its parameters
	-- ------------------------------------------------
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox/core', args =
		{ ichnos = ichnos,
		  veterovata = veterovata,
		  ['edit link'] = 'e',
		  temporal_range = fossilRange,
		  display_taxa = args['display_parents'] or args['display parents'] or '1',
		  parent = taxon,
		  authority = authority,
          parent_authority = parentAuthority,
		  grandparent_authority = args['grandparent_authority'] or args['grandparent authority'] or '',
		  greatgrandparent_authority = args['greatgrandparent_authority'] or args['greatgrandparent authority'] or '',
		  greatgreatgrandparent_authority = args['greatgreatgrandparent_authority'] or args['greatgreatgrandparent authority'] or '',
		  name = name,
		  colour = colour,
		  status = args['status'] or '',
		  status_system = args['status_system'] or args['status system'] or '',
		  status_ref = args['status_ref'] or args['status ref'] or '',
		  status2 = args['status2'] or '',
		  status2_system = args['status2_system'] or args['status2 system'] or '',
		  status2_ref = args['status2_ref'] or args['status2 ref'] or '',
		  trend = args['trend'] or '',
		  extinct = args['extinct'] or '',
		  image = args['image'] or '',
		  upright = args['image_upright'] or args['image upright'] or '',
		  image_alt = args['image_alt'] or args['image alt'] or '',
		  image_caption = args['image_caption'] or args['image caption'] or '',
		  image2 = args['image2'] or '',
		  upright2 = args['image2_upright'] or args['image2 upright'] or '',
		  image2_alt = args['image2_alt'] or args['image2 alt'] or '',
		  image2_caption = args['image2_caption'] or args['image2 caption'] or '',
		  audio = args['audio'] or '',
		  audio_alt = args['audio_alt'] or args['audio alt'] or '',
		  audio_caption = args['audio_caption'] or args['audio caption'] or '',
		  classification_status = args['classification_status'] or args['classification status'] or '',
		  diversity = args['diversity'] or '',
		  diversity_ref = args['diversity_ref'] or args['diversity ref'] or '',
		  diversity_link = args['diversity_link'] or args['diversity link'] or '',
		  bold_first = boldFirst,
		  offset = offset,
		  genus = genusManual,
		  genus_authority = genusAuthority,
		  species = speciesManual,
		  binomial = binomial,
		  binomial_authority = binomialAuthority,
		  trinomial = args['trinomial'] or '',
		  trinomial_authority = args['trinomial_authority'] or args['trinomial authority'] or '',
		  type_genus = typeGenus,
		  type_genus_ref = typeGenusRef,
		  type_genus_authority = typeGenusAuthority,
		  type_species = typeSpecies,
		  type_species_ref = typeSpeciesRef,
		  type_species_authority = typeSpeciesAuthority,
		  type_ichnogenus = typeIchnogenus,
		  type_ichnogenus_ref = typeIchnogenusRef,
		  type_ichnogenus_authority = typeIchnogenusAuthority,
		  type_ichnospecies = typeIchnospecies,
		  type_ichnospecies_ref = typeIchnospeciesRef,
		  type_ichnospecies_authority = typeIchnospeciesAuthority,
		  type_oogenus = typeOogenus,
		  type_oogenus_ref = typeOogenusRef,
		  type_oogenus_authority = typeOogenusAuthority,
		  type_oospecies = typeOospecies,
		  type_oospecies_ref = typeOospeciesRef,
		  type_oospecies_authority = typeOospeciesAuthority,
		  subdivision = subdivision,
		  subdivision_ref = subdivisionRef,
		  subdivision_ranks = subdivisionRanks,		  
		  type_strain = args['type_strain'] or args['type strain'] or '',
		  type_strain_ref = args['type_strain_ref'] or args['type strain ref'] or '',
		  range_map = args['range_map'] or args['range map'] or '',
		  range_map_upright = args['range_map_upright'] or args['range map upright'] or '',
		  range_map_alt = args['range_map_alt'] or args['range map alt'] or '',
		  range_map_caption = args['range_map_caption'] or args['range map caption'] or '',
		  range_map2 = args['range_map2'] or args['range map2'] or '',
		  range_map2_upright = args['range_map2_upright'] or args['range map2 upright'] or '',
		  range_map2_alt = args['range_map2_alt'] or args['range map2 alt'] or '',
		  range_map2_caption = args['range_map2_caption'] or args['range map2 caption'] or '',
		  range_map3 = args['range_map3'] or args['range map3'] or '',
		  range_map3_upright = args['range_map3_upright'] or args['range map3 upright'] or '',
		  range_map3_alt = args['range_map3_alt'] or args['range map3 alt'] or '',
		  range_map3_caption = args['range_map3_caption'] or args['range map3 caption'] or '',
		  range_map4 = args['range_map4'] or args['range map4'] or '',
		  range_map4_upright = args['range_map4_upright'] or args['range map4 upright'] or '',
		  range_map4_alt = args['range_map4_alt'] or args['range map4 alt'] or '',
		  range_map4_caption = args['range_map4_caption'] or args['range map4 caption'] or '',
		  synonyms_ref = args['synonyms_ref'] or args['synonyms ref'] or '',
		  synonyms = args['synonyms'] or ''
		} }
	-- put page in error-tracking categories if required
	local errCat1 = ''
	if genusManual ~= '' or speciesManual ~= '' or binomial ~= '' then errCat1 = '[[Category:Automatic taxoboxes using manual parameters]]' end
	local errCat2 = ''
	if taxonParaMissingError then errCat2 = '[[Category:Automatic taxoboxes relying on page title]]' end
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Main other', args = {errCat1..errCat2} }
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil) checks
-- the parameters that determine the fossil range, returning an appropriate
-- range.
-- =============================================================================
-- temporary public function for debugging
function p.chkFossilRange(frame)
	local args = frame.args
	local fossilRange = args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['fossil_range'] or args['fossil range'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or ''
    local fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	return fossilRange
end

function l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	local res = ''
	if fossilRange ~= '' then
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { fossilRange } }, '[Ee]rror') then
			res = fossilRange
		else 
			res = frame:expandTemplate{ title = 'Geological range', args = { fossilRange } }
		end
	elseif oldestFossil ~= '' then
		if youngestFossil == '' then youngestFossil = 'Recent' end
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { oldestFossil } }, '[Ee]rror') or
		   mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { youngestFossil } }, '[Ee]rror') then
			res = oldestFossil..'–'..youngestFossil
		else
		res = frame:expandTemplate{ title = 'Geological range', args = { oldestFossil, youngestFossil } }
		end
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.italicizeTypeName(typeName) checks whether the name of a type genus or
-- species should be italicized, because it appears to be a bare name.
-- =============================================================================

function l.italicizeTypeName(typeName)
	if typeName and not (string.find(typeName, &quot;&lt;&quot;, 1, true) or string.find(typeName, &quot;&gt;&quot;, 1, true)) then
		typeName = TaxonItalics.italicizeTaxonName(typeName, false, false)
	end
	return typeName
end

-- **************************** Speciesbox support *****************************

-- =============================================================================
-- l.genusOf(str) extracts the genus from a string. Normally this will be the
-- first word of the string (e.g. given 'Bellis perennis' it returns 'Bellis').
-- It also handles a string containing a nothogenus with a spaced × (e.g. given
-- '× Heucherella tiarelloides' it returns '× Heucherella').
-- =============================================================================

function l.genusOf(str)
	local res = mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 1)
	if res == mw.ustring.char(215) then
		res = res .. ' ' .. mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 3)
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
-- returns a name for a taxobox created by Template:Speciesbox. The name will be
-- italicized if appropriate. It also generates code to italicize the page title
-- if appropropriate. In both cases the test for italicization is that the base
-- taxon name (stripped of any disambiguation or qualifier) is the same as the
-- base page title.
-- =============================================================================

function p.speciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local taxon = frame.args[2] or ''
	local genus = frame.args[3] or ''
	local species = frame.args[4] or ''
	local basePageTitle = frame.args[5] or ''
	local italicTitle = frame.args[6] or ''
	return l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
	if taxon ~= '' then
		genus = mw.ustring.gsub(l.genusOf(taxon), '/.*$', '', 1) -- strip any qualifier
	else
		genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
		if species == '' then taxon = genus
		else taxon = genus .. ' ' .. species
		end
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon or basePageTitle == genus) -- use basePageTitle to match taxon/genus
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		if italicTitle ~= 'test' then 
			pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
			local nsText = mw.title.getCurrentTitle().nsText -- for drafts and other pages not in mainspace
			if nsText ~= '' then
				pageTitle = nsText:gsub('_', ' ') .. ':' .. pageTitle -- [[phab:T369784]]
			end
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

-- =============================================================================
-- =============================================================================
function p.infraspeciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local genus = frame.args[2] or ''
	local species = frame.args[3] or ''
	local ct = frame.args[4] or ''
    local infraspecies = frame.args[5] or ''
	local basePageTitle = frame.args[6] or ''
	local italicTitle = frame.args[7] or ''
	return l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
	genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
	local taxon = genus .. ' ' .. species
	if ct == '' then taxon = taxon .. ' ' .. infraspecies
	else taxon = taxon .. ' ' .. ct .. ' ' .. infraspecies
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon) -- use basePageTitle to match taxon
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
		if italicTitle ~= 'test' then 
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

return p</text>
      <sha1>s2rczruv1rn2mqd1axvrlurd0rc81mo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681564</id>
      <parentid>42681554</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:56:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681564</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="23561" sha1="f3a6dubea61cnv79vbqpkg128rdjidg" xml:space="preserve">require('strict')
local TaxonItalics = require('Module:TaxonItalics')
local Autotaxobox = require('Module:Autotaxobox')
local ItalicTitle = require('Module:Italic title')
local p = {} -- functions made public
local l = {} -- nonpublic internal functions and variables global to the module
l.system = '' -- '' for normal scientific classification (default)
              -- 'ichnos' for trace fossil classification
              -- 'veterovata' for egg fossil classification

-- =============================================================================
-- ichnobox implements Template:Ichnobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.ichnobox(frame)
	l.system = 'ichnos'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- oobox implements Template:Oobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.oobox(frame)
	l.system = 'veterovata'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- automaticTaxobox implements Template:Automatic taxobox; see the documentation
-- of that template for details.
-- It also implements Template:Ichnobox and Template:Oobox. The small
-- differences are signalled by the module-wide variable l.system.
-- The following parameters present in the old template code version of
-- Template:Automatic taxobox were not used and have not been implemented:
--   image_caption_align
--   image2_caption_align
--   binomial2
--   binomial2_authority
--   binomial3
--   binomial3_authority
--   binomial4
--   binomial4_authority
-- =============================================================================

function p.automaticTaxobox(frame)
	local args
	if frame.args['direct'] == 'yes' then args = frame.args
	else args = frame:getParent().args end
	local res = ''
	-- ---------------------------------------------------------------------
	-- pick up taxobox parameters from the caller that need to be processed;
	-- most will be passed on unchanged
	-- ---------------------------------------------------------------------
	local pagename = args['pagename'] or '' -- for testing and debugging only
	local italicTitle = args['italic_title'] or args['italic title'] or ''
	local ichnos = ''
	if l.system == 'ichnos' then ichnos = 'true' end
	local veterovata = ''
	if l.system == 'veterovata' then veterovata = 'true' end
	local fossilRange = args['fossil_range'] or args['fossil range'] or args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['raspon_fosila'] or args['raspon fosila'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or args['najstariji_fosil'] or args['najstariji fosil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or args['najmlađi_fosil'] or args['najmlađi fosil'] or ''
	local name = args['name'] or args['naziv'] or ''
	local colourAs = args['color_as'] or args['color as'] or args['colour_as']  or args['colour as'] or args['boja'] or ''
	local taxon = args['taxon'] or args['takson'] or ''
	local authority = args['authority'] or args['autorstvo'] or ''
    local parentAuthority = args['parent_authority'] or args['parent authority'] or args['vršno_autorstvo'] or args['vršno autorstvo'] or ''
	local manualFlag = 'text' -- marks manually specified ranks
	local binomial = args['binomial'] or args['binomial_'..manualFlag] or args['binomial '..manualFlag] or args['dvoimeno'] or args['dvoimeno_'..manualFlag] or args['dvoimeno '..manualFlag] or ''
	local binomialAuthority = args['binomial_authority'] or args['binomial authority'] or args['dvoimeno_autorstvo'] or args['dvoimeno autorstvo'] or ''
	local genusManual = args['genus_'..manualFlag] or args['genus '..manualFlag] or''
	local speciesManual = args['species_'..manualFlag] or args['species '..manualFlag] or''
	-- ------------------------------------------------------
	-- set the taxobox parameters determined by this function
	-- ------------------------------------------------------
    fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	-- use the base page name as the taxon if the taxon parameter is missing
	local currentPagename = mw.title.getCurrentTitle()
	if pagename == '' then pagename = currentPagename.text end -- pagename para only used in testing and 
	local basePagename = pagename
	if italicTitle ~= 'taxon' then basePagename = mw.ustring.gsub(basePagename, '%s+%b()$', '', 1) end
	local taxonParaMissingError = false
	if taxon == '' then
		taxonParaMissingError = true
		taxon = basePagename
	end
	-- decide if the page name and taxobox name need to be italicized;
	-- if italic_title is not set, then if the names are the taxon, use its rank to decide
	local ok, taxonRank = Autotaxobox.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'rank') -- taxonRank needed later if not here
	if italicTitle == '' then
		if not (ok and taxonRank ~= '' and
			    frame:expandTemplate{ title = 'Is italic taxon', args = {taxonRank} } == 'yes') then
			italicTitle = 'no'
		end
	end
	--   remove any &quot; (DISAMBIG)&quot; or &quot;/MODIFIER&quot; from the taxon's name;
	--   if the base page name is the same as the base taxon name, then italicization can be applied
	local baseTaxon = taxon
	if italicTitle ~= 'taxon' then baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '%s+%b()$', '', 1) end
	baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '/.*$', '', 1)
	if italicTitle == '' and basePagename == baseTaxon then
		italicTitle = 'yes'
	end
	-- italicize the page name (page title) if required
	if currentPagename.namespace == 0 and (italicTitle == 'yes' or italicTitle == 'taxon') then
		if italicTitle == 'taxon' or TaxonItalics.hasConnectingTerm(baseTaxon) then
			res =  res .. frame:expandTemplate{ title = 'Italic taxon title', args = {} }
			italicTitle = 'yes'
		else ItalicTitle._main({})
		end
	end
	-- set the taxobox name if not supplied, italicizing it if appropriate.
	if name == '' then
		name = basePagename
		if italicTitle == 'yes' then
			name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false)
		end
		-- name = name ..  '/' .. baseTaxon .. '/' .. nameRank
	end
	-- determine taxobox colour
	local colour = ''
	if colourAs ~= '' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {colourAs} }
	elseif l.system == 'ichnos' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Ichnos'} }
	elseif l.system == 'veterovata' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Veterovata'} }
	else
		colour = Autotaxobox.getTaxoboxColour(frame, taxon)
	end
	-- set binomial parameters if the target taxon is (unusually) a species
	local genusAuthority = ''
	if binomial == '' then
		if ok and taxonRank == 'species' then
			binomial = TaxonItalics.italicizeTaxonName(taxon, false, false)
			binomialAuthority = authority
		end
	end
	-- handle any manually set ranks
	local boldFirst = ''
	local offset = 0
	if speciesManual ~= '' then
		offset = offset + 1
		binomialAuthority = authority
		if binomial == '' then binomial = '&lt;span class=&quot;error&quot;&gt;Greška: Nedostaje parametar za dvoimeno nazivlje&lt;/span&gt;' end
	end
	if genusManual ~= '' then
		boldFirst = 'link'
		offset = offset + 1
		if offset == 1 then
			genusAuthority = authority
		else
			genusAuthority = parentAuthority
		end
	end
	-- process type genus and type species if present; italicize if they seem not to have an authority attached
	local typeGenus = ''
	local typeGenusRef = ''
	local typeGenusAuthority = ''
	local typeSpecies = ''
	local typeSpeciesRef = ''
	local typeSpeciesAuthority = ''
	local typeIchnogenus = ''
	local typeIchnogenusRef = ''
	local typeIchnogenusAuthority = ''
	local typeIchnospecies = ''
	local typeIchnospeciesRef = ''
	local typeIchnospeciesAuthority = ''
	local typeOogenus = ''
	local typeOogenusRef = ''
	local typeOogenusAuthority = ''
	local typeOospecies = ''
	local typeOospeciesRef = ''
	local typeOospeciesAuthority = ''
	if l.system == '' then
		typeGenus = l.italicizeTypeName(args['type_genus'] or args['type genus'] or '')
		typeGenusRef = args['type_genus_ref'] or args['type genus ref'] or ''
		typeGenusAuthority = args['type_genus_authority'] or args['type genus authority'] or ''
		typeSpecies = l.italicizeTypeName(args['type_species'] or args['type species'] or '')
		typeSpeciesRef = args['type_species_ref'] or args['type species ref'] or ''
		typeSpeciesAuthority = args['type_species_authority'] or args['type species authority'] or ''
	elseif l.system == 'ichnos' then
		typeIchnogenus = l.italicizeTypeName(args['type_ichnogenus'] or args['type ichnogenus'] or '')
		typeIchnogenusRef = args['type_ichnogenus_ref'] or args['type ichnogenus ref'] or ''
		typeIchnogenusAuthority = args['type_ichnogenus_authority'] or args['type ichnogenus authority'] or ''
		typeIchnospecies = l.italicizeTypeName(args['type_ichnospecies'] or args['type ichnospecies'] or '')
		typeIchnospeciesRef = args['type_ichnospecies_ref'] or args['type ichnospecies ref'] or ''
		typeIchnospeciesAuthority = args['type_ichnospecies_authority'] or args['type ichnospecies authority'] or ''
	elseif l.system == 'veterovata' then
		typeOogenus = l.italicizeTypeName(args['type_oogenus'] or args['type oogenus'] or '')
		typeOogenusRef = args['type_oogenus_ref'] or args['type oogenus ref'] or ''
		typeOogenusAuthority = args['type_oogenus_authority'] or args['type oogenus authority'] or ''
		typeOospecies = l.italicizeTypeName(args['type_oospecies'] or args['type oospecies'] or '')
		typeOospeciesRef = args['type_oospecies_ref'] or args['type oospecies ref'] or ''
		typeOospeciesAuthority = args['type_oospecies_authority'] or args['type oospecies authority'] or ''
	end
	-- fill in a missing subdivision_ranks parameter
	local subdivision = args['subdivision'] or args['podjela'] or ''
	local subdivisionRef = args['subdivision_ref'] or args['subdivision ref'] or args['podjela_ref'] or args['podjela ref'] or ''
	local subdivisionRanks = args['subdivision_ranks'] or args['subdivision ranks'] or args['podjela_kategorije'] or args['podjela kategorije'] or ''
	if subdivision ~= '' and subdivisionRanks == '' and ok and taxonRank ~= '' then
		subdivisionRanks =  frame:expandTemplate{ title = 'Niže kategorije', args = {taxonRank} }
	end
	-- ------------------------------------------------
	-- now call Taxobox/core with all of its parameters
	-- ------------------------------------------------
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox/core', args =
		{ ichnos = ichnos,
		  veterovata = veterovata,
		  ['edit link'] = 'e',
		  temporal_range = fossilRange,
		  display_taxa = args['display_parents'] or args['display parents'] or '1',
		  parent = taxon,
		  authority = authority,
          parent_authority = parentAuthority,
		  grandparent_authority = args['grandparent_authority'] or args['grandparent authority'] or '',
		  greatgrandparent_authority = args['greatgrandparent_authority'] or args['greatgrandparent authority'] or '',
		  greatgreatgrandparent_authority = args['greatgreatgrandparent_authority'] or args['greatgreatgrandparent authority'] or '',
		  name = name,
		  colour = colour,
		  status = args['status'] or '',
		  status_system = args['status_system'] or args['status system'] or '',
		  status_ref = args['status_ref'] or args['status ref'] or '',
		  status2 = args['status2'] or '',
		  status2_system = args['status2_system'] or args['status2 system'] or '',
		  status2_ref = args['status2_ref'] or args['status2 ref'] or '',
		  trend = args['trend'] or '',
		  extinct = args['extinct'] or '',
		  image = args['image'] or '',
		  upright = args['image_upright'] or args['image upright'] or '',
		  image_alt = args['image_alt'] or args['image alt'] or '',
		  image_caption = args['image_caption'] or args['image caption'] or '',
		  image2 = args['image2'] or '',
		  upright2 = args['image2_upright'] or args['image2 upright'] or '',
		  image2_alt = args['image2_alt'] or args['image2 alt'] or '',
		  image2_caption = args['image2_caption'] or args['image2 caption'] or '',
		  audio = args['audio'] or '',
		  audio_alt = args['audio_alt'] or args['audio alt'] or '',
		  audio_caption = args['audio_caption'] or args['audio caption'] or '',
		  classification_status = args['classification_status'] or args['classification status'] or '',
		  diversity = args['diversity'] or '',
		  diversity_ref = args['diversity_ref'] or args['diversity ref'] or '',
		  diversity_link = args['diversity_link'] or args['diversity link'] or '',
		  bold_first = boldFirst,
		  offset = offset,
		  genus = genusManual,
		  genus_authority = genusAuthority,
		  species = speciesManual,
		  binomial = binomial,
		  binomial_authority = binomialAuthority,
		  trinomial = args['trinomial'] or '',
		  trinomial_authority = args['trinomial_authority'] or args['trinomial authority'] or '',
		  type_genus = typeGenus,
		  type_genus_ref = typeGenusRef,
		  type_genus_authority = typeGenusAuthority,
		  type_species = typeSpecies,
		  type_species_ref = typeSpeciesRef,
		  type_species_authority = typeSpeciesAuthority,
		  type_ichnogenus = typeIchnogenus,
		  type_ichnogenus_ref = typeIchnogenusRef,
		  type_ichnogenus_authority = typeIchnogenusAuthority,
		  type_ichnospecies = typeIchnospecies,
		  type_ichnospecies_ref = typeIchnospeciesRef,
		  type_ichnospecies_authority = typeIchnospeciesAuthority,
		  type_oogenus = typeOogenus,
		  type_oogenus_ref = typeOogenusRef,
		  type_oogenus_authority = typeOogenusAuthority,
		  type_oospecies = typeOospecies,
		  type_oospecies_ref = typeOospeciesRef,
		  type_oospecies_authority = typeOospeciesAuthority,
		  subdivision = subdivision,
		  subdivision_ref = subdivisionRef,
		  subdivision_ranks = subdivisionRanks,		  
		  type_strain = args['type_strain'] or args['type strain'] or '',
		  type_strain_ref = args['type_strain_ref'] or args['type strain ref'] or '',
		  range_map = args['range_map'] or args['range map'] or '',
		  range_map_upright = args['range_map_upright'] or args['range map upright'] or '',
		  range_map_alt = args['range_map_alt'] or args['range map alt'] or '',
		  range_map_caption = args['range_map_caption'] or args['range map caption'] or '',
		  range_map2 = args['range_map2'] or args['range map2'] or '',
		  range_map2_upright = args['range_map2_upright'] or args['range map2 upright'] or '',
		  range_map2_alt = args['range_map2_alt'] or args['range map2 alt'] or '',
		  range_map2_caption = args['range_map2_caption'] or args['range map2 caption'] or '',
		  range_map3 = args['range_map3'] or args['range map3'] or '',
		  range_map3_upright = args['range_map3_upright'] or args['range map3 upright'] or '',
		  range_map3_alt = args['range_map3_alt'] or args['range map3 alt'] or '',
		  range_map3_caption = args['range_map3_caption'] or args['range map3 caption'] or '',
		  range_map4 = args['range_map4'] or args['range map4'] or '',
		  range_map4_upright = args['range_map4_upright'] or args['range map4 upright'] or '',
		  range_map4_alt = args['range_map4_alt'] or args['range map4 alt'] or '',
		  range_map4_caption = args['range_map4_caption'] or args['range map4 caption'] or '',
		  synonyms_ref = args['synonyms_ref'] or args['synonyms ref'] or '',
		  synonyms = args['synonyms'] or ''
		} }
	-- put page in error-tracking categories if required
	local errCat1 = ''
	if genusManual ~= '' or speciesManual ~= '' or binomial ~= '' then errCat1 = '[[Kategorija:Automatski taksokviri koji koriste ručno unesene parametre]]' end
	local errCat2 = ''
	if taxonParaMissingError then errCat2 = '[[Kategorija:Automatski taksokviri koji se oslanjaju na naslov stranice]]' end
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Main other', args = {errCat1..errCat2} }
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil) checks
-- the parameters that determine the fossil range, returning an appropriate
-- range.
-- =============================================================================
-- temporary public function for debugging
function p.chkFossilRange(frame)
	local args = frame.args
	local fossilRange = args['fossil_range'] or args['fossil range'] or args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['raspon_fosila'] or args['raspon fosila'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or args['najstariji_fosil'] or args['najstariji fosil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or args['najmlađi_fosil'] or args['najmlađi fosil'] or ''
    local fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	return fossilRange
end

function l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	local res = ''
	if fossilRange ~= '' then
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Početak perioda', args = { fossilRange } }, '[Gg]reška') then
			res = fossilRange
		else 
			res = frame:expandTemplate{ title = 'Geološki raspon', args = { fossilRange } }
		end
	elseif oldestFossil ~= '' then
		if youngestFossil == '' then youngestFossil = 'Recentni' end
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Početak perioda', args = { oldestFossil } }, '[Gg]reška') or
		   mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Početak perioda', args = { youngestFossil } }, '[Gg]reška') then
			res = oldestFossil..'–'..youngestFossil
		else
		res = frame:expandTemplate{ title = 'Geološki raspon', args = { oldestFossil, youngestFossil } }
		end
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.italicizeTypeName(typeName) checks whether the name of a type genus or
-- species should be italicized, because it appears to be a bare name.
-- =============================================================================

function l.italicizeTypeName(typeName)
	if typeName and not (string.find(typeName, &quot;&lt;&quot;, 1, true) or string.find(typeName, &quot;&gt;&quot;, 1, true)) then
		typeName = TaxonItalics.italicizeTaxonName(typeName, false, false)
	end
	return typeName
end

-- **************************** Speciesbox support *****************************

-- =============================================================================
-- l.genusOf(str) extracts the genus from a string. Normally this will be the
-- first word of the string (e.g. given 'Bellis perennis' it returns 'Bellis').
-- It also handles a string containing a nothogenus with a spaced × (e.g. given
-- '× Heucherella tiarelloides' it returns '× Heucherella').
-- =============================================================================

function l.genusOf(str)
	local res = mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 1)
	if res == mw.ustring.char(215) then
		res = res .. ' ' .. mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 3)
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
-- returns a name for a taxobox created by Template:Speciesbox. The name will be
-- italicized if appropriate. It also generates code to italicize the page title
-- if appropropriate. In both cases the test for italicization is that the base
-- taxon name (stripped of any disambiguation or qualifier) is the same as the
-- base page title.
-- =============================================================================

function p.speciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local taxon = frame.args[2] or ''
	local genus = frame.args[3] or ''
	local species = frame.args[4] or ''
	local basePageTitle = frame.args[5] or ''
	local italicTitle = frame.args[6] or ''
	return l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
	if taxon ~= '' then
		genus = mw.ustring.gsub(l.genusOf(taxon), '/.*$', '', 1) -- strip any qualifier
	else
		genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
		if species == '' then taxon = genus
		else taxon = genus .. ' ' .. species
		end
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon or basePageTitle == genus) -- use basePageTitle to match taxon/genus
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		if italicTitle ~= 'test' then 
			pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
			local nsText = mw.title.getCurrentTitle().nsText -- for drafts and other pages not in mainspace
			if nsText ~= '' then
				pageTitle = nsText:gsub('_', ' ') .. ':' .. pageTitle -- [[phab:T369784]]
			end
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

-- =============================================================================
-- =============================================================================
function p.infraspeciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local genus = frame.args[2] or ''
	local species = frame.args[3] or ''
	local ct = frame.args[4] or ''
    local infraspecies = frame.args[5] or ''
	local basePageTitle = frame.args[6] or ''
	local italicTitle = frame.args[7] or ''
	return l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
	genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
	local taxon = genus .. ' ' .. species
	if ct == '' then taxon = taxon .. ' ' .. infraspecies
	else taxon = taxon .. ' ' .. ct .. ' ' .. infraspecies
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon) -- use basePageTitle to match taxon
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
		if italicTitle ~= 'test' then 
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

return p</text>
      <sha1>f3a6dubea61cnv79vbqpkg128rdjidg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681567</id>
      <parentid>42681564</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:01:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681567</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="23549" sha1="s8waf7byugknzodfyauy0rs7fbfc7v7" xml:space="preserve">require('strict')
local TaxonItalics = require('Module:TaxonItalics')
local Autotaxobox = require('Module:Autotaxobox')
local ItalicTitle = require('Module:Italic title')
local p = {} -- functions made public
local l = {} -- nonpublic internal functions and variables global to the module
l.system = '' -- '' for normal scientific classification (default)
              -- 'ichnos' for trace fossil classification
              -- 'veterovata' for egg fossil classification

-- =============================================================================
-- ichnobox implements Template:Ichnobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.ichnobox(frame)
	l.system = 'ichnos'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- oobox implements Template:Oobox; see the documentation of that
-- template for details.
-- The only difference from Template:Automatic taxobox is in the taxobox colour
-- and classification link and the parameters for type species and genera.
-- =============================================================================

function p.oobox(frame)
	l.system = 'veterovata'
	return p.automaticTaxobox(frame)
end

-- =============================================================================
-- automaticTaxobox implements Template:Automatic taxobox; see the documentation
-- of that template for details.
-- It also implements Template:Ichnobox and Template:Oobox. The small
-- differences are signalled by the module-wide variable l.system.
-- The following parameters present in the old template code version of
-- Template:Automatic taxobox were not used and have not been implemented:
--   image_caption_align
--   image2_caption_align
--   binomial2
--   binomial2_authority
--   binomial3
--   binomial3_authority
--   binomial4
--   binomial4_authority
-- =============================================================================

function p.automaticTaxobox(frame)
	local args
	if frame.args['direct'] == 'yes' then args = frame.args
	else args = frame:getParent().args end
	local res = ''
	-- ---------------------------------------------------------------------
	-- pick up taxobox parameters from the caller that need to be processed;
	-- most will be passed on unchanged
	-- ---------------------------------------------------------------------
	local pagename = args['pagename'] or '' -- for testing and debugging only
	local italicTitle = args['italic_title'] or args['italic title'] or ''
	local ichnos = ''
	if l.system == 'ichnos' then ichnos = 'true' end
	local veterovata = ''
	if l.system == 'veterovata' then veterovata = 'true' end
	local fossilRange = args['fossil_range'] or args['fossil range'] or args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['raspon_fosila'] or args['raspon fosila'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or args['najstariji_fosil'] or args['najstariji fosil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or args['najmlađi_fosil'] or args['najmlađi fosil'] or ''
	local name = args['name'] or args['naziv'] or ''
	local colourAs = args['color_as'] or args['color as'] or args['colour_as']  or args['colour as'] or args['boja'] or ''
	local taxon = args['taxon'] or args['takson'] or ''
	local authority = args['authority'] or args['autorstvo'] or ''
    local parentAuthority = args['parent_authority'] or args['parent authority'] or args['vršno_autorstvo'] or args['vršno autorstvo'] or ''
	local manualFlag = 'text' -- marks manually specified ranks
	local binomial = args['binomial'] or args['binomial_'..manualFlag] or args['binomial '..manualFlag] or args['dvoimeno'] or args['dvoimeno_'..manualFlag] or args['dvoimeno '..manualFlag] or ''
	local binomialAuthority = args['binomial_authority'] or args['binomial authority'] or args['dvoimeno_autorstvo'] or args['dvoimeno autorstvo'] or ''
	local genusManual = args['genus_'..manualFlag] or args['genus '..manualFlag] or''
	local speciesManual = args['species_'..manualFlag] or args['species '..manualFlag] or''
	-- ------------------------------------------------------
	-- set the taxobox parameters determined by this function
	-- ------------------------------------------------------
    fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	-- use the base page name as the taxon if the taxon parameter is missing
	local currentPagename = mw.title.getCurrentTitle()
	if pagename == '' then pagename = currentPagename.text end -- pagename para only used in testing and 
	local basePagename = pagename
	if italicTitle ~= 'taxon' then basePagename = mw.ustring.gsub(basePagename, '%s+%b()$', '', 1) end
	local taxonParaMissingError = false
	if taxon == '' then
		taxonParaMissingError = true
		taxon = basePagename
	end
	-- decide if the page name and taxobox name need to be italicized;
	-- if italic_title is not set, then if the names are the taxon, use its rank to decide
	local ok, taxonRank = Autotaxobox.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'rank') -- taxonRank needed later if not here
	if italicTitle == '' then
		if not (ok and taxonRank ~= '' and
			    frame:expandTemplate{ title = 'Is italic taxon', args = {taxonRank} } == 'yes') then
			italicTitle = 'no'
		end
	end
	--   remove any &quot; (DISAMBIG)&quot; or &quot;/MODIFIER&quot; from the taxon's name;
	--   if the base page name is the same as the base taxon name, then italicization can be applied
	local baseTaxon = taxon
	if italicTitle ~= 'taxon' then baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '%s+%b()$', '', 1) end
	baseTaxon = mw.ustring.gsub(baseTaxon, '/.*$', '', 1)
	if italicTitle == '' and basePagename == baseTaxon then
		italicTitle = 'yes'
	end
	-- italicize the page name (page title) if required
	if currentPagename.namespace == 0 and (italicTitle == 'yes' or italicTitle == 'taxon') then
		if italicTitle == 'taxon' or TaxonItalics.hasConnectingTerm(baseTaxon) then
			res =  res .. frame:expandTemplate{ title = 'Italic taxon title', args = {} }
			italicTitle = 'yes'
		else ItalicTitle._main({})
		end
	end
	-- set the taxobox name if not supplied, italicizing it if appropriate.
	if name == '' then
		name = basePagename
		if italicTitle == 'yes' then
			name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false)
		end
		-- name = name ..  '/' .. baseTaxon .. '/' .. nameRank
	end
	-- determine taxobox colour
	local colour = ''
	if colourAs ~= '' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {colourAs} }
	elseif l.system == 'ichnos' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Ichnos'} }
	elseif l.system == 'veterovata' then
		colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = {'Veterovata'} }
	else
		colour = Autotaxobox.getTaxoboxColour(frame, taxon)
	end
	-- set binomial parameters if the target taxon is (unusually) a species
	local genusAuthority = ''
	if binomial == '' then
		if ok and taxonRank == 'species' then
			binomial = TaxonItalics.italicizeTaxonName(taxon, false, false)
			binomialAuthority = authority
		end
	end
	-- handle any manually set ranks
	local boldFirst = ''
	local offset = 0
	if speciesManual ~= '' then
		offset = offset + 1
		binomialAuthority = authority
		if binomial == '' then binomial = '&lt;span class=&quot;error&quot;&gt;Greška: Nedostaje parametar za dvoimeno nazivlje&lt;/span&gt;' end
	end
	if genusManual ~= '' then
		boldFirst = 'link'
		offset = offset + 1
		if offset == 1 then
			genusAuthority = authority
		else
			genusAuthority = parentAuthority
		end
	end
	-- process type genus and type species if present; italicize if they seem not to have an authority attached
	local typeGenus = ''
	local typeGenusRef = ''
	local typeGenusAuthority = ''
	local typeSpecies = ''
	local typeSpeciesRef = ''
	local typeSpeciesAuthority = ''
	local typeIchnogenus = ''
	local typeIchnogenusRef = ''
	local typeIchnogenusAuthority = ''
	local typeIchnospecies = ''
	local typeIchnospeciesRef = ''
	local typeIchnospeciesAuthority = ''
	local typeOogenus = ''
	local typeOogenusRef = ''
	local typeOogenusAuthority = ''
	local typeOospecies = ''
	local typeOospeciesRef = ''
	local typeOospeciesAuthority = ''
	if l.system == '' then
		typeGenus = l.italicizeTypeName(args['type_genus'] or args['type genus'] or '')
		typeGenusRef = args['type_genus_ref'] or args['type genus ref'] or ''
		typeGenusAuthority = args['type_genus_authority'] or args['type genus authority'] or ''
		typeSpecies = l.italicizeTypeName(args['type_species'] or args['type species'] or '')
		typeSpeciesRef = args['type_species_ref'] or args['type species ref'] or ''
		typeSpeciesAuthority = args['type_species_authority'] or args['type species authority'] or ''
	elseif l.system == 'ichnos' then
		typeIchnogenus = l.italicizeTypeName(args['type_ichnogenus'] or args['type ichnogenus'] or '')
		typeIchnogenusRef = args['type_ichnogenus_ref'] or args['type ichnogenus ref'] or ''
		typeIchnogenusAuthority = args['type_ichnogenus_authority'] or args['type ichnogenus authority'] or ''
		typeIchnospecies = l.italicizeTypeName(args['type_ichnospecies'] or args['type ichnospecies'] or '')
		typeIchnospeciesRef = args['type_ichnospecies_ref'] or args['type ichnospecies ref'] or ''
		typeIchnospeciesAuthority = args['type_ichnospecies_authority'] or args['type ichnospecies authority'] or ''
	elseif l.system == 'veterovata' then
		typeOogenus = l.italicizeTypeName(args['type_oogenus'] or args['type oogenus'] or '')
		typeOogenusRef = args['type_oogenus_ref'] or args['type oogenus ref'] or ''
		typeOogenusAuthority = args['type_oogenus_authority'] or args['type oogenus authority'] or ''
		typeOospecies = l.italicizeTypeName(args['type_oospecies'] or args['type oospecies'] or '')
		typeOospeciesRef = args['type_oospecies_ref'] or args['type oospecies ref'] or ''
		typeOospeciesAuthority = args['type_oospecies_authority'] or args['type oospecies authority'] or ''
	end
	-- fill in a missing subdivision_ranks parameter
	local subdivision = args['subdivision'] or args['podjela'] or ''
	local subdivisionRef = args['subdivision_ref'] or args['subdivision ref'] or args['podjela_ref'] or args['podjela ref'] or ''
	local subdivisionRanks = args['subdivision_ranks'] or args['subdivision ranks'] or args['podjela_kategorije'] or args['podjela kategorije'] or ''
	if subdivision ~= '' and subdivisionRanks == '' and ok and taxonRank ~= '' then
		subdivisionRanks =  frame:expandTemplate{ title = 'Niže kategorije', args = {taxonRank} }
	end
	-- ------------------------------------------------
	-- now call Taxobox/core with all of its parameters
	-- ------------------------------------------------
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox/core', args =
		{ ichnos = ichnos,
		  veterovata = veterovata,
		  ['edit link'] = 'e',
		  temporal_range = fossilRange,
		  display_taxa = args['display_parents'] or args['display parents'] or '1',
		  parent = taxon,
		  authority = authority,
          parent_authority = parentAuthority,
		  grandparent_authority = args['grandparent_authority'] or args['grandparent authority'] or '',
		  greatgrandparent_authority = args['greatgrandparent_authority'] or args['greatgrandparent authority'] or '',
		  greatgreatgrandparent_authority = args['greatgreatgrandparent_authority'] or args['greatgreatgrandparent authority'] or '',
		  name = name,
		  colour = colour,
		  status = args['status'] or '',
		  status_system = args['status_system'] or args['status system'] or '',
		  status_ref = args['status_ref'] or args['status ref'] or '',
		  status2 = args['status2'] or '',
		  status2_system = args['status2_system'] or args['status2 system'] or '',
		  status2_ref = args['status2_ref'] or args['status2 ref'] or '',
		  trend = args['trend'] or '',
		  extinct = args['extinct'] or '',
		  image = args['image'] or '',
		  upright = args['image_upright'] or args['image upright'] or '',
		  image_alt = args['image_alt'] or args['image alt'] or '',
		  image_caption = args['image_caption'] or args['image caption'] or '',
		  image2 = args['image2'] or '',
		  upright2 = args['image2_upright'] or args['image2 upright'] or '',
		  image2_alt = args['image2_alt'] or args['image2 alt'] or '',
		  image2_caption = args['image2_caption'] or args['image2 caption'] or '',
		  audio = args['audio'] or '',
		  audio_alt = args['audio_alt'] or args['audio alt'] or '',
		  audio_caption = args['audio_caption'] or args['audio caption'] or '',
		  classification_status = args['classification_status'] or args['classification status'] or '',
		  diversity = args['diversity'] or '',
		  diversity_ref = args['diversity_ref'] or args['diversity ref'] or '',
		  diversity_link = args['diversity_link'] or args['diversity link'] or '',
		  bold_first = boldFirst,
		  offset = offset,
		  genus = genusManual,
		  genus_authority = genusAuthority,
		  species = speciesManual,
		  binomial = binomial,
		  binomial_authority = binomialAuthority,
		  trinomial = args['trinomial'] or '',
		  trinomial_authority = args['trinomial_authority'] or args['trinomial authority'] or '',
		  type_genus = typeGenus,
		  type_genus_ref = typeGenusRef,
		  type_genus_authority = typeGenusAuthority,
		  type_species = typeSpecies,
		  type_species_ref = typeSpeciesRef,
		  type_species_authority = typeSpeciesAuthority,
		  type_ichnogenus = typeIchnogenus,
		  type_ichnogenus_ref = typeIchnogenusRef,
		  type_ichnogenus_authority = typeIchnogenusAuthority,
		  type_ichnospecies = typeIchnospecies,
		  type_ichnospecies_ref = typeIchnospeciesRef,
		  type_ichnospecies_authority = typeIchnospeciesAuthority,
		  type_oogenus = typeOogenus,
		  type_oogenus_ref = typeOogenusRef,
		  type_oogenus_authority = typeOogenusAuthority,
		  type_oospecies = typeOospecies,
		  type_oospecies_ref = typeOospeciesRef,
		  type_oospecies_authority = typeOospeciesAuthority,
		  subdivision = subdivision,
		  subdivision_ref = subdivisionRef,
		  subdivision_ranks = subdivisionRanks,		  
		  type_strain = args['type_strain'] or args['type strain'] or '',
		  type_strain_ref = args['type_strain_ref'] or args['type strain ref'] or '',
		  range_map = args['range_map'] or args['range map'] or '',
		  range_map_upright = args['range_map_upright'] or args['range map upright'] or '',
		  range_map_alt = args['range_map_alt'] or args['range map alt'] or '',
		  range_map_caption = args['range_map_caption'] or args['range map caption'] or '',
		  range_map2 = args['range_map2'] or args['range map2'] or '',
		  range_map2_upright = args['range_map2_upright'] or args['range map2 upright'] or '',
		  range_map2_alt = args['range_map2_alt'] or args['range map2 alt'] or '',
		  range_map2_caption = args['range_map2_caption'] or args['range map2 caption'] or '',
		  range_map3 = args['range_map3'] or args['range map3'] or '',
		  range_map3_upright = args['range_map3_upright'] or args['range map3 upright'] or '',
		  range_map3_alt = args['range_map3_alt'] or args['range map3 alt'] or '',
		  range_map3_caption = args['range_map3_caption'] or args['range map3 caption'] or '',
		  range_map4 = args['range_map4'] or args['range map4'] or '',
		  range_map4_upright = args['range_map4_upright'] or args['range map4 upright'] or '',
		  range_map4_alt = args['range_map4_alt'] or args['range map4 alt'] or '',
		  range_map4_caption = args['range_map4_caption'] or args['range map4 caption'] or '',
		  synonyms_ref = args['synonyms_ref'] or args['synonyms ref'] or '',
		  synonyms = args['synonyms'] or ''
		} }
	-- put page in error-tracking categories if required
	local errCat1 = ''
	if genusManual ~= '' or speciesManual ~= '' or binomial ~= '' then errCat1 = '[[Kategorija:Automatski taksokviri koji koriste ručno unesene parametre]]' end
	local errCat2 = ''
	if taxonParaMissingError then errCat2 = '[[Kategorija:Automatski taksokviri koji se oslanjaju na naslov stranice]]' end
	res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Main other', args = {errCat1..errCat2} }
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil) checks
-- the parameters that determine the fossil range, returning an appropriate
-- range.
-- =============================================================================
-- temporary public function for debugging
function p.chkFossilRange(frame)
	local args = frame.args
	local fossilRange = args['fossil_range'] or args['fossil range'] or args['temporal_range'] or args['temporal range'] or args['raspon_fosila'] or args['raspon fosila'] or ''
    local oldestFossil = args['oldest_fossil'] or args['oldest fossil'] or args['najstariji_fosil'] or args['najstariji fosil'] or ''
    local youngestFossil =  args['youngest_fossil'] or args['youngest fossil'] or args['najmlađi_fosil'] or args['najmlađi fosil'] or ''
    local fossilRange = l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	return fossilRange
end

function l.setfossilRange(frame, fossilRange, oldestFossil, youngestFossil)
	local res = ''
	if fossilRange ~= '' then
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { fossilRange } }, '[Gg]reška') then
			res = fossilRange
		else 
			res = frame:expandTemplate{ title = 'Geološki raspon', args = { fossilRange } }
		end
	elseif oldestFossil ~= '' then
		if youngestFossil == '' then youngestFossil = 'Recentni' end
		if mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { oldestFossil } }, '[Gg]reška') or
		   mw.ustring.find(frame:expandTemplate{ title = 'Period start', args = { youngestFossil } }, '[Gg]reška') then
			res = oldestFossil..'–'..youngestFossil
		else
		res = frame:expandTemplate{ title = 'Geološki raspon', args = { oldestFossil, youngestFossil } }
		end
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.italicizeTypeName(typeName) checks whether the name of a type genus or
-- species should be italicized, because it appears to be a bare name.
-- =============================================================================

function l.italicizeTypeName(typeName)
	if typeName and not (string.find(typeName, &quot;&lt;&quot;, 1, true) or string.find(typeName, &quot;&gt;&quot;, 1, true)) then
		typeName = TaxonItalics.italicizeTaxonName(typeName, false, false)
	end
	return typeName
end

-- **************************** Speciesbox support *****************************

-- =============================================================================
-- l.genusOf(str) extracts the genus from a string. Normally this will be the
-- first word of the string (e.g. given 'Bellis perennis' it returns 'Bellis').
-- It also handles a string containing a nothogenus with a spaced × (e.g. given
-- '× Heucherella tiarelloides' it returns '× Heucherella').
-- =============================================================================

function l.genusOf(str)
	local res = mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 1)
	if res == mw.ustring.char(215) then
		res = res .. ' ' .. mw.ustring.match(str, '^[^%s]*', 3)
	end
	return res
end

-- =============================================================================
-- l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
-- returns a name for a taxobox created by Template:Speciesbox. The name will be
-- italicized if appropriate. It also generates code to italicize the page title
-- if appropropriate. In both cases the test for italicization is that the base
-- taxon name (stripped of any disambiguation or qualifier) is the same as the
-- base page title.
-- =============================================================================

function p.speciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local taxon = frame.args[2] or ''
	local genus = frame.args[3] or ''
	local species = frame.args[4] or ''
	local basePageTitle = frame.args[5] or ''
	local italicTitle = frame.args[6] or ''
	return l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doSpeciesboxName(name, taxon, genus, species, basePageTitle, italicTitle)
	if taxon ~= '' then
		genus = mw.ustring.gsub(l.genusOf(taxon), '/.*$', '', 1) -- strip any qualifier
	else
		genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
		if species == '' then taxon = genus
		else taxon = genus .. ' ' .. species
		end
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon or basePageTitle == genus) -- use basePageTitle to match taxon/genus
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		if italicTitle ~= 'test' then 
			pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
			local nsText = mw.title.getCurrentTitle().nsText -- for drafts and other pages not in mainspace
			if nsText ~= '' then
				pageTitle = nsText:gsub('_', ' ') .. ':' .. pageTitle -- [[phab:T369784]]
			end
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

-- =============================================================================
-- =============================================================================
function p.infraspeciesboxName(frame)
	local name = frame.args[1] or ''
	local genus = frame.args[2] or ''
	local species = frame.args[3] or ''
	local ct = frame.args[4] or ''
    local infraspecies = frame.args[5] or ''
	local basePageTitle = frame.args[6] or ''
	local italicTitle = frame.args[7] or ''
	return l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
end
	
function l.doinfraspeciesboxName(name, genus, species, ct, infraspecies, basePageTitle, italicTitle)
	genus = mw.ustring.gsub(mw.ustring.gsub(genus, '%s+%b()$', '', 1), '/.*$', '', 1) -- strip any disambig and qualifier
	local taxon = genus .. ' ' .. species
	if ct == '' then taxon = taxon .. ' ' .. infraspecies
	else taxon = taxon .. ' ' .. ct .. ' ' .. infraspecies
	end
	local italicizeP = italicTitle ~= 'no' and (basePageTitle == taxon) -- use basePageTitle to match taxon
	-- deal with taxobox name (i.e. its caption)
	if name == '' then
		name = basePageTitle
		if italicizeP then name = TaxonItalics.italicizeTaxonName(name, false, false) end
	end
	-- deal with page title
	if italicizeP then
		local pageTitle = mw.title.getCurrentTitle().text -- formatting the page title with DISPLAYTITLE needs the full page title
		pageTitle  = TaxonItalics.italicizeTaxonName(pageTitle, false, false, true) -- format pageTitle, not italicizing any parenthesized term
		if italicTitle ~= 'test' then 
			mw.getCurrentFrame():callParserFunction('DISPLAYTITLE', pageTitle)
		else
			name = name .. ' \\Italic title\\ ' .. pageTitle -- for testing and debugging
		end
	end
	return name
end

return p</text>
      <sha1>s8waf7byugknzodfyauy0rs7fbfc7v7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Modul:Autotaxobox</title>
    <ns>828</ns>
    <id>4724940</id>
    <revision>
      <id>42681576</id>
      <parentid>42680973</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T15:12:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <origin>42681576</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="35324" sha1="ptkq4janeaxuxro11iur0tri6m2ja5m" xml:space="preserve">--[[*************************************************************************
This module provides support to the automated taxobox system – the templates
Automatic taxobox, Speciesbox, Subspeciesbox, Infraspeciesbox, etc.

In particular it provides a way of traversing the taxonomic hierarchy encoded
in taxonomy templates (templates with names of the form
&quot;Template:Taxonomy/TAXON_NAME&quot;) without causing template expansion depth
errors.
*****************************************************************************]]

require('strict')

local TaxonRanks = require('Module:Taxobox ranks') -- use functions from Module:Taxobox ranks to handle ranks
local TaxonItalics = require('Module:TaxonItalics') -- use a function from Module:TaxonItalics to italicize a taxon name
local TableRow = '|- class=&quot;taxonrow&quot; \n'
local TableEnd = '|}\n'
local p = {} -- functions made public
local l = {} -- internal functions, kept separate
local colour = '' -- colour for taxobox and taxonomy listings

--[[=========================================================================
Limit the maximum depth of a taxonomic hierarchy that can be traversed;
avoids excessive processing time and protects against incorrectly set up
hierarchies, e.g. loops.
The value can be obtained externally via
{{#invoke:Autotaxobox|getMaxSearchLevels}}
=============================================================================]]
local MaxSearchLevels = 100

function p.getMaxSearchLevels()
	return MaxSearchLevels
end

--[[========================== taxoboxColour ================================
Determines the correct colour for a taxobox, by searching up the taxonomic
hierarchy from the supplied taxon for the first taxon (other than
'incertae sedis') that sets a taxobox colour. It is assumed that a valid
taxobox colour is defined using CSS rgb() syntax.
If no taxon that sets a taxobox colour is found, then 'transparent' is
returned unless the taxonomic hierarchy is too deep, when the error colour is
returned.
Usage: {{#invoke:Autotaxobox|taxoboxColour|TAXON}}
=============================================================================]]
function p.taxoboxColour(frame)
	return p.getTaxoboxColour(frame, frame.args[1] or '')
end

function p.getTaxoboxColour(frame, currTaxon)
	-- note that colour is global to this function; default is empty string
	local i = 1 -- count levels processed
	local searching = currTaxon ~= '' -- still searching for a colour?
	local foundICTaxon = false -- record whether 'incertae sedis' found
	while searching and i &lt;= MaxSearchLevels do
		local plainCurrTaxon, dummy = l.stripExtra(currTaxon) -- remove trailing text after /
		if string.lower(plainCurrTaxon) == 'incertae sedis' then
			foundICTaxon = true
		else
			local possibleColour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = { plainCurrTaxon } }
			if string.sub(possibleColour,1,3) == 'rgb' then
				colour = possibleColour
				searching = false
			end
		end
		if searching then
			local ok, parent = p.getTaxonInfoItem(frame, currTaxon, 'parent')
			if ok and parent ~= '' then
				currTaxon = parent
				i = i + 1
			else
				searching = false -- run off the top of the hierarchy or tried to use non-existent taxonomy template
			end
		end
	end
	if colour == '' then
		if foundICTaxon then
			colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = { 'incertae sedis' } }
		elseif searching then
			-- hierarchy exceeds MaxSearchLevels levels
			colour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox/Error colour', args = { } }
		else
			colour = 'transparent'
		end
	end
	return colour
end

--[[= = = = = = = = = = = = =  topLevelTaxon  = = = = = = = = = = = = = = = = 
Defines the correct top level taxa, one of which should terminate every
taxonomic hierarchy encoded in taxonomy templates.
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function l.topLevelTaxon(taxon)
	return  taxon == 'Life' or taxon == 'Veterovata' or taxon == 'Ichnos'
end

--[[=========================== taxoboxList =================================
Returns the rows of taxa in an automated taxobox, based on the taxonomic
hierarchy for the supplied taxon.
Usage:
{{#invoke:Autotaxobox|taxoboxList|TAXON
|display_taxa = the number of taxa *above* TAXON to force to be displayed
|authority = taxonomic authority for TAXON
|parent_authority = taxonomic authority for TAXON's parent
|gparent_authority = taxonomic authority for TAXON's grandparent
|ggparent_authority = taxonomic authority for TAXON's greatgrandparent
|gggparent_authority = taxonomic authority for TAXON's greatgreatgrandparent
|ggggparent_authority = taxonomic authority for TAXON's greatgreatgreatgrandparent
|bold_first = 'bold' to bold TAXON in its row
|virus = 'yes' to apply virus taxa italicization standards
}}
=============================================================================]]
function p.taxoboxList(frame)
	local currTaxon = frame.args[1] or ''
	if currTaxon == '' then return '' end
	local displayN = (tonumber(frame.args['display_taxa']) or 1) + 1
	local authTable = {}
	authTable[1] = frame.args['authority'] or ''
	authTable[2] = frame.args['parent_authority'] or ''
	authTable[3] = frame.args['gparent_authority'] or ''
	authTable[4] = frame.args['ggparent_authority'] or ''
	authTable[5] = frame.args['gggparent_authority'] or ''
	authTable[6] = frame.args['ggggparent_authority'] or ''
	local authTableMax = 6
	local boldFirst = frame.args['bold_first'] or 'link' -- values 'link' or 'bold'
	local virus = frame.args['virus'] or 'no' -- values 'yes' or 'no'
	local offset = tonumber(frame.args['offset'] or 0)
	-- adjust the authority table if 'authority' refers to a rank lower than the target taxon
	if offset ~= 0 then
		for i = 1, authTableMax do
			local j = i + offset
			if j &lt;= authTableMax then
				authTable[i] = authTable[j]
			else
				authTable[i] = ''
			end
		end
	end
	local taxonTable, taxonRankTable = l.makeTable(frame, currTaxon)
	local res = ''
	local topTaxonN = taxonTable.n
	-- display all taxa above possible greatgreatgrandparent, without authority
	for i = topTaxonN, authTableMax+1, -1 do
		res = res .. l.showTaxon(frame, taxonTable[i], taxonRankTable[i], topTaxonN==i, '', displayN &gt;= i, '', virus)
	end
	-- display all taxa above possible parent, with authority if given
	for i = math.min(topTaxonN, authTableMax), 2, -1 do
		res = res .. l.showTaxon(frame, taxonTable[i], taxonRankTable[i], topTaxonN==i, authTable[i], displayN &gt;= i, '', virus)
	end
	-- display target taxon, always displayed and emboldened
	res = res .. l.showTaxon(frame, taxonTable[1], taxonRankTable[1], topTaxonN==1, authTable[1], true, boldFirst, virus)
	return res
end

--[[= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =
Show one taxon row in a taxobox.
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function l.showTaxon(frame, taxon, rank, isTopTaxon, auth, force, boldFirst, virus)
	-- it's an error if this is the top taxon and it's not a top level taxon (e.g. &quot;Life&quot;)
	if isTopTaxon then
		if l.topLevelTaxon(taxon) then
			return '' -- don't display a top level taxon
		elseif (mw.title.new('Taxonomy/'..taxon, 'Template') or {}).exists then
			-- taxonomy template for this taxon has no parent specified
			return frame:expandTemplate{ title = 'Create taxonomy', args = {taxon, msg='Taxonomy template does not specify a parent'} } .. '\n' .. TableRow
		else
			-- no taxonomy template for this taxon
			return frame:expandTemplate{ title = 'Create taxonomy', args = {taxon, msg='Nedostaje taksonomski šablon'} } .. '\n' .. TableRow
		end
	else
		-- if showing is not already forced, force if it's a principal rank or an authority is specified
		force = force or frame:expandTemplate{ title = 'Principal rank', args = {rank} } == 'yes' or
		        auth ~= ''
		if not force then
			-- if showing is still not already forced, force if the taxonomy template has 'always_display' set
			local ok, alwaysDisplay = p.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'always_display')
			force = alwaysDisplay == 'yes' or  alwaysDisplay == 'true'
		end
		if force then
			local res = l.tableCell(TaxonRanks.doAngliciseRank(rank, 'no') .. ':')
			local bold = 'no'
			if boldFirst == 'bold' then bold = 'yes' end
			if auth ~= '' then
				auth = '&lt;br&gt;&lt;small&gt;' .. auth .. '&lt;/small&gt;'
			end
			local res = res .. l.tableCell(l.getTaxonLink(frame, taxon, rank, bold, '', '', virus) .. auth) -- italic, abbreviated
			return res .. TableRow
		else
			return ''
		end
	end
end

--[[========================== taxonomyList =================================
Returns the cells of the taxonomy table displayed on the right hand side of
&quot;Template:Taxonomy....&quot; pages.
Usage: {{#invoke:Autotaxobox|taxonomyList|TAXON}}
=============================================================================]]
function p.taxonomyList(frame)
	local currTaxon = frame.args[1] or ''
	if currTaxon == '' then
		return '{|class=&quot;infobox biota&quot;\n' .. TableRow .. l.tableCell('') .. l.tableCell('ERROR: no taxon supplied') .. TableEnd
	end
	local taxonTable, taxonRankTable = l.makeTable(frame, currTaxon)

	local lastRankVal = 1000000
	local orderOk = true
	-- check whether the taxonomy is for viruses; use already determined taxon colour if possible
	local virus = 'no'
	local taxoColour = colour
	if taxoColour == '' then
		if  taxonTable[taxonTable.n] == 'Ichnos' or taxonTable[taxonTable.n] == 'Veterovata' then
			taxoColour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = { taxonTable[taxonTable.n] } }
		else
			taxoColour = frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = { taxonTable[taxonTable.n - 1] } }
		end
	end
	if taxoColour == frame:expandTemplate{ title = 'Taxobox colour', args = { 'virus' } } then
		virus = 'yes'
	end
	-- add information message
	local res = '&lt;p style=&quot;float:right&quot;&gt;Bold ranks show taxa that will be shown in taxoboxes&lt;br&gt;because rank is principal or &lt;code&gt;always_display=yes&lt;/code&gt;.&lt;/p&gt;\n'

	-- start table
	res =  res .. '{| class=&quot;infobox biota&quot; style=&quot;text-align: left; font-size:100%&quot;\n' .. TableRow .. '! colspan=4 style=&quot;text-align: center; color:var(--color-base,#202122); background-color: '
	            .. taxoColour .. '&quot;|Ancestral taxa\n'
	-- deal first with the top level taxon; if there are no errors, it should be Life/Veterovata/Ichnos, which are 
	-- not displayed
	local taxon = taxonTable[taxonTable.n]
	if not l.topLevelTaxon(taxon) then
		local msg = 'Nedostaje taksonomski šablon'
		if mw.title.new('Taxonomy/'..taxon, 'Template').exists then
			msg = 'Parent taxon needed'
		end
		res = res .. TableRow .. l.tableCell('colspan=2', frame:expandTemplate{title = 'Create taxonomy', args = {taxon, msg = msg}})
	end
	-- now output the rest of the table
	local currRankVal
	for i = taxonTable.n-1, 1, -1 do
		-- check ranks are in right order in the hierarchy
		taxon = taxonTable[i]
		local rank = taxonRankTable[i]
		currRankVal = TaxonRanks.lookupRankVal(rank)
		if currRankVal then
			orderOk = currRankVal &lt; lastRankVal
			if orderOk then lastRankVal = currRankVal end
		else
			orderOk = true
		end
		-- see if the row will be displayed in a taxobox; bold the rank if so
		local boldRank = false
		local ok, alwaysDisplay = p.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'always_display')
		if ok and (alwaysDisplay == 'yes' or alwaysDisplay == 'true') then
			boldRank = true
		else
			boldRank = frame:expandTemplate{ title = 'Principal rank', args = {rank} } == 'yes'
		end
		-- now return a row of the taxonomy table with anomalous ranks marked
		local errorStr = ''
		if not orderOk then errorStr = 'yes' end
		local link = l.getTaxonLink(frame, taxon, rank, '', '', '', virus) -- bold, italic, abbreviated
		res = res .. l.taxonomyListRow(frame, taxon, rank, link, boldRank, errorStr)
	end
	-- close table
	res = res .. TableEnd
	-- error-tracking for taxonomy templates
	-- if the last row has an anomalous rank, put the page in an error-tracking category
	local errCat1 = ''
	if not orderOk then
		errCat1 = '[[Category:Taxonomy templates showing anomalous ranks]]\n'
	end
	-- if the last row has a taxon name in the page name that does not match the link text,
	-- put the taxonomy template in a tracking category
	local dummy, linkText = p.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'link_text')
	local match = l.matchTaxonLink(taxon, linkText, currRankVal and currRankVal &lt; TaxonRanks.lookupRankVal('genus'))
	local errCat2 = ''
	if not match then
		errCat2 = '[[Category:Taxonomy templates with name and link text not matching|' .. taxon .. ']]\n'
	end
	if errCat1..errCat2 ~= '' then
		res = res .. frame:expandTemplate{ title = 'Template other', args = { errCat1..errCat2} }
	end
	return res
end

--[[ = = = = = = = = = = = = = = taxonomyListRow  = = = = = = = = = = = = = = 
Returns a single row of the taxonomy table displayed on the right hand side
 of &quot;Template:Taxonomy....&quot; pages.
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function l.taxonomyListRow(frame, taxon, rank, link, boldRank, error)
	local res = ''
	if taxon == '' or rank == '' then return res end
	local baseTaxon, qualifier = l.stripExtra(taxon)
	-- if appropriate, make it clear that some taxa have been skipped via a ... row
	if qualifier == '/skip' then
		res = res .. TableRow .. l.tableCell('.....') .. l.tableCell('.....')
	end
	-- now generate a row of the table
	res = res .. TableRow
	local cellContent = ''
	local anglicizedRank = TaxonRanks.doAngliciseRank(rank, 'no')
	if boldRank then
		cellContent = cellContent .. '&lt;b&gt;' .. anglicizedRank .. '&lt;/b&gt;:'
	else
		cellContent = cellContent .. anglicizedRank .. ':'
	end
	if error == 'yes' then
		cellContent = '&lt;span style=&quot;background-color:#FDD&quot;&gt;' .. cellContent .. '&lt;/span&gt;'
	end
	res = res .. l.tableCell(cellContent)
	          .. l.tableCell('&lt;span style=&quot;white-space:nowrap;&quot;&gt;' .. link .. '&lt;/span&gt;')
	          .. l.tableCell('&lt;span style=&quot;font-size:smaller;white-space:nowrap;&quot;&gt;' .. qualifier  .. '&lt;/span&gt;')
	          .. l.tableCell('&lt;span style=&quot;white-space:nowrap;&quot;&gt;' .. frame:expandTemplate{ title = 'Edit a taxon', args = { taxon } } .. '&lt;/span&gt;')
	return res
end

--[[========================= callTaxonomyKey ===============================
Prepares for, and then calls, Template:Taxonomy key to display a taxonomy
template page. It does this by building up the information the template
requires, following one 'same as' link, if required.
Usage:
{{#invoke:Autotaxobox|callTaxonomyKey
|parent=
|rank=
|extinct=
|always_display=
|link_target=value of 'link' parameter in taxonomy template
|link_text=value of parameter 2 in taxonomy template
|same_as=
}}
=============================================================================]]
local PARENT = 1
local RANK = 2
local LINK_TARGET = 3
local LINK_TEXT = 4
local ALWAYS_DISPLAY = 5
local EXTINCT = 6
local SAME_AS = 7
local REFS = 8

function p.callTaxonomyKey(frame)
	local taxon = frame.args['taxon'] or ''
	local parent = frame.args['parent'] or ''
	local rank = frame.args['rank'] or ''
	local extinct = string.lower(frame.args['extinct']) or ''
	local alwaysDisplay = string.lower(frame.args['always_display']) or ''
	local linkTarget = frame.args['link_target'] or ''
	local linkText = frame.args['link_text'] or '' -- this is the &quot;raw&quot; link text, and can be ''
	local refs = frame.args['refs'] or ''
	local sameAsTaxon = frame.args['same_as'] or ''
	if sameAsTaxon ~= '' then
		-- try using the 'same as' taxon; it's an error if it doesn't exist
		local ok, sameAsInfoStr = pcall(frame.expandTemplate, frame, { title = 'Template:Taxonomy/' .. sameAsTaxon, args = {['machine code'] = 'all' } })
		if ok then
			local sameAsInfo = mw.text.split(sameAsInfoStr, '$', true)
			--'same as' taxon's taxonomy template must not have a 'same as' link
			if sameAsInfo[SAME_AS] == '' then
				if parent == '' then parent = sameAsInfo[PARENT] end
				if rank == '' then rank = sameAsInfo[RANK] end
				if extinct == '' then extinct = string.lower(sameAsInfo[EXTINCT]) end
				if alwaysDisplay == '' then alwaysDisplay = string.lower(sameAsInfo[ALWAYS_DISPLAY]) end
				if linkTarget == '' then linkTarget = sameAsInfo[LINK_TARGET] end
				if linkText == '' then linkText = sameAsInfo[LINK_TEXT] end
				if refs == '' and parent == sameAsInfo[PARENT] then refs = sameAsInfo[REFS] end
			else
				return '&lt;span style=&quot;color:red; font-size:1.1em&quot;&gt;Error: attempt to follow two &quot;same as&quot; links&lt;/span&gt;: &lt;code&gt;same_as = ' .. sameAsTaxon .. '&lt;/code&gt;, but [[Template:Taxonomy/' .. sameAsTaxon .. ']] also has a&lt;code&gt;same_as&lt;/code&gt; parameter.'
			end
		else
			return frame:expandTemplate{ title = 'Template:Taxonomy key/missing template', args = {taxon=sameAsTaxon, msg='given as the value of &lt;code&gt;same as&lt;/code&gt;'} }
		end
	end
	local link = linkTarget
	if linkText ~= '' and linkText ~= linkTarget then link = link .. &quot;|&quot; .. linkText end
	-- check consistency of extinct status; if this taxon is not extinct, parent must not be either
	local extinctError = 'no'
	if parent ~= '' and (extinct == '' or extinct == 'no' or extinct == 'false') then
		local ok, parentExtinct = p.getTaxonInfoItem(frame, parent, 'extinct')
		if ok and (parentExtinct == 'yes' or parentExtinct == 'true') then extinctError = 'yes' end
	end
	return frame:expandTemplate{ title = 'Taxonomy key',
			args = {taxon=taxon, parent=parent, rank=rank, extinct=extinct, always_display=alwaysDisplay, link_target=linkTarget, link=link, refs=refs, same_as=sameAsTaxon, extinct_error = extinctError} }
end

--[[============================= showRefs ==================================
Shows the refs field in a taxonomy template, handing incertae sedis taxa and
using '–' for absent refs.
Usage: {{#invoke:Autotaxobox|showRefs|TAXON|REFS}}
=============================================================================]]
function p.showRefs(frame)
	local taxonName = frame.args[1] or ''
	local refs = frame.args[2] or ''
	return l.doShowRefs(taxonName, refs)
end

--[[= = = = = = = = = = = = = = doShowRefs  = = = = = = = = = = = = = = = = =
Show the refs field in a taxonomy template.
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function l.doShowRefs(taxonName, refs)
	if mw.text.split(taxonName, '/', true)[1] == 'Incertae sedis' then
		refs = 'not applicable (&lt;i&gt;incertae sedis&lt;/i&gt;)'
	elseif refs == '' then
		refs = '–'
	end
	return refs
end

--[[============================ taxonInfo ==================================
Extracts and returns information from Template:Taxonomy/TAXON, following
one 'same as' link if required.
Usage: {{#invoke:Autotaxobox|taxonInfo|TAXON|ITEM}}
ITEM is one of: 'parent', 'rank', 'link target', 'link text', 'extinct',
'always display', 'refs', 'same as' or 'all'.
If ITEM is not specified, the default is 'all' – all values in a single string
separated by '$'.
=============================================================================]]
function p.taxonInfo(frame)
	local taxon = frame.args[1] or ''
	local item = frame.args[2] or ''
	if item == '' then item = 'all' end
	local ok, info = p.getTaxonInfoItem(frame, taxon, item)
	return info
end

--[[= = = = = = = = = = = getTaxonInfoItem  = = = = = = = = = = = = = = = = =
Utility function to extract an item of information from a 
taxonomy template, following one 'same as' link if required.
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function p.getTaxonInfoItem(frame, taxon, item)
	local ok, info
	-- item == 'dagger' is a special case
	if item == 'dagger' then
		ok, info = p.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'extinct')
		if ok then
			if info == 'yes' or info == 'true' then
				info = '&amp;dagger;'
			else
				info = ''
			end
		end
	-- item ~= 'dagger'
	else
		ok, info = pcall(frame.expandTemplate, frame, { title = 'Taxonomy/' .. taxon, args = {['machine code'] = item } })
		if ok then
			if info == '' then
				-- try 'same as'
				local sameAsTaxon = frame:expandTemplate{ title = 'Taxonomy/' .. taxon, args = {['machine code'] = 'same as' } }
				if sameAsTaxon ~= '' then
					ok, info = pcall(frame.expandTemplate, frame, { title = 'Taxonomy/' .. sameAsTaxon, args = {['machine code'] = item } })
				end
			end
		end
	end
	if ok then
		-- if item is 'link_text', trim info and check whether '(?)' needs to be added
		if item == 'link_text' then
			-- there is a newline at the end of linkText when taxonomy template has &quot;|link = LINK_TARGET|LINK_TEXT&quot;
			info = mw.text.trim(info)
			if string.sub(taxon, -2) == '/?' and not string.find(info, '?', 1, true) then
				info = info .. '&lt;span style=&quot;font-style:normal;font-weight:normal;&quot;&gt;&amp;nbsp;(?)&lt;/span&gt;'
			end
		end
	else
		info = '[[Template:Taxonomy/' .. taxon .. ']]' --error indicator in code before conversion to Lua
	end
	return ok, info
end

--[[============================ taxonLink ==================================
Returns a wikilink to a taxon, if required including '†' before it and
' (?)' after it, and optionally italicized or bolded without a wikilink.
Usage:
{{#invoke:Autotaxobox|taxonLink
|taxon=           : having '/?' at the end triggers the output of ' (?)'
|extinct=         : 'yes' or 'true' trigger the output of '†'
|bold=            : 'yes' makes the core output bold and not wikilinked
|italic=          : 'yes' makes the core output italic
|link_target=     : target for the wikilink
|link_text=        : text of the wikilink (may be same as link_target), without †, italics, etc.
}}
=============================================================================]]
function p.taxonLink(frame)
	local taxon = frame.args['taxon'] or ''
	local extinct = string.lower(frame.args['extinct'] or '')
	local bold = frame.args['bold'] or ''
	local italic = frame.args['italic'] or ''
	local abbreviated = frame.args['abbreviated'] or ''
	local linkTarget = frame.args['link_target'] or ''
	local linkText = frame.args['link_text'] or frame.args['plain_link_text'] or '' --temporarily allow alternative args
	return l.makeLink(taxon, extinct, bold, italic, abbreviated, linkTarget, linkText)
end

--[[= = = = = = = = = = = = = = getTaxonLink  = = = = = = = = = = = = = = = =
Internal function to drive l.makeLink().
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function l.getTaxonLink(frame, taxon, rank, bold, italic, abbreviated, virus)
	local ok, extinct = p.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'extinct')
	if italic == '' then
		italic = frame:expandTemplate{ title = 'Is italic taxon', args = { rank, virus = virus } }
	end
	local ok, linkTarget = p.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'link_target')
	local ok, linkText = p.getTaxonInfoItem(frame, taxon, 'link_text')
	return l.makeLink(taxon, extinct, bold, italic, abbreviated, linkTarget, linkText)
end

--[[= = = = = = = = = = = = = = makeLink  = = = = = = = = = = = = = = = = = =
Actually make the link.
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function l.makeLink(taxon, extinct, bold, italic, abbreviated, linkTarget, linkText)
	local dummy
	-- if link text is missing, try to find a replacement
	if linkText == '' then
		if string.find(taxon, 'Incertae sedis', 1, true) then
			linkText = &quot;''incertae sedis''&quot;
			linkTarget = 'Incertae sedis'
		else
			linkText, dummy = l.stripExtra(taxon)
		end
	end
	if linkTarget == '' then linkTarget = linkText end
	if italic == 'yes' then linkText = TaxonItalics.italicizeTaxonName(linkText, false, abbreviated=='yes') end
	local link = ''
	if bold == 'yes' then link = '&lt;b&gt;' .. linkText .. '&lt;/b&gt;'
	else
		if linkTarget == linkText then link = linkText
		else link = linkTarget .. '|' .. linkText
		end
		link = '[[' .. link .. ']]'
	end
	if (extinct == 'yes' or extinct == 'true') and not string.find(link, '†', 1, true) then
		link = '&lt;span style=&quot;font-style:normal;font-weight:normal;&quot;&gt;†&lt;/span&gt;' .. link
	end
	if string.sub(taxon, -2) == '/?' and not string.find(link, '?', 1, true) then
		link = link .. '&lt;span style=&quot;font-style:normal;font-weight:normal;&quot;&gt;&amp;nbsp;(?)&lt;/span&gt;'
	end
	return link
end

--[[============================== find =====================================
Returns the taxon above the specified taxon with a given rank.
Usage: {{#invoke:Autotaxobox|find|TAXON|RANK}}
=============================================================================]]
function p.find(frame)
	local currTaxon = frame.args[1] or ''
	if currTaxon == '' then return '&lt;span class=&quot;error&quot;&gt;no taxon supplied&lt;/span&gt;' end
	local rank = frame.args[2] or ''
	if rank == '' then return '&lt;span class=&quot;error&quot;&gt;no rank supplied&lt;/span&gt;' end
	local inHierarchy = true -- still in the taxonomic hierarchy or off the top?
	local searching = true -- still searching
	while inHierarchy and searching do
		local ok, parent = p.getTaxonInfoItem(frame, currTaxon, 'parent')
			if ok and parent ~= '' then
			currTaxon = parent
			local ok, currRank = p.getTaxonInfoItem(frame, currTaxon, 'rank')
			if currRank == rank then
				searching = false
			end
		else
			inHierarchy = false
		end
	end
	if inHierarchy and not searching then return currTaxon
	else return '&lt;span class=&quot;error&quot;&gt;rank not found&lt;/span&gt;'
	end
end

--[[=============================== nth =====================================
External utility function primarily intended for use in checking and debugging.
Returns the nth level above a taxon in a taxonomic hierarchy, where the taxon
itself is counted as the first level.
Usage: {{#invoke:Autotaxobox|nth|TAXON|n=N}}
=============================================================================]]
function p.nth(frame)
	local currTaxon = frame.args[1] or ''
	if currTaxon == '' then return 'ERROR: no taxon supplied' end
	local n = tonumber(frame.args['n'] or 1)
	if n &gt; MaxSearchLevels then
		return 'Exceeded maximum number of levels allowed (' .. MaxSearchLevels .. ')'
	end
	local i = 1
	local inHierarchy = true -- still in the taxonomic hierarchy or off the top?
	while i &lt; n and inHierarchy do
		local ok, parent = p.getTaxonInfoItem(frame, currTaxon, 'parent')
			if ok and parent ~= '' then
			currTaxon = parent
			i = i + 1
		else
			inHierarchy = false
		end
	end
	if inHierarchy then return currTaxon
	else return 'Level ' .. n .. ' is past the top of the taxonomic hierarchy'
	end
end

--[[============================ hasRankVal =================================
External utility function to determine whether the rank has an arbitrary
value attached in order to allow rank order consistency checking.
Usage: {{#invoke:Autotaxobox|hasRankVal|RANK}}
=============================================================================]]
function p.hasRankVal(frame)
	local rank = frame.args[1] or ''
	if rank == '' then return '&lt;span class=&quot;error&quot;&gt;no rank supplied&lt;/span&gt;' end
	local rankVal = TaxonRanks.lookupRankVal(rank)
	if not rankVal then rankVal = 'no' else rankVal = 'yes' end
	return rankVal
end

--[[=========================== hasRankVal1 =================================
External utility function to determine whether the rank has an arbitrary
value attached in order to allow rank order consistency checking.
Usage: {{#invoke:Autotaxobox|hasRankVal|RANK}}
=============================================================================]]
function p.hasRankVal1(rank)
	if rank == '' then return 'no' end
	local rankVal = TaxonRanks.lookupRankVal(rank)
	if not rankVal then rankVal = 'no' else rankVal = 'yes' end
	return rankVal
end

--[[============================= nLevels ===================================
External utility function primarily intended for use in checking and debugging.
Returns number of levels in a taxonomic hierarchy, starting from
the supplied taxon as level 1.
Usage: {{#invoke:Autotaxobox|nLevels|TAXON}}
=============================================================================]]
function p.nLevels(frame)
	local currTaxon = frame.args[1] or ''
	if currTaxon == '' then return 'ERROR: no taxon supplied' end
	local i = 1
	local inHierarchy = true -- still in the taxonomic hierarchy or off the top?
	while inHierarchy and i &lt; MaxSearchLevels  do
		local ok, parent = p.getTaxonInfoItem(frame, currTaxon, 'parent')
		if ok and parent ~= '' then
			currTaxon = parent
			i = i + 1
		else
			inHierarchy = false
		end
	end
	if inHierarchy then return MaxSearchLevels .. '+'
	else return i
	end
end

--[[============================= listAll ===================================
External utility function primarily intended for use in checking and debugging.
Returns a comma separated list of a taxonomic hierarchy, starting from
the supplied taxon.
Usage: {{#invoke:Autotaxobox|listAll|TAXON}}
=============================================================================]]
function p.listAll(frame)
	local currTaxon = frame.args[1] or ''
	if currTaxon == '' then return 'ERROR: no taxon supplied' end
	return l.doListAll(l.makeTable(frame, currTaxon))
end

function l.doListAll(taxonTable, taxonRankTable)
	local lst = taxonTable[1] .. '-' .. tostring(taxonRankTable[1])
	for i = 2, taxonTable.n, 1 do
		lst = lst .. ', ' .. taxonTable[i] .. '-' .. taxonRankTable[i]
	end
	return lst
end

--[[=========================== removeQualifier ================================
External utility function to remove a qualifier (any part after a &quot;/&quot;) from a 
taxon name.
Usage: {{#invoke:Autotaxobox|removeQualifier|TAXON}}
=============================================================================]]
function p.removeQualifier(frame)
	local baseName, qualifier = l.stripExtra(frame.args[1])
	return baseName
end

--[[=========================================================================
Internal functions
=============================================================================]]

--[[= = = = = = = = = = = = stripExtra  = = = = = = = = = = = = = = = = = = =
Internal utility function to strip off any extra parts of a taxon name, i.e.
anything after a '/'. Thus 'Felidae/?' would be split into 'Felidae' and '?'.
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function l.stripExtra(taxonName)
	local i = mw.ustring.find(taxonName, '/', 1, true)
	if i then
		return mw.ustring.sub(taxonName, 1, i-1), mw.ustring.sub(taxonName, i, -1)
	else
		return taxonName, ''
	end
end

--[[= = = = = = = = = = = = splitTaxonName  = = = = = = = = = = = = = = = = =
Internal utility function to split a taxon name into its parts and return
them. Possible formats include:
* taxon
* taxon (disambig)
* taxon (Subgenus)
* taxon/qualifier
* combinations, e.g. taxon (disambig)/qualifier
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function l.splitTaxonName(taxon)
	-- get any qualifier present
	local qualifier = ''
	local i = mw.ustring.find(taxon, '/', 1, true)
	if i then
		qualifier = mw.ustring.sub(taxon, i+1, -1)
		taxon = mw.ustring.sub(taxon, 1, i-1)
	end
	-- get any disambiguator or subgenus
	local disambig = ''
	local subgenus = ''
	i = mw.ustring.find(taxon, ' (', 1, true)
	if i then
		local parenTerm = mw.ustring.sub(taxon, i+2, -2)
		taxon = mw.ustring.sub(taxon, 1, i-1)
		local char1 = mw.ustring.sub(parenTerm, 1, 1)
		if char1 == mw.ustring.lower(char1) then
			disambig = parenTerm
		else
			subgenus = parenTerm
		end
	end
	return taxon, disambig, subgenus, qualifier
end

--[[= = = = = = = = = = = = matchTaxonLink  = = = = = = = = = = = = = = = = =
Function to determine whether the taxon name derived from the name of the 
taxonomy template (passed in the parameter taxon) matches the link text
(passed in the parameter linkText).
The taxon name may have any of the formats:
* baseTaxon/qualifier
* baseTaxon (disambig)
* baseTaxon (Subgenus) [distinguished by the capital letter]
* a qualifier may be present after the previous two formats.

Examples of matches (baseTaxon ~ linkText):
* Pinus ~ Pinus
* Pinus sect. Trifoliae ~ Pinus sect. Trifoliae
* Pinus sect. Trifoliae ~ ''Pinus'' sect. ''Trifoliae'' [italic markers ignored]
* Pinus sect. Trifoliae ~ P. sect. Trifoliae [abbreviated genus name matches]
* Bombus (Pyrobombus) ~ Bombus (Pyrobombus)
* Bombus (Pyrobombus) ~ B. (Pyrobombus)
* Bombus (Pyrobombus) ~ Pyrobombus [link text may just be the subgenus]
* Heteractinida ~ &quot;Heteractinida&quot; [double-quotes are ignored in link text]
* &quot;Heteractinida&quot; ~ Heteractinida [double-quotes are ignored in base taxon name]
* Incertae sedis ~ anything [link text is ignored for matching in this case]
* Cetotheriidae with qualifier=? ~ Cetotheriidae (?)
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function l.matchTaxonLink(taxon, linkText, rankBelowGenus)
	local dummy
	linkText, dummy = mw.ustring.gsub(linkText, &quot;''&quot;, '') -- remove any italic wikitext in the link text
	linkText, dummy = mw.ustring.gsub(linkText, '&lt;.-&gt;', '') -- strip all tags used to format the link text
	linkText, dummy = mw.ustring.gsub(linkText, '&quot;', '') -- remove any occurrences of &quot; in the link text
	local baseTaxon, disambig, subgenus, qualifier = l.splitTaxonName(taxon) -- split up the taxon name
	baseTaxon, dummy = mw.ustring.gsub(linkText, '&quot;', '') -- remove any occurrences of &quot; in the base taxon name
	local match = linkText == baseTaxon or
	              linkText == subgenus or
	              linkText == baseTaxon .. ' (' .. subgenus .. ')' or
	              linkText ==  mw.ustring.sub(baseTaxon, 1, 1) .. '. (' .. subgenus .. ')' or
	              baseTaxon == 'Incertae sedis' or
	              rankBelowGenus and linkText == mw.ustring.gsub(baseTaxon, '([A-Z]).- (.*)', '%1. %2') or 
	              mw.ustring.find(qualifier, '?', 1, true) and mw.ustring.find(linkText, baseTaxon, 1, true) == 1
	return match
end

--[[= = = = = = = = = = = = = makeTable = = = = = = = = = = = = = = = = = = =
Internal utility function to return two tables (arrays) constructed from a
taxonomic hierarchy stored in &quot;Template:Taxonomy/...&quot; templates.
taxonTable.n holds the total number of taxa; taxonTable[1]..taxonTable[taxonTable.n]
the taxon names.
The last taxon in the table will either (a) have a taxonomy template but with
no parent given (e.g. 'Life') or (b) not have a taxonomy template.
taxonRankTable hold the corresponding ranks of the taxa.
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function l.makeTable(frame, currTaxon)
	local taxonTable = {}
	local taxonRankTable = {}
	local ok, rank, parent
	local i = 1
	local topReached = false -- reached the top of the taxonomic hierarchy?
	repeat
		taxonTable[i] = currTaxon
		ok, rank = p.getTaxonInfoItem(frame, currTaxon, 'rank')
		if ok then taxonRankTable[i] = string.lower(rank) else taxonRankTable[i] = '' end
		ok, parent = p.getTaxonInfoItem(frame, currTaxon, 'parent')
		if ok and parent ~= '' then
			currTaxon = parent
			i = i + 1
		else
			topReached = true -- reached the top of the hierarchy or tried to use a non-existent taxonomy template
		end
	until topReached or i &gt; MaxSearchLevels
	taxonTable.n = math.min(i, MaxSearchLevels)
	return taxonTable, taxonRankTable
end

--[[= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =
= = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = =]]
function l.tableCell(arg1, arg2)
	local text, style
	if arg2 then
		style = arg1
		text = arg2
	else
		style = ''
		text = arg1
	end
	local res = '|'
	if style ~= '' then
		res = res .. style .. '|'
	end
	return res .. text .. '\n'
end

return p</text>
      <sha1>ptkq4janeaxuxro11iur0tri6m2ja5m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Darijenska spletka</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4724959</id>
    <revision>
      <id>42681519</id>
      <parentid>42681266</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:02:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Nova Kaledonija */</comment>
      <origin>42681519</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28795" sha1="6lepqfsk1b5f1vvpehknd5q60v4cthv" xml:space="preserve">[[File:New Caledonia in Darien2.jpg|thumb|450px|&quot;Nova karta [[Darijenska prevlaka|Darijenske prevlake]] u Americi, [[Panamski zaljev|Panamskog zaljeva]], zaljeva Vallona ili sv. Michaela, s pripadajućim otocima i zemljama&quot;. Izvor je ''Pismo koje sadrži opis Darijenske prevlake'', [[Edinburgh]], [[1699.]] godina. Škotsko naselje [[Novi Edinburgh]] može se vidjeti na obali, gore desno.]]
'''Darijenska spletka''' ([[engleski]]: ''Darien scheme''), znana još i kao '''Darijenski pothvat''' ([[engleski]]: ''Darien venture'') i '''Darijenski projekt''' ([[španjolski]]: ''Proyecto Darién'') bio je neuspjeli pokušaj, mahom financiran od strane bogatih investitora iz [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]], uspostave škotske kolonije imena '''Nova Kaledonija''' ([[engleski]]: ''New Caledonia'') ili '''Britanska Panama''' ([[engleski]]: ''Britain-in-Panama'') na području [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]] (današnja [[Panama]]) s kraja [[17. vijek|XVII. vijeka]], a s ciljem jačanja utjecaja i stjecanja lokalnog bogatstva. Cilj je bio da kolonija, koja je trebala biti utemeljena u [[Darijenski zaljev|Darijenskom zaljevu]], utemelji i upravlja rutom koja bi povezivala [[Tihi ocean|Tihi]] i [[Atlantski ocean]] preko kopna. Financijeri su znači da je [[Vasco Núñez de Balboa]], koji je prvi ugledao Tihi ocean, došao do Pacifika prešavši [[Panamska prevlaka|prevlaku]] preko [[Darién]]a. Kolonizatori su proklamirali i suverenitet nad &quot;Rakovim otokom&quot; (današnji [[Vieques, Puerto Rico|Vieques]] u [[Portoriko|Portoriku]]) [[1698.]] godine, ali to je bilo kratkoga vijeka.&lt;ref&gt;{{Cite journal |url=https://www.academia.edu/277924 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Isthmus of Darien |journal=Clahr: Colonial Latin American Historical Review |last1=Hidalgo |first1=Dennis R. |date=January 2001 |archive-date=21 April 2022 |access-date=6 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220421050552/https://www.academia.edu/277924 |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Pokušaj naseljavanja neslavno je propao; preko 80% sudionika umrlo je u roku od jedne godine, a samo je naselje čak dva puta bilo napuštano.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt; Danas to područje pripada provinciji [[Guna Yala]] u [[Panama|Panami]].

Razlozi za ovako katastrofalan neuspjeh projekta brojni su, a uključuju loše planiranje i opremanje ekspedicije, podijeleno vodstvo, izostanak trgovinskih odnosa s lokalnim plemenima te susjednim nizozemskim i engleskim kolonijama,&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot; /&gt; epidemijama tropskih bolesti, sveopća opozicija projektu od strane trgovinskih lobija u Engleskoj&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot;&gt;{{cite web |last1=Ibeji |first1=Mike |date=17 February 2011 |title=The Darien Venture |url=https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |access-date=16 April 2017 |website=BBC British History |publisher=BBC |archive-date=17 February 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240217170941/https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |url-status=live }}&lt;/ref&gt; te pogreška u neanticipiranju vojnog odgovora Španjolske, koja je polagala pravo na cjelokupno područje. Naselje je trajno napušteno [[1700.]] godine nakon španjolske opsade u sklopu koje je blokirana i luka.&lt;ref&gt;Monaghan, ''Renaissance, Reformation...'', p. 56.&lt;/ref&gt; 

Kako je [[Škotska kompanija]], koja je utemeljena u svrhu provođenja projekta, bila kapitalni projekt koji je okupio gotovo 20% svog novca koji je tada cirkulirao u Škotskoj, propast Darijenske spletke bacila je cijeli [[Lowlands, Škotska|Lowlands]] u financijsku krizu. Upravo je ovo bio jedan od glavnih razloga koji su doveli do popuštanja otpora prema [[Zakoni o uniji 1707.|Zakonu o uniji]] iz [[1707.]] godine.{{Sfn|McNeill|2010}}

== Nastanak ideje ==

Kraj [[17. vijek|XVII. vijeka]] bio je vrlo težak period za [[Škotska|Škotsku]] kao i za ostatak Europe. Sredinom desetljeća ([[1695.]] – [[1697.]]) [[Estonija|Estoniju]], [[Latvija|Latviju]], [[Finska|Finsku]], [[Norveška|Norvešku]] i [[Švedska|Švedsku]] pogodila je [[Velika glad (1695–1697)|katastrofalna glad]], dok je u [[Francuska|Francuskoj]] i sjevernoj [[Italija|Italiji]] umrlo još oko dva milijuna ljudi.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=de Vries |first1=Jan |title=The Economic Crisis of the 17th Century |journal=Journal of Interdisciplinary Studies |date=2009 |volume=40 |issue=2 |pages=151–194 |url=https://warwick.ac.uk/fac/arts/history/ghcc/event/events/40_2_de-vriesjih2009.pdf |access-date=7 April 2018 }}&lt;/ref&gt; Istovremeno, [[Dendrohronologija|dendrokronologijska]] istraživanja upućuju na to da je ovo desetljeće bilo najhladnije desetljeće u Škotskoj u prethodnih 750 godina,&lt;ref&gt;{{cite journal |title=Complexity in crisis: The volcanic cold pulse of the 1690s and the consequences of Scotland's failure to cope |journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research |date=1 January 2020 |volume=389 |article-number=106746 |doi=10.1016/j.jvolgeores.2019.106746 |language=en |issn=0377-0273 |doi-access=free |last1=d'Arrigo |first1=Rosanne |author-link1=Rosanne D'Arrigo |last2=Klinger |first2=Patrick |last3=Newfield |first3=Timothy |last4=Rydval |first4=Miloš |last5=Wilson |first5=Rob |bibcode=2020JVGR..38906746D |hdl=10023/21075 |hdl-access=free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |date=4 February 2020 |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt; što je bio veliki udar na škotsku populaciju; pretpostavlja se da je Škotska izgubila 10–15% svoje tadašnje populacije, djelomično i izbog političke izolacije.&lt;ref name=&quot;eos.org&quot;&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Istovremeno, gospodarska situacija u [[Kraljevina Škotska|Škotskoj]], koja je u to vrijeme bila u personalnoj, ali ne i političkoj uniji s puno moćnijom i bogatijom [[Kraljevina Engleska|Engleskom]], bila je prilično loša. Škotska je imala jako skromne prihode, ograničen izvoz, a tradicionalne industrije poput brodogradnje bile su u padu. Istovremeno, Škoti se nisu mogli nametnuti puno bogatijim Englezima, koji su nametali trgovinske prakse i zakonodavstvo.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''.&lt;/ref&gt; Uz to, niz lokalnih sukoba dodatno je opustošio gospodarstvo i iscrpio narod. Tzv. &quot;[[Sedam gladnih godina (Škotska)|sedam gladnih godina]]&quot; koje su pogodile Škotsku tijekom [[1690-e|1690-ih]] dovele su do odumiranja usjeva i velike gladi, a sav nagomilani pritisak pojačao je zahtjeve za političkom ili barem trgovinskom unijom s Engleskom. Međutim, istovremeno se javljao i sentiment da bi Škotska trebala ojačati svoju poziciju i postati jednako velika trgovinska sila kao i Engleska.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;

Škotski je parlament poduzeo određene mjere, među kojima je bilo i osnivanje [[Škotska kompanija|Škotske kompanije]],&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster''.&lt;/ref&gt; koja je uspostavljena s ciljem trgovanja s Afrikom i Indijama te je započela s planom prikupljanja donacija.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 84–90.&lt;/ref&gt; U tom je momentu Darijenski rascjep odabran kao potencijalna lokacija za škotske planove, međutim Škoti su očekivano naišli na opoziciju engleskih trgovinskih lobija. Iako je [[William III, kralj Engleske|kralj William]] dao tek blagu podršku cijelom planu,&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 48.&lt;/ref&gt; konkretna je podrška izostala između ostalog i zato što je Engleska bila u ratu s Francuskom pa se nije željela zamjeriti Španjolcima, koji su rascjep smatrali dijelom [[Nova Granada|Nove Granade]].&lt;ref name=&quot;Insh,p.x&quot;&gt;Insh, ''Papers'', str. x.&lt;/ref&gt; Drugi važan razlog bila je tada dominantna ekonomska teorija [[merkantilizam|merkantilizma]], prema kojoj se svaka prijetnja tržišnoj dominaciji jedne države – a potencijalni škotski uspjeh u Panami bio je direktna prijetnja, ne samo konkurencija, engleskim trgovinskim interesima – trebala potpuno ukloniti.&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Rothbard |first1=Murray |title=Mercantilism as the Economic Side of Absolutism |url=https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |website=Mises.org |date=23 April 2010 |publisher=Good summary of the concept |access-date=7 April 2018 |archive-date=1 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200201092722/https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Ipak, Škotska je kompanija uspjela skupiti čak £400,000 (danas oko £60,000,000), što je bio enormni kapital&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 90.&lt;/ref&gt; u protuvrijednosti od čak jedne petine ukupnog škotskog bogatstva.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;&gt;Carroll, &quot;The Sorry Story...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Hidalgo, &quot;To Get Rich For Our Homeland&quot;.&lt;/ref&gt; [[William Paterson (banka)|William Paterson]], financijer rođen u Škotskoj, bio je jedan od glavnih promotora ideje o škotskoj koloniji na [[Panamska prevlaka|Panamskoj prevlaci]]. Plan je bio okupirati i staviti pod kontrolu područje [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]], za koje se znalo da je gotovo neprohodno.&lt;ref&gt;{{cite web |title=The Darién Scheme |website=Daniel Crouch Rare Books |url=https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |access-date=9 March 2023 |archive-date=27 March 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230327073653/https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Kolonija je trebala povezati atlantsku i pacifičku obalu te postati centralno trgovinsko središte između dva oceana, a zamišljena je na identičnom principu na kojem su kasnije izgrađeni [[Panamska željeznica]] i [[Panamski kanal]]. Paterson je bio jedan od ključnih osnivača kompanije, a nakon engleske reakcije na osnivanje, uspio je dobiti podršku za svoj plan.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; [[James Hamilton, 4. vojvoda Hamilton|Vojvoda Hamilton]] također je podržao pothvat te je najavio da će uvesti robove da &quot;rade do smrti&quot; u lokalnim rudnicima zlata nakon uspostavljanja škotske kolonije.&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;&gt;{{Cite web |first=Stephen |last=Mullen |title=The myth of Scottish slaves |url=https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |website=Sceptical Scot |date=4 March 2016 |access-date=9 April 2023 |archive-date=24 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210624204547/https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Međutim, izvorni plan Škotske kompanije da dosegne rang engleske Istočnoindijske kompanije ubrzo je zaboravljen te je kompanija prihvatila izmijenjenu i pretjerano ambicioznu Darijensku spletku. Dodatni udarac bio je Patersonov pad, koji se dogodio nakon što je jedan njegov radnik pronevjerio novac i uspio izgurati Patersona, koji će od tog trenutka imati praktički irelevantnu ulogu u cijelom pothvatu.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; Historičar Stephen Mullen opisao je spletku kao &quot;merkantilistički pothvat koji je za cilj imao povećati osobna bogatstva i škotsku trgovinsku bilancu preko kolonizacije i izrabljivanja.&quot;&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;/&gt;

== Nova Kaledonija ==

Velik broj bivših časnika i vojnika, koji su inače imali vrlo malo nade u pronalazak stabilnog posla, odmah su se priključili ekspediciji. Velik dio njih otprije se poznavao iz vremena službe u vojsci, a dio njih – primjerice Thomas Drummond – bio je na zlom glasu zbog sudjelovanja u [[Masakr u Glencoeu|masakru u Glencoeu]]. Neki su ih zbog toga smatrali klikom, što je biti veliki izvor sumnje među ostalim članovima ekspedicije.&lt;ref&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 103.&lt;/ref&gt; U srpnju [[1698.]] godine izabrano je prvo vijeće buduće kolonije, a u čijem su sastavu bili major James Cunningham iz Eicketta, Daniel Mackay, James Montgomerie, William Vetch, Robert Jolly, Robert Pinkerton i satnik Robert Pennecuik (komodor u ekspedicijskoj floti). Ovo je vijeće bilo privremeno po svojoj prirodi, a trebalo je upravljati kolonijom do uspostave lokalnog parlamenta. 

=== Putovanje i utemljenje Novog Edinburgha ===

Istog je mjeseca{{efn|Izvori variraju po pitanju točnog datuma isplovljanja, a raspon obuhvaća bilo koji dan između [[8. srpnja|osmog]]&lt;ref&gt;New York Public Library, ''Bulletin'', p. 487.&lt;/ref&gt; i [[26. srpnja]].&lt;ref&gt;Watt, ''Encyclopædia Britannica'', p. 911.&lt;/ref&gt;}} prva ekspedicija, sastavljena od pet brodova (''Saint Andrew'', ''Caledonia'', ''Unicorn'', Dolphin'', i Endeavour'') i s posadom od oko 1,200 ljudi, isplovila iz [[Leith]]a kako bi izbjegla ''[[Royal Navy]]''. Putovanje oko Škotske bilo je toliko traumatično za one ispod palube da su kolonizatori taj dio puta usporedili s najgorim dijelovima cjelokupnog iskustva u Dariénu. Nakon prolaska preko [[Madeira|Madeire]] i [[Zapadne Indije|Zapadnih Indija]], flota je okupirala Rakov otok, koji će nakon kraha spletke preuzeti Danci, te unajmila gusara [[Robert Allison (gusar)|Roberta Allisona]] da ih odvede do kopna, gdje su stigli [[2. studenog]].&lt;ref name=&quot;gill-devils mariner&quot;&gt;{{cite book |last1=Gill |first1=Anton |title=The Devil's Mariner: A Life of William Dampier, Pirate and Explorer, 1651-1715 |date=1997 |publisher=Michael Joseph |isbn=978-0-7181-4114-1 |url=https://books.google.com/books?id=9eMRAQAAIAAJ |access-date=23 January 2023 |language=en }}&lt;/ref&gt; 

Kolonizatori su novu koloniju nazvali Kaledonija, a Drummond je predvodio kopanje jarka koji je odvojio dio luke u Kaledonijskom zaljevu od oceana te naknadnu izgradnju luke St. Andrew, koja je opremljena s pedeset topova, ali nije imala pitke vode.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Carroll&quot; /&gt; Taj je jarak jedini preostali spomenik Nove Kaledonije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |title=El rincón de Centroamérica donde Escocia perdió su independencia |last1=Mundo |first1=Arturo Wallace BBC |last2=Inabaginya |first2=Puerto |publisher=BBC News Mundo |date=14 September 2014 |language=es |access-date=18 June 2019 |archive-date=18 April 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210418170046/https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Utvrđivanje je završeno izgradnjom stražarskog tornja na vrhu obližnje planine. Iako se luka činila prirodnom, kasnije se ispostavilo da su plime bile takve da bi mogle ugroziti brodove na odlasku.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt; 

Nedaleko od utvrde, kolonizatori su počeli graditi kolibe za centralno naselje, koje je nazvano Novi Edinburgh ([[engleski]]: ''New Edinburgh''),{{efn|Naselje je do [[2011.]] bilo znano kao Puerto Escocés, a danas je to naselje [[Puerto Inabaginya]] u panamskoj provinciji [[Guna Yala]].}} te pripremati zemlju za sadnju [[jam]]a i [[kukuruz]]a. Pisma koja su kolonizatori slali kućama ostavljala su dojam da sve ide po planu – što je vjerojatno bilo dogovoreno jer su se neke optimistične fraze često ponavljale u pismima – te su obmanula škotsku javnost, koja je bila nespremna za predstojeću katastrofu.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt;

=== Katastrofa ===

Poljoprivredne su se djelatnosti pokazale iznimno teškima, a lokalno stanovništvo, iako nije bilo naklonjeno Španjolcima, nije bilo voljno trgovati sa Škotima za češljeve i ostale tričarije koje su im nudili. Uz to, enorman je problem predstavljala i činjenica da Škoti nisu uspjeli prodati gotovo ništa ionako malobrojnim trgovcima koji su prolazili zaljevskim područjem. Dolaskom ljeta [[1699.]] godine, [[malarija]] i groznica odnijele su brojne života, a stopa mortaliteta uskoro je došla do deset ljudi dnevno.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; Lokalno stanovništvo donosilo je voće i banane za kuhanje kao darove, međutim to su uglavnom uzimali vođe ekspedicije i mornari koji su ostali na brodovima. Doseljenici su imali uspjeha u lovu na divovske kornjače, međutim s vremenom je broj ljudi sposobnih za ikakav ozbiljan rad sve brže opadao. Situaciju je dodatno pogoršavala nestašica hrane, jedan od glavnih uzroka koje je bilo nepropisno čuvanje, što je dovelo do brzog kvarenja namirnica. Istovremeno, kralj William naredio je nizozemskim i engleskim kolonijama u blizini da ne opskrbljuju Škote, plašeći se španjolske osvete.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; 

Jedino što su vođe ekspedicije mogli ponuditi doseljenicima bio je [[alkohol]], a iako je pijanstvo bilo često, ono je uzrokovalo brže umiranje velikog broja doseljenika koji su već bili oslabljeni od [[dizenterija|dizenterije]], groznice i hrane pune crva.

=== Napuštanje kolonije i pokušaj ponovne opskrbe ===

Nakon samo osam mjeseci, kolonizatori su u srpnju [[1699.]] godine napustili Novu Kaledoniju, ostavivši za sobom samo šestoricu muškaraca koji su bili preslabi da bi se kretali. Smrti su se, dakako, nastavile i na brodovima tako da je samo 300 od 1,200 članova ekspedicije preživjelo. Jedan od brodova očajnički je tražio pomoć u jamajčanskoj luci [[Port Royal]], međutim odbijen je po naredbi kralja; posada jedinog broda koji se uspješno vratio kući dobila je etiketu nacionalne sramote, a njihove su ih se obitelji odrekle.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; ''Caledonia'' je s 250 preživjelih, među kojima su bili William Paterson i braća Drummond, uplovila u [[New York (grad)|New York]] [[10. kolovoza]], a četiri dana kasnije u luku je uplovio i ''Unicorn'', kojim je zapovijedao [[John Anderson (guverner New Jerseyja)|kapetan John Anderson]]. U pismu škotskom trgovcu Hughu Montgomerieju, Robert Drummond napisao je da su kolonizatori bili teško bolesni i da je bilo puno smrtnih slučajeva.&lt;ref&gt;Betteridge, R. &amp; McLean, R. (2019), ''Northern Lights: The Scottish Enlightenment'', National Library of Scotland, str. 6&lt;/ref&gt; 

Dva su broda, ''Olive Branch'' i ''Hopeful Beginning'', u međuvremenu isplivili kako bi obnovili zalihe u koloniji; kada je za to čuo, Drummond je angažirao dva [[slup]]a da im pomogne.&lt;ref name=&quot;referenceH&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 206–207, 220.&lt;/ref&gt; Oba su broda u kolovozu [[1699.]] stigla do Paname, gdje su naišli na uništene kolibe i 400 grobova obraslih travom. Kako su kapetani brodova očekivali naići na veliko i živo naselje, započele su rasprave oko sljedećih poteza. Nakon što je ''Olive Branch'' uništen u slučajnom požaru, ''Hopeful Beginning'' se vratio na Jamajku i usidrio u Port Royalu, međutim Škoti nisu smjeli izaći s broda tako da je posada ubrzo oboljela. Drummond je [[20. rujna]] isplovio na prepunom slupu ''Ann of Caledonia'' (ranije ''Anne'') zajedno sa slupom ''Society'', također punim, ali je u Panami naišao samo na izgorenu olupinu ''Olive Brancha''.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 237.&lt;/ref&gt;

=== Druga ekspedicija i konačni krah ===

Vijesti o katastrofi koja je snašla prvu ekspediciju nisu stigle do Škotske dovoljno brzo da bi spriječile novu ekspediciju od preko 1,000 ljudi. Nakon opasne prve rute oko sjevera Škotske, Paterson je upraviteljima pisao da dopuste brodovima da isplove iz [[Clyde]]a. Novi glavni brod, ''The Rising Sun'', poveo je ekspediciju s 38 topova, uz podršku većih brodova ''The Duke of Hamilton'' i ''Hope of Bo'ness'' te manjeg broda ''Hope''.{{sfn|Prebble|2000|pp=123, 224}} Ova je ekspedicija imala i blagoslov crkve, a glavni predstavnik Crkve Škotske na ekspediciji bio je [[Alexander Shields]]. 

Ekspedicija je došla do Nove Kalednije [[30. studenog]] [[1699.]] godine, gdje su ih Drummondove jedrilice već čekale. Dio doseljenika došao je do kopna kako bi obnovio kolibe, što je izazvalo negodovanje ostalih članova ekspedicije, koji su rekli da su se došli pridružiti naselju, a ne ga graditi.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''&lt;/ref&gt; Moral je bio na niskim granama, a napretka gotovo da nije bilo, iako je Drummond inzistirao da se utvrda mora obnoviti jer su očekivali skorašnji španjolski napad. Drummond se ubrzo sukobio s trgovceom Jamesom Byresom, koji je smatrao da vođe prve ekspedicije nemaju više legitimitet te je dao uhapsiti Drummonda. Nakon kraćeg obračuna sa svima koje je smatrao da bi mogli biti na Drummondovoj strani, Byres je napustio koloniju na slupu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; 

Kolonizatori su bili gotovo apatični sve do dolaska Alexandera Campbella, kojeg je Kompanija poslala da organizira obranu naselja. Campbell je donio odlučno i čvrsto vodstvo koje je kolonizatorima nedostajalo te je u siječnju [[1700.]] godine uspio potjerati Španjolce iz njihove nastambe u [[Toubacanti]]ju. No, Campbell je tijekom tog hrabrog napada ozlijeđen te je obolio od groznice.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; Španjolci, koji su također bili pokošeni groznicom, došli su do luke St. Andrew te su ju mjesec dana držali pod opsadom. Španjolski zapovjednik Juan Pimienta pozvao je Škote na predaju, zaprijetivši da im u suprotnome u velikom napadu neće pokazati milost;&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; suvremena otkrića ukazuju na to da su Španjolci imali plan za veliki drugi napad za slučaj da prvi ne bi urodio plodom.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=4 July 2003 |title=Bristol's new insight into Scottish history comes to BBC2 |url=https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |access-date=20 November 2025 |website=[[University of Bristol]] |language=English |archive-date=14 September 2025 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250914184948/https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Nakon pregovora, Škotima je dopušteno da odu sa svojim oružjem, a Nova je Kaledonija konačno i trajno napuštena. Samo šačica članova druge ekspedicije vratila se u Škotsku,&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; a od ukupno oko 2,500 članova ekspedicije, preživjelo ih je tek nekoliko stotina.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt;

== Posljedice i reakcije na katastrofu ==

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{cite news |last=Brocklehurst |first=Steven |title=The Banker who Led Scotland to Disaster |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-edinburgh-east-fife-11040353 |publisher=[[BBC News]] |date=20 August 2010}}
* {{cite news |last=Carroll |first=Rory |author-link=Rory Carroll |title=The Sorry Story of How Scotland Lost its 17th Century Empire |url=https://www.theguardian.com/uk/2007/sep/11/britishidentity.past |access-date=7 February 2008 |newspaper=[[The Guardian]] |date=11 September 2007}}
* {{Citation |last=Hidalgo |first=Dennis R. |year=2001 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Darién |journal=Colonial Latin American Historical Review |volume=10 |issue=3 |issn=1063-5769}}
* {{citation |editor-last=Insh |editor-first=George Pratt |title=Papers Relating to the Ships and Voyages of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies, 1696–1707 |year=1924 |publisher=Scottish History Society, [[Edinburgh University Press]] |location=Edinburgh}}
* {{cite news |last=Little |first=Allan |author-link=Allan Little |title=The Caribbean colony that brought down Scotland |publisher=BBC News |date=17 May 2014 |url=https://www.bbc.com/news/magazine-27405350 |access-date=18 May 2014}}
* {{cite book |first=Tom |last=Monaghan |title=Renaissance, Reformation and the Age of Discovery, 1450–1700 |url=https://books.google.com/books?id=dl02psCLQHwC&amp;pg=PT56 |year=2002 |publisher=Heinemann |isbn=978-0-435-32090-4}}
* {{cite book |title=Bulletin of the New York Public Library |url=https://books.google.com/books?id=rL8qAQAAIAAJ&amp;pg=PA487 |access-date=13 July 2011 |year=1914 |publisher=[[New York Public Library]] |page=487}}
* {{citation |last=Prebble |first=John |author-link=John Prebble |title=The Darien Disaster |year=1968 |publisher=Secker and Warburg |location=London}}
**republished as {{citation |last=Prebble |first=John |title=Darien: the Scottish Dream of Empire |year=2000 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-84158-054-6}}
* {{Cite EB1911|wstitle= Paterson, William |volume= 20 |last= Watt |first= Francis |author-link= Francis Watt (author) | page = 911}}
* {{cite news |title=How Scottish Independence Vanished in the Jungles of Panama |url=http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-url=https://web.archive.org/web/20120122072247/http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-date=22 January 2012 |access-date=6 March 2013 |newspaper=[[The Week]] |date=30 April 2007}}

=== Dodatna literatura ===
* {{citation |last=Devine |first=Tom |author-link=Tom Devine |title=Scotland's Empire 1600–1815 |year=2003 |publisher=Allen Lane |location=London |isbn=0-7139-9498-3}}
* {{citation |last=Edwards |first=Nat |title=Caledonia's Last Stand: In Search of the Lost Scots of Darien |year=2007 |publisher=Luath Press |location=Edinburgh |isbn=978-1-905222-84-1}}
* {{citation |last=Fry |first=Michael |title=The Scottish Empire |year=2001 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-86232-185-X}}
* {{citation |last=Galbraith |first=Douglas |title=The Rising Sun |year=2001 |publisher=[[Atlantic Monthly Press]] |location=New York |isbn=0-87113-781-X |url-access=registration |url=https://archive.org/details/risingsunbeing00galb}} &lt;small&gt;(fictionalisation)&lt;/small&gt;
* {{cite book |last=Hart |first=Francis Russell |title=The Disaster of Darien--The Story of the Scots Settlement and the Causes of its Failure 1699-1701 |date=1929 |publisher=Houghton Mifflin Company |location=Boston |language=en |url=https://www.fadedpage.com/showbook.php?pid=20231136}}
* {{cite book |last1=Howell |first1=Thomas Bayly |title=A Complete Collection of State Trials and Proceedings for High Treason and Other Crimes and Misdemeanors from the Earliest Period to the Year 1783: 1700-08 |date=1816 |publisher=T. C. Hansard for Longman, Hurst, Rees, Orme, and Brown |location=London |pages=1199–1326 |edition=Vol.14 |url=https://books.google.com/books?id=mRMwAAAAYAAJ |access-date=17 October 2021 |language=en}}
* {{cite book |last=McNeill |first=J. R. |author-link=J. R. McNeill |title=Mosquito Empires: Ecology and War in the Greater Caribbean, 1620–1914 |series=New Approaches to the Americas |year=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521459105}}
* Orr, Julie (2018), ''Scotland, Darien and the Atlantic World, 1698 - 1700'', Edinburgh University Press, {{isbn|978-1-4744-2754-8}}
* {{cite journal |first=Christopher |last=Storrs |title=Disaster at Darien (1698–1700)? The Persistence of Spanish Imperial Power on the Eve of the Demise of the Spanish Habsburgs |journal=European History Quarterly |year=1999 |volume=29 |issue=1 |pages=5–38 |doi=10.1177/026569149902900101 |s2cid=145705636}}

== Vanjske veze ==
{{Commons category}}
* [http://www.historic-uk.com/HistoryUK/Scotland-History/DarienScheme.htm The Darien Scheme&amp;nbsp;– The Fall of Scotland]
* [https://web.archive.org/web/20030424013726/http://www.rbs.co.uk/group_information/Memory_Bank/Our_Teaching_Resources/The_Teaching_Resources/The_Darien_Adventure/National_Curriculum/illust_hist.htm The Darien Adventure]
* [https://web.archive.org/web/20140903132403/http://www.nms.ac.uk/explore/collections-stories/scottish-history-and-archaeology/darien-chest/ The Darien Chest]
* [http://www.rls.org.uk/database/record.php?usi=000-000-001-451-L Pathfinder Pack on The Darien Scheme]
* [https://archive.org/details/historydarien00borlgoog Account, written in 1700, by a colonist]
* [https://www.ft.com/content/a8c715a8-a668-11df-8767-00144feabdc0 &quot;Pivotal chapter in Scottish history&quot;], ''[[Financial Times]]'' article regarding ''Caledonia'', a play by [[Alistair Beaton]] about the Darien scheme

{{Authority control}}

[[Kategorija:1690-e]]
[[Kategorija:Historija Škotske]]
[[Kategorija:Historija Paname]]
[[Kategorija:Skandali]]</text>
      <sha1>6lepqfsk1b5f1vvpehknd5q60v4cthv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681520</id>
      <parentid>42681519</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:06:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Posljedice i reakcije na katastrofu */</comment>
      <origin>42681520</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28825" sha1="5nnu9knbf7y25jrngm8xgblyf65bsuq" xml:space="preserve">[[File:New Caledonia in Darien2.jpg|thumb|450px|&quot;Nova karta [[Darijenska prevlaka|Darijenske prevlake]] u Americi, [[Panamski zaljev|Panamskog zaljeva]], zaljeva Vallona ili sv. Michaela, s pripadajućim otocima i zemljama&quot;. Izvor je ''Pismo koje sadrži opis Darijenske prevlake'', [[Edinburgh]], [[1699.]] godina. Škotsko naselje [[Novi Edinburgh]] može se vidjeti na obali, gore desno.]]
'''Darijenska spletka''' ([[engleski]]: ''Darien scheme''), znana još i kao '''Darijenski pothvat''' ([[engleski]]: ''Darien venture'') i '''Darijenski projekt''' ([[španjolski]]: ''Proyecto Darién'') bio je neuspjeli pokušaj, mahom financiran od strane bogatih investitora iz [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]], uspostave škotske kolonije imena '''Nova Kaledonija''' ([[engleski]]: ''New Caledonia'') ili '''Britanska Panama''' ([[engleski]]: ''Britain-in-Panama'') na području [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]] (današnja [[Panama]]) s kraja [[17. vijek|XVII. vijeka]], a s ciljem jačanja utjecaja i stjecanja lokalnog bogatstva. Cilj je bio da kolonija, koja je trebala biti utemeljena u [[Darijenski zaljev|Darijenskom zaljevu]], utemelji i upravlja rutom koja bi povezivala [[Tihi ocean|Tihi]] i [[Atlantski ocean]] preko kopna. Financijeri su znači da je [[Vasco Núñez de Balboa]], koji je prvi ugledao Tihi ocean, došao do Pacifika prešavši [[Panamska prevlaka|prevlaku]] preko [[Darién]]a. Kolonizatori su proklamirali i suverenitet nad &quot;Rakovim otokom&quot; (današnji [[Vieques, Puerto Rico|Vieques]] u [[Portoriko|Portoriku]]) [[1698.]] godine, ali to je bilo kratkoga vijeka.&lt;ref&gt;{{Cite journal |url=https://www.academia.edu/277924 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Isthmus of Darien |journal=Clahr: Colonial Latin American Historical Review |last1=Hidalgo |first1=Dennis R. |date=January 2001 |archive-date=21 April 2022 |access-date=6 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220421050552/https://www.academia.edu/277924 |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Pokušaj naseljavanja neslavno je propao; preko 80% sudionika umrlo je u roku od jedne godine, a samo je naselje čak dva puta bilo napuštano.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt; Danas to područje pripada provinciji [[Guna Yala]] u [[Panama|Panami]].

Razlozi za ovako katastrofalan neuspjeh projekta brojni su, a uključuju loše planiranje i opremanje ekspedicije, podijeleno vodstvo, izostanak trgovinskih odnosa s lokalnim plemenima te susjednim nizozemskim i engleskim kolonijama,&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot; /&gt; epidemijama tropskih bolesti, sveopća opozicija projektu od strane trgovinskih lobija u Engleskoj&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot;&gt;{{cite web |last1=Ibeji |first1=Mike |date=17 February 2011 |title=The Darien Venture |url=https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |access-date=16 April 2017 |website=BBC British History |publisher=BBC |archive-date=17 February 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240217170941/https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |url-status=live }}&lt;/ref&gt; te pogreška u neanticipiranju vojnog odgovora Španjolske, koja je polagala pravo na cjelokupno područje. Naselje je trajno napušteno [[1700.]] godine nakon španjolske opsade u sklopu koje je blokirana i luka.&lt;ref&gt;Monaghan, ''Renaissance, Reformation...'', p. 56.&lt;/ref&gt; 

Kako je [[Škotska kompanija]], koja je utemeljena u svrhu provođenja projekta, bila kapitalni projekt koji je okupio gotovo 20% svog novca koji je tada cirkulirao u Škotskoj, propast Darijenske spletke bacila je cijeli [[Lowlands, Škotska|Lowlands]] u financijsku krizu. Upravo je ovo bio jedan od glavnih razloga koji su doveli do popuštanja otpora prema [[Zakoni o uniji 1707.|Zakonu o uniji]] iz [[1707.]] godine.{{Sfn|McNeill|2010}}

== Nastanak ideje ==

Kraj [[17. vijek|XVII. vijeka]] bio je vrlo težak period za [[Škotska|Škotsku]] kao i za ostatak Europe. Sredinom desetljeća ([[1695.]] – [[1697.]]) [[Estonija|Estoniju]], [[Latvija|Latviju]], [[Finska|Finsku]], [[Norveška|Norvešku]] i [[Švedska|Švedsku]] pogodila je [[Velika glad (1695–1697)|katastrofalna glad]], dok je u [[Francuska|Francuskoj]] i sjevernoj [[Italija|Italiji]] umrlo još oko dva milijuna ljudi.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=de Vries |first1=Jan |title=The Economic Crisis of the 17th Century |journal=Journal of Interdisciplinary Studies |date=2009 |volume=40 |issue=2 |pages=151–194 |url=https://warwick.ac.uk/fac/arts/history/ghcc/event/events/40_2_de-vriesjih2009.pdf |access-date=7 April 2018 }}&lt;/ref&gt; Istovremeno, [[Dendrohronologija|dendrokronologijska]] istraživanja upućuju na to da je ovo desetljeće bilo najhladnije desetljeće u Škotskoj u prethodnih 750 godina,&lt;ref&gt;{{cite journal |title=Complexity in crisis: The volcanic cold pulse of the 1690s and the consequences of Scotland's failure to cope |journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research |date=1 January 2020 |volume=389 |article-number=106746 |doi=10.1016/j.jvolgeores.2019.106746 |language=en |issn=0377-0273 |doi-access=free |last1=d'Arrigo |first1=Rosanne |author-link1=Rosanne D'Arrigo |last2=Klinger |first2=Patrick |last3=Newfield |first3=Timothy |last4=Rydval |first4=Miloš |last5=Wilson |first5=Rob |bibcode=2020JVGR..38906746D |hdl=10023/21075 |hdl-access=free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |date=4 February 2020 |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt; što je bio veliki udar na škotsku populaciju; pretpostavlja se da je Škotska izgubila 10–15% svoje tadašnje populacije, djelomično i izbog političke izolacije.&lt;ref name=&quot;eos.org&quot;&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Istovremeno, gospodarska situacija u [[Kraljevina Škotska|Škotskoj]], koja je u to vrijeme bila u personalnoj, ali ne i političkoj uniji s puno moćnijom i bogatijom [[Kraljevina Engleska|Engleskom]], bila je prilično loša. Škotska je imala jako skromne prihode, ograničen izvoz, a tradicionalne industrije poput brodogradnje bile su u padu. Istovremeno, Škoti se nisu mogli nametnuti puno bogatijim Englezima, koji su nametali trgovinske prakse i zakonodavstvo.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''.&lt;/ref&gt; Uz to, niz lokalnih sukoba dodatno je opustošio gospodarstvo i iscrpio narod. Tzv. &quot;[[Sedam gladnih godina (Škotska)|sedam gladnih godina]]&quot; koje su pogodile Škotsku tijekom [[1690-e|1690-ih]] dovele su do odumiranja usjeva i velike gladi, a sav nagomilani pritisak pojačao je zahtjeve za političkom ili barem trgovinskom unijom s Engleskom. Međutim, istovremeno se javljao i sentiment da bi Škotska trebala ojačati svoju poziciju i postati jednako velika trgovinska sila kao i Engleska.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;

Škotski je parlament poduzeo određene mjere, među kojima je bilo i osnivanje [[Škotska kompanija|Škotske kompanije]],&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster''.&lt;/ref&gt; koja je uspostavljena s ciljem trgovanja s Afrikom i Indijama te je započela s planom prikupljanja donacija.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 84–90.&lt;/ref&gt; U tom je momentu Darijenski rascjep odabran kao potencijalna lokacija za škotske planove, međutim Škoti su očekivano naišli na opoziciju engleskih trgovinskih lobija. Iako je [[William III, kralj Engleske|kralj William]] dao tek blagu podršku cijelom planu,&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 48.&lt;/ref&gt; konkretna je podrška izostala između ostalog i zato što je Engleska bila u ratu s Francuskom pa se nije željela zamjeriti Španjolcima, koji su rascjep smatrali dijelom [[Nova Granada|Nove Granade]].&lt;ref name=&quot;Insh,p.x&quot;&gt;Insh, ''Papers'', str. x.&lt;/ref&gt; Drugi važan razlog bila je tada dominantna ekonomska teorija [[merkantilizam|merkantilizma]], prema kojoj se svaka prijetnja tržišnoj dominaciji jedne države – a potencijalni škotski uspjeh u Panami bio je direktna prijetnja, ne samo konkurencija, engleskim trgovinskim interesima – trebala potpuno ukloniti.&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Rothbard |first1=Murray |title=Mercantilism as the Economic Side of Absolutism |url=https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |website=Mises.org |date=23 April 2010 |publisher=Good summary of the concept |access-date=7 April 2018 |archive-date=1 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200201092722/https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Ipak, Škotska je kompanija uspjela skupiti čak £400,000 (danas oko £60,000,000), što je bio enormni kapital&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 90.&lt;/ref&gt; u protuvrijednosti od čak jedne petine ukupnog škotskog bogatstva.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;&gt;Carroll, &quot;The Sorry Story...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Hidalgo, &quot;To Get Rich For Our Homeland&quot;.&lt;/ref&gt; [[William Paterson (banka)|William Paterson]], financijer rođen u Škotskoj, bio je jedan od glavnih promotora ideje o škotskoj koloniji na [[Panamska prevlaka|Panamskoj prevlaci]]. Plan je bio okupirati i staviti pod kontrolu područje [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]], za koje se znalo da je gotovo neprohodno.&lt;ref&gt;{{cite web |title=The Darién Scheme |website=Daniel Crouch Rare Books |url=https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |access-date=9 March 2023 |archive-date=27 March 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230327073653/https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Kolonija je trebala povezati atlantsku i pacifičku obalu te postati centralno trgovinsko središte između dva oceana, a zamišljena je na identičnom principu na kojem su kasnije izgrađeni [[Panamska željeznica]] i [[Panamski kanal]]. Paterson je bio jedan od ključnih osnivača kompanije, a nakon engleske reakcije na osnivanje, uspio je dobiti podršku za svoj plan.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; [[James Hamilton, 4. vojvoda Hamilton|Vojvoda Hamilton]] također je podržao pothvat te je najavio da će uvesti robove da &quot;rade do smrti&quot; u lokalnim rudnicima zlata nakon uspostavljanja škotske kolonije.&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;&gt;{{Cite web |first=Stephen |last=Mullen |title=The myth of Scottish slaves |url=https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |website=Sceptical Scot |date=4 March 2016 |access-date=9 April 2023 |archive-date=24 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210624204547/https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Međutim, izvorni plan Škotske kompanije da dosegne rang engleske Istočnoindijske kompanije ubrzo je zaboravljen te je kompanija prihvatila izmijenjenu i pretjerano ambicioznu Darijensku spletku. Dodatni udarac bio je Patersonov pad, koji se dogodio nakon što je jedan njegov radnik pronevjerio novac i uspio izgurati Patersona, koji će od tog trenutka imati praktički irelevantnu ulogu u cijelom pothvatu.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; Historičar Stephen Mullen opisao je spletku kao &quot;merkantilistički pothvat koji je za cilj imao povećati osobna bogatstva i škotsku trgovinsku bilancu preko kolonizacije i izrabljivanja.&quot;&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;/&gt;

== Nova Kaledonija ==

Velik broj bivših časnika i vojnika, koji su inače imali vrlo malo nade u pronalazak stabilnog posla, odmah su se priključili ekspediciji. Velik dio njih otprije se poznavao iz vremena službe u vojsci, a dio njih – primjerice Thomas Drummond – bio je na zlom glasu zbog sudjelovanja u [[Masakr u Glencoeu|masakru u Glencoeu]]. Neki su ih zbog toga smatrali klikom, što je biti veliki izvor sumnje među ostalim članovima ekspedicije.&lt;ref&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 103.&lt;/ref&gt; U srpnju [[1698.]] godine izabrano je prvo vijeće buduće kolonije, a u čijem su sastavu bili major James Cunningham iz Eicketta, Daniel Mackay, James Montgomerie, William Vetch, Robert Jolly, Robert Pinkerton i satnik Robert Pennecuik (komodor u ekspedicijskoj floti). Ovo je vijeće bilo privremeno po svojoj prirodi, a trebalo je upravljati kolonijom do uspostave lokalnog parlamenta. 

=== Putovanje i utemljenje Novog Edinburgha ===

Istog je mjeseca{{efn|Izvori variraju po pitanju točnog datuma isplovljanja, a raspon obuhvaća bilo koji dan između [[8. srpnja|osmog]]&lt;ref&gt;New York Public Library, ''Bulletin'', p. 487.&lt;/ref&gt; i [[26. srpnja]].&lt;ref&gt;Watt, ''Encyclopædia Britannica'', p. 911.&lt;/ref&gt;}} prva ekspedicija, sastavljena od pet brodova (''Saint Andrew'', ''Caledonia'', ''Unicorn'', Dolphin'', i Endeavour'') i s posadom od oko 1,200 ljudi, isplovila iz [[Leith]]a kako bi izbjegla ''[[Royal Navy]]''. Putovanje oko Škotske bilo je toliko traumatično za one ispod palube da su kolonizatori taj dio puta usporedili s najgorim dijelovima cjelokupnog iskustva u Dariénu. Nakon prolaska preko [[Madeira|Madeire]] i [[Zapadne Indije|Zapadnih Indija]], flota je okupirala Rakov otok, koji će nakon kraha spletke preuzeti Danci, te unajmila gusara [[Robert Allison (gusar)|Roberta Allisona]] da ih odvede do kopna, gdje su stigli [[2. studenog]].&lt;ref name=&quot;gill-devils mariner&quot;&gt;{{cite book |last1=Gill |first1=Anton |title=The Devil's Mariner: A Life of William Dampier, Pirate and Explorer, 1651-1715 |date=1997 |publisher=Michael Joseph |isbn=978-0-7181-4114-1 |url=https://books.google.com/books?id=9eMRAQAAIAAJ |access-date=23 January 2023 |language=en }}&lt;/ref&gt; 

Kolonizatori su novu koloniju nazvali Kaledonija, a Drummond je predvodio kopanje jarka koji je odvojio dio luke u Kaledonijskom zaljevu od oceana te naknadnu izgradnju luke St. Andrew, koja je opremljena s pedeset topova, ali nije imala pitke vode.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Carroll&quot; /&gt; Taj je jarak jedini preostali spomenik Nove Kaledonije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |title=El rincón de Centroamérica donde Escocia perdió su independencia |last1=Mundo |first1=Arturo Wallace BBC |last2=Inabaginya |first2=Puerto |publisher=BBC News Mundo |date=14 September 2014 |language=es |access-date=18 June 2019 |archive-date=18 April 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210418170046/https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Utvrđivanje je završeno izgradnjom stražarskog tornja na vrhu obližnje planine. Iako se luka činila prirodnom, kasnije se ispostavilo da su plime bile takve da bi mogle ugroziti brodove na odlasku.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt; 

Nedaleko od utvrde, kolonizatori su počeli graditi kolibe za centralno naselje, koje je nazvano Novi Edinburgh ([[engleski]]: ''New Edinburgh''),{{efn|Naselje je do [[2011.]] bilo znano kao Puerto Escocés, a danas je to naselje [[Puerto Inabaginya]] u panamskoj provinciji [[Guna Yala]].}} te pripremati zemlju za sadnju [[jam]]a i [[kukuruz]]a. Pisma koja su kolonizatori slali kućama ostavljala su dojam da sve ide po planu – što je vjerojatno bilo dogovoreno jer su se neke optimistične fraze često ponavljale u pismima – te su obmanula škotsku javnost, koja je bila nespremna za predstojeću katastrofu.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt;

=== Katastrofa ===

Poljoprivredne su se djelatnosti pokazale iznimno teškima, a lokalno stanovništvo, iako nije bilo naklonjeno Španjolcima, nije bilo voljno trgovati sa Škotima za češljeve i ostale tričarije koje su im nudili. Uz to, enorman je problem predstavljala i činjenica da Škoti nisu uspjeli prodati gotovo ništa ionako malobrojnim trgovcima koji su prolazili zaljevskim područjem. Dolaskom ljeta [[1699.]] godine, [[malarija]] i groznica odnijele su brojne života, a stopa mortaliteta uskoro je došla do deset ljudi dnevno.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; Lokalno stanovništvo donosilo je voće i banane za kuhanje kao darove, međutim to su uglavnom uzimali vođe ekspedicije i mornari koji su ostali na brodovima. Doseljenici su imali uspjeha u lovu na divovske kornjače, međutim s vremenom je broj ljudi sposobnih za ikakav ozbiljan rad sve brže opadao. Situaciju je dodatno pogoršavala nestašica hrane, jedan od glavnih uzroka koje je bilo nepropisno čuvanje, što je dovelo do brzog kvarenja namirnica. Istovremeno, kralj William naredio je nizozemskim i engleskim kolonijama u blizini da ne opskrbljuju Škote, plašeći se španjolske osvete.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; 

Jedino što su vođe ekspedicije mogli ponuditi doseljenicima bio je [[alkohol]], a iako je pijanstvo bilo često, ono je uzrokovalo brže umiranje velikog broja doseljenika koji su već bili oslabljeni od [[dizenterija|dizenterije]], groznice i hrane pune crva.

=== Napuštanje kolonije i pokušaj ponovne opskrbe ===

Nakon samo osam mjeseci, kolonizatori su u srpnju [[1699.]] godine napustili Novu Kaledoniju, ostavivši za sobom samo šestoricu muškaraca koji su bili preslabi da bi se kretali. Smrti su se, dakako, nastavile i na brodovima tako da je samo 300 od 1,200 članova ekspedicije preživjelo. Jedan od brodova očajnički je tražio pomoć u jamajčanskoj luci [[Port Royal]], međutim odbijen je po naredbi kralja; posada jedinog broda koji se uspješno vratio kući dobila je etiketu nacionalne sramote, a njihove su ih se obitelji odrekle.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; ''Caledonia'' je s 250 preživjelih, među kojima su bili William Paterson i braća Drummond, uplovila u [[New York (grad)|New York]] [[10. kolovoza]], a četiri dana kasnije u luku je uplovio i ''Unicorn'', kojim je zapovijedao [[John Anderson (guverner New Jerseyja)|kapetan John Anderson]]. U pismu škotskom trgovcu Hughu Montgomerieju, Robert Drummond napisao je da su kolonizatori bili teško bolesni i da je bilo puno smrtnih slučajeva.&lt;ref&gt;Betteridge, R. &amp; McLean, R. (2019), ''Northern Lights: The Scottish Enlightenment'', National Library of Scotland, str. 6&lt;/ref&gt; 

Dva su broda, ''Olive Branch'' i ''Hopeful Beginning'', u međuvremenu isplivili kako bi obnovili zalihe u koloniji; kada je za to čuo, Drummond je angažirao dva [[slup]]a da im pomogne.&lt;ref name=&quot;referenceH&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 206–207, 220.&lt;/ref&gt; Oba su broda u kolovozu [[1699.]] stigla do Paname, gdje su naišli na uništene kolibe i 400 grobova obraslih travom. Kako su kapetani brodova očekivali naići na veliko i živo naselje, započele su rasprave oko sljedećih poteza. Nakon što je ''Olive Branch'' uništen u slučajnom požaru, ''Hopeful Beginning'' se vratio na Jamajku i usidrio u Port Royalu, međutim Škoti nisu smjeli izaći s broda tako da je posada ubrzo oboljela. Drummond je [[20. rujna]] isplovio na prepunom slupu ''Ann of Caledonia'' (ranije ''Anne'') zajedno sa slupom ''Society'', također punim, ali je u Panami naišao samo na izgorenu olupinu ''Olive Brancha''.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 237.&lt;/ref&gt;

=== Druga ekspedicija i konačni krah ===

Vijesti o katastrofi koja je snašla prvu ekspediciju nisu stigle do Škotske dovoljno brzo da bi spriječile novu ekspediciju od preko 1,000 ljudi. Nakon opasne prve rute oko sjevera Škotske, Paterson je upraviteljima pisao da dopuste brodovima da isplove iz [[Clyde]]a. Novi glavni brod, ''The Rising Sun'', poveo je ekspediciju s 38 topova, uz podršku većih brodova ''The Duke of Hamilton'' i ''Hope of Bo'ness'' te manjeg broda ''Hope''.{{sfn|Prebble|2000|pp=123, 224}} Ova je ekspedicija imala i blagoslov crkve, a glavni predstavnik Crkve Škotske na ekspediciji bio je [[Alexander Shields]]. 

Ekspedicija je došla do Nove Kalednije [[30. studenog]] [[1699.]] godine, gdje su ih Drummondove jedrilice već čekale. Dio doseljenika došao je do kopna kako bi obnovio kolibe, što je izazvalo negodovanje ostalih članova ekspedicije, koji su rekli da su se došli pridružiti naselju, a ne ga graditi.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''&lt;/ref&gt; Moral je bio na niskim granama, a napretka gotovo da nije bilo, iako je Drummond inzistirao da se utvrda mora obnoviti jer su očekivali skorašnji španjolski napad. Drummond se ubrzo sukobio s trgovceom Jamesom Byresom, koji je smatrao da vođe prve ekspedicije nemaju više legitimitet te je dao uhapsiti Drummonda. Nakon kraćeg obračuna sa svima koje je smatrao da bi mogli biti na Drummondovoj strani, Byres je napustio koloniju na slupu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; 

Kolonizatori su bili gotovo apatični sve do dolaska Alexandera Campbella, kojeg je Kompanija poslala da organizira obranu naselja. Campbell je donio odlučno i čvrsto vodstvo koje je kolonizatorima nedostajalo te je u siječnju [[1700.]] godine uspio potjerati Španjolce iz njihove nastambe u [[Toubacanti]]ju. No, Campbell je tijekom tog hrabrog napada ozlijeđen te je obolio od groznice.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; Španjolci, koji su također bili pokošeni groznicom, došli su do luke St. Andrew te su ju mjesec dana držali pod opsadom. Španjolski zapovjednik Juan Pimienta pozvao je Škote na predaju, zaprijetivši da im u suprotnome u velikom napadu neće pokazati milost;&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; suvremena otkrića ukazuju na to da su Španjolci imali plan za veliki drugi napad za slučaj da prvi ne bi urodio plodom.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=4 July 2003 |title=Bristol's new insight into Scottish history comes to BBC2 |url=https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |access-date=20 November 2025 |website=[[University of Bristol]] |language=English |archive-date=14 September 2025 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250914184948/https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Nakon pregovora, Škotima je dopušteno da odu sa svojim oružjem, a Nova je Kaledonija konačno i trajno napuštena. Samo šačica članova druge ekspedicije vratila se u Škotsku,&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; a od ukupno oko 2,500 članova ekspedicije, preživjelo ih je tek nekoliko stotina.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt;

== Posljedice i reakcije na katastrofu ==

== Bilješke ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{cite news |last=Brocklehurst |first=Steven |title=The Banker who Led Scotland to Disaster |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-edinburgh-east-fife-11040353 |publisher=[[BBC News]] |date=20 August 2010}}
* {{cite news |last=Carroll |first=Rory |author-link=Rory Carroll |title=The Sorry Story of How Scotland Lost its 17th Century Empire |url=https://www.theguardian.com/uk/2007/sep/11/britishidentity.past |access-date=7 February 2008 |newspaper=[[The Guardian]] |date=11 September 2007}}
* {{Citation |last=Hidalgo |first=Dennis R. |year=2001 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Darién |journal=Colonial Latin American Historical Review |volume=10 |issue=3 |issn=1063-5769}}
* {{citation |editor-last=Insh |editor-first=George Pratt |title=Papers Relating to the Ships and Voyages of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies, 1696–1707 |year=1924 |publisher=Scottish History Society, [[Edinburgh University Press]] |location=Edinburgh}}
* {{cite news |last=Little |first=Allan |author-link=Allan Little |title=The Caribbean colony that brought down Scotland |publisher=BBC News |date=17 May 2014 |url=https://www.bbc.com/news/magazine-27405350 |access-date=18 May 2014}}
* {{cite book |first=Tom |last=Monaghan |title=Renaissance, Reformation and the Age of Discovery, 1450–1700 |url=https://books.google.com/books?id=dl02psCLQHwC&amp;pg=PT56 |year=2002 |publisher=Heinemann |isbn=978-0-435-32090-4}}
* {{cite book |title=Bulletin of the New York Public Library |url=https://books.google.com/books?id=rL8qAQAAIAAJ&amp;pg=PA487 |access-date=13 July 2011 |year=1914 |publisher=[[New York Public Library]] |page=487}}
* {{citation |last=Prebble |first=John |author-link=John Prebble |title=The Darien Disaster |year=1968 |publisher=Secker and Warburg |location=London}}
**republished as {{citation |last=Prebble |first=John |title=Darien: the Scottish Dream of Empire |year=2000 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-84158-054-6}}
* {{Cite EB1911|wstitle= Paterson, William |volume= 20 |last= Watt |first= Francis |author-link= Francis Watt (author) | page = 911}}
* {{cite news |title=How Scottish Independence Vanished in the Jungles of Panama |url=http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-url=https://web.archive.org/web/20120122072247/http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-date=22 January 2012 |access-date=6 March 2013 |newspaper=[[The Week]] |date=30 April 2007}}

=== Dodatna literatura ===
* {{citation |last=Devine |first=Tom |author-link=Tom Devine |title=Scotland's Empire 1600–1815 |year=2003 |publisher=Allen Lane |location=London |isbn=0-7139-9498-3}}
* {{citation |last=Edwards |first=Nat |title=Caledonia's Last Stand: In Search of the Lost Scots of Darien |year=2007 |publisher=Luath Press |location=Edinburgh |isbn=978-1-905222-84-1}}
* {{citation |last=Fry |first=Michael |title=The Scottish Empire |year=2001 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-86232-185-X}}
* {{citation |last=Galbraith |first=Douglas |title=The Rising Sun |year=2001 |publisher=[[Atlantic Monthly Press]] |location=New York |isbn=0-87113-781-X |url-access=registration |url=https://archive.org/details/risingsunbeing00galb}} &lt;small&gt;(fictionalisation)&lt;/small&gt;
* {{cite book |last=Hart |first=Francis Russell |title=The Disaster of Darien--The Story of the Scots Settlement and the Causes of its Failure 1699-1701 |date=1929 |publisher=Houghton Mifflin Company |location=Boston |language=en |url=https://www.fadedpage.com/showbook.php?pid=20231136}}
* {{cite book |last1=Howell |first1=Thomas Bayly |title=A Complete Collection of State Trials and Proceedings for High Treason and Other Crimes and Misdemeanors from the Earliest Period to the Year 1783: 1700-08 |date=1816 |publisher=T. C. Hansard for Longman, Hurst, Rees, Orme, and Brown |location=London |pages=1199–1326 |edition=Vol.14 |url=https://books.google.com/books?id=mRMwAAAAYAAJ |access-date=17 October 2021 |language=en}}
* {{cite book |last=McNeill |first=J. R. |author-link=J. R. McNeill |title=Mosquito Empires: Ecology and War in the Greater Caribbean, 1620–1914 |series=New Approaches to the Americas |year=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521459105}}
* Orr, Julie (2018), ''Scotland, Darien and the Atlantic World, 1698 - 1700'', Edinburgh University Press, {{isbn|978-1-4744-2754-8}}
* {{cite journal |first=Christopher |last=Storrs |title=Disaster at Darien (1698–1700)? The Persistence of Spanish Imperial Power on the Eve of the Demise of the Spanish Habsburgs |journal=European History Quarterly |year=1999 |volume=29 |issue=1 |pages=5–38 |doi=10.1177/026569149902900101 |s2cid=145705636}}

== Vanjske veze ==
{{Commons category}}
* [http://www.historic-uk.com/HistoryUK/Scotland-History/DarienScheme.htm The Darien Scheme&amp;nbsp;– The Fall of Scotland]
* [https://web.archive.org/web/20030424013726/http://www.rbs.co.uk/group_information/Memory_Bank/Our_Teaching_Resources/The_Teaching_Resources/The_Darien_Adventure/National_Curriculum/illust_hist.htm The Darien Adventure]
* [https://web.archive.org/web/20140903132403/http://www.nms.ac.uk/explore/collections-stories/scottish-history-and-archaeology/darien-chest/ The Darien Chest]
* [http://www.rls.org.uk/database/record.php?usi=000-000-001-451-L Pathfinder Pack on The Darien Scheme]
* [https://archive.org/details/historydarien00borlgoog Account, written in 1700, by a colonist]
* [https://www.ft.com/content/a8c715a8-a668-11df-8767-00144feabdc0 &quot;Pivotal chapter in Scottish history&quot;], ''[[Financial Times]]'' article regarding ''Caledonia'', a play by [[Alistair Beaton]] about the Darien scheme

{{Authority control}}

[[Kategorija:1690-e]]
[[Kategorija:Historija Škotske]]
[[Kategorija:Historija Paname]]
[[Kategorija:Skandali]]</text>
      <sha1>5nnu9knbf7y25jrngm8xgblyf65bsuq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681521</id>
      <parentid>42681520</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:21:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Nova Kaledonija */</comment>
      <origin>42681521</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34398" sha1="b0ulmwtsbfxzuroyyacygwh97csozy3" xml:space="preserve">[[File:New Caledonia in Darien2.jpg|thumb|450px|&quot;Nova karta [[Darijenska prevlaka|Darijenske prevlake]] u Americi, [[Panamski zaljev|Panamskog zaljeva]], zaljeva Vallona ili sv. Michaela, s pripadajućim otocima i zemljama&quot;. Izvor je ''Pismo koje sadrži opis Darijenske prevlake'', [[Edinburgh]], [[1699.]] godina. Škotsko naselje [[Novi Edinburgh]] može se vidjeti na obali, gore desno.]]
'''Darijenska spletka''' ([[engleski]]: ''Darien scheme''), znana još i kao '''Darijenski pothvat''' ([[engleski]]: ''Darien venture'') i '''Darijenski projekt''' ([[španjolski]]: ''Proyecto Darién'') bio je neuspjeli pokušaj, mahom financiran od strane bogatih investitora iz [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]], uspostave škotske kolonije imena '''Nova Kaledonija''' ([[engleski]]: ''New Caledonia'') ili '''Britanska Panama''' ([[engleski]]: ''Britain-in-Panama'') na području [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]] (današnja [[Panama]]) s kraja [[17. vijek|XVII. vijeka]], a s ciljem jačanja utjecaja i stjecanja lokalnog bogatstva. Cilj je bio da kolonija, koja je trebala biti utemeljena u [[Darijenski zaljev|Darijenskom zaljevu]], utemelji i upravlja rutom koja bi povezivala [[Tihi ocean|Tihi]] i [[Atlantski ocean]] preko kopna. Financijeri su znači da je [[Vasco Núñez de Balboa]], koji je prvi ugledao Tihi ocean, došao do Pacifika prešavši [[Panamska prevlaka|prevlaku]] preko [[Darién]]a. Kolonizatori su proklamirali i suverenitet nad &quot;Rakovim otokom&quot; (današnji [[Vieques, Puerto Rico|Vieques]] u [[Portoriko|Portoriku]]) [[1698.]] godine, ali to je bilo kratkoga vijeka.&lt;ref&gt;{{Cite journal |url=https://www.academia.edu/277924 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Isthmus of Darien |journal=Clahr: Colonial Latin American Historical Review |last1=Hidalgo |first1=Dennis R. |date=January 2001 |archive-date=21 April 2022 |access-date=6 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220421050552/https://www.academia.edu/277924 |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Pokušaj naseljavanja neslavno je propao; preko 80% sudionika umrlo je u roku od jedne godine, a samo je naselje čak dva puta bilo napuštano.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt; Danas to područje pripada provinciji [[Guna Yala]] u [[Panama|Panami]].

Razlozi za ovako katastrofalan neuspjeh projekta brojni su, a uključuju loše planiranje i opremanje ekspedicije, podijeleno vodstvo, izostanak trgovinskih odnosa s lokalnim plemenima te susjednim nizozemskim i engleskim kolonijama,&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot; /&gt; epidemijama tropskih bolesti, sveopća opozicija projektu od strane trgovinskih lobija u Engleskoj&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot;&gt;{{cite web |last1=Ibeji |first1=Mike |date=17 February 2011 |title=The Darien Venture |url=https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |access-date=16 April 2017 |website=BBC British History |publisher=BBC |archive-date=17 February 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240217170941/https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |url-status=live }}&lt;/ref&gt; te pogreška u neanticipiranju vojnog odgovora Španjolske, koja je polagala pravo na cjelokupno područje. Naselje je trajno napušteno [[1700.]] godine nakon španjolske opsade u sklopu koje je blokirana i luka.&lt;ref&gt;Monaghan, ''Renaissance, Reformation...'', p. 56.&lt;/ref&gt; 

Kako je [[Škotska kompanija]], koja je utemeljena u svrhu provođenja projekta, bila kapitalni projekt koji je okupio gotovo 20% svog novca koji je tada cirkulirao u Škotskoj, propast Darijenske spletke bacila je cijeli [[Lowlands, Škotska|Lowlands]] u financijsku krizu. Upravo je ovo bio jedan od glavnih razloga koji su doveli do popuštanja otpora prema [[Zakoni o uniji 1707.|Zakonu o uniji]] iz [[1707.]] godine.{{Sfn|McNeill|2010}}

== Nastanak ideje ==

Kraj [[17. vijek|XVII. vijeka]] bio je vrlo težak period za [[Škotska|Škotsku]] kao i za ostatak Europe. Sredinom desetljeća ([[1695.]] – [[1697.]]) [[Estonija|Estoniju]], [[Latvija|Latviju]], [[Finska|Finsku]], [[Norveška|Norvešku]] i [[Švedska|Švedsku]] pogodila je [[Velika glad (1695–1697)|katastrofalna glad]], dok je u [[Francuska|Francuskoj]] i sjevernoj [[Italija|Italiji]] umrlo još oko dva milijuna ljudi.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=de Vries |first1=Jan |title=The Economic Crisis of the 17th Century |journal=Journal of Interdisciplinary Studies |date=2009 |volume=40 |issue=2 |pages=151–194 |url=https://warwick.ac.uk/fac/arts/history/ghcc/event/events/40_2_de-vriesjih2009.pdf |access-date=7 April 2018 }}&lt;/ref&gt; Istovremeno, [[Dendrohronologija|dendrokronologijska]] istraživanja upućuju na to da je ovo desetljeće bilo najhladnije desetljeće u Škotskoj u prethodnih 750 godina,&lt;ref&gt;{{cite journal |title=Complexity in crisis: The volcanic cold pulse of the 1690s and the consequences of Scotland's failure to cope |journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research |date=1 January 2020 |volume=389 |article-number=106746 |doi=10.1016/j.jvolgeores.2019.106746 |language=en |issn=0377-0273 |doi-access=free |last1=d'Arrigo |first1=Rosanne |author-link1=Rosanne D'Arrigo |last2=Klinger |first2=Patrick |last3=Newfield |first3=Timothy |last4=Rydval |first4=Miloš |last5=Wilson |first5=Rob |bibcode=2020JVGR..38906746D |hdl=10023/21075 |hdl-access=free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |date=4 February 2020 |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt; što je bio veliki udar na škotsku populaciju; pretpostavlja se da je Škotska izgubila 10–15% svoje tadašnje populacije, djelomično i izbog političke izolacije.&lt;ref name=&quot;eos.org&quot;&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Istovremeno, gospodarska situacija u [[Kraljevina Škotska|Škotskoj]], koja je u to vrijeme bila u personalnoj, ali ne i političkoj uniji s puno moćnijom i bogatijom [[Kraljevina Engleska|Engleskom]], bila je prilično loša. Škotska je imala jako skromne prihode, ograničen izvoz, a tradicionalne industrije poput brodogradnje bile su u padu. Istovremeno, Škoti se nisu mogli nametnuti puno bogatijim Englezima, koji su nametali trgovinske prakse i zakonodavstvo.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''.&lt;/ref&gt; Uz to, niz lokalnih sukoba dodatno je opustošio gospodarstvo i iscrpio narod. Tzv. &quot;[[Sedam gladnih godina (Škotska)|sedam gladnih godina]]&quot; koje su pogodile Škotsku tijekom [[1690-e|1690-ih]] dovele su do odumiranja usjeva i velike gladi, a sav nagomilani pritisak pojačao je zahtjeve za političkom ili barem trgovinskom unijom s Engleskom. Međutim, istovremeno se javljao i sentiment da bi Škotska trebala ojačati svoju poziciju i postati jednako velika trgovinska sila kao i Engleska.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;

Škotski je parlament poduzeo određene mjere, među kojima je bilo i osnivanje [[Škotska kompanija|Škotske kompanije]],&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster''.&lt;/ref&gt; koja je uspostavljena s ciljem trgovanja s Afrikom i Indijama te je započela s planom prikupljanja donacija.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 84–90.&lt;/ref&gt; U tom je momentu Darijenski rascjep odabran kao potencijalna lokacija za škotske planove, međutim Škoti su očekivano naišli na opoziciju engleskih trgovinskih lobija. Iako je [[William III, kralj Engleske|kralj William]] dao tek blagu podršku cijelom planu,&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 48.&lt;/ref&gt; konkretna je podrška izostala između ostalog i zato što je Engleska bila u ratu s Francuskom pa se nije željela zamjeriti Španjolcima, koji su rascjep smatrali dijelom [[Nova Granada|Nove Granade]].&lt;ref name=&quot;Insh,p.x&quot;&gt;Insh, ''Papers'', str. x.&lt;/ref&gt; Drugi važan razlog bila je tada dominantna ekonomska teorija [[merkantilizam|merkantilizma]], prema kojoj se svaka prijetnja tržišnoj dominaciji jedne države – a potencijalni škotski uspjeh u Panami bio je direktna prijetnja, ne samo konkurencija, engleskim trgovinskim interesima – trebala potpuno ukloniti.&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Rothbard |first1=Murray |title=Mercantilism as the Economic Side of Absolutism |url=https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |website=Mises.org |date=23 April 2010 |publisher=Good summary of the concept |access-date=7 April 2018 |archive-date=1 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200201092722/https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Ipak, Škotska je kompanija uspjela skupiti čak £400,000 (danas oko £60,000,000), što je bio enormni kapital&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 90.&lt;/ref&gt; u protuvrijednosti od čak jedne petine ukupnog škotskog bogatstva.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;&gt;Carroll, &quot;The Sorry Story...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Hidalgo, &quot;To Get Rich For Our Homeland&quot;.&lt;/ref&gt; [[William Paterson (banka)|William Paterson]], financijer rođen u Škotskoj, bio je jedan od glavnih promotora ideje o škotskoj koloniji na [[Panamska prevlaka|Panamskoj prevlaci]]. Plan je bio okupirati i staviti pod kontrolu područje [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]], za koje se znalo da je gotovo neprohodno.&lt;ref&gt;{{cite web |title=The Darién Scheme |website=Daniel Crouch Rare Books |url=https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |access-date=9 March 2023 |archive-date=27 March 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230327073653/https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Kolonija je trebala povezati atlantsku i pacifičku obalu te postati centralno trgovinsko središte između dva oceana, a zamišljena je na identičnom principu na kojem su kasnije izgrađeni [[Panamska željeznica]] i [[Panamski kanal]]. Paterson je bio jedan od ključnih osnivača kompanije, a nakon engleske reakcije na osnivanje, uspio je dobiti podršku za svoj plan.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; [[James Hamilton, 4. vojvoda Hamilton|Vojvoda Hamilton]] također je podržao pothvat te je najavio da će uvesti robove da &quot;rade do smrti&quot; u lokalnim rudnicima zlata nakon uspostavljanja škotske kolonije.&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;&gt;{{Cite web |first=Stephen |last=Mullen |title=The myth of Scottish slaves |url=https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |website=Sceptical Scot |date=4 March 2016 |access-date=9 April 2023 |archive-date=24 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210624204547/https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Međutim, izvorni plan Škotske kompanije da dosegne rang engleske Istočnoindijske kompanije ubrzo je zaboravljen te je kompanija prihvatila izmijenjenu i pretjerano ambicioznu Darijensku spletku. Dodatni udarac bio je Patersonov pad, koji se dogodio nakon što je jedan njegov radnik pronevjerio novac i uspio izgurati Patersona, koji će od tog trenutka imati praktički irelevantnu ulogu u cijelom pothvatu.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; Historičar Stephen Mullen opisao je spletku kao &quot;merkantilistički pothvat koji je za cilj imao povećati osobna bogatstva i škotsku trgovinsku bilancu preko kolonizacije i izrabljivanja.&quot;&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;/&gt;

== Nova Kaledonija ==
{{Okvir bivše zemlje svijeta
|ime                = Nova Kaledonija
|izvorno_ime        = New Caledonia
|genitiv            = Nove Kaledonije
|kontinent          = Centralna Amerika
|regija             = 
|država             = Panama
|status             = Kolonija [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]]

|era                = [[Rani novi vijek|Doba kolonizacije]]
|godina_start       = [[1698.]]
|godina_kraj        = [[1700.]]
|datum_start        = [[2. studenog]] [[1698.]]
|datum_kraj         = veljača [[1700.]]
|događaj_start      = Doplovljavanje
|događaj_kraj       = Trajno napuštanje
|događaj_prije      = 
|datum_prije        = 
|događaj1           = Prvo napuštanje
|datum_događaj1     = srpanj [[1699.]]
|događaj2           = Obnova kolonije
|datum_događaj2     = [[30. studenog]] [[1699.]]
|događaj3           = 
|datum_događaj3     = 
|događaj4           = 
|datum_događaj4     = 
|događaj5           = 
|datum_događaj5     = 
|događaj6           = 
|datum_događaj6     = 
|događaj7           = 
|datum_događaj7     = 
|događaj8           =
|datum_događaj8     = 
|događaj9           =
|datum_događaj9     = 
|događaj10          =
|datum_događaj10    = 
|događaj_poslije    = 
|datum_poslije      = 

|p1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_p1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|p2                 = 
|flag_p2            = 
|p3                 = 
|flag_p3            = 
|p4                 = 
|flag_p4            = 
|p5                 = 
|flag_p5            = 
|p6                 = 
|flag_p6            = 
|p7                 = 
|flag_p7            = 
|p8                 = 
|flag_p8            = 
|p9                 = 
|flag_p9            = 
|p10                = 
|flag_p10           = 
|p11                = 
|flag_p11           = 
|p12                = 
|flag_p12           =
|p13                =
|flag_p13           = 
|p14                = 
|flag_p14           = 
|p15                = 
|flag_p15           = 

|s1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_s1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|s2                 = 
|flag_s2            = 
|s3                 = 
|flag_s3            = 
|s4                 = 
|flag_s4            = 
|s5                 = 
|flag_s5            = 
|s6                 = 
|flag_s6            = 
|s7                 = 
|flag_s7            = 
|s8                 = 
|flag_s8            = 
|s9                 = 
|flag_s9            = 
|s10                = 
|flag_s10           = 
|s11                = 
|flag_s11           = 
|s12                = 
|flag_s12           =
|s13                =
|flag_s13           = 
|s14                = 
|flag_s14           = 
|s15                = 
|flag_s15           = 

|zastava            = Flag of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies.svg
|zastava_i          = Škotska kompanija
|zastava_tip        = Zastava&lt;ref&gt;Hart, Francis Russell. (1929). The disaster of Darien: the story of the Scots settlement and the causes of its failure, 1699-1701. Boston and New York: Houghton Mifflin company.&lt;/ref&gt;
|grb                =
|grb_i              =
|grb_tip            = 
|geslo              = 
|himna              = 

|mapa               = New Caledonia in Darien.jpg
|mapa_opis          = Mapa Nove Kaledonije iz [[18. vijek|XVIII. vijeka]]

|glavni_grad        = [[Novi Edinburgh]]
|glavni_grad_egzil  =
|jezik              = 
|vjera              = [[kršćanstvo]]

|vlada_tip          = [[Kolonija]]
|titula_vođa        = [[Lista škotskih vladara|Monarh]]
|vođa1              = [[William III, kralj Engleske|William II.]]
|godina_vođa1       = [[1698.]] – [[1700.]] 
|vođa2              = 
|godina_vođa2       = 
|vođa3              = 
|godina_vođa3       = 
|vođa4              = 
|godina_vođa4       = 
|vođa5              = 
|godina_vođa5       = 
|vođa6              = 
|godina_vođa6       = 
|vođa7              = 
|godina_vođa7       = 
|vođa8              = 
|godina_vođa8       = 
|vođa9              = 
|godina_vođa9       = 
|vođa10             = 
|godina_vođa10      = 

|titula_zamjenik    = 
|zamjenik1          = 
|godina_zamjenik1   = 
|zamjenik2          =
|godina_zamjenik2   = 
|zamjenik3          = 
|godina_zamjenik3   = 
|zamjenik4          =
|godina_zamjenik4   = 
|zamjenik5          = 
|godina_zamjenik5   = 
|zamjenik6          =
|godina_zamjenik6   = 
|zamjenik7          = 
|godina_zamjenik7   = 
|zamjenik8          =
|godina_zamjenik8   = 

|titula_predstavnik = 
|predstavnik1       = 
|godina_predstavnik1= 
|predstavnik2       = 
|godina_predstavnik2= 
|predstavnik3       = 
|godina_predstavnik3= 
|predstavnik4       = 
|godina_predstavnik4= 
|predstavnik5       = 
|godina_predstavnik5= 
|predstavnik6       = 
|godina_predstavnik6= 
|predstavnik7       = 
|godina_predstavnik7= 
|predstavnik8       = 
|godina_predstavnik8= 

|legislatura        = Kolonijalno vijeće
|tip_dom1           =
|dom1               = 
|tip_dom2           = 
|dom2               = 

|stat_godina1       = [[1698.]]
|stat_površina1     = 1
|stat_pop1          = 1200
|stat_godina2       = [[1699.]]
|stat_površina2     = 1
|stat_pop2          = 2500
|stat_godina3       = 
|stat_površina3     = 
|stat_pop3          = 
|stat_godina4       = 
|stat_površina4     = 
|stat_pop4          = 
|stat_godina5       = 
|stat_površina5     = 
|stat_pop5          = 

|valuta             = [[Pound Scots|škotska funta]]
|broj               = 
|vremenska_zona     =
|internet           =

|danas              = {{flag|Panama}}

|fusnote            = 
}}
Velik broj bivših časnika i vojnika, koji su inače imali vrlo malo nade u pronalazak stabilnog posla, odmah su se priključili ekspediciji. Velik dio njih otprije se poznavao iz vremena službe u vojsci, a dio njih – primjerice Thomas Drummond – bio je na zlom glasu zbog sudjelovanja u [[Masakr u Glencoeu|masakru u Glencoeu]]. Neki su ih zbog toga smatrali klikom, što je biti veliki izvor sumnje među ostalim članovima ekspedicije.&lt;ref&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 103.&lt;/ref&gt; U srpnju [[1698.]] godine izabrano je prvo vijeće buduće kolonije, a u čijem su sastavu bili major James Cunningham iz Eicketta, Daniel Mackay, James Montgomerie, William Vetch, Robert Jolly, Robert Pinkerton i satnik Robert Pennecuik (komodor u ekspedicijskoj floti). Ovo je vijeće bilo privremeno po svojoj prirodi, a trebalo je upravljati kolonijom do uspostave lokalnog parlamenta. 

=== Putovanje i utemljenje Novog Edinburgha ===

Istog je mjeseca{{efn|Izvori variraju po pitanju točnog datuma isplovljanja, a raspon obuhvaća bilo koji dan između [[8. srpnja|osmog]]&lt;ref&gt;New York Public Library, ''Bulletin'', p. 487.&lt;/ref&gt; i [[26. srpnja]].&lt;ref&gt;Watt, ''Encyclopædia Britannica'', p. 911.&lt;/ref&gt;}} prva ekspedicija, sastavljena od pet brodova (''Saint Andrew'', ''Caledonia'', ''Unicorn'', Dolphin'', i Endeavour'') i s posadom od oko 1,200 ljudi, isplovila iz [[Leith]]a kako bi izbjegla ''[[Royal Navy]]''. Putovanje oko Škotske bilo je toliko traumatično za one ispod palube da su kolonizatori taj dio puta usporedili s najgorim dijelovima cjelokupnog iskustva u Dariénu. Nakon prolaska preko [[Madeira|Madeire]] i [[Zapadne Indije|Zapadnih Indija]], flota je okupirala Rakov otok, koji će nakon kraha spletke preuzeti Danci, te unajmila gusara [[Robert Allison (gusar)|Roberta Allisona]] da ih odvede do kopna, gdje su stigli [[2. studenog]].&lt;ref name=&quot;gill-devils mariner&quot;&gt;{{cite book |last1=Gill |first1=Anton |title=The Devil's Mariner: A Life of William Dampier, Pirate and Explorer, 1651-1715 |date=1997 |publisher=Michael Joseph |isbn=978-0-7181-4114-1 |url=https://books.google.com/books?id=9eMRAQAAIAAJ |access-date=23 January 2023 |language=en }}&lt;/ref&gt; 

Kolonizatori su novu koloniju nazvali Kaledonija, a Drummond je predvodio kopanje jarka koji je odvojio dio luke u Kaledonijskom zaljevu od oceana te naknadnu izgradnju luke St. Andrew, koja je opremljena s pedeset topova, ali nije imala pitke vode.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Carroll&quot; /&gt; Taj je jarak jedini preostali spomenik Nove Kaledonije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |title=El rincón de Centroamérica donde Escocia perdió su independencia |last1=Mundo |first1=Arturo Wallace BBC |last2=Inabaginya |first2=Puerto |publisher=BBC News Mundo |date=14 September 2014 |language=es |access-date=18 June 2019 |archive-date=18 April 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210418170046/https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Utvrđivanje je završeno izgradnjom stražarskog tornja na vrhu obližnje planine. Iako se luka činila prirodnom, kasnije se ispostavilo da su plime bile takve da bi mogle ugroziti brodove na odlasku.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt; 

Nedaleko od utvrde, kolonizatori su počeli graditi kolibe za centralno naselje, koje je nazvano Novi Edinburgh ([[engleski]]: ''New Edinburgh''),{{efn|Naselje je do [[2011.]] bilo znano kao Puerto Escocés, a danas je to naselje [[Puerto Inabaginya]] u panamskoj provinciji [[Guna Yala]].}} te pripremati zemlju za sadnju [[jam]]a i [[kukuruz]]a. Pisma koja su kolonizatori slali kućama ostavljala su dojam da sve ide po planu – što je vjerojatno bilo dogovoreno jer su se neke optimistične fraze često ponavljale u pismima – te su obmanula škotsku javnost, koja je bila nespremna za predstojeću katastrofu.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt;

=== Katastrofa ===

Poljoprivredne su se djelatnosti pokazale iznimno teškima, a lokalno stanovništvo, iako nije bilo naklonjeno Španjolcima, nije bilo voljno trgovati sa Škotima za češljeve i ostale tričarije koje su im nudili. Uz to, enorman je problem predstavljala i činjenica da Škoti nisu uspjeli prodati gotovo ništa ionako malobrojnim trgovcima koji su prolazili zaljevskim područjem. Dolaskom ljeta [[1699.]] godine, [[malarija]] i groznica odnijele su brojne života, a stopa mortaliteta uskoro je došla do deset ljudi dnevno.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; Lokalno stanovništvo donosilo je voće i banane za kuhanje kao darove, međutim to su uglavnom uzimali vođe ekspedicije i mornari koji su ostali na brodovima. Doseljenici su imali uspjeha u lovu na divovske kornjače, međutim s vremenom je broj ljudi sposobnih za ikakav ozbiljan rad sve brže opadao. Situaciju je dodatno pogoršavala nestašica hrane, jedan od glavnih uzroka koje je bilo nepropisno čuvanje, što je dovelo do brzog kvarenja namirnica. Istovremeno, kralj William naredio je nizozemskim i engleskim kolonijama u blizini da ne opskrbljuju Škote, plašeći se španjolske osvete.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; 

Jedino što su vođe ekspedicije mogli ponuditi doseljenicima bio je [[alkohol]], a iako je pijanstvo bilo često, ono je uzrokovalo brže umiranje velikog broja doseljenika koji su već bili oslabljeni od [[dizenterija|dizenterije]], groznice i hrane pune crva.

=== Napuštanje kolonije i pokušaj ponovne opskrbe ===

Nakon samo osam mjeseci, kolonizatori su u srpnju [[1699.]] godine napustili Novu Kaledoniju, ostavivši za sobom samo šestoricu muškaraca koji su bili preslabi da bi se kretali. Smrti su se, dakako, nastavile i na brodovima tako da je samo 300 od 1,200 članova ekspedicije preživjelo. Jedan od brodova očajnički je tražio pomoć u jamajčanskoj luci [[Port Royal]], međutim odbijen je po naredbi kralja; posada jedinog broda koji se uspješno vratio kući dobila je etiketu nacionalne sramote, a njihove su ih se obitelji odrekle.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; ''Caledonia'' je s 250 preživjelih, među kojima su bili William Paterson i braća Drummond, uplovila u [[New York (grad)|New York]] [[10. kolovoza]], a četiri dana kasnije u luku je uplovio i ''Unicorn'', kojim je zapovijedao [[John Anderson (guverner New Jerseyja)|kapetan John Anderson]]. U pismu škotskom trgovcu Hughu Montgomerieju, Robert Drummond napisao je da su kolonizatori bili teško bolesni i da je bilo puno smrtnih slučajeva.&lt;ref&gt;Betteridge, R. &amp; McLean, R. (2019), ''Northern Lights: The Scottish Enlightenment'', National Library of Scotland, str. 6&lt;/ref&gt; 

Dva su broda, ''Olive Branch'' i ''Hopeful Beginning'', u međuvremenu isplivili kako bi obnovili zalihe u koloniji; kada je za to čuo, Drummond je angažirao dva [[slup]]a da im pomogne.&lt;ref name=&quot;referenceH&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 206–207, 220.&lt;/ref&gt; Oba su broda u kolovozu [[1699.]] stigla do Paname, gdje su naišli na uništene kolibe i 400 grobova obraslih travom. Kako su kapetani brodova očekivali naići na veliko i živo naselje, započele su rasprave oko sljedećih poteza. Nakon što je ''Olive Branch'' uništen u slučajnom požaru, ''Hopeful Beginning'' se vratio na Jamajku i usidrio u Port Royalu, međutim Škoti nisu smjeli izaći s broda tako da je posada ubrzo oboljela. Drummond je [[20. rujna]] isplovio na prepunom slupu ''Ann of Caledonia'' (ranije ''Anne'') zajedno sa slupom ''Society'', također punim, ali je u Panami naišao samo na izgorenu olupinu ''Olive Brancha''.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 237.&lt;/ref&gt;

=== Druga ekspedicija i konačni krah ===

Vijesti o katastrofi koja je snašla prvu ekspediciju nisu stigle do Škotske dovoljno brzo da bi spriječile novu ekspediciju od preko 1,000 ljudi. Nakon opasne prve rute oko sjevera Škotske, Paterson je upraviteljima pisao da dopuste brodovima da isplove iz [[Clyde]]a. Novi glavni brod, ''The Rising Sun'', poveo je ekspediciju s 38 topova, uz podršku većih brodova ''The Duke of Hamilton'' i ''Hope of Bo'ness'' te manjeg broda ''Hope''.{{sfn|Prebble|2000|pp=123, 224}} Ova je ekspedicija imala i blagoslov crkve, a glavni predstavnik Crkve Škotske na ekspediciji bio je [[Alexander Shields]]. 

Ekspedicija je došla do Nove Kalednije [[30. studenog]] [[1699.]] godine, gdje su ih Drummondove jedrilice već čekale. Dio doseljenika došao je do kopna kako bi obnovio kolibe, što je izazvalo negodovanje ostalih članova ekspedicije, koji su rekli da su se došli pridružiti naselju, a ne ga graditi.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''&lt;/ref&gt; Moral je bio na niskim granama, a napretka gotovo da nije bilo, iako je Drummond inzistirao da se utvrda mora obnoviti jer su očekivali skorašnji španjolski napad. Drummond se ubrzo sukobio s trgovceom Jamesom Byresom, koji je smatrao da vođe prve ekspedicije nemaju više legitimitet te je dao uhapsiti Drummonda. Nakon kraćeg obračuna sa svima koje je smatrao da bi mogli biti na Drummondovoj strani, Byres je napustio koloniju na slupu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; 

Kolonizatori su bili gotovo apatični sve do dolaska Alexandera Campbella, kojeg je Kompanija poslala da organizira obranu naselja. Campbell je donio odlučno i čvrsto vodstvo koje je kolonizatorima nedostajalo te je u siječnju [[1700.]] godine uspio potjerati Španjolce iz njihove nastambe u [[Toubacanti]]ju. No, Campbell je tijekom tog hrabrog napada ozlijeđen te je obolio od groznice.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; Španjolci, koji su također bili pokošeni groznicom, došli su do luke St. Andrew te su ju mjesec dana držali pod opsadom. Španjolski zapovjednik Juan Pimienta pozvao je Škote na predaju, zaprijetivši da im u suprotnome u velikom napadu neće pokazati milost;&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; suvremena otkrića ukazuju na to da su Španjolci imali plan za veliki drugi napad za slučaj da prvi ne bi urodio plodom.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=4 July 2003 |title=Bristol's new insight into Scottish history comes to BBC2 |url=https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |access-date=20 November 2025 |website=[[University of Bristol]] |language=English |archive-date=14 September 2025 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250914184948/https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Nakon pregovora, Škotima je dopušteno da odu sa svojim oružjem, a Nova je Kaledonija konačno i trajno napuštena. Samo šačica članova druge ekspedicije vratila se u Škotsku,&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; a od ukupno oko 2,500 članova ekspedicije, preživjelo ih je tek nekoliko stotina.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt;

== Posljedice i reakcije na katastrofu ==

== Bilješke ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{cite news |last=Brocklehurst |first=Steven |title=The Banker who Led Scotland to Disaster |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-edinburgh-east-fife-11040353 |publisher=[[BBC News]] |date=20 August 2010}}
* {{cite news |last=Carroll |first=Rory |author-link=Rory Carroll |title=The Sorry Story of How Scotland Lost its 17th Century Empire |url=https://www.theguardian.com/uk/2007/sep/11/britishidentity.past |access-date=7 February 2008 |newspaper=[[The Guardian]] |date=11 September 2007}}
* {{Citation |last=Hidalgo |first=Dennis R. |year=2001 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Darién |journal=Colonial Latin American Historical Review |volume=10 |issue=3 |issn=1063-5769}}
* {{citation |editor-last=Insh |editor-first=George Pratt |title=Papers Relating to the Ships and Voyages of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies, 1696–1707 |year=1924 |publisher=Scottish History Society, [[Edinburgh University Press]] |location=Edinburgh}}
* {{cite news |last=Little |first=Allan |author-link=Allan Little |title=The Caribbean colony that brought down Scotland |publisher=BBC News |date=17 May 2014 |url=https://www.bbc.com/news/magazine-27405350 |access-date=18 May 2014}}
* {{cite book |first=Tom |last=Monaghan |title=Renaissance, Reformation and the Age of Discovery, 1450–1700 |url=https://books.google.com/books?id=dl02psCLQHwC&amp;pg=PT56 |year=2002 |publisher=Heinemann |isbn=978-0-435-32090-4}}
* {{cite book |title=Bulletin of the New York Public Library |url=https://books.google.com/books?id=rL8qAQAAIAAJ&amp;pg=PA487 |access-date=13 July 2011 |year=1914 |publisher=[[New York Public Library]] |page=487}}
* {{citation |last=Prebble |first=John |author-link=John Prebble |title=The Darien Disaster |year=1968 |publisher=Secker and Warburg |location=London}}
**republished as {{citation |last=Prebble |first=John |title=Darien: the Scottish Dream of Empire |year=2000 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-84158-054-6}}
* {{Cite EB1911|wstitle= Paterson, William |volume= 20 |last= Watt |first= Francis |author-link= Francis Watt (author) | page = 911}}
* {{cite news |title=How Scottish Independence Vanished in the Jungles of Panama |url=http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-url=https://web.archive.org/web/20120122072247/http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-date=22 January 2012 |access-date=6 March 2013 |newspaper=[[The Week]] |date=30 April 2007}}

=== Dodatna literatura ===
* {{citation |last=Devine |first=Tom |author-link=Tom Devine |title=Scotland's Empire 1600–1815 |year=2003 |publisher=Allen Lane |location=London |isbn=0-7139-9498-3}}
* {{citation |last=Edwards |first=Nat |title=Caledonia's Last Stand: In Search of the Lost Scots of Darien |year=2007 |publisher=Luath Press |location=Edinburgh |isbn=978-1-905222-84-1}}
* {{citation |last=Fry |first=Michael |title=The Scottish Empire |year=2001 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-86232-185-X}}
* {{citation |last=Galbraith |first=Douglas |title=The Rising Sun |year=2001 |publisher=[[Atlantic Monthly Press]] |location=New York |isbn=0-87113-781-X |url-access=registration |url=https://archive.org/details/risingsunbeing00galb}} &lt;small&gt;(fictionalisation)&lt;/small&gt;
* {{cite book |last=Hart |first=Francis Russell |title=The Disaster of Darien--The Story of the Scots Settlement and the Causes of its Failure 1699-1701 |date=1929 |publisher=Houghton Mifflin Company |location=Boston |language=en |url=https://www.fadedpage.com/showbook.php?pid=20231136}}
* {{cite book |last1=Howell |first1=Thomas Bayly |title=A Complete Collection of State Trials and Proceedings for High Treason and Other Crimes and Misdemeanors from the Earliest Period to the Year 1783: 1700-08 |date=1816 |publisher=T. C. Hansard for Longman, Hurst, Rees, Orme, and Brown |location=London |pages=1199–1326 |edition=Vol.14 |url=https://books.google.com/books?id=mRMwAAAAYAAJ |access-date=17 October 2021 |language=en}}
* {{cite book |last=McNeill |first=J. R. |author-link=J. R. McNeill |title=Mosquito Empires: Ecology and War in the Greater Caribbean, 1620–1914 |series=New Approaches to the Americas |year=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521459105}}
* Orr, Julie (2018), ''Scotland, Darien and the Atlantic World, 1698 - 1700'', Edinburgh University Press, {{isbn|978-1-4744-2754-8}}
* {{cite journal |first=Christopher |last=Storrs |title=Disaster at Darien (1698–1700)? The Persistence of Spanish Imperial Power on the Eve of the Demise of the Spanish Habsburgs |journal=European History Quarterly |year=1999 |volume=29 |issue=1 |pages=5–38 |doi=10.1177/026569149902900101 |s2cid=145705636}}

== Vanjske veze ==
{{Commons category}}
* [http://www.historic-uk.com/HistoryUK/Scotland-History/DarienScheme.htm The Darien Scheme&amp;nbsp;– The Fall of Scotland]
* [https://web.archive.org/web/20030424013726/http://www.rbs.co.uk/group_information/Memory_Bank/Our_Teaching_Resources/The_Teaching_Resources/The_Darien_Adventure/National_Curriculum/illust_hist.htm The Darien Adventure]
* [https://web.archive.org/web/20140903132403/http://www.nms.ac.uk/explore/collections-stories/scottish-history-and-archaeology/darien-chest/ The Darien Chest]
* [http://www.rls.org.uk/database/record.php?usi=000-000-001-451-L Pathfinder Pack on The Darien Scheme]
* [https://archive.org/details/historydarien00borlgoog Account, written in 1700, by a colonist]
* [https://www.ft.com/content/a8c715a8-a668-11df-8767-00144feabdc0 &quot;Pivotal chapter in Scottish history&quot;], ''[[Financial Times]]'' article regarding ''Caledonia'', a play by [[Alistair Beaton]] about the Darien scheme

{{Authority control}}

[[Kategorija:1690-e]]
[[Kategorija:Historija Škotske]]
[[Kategorija:Historija Paname]]
[[Kategorija:Skandali]]</text>
      <sha1>b0ulmwtsbfxzuroyyacygwh97csozy3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681524</id>
      <parentid>42681521</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:41:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Putovanje i utemljenje Novog Edinburgha */ stilske ispravke</comment>
      <origin>42681524</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34402" sha1="pk8bevsbfav9bvqlq84eg2gib07qdyp" xml:space="preserve">[[File:New Caledonia in Darien2.jpg|thumb|450px|&quot;Nova karta [[Darijenska prevlaka|Darijenske prevlake]] u Americi, [[Panamski zaljev|Panamskog zaljeva]], zaljeva Vallona ili sv. Michaela, s pripadajućim otocima i zemljama&quot;. Izvor je ''Pismo koje sadrži opis Darijenske prevlake'', [[Edinburgh]], [[1699.]] godina. Škotsko naselje [[Novi Edinburgh]] može se vidjeti na obali, gore desno.]]
'''Darijenska spletka''' ([[engleski]]: ''Darien scheme''), znana još i kao '''Darijenski pothvat''' ([[engleski]]: ''Darien venture'') i '''Darijenski projekt''' ([[španjolski]]: ''Proyecto Darién'') bio je neuspjeli pokušaj, mahom financiran od strane bogatih investitora iz [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]], uspostave škotske kolonije imena '''Nova Kaledonija''' ([[engleski]]: ''New Caledonia'') ili '''Britanska Panama''' ([[engleski]]: ''Britain-in-Panama'') na području [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]] (današnja [[Panama]]) s kraja [[17. vijek|XVII. vijeka]], a s ciljem jačanja utjecaja i stjecanja lokalnog bogatstva. Cilj je bio da kolonija, koja je trebala biti utemeljena u [[Darijenski zaljev|Darijenskom zaljevu]], utemelji i upravlja rutom koja bi povezivala [[Tihi ocean|Tihi]] i [[Atlantski ocean]] preko kopna. Financijeri su znači da je [[Vasco Núñez de Balboa]], koji je prvi ugledao Tihi ocean, došao do Pacifika prešavši [[Panamska prevlaka|prevlaku]] preko [[Darién]]a. Kolonizatori su proklamirali i suverenitet nad &quot;Rakovim otokom&quot; (današnji [[Vieques, Puerto Rico|Vieques]] u [[Portoriko|Portoriku]]) [[1698.]] godine, ali to je bilo kratkoga vijeka.&lt;ref&gt;{{Cite journal |url=https://www.academia.edu/277924 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Isthmus of Darien |journal=Clahr: Colonial Latin American Historical Review |last1=Hidalgo |first1=Dennis R. |date=January 2001 |archive-date=21 April 2022 |access-date=6 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220421050552/https://www.academia.edu/277924 |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Pokušaj naseljavanja neslavno je propao; preko 80% sudionika umrlo je u roku od jedne godine, a samo je naselje čak dva puta bilo napuštano.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt; Danas to područje pripada provinciji [[Guna Yala]] u [[Panama|Panami]].

Razlozi za ovako katastrofalan neuspjeh projekta brojni su, a uključuju loše planiranje i opremanje ekspedicije, podijeleno vodstvo, izostanak trgovinskih odnosa s lokalnim plemenima te susjednim nizozemskim i engleskim kolonijama,&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot; /&gt; epidemijama tropskih bolesti, sveopća opozicija projektu od strane trgovinskih lobija u Engleskoj&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot;&gt;{{cite web |last1=Ibeji |first1=Mike |date=17 February 2011 |title=The Darien Venture |url=https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |access-date=16 April 2017 |website=BBC British History |publisher=BBC |archive-date=17 February 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240217170941/https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |url-status=live }}&lt;/ref&gt; te pogreška u neanticipiranju vojnog odgovora Španjolske, koja je polagala pravo na cjelokupno područje. Naselje je trajno napušteno [[1700.]] godine nakon španjolske opsade u sklopu koje je blokirana i luka.&lt;ref&gt;Monaghan, ''Renaissance, Reformation...'', p. 56.&lt;/ref&gt; 

Kako je [[Škotska kompanija]], koja je utemeljena u svrhu provođenja projekta, bila kapitalni projekt koji je okupio gotovo 20% svog novca koji je tada cirkulirao u Škotskoj, propast Darijenske spletke bacila je cijeli [[Lowlands, Škotska|Lowlands]] u financijsku krizu. Upravo je ovo bio jedan od glavnih razloga koji su doveli do popuštanja otpora prema [[Zakoni o uniji 1707.|Zakonu o uniji]] iz [[1707.]] godine.{{Sfn|McNeill|2010}}

== Nastanak ideje ==

Kraj [[17. vijek|XVII. vijeka]] bio je vrlo težak period za [[Škotska|Škotsku]] kao i za ostatak Europe. Sredinom desetljeća ([[1695.]] – [[1697.]]) [[Estonija|Estoniju]], [[Latvija|Latviju]], [[Finska|Finsku]], [[Norveška|Norvešku]] i [[Švedska|Švedsku]] pogodila je [[Velika glad (1695–1697)|katastrofalna glad]], dok je u [[Francuska|Francuskoj]] i sjevernoj [[Italija|Italiji]] umrlo još oko dva milijuna ljudi.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=de Vries |first1=Jan |title=The Economic Crisis of the 17th Century |journal=Journal of Interdisciplinary Studies |date=2009 |volume=40 |issue=2 |pages=151–194 |url=https://warwick.ac.uk/fac/arts/history/ghcc/event/events/40_2_de-vriesjih2009.pdf |access-date=7 April 2018 }}&lt;/ref&gt; Istovremeno, [[Dendrohronologija|dendrokronologijska]] istraživanja upućuju na to da je ovo desetljeće bilo najhladnije desetljeće u Škotskoj u prethodnih 750 godina,&lt;ref&gt;{{cite journal |title=Complexity in crisis: The volcanic cold pulse of the 1690s and the consequences of Scotland's failure to cope |journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research |date=1 January 2020 |volume=389 |article-number=106746 |doi=10.1016/j.jvolgeores.2019.106746 |language=en |issn=0377-0273 |doi-access=free |last1=d'Arrigo |first1=Rosanne |author-link1=Rosanne D'Arrigo |last2=Klinger |first2=Patrick |last3=Newfield |first3=Timothy |last4=Rydval |first4=Miloš |last5=Wilson |first5=Rob |bibcode=2020JVGR..38906746D |hdl=10023/21075 |hdl-access=free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |date=4 February 2020 |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt; što je bio veliki udar na škotsku populaciju; pretpostavlja se da je Škotska izgubila 10–15% svoje tadašnje populacije, djelomično i izbog političke izolacije.&lt;ref name=&quot;eos.org&quot;&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Istovremeno, gospodarska situacija u [[Kraljevina Škotska|Škotskoj]], koja je u to vrijeme bila u personalnoj, ali ne i političkoj uniji s puno moćnijom i bogatijom [[Kraljevina Engleska|Engleskom]], bila je prilično loša. Škotska je imala jako skromne prihode, ograničen izvoz, a tradicionalne industrije poput brodogradnje bile su u padu. Istovremeno, Škoti se nisu mogli nametnuti puno bogatijim Englezima, koji su nametali trgovinske prakse i zakonodavstvo.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''.&lt;/ref&gt; Uz to, niz lokalnih sukoba dodatno je opustošio gospodarstvo i iscrpio narod. Tzv. &quot;[[Sedam gladnih godina (Škotska)|sedam gladnih godina]]&quot; koje su pogodile Škotsku tijekom [[1690-e|1690-ih]] dovele su do odumiranja usjeva i velike gladi, a sav nagomilani pritisak pojačao je zahtjeve za političkom ili barem trgovinskom unijom s Engleskom. Međutim, istovremeno se javljao i sentiment da bi Škotska trebala ojačati svoju poziciju i postati jednako velika trgovinska sila kao i Engleska.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;

Škotski je parlament poduzeo određene mjere, među kojima je bilo i osnivanje [[Škotska kompanija|Škotske kompanije]],&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster''.&lt;/ref&gt; koja je uspostavljena s ciljem trgovanja s Afrikom i Indijama te je započela s planom prikupljanja donacija.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 84–90.&lt;/ref&gt; U tom je momentu Darijenski rascjep odabran kao potencijalna lokacija za škotske planove, međutim Škoti su očekivano naišli na opoziciju engleskih trgovinskih lobija. Iako je [[William III, kralj Engleske|kralj William]] dao tek blagu podršku cijelom planu,&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 48.&lt;/ref&gt; konkretna je podrška izostala između ostalog i zato što je Engleska bila u ratu s Francuskom pa se nije željela zamjeriti Španjolcima, koji su rascjep smatrali dijelom [[Nova Granada|Nove Granade]].&lt;ref name=&quot;Insh,p.x&quot;&gt;Insh, ''Papers'', str. x.&lt;/ref&gt; Drugi važan razlog bila je tada dominantna ekonomska teorija [[merkantilizam|merkantilizma]], prema kojoj se svaka prijetnja tržišnoj dominaciji jedne države – a potencijalni škotski uspjeh u Panami bio je direktna prijetnja, ne samo konkurencija, engleskim trgovinskim interesima – trebala potpuno ukloniti.&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Rothbard |first1=Murray |title=Mercantilism as the Economic Side of Absolutism |url=https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |website=Mises.org |date=23 April 2010 |publisher=Good summary of the concept |access-date=7 April 2018 |archive-date=1 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200201092722/https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Ipak, Škotska je kompanija uspjela skupiti čak £400,000 (danas oko £60,000,000), što je bio enormni kapital&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 90.&lt;/ref&gt; u protuvrijednosti od čak jedne petine ukupnog škotskog bogatstva.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;&gt;Carroll, &quot;The Sorry Story...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Hidalgo, &quot;To Get Rich For Our Homeland&quot;.&lt;/ref&gt; [[William Paterson (banka)|William Paterson]], financijer rođen u Škotskoj, bio je jedan od glavnih promotora ideje o škotskoj koloniji na [[Panamska prevlaka|Panamskoj prevlaci]]. Plan je bio okupirati i staviti pod kontrolu područje [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]], za koje se znalo da je gotovo neprohodno.&lt;ref&gt;{{cite web |title=The Darién Scheme |website=Daniel Crouch Rare Books |url=https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |access-date=9 March 2023 |archive-date=27 March 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230327073653/https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Kolonija je trebala povezati atlantsku i pacifičku obalu te postati centralno trgovinsko središte između dva oceana, a zamišljena je na identičnom principu na kojem su kasnije izgrađeni [[Panamska željeznica]] i [[Panamski kanal]]. Paterson je bio jedan od ključnih osnivača kompanije, a nakon engleske reakcije na osnivanje, uspio je dobiti podršku za svoj plan.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; [[James Hamilton, 4. vojvoda Hamilton|Vojvoda Hamilton]] također je podržao pothvat te je najavio da će uvesti robove da &quot;rade do smrti&quot; u lokalnim rudnicima zlata nakon uspostavljanja škotske kolonije.&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;&gt;{{Cite web |first=Stephen |last=Mullen |title=The myth of Scottish slaves |url=https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |website=Sceptical Scot |date=4 March 2016 |access-date=9 April 2023 |archive-date=24 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210624204547/https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Međutim, izvorni plan Škotske kompanije da dosegne rang engleske Istočnoindijske kompanije ubrzo je zaboravljen te je kompanija prihvatila izmijenjenu i pretjerano ambicioznu Darijensku spletku. Dodatni udarac bio je Patersonov pad, koji se dogodio nakon što je jedan njegov radnik pronevjerio novac i uspio izgurati Patersona, koji će od tog trenutka imati praktički irelevantnu ulogu u cijelom pothvatu.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; Historičar Stephen Mullen opisao je spletku kao &quot;merkantilistički pothvat koji je za cilj imao povećati osobna bogatstva i škotsku trgovinsku bilancu preko kolonizacije i izrabljivanja.&quot;&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;/&gt;

== Nova Kaledonija ==
{{Okvir bivše zemlje svijeta
|ime                = Nova Kaledonija
|izvorno_ime        = New Caledonia
|genitiv            = Nove Kaledonije
|kontinent          = Centralna Amerika
|regija             = 
|država             = Panama
|status             = Kolonija [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]]

|era                = [[Rani novi vijek|Doba kolonizacije]]
|godina_start       = [[1698.]]
|godina_kraj        = [[1700.]]
|datum_start        = [[2. studenog]] [[1698.]]
|datum_kraj         = veljača [[1700.]]
|događaj_start      = Doplovljavanje
|događaj_kraj       = Trajno napuštanje
|događaj_prije      = 
|datum_prije        = 
|događaj1           = Prvo napuštanje
|datum_događaj1     = srpanj [[1699.]]
|događaj2           = Obnova kolonije
|datum_događaj2     = [[30. studenog]] [[1699.]]
|događaj3           = 
|datum_događaj3     = 
|događaj4           = 
|datum_događaj4     = 
|događaj5           = 
|datum_događaj5     = 
|događaj6           = 
|datum_događaj6     = 
|događaj7           = 
|datum_događaj7     = 
|događaj8           =
|datum_događaj8     = 
|događaj9           =
|datum_događaj9     = 
|događaj10          =
|datum_događaj10    = 
|događaj_poslije    = 
|datum_poslije      = 

|p1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_p1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|p2                 = 
|flag_p2            = 
|p3                 = 
|flag_p3            = 
|p4                 = 
|flag_p4            = 
|p5                 = 
|flag_p5            = 
|p6                 = 
|flag_p6            = 
|p7                 = 
|flag_p7            = 
|p8                 = 
|flag_p8            = 
|p9                 = 
|flag_p9            = 
|p10                = 
|flag_p10           = 
|p11                = 
|flag_p11           = 
|p12                = 
|flag_p12           =
|p13                =
|flag_p13           = 
|p14                = 
|flag_p14           = 
|p15                = 
|flag_p15           = 

|s1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_s1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|s2                 = 
|flag_s2            = 
|s3                 = 
|flag_s3            = 
|s4                 = 
|flag_s4            = 
|s5                 = 
|flag_s5            = 
|s6                 = 
|flag_s6            = 
|s7                 = 
|flag_s7            = 
|s8                 = 
|flag_s8            = 
|s9                 = 
|flag_s9            = 
|s10                = 
|flag_s10           = 
|s11                = 
|flag_s11           = 
|s12                = 
|flag_s12           =
|s13                =
|flag_s13           = 
|s14                = 
|flag_s14           = 
|s15                = 
|flag_s15           = 

|zastava            = Flag of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies.svg
|zastava_i          = Škotska kompanija
|zastava_tip        = Zastava&lt;ref&gt;Hart, Francis Russell. (1929). The disaster of Darien: the story of the Scots settlement and the causes of its failure, 1699-1701. Boston and New York: Houghton Mifflin company.&lt;/ref&gt;
|grb                =
|grb_i              =
|grb_tip            = 
|geslo              = 
|himna              = 

|mapa               = New Caledonia in Darien.jpg
|mapa_opis          = Mapa Nove Kaledonije iz [[18. vijek|XVIII. vijeka]]

|glavni_grad        = [[Novi Edinburgh]]
|glavni_grad_egzil  =
|jezik              = 
|vjera              = [[kršćanstvo]]

|vlada_tip          = [[Kolonija]]
|titula_vođa        = [[Lista škotskih vladara|Monarh]]
|vođa1              = [[William III, kralj Engleske|William II.]]
|godina_vođa1       = [[1698.]] – [[1700.]] 
|vođa2              = 
|godina_vođa2       = 
|vođa3              = 
|godina_vođa3       = 
|vođa4              = 
|godina_vođa4       = 
|vođa5              = 
|godina_vođa5       = 
|vođa6              = 
|godina_vođa6       = 
|vođa7              = 
|godina_vođa7       = 
|vođa8              = 
|godina_vođa8       = 
|vođa9              = 
|godina_vođa9       = 
|vođa10             = 
|godina_vođa10      = 

|titula_zamjenik    = 
|zamjenik1          = 
|godina_zamjenik1   = 
|zamjenik2          =
|godina_zamjenik2   = 
|zamjenik3          = 
|godina_zamjenik3   = 
|zamjenik4          =
|godina_zamjenik4   = 
|zamjenik5          = 
|godina_zamjenik5   = 
|zamjenik6          =
|godina_zamjenik6   = 
|zamjenik7          = 
|godina_zamjenik7   = 
|zamjenik8          =
|godina_zamjenik8   = 

|titula_predstavnik = 
|predstavnik1       = 
|godina_predstavnik1= 
|predstavnik2       = 
|godina_predstavnik2= 
|predstavnik3       = 
|godina_predstavnik3= 
|predstavnik4       = 
|godina_predstavnik4= 
|predstavnik5       = 
|godina_predstavnik5= 
|predstavnik6       = 
|godina_predstavnik6= 
|predstavnik7       = 
|godina_predstavnik7= 
|predstavnik8       = 
|godina_predstavnik8= 

|legislatura        = Kolonijalno vijeće
|tip_dom1           =
|dom1               = 
|tip_dom2           = 
|dom2               = 

|stat_godina1       = [[1698.]]
|stat_površina1     = 1
|stat_pop1          = 1200
|stat_godina2       = [[1699.]]
|stat_površina2     = 1
|stat_pop2          = 2500
|stat_godina3       = 
|stat_površina3     = 
|stat_pop3          = 
|stat_godina4       = 
|stat_površina4     = 
|stat_pop4          = 
|stat_godina5       = 
|stat_površina5     = 
|stat_pop5          = 

|valuta             = [[Pound Scots|škotska funta]]
|broj               = 
|vremenska_zona     =
|internet           =

|danas              = {{flag|Panama}}

|fusnote            = 
}}
Velik broj bivših časnika i vojnika, koji su inače imali vrlo malo nade u pronalazak stabilnog posla, odmah su se priključili ekspediciji. Velik dio njih otprije se poznavao iz vremena službe u vojsci, a dio njih – primjerice Thomas Drummond – bio je na zlom glasu zbog sudjelovanja u [[Masakr u Glencoeu|masakru u Glencoeu]]. Neki su ih zbog toga smatrali klikom, što je biti veliki izvor sumnje među ostalim članovima ekspedicije.&lt;ref&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 103.&lt;/ref&gt; U srpnju [[1698.]] godine izabrano je prvo vijeće buduće kolonije, a u čijem su sastavu bili major James Cunningham iz Eicketta, Daniel Mackay, James Montgomerie, William Vetch, Robert Jolly, Robert Pinkerton i satnik Robert Pennecuik (komodor u ekspedicijskoj floti). Ovo je vijeće bilo privremeno po svojoj prirodi, a trebalo je upravljati kolonijom do uspostave lokalnog parlamenta. 

=== Putovanje i utemljenje Novog Edinburgha ===

Istog je mjeseca{{efn|Izvori variraju po pitanju točnog datuma isplovljanja, a raspon obuhvaća bilo koji dan između [[8. srpnja|osmog]]&lt;ref&gt;New York Public Library, ''Bulletin'', p. 487.&lt;/ref&gt; i [[26. srpnja]].&lt;ref&gt;Watt, ''Encyclopædia Britannica'', p. 911.&lt;/ref&gt;}} prva ekspedicija, sastavljena od pet brodova (''Saint Andrew'', ''Caledonia'', ''Unicorn'', ''Dolphin'', i ''Endeavour'') i s posadom od oko 1,200 ljudi, isplovila iz [[Leith]]a kako bi izbjegla ''[[Royal Navy]]''. Putovanje oko Škotske bilo je toliko traumatično za one ispod palube da su kolonizatori taj dio puta usporedili s najgorim dijelovima cjelokupnog iskustva u Dariénu. Nakon prolaska preko [[Madeira|Madeire]] i [[Zapadne Indije|Zapadnih Indija]], flota je okupirala Rakov otok, koji će nakon kraha spletke preuzeti Danci, te unajmila gusara [[Robert Allison (gusar)|Roberta Allisona]] da ih odvede do kopna, gdje su stigli [[2. studenog]].&lt;ref name=&quot;gill-devils mariner&quot;&gt;{{cite book |last1=Gill |first1=Anton |title=The Devil's Mariner: A Life of William Dampier, Pirate and Explorer, 1651-1715 |date=1997 |publisher=Michael Joseph |isbn=978-0-7181-4114-1 |url=https://books.google.com/books?id=9eMRAQAAIAAJ |access-date=23 January 2023 |language=en }}&lt;/ref&gt; 

Kolonizatori su novu koloniju nazvali Kaledonija, a Drummond je predvodio kopanje jarka koji je odvojio dio luke u Kaledonijskom zaljevu od oceana te naknadnu izgradnju luke St. Andrew, koja je opremljena s pedeset topova, ali nije imala pitke vode.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Carroll&quot; /&gt; Taj je jarak jedini preostali spomenik Nove Kaledonije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |title=El rincón de Centroamérica donde Escocia perdió su independencia |last1=Mundo |first1=Arturo Wallace BBC |last2=Inabaginya |first2=Puerto |publisher=BBC News Mundo |date=14 September 2014 |language=es |access-date=18 June 2019 |archive-date=18 April 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210418170046/https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Utvrđivanje je završeno izgradnjom stražarskog tornja na vrhu obližnje planine. Iako se luka činila prirodnom, kasnije se ispostavilo da su plime bile takve da bi mogle ugroziti brodove na odlasku.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt; 

Nedaleko od utvrde, kolonizatori su počeli graditi kolibe za centralno naselje, koje je nazvano Novi Edinburgh ([[engleski]]: ''New Edinburgh''),{{efn|Naselje je do [[2011.]] bilo znano kao Puerto Escocés, a danas je to naselje [[Puerto Inabaginya]] u panamskoj provinciji [[Guna Yala]].}} te pripremati zemlju za sadnju [[jam]]a i [[kukuruz]]a. Pisma koja su kolonizatori slali kućama ostavljala su dojam da sve ide po planu – što je vjerojatno bilo dogovoreno jer su se neke optimistične fraze često ponavljale u pismima – te su obmanula škotsku javnost, koja je bila nespremna za predstojeću katastrofu.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt;

=== Katastrofa ===

Poljoprivredne su se djelatnosti pokazale iznimno teškima, a lokalno stanovništvo, iako nije bilo naklonjeno Španjolcima, nije bilo voljno trgovati sa Škotima za češljeve i ostale tričarije koje su im nudili. Uz to, enorman je problem predstavljala i činjenica da Škoti nisu uspjeli prodati gotovo ništa ionako malobrojnim trgovcima koji su prolazili zaljevskim područjem. Dolaskom ljeta [[1699.]] godine, [[malarija]] i groznica odnijele su brojne života, a stopa mortaliteta uskoro je došla do deset ljudi dnevno.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; Lokalno stanovništvo donosilo je voće i banane za kuhanje kao darove, međutim to su uglavnom uzimali vođe ekspedicije i mornari koji su ostali na brodovima. Doseljenici su imali uspjeha u lovu na divovske kornjače, međutim s vremenom je broj ljudi sposobnih za ikakav ozbiljan rad sve brže opadao. Situaciju je dodatno pogoršavala nestašica hrane, jedan od glavnih uzroka koje je bilo nepropisno čuvanje, što je dovelo do brzog kvarenja namirnica. Istovremeno, kralj William naredio je nizozemskim i engleskim kolonijama u blizini da ne opskrbljuju Škote, plašeći se španjolske osvete.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; 

Jedino što su vođe ekspedicije mogli ponuditi doseljenicima bio je [[alkohol]], a iako je pijanstvo bilo često, ono je uzrokovalo brže umiranje velikog broja doseljenika koji su već bili oslabljeni od [[dizenterija|dizenterije]], groznice i hrane pune crva.

=== Napuštanje kolonije i pokušaj ponovne opskrbe ===

Nakon samo osam mjeseci, kolonizatori su u srpnju [[1699.]] godine napustili Novu Kaledoniju, ostavivši za sobom samo šestoricu muškaraca koji su bili preslabi da bi se kretali. Smrti su se, dakako, nastavile i na brodovima tako da je samo 300 od 1,200 članova ekspedicije preživjelo. Jedan od brodova očajnički je tražio pomoć u jamajčanskoj luci [[Port Royal]], međutim odbijen je po naredbi kralja; posada jedinog broda koji se uspješno vratio kući dobila je etiketu nacionalne sramote, a njihove su ih se obitelji odrekle.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; ''Caledonia'' je s 250 preživjelih, među kojima su bili William Paterson i braća Drummond, uplovila u [[New York (grad)|New York]] [[10. kolovoza]], a četiri dana kasnije u luku je uplovio i ''Unicorn'', kojim je zapovijedao [[John Anderson (guverner New Jerseyja)|kapetan John Anderson]]. U pismu škotskom trgovcu Hughu Montgomerieju, Robert Drummond napisao je da su kolonizatori bili teško bolesni i da je bilo puno smrtnih slučajeva.&lt;ref&gt;Betteridge, R. &amp; McLean, R. (2019), ''Northern Lights: The Scottish Enlightenment'', National Library of Scotland, str. 6&lt;/ref&gt; 

Dva su broda, ''Olive Branch'' i ''Hopeful Beginning'', u međuvremenu isplivili kako bi obnovili zalihe u koloniji; kada je za to čuo, Drummond je angažirao dva [[slup]]a da im pomogne.&lt;ref name=&quot;referenceH&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 206–207, 220.&lt;/ref&gt; Oba su broda u kolovozu [[1699.]] stigla do Paname, gdje su naišli na uništene kolibe i 400 grobova obraslih travom. Kako su kapetani brodova očekivali naići na veliko i živo naselje, započele su rasprave oko sljedećih poteza. Nakon što je ''Olive Branch'' uništen u slučajnom požaru, ''Hopeful Beginning'' se vratio na Jamajku i usidrio u Port Royalu, međutim Škoti nisu smjeli izaći s broda tako da je posada ubrzo oboljela. Drummond je [[20. rujna]] isplovio na prepunom slupu ''Ann of Caledonia'' (ranije ''Anne'') zajedno sa slupom ''Society'', također punim, ali je u Panami naišao samo na izgorenu olupinu ''Olive Brancha''.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 237.&lt;/ref&gt;

=== Druga ekspedicija i konačni krah ===

Vijesti o katastrofi koja je snašla prvu ekspediciju nisu stigle do Škotske dovoljno brzo da bi spriječile novu ekspediciju od preko 1,000 ljudi. Nakon opasne prve rute oko sjevera Škotske, Paterson je upraviteljima pisao da dopuste brodovima da isplove iz [[Clyde]]a. Novi glavni brod, ''The Rising Sun'', poveo je ekspediciju s 38 topova, uz podršku većih brodova ''The Duke of Hamilton'' i ''Hope of Bo'ness'' te manjeg broda ''Hope''.{{sfn|Prebble|2000|pp=123, 224}} Ova je ekspedicija imala i blagoslov crkve, a glavni predstavnik Crkve Škotske na ekspediciji bio je [[Alexander Shields]]. 

Ekspedicija je došla do Nove Kalednije [[30. studenog]] [[1699.]] godine, gdje su ih Drummondove jedrilice već čekale. Dio doseljenika došao je do kopna kako bi obnovio kolibe, što je izazvalo negodovanje ostalih članova ekspedicije, koji su rekli da su se došli pridružiti naselju, a ne ga graditi.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''&lt;/ref&gt; Moral je bio na niskim granama, a napretka gotovo da nije bilo, iako je Drummond inzistirao da se utvrda mora obnoviti jer su očekivali skorašnji španjolski napad. Drummond se ubrzo sukobio s trgovceom Jamesom Byresom, koji je smatrao da vođe prve ekspedicije nemaju više legitimitet te je dao uhapsiti Drummonda. Nakon kraćeg obračuna sa svima koje je smatrao da bi mogli biti na Drummondovoj strani, Byres je napustio koloniju na slupu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; 

Kolonizatori su bili gotovo apatični sve do dolaska Alexandera Campbella, kojeg je Kompanija poslala da organizira obranu naselja. Campbell je donio odlučno i čvrsto vodstvo koje je kolonizatorima nedostajalo te je u siječnju [[1700.]] godine uspio potjerati Španjolce iz njihove nastambe u [[Toubacanti]]ju. No, Campbell je tijekom tog hrabrog napada ozlijeđen te je obolio od groznice.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; Španjolci, koji su također bili pokošeni groznicom, došli su do luke St. Andrew te su ju mjesec dana držali pod opsadom. Španjolski zapovjednik Juan Pimienta pozvao je Škote na predaju, zaprijetivši da im u suprotnome u velikom napadu neće pokazati milost;&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; suvremena otkrića ukazuju na to da su Španjolci imali plan za veliki drugi napad za slučaj da prvi ne bi urodio plodom.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=4 July 2003 |title=Bristol's new insight into Scottish history comes to BBC2 |url=https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |access-date=20 November 2025 |website=[[University of Bristol]] |language=English |archive-date=14 September 2025 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250914184948/https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Nakon pregovora, Škotima je dopušteno da odu sa svojim oružjem, a Nova je Kaledonija konačno i trajno napuštena. Samo šačica članova druge ekspedicije vratila se u Škotsku,&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; a od ukupno oko 2,500 članova ekspedicije, preživjelo ih je tek nekoliko stotina.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt;

== Posljedice i reakcije na katastrofu ==

== Bilješke ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{cite news |last=Brocklehurst |first=Steven |title=The Banker who Led Scotland to Disaster |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-edinburgh-east-fife-11040353 |publisher=[[BBC News]] |date=20 August 2010}}
* {{cite news |last=Carroll |first=Rory |author-link=Rory Carroll |title=The Sorry Story of How Scotland Lost its 17th Century Empire |url=https://www.theguardian.com/uk/2007/sep/11/britishidentity.past |access-date=7 February 2008 |newspaper=[[The Guardian]] |date=11 September 2007}}
* {{Citation |last=Hidalgo |first=Dennis R. |year=2001 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Darién |journal=Colonial Latin American Historical Review |volume=10 |issue=3 |issn=1063-5769}}
* {{citation |editor-last=Insh |editor-first=George Pratt |title=Papers Relating to the Ships and Voyages of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies, 1696–1707 |year=1924 |publisher=Scottish History Society, [[Edinburgh University Press]] |location=Edinburgh}}
* {{cite news |last=Little |first=Allan |author-link=Allan Little |title=The Caribbean colony that brought down Scotland |publisher=BBC News |date=17 May 2014 |url=https://www.bbc.com/news/magazine-27405350 |access-date=18 May 2014}}
* {{cite book |first=Tom |last=Monaghan |title=Renaissance, Reformation and the Age of Discovery, 1450–1700 |url=https://books.google.com/books?id=dl02psCLQHwC&amp;pg=PT56 |year=2002 |publisher=Heinemann |isbn=978-0-435-32090-4}}
* {{cite book |title=Bulletin of the New York Public Library |url=https://books.google.com/books?id=rL8qAQAAIAAJ&amp;pg=PA487 |access-date=13 July 2011 |year=1914 |publisher=[[New York Public Library]] |page=487}}
* {{citation |last=Prebble |first=John |author-link=John Prebble |title=The Darien Disaster |year=1968 |publisher=Secker and Warburg |location=London}}
**republished as {{citation |last=Prebble |first=John |title=Darien: the Scottish Dream of Empire |year=2000 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-84158-054-6}}
* {{Cite EB1911|wstitle= Paterson, William |volume= 20 |last= Watt |first= Francis |author-link= Francis Watt (author) | page = 911}}
* {{cite news |title=How Scottish Independence Vanished in the Jungles of Panama |url=http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-url=https://web.archive.org/web/20120122072247/http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-date=22 January 2012 |access-date=6 March 2013 |newspaper=[[The Week]] |date=30 April 2007}}

=== Dodatna literatura ===
* {{citation |last=Devine |first=Tom |author-link=Tom Devine |title=Scotland's Empire 1600–1815 |year=2003 |publisher=Allen Lane |location=London |isbn=0-7139-9498-3}}
* {{citation |last=Edwards |first=Nat |title=Caledonia's Last Stand: In Search of the Lost Scots of Darien |year=2007 |publisher=Luath Press |location=Edinburgh |isbn=978-1-905222-84-1}}
* {{citation |last=Fry |first=Michael |title=The Scottish Empire |year=2001 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-86232-185-X}}
* {{citation |last=Galbraith |first=Douglas |title=The Rising Sun |year=2001 |publisher=[[Atlantic Monthly Press]] |location=New York |isbn=0-87113-781-X |url-access=registration |url=https://archive.org/details/risingsunbeing00galb}} &lt;small&gt;(fictionalisation)&lt;/small&gt;
* {{cite book |last=Hart |first=Francis Russell |title=The Disaster of Darien--The Story of the Scots Settlement and the Causes of its Failure 1699-1701 |date=1929 |publisher=Houghton Mifflin Company |location=Boston |language=en |url=https://www.fadedpage.com/showbook.php?pid=20231136}}
* {{cite book |last1=Howell |first1=Thomas Bayly |title=A Complete Collection of State Trials and Proceedings for High Treason and Other Crimes and Misdemeanors from the Earliest Period to the Year 1783: 1700-08 |date=1816 |publisher=T. C. Hansard for Longman, Hurst, Rees, Orme, and Brown |location=London |pages=1199–1326 |edition=Vol.14 |url=https://books.google.com/books?id=mRMwAAAAYAAJ |access-date=17 October 2021 |language=en}}
* {{cite book |last=McNeill |first=J. R. |author-link=J. R. McNeill |title=Mosquito Empires: Ecology and War in the Greater Caribbean, 1620–1914 |series=New Approaches to the Americas |year=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521459105}}
* Orr, Julie (2018), ''Scotland, Darien and the Atlantic World, 1698 - 1700'', Edinburgh University Press, {{isbn|978-1-4744-2754-8}}
* {{cite journal |first=Christopher |last=Storrs |title=Disaster at Darien (1698–1700)? The Persistence of Spanish Imperial Power on the Eve of the Demise of the Spanish Habsburgs |journal=European History Quarterly |year=1999 |volume=29 |issue=1 |pages=5–38 |doi=10.1177/026569149902900101 |s2cid=145705636}}

== Vanjske veze ==
{{Commons category}}
* [http://www.historic-uk.com/HistoryUK/Scotland-History/DarienScheme.htm The Darien Scheme&amp;nbsp;– The Fall of Scotland]
* [https://web.archive.org/web/20030424013726/http://www.rbs.co.uk/group_information/Memory_Bank/Our_Teaching_Resources/The_Teaching_Resources/The_Darien_Adventure/National_Curriculum/illust_hist.htm The Darien Adventure]
* [https://web.archive.org/web/20140903132403/http://www.nms.ac.uk/explore/collections-stories/scottish-history-and-archaeology/darien-chest/ The Darien Chest]
* [http://www.rls.org.uk/database/record.php?usi=000-000-001-451-L Pathfinder Pack on The Darien Scheme]
* [https://archive.org/details/historydarien00borlgoog Account, written in 1700, by a colonist]
* [https://www.ft.com/content/a8c715a8-a668-11df-8767-00144feabdc0 &quot;Pivotal chapter in Scottish history&quot;], ''[[Financial Times]]'' article regarding ''Caledonia'', a play by [[Alistair Beaton]] about the Darien scheme

{{Authority control}}

[[Kategorija:1690-e]]
[[Kategorija:Historija Škotske]]
[[Kategorija:Historija Paname]]
[[Kategorija:Skandali]]</text>
      <sha1>pk8bevsbfav9bvqlq84eg2gib07qdyp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681665</id>
      <parentid>42681524</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T23:46:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Vanjske veze */</comment>
      <origin>42681665</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34416" sha1="5tgebnzlp1e2hg9giky8skpqfoyovjv" xml:space="preserve">[[File:New Caledonia in Darien2.jpg|thumb|450px|&quot;Nova karta [[Darijenska prevlaka|Darijenske prevlake]] u Americi, [[Panamski zaljev|Panamskog zaljeva]], zaljeva Vallona ili sv. Michaela, s pripadajućim otocima i zemljama&quot;. Izvor je ''Pismo koje sadrži opis Darijenske prevlake'', [[Edinburgh]], [[1699.]] godina. Škotsko naselje [[Novi Edinburgh]] može se vidjeti na obali, gore desno.]]
'''Darijenska spletka''' ([[engleski]]: ''Darien scheme''), znana još i kao '''Darijenski pothvat''' ([[engleski]]: ''Darien venture'') i '''Darijenski projekt''' ([[španjolski]]: ''Proyecto Darién'') bio je neuspjeli pokušaj, mahom financiran od strane bogatih investitora iz [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]], uspostave škotske kolonije imena '''Nova Kaledonija''' ([[engleski]]: ''New Caledonia'') ili '''Britanska Panama''' ([[engleski]]: ''Britain-in-Panama'') na području [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]] (današnja [[Panama]]) s kraja [[17. vijek|XVII. vijeka]], a s ciljem jačanja utjecaja i stjecanja lokalnog bogatstva. Cilj je bio da kolonija, koja je trebala biti utemeljena u [[Darijenski zaljev|Darijenskom zaljevu]], utemelji i upravlja rutom koja bi povezivala [[Tihi ocean|Tihi]] i [[Atlantski ocean]] preko kopna. Financijeri su znači da je [[Vasco Núñez de Balboa]], koji je prvi ugledao Tihi ocean, došao do Pacifika prešavši [[Panamska prevlaka|prevlaku]] preko [[Darién]]a. Kolonizatori su proklamirali i suverenitet nad &quot;Rakovim otokom&quot; (današnji [[Vieques, Puerto Rico|Vieques]] u [[Portoriko|Portoriku]]) [[1698.]] godine, ali to je bilo kratkoga vijeka.&lt;ref&gt;{{Cite journal |url=https://www.academia.edu/277924 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Isthmus of Darien |journal=Clahr: Colonial Latin American Historical Review |last1=Hidalgo |first1=Dennis R. |date=January 2001 |archive-date=21 April 2022 |access-date=6 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220421050552/https://www.academia.edu/277924 |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Pokušaj naseljavanja neslavno je propao; preko 80% sudionika umrlo je u roku od jedne godine, a samo je naselje čak dva puta bilo napuštano.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt; Danas to područje pripada provinciji [[Guna Yala]] u [[Panama|Panami]].

Razlozi za ovako katastrofalan neuspjeh projekta brojni su, a uključuju loše planiranje i opremanje ekspedicije, podijeleno vodstvo, izostanak trgovinskih odnosa s lokalnim plemenima te susjednim nizozemskim i engleskim kolonijama,&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot; /&gt; epidemijama tropskih bolesti, sveopća opozicija projektu od strane trgovinskih lobija u Engleskoj&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot;&gt;{{cite web |last1=Ibeji |first1=Mike |date=17 February 2011 |title=The Darien Venture |url=https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |access-date=16 April 2017 |website=BBC British History |publisher=BBC |archive-date=17 February 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240217170941/https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |url-status=live }}&lt;/ref&gt; te pogreška u neanticipiranju vojnog odgovora Španjolske, koja je polagala pravo na cjelokupno područje. Naselje je trajno napušteno [[1700.]] godine nakon španjolske opsade u sklopu koje je blokirana i luka.&lt;ref&gt;Monaghan, ''Renaissance, Reformation...'', p. 56.&lt;/ref&gt; 

Kako je [[Škotska kompanija]], koja je utemeljena u svrhu provođenja projekta, bila kapitalni projekt koji je okupio gotovo 20% svog novca koji je tada cirkulirao u Škotskoj, propast Darijenske spletke bacila je cijeli [[Lowlands, Škotska|Lowlands]] u financijsku krizu. Upravo je ovo bio jedan od glavnih razloga koji su doveli do popuštanja otpora prema [[Zakoni o uniji 1707.|Zakonu o uniji]] iz [[1707.]] godine.{{Sfn|McNeill|2010}}

== Nastanak ideje ==

Kraj [[17. vijek|XVII. vijeka]] bio je vrlo težak period za [[Škotska|Škotsku]] kao i za ostatak Europe. Sredinom desetljeća ([[1695.]] – [[1697.]]) [[Estonija|Estoniju]], [[Latvija|Latviju]], [[Finska|Finsku]], [[Norveška|Norvešku]] i [[Švedska|Švedsku]] pogodila je [[Velika glad (1695–1697)|katastrofalna glad]], dok je u [[Francuska|Francuskoj]] i sjevernoj [[Italija|Italiji]] umrlo još oko dva milijuna ljudi.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=de Vries |first1=Jan |title=The Economic Crisis of the 17th Century |journal=Journal of Interdisciplinary Studies |date=2009 |volume=40 |issue=2 |pages=151–194 |url=https://warwick.ac.uk/fac/arts/history/ghcc/event/events/40_2_de-vriesjih2009.pdf |access-date=7 April 2018 }}&lt;/ref&gt; Istovremeno, [[Dendrohronologija|dendrokronologijska]] istraživanja upućuju na to da je ovo desetljeće bilo najhladnije desetljeće u Škotskoj u prethodnih 750 godina,&lt;ref&gt;{{cite journal |title=Complexity in crisis: The volcanic cold pulse of the 1690s and the consequences of Scotland's failure to cope |journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research |date=1 January 2020 |volume=389 |article-number=106746 |doi=10.1016/j.jvolgeores.2019.106746 |language=en |issn=0377-0273 |doi-access=free |last1=d'Arrigo |first1=Rosanne |author-link1=Rosanne D'Arrigo |last2=Klinger |first2=Patrick |last3=Newfield |first3=Timothy |last4=Rydval |first4=Miloš |last5=Wilson |first5=Rob |bibcode=2020JVGR..38906746D |hdl=10023/21075 |hdl-access=free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |date=4 February 2020 |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt; što je bio veliki udar na škotsku populaciju; pretpostavlja se da je Škotska izgubila 10–15% svoje tadašnje populacije, djelomično i izbog političke izolacije.&lt;ref name=&quot;eos.org&quot;&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Istovremeno, gospodarska situacija u [[Kraljevina Škotska|Škotskoj]], koja je u to vrijeme bila u personalnoj, ali ne i političkoj uniji s puno moćnijom i bogatijom [[Kraljevina Engleska|Engleskom]], bila je prilično loša. Škotska je imala jako skromne prihode, ograničen izvoz, a tradicionalne industrije poput brodogradnje bile su u padu. Istovremeno, Škoti se nisu mogli nametnuti puno bogatijim Englezima, koji su nametali trgovinske prakse i zakonodavstvo.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''.&lt;/ref&gt; Uz to, niz lokalnih sukoba dodatno je opustošio gospodarstvo i iscrpio narod. Tzv. &quot;[[Sedam gladnih godina (Škotska)|sedam gladnih godina]]&quot; koje su pogodile Škotsku tijekom [[1690-e|1690-ih]] dovele su do odumiranja usjeva i velike gladi, a sav nagomilani pritisak pojačao je zahtjeve za političkom ili barem trgovinskom unijom s Engleskom. Međutim, istovremeno se javljao i sentiment da bi Škotska trebala ojačati svoju poziciju i postati jednako velika trgovinska sila kao i Engleska.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;

Škotski je parlament poduzeo određene mjere, među kojima je bilo i osnivanje [[Škotska kompanija|Škotske kompanije]],&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster''.&lt;/ref&gt; koja je uspostavljena s ciljem trgovanja s Afrikom i Indijama te je započela s planom prikupljanja donacija.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 84–90.&lt;/ref&gt; U tom je momentu Darijenski rascjep odabran kao potencijalna lokacija za škotske planove, međutim Škoti su očekivano naišli na opoziciju engleskih trgovinskih lobija. Iako je [[William III, kralj Engleske|kralj William]] dao tek blagu podršku cijelom planu,&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 48.&lt;/ref&gt; konkretna je podrška izostala između ostalog i zato što je Engleska bila u ratu s Francuskom pa se nije željela zamjeriti Španjolcima, koji su rascjep smatrali dijelom [[Nova Granada|Nove Granade]].&lt;ref name=&quot;Insh,p.x&quot;&gt;Insh, ''Papers'', str. x.&lt;/ref&gt; Drugi važan razlog bila je tada dominantna ekonomska teorija [[merkantilizam|merkantilizma]], prema kojoj se svaka prijetnja tržišnoj dominaciji jedne države – a potencijalni škotski uspjeh u Panami bio je direktna prijetnja, ne samo konkurencija, engleskim trgovinskim interesima – trebala potpuno ukloniti.&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Rothbard |first1=Murray |title=Mercantilism as the Economic Side of Absolutism |url=https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |website=Mises.org |date=23 April 2010 |publisher=Good summary of the concept |access-date=7 April 2018 |archive-date=1 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200201092722/https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Ipak, Škotska je kompanija uspjela skupiti čak £400,000 (danas oko £60,000,000), što je bio enormni kapital&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 90.&lt;/ref&gt; u protuvrijednosti od čak jedne petine ukupnog škotskog bogatstva.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;&gt;Carroll, &quot;The Sorry Story...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Hidalgo, &quot;To Get Rich For Our Homeland&quot;.&lt;/ref&gt; [[William Paterson (banka)|William Paterson]], financijer rođen u Škotskoj, bio je jedan od glavnih promotora ideje o škotskoj koloniji na [[Panamska prevlaka|Panamskoj prevlaci]]. Plan je bio okupirati i staviti pod kontrolu područje [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]], za koje se znalo da je gotovo neprohodno.&lt;ref&gt;{{cite web |title=The Darién Scheme |website=Daniel Crouch Rare Books |url=https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |access-date=9 March 2023 |archive-date=27 March 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230327073653/https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Kolonija je trebala povezati atlantsku i pacifičku obalu te postati centralno trgovinsko središte između dva oceana, a zamišljena je na identičnom principu na kojem su kasnije izgrađeni [[Panamska željeznica]] i [[Panamski kanal]]. Paterson je bio jedan od ključnih osnivača kompanije, a nakon engleske reakcije na osnivanje, uspio je dobiti podršku za svoj plan.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; [[James Hamilton, 4. vojvoda Hamilton|Vojvoda Hamilton]] također je podržao pothvat te je najavio da će uvesti robove da &quot;rade do smrti&quot; u lokalnim rudnicima zlata nakon uspostavljanja škotske kolonije.&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;&gt;{{Cite web |first=Stephen |last=Mullen |title=The myth of Scottish slaves |url=https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |website=Sceptical Scot |date=4 March 2016 |access-date=9 April 2023 |archive-date=24 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210624204547/https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Međutim, izvorni plan Škotske kompanije da dosegne rang engleske Istočnoindijske kompanije ubrzo je zaboravljen te je kompanija prihvatila izmijenjenu i pretjerano ambicioznu Darijensku spletku. Dodatni udarac bio je Patersonov pad, koji se dogodio nakon što je jedan njegov radnik pronevjerio novac i uspio izgurati Patersona, koji će od tog trenutka imati praktički irelevantnu ulogu u cijelom pothvatu.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; Historičar Stephen Mullen opisao je spletku kao &quot;merkantilistički pothvat koji je za cilj imao povećati osobna bogatstva i škotsku trgovinsku bilancu preko kolonizacije i izrabljivanja.&quot;&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;/&gt;

== Nova Kaledonija ==
{{Okvir bivše zemlje svijeta
|ime                = Nova Kaledonija
|izvorno_ime        = New Caledonia
|genitiv            = Nove Kaledonije
|kontinent          = Centralna Amerika
|regija             = 
|država             = Panama
|status             = Kolonija [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]]

|era                = [[Rani novi vijek|Doba kolonizacije]]
|godina_start       = [[1698.]]
|godina_kraj        = [[1700.]]
|datum_start        = [[2. studenog]] [[1698.]]
|datum_kraj         = veljača [[1700.]]
|događaj_start      = Doplovljavanje
|događaj_kraj       = Trajno napuštanje
|događaj_prije      = 
|datum_prije        = 
|događaj1           = Prvo napuštanje
|datum_događaj1     = srpanj [[1699.]]
|događaj2           = Obnova kolonije
|datum_događaj2     = [[30. studenog]] [[1699.]]
|događaj3           = 
|datum_događaj3     = 
|događaj4           = 
|datum_događaj4     = 
|događaj5           = 
|datum_događaj5     = 
|događaj6           = 
|datum_događaj6     = 
|događaj7           = 
|datum_događaj7     = 
|događaj8           =
|datum_događaj8     = 
|događaj9           =
|datum_događaj9     = 
|događaj10          =
|datum_događaj10    = 
|događaj_poslije    = 
|datum_poslije      = 

|p1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_p1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|p2                 = 
|flag_p2            = 
|p3                 = 
|flag_p3            = 
|p4                 = 
|flag_p4            = 
|p5                 = 
|flag_p5            = 
|p6                 = 
|flag_p6            = 
|p7                 = 
|flag_p7            = 
|p8                 = 
|flag_p8            = 
|p9                 = 
|flag_p9            = 
|p10                = 
|flag_p10           = 
|p11                = 
|flag_p11           = 
|p12                = 
|flag_p12           =
|p13                =
|flag_p13           = 
|p14                = 
|flag_p14           = 
|p15                = 
|flag_p15           = 

|s1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_s1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|s2                 = 
|flag_s2            = 
|s3                 = 
|flag_s3            = 
|s4                 = 
|flag_s4            = 
|s5                 = 
|flag_s5            = 
|s6                 = 
|flag_s6            = 
|s7                 = 
|flag_s7            = 
|s8                 = 
|flag_s8            = 
|s9                 = 
|flag_s9            = 
|s10                = 
|flag_s10           = 
|s11                = 
|flag_s11           = 
|s12                = 
|flag_s12           =
|s13                =
|flag_s13           = 
|s14                = 
|flag_s14           = 
|s15                = 
|flag_s15           = 

|zastava            = Flag of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies.svg
|zastava_i          = Škotska kompanija
|zastava_tip        = Zastava&lt;ref&gt;Hart, Francis Russell. (1929). The disaster of Darien: the story of the Scots settlement and the causes of its failure, 1699-1701. Boston and New York: Houghton Mifflin company.&lt;/ref&gt;
|grb                =
|grb_i              =
|grb_tip            = 
|geslo              = 
|himna              = 

|mapa               = New Caledonia in Darien.jpg
|mapa_opis          = Mapa Nove Kaledonije iz [[18. vijek|XVIII. vijeka]]

|glavni_grad        = [[Novi Edinburgh]]
|glavni_grad_egzil  =
|jezik              = 
|vjera              = [[kršćanstvo]]

|vlada_tip          = [[Kolonija]]
|titula_vođa        = [[Lista škotskih vladara|Monarh]]
|vođa1              = [[William III, kralj Engleske|William II.]]
|godina_vođa1       = [[1698.]] – [[1700.]] 
|vođa2              = 
|godina_vođa2       = 
|vođa3              = 
|godina_vođa3       = 
|vođa4              = 
|godina_vođa4       = 
|vođa5              = 
|godina_vođa5       = 
|vođa6              = 
|godina_vođa6       = 
|vođa7              = 
|godina_vođa7       = 
|vođa8              = 
|godina_vođa8       = 
|vođa9              = 
|godina_vođa9       = 
|vođa10             = 
|godina_vođa10      = 

|titula_zamjenik    = 
|zamjenik1          = 
|godina_zamjenik1   = 
|zamjenik2          =
|godina_zamjenik2   = 
|zamjenik3          = 
|godina_zamjenik3   = 
|zamjenik4          =
|godina_zamjenik4   = 
|zamjenik5          = 
|godina_zamjenik5   = 
|zamjenik6          =
|godina_zamjenik6   = 
|zamjenik7          = 
|godina_zamjenik7   = 
|zamjenik8          =
|godina_zamjenik8   = 

|titula_predstavnik = 
|predstavnik1       = 
|godina_predstavnik1= 
|predstavnik2       = 
|godina_predstavnik2= 
|predstavnik3       = 
|godina_predstavnik3= 
|predstavnik4       = 
|godina_predstavnik4= 
|predstavnik5       = 
|godina_predstavnik5= 
|predstavnik6       = 
|godina_predstavnik6= 
|predstavnik7       = 
|godina_predstavnik7= 
|predstavnik8       = 
|godina_predstavnik8= 

|legislatura        = Kolonijalno vijeće
|tip_dom1           =
|dom1               = 
|tip_dom2           = 
|dom2               = 

|stat_godina1       = [[1698.]]
|stat_površina1     = 1
|stat_pop1          = 1200
|stat_godina2       = [[1699.]]
|stat_površina2     = 1
|stat_pop2          = 2500
|stat_godina3       = 
|stat_površina3     = 
|stat_pop3          = 
|stat_godina4       = 
|stat_površina4     = 
|stat_pop4          = 
|stat_godina5       = 
|stat_površina5     = 
|stat_pop5          = 

|valuta             = [[Pound Scots|škotska funta]]
|broj               = 
|vremenska_zona     =
|internet           =

|danas              = {{flag|Panama}}

|fusnote            = 
}}
Velik broj bivših časnika i vojnika, koji su inače imali vrlo malo nade u pronalazak stabilnog posla, odmah su se priključili ekspediciji. Velik dio njih otprije se poznavao iz vremena službe u vojsci, a dio njih – primjerice Thomas Drummond – bio je na zlom glasu zbog sudjelovanja u [[Masakr u Glencoeu|masakru u Glencoeu]]. Neki su ih zbog toga smatrali klikom, što je biti veliki izvor sumnje među ostalim članovima ekspedicije.&lt;ref&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 103.&lt;/ref&gt; U srpnju [[1698.]] godine izabrano je prvo vijeće buduće kolonije, a u čijem su sastavu bili major James Cunningham iz Eicketta, Daniel Mackay, James Montgomerie, William Vetch, Robert Jolly, Robert Pinkerton i satnik Robert Pennecuik (komodor u ekspedicijskoj floti). Ovo je vijeće bilo privremeno po svojoj prirodi, a trebalo je upravljati kolonijom do uspostave lokalnog parlamenta. 

=== Putovanje i utemljenje Novog Edinburgha ===

Istog je mjeseca{{efn|Izvori variraju po pitanju točnog datuma isplovljanja, a raspon obuhvaća bilo koji dan između [[8. srpnja|osmog]]&lt;ref&gt;New York Public Library, ''Bulletin'', p. 487.&lt;/ref&gt; i [[26. srpnja]].&lt;ref&gt;Watt, ''Encyclopædia Britannica'', p. 911.&lt;/ref&gt;}} prva ekspedicija, sastavljena od pet brodova (''Saint Andrew'', ''Caledonia'', ''Unicorn'', ''Dolphin'', i ''Endeavour'') i s posadom od oko 1,200 ljudi, isplovila iz [[Leith]]a kako bi izbjegla ''[[Royal Navy]]''. Putovanje oko Škotske bilo je toliko traumatično za one ispod palube da su kolonizatori taj dio puta usporedili s najgorim dijelovima cjelokupnog iskustva u Dariénu. Nakon prolaska preko [[Madeira|Madeire]] i [[Zapadne Indije|Zapadnih Indija]], flota je okupirala Rakov otok, koji će nakon kraha spletke preuzeti Danci, te unajmila gusara [[Robert Allison (gusar)|Roberta Allisona]] da ih odvede do kopna, gdje su stigli [[2. studenog]].&lt;ref name=&quot;gill-devils mariner&quot;&gt;{{cite book |last1=Gill |first1=Anton |title=The Devil's Mariner: A Life of William Dampier, Pirate and Explorer, 1651-1715 |date=1997 |publisher=Michael Joseph |isbn=978-0-7181-4114-1 |url=https://books.google.com/books?id=9eMRAQAAIAAJ |access-date=23 January 2023 |language=en }}&lt;/ref&gt; 

Kolonizatori su novu koloniju nazvali Kaledonija, a Drummond je predvodio kopanje jarka koji je odvojio dio luke u Kaledonijskom zaljevu od oceana te naknadnu izgradnju luke St. Andrew, koja je opremljena s pedeset topova, ali nije imala pitke vode.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Carroll&quot; /&gt; Taj je jarak jedini preostali spomenik Nove Kaledonije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |title=El rincón de Centroamérica donde Escocia perdió su independencia |last1=Mundo |first1=Arturo Wallace BBC |last2=Inabaginya |first2=Puerto |publisher=BBC News Mundo |date=14 September 2014 |language=es |access-date=18 June 2019 |archive-date=18 April 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210418170046/https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Utvrđivanje je završeno izgradnjom stražarskog tornja na vrhu obližnje planine. Iako se luka činila prirodnom, kasnije se ispostavilo da su plime bile takve da bi mogle ugroziti brodove na odlasku.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt; 

Nedaleko od utvrde, kolonizatori su počeli graditi kolibe za centralno naselje, koje je nazvano Novi Edinburgh ([[engleski]]: ''New Edinburgh''),{{efn|Naselje je do [[2011.]] bilo znano kao Puerto Escocés, a danas je to naselje [[Puerto Inabaginya]] u panamskoj provinciji [[Guna Yala]].}} te pripremati zemlju za sadnju [[jam]]a i [[kukuruz]]a. Pisma koja su kolonizatori slali kućama ostavljala su dojam da sve ide po planu – što je vjerojatno bilo dogovoreno jer su se neke optimistične fraze često ponavljale u pismima – te su obmanula škotsku javnost, koja je bila nespremna za predstojeću katastrofu.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt;

=== Katastrofa ===

Poljoprivredne su se djelatnosti pokazale iznimno teškima, a lokalno stanovništvo, iako nije bilo naklonjeno Španjolcima, nije bilo voljno trgovati sa Škotima za češljeve i ostale tričarije koje su im nudili. Uz to, enorman je problem predstavljala i činjenica da Škoti nisu uspjeli prodati gotovo ništa ionako malobrojnim trgovcima koji su prolazili zaljevskim područjem. Dolaskom ljeta [[1699.]] godine, [[malarija]] i groznica odnijele su brojne života, a stopa mortaliteta uskoro je došla do deset ljudi dnevno.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; Lokalno stanovništvo donosilo je voće i banane za kuhanje kao darove, međutim to su uglavnom uzimali vođe ekspedicije i mornari koji su ostali na brodovima. Doseljenici su imali uspjeha u lovu na divovske kornjače, međutim s vremenom je broj ljudi sposobnih za ikakav ozbiljan rad sve brže opadao. Situaciju je dodatno pogoršavala nestašica hrane, jedan od glavnih uzroka koje je bilo nepropisno čuvanje, što je dovelo do brzog kvarenja namirnica. Istovremeno, kralj William naredio je nizozemskim i engleskim kolonijama u blizini da ne opskrbljuju Škote, plašeći se španjolske osvete.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; 

Jedino što su vođe ekspedicije mogli ponuditi doseljenicima bio je [[alkohol]], a iako je pijanstvo bilo često, ono je uzrokovalo brže umiranje velikog broja doseljenika koji su već bili oslabljeni od [[dizenterija|dizenterije]], groznice i hrane pune crva.

=== Napuštanje kolonije i pokušaj ponovne opskrbe ===

Nakon samo osam mjeseci, kolonizatori su u srpnju [[1699.]] godine napustili Novu Kaledoniju, ostavivši za sobom samo šestoricu muškaraca koji su bili preslabi da bi se kretali. Smrti su se, dakako, nastavile i na brodovima tako da je samo 300 od 1,200 članova ekspedicije preživjelo. Jedan od brodova očajnički je tražio pomoć u jamajčanskoj luci [[Port Royal]], međutim odbijen je po naredbi kralja; posada jedinog broda koji se uspješno vratio kući dobila je etiketu nacionalne sramote, a njihove su ih se obitelji odrekle.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; ''Caledonia'' je s 250 preživjelih, među kojima su bili William Paterson i braća Drummond, uplovila u [[New York (grad)|New York]] [[10. kolovoza]], a četiri dana kasnije u luku je uplovio i ''Unicorn'', kojim je zapovijedao [[John Anderson (guverner New Jerseyja)|kapetan John Anderson]]. U pismu škotskom trgovcu Hughu Montgomerieju, Robert Drummond napisao je da su kolonizatori bili teško bolesni i da je bilo puno smrtnih slučajeva.&lt;ref&gt;Betteridge, R. &amp; McLean, R. (2019), ''Northern Lights: The Scottish Enlightenment'', National Library of Scotland, str. 6&lt;/ref&gt; 

Dva su broda, ''Olive Branch'' i ''Hopeful Beginning'', u međuvremenu isplivili kako bi obnovili zalihe u koloniji; kada je za to čuo, Drummond je angažirao dva [[slup]]a da im pomogne.&lt;ref name=&quot;referenceH&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 206–207, 220.&lt;/ref&gt; Oba su broda u kolovozu [[1699.]] stigla do Paname, gdje su naišli na uništene kolibe i 400 grobova obraslih travom. Kako su kapetani brodova očekivali naići na veliko i živo naselje, započele su rasprave oko sljedećih poteza. Nakon što je ''Olive Branch'' uništen u slučajnom požaru, ''Hopeful Beginning'' se vratio na Jamajku i usidrio u Port Royalu, međutim Škoti nisu smjeli izaći s broda tako da je posada ubrzo oboljela. Drummond je [[20. rujna]] isplovio na prepunom slupu ''Ann of Caledonia'' (ranije ''Anne'') zajedno sa slupom ''Society'', također punim, ali je u Panami naišao samo na izgorenu olupinu ''Olive Brancha''.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 237.&lt;/ref&gt;

=== Druga ekspedicija i konačni krah ===

Vijesti o katastrofi koja je snašla prvu ekspediciju nisu stigle do Škotske dovoljno brzo da bi spriječile novu ekspediciju od preko 1,000 ljudi. Nakon opasne prve rute oko sjevera Škotske, Paterson je upraviteljima pisao da dopuste brodovima da isplove iz [[Clyde]]a. Novi glavni brod, ''The Rising Sun'', poveo je ekspediciju s 38 topova, uz podršku većih brodova ''The Duke of Hamilton'' i ''Hope of Bo'ness'' te manjeg broda ''Hope''.{{sfn|Prebble|2000|pp=123, 224}} Ova je ekspedicija imala i blagoslov crkve, a glavni predstavnik Crkve Škotske na ekspediciji bio je [[Alexander Shields]]. 

Ekspedicija je došla do Nove Kalednije [[30. studenog]] [[1699.]] godine, gdje su ih Drummondove jedrilice već čekale. Dio doseljenika došao je do kopna kako bi obnovio kolibe, što je izazvalo negodovanje ostalih članova ekspedicije, koji su rekli da su se došli pridružiti naselju, a ne ga graditi.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''&lt;/ref&gt; Moral je bio na niskim granama, a napretka gotovo da nije bilo, iako je Drummond inzistirao da se utvrda mora obnoviti jer su očekivali skorašnji španjolski napad. Drummond se ubrzo sukobio s trgovceom Jamesom Byresom, koji je smatrao da vođe prve ekspedicije nemaju više legitimitet te je dao uhapsiti Drummonda. Nakon kraćeg obračuna sa svima koje je smatrao da bi mogli biti na Drummondovoj strani, Byres je napustio koloniju na slupu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; 

Kolonizatori su bili gotovo apatični sve do dolaska Alexandera Campbella, kojeg je Kompanija poslala da organizira obranu naselja. Campbell je donio odlučno i čvrsto vodstvo koje je kolonizatorima nedostajalo te je u siječnju [[1700.]] godine uspio potjerati Španjolce iz njihove nastambe u [[Toubacanti]]ju. No, Campbell je tijekom tog hrabrog napada ozlijeđen te je obolio od groznice.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; Španjolci, koji su također bili pokošeni groznicom, došli su do luke St. Andrew te su ju mjesec dana držali pod opsadom. Španjolski zapovjednik Juan Pimienta pozvao je Škote na predaju, zaprijetivši da im u suprotnome u velikom napadu neće pokazati milost;&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; suvremena otkrića ukazuju na to da su Španjolci imali plan za veliki drugi napad za slučaj da prvi ne bi urodio plodom.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=4 July 2003 |title=Bristol's new insight into Scottish history comes to BBC2 |url=https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |access-date=20 November 2025 |website=[[University of Bristol]] |language=English |archive-date=14 September 2025 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250914184948/https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Nakon pregovora, Škotima je dopušteno da odu sa svojim oružjem, a Nova je Kaledonija konačno i trajno napuštena. Samo šačica članova druge ekspedicije vratila se u Škotsku,&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; a od ukupno oko 2,500 članova ekspedicije, preživjelo ih je tek nekoliko stotina.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt;

== Posljedice i reakcije na katastrofu ==

== Bilješke ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{cite news |last=Brocklehurst |first=Steven |title=The Banker who Led Scotland to Disaster |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-edinburgh-east-fife-11040353 |publisher=[[BBC News]] |date=20 August 2010}}
* {{cite news |last=Carroll |first=Rory |author-link=Rory Carroll |title=The Sorry Story of How Scotland Lost its 17th Century Empire |url=https://www.theguardian.com/uk/2007/sep/11/britishidentity.past |access-date=7 February 2008 |newspaper=[[The Guardian]] |date=11 September 2007}}
* {{Citation |last=Hidalgo |first=Dennis R. |year=2001 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Darién |journal=Colonial Latin American Historical Review |volume=10 |issue=3 |issn=1063-5769}}
* {{citation |editor-last=Insh |editor-first=George Pratt |title=Papers Relating to the Ships and Voyages of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies, 1696–1707 |year=1924 |publisher=Scottish History Society, [[Edinburgh University Press]] |location=Edinburgh}}
* {{cite news |last=Little |first=Allan |author-link=Allan Little |title=The Caribbean colony that brought down Scotland |publisher=BBC News |date=17 May 2014 |url=https://www.bbc.com/news/magazine-27405350 |access-date=18 May 2014}}
* {{cite book |first=Tom |last=Monaghan |title=Renaissance, Reformation and the Age of Discovery, 1450–1700 |url=https://books.google.com/books?id=dl02psCLQHwC&amp;pg=PT56 |year=2002 |publisher=Heinemann |isbn=978-0-435-32090-4}}
* {{cite book |title=Bulletin of the New York Public Library |url=https://books.google.com/books?id=rL8qAQAAIAAJ&amp;pg=PA487 |access-date=13 July 2011 |year=1914 |publisher=[[New York Public Library]] |page=487}}
* {{citation |last=Prebble |first=John |author-link=John Prebble |title=The Darien Disaster |year=1968 |publisher=Secker and Warburg |location=London}}
**republished as {{citation |last=Prebble |first=John |title=Darien: the Scottish Dream of Empire |year=2000 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-84158-054-6}}
* {{Cite EB1911|wstitle= Paterson, William |volume= 20 |last= Watt |first= Francis |author-link= Francis Watt (author) | page = 911}}
* {{cite news |title=How Scottish Independence Vanished in the Jungles of Panama |url=http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-url=https://web.archive.org/web/20120122072247/http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-date=22 January 2012 |access-date=6 March 2013 |newspaper=[[The Week]] |date=30 April 2007}}

=== Dodatna literatura ===
* {{citation |last=Devine |first=Tom |author-link=Tom Devine |title=Scotland's Empire 1600–1815 |year=2003 |publisher=Allen Lane |location=London |isbn=0-7139-9498-3}}
* {{citation |last=Edwards |first=Nat |title=Caledonia's Last Stand: In Search of the Lost Scots of Darien |year=2007 |publisher=Luath Press |location=Edinburgh |isbn=978-1-905222-84-1}}
* {{citation |last=Fry |first=Michael |title=The Scottish Empire |year=2001 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-86232-185-X}}
* {{citation |last=Galbraith |first=Douglas |title=The Rising Sun |year=2001 |publisher=[[Atlantic Monthly Press]] |location=New York |isbn=0-87113-781-X |url-access=registration |url=https://archive.org/details/risingsunbeing00galb}} &lt;small&gt;(fictionalisation)&lt;/small&gt;
* {{cite book |last=Hart |first=Francis Russell |title=The Disaster of Darien--The Story of the Scots Settlement and the Causes of its Failure 1699-1701 |date=1929 |publisher=Houghton Mifflin Company |location=Boston |language=en |url=https://www.fadedpage.com/showbook.php?pid=20231136}}
* {{cite book |last1=Howell |first1=Thomas Bayly |title=A Complete Collection of State Trials and Proceedings for High Treason and Other Crimes and Misdemeanors from the Earliest Period to the Year 1783: 1700-08 |date=1816 |publisher=T. C. Hansard for Longman, Hurst, Rees, Orme, and Brown |location=London |pages=1199–1326 |edition=Vol.14 |url=https://books.google.com/books?id=mRMwAAAAYAAJ |access-date=17 October 2021 |language=en}}
* {{cite book |last=McNeill |first=J. R. |author-link=J. R. McNeill |title=Mosquito Empires: Ecology and War in the Greater Caribbean, 1620–1914 |series=New Approaches to the Americas |year=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521459105}}
* Orr, Julie (2018), ''Scotland, Darien and the Atlantic World, 1698 - 1700'', Edinburgh University Press, {{isbn|978-1-4744-2754-8}}
* {{cite journal |first=Christopher |last=Storrs |title=Disaster at Darien (1698–1700)? The Persistence of Spanish Imperial Power on the Eve of the Demise of the Spanish Habsburgs |journal=European History Quarterly |year=1999 |volume=29 |issue=1 |pages=5–38 |doi=10.1177/026569149902900101 |s2cid=145705636}}

== Vanjske veze ==
{{Commons category|Darien scheme}}
* [http://www.historic-uk.com/HistoryUK/Scotland-History/DarienScheme.htm The Darien Scheme&amp;nbsp;– The Fall of Scotland]
* [https://web.archive.org/web/20030424013726/http://www.rbs.co.uk/group_information/Memory_Bank/Our_Teaching_Resources/The_Teaching_Resources/The_Darien_Adventure/National_Curriculum/illust_hist.htm The Darien Adventure]
* [https://web.archive.org/web/20140903132403/http://www.nms.ac.uk/explore/collections-stories/scottish-history-and-archaeology/darien-chest/ The Darien Chest]
* [http://www.rls.org.uk/database/record.php?usi=000-000-001-451-L Pathfinder Pack on The Darien Scheme]
* [https://archive.org/details/historydarien00borlgoog Account, written in 1700, by a colonist]
* [https://www.ft.com/content/a8c715a8-a668-11df-8767-00144feabdc0 &quot;Pivotal chapter in Scottish history&quot;], ''[[Financial Times]]'' article regarding ''Caledonia'', a play by [[Alistair Beaton]] about the Darien scheme

{{Authority control}}

[[Kategorija:1690-e]]
[[Kategorija:Historija Škotske]]
[[Kategorija:Historija Paname]]
[[Kategorija:Skandali]]</text>
      <sha1>5tgebnzlp1e2hg9giky8skpqfoyovjv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681670</id>
      <parentid>42681665</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:08:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Posljedice i reakcije na katastrofu */</comment>
      <origin>42681670</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36427" sha1="3zluviwczjusp9r4yyfu92f7e7bm2tz" xml:space="preserve">[[File:New Caledonia in Darien2.jpg|thumb|450px|&quot;Nova karta [[Darijenska prevlaka|Darijenske prevlake]] u Americi, [[Panamski zaljev|Panamskog zaljeva]], zaljeva Vallona ili sv. Michaela, s pripadajućim otocima i zemljama&quot;. Izvor je ''Pismo koje sadrži opis Darijenske prevlake'', [[Edinburgh]], [[1699.]] godina. Škotsko naselje [[Novi Edinburgh]] može se vidjeti na obali, gore desno.]]
'''Darijenska spletka''' ([[engleski]]: ''Darien scheme''), znana još i kao '''Darijenski pothvat''' ([[engleski]]: ''Darien venture'') i '''Darijenski projekt''' ([[španjolski]]: ''Proyecto Darién'') bio je neuspjeli pokušaj, mahom financiran od strane bogatih investitora iz [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]], uspostave škotske kolonije imena '''Nova Kaledonija''' ([[engleski]]: ''New Caledonia'') ili '''Britanska Panama''' ([[engleski]]: ''Britain-in-Panama'') na području [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]] (današnja [[Panama]]) s kraja [[17. vijek|XVII. vijeka]], a s ciljem jačanja utjecaja i stjecanja lokalnog bogatstva. Cilj je bio da kolonija, koja je trebala biti utemeljena u [[Darijenski zaljev|Darijenskom zaljevu]], utemelji i upravlja rutom koja bi povezivala [[Tihi ocean|Tihi]] i [[Atlantski ocean]] preko kopna. Financijeri su znači da je [[Vasco Núñez de Balboa]], koji je prvi ugledao Tihi ocean, došao do Pacifika prešavši [[Panamska prevlaka|prevlaku]] preko [[Darién]]a. Kolonizatori su proklamirali i suverenitet nad &quot;Rakovim otokom&quot; (današnji [[Vieques, Puerto Rico|Vieques]] u [[Portoriko|Portoriku]]) [[1698.]] godine, ali to je bilo kratkoga vijeka.&lt;ref&gt;{{Cite journal |url=https://www.academia.edu/277924 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Isthmus of Darien |journal=Clahr: Colonial Latin American Historical Review |last1=Hidalgo |first1=Dennis R. |date=January 2001 |archive-date=21 April 2022 |access-date=6 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220421050552/https://www.academia.edu/277924 |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Pokušaj naseljavanja neslavno je propao; preko 80% sudionika umrlo je u roku od jedne godine, a samo je naselje čak dva puta bilo napuštano.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt; Danas to područje pripada provinciji [[Guna Yala]] u [[Panama|Panami]].

Razlozi za ovako katastrofalan neuspjeh projekta brojni su, a uključuju loše planiranje i opremanje ekspedicije, podijeleno vodstvo, izostanak trgovinskih odnosa s lokalnim plemenima te susjednim nizozemskim i engleskim kolonijama,&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot; /&gt; epidemijama tropskih bolesti, sveopća opozicija projektu od strane trgovinskih lobija u Engleskoj&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot;&gt;{{cite web |last1=Ibeji |first1=Mike |date=17 February 2011 |title=The Darien Venture |url=https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |access-date=16 April 2017 |website=BBC British History |publisher=BBC |archive-date=17 February 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240217170941/https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |url-status=live }}&lt;/ref&gt; te pogreška u neanticipiranju vojnog odgovora Španjolske, koja je polagala pravo na cjelokupno područje. Naselje je trajno napušteno [[1700.]] godine nakon španjolske opsade u sklopu koje je blokirana i luka.&lt;ref&gt;Monaghan, ''Renaissance, Reformation...'', p. 56.&lt;/ref&gt; 

Kako je [[Škotska kompanija]], koja je utemeljena u svrhu provođenja projekta, bila kapitalni projekt koji je okupio gotovo 20% svog novca koji je tada cirkulirao u Škotskoj, propast Darijenske spletke bacila je cijeli [[Lowlands, Škotska|Lowlands]] u financijsku krizu. Upravo je ovo bio jedan od glavnih razloga koji su doveli do popuštanja otpora prema [[Zakoni o uniji 1707.|Zakonu o uniji]] iz [[1707.]] godine.{{Sfn|McNeill|2010}}

== Nastanak ideje ==

Kraj [[17. vijek|XVII. vijeka]] bio je vrlo težak period za [[Škotska|Škotsku]] kao i za ostatak Europe. Sredinom desetljeća ([[1695.]] – [[1697.]]) [[Estonija|Estoniju]], [[Latvija|Latviju]], [[Finska|Finsku]], [[Norveška|Norvešku]] i [[Švedska|Švedsku]] pogodila je [[Velika glad (1695–1697)|katastrofalna glad]], dok je u [[Francuska|Francuskoj]] i sjevernoj [[Italija|Italiji]] umrlo još oko dva milijuna ljudi.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=de Vries |first1=Jan |title=The Economic Crisis of the 17th Century |journal=Journal of Interdisciplinary Studies |date=2009 |volume=40 |issue=2 |pages=151–194 |url=https://warwick.ac.uk/fac/arts/history/ghcc/event/events/40_2_de-vriesjih2009.pdf |access-date=7 April 2018 }}&lt;/ref&gt; Istovremeno, [[Dendrohronologija|dendrokronologijska]] istraživanja upućuju na to da je ovo desetljeće bilo najhladnije desetljeće u Škotskoj u prethodnih 750 godina,&lt;ref&gt;{{cite journal |title=Complexity in crisis: The volcanic cold pulse of the 1690s and the consequences of Scotland's failure to cope |journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research |date=1 January 2020 |volume=389 |article-number=106746 |doi=10.1016/j.jvolgeores.2019.106746 |language=en |issn=0377-0273 |doi-access=free |last1=d'Arrigo |first1=Rosanne |author-link1=Rosanne D'Arrigo |last2=Klinger |first2=Patrick |last3=Newfield |first3=Timothy |last4=Rydval |first4=Miloš |last5=Wilson |first5=Rob |bibcode=2020JVGR..38906746D |hdl=10023/21075 |hdl-access=free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |date=4 February 2020 |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt; što je bio veliki udar na škotsku populaciju; pretpostavlja se da je Škotska izgubila 10–15% svoje tadašnje populacije, djelomično i izbog političke izolacije.&lt;ref name=&quot;eos.org&quot;&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Istovremeno, gospodarska situacija u [[Kraljevina Škotska|Škotskoj]], koja je u to vrijeme bila u personalnoj, ali ne i političkoj uniji s puno moćnijom i bogatijom [[Kraljevina Engleska|Engleskom]], bila je prilično loša. Škotska je imala jako skromne prihode, ograničen izvoz, a tradicionalne industrije poput brodogradnje bile su u padu. Istovremeno, Škoti se nisu mogli nametnuti puno bogatijim Englezima, koji su nametali trgovinske prakse i zakonodavstvo.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''.&lt;/ref&gt; Uz to, niz lokalnih sukoba dodatno je opustošio gospodarstvo i iscrpio narod. Tzv. &quot;[[Sedam gladnih godina (Škotska)|sedam gladnih godina]]&quot; koje su pogodile Škotsku tijekom [[1690-e|1690-ih]] dovele su do odumiranja usjeva i velike gladi, a sav nagomilani pritisak pojačao je zahtjeve za političkom ili barem trgovinskom unijom s Engleskom. Međutim, istovremeno se javljao i sentiment da bi Škotska trebala ojačati svoju poziciju i postati jednako velika trgovinska sila kao i Engleska.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;

Škotski je parlament poduzeo određene mjere, među kojima je bilo i osnivanje [[Škotska kompanija|Škotske kompanije]],&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster''.&lt;/ref&gt; koja je uspostavljena s ciljem trgovanja s Afrikom i Indijama te je započela s planom prikupljanja donacija.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 84–90.&lt;/ref&gt; U tom je momentu Darijenski rascjep odabran kao potencijalna lokacija za škotske planove, međutim Škoti su očekivano naišli na opoziciju engleskih trgovinskih lobija. Iako je [[William III, kralj Engleske|kralj William]] dao tek blagu podršku cijelom planu,&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 48.&lt;/ref&gt; konkretna je podrška izostala između ostalog i zato što je Engleska bila u ratu s Francuskom pa se nije željela zamjeriti Španjolcima, koji su rascjep smatrali dijelom [[Nova Granada|Nove Granade]].&lt;ref name=&quot;Insh,p.x&quot;&gt;Insh, ''Papers'', str. x.&lt;/ref&gt; Drugi važan razlog bila je tada dominantna ekonomska teorija [[merkantilizam|merkantilizma]], prema kojoj se svaka prijetnja tržišnoj dominaciji jedne države – a potencijalni škotski uspjeh u Panami bio je direktna prijetnja, ne samo konkurencija, engleskim trgovinskim interesima – trebala potpuno ukloniti.&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Rothbard |first1=Murray |title=Mercantilism as the Economic Side of Absolutism |url=https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |website=Mises.org |date=23 April 2010 |publisher=Good summary of the concept |access-date=7 April 2018 |archive-date=1 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200201092722/https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Ipak, Škotska je kompanija uspjela skupiti čak £400,000 (danas oko £60,000,000), što je bio enormni kapital&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 90.&lt;/ref&gt; u protuvrijednosti od čak jedne petine ukupnog škotskog bogatstva.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;&gt;Carroll, &quot;The Sorry Story...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Hidalgo, &quot;To Get Rich For Our Homeland&quot;.&lt;/ref&gt; [[William Paterson (banka)|William Paterson]], financijer rođen u Škotskoj, bio je jedan od glavnih promotora ideje o škotskoj koloniji na [[Panamska prevlaka|Panamskoj prevlaci]]. Plan je bio okupirati i staviti pod kontrolu područje [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]], za koje se znalo da je gotovo neprohodno.&lt;ref&gt;{{cite web |title=The Darién Scheme |website=Daniel Crouch Rare Books |url=https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |access-date=9 March 2023 |archive-date=27 March 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230327073653/https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Kolonija je trebala povezati atlantsku i pacifičku obalu te postati centralno trgovinsko središte između dva oceana, a zamišljena je na identičnom principu na kojem su kasnije izgrađeni [[Panamska željeznica]] i [[Panamski kanal]]. Paterson je bio jedan od ključnih osnivača kompanije, a nakon engleske reakcije na osnivanje, uspio je dobiti podršku za svoj plan.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; [[James Hamilton, 4. vojvoda Hamilton|Vojvoda Hamilton]] također je podržao pothvat te je najavio da će uvesti robove da &quot;rade do smrti&quot; u lokalnim rudnicima zlata nakon uspostavljanja škotske kolonije.&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;&gt;{{Cite web |first=Stephen |last=Mullen |title=The myth of Scottish slaves |url=https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |website=Sceptical Scot |date=4 March 2016 |access-date=9 April 2023 |archive-date=24 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210624204547/https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Međutim, izvorni plan Škotske kompanije da dosegne rang engleske Istočnoindijske kompanije ubrzo je zaboravljen te je kompanija prihvatila izmijenjenu i pretjerano ambicioznu Darijensku spletku. Dodatni udarac bio je Patersonov pad, koji se dogodio nakon što je jedan njegov radnik pronevjerio novac i uspio izgurati Patersona, koji će od tog trenutka imati praktički irelevantnu ulogu u cijelom pothvatu.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; Historičar Stephen Mullen opisao je spletku kao &quot;merkantilistički pothvat koji je za cilj imao povećati osobna bogatstva i škotsku trgovinsku bilancu preko kolonizacije i izrabljivanja.&quot;&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;/&gt;

== Nova Kaledonija ==
{{Okvir bivše zemlje svijeta
|ime                = Nova Kaledonija
|izvorno_ime        = New Caledonia
|genitiv            = Nove Kaledonije
|kontinent          = Centralna Amerika
|regija             = 
|država             = Panama
|status             = Kolonija [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]]

|era                = [[Rani novi vijek|Doba kolonizacije]]
|godina_start       = [[1698.]]
|godina_kraj        = [[1700.]]
|datum_start        = [[2. studenog]] [[1698.]]
|datum_kraj         = veljača [[1700.]]
|događaj_start      = Doplovljavanje
|događaj_kraj       = Trajno napuštanje
|događaj_prije      = 
|datum_prije        = 
|događaj1           = Prvo napuštanje
|datum_događaj1     = srpanj [[1699.]]
|događaj2           = Obnova kolonije
|datum_događaj2     = [[30. studenog]] [[1699.]]
|događaj3           = 
|datum_događaj3     = 
|događaj4           = 
|datum_događaj4     = 
|događaj5           = 
|datum_događaj5     = 
|događaj6           = 
|datum_događaj6     = 
|događaj7           = 
|datum_događaj7     = 
|događaj8           =
|datum_događaj8     = 
|događaj9           =
|datum_događaj9     = 
|događaj10          =
|datum_događaj10    = 
|događaj_poslije    = 
|datum_poslije      = 

|p1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_p1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|p2                 = 
|flag_p2            = 
|p3                 = 
|flag_p3            = 
|p4                 = 
|flag_p4            = 
|p5                 = 
|flag_p5            = 
|p6                 = 
|flag_p6            = 
|p7                 = 
|flag_p7            = 
|p8                 = 
|flag_p8            = 
|p9                 = 
|flag_p9            = 
|p10                = 
|flag_p10           = 
|p11                = 
|flag_p11           = 
|p12                = 
|flag_p12           =
|p13                =
|flag_p13           = 
|p14                = 
|flag_p14           = 
|p15                = 
|flag_p15           = 

|s1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_s1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|s2                 = 
|flag_s2            = 
|s3                 = 
|flag_s3            = 
|s4                 = 
|flag_s4            = 
|s5                 = 
|flag_s5            = 
|s6                 = 
|flag_s6            = 
|s7                 = 
|flag_s7            = 
|s8                 = 
|flag_s8            = 
|s9                 = 
|flag_s9            = 
|s10                = 
|flag_s10           = 
|s11                = 
|flag_s11           = 
|s12                = 
|flag_s12           =
|s13                =
|flag_s13           = 
|s14                = 
|flag_s14           = 
|s15                = 
|flag_s15           = 

|zastava            = Flag of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies.svg
|zastava_i          = Škotska kompanija
|zastava_tip        = Zastava&lt;ref&gt;Hart, Francis Russell. (1929). The disaster of Darien: the story of the Scots settlement and the causes of its failure, 1699-1701. Boston and New York: Houghton Mifflin company.&lt;/ref&gt;
|grb                =
|grb_i              =
|grb_tip            = 
|geslo              = 
|himna              = 

|mapa               = New Caledonia in Darien.jpg
|mapa_opis          = Mapa Nove Kaledonije iz [[18. vijek|XVIII. vijeka]]

|glavni_grad        = [[Novi Edinburgh]]
|glavni_grad_egzil  =
|jezik              = 
|vjera              = [[kršćanstvo]]

|vlada_tip          = [[Kolonija]]
|titula_vođa        = [[Lista škotskih vladara|Monarh]]
|vođa1              = [[William III, kralj Engleske|William II.]]
|godina_vođa1       = [[1698.]] – [[1700.]] 
|vođa2              = 
|godina_vođa2       = 
|vođa3              = 
|godina_vođa3       = 
|vođa4              = 
|godina_vođa4       = 
|vođa5              = 
|godina_vođa5       = 
|vođa6              = 
|godina_vođa6       = 
|vođa7              = 
|godina_vođa7       = 
|vođa8              = 
|godina_vođa8       = 
|vođa9              = 
|godina_vođa9       = 
|vođa10             = 
|godina_vođa10      = 

|titula_zamjenik    = 
|zamjenik1          = 
|godina_zamjenik1   = 
|zamjenik2          =
|godina_zamjenik2   = 
|zamjenik3          = 
|godina_zamjenik3   = 
|zamjenik4          =
|godina_zamjenik4   = 
|zamjenik5          = 
|godina_zamjenik5   = 
|zamjenik6          =
|godina_zamjenik6   = 
|zamjenik7          = 
|godina_zamjenik7   = 
|zamjenik8          =
|godina_zamjenik8   = 

|titula_predstavnik = 
|predstavnik1       = 
|godina_predstavnik1= 
|predstavnik2       = 
|godina_predstavnik2= 
|predstavnik3       = 
|godina_predstavnik3= 
|predstavnik4       = 
|godina_predstavnik4= 
|predstavnik5       = 
|godina_predstavnik5= 
|predstavnik6       = 
|godina_predstavnik6= 
|predstavnik7       = 
|godina_predstavnik7= 
|predstavnik8       = 
|godina_predstavnik8= 

|legislatura        = Kolonijalno vijeće
|tip_dom1           =
|dom1               = 
|tip_dom2           = 
|dom2               = 

|stat_godina1       = [[1698.]]
|stat_površina1     = 1
|stat_pop1          = 1200
|stat_godina2       = [[1699.]]
|stat_površina2     = 1
|stat_pop2          = 2500
|stat_godina3       = 
|stat_površina3     = 
|stat_pop3          = 
|stat_godina4       = 
|stat_površina4     = 
|stat_pop4          = 
|stat_godina5       = 
|stat_površina5     = 
|stat_pop5          = 

|valuta             = [[Pound Scots|škotska funta]]
|broj               = 
|vremenska_zona     =
|internet           =

|danas              = {{flag|Panama}}

|fusnote            = 
}}
Velik broj bivših časnika i vojnika, koji su inače imali vrlo malo nade u pronalazak stabilnog posla, odmah su se priključili ekspediciji. Velik dio njih otprije se poznavao iz vremena službe u vojsci, a dio njih – primjerice Thomas Drummond – bio je na zlom glasu zbog sudjelovanja u [[Masakr u Glencoeu|masakru u Glencoeu]]. Neki su ih zbog toga smatrali klikom, što je biti veliki izvor sumnje među ostalim članovima ekspedicije.&lt;ref&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 103.&lt;/ref&gt; U srpnju [[1698.]] godine izabrano je prvo vijeće buduće kolonije, a u čijem su sastavu bili major James Cunningham iz Eicketta, Daniel Mackay, James Montgomerie, William Vetch, Robert Jolly, Robert Pinkerton i satnik Robert Pennecuik (komodor u ekspedicijskoj floti). Ovo je vijeće bilo privremeno po svojoj prirodi, a trebalo je upravljati kolonijom do uspostave lokalnog parlamenta. 

=== Putovanje i utemljenje Novog Edinburgha ===

Istog je mjeseca{{efn|Izvori variraju po pitanju točnog datuma isplovljanja, a raspon obuhvaća bilo koji dan između [[8. srpnja|osmog]]&lt;ref&gt;New York Public Library, ''Bulletin'', p. 487.&lt;/ref&gt; i [[26. srpnja]].&lt;ref&gt;Watt, ''Encyclopædia Britannica'', p. 911.&lt;/ref&gt;}} prva ekspedicija, sastavljena od pet brodova (''Saint Andrew'', ''Caledonia'', ''Unicorn'', ''Dolphin'', i ''Endeavour'') i s posadom od oko 1,200 ljudi, isplovila iz [[Leith]]a kako bi izbjegla ''[[Royal Navy]]''. Putovanje oko Škotske bilo je toliko traumatično za one ispod palube da su kolonizatori taj dio puta usporedili s najgorim dijelovima cjelokupnog iskustva u Dariénu. Nakon prolaska preko [[Madeira|Madeire]] i [[Zapadne Indije|Zapadnih Indija]], flota je okupirala Rakov otok, koji će nakon kraha spletke preuzeti Danci, te unajmila gusara [[Robert Allison (gusar)|Roberta Allisona]] da ih odvede do kopna, gdje su stigli [[2. studenog]].&lt;ref name=&quot;gill-devils mariner&quot;&gt;{{cite book |last1=Gill |first1=Anton |title=The Devil's Mariner: A Life of William Dampier, Pirate and Explorer, 1651-1715 |date=1997 |publisher=Michael Joseph |isbn=978-0-7181-4114-1 |url=https://books.google.com/books?id=9eMRAQAAIAAJ |access-date=23 January 2023 |language=en }}&lt;/ref&gt; 

Kolonizatori su novu koloniju nazvali Kaledonija, a Drummond je predvodio kopanje jarka koji je odvojio dio luke u Kaledonijskom zaljevu od oceana te naknadnu izgradnju luke St. Andrew, koja je opremljena s pedeset topova, ali nije imala pitke vode.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Carroll&quot; /&gt; Taj je jarak jedini preostali spomenik Nove Kaledonije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |title=El rincón de Centroamérica donde Escocia perdió su independencia |last1=Mundo |first1=Arturo Wallace BBC |last2=Inabaginya |first2=Puerto |publisher=BBC News Mundo |date=14 September 2014 |language=es |access-date=18 June 2019 |archive-date=18 April 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210418170046/https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Utvrđivanje je završeno izgradnjom stražarskog tornja na vrhu obližnje planine. Iako se luka činila prirodnom, kasnije se ispostavilo da su plime bile takve da bi mogle ugroziti brodove na odlasku.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt; 

Nedaleko od utvrde, kolonizatori su počeli graditi kolibe za centralno naselje, koje je nazvano Novi Edinburgh ([[engleski]]: ''New Edinburgh''),{{efn|Naselje je do [[2011.]] bilo znano kao Puerto Escocés, a danas je to naselje [[Puerto Inabaginya]] u panamskoj provinciji [[Guna Yala]].}} te pripremati zemlju za sadnju [[jam]]a i [[kukuruz]]a. Pisma koja su kolonizatori slali kućama ostavljala su dojam da sve ide po planu – što je vjerojatno bilo dogovoreno jer su se neke optimistične fraze često ponavljale u pismima – te su obmanula škotsku javnost, koja je bila nespremna za predstojeću katastrofu.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt;

=== Katastrofa ===

Poljoprivredne su se djelatnosti pokazale iznimno teškima, a lokalno stanovništvo, iako nije bilo naklonjeno Španjolcima, nije bilo voljno trgovati sa Škotima za češljeve i ostale tričarije koje su im nudili. Uz to, enorman je problem predstavljala i činjenica da Škoti nisu uspjeli prodati gotovo ništa ionako malobrojnim trgovcima koji su prolazili zaljevskim područjem. Dolaskom ljeta [[1699.]] godine, [[malarija]] i groznica odnijele su brojne života, a stopa mortaliteta uskoro je došla do deset ljudi dnevno.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; Lokalno stanovništvo donosilo je voće i banane za kuhanje kao darove, međutim to su uglavnom uzimali vođe ekspedicije i mornari koji su ostali na brodovima. Doseljenici su imali uspjeha u lovu na divovske kornjače, međutim s vremenom je broj ljudi sposobnih za ikakav ozbiljan rad sve brže opadao. Situaciju je dodatno pogoršavala nestašica hrane, jedan od glavnih uzroka koje je bilo nepropisno čuvanje, što je dovelo do brzog kvarenja namirnica. Istovremeno, kralj William naredio je nizozemskim i engleskim kolonijama u blizini da ne opskrbljuju Škote, plašeći se španjolske osvete.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; 

Jedino što su vođe ekspedicije mogli ponuditi doseljenicima bio je [[alkohol]], a iako je pijanstvo bilo često, ono je uzrokovalo brže umiranje velikog broja doseljenika koji su već bili oslabljeni od [[dizenterija|dizenterije]], groznice i hrane pune crva.

=== Napuštanje kolonije i pokušaj ponovne opskrbe ===

Nakon samo osam mjeseci, kolonizatori su u srpnju [[1699.]] godine napustili Novu Kaledoniju, ostavivši za sobom samo šestoricu muškaraca koji su bili preslabi da bi se kretali. Smrti su se, dakako, nastavile i na brodovima tako da je samo 300 od 1,200 članova ekspedicije preživjelo. Jedan od brodova očajnički je tražio pomoć u jamajčanskoj luci [[Port Royal]], međutim odbijen je po naredbi kralja; posada jedinog broda koji se uspješno vratio kući dobila je etiketu nacionalne sramote, a njihove su ih se obitelji odrekle.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; ''Caledonia'' je s 250 preživjelih, među kojima su bili William Paterson i braća Drummond, uplovila u [[New York (grad)|New York]] [[10. kolovoza]], a četiri dana kasnije u luku je uplovio i ''Unicorn'', kojim je zapovijedao [[John Anderson (guverner New Jerseyja)|kapetan John Anderson]]. U pismu škotskom trgovcu Hughu Montgomerieju, Robert Drummond napisao je da su kolonizatori bili teško bolesni i da je bilo puno smrtnih slučajeva.&lt;ref&gt;Betteridge, R. &amp; McLean, R. (2019), ''Northern Lights: The Scottish Enlightenment'', National Library of Scotland, str. 6&lt;/ref&gt; 

Dva su broda, ''Olive Branch'' i ''Hopeful Beginning'', u međuvremenu isplivili kako bi obnovili zalihe u koloniji; kada je za to čuo, Drummond je angažirao dva [[slup]]a da im pomogne.&lt;ref name=&quot;referenceH&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 206–207, 220.&lt;/ref&gt; Oba su broda u kolovozu [[1699.]] stigla do Paname, gdje su naišli na uništene kolibe i 400 grobova obraslih travom. Kako su kapetani brodova očekivali naići na veliko i živo naselje, započele su rasprave oko sljedećih poteza. Nakon što je ''Olive Branch'' uništen u slučajnom požaru, ''Hopeful Beginning'' se vratio na Jamajku i usidrio u Port Royalu, međutim Škoti nisu smjeli izaći s broda tako da je posada ubrzo oboljela. Drummond je [[20. rujna]] isplovio na prepunom slupu ''Ann of Caledonia'' (ranije ''Anne'') zajedno sa slupom ''Society'', također punim, ali je u Panami naišao samo na izgorenu olupinu ''Olive Brancha''.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 237.&lt;/ref&gt;

=== Druga ekspedicija i konačni krah ===

Vijesti o katastrofi koja je snašla prvu ekspediciju nisu stigle do Škotske dovoljno brzo da bi spriječile novu ekspediciju od preko 1,000 ljudi. Nakon opasne prve rute oko sjevera Škotske, Paterson je upraviteljima pisao da dopuste brodovima da isplove iz [[Clyde]]a. Novi glavni brod, ''The Rising Sun'', poveo je ekspediciju s 38 topova, uz podršku većih brodova ''The Duke of Hamilton'' i ''Hope of Bo'ness'' te manjeg broda ''Hope''.{{sfn|Prebble|2000|pp=123, 224}} Ova je ekspedicija imala i blagoslov crkve, a glavni predstavnik Crkve Škotske na ekspediciji bio je [[Alexander Shields]]. 

Ekspedicija je došla do Nove Kalednije [[30. studenog]] [[1699.]] godine, gdje su ih Drummondove jedrilice već čekale. Dio doseljenika došao je do kopna kako bi obnovio kolibe, što je izazvalo negodovanje ostalih članova ekspedicije, koji su rekli da su se došli pridružiti naselju, a ne ga graditi.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''&lt;/ref&gt; Moral je bio na niskim granama, a napretka gotovo da nije bilo, iako je Drummond inzistirao da se utvrda mora obnoviti jer su očekivali skorašnji španjolski napad. Drummond se ubrzo sukobio s trgovceom Jamesom Byresom, koji je smatrao da vođe prve ekspedicije nemaju više legitimitet te je dao uhapsiti Drummonda. Nakon kraćeg obračuna sa svima koje je smatrao da bi mogli biti na Drummondovoj strani, Byres je napustio koloniju na slupu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; 

Kolonizatori su bili gotovo apatični sve do dolaska Alexandera Campbella, kojeg je Kompanija poslala da organizira obranu naselja. Campbell je donio odlučno i čvrsto vodstvo koje je kolonizatorima nedostajalo te je u siječnju [[1700.]] godine uspio potjerati Španjolce iz njihove nastambe u [[Toubacanti]]ju. No, Campbell je tijekom tog hrabrog napada ozlijeđen te je obolio od groznice.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; Španjolci, koji su također bili pokošeni groznicom, došli su do luke St. Andrew te su ju mjesec dana držali pod opsadom. Španjolski zapovjednik Juan Pimienta pozvao je Škote na predaju, zaprijetivši da im u suprotnome u velikom napadu neće pokazati milost;&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; suvremena otkrića ukazuju na to da su Španjolci imali plan za veliki drugi napad za slučaj da prvi ne bi urodio plodom.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=4 July 2003 |title=Bristol's new insight into Scottish history comes to BBC2 |url=https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |access-date=20 November 2025 |website=[[University of Bristol]] |language=English |archive-date=14 September 2025 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250914184948/https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Nakon pregovora, Škotima je dopušteno da odu sa svojim oružjem, a Nova je Kaledonija konačno i trajno napuštena. Samo šačica članova druge ekspedicije vratila se u Škotsku,&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; a od ukupno oko 2,500 članova ekspedicije, preživjelo ih je tek nekoliko stotina.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt;

== Posljedice i reakcije na katastrofu ==
Katastrofalni neuspjeh u Darijenskom rascjepu izazvao je val nezadovoljstva u Škotskoj, posebice u Lowlandsima, gdje je gotovo svaka obitelj trpjela zbog te katastrofe. Dio Škota krivio je Engleze, dok su drugi smatrali da od pothvata ne treba odustajati. Škoti su čak pisali kralju da im potvrdi pravo na koloniju, što je on odbio uz izraze žaljenja zbog visokih gubitaka, navodeći da bi podrška toj ideji značila rat sa Španjolskom. Smatra se da je Škotska u konačnici izgubila između 15 i 40% cjelokupnog kapitala koji je bio u zemlji.&lt;ref name=&quot;eos.org2&quot; /&gt;

U nadi da bi mogli vratiti barem dio izgubljenog bogatstva konvencionalnim metodama, Škoti su poslali dva broda, ''Speedy Return'' i ''Continent'', puna dobara za trgovinu do obale [[Gvineja|Gvineje]]. Braća Robert i Thomas Drummond bili su na ''Speedy Runu'', ali umjesto da trguju dobrima kako su njihovi financijeri namijenili, oni su kupovali robove koje su dalje prodavali na [[Madagaskar|Madagaskaru]]. Tamo su se opijali s lokalnim [[Bukanir|bukanirima]] te ubrzo sprijateljili s gusarom [[John Bowen (gusar)|Johnom Bowenom]], koji im je ponudio nagradu ako mu posude svoje brodove za napad na trgovinske brodove. Iako su se, čini se, povukli iz dogovora, Bowen je prisvojio brodove te ih kasnije odbacio; braća Drummond nisu se nikada vratilu u Škotsku, gdje bi morali objasniti gubitak brodova, te se za njih više nije čulo. 

Škoti su uspjeli opremiti još jedan brod, ali on je potonuo tijekom plovidbe, nakon čega su u [[London|Londonu]] unajmili brodicu ''Annandale'' da u njihovo ime drguje na Začinskim otocima. Međutim, [[Britanska istočnoindijska kompanija|Istočnoindijska kompanija]] zaplijenila je brod, što je dovelo do glasnih prosvjeda u Škotskoj, a koje je dodatno pojačavala gorljiva retorika tajnika Škotske kompanije Rodericka MacKenzieja, zakletog neprijatelja Engleza. U toj histeriji, Škoti su uhapsili i objesili tri nedužna engleska mornara kao čin osvete.&lt;ref name=&quot;Prebble,pp.1&quot; /&gt;

== Bilješke ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{cite news |last=Brocklehurst |first=Steven |title=The Banker who Led Scotland to Disaster |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-edinburgh-east-fife-11040353 |publisher=[[BBC News]] |date=20 August 2010}}
* {{cite news |last=Carroll |first=Rory |author-link=Rory Carroll |title=The Sorry Story of How Scotland Lost its 17th Century Empire |url=https://www.theguardian.com/uk/2007/sep/11/britishidentity.past |access-date=7 February 2008 |newspaper=[[The Guardian]] |date=11 September 2007}}
* {{Citation |last=Hidalgo |first=Dennis R. |year=2001 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Darién |journal=Colonial Latin American Historical Review |volume=10 |issue=3 |issn=1063-5769}}
* {{citation |editor-last=Insh |editor-first=George Pratt |title=Papers Relating to the Ships and Voyages of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies, 1696–1707 |year=1924 |publisher=Scottish History Society, [[Edinburgh University Press]] |location=Edinburgh}}
* {{cite news |last=Little |first=Allan |author-link=Allan Little |title=The Caribbean colony that brought down Scotland |publisher=BBC News |date=17 May 2014 |url=https://www.bbc.com/news/magazine-27405350 |access-date=18 May 2014}}
* {{cite book |first=Tom |last=Monaghan |title=Renaissance, Reformation and the Age of Discovery, 1450–1700 |url=https://books.google.com/books?id=dl02psCLQHwC&amp;pg=PT56 |year=2002 |publisher=Heinemann |isbn=978-0-435-32090-4}}
* {{cite book |title=Bulletin of the New York Public Library |url=https://books.google.com/books?id=rL8qAQAAIAAJ&amp;pg=PA487 |access-date=13 July 2011 |year=1914 |publisher=[[New York Public Library]] |page=487}}
* {{citation |last=Prebble |first=John |author-link=John Prebble |title=The Darien Disaster |year=1968 |publisher=Secker and Warburg |location=London}}
**republished as {{citation |last=Prebble |first=John |title=Darien: the Scottish Dream of Empire |year=2000 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-84158-054-6}}
* {{Cite EB1911|wstitle= Paterson, William |volume= 20 |last= Watt |first= Francis |author-link= Francis Watt (author) | page = 911}}
* {{cite news |title=How Scottish Independence Vanished in the Jungles of Panama |url=http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-url=https://web.archive.org/web/20120122072247/http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-date=22 January 2012 |access-date=6 March 2013 |newspaper=[[The Week]] |date=30 April 2007}}

=== Dodatna literatura ===
* {{citation |last=Devine |first=Tom |author-link=Tom Devine |title=Scotland's Empire 1600–1815 |year=2003 |publisher=Allen Lane |location=London |isbn=0-7139-9498-3}}
* {{citation |last=Edwards |first=Nat |title=Caledonia's Last Stand: In Search of the Lost Scots of Darien |year=2007 |publisher=Luath Press |location=Edinburgh |isbn=978-1-905222-84-1}}
* {{citation |last=Fry |first=Michael |title=The Scottish Empire |year=2001 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-86232-185-X}}
* {{citation |last=Galbraith |first=Douglas |title=The Rising Sun |year=2001 |publisher=[[Atlantic Monthly Press]] |location=New York |isbn=0-87113-781-X |url-access=registration |url=https://archive.org/details/risingsunbeing00galb}} &lt;small&gt;(fictionalisation)&lt;/small&gt;
* {{cite book |last=Hart |first=Francis Russell |title=The Disaster of Darien--The Story of the Scots Settlement and the Causes of its Failure 1699-1701 |date=1929 |publisher=Houghton Mifflin Company |location=Boston |language=en |url=https://www.fadedpage.com/showbook.php?pid=20231136}}
* {{cite book |last1=Howell |first1=Thomas Bayly |title=A Complete Collection of State Trials and Proceedings for High Treason and Other Crimes and Misdemeanors from the Earliest Period to the Year 1783: 1700-08 |date=1816 |publisher=T. C. Hansard for Longman, Hurst, Rees, Orme, and Brown |location=London |pages=1199–1326 |edition=Vol.14 |url=https://books.google.com/books?id=mRMwAAAAYAAJ |access-date=17 October 2021 |language=en}}
* {{cite book |last=McNeill |first=J. R. |author-link=J. R. McNeill |title=Mosquito Empires: Ecology and War in the Greater Caribbean, 1620–1914 |series=New Approaches to the Americas |year=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521459105}}
* Orr, Julie (2018), ''Scotland, Darien and the Atlantic World, 1698 - 1700'', Edinburgh University Press, {{isbn|978-1-4744-2754-8}}
* {{cite journal |first=Christopher |last=Storrs |title=Disaster at Darien (1698–1700)? The Persistence of Spanish Imperial Power on the Eve of the Demise of the Spanish Habsburgs |journal=European History Quarterly |year=1999 |volume=29 |issue=1 |pages=5–38 |doi=10.1177/026569149902900101 |s2cid=145705636}}

== Vanjske veze ==
{{Commons category|Darien scheme}}
* [http://www.historic-uk.com/HistoryUK/Scotland-History/DarienScheme.htm The Darien Scheme&amp;nbsp;– The Fall of Scotland]
* [https://web.archive.org/web/20030424013726/http://www.rbs.co.uk/group_information/Memory_Bank/Our_Teaching_Resources/The_Teaching_Resources/The_Darien_Adventure/National_Curriculum/illust_hist.htm The Darien Adventure]
* [https://web.archive.org/web/20140903132403/http://www.nms.ac.uk/explore/collections-stories/scottish-history-and-archaeology/darien-chest/ The Darien Chest]
* [http://www.rls.org.uk/database/record.php?usi=000-000-001-451-L Pathfinder Pack on The Darien Scheme]
* [https://archive.org/details/historydarien00borlgoog Account, written in 1700, by a colonist]
* [https://www.ft.com/content/a8c715a8-a668-11df-8767-00144feabdc0 &quot;Pivotal chapter in Scottish history&quot;], ''[[Financial Times]]'' article regarding ''Caledonia'', a play by [[Alistair Beaton]] about the Darien scheme

{{Authority control}}

[[Kategorija:1690-e]]
[[Kategorija:Historija Škotske]]
[[Kategorija:Historija Paname]]
[[Kategorija:Skandali]]</text>
      <sha1>3zluviwczjusp9r4yyfu92f7e7bm2tz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681671</id>
      <parentid>42681670</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:10:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Posljedice i reakcije na katastrofu */</comment>
      <origin>42681671</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36493" sha1="nyd29f0koygr656pqaeui9ds663ifv2" xml:space="preserve">[[File:New Caledonia in Darien2.jpg|thumb|450px|&quot;Nova karta [[Darijenska prevlaka|Darijenske prevlake]] u Americi, [[Panamski zaljev|Panamskog zaljeva]], zaljeva Vallona ili sv. Michaela, s pripadajućim otocima i zemljama&quot;. Izvor je ''Pismo koje sadrži opis Darijenske prevlake'', [[Edinburgh]], [[1699.]] godina. Škotsko naselje [[Novi Edinburgh]] može se vidjeti na obali, gore desno.]]
'''Darijenska spletka''' ([[engleski]]: ''Darien scheme''), znana još i kao '''Darijenski pothvat''' ([[engleski]]: ''Darien venture'') i '''Darijenski projekt''' ([[španjolski]]: ''Proyecto Darién'') bio je neuspjeli pokušaj, mahom financiran od strane bogatih investitora iz [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]], uspostave škotske kolonije imena '''Nova Kaledonija''' ([[engleski]]: ''New Caledonia'') ili '''Britanska Panama''' ([[engleski]]: ''Britain-in-Panama'') na području [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]] (današnja [[Panama]]) s kraja [[17. vijek|XVII. vijeka]], a s ciljem jačanja utjecaja i stjecanja lokalnog bogatstva. Cilj je bio da kolonija, koja je trebala biti utemeljena u [[Darijenski zaljev|Darijenskom zaljevu]], utemelji i upravlja rutom koja bi povezivala [[Tihi ocean|Tihi]] i [[Atlantski ocean]] preko kopna. Financijeri su znači da je [[Vasco Núñez de Balboa]], koji je prvi ugledao Tihi ocean, došao do Pacifika prešavši [[Panamska prevlaka|prevlaku]] preko [[Darién]]a. Kolonizatori su proklamirali i suverenitet nad &quot;Rakovim otokom&quot; (današnji [[Vieques, Puerto Rico|Vieques]] u [[Portoriko|Portoriku]]) [[1698.]] godine, ali to je bilo kratkoga vijeka.&lt;ref&gt;{{Cite journal |url=https://www.academia.edu/277924 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Isthmus of Darien |journal=Clahr: Colonial Latin American Historical Review |last1=Hidalgo |first1=Dennis R. |date=January 2001 |archive-date=21 April 2022 |access-date=6 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220421050552/https://www.academia.edu/277924 |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Pokušaj naseljavanja neslavno je propao; preko 80% sudionika umrlo je u roku od jedne godine, a samo je naselje čak dva puta bilo napuštano.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt; Danas to područje pripada provinciji [[Guna Yala]] u [[Panama|Panami]].

Razlozi za ovako katastrofalan neuspjeh projekta brojni su, a uključuju loše planiranje i opremanje ekspedicije, podijeleno vodstvo, izostanak trgovinskih odnosa s lokalnim plemenima te susjednim nizozemskim i engleskim kolonijama,&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot; /&gt; epidemijama tropskih bolesti, sveopća opozicija projektu od strane trgovinskih lobija u Engleskoj&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot;&gt;{{cite web |last1=Ibeji |first1=Mike |date=17 February 2011 |title=The Darien Venture |url=https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |access-date=16 April 2017 |website=BBC British History |publisher=BBC |archive-date=17 February 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240217170941/https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |url-status=live }}&lt;/ref&gt; te pogreška u neanticipiranju vojnog odgovora Španjolske, koja je polagala pravo na cjelokupno područje. Naselje je trajno napušteno [[1700.]] godine nakon španjolske opsade u sklopu koje je blokirana i luka.&lt;ref&gt;Monaghan, ''Renaissance, Reformation...'', p. 56.&lt;/ref&gt; 

Kako je [[Škotska kompanija]], koja je utemeljena u svrhu provođenja projekta, bila kapitalni projekt koji je okupio gotovo 20% svog novca koji je tada cirkulirao u Škotskoj, propast Darijenske spletke bacila je cijeli [[Lowlands, Škotska|Lowlands]] u financijsku krizu. Upravo je ovo bio jedan od glavnih razloga koji su doveli do popuštanja otpora prema [[Zakoni o uniji 1707.|Zakonu o uniji]] iz [[1707.]] godine.{{Sfn|McNeill|2010}}

== Nastanak ideje ==

Kraj [[17. vijek|XVII. vijeka]] bio je vrlo težak period za [[Škotska|Škotsku]] kao i za ostatak Europe. Sredinom desetljeća ([[1695.]] – [[1697.]]) [[Estonija|Estoniju]], [[Latvija|Latviju]], [[Finska|Finsku]], [[Norveška|Norvešku]] i [[Švedska|Švedsku]] pogodila je [[Velika glad (1695–1697)|katastrofalna glad]], dok je u [[Francuska|Francuskoj]] i sjevernoj [[Italija|Italiji]] umrlo još oko dva milijuna ljudi.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=de Vries |first1=Jan |title=The Economic Crisis of the 17th Century |journal=Journal of Interdisciplinary Studies |date=2009 |volume=40 |issue=2 |pages=151–194 |url=https://warwick.ac.uk/fac/arts/history/ghcc/event/events/40_2_de-vriesjih2009.pdf |access-date=7 April 2018 }}&lt;/ref&gt; Istovremeno, [[Dendrohronologija|dendrokronologijska]] istraživanja upućuju na to da je ovo desetljeće bilo najhladnije desetljeće u Škotskoj u prethodnih 750 godina,&lt;ref&gt;{{cite journal |title=Complexity in crisis: The volcanic cold pulse of the 1690s and the consequences of Scotland's failure to cope |journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research |date=1 January 2020 |volume=389 |article-number=106746 |doi=10.1016/j.jvolgeores.2019.106746 |language=en |issn=0377-0273 |doi-access=free |last1=d'Arrigo |first1=Rosanne |author-link1=Rosanne D'Arrigo |last2=Klinger |first2=Patrick |last3=Newfield |first3=Timothy |last4=Rydval |first4=Miloš |last5=Wilson |first5=Rob |bibcode=2020JVGR..38906746D |hdl=10023/21075 |hdl-access=free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |date=4 February 2020 |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt; što je bio veliki udar na škotsku populaciju; pretpostavlja se da je Škotska izgubila 10–15% svoje tadašnje populacije, djelomično i izbog političke izolacije.&lt;ref name=&quot;eos.org&quot;&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Istovremeno, gospodarska situacija u [[Kraljevina Škotska|Škotskoj]], koja je u to vrijeme bila u personalnoj, ali ne i političkoj uniji s puno moćnijom i bogatijom [[Kraljevina Engleska|Engleskom]], bila je prilično loša. Škotska je imala jako skromne prihode, ograničen izvoz, a tradicionalne industrije poput brodogradnje bile su u padu. Istovremeno, Škoti se nisu mogli nametnuti puno bogatijim Englezima, koji su nametali trgovinske prakse i zakonodavstvo.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''.&lt;/ref&gt; Uz to, niz lokalnih sukoba dodatno je opustošio gospodarstvo i iscrpio narod. Tzv. &quot;[[Sedam gladnih godina (Škotska)|sedam gladnih godina]]&quot; koje su pogodile Škotsku tijekom [[1690-e|1690-ih]] dovele su do odumiranja usjeva i velike gladi, a sav nagomilani pritisak pojačao je zahtjeve za političkom ili barem trgovinskom unijom s Engleskom. Međutim, istovremeno se javljao i sentiment da bi Škotska trebala ojačati svoju poziciju i postati jednako velika trgovinska sila kao i Engleska.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;

Škotski je parlament poduzeo određene mjere, među kojima je bilo i osnivanje [[Škotska kompanija|Škotske kompanije]],&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster''.&lt;/ref&gt; koja je uspostavljena s ciljem trgovanja s Afrikom i Indijama te je započela s planom prikupljanja donacija.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 84–90.&lt;/ref&gt; U tom je momentu Darijenski rascjep odabran kao potencijalna lokacija za škotske planove, međutim Škoti su očekivano naišli na opoziciju engleskih trgovinskih lobija. Iako je [[William III, kralj Engleske|kralj William]] dao tek blagu podršku cijelom planu,&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 48.&lt;/ref&gt; konkretna je podrška izostala između ostalog i zato što je Engleska bila u ratu s Francuskom pa se nije željela zamjeriti Španjolcima, koji su rascjep smatrali dijelom [[Nova Granada|Nove Granade]].&lt;ref name=&quot;Insh,p.x&quot;&gt;Insh, ''Papers'', str. x.&lt;/ref&gt; Drugi važan razlog bila je tada dominantna ekonomska teorija [[merkantilizam|merkantilizma]], prema kojoj se svaka prijetnja tržišnoj dominaciji jedne države – a potencijalni škotski uspjeh u Panami bio je direktna prijetnja, ne samo konkurencija, engleskim trgovinskim interesima – trebala potpuno ukloniti.&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Rothbard |first1=Murray |title=Mercantilism as the Economic Side of Absolutism |url=https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |website=Mises.org |date=23 April 2010 |publisher=Good summary of the concept |access-date=7 April 2018 |archive-date=1 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200201092722/https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Ipak, Škotska je kompanija uspjela skupiti čak £400,000 (danas oko £60,000,000), što je bio enormni kapital&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 90.&lt;/ref&gt; u protuvrijednosti od čak jedne petine ukupnog škotskog bogatstva.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;&gt;Carroll, &quot;The Sorry Story...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Hidalgo, &quot;To Get Rich For Our Homeland&quot;.&lt;/ref&gt; [[William Paterson (banka)|William Paterson]], financijer rođen u Škotskoj, bio je jedan od glavnih promotora ideje o škotskoj koloniji na [[Panamska prevlaka|Panamskoj prevlaci]]. Plan je bio okupirati i staviti pod kontrolu područje [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]], za koje se znalo da je gotovo neprohodno.&lt;ref&gt;{{cite web |title=The Darién Scheme |website=Daniel Crouch Rare Books |url=https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |access-date=9 March 2023 |archive-date=27 March 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230327073653/https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Kolonija je trebala povezati atlantsku i pacifičku obalu te postati centralno trgovinsko središte između dva oceana, a zamišljena je na identičnom principu na kojem su kasnije izgrađeni [[Panamska željeznica]] i [[Panamski kanal]]. Paterson je bio jedan od ključnih osnivača kompanije, a nakon engleske reakcije na osnivanje, uspio je dobiti podršku za svoj plan.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; [[James Hamilton, 4. vojvoda Hamilton|Vojvoda Hamilton]] također je podržao pothvat te je najavio da će uvesti robove da &quot;rade do smrti&quot; u lokalnim rudnicima zlata nakon uspostavljanja škotske kolonije.&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;&gt;{{Cite web |first=Stephen |last=Mullen |title=The myth of Scottish slaves |url=https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |website=Sceptical Scot |date=4 March 2016 |access-date=9 April 2023 |archive-date=24 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210624204547/https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Međutim, izvorni plan Škotske kompanije da dosegne rang engleske Istočnoindijske kompanije ubrzo je zaboravljen te je kompanija prihvatila izmijenjenu i pretjerano ambicioznu Darijensku spletku. Dodatni udarac bio je Patersonov pad, koji se dogodio nakon što je jedan njegov radnik pronevjerio novac i uspio izgurati Patersona, koji će od tog trenutka imati praktički irelevantnu ulogu u cijelom pothvatu.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; Historičar Stephen Mullen opisao je spletku kao &quot;merkantilistički pothvat koji je za cilj imao povećati osobna bogatstva i škotsku trgovinsku bilancu preko kolonizacije i izrabljivanja.&quot;&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;/&gt;

== Nova Kaledonija ==
{{Okvir bivše zemlje svijeta
|ime                = Nova Kaledonija
|izvorno_ime        = New Caledonia
|genitiv            = Nove Kaledonije
|kontinent          = Centralna Amerika
|regija             = 
|država             = Panama
|status             = Kolonija [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]]

|era                = [[Rani novi vijek|Doba kolonizacije]]
|godina_start       = [[1698.]]
|godina_kraj        = [[1700.]]
|datum_start        = [[2. studenog]] [[1698.]]
|datum_kraj         = veljača [[1700.]]
|događaj_start      = Doplovljavanje
|događaj_kraj       = Trajno napuštanje
|događaj_prije      = 
|datum_prije        = 
|događaj1           = Prvo napuštanje
|datum_događaj1     = srpanj [[1699.]]
|događaj2           = Obnova kolonije
|datum_događaj2     = [[30. studenog]] [[1699.]]
|događaj3           = 
|datum_događaj3     = 
|događaj4           = 
|datum_događaj4     = 
|događaj5           = 
|datum_događaj5     = 
|događaj6           = 
|datum_događaj6     = 
|događaj7           = 
|datum_događaj7     = 
|događaj8           =
|datum_događaj8     = 
|događaj9           =
|datum_događaj9     = 
|događaj10          =
|datum_događaj10    = 
|događaj_poslije    = 
|datum_poslije      = 

|p1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_p1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|p2                 = 
|flag_p2            = 
|p3                 = 
|flag_p3            = 
|p4                 = 
|flag_p4            = 
|p5                 = 
|flag_p5            = 
|p6                 = 
|flag_p6            = 
|p7                 = 
|flag_p7            = 
|p8                 = 
|flag_p8            = 
|p9                 = 
|flag_p9            = 
|p10                = 
|flag_p10           = 
|p11                = 
|flag_p11           = 
|p12                = 
|flag_p12           =
|p13                =
|flag_p13           = 
|p14                = 
|flag_p14           = 
|p15                = 
|flag_p15           = 

|s1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_s1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|s2                 = 
|flag_s2            = 
|s3                 = 
|flag_s3            = 
|s4                 = 
|flag_s4            = 
|s5                 = 
|flag_s5            = 
|s6                 = 
|flag_s6            = 
|s7                 = 
|flag_s7            = 
|s8                 = 
|flag_s8            = 
|s9                 = 
|flag_s9            = 
|s10                = 
|flag_s10           = 
|s11                = 
|flag_s11           = 
|s12                = 
|flag_s12           =
|s13                =
|flag_s13           = 
|s14                = 
|flag_s14           = 
|s15                = 
|flag_s15           = 

|zastava            = Flag of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies.svg
|zastava_i          = Škotska kompanija
|zastava_tip        = Zastava&lt;ref&gt;Hart, Francis Russell. (1929). The disaster of Darien: the story of the Scots settlement and the causes of its failure, 1699-1701. Boston and New York: Houghton Mifflin company.&lt;/ref&gt;
|grb                =
|grb_i              =
|grb_tip            = 
|geslo              = 
|himna              = 

|mapa               = New Caledonia in Darien.jpg
|mapa_opis          = Mapa Nove Kaledonije iz [[18. vijek|XVIII. vijeka]]

|glavni_grad        = [[Novi Edinburgh]]
|glavni_grad_egzil  =
|jezik              = 
|vjera              = [[kršćanstvo]]

|vlada_tip          = [[Kolonija]]
|titula_vođa        = [[Lista škotskih vladara|Monarh]]
|vođa1              = [[William III, kralj Engleske|William II.]]
|godina_vođa1       = [[1698.]] – [[1700.]] 
|vođa2              = 
|godina_vođa2       = 
|vođa3              = 
|godina_vođa3       = 
|vođa4              = 
|godina_vođa4       = 
|vođa5              = 
|godina_vođa5       = 
|vođa6              = 
|godina_vođa6       = 
|vođa7              = 
|godina_vođa7       = 
|vođa8              = 
|godina_vođa8       = 
|vođa9              = 
|godina_vođa9       = 
|vođa10             = 
|godina_vođa10      = 

|titula_zamjenik    = 
|zamjenik1          = 
|godina_zamjenik1   = 
|zamjenik2          =
|godina_zamjenik2   = 
|zamjenik3          = 
|godina_zamjenik3   = 
|zamjenik4          =
|godina_zamjenik4   = 
|zamjenik5          = 
|godina_zamjenik5   = 
|zamjenik6          =
|godina_zamjenik6   = 
|zamjenik7          = 
|godina_zamjenik7   = 
|zamjenik8          =
|godina_zamjenik8   = 

|titula_predstavnik = 
|predstavnik1       = 
|godina_predstavnik1= 
|predstavnik2       = 
|godina_predstavnik2= 
|predstavnik3       = 
|godina_predstavnik3= 
|predstavnik4       = 
|godina_predstavnik4= 
|predstavnik5       = 
|godina_predstavnik5= 
|predstavnik6       = 
|godina_predstavnik6= 
|predstavnik7       = 
|godina_predstavnik7= 
|predstavnik8       = 
|godina_predstavnik8= 

|legislatura        = Kolonijalno vijeće
|tip_dom1           =
|dom1               = 
|tip_dom2           = 
|dom2               = 

|stat_godina1       = [[1698.]]
|stat_površina1     = 1
|stat_pop1          = 1200
|stat_godina2       = [[1699.]]
|stat_površina2     = 1
|stat_pop2          = 2500
|stat_godina3       = 
|stat_površina3     = 
|stat_pop3          = 
|stat_godina4       = 
|stat_površina4     = 
|stat_pop4          = 
|stat_godina5       = 
|stat_površina5     = 
|stat_pop5          = 

|valuta             = [[Pound Scots|škotska funta]]
|broj               = 
|vremenska_zona     =
|internet           =

|danas              = {{flag|Panama}}

|fusnote            = 
}}
Velik broj bivših časnika i vojnika, koji su inače imali vrlo malo nade u pronalazak stabilnog posla, odmah su se priključili ekspediciji. Velik dio njih otprije se poznavao iz vremena službe u vojsci, a dio njih – primjerice Thomas Drummond – bio je na zlom glasu zbog sudjelovanja u [[Masakr u Glencoeu|masakru u Glencoeu]]. Neki su ih zbog toga smatrali klikom, što je biti veliki izvor sumnje među ostalim članovima ekspedicije.&lt;ref&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 103.&lt;/ref&gt; U srpnju [[1698.]] godine izabrano je prvo vijeće buduće kolonije, a u čijem su sastavu bili major James Cunningham iz Eicketta, Daniel Mackay, James Montgomerie, William Vetch, Robert Jolly, Robert Pinkerton i satnik Robert Pennecuik (komodor u ekspedicijskoj floti). Ovo je vijeće bilo privremeno po svojoj prirodi, a trebalo je upravljati kolonijom do uspostave lokalnog parlamenta. 

=== Putovanje i utemljenje Novog Edinburgha ===

Istog je mjeseca{{efn|Izvori variraju po pitanju točnog datuma isplovljanja, a raspon obuhvaća bilo koji dan između [[8. srpnja|osmog]]&lt;ref&gt;New York Public Library, ''Bulletin'', p. 487.&lt;/ref&gt; i [[26. srpnja]].&lt;ref&gt;Watt, ''Encyclopædia Britannica'', p. 911.&lt;/ref&gt;}} prva ekspedicija, sastavljena od pet brodova (''Saint Andrew'', ''Caledonia'', ''Unicorn'', ''Dolphin'', i ''Endeavour'') i s posadom od oko 1,200 ljudi, isplovila iz [[Leith]]a kako bi izbjegla ''[[Royal Navy]]''. Putovanje oko Škotske bilo je toliko traumatično za one ispod palube da su kolonizatori taj dio puta usporedili s najgorim dijelovima cjelokupnog iskustva u Dariénu. Nakon prolaska preko [[Madeira|Madeire]] i [[Zapadne Indije|Zapadnih Indija]], flota je okupirala Rakov otok, koji će nakon kraha spletke preuzeti Danci, te unajmila gusara [[Robert Allison (gusar)|Roberta Allisona]] da ih odvede do kopna, gdje su stigli [[2. studenog]].&lt;ref name=&quot;gill-devils mariner&quot;&gt;{{cite book |last1=Gill |first1=Anton |title=The Devil's Mariner: A Life of William Dampier, Pirate and Explorer, 1651-1715 |date=1997 |publisher=Michael Joseph |isbn=978-0-7181-4114-1 |url=https://books.google.com/books?id=9eMRAQAAIAAJ |access-date=23 January 2023 |language=en }}&lt;/ref&gt; 

Kolonizatori su novu koloniju nazvali Kaledonija, a Drummond je predvodio kopanje jarka koji je odvojio dio luke u Kaledonijskom zaljevu od oceana te naknadnu izgradnju luke St. Andrew, koja je opremljena s pedeset topova, ali nije imala pitke vode.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Carroll&quot; /&gt; Taj je jarak jedini preostali spomenik Nove Kaledonije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |title=El rincón de Centroamérica donde Escocia perdió su independencia |last1=Mundo |first1=Arturo Wallace BBC |last2=Inabaginya |first2=Puerto |publisher=BBC News Mundo |date=14 September 2014 |language=es |access-date=18 June 2019 |archive-date=18 April 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210418170046/https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Utvrđivanje je završeno izgradnjom stražarskog tornja na vrhu obližnje planine. Iako se luka činila prirodnom, kasnije se ispostavilo da su plime bile takve da bi mogle ugroziti brodove na odlasku.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt; 

Nedaleko od utvrde, kolonizatori su počeli graditi kolibe za centralno naselje, koje je nazvano Novi Edinburgh ([[engleski]]: ''New Edinburgh''),{{efn|Naselje je do [[2011.]] bilo znano kao Puerto Escocés, a danas je to naselje [[Puerto Inabaginya]] u panamskoj provinciji [[Guna Yala]].}} te pripremati zemlju za sadnju [[jam]]a i [[kukuruz]]a. Pisma koja su kolonizatori slali kućama ostavljala su dojam da sve ide po planu – što je vjerojatno bilo dogovoreno jer su se neke optimistične fraze često ponavljale u pismima – te su obmanula škotsku javnost, koja je bila nespremna za predstojeću katastrofu.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt;

=== Katastrofa ===

Poljoprivredne su se djelatnosti pokazale iznimno teškima, a lokalno stanovništvo, iako nije bilo naklonjeno Španjolcima, nije bilo voljno trgovati sa Škotima za češljeve i ostale tričarije koje su im nudili. Uz to, enorman je problem predstavljala i činjenica da Škoti nisu uspjeli prodati gotovo ništa ionako malobrojnim trgovcima koji su prolazili zaljevskim područjem. Dolaskom ljeta [[1699.]] godine, [[malarija]] i groznica odnijele su brojne života, a stopa mortaliteta uskoro je došla do deset ljudi dnevno.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; Lokalno stanovništvo donosilo je voće i banane za kuhanje kao darove, međutim to su uglavnom uzimali vođe ekspedicije i mornari koji su ostali na brodovima. Doseljenici su imali uspjeha u lovu na divovske kornjače, međutim s vremenom je broj ljudi sposobnih za ikakav ozbiljan rad sve brže opadao. Situaciju je dodatno pogoršavala nestašica hrane, jedan od glavnih uzroka koje je bilo nepropisno čuvanje, što je dovelo do brzog kvarenja namirnica. Istovremeno, kralj William naredio je nizozemskim i engleskim kolonijama u blizini da ne opskrbljuju Škote, plašeći se španjolske osvete.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; 

Jedino što su vođe ekspedicije mogli ponuditi doseljenicima bio je [[alkohol]], a iako je pijanstvo bilo često, ono je uzrokovalo brže umiranje velikog broja doseljenika koji su već bili oslabljeni od [[dizenterija|dizenterije]], groznice i hrane pune crva.

=== Napuštanje kolonije i pokušaj ponovne opskrbe ===

Nakon samo osam mjeseci, kolonizatori su u srpnju [[1699.]] godine napustili Novu Kaledoniju, ostavivši za sobom samo šestoricu muškaraca koji su bili preslabi da bi se kretali. Smrti su se, dakako, nastavile i na brodovima tako da je samo 300 od 1,200 članova ekspedicije preživjelo. Jedan od brodova očajnički je tražio pomoć u jamajčanskoj luci [[Port Royal]], međutim odbijen je po naredbi kralja; posada jedinog broda koji se uspješno vratio kući dobila je etiketu nacionalne sramote, a njihove su ih se obitelji odrekle.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; ''Caledonia'' je s 250 preživjelih, među kojima su bili William Paterson i braća Drummond, uplovila u [[New York (grad)|New York]] [[10. kolovoza]], a četiri dana kasnije u luku je uplovio i ''Unicorn'', kojim je zapovijedao [[John Anderson (guverner New Jerseyja)|kapetan John Anderson]]. U pismu škotskom trgovcu Hughu Montgomerieju, Robert Drummond napisao je da su kolonizatori bili teško bolesni i da je bilo puno smrtnih slučajeva.&lt;ref&gt;Betteridge, R. &amp; McLean, R. (2019), ''Northern Lights: The Scottish Enlightenment'', National Library of Scotland, str. 6&lt;/ref&gt; 

Dva su broda, ''Olive Branch'' i ''Hopeful Beginning'', u međuvremenu isplivili kako bi obnovili zalihe u koloniji; kada je za to čuo, Drummond je angažirao dva [[slup]]a da im pomogne.&lt;ref name=&quot;referenceH&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 206–207, 220.&lt;/ref&gt; Oba su broda u kolovozu [[1699.]] stigla do Paname, gdje su naišli na uništene kolibe i 400 grobova obraslih travom. Kako su kapetani brodova očekivali naići na veliko i živo naselje, započele su rasprave oko sljedećih poteza. Nakon što je ''Olive Branch'' uništen u slučajnom požaru, ''Hopeful Beginning'' se vratio na Jamajku i usidrio u Port Royalu, međutim Škoti nisu smjeli izaći s broda tako da je posada ubrzo oboljela. Drummond je [[20. rujna]] isplovio na prepunom slupu ''Ann of Caledonia'' (ranije ''Anne'') zajedno sa slupom ''Society'', također punim, ali je u Panami naišao samo na izgorenu olupinu ''Olive Brancha''.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 237.&lt;/ref&gt;

=== Druga ekspedicija i konačni krah ===

Vijesti o katastrofi koja je snašla prvu ekspediciju nisu stigle do Škotske dovoljno brzo da bi spriječile novu ekspediciju od preko 1,000 ljudi. Nakon opasne prve rute oko sjevera Škotske, Paterson je upraviteljima pisao da dopuste brodovima da isplove iz [[Clyde]]a. Novi glavni brod, ''The Rising Sun'', poveo je ekspediciju s 38 topova, uz podršku većih brodova ''The Duke of Hamilton'' i ''Hope of Bo'ness'' te manjeg broda ''Hope''.{{sfn|Prebble|2000|pp=123, 224}} Ova je ekspedicija imala i blagoslov crkve, a glavni predstavnik Crkve Škotske na ekspediciji bio je [[Alexander Shields]]. 

Ekspedicija je došla do Nove Kalednije [[30. studenog]] [[1699.]] godine, gdje su ih Drummondove jedrilice već čekale. Dio doseljenika došao je do kopna kako bi obnovio kolibe, što je izazvalo negodovanje ostalih članova ekspedicije, koji su rekli da su se došli pridružiti naselju, a ne ga graditi.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''&lt;/ref&gt; Moral je bio na niskim granama, a napretka gotovo da nije bilo, iako je Drummond inzistirao da se utvrda mora obnoviti jer su očekivali skorašnji španjolski napad. Drummond se ubrzo sukobio s trgovceom Jamesom Byresom, koji je smatrao da vođe prve ekspedicije nemaju više legitimitet te je dao uhapsiti Drummonda. Nakon kraćeg obračuna sa svima koje je smatrao da bi mogli biti na Drummondovoj strani, Byres je napustio koloniju na slupu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; 

Kolonizatori su bili gotovo apatični sve do dolaska Alexandera Campbella, kojeg je Kompanija poslala da organizira obranu naselja. Campbell je donio odlučno i čvrsto vodstvo koje je kolonizatorima nedostajalo te je u siječnju [[1700.]] godine uspio potjerati Španjolce iz njihove nastambe u [[Toubacanti]]ju. No, Campbell je tijekom tog hrabrog napada ozlijeđen te je obolio od groznice.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; Španjolci, koji su također bili pokošeni groznicom, došli su do luke St. Andrew te su ju mjesec dana držali pod opsadom. Španjolski zapovjednik Juan Pimienta pozvao je Škote na predaju, zaprijetivši da im u suprotnome u velikom napadu neće pokazati milost;&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; suvremena otkrića ukazuju na to da su Španjolci imali plan za veliki drugi napad za slučaj da prvi ne bi urodio plodom.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=4 July 2003 |title=Bristol's new insight into Scottish history comes to BBC2 |url=https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |access-date=20 November 2025 |website=[[University of Bristol]] |language=English |archive-date=14 September 2025 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250914184948/https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Nakon pregovora, Škotima je dopušteno da odu sa svojim oružjem, a Nova je Kaledonija konačno i trajno napuštena. Samo šačica članova druge ekspedicije vratila se u Škotsku,&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; a od ukupno oko 2,500 članova ekspedicije, preživjelo ih je tek nekoliko stotina.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt;

== Posljedice i reakcije na katastrofu ==
Katastrofalni neuspjeh u Darijenskom rascjepu izazvao je val nezadovoljstva u Škotskoj, posebice u Lowlandsima, gdje je gotovo svaka obitelj trpjela zbog te katastrofe. Dio Škota krivio je Engleze, dok su drugi smatrali da od pothvata ne treba odustajati. Škoti su čak pisali kralju da im potvrdi pravo na koloniju, što je on odbio uz izraze žaljenja zbog visokih gubitaka, navodeći da bi podrška toj ideji značila rat sa Španjolskom. Smatra se da je Škotska u konačnici izgubila između 15 i 40% cjelokupnog kapitala koji je bio u zemlji.&lt;ref name=&quot;eos.org&quot; /&gt;

U nadi da bi mogli vratiti barem dio izgubljenog bogatstva konvencionalnim metodama, Škoti su poslali dva broda, ''Speedy Return'' i ''Continent'', puna dobara za trgovinu do obale [[Gvineja|Gvineje]]. Braća Robert i Thomas Drummond bili su na ''Speedy Runu'', ali umjesto da trguju dobrima kako su njihovi financijeri namijenili, oni su kupovali robove koje su dalje prodavali na [[Madagaskar|Madagaskaru]]. Tamo su se opijali s lokalnim [[Bukanir|bukanirima]] te ubrzo sprijateljili s gusarom [[John Bowen (gusar)|Johnom Bowenom]], koji im je ponudio nagradu ako mu posude svoje brodove za napad na trgovinske brodove. Iako su se, čini se, povukli iz dogovora, Bowen je prisvojio brodove te ih kasnije odbacio; braća Drummond nisu se nikada vratilu u Škotsku, gdje bi morali objasniti gubitak brodova, te se za njih više nije čulo. 

Škoti su uspjeli opremiti još jedan brod, ali on je potonuo tijekom plovidbe, nakon čega su u [[London|Londonu]] unajmili brodicu ''Annandale'' da u njihovo ime drguje na Začinskim otocima. Međutim, [[Britanska istočnoindijska kompanija|Istočnoindijska kompanija]] zaplijenila je brod, što je dovelo do glasnih prosvjeda u Škotskoj, a koje je dodatno pojačavala gorljiva retorika tajnika Škotske kompanije Rodericka MacKenzieja, zakletog neprijatelja Engleza. U toj histeriji, Škoti su uhapsili i objesili tri nedužna engleska mornara kao čin osvete.&lt;ref name=&quot;Prebble,pp.1&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 1–9, 308–315.&lt;/ref&gt;

== Bilješke ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{cite news |last=Brocklehurst |first=Steven |title=The Banker who Led Scotland to Disaster |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-edinburgh-east-fife-11040353 |publisher=[[BBC News]] |date=20 August 2010}}
* {{cite news |last=Carroll |first=Rory |author-link=Rory Carroll |title=The Sorry Story of How Scotland Lost its 17th Century Empire |url=https://www.theguardian.com/uk/2007/sep/11/britishidentity.past |access-date=7 February 2008 |newspaper=[[The Guardian]] |date=11 September 2007}}
* {{Citation |last=Hidalgo |first=Dennis R. |year=2001 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Darién |journal=Colonial Latin American Historical Review |volume=10 |issue=3 |issn=1063-5769}}
* {{citation |editor-last=Insh |editor-first=George Pratt |title=Papers Relating to the Ships and Voyages of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies, 1696–1707 |year=1924 |publisher=Scottish History Society, [[Edinburgh University Press]] |location=Edinburgh}}
* {{cite news |last=Little |first=Allan |author-link=Allan Little |title=The Caribbean colony that brought down Scotland |publisher=BBC News |date=17 May 2014 |url=https://www.bbc.com/news/magazine-27405350 |access-date=18 May 2014}}
* {{cite book |first=Tom |last=Monaghan |title=Renaissance, Reformation and the Age of Discovery, 1450–1700 |url=https://books.google.com/books?id=dl02psCLQHwC&amp;pg=PT56 |year=2002 |publisher=Heinemann |isbn=978-0-435-32090-4}}
* {{cite book |title=Bulletin of the New York Public Library |url=https://books.google.com/books?id=rL8qAQAAIAAJ&amp;pg=PA487 |access-date=13 July 2011 |year=1914 |publisher=[[New York Public Library]] |page=487}}
* {{citation |last=Prebble |first=John |author-link=John Prebble |title=The Darien Disaster |year=1968 |publisher=Secker and Warburg |location=London}}
**republished as {{citation |last=Prebble |first=John |title=Darien: the Scottish Dream of Empire |year=2000 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-84158-054-6}}
* {{Cite EB1911|wstitle= Paterson, William |volume= 20 |last= Watt |first= Francis |author-link= Francis Watt (author) | page = 911}}
* {{cite news |title=How Scottish Independence Vanished in the Jungles of Panama |url=http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-url=https://web.archive.org/web/20120122072247/http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-date=22 January 2012 |access-date=6 March 2013 |newspaper=[[The Week]] |date=30 April 2007}}

=== Dodatna literatura ===
* {{citation |last=Devine |first=Tom |author-link=Tom Devine |title=Scotland's Empire 1600–1815 |year=2003 |publisher=Allen Lane |location=London |isbn=0-7139-9498-3}}
* {{citation |last=Edwards |first=Nat |title=Caledonia's Last Stand: In Search of the Lost Scots of Darien |year=2007 |publisher=Luath Press |location=Edinburgh |isbn=978-1-905222-84-1}}
* {{citation |last=Fry |first=Michael |title=The Scottish Empire |year=2001 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-86232-185-X}}
* {{citation |last=Galbraith |first=Douglas |title=The Rising Sun |year=2001 |publisher=[[Atlantic Monthly Press]] |location=New York |isbn=0-87113-781-X |url-access=registration |url=https://archive.org/details/risingsunbeing00galb}} &lt;small&gt;(fictionalisation)&lt;/small&gt;
* {{cite book |last=Hart |first=Francis Russell |title=The Disaster of Darien--The Story of the Scots Settlement and the Causes of its Failure 1699-1701 |date=1929 |publisher=Houghton Mifflin Company |location=Boston |language=en |url=https://www.fadedpage.com/showbook.php?pid=20231136}}
* {{cite book |last1=Howell |first1=Thomas Bayly |title=A Complete Collection of State Trials and Proceedings for High Treason and Other Crimes and Misdemeanors from the Earliest Period to the Year 1783: 1700-08 |date=1816 |publisher=T. C. Hansard for Longman, Hurst, Rees, Orme, and Brown |location=London |pages=1199–1326 |edition=Vol.14 |url=https://books.google.com/books?id=mRMwAAAAYAAJ |access-date=17 October 2021 |language=en}}
* {{cite book |last=McNeill |first=J. R. |author-link=J. R. McNeill |title=Mosquito Empires: Ecology and War in the Greater Caribbean, 1620–1914 |series=New Approaches to the Americas |year=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521459105}}
* Orr, Julie (2018), ''Scotland, Darien and the Atlantic World, 1698 - 1700'', Edinburgh University Press, {{isbn|978-1-4744-2754-8}}
* {{cite journal |first=Christopher |last=Storrs |title=Disaster at Darien (1698–1700)? The Persistence of Spanish Imperial Power on the Eve of the Demise of the Spanish Habsburgs |journal=European History Quarterly |year=1999 |volume=29 |issue=1 |pages=5–38 |doi=10.1177/026569149902900101 |s2cid=145705636}}

== Vanjske veze ==
{{Commons category|Darien scheme}}
* [http://www.historic-uk.com/HistoryUK/Scotland-History/DarienScheme.htm The Darien Scheme&amp;nbsp;– The Fall of Scotland]
* [https://web.archive.org/web/20030424013726/http://www.rbs.co.uk/group_information/Memory_Bank/Our_Teaching_Resources/The_Teaching_Resources/The_Darien_Adventure/National_Curriculum/illust_hist.htm The Darien Adventure]
* [https://web.archive.org/web/20140903132403/http://www.nms.ac.uk/explore/collections-stories/scottish-history-and-archaeology/darien-chest/ The Darien Chest]
* [http://www.rls.org.uk/database/record.php?usi=000-000-001-451-L Pathfinder Pack on The Darien Scheme]
* [https://archive.org/details/historydarien00borlgoog Account, written in 1700, by a colonist]
* [https://www.ft.com/content/a8c715a8-a668-11df-8767-00144feabdc0 &quot;Pivotal chapter in Scottish history&quot;], ''[[Financial Times]]'' article regarding ''Caledonia'', a play by [[Alistair Beaton]] about the Darien scheme

{{Authority control}}

[[Kategorija:1690-e]]
[[Kategorija:Historija Škotske]]
[[Kategorija:Historija Paname]]
[[Kategorija:Skandali]]</text>
      <sha1>nyd29f0koygr656pqaeui9ds663ifv2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681769</id>
      <parentid>42681671</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T11:40:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Edgar Allan Poe</username>
        <id>29250</id>
      </contributor>
      <comment>/* Posljedice i reakcije na katastrofu */</comment>
      <origin>42681769</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="38059" sha1="64dpvekgfjk2kamn4qu6iucp0rf5f42" xml:space="preserve">[[File:New Caledonia in Darien2.jpg|thumb|450px|&quot;Nova karta [[Darijenska prevlaka|Darijenske prevlake]] u Americi, [[Panamski zaljev|Panamskog zaljeva]], zaljeva Vallona ili sv. Michaela, s pripadajućim otocima i zemljama&quot;. Izvor je ''Pismo koje sadrži opis Darijenske prevlake'', [[Edinburgh]], [[1699.]] godina. Škotsko naselje [[Novi Edinburgh]] može se vidjeti na obali, gore desno.]]
'''Darijenska spletka''' ([[engleski]]: ''Darien scheme''), znana još i kao '''Darijenski pothvat''' ([[engleski]]: ''Darien venture'') i '''Darijenski projekt''' ([[španjolski]]: ''Proyecto Darién'') bio je neuspjeli pokušaj, mahom financiran od strane bogatih investitora iz [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]], uspostave škotske kolonije imena '''Nova Kaledonija''' ([[engleski]]: ''New Caledonia'') ili '''Britanska Panama''' ([[engleski]]: ''Britain-in-Panama'') na području [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]] (današnja [[Panama]]) s kraja [[17. vijek|XVII. vijeka]], a s ciljem jačanja utjecaja i stjecanja lokalnog bogatstva. Cilj je bio da kolonija, koja je trebala biti utemeljena u [[Darijenski zaljev|Darijenskom zaljevu]], utemelji i upravlja rutom koja bi povezivala [[Tihi ocean|Tihi]] i [[Atlantski ocean]] preko kopna. Financijeri su znači da je [[Vasco Núñez de Balboa]], koji je prvi ugledao Tihi ocean, došao do Pacifika prešavši [[Panamska prevlaka|prevlaku]] preko [[Darién]]a. Kolonizatori su proklamirali i suverenitet nad &quot;Rakovim otokom&quot; (današnji [[Vieques, Puerto Rico|Vieques]] u [[Portoriko|Portoriku]]) [[1698.]] godine, ali to je bilo kratkoga vijeka.&lt;ref&gt;{{Cite journal |url=https://www.academia.edu/277924 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Isthmus of Darien |journal=Clahr: Colonial Latin American Historical Review |last1=Hidalgo |first1=Dennis R. |date=January 2001 |archive-date=21 April 2022 |access-date=6 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220421050552/https://www.academia.edu/277924 |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Pokušaj naseljavanja neslavno je propao; preko 80% sudionika umrlo je u roku od jedne godine, a samo je naselje čak dva puta bilo napuštano.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt; Danas to područje pripada provinciji [[Guna Yala]] u [[Panama|Panami]].

Razlozi za ovako katastrofalan neuspjeh projekta brojni su, a uključuju loše planiranje i opremanje ekspedicije, podijeleno vodstvo, izostanak trgovinskih odnosa s lokalnim plemenima te susjednim nizozemskim i engleskim kolonijama,&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot; /&gt; epidemijama tropskih bolesti, sveopća opozicija projektu od strane trgovinskih lobija u Engleskoj&lt;ref name=&quot;Ibeji&quot;&gt;{{cite web |last1=Ibeji |first1=Mike |date=17 February 2011 |title=The Darien Venture |url=https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |access-date=16 April 2017 |website=BBC British History |publisher=BBC |archive-date=17 February 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240217170941/https://www.bbc.co.uk/history/british/civil_war_revolution/scotland_darien_01.shtml |url-status=live }}&lt;/ref&gt; te pogreška u neanticipiranju vojnog odgovora Španjolske, koja je polagala pravo na cjelokupno područje. Naselje je trajno napušteno [[1700.]] godine nakon španjolske opsade u sklopu koje je blokirana i luka.&lt;ref&gt;Monaghan, ''Renaissance, Reformation...'', p. 56.&lt;/ref&gt; 

Kako je [[Škotska kompanija]], koja je utemeljena u svrhu provođenja projekta, bila kapitalni projekt koji je okupio gotovo 20% svog novca koji je tada cirkulirao u Škotskoj, propast Darijenske spletke bacila je cijeli [[Lowlands, Škotska|Lowlands]] u financijsku krizu. Upravo je ovo bio jedan od glavnih razloga koji su doveli do popuštanja otpora prema [[Zakoni o uniji 1707.|Zakonu o uniji]] iz [[1707.]] godine.{{Sfn|McNeill|2010}}

== Nastanak ideje ==

Kraj [[17. vijek|XVII. vijeka]] bio je vrlo težak period za [[Škotska|Škotsku]] kao i za ostatak Europe. Sredinom desetljeća ([[1695.]] – [[1697.]]) [[Estonija|Estoniju]], [[Latvija|Latviju]], [[Finska|Finsku]], [[Norveška|Norvešku]] i [[Švedska|Švedsku]] pogodila je [[Velika glad (1695–1697)|katastrofalna glad]], dok je u [[Francuska|Francuskoj]] i sjevernoj [[Italija|Italiji]] umrlo još oko dva milijuna ljudi.&lt;ref&gt;{{cite journal |last1=de Vries |first1=Jan |title=The Economic Crisis of the 17th Century |journal=Journal of Interdisciplinary Studies |date=2009 |volume=40 |issue=2 |pages=151–194 |url=https://warwick.ac.uk/fac/arts/history/ghcc/event/events/40_2_de-vriesjih2009.pdf |access-date=7 April 2018 }}&lt;/ref&gt; Istovremeno, [[Dendrohronologija|dendrokronologijska]] istraživanja upućuju na to da je ovo desetljeće bilo najhladnije desetljeće u Škotskoj u prethodnih 750 godina,&lt;ref&gt;{{cite journal |title=Complexity in crisis: The volcanic cold pulse of the 1690s and the consequences of Scotland's failure to cope |journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research |date=1 January 2020 |volume=389 |article-number=106746 |doi=10.1016/j.jvolgeores.2019.106746 |language=en |issn=0377-0273 |doi-access=free |last1=d'Arrigo |first1=Rosanne |author-link1=Rosanne D'Arrigo |last2=Klinger |first2=Patrick |last3=Newfield |first3=Timothy |last4=Rydval |first4=Miloš |last5=Wilson |first5=Rob |bibcode=2020JVGR..38906746D |hdl=10023/21075 |hdl-access=free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |date=4 February 2020 |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt; što je bio veliki udar na škotsku populaciju; pretpostavlja se da je Škotska izgubila 10–15% svoje tadašnje populacije, djelomično i izbog političke izolacije.&lt;ref name=&quot;eos.org&quot;&gt;{{cite news |last1=Sima |first1=Richard |title=How the Cold Climate Shaped Scotland's Political Climate |url=https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |work=Eos |archive-date=7 September 2021 |access-date=31 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210907094437/https://eos.org/articles/how-the-cold-climate-shaped-scotlands-political-climate |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Istovremeno, gospodarska situacija u [[Kraljevina Škotska|Škotskoj]], koja je u to vrijeme bila u personalnoj, ali ne i političkoj uniji s puno moćnijom i bogatijom [[Kraljevina Engleska|Engleskom]], bila je prilično loša. Škotska je imala jako skromne prihode, ograničen izvoz, a tradicionalne industrije poput brodogradnje bile su u padu. Istovremeno, Škoti se nisu mogli nametnuti puno bogatijim Englezima, koji su nametali trgovinske prakse i zakonodavstvo.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''.&lt;/ref&gt; Uz to, niz lokalnih sukoba dodatno je opustošio gospodarstvo i iscrpio narod. Tzv. &quot;[[Sedam gladnih godina (Škotska)|sedam gladnih godina]]&quot; koje su pogodile Škotsku tijekom [[1690-e|1690-ih]] dovele su do odumiranja usjeva i velike gladi, a sav nagomilani pritisak pojačao je zahtjeve za političkom ili barem trgovinskom unijom s Engleskom. Međutim, istovremeno se javljao i sentiment da bi Škotska trebala ojačati svoju poziciju i postati jednako velika trgovinska sila kao i Engleska.&lt;ref name=&quot;ReferenceA&quot;/&gt;

Škotski je parlament poduzeo određene mjere, među kojima je bilo i osnivanje [[Škotska kompanija|Škotske kompanije]],&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster''.&lt;/ref&gt; koja je uspostavljena s ciljem trgovanja s Afrikom i Indijama te je započela s planom prikupljanja donacija.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 84–90.&lt;/ref&gt; U tom je momentu Darijenski rascjep odabran kao potencijalna lokacija za škotske planove, međutim Škoti su očekivano naišli na opoziciju engleskih trgovinskih lobija. Iako je [[William III, kralj Engleske|kralj William]] dao tek blagu podršku cijelom planu,&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 48.&lt;/ref&gt; konkretna je podrška izostala između ostalog i zato što je Engleska bila u ratu s Francuskom pa se nije željela zamjeriti Španjolcima, koji su rascjep smatrali dijelom [[Nova Granada|Nove Granade]].&lt;ref name=&quot;Insh,p.x&quot;&gt;Insh, ''Papers'', str. x.&lt;/ref&gt; Drugi važan razlog bila je tada dominantna ekonomska teorija [[merkantilizam|merkantilizma]], prema kojoj se svaka prijetnja tržišnoj dominaciji jedne države – a potencijalni škotski uspjeh u Panami bio je direktna prijetnja, ne samo konkurencija, engleskim trgovinskim interesima – trebala potpuno ukloniti.&lt;ref&gt;{{cite web |last1=Rothbard |first1=Murray |title=Mercantilism as the Economic Side of Absolutism |url=https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |website=Mises.org |date=23 April 2010 |publisher=Good summary of the concept |access-date=7 April 2018 |archive-date=1 February 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200201092722/https://mises.org/library/mercantilism-economic-side-absolutism |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Ipak, Škotska je kompanija uspjela skupiti čak £400,000 (danas oko £60,000,000), što je bio enormni kapital&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 90.&lt;/ref&gt; u protuvrijednosti od čak jedne petine ukupnog škotskog bogatstva.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;&gt;Carroll, &quot;The Sorry Story...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Hidalgo, &quot;To Get Rich For Our Homeland&quot;.&lt;/ref&gt; [[William Paterson (banka)|William Paterson]], financijer rođen u Škotskoj, bio je jedan od glavnih promotora ideje o škotskoj koloniji na [[Panamska prevlaka|Panamskoj prevlaci]]. Plan je bio okupirati i staviti pod kontrolu područje [[Darijenski rascjep|Darijenskog rascjepa]], za koje se znalo da je gotovo neprohodno.&lt;ref&gt;{{cite web |title=The Darién Scheme |website=Daniel Crouch Rare Books |url=https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |access-date=9 March 2023 |archive-date=27 March 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230327073653/https://www.crouchrarebooks.com/discover/featured-items/the-darien-scheme |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Kolonija je trebala povezati atlantsku i pacifičku obalu te postati centralno trgovinsko središte između dva oceana, a zamišljena je na identičnom principu na kojem su kasnije izgrađeni [[Panamska željeznica]] i [[Panamski kanal]]. Paterson je bio jedan od ključnih osnivača kompanije, a nakon engleske reakcije na osnivanje, uspio je dobiti podršku za svoj plan.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; [[James Hamilton, 4. vojvoda Hamilton|Vojvoda Hamilton]] također je podržao pothvat te je najavio da će uvesti robove da &quot;rade do smrti&quot; u lokalnim rudnicima zlata nakon uspostavljanja škotske kolonije.&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;&gt;{{Cite web |first=Stephen |last=Mullen |title=The myth of Scottish slaves |url=https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |website=Sceptical Scot |date=4 March 2016 |access-date=9 April 2023 |archive-date=24 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210624204547/https://sceptical.scot/2016/03/the-myth-of-scottish-slaves/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt; 

Međutim, izvorni plan Škotske kompanije da dosegne rang engleske Istočnoindijske kompanije ubrzo je zaboravljen te je kompanija prihvatila izmijenjenu i pretjerano ambicioznu Darijensku spletku. Dodatni udarac bio je Patersonov pad, koji se dogodio nakon što je jedan njegov radnik pronevjerio novac i uspio izgurati Patersona, koji će od tog trenutka imati praktički irelevantnu ulogu u cijelom pothvatu.&lt;ref name=&quot;Prebble, p.90&quot;/&gt; Historičar Stephen Mullen opisao je spletku kao &quot;merkantilistički pothvat koji je za cilj imao povećati osobna bogatstva i škotsku trgovinsku bilancu preko kolonizacije i izrabljivanja.&quot;&lt;ref name=&quot;Mullen&quot;/&gt;

== Nova Kaledonija ==
{{Okvir bivše zemlje svijeta
|ime                = Nova Kaledonija
|izvorno_ime        = New Caledonia
|genitiv            = Nove Kaledonije
|kontinent          = Centralna Amerika
|regija             = 
|država             = Panama
|status             = Kolonija [[Kraljevina Škotska|Kraljevine Škotske]]

|era                = [[Rani novi vijek|Doba kolonizacije]]
|godina_start       = [[1698.]]
|godina_kraj        = [[1700.]]
|datum_start        = [[2. studenog]] [[1698.]]
|datum_kraj         = veljača [[1700.]]
|događaj_start      = Doplovljavanje
|događaj_kraj       = Trajno napuštanje
|događaj_prije      = 
|datum_prije        = 
|događaj1           = Prvo napuštanje
|datum_događaj1     = srpanj [[1699.]]
|događaj2           = Obnova kolonije
|datum_događaj2     = [[30. studenog]] [[1699.]]
|događaj3           = 
|datum_događaj3     = 
|događaj4           = 
|datum_događaj4     = 
|događaj5           = 
|datum_događaj5     = 
|događaj6           = 
|datum_događaj6     = 
|događaj7           = 
|datum_događaj7     = 
|događaj8           =
|datum_događaj8     = 
|događaj9           =
|datum_događaj9     = 
|događaj10          =
|datum_događaj10    = 
|događaj_poslije    = 
|datum_poslije      = 

|p1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_p1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|p2                 = 
|flag_p2            = 
|p3                 = 
|flag_p3            = 
|p4                 = 
|flag_p4            = 
|p5                 = 
|flag_p5            = 
|p6                 = 
|flag_p6            = 
|p7                 = 
|flag_p7            = 
|p8                 = 
|flag_p8            = 
|p9                 = 
|flag_p9            = 
|p10                = 
|flag_p10           = 
|p11                = 
|flag_p11           = 
|p12                = 
|flag_p12           =
|p13                =
|flag_p13           = 
|p14                = 
|flag_p14           = 
|p15                = 
|flag_p15           = 

|s1                 = Vicekraljevina Nova Granada
|flag_s1            = Flag of Cross of Burgundy.svg
|s2                 = 
|flag_s2            = 
|s3                 = 
|flag_s3            = 
|s4                 = 
|flag_s4            = 
|s5                 = 
|flag_s5            = 
|s6                 = 
|flag_s6            = 
|s7                 = 
|flag_s7            = 
|s8                 = 
|flag_s8            = 
|s9                 = 
|flag_s9            = 
|s10                = 
|flag_s10           = 
|s11                = 
|flag_s11           = 
|s12                = 
|flag_s12           =
|s13                =
|flag_s13           = 
|s14                = 
|flag_s14           = 
|s15                = 
|flag_s15           = 

|zastava            = Flag of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies.svg
|zastava_i          = Škotska kompanija
|zastava_tip        = Zastava&lt;ref&gt;Hart, Francis Russell. (1929). The disaster of Darien: the story of the Scots settlement and the causes of its failure, 1699-1701. Boston and New York: Houghton Mifflin company.&lt;/ref&gt;
|grb                =
|grb_i              =
|grb_tip            = 
|geslo              = 
|himna              = 

|mapa               = New Caledonia in Darien.jpg
|mapa_opis          = Mapa Nove Kaledonije iz [[18. vijek|XVIII. vijeka]]

|glavni_grad        = [[Novi Edinburgh]]
|glavni_grad_egzil  =
|jezik              = 
|vjera              = [[kršćanstvo]]

|vlada_tip          = [[Kolonija]]
|titula_vođa        = [[Lista škotskih vladara|Monarh]]
|vođa1              = [[William III, kralj Engleske|William II.]]
|godina_vođa1       = [[1698.]] – [[1700.]] 
|vođa2              = 
|godina_vođa2       = 
|vođa3              = 
|godina_vođa3       = 
|vođa4              = 
|godina_vođa4       = 
|vođa5              = 
|godina_vođa5       = 
|vođa6              = 
|godina_vođa6       = 
|vođa7              = 
|godina_vođa7       = 
|vođa8              = 
|godina_vođa8       = 
|vođa9              = 
|godina_vođa9       = 
|vođa10             = 
|godina_vođa10      = 

|titula_zamjenik    = 
|zamjenik1          = 
|godina_zamjenik1   = 
|zamjenik2          =
|godina_zamjenik2   = 
|zamjenik3          = 
|godina_zamjenik3   = 
|zamjenik4          =
|godina_zamjenik4   = 
|zamjenik5          = 
|godina_zamjenik5   = 
|zamjenik6          =
|godina_zamjenik6   = 
|zamjenik7          = 
|godina_zamjenik7   = 
|zamjenik8          =
|godina_zamjenik8   = 

|titula_predstavnik = 
|predstavnik1       = 
|godina_predstavnik1= 
|predstavnik2       = 
|godina_predstavnik2= 
|predstavnik3       = 
|godina_predstavnik3= 
|predstavnik4       = 
|godina_predstavnik4= 
|predstavnik5       = 
|godina_predstavnik5= 
|predstavnik6       = 
|godina_predstavnik6= 
|predstavnik7       = 
|godina_predstavnik7= 
|predstavnik8       = 
|godina_predstavnik8= 

|legislatura        = Kolonijalno vijeće
|tip_dom1           =
|dom1               = 
|tip_dom2           = 
|dom2               = 

|stat_godina1       = [[1698.]]
|stat_površina1     = 1
|stat_pop1          = 1200
|stat_godina2       = [[1699.]]
|stat_površina2     = 1
|stat_pop2          = 2500
|stat_godina3       = 
|stat_površina3     = 
|stat_pop3          = 
|stat_godina4       = 
|stat_površina4     = 
|stat_pop4          = 
|stat_godina5       = 
|stat_površina5     = 
|stat_pop5          = 

|valuta             = [[Pound Scots|škotska funta]]
|broj               = 
|vremenska_zona     =
|internet           =

|danas              = {{flag|Panama}}

|fusnote            = 
}}
Velik broj bivših časnika i vojnika, koji su inače imali vrlo malo nade u pronalazak stabilnog posla, odmah su se priključili ekspediciji. Velik dio njih otprije se poznavao iz vremena službe u vojsci, a dio njih – primjerice Thomas Drummond – bio je na zlom glasu zbog sudjelovanja u [[Masakr u Glencoeu|masakru u Glencoeu]]. Neki su ih zbog toga smatrali klikom, što je biti veliki izvor sumnje među ostalim članovima ekspedicije.&lt;ref&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 103.&lt;/ref&gt; U srpnju [[1698.]] godine izabrano je prvo vijeće buduće kolonije, a u čijem su sastavu bili major James Cunningham iz Eicketta, Daniel Mackay, James Montgomerie, William Vetch, Robert Jolly, Robert Pinkerton i satnik Robert Pennecuik (komodor u ekspedicijskoj floti). Ovo je vijeće bilo privremeno po svojoj prirodi, a trebalo je upravljati kolonijom do uspostave lokalnog parlamenta. 

=== Putovanje i utemljenje Novog Edinburgha ===

Istog je mjeseca{{efn|Izvori variraju po pitanju točnog datuma isplovljanja, a raspon obuhvaća bilo koji dan između [[8. srpnja|osmog]]&lt;ref&gt;New York Public Library, ''Bulletin'', p. 487.&lt;/ref&gt; i [[26. srpnja]].&lt;ref&gt;Watt, ''Encyclopædia Britannica'', p. 911.&lt;/ref&gt;}} prva ekspedicija, sastavljena od pet brodova (''Saint Andrew'', ''Caledonia'', ''Unicorn'', ''Dolphin'', i ''Endeavour'') i s posadom od oko 1,200 ljudi, isplovila iz [[Leith]]a kako bi izbjegla ''[[Royal Navy]]''. Putovanje oko Škotske bilo je toliko traumatično za one ispod palube da su kolonizatori taj dio puta usporedili s najgorim dijelovima cjelokupnog iskustva u Dariénu. Nakon prolaska preko [[Madeira|Madeire]] i [[Zapadne Indije|Zapadnih Indija]], flota je okupirala Rakov otok, koji će nakon kraha spletke preuzeti Danci, te unajmila gusara [[Robert Allison (gusar)|Roberta Allisona]] da ih odvede do kopna, gdje su stigli [[2. studenog]].&lt;ref name=&quot;gill-devils mariner&quot;&gt;{{cite book |last1=Gill |first1=Anton |title=The Devil's Mariner: A Life of William Dampier, Pirate and Explorer, 1651-1715 |date=1997 |publisher=Michael Joseph |isbn=978-0-7181-4114-1 |url=https://books.google.com/books?id=9eMRAQAAIAAJ |access-date=23 January 2023 |language=en }}&lt;/ref&gt; 

Kolonizatori su novu koloniju nazvali Kaledonija, a Drummond je predvodio kopanje jarka koji je odvojio dio luke u Kaledonijskom zaljevu od oceana te naknadnu izgradnju luke St. Andrew, koja je opremljena s pedeset topova, ali nije imala pitke vode.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Carroll&quot; /&gt; Taj je jarak jedini preostali spomenik Nove Kaledonije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |title=El rincón de Centroamérica donde Escocia perdió su independencia |last1=Mundo |first1=Arturo Wallace BBC |last2=Inabaginya |first2=Puerto |publisher=BBC News Mundo |date=14 September 2014 |language=es |access-date=18 June 2019 |archive-date=18 April 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210418170046/https://www.bbc.com/mundo/noticias/2014/09/140722_panama_independencia_escocia_aw |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Utvrđivanje je završeno izgradnjom stražarskog tornja na vrhu obližnje planine. Iako se luka činila prirodnom, kasnije se ispostavilo da su plime bile takve da bi mogle ugroziti brodove na odlasku.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt; 

Nedaleko od utvrde, kolonizatori su počeli graditi kolibe za centralno naselje, koje je nazvano Novi Edinburgh ([[engleski]]: ''New Edinburgh''),{{efn|Naselje je do [[2011.]] bilo znano kao Puerto Escocés, a danas je to naselje [[Puerto Inabaginya]] u panamskoj provinciji [[Guna Yala]].}} te pripremati zemlju za sadnju [[jam]]a i [[kukuruz]]a. Pisma koja su kolonizatori slali kućama ostavljala su dojam da sve ide po planu – što je vjerojatno bilo dogovoreno jer su se neke optimistične fraze često ponavljale u pismima – te su obmanula škotsku javnost, koja je bila nespremna za predstojeću katastrofu.&lt;ref name=&quot;Prebble, The Darien Disaster&quot;/&gt;

=== Katastrofa ===

Poljoprivredne su se djelatnosti pokazale iznimno teškima, a lokalno stanovništvo, iako nije bilo naklonjeno Španjolcima, nije bilo voljno trgovati sa Škotima za češljeve i ostale tričarije koje su im nudili. Uz to, enorman je problem predstavljala i činjenica da Škoti nisu uspjeli prodati gotovo ništa ionako malobrojnim trgovcima koji su prolazili zaljevskim područjem. Dolaskom ljeta [[1699.]] godine, [[malarija]] i groznica odnijele su brojne života, a stopa mortaliteta uskoro je došla do deset ljudi dnevno.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; Lokalno stanovništvo donosilo je voće i banane za kuhanje kao darove, međutim to su uglavnom uzimali vođe ekspedicije i mornari koji su ostali na brodovima. Doseljenici su imali uspjeha u lovu na divovske kornjače, međutim s vremenom je broj ljudi sposobnih za ikakav ozbiljan rad sve brže opadao. Situaciju je dodatno pogoršavala nestašica hrane, jedan od glavnih uzroka koje je bilo nepropisno čuvanje, što je dovelo do brzog kvarenja namirnica. Istovremeno, kralj William naredio je nizozemskim i engleskim kolonijama u blizini da ne opskrbljuju Škote, plašeći se španjolske osvete.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; 

Jedino što su vođe ekspedicije mogli ponuditi doseljenicima bio je [[alkohol]], a iako je pijanstvo bilo često, ono je uzrokovalo brže umiranje velikog broja doseljenika koji su već bili oslabljeni od [[dizenterija|dizenterije]], groznice i hrane pune crva.

=== Napuštanje kolonije i pokušaj ponovne opskrbe ===

Nakon samo osam mjeseci, kolonizatori su u srpnju [[1699.]] godine napustili Novu Kaledoniju, ostavivši za sobom samo šestoricu muškaraca koji su bili preslabi da bi se kretali. Smrti su se, dakako, nastavile i na brodovima tako da je samo 300 od 1,200 članova ekspedicije preživjelo. Jedan od brodova očajnički je tražio pomoć u jamajčanskoj luci [[Port Royal]], međutim odbijen je po naredbi kralja; posada jedinog broda koji se uspješno vratio kući dobila je etiketu nacionalne sramote, a njihove su ih se obitelji odrekle.&lt;ref name=&quot;Carroll&quot;/&gt; ''Caledonia'' je s 250 preživjelih, među kojima su bili William Paterson i braća Drummond, uplovila u [[New York (grad)|New York]] [[10. kolovoza]], a četiri dana kasnije u luku je uplovio i ''Unicorn'', kojim je zapovijedao [[John Anderson (guverner New Jerseyja)|kapetan John Anderson]]. U pismu škotskom trgovcu Hughu Montgomerieju, Robert Drummond napisao je da su kolonizatori bili teško bolesni i da je bilo puno smrtnih slučajeva.&lt;ref&gt;Betteridge, R. &amp; McLean, R. (2019), ''Northern Lights: The Scottish Enlightenment'', National Library of Scotland, str. 6&lt;/ref&gt; 

Dva su broda, ''Olive Branch'' i ''Hopeful Beginning'', u međuvremenu isplivili kako bi obnovili zalihe u koloniji; kada je za to čuo, Drummond je angažirao dva [[slup]]a da im pomogne.&lt;ref name=&quot;referenceH&quot;&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 206–207, 220.&lt;/ref&gt; Oba su broda u kolovozu [[1699.]] stigla do Paname, gdje su naišli na uništene kolibe i 400 grobova obraslih travom. Kako su kapetani brodova očekivali naići na veliko i živo naselje, započele su rasprave oko sljedećih poteza. Nakon što je ''Olive Branch'' uništen u slučajnom požaru, ''Hopeful Beginning'' se vratio na Jamajku i usidrio u Port Royalu, međutim Škoti nisu smjeli izaći s broda tako da je posada ubrzo oboljela. Drummond je [[20. rujna]] isplovio na prepunom slupu ''Ann of Caledonia'' (ranije ''Anne'') zajedno sa slupom ''Society'', također punim, ali je u Panami naišao samo na izgorenu olupinu ''Olive Brancha''.&lt;ref&gt;Prebble, ''The Darien Disaster'', str. 237.&lt;/ref&gt;

=== Druga ekspedicija i konačni krah ===

Vijesti o katastrofi koja je snašla prvu ekspediciju nisu stigle do Škotske dovoljno brzo da bi spriječile novu ekspediciju od preko 1,000 ljudi. Nakon opasne prve rute oko sjevera Škotske, Paterson je upraviteljima pisao da dopuste brodovima da isplove iz [[Clyde]]a. Novi glavni brod, ''The Rising Sun'', poveo je ekspediciju s 38 topova, uz podršku većih brodova ''The Duke of Hamilton'' i ''Hope of Bo'ness'' te manjeg broda ''Hope''.{{sfn|Prebble|2000|pp=123, 224}} Ova je ekspedicija imala i blagoslov crkve, a glavni predstavnik Crkve Škotske na ekspediciji bio je [[Alexander Shields]]. 

Ekspedicija je došla do Nove Kalednije [[30. studenog]] [[1699.]] godine, gdje su ih Drummondove jedrilice već čekale. Dio doseljenika došao je do kopna kako bi obnovio kolibe, što je izazvalo negodovanje ostalih članova ekspedicije, koji su rekli da su se došli pridružiti naselju, a ne ga graditi.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream''&lt;/ref&gt; Moral je bio na niskim granama, a napretka gotovo da nije bilo, iako je Drummond inzistirao da se utvrda mora obnoviti jer su očekivali skorašnji španjolski napad. Drummond se ubrzo sukobio s trgovceom Jamesom Byresom, koji je smatrao da vođe prve ekspedicije nemaju više legitimitet te je dao uhapsiti Drummonda. Nakon kraćeg obračuna sa svima koje je smatrao da bi mogli biti na Drummondovoj strani, Byres je napustio koloniju na slupu.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; 

Kolonizatori su bili gotovo apatični sve do dolaska Alexandera Campbella, kojeg je Kompanija poslala da organizira obranu naselja. Campbell je donio odlučno i čvrsto vodstvo koje je kolonizatorima nedostajalo te je u siječnju [[1700.]] godine uspio potjerati Španjolce iz njihove nastambe u [[Toubacanti]]ju. No, Campbell je tijekom tog hrabrog napada ozlijeđen te je obolio od groznice.&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; Španjolci, koji su također bili pokošeni groznicom, došli su do luke St. Andrew te su ju mjesec dana držali pod opsadom. Španjolski zapovjednik Juan Pimienta pozvao je Škote na predaju, zaprijetivši da im u suprotnome u velikom napadu neće pokazati milost;&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; suvremena otkrića ukazuju na to da su Španjolci imali plan za veliki drugi napad za slučaj da prvi ne bi urodio plodom.&lt;ref&gt;{{Cite web |date=4 July 2003 |title=Bristol's new insight into Scottish history comes to BBC2 |url=https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |access-date=20 November 2025 |website=[[University of Bristol]] |language=English |archive-date=14 September 2025 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250914184948/https://www.bristol.ac.uk/news/2003/219.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt; Nakon pregovora, Škotima je dopušteno da odu sa svojim oružjem, a Nova je Kaledonija konačno i trajno napuštena. Samo šačica članova druge ekspedicije vratila se u Škotsku,&lt;ref name=&quot;ReferenceB&quot;/&gt; a od ukupno oko 2,500 članova ekspedicije, preživjelo ih je tek nekoliko stotina.&lt;ref&gt;''The Week'', &quot;How Scottish Independence Vanished...&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref name=LittleBBC&gt;Little, &quot;The Caribbean colony...&quot;&lt;/ref&gt;

== Posljedice i reakcije na katastrofu ==
Katastrofalni neuspjeh u Darijenskom rascjepu izazvao je val nezadovoljstva u Škotskoj, posebice u Lowlandsima, gdje je gotovo svaka obitelj trpjela zbog te katastrofe. Dio Škota krivio je Engleze, dok su drugi smatrali da od pothvata ne treba odustajati. Škoti su čak pisali kralju da im potvrdi pravo na koloniju, što je on odbio uz izraze žaljenja zbog visokih gubitaka, navodeći da bi podrška toj ideji značila rat sa Španjolskom. Smatra se da je Škotska u konačnici izgubila između 15 i 40% cjelokupnog kapitala koji je bio u zemlji.&lt;ref name=&quot;eos.org&quot; /&gt;

U nadi da bi mogli vratiti barem dio izgubljenog bogatstva konvencionalnim metodama, Škoti su poslali dva broda, ''Speedy Return'' i ''Continent'', puna dobara za trgovinu do obale [[Gvineja|Gvineje]]. Braća Robert i Thomas Drummond bili su na ''Speedy Runu'', ali umjesto da trguju dobrima kako su njihovi financijeri namijenili, oni su kupovali robove koje su dalje prodavali na [[Madagaskar|Madagaskaru]]. Tamo su se opijali s lokalnim [[Bukanir|bukanirima]] te ubrzo sprijateljili s gusarom [[John Bowen (gusar)|Johnom Bowenom]], koji im je ponudio nagradu ako mu posude svoje brodove za napad na trgovinske brodove. Iako su se, čini se, povukli iz dogovora, Bowen je prisvojio brodove te ih kasnije odbacio; braća Drummond nisu se nikada vratilu u Škotsku, gdje bi morali objasniti gubitak brodova, te se za njih više nije čulo. 

Škoti su uspjeli opremiti još jedan brod, ali on je potonuo tijekom plovidbe, nakon čega su u [[London|Londonu]] unajmili brodicu ''Annandale'' da u njihovo ime drguje na Začinskim otocima. Međutim, [[Britanska istočnoindijska kompanija|Istočnoindijska kompanija]] zaplijenila je brod, što je dovelo do glasnih prosvjeda u Škotskoj, a koje je dodatno pojačavala gorljiva retorika tajnika Škotske kompanije Rodericka MacKenzieja, zakletog neprijatelja Engleza. U toj histeriji, Škoti su uhapsili i objesili tri nedužna engleska mornara kao čin osvete.&lt;ref name=&quot;Prebble,pp.1&quot;&gt;Prebble, ''Darien: The Scottish Dream'', str. 1–9, 308–315.&lt;/ref&gt;

U konačnici, propast Darijenske spletke danas se uglavnom navodi kao jedan od glavnih katalizatora za donošenje [[Zakoni o uniji 1707.|Zakona o uniji]] iz [[1707.]] godine.&lt;ref&gt;Brocklehurst, &quot;The Banker who Led Scotland to Disaster&quot;.&lt;/ref&gt; Prema toj tezi, škotski je establishment (plemstvo i bogati trgovci) smatrao da je jedini način da Škotska postane velika sila unija s Engleskom, preko koje bi mogli uživati u pogodnostima razgranate prekomorske trgovine i rastućih prekomorskih posjeda; uz to, fijasko u Panami doveo je škotske plemiće praktički do bankrota. Dio škotskih plemića pisao je Kralju da otpiše škotski nacionalni dug i stabilizira valutu, a iako prvi zahtjev nije ispunjen, drugi jest. Također, ovdje su bili pogođeni i osobni financijski interesi, s obzirom na to da su investitori u Darijenski pothvat očekivali da će im se gubici nadoknaditi. Na koncu, Zakoni o uniji su u čl. 15.&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.parliament.uk/documents/heritage/articlesofunion.pdf |title=1707 Acts of Union |access-date=23 August 2014 |archive-date=28 October 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161028014655/https://www.parliament.uk/documents/heritage/articlesofunion.pdf |url-status=live }}&lt;/ref&gt; predviđali isplatu od £398,085 Škotskoj s ciljem podmirivanja potencijalne buduće štete prema engleskom nacionalnom dugu; danas bi to vrijedilo oko £100,000,000.{{efn|Inflacijski podaci Banke Engleske počeli su se bilježiti [[1750.]] godine, kada je iznos bio oko £90,000,000, tako da je ovo procijenjena vrijednost.}}

== Bilješke ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
* {{cite news |last=Brocklehurst |first=Steven |title=The Banker who Led Scotland to Disaster |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-scotland-edinburgh-east-fife-11040353 |publisher=[[BBC News]] |date=20 August 2010}}
* {{cite news |last=Carroll |first=Rory |author-link=Rory Carroll |title=The Sorry Story of How Scotland Lost its 17th Century Empire |url=https://www.theguardian.com/uk/2007/sep/11/britishidentity.past |access-date=7 February 2008 |newspaper=[[The Guardian]] |date=11 September 2007}}
* {{Citation |last=Hidalgo |first=Dennis R. |year=2001 |title=To Get Rich for Our Homeland: The Company of Scotland and the Colonization of the Darién |journal=Colonial Latin American Historical Review |volume=10 |issue=3 |issn=1063-5769}}
* {{citation |editor-last=Insh |editor-first=George Pratt |title=Papers Relating to the Ships and Voyages of the Company of Scotland Trading to Africa and the Indies, 1696–1707 |year=1924 |publisher=Scottish History Society, [[Edinburgh University Press]] |location=Edinburgh}}
* {{cite news |last=Little |first=Allan |author-link=Allan Little |title=The Caribbean colony that brought down Scotland |publisher=BBC News |date=17 May 2014 |url=https://www.bbc.com/news/magazine-27405350 |access-date=18 May 2014}}
* {{cite book |first=Tom |last=Monaghan |title=Renaissance, Reformation and the Age of Discovery, 1450–1700 |url=https://books.google.com/books?id=dl02psCLQHwC&amp;pg=PT56 |year=2002 |publisher=Heinemann |isbn=978-0-435-32090-4}}
* {{cite book |title=Bulletin of the New York Public Library |url=https://books.google.com/books?id=rL8qAQAAIAAJ&amp;pg=PA487 |access-date=13 July 2011 |year=1914 |publisher=[[New York Public Library]] |page=487}}
* {{citation |last=Prebble |first=John |author-link=John Prebble |title=The Darien Disaster |year=1968 |publisher=Secker and Warburg |location=London}}
**republished as {{citation |last=Prebble |first=John |title=Darien: the Scottish Dream of Empire |year=2000 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-84158-054-6}}
* {{Cite EB1911|wstitle= Paterson, William |volume= 20 |last= Watt |first= Francis |author-link= Francis Watt (author) | page = 911}}
* {{cite news |title=How Scottish Independence Vanished in the Jungles of Panama |url=http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-url=https://web.archive.org/web/20120122072247/http://www.theweek.co.uk/uk-news/scots-independence/44206/how-scottish-independence-vanished-jungles-panama |archive-date=22 January 2012 |access-date=6 March 2013 |newspaper=[[The Week]] |date=30 April 2007}}

=== Dodatna literatura ===
* {{citation |last=Devine |first=Tom |author-link=Tom Devine |title=Scotland's Empire 1600–1815 |year=2003 |publisher=Allen Lane |location=London |isbn=0-7139-9498-3}}
* {{citation |last=Edwards |first=Nat |title=Caledonia's Last Stand: In Search of the Lost Scots of Darien |year=2007 |publisher=Luath Press |location=Edinburgh |isbn=978-1-905222-84-1}}
* {{citation |last=Fry |first=Michael |title=The Scottish Empire |year=2001 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=1-86232-185-X}}
* {{citation |last=Galbraith |first=Douglas |title=The Rising Sun |year=2001 |publisher=[[Atlantic Monthly Press]] |location=New York |isbn=0-87113-781-X |url-access=registration |url=https://archive.org/details/risingsunbeing00galb}} &lt;small&gt;(fictionalisation)&lt;/small&gt;
* {{cite book |last=Hart |first=Francis Russell |title=The Disaster of Darien--The Story of the Scots Settlement and the Causes of its Failure 1699-1701 |date=1929 |publisher=Houghton Mifflin Company |location=Boston |language=en |url=https://www.fadedpage.com/showbook.php?pid=20231136}}
* {{cite book |last1=Howell |first1=Thomas Bayly |title=A Complete Collection of State Trials and Proceedings for High Treason and Other Crimes and Misdemeanors from the Earliest Period to the Year 1783: 1700-08 |date=1816 |publisher=T. C. Hansard for Longman, Hurst, Rees, Orme, and Brown |location=London |pages=1199–1326 |edition=Vol.14 |url=https://books.google.com/books?id=mRMwAAAAYAAJ |access-date=17 October 2021 |language=en}}
* {{cite book |last=McNeill |first=J. R. |author-link=J. R. McNeill |title=Mosquito Empires: Ecology and War in the Greater Caribbean, 1620–1914 |series=New Approaches to the Americas |year=2010 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0521459105}}
* Orr, Julie (2018), ''Scotland, Darien and the Atlantic World, 1698 - 1700'', Edinburgh University Press, {{isbn|978-1-4744-2754-8}}
* {{cite journal |first=Christopher |last=Storrs |title=Disaster at Darien (1698–1700)? The Persistence of Spanish Imperial Power on the Eve of the Demise of the Spanish Habsburgs |journal=European History Quarterly |year=1999 |volume=29 |issue=1 |pages=5–38 |doi=10.1177/026569149902900101 |s2cid=145705636}}

== Vanjske veze ==
{{Commons category|Darien scheme}}
* [http://www.historic-uk.com/HistoryUK/Scotland-History/DarienScheme.htm The Darien Scheme&amp;nbsp;– The Fall of Scotland]
* [https://web.archive.org/web/20030424013726/http://www.rbs.co.uk/group_information/Memory_Bank/Our_Teaching_Resources/The_Teaching_Resources/The_Darien_Adventure/National_Curriculum/illust_hist.htm The Darien Adventure]
* [https://web.archive.org/web/20140903132403/http://www.nms.ac.uk/explore/collections-stories/scottish-history-and-archaeology/darien-chest/ The Darien Chest]
* [http://www.rls.org.uk/database/record.php?usi=000-000-001-451-L Pathfinder Pack on The Darien Scheme]
* [https://archive.org/details/historydarien00borlgoog Account, written in 1700, by a colonist]
* [https://www.ft.com/content/a8c715a8-a668-11df-8767-00144feabdc0 &quot;Pivotal chapter in Scottish history&quot;], ''[[Financial Times]]'' article regarding ''Caledonia'', a play by [[Alistair Beaton]] about the Darien scheme

{{Authority control}}

[[Kategorija:1690-e]]
[[Kategorija:Historija Škotske]]
[[Kategorija:Historija Paname]]
[[Kategorija:Skandali]]</text>
      <sha1>64dpvekgfjk2kamn4qu6iucp0rf5f42</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Korisnik:Inokosni organ/Ukrajina</title>
    <ns>2</ns>
    <id>4724976</id>
    <revision>
      <id>42681531</id>
      <parentid>42681494</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:49:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681531</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5521" sha1="4mwcfm6gc8ylwgyxbh3tm2jen4kq1jn" xml:space="preserve">{| width=75% valign=&quot;top&quot; style=&quot;background:#0066CC; color:#FFCC00; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border:solid silver 1px; text-align:center; font-size:160%; font-family:Georgia, 'Times New Roman', serif; margin:0 auto&quot;
| '''''Projekt : Ukrajina'''''
|}

== Novi ==
# [[Jezero Sinevir]]
# [[Bila Cerkva]]
# [[Valentin Simonenko]]
# [[Vitold Fokin]]
# [[Predsjednik Vrhovne rade]]
# [[Premijer Ukrajine]]
# [[Politika Ukrajine]]
# [[Ćirilo-metodsko bratstvo]]
# [[Simon Petljura]]
# [[Ruslan Stefančuk]]
# [[Julija Sviridenko]]
# [[Hronologija Lavova]]
# [[Sotnja]]
# [[Brovari (Kijev)]]
# [[Bereslavka (Ukrajina)]]
# [[Lisičansk]]
# [[Pripjat (naselje)]]
# [[Trembita]]
# [[Dvirkivščina]]
# [[Gedimіnovićі]]
# [[Basarab I]]
# [[Gorlivka]]
# [[Volodimir Viničenko]]
# [[Bolgrad (Ukrajina)]]
# [[Židačiv]]
# [[Piroge]]
# [[Gromada]]
# [[Mikolajivka (grad)]]
# [[Rajoni Ukrajine]]
# [[Osip Špitko]]
# [[Katerina Kalitko]]
# [[Polovinkine]]
# [[Ivan Svitličnij]]
# [[Slučaj Doboš]]
# [[Lina Kostenko]]
# [[Kolhoz]]
# [[Morinci]]
# [[Sergij Žadan]]
# [[Ljubko Dereš]]
# [[Emilio Sala (umjetnik)]]
# [[Kamenjari (Ivan Franko)]]
# [[Ljubomir Lucjuk]]
# [[Orest Subteljni]]
# [[Podolija]]
* [[FK Šahtar Donjeck]]

== Dopune == 
* '''[[Ukrajina]]'''
* [[Taras Ševčenko]]
* '''[[Rusko-ukrajinski rat]]'''
* '''[[Invazija Rusije na Ukrajinu]]'''
* [[Državna himna Ukrajine]]
* [[Bogdan Hmeljnicki]]
* [[Ševčenkova nacionalna nagrada Ukrajine]]
* [[Jurij Andruhovič]]
* [[Volodimir Vakulenko]]
* [[Lesja Ukrajinka]]
* [[Ivan Franko]]
* [[Kijev]]
* [[Predsjednik Ukrajine]]
* [[Vrhovna rada Ukrajine]]
* [[Lista gradova u Ukrajini]]
* [[FK Dinamo Kijev]]
* [[Andrij Ševčenko]]

== Potrebne dopune ==
* [[Nuklearna elektrana Černobilj]] 
* [[Rahiv]]
* [[Ukrajinski jezik]]
* [[Holodomor]]
* [[Nestor Mahno]]
* [[Lav Trocki]]
* [[Narančasta revolucija]]
* [[Leonid Brežnjev]]
* [[Nikita Hruščov]]
* [[FK Dinamo Kijev]]
* [[Andrij Ševčenko]]
* [[Fudbalska reprezentacija Ukrajine]]
* [[Josif Staljin|Mr Džugašvili]] ([[Staljinizam]], [[Socijalizam u jednoj zemlji]])
* [[Mihail Gorbačov]]
* [[Nikolaj Ostrovski]]
* [[Vladimir Majakovski]]
* [[Nikolaj Gogolj]]
* [[Mihail Bulgakov]]
* [[Isak Babelj]]
* [[Svetlana Aleksijevič]]
* [[Ana Ahmatova]]
* [[Everything Is Illuminated (film)]]
* [[Oblasti Ukrajine]]
* [[Donjecka Narodna Republika]]
* [[Luganska Narodna Republika]]
* [[Federativna Država Novorusija]]
* [[Republika Krim]]
* [[Kubanski kozaci]]
* [[Kijevo-pečerska lavra]]
* [[Saborna crkva Svete Sofije u Kijevu]]
* [[Struveov luk]]
* [[Iskonske bukove šume Karpata i drugih regija Evrope]]
* [[Rezidencija Bukovskih i Dalmatinskih mitropola]]
* [[Herson Taurijski]]
* [[Drvene crkve poljskih i ukrajinskih Karpata]]
* [[Kijevska Rusija]]
* [[Hazarski Kaganat]]
* [[Historija Kijeva]]
* [[Pokrštavanje Rusa]]
* ''[[Povest vremenih leta]]''
* [[Vladimir I Veliki]]
* ''[[Slovo o Igorovom pohodu]]''
* [[Galicija (srednja Evropa)]]
* [[Karpatska Rutenija]]
* [[Polesje]]
* [[Volinj]]
* [[Bukovina]]
* [[Besarabija]]
* [[Severski Donjec]]
* [[Južni Bug]]
* [[Dnjepar (rijeka)]]
* [[Dnjestar]]
* [[Dunav]] – [[Delta Dunava]]
* [[Tisa]]
* [[Sivaš]]
* [[Alupka]]
* [[Černobilj]]
* [[Čop]]
* [[Galič (Ukrajina)]]
* [[Gurzuf]]
* [[Moščena]]
* [[Novosvitlivka (Luganska oblast)]]
* [[Odesa]]
* [[Lavov]]
* [[Herson]]
* [[Harkiv]]
* [[Zaporižja]]
* [[Dnjipro (grad)]]
* [[Ukrajinci]]
* [[Ukrajinska kultura]]

== Za napisati ==
* '''[[Historija Ukrajine]]'''
* [[Ekonomija Ukrajine]]
* [[Administrativna podjela Ukrajine]]
* [[Deklaracija o neovisnosti Ukrajine]]
* [[Telefonski brojevi u Ukrajini]]
* [[Ustav Ukrajine]]
* [[Ukrajinska književnost]]
* [[Vladimir Ščerbickij]]
* [[Fudbalski savez Ukrajine]]
* [[Prva liga Ukrajine]] (Premjer Liga)
* [[Fudbalska reprezentacija Sovjetskog saveza]]
* [[Viša liga (Sovjetski Savez)]]
* [[Oleksij Mihajličenko]]
* [[Valerij Lobanovski]]
* [[Igor Belanov]]
* [[Sergej Rebrov]]
* [[Oleksandr Usik]]
* [[Vitalij Kličko]]
* [[Vladimir Kličko]]
* [[Batu-kan]]
* [[Bataljun Nachtigall]]
* [[Zaporoški Sič]]
* [[Kijevska metropolija]]
* [[Brestska unija]]
* [[Staroukrajinski jezik]]
* [[Rusko-poljski rat (1654-1667)]]
* [[Andrusovski sporazum]]
* [[Ivan Mazepa]]
* [[Ustim Karmaliuk]]
* [[Kijevska gromada]]
* [[Pavlo Skoropadski]]
* [[Sički strijelci]]
* [[Zapadna Ukrajina]]
* [[Logor Sachsenhausen]]
* [[Erich Koch]]
* [[Jaroslav Stecko]]
* [[Komunistička partija Ukrajine]]
* [[Lavovski sinod]]
* [[Revolucija dostojanstva (Ukrajina)]]
* [[Trg neovisnosti (Kijev)]]
* [[Levko Lukjanenko]]
* [[Volodimir Kobzar]]
* [[Pantelejmon Kuliš]]
* [[Mikola Kostomarov]]
* [[Sergij Korecki]]
* [[.укр]]
* [[Telefonski brojevi u Ukrajini]]
* [[Azovstal]]
* [[Krivorіžstal]] (ArcelorMittal Kryvyi Rih)
* [[Oščadbank (Ukrajina)]]
* [[PrivatBank (Ukrajina)]]
* [[Utakmica smrti]]
* [[Makar Gončarenko]]
* [[Krevska unija]]
* [[Mongolska invazija Europe]]
* [[Vjatiči]]
* [[Roman-Koš]]
* [[Hoverla]]
* [[Makejevka]]
* [[Kamjanske]]
* [[Kremenčuk]]
* [[Melitopolj]]
* [[Nikopolj (Ukrajina)|Nikopolj]]
* [[Berdjansk]]
* [[Alčevsk]]
* [[Severodonjeck]]
* [[Pavlograd]]
* [[Timofej Domanov]]
* '''[[Ukrajinska književnost]]'''
* [[SK Tavrija Simferopolj]]
* [[FK Čornomorec Odesa]]
* [[FK SKA Rostov-na-Donu]]
* [[FK Zorja Lugansk]]
* [[FK Karpati Lavov]]
* [[FK Vorskla Poltava]]
* [[FK Dnjipro]]
* [[FK Metalurg Zaporižja]]
* [[FK Kryvbas Krivij Rig]]
* [[FK Mariupolj]]

[[Kategorija:Wikiprojekt države|Ukrajina]]</text>
      <sha1>4mwcfm6gc8ylwgyxbh3tm2jen4kq1jn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681533</id>
      <parentid>42681531</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:50:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681533</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5521" sha1="8zujez70k2ccbybtbzdvrm0hwzjyj69" xml:space="preserve">{| width=75% valign=&quot;top&quot; style=&quot;background:#0066CC; color:#FFCC00; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border:solid silver 1px; text-align:center; font-size:160%; font-family:Georgia, 'Times New Roman', serif; margin:0 auto&quot;
| '''''Projekt : Ukrajina'''''
|}

== Novi ==
# [[Jezero Sinevir]]
# [[Bila Cerkva]]
# [[Valentin Simonenko]]
# [[Vitold Fokin]]
# [[Predsjednik Vrhovne rade]]
# [[Premijer Ukrajine]]
# [[Politika Ukrajine]]
# [[Ćirilo-metodsko bratstvo]]
# [[Simon Petljura]]
# [[Ruslan Stefančuk]]
# [[Julija Sviridenko]]
# [[Hronologija Lavova]]
# [[Sotnja]]
# [[Brovari (Kijev)]]
# [[Bereslavka (Ukrajina)]]
# [[Lisičansk]]
# [[Pripjat (naselje)]]
# [[Trembita]]
# [[Dvirkivščina]]
# [[Gedimіnovićі]]
# [[Basarab I]]
# [[Gorlivka]]
# [[Volodimir Viničenko]]
# [[Bolgrad (Ukrajina)]]
# [[Židačiv]]
# [[Piroge]]
# [[Gromada]]
# [[Mikolajivka (grad)]]
# [[Rajoni Ukrajine]]
# [[Osip Špitko]]
# [[Katerina Kalitko]]
# [[Polovinkine]]
# [[Ivan Svitličnij]]
# [[Slučaj Doboš]]
# [[Lina Kostenko]]
# [[Kolhoz]]
# [[Morinci]]
# [[Sergij Žadan]]
# [[Ljubko Dereš]]
# [[Emilio Sala (umjetnik)]]
# [[Kamenjari (Ivan Franko)]]
# [[Ljubomir Lucjuk]]
# [[Orest Subteljni]]
# [[Podolija]]
# [[FK Šahtar Donjeck]]

== Dopune == 
* '''[[Ukrajina]]'''
* [[Taras Ševčenko]]
* '''[[Rusko-ukrajinski rat]]'''
* '''[[Invazija Rusije na Ukrajinu]]'''
* [[Državna himna Ukrajine]]
* [[Bogdan Hmeljnicki]]
* [[Ševčenkova nacionalna nagrada Ukrajine]]
* [[Jurij Andruhovič]]
* [[Volodimir Vakulenko]]
* [[Lesja Ukrajinka]]
* [[Ivan Franko]]
* [[Kijev]]
* [[Predsjednik Ukrajine]]
* [[Vrhovna rada Ukrajine]]
* [[Lista gradova u Ukrajini]]
* [[FK Dinamo Kijev]]
* [[Andrij Ševčenko]]

== Potrebne dopune ==
* [[Nuklearna elektrana Černobilj]] 
* [[Rahiv]]
* [[Ukrajinski jezik]]
* [[Holodomor]]
* [[Nestor Mahno]]
* [[Lav Trocki]]
* [[Narančasta revolucija]]
* [[Leonid Brežnjev]]
* [[Nikita Hruščov]]
* [[FK Dinamo Kijev]]
* [[Andrij Ševčenko]]
* [[Fudbalska reprezentacija Ukrajine]]
* [[Josif Staljin|Mr Džugašvili]] ([[Staljinizam]], [[Socijalizam u jednoj zemlji]])
* [[Mihail Gorbačov]]
* [[Nikolaj Ostrovski]]
* [[Vladimir Majakovski]]
* [[Nikolaj Gogolj]]
* [[Mihail Bulgakov]]
* [[Isak Babelj]]
* [[Svetlana Aleksijevič]]
* [[Ana Ahmatova]]
* [[Everything Is Illuminated (film)]]
* [[Oblasti Ukrajine]]
* [[Donjecka Narodna Republika]]
* [[Luganska Narodna Republika]]
* [[Federativna Država Novorusija]]
* [[Republika Krim]]
* [[Kubanski kozaci]]
* [[Kijevo-pečerska lavra]]
* [[Saborna crkva Svete Sofije u Kijevu]]
* [[Struveov luk]]
* [[Iskonske bukove šume Karpata i drugih regija Evrope]]
* [[Rezidencija Bukovskih i Dalmatinskih mitropola]]
* [[Herson Taurijski]]
* [[Drvene crkve poljskih i ukrajinskih Karpata]]
* [[Kijevska Rusija]]
* [[Hazarski Kaganat]]
* [[Historija Kijeva]]
* [[Pokrštavanje Rusa]]
* ''[[Povest vremenih leta]]''
* [[Vladimir I Veliki]]
* ''[[Slovo o Igorovom pohodu]]''
* [[Galicija (srednja Evropa)]]
* [[Karpatska Rutenija]]
* [[Polesje]]
* [[Volinj]]
* [[Bukovina]]
* [[Besarabija]]
* [[Severski Donjec]]
* [[Južni Bug]]
* [[Dnjepar (rijeka)]]
* [[Dnjestar]]
* [[Dunav]] – [[Delta Dunava]]
* [[Tisa]]
* [[Sivaš]]
* [[Alupka]]
* [[Černobilj]]
* [[Čop]]
* [[Galič (Ukrajina)]]
* [[Gurzuf]]
* [[Moščena]]
* [[Novosvitlivka (Luganska oblast)]]
* [[Odesa]]
* [[Lavov]]
* [[Herson]]
* [[Harkiv]]
* [[Zaporižja]]
* [[Dnjipro (grad)]]
* [[Ukrajinci]]
* [[Ukrajinska kultura]]

== Za napisati ==
* '''[[Historija Ukrajine]]'''
* [[Ekonomija Ukrajine]]
* [[Administrativna podjela Ukrajine]]
* [[Deklaracija o neovisnosti Ukrajine]]
* [[Telefonski brojevi u Ukrajini]]
* [[Ustav Ukrajine]]
* [[Ukrajinska književnost]]
* [[Vladimir Ščerbickij]]
* [[Fudbalski savez Ukrajine]]
* [[Prva liga Ukrajine]] (Premjer Liga)
* [[Fudbalska reprezentacija Sovjetskog saveza]]
* [[Viša liga (Sovjetski Savez)]]
* [[Oleksij Mihajličenko]]
* [[Valerij Lobanovski]]
* [[Igor Belanov]]
* [[Sergej Rebrov]]
* [[Oleksandr Usik]]
* [[Vitalij Kličko]]
* [[Vladimir Kličko]]
* [[Batu-kan]]
* [[Bataljun Nachtigall]]
* [[Zaporoški Sič]]
* [[Kijevska metropolija]]
* [[Brestska unija]]
* [[Staroukrajinski jezik]]
* [[Rusko-poljski rat (1654-1667)]]
* [[Andrusovski sporazum]]
* [[Ivan Mazepa]]
* [[Ustim Karmaliuk]]
* [[Kijevska gromada]]
* [[Pavlo Skoropadski]]
* [[Sički strijelci]]
* [[Zapadna Ukrajina]]
* [[Logor Sachsenhausen]]
* [[Erich Koch]]
* [[Jaroslav Stecko]]
* [[Komunistička partija Ukrajine]]
* [[Lavovski sinod]]
* [[Revolucija dostojanstva (Ukrajina)]]
* [[Trg neovisnosti (Kijev)]]
* [[Levko Lukjanenko]]
* [[Volodimir Kobzar]]
* [[Pantelejmon Kuliš]]
* [[Mikola Kostomarov]]
* [[Sergij Korecki]]
* [[.укр]]
* [[Telefonski brojevi u Ukrajini]]
* [[Azovstal]]
* [[Krivorіžstal]] (ArcelorMittal Kryvyi Rih)
* [[Oščadbank (Ukrajina)]]
* [[PrivatBank (Ukrajina)]]
* [[Utakmica smrti]]
* [[Makar Gončarenko]]
* [[Krevska unija]]
* [[Mongolska invazija Europe]]
* [[Vjatiči]]
* [[Roman-Koš]]
* [[Hoverla]]
* [[Makejevka]]
* [[Kamjanske]]
* [[Kremenčuk]]
* [[Melitopolj]]
* [[Nikopolj (Ukrajina)|Nikopolj]]
* [[Berdjansk]]
* [[Alčevsk]]
* [[Severodonjeck]]
* [[Pavlograd]]
* [[Timofej Domanov]]
* '''[[Ukrajinska književnost]]'''
* [[SK Tavrija Simferopolj]]
* [[FK Čornomorec Odesa]]
* [[FK SKA Rostov-na-Donu]]
* [[FK Zorja Lugansk]]
* [[FK Karpati Lavov]]
* [[FK Vorskla Poltava]]
* [[FK Dnjipro]]
* [[FK Metalurg Zaporižja]]
* [[FK Kryvbas Krivij Rig]]
* [[FK Mariupolj]]

[[Kategorija:Wikiprojekt države|Ukrajina]]</text>
      <sha1>8zujez70k2ccbybtbzdvrm0hwzjyj69</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681669</id>
      <parentid>42681533</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:06:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>/* Za napisati */</comment>
      <origin>42681669</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5541" sha1="bhfypit2qxm650b6jf53xc8ez8i8fm3" xml:space="preserve">{| width=75% valign=&quot;top&quot; style=&quot;background:#0066CC; color:#FFCC00; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border:solid silver 1px; text-align:center; font-size:160%; font-family:Georgia, 'Times New Roman', serif; margin:0 auto&quot;
| '''''Projekt : Ukrajina'''''
|}

== Novi ==
# [[Jezero Sinevir]]
# [[Bila Cerkva]]
# [[Valentin Simonenko]]
# [[Vitold Fokin]]
# [[Predsjednik Vrhovne rade]]
# [[Premijer Ukrajine]]
# [[Politika Ukrajine]]
# [[Ćirilo-metodsko bratstvo]]
# [[Simon Petljura]]
# [[Ruslan Stefančuk]]
# [[Julija Sviridenko]]
# [[Hronologija Lavova]]
# [[Sotnja]]
# [[Brovari (Kijev)]]
# [[Bereslavka (Ukrajina)]]
# [[Lisičansk]]
# [[Pripjat (naselje)]]
# [[Trembita]]
# [[Dvirkivščina]]
# [[Gedimіnovićі]]
# [[Basarab I]]
# [[Gorlivka]]
# [[Volodimir Viničenko]]
# [[Bolgrad (Ukrajina)]]
# [[Židačiv]]
# [[Piroge]]
# [[Gromada]]
# [[Mikolajivka (grad)]]
# [[Rajoni Ukrajine]]
# [[Osip Špitko]]
# [[Katerina Kalitko]]
# [[Polovinkine]]
# [[Ivan Svitličnij]]
# [[Slučaj Doboš]]
# [[Lina Kostenko]]
# [[Kolhoz]]
# [[Morinci]]
# [[Sergij Žadan]]
# [[Ljubko Dereš]]
# [[Emilio Sala (umjetnik)]]
# [[Kamenjari (Ivan Franko)]]
# [[Ljubomir Lucjuk]]
# [[Orest Subteljni]]
# [[Podolija]]
# [[FK Šahtar Donjeck]]

== Dopune == 
* '''[[Ukrajina]]'''
* [[Taras Ševčenko]]
* '''[[Rusko-ukrajinski rat]]'''
* '''[[Invazija Rusije na Ukrajinu]]'''
* [[Državna himna Ukrajine]]
* [[Bogdan Hmeljnicki]]
* [[Ševčenkova nacionalna nagrada Ukrajine]]
* [[Jurij Andruhovič]]
* [[Volodimir Vakulenko]]
* [[Lesja Ukrajinka]]
* [[Ivan Franko]]
* [[Kijev]]
* [[Predsjednik Ukrajine]]
* [[Vrhovna rada Ukrajine]]
* [[Lista gradova u Ukrajini]]
* [[FK Dinamo Kijev]]
* [[Andrij Ševčenko]]

== Potrebne dopune ==
* [[Nuklearna elektrana Černobilj]] 
* [[Rahiv]]
* [[Ukrajinski jezik]]
* [[Holodomor]]
* [[Nestor Mahno]]
* [[Lav Trocki]]
* [[Narančasta revolucija]]
* [[Leonid Brežnjev]]
* [[Nikita Hruščov]]
* [[FK Dinamo Kijev]]
* [[Andrij Ševčenko]]
* [[Fudbalska reprezentacija Ukrajine]]
* [[Josif Staljin|Mr Džugašvili]] ([[Staljinizam]], [[Socijalizam u jednoj zemlji]])
* [[Mihail Gorbačov]]
* [[Nikolaj Ostrovski]]
* [[Vladimir Majakovski]]
* [[Nikolaj Gogolj]]
* [[Mihail Bulgakov]]
* [[Isak Babelj]]
* [[Svetlana Aleksijevič]]
* [[Ana Ahmatova]]
* [[Everything Is Illuminated (film)]]
* [[Oblasti Ukrajine]]
* [[Donjecka Narodna Republika]]
* [[Luganska Narodna Republika]]
* [[Federativna Država Novorusija]]
* [[Republika Krim]]
* [[Kubanski kozaci]]
* [[Kijevo-pečerska lavra]]
* [[Saborna crkva Svete Sofije u Kijevu]]
* [[Struveov luk]]
* [[Iskonske bukove šume Karpata i drugih regija Evrope]]
* [[Rezidencija Bukovskih i Dalmatinskih mitropola]]
* [[Herson Taurijski]]
* [[Drvene crkve poljskih i ukrajinskih Karpata]]
* [[Kijevska Rusija]]
* [[Hazarski Kaganat]]
* [[Historija Kijeva]]
* [[Pokrštavanje Rusa]]
* ''[[Povest vremenih leta]]''
* [[Vladimir I Veliki]]
* ''[[Slovo o Igorovom pohodu]]''
* [[Galicija (srednja Evropa)]]
* [[Karpatska Rutenija]]
* [[Polesje]]
* [[Volinj]]
* [[Bukovina]]
* [[Besarabija]]
* [[Severski Donjec]]
* [[Južni Bug]]
* [[Dnjepar (rijeka)]]
* [[Dnjestar]]
* [[Dunav]] – [[Delta Dunava]]
* [[Tisa]]
* [[Sivaš]]
* [[Alupka]]
* [[Černobilj]]
* [[Čop]]
* [[Galič (Ukrajina)]]
* [[Gurzuf]]
* [[Moščena]]
* [[Novosvitlivka (Luganska oblast)]]
* [[Odesa]]
* [[Lavov]]
* [[Herson]]
* [[Harkiv]]
* [[Zaporižja]]
* [[Dnjipro (grad)]]
* [[Ukrajinci]]
* [[Ukrajinska kultura]]

== Za napisati ==
* '''[[Historija Ukrajine]]'''
* [[Ekonomija Ukrajine]]
* [[Administrativna podjela Ukrajine]]
* [[Deklaracija o neovisnosti Ukrajine]]
* [[Telefonski brojevi u Ukrajini]]
* [[Ustav Ukrajine]]
* [[Ukrajinska književnost]]
* [[Vladimir Ščerbickij]]
* [[Fudbalski savez Ukrajine]]
* [[Prva liga Ukrajine]] (Premjer Liga)
* [[Fudbalska reprezentacija Sovjetskog saveza]]
* [[Viša liga (Sovjetski Savez)]]
* [[Oleksij Mihajličenko]]
* [[Valerij Lobanovski]]
* [[Igor Belanov]]
* [[Sergej Rebrov]]
* [[Oleksandr Usik]]
* [[Vitalij Kličko]]
* [[Vladimir Kličko]]
* [[Batu-kan]]
* [[Bataljun Nachtigall]]
* [[Zaporoški Sič]]
* [[Kijevska metropolija]]
* [[Brestska unija]]
* [[Staroukrajinski jezik]]
* [[Rusko-poljski rat (1654-1667)]]
* [[Andrusovski sporazum]]
* [[Ivan Mazepa]]
* [[Ustim Karmaliuk]]
* [[Kijevska gromada]]
* [[Pavlo Skoropadski]]
* [[Sički strijelci]]
* [[Zapadna Ukrajina]]
* [[Logor Sachsenhausen]]
* [[Erich Koch]]
* [[Jaroslav Stecko]]
* [[Komunistička partija Ukrajine]]
* [[Lavovski sinod]]
* [[Revolucija dostojanstva (Ukrajina)]]
* [[Trg neovisnosti (Kijev)]]
* [[Levko Lukjanenko]]
* [[Volodimir Kobzar]]
* [[Pantelejmon Kuliš]]
* [[Mikola Kostomarov]]
* [[Sergij Korecki]]
* [[.укр]]
* [[Telefonski brojevi u Ukrajini]]
* [[Azovstal]]
* [[Krivorіžstal]] (ArcelorMittal Kryvyi Rih)
* [[Oščadbank (Ukrajina)]]
* [[PrivatBank (Ukrajina)]]
* [[Utakmica smrti]]
* [[Makar Gončarenko]]
* [[Krevska unija]]
* [[Mongolska invazija Europe]]
* [[Vjatiči]]
* [[Roman-Koš]]
* [[Hoverla]]
* [[Makejevka]]
* [[Kamjanske]]
* [[Kremenčuk]]
* [[Melitopolj]]
* [[Nikopolj (Ukrajina)|Nikopolj]]
* [[Berdjansk]]
* [[Alčevsk]]
* [[Severodonjeck]]
* [[Pavlograd]]
* [[Timofej Domanov]]
* '''[[Ukrajinska književnost]]'''
* [[SK Tavrija Simferopolj]]
* [[FK Čornomorec Odesa]]
* [[FK SKA Rostov-na-Donu]]
* [[FK Zorja Lugansk]]
* [[FK Karpati Lavov]]
* [[FK Vorskla Poltava]]
* [[FK Dnjipro]]
* [[FK Metalurg Zaporižja]]
* [[FK Kryvbas Krivij Rig]]
* [[FK Mariupolj]]
* [[Rinat Ahmetov]]

[[Kategorija:Wikiprojekt države|Ukrajina]]</text>
      <sha1>bhfypit2qxm650b6jf53xc8ez8i8fm3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681678</id>
      <parentid>42681669</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T00:30:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>/* Za napisati */</comment>
      <origin>42681678</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6372" sha1="2ikyrcvceoqdfkvprws94g7gqbopqr2" xml:space="preserve">{| width=75% valign=&quot;top&quot; style=&quot;background:#0066CC; color:#FFCC00; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border:solid silver 1px; text-align:center; font-size:160%; font-family:Georgia, 'Times New Roman', serif; margin:0 auto&quot;
| '''''Projekt : Ukrajina'''''
|}

== Novi ==
# [[Jezero Sinevir]]
# [[Bila Cerkva]]
# [[Valentin Simonenko]]
# [[Vitold Fokin]]
# [[Predsjednik Vrhovne rade]]
# [[Premijer Ukrajine]]
# [[Politika Ukrajine]]
# [[Ćirilo-metodsko bratstvo]]
# [[Simon Petljura]]
# [[Ruslan Stefančuk]]
# [[Julija Sviridenko]]
# [[Hronologija Lavova]]
# [[Sotnja]]
# [[Brovari (Kijev)]]
# [[Bereslavka (Ukrajina)]]
# [[Lisičansk]]
# [[Pripjat (naselje)]]
# [[Trembita]]
# [[Dvirkivščina]]
# [[Gedimіnovićі]]
# [[Basarab I]]
# [[Gorlivka]]
# [[Volodimir Viničenko]]
# [[Bolgrad (Ukrajina)]]
# [[Židačiv]]
# [[Piroge]]
# [[Gromada]]
# [[Mikolajivka (grad)]]
# [[Rajoni Ukrajine]]
# [[Osip Špitko]]
# [[Katerina Kalitko]]
# [[Polovinkine]]
# [[Ivan Svitličnij]]
# [[Slučaj Doboš]]
# [[Lina Kostenko]]
# [[Kolhoz]]
# [[Morinci]]
# [[Sergij Žadan]]
# [[Ljubko Dereš]]
# [[Emilio Sala (umjetnik)]]
# [[Kamenjari (Ivan Franko)]]
# [[Ljubomir Lucjuk]]
# [[Orest Subteljni]]
# [[Podolija]]
# [[FK Šahtar Donjeck]]

== Dopune == 
* '''[[Ukrajina]]'''
* [[Taras Ševčenko]]
* '''[[Rusko-ukrajinski rat]]'''
* '''[[Invazija Rusije na Ukrajinu]]'''
* [[Državna himna Ukrajine]]
* [[Bogdan Hmeljnicki]]
* [[Ševčenkova nacionalna nagrada Ukrajine]]
* [[Jurij Andruhovič]]
* [[Volodimir Vakulenko]]
* [[Lesja Ukrajinka]]
* [[Ivan Franko]]
* [[Kijev]]
* [[Predsjednik Ukrajine]]
* [[Vrhovna rada Ukrajine]]
* [[Lista gradova u Ukrajini]]
* [[FK Dinamo Kijev]]
* [[Andrij Ševčenko]]

== Potrebne dopune ==
* [[Nuklearna elektrana Černobilj]] 
* [[Rahiv]]
* [[Ukrajinski jezik]]
* [[Holodomor]]
* [[Nestor Mahno]]
* [[Lav Trocki]]
* [[Narančasta revolucija]]
* [[Leonid Brežnjev]]
* [[Nikita Hruščov]]
* [[FK Dinamo Kijev]]
* [[Andrij Ševčenko]]
* [[Fudbalska reprezentacija Ukrajine]]
* [[Josif Staljin|Mr Džugašvili]] ([[Staljinizam]], [[Socijalizam u jednoj zemlji]])
* [[Mihail Gorbačov]]
* [[Nikolaj Ostrovski]]
* [[Vladimir Majakovski]]
* [[Nikolaj Gogolj]]
* [[Mihail Bulgakov]]
* [[Isak Babelj]]
* [[Svetlana Aleksijevič]]
* [[Ana Ahmatova]]
* [[Everything Is Illuminated (film)]]
* [[Oblasti Ukrajine]]
* [[Donjecka Narodna Republika]]
* [[Luganska Narodna Republika]]
* [[Federativna Država Novorusija]]
* [[Republika Krim]]
* [[Kubanski kozaci]]
* [[Kijevo-pečerska lavra]]
* [[Saborna crkva Svete Sofije u Kijevu]]
* [[Struveov luk]]
* [[Iskonske bukove šume Karpata i drugih regija Evrope]]
* [[Rezidencija Bukovskih i Dalmatinskih mitropola]]
* [[Herson Taurijski]]
* [[Drvene crkve poljskih i ukrajinskih Karpata]]
* [[Kijevska Rusija]]
* [[Hazarski Kaganat]]
* [[Historija Kijeva]]
* [[Pokrštavanje Rusa]]
* ''[[Povest vremenih leta]]''
* [[Vladimir I Veliki]]
* ''[[Slovo o Igorovom pohodu]]''
* [[Galicija (srednja Evropa)]]
* [[Karpatska Rutenija]]
* [[Polesje]]
* [[Volinj]]
* [[Bukovina]]
* [[Besarabija]]
* [[Severski Donjec]]
* [[Južni Bug]]
* [[Dnjepar (rijeka)]]
* [[Dnjestar]]
* [[Dunav]] – [[Delta Dunava]]
* [[Tisa]]
* [[Sivaš]]
* [[Alupka]]
* [[Černobilj]]
* [[Čop]]
* [[Galič (Ukrajina)]]
* [[Gurzuf]]
* [[Moščena]]
* [[Novosvitlivka (Luganska oblast)]]
* [[Odesa]]
* [[Lavov]]
* [[Herson]]
* [[Harkiv]]
* [[Zaporižja]]
* [[Dnjipro (grad)]]
* [[Ukrajinci]]
* [[Ukrajinska kultura]]

== Za napisati ==
* '''[[Historija Ukrajine]]'''
* [[Ekonomija Ukrajine]]
* [[Administrativna podjela Ukrajine]]
* [[Deklaracija o neovisnosti Ukrajine]]
* [[Telefonski brojevi u Ukrajini]]
* [[Ustav Ukrajine]]
* [[Ukrajinska književnost]]
* [[Vladimir Ščerbickij]]
* [[Fudbalski savez Ukrajine]]
* [[Prva liga Ukrajine]] (Premjer Liga)
* [[Fudbalska reprezentacija Sovjetskog saveza]]
* [[Viša liga (Sovjetski Savez)]]
* [[Oleksij Mihajličenko]]
* [[Valerij Lobanovski]]
* [[Igor Belanov]]
* [[Sergej Rebrov]]
* [[Oleksandr Usik]]
* [[Vitalij Kličko]]
* [[Vladimir Kličko]]
* [[Batu-kan]]
* [[Bataljun Nachtigall]]
* [[Zaporoški Sič]]
* [[Kijevska metropolija]]
* [[Brestska unija]]
* [[Staroukrajinski jezik]]
* [[Rusko-poljski rat (1654-1667)]]
* [[Andrusovski sporazum]]
* [[Ivan Mazepa]]
* [[Ustim Karmaliuk]]
* [[Kijevska gromada]]
* [[Pavlo Skoropadski]]
* [[Sički strijelci]]
* [[Zapadna Ukrajina]]
* [[Logor Sachsenhausen]]
* [[Erich Koch]]
* [[Jaroslav Stecko]]
* [[Komunistička partija Ukrajine]]
* [[Lavovski sinod]]
* [[Revolucija dostojanstva (Ukrajina)]]
* [[Trg neovisnosti (Kijev)]]
* [[Levko Lukjanenko]]
* [[Volodimir Kobzar]]
* [[Sergij Korecki]]
* [[.укр]]
* [[Telefonski brojevi u Ukrajini]]
* [[Azovstal]]
* [[Krivorіžstal]] (ArcelorMittal Kryvyi Rih)
* [[Oščadbank (Ukrajina)]]
* [[PrivatBank (Ukrajina)]]
* [[Utakmica smrti]]
* [[Makar Gončarenko]]
* [[Krevska unija]]
* [[Mongolska invazija Europe]]
* [[Vjatiči]]
* [[Roman-Koš]]
* [[Hoverla]]
* [[Makejevka]]
* [[Kamjanske]]
* [[Kremenčuk]]
* [[Melitopolj]]
* [[Nikopolj (Ukrajina)|Nikopolj]]
* [[Berdjansk]]
* [[Alčevsk]]
* [[Severodonjeck]]
* [[Pavlograd]]
* [[Timofej Domanov]]

* [[SK Tavrija Simferopolj]]
* [[FK Čornomorec Odesa]]
* [[FK SKA Rostov-na-Donu]]
* [[FK Zorja Lugansk]]
* [[FK Karpati Lavov]]
* [[FK Vorskla Poltava]]
* [[FK Dnjipro]]
* [[FK Metalurg Zaporižja]]
* [[FK Kryvbas Krivij Rig]]
* [[FK Mariupolj]]
* [[Rinat Ahmetov]]
* '''[[Ukrajinska književnost]]'''
* [[Dimitrij Tuptalo]]
* [[Grigorij Skovoroda]]
* [[Mikola Zerov]]
* [[Olga Kobiljanska]]
* [[Mikola Bažan]]
* [[Ostap Višnja]]
* [[Boris Antonenko-Davidovič]]
* [[Oles Gončar]]
* [[Ivan Drač]]
* [[Jevgen Gucalo]]
* [[Igor Kalinec]]
* [[Ema Andijevska]]
* [[Vasil Stus]]
* [[Oleksandr Irvanec]]
* [[Igor Pavljuk]]
* [[Zadonščina]]
* [[Gramatika crkvenoslavenskog jezika (Smotrickij)]]
* [[Pavlo Tičina]]
* [[Haska Šijan]]
* [[Meletij Smotrickij]]
* [[Oksana Zabužko]]
* [[Mihajlo Kocjubinskij]]
* [[Vasilj Stefanik]]
* [[Mikola Hvilovij]]
* [[Valerjan Pidmogilnij]]
* [[Jurij Izdrik]]
* [[Marija Matios]]
* [[Markijan Kamiš]]
* [[Ivan Kotljarevskij]]
* [[Pantelejmon Kuliš]]
* [[Marko Vovčok]]
* [[Panas Mirnij]]
* [[Mikola Zerov]]
* [[Maksim Rilskij]]
* [[Mikola Kuliš]]
* [[Valerij Ševčuk]]
* [[Taras Prohasko]]
* [[Sofija Andruhovič]]
* [[Mikola Kostomarov]]

[[Kategorija:Wikiprojekt države|Ukrajina]]</text>
      <sha1>2ikyrcvceoqdfkvprws94g7gqbopqr2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>FK Šahtar Donjeck</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4724992</id>
    <revision>
      <id>42681525</id>
      <timestamp>2026-08-27T13:48:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>n/č</comment>
      <origin>42681525</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12761" sha1="0pwrv0fml9kz30f8rv816fchymlb6qc" xml:space="preserve">{{Nogometni klub
| bg                    = 
| tekst                 =
| ime kluba             = FK Šahtar Donjeck
| puno ime              = Futbolnji Klub Šahtar&lt;br/&gt;{{small|{{jez-ukr|Футбольний Kлуб Шахтар}}}}
| slika                 = FC Shakhtar Donetsk.svg
| boje                  = {{color box|#FC882C}} {{color box|#000000}} 
| mjesto                = [[Donjeck]]
| savez                 = [[Fudbalski savez Ukrajine|UAF]]
| liga                  = [[Premijer Liga (Ukrajina)|Прем'єр-ліга]]
| godina osnivanja      = {{Birth date and age|1936|05|24|df=y}}
| godina raspuštanja    =
| nadimak               = Гірники (Rudari)&lt;br/&gt; Кроти (Krtice)
| igralište             = [[Stadio Šahtar]]&lt;br/&gt;[[Donbas Arena]]&lt;br/&gt;[[Arena Lavov]]&lt;br/&gt;[[Stamford Bridge]]
| kapacitet stadiona    = 

| direktor              = {{flagicon|UKR}} [[Rinat Ahmetov]]
| trener                = {{flagicon|TUR}} [[Arda Turan]]
| nastupi               = 
| golovi                =
| kapetan               = {{flagicon|UKR}} [[Mikola Matvijenko]]

| sezona              =  
| plasman             = 
| trenutačna sezona   =  
| liga1                 =
| liga1N                =
| liga2                 =
| liga2N                =
| liga3                 =
| liga3N                =
| nacionalni kup1       =
| nacionalni kup1N      =
| nacionalni kup2       =
| nacionalni kup2N      =                    
| nacionalni kup3       =
| nacionalni kup3N      =                    
| nacionalni kup4       =
| nacionalni kup4N      =                    
| nacionalni kup5       =
| nacionalni kup5N      =                    
| LP                    =
| EL                    = 
| IT                    =
| KPK                   =
| SK                    =
| IK                    =
| ALP                   =
| AK                    =
| CALP                  =
| KK                    =
| ASK                   =
| CLP                   =
| CL                    =
| CS                    =
| RCS                   =
| OCL                   =
| SKP                   =

| pattern_la1 = _shakhtar2627h
| pattern_b1 = _shakhtar2627h
| pattern_ra1 = _shakhtar2627h
| pattern_sh1 = _shakhtar2627h
| pattern_so1 =_shakhtar2627hl
| leftarm1 = 000000
| body1 = FD7D28
| rightarm1 = 000000
| shorts1 = FD7D28
| socks1 = FD7D28
| pattern_la2 = _shakhtar2627a
| pattern_b2 = _shakhtar2627a
| pattern_ra2 = _shakhtar2627a
| pattern_sh2 = _shakhtar2627a
| pattern_so2 = _shakhtar2627al
| leftarm2 = CDEBEF
| body2 = CDEBEF
| rightarm2 = CDEBEF
| shorts2 = FFFFFF
| socks2 = FFFFFF
| pattern_la3 = _shakhtar2627t
| pattern_b3 = _shakhtar2627t
| pattern_ra3 = _shakhtar2627t
| pattern_sh3 = _shakhtar2627t
| pattern_so3 = _shakhtar2627tl
| leftarm3 = 
| body3 = 
| rightarm3 = 
| shorts3 = 
| socks3 = 
}}
'''FK Šahtar''' ({{jez-uk|Футбольний клуб Шахтар}}, doslovno &quot;FK Rudar&quot;) je profesionalni [[fudbal]]ski klub iz grada [[Donjeck]]a. 

Član je sustava [[Fudbalski savez Ukrajine|ukrajinskih nogometnih liga]] i natječe se u [[Ukrajina|ukrajinskoj]] [[Premijer liga (Ukrajina)|Premier ligi]]. Iako je historijski vezan uz grad Donjeck, klub je [[2014.]] bio prisiljen preseliti se nakon izbijanja [[Rusko-ukrajinski rat|Rusko-ukrajinskog rata]]. Dok mu se administrativno sjedište nalazi u [[Kijev]]u, klub je svoje domaće utakmice igrao u [[Lavov]]u, [[Harkiv]]u, Kijevu te ponovno u Lavovu. Klub je kroz historiju nosio tri imena: '''Stahanovec''' od [[1936.]] do [[1946]], '''Šahtjor''' od [[1946.]] do [[1992.]] te '''FK Šahtar''' od [[1992.]] do danas.

== Historija ==
Prvi klub osnovan je odlukom Svesovjetskog vijeća za tjelesnu kulturu i sport [[3. aprila]] [[1936.]] godine. Isprva je nosio naziv &quot;FK Stahanovec&quot; u čast rudarskog radničkog pokreta – točnije u ime [[Aleksej Stahanov|Alekseja Stahanova]] (1906-1977), rodom iz [[Izmalkovo|Izmalkova]] i rudara iz [[Donbas|Donbaskog bazena]], koji se proslavio [[31. augusta]] [[1935.]] kada je iskopao 102 tone ugljena u pet sati i 45 minuta. Prva momčad FK Stahanovca sastavljena je od dviju drugih lokalnih ekipa koje su sudjelovale na sverukrajinskim spartakijadama, Dinama Gorlivke i Dinama Staljina. Svoju prvu utakmicu odigrali su protiv [[FK Dinamo Odesa|Dinama Odese]] u sklopu Kupa Ukrajinske SSR [[12. maja]] [[1936.]] na stadionu Balicki u [[Gorlivka|Gorlivki]]. Momčad, koja je nastupala pod imenom &quot;Stahanovec Gorlivka&quot;, izgubila je rezultatom 3:2 nakon što je Mihajlo Paščenko postigao vodeći pogodak, dok je drugi pogodak za njih dao Boris Terentjev. Nakon teškog početka, momčad se krajem [[1930-e|1930-ih]] uzdigla i počela natjecati na najvišoj razini. Tijekom ratnog prvenstva [[1941.]] godine – koje je neočekivano prekinuto – klub je pobijedio sovjetske prvake, [[Dinamo Moskva|Dinamo Moskvu]], te nakon desetak odigranih utakmica držao peto mjesto na ljestvici. U posljednjoj utakmici te sezone, odigranoj [[24. juna]] – dva dana nakon izbijanja [[Operacija Barbarosa|njemačkog napada na SSSR]] – na domaćem su terenu izgubili od momčadi Traktor Staljingrada. Tijekom rata mnogi su igrači otišli na bojišnicu i izgubili živote, uključujući [[Ivan Ustinov|Ivana Ustinova]], [[Ivan Putjatov|Ivana Putjatova]], [[Volodimir Škurov|Volodimira Škurova]], [[Ivan Horobec|Ivana Horobeca]], [[Mihajlo Vasin|Mihajla Vasina]] i druge. Do [[1945.]] godine u sastavu su ostala samo tri igrača iz predratne momčadi: [[Georgij Bikezin]], [[Mikola Kuznjecov]] i [[Petro Jurčenko]]. 

[[Datoteka:Генрих Мхитарян 1.jpeg|thumb|left|250px|[[Henrih Mhitarjan]] u dresu Šachtara.]]
Nakon rata, u julu [[1946]], Svesovjetsko društvo stahanovskih rudara ugljena (&quot;Stahanovci&quot;) promijenilo je naziv u &quot;Šahtjor&quot; ({{jez-ru|Шахтёр}}), prema čemu će isto uraditi i sportsko društvo rudara iz Donbasa. Izraz &quot;šahtar&quot; ili &quot;šahter&quot; (prema [[Ruski jezik|ruskoj]] inačici) je stručni naziv za [[rudar]]a koji radi u podzemnom rudarskom oknu (vidi: jamsko rudarstvo). Sama riječ &quot;šahtar&quot; je lokalna prilagodba i izvedenica riječi &quot;shaft&quot; (okno, [[:wiktionary:šaht|šaht]]). U [[Sovjetski Savez|Sovjetskom Savezu]], zbog velikih rizika povezanih s radom pod zemljom, posao podzemnog rudara bio je bolje plaćen od ostalih poslova koji nisu zahtijevali posebne kvalifikacije te je uvijek vladao velik interes za takvim radnim mjestima. [[Viktor Fomin]] proglašen je ukrajinskim fudbalerom godine [[1950]], iako je klub sezonu završio na tek jedanaestom mjestu. Prvi veliki uspjeh momčad je ostvarila [[1951]], kada je zauzela treće mjesto u prvenstvu SSSR-a. Ključna figura tog uspjeha bio je napadač [[Aleksandr Ponomarev]]. Ponomarev je naime vratio se u Donbas – regiju u kojoj je rođen – kako bi ondje završio igračku karijeru, a iste je godine proglašen ukrajinskim fudbalerom godine. Unatoč tom uspjehu, Šahtar je na kraju sezone [[1952.]] ispao iz lige. U sklopu reorganizacije momčadi, bivši igrač Aleksandr Ponomarev preuzeo je ulogu trenera. Godine [[1954.]] Ponomarevov Šahtar je osvojio naslov u skupini B i time osigurao povratak u najviši rang natjecanja. Godine [[1958.]] igrači kluba dobili su manje žutih i crvenih kartona od bilo koje druge momčadi u ligi, čime su zaslužili nagradu za [[fair-play]] koju dodjeljuje list &quot;Sovjetski sport&quot;. [[1960-e|1960-ih]] godina, pod vodstvom [[Oleg Ošenkov|Olega Ošenkova]], Šahtar je triput stigao do finala [[Kup SSSR-a|Kupa SSSR-a]], osvojivši trofej dvaput – [[1961.]] i [[1962.]] godine. Među igračima u tadašnjoj momčadi bili su braniči [[Vjačeslav Aljabjev]] i [[Vladimir Salkov]]. Klub je stekao nadimak &quot;momčad za kup&quot; zbog kontinuiranog uspjeha u borbi za taj trofej iz godine u godinu. Ipak, najznačajniji uspjesi &quot;Rudara&quot; uslijedili su kasnije, u razdoblju između sredine 1970-ih i početka 1980-ih. Unatoč odlasku vođe momčadi i veznog igrača [[Anatolij Konkov|Anatolija Konkova]], Šahtar je – pod vodstvom bivšeg igrača [[Vladimir Salkov|Vladimira Salkova]] – [[1975.]] godine osvojio drugo mjesto u prvenstvu SSSR-a te time stekao pravo predstavljanja Sovjetskog Saveza u europskim natjecanjima. Na kraju te sezone Šahtar je nagrađen &quot;Kupom napretka&quot; za najveći iskorak u ligaškim rezultatima u odnosu na prethodnu sezonu. Istu je nagradu ponovno osvojio [[1977.]] godine. Godine [[1978.]] Šahtar je zauzeo treće mjesto u prvenstvu SSSR-a. Godine [[1979.]] momčad je prvenstvo završila na drugom mjestu, a njezin kapetan – napadač [[Vitalij Starugin|Vitalij Staruhin]] – postao je najbolji strijelac prvenstva SSSR-a s 26 pogodaka te je proglašen sovjetskim nogometašem godine. Klub je zaostao samo dva boda za vodećom momčadi, unatoč tome što su ključni igrači napustili sastav prije početka sezone, a drugi pretrpjeli ozljede. Među ostalim istaknutim igračima tog razdoblja bili su [[Mihajlo Sokolovski]], koji je kasnije postavio klupski rekord po broju nastupa; braniči [[Viktor Zvjagincev]] i [[Valerij Horbunov]], koji su se često nalazili na popisima 33 najbolja igrača sovjetskog prvenstva; te vratar [[Jurij Dehterjov]], koji je proglašen sovjetskim vratarom godine i zauzeo treće mjesto u izboru za sovjetskog nogometaša godine [[1977.]] godine. Šahtar je dvaput donio kristalni trofej Kupa SSSR-a u Donjeck – [[1980.]] i [[1983.]] godine – a 1983. osvojio je i Superkup SSSR-a pobjedom nad [[FK Dnjipro|Dnjiprom]] iz [[Dnjipro (grad)|Dnjipropetrovska]], tadašnjim državnim prvakom. Klub je stigao do četvrtfinala Kupa pobjednika kupova u sezoni 1983/84, pri čemu su napadači [[Viktor Gračov]] i [[Sergij Morozov|Serhij Morozov]] podijelili titulu najboljih strijelaca natjecanja. Godine [[1987.]] Šahtar je u ligi zaradio najmanje žutih i crvenih kartona, zbog čega mu je časopis &quot;Čovjek i zakon&quot; dodijelio nagradu za fair-play u sovjetskoj prvoj ligi. Između [[1982.]] i [[1988.]] godine Šahtar je pet puta osvojio nagradu &quot;Zajedno s klubom&quot; – priznanje za uspješnu organizaciju domaćih utakmica i ponašanje domaćih navijača. Tijekom razdoblja perestrojke, seniorska momčad Šahtara izdvojila se iz sportskog društva Šahtar Donjeck i preobrazila u profesionalni klub. To je bilo dio razdoblja takozvanog &quot;hozrasčeta&quot; – odnosno &quot;samofinanciranja&quot; – koje je u to vrijeme zahvatilo mnoge sovjetske organizacije. Ostali odjeli sportskog društva Šahtar Donjeck osnovali su vlastite klubove, neovisne o matičnoj organizaciji.

Tijekom sovjetskog razdoblja pa sve do [[1990-e|1990-ih]], Šahtar je bio sportski klub unutar državnog sportskog sustava i bio je tijesno povezan s rudarskim konzorcijem iz Donbasa. Godine [[1994.]] klub je kupio [[Ahat Bragin]], ukrajinski poduzetnik [[Krimski Tatari|tatarskog]] podrijetla koji se istaknuo tijekom [[Perestrojka|Perestrojke]] uvozom i izvozom računalne opreme. Održavao je veze s [[Mafija|mafijom]] i bio ključna figura [[Donjecki klan|donjeckog klana]]. Među njegovim najbližim suradnicima bili su [[Rinat Ahmetov]] i [[Boris Kolesnikov]]. Bragin je poginuo u bombaškom napadu na [[Stadio Šahtar|stadionu Šahtara]] uoči utakmice između Šahtara i kluba [[SK Tavrija Simferopolj|Tavrija Simferopolj]]. Glavni osumnjičenici bili su pripadnici klana [[Jevgen Kušnir|Jevhena Kušnira]], konkretno [[Andrij Akulov]] i [[Igor Filipenko]]. Godine [[1996.]] klub je preuzeo Rinat Ahmetov, koji je kasnije postao ukrajinski financijski magnat, [[Oligarhija|oligarh]] i vlasnik čeličane [[Azovstal]].

== Uspjesi ==
*'''[[Viša liga (Sovjetski Savez)|Viša liga Sovjetskog Saveza]]''': 2 druga mjesta;
*'''Prva liga Sovjetskog Saveza''': 1 naslov;
*'''[[Superkup Sovjetskog Saveza]]''': 1 naslov;
*'''[[Kup Sovjetskog Saveza]]''': 4 naslova;
*'''[[Kup SSR Ukrajine]]''': 1 naslov;
*'''[[Premijer liga (Ukrajina)|Ukrajinska premijer liga]]''': 16 naslova;
*'''Kup Ukrajine''': 16 naslova;
*'''Superkup Ukrajine''': 9 naslova;
*'''[[UEFA Europa liga|Europa liga]]''': 1 naslov (2008/09.)

{{commonscat|FC Shakhtar Donetsk}}
== Rivalstva ==
Još od 1960-ih godina Šahtar ima brojne navijače i ultrase koji su tijekom godina sudjelovali u raznim nasilnim incidentima. Među glavnim suparnicima kluba ističu se [[FK Dinamo Kijev|Dinamo Kijev]] – s kojim igra ukrajinski derbi ({{jez-uk|Класичне}}) – zatim [[FK Dnjipro]], [[FK Čornomorec Odesa|Čornomorec]] i lokalni klubovi ([[FK Zorja Lugansk|Zorja]], [[FK Metalurg Donjeck|Metalurg]], [[FK Olimpik Donjeck|Olimpik]], [[FK Titan Donjeck|Titan]]), kao i – u okviru bivšeg sovjetskog prostora – [[FK Spartak Moskva|Spartak Moskva]] i [[SK Dinamo Tbilisi|Dinamo Tbilisi]].

{{Pobjednici UEFA Europske lige}}

{{Normativna kontrola}}
[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Ukrajini|Šahtar Donjeck]]</text>
      <sha1>0pwrv0fml9kz30f8rv816fchymlb6qc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681527</id>
      <parentid>42681525</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:48:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Inokosni organ premješta stranicu [[Šahtar Donjeck]] na [[FK Šahtar Donjeck]]</comment>
      <origin>42681525</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12761" sha1="0pwrv0fml9kz30f8rv816fchymlb6qc" xml:space="preserve">{{Nogometni klub
| bg                    = 
| tekst                 =
| ime kluba             = FK Šahtar Donjeck
| puno ime              = Futbolnji Klub Šahtar&lt;br/&gt;{{small|{{jez-ukr|Футбольний Kлуб Шахтар}}}}
| slika                 = FC Shakhtar Donetsk.svg
| boje                  = {{color box|#FC882C}} {{color box|#000000}} 
| mjesto                = [[Donjeck]]
| savez                 = [[Fudbalski savez Ukrajine|UAF]]
| liga                  = [[Premijer Liga (Ukrajina)|Прем'єр-ліга]]
| godina osnivanja      = {{Birth date and age|1936|05|24|df=y}}
| godina raspuštanja    =
| nadimak               = Гірники (Rudari)&lt;br/&gt; Кроти (Krtice)
| igralište             = [[Stadio Šahtar]]&lt;br/&gt;[[Donbas Arena]]&lt;br/&gt;[[Arena Lavov]]&lt;br/&gt;[[Stamford Bridge]]
| kapacitet stadiona    = 

| direktor              = {{flagicon|UKR}} [[Rinat Ahmetov]]
| trener                = {{flagicon|TUR}} [[Arda Turan]]
| nastupi               = 
| golovi                =
| kapetan               = {{flagicon|UKR}} [[Mikola Matvijenko]]

| sezona              =  
| plasman             = 
| trenutačna sezona   =  
| liga1                 =
| liga1N                =
| liga2                 =
| liga2N                =
| liga3                 =
| liga3N                =
| nacionalni kup1       =
| nacionalni kup1N      =
| nacionalni kup2       =
| nacionalni kup2N      =                    
| nacionalni kup3       =
| nacionalni kup3N      =                    
| nacionalni kup4       =
| nacionalni kup4N      =                    
| nacionalni kup5       =
| nacionalni kup5N      =                    
| LP                    =
| EL                    = 
| IT                    =
| KPK                   =
| SK                    =
| IK                    =
| ALP                   =
| AK                    =
| CALP                  =
| KK                    =
| ASK                   =
| CLP                   =
| CL                    =
| CS                    =
| RCS                   =
| OCL                   =
| SKP                   =

| pattern_la1 = _shakhtar2627h
| pattern_b1 = _shakhtar2627h
| pattern_ra1 = _shakhtar2627h
| pattern_sh1 = _shakhtar2627h
| pattern_so1 =_shakhtar2627hl
| leftarm1 = 000000
| body1 = FD7D28
| rightarm1 = 000000
| shorts1 = FD7D28
| socks1 = FD7D28
| pattern_la2 = _shakhtar2627a
| pattern_b2 = _shakhtar2627a
| pattern_ra2 = _shakhtar2627a
| pattern_sh2 = _shakhtar2627a
| pattern_so2 = _shakhtar2627al
| leftarm2 = CDEBEF
| body2 = CDEBEF
| rightarm2 = CDEBEF
| shorts2 = FFFFFF
| socks2 = FFFFFF
| pattern_la3 = _shakhtar2627t
| pattern_b3 = _shakhtar2627t
| pattern_ra3 = _shakhtar2627t
| pattern_sh3 = _shakhtar2627t
| pattern_so3 = _shakhtar2627tl
| leftarm3 = 
| body3 = 
| rightarm3 = 
| shorts3 = 
| socks3 = 
}}
'''FK Šahtar''' ({{jez-uk|Футбольний клуб Шахтар}}, doslovno &quot;FK Rudar&quot;) je profesionalni [[fudbal]]ski klub iz grada [[Donjeck]]a. 

Član je sustava [[Fudbalski savez Ukrajine|ukrajinskih nogometnih liga]] i natječe se u [[Ukrajina|ukrajinskoj]] [[Premijer liga (Ukrajina)|Premier ligi]]. Iako je historijski vezan uz grad Donjeck, klub je [[2014.]] bio prisiljen preseliti se nakon izbijanja [[Rusko-ukrajinski rat|Rusko-ukrajinskog rata]]. Dok mu se administrativno sjedište nalazi u [[Kijev]]u, klub je svoje domaće utakmice igrao u [[Lavov]]u, [[Harkiv]]u, Kijevu te ponovno u Lavovu. Klub je kroz historiju nosio tri imena: '''Stahanovec''' od [[1936.]] do [[1946]], '''Šahtjor''' od [[1946.]] do [[1992.]] te '''FK Šahtar''' od [[1992.]] do danas.

== Historija ==
Prvi klub osnovan je odlukom Svesovjetskog vijeća za tjelesnu kulturu i sport [[3. aprila]] [[1936.]] godine. Isprva je nosio naziv &quot;FK Stahanovec&quot; u čast rudarskog radničkog pokreta – točnije u ime [[Aleksej Stahanov|Alekseja Stahanova]] (1906-1977), rodom iz [[Izmalkovo|Izmalkova]] i rudara iz [[Donbas|Donbaskog bazena]], koji se proslavio [[31. augusta]] [[1935.]] kada je iskopao 102 tone ugljena u pet sati i 45 minuta. Prva momčad FK Stahanovca sastavljena je od dviju drugih lokalnih ekipa koje su sudjelovale na sverukrajinskim spartakijadama, Dinama Gorlivke i Dinama Staljina. Svoju prvu utakmicu odigrali su protiv [[FK Dinamo Odesa|Dinama Odese]] u sklopu Kupa Ukrajinske SSR [[12. maja]] [[1936.]] na stadionu Balicki u [[Gorlivka|Gorlivki]]. Momčad, koja je nastupala pod imenom &quot;Stahanovec Gorlivka&quot;, izgubila je rezultatom 3:2 nakon što je Mihajlo Paščenko postigao vodeći pogodak, dok je drugi pogodak za njih dao Boris Terentjev. Nakon teškog početka, momčad se krajem [[1930-e|1930-ih]] uzdigla i počela natjecati na najvišoj razini. Tijekom ratnog prvenstva [[1941.]] godine – koje je neočekivano prekinuto – klub je pobijedio sovjetske prvake, [[Dinamo Moskva|Dinamo Moskvu]], te nakon desetak odigranih utakmica držao peto mjesto na ljestvici. U posljednjoj utakmici te sezone, odigranoj [[24. juna]] – dva dana nakon izbijanja [[Operacija Barbarosa|njemačkog napada na SSSR]] – na domaćem su terenu izgubili od momčadi Traktor Staljingrada. Tijekom rata mnogi su igrači otišli na bojišnicu i izgubili živote, uključujući [[Ivan Ustinov|Ivana Ustinova]], [[Ivan Putjatov|Ivana Putjatova]], [[Volodimir Škurov|Volodimira Škurova]], [[Ivan Horobec|Ivana Horobeca]], [[Mihajlo Vasin|Mihajla Vasina]] i druge. Do [[1945.]] godine u sastavu su ostala samo tri igrača iz predratne momčadi: [[Georgij Bikezin]], [[Mikola Kuznjecov]] i [[Petro Jurčenko]]. 

[[Datoteka:Генрих Мхитарян 1.jpeg|thumb|left|250px|[[Henrih Mhitarjan]] u dresu Šachtara.]]
Nakon rata, u julu [[1946]], Svesovjetsko društvo stahanovskih rudara ugljena (&quot;Stahanovci&quot;) promijenilo je naziv u &quot;Šahtjor&quot; ({{jez-ru|Шахтёр}}), prema čemu će isto uraditi i sportsko društvo rudara iz Donbasa. Izraz &quot;šahtar&quot; ili &quot;šahter&quot; (prema [[Ruski jezik|ruskoj]] inačici) je stručni naziv za [[rudar]]a koji radi u podzemnom rudarskom oknu (vidi: jamsko rudarstvo). Sama riječ &quot;šahtar&quot; je lokalna prilagodba i izvedenica riječi &quot;shaft&quot; (okno, [[:wiktionary:šaht|šaht]]). U [[Sovjetski Savez|Sovjetskom Savezu]], zbog velikih rizika povezanih s radom pod zemljom, posao podzemnog rudara bio je bolje plaćen od ostalih poslova koji nisu zahtijevali posebne kvalifikacije te je uvijek vladao velik interes za takvim radnim mjestima. [[Viktor Fomin]] proglašen je ukrajinskim fudbalerom godine [[1950]], iako je klub sezonu završio na tek jedanaestom mjestu. Prvi veliki uspjeh momčad je ostvarila [[1951]], kada je zauzela treće mjesto u prvenstvu SSSR-a. Ključna figura tog uspjeha bio je napadač [[Aleksandr Ponomarev]]. Ponomarev je naime vratio se u Donbas – regiju u kojoj je rođen – kako bi ondje završio igračku karijeru, a iste je godine proglašen ukrajinskim fudbalerom godine. Unatoč tom uspjehu, Šahtar je na kraju sezone [[1952.]] ispao iz lige. U sklopu reorganizacije momčadi, bivši igrač Aleksandr Ponomarev preuzeo je ulogu trenera. Godine [[1954.]] Ponomarevov Šahtar je osvojio naslov u skupini B i time osigurao povratak u najviši rang natjecanja. Godine [[1958.]] igrači kluba dobili su manje žutih i crvenih kartona od bilo koje druge momčadi u ligi, čime su zaslužili nagradu za [[fair-play]] koju dodjeljuje list &quot;Sovjetski sport&quot;. [[1960-e|1960-ih]] godina, pod vodstvom [[Oleg Ošenkov|Olega Ošenkova]], Šahtar je triput stigao do finala [[Kup SSSR-a|Kupa SSSR-a]], osvojivši trofej dvaput – [[1961.]] i [[1962.]] godine. Među igračima u tadašnjoj momčadi bili su braniči [[Vjačeslav Aljabjev]] i [[Vladimir Salkov]]. Klub je stekao nadimak &quot;momčad za kup&quot; zbog kontinuiranog uspjeha u borbi za taj trofej iz godine u godinu. Ipak, najznačajniji uspjesi &quot;Rudara&quot; uslijedili su kasnije, u razdoblju između sredine 1970-ih i početka 1980-ih. Unatoč odlasku vođe momčadi i veznog igrača [[Anatolij Konkov|Anatolija Konkova]], Šahtar je – pod vodstvom bivšeg igrača [[Vladimir Salkov|Vladimira Salkova]] – [[1975.]] godine osvojio drugo mjesto u prvenstvu SSSR-a te time stekao pravo predstavljanja Sovjetskog Saveza u europskim natjecanjima. Na kraju te sezone Šahtar je nagrađen &quot;Kupom napretka&quot; za najveći iskorak u ligaškim rezultatima u odnosu na prethodnu sezonu. Istu je nagradu ponovno osvojio [[1977.]] godine. Godine [[1978.]] Šahtar je zauzeo treće mjesto u prvenstvu SSSR-a. Godine [[1979.]] momčad je prvenstvo završila na drugom mjestu, a njezin kapetan – napadač [[Vitalij Starugin|Vitalij Staruhin]] – postao je najbolji strijelac prvenstva SSSR-a s 26 pogodaka te je proglašen sovjetskim nogometašem godine. Klub je zaostao samo dva boda za vodećom momčadi, unatoč tome što su ključni igrači napustili sastav prije početka sezone, a drugi pretrpjeli ozljede. Među ostalim istaknutim igračima tog razdoblja bili su [[Mihajlo Sokolovski]], koji je kasnije postavio klupski rekord po broju nastupa; braniči [[Viktor Zvjagincev]] i [[Valerij Horbunov]], koji su se često nalazili na popisima 33 najbolja igrača sovjetskog prvenstva; te vratar [[Jurij Dehterjov]], koji je proglašen sovjetskim vratarom godine i zauzeo treće mjesto u izboru za sovjetskog nogometaša godine [[1977.]] godine. Šahtar je dvaput donio kristalni trofej Kupa SSSR-a u Donjeck – [[1980.]] i [[1983.]] godine – a 1983. osvojio je i Superkup SSSR-a pobjedom nad [[FK Dnjipro|Dnjiprom]] iz [[Dnjipro (grad)|Dnjipropetrovska]], tadašnjim državnim prvakom. Klub je stigao do četvrtfinala Kupa pobjednika kupova u sezoni 1983/84, pri čemu su napadači [[Viktor Gračov]] i [[Sergij Morozov|Serhij Morozov]] podijelili titulu najboljih strijelaca natjecanja. Godine [[1987.]] Šahtar je u ligi zaradio najmanje žutih i crvenih kartona, zbog čega mu je časopis &quot;Čovjek i zakon&quot; dodijelio nagradu za fair-play u sovjetskoj prvoj ligi. Između [[1982.]] i [[1988.]] godine Šahtar je pet puta osvojio nagradu &quot;Zajedno s klubom&quot; – priznanje za uspješnu organizaciju domaćih utakmica i ponašanje domaćih navijača. Tijekom razdoblja perestrojke, seniorska momčad Šahtara izdvojila se iz sportskog društva Šahtar Donjeck i preobrazila u profesionalni klub. To je bilo dio razdoblja takozvanog &quot;hozrasčeta&quot; – odnosno &quot;samofinanciranja&quot; – koje je u to vrijeme zahvatilo mnoge sovjetske organizacije. Ostali odjeli sportskog društva Šahtar Donjeck osnovali su vlastite klubove, neovisne o matičnoj organizaciji.

Tijekom sovjetskog razdoblja pa sve do [[1990-e|1990-ih]], Šahtar je bio sportski klub unutar državnog sportskog sustava i bio je tijesno povezan s rudarskim konzorcijem iz Donbasa. Godine [[1994.]] klub je kupio [[Ahat Bragin]], ukrajinski poduzetnik [[Krimski Tatari|tatarskog]] podrijetla koji se istaknuo tijekom [[Perestrojka|Perestrojke]] uvozom i izvozom računalne opreme. Održavao je veze s [[Mafija|mafijom]] i bio ključna figura [[Donjecki klan|donjeckog klana]]. Među njegovim najbližim suradnicima bili su [[Rinat Ahmetov]] i [[Boris Kolesnikov]]. Bragin je poginuo u bombaškom napadu na [[Stadio Šahtar|stadionu Šahtara]] uoči utakmice između Šahtara i kluba [[SK Tavrija Simferopolj|Tavrija Simferopolj]]. Glavni osumnjičenici bili su pripadnici klana [[Jevgen Kušnir|Jevhena Kušnira]], konkretno [[Andrij Akulov]] i [[Igor Filipenko]]. Godine [[1996.]] klub je preuzeo Rinat Ahmetov, koji je kasnije postao ukrajinski financijski magnat, [[Oligarhija|oligarh]] i vlasnik čeličane [[Azovstal]].

== Uspjesi ==
*'''[[Viša liga (Sovjetski Savez)|Viša liga Sovjetskog Saveza]]''': 2 druga mjesta;
*'''Prva liga Sovjetskog Saveza''': 1 naslov;
*'''[[Superkup Sovjetskog Saveza]]''': 1 naslov;
*'''[[Kup Sovjetskog Saveza]]''': 4 naslova;
*'''[[Kup SSR Ukrajine]]''': 1 naslov;
*'''[[Premijer liga (Ukrajina)|Ukrajinska premijer liga]]''': 16 naslova;
*'''Kup Ukrajine''': 16 naslova;
*'''Superkup Ukrajine''': 9 naslova;
*'''[[UEFA Europa liga|Europa liga]]''': 1 naslov (2008/09.)

{{commonscat|FC Shakhtar Donetsk}}
== Rivalstva ==
Još od 1960-ih godina Šahtar ima brojne navijače i ultrase koji su tijekom godina sudjelovali u raznim nasilnim incidentima. Među glavnim suparnicima kluba ističu se [[FK Dinamo Kijev|Dinamo Kijev]] – s kojim igra ukrajinski derbi ({{jez-uk|Класичне}}) – zatim [[FK Dnjipro]], [[FK Čornomorec Odesa|Čornomorec]] i lokalni klubovi ([[FK Zorja Lugansk|Zorja]], [[FK Metalurg Donjeck|Metalurg]], [[FK Olimpik Donjeck|Olimpik]], [[FK Titan Donjeck|Titan]]), kao i – u okviru bivšeg sovjetskog prostora – [[FK Spartak Moskva|Spartak Moskva]] i [[SK Dinamo Tbilisi|Dinamo Tbilisi]].

{{Pobjednici UEFA Europske lige}}

{{Normativna kontrola}}
[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Ukrajini|Šahtar Donjeck]]</text>
      <sha1>0pwrv0fml9kz30f8rv816fchymlb6qc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681536</id>
      <parentid>42681527</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:51:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>/* Historija */</comment>
      <origin>42681536</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12787" sha1="72tw4o8w486qithkvfu53qq57q3epom" xml:space="preserve">{{Nogometni klub
| bg                    = 
| tekst                 =
| ime kluba             = FK Šahtar Donjeck
| puno ime              = Futbolnji Klub Šahtar&lt;br/&gt;{{small|{{jez-ukr|Футбольний Kлуб Шахтар}}}}
| slika                 = FC Shakhtar Donetsk.svg
| boje                  = {{color box|#FC882C}} {{color box|#000000}} 
| mjesto                = [[Donjeck]]
| savez                 = [[Fudbalski savez Ukrajine|UAF]]
| liga                  = [[Premijer Liga (Ukrajina)|Прем'єр-ліга]]
| godina osnivanja      = {{Birth date and age|1936|05|24|df=y}}
| godina raspuštanja    =
| nadimak               = Гірники (Rudari)&lt;br/&gt; Кроти (Krtice)
| igralište             = [[Stadio Šahtar]]&lt;br/&gt;[[Donbas Arena]]&lt;br/&gt;[[Arena Lavov]]&lt;br/&gt;[[Stamford Bridge]]
| kapacitet stadiona    = 

| direktor              = {{flagicon|UKR}} [[Rinat Ahmetov]]
| trener                = {{flagicon|TUR}} [[Arda Turan]]
| nastupi               = 
| golovi                =
| kapetan               = {{flagicon|UKR}} [[Mikola Matvijenko]]

| sezona              =  
| plasman             = 
| trenutačna sezona   =  
| liga1                 =
| liga1N                =
| liga2                 =
| liga2N                =
| liga3                 =
| liga3N                =
| nacionalni kup1       =
| nacionalni kup1N      =
| nacionalni kup2       =
| nacionalni kup2N      =                    
| nacionalni kup3       =
| nacionalni kup3N      =                    
| nacionalni kup4       =
| nacionalni kup4N      =                    
| nacionalni kup5       =
| nacionalni kup5N      =                    
| LP                    =
| EL                    = 
| IT                    =
| KPK                   =
| SK                    =
| IK                    =
| ALP                   =
| AK                    =
| CALP                  =
| KK                    =
| ASK                   =
| CLP                   =
| CL                    =
| CS                    =
| RCS                   =
| OCL                   =
| SKP                   =

| pattern_la1 = _shakhtar2627h
| pattern_b1 = _shakhtar2627h
| pattern_ra1 = _shakhtar2627h
| pattern_sh1 = _shakhtar2627h
| pattern_so1 =_shakhtar2627hl
| leftarm1 = 000000
| body1 = FD7D28
| rightarm1 = 000000
| shorts1 = FD7D28
| socks1 = FD7D28
| pattern_la2 = _shakhtar2627a
| pattern_b2 = _shakhtar2627a
| pattern_ra2 = _shakhtar2627a
| pattern_sh2 = _shakhtar2627a
| pattern_so2 = _shakhtar2627al
| leftarm2 = CDEBEF
| body2 = CDEBEF
| rightarm2 = CDEBEF
| shorts2 = FFFFFF
| socks2 = FFFFFF
| pattern_la3 = _shakhtar2627t
| pattern_b3 = _shakhtar2627t
| pattern_ra3 = _shakhtar2627t
| pattern_sh3 = _shakhtar2627t
| pattern_so3 = _shakhtar2627tl
| leftarm3 = 
| body3 = 
| rightarm3 = 
| shorts3 = 
| socks3 = 
}}
'''FK Šahtar''' ({{jez-uk|Футбольний клуб Шахтар}}, doslovno &quot;FK Rudar&quot;) je profesionalni [[fudbal]]ski klub iz grada [[Donjeck]]a. 

Član je sustava [[Fudbalski savez Ukrajine|ukrajinskih nogometnih liga]] i natječe se u [[Ukrajina|ukrajinskoj]] [[Premijer liga (Ukrajina)|Premier ligi]]. Iako je historijski vezan uz grad Donjeck, klub je [[2014.]] bio prisiljen preseliti se nakon izbijanja [[Rusko-ukrajinski rat|Rusko-ukrajinskog rata]]. Dok mu se administrativno sjedište nalazi u [[Kijev]]u, klub je svoje domaće utakmice igrao u [[Lavov]]u, [[Harkiv]]u, Kijevu te ponovno u Lavovu. Klub je kroz historiju nosio tri imena: '''Stahanovec''' od [[1936.]] do [[1946]], '''Šahtjor''' od [[1946.]] do [[1992.]] te '''FK Šahtar''' od [[1992.]] do danas.

== Historija ==
Prvi klub osnovan je odlukom Svesovjetskog vijeća za tjelesnu kulturu i sport [[3. aprila]] [[1936.]] godine. Isprva je nosio naziv &quot;FK Stahanovec&quot; u čast rudarskog radničkog pokreta – točnije u ime [[Aleksej Stahanov|Alekseja Stahanova]] (1906-1977), rodom iz [[Izmalkovo|Izmalkova]] i rudara iz [[Donbas|Donbaskog bazena]], koji se proslavio [[31. augusta]] [[1935.]] kada je iskopao 102 tone ugljena u pet sati i 45 minuta. Prva momčad FK Stahanovca sastavljena je od dviju drugih lokalnih ekipa koje su sudjelovale na sverukrajinskim spartakijadama, Dinama Gorlivke i Dinama Staljina. Svoju prvu utakmicu odigrali su protiv [[FK Dinamo Odesa|Dinama Odese]] u sklopu Kupa Ukrajinske SSR [[12. maja]] [[1936.]] na stadionu Balicki u [[Gorlivka|Gorlivki]]. Momčad, koja je nastupala pod imenom &quot;Stahanovec Gorlivka&quot;, izgubila je rezultatom 3:2 nakon što je Mihajlo Paščenko postigao vodeći pogodak, dok je drugi pogodak za njih dao Boris Terentjev. Nakon teškog početka, momčad se krajem [[1930-e|1930-ih]] uzdigla i počela natjecati na najvišoj razini. Tijekom ratnog prvenstva [[1941.]] godine – koje je neočekivano prekinuto – klub je pobijedio sovjetske prvake, [[Dinamo Moskva|Dinamo Moskvu]], te nakon desetak odigranih utakmica držao peto mjesto na ljestvici. U posljednjoj utakmici te sezone, odigranoj [[24. juna]] – dva dana nakon izbijanja [[Operacija Barbarosa|njemačkog napada na SSSR]] – na domaćem su terenu izgubili od momčadi Traktor Staljingrada. Tijekom rata mnogi su igrači otišli na bojišnicu i izgubili živote, uključujući [[Ivan Ustinov|Ivana Ustinova]], [[Ivan Putjatov|Ivana Putjatova]], [[Volodimir Škurov|Volodimira Škurova]], [[Ivan Horobec|Ivana Horobeca]], [[Mihajlo Vasin|Mihajla Vasina]] i druge. Do [[1945.]] godine u sastavu su ostala samo tri igrača iz predratne momčadi: [[Georgij Bikezin]], [[Mikola Kuznjecov]] i [[Petro Jurčenko]]. 

[[Datoteka:Генрих Мхитарян 1.jpeg|thumb|left|250px|[[Henrih Mhitarjan]] u dresu Šachtara.]]
Nakon rata, u julu [[1946]], Svesovjetsko društvo stahanovskih rudara ugljena (&quot;Stahanovci&quot;) promijenilo je naziv u &quot;Šahtjor&quot; ({{jez-ru|Шахтёр}}), prema čemu će isto uraditi i sportsko društvo rudara iz Donbasa. Izraz &quot;šahtar&quot; ili &quot;šahter&quot; (prema [[Ruski jezik|ruskoj]] inačici) je stručni naziv za [[rudar]]a koji radi u podzemnom rudarskom oknu (vidi: jamsko rudarstvo). Sama riječ &quot;šahtar&quot; je lokalna prilagodba i izvedenica riječi &quot;shaft&quot; (okno, [[:wiktionary:šaht|šaht]]). U [[Sovjetski Savez|Sovjetskom Savezu]], zbog velikih rizika povezanih s radom pod zemljom, posao podzemnog rudara bio je bolje plaćen od ostalih poslova koji nisu zahtijevali posebne kvalifikacije te je uvijek vladao velik interes za takvim radnim mjestima. [[Viktor Fomin]] proglašen je ukrajinskim fudbalerom godine [[1950]], iako je klub sezonu završio na tek jedanaestom mjestu. Prvi veliki uspjeh momčad je ostvarila [[1951]], kada je zauzela treće mjesto u prvenstvu SSSR-a. Ključna figura tog uspjeha bio je napadač [[Aleksandr Ponomarev]]. Ponomarev je naime vratio se u Donbas – regiju u kojoj je rođen – kako bi ondje završio igračku karijeru, a iste je godine proglašen ukrajinskim fudbalerom godine. Unatoč tom uspjehu, Šahtar je na kraju sezone [[1952.]] ispao iz lige. U sklopu reorganizacije momčadi, bivši igrač Aleksandr Ponomarev preuzeo je ulogu trenera. Godine [[1954.]] Ponomarevov Šahtar je osvojio naslov u skupini B i time osigurao povratak u najviši rang natjecanja. Godine [[1958.]] igrači kluba dobili su manje žutih i crvenih kartona od bilo koje druge momčadi u ligi, čime su zaslužili nagradu za [[fair-play]] koju dodjeljuje list &quot;Sovjetski sport&quot;. [[1960-e|1960-ih]] godina, pod vodstvom [[Oleg Ošenkov|Olega Ošenkova]], Šahtar je triput stigao do finala [[Kup SSSR-a|Kupa SSSR-a]], osvojivši trofej dvaput – [[1961.]] i [[1962.]] godine. Među igračima u tadašnjoj momčadi bili su braniči [[Vjačeslav Aljabjev]] i [[Vladimir Salkov]]. Klub je stekao nadimak &quot;momčad za kup&quot; zbog kontinuiranog uspjeha u borbi za taj trofej iz godine u godinu. Ipak, najznačajniji uspjesi &quot;Rudara&quot; uslijedili su kasnije, u razdoblju između sredine 1970-ih i početka 1980-ih. Unatoč odlasku vođe momčadi i veznog igrača [[Anatolij Konkov|Anatolija Konkova]], Šahtar je – pod vodstvom bivšeg igrača [[Vladimir Salkov|Vladimira Salkova]] – [[1975.]] godine osvojio drugo mjesto u prvenstvu SSSR-a te time stekao pravo predstavljanja Sovjetskog Saveza u europskim natjecanjima. Na kraju te sezone Šahtar je nagrađen &quot;Kupom napretka&quot; za najveći iskorak u ligaškim rezultatima u odnosu na prethodnu sezonu. Istu je nagradu ponovno osvojio [[1977.]] godine. Godine [[1978.]] Šahtar je zauzeo treće mjesto u prvenstvu SSSR-a. Godine [[1979.]] momčad je prvenstvo završila na drugom mjestu, a njezin kapetan – napadač [[Vitalij Starugin|Vitalij Staruhin]] – postao je najbolji strijelac prvenstva SSSR-a s 26 pogodaka te je proglašen sovjetskim nogometašem godine. Klub je zaostao samo dva boda za vodećom momčadi, unatoč tome što su ključni igrači napustili sastav prije početka sezone, a drugi pretrpjeli ozljede. Među ostalim istaknutim igračima tog razdoblja bili su [[Mihajlo Sokolovski]], koji je kasnije postavio klupski rekord po broju nastupa; braniči [[Viktor Zvjagincev]] i [[Valerij Horbunov]], koji su se često nalazili na popisima 33 najbolja igrača sovjetskog prvenstva; te vratar [[Jurij Dehterjov]], koji je proglašen sovjetskim vratarom godine i zauzeo treće mjesto u izboru za sovjetskog nogometaša godine [[1977.]] godine. Šahtar je dvaput donio kristalni trofej Kupa SSSR-a u Donjeck – [[1980.]] i [[1983.]] godine – a 1983. osvojio je i Superkup SSSR-a pobjedom nad [[FK Dnjipro|Dnjiprom]] iz [[Dnjipro (grad)|Dnjipropetrovska]], tadašnjim državnim prvakom. Klub je stigao do četvrtfinala Kupa pobjednika kupova u sezoni 1983/84, pri čemu su napadači [[Viktor Gračov]] i [[Sergij Morozov|Serhij Morozov]] podijelili titulu najboljih strijelaca natjecanja. Godine [[1987.]] Šahtar je u ligi zaradio najmanje žutih i crvenih kartona, zbog čega mu je časopis &quot;Čovjek i zakon&quot; dodijelio nagradu za fair-play u sovjetskoj prvoj ligi. Između [[1982.]] i [[1988.]] godine Šahtar je pet puta osvojio nagradu &quot;Zajedno s klubom&quot; – priznanje za uspješnu organizaciju domaćih utakmica i ponašanje domaćih navijača. Tijekom razdoblja perestrojke, seniorska momčad Šahtara izdvojila se iz sportskog društva Šahtar Donjeck i preobrazila u profesionalni klub. To je bilo dio razdoblja takozvanog &quot;hozrasčeta&quot; – odnosno &quot;samofinanciranja&quot; – koje je u to vrijeme zahvatilo mnoge sovjetske organizacije. Ostali odjeli sportskog društva Šahtar Donjeck osnovali su vlastite klubove, neovisne o matičnoj organizaciji.

Tijekom sovjetskog razdoblja pa sve do [[1990-e|1990-ih]], Šahtar je bio sportski klub unutar državnog sportskog sustava i bio je tijesno povezan s rudarskim konzorcijem iz Donbasa. Godine [[1994.]] klub je kupio [[Ahat Bragin]], ukrajinski poduzetnik [[Krimski Tatari|tatarskog]] podrijetla koji se istaknuo tijekom [[Perestrojka|Perestrojke]] uvozom i izvozom računalne opreme. Održavao je veze s [[Mafija|mafijom]] i bio ključna figura [[Donjecki klan|donjeckog klana]]. Među njegovim najbližim suradnicima bili su [[Rinat Ahmetov]] i [[Boris Kolesnikov]]. Bragin je poginuo [[15. oktobra]] [[1995.]] u bombaškom napadu na [[Stadio Šahtar|stadionu Šahtara]] uoči utakmice između Šahtara i kluba [[SK Tavrija Simferopolj|Tavrija Simferopolj]]. Glavni osumnjičenici bili su pripadnici klana [[Jevgen Kušnir|Jevhena Kušnira]], konkretno [[Andrij Akulov]] i [[Igor Filipenko]]. Godine [[1996.]] klub je preuzeo Rinat Ahmetov, koji je kasnije postao ukrajinski financijski magnat, [[Oligarhija|oligarh]] i vlasnik čeličane [[Azovstal]].

== Uspjesi ==
*'''[[Viša liga (Sovjetski Savez)|Viša liga Sovjetskog Saveza]]''': 2 druga mjesta;
*'''Prva liga Sovjetskog Saveza''': 1 naslov;
*'''[[Superkup Sovjetskog Saveza]]''': 1 naslov;
*'''[[Kup Sovjetskog Saveza]]''': 4 naslova;
*'''[[Kup SSR Ukrajine]]''': 1 naslov;
*'''[[Premijer liga (Ukrajina)|Ukrajinska premijer liga]]''': 16 naslova;
*'''Kup Ukrajine''': 16 naslova;
*'''Superkup Ukrajine''': 9 naslova;
*'''[[UEFA Europa liga|Europa liga]]''': 1 naslov (2008/09.)

{{commonscat|FC Shakhtar Donetsk}}
== Rivalstva ==
Još od 1960-ih godina Šahtar ima brojne navijače i ultrase koji su tijekom godina sudjelovali u raznim nasilnim incidentima. Među glavnim suparnicima kluba ističu se [[FK Dinamo Kijev|Dinamo Kijev]] – s kojim igra ukrajinski derbi ({{jez-uk|Класичне}}) – zatim [[FK Dnjipro]], [[FK Čornomorec Odesa|Čornomorec]] i lokalni klubovi ([[FK Zorja Lugansk|Zorja]], [[FK Metalurg Donjeck|Metalurg]], [[FK Olimpik Donjeck|Olimpik]], [[FK Titan Donjeck|Titan]]), kao i – u okviru bivšeg sovjetskog prostora – [[FK Spartak Moskva|Spartak Moskva]] i [[SK Dinamo Tbilisi|Dinamo Tbilisi]].

{{Pobjednici UEFA Europske lige}}

{{Normativna kontrola}}
[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Ukrajini|Šahtar Donjeck]]</text>
      <sha1>72tw4o8w486qithkvfu53qq57q3epom</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681662</id>
      <parentid>42681536</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T22:37:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>/* Historija */</comment>
      <origin>42681662</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22043" sha1="9c597q0036jl1lrxz72gr4mamc1f5al" xml:space="preserve">{{Nogometni klub
| bg                    = 
| tekst                 =
| ime kluba             = FK Šahtar Donjeck
| puno ime              = Futbolnji Klub Šahtar&lt;br/&gt;{{small|{{jez-ukr|Футбольний Kлуб Шахтар}}}}
| slika                 = FC Shakhtar Donetsk.svg
| boje                  = {{color box|#FC882C}} {{color box|#000000}} 
| mjesto                = [[Donjeck]]
| savez                 = [[Fudbalski savez Ukrajine|UAF]]
| liga                  = [[Premijer Liga (Ukrajina)|Прем'єр-ліга]]
| godina osnivanja      = {{Birth date and age|1936|05|24|df=y}}
| godina raspuštanja    =
| nadimak               = Гірники (Rudari)&lt;br/&gt; Кроти (Krtice)
| igralište             = [[Stadio Šahtar]]&lt;br/&gt;[[Donbas Arena]]&lt;br/&gt;[[Arena Lavov]]&lt;br/&gt;[[Stamford Bridge]]
| kapacitet stadiona    = 

| direktor              = {{flagicon|UKR}} [[Rinat Ahmetov]]
| trener                = {{flagicon|TUR}} [[Arda Turan]]
| nastupi               = 
| golovi                =
| kapetan               = {{flagicon|UKR}} [[Mikola Matvijenko]]

| sezona              =  
| plasman             = 
| trenutačna sezona   =  
| liga1                 =
| liga1N                =
| liga2                 =
| liga2N                =
| liga3                 =
| liga3N                =
| nacionalni kup1       =
| nacionalni kup1N      =
| nacionalni kup2       =
| nacionalni kup2N      =                    
| nacionalni kup3       =
| nacionalni kup3N      =                    
| nacionalni kup4       =
| nacionalni kup4N      =                    
| nacionalni kup5       =
| nacionalni kup5N      =                    
| LP                    =
| EL                    = 
| IT                    =
| KPK                   =
| SK                    =
| IK                    =
| ALP                   =
| AK                    =
| CALP                  =
| KK                    =
| ASK                   =
| CLP                   =
| CL                    =
| CS                    =
| RCS                   =
| OCL                   =
| SKP                   =

| pattern_la1 = _shakhtar2627h
| pattern_b1 = _shakhtar2627h
| pattern_ra1 = _shakhtar2627h
| pattern_sh1 = _shakhtar2627h
| pattern_so1 =_shakhtar2627hl
| leftarm1 = 000000
| body1 = FD7D28
| rightarm1 = 000000
| shorts1 = FD7D28
| socks1 = FD7D28
| pattern_la2 = _shakhtar2627a
| pattern_b2 = _shakhtar2627a
| pattern_ra2 = _shakhtar2627a
| pattern_sh2 = _shakhtar2627a
| pattern_so2 = _shakhtar2627al
| leftarm2 = CDEBEF
| body2 = CDEBEF
| rightarm2 = CDEBEF
| shorts2 = FFFFFF
| socks2 = FFFFFF
| pattern_la3 = _shakhtar2627t
| pattern_b3 = _shakhtar2627t
| pattern_ra3 = _shakhtar2627t
| pattern_sh3 = _shakhtar2627t
| pattern_so3 = _shakhtar2627tl
| leftarm3 = 
| body3 = 
| rightarm3 = 
| shorts3 = 
| socks3 = 
}}
'''FK Šahtar''' ({{jez-uk|Футбольний клуб Шахтар}}, doslovno &quot;FK Rudar&quot;) je profesionalni [[fudbal]]ski klub iz grada [[Donjeck]]a. 

Član je sustava [[Fudbalski savez Ukrajine|ukrajinskih nogometnih liga]] i natječe se u [[Ukrajina|ukrajinskoj]] [[Premijer liga (Ukrajina)|Premier ligi]]. Iako je historijski vezan uz grad Donjeck, klub je [[2014.]] bio prisiljen preseliti se nakon izbijanja [[Rusko-ukrajinski rat|Rusko-ukrajinskog rata]]. Dok mu se administrativno sjedište nalazi u [[Kijev]]u, klub je svoje domaće utakmice igrao u [[Lavov]]u, [[Harkiv]]u, Kijevu te ponovno u Lavovu. Klub je kroz historiju nosio tri imena: '''Stahanovec''' od [[1936.]] do [[1946]], '''Šahtjor''' od [[1946.]] do [[1992.]] te '''FK Šahtar''' od [[1992.]] do danas.

== Historija ==
Prvi klub osnovan je odlukom Svesovjetskog vijeća za tjelesnu kulturu i sport [[3. aprila]] [[1936.]] godine. Isprva je nosio naziv &quot;FK Stahanovec&quot; u čast rudarskog radničkog pokreta – točnije u ime [[Aleksej Stahanov|Alekseja Stahanova]] (1906-1977), rodom iz [[Izmalkovo|Izmalkova]] i rudara iz [[Donbas|Donbaskog bazena]], koji se proslavio [[31. augusta]] [[1935.]] kada je iskopao 102 tone ugljena u pet sati i 45 minuta. Prva momčad FK Stahanovca sastavljena je od dviju drugih lokalnih ekipa koje su sudjelovale na sverukrajinskim spartakijadama, Dinama Gorlivke i Dinama Staljina. Svoju prvu utakmicu odigrali su protiv [[FK Dinamo Odesa|Dinama Odese]] u sklopu Kupa Ukrajinske SSR [[12. maja]] [[1936.]] na stadionu Balicki u [[Gorlivka|Gorlivki]]. Momčad, koja je nastupala pod imenom &quot;Stahanovec Gorlivka&quot;, izgubila je rezultatom 3:2 nakon što je Mihajlo Paščenko postigao vodeći pogodak, dok je drugi pogodak za njih dao Boris Terentjev. Nakon teškog početka, momčad se krajem [[1930-e|1930-ih]] uzdigla i počela natjecati na najvišoj razini. Tijekom ratnog prvenstva [[1941.]] godine – koje je neočekivano prekinuto – klub je pobijedio sovjetske prvake, [[Dinamo Moskva|Dinamo Moskvu]], te nakon desetak odigranih utakmica držao peto mjesto na ljestvici. U posljednjoj utakmici te sezone, odigranoj [[24. juna]] – dva dana nakon izbijanja [[Operacija Barbarosa|njemačkog napada na SSSR]] – na domaćem su terenu izgubili od momčadi Traktor Staljingrada. Tijekom rata mnogi su igrači otišli na bojišnicu i izgubili živote, uključujući [[Ivan Ustinov|Ivana Ustinova]], [[Ivan Putjatov|Ivana Putjatova]], [[Volodimir Škurov|Volodimira Škurova]], [[Ivan Horobec|Ivana Horobeca]], [[Mihajlo Vasin|Mihajla Vasina]] i druge. Do [[1945.]] godine u sastavu su ostala samo tri igrača iz predratne momčadi: [[Georgij Bikezin]], [[Mikola Kuznjecov]] i [[Petro Jurčenko]]. 

[[Datoteka:Генрих Мхитарян 1.jpeg|thumb|left|250px|[[Henrik Mhitarjan]] u dresu Šachtara.]]
Nakon rata, u julu [[1946]], Svesovjetsko društvo stahanovskih rudara ugljena (&quot;Stahanovci&quot;) promijenilo je naziv u &quot;Šahtjor&quot; ({{jez-ru|Шахтёр}}), prema čemu će isto uraditi i sportsko društvo rudara iz Donbasa. Izraz &quot;šahtar&quot; ili &quot;šahter&quot; (prema [[Ruski jezik|ruskoj]] inačici) je stručni naziv za [[rudar]]a koji radi u podzemnom rudarskom oknu (vidi: jamsko rudarstvo). Sama riječ &quot;šahtar&quot; je lokalna prilagodba i izvedenica riječi &quot;shaft&quot; (okno, [[:wiktionary:šaht|šaht]]). U [[Sovjetski Savez|Sovjetskom Savezu]], zbog velikih rizika povezanih s radom pod zemljom, posao podzemnog rudara bio je bolje plaćen od ostalih poslova koji nisu zahtijevali posebne kvalifikacije te je uvijek vladao velik interes za takvim radnim mjestima. [[Viktor Fomin]] proglašen je ukrajinskim fudbalerom godine [[1950]], iako je klub sezonu završio na tek jedanaestom mjestu. Prvi veliki uspjeh momčad je ostvarila [[1951]], kada je zauzela treće mjesto u prvenstvu SSSR-a. Ključna figura tog uspjeha bio je napadač [[Aleksandr Ponomarev]]. Ponomarev je naime vratio se u Donbas – regiju u kojoj je rođen – kako bi ondje završio igračku karijeru, a iste je godine proglašen ukrajinskim fudbalerom godine. Unatoč tom uspjehu, Šahtar je na kraju sezone [[1952.]] ispao iz lige. U sklopu reorganizacije momčadi, bivši igrač Aleksandr Ponomarev preuzeo je ulogu trenera. Godine [[1954.]] Ponomarevov Šahtar je osvojio naslov u skupini B i time osigurao povratak u najviši rang natjecanja. Godine [[1958.]] igrači kluba dobili su manje žutih i crvenih kartona od bilo koje druge momčadi u ligi, čime su zaslužili nagradu za [[fair-play]] koju dodjeljuje list &quot;Sovjetski sport&quot;. [[1960-e|1960-ih]] godina, pod vodstvom [[Oleg Ošenkov|Olega Ošenkova]], Šahtar je triput stigao do finala [[Kup SSSR-a|Kupa SSSR-a]], osvojivši trofej dvaput – [[1961.]] i [[1962.]] godine. Među igračima u tadašnjoj momčadi bili su braniči [[Vjačeslav Aljabjev]] i [[Vladimir Salkov]]. Klub je stekao nadimak &quot;momčad za kup&quot; zbog kontinuiranog uspjeha u borbi za taj trofej iz godine u godinu. Ipak, najznačajniji uspjesi &quot;Rudara&quot; uslijedili su kasnije, u razdoblju između sredine 1970-ih i početka 1980-ih. Unatoč odlasku vođe momčadi i veznog igrača [[Anatolij Konkov|Anatolija Konkova]], Šahtar je – pod vodstvom bivšeg igrača [[Vladimir Salkov|Vladimira Salkova]] – [[1975.]] godine osvojio drugo mjesto u prvenstvu SSSR-a te time stekao pravo predstavljanja Sovjetskog Saveza u europskim natjecanjima. Na kraju te sezone Šahtar je nagrađen &quot;Kupom napretka&quot; za najveći iskorak u ligaškim rezultatima u odnosu na prethodnu sezonu. Istu je nagradu ponovno osvojio [[1977.]] godine. Godine [[1978.]] Šahtar je zauzeo treće mjesto u prvenstvu SSSR-a. Godine [[1979.]] momčad je prvenstvo završila na drugom mjestu, a njezin kapetan – napadač [[Vitalij Starugin|Vitalij Staruhin]] – postao je najbolji strijelac prvenstva SSSR-a s 26 pogodaka te je proglašen sovjetskim nogometašem godine. Klub je zaostao samo dva boda za vodećom momčadi, unatoč tome što su ključni igrači napustili sastav prije početka sezone, a drugi pretrpjeli ozljede. Među ostalim istaknutim igračima tog razdoblja bili su [[Mihajlo Sokolovski]], koji je kasnije postavio klupski rekord po broju nastupa; braniči [[Viktor Zvjagincev]] i [[Valerij Horbunov]], koji su se često nalazili na popisima 33 najbolja igrača sovjetskog prvenstva; te vratar [[Jurij Dehterjov]], koji je proglašen sovjetskim vratarom godine i zauzeo treće mjesto u izboru za sovjetskog nogometaša godine [[1977.]] godine. Šahtar je dvaput donio kristalni trofej Kupa SSSR-a u Donjeck – [[1980.]] i [[1983.]] godine – a 1983. osvojio je i Superkup SSSR-a pobjedom nad [[FK Dnjipro|Dnjiprom]] iz [[Dnjipro (grad)|Dnjipropetrovska]], tadašnjim državnim prvakom. Klub je stigao do četvrtfinala Kupa pobjednika kupova u sezoni 1983/84, pri čemu su napadači [[Viktor Gračov]] i [[Sergij Morozov|Serhij Morozov]] podijelili titulu najboljih strijelaca natjecanja. Godine [[1987.]] Šahtar je u ligi zaradio najmanje žutih i crvenih kartona, zbog čega mu je časopis &quot;Čovjek i zakon&quot; dodijelio nagradu za fair-play u sovjetskoj prvoj ligi. Između [[1982.]] i [[1988.]] godine Šahtar je pet puta osvojio nagradu &quot;Zajedno s klubom&quot; – priznanje za uspješnu organizaciju domaćih utakmica i ponašanje domaćih navijača. Tijekom razdoblja perestrojke, seniorska momčad Šahtara izdvojila se iz sportskog društva Šahtar Donjeck i preobrazila u profesionalni klub. To je bilo dio razdoblja takozvanog &quot;hozrasčeta&quot; – odnosno &quot;samofinanciranja&quot; – koje je u to vrijeme zahvatilo mnoge sovjetske organizacije. Ostali odjeli sportskog društva Šahtar Donjeck osnovali su vlastite klubove, neovisne o matičnoj organizaciji.

Tijekom sovjetskog razdoblja pa sve do [[1990-e|1990-ih]], Šahtar je bio sportski klub unutar državnog sportskog sustava i bio je tijesno povezan s rudarskim konzorcijem iz Donbasa. Godine [[1994.]] klub je kupio [[Ahat Bragin]], ukrajinski poduzetnik [[Krimski Tatari|tatarskog]] podrijetla koji se istaknuo tijekom [[Perestrojka|Perestrojke]] uvozom i izvozom računalne opreme. Održavao je veze s [[Mafija|mafijom]] i bio ključna figura [[Donjecki klan|donjeckog klana]]. Među njegovim najbližim suradnicima bili su [[Rinat Ahmetov]] i [[Boris Kolesnikov]]. Bragin je poginuo [[15. oktobra]] [[1995.]] u bombaškom napadu na [[Stadio Šahtar|stadionu Šahtara]] uoči utakmice između Šahtara i kluba [[SK Tavrija Simferopolj|Tavrija Simferopolj]]. Glavni osumnjičenici bili su pripadnici klana [[Jevgen Kušnir|Jevhena Kušnira]], konkretno [[Andrij Akulov]] i [[Igor Filipenko]]. Godine [[1996.]] klub je preuzeo Rinat Ahmetov, koji je kasnije postao ukrajinski financijski magnat, [[Oligarhija|oligarh]] i vlasnik čeličane [[Azovstal]].

Klub je osvojio svoj prvi naslov Ukrajine u sezoni 2001/02. pod vodstvom talijanskog trenera [[Nevio Scala|Nevija Scale]], nadmašivši Dinamo Kijev za samo jedan bod. Iste sezone su također osvojili Kup Ukrajine, pobijedivši Dinamo s 3:2 nakon produžetaka u finalu. Ključni igrači kluba u to vrijeme bili su kapetan i defenzivni vezni igrač [[Anatolij Timoščuk]], napadač [[Andrij Vorobej]], vezni [[Genadij Zubov]] i branič [[Mihajlo Starostjak]]. Na kraju sezone Timoščuk – vođa tima na terenu – je proglašen ukrajinskim fudbalerom godine u izboru listova &quot;Komanda&quot; i &quot;Ukrainski fudbal&quot;. Nakon nekoliko promjena na trenerskoj klupi, [[2004.]] godine angažiran je rumunski trener [[Mircea Lucescu]] kako bi izgradio nov Šahtarov tim. Već deset dana nakon preuzimanja dužnosti osvojio je ukrajinski kup (sezona 2003/04), a tri mjeseca kasnije tim je prvi put u historiji kluba izborilo nastup u grupnoj fazi [[UEFA Liga prvaka|Lige prvaka]] – uspjeh koji mu je donio nagradu za rumunjskog trenera godine 2004. Njegova se strategija temeljila na dovođenju talentiranih mladih igrača iz Brazila koji bi činili okosnicu napada, dok bi se obrana većim dijelom sastojala od ukrajinskih talenata kako bi se zadovoljili propisi o minimalnom broju domaćih igrača na terenu. Zbog velikog broja [[Brazilci|Brazilaca]] koji su se pridružili klubu, Šahtar je dobio nadimak &quot;najbrazilskiji klub u Europi&quot;. Osvojili su svoj drugi naslov prvaka u sezoni 2004/05, no izgubili su od Dinama Kijeva u prvom izdanju ukrajinskog Superkupa 2004. U sezoni 2004/05. zauzeli su drugo mjesto u Kupu Ukrajine, izgubivši u finalu od Dinama nakon izvođenja jedanaesteraca. Obranili su naslov prvaka u sezoni 2005/06. i uzvratili Dinamu za prethodni poraz u Superkupu svladavši ih nakon jedanaesteraca te su s time osvojili svoj prvi naslov pobjednika Superkupa. Na kraju sezone, časopis &quot;Ukrajinski fudbal&quot; proglasio je Anatolija Timoščuka ukrajinskim fudbalerom godine po drugi put, čime je postao prvi igrač Šahtara koji je tu nagradu osvojio više od jednom. Brazilski napadač [[Brandão (fudbaler)|Brandão]] podijelio je titulu najboljeg strijelca lige. Nakon što su u sezoni 2006/07. ostali bez naslova prvaka, Šahtar je vratio titulu u sezoni 2007/08. te osvojio i ukrajinski Kup, svladavši u finalu Dinamo rezultatom 2:0. Broj gledatelja na Šahtarovim ligaškim utakmicama tijekom godina postojano je rastao, dosegnuvši razinu na kojoj je tim u sezoni Premier lige 2011/12. bilježila prosjek od 36.983 gledatelja. Godine [[2009.]] tim je postalo tek drugi ukrajinski klub koji je osvojio europsko natjecanje (i prvi nakon stjecanja neovisnosti) – kao i prvi koji je osvojio [[UEFA Europa liga|Kup UEFA]] – nakon što su u finalu svladali [[SV Werder Bremen|Werder Bremen]] pogocima Brazilaca [[Luiz Adriano|Luiza Adriana]] i [[Jádson]]a. Ta je pobjeda igraču [[Mariusz Lewandowski|Mariuszu Lewandowskom]] donijela nagradu za poljskog fudbalera godine [[2009]]. Time je Šahtar ujedno postao posljednji osvajač Kupa UEFA prije nego što je natjecanje preimenovano u UEFA Europsku ligu. U sezoni 2009/10. Šahtar je osvojio naslov prvaka u Premier ligi, vratar [[Andrij Pjatov]] proglašen je najboljim igračem (MVP) ukrajinske Premier lige u izboru lista &quot;Komanda&quot;, a trener Mircea Lucescu po drugi je put proglašen rumunjskim trenerom godine. Sezona 2010/11. bila je iznimno uspješna za Šahtar: tim je stigao do četvrtfinala Lige prvaka, što je u to vrijeme bio najbolji rezultat kluba u tom natjecanju. Kapetan [[Darijo Srna]] izabran je u ekipi sezone Lige prvaka glasovima navijača. Tim je također osvojio domaću trostruku krunu: prvu ligu, ukrajinski kup i superkup. Ta uspješna sezona nije promaknula stručnjacima: [[International Federation of Football History &amp; Statistics|IFFHS]] je [[2011.]] godine dodijelio Šahtaru posebnu nagradu za najveći napredak među fudbalskim klubovima tijekom tog desetljeća. U sezoni 2011/12. klub je osvojio prvenstvo i ukrajinski kup. Igrač Šahtara [[Jevgen Seleznjov]] bio je najbolji strijelac lige s 14 pogodaka, vezni igrač [[Henrik Mhitarjan]] proglašen je armenskim fudbalerom godine, a trener Mircea Lucescu rumunjskim trenerom godine za 2012, osvojivši tu nagradu po treći put. Ključni igrači tog razdoblja bili su kapetan Darijo Srna, branič [[Jaroslav Rakicki]], armenski vezni igrač Henrik Mhitarjan te brazilski vezni igrači [[Fernandinho]] i [[Willian]]. Henrik Mhitarjan proglašen je fudbalerom godine zemalja [[ZND]]-a 2012. godine i postavio rekord ukrajinske lige po broju postignutih pogodaka u jednoj sezoni (25). U sezoni 2012/13. Šahtar je osvojio prvenstvo, kup i superkup. Henrik Mhitarjan postao je najbolji strijelac lige, postavivši rekord ukrajinske lige s 25 pogodaka. Također je proglašen najboljim igračem (MVP) ukrajinske lige u izboru lista &quot;Komanda&quot;, armenskim nogometašem godine te nogometašem godine zemalja ZND-a za 2012. godinu. Uoči sezone 2013/14. prodano je nekoliko ključnih igrača kluba nakon što je Šahtar prihvatio visoke ponude za njih. Henrikh Mkhitaryan, Fernandinho i Willian klubu su donijeli više od 100 milijuna eura. Sljedeće ljeto Šahtar je proveo ugrađujući nove mlade igrače u sastav. Očekivalo se da će oni, zajedno s preostalim igračima, činiti okosnicu obnovljene ekipe Šahtara. Unatoč prodaji vodećih igrača, Šahtar je uoči sezone 2013/14. postavio novi rekord istočne Europe u prodaji sezonskih ulaznica. Prije početka sezone klub je osvojio dva prijateljska turnira u Abu Dhabiju: Match World Cup i Superkup prvaka (Super Cup of Champions), pri čemu je potonji odigran protiv ruskog prvaka Zenita iz Sankt-Peterburga. Tijekom zimske stanke Šahtar je osvojio Ujedinjeni superkup 2014. (drugo izdanje Ujedinjenog turnira) – natjecanje u kojem su sudjelovale dvije najbolje ekipe iz Ukrajine i Rusije – čime je učvrstio status najjačeg kluba istočne Europe. Na kraju sezone 2013/14. Šahtar je osvojio naslov prvaka Ukrajine, a [[Luiz Adriano]] bio je najbolji strijelac lige. Klub je također osvojio ukrajinski Superkup 2014, čime je taj trofej podigao šesti put. Trener Mircea Lucescu proglašen je rumunjskim trenerom godine za 2014, primivši tu nagradu četvrti put.

Zbog [[Rat u Donbasu|rata u Donbasu]], Šahtar se morao privremeno preseliti i utakmice igrati na stadionu [[Arena Lavov]], što je rezultiralo vrlo slabom posjećenošću. U znak protesta protiv rata, igrači Šahtara odbili su sudjelovati u inicijativi nošenja majica s natpisom &quot;Slava ukrajinskoj vojsci&quot;. U sezoni 2014/15. UEFA Lige prvaka, Šahtar je zauzeo drugo mjesto u grupnoj fazi i tako se plasirao u sljedeći krug natjecanja. Napadač Luiz Adriano izjednačio je rekord [[Lionel Messi|Lionela Messija]] od pet pogodaka na jednoj utakmici Lige prvaka te rekord [[Cristiano Ronaldo|Cristiana Ronalda]] od devet pogodaka postignutih u grupnoj fazi. Stoga ga je [[UEFA]] proglasila najboljim igračem (MVP) grupne faze natjecanja. Šahtar je sezonu 2014/15. u ukrajinskoj Premier ligi završio na drugom mjestu, nakon što je cijelu sezonu odigrao izvan Donbasa, a [[Alex Teixeira]] podijelio je titulu najboljeg strijelca lige. Na kraju sezone [[Douglas Costa]] prodan je [[Bayern München]]u, dok je Luiz Adriano prešao u [[AC Milan]]. Dok se sam klub preselio na područje pod kontrolom [[Ukrajina|Ukrajine]], nekoliko istaknutih bivših igrača Šahtara ostalo je u [[Donjecka Narodna Republika|Donjeckoj Narodnoj Republici]] i pružilo podršku toj državi. Među njima su bili bivši branič [[Viktor Zvjahincev]], bivši vratar [[Jurij Dehterjov]], bivši kapetan Šahtara i ukrajinske reprezentacije [[Igor Petrov]] te prvi glasnogovornik kluba [[Vjačeslav Šarafutdinov]]. Tijekom sezone 2015/16. ukrajinske Premier lige, točnije 16. oktobra, Šahtar je u Kijevu svladao [[FK Dinamo Kijev|Dinamo]] rezultatom 3:0 i pritom postavio dva nova rekorda. Jedan je rekord bio taj da je po prvi put u derbiju ''Klasične'' odigranom u Kijevu jedna tim postigao tri pogotka. Drugi je rekord bio taj da je Šahtar po prvi put imao više pobjeda u derbiju (26) od Dinama. Usred sezone Alex Teixeira prešao je u kineski klub [[Jiangsu Suning]] za odštetu od 50 milijuna eura, čime je oborio azijski i ukrajinski rekord u visini transfera. Klub je sezonu 2015/16. završio na drugom mjestu, a list &quot;Komanda&quot; proglasio je [[Marlos (fudbaler)|Marlosa]] najboljim igračem lige. Nakon sezone 2015/16. dugogodišnji trener [[Mircea Lucescu]] prešao je u [[FK Zenit Sankt-Peterburg|Zenit Sankt-Peterburg]], a zamijenio ga je portugalski trener [[Paulo Fonseca]], koji je prethodno vodio [[SC Braga|Bragu]]. Nakon zimske stanke u sezoni 2016/17. – sezoni u kojoj je klub osvojio prvenstvo, kup i superkup – tim je se preselio na [[stadion Metalist]] u [[Harkiv]]u, 241 km sjeverno od [[Donjeck]]a. U sezoni 2017/18. klub je ponovno osvojio prvenstvo i kup, pri čemu je [[Facundo Ferreyra]] bio najbolji strijelac lige, a Marlos najbolji asistent. U sezoni 2018/19. klub je treći put zaredom osvojio ukrajinsku Premier ligu. U sezoni 2019/20. Šahtar je četvrti put zaredom obranio naslov prvaka. Također su stigli do polufinala UEFA Europske lige u sezoni 2019/20.

== Uspjesi ==
*'''[[Viša liga (Sovjetski Savez)|Viša liga Sovjetskog Saveza]]''': 2 druga mjesta;
*'''Prva liga Sovjetskog Saveza''': 1 naslov;
*'''[[Superkup Sovjetskog Saveza]]''': 1 naslov;
*'''[[Kup Sovjetskog Saveza]]''': 4 naslova;
*'''[[Kup SSR Ukrajine]]''': 1 naslov;
*'''[[Premijer liga (Ukrajina)|Ukrajinska premijer liga]]''': 16 naslova;
*'''Kup Ukrajine''': 16 naslova;
*'''Superkup Ukrajine''': 9 naslova;
*'''[[UEFA Europa liga|Europa liga]]''': 1 naslov (2008/09.)

{{commonscat|FC Shakhtar Donetsk}}
== Rivalstva ==
Još od 1960-ih godina Šahtar ima brojne navijače i ultrase koji su tijekom godina sudjelovali u raznim nasilnim incidentima. Među glavnim suparnicima kluba ističu se [[FK Dinamo Kijev|Dinamo Kijev]] – s kojim igra ukrajinski derbi ({{jez-uk|Класичне}}) – zatim [[FK Dnjipro]], [[FK Čornomorec Odesa|Čornomorec]] i lokalni klubovi ([[FK Zorja Lugansk|Zorja]], [[FK Metalurg Donjeck|Metalurg]], [[FK Olimpik Donjeck|Olimpik]], [[FK Titan Donjeck|Titan]]), kao i – u okviru bivšeg sovjetskog prostora – [[FK Spartak Moskva|Spartak Moskva]] i [[SK Dinamo Tbilisi|Dinamo Tbilisi]].

{{Pobjednici UEFA Europske lige}}

{{Normativna kontrola}}
[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Ukrajini|Šahtar Donjeck]]</text>
      <sha1>9c597q0036jl1lrxz72gr4mamc1f5al</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681663</id>
      <parentid>42681662</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T23:41:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681663</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22042" sha1="s1zk4pypxrhsqbm1dux35zz5p4d7mzq" xml:space="preserve">{{Nogometni klub
| bg                    = 
| tekst                 =
| ime kluba             = FK Šahtar Donjeck
| puno ime              = Futbolnji Klub Šahtar&lt;br/&gt;{{small|{{jez-ukr|Футбольний Kлуб Шахтар}}}}
| slika                 = FC Shakhtar Donetsk.svg
| boje                  = {{color box|#FC882C}} {{color box|#000000}} 
| mjesto                = [[Donjeck]]
| savez                 = [[Fudbalski savez Ukrajine|UAF]]
| liga                  = [[Premijer Liga (Ukrajina)|Прем'єр-ліга]]
| godina osnivanja      = {{Birth date and age|1936|05|24|df=y}}
| godina raspuštanja    =
| nadimak               = Гірники (Rudari)&lt;br/&gt; Кроти (Krtice)
| igralište             = [[Stadio Šahtar]]&lt;br/&gt;[[Donbas Arena]]&lt;br/&gt;[[Arena Lavov]]&lt;br/&gt;[[Stamford Bridge]]
| kapacitet stadiona    = 

| direktor              = {{flagicon|UKR}} [[Rinat Ahmetov]]
| trener                = {{flagicon|TUR}} [[Arda Turan]]
| nastupi               = 
| golovi                =
| kapetan               = {{flagicon|UKR}} [[Mikola Matvijenko]]

| sezona              =  
| plasman             = 
| trenutačna sezona   =  
| liga1                 =
| liga1N                =
| liga2                 =
| liga2N                =
| liga3                 =
| liga3N                =
| nacionalni kup1       =
| nacionalni kup1N      =
| nacionalni kup2       =
| nacionalni kup2N      =                    
| nacionalni kup3       =
| nacionalni kup3N      =                    
| nacionalni kup4       =
| nacionalni kup4N      =                    
| nacionalni kup5       =
| nacionalni kup5N      =                    
| LP                    =
| EL                    = 
| IT                    =
| KPK                   =
| SK                    =
| IK                    =
| ALP                   =
| AK                    =
| CALP                  =
| KK                    =
| ASK                   =
| CLP                   =
| CL                    =
| CS                    =
| RCS                   =
| OCL                   =
| SKP                   =

| pattern_la1 = _shakhtar2627h
| pattern_b1 = _shakhtar2627h
| pattern_ra1 = _shakhtar2627h
| pattern_sh1 = _shakhtar2627h
| pattern_so1 =_shakhtar2627hl
| leftarm1 = 000000
| body1 = FD7D28
| rightarm1 = 000000
| shorts1 = FD7D28
| socks1 = FD7D28
| pattern_la2 = _shakhtar2627a
| pattern_b2 = _shakhtar2627a
| pattern_ra2 = _shakhtar2627a
| pattern_sh2 = _shakhtar2627a
| pattern_so2 = _shakhtar2627al
| leftarm2 = CDEBEF
| body2 = CDEBEF
| rightarm2 = CDEBEF
| shorts2 = FFFFFF
| socks2 = FFFFFF
| pattern_la3 = _shakhtar2627t
| pattern_b3 = _shakhtar2627t
| pattern_ra3 = _shakhtar2627t
| pattern_sh3 = _shakhtar2627t
| pattern_so3 = _shakhtar2627tl
| leftarm3 = 
| body3 = 
| rightarm3 = 
| shorts3 = 
| socks3 = 
}}
'''FK Šahtar''' ({{jez-uk|Футбольний клуб Шахтар}}, doslovno &quot;FK Rudar&quot;) je profesionalni [[fudbal]]ski klub iz grada [[Donjeck]]a. 

Član je sustava [[Fudbalski savez Ukrajine|ukrajinskih nogometnih liga]] i natječe se u [[Ukrajina|ukrajinskoj]] [[Premijer liga (Ukrajina)|Premier ligi]]. Iako je historijski vezan uz grad Donjeck, klub je [[2014.]] bio prisiljen preseliti se nakon izbijanja [[Rusko-ukrajinski rat|Rusko-ukrajinskog rata]]. Dok mu se administrativno sjedište nalazi u [[Kijev]]u, klub je svoje domaće utakmice igrao u [[Lavov]]u, [[Harkiv]]u, Kijevu te ponovno u Lavovu. Klub je kroz historiju nosio tri imena: '''Stahanovec''' od [[1936.]] do [[1946]], '''Šahtjor''' od [[1946.]] do [[1992.]] te '''FK Šahtar''' od [[1992.]] do danas.

== Historija ==
Prvi klub osnovan je odlukom Svesovjetskog vijeća za tjelesnu kulturu i sport [[3. aprila]] [[1936.]] godine. Isprva je nosio naziv &quot;FK Stahanovec&quot; u čast rudarskog radničkog pokreta – točnije u ime [[Aleksej Stahanov|Alekseja Stahanova]] (1906-1977), rodom iz [[Izmalkovo|Izmalkova]] i rudara iz [[Donbas|Donbaskog bazena]], koji se proslavio [[31. augusta]] [[1935.]] kada je iskopao 102 tone ugljena u pet sati i 45 minuta. Prva momčad FK Stahanovca sastavljena je od dviju drugih lokalnih ekipa koje su sudjelovale na sverukrajinskim spartakijadama, Dinama Gorlivke i Dinama Staljina. Svoju prvu utakmicu odigrali su protiv [[FK Dinamo Odesa|Dinama Odese]] u sklopu Kupa Ukrajinske SSR [[12. maja]] [[1936.]] na stadionu Balicki u [[Gorlivka|Gorlivki]]. Momčad, koja je nastupala pod imenom &quot;Stahanovec Gorlivka&quot;, izgubila je rezultatom 3:2 nakon što je Mihajlo Paščenko postigao vodeći pogodak, dok je drugi pogodak za njih dao Boris Terentjev. Nakon teškog početka, momčad se krajem [[1930-e|1930-ih]] uzdigla i počela natjecati na najvišoj razini. Tijekom ratnog prvenstva [[1941.]] godine – koje je neočekivano prekinuto – klub je pobijedio sovjetske prvake, [[Dinamo Moskva|Dinamo Moskvu]], te nakon desetak odigranih utakmica držao peto mjesto na ljestvici. U posljednjoj utakmici te sezone, odigranoj [[24. juna]] – dva dana nakon izbijanja [[Operacija Barbarosa|njemačkog napada na SSSR]] – na domaćem su terenu izgubili od momčadi Traktor Staljingrada. Tijekom rata mnogi su igrači otišli na bojišnicu i izgubili živote, uključujući [[Ivan Ustinov|Ivana Ustinova]], [[Ivan Putjatov|Ivana Putjatova]], [[Volodimir Škurov|Volodimira Škurova]], [[Ivan Horobec|Ivana Horobeca]], [[Mihajlo Vasin|Mihajla Vasina]] i druge. Do [[1945.]] godine u sastavu su ostala samo tri igrača iz predratne momčadi: [[Georgij Bikezin]], [[Mikola Kuznjecov]] i [[Petro Jurčenko]]. 

[[Datoteka:Генрих Мхитарян 1.jpeg|thumb|left|250px|[[Henrik Mhitarjan]] u dresu Šahtara.]]
Nakon rata, u julu [[1946]], Svesovjetsko društvo stahanovskih rudara ugljena (&quot;Stahanovci&quot;) promijenilo je naziv u &quot;Šahtjor&quot; ({{jez-ru|Шахтёр}}), prema čemu će isto uraditi i sportsko društvo rudara iz Donbasa. Izraz &quot;šahtar&quot; ili &quot;šahter&quot; (prema [[Ruski jezik|ruskoj]] inačici) je stručni naziv za [[rudar]]a koji radi u podzemnom rudarskom oknu (vidi: jamsko rudarstvo). Sama riječ &quot;šahtar&quot; je lokalna prilagodba i izvedenica riječi &quot;shaft&quot; (okno, [[:wiktionary:šaht|šaht]]). U [[Sovjetski Savez|Sovjetskom Savezu]], zbog velikih rizika povezanih s radom pod zemljom, posao podzemnog rudara bio je bolje plaćen od ostalih poslova koji nisu zahtijevali posebne kvalifikacije te je uvijek vladao velik interes za takvim radnim mjestima. [[Viktor Fomin]] proglašen je ukrajinskim fudbalerom godine [[1950]], iako je klub sezonu završio na tek jedanaestom mjestu. Prvi veliki uspjeh momčad je ostvarila [[1951]], kada je zauzela treće mjesto u prvenstvu SSSR-a. Ključna figura tog uspjeha bio je napadač [[Aleksandr Ponomarev]]. Ponomarev je naime vratio se u Donbas – regiju u kojoj je rođen – kako bi ondje završio igračku karijeru, a iste je godine proglašen ukrajinskim fudbalerom godine. Unatoč tom uspjehu, Šahtar je na kraju sezone [[1952.]] ispao iz lige. U sklopu reorganizacije momčadi, bivši igrač Aleksandr Ponomarev preuzeo je ulogu trenera. Godine [[1954.]] Ponomarevov Šahtar je osvojio naslov u skupini B i time osigurao povratak u najviši rang natjecanja. Godine [[1958.]] igrači kluba dobili su manje žutih i crvenih kartona od bilo koje druge momčadi u ligi, čime su zaslužili nagradu za [[fair-play]] koju dodjeljuje list &quot;Sovjetski sport&quot;. [[1960-e|1960-ih]] godina, pod vodstvom [[Oleg Ošenkov|Olega Ošenkova]], Šahtar je triput stigao do finala [[Kup SSSR-a|Kupa SSSR-a]], osvojivši trofej dvaput – [[1961.]] i [[1962.]] godine. Među igračima u tadašnjoj momčadi bili su braniči [[Vjačeslav Aljabjev]] i [[Vladimir Salkov]]. Klub je stekao nadimak &quot;momčad za kup&quot; zbog kontinuiranog uspjeha u borbi za taj trofej iz godine u godinu. Ipak, najznačajniji uspjesi &quot;Rudara&quot; uslijedili su kasnije, u razdoblju između sredine 1970-ih i početka 1980-ih. Unatoč odlasku vođe momčadi i veznog igrača [[Anatolij Konkov|Anatolija Konkova]], Šahtar je – pod vodstvom bivšeg igrača [[Vladimir Salkov|Vladimira Salkova]] – [[1975.]] godine osvojio drugo mjesto u prvenstvu SSSR-a te time stekao pravo predstavljanja Sovjetskog Saveza u europskim natjecanjima. Na kraju te sezone Šahtar je nagrađen &quot;Kupom napretka&quot; za najveći iskorak u ligaškim rezultatima u odnosu na prethodnu sezonu. Istu je nagradu ponovno osvojio [[1977.]] godine. Godine [[1978.]] Šahtar je zauzeo treće mjesto u prvenstvu SSSR-a. Godine [[1979.]] momčad je prvenstvo završila na drugom mjestu, a njezin kapetan – napadač [[Vitalij Starugin|Vitalij Staruhin]] – postao je najbolji strijelac prvenstva SSSR-a s 26 pogodaka te je proglašen sovjetskim nogometašem godine. Klub je zaostao samo dva boda za vodećom momčadi, unatoč tome što su ključni igrači napustili sastav prije početka sezone, a drugi pretrpjeli ozljede. Među ostalim istaknutim igračima tog razdoblja bili su [[Mihajlo Sokolovski]], koji je kasnije postavio klupski rekord po broju nastupa; braniči [[Viktor Zvjagincev]] i [[Valerij Horbunov]], koji su se često nalazili na popisima 33 najbolja igrača sovjetskog prvenstva; te vratar [[Jurij Dehterjov]], koji je proglašen sovjetskim vratarom godine i zauzeo treće mjesto u izboru za sovjetskog nogometaša godine [[1977.]] godine. Šahtar je dvaput donio kristalni trofej Kupa SSSR-a u Donjeck – [[1980.]] i [[1983.]] godine – a 1983. osvojio je i Superkup SSSR-a pobjedom nad [[FK Dnjipro|Dnjiprom]] iz [[Dnjipro (grad)|Dnjipropetrovska]], tadašnjim državnim prvakom. Klub je stigao do četvrtfinala Kupa pobjednika kupova u sezoni 1983/84, pri čemu su napadači [[Viktor Gračov]] i [[Sergij Morozov|Serhij Morozov]] podijelili titulu najboljih strijelaca natjecanja. Godine [[1987.]] Šahtar je u ligi zaradio najmanje žutih i crvenih kartona, zbog čega mu je časopis &quot;Čovjek i zakon&quot; dodijelio nagradu za fair-play u sovjetskoj prvoj ligi. Između [[1982.]] i [[1988.]] godine Šahtar je pet puta osvojio nagradu &quot;Zajedno s klubom&quot; – priznanje za uspješnu organizaciju domaćih utakmica i ponašanje domaćih navijača. Tijekom razdoblja perestrojke, seniorska momčad Šahtara izdvojila se iz sportskog društva Šahtar Donjeck i preobrazila u profesionalni klub. To je bilo dio razdoblja takozvanog &quot;hozrasčeta&quot; – odnosno &quot;samofinanciranja&quot; – koje je u to vrijeme zahvatilo mnoge sovjetske organizacije. Ostali odjeli sportskog društva Šahtar Donjeck osnovali su vlastite klubove, neovisne o matičnoj organizaciji.

Tijekom sovjetskog razdoblja pa sve do [[1990-e|1990-ih]], Šahtar je bio sportski klub unutar državnog sportskog sustava i bio je tijesno povezan s rudarskim konzorcijem iz Donbasa. Godine [[1994.]] klub je kupio [[Ahat Bragin]], ukrajinski poduzetnik [[Krimski Tatari|tatarskog]] podrijetla koji se istaknuo tijekom [[Perestrojka|Perestrojke]] uvozom i izvozom računalne opreme. Održavao je veze s [[Mafija|mafijom]] i bio ključna figura [[Donjecki klan|donjeckog klana]]. Među njegovim najbližim suradnicima bili su [[Rinat Ahmetov]] i [[Boris Kolesnikov]]. Bragin je poginuo [[15. oktobra]] [[1995.]] u bombaškom napadu na [[Stadio Šahtar|stadionu Šahtara]] uoči utakmice između Šahtara i kluba [[SK Tavrija Simferopolj|Tavrija Simferopolj]]. Glavni osumnjičenici bili su pripadnici klana [[Jevgen Kušnir|Jevhena Kušnira]], konkretno [[Andrij Akulov]] i [[Igor Filipenko]]. Godine [[1996.]] klub je preuzeo Rinat Ahmetov, koji je kasnije postao ukrajinski financijski magnat, [[Oligarhija|oligarh]] i vlasnik čeličane [[Azovstal]].

Klub je osvojio svoj prvi naslov Ukrajine u sezoni 2001/02. pod vodstvom talijanskog trenera [[Nevio Scala|Nevija Scale]], nadmašivši Dinamo Kijev za samo jedan bod. Iste sezone su također osvojili Kup Ukrajine, pobijedivši Dinamo s 3:2 nakon produžetaka u finalu. Ključni igrači kluba u to vrijeme bili su kapetan i defenzivni vezni igrač [[Anatolij Timoščuk]], napadač [[Andrij Vorobej]], vezni [[Genadij Zubov]] i branič [[Mihajlo Starostjak]]. Na kraju sezone Timoščuk – vođa tima na terenu – je proglašen ukrajinskim fudbalerom godine u izboru listova &quot;Komanda&quot; i &quot;Ukrainski fudbal&quot;. Nakon nekoliko promjena na trenerskoj klupi, [[2004.]] godine angažiran je rumunski trener [[Mircea Lucescu]] kako bi izgradio nov Šahtarov tim. Već deset dana nakon preuzimanja dužnosti osvojio je ukrajinski kup (sezona 2003/04), a tri mjeseca kasnije tim je prvi put u historiji kluba izborilo nastup u grupnoj fazi [[UEFA Liga prvaka|Lige prvaka]] – uspjeh koji mu je donio nagradu za rumunjskog trenera godine 2004. Njegova se strategija temeljila na dovođenju talentiranih mladih igrača iz Brazila koji bi činili okosnicu napada, dok bi se obrana većim dijelom sastojala od ukrajinskih talenata kako bi se zadovoljili propisi o minimalnom broju domaćih igrača na terenu. Zbog velikog broja [[Brazilci|Brazilaca]] koji su se pridružili klubu, Šahtar je dobio nadimak &quot;najbrazilskiji klub u Europi&quot;. Osvojili su svoj drugi naslov prvaka u sezoni 2004/05, no izgubili su od Dinama Kijeva u prvom izdanju ukrajinskog Superkupa 2004. U sezoni 2004/05. zauzeli su drugo mjesto u Kupu Ukrajine, izgubivši u finalu od Dinama nakon izvođenja jedanaesteraca. Obranili su naslov prvaka u sezoni 2005/06. i uzvratili Dinamu za prethodni poraz u Superkupu svladavši ih nakon jedanaesteraca te su s time osvojili svoj prvi naslov pobjednika Superkupa. Na kraju sezone, časopis &quot;Ukrajinski fudbal&quot; proglasio je Anatolija Timoščuka ukrajinskim fudbalerom godine po drugi put, čime je postao prvi igrač Šahtara koji je tu nagradu osvojio više od jednom. Brazilski napadač [[Brandão (fudbaler)|Brandão]] podijelio je titulu najboljeg strijelca lige. Nakon što su u sezoni 2006/07. ostali bez naslova prvaka, Šahtar je vratio titulu u sezoni 2007/08. te osvojio i ukrajinski Kup, svladavši u finalu Dinamo rezultatom 2:0. Broj gledatelja na Šahtarovim ligaškim utakmicama tijekom godina postojano je rastao, dosegnuvši razinu na kojoj je tim u sezoni Premier lige 2011/12. bilježila prosjek od 36.983 gledatelja. Godine [[2009.]] tim je postalo tek drugi ukrajinski klub koji je osvojio europsko natjecanje (i prvi nakon stjecanja neovisnosti) – kao i prvi koji je osvojio [[UEFA Europa liga|Kup UEFA]] – nakon što su u finalu svladali [[SV Werder Bremen|Werder Bremen]] pogocima Brazilaca [[Luiz Adriano|Luiza Adriana]] i [[Jádson]]a. Ta je pobjeda igraču [[Mariusz Lewandowski|Mariuszu Lewandowskom]] donijela nagradu za poljskog fudbalera godine [[2009]]. Time je Šahtar ujedno postao posljednji osvajač Kupa UEFA prije nego što je natjecanje preimenovano u UEFA Europsku ligu. U sezoni 2009/10. Šahtar je osvojio naslov prvaka u Premier ligi, vratar [[Andrij Pjatov]] proglašen je najboljim igračem (MVP) ukrajinske Premier lige u izboru lista &quot;Komanda&quot;, a trener Mircea Lucescu po drugi je put proglašen rumunjskim trenerom godine. Sezona 2010/11. bila je iznimno uspješna za Šahtar: tim je stigao do četvrtfinala Lige prvaka, što je u to vrijeme bio najbolji rezultat kluba u tom natjecanju. Kapetan [[Darijo Srna]] izabran je u ekipi sezone Lige prvaka glasovima navijača. Tim je također osvojio domaću trostruku krunu: prvu ligu, ukrajinski kup i superkup. Ta uspješna sezona nije promaknula stručnjacima: [[International Federation of Football History &amp; Statistics|IFFHS]] je [[2011.]] godine dodijelio Šahtaru posebnu nagradu za najveći napredak među fudbalskim klubovima tijekom tog desetljeća. U sezoni 2011/12. klub je osvojio prvenstvo i ukrajinski kup. Igrač Šahtara [[Jevgen Seleznjov]] bio je najbolji strijelac lige s 14 pogodaka, vezni igrač [[Henrik Mhitarjan]] proglašen je armenskim fudbalerom godine, a trener Mircea Lucescu rumunjskim trenerom godine za 2012, osvojivši tu nagradu po treći put. Ključni igrači tog razdoblja bili su kapetan Darijo Srna, branič [[Jaroslav Rakicki]], armenski vezni igrač Henrik Mhitarjan te brazilski vezni igrači [[Fernandinho]] i [[Willian]]. Henrik Mhitarjan proglašen je fudbalerom godine zemalja [[ZND]]-a 2012. godine i postavio rekord ukrajinske lige po broju postignutih pogodaka u jednoj sezoni (25). U sezoni 2012/13. Šahtar je osvojio prvenstvo, kup i superkup. Henrik Mhitarjan postao je najbolji strijelac lige, postavivši rekord ukrajinske lige s 25 pogodaka. Također je proglašen najboljim igračem (MVP) ukrajinske lige u izboru lista &quot;Komanda&quot;, armenskim nogometašem godine te nogometašem godine zemalja ZND-a za 2012. godinu. Uoči sezone 2013/14. prodano je nekoliko ključnih igrača kluba nakon što je Šahtar prihvatio visoke ponude za njih. Henrikh Mkhitaryan, Fernandinho i Willian klubu su donijeli više od 100 milijuna eura. Sljedeće ljeto Šahtar je proveo ugrađujući nove mlade igrače u sastav. Očekivalo se da će oni, zajedno s preostalim igračima, činiti okosnicu obnovljene ekipe Šahtara. Unatoč prodaji vodećih igrača, Šahtar je uoči sezone 2013/14. postavio novi rekord istočne Europe u prodaji sezonskih ulaznica. Prije početka sezone klub je osvojio dva prijateljska turnira u Abu Dhabiju: Match World Cup i Superkup prvaka (Super Cup of Champions), pri čemu je potonji odigran protiv ruskog prvaka Zenita iz Sankt-Peterburga. Tijekom zimske stanke Šahtar je osvojio Ujedinjeni superkup 2014. (drugo izdanje Ujedinjenog turnira) – natjecanje u kojem su sudjelovale dvije najbolje ekipe iz Ukrajine i Rusije – čime je učvrstio status najjačeg kluba istočne Europe. Na kraju sezone 2013/14. Šahtar je osvojio naslov prvaka Ukrajine, a [[Luiz Adriano]] bio je najbolji strijelac lige. Klub je također osvojio ukrajinski Superkup 2014, čime je taj trofej podigao šesti put. Trener Mircea Lucescu proglašen je rumunjskim trenerom godine za 2014, primivši tu nagradu četvrti put.

Zbog [[Rat u Donbasu|rata u Donbasu]], Šahtar se morao privremeno preseliti i utakmice igrati na stadionu [[Arena Lavov]], što je rezultiralo vrlo slabom posjećenošću. U znak protesta protiv rata, igrači Šahtara odbili su sudjelovati u inicijativi nošenja majica s natpisom &quot;Slava ukrajinskoj vojsci&quot;. U sezoni 2014/15. UEFA Lige prvaka, Šahtar je zauzeo drugo mjesto u grupnoj fazi i tako se plasirao u sljedeći krug natjecanja. Napadač Luiz Adriano izjednačio je rekord [[Lionel Messi|Lionela Messija]] od pet pogodaka na jednoj utakmici Lige prvaka te rekord [[Cristiano Ronaldo|Cristiana Ronalda]] od devet pogodaka postignutih u grupnoj fazi. Stoga ga je [[UEFA]] proglasila najboljim igračem (MVP) grupne faze natjecanja. Šahtar je sezonu 2014/15. u ukrajinskoj Premier ligi završio na drugom mjestu, nakon što je cijelu sezonu odigrao izvan Donbasa, a [[Alex Teixeira]] podijelio je titulu najboljeg strijelca lige. Na kraju sezone [[Douglas Costa]] prodan je [[Bayern München]]u, dok je Luiz Adriano prešao u [[AC Milan]]. Dok se sam klub preselio na područje pod kontrolom [[Ukrajina|Ukrajine]], nekoliko istaknutih bivših igrača Šahtara ostalo je u [[Donjecka Narodna Republika|Donjeckoj Narodnoj Republici]] i pružilo podršku toj državi. Među njima su bili bivši branič [[Viktor Zvjahincev]], bivši vratar [[Jurij Dehterjov]], bivši kapetan Šahtara i ukrajinske reprezentacije [[Igor Petrov]] te prvi glasnogovornik kluba [[Vjačeslav Šarafutdinov]]. Tijekom sezone 2015/16. ukrajinske Premier lige, točnije 16. oktobra, Šahtar je u Kijevu svladao [[FK Dinamo Kijev|Dinamo]] rezultatom 3:0 i pritom postavio dva nova rekorda. Jedan je rekord bio taj da je po prvi put u derbiju ''Klasične'' odigranom u Kijevu jedna tim postigao tri pogotka. Drugi je rekord bio taj da je Šahtar po prvi put imao više pobjeda u derbiju (26) od Dinama. Usred sezone Alex Teixeira prešao je u kineski klub [[Jiangsu Suning]] za odštetu od 50 milijuna eura, čime je oborio azijski i ukrajinski rekord u visini transfera. Klub je sezonu 2015/16. završio na drugom mjestu, a list &quot;Komanda&quot; proglasio je [[Marlos (fudbaler)|Marlosa]] najboljim igračem lige. Nakon sezone 2015/16. dugogodišnji trener [[Mircea Lucescu]] prešao je u [[FK Zenit Sankt-Peterburg|Zenit Sankt-Peterburg]], a zamijenio ga je portugalski trener [[Paulo Fonseca]], koji je prethodno vodio [[SC Braga|Bragu]]. Nakon zimske stanke u sezoni 2016/17. – sezoni u kojoj je klub osvojio prvenstvo, kup i superkup – tim je se preselio na [[stadion Metalist]] u [[Harkiv]]u, 241 km sjeverno od [[Donjeck]]a. U sezoni 2017/18. klub je ponovno osvojio prvenstvo i kup, pri čemu je [[Facundo Ferreyra]] bio najbolji strijelac lige, a Marlos najbolji asistent. U sezoni 2018/19. klub je treći put zaredom osvojio ukrajinsku Premier ligu. U sezoni 2019/20. Šahtar je četvrti put zaredom obranio naslov prvaka. Također su stigli do polufinala UEFA Europske lige u sezoni 2019/20.

== Uspjesi ==
*'''[[Viša liga (Sovjetski Savez)|Viša liga Sovjetskog Saveza]]''': 2 druga mjesta;
*'''Prva liga Sovjetskog Saveza''': 1 naslov;
*'''[[Superkup Sovjetskog Saveza]]''': 1 naslov;
*'''[[Kup Sovjetskog Saveza]]''': 4 naslova;
*'''[[Kup SSR Ukrajine]]''': 1 naslov;
*'''[[Premijer liga (Ukrajina)|Ukrajinska premijer liga]]''': 16 naslova;
*'''Kup Ukrajine''': 16 naslova;
*'''Superkup Ukrajine''': 9 naslova;
*'''[[UEFA Europa liga|Europa liga]]''': 1 naslov (2008/09.)

{{commonscat|FC Shakhtar Donetsk}}
== Rivalstva ==
Još od 1960-ih godina Šahtar ima brojne navijače i ultrase koji su tijekom godina sudjelovali u raznim nasilnim incidentima. Među glavnim suparnicima kluba ističu se [[FK Dinamo Kijev|Dinamo Kijev]] – s kojim igra ukrajinski derbi ({{jez-uk|Класичне}}) – zatim [[FK Dnjipro]], [[FK Čornomorec Odesa|Čornomorec]] i lokalni klubovi ([[FK Zorja Lugansk|Zorja]], [[FK Metalurg Donjeck|Metalurg]], [[FK Olimpik Donjeck|Olimpik]], [[FK Titan Donjeck|Titan]]), kao i – u okviru bivšeg sovjetskog prostora – [[FK Spartak Moskva|Spartak Moskva]] i [[SK Dinamo Tbilisi|Dinamo Tbilisi]].

{{Pobjednici UEFA Europske lige}}

{{Normativna kontrola}}
[[Kategorija:Fudbalski klubovi u Ukrajini|Šahtar Donjeck]]</text>
      <sha1>s1zk4pypxrhsqbm1dux35zz5p4d7mzq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šahtar Donjeck</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4724993</id>
    <redirect title="FK Šahtar Donjeck" />
    <revision>
      <id>42681528</id>
      <timestamp>2026-08-27T13:48:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>Inokosni organ premješta stranicu [[Šahtar Donjeck]] na [[FK Šahtar Donjeck]]</comment>
      <origin>42681528</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34" sha1="e1qusl7yi0o0vcuvjqsybb1brseiiwu" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[FK Šahtar Donjeck]]</text>
      <sha1>e1qusl7yi0o0vcuvjqsybb1brseiiwu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Gasteroidna gljiva</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4724994</id>
    <revision>
      <id>42681538</id>
      <timestamp>2026-08-27T13:58:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Nova stranica: [[File:Flaschenstäubling.jpg|thumb|right|250px|Puhara (''[[Lycoperdon perlatum]]'') u Njemačkoj]] '''Gasteroidne gljive''' su grupa [[gljiva]] iz skupine [[Basidiomycota]]. Takve vrste su ranije svrstavane u zastarjelu [[Razred (taksonomija)|klasu]] '''Gasteromycetes''' (doslovno &quot;želudačne gljive&quot;) ili podjednako zastarjeli [[Red (taksonomija)|red]] '''Gasteromycetales''', jer proizvode [[spore]] unutar svojih [[bazidiokarp]]a (plodnih tijela), a ne na svojoj vanjskoj po...</comment>
      <origin>42681538</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9721" sha1="gqq5wbvwymepo361f2f8r90tudfo85l" xml:space="preserve">[[File:Flaschenstäubling.jpg|thumb|right|250px|Puhara (''[[Lycoperdon perlatum]]'') u Njemačkoj]]
'''Gasteroidne gljive''' su grupa [[gljiva]] iz skupine [[Basidiomycota]]. Takve vrste su ranije svrstavane u zastarjelu [[Razred (taksonomija)|klasu]] '''Gasteromycetes''' (doslovno &quot;želudačne gljive&quot;) ili podjednako zastarjeli [[Red (taksonomija)|red]] '''Gasteromycetales''', jer proizvode [[spore]] unutar svojih [[bazidiokarp]]a (plodnih tijela), a ne na svojoj vanjskoj površini.&lt;ref&gt;Kirk PM. et al. (2008). ''Dictionary of the Fungi'' 10th edition. Wallingford: CABI {{ISBN|978-0-85199-826-8}}&lt;/ref&gt; Međutim, ta klasa je [[polifilija|polifiletska]], jer takve vrste - među koje spadaju [[puhare]], [[Scleroderma|tvrduše]], [[Geastrales|zvjezdarke]], [[Phallaceae|smrdljivke]], [[Cyathus|ptičja gnijezda]] i [[lažni tartuf]]i - nisu u međusobnom bliskom srodstvu. Budući da se često proučavaju kao skupina, zadržao se neformalni ([[taksonomija|netaksonomski]]) naziv &quot;gasteroidne gljive&quot;.

== Historija ==
[[File:Tintenfischpilz 1a.JPG|thumb|250px|Velika polipovka (''[[Clathrus archeri]]'') se pomalja iz svojih gasteroidnih &quot;jaja&quot;]]
[[Carl Linnaeus]] je u svom izvornom djelu ''[[Species Plantarum]]'' iz 1753. formalno opisao nekoliko gasteroidnih gljiva, poput smrdljivog strška (''[[Phallus impudicus]]'' L.), ali prvi kritički osvrt na ovu skupinu pružio je [[Christiaan Hendrik Persoon]] u svom djelu ''Synopsis methodica fungorum'' iz 1801. godine.&lt;ref&gt;Persoon CH. (1801) ''[https://books.google.com/books?id=UugVAAAAYAAJ Synopsis methodica fungorum]''&lt;/ref&gt; Ta knjiga je do 1981. bila polazna tačka za imenovanje Gasteromycetes prema ''[[Međunarodni kodeks nomenklature algi, gljiva i biljaka|Međunarodnom kodeksu nomenklature za alge, gljive i biljke]]''. Iako je početna tačka naknadno vraćena na 1753. godinu, nazivi gasteroidnih gljiva korišteni u Persoonovoj knjizi su i dalje [[odobreni naziv|odobreni]] i ne mogu se zamijeniti ranijim nazivima.&lt;ref&gt;McNeill J. et al. (2006). [http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm ''International Code of Botanical Nomenclature (Vienna Code)'': Article13.1.d] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20121006231936/http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |date=October 6, 2012}}&lt;/ref&gt; [[Elias Magnus Fries]] je uveo naziv Gasteromycetes za jednu klasu gljiva u svom djelu ''Systema Mycologicum'' (1821), iako je (bez upotrebe mikroskopa) u tu klasu uključio mnoge vrste [[Ascomycota]] (kao što su [[tartuf]]i). Fries je uporedio Gasteromycetes sa Hymenomycetes, kod kojih spore nastaju izvana na [[Klobuk (gljiva)|listićima]], porama i drugim površinama.&lt;ref&gt;Fries EM. (1821). ''[https://books.google.com/books?id=Vl25yBWN4s8C&amp;q=Systema+Mycologicum+inauthor:Fries Systema Mycologicum]''.&lt;/ref&gt;

Ta podjela i dalje se koristila tokom sljedećih otprilike 150 godina, iako je do sredine dvadesetog vijeka postalo očito da su Gasteromycetes vještačka klasa (koja okuplja mnoštvo vrsta koje nisu u međusobnom srodstvu), a ne prirodna. U studiji britanskih vrsta iz 1995. godine, Pegler et al. su primijetili da &quot;ove gljive predstavljaju heterogeni skup, mješavinu oblika koji potiču iz različitih loza... [one] se mogu zajednički nazvati gasteroidnim gljivama, ali se ne mogu klasificirati kao jedna skupina.&quot;&lt;ref name = Pegler&gt;Pegler DN et al. (1995). ''British Puffballs, Earthstars and Stinkhorns: An Account of the British Gasteroid Fungi''. Kew: Royal Botanic Gardens {{ISBN|0-947643-81-8}}&lt;/ref&gt; Sistematsko istraživanje zasnovano na DNK potvrdilo je raznolikost gasteroidnih gljiva;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Hibbett DS et al. | year = 1997 | title = Evolution of gilled mushrooms and puffballs inferred from ribosomal DNA sequences | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences | volume = 94 | issue = 22| pages = 12002–12006 | doi=10.1073/pnas.94.22.12002 | pmid=9342352 | pmc=23683| bibcode = 1997PNAS...9412002H | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Kruger D et al. | year = 2001 | title = The Lycoperdales. A molecular approach to the systematics of some gasteroid mushrooms | journal = Mycologia | volume = 93 | issue = 5| pages = 947–957 | doi=10.2307/3761759| jstor = 3761759}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Binder M, Bresinsky A | year = 2002 | title = Derivation of a polymorphic lineage of gasteromycetes from boletoid ancestors | journal = Mycologia | volume = 94 | issue = 1| pages = 85–98 | doi=10.2307/3761848 | pmid=21156480| jstor = 3761848}}&lt;/ref&gt; Prema procjeni iz 2011. godine, gasteroidne gljive čine oko 8,4% poznatih [[Agaricomycetes|agarikomiceta]].&lt;ref name=&quot;Wilson 2011&quot;/&gt;

== Opis i rodovi ==
[[File:Bovista aestivalis.jpg|200px|right|thumb|''Bovista aestivalis'', vrsta puhare]]
[[File:2012-10-22 Cyathus striatus (Huds.) Willd 274333 crop.jpg|thumb|200px|right|''[[Cyathus striatus]]'', ptičje gnijezdo]]
[[File:Pholiota nubigena (Harkn.) Redhead 352483.jpg|thumb|200px|right|''[[Pholiota nubigena]]'', sekotioidna gljiva]]

Gasteroidne gljive formiraju vidljivo raznolika plodna tijela, ali u svim slučajevima spore se formiraju i dostižu zrelost u unutrašnjosti plodnog tijela. One se ne izbacuju prisilno, kao kod [[agarik]]a (plodnog tijela gljive karakteriziranog prisustvom klobuka) i većine drugih članova Basidiomycota, već se pasivno oslobađaju na razne načine.&lt;ref name = Pegler/&gt;

Kod puhara, među koje spadaju rodovi ''[[Lycoperdon]]'', ''[[Bovista]]'' i ''[[Calvatia]]'', spore se formiraju u plodnim tijelima u obliku kugle ili tučka i oslobađaju se ili vjetrom (kako se plodno tijelo istroši, otkrivajući masu spora iznutra) ili kapima kiše. U drugom slučaju, plodna tijela razvijaju [[ostiola|ostiolu]] (apikalni otvor) kroz koju se spore izbacuju pod pritiskom kišnih kapi koje padaju na površinu plodnog tijela. Isti mehanizam razvio se odvojeno kod zvjezdarki (vrste roda ''[[Geastrum]]''), koje imaju tvrdi vanjski sloj na plodnom tijelu, koji se otvara u obliku zvijezde i otkriva vreću spora nalik na kuglu poput one kod puhara.&lt;ref&gt;Miller, 1988, pp. 36–47.&lt;/ref&gt;

Smrdljivci i njihovi srodnici, uključujući rodove ''[[Phallus (gljiva)|Phallus]]'', ''[[Mutinus]]'', ''[[Clathrus]]'' i ''[[Lysurus (gljiva)|Lysurus]]'', formiraju spore unutar &quot;jaja&quot; koja su iznutra želatinozna i nalik onima kod puhara. U zrelosti se jaja cijepaju i javljaju se razne čudne posude sa sporama. Spore su obložene sluzi, koja privlači muhe svojim smradom - u ovom su primjeru muhe te koje šire spore gljive.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 75.&lt;/ref&gt;

Ptičja gnijezda, među koje spadaju rodovi ''[[Cyathus]]'' i ''[[Crucibulum (gljiva)|Crucibulum]]'', formiraju minijaturne, jajaste paketiće spora unutar čašastih plodnih tijela. Ti paketići spora izbacuju se padanjem kiše po njima i mogu biti odbačeni na određenu udaljenost, pri čemu se paketići postepeno troše, oslobađajući same spore.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 69.&lt;/ref&gt;

Lažni tartufi, poput onih iz rodova ''[[Rhizopogon]]'', ''[[Hymenogaster]]'' i ''[[Melanogaster (gljiva)|Melanogaster]]'', razvijaju se pod zemljom ili na površini tla. Kao i pravi tartufi, neki od njih imaju karakterističan miris i često su hrana malih sisara, koji ih mogu konzumirati i širiti njihove spore.&lt;ref name = Pegler/&gt; Neke novozelandske [[sekotioidne gljive]] iz roda ''[[Leratiomyces]]'' su oblikovane i obojene poput bobica, a njihove spore mogu širiti ptice koje žive pri tlu.&lt;ref&gt;Beever RE. (1993). Dispersal of truffle-like fungi in New Zealand, in Hill RS. (ed.) ''Southern Temperate Ecosystems: Origin and Diversification'' 22. Hobart, Australia.&lt;/ref&gt;

== Stanište i rasprostranjenje ==
[[File:Podaxis pistillaris.jpg|thumb|right|200px|''[[Podaxis pistillaris]]'', gasteroidna gljiva prilagođena sušnim uvjetima]]
Većina gasteroidnih gljiva su [[saprotrof]]ne, tj. žive na mrtvom biljnom materijalu, uključujući i vrlo trulo, otpalo drvo.

Tvrduše (vrste ''[[Scleroderma (gljiva)|Scleroderma]]''), vrste roda ''[[Pisolithus]]'' i mnogi lažni tartufi su [[ektomikoriza|ektomikorizni]], formirajući obostrano koristan odnos s korijenjem živog drveća.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 61.&lt;/ref&gt;

Ove vrste su [[kozmopolitska vrsta|kozmopolitske]], ali smrdljivci i njihovi srodnici su najraznolikiji u vlažnim tropskim područjima.&lt;ref&gt;Dring DM. (1980). ''Contributions towards a rational arrangement of the Clathraceae.'' Kew: Royal Botanic Gardens.&lt;/ref&gt;

Stvaranje spora u zatvorenom plodnom tijelu je pogodna adaptacija za rast u sušnim uvjetima. Gljive iz nekoliko rodova, uključujući ''[[Podaxis]]'', ''[[Battarrea]]'', ''[[Phellorinia]]'' i ''[[Tulostoma]]'', tipične su za [[stepa|stepe]] i pustinje, a neki se javljaju i u pješčanim dinama u [[Umjerena klima|umjerenim]] zonama.&lt;ref&gt;Miller, 1988, p. 48.&lt;/ref&gt;

== Reference ==
{{Reflist|refs=

&lt;ref name=&quot;Wilson 2011&quot;&gt;{{cite journal |vauthors=Wilson AW, Binder M, Hibbett DS |title=eEffects of gasteroid fruiting body morphology on diversification rates in three independent clades of fungi estimated using binary state speciation and extinction analysis |journal=Evolution |year=2011 |volume=65 |issue=5 |pages=1305–1322 |doi=10.1111/j.1558-5646.2010.01214.x |pmid=21166793|bibcode=2011Evolu..65.1305W |s2cid=38602762 }}&lt;/ref&gt;

}}

=== Citirani tekst ===
* {{cite book |vauthors=Miller HR, Miller OK |title=Gasteromycetes: Morphological and Developmental Features, with Keys to the Orders, Families, and Genera |publisher=Mad River Press |location=Eureka, California |year=1988 |isbn=0-916422-74-7}}

== Vanjske poveznice ==
* [https://www.anbg.gov.au/fungi/two-gasteromycetes.html Web stranica o gljivama Australijskog nacionalnog botaničkog vrta]

[[Kategorija:Morfologija i anatomija gljiva]]</text>
      <sha1>gqq5wbvwymepo361f2f8r90tudfo85l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Gasteroidne gljive</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4724995</id>
    <redirect title="Gasteroidna gljiva" />
    <revision>
      <id>42681539</id>
      <timestamp>2026-08-27T13:58:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Gasteroidna gljiva]]</comment>
      <origin>42681539</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34" sha1="18xi9jlfx5ml21zcmu88p5c8t7uuukz" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Gasteroidna gljiva]]</text>
      <sha1>18xi9jlfx5ml21zcmu88p5c8t7uuukz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Gasteromycetes</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4724996</id>
    <redirect title="Gasteroidna gljiva" />
    <revision>
      <id>42681540</id>
      <timestamp>2026-08-27T13:59:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Gasteroidna gljiva]]</comment>
      <origin>42681540</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34" sha1="18xi9jlfx5ml21zcmu88p5c8t7uuukz" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Gasteroidna gljiva]]</text>
      <sha1>18xi9jlfx5ml21zcmu88p5c8t7uuukz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Gasteromycetales</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4724997</id>
    <redirect title="Gasteroidna gljiva" />
    <revision>
      <id>42681541</id>
      <timestamp>2026-08-27T14:00:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Gasteroidna gljiva]]</comment>
      <origin>42681541</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34" sha1="18xi9jlfx5ml21zcmu88p5c8t7uuukz" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Gasteroidna gljiva]]</text>
      <sha1>18xi9jlfx5ml21zcmu88p5c8t7uuukz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Profag</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4724998</id>
    <revision>
      <id>42681599</id>
      <timestamp>2026-08-27T16:04:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Nova stranica: [[Image:Prophage.svg|225px|thumb|Nastanak profaga]] '''Profag''' je [[genom]] [[bakteriofag]]a (često skraćeno &quot;fag&quot;) koji se integrira u [[kružni hromosom|kružni bakterijski hromosom]] ili postoji kao vanhromosomski [[plazmid]] unutar bakterijske [[Ćelija (biologija)|ćelije]].&lt;ref&gt;{{Cite book |last1=Saussereau |first1=Emilie |title=Advances in Virus Research |last2=Debarbieux |first2=Laurent |year=2012 |volume=83 |pages=127–128 |language=en |chapter=Bacteriophages in...</comment>
      <origin>42681599</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12903" sha1="7kvitaocvri8de6vxdgiqnvjpe4t4eh" xml:space="preserve">[[Image:Prophage.svg|225px|thumb|Nastanak profaga]]
'''Profag''' je [[genom]] [[bakteriofag]]a (često skraćeno &quot;fag&quot;) koji se integrira u [[kružni hromosom|kružni bakterijski hromosom]] ili postoji kao vanhromosomski [[plazmid]] unutar bakterijske [[Ćelija (biologija)|ćelije]].&lt;ref&gt;{{Cite book |last1=Saussereau |first1=Emilie |title=Advances in Virus Research |last2=Debarbieux |first2=Laurent |year=2012 |volume=83 |pages=127–128 |language=en |chapter=Bacteriophages in the Experimental Treatment of Pseudomonas aeruginosa Infections in Mice |doi=10.1016/B978-0-12-394438-2.00004-9|pmid=22748810 |isbn=978-0-12-394438-2 }}&lt;/ref&gt; Integracija profaga u bakterijskog domaćina je karakterističan korak [[lizogeni ciklus|lizogenog ciklusa]] [[umjerenost (virologija)|umjerenih]] faga. Profagi ostaju [[latencija virusa|latentni]] u genomu kroz višestruke ćelijske diobe sve do aktivacije vanjskim faktorom, poput UV svjetla, što dovodi do stvaranja novih fagnih čestica koje će [[liziranje|lizirati]] ćeliju i širiti se dalje. Kao sveprisutni [[mobilni genetski element]]i, profagi igraju veliku ulogu u genetici i evoluciji bakterija, na primjer u vezi sa sticanjem faktora [[virulencija|virulencije]].

== Indukcija profaga ==
Nakon detekcije oštećenja ćelije-domaćina UV svjetlom ili određenim hemikalijama, profag se izrezuje iz bakterijskog hromosoma u procesu koji se naziva indukcija profaga. Nakon indukcije, replikacija virusa počinje putem [[litički ciklus|litičkog ciklusa]]. U litičkom ciklusu, virus kontrolira reproduktivni mehanizam ćelije. Ćelija se može puniti novim virusima dok se ne [[liziranje|lizira]] ili ne pukne, ili može oslobađati nove viruse jedan po jedan u [[egzocitoza|egzocitoznom]] procesu. Period između infekcije i lize naziva se latentni period. Virus koji slijedi litički ciklus naziva se [[virulencija|virulentnim]] virusom. Profagi su važni agensi [[Horizontalni prenos gena|horizontalnog prijenosa gena]] i smatraju se dijelom [[mobilom]]a. Geni se prenose [[Transdukcija (genetika)|transdukcijom]] tako što se genom profaga nesavršeno izrezuje iz hromosoma domaćina i integrira u novog domaćina (specijalizirana transdukcija) ili se fragmenti DNK domaćina pakuju u čestice faga i unose u novog domaćina (generalizirana transdukcija).&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Borodovich T, Shkoporov AN, Ross RP, Hill C | title = Phage-mediated horizontal gene transfer and its implications for the human gut microbiome | journal = Gastroenterology Report | volume = 10 | article-number = goac012 | date = 2022-04-13 | pmid = 35425613 | pmc = 9006064 | doi = 10.1093/gastro/goac012 }}&lt;/ref&gt; Sve porodice bakterijskih virusa koje imaju kružne (jednolančane ili dvolančane) DNK genome ili repliciraju svoje genome putem [[replikacija kotrljajućeg kruga|replikacije po principu kotrljajućeg kruga]] (npr. [[Caudovirales]]) imaju [[umjerenost (virologija)|umjerene]] pripadnike.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Krupovic M, Prangishvili D, Hendrix RW, Bamford DH | title = Genomics of bacterial and archaeal viruses: dynamics within the prokaryotic virosphere | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 75 | issue = 4 | pages = 610–635 | date = December 2011 | pmid = 22126996 | pmc = 3232739 | doi = 10.1128/MMBR.00011-11 }}&lt;/ref&gt;

Tokom infekcija bakterijskim patogenom ''[[Clostridioides difficile]]'', spontano oslobađanje profaga iz bakterijskog [[hromosom]]a je uobičajeno.&lt;ref name = Schuler2024&gt;{{cite journal |vauthors=Schüler MA, Daniel R, Poehlein A |title=Novel insights into phage biology of the pathogen Clostridioides difficile based on the active virome |journal=Front Microbiol |volume=15 |issue= |article-number=1374708 |date=2024 |pmid=38577680 |pmc=10993401 |doi=10.3389/fmicb.2024.1374708 |doi-access=free |url=}}&lt;/ref&gt; Prisustvo [[Dezoksiholna kiselina|dezoksiholne kiseline]] u crijevima može podstaći indukciju formiranja [[biofilm]]a ''C. difficle'', kao i indukciju oslobađanja profaga.&lt;ref name = Schuler2024/&gt;

== Zigotska indukcija ==
{{Main|Zigotska indukcija}}
Zigotska indukcija se javlja kada bakterijska ćelija koja nosi DNK bakterijskog virusa prenese svoju DNK zajedno s virusnom DNK (profagom) u novu ćeliju-domaćina. To uzrokuje raspad ćelije-domaćina.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot;&gt;{{cite book | vauthors = Griffiths A, Miller J, Suzuki D, Lewontin R, Gelbart W |title=An Introduction to Genetic Analysis |date=2002 |publisher=Freeman |location=New York, NY |isbn=978-0-7167-3520-5 |edition=7th}}&lt;/ref&gt; DNK bakterijske ćelije je utišana (ekspresija njenih gena je potisnuta) prije ulaska u ćeliju [[represor (genetika)|represorskim proteinom]] kojeg kodira profag. Nakon transfera DNK bakterijske ćelije u ćeliju-domaćina, represorski protein više nije kodiran, a izvorna DNK bakterijske ćelije se zatim uključuje unutar ćelije-domaćina. Taj mehanizam će na kraju dovesti do oslobađanja virusa, cijepanja ćelije-domaćina i širenja virusne DNK.&lt;ref name=&quot;Griffiths_2002&quot; /&gt; Ovo novo otkriće pružilo je ključne uvide u [[Bakterijska konjugacija|bakterijsku konjugaciju]] i doprinijelo je ranom modelu represije [[Regulacija genske ekspresije|regulacije gena]], koji je pružio objašnjenje kako su geni [[lac operon]]a i λ [[bakteriofag]]a negativno regulirani.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Blanco M, Devoret R | title = Repair mechanisms involved in prophage reactivation and UV reactivation of UV-irradiated phage lambda | journal = Mutation Research | volume = 17 | issue = 3 | pages = 293–305 | date = March 1973 | pmid = 4688367 | doi = 10.1016/0027-5107(73)90001-8 | bibcode = 1973MRFMM..17..293B }}&lt;/ref&gt;

== Reaktivacija profaga ==
[[lambda fag|Bakteriofag λ]] je sposoban proći kroz vrstu [[Homologna rekombinacija|rekombinacijske]] popravke koja se naziva reaktivacija profaga.&lt;ref name = &quot;Blanco_1973&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;pmid6261109&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Bernstein C | title = Deoxyribonucleic acid repair in bacteriophage | journal = Microbiological Reviews | volume = 45 | issue = 1 | pages = 72–98 | date = March 1981 | pmid = 6261109 | pmc = 281499 | doi = 10.1128/mr.45.1.72-98.1981 }}&lt;/ref&gt; λ fag oštećen UV zrakama može se popraviti kada inficira bakteriju koja već sadrži neoštećeni, blisko povezani λ genom integriran u njen hromosom u vidu profaga. Dvije homologne molekule DNK mogu se rekombinirati, omogućavajući oštećenom genomu faga da se oporavi, pri čemu se čini da je proces rekombinacijske popravke posredovan produktima gena [[recA]]+ i red+.

== Šteta/korist za domaćina ==
Liziranje ćelija-domaćina tokom indukcije profaga može prouzrokovati kolaps mikrobne populacije.&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Haaber J, Leisner JJ, Cohn MT, Catalan-Moreno A, Nielsen JB, Westh H, Penadés JR, Ingmer H | display-authors = 6 | title = Bacterial viruses enable their host to acquire antibiotic resistance genes from neighbouring cells | journal = Nature Communications | volume = 7 | issue = 1 | article-number = 13333 | date = November 2016 | pmid = 27819286 | doi = 10.1038/ncomms13333  | doi-access = free| pmc = 5103068 | bibcode = 2016NatCo...713333H }}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Hu J, Ye H, Wang S, Wang J, Han D | title = Prophage Activation in the Intestine: Insights Into Functions and Possible Applications | journal = Frontiers in Microbiology | volume = 12 | article-number = 785634 | date = 2021-12-13 | pmid = 34966370 | pmc = 8710666 | doi = 10.3389/fmicb.2021.785634 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; S druge strane, mehanizmi indukcije, transdukcije i isključivanja superinfekcije daju domaćinu mnoge korisne funkcije. Indukcija profaga omogućava domaćinima da se takmiče u mikrobnoj ekologiji inficiranjem i liziranjem osjetljivih bakterija.&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Wendling CC, Refardt D, Hall AR | title = Fitness benefits to bacteria of carrying prophages and prophage-encoded antibiotic-resistance genes peak in different environments | journal = Evolution; International Journal of Organic Evolution | volume = 75 | issue = 2 | pages = 515–528 | date = February 2021 | pmid = 33347602 | pmc = 7986917 | doi = 10.1111/evo.14153 }}&lt;/ref&gt; Fagi također omogućavaju domaćinu da preuzme i integrira gene otpornosti na [[antibiotik]]e iz obližnjih ćelija.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Wendling_2021&quot; /&gt;&lt;ref name = &quot;Haaber_2016&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Fortier LC, Sekulovic O | title = Importance of prophages to evolution and virulence of bacterial pathogens | journal = Virulence | volume = 4 | issue = 5 | pages = 354–365 | date = July 2013 | pmid = 23611873 | pmc = 3714127 | doi = 10.4161/viru.24498 }}&lt;/ref&gt; Osim toga, fagi mogu omogućiti domaćinu da stekne gene [[virulencija|virulencije]] i patogenosti.&lt;ref name=&quot;Hu_2021&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Modulacija formiranja [[biofilm]]a je također pod utjecajem infekcije lizogenim fagima.&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt; Isključivanje superinfekcije, ili zaštita od infekcije višestrukim fagima, može se postići integriranjem profaga.&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Bondy-Denomy J, Qian J, Westra ER, Buckling A, Guttman DS, Davidson AR, Maxwell KL | title = Prophages mediate defense against phage infection through diverse mechanisms | journal = The ISME Journal | volume = 10 | issue = 12 | pages = 2854–2866 | date = December 2016 | pmid = 27258950 | pmc = 5148200 | doi = 10.1038/ismej.2016.79 | bibcode = 2016ISMEJ..10.2854B }}&lt;/ref&gt; Osim toga, mehanizmi [[Genetička rekombinacija|rekombinacije]] posredovani fagima mogu remodelirati hromosom domaćina i pružiti ćelijama nove načine da reguliraju metabolizam i [[Ekspresija gena|ekspresiju gena]] - na primjer, onih koji su uključeni u sporulaciju (stvaranje [[endospora|endospore]]) i [[prirodna kompetentnost|kompetentnost]].&lt;ref name=&quot;Fortier_2013&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{cite journal | vauthors = Menouni R, Hutinet G, Petit MA, Ansaldi M | title = Bacterial genome remodeling through bacteriophage recombination | journal = FEMS Microbiology Letters | volume = 362 | issue = 1 | pages = 1–10 | date = January 2015 | pmid = 25790500 | doi = 10.1093/femsle/fnu022 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt;

== Primjena ==
Profagi naučnicima mogu reći mnogo toga o odnosu između bakterije i domaćina.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Canchaya C, Proux C, Fournous G, Bruttin A, Brüssow H | title = Prophage genomics | journal = Microbiology and Molecular Biology Reviews | volume = 67 | issue = 2 | pages = 238–76, table of contents | date = June 2003 | pmid = 12794192 | pmc = 156470 | doi = 10.1128/MMBR.67.2.238-276.2003 | doi-access = free }}&lt;/ref&gt; S podacima o većem broju nepatogenih bakterija, istraživači će moći prikupiti dokaze o tome doprinose li profagi sposobnosti preživljavanja domaćina ili ne. Genomika profaga ima potencijal da dovede do prilagodbi bakterija svom okruženju, kao i promijenjenih interakcija između populacija bakterija.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt; Još jedno važno područje od naučnog interesa je kontrola ekspresije gena profaga, pri čemu su mnogi geni lizogene konverzije ([[konverzija gena]]) strogo regulirani.&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Feiner R, Argov T, Rabinovich L, Sigal N, Borovok I, Herskovits AA | title = A new perspective on lysogeny: prophages as active regulatory switches of bacteria | journal = Nature Reviews. Microbiology | volume = 13 | issue = 10 | pages = 641–650 | date = October 2015 | pmid = 26373372 | doi = 10.1038/nrmicro3527 | s2cid = 11546907 }}&lt;/ref&gt; Ovaj proces je sposoban pretvoriti nepatogene bakterije u patogene, koje sada mogu stvarati štetne toksine,&lt;ref name=&quot;Feiner-et-al-2015&quot; /&gt; kao što je slučaj kod [[stafilokokna infekcija|stafilokoknih infekcija]]. Budući da specifični mehanizmi djelovanja profaga još nisu detaljno opisani, dodatna istraživanja na tu temu bi naučnoj zajednici mogla olakšati buduća istraživanja.&lt;ref name=&quot;Canchaya-et-al-2003&quot; /&gt;

== Ekonomski utjecaj ==
[[Egzotoksin]]i koje kodiraju profagi uzrokuju patogena stanja u [[poljoprivreda|poljoprivredi]] i [[akvakultura|akvakulturi]].&lt;ref name=&quot;Cobian-Guemes-et-al-2016&quot;&gt;{{cite journal | vauthors = Cobián Güemes AG, Youle M, Cantú VA, Felts B, Nulton J, Rohwer F | title = Viruses as Winners in the Game of Life | journal = Annual Review of Virology | volume = 3 | issue = 1 | pages = 197–214 | date = September 2016 | pmid = 27741409 | doi = 10.1146/annurev-virology-100114-054952 | publisher = [[Annual Reviews (publisher)|Annual Reviews]] | s2cid = 36517589 }}&lt;/ref&gt;

== Povezano ==
{{Wikispecies|virus}}
* [[Provirus]]

== References ==
{{Reflist}}

[[Kategorija:Bakteriofagi]]
[[Kategorija:Bakteriologija]]
[[Kategorija:Mobilni genetički elementi]]
[[Kategorija:Virologija]]</text>
      <sha1>7kvitaocvri8de6vxdgiqnvjpe4t4eh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Profagi</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4724999</id>
    <redirect title="Profag" />
    <revision>
      <id>42681600</id>
      <timestamp>2026-08-27T16:04:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Duma</username>
        <id>16555</id>
      </contributor>
      <comment>Preusmjereno na [[Profag]]</comment>
      <origin>42681600</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22" sha1="0uykcv46c2oy9f7ki4396q2ey74n1tk" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Profag]]</text>
      <sha1>0uykcv46c2oy9f7ki4396q2ey74n1tk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Danas (dnevnik)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725000</id>
    <redirect title="Danas (novine)" />
    <revision>
      <id>42681608</id>
      <timestamp>2026-08-27T16:15:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>Aca premješta stranicu [[Danas (dnevnik)]] na [[Danas (novine)]] preko preusmjerenja</comment>
      <origin>42681608</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="30" sha1="tqbcv1z2ub11oc2ghunugsr396hl9qn" xml:space="preserve">#PREUSMJERI [[Danas (novine)]]</text>
      <sha1>tqbcv1z2ub11oc2ghunugsr396hl9qn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Amazonska pozorišta</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4725001</id>
    <revision>
      <id>42681659</id>
      <timestamp>2026-08-27T22:05:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Zavičajac</username>
        <id>76707</id>
      </contributor>
      <comment>Nova stranica: {{UNESCO-svjetska baština |ime mjesta = Amazonska pozorišta  |image = Amazon Theatre, Teatro Amazonas. Manaus, Brazil. 06.jpg |godina = 2026.  |vrst baštine = kulturno dobro  |mjerilo = ii, iv |ugroženost = ne |poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1774 |država = {{flag|Brazil}}  }} '''Amazonska pozorišta''' je zajednički naziv za za: [[Teatar da Paz]] u [[Belém|Belemu]], savezna država [[Pará|Para]], i [[Teatar Amazonas]] u [[Manaus]]u, savezna država Amazo...</comment>
      <origin>42681659</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3495" sha1="0zd253ji3v2wpba65wslbgy9kymocwz" xml:space="preserve">{{UNESCO-svjetska baština
|ime mjesta = Amazonska pozorišta 
|image = Amazon Theatre, Teatro Amazonas. Manaus, Brazil. 06.jpg
|godina = 2026. 
|vrst baštine = kulturno dobro 
|mjerilo = ii, iv
|ugroženost = ne
|poveznica = https://whc.unesco.org/en/list/1774
|država = {{flag|Brazil}} 
}}
'''Amazonska pozorišta''' je zajednički naziv za za: [[Teatar da Paz]] u [[Belém|Belemu]], savezna država [[Pará|Para]], i [[Teatar Amazonas]] u [[Manaus]]u, savezna država [[Amazonas (savezna država, Brazil)|Amazonas]]. Oba su izgrađena krajem 19. stoljeća, na vrhuncu [[guma]]rskog procvata, kao kombinacija francuskg i evropskog arhitektonskog uticaje s lokalnim materijalima i simbolima.&lt;ref name=&quot;teatri&quot;&gt;{{Cite web |url= https://apnews.com/article/brazil-amazon-theaters-unesco-world-heritage-belem-manaus-bc9224cd6e60481265dfea49a2de46e8 |title= Wat Phra Mahathat |work= UNESCO adds Brazil’s Amazonia theaters to the World Heritage List |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

Teatar da Paz projektovo je inženjer José Tibúrcio Pereira Magalhães, uz neke izmjene koje je dodao ured za javne gradnje. Izgradnja je započela 1869. i završila 1874. Otvoren je 1878, tek nakon administrativne istrage protiv njegovih graditelja.
Teatar je naglasio ulogu Belema kao ključnog strateškog lučkog grada.

Interijer je dizajnirao italijan Domenico de Angelis, koji je također ukrasio Teatro Amazonas u Manausu. Također je oslikao panel kazališta na krovu dvorane, koji je prikazivao grčke bogove, kao i krov Jover, koji je ukraden. Obnovljen je 1960. godine.

Teatar Amazonas, otvoren 1896, odražavao je bogastvo, prestiž i brzi urbani razvoj Manausa, buduće prijestolnice Amazonasa, u srcu amazonske prašume, tokom gumarskog buma. Ovdje se održava godišnji Amazonas Operni festival i dom je Amazonaskog  filharmonijskog orkestra koji redovno vježba i nastupa u Amazon Teatru, zajedno sa zborovima, muzičkim koncertima i drugim izvedbama.&lt;ref name=&quot;nomin&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/document/219525 |title= Tekst nominacije |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Časopis Vogue odabrao ju je kao jednu od najljepših [[Opera|opernih]] kuća na svijetu.

== Svjetska baština ==
Amazonska pozorišta upisana su na listu [[UNESCO]]-ove [[Svjetska baština|svjetske baštine]].&lt;ref name=&quot;amazon&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/list/1774 |title= Amazonska pozorišta |work= UNESCO: Svjetska baština - whc.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt; Odluka je donešena na 48-om zasjedanju Komiteta za svjetsku baštinu od 19-29 jula 2026. god. u [[Busan]]u, [[Južna Koreja]]&lt;ref name=&quot;zasjedanje&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/newproperties/ |title= Spomenici upisani naa listu svjetske baštine 2026. god. |work= UNESCO: Svjetska baština, /www.unesco.org |access-date= 17. avgust 2026}}{{en}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;brasil&quot;&gt;{{Cite web |url= https://whc.unesco.org/en/statesparties/br |title= Brazil, spomenici upisani na listu svjetske baštine |work= UNESCO: Svjetska baština |access-date= 19. avgust 2026.}}{{en}}&lt;/ref&gt;

Zajednička nominacija je posljedica istog istorijskogog perioda i zajedničke modernizacije i integracije amazonske regije u globalne komercijalne i kulturne krugove.

=== Galerija ===
&lt;gallery&gt;
File:Belem-TeatroPaz1.jpg
File:Teatro Amazonas 18.jpg
&lt;/gallery&gt;
== Izvori ==
{{Reflista}}

{{Commonscat|Teatro Amazonas}}
[[Kategorija:Svjetska baština u Brazilu]]</text>
      <sha1>0zd253ji3v2wpba65wslbgy9kymocwz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Osobe osuđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju</title>
    <ns>10</ns>
    <id>4725002</id>
    <revision>
      <id>42681690</id>
      <timestamp>2026-08-28T01:21:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <comment>Nova stranica: {{Navbox |name  =  Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju |title =  Lista osoba osuđenih pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]&lt;br/&gt; {{small|(vidi: [[Lista osoba optuženih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju|Lista osoba optuženih pred MKSJ]])}} |state = collapsed  |titlestyle = background-color:#87CEEB; color:#000; |groupstyle = background-col...</comment>
      <origin>42681690</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2984" sha1="342hy2osmi1548x7g68zd5dmj7i6k2v" xml:space="preserve">{{Navbox
|name  =  Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju
|title =  Lista osoba osuđenih pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]&lt;br/&gt; {{small|(vidi: [[Lista osoba optuženih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju|Lista osoba optuženih pred MKSJ]])}}
|state = collapsed

|titlestyle = background-color:#87CEEB; color:#000;
|groupstyle = background-color: #2E2EFE; color:#FFF;
|liststyle = width:auto; 

|belowstyle = background-color:#2E2EFE; color:#FFF;
|below = 

|group1=
|list1 = [[Zlatko Aleksovski]] · [[Milan Babić]] · [[Haradin Bala]] · [[Predrag Banović]] · [[Ljubiša Beara]] · [[Vidoje Blagojević]] · [[Tihomir Blaškić]] · [[Ljubomir Borovčanin]] · [[Lahi Brahimaj]] · [[Miroslav Bralo]] · [[Radoslav Brđanin]] · [[Mario Čerkez]] · [[Ranko Češić]] · [[Valentin Ćorić]] · [[Hazim Delić]] · [[Rasim Delić]] · [[Miroslav Deronjić]] · [[Vlastimir Đorđević]] · [[Damir Došen]] · [[Dražen Erdemović]] · [[Anto Furundžija]] · [[Stanislav Galić]] · [[Milan Gvero]] · [[Enver Hadžihasanović]] · [[Goran Jelisić]] · [[Dragan Jokić]] · [[Miodrag Jokić]] · [[Drago Josipović]] · [[Radovan Karadžić]] · [[Dragan Kolundžija]] · [[Dario Kordić]] · [[Milojica Kos]] · [[Radomir Kovač]] · [[Momčilo Krajišnik]] · [[Milorad Krnojelac]] · [[Radislav Krstić]] · [[Amir Kubura]] · [[Dragoljub Kunarac]] · [[Miroslav Kvočka]] · [[Esad Landžo]] · [[Vladimir Lazarević]] · [[Milan Lukić]] · [[Sredoje Lukić]] · [[Sreten Lukić]] · [[Milan Martić]] · [[Vinko Martinović Štela|Vinko Martinović]] · [[Radivoje Miletić]] · [[Dragomir Milošević]] · [[Ratko Mladić]] · [[Darko Mrđa]] · [[Mile Mrkšić]] · [[Zdravko Mucić]] · [[Mladen Naletilić Tuta|Mladen Naletilić]] · [[Dragan Nikolić (komandant)|Dragan Nikolić]] · [[Drago Nikolić]] · [[Momir Nikolić]] · [[Dragan Obrenović]] · [[Dragoljub Ojdanić]] · [[Vinko Pandurević]] · [[Nebojša Pavković]] · [[Milivoj Petković]] · [[Biljana Plavšić]] · [[Vujadin Popović]] · [[Slobodan Praljak]] · [[Dragoljub Prcać]] · [[Jadranko Prlić]] · [[Berislav Pušić]] · [[Miroslav Radić]] · [[Mlađo Radić]] · [[Ivica Rajić]] · [[Nikola Šainović]] · [[Vladimir Šantić]] · [[Vojislav Šešelj]] · [[Duško Sikirica]] · [[Franko Simatović]] · [[Blagoje Simić]] · [[Milan Simić]] · [[Veselin Šljivančanin]] · [[Milomir Stakić]] · [[Jovica Stanišić]] · [[Mićo Stanišić]] · [[Bruno Stojić]] · [[Pavle Strugar]] · [[Duško Tadić]] · [[Johan Tarčulovski]] · [[Stevan Todorović (političar)|Stevan Todorović]] · [[Zdravko Tolimir]] · [[Mitar Vasiljević]] · [[Zoran Vuković]] · [[Simo Zarić]] · [[Dragan Zelenović]] · [[Zoran Žigić]] · [[Stojan Župljanin]]
 
}}&lt;noinclude&gt;
[[Kategorija:Šabloni za SFRJ]]
[[Kategorija:Historijski šabloni]]
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>342hy2osmi1548x7g68zd5dmj7i6k2v</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681693</id>
      <parentid>42681690</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T01:28:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Inokosni organ</username>
        <id>160059</id>
      </contributor>
      <origin>42681693</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3010" sha1="pl7ol41s4li8zb6hs80zc72c9p9zo7s" xml:space="preserve">{{Navbox
|name  =  Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju
|title =  Lista osoba osuđenih pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]&lt;br/&gt; {{small|(vidi: [[Lista osoba optuženih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju|Lista osoba optuženih pred MKSJ]])}}
|state = collapsed

|titlestyle = background-color:#87CEEB; color:#000;
|groupstyle = background-color: #2E2EFE; color:#FFF;
|liststyle = width:auto; 

|belowstyle = background-color:#2E2EFE; color:#FFF;
|below = 

|group1=
|list1 = [[Zlatko Aleksovski]] · [[Milan Babić]] · [[Haradin Bala]] · [[Predrag Banović]] · [[Ljubiša Beara]] · [[Vidoje Blagojević]] · [[Tihomir Blaškić]] · [[Ljubomir Borovčanin]] · [[Lahi Brahimaj]] · [[Miroslav Bralo]] · [[Radoslav Brđanin]] · [[Mario Čerkez]] · [[Ranko Češić]] · [[Valentin Ćorić]] · [[Hazim Delić]] · [[Rasim Delić]] · [[Miroslav Deronjić]] · [[Vlastimir Đorđević]] · [[Damir Došen]] · [[Dražen Erdemović]] · [[Anto Furundžija]] · [[Stanislav Galić]] · [[Milan Gvero]] · [[Enver Hadžihasanović]] · [[Goran Jelisić]] · [[Dragan Jokić]] · [[Miodrag Jokić]] · [[Drago Josipović]] · [[Radovan Karadžić]] · [[Dragan Kolundžija]] · [[Dario Kordić]] · [[Milojica Kos]] · [[Radomir Kovač]] · [[Momčilo Krajišnik]] · [[Milorad Krnojelac]] · [[Radislav Krstić]] · [[Amir Kubura]] · [[Dragoljub Kunarac]] · [[Miroslav Kvočka]] · [[Esad Landžo]] · [[Vladimir Lazarević]] · [[Milan Lukić]] · [[Sredoje Lukić]] · [[Sreten Lukić]] · [[Milan Martić]] · [[Vinko Martinović Štela|Vinko Martinović]] · [[Radivoje Miletić]] · [[Dragomir Milošević]] · [[Ratko Mladić]] · [[Darko Mrđa]] · [[Mile Mrkšić]] · [[Zdravko Mucić]] · [[Mladen Naletilić Tuta|Mladen Naletilić]] · [[Dragan Nikolić (komandant)|Dragan Nikolić]] · [[Drago Nikolić]] · [[Momir Nikolić]] · [[Dragan Obrenović]] · [[Dragoljub Ojdanić]] · [[Vinko Pandurević]] · [[Nebojša Pavković]] · [[Milivoj Petković]] · [[Biljana Plavšić]] · [[Vujadin Popović]] · [[Slobodan Praljak]] · [[Dragoljub Prcać]] · [[Jadranko Prlić]] · [[Berislav Pušić]] · [[Miroslav Radić]] · [[Mlađo Radić]] · [[Ivica Rajić]] · [[Nikola Šainović]] · [[Vladimir Šantić]] · [[Vojislav Šešelj]] · [[Duško Sikirica]] · [[Franko Simatović]] · [[Blagoje Simić]] · [[Milan Simić (političar)|Milan Simić]] · [[Veselin Šljivančanin]] · [[Milomir Stakić]] · [[Jovica Stanišić]] · [[Mićo Stanišić]] · [[Bruno Stojić]] · [[Pavle Strugar]] · [[Duško Tadić]] · [[Johan Tarčulovski]] · [[Stevan Todorović (političar)|Stevan Todorović]] · [[Zdravko Tolimir]] · [[Mitar Vasiljević]] · [[Zoran Vuković]] · [[Simo Zarić]] · [[Dragan Zelenović]] · [[Zoran Žigić]] · [[Stojan Župljanin]]
 
}}&lt;noinclude&gt;
[[Kategorija:Šabloni za SFRJ]]
[[Kategorija:Historijski šabloni]]
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>pl7ol41s4li8zb6hs80zc72c9p9zo7s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681714</id>
      <parentid>42681693</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T06:27:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Aca premješta stranicu [[Šablon:Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]] na [[Šablon:Osobe osuđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju]]</comment>
      <origin>42681693</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3010" sha1="pl7ol41s4li8zb6hs80zc72c9p9zo7s" xml:space="preserve">{{Navbox
|name  =  Lista osoba osuđenih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju
|title =  Lista osoba osuđenih pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju]]&lt;br/&gt; {{small|(vidi: [[Lista osoba optuženih pred Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju|Lista osoba optuženih pred MKSJ]])}}
|state = collapsed

|titlestyle = background-color:#87CEEB; color:#000;
|groupstyle = background-color: #2E2EFE; color:#FFF;
|liststyle = width:auto; 

|belowstyle = background-color:#2E2EFE; color:#FFF;
|below = 

|group1=
|list1 = [[Zlatko Aleksovski]] · [[Milan Babić]] · [[Haradin Bala]] · [[Predrag Banović]] · [[Ljubiša Beara]] · [[Vidoje Blagojević]] · [[Tihomir Blaškić]] · [[Ljubomir Borovčanin]] · [[Lahi Brahimaj]] · [[Miroslav Bralo]] · [[Radoslav Brđanin]] · [[Mario Čerkez]] · [[Ranko Češić]] · [[Valentin Ćorić]] · [[Hazim Delić]] · [[Rasim Delić]] · [[Miroslav Deronjić]] · [[Vlastimir Đorđević]] · [[Damir Došen]] · [[Dražen Erdemović]] · [[Anto Furundžija]] · [[Stanislav Galić]] · [[Milan Gvero]] · [[Enver Hadžihasanović]] · [[Goran Jelisić]] · [[Dragan Jokić]] · [[Miodrag Jokić]] · [[Drago Josipović]] · [[Radovan Karadžić]] · [[Dragan Kolundžija]] · [[Dario Kordić]] · [[Milojica Kos]] · [[Radomir Kovač]] · [[Momčilo Krajišnik]] · [[Milorad Krnojelac]] · [[Radislav Krstić]] · [[Amir Kubura]] · [[Dragoljub Kunarac]] · [[Miroslav Kvočka]] · [[Esad Landžo]] · [[Vladimir Lazarević]] · [[Milan Lukić]] · [[Sredoje Lukić]] · [[Sreten Lukić]] · [[Milan Martić]] · [[Vinko Martinović Štela|Vinko Martinović]] · [[Radivoje Miletić]] · [[Dragomir Milošević]] · [[Ratko Mladić]] · [[Darko Mrđa]] · [[Mile Mrkšić]] · [[Zdravko Mucić]] · [[Mladen Naletilić Tuta|Mladen Naletilić]] · [[Dragan Nikolić (komandant)|Dragan Nikolić]] · [[Drago Nikolić]] · [[Momir Nikolić]] · [[Dragan Obrenović]] · [[Dragoljub Ojdanić]] · [[Vinko Pandurević]] · [[Nebojša Pavković]] · [[Milivoj Petković]] · [[Biljana Plavšić]] · [[Vujadin Popović]] · [[Slobodan Praljak]] · [[Dragoljub Prcać]] · [[Jadranko Prlić]] · [[Berislav Pušić]] · [[Miroslav Radić]] · [[Mlađo Radić]] · [[Ivica Rajić]] · [[Nikola Šainović]] · [[Vladimir Šantić]] · [[Vojislav Šešelj]] · [[Duško Sikirica]] · [[Franko Simatović]] · [[Blagoje Simić]] · [[Milan Simić (političar)|Milan Simić]] · [[Veselin Šljivančanin]] · [[Milomir Stakić]] · [[Jovica Stanišić]] · [[Mićo Stanišić]] · [[Bruno Stojić]] · [[Pavle Strugar]] · [[Duško Tadić]] · [[Johan Tarčulovski]] · [[Stevan Todorović (političar)|Stevan Todorović]] · [[Zdravko Tolimir]] · [[Mitar Vasiljević]] · [[Zoran Vuković]] · [[Simo Zarić]] · [[Dragan Zelenović]] · [[Zoran Žigić]] · [[Stojan Župljanin]]
 
}}&lt;noinclude&gt;
[[Kategorija:Šabloni za SFRJ]]
[[Kategorija:Historijski šabloni]]
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>pl7ol41s4li8zb6hs80zc72c9p9zo7s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>42681716</id>
      <parentid>42681714</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T06:29:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Aca</username>
        <id>108187</id>
      </contributor>
      <comment>ispravak padeža; ne treba ručno menjati color</comment>
      <origin>42681716</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2822" sha1="pw6fcws0hkgxejle7ypulhy6g020b05" xml:space="preserve">{{Navbox
|name  =  Osobe osuđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju
|title =  Osobe osuđene pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju]]
|state = collapsed

|titlestyle = background-color:#87CEEB;
|groupstyle = background-color: #2E2EFE;
|liststyle = width:auto; 

|belowstyle = background-color:#2E2EFE;
|below = 

|group1=
|list1 = [[Zlatko Aleksovski]] · [[Milan Babić]] · [[Haradin Bala]] · [[Predrag Banović]] · [[Ljubiša Beara]] · [[Vidoje Blagojević]] · [[Tihomir Blaškić]] · [[Ljubomir Borovčanin]] · [[Lahi Brahimaj]] · [[Miroslav Bralo]] · [[Radoslav Brđanin]] · [[Mario Čerkez]] · [[Ranko Češić]] · [[Valentin Ćorić]] · [[Hazim Delić]] · [[Rasim Delić]] · [[Miroslav Deronjić]] · [[Vlastimir Đorđević]] · [[Damir Došen]] · [[Dražen Erdemović]] · [[Anto Furundžija]] · [[Stanislav Galić]] · [[Milan Gvero]] · [[Enver Hadžihasanović]] · [[Goran Jelisić]] · [[Dragan Jokić]] · [[Miodrag Jokić]] · [[Drago Josipović]] · [[Radovan Karadžić]] · [[Dragan Kolundžija]] · [[Dario Kordić]] · [[Milojica Kos]] · [[Radomir Kovač]] · [[Momčilo Krajišnik]] · [[Milorad Krnojelac]] · [[Radislav Krstić]] · [[Amir Kubura]] · [[Dragoljub Kunarac]] · [[Miroslav Kvočka]] · [[Esad Landžo]] · [[Vladimir Lazarević]] · [[Milan Lukić]] · [[Sredoje Lukić]] · [[Sreten Lukić]] · [[Milan Martić]] · [[Vinko Martinović Štela|Vinko Martinović]] · [[Radivoje Miletić]] · [[Dragomir Milošević]] · [[Ratko Mladić]] · [[Darko Mrđa]] · [[Mile Mrkšić]] · [[Zdravko Mucić]] · [[Mladen Naletilić Tuta|Mladen Naletilić]] · [[Dragan Nikolić (komandant)|Dragan Nikolić]] · [[Drago Nikolić]] · [[Momir Nikolić]] · [[Dragan Obrenović]] · [[Dragoljub Ojdanić]] · [[Vinko Pandurević]] · [[Nebojša Pavković]] · [[Milivoj Petković]] · [[Biljana Plavšić]] · [[Vujadin Popović]] · [[Slobodan Praljak]] · [[Dragoljub Prcać]] · [[Jadranko Prlić]] · [[Berislav Pušić]] · [[Miroslav Radić]] · [[Mlađo Radić]] · [[Ivica Rajić]] · [[Nikola Šainović]] · [[Vladimir Šantić]] · [[Vojislav Šešelj]] · [[Duško Sikirica]] · [[Franko Simatović]] · [[Blagoje Simić]] · [[Milan Simić (političar)|Milan Simić]] · [[Veselin Šljivančanin]] · [[Milomir Stakić]] · [[Jovica Stanišić]] · [[Mićo Stanišić]] · [[Bruno Stojić]] · [[Pavle Strugar]] · [[Duško Tadić]] · [[Johan Tarčulovski]] · [[Stevan Todorović (političar)|Stevan Todorović]] · [[Zdravko Tolimir]] · [[Mitar Vasiljević]] · [[Zoran Vuković]] · [[Simo Zarić]] · [[Dragan Zelenović]] · [[Zoran Žigić]] · [[Stojan Župljanin]]
 
}}&lt;noinclude&gt;
[[Kategorija:Šabloni za SFRJ]]
[[Kategorija:Historijski šabloni]]
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>pw6fcws0hkgxejle7ypulhy6g020b05</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>